ODBRANA DELA K. G. ruNGA 1-5
Karl Gustav Jung
Napomena izdavala Osetam duboku obavezu da povodom prvog izdanja dela "Aion" K. G. Junga u nas izrazim najvecu zahvalnost liinostima koie su pomogle da do objavljivanja ove knjige dode. Najveiu zahvalnost dugujem g-di Zazi Stefanovic-Camenzind,analitiiaru jungovske orii entacije iz Ciriha, koia mi je u vezi sa predvodenjem kljuinih pojmova Jungove dubinskepsihologije pruZala bezrezervnu podriku kako svojim savetima tako i upuiivanjem na bitne knjige Jungovih sledbenika; istu vrstu zakvalnosti dugujem i g-nu Renosu Papadopulosu,jungovskom analitiiaru iz Londona. Posebno se zahvaljujem g-nu Vladeti Jeroti1u na nesebiinoi podrfici ovomprevodilaikom i izdavaikom poduhvatu. Last but not least - izuzetnu zahvalnost dugujem mome suprugu Zvonimiru Kostiiu, bez iije se moralne podrike i iztnetne struine pomoti ova knjiga ne bi pojavila niti bi ogromna erudiciia K. G. Junga bila adekvatnoprenesena. Dubravka Opaiic - Kostii
AION Preveo s originala Zlatko Krasni
Redaktura teksta Dubravka Opaiit - Kostii Slika na naslovnoj strani: Mitraistiiki bog vremenaAion (Rimskiperiod, 2 - 3. vek n. e.) Izdaje SPIA "ATOS" Leklura i korektura Lektorsko-korektorsko odelj enje SPIA "ATOS" Kompjuterska priprema Radiia Tadii Stampa
s.z. R. Zuhra Simii
"ATOS" Beograd 1996.
!r
;l
SADRZAJ
Predgovor I
Ja
II
senka
ru
Sizigija: Anima i Animus Sopstvo
tV
............. 7 . . . . . . . . . . . . . .I. I. . . . . . . . . . . . . . . . : . . . . . . . . .1. .6. . . . . . .
V
. . . . . . . . 3. .l l l r i s t o s , s i m b o l S o p s t v a . . . . . . . . . . . . .. .. .. .. .. .. .. .. . . . . .4.4. .
VL
Znakibe
VII
Nostradamusovo prorodanstv
.......73 ............g9
VIII O istorijskomznadenju ribe ............................... 95 IX Ambivatrentnost simbolaribe ...........107 X
R i b au a l h e m i j i 1 .M e d u z a . 2. Riba
................1l4 .....114 ..........123
3 . K a t a r s ksi i m b o rl i b e . . . . . . . . . .
...........130 Alhemistidkotumadenjeribe ............I37 XII Op5teo psihologiji hri5iansko- alhemistidke XI
simbolike
.......t52
XIII" GnostidkisimboliSopstva..
...............163
XIV Strukturai dinamikaSopstva XV Zavr5nared ........
...........1g4 ..............233
PREDGOVOR U ovom tomu VIII Psiholo5kih razmatraila objavljujem dva rada koji uprkos unutraSnjoji spolja5njoj razliditosti idu zajedno u meri u kojoj obraduju veliku temu ove knjige, i to ideju eona (grd. aion). Dok prilog moje saradnicedr phil. Mari-Luiz fon Franc (Marie-Louise von Franz) analizom Passio Perpetuae prikazuje psiholo5ki prelaz antike u hri5ianstvo, moje istraZivanje nastoji da na osnovu hri5ianskih, gnostidkih i alhemijskih simbola Sopstva osvetli promenu psihidke situacije unutar "hri3ianskog eona". Hri5ianska tradicija nije od svog podetka najpre proLeta samo persijsko-judejskom mi$lju o ogranidenosti vremena, vei je ispunjenai slutnjomjednog, u izvesnom smislu enantiodromskog, preokretanja dominanti. Mislim time na dilemu Ilristos - Antihrist. Veiina istorijskih spekulacija o vremenskim prilikama i odredivanju vlemena bila je, kako pokazuje sama Apokalipsa, oduvek pod uticajem astrolo5kihpredstava.Otuda je sasvim prirodno Sto teZi5temog razmatranja stavljam na sirnbol Ribd, buduii da eon piscesaobrazuje sinhronistidkupropratnu pojavu hri5ianskograzvojaduha tokom dve hiljade godina.U ovom razdoblju lik antroposa("Sina dovedijeg")nije samosve viSe simbolidki amplifikovan i time prihvaien u psiholo5kom smislu, vei je sa sobom doneo i promene ljudskog shvatanjakoje su anticipirane vei odekivanjem Antihrista u starim rukopisima. Sme5tajuii, naime, Antihristovo pojavljivanje u poslednje vreme ti rukopisi nam daju zL pravo da govorimo o "hri5ianskom eonu" za koji se pretpostavlja da ie zavrsiti parusijom. kgleda da se ovo odekivanje podudara s astrolo5kom predstavom o velikom mesecu
Ribe"
9
8
Povod za moju nameru da pokrenem ova istorijska pitanja predstavljalaje okolnost sto arhetipskapredstavacelovitosti koja r" tako desto javlja u proizvodima ne,svesnogima svoje predznakeu istoriji. Oni su vei rano poistoveienisa likom Hrista, icao 5to sam na primer op5irnopokazaou mojoj knjizi "Psihologija i alhemija". Zahtev da se bavim razmatranjemodnosa.izmedu iridicionalnog lika Hrista i prirodnih simbola celovitosti to jest Sopstva,toliko destomi je predodavanod stranemoje publike da sam napokondoneo odluku da se latim tog zadatka.S obzirom na neobidneteskoie koje prate takav jedan poduhvat,ta odluka mi nije pala lako, jer bi za ovladavanjesvim preprekaml i-moguinostima zabluda bilo potrebno znanje i promisljenosti kakvim ja, naZalost,raspolaZemtek u ogranidenomobimu. Kadaje red o mojim posmatranjima empirijskog, iskustvenog materijala, tu sam -manje-visesiguran, ali vodim, kako verujem, dovoljno radunao smeiosti da svedodenjeistorije uvrstim u svoja posmatranja.Osim toga, verujem da znam i kakvu odgovornost preuzimam na sebe time sto, nastavljajuii u izvesnoj meri istorijski procesrecepcije, mnogim simbolidkim amplifikacijama lika Hrista dodajem jo5 jednu, psiholo5ku, ili Sto,kako bi moglo daizgleda, dak redukuJem simbol Hrista na psihidku sliku celovitosti. Ali neka moj litulu" nikada ne zaboravida ja ovde ne ispovedamnikakvu veru, niti pi5em ikakve tendencioznespise, nego razmi5ljam o tome tato Ui se neke stvari mogle shvatiti sa stanovistamoderne svesti; i to stvari koje po mom sudu zavreduju da budu shvaiene, a koje se odigledno nalnze u opasnosti da ih proguta ponor nerazumevanja i zaborava;napokon, stvari, dije bi razumevanje mnogo doprinelo da se na5oj dezorijentisanosti u mzumevanju sveti pomogne otkrivanjem psihidkih pozadinai osnova.Sustina ovog rada obrazovala se postepeno tokom mnogih godina provedenih u bezbrojnim razgovorima sa ljudima svih starosnih doba i stepenaobrazovanja;ljudima kojima je pretila opasnostda u konfuziji i iskorenjenosti naseg drustva izgube svaku vezu sa smislom evropskog duhovnog razvoia i tako zapadnuu ono stanje subjektibilnosti koje dini osnovu i uzrok za utopijske masovne psihozena5egvremena.
Pi5em kao lekar i sa stanovi5talekarskeodgovornosti, a ne kao ispovednik"Osim toga ne pi5em ni kao naudnik,jer bih se inade mudro u3andioiza sigurnih zidina svoje specijalnostii ne bih se zbog svog nedovoljnog istorijskog znanja izlagao kritici i time ugroZavaosvoju naudnu reputaciju. Trudio sam se, istina, u meri u kojoj su mi to dozvoljavale staro5iu i boleSiu ogranidene radne sposobnosti, da moj dokazni materijal izlaLim Sto pouzdanije i da navodenjemizvora pomognem naknadnuprovenr mojih rczultata. Sprovodenjemoje namere te3ko bi bilo moguie da mi u napornom bibliotekarskom radu nisu znatno pomogle gospodadr phil. L. Fraj-Ron (Frey-Rohn),gospodicadr phil. M. L. fon Franc (von Franz) i gospodicadr phil. R. Serf (Sch?irf). Svima njima Zeleo bih da ovde izrazim moju zahvalnost i priznanje za pomoi punu razumevanja. Narodito sam zahvalan gospodi Leni Hurvic - Ajzner (Lena Hurwitz - Eisner) za savesnu obradu indeksaovog toma, kao i svima koji su mi savetomi delom pomogli prilikom kritidkog ditanja rukopisa i korektura, pri demune bih Zeleoda zaboravimposebnezaslugemoje verne sekretaricegospodiceMari - Zan Smid (Marie - JeanneSchmid). Maja 1950.
K. G. Jung
I
EGO I Bavljenje psihologijo- o".n.roog suodilome je sa stanjom stvari koje zahtevauvodenje novih pojmova. Jedan od tih jeste pojam Sopstva.Time se misli na velidinu koja ne p
t2 fiziolo5ko stanje,ba5kao i kad je red o psihidkomsadrZaju.U datom sludajuoni mogu da postanusupraliminalni,to jest opaZaji. Nema, medutim, nikakve sumnje da je veliki deo endosomatskih nadraLajnlhprocesa sasvim izvan svesti i da u tolikoj meri poseduje elementarnuprirodu da nema nikakvog ruzloga da se tumadi psihidkom prirodom, osim ako prihvatamo filosofsko gledi5te da su svi Zivotni procesi u svakom sludaju psihidki. Ovoj teSko dokazivoj pretpostavci uglavnom se moZe zameriti Sto van svake mere pro$irujepojam psihe i Zivotni procestumadi smislom koji nije uvek zajanle,n dinjenicama.Isuvi$e Siroki pojmovi pokazuju se po pravilu kao nepodesni instrumenti, zato Sto su isuvi$e nejasni i magloviti. Zbogtoga sam predloLioda se pojam psihidkog primenjuje samo u onoj sferi gde se pokazalo da postoji volja koja je jo5 u stanju da izmeni refleksivan odnosno instinktivan proces. IJ vezi qa tim moram ditaoca da uputim na moj ogled -"Priroda psihe"r gde sam ovu definiciju psihidkog razmotrio izbliza. 4 SomatskaosnovaEga sastojise,kao Stosmo pokazali,od svesnih i nesvesnihfaktora. Isto vaZi za psihidku bazu: s jedne straneEgo podiva na ukupnompoliu svesti,a s drugena ukupnosti nesvesnihsadriaia. Ovi se dele u tri grupe: Ptro, - privremeno podpraZnuto jest onu koja se voljno moZe reprodukovati(pamienje); drugu - koja se voljno ne moZereprodukovati,nesvesnu;i treiu - koju dine sadrZaji koji uopSte nisu kadri da postanu osve56eni.Druga grupa moZe da nastanespontanimprodorima podpraZnihsadrZajau svest. Treia grupa je hipotetidna,to jest ona je logidna posledicadinjenicakoje su u osnovi druge grupe: ona, naime, posedujeone sadrZajekoji joi nisu prodrli u svest, odnosnokoji u nju nikad neie prodreti. 5 Kad sam gore rekao da Ego poiiva na ukupnom polju svestinisam time mislio da se on od toga sastoji. Da je to sludaj onda se on uop3tene bi mogao razlikovati od polja svesti' On je samo tadka na koju se ono odnosi, obrazloLeni ograniden gore opisanimsomatskimfaktorom. 6 Ego se ne obazire na relativnu nepoznatosti nesvesnost svojih osnova i predstavlja faktor svesti par exellence. On je dak
l3 empirijska tekovina individualnog postojanja.Izgleda da on u prvom redu proizilazi iz sudara somatskog faktora sa spoljnom sredinom i razv\a se, kada se konstitui5e kao subjekt, putem daljih sudarasa spolja5njim,kao i sa unutarnjim svetom. 7 Uprkos nesagledivomopsegusvojih osnova,Ego nije nikada ni vi5e ni manje od svestiuop3te.Kao faktor svesti Ego bi se, bar teoretski,mogao podrobnoopisati.To, medutim, ne bi nikad bilo ne5to vi5e od slike svesneliinosti, kojoj nedostaju sve subjektu nepoznate, odnosno nesvesne odlike. Ukupna slika lidnosti morala bi, medutim, da ukljuduje i njih. Potpuni opis [dnosti jednostavnoni teoretskinije mogui, zato Stose ne moZe obuhvatiti nesvestandeo. On nije, kao Sto dovoljno pokazuje iskustvo, ni u kom sludaju nevaLan; naprotiv, desto su upravo odludujuii kvaliteti nesvesnii moZe ih posmatrati samo okolina, odnosnomoraju se dak desto ispitivati s naporom i kroz ukazivanje pomoii. 8 Ukupni fenomen lidnosti odigledno se, dakle, ne poklapa sa Egom, odnosno sa svesnom lidno5iu, vei obrazuje velidinu koja se mora raz\ikovati od Ega. Takva (nuZnost) nastaje, naravno,samoza psihologiju koja se bavi razmatranjemdinjenice nesvesnog.Za n1nje, meclutim,jedno takvo razlikovanje od najveie vaZnosti.Cak i za pravnu praksuje oclizvesnogznadajada li su psihidka stanja stvari svesnaili nesvesna,na primer prilikom procenjivanj a uradunljivo sti. 9 Zato sam predloLio da se postojeia ukupna lidnost koja se, medutim, ne moZe potpuno obuhvatiti, oznadi pojmom Sopstva. Ego je po definici.ji podredenSopstvu,i odnosi se prema njemu kao deo premacelini. Ego u opsegupolja svestiposedujekako se kaZe - slobodu volje. Pod ovim pojmom ne podrazumevam ni$ta filosofsko, vei mislim na op5te poznatu psiholoSku dinjenicu takozvanog slobodnog izbora, odnosno subjektivnog'oseianja slotrode. Ali po5to na5a sloboda volje nailazi na prepreke okoline, to i njene granice nastaju izvan polja svesti,u subjektivnom unutarnjem svetu, to jest tamo gde ona dolazi u konflikt sa dinjenicama Sopstva. U meri u kojoj nam se spolja5njeokolnosti dogadajui u kojoj nas ogranidavaju,tako se i
l4 Sopstvo pona5a prema Egu kao obiektivna datost, koju sloboda na$evolji ne mole tek talo da izmeni. eak je poznatadinjenica da Ego ne samo Stone moZeda uradi ni5ta protiv Sopstva,vei u datom sludaju biva asimilovan i menja se u velikoj meri putem nesvesnihdelova lidnosti koji se tazvljaiu. 10 U prirodi je stvari da se o Egu ne moZe dati drugadiji uopsten opiJ do formalan. Svaki drugi pristup morao bi da vodi r*,iuou o individualnosti, koja prianja uz E!;o kao njegova glavna osobina. Iako brojni elementi od kojih se sastoji ovaj kompleksan faktor jesu po sebi svudaisti, oni ipak, sto se tide njihove jasnosti, njihovb emocionalne obojenosti i njihovog obima, do beskonidnosti variraju. Rezultat njihovog sklopa, a to je Ego, jeste, dakle, u meri u-kojoj se to uopStemoze utvrditi, individualan i jedinstven, i zadraavasvoj identitet do izvesnetadke.Njegova trajnost je relativna, buduii da u odredenim sludajevima mogu nastupiti dubokoseZnipreobraZajilidnosti. Takve izmene nisu ni u kom sludaju uvek patoloske, one takode mogu biti uslovljene razvojemi otud pripadajuSirokomdijapazonunormatnog. 11 Kao tadka na koju se odnosi polje svesti,Ego jeste subjekt svih rezultata prilagodavanja, onoliko koliko ih je uopste sprovelavolja. U ekonomiji du5e Ego stoga igra vaZnu ulogu' N3"goropoloZaj je tu toliko vaLani znadajanda predrasudapo kojoj Ego-predsiavlja sredi5telidnosti, ili po kojoj je polje svesti piini uop5te, nije bez razloga. Ako i ne uzmemo u obzir nasovestaie kod Laibnica (I,einnw), Kanta (Kant), Sefinga (Sltretting), i Sopenhauera (Schopenhauer) i filosofskih skica i(a"ora (tarus) i fon Ilartmana (von llartmann)o tek novija psihologijaje ta koja je nakon kraja 19. veka svojiminduktivnom metodom otkrila osnove svesti i empirijski dokazalapostojanje jedne psihe izvan svesti. ovim otkriiem se do tada apsolutni polo2ajEga relativizovao,to jest, on je dodu5ezadrLaosvoju osobinu sredista polja svesti, ali je doveden u pitanje kao srediste lidnosli. On u njoj, istina, udestvuje, ali on nije celina. Jednostavno, kao sto sam vei napomenuo, nemoguie je proceniti koliko je njegov udeo veliki ili mali, ili drugim redima, koliko je on slobodan ili zavisan od uslova psihe izvan svesti. MoZemo
l5 samoreii da je njegovaslobodaogranidenai da je njegovazavisnost, desto u odludujuiem pogledu, dokazana.Po mom iskustvu dobro je ako se ne potcenjujezavisnostod nesvesnog.Naravno, to nije potrebnoreii onima koji precenjujuznadajnesvesnog.Izvestan kriterijum za pravu meru daju psihidke posledicejedne netadneprocene,na Staiemo se kasnijejo5 vratiti. 12 U prethodnom izlaganju smo, sa stanovi5tapsihologije svesti, podelili nesvesnona tri grupe; sa stanovi5tapsihologije lidnosti nastaje, medutim, dvostruka podela, i to na psihu van svesti dije sadrZajeoznadavamokao liine, i na onu dije sadrZaje oznadavamokao ne-liine, odnosnokolektivne. Prva grupa se tide sadrLajakoji predstavljaju integralne sastavnedelove individualne lidnosti i mogu stogada isto tako budu i svesni;druga grupa, pak, tvori ne5to nalik na jednu op5te prisutnu, nepromenljivu i svukud identidnu odliku ili osnovupsihe per se. Ova redenica ne predstavlja, naravno, ni5ta vi5e od hipoteze na koju smo, medutim, prisiljeni osobeno5iuiskustvenogmaterijala, a da ne govorimo o visokoj verovatnoii da u osnovi op5te slidnosti psihidkih procesakod svih individua mora da postoji jedna isto tako op5ta i stoga ne-lidna zakonomernost,i to tadno onako kao Sto iristinkt koji se manifestuje kod odredene individue predstavlja samodelimidnoispoljavanjeinstiktivneosnovezajednidke svim ljudima.
t7
l6
II
SENKA 13 SadrZaji lidno nesvesnogjesu tekovine individualnog Livata, dok sadrZaji kolektivno nesvesnoguvek i a priori predstavljaju arhetipove. Odnos ovih poslednjih prema instinktima vei sam obradio na drugom mestu' Medu arhetipovima, empirijski su najjasnije ocrtani oni koji najde$iei najintenzivnijeutid,u na Ego, odnosno ometaju ga. To su Senka,Anima i Animus". Iskustvu najpristupadnija figura jeste Senka,jer se njena priroda moZe u velikoj meri dokuditi iz sadrZaja lidno nesvesnog. Izuzetak od ovog pravila predstavljaju samo oni redi sludajevi kada su pozitivni kvaliteti lidnosti potisnuti i Ego usled toga igra su5tinskinegativnu,to jest nepovoljnuulogu. 14 Senka je moralni problem koii izaziva celinu Egolidnosti, jer niko nije u stanju da postane svestan Senke bez znadajnogutro5ka moralne odludnosti.Prilikom ovog ostvarenja red je samo o tome da se prizna kako mradni aspekti lidnosti zaista postoje. Ovaj din je neophodan uslov za svaku vrstu samospozna1ei zalo po pravilu nallazi na zna(aianotpor. Uistinu, samospoznaja,kao psihoterapeutskamera, desto zahtevategoban rad koji se moZeoduZiti. L5 Podrobnije ispitivanje mradnih odlika odnosno niZih vrednosti koje obrazuju Senku,pokazuje da one poseduju emocionalnu prirodu, odnosno izvesnu autonomnost i da su prema tome opsesivne lli - bolje redeno - prisilne vrste. Emocija nije, naime, nikakva delatnost, pojedinca vec zbivanje koje ti se dogada. Afekti se po pravilu dogadaju na mestima najmanje prilagodenosti i istovremeno otkrivaju razlog smanjene prilagodenosti, to jest izvestan stepen inferiornosti i postojanje odredenog nrLeg nivoa lidnosti. Na ovoj dubljoj ravni sa njenim tesko ili nimalo kontrolisanim emocijama dovek se pona5avi5e ili manje kao primitivac koji nije samo bezvoljna Zrtva svojih afekata, vec rrz to poseduje i znadajnu nesposobnostmoralnog prosudivanja.
16 I dok se Senkauvidom i dobrom voljom moZe donekle asimilovati u svesnu lidnost, postoje, medutim, kako iskustvo pokazuje, izvesne crte koje moralnoj kontroli pruZaju tvrdoglav otpor i izgledajukao da se na njih uop5tene moZeuticati. Ovi otpori su po pravilu vezani za projelccije koje se kao takve ne prepoznaju i dija spoznajaznadi moralni rezultat koji prevazllazi uobidajenumeru. Dok se crte, karakteristidneza Senku,mogu bez prevelikogtruda prepoznatikao osobinekoje pripadajulidnosti, u ovom sludaju i uvid i volja uzaludni su, zato $to se, van svake moguie sumnje, dini da uzrok emociji leZi u drugoj osobi. Bez <>bzirana to koliko neutralnom posmatradumoZe izgledati da se radi o projekcijama,slabaje nada da ie to uvideti i sam subjekt. On mora biti uverenda bacaveoma dugu senku,da bi bio voljan da emocionalnonagla5eneprojekcijeodvoji od njihovog objekta. 17 Pretpostavimosamoda kod izvesneindividue ne postoji nikakva sklonostda uvidi kako je red o njegovim projekcijama.U lom sludaju dinilac koji obrazujepro.jekciiuima punu slobodu i mo1e,ako uop5teposedujeneki cilj, da je ostuaruje,odnosnoda iz,azovestanjekarakteristidnoza njegovu delatnost.Ono Stoproicktuje nije, kao Sto znamo, svesni subjekt, vei nesvesno.Zbog toga se kaZe da se projekcije zatiiu, a ne pra,ve. Cilj projekcije icste izolovanje subjekfa u odnosu na njegovo okruZenje, stoga Ito umesto pravog odnosa prema njemu sada postoji samo iluzoran odnos. Projekcije preobraZavajusredinu u vlastito, ali subjektu nepoznato lice. One zato u krajnjoj liniji vode ka autocrotskom ili autistidkomstanju u kome se sanjajedan svet dija stvarnost, medutinr, ostaje nedostiZna. "Sentiment d'incompl6tude" koji iz toga proizilazi i jo5 gore osecanje sterilnosti olrja5njavajuse ondaputem projekciie kao zlonamernostsredinei uz pomoi ovoga circulus vitiosus-aizolovanostse poveiava. Sto sc vi5e projekcrja stavlja izmedu subjektai sredine,utotko je tehe za F,goda prozre svoje iluzije. Jedandetrdesetpetogodi5nji paciiont koji je od svoje dvadesetegodine patio iz nertrozei zbog nje bio potpuno iskljudeniz svetarekao mi je: "Nikako sebi ne mogu rla priznam da sam potro5io dvadesetpetnajboljih godina svoga livota!"
18 18 Cestoje tragidnovideti na kako besmislennadin dovek sebi i drugima upropasiuje Zivot, ali ni zr\ta na svetu ne moZeda uvidi u kojoj meri ditava tragedija proizilazi izniega samog i da je on taj kojije uvek iznovahrani i odrZava.Istina,to ne radi njegova svest,jer ona se Zali i proklinje neveransvetkoji se sve viSe povladi u daljinu. Naprotiv,jedan nesvesnifaktor je taj koji prede iluzije oko sveta i njega samog. Ovo predivo uistinu Leh da napravi dauru u kojoj ie na kraju subjekt biti zatvoren. 19 Moglo bi se sadalako pretpostavitida projekcije koje se veoma tesko ili u podetku nikako ne mogu rastoditi takode pripadaju oblasti Senke,dakle negativnoj strani vlastite lidnosti. Od izvesnetadke, nnedutim,ova pretpostavkanije vi5e moguia, jer simboli koji se tadajavljaju ne ukazuju na isti rod, vei na suprotan, kod mu3karcana Zenui vice versa. Kao izvor projekcija ne figurira, dakle, vi5e Senka,koja uvek - odgovarapolu subjektavei Senkasuprotnogpola. Ovde nailazimo na Animusa kod Zene i na Animu kod mu5karca - na dva arhetipa koji jedan drugom odgovaraju,a tlja autonomnosti nesvesnostobja5njavajutvrdoglavost njihovih projekcija. Senka,istina, nije ni5ta manje poznat motiv u mitologiji, ali s obzirom da najpre i u prvom redu predstavljalidno nesvesnoi zatou pogledu svojih sadrZajalako dopire u svest,ona se upravo svojom lakSomprovidno56ui moguino3iu ostvarivanja razlikuje od Animusa i Anime, koji se od svesti nrlaze mnogo dalje i zato se pod uobidajenim okolnostima mogu uvideti tek retko ili nikada. Senka se uz pomoi izvesne samokritike lako moLe prozreti - u meri u kojoj je ona lidne prirode. Ali tamo gde se postavlja kao arhetip, nailazimo na iste te5koie kao i kod Animusa i Anime; drugim redima iskazma, za doveka spoznaja relativnog zIa njegove prirode ostaje u oblasti mogu6nosti, ali je pogledati u odi apsolutnom zlu - koliko retko toliko i potresno iskustvo.
l9
m SIZIGIJA:ANIMA I ANIMUS 2Q Sta je, dakle, ovaj projektujuii faktor? Istok ga zove "l)relja"' ili Maja, plesadicakoja stvara iluziju. Da nam vei odavno nrje poznato iz simbolike snova, ovo istodnjadko tumadenjebi nas navelo na pravi kag: ono Stoobmotava,obavija sc i guta, ukazuje neizbeLno na majlcuz, to jest na odnos sina l)remapravoj majci, prema njenom imagu i prema Zeni koja treba da mu postanemajka. Njegov erosje pasivankao kod deteta:on so nadada ie biti uhvaien, usisan,obmotani progutan.On na izvcstan nadin IraLi za\titnidki, hraniteljski, za(,aranikrug majke, ono svakebrige li5enostanjeodojdetakada sredinadolaziniemui cak mu nameie sreiu. Otuda nije nikakvo dudo Stogubi itvarni svet. 21 Ukoliko se ovo stanie dramatizuje. Sto nesvesno po pravilu radi, onda iemo na psiholo5kojpozornici videti doveka koji Zivi unazad,koji traZi svoje detinjstvo i svoju majku, abehi od zlog, hladnog sveta koji, kako mu se dini, ne Zeli da ga razume.Neretko iemo pored sindiia videti i majku kojoj, izgleda, nije ni najmanje stalo da pusti sina da postanemu5karac,i koja neumorno briZno i poZrtvovanone propu5tani5ta Stobi sina mogt9 da spredida postanemu3karaci da se oZeni.Vidimo tajni dosluh izmedu majke i sina i kako jedno drugom pomaZuda prevare Livot. 22 Gde je tu krivica? Je li kriva majka, ili sin? Verovatno su kivi oboje. NeispunjenudeZnjusina za Zivotom i svetom valja uzeti ozblljno. On bi hteo da dotakne stvarno, da zagrli zemlju i da oplodi bruzdu sveta.Ali on preduzima samo nestrpljive zarete, jer tajna uspomenana to da se svet i sreia mogu dobiti i na pokioo - i to od majke - parali5enjegoru udarnu snagukao i njegovu izdrZljivost. Deo sveta na koji on, kao i svaki drugi dove( uvek iznovanallazi, nije nikad onaj pravi, jer on mu se ne predaje,nije predusretljiv, pona5ase kruto, Leli dabude osvojen i potdinjava se jedino snazi. On zahtevaod mu5karcamu5kost,njegov Zar i pre
20 svega njegovu hrabrost i odludnost,od kojih moZe da zavisi i ditava njegova sudbina.Za tako nesto bio bi mu potrebanjedan neveran eros, koji mohe da zaboravi majku i nanesesamom sebi bol tako Sto napu5ta prvu ljubavnicu svoga Livota. Predvidaiuii ovu gadnu smelos! majka gaje briZljivo udila vrlini vernosti,predavanja, lojalnosti, da bi ga saduvala od preteieg moralnog sunovratakoji je povezansa stavljanjem Zivota na kocku. Tu lekciju on je isuvi5edobro naudioi ostajeveran majci, StomoZepostati njena najvecabriga (ako se, a na primer, on njoj u dast pokaLe kao homoseksualac), ali istovremeno ie to predstavljali njeno nesvesno,mitsko zadovoljenje.Jer ovim odnosom ispunjava se koliko onaj drevni toliko i veoma sveti arhetip svadbe majke i sina. Sta, napokon, ima da ponudi banalna stvarnost sa svojim op5tinama, mesednim platama, kirijama i slidno, Sto bi bila piotivteZa onim mistidnim vatrometima Hierosgamosa, onoj zvezdanq Leni za kojom ide zma1,i onim poboZnim neizvesnostima koje okruZuju svadbuJagnjeta? 23 Na ovom stepenumita koji verovatno najbolje odraLava su5tinukolektivnog nesvesnog,majka je i slara i mlada, Demetra i Persefona,a sin je suprugi uspavanoodojdeistovremeno;stanje neopisive ispunjenostikome nesavtsenostistvarnog Livota,napori i muke prilagodavanjai patnja zbog mnogostrukihrazodaranjau stvarnostne mogu, naravno,ni iz daleka da konkuri5u. 24 Faktor koji obrazuje projekciju u sludaju sina istovetan je sa imagom - majke i ta predstavase stogasmatrapravom majkom. Projekcija se moZerastvoriti samoako on uvidi da u njegovom du5evnom podrudju postoji imago majke, i to ne samo nje vei i ierke, sestrei ljubavnice,nebeskeboginje i htonskeve5tice, jedna svudaprisutnapredstavakoja ne stari, i da je svakamajka i svaka ljubavnica nosilac i ostvaritelj ovog opasnog odraza koji najdublje pripada su5tini mu5karca. Ona, ta opasna predstava Zene, njemu pripada. Ona predstavlja tu opasnostkoje on, Livola samoga radi, ponekad mora da se odreknel ona je neophodna kompenzacija za smelosti, napore, Lrtve ' Sto se sve zavr5ava razo(aranjem; ona je uteha za svu gordinu Livota, a istovremeno, uz sve to, ona je velika zavodnicakoja stvarailuzije o istom tom
2l Zivotu, i to ne samo u pogledu njegovih razumnih i korisnih aspr:kata, vei i kad je red o stra5nim paradoksima i dvosmislenostima,u kojima stoje u ravnoteZi dobro i zlo, uspeh i propast,nada i odajanje.Kao njegova najveia opasnost,ona od mu5karcatraZinajviSei ako on to poseduje,ona ce to i dobiti. 25 Ova predstava je "gospodaricadu5a" kako je nazvao . Spiteler (Spitteler). Ja sam predloZiotermin Animarjer bi time lrcbaloda se oznadine5tospecifidno,za Staje izraz"dusa" isuviSe uop5teni nejasan.Stanjestvari koje se podlazumevapod pojmom Anime jeste krajnje dramatidansadrZajnesvesnog.On se moZe opisati racionalnim,naudnimjezikom koji, medutim, ni iz daleka ne izraLavanjegovo Zivo biie. Stogasvesnoi namernoradije koristim mitolo5ki i dramatizujuii nadin predodavanja i inahavanla, zato Bto on u pogledu na ovaj predmet, a to su Zivi, du5evni procesi, nije samo mnogo izralajniji, vei je i tadniji ocl apstraktnog naudnogjezika koji destokoketira samiSlju da se njegovi po.irnovijednog lepog danazamenealgebarskimjednadinama. 26 Faktor koji obrazuje proiekciju jeste Anima, odnosno ncsvesnokoje je zastupljenoAnimom. Tamo gde se pojavljuje u snovima, vizljama i fantazijama - ona nastupapersoni/ikovano i time stavljana znanjcda faklor na kome se zasnivaposed:rjesve it.razileosobinejednog Zenskogbica'r. Ona nije nikakav izum svesti,vei spontaniproizvod nesvesnog;ona, osim toga, ni.jenikakva rezervnl figura za majku, vei po, svemu sudeii, izgleda da one numinozneosobinekoje imago - majke dine tako uticajnim i opasnim,potidu iz kolektivnog arhetipaAnime koja se u svakom rnuSkomdetetu iznova utelovljuj e. 27 Buduii da je Anima arhetip koji sejavlja kod mu5karca, ostajeda se pretpostavida i kod tene mora biti zastupljenekvivalcnt,jer kao Stoje mu3karackompenzovanZenskim,tako je i Lena kompenzovanamu3kim. Ovim razmi5ljanjem ne bih, medutim, lcleo da stvorim privid kao da su ovi kompenzacioni odnosi ;rroizvodneke moje dedukcije.Naprotiv, bilo je potrebnoveoma rnnogo detaljnih iskustava da bi se su5tinaAnime i Animusa shvatila empirijski. Prema tome, sve Sto imamo da kaZemo o ovim arhetipovima moZ,ese dinjenicama ili dokazati ili barem
22 udiniti verovatnim.Pritom sam sasvim svestanda je red o pionirskom poslu koji se mora zadovoljiti sebi svojstvenomprivremenoSiu. 28 Kao Stoje prvi nosilac faktora koji obrazujeprojekciju za sina, po svemu sudeii, majka, tako je to za cerku otac. Praktidno iskustvo u pogledu takvih odnosa sastoji se od brojnih individualnih sludajevakoji predstavljaju sve moguie varijante osnovne teme. Zgusnuti opis ovih odnosa ne moZe otud biti drugadiji nego shematski. 29 Zenaje kompenzovanamu5kim elementom, zato njeno nesvesnoima takoreii mu5ki predznak. U poredenju sa mu5karcem to predstavlja znadajnu razllku. S obzirom na takvo stanje stvari, faktor koji obrazuje projekciju kod Lene ozna(io sam kao Animus. Ova red zna(i razum ili duh. Kao Sto Anima odgovara majdinskom Erosu, tako i Animus odgovaraodinskom Logosu. Daleko sam od toga da ovom paru intuitivnih pojmova Zelim da dam isuvi5especifidnudefiniciju. "Eros" i "Logos" koristim samo kao pojmovna pomagala da bih opisao dinjenicu da svest Zene viSeodlikuje vezujuia osobinaErosanego razlikovnai spoznajna osobinakoju vezujemoz& Logos. Kod mu5karcaje Eros, ta funkcija medusbnih odnosa po pravilu manje razvqen nego Logos. Kod Zena,nasuprot tome, Eros obraztie izraz njene prave prirode, dok njen Logos neretkopredstavljajedan neugodandogadajvredan Zaljenja. U krugu porodice i prijatelja on izaziva nespoi ljutite interpretacije, zato Sto se sastoji od sudova a ne razrurme od razmi5ljanja. Pod sudovima podrazumevam apriorne pretpostavke sa takoreii apsolutnim zahtevom da budu istinite. Kao Sto svi znamo, tako nesto mote da deluje iritirajuie. Buduii da Animus rado argumentuje, najlak5e ga moZemo videti na delu prilikom svadaladkih diskusija. Naravno da i mu5karci mogu da argumentuju na veoma Zenski nadin, i to onda kada su opsednuti Animom i time bivaju preobraZeniu Animus svoje Anime. Njima je pritom uglavnom stalo do li{ne sujete i osetljivosti; Lenamaie, medutim, stalo do moci istrne ili pravde ili drugih slidnih pojmova, po5to su se za njihovu sujetu vei pobrinuli krojadica i
23 liizer. "Otac" (= zbir uobidajenihmi5ljenia)igra u Zenskomargurnentu veliku ulogu. Koliko god da je njen Eros nastrojen priiateljski i usluZno,nje se, kada je spopadneAnimus, neie ticati nikakva zemaljskalogika. U mnogim sludajevimamu3karacima oseianje(i ono uop5tenije tako pogre5no)da bi jedino zavodenje ili batinanjeili silovanje,imali neophodnumoi uveravanja.On ne r,nada de se ova veoma dramatidnasituacijaodmah zavr5iti banalno i bez draLi ako napusti trorili5te i nastavak prepusti nekoj drugoj ili svojoj Zeni. Na ovu lekovitu ideju on, medutim, dolazi retko ili nikada, jer nijedan mu5karac ne moZe niti na najkraie vreme d,anzgovara sa Animusom, a da se odmah ne preda svojoj Animi. Ako bi neko imao toliko smisla za humor da objektivno slu5a razgovor, bio bi verovatno van svake mere iznenaden ogromnom kolidinom op5tih mesta, krivo upotrebljenih odigtrednih istina, frazaiz novina i romana, otrcanih floskula svake vrste, sve do ordinarnih psovki i potresnihnelogidnosti.To je razgovor koji se, bez obzira na njegove trenutne udesnike,milionostruko ponavljana svim jezicima svetai su5tinskije uvek isti. 30 Ova naizgleddudna dinjenicapodiva na sledeioj okolnosti: kada se sretnuAnimus i Anima, tada Animus izvude mad svoje moci, a Anima hljuje otrov svoje obmane i zavodljivosti. lshod ne mora uvek biti negativan,jer postoji isto tako velika verovatnodada ie se oboje jedno u drugo zallubiti (poseban sludajljubavi na prvi pogled!).Jezik ljubavi je, pak, iznenadujuie iednolidani koristi se op5teomiljenim formama,sa najveiim predavanjemi vemoSiu, dinneoba partneraopet dospevajuu jednu banalnu, kolektivnu situaciju. Oni, medutim, Zive u iluziji da se odnosejedno premadrugom na najindiviclualnijinadin. 31 U pozitivnom, kao i u negativnom pogledu, odnos izmedu Anime i Animusa je uvek "animozan",to jest emocionalan i stoga kolektivan. Afekti sniZavajunivo odnosa i pribliZavaju ga op5toj osnovi instinkta koja u sebi nema vi5e nideg individualnog. Neretko se, zato, odnos odvija iznad glava njihovih ljudskih predstavnika, koji kasnije ne znaju Sta im se dosodilo.
24 32 Dok je kod mu5karcaanimoznozamagljivanje uglavnom sentimentalno i puno resantimana,ono se kod Zene iskazuje u shvatanjima, tumadenjima, mi5ljenjima, insinuacijama i pogre3nim konstrukcijama, Sto sve ima svrhu da presede odnos izmedu dvoje ljudi. I Zena,ba5 kao i mu5karac,biva obmotana svojim stra5nim familiarisom i prebadena,kao ierka koja jedina razumesvog oca (Stoznadikoja uvek ima pravo),u zemlju ovaca gde dozvoljavada je napasapastirnjenedu5e,A.nimus. 33 Poput Anime, i Animus ima jedan pozitivan aspekt.U liku oca ne izraLavase samo uobidajenomi5ljenje,vec u velikoj meri - ono Sto se naziva "duhom", i to narodito op5te filosofske i religiozne predstave, odnosno drLaqe koje iz takvih uverenja proizilazl Tako je Animus takode psihopompos, posrednik izmedu svesti i nesvesnogi personifikacijanesvesnog.Kao Sto Anima putem integracije postaje eros svesti, tako Animus postaje logos, i kao Sto prva mu5koj svesti daje odnos,tako i drugi Zenskoj svestidaje sposobnostrazmi5ljanjai samospoznaje. 34 Delovanje Anime i Animusa na Ego jeste u nadeluisto. Njega je te5ko eliminisati, zato Stoje ono kao prvo neverovatno jako i Ego - lidnost odmah ispunjavanepokolebljivim oseianjem daje u pravu, a drugo i zato Stoje njihov uzrok projektovan,Sto znati da u velikoj meri izgleda zasnovan u objektima i objektivnim odnosima.Sklon sam da obe odlike ovog delovanjaobjasnim samim osobinama arhetipa. Jer arhetip, naravno postoji a priori. Ovom dinjenicommoZe se objasniti destoiracionalnopostojanje odredenih raspoloZenjaili mi5ljenja koja nisu prodiskutovana i o kojima se ne moZe diskutovati. Notorna nemoguinost da se na ova miSljenja i raspoloZenjautide mogla bi da podiva uglavnom na tome Sto iz arhetipa izbrla jako sugestivno delovanje. On fascinira svest i hipnotidki je zarobljava.Neretko, Ego pritom ima blago oseianje moralnog porazai onda se utoliko vi5e ponaSaodbojno,prkosnoi svadaladki,vaspostavljajuiicirculus vitiosus dime samopoveiava svoje oseianjemanje vrednosti. Time se ljudskom odnosu izvladi tepih ispod nogu, jer manija velidine, ba5kao i oseianjeniZe vrednosti,onemoguiavajusvako medusobnopiznav rn1e, b ez ko ga nema nikakvog odnosa.
25 35 Kao Sto sam prethodno napomenuo,lak$eje spoznati Scnku nego Animu ili Animus. U prvom sludaju imamo prednost izvesnepripreme putem vaspitanjakoje je oduvek nastojalo da uvcri ljude kako se ne sastojestoprocentnood zlata. Zato svako lirkcri odmah razumena Stase misli pod "Senkom", "inferiornom lidno5iu", i slidno.Ukoliko to neko vi3e ne zna, njegovo seianje Iri lako moglo da osveZi nedeljna propoved, njegova Lena ili poreskakomisija. Sa Animusom i Animom stvar, medutim, nije rri u kom sludajutako jednostavna;kao prvo, u ovom pogledu ne postoji nikakvo moralno vaspitanje i, kao drugo, dovek ie se uglavnom zadovoljiti svadanjemi radije ie se uzajamnovredati (ako ne i gore od toga!) nego 5to ce piznati svoju projekcrju. lzgleda, Stavi5e,da je sasvim prirodna dinjenica to Sto mu5karci imaju iracionalnaraspoloZenj a, a Leneiste takve misli. Ova sipodiva tuacija verovatno na instinktivnoj osnovi, i zato mora da bude upravo takva kakva jeste buduii da je taka za sva vremena obezbedena empedoklejska igra elemenata neikosa (mrZnje) i philia (ljubavi). Prirodaje konzervativnai ne dozvoljavada joj se tck tako remetenjeni tokovi. Animus i Anima spadajuu prirodan 't,abrankoji najupornijebrani svo.junepovredivost. Zato je toliko lcZe postati svestansvojih Animus - Anima - projekcija nego priznati svoju tamnu stranu. U poslednjem sludaju potrebno je, istina, prevazici odredenmoralni otpor kao i sujetu, ambiciju, uollrazilju, resantimane,itd; ali, u prvom sludaju, na to se jo5 nadovezujute5koie razumevanja, a da ne govorimo o sadrZajima projekcija koje se uop5te ne mogu razvrstati. Napokon, tu je i duboka sumnja da li se moLdaprevi5e nestrudnomesamou posao prirode kada privodimo svesti stvari za koje posle vidimo da bi bilo bolje da smo ih ostavili na miru. 36 Iako po mom iskustvupostoji odredenbroj ljudi koji bez naroditih intelektualnih ili moralnih te5koia mogu da razumeju Stase podrazumevapod Animusom i Animom, ipak susreiemjo5 vi5e ljudi kojima najveiu teskoiu predstavlja vinraliziranje ovih empirijskih koncepatakao nedeg konkretnog. To pokazuje da sa ovim pojmovima stojimo malo izvan uobidajenog dosega razumevanja. Kao posledica toga ti pojmovi nisu popularni
26 upravo zato Sto ne izgledaju blisko. To ima za posledicuda oni mobili5u predrasudekoje ih tabuiziraju,kao Stoje to oduvek bio sludaj sa svim neodekivanim stvarima. 37 Ako bismo sada,primera radi, postavili zahtevda se projekcije moraju poni5titi zato Stoje to zdravije i u svakompogledu bolje, onda bi time stupili na novo tle. Svako je do sada bio uveren da predstava"moj otac", "moja majka" i slidno,nije ni5ta drugo vei do najmanjih pojedinostiverna slika pravog oca, i tako dalje, tako da, kada neko kaZe "moj otac", on ne misli ni na Sta drugo do na ono kakavje njegov otac u stvarnosti.Ovo je u istinu ono Stoon pretpostavljada podrazumeva,ali pretpostavkao identitetu niukoliko ne potvrduje taj identitet. Ovde se pogre5anzakljuda\. enkekalimenosa(onaj koji je obavijen) pokazuje kao tadana).Ako, naime, sliku koju X ima o svom ocu i za koju smatra da je pravi otac uvedemou psiholo5kujednadinu,ona neie biti tadna,jer nepoznatakolidina koju je ova osobauvela u jednadinu ne odgovarastvarnosti.X ie prevideo da se njegova predstavao jednoj lidnosti sastoji,u prvom redu, od moguie vrlo nepotpune slike koju je X dobio od stvarnelidnosti, i na drugom mestu, od subjektivnihmodifikacija koje je sam naturio ovoi slici. Predstava koju X ima o svome ocu jeste kompleksnavelidina za koju je stvarni otac odgovorantek delimidno,dok jedan neodredenoveii deo nje pripada sinu. To le u tolikoj meri istinito da on svaki put kada oca kritikuje ili hvali, nesvesnosamog sebepogadai time prouzrokujeone psihidkeposledicekakve se pojavljuju kod onih koji habitualno sami sebe poniZavaju ili se hvalisanjem uzdlilu. Ako, medutim, X briZljivo uporedi svoje reakcije sa stvarno5iu, onda ie imati priliku da primeti kako negderadi ne5tonepravilno, ako nije vei odavno iz pona5anjasvog oca video da je o njemu stekaopogre5nusliku. Po pravilu ie biti tako da je X uveren kako je u pravu i da ako neko nije u pravu ondaje to u svakom sludaju onaj drugi. Ako je Eros X-a slabo razvijen, on je prema neadekvatnom odnosukoji ima sa svojim ocem ili ravnodu5an,ili se ljuti zbog nedoslednosti i drugih elemenatanerazumljivog ponaSanja oca koji se nikad ne pona5aonako kako bi to trebalo da odgovara
27 slici Stoje X o njemu ima. Zato X misli da ima sva prava da se oseia uvredenim,neshvaienim,dak prevarenim. 38 Mogli bismo zamisliti koliko bi u takvom jednom sludajubilo poZeljnorazbiti projekcije. Imq otud, uvek optimista koji veruju da bi se svet mogao uputiti ka zlatnom dobu samo ako bi se ljudima reklo koji je pravi put. No, pustimo ih samo da poku5ajuda ovim ljudima objasnekako se pona$ajupoput psa koji juri vlastiti rep. Da bi osobauvidela gre5kusvog stavapotrebnoje vi5e od pukog "govorenja";jer je red o nedenauStoie vi5e od onog Stodozvoljavauobidajenizdrav razum.Redje, ouim", o onim sudbonosnim "nesporazumima"koje u normalnim okolnostimaniko nikad nije uvideo. To bi izgledalokao kad biste od nekog normalnog, prosednog doveka zahtevali kako mora da shvatida je zlodinac. 39 Sve to spominjem da bih ilustrovao kakvom redu veiidina pripadaju projekciie koje izazivaiu Anima i Animus i kakvi su moralni i intelektualni napori potrebni da bi se one poniStile" Inade, Anima i Animus projektuju samo deo svih sadrZaja.Mnogi od njih se javljaju spontanou snovima, i tako dalje, a jo5 viSenjih mogu postatiosve5ieniputem takozvaneaklivne imaginacije.Ovim putem uvidamo da su u nama Zive misli, oseianja i afekti koje nikada ne smemo smatrati moguiim. prirodno ko nikada nije imao takvo iskustvo tome takva jedna rnoguinost izgleda potpuno fantastidna,jer normalan dovek "zna valjda Sta misli". Ovo detinjastopona5anje"normalnog doveka" jeste istinsko pravilo. Ne moie se, dakle, od nekoga koji ovo iskustvo nije imao odekivati da zaista razume su5tinuAnime i Anin:rusa.Takvim razmi5ljanjimastupa se na novo tte psihidkih iskustavapod uslovom, narAvno,ako se uspeu tome da se ona u praksi doZive. Oni koji doista uspeju u tome zaceloie biti naidublje impresionirani svim onim 5to Ego ne zna i nlkada nije jo5 uvek spadau veoma retke znao.Ovakav porast samospoznaje je pojave.Po pravilu, on dak unapredpladenneurozom,ako ne i nedimgorim. 40 U likovima Anime i Animusa izralava se autonomija koleklivnog nesvesnog.Oni personifikuju one njegove sadrZaje
28
koji, kada se povuku iz projekcija, mogu biti integrisani u svest. U toj meri, oba lika predstavljajufunkcije koje svesti posreduju sadrZajekolektivnog nesvesnog.Ali one se pojavljuju ili pona5aju kao takve samo dotle dok tendencije svesnog i nesvesnog ne podnu isuvi5e da divergiraju. Ukoliko, medutim, nastane bilo kakva napetost onda se do tada bezopasnefunkcije pojavljuju personifikovane naspram svesti i pona5aju se otprilike kao sistematskocepanje od lidnosti, odnosno kao fragmentarnadu5a. Ovo poredenje medutim, prilidno, hramlje, buduii da od Egalidnosti nije odvojeno ni5ta Stojoj je pripadalo;naprotiv, oba lika obrazuju jedno remetiladko poveianje. Razlog i moguinost takvog njihovog pona5anjasastojiseu tome Stose,istina, sadrZaji Animusa i Anime mogu integrisati, ali ne i oni sami, po5to predstavljaju arhetipove i time temelje psihidke sveukupnosti, koja prekoradujegranice svesti i zato ne moZenikada da bude predmet neposrednog saznanla.Dejstva Animusa i Anime mogu, dodu5e, postati svesna;ali, oni sami obrazuju dinioce koji transcendiraju svest i koji nisu predmet opalanja i htenja. Oni zato ostaju autonomni, bez obzira na integraciju njihovih sadrZaja,i moraju se stoga uvek drZati na oku. To je, sa terapeutskog stanovi5ta, izuzetno vaLnojer, zahvaljujuii stalnom posmatranju,namiruje se onaj dug nesvesnomkoji u veioj ili manjoj meri obezbedujenjegovu saradnju.Nesvesno,kao Sto znamo, ne dozvoljava da jednom za uvek bude, da tako kaZemo,"sredeno".Stavi5e,medu najvaLnrle zadatke du5evne higijene spada stalno obraianje paLnje na simptome nesvesnih sadrZajai procesa i to zbog toga Sto svest stalno biva izloZena opasnosti na to da postanejednoslrana, da koristi utabaneputeve i da se zale(,eu slepeulice. Komplementirajuia, odnosno kompenzirajuia funkcija nesvesnog vodi, u izvesnoj meri, radunao tome da se izbegnu ove opasnosti koje su narodito velike kod neuroze. Ali samo pod idealnim uslovima, to jest tamo gde je Zivot jo5 uvek jednostavani dovoljno nesvestan da bi bez oklevanja i sumnji sledio zmijski put instinkta, kompenzacija deluje potpuno uspe5no.Ukoliko je, pak, dovek civilizovaniji, to jest ukoliko je svesniji i komplikovaniji, utoliko ie manje moii da sledi instinkt. Njegove komplikovane Zivotne okolnosti i uticaj sredinejesu tako glasni da nadjadavaju
29 lihi glasprirode.Tadana njenonrestostupajumisljenjai uverenja, teorije i kolektivnetendencijei potpomazusve stranputice svesti.u takvim sludajevimamora se nameflropokloniti $ahn1a nesvesnom kako bi mogla da delujekompenzacija. Zatoje oU naroditevaznostida searhetipovinesvesnog ne predstavljaju kao nestalneslike iz fantazijekoje za dasprolete,vei kao konstantni, autonomnifaktori Stou stvarii jesu. 41 Oba arhetipasu u datom sludaju,kao 5to to praktidno iskustvopokazuje,fatalni,i ta fatalnostdostizetragidnerazmere. oni su zapravootac i majka svih nesreinihzapletasudbinei kao takvi.odavno su poznatiditavomesvetu:red je o boianskom paru', od kojihjedan,usledsvoje"1ogos"-prirode putempneume i NousamoZebiti okarakterisan kao Hermeskoji se presijavau mlo5tvuboja,a drugi zbogsvoje"eros"-prirode posedujeodlike (selene),Persefone Afrodite,Jetrene i Hekate.oni su sile nesvesnog, bogovi, zaprava- kako ih je drevnodoba sasvim"tadno" shvatilo.ovinn oznadavanjem oni su na psiholo$kojskarivrednostidospelina ono sredi5nje mestona komeu svakomsrudaju uvek stoje,bez obzirada li im svesttu vrednostpriznajeili ne; stepenuu kojem ostajuu nesvesnom, fer. proporcionalno raste njihovamoi. Ko ih ne vidi, taj je u njihovoj 5aci,kao Bto se epidemijatifusaSirinajvi5etamogdesene zn&izvorinfekcije.Ni u hri$ianstvusizigijabogovanije zastarela, vei se nalaTina najviSem mestu kao Hristos i njegova nevestaCrkvao.Takve paralelepokazujusekno krajnjekorisneprilikompoku3ajada se prona
30 odnosompremasuprotnompolu,po5tosu njihoveprojekcijedelotvornejedino u takvomodnosu.Mu5kardevimprepoznavanjem Anime nastajejednatrijada,kojaje treiinom transcedentna: a to je muSki subjekt,njemu suprostavljenZenskisubjekt i fianscedentnaAnima. Kod Zeneje odnosu odgovarajuiojmeri obrnut. Cetvrti deo koji nedostajetrijadi da bi se uspostavilacelinakod jestearhetipstarogmudracakoji ovdenisamrilzmalrao, mu5karca a kod ZeneHtonskaMajka.Ovo detvorogradejednodo polovine imanentnoa od drugepolovinetranscedentno detvorstvo,i to onaj arhetipkoji samoznadiokaokvaterniovenianja'. On obtazujene samoshemuSopstvavei i shemuprimitivnog druStvasa njegovim vendanjimaizmedurodaka,izmedupripadnikarazliditihklasai podelunaseljana detWi. Sopstvoje, s drugestrane,predstava Boga,ili se,makar,od nje ne moZerazlikovati.To je znaoranohri5ianskiduh,jer inadeKliment Aleksandrijskine bi nika{ mogaodakaZeda'onajko spoznaje samogasebespoznaje Boga8.
31
TV
SOPSTVO 43 Sada Zelimo da se posvetimopitanju da li porast samospoznaje izazvanpovladenjemne-lidnihprojekcija,- odnosnointegracijakolektivno nesvesnihsadrLaja- posedujeneki specifidanuticaj na Ego-lidnost.Mogli bismoodekivatizna(apo delovanje,u meri u kojoj integrisanisadrZaji predstavljaju delove Sopstva.Njihova asimilacijane samoStopoveiavaobim polja svestio vei najprei znahl Ega,naroditoakoje on, kao Stoje najde5iesludaj,nekritidkisuprotstavljen nesvesnom. U poslednjem sludajuEgo biva lako saviadani postajeidentidansa asimilovanimsadrZajima; tako,ua primer,mu5kasvestpotpadapod uticajAnimei moZedakdanjomebudeopsednuta. 44 Buduii da samu drugo* kontekstu2 vei obradiodalje poslediceintegracijenesvesnih sadrZajao ovdemogusebiu5tedeti trudada opetulazimu pojedinosti.Zeleobih samoda spomenem da ukoliko su sadrZajinesvesuog koje Ego asimilujevaZniji, utotrikose Ego viSe pribliZavaSopstvu,dak i onda kad ovo pribliZavanje moZeda budebeskonadno. Iz toganeizbeZno protzilazJinflacija Ega,", ako ne dodedo kritidkograzdvajanjaizmedu njegai nesvesnihfigura.Ova diskriminacijaie, medutim,imati jedino akokritici uspeda,sjednestrane,pred praktidnog uspeha, Ego postavirazumnegranicepremaop5teljudskimmerilima, a s ,lruge strane, figurama nesvesnog,naime Sopstvu, Animi, Animusu i Senci dozvoli relativnu autonomnosti realnost (psihidkeprirode),Prihologistidko poni5tavanje ove .realnostije nedetrotvomo, odnosnosamopoveiavainflacijuEga.Cinlenicese ne moguregulisatitako 3toiemo ih proglsitinestvamim.Faktor je, na primer,od stvamostikoja koji obrazujeprojekcijusadinjen sene moZeporicati.Ako bi nekoi poredtogaZeleodaje poride, taj ie se s njom poistovetiti,Stonije samopo sebisumnjivo,vei i za dobrobitindividue zaistaopasno.Svakoko ima poslas takvim sludajevima znakoliko inflacijamoZebiti opasnapo Zivot.Da bi dovekpoginuodovoljnesu tek stepenice ili klizav parket.Pored
32 motiva "casus ab alto" postoje i drugi, ne manje neprijatni, psihosomatskii psihidki motivi za redukciju naduvenosti.Ne mora se pod tim podrazurnevatistanje svesnogprisvajanja.Ne radi se ni iz daleka uvek o tome. Covek u principu uop$tenije neposredno svestanovog stanja,vei u najboljem sludajugroZeda posredno dokudi njegovo postojanjeiz simptoma.Tu spadai ono 3to bliZa okolina misli o nama.Inflacija, naime,poveiava slepunnlju u oku, i ukoliko nas faktor koji obrazuje projekciju vi5e asimiluje, utoliko vi5e raste na5a sklonostka poistoveienju sa njim. Jasan simptom za ovojeste odbijanje da se opazei da se uzmu u obzir reakcijesredine. 45 Kao psihidku katastrofu ocenjujemo sludaj kada Ego biva asimilovan od strane Sopstva.Predstavaceline tada uporno ostaje u nesvesnom.Ona, otuda, s jedne strane ima udela u arhaidnoj prirodi nesvesnog,a s druge se, u meri u kojoj je sadrLana u nesvesnom, nalazi, u psihidki relativnom prostorno-vre'. Obe menskom kontinuumu koji je za nlega karakteristidan osobine jesu numinozne i zato bezuslovno odreduju Ego-svest, koja je diferencirana,to jest razdvojenaod nesvesnogi uz to se nalazi u apsolutnom prostoru i apsolutnom vremenu. To Stoje to tako predstavlja vitalnu nuZnost. Prema tome, ako Ego na odredeno vreme dospe pod kontrolu nekog nesvesnog faktora, njegovo prilagodavanjebiva poremeieno dime se otvaraju sva vrata svim moguiim sludajevima. 46 Od najveie vaZnostistogajeste ukotvljenostEgo.u svet svesnog i pojadavanje svesti putem Sto tadnijeg prilagodavania. Za to su sa moralne strane od najveie vaZnosti izvesne vrline, poput paZljivosti, savesnosti,strpljenja i tako dalje, a sa intelektualne stranetadno uodavanjesimptomatike nesvesnogi objektivna samokritika. 4l Lakoje, medutim, moguie da nagla5avanjeEgo-lidnosti i sveta svesti poprimi takve razmere da se figure nesvesnogpsihologizuju, dime Sopstvo biva asimilovano u Ego. Iako ovo u poredenju sa gore prikazanim predstavlja upravo obrnut proces, opet nastupaista posledica,a to je inflacija. U ovom sludajusvet svesti bi morao da bude sniZen u korist realnosti nesvesnog.U
prvom sludaju, stvamost mora biti odbranjena oa urnaeoog, 'tednog" i "ubikvitetnog" stanja sna; u drugorn, pak, snu se mora dati zivotna sfera na ratun svesnogsveta. u p*o* sludaju preporuduje se primena svih moguiih vrlina; u drugom, zahtevii.ga se mogu stiSatisamomoralnim porazima. To je neophodnojer s"e, inade,nikad nede postiii onaj srednji stepenskronrnostilioji je neophodanza odr1avanJeuravnoteLenogstanja. Ne radi se,-kio $to bi se mozda moglo odekivati, o popustanjusamih moralnih sl.ega,vei o moralnom naporu u drugom praviu. Ko, na primer, nije dovoljno savestan,njemu je potrebanmoralni oupoi da bi rrdovoljio ovom zahtevu..\h za onog ko je usled svojih napora dovoljno utemeljenu svetu,ni u kom sludiju ne predsiavljamali rnoralni podvig da svoje vrline porazi talio sto ie na izvestan rradin omeksati svoj_odnos prema svetu i umanjiti svoj udinak prilagodavanja.(Podseiam na vei kanonirouooogbrati Klausa k,,ji i* zbog spasasvoje duse vrastitu Lenuzajednosa brojnim poIomstvomprepustiosamimasebi!) 48 Buduii da svi pravi moralni probremi zapodinju tek s .ne strane krividnog zakonika, njihovo resavanje*oi" ,u-o rctko, ili gotovo nikada, da se oslanja ou pr"r*dune, a mnogo r'anje na zapovesti i paragrafe. pravi moralni problemi nastaj-u, rraime,iz koliziie duinosti. K9 je dovoljno pooizuo ili dovoljno krmotan ta1 moLe svoju odluku da donese uz pomoi o"kog spoljasnjegautoriteta.Ali, onaj ko drugima veruje isto tako malo kao i samom sebi, taj nikada ne moze doneti odiuku a da se ona rrr"'vrsi na nadin koji comnron Law naziva "act of God". oxford l)i.tionaty defi.niseovaj pojam kao "operationof uncontrollable rralural fbrces"'. u. svirr ovim sludajevimapostoji jedan nesvcstan.autoritet koji okondava sumnju putem stvaraija fait ac_ compli._(Ov9je, napokon,slu{aj i kod onih koji po ,rooiuodluku idu pred vi5i autoritet. samo u prerusenomobliicu). ovaj autoritet sc moze opisati kao "Bozija volja" ili kao "operationbf natural lirrces",pri demu, medutim, psiholoskinije svijedno kako se ona shvata.Racionalistidko tumadenjeovog Jnutarnjeg autoriteta kao "prirodne sile", odnosno instinkta, a loje zadovJgavamoderan irrtclckt,ima trr znatnumanu sto naizgledp-obedonosna odluka inI
il
1t
34 stinkta vreda moralnu samosvest,zbag (,egadovek voli da samog sebeubeduje kako je ta stvar odludenajedino i iskljudivo rlzamnom odlukom volje. Civilizovan dovek ima takav strah od "crimen laesae maiestatis humanae" da, kad god je to moguie, preduzima naknadno prefarbavanjedinjenica kako bi pred sobom sakrio oseianje doZivljenog moralnog poraLza.Stvar je, kao Sto znamo)njegovog ponosa,da veruje u vlastito samosavladivanje i u svemoi svoje volje i da prezire onog koji dozvoljava da ga nasamaripuka priroda. 49 Ukoliko se, nasuprottome, unutarnji autoritet shvati kao Bolrja volja (dime se podrazumevada su "prirodne sile" BoZije sile), tada za samosvest nastaje prednost u rneri u kojoj odludivanje izgleda kao akt poslu5nosti i rezultat boZanske namere. Protiv ove vrste shvatanja moZe se dati naizgled pravedan prigovor da ono nije samo veoma komotno, vei da stavlja ogrtad vrline oko moralne posrnulosti. Ova zamier*laje, medutim, opravdana samo onda kada se jedno zaista egoistidko mi5ljenje namerno skriva iza licemerne fasaderedi. Ovo nikako, medutinr, nije pravilo, jer se uglavnom i najde5ieinstinktivne tendencije sprovode u korist ili protiv subjektivnog interesa, sa ili bez odobrenja spolja5njeg autoriteta. Unutarnji autoritet nije ni potrebno prevashodnokonsultovati, jer je on a priori prisutan u snazi tendencijakoje se bore oko odluke. Kod ove borbe dovek nikad nije samo gledalac,vei u njoj manje ili vi3e "dobrovoljno" udestvujei poku5avada teZinu svog moralnog oseianja za slobodu stavi na tas odluke. Pritom, istina, ostajenejasnokoliko je njegova naizgled slobodnaoduka kauzalno a moZebiti i nesvesno motivisana. Ona je moZda "act of God" isto koliko i neka prirodna katastrofa.eini mi se da se na ovo pitanje ne moZe odgovoriti zato Sto su korenovi moralnog oseianja slobode nepoznati, pa ipak oni postoje ne manje pouzdano do instinlcti, koji se oseiaju kao prisila. 50 Sve u svemu, nije samo korisnije, vei je i psiholo3ki "pravilnije", ako prirodne sile koje se u nama pojavljuju kao instikti obja3njavamo"BoZijom voljom". Tako se,naime, nalazimo u saglasnosti sa habitusornepsihidkog Livota predaka, to jest, tada
35 funkcioni5emo onako kako je dovek svuda i u svim vremenima funkcionisao. Egzistencija ovog habitusa dokazuje da je on sposobanza Livot,jer, da to nije, svi koji su ga sledili odavno bi vei propali zbog neprilagodenosti.Ako se, pak, s njim slaZemo onda u odnosu na Zivotne moguinosti posedujemo razunmo odekivanje. Ako habitualno shvatanjejemdi ovoliko onda ne samo 5to nema nijednog razloga da se ono proglasi nepravilnim, nego, naprotiv, postoje svi razlozi da se smatra "istinitim" ili "pravilnim", i to u psiholoSkomsmislu.Psiholo5keistine nisu nikakva metafrzllka saznanja vei, naprotiv, habitualni modusi mi3ljenja, oseianja i delovanjakoji se putem iskustva pokazuju kao prikladni i korisni. 51 Ako, dakle, sada kaZem da nagone koje nalazimo u nama valja razumetikao "BoZiju volju", onda time Zelim da naglasim da njih ne treba posmatrati kao arbitrarnu Zelju i htenje, vei kao apsolutnedatosti sa kojima mora, takoreii, da se naudi pravilno ophodenje. Volja je samo delimidno u stanju da ih savlada. Ona ih moLda mohe potisnuti, ali ne moZe da promeni njihovu su5tinu,a potisnutoie ponovo izbitina drugornmestu u izmenjenom obliku, ali ovog puta optereieno resantimanomkoji g ladelu bezopasanprirodni nagon pretvarau na5egneprijatelja. ZeLeobih takodeda se pojam "Bog" u sintagmi "BoZija volja" ne shvati toliko u hri5ianskom smisu koliko u smislu koji mu je davala.Diotima,koja j ekazala:"Erosje, dragi Sokrate,veliki dajmon.""/ Grdke rc(i dajmon i dainronion izra1avajuodredujuii silu koja doveku pristupaspolja,poput providenjaili sudbine,iako je etidka odluka prepu5tenadoveku. On, medutirr, mora da zna o demu odluduje i da zna Staradi; ako poslu$a,onda ne sledi samo svojevlastito rniSljenje,a ako odbije, ondane uni5tavasamo svoj vlastiti pronalazak. 52 Cisto biolo5ko,odnosnonaudnostanovi5teu psihologiji, preporuduje se zato Stoje ono poglavito samo intelektualno. To Stoje ono takvo ne zna(i niSta 1o5e,po5to se metoda prirodnih nauka u oblasti psiholo5kog istraZivanja pakazalau heuristidkom pogledu izuzetno vrednom. Ali intelekt nije u stanju da psihidki
36 fenomen obuhvati kao celinu, zbogtoga Sto se on ne sastoji samo od smisla, vei i od vrednosti, a ova se zasniva na intenzitetu prateiih oseiajnihlonova. Potrebnesu, dakle, najmanjedve "racionalne" funkcije// da bi se skicirala pribliZno potpuna shema j ednog psihidkog sadrLaja. 53 Ako, dakle, prilikom obradivanjapsihidkih sadrZajane uzimamo u obzir samo intelektualan,vei i vrednosansud, ondaiz toga nuZno proizilazi ne samo jedna potpunija slika odredenog sadrlaja, nego i bolje razumevanje posebnog poloLaja koji on zauzima na skali psihidkih sadrZajauop3te. Oseiajna vrednost predstavlja sasvim su5tinski kriterijum bez kojeg psihologija ne moLe,jer ona u visokoj meri odreduje ulogu koju ie nagla5eni sadrLajigrati u ekonomiji psihe.Afektivna vrednostjeste, naime, stupnjomer intenziteta jedne ideje, a intenzitet sa svoje strane iskazujeenergetskunapetostte ideje, potencijalnjenog delovanja. Senka,na primer, po pravilu poseduje izrazito negativnu oseiajnu vrednost, a Anima, nasuprot lome, kao i Animus, vi$e pozitivnu. Dok Senku najde5ie prate vi5e ili manje upedatliivi i opisivi tonovi oseianja, Anima, kao i Animus pokazuju, nasuprot tome, kvalitete oseianja koje je teZedefinisati. Oni se, naime, najde5ie oseiaju kao fascinirajuii ili numinozni. Cesto ih obavija atmosfera osetljivosti, nedodirljivosti, tajnovitosti, bolne intirrmosti i dak bezuslovnosti.U ovim osobinamadolazi do izraLqa relativna autonomija figura Anime i Animusa. U pogledu afektivnog rangiranja, Animus i Anima se prema Senci odnose otprilike onako kao Sto se ona odnosi prema Ego-svesti. Izgleda da ovoj poslednjoj pripada glavni afektivni naglasak; u svakom sludaju, njoj uspeva da potisne Senku, bar privremeno, uz pomoi nimalo zanemarljivog utro3ka energije. Ali ako iz nekog razloga pobedi nesvesno,onda ie, proporcionalnotome, porasti vrednostSenkei drugih figura, a vrednosnaskala ie se tako reii preokrenuti. Ono Stoje budnoj svesti bilo najdalje i izgledalo nesvesno,poprima takoreii zastra5ujuii oblik, pri demu afektivna vrednost u redosledu: Ego-svest,Senka,Anima, Sopstvo raste. Ovo preokretanje stanja budne svesti odigrava se po pravilu prilikom prelaska iz budnog stanja u san,pri demu onda najdesie izranja upravo ono
37
Stoje preko danabilo nesvesno.Svaki "abissement du niveau mental"prouzrokuje relativnopreokretanj e vrednosti. 54 Ovdegovorimo subjektivnoT oseiajnojvrednostikojaje podvrgnuta upravo prikazanoj, vi5e ili manje periodidnoj promeni.Postoje,medutim,i objektivnevrednostikoje podivaju na jednom op5temkonsenzusu,kao 3to su na primer moralne, estetskei realigioznevrednosti,to jest op5tepoznati ideali i kolektivneidejenagla$enih oseianja[Levi Brilove (L6vy-Bruht) collectives""l.Subjektivnonagla5ena "repr6sentations oseianja, odnosno"vrednosnikvaliteti",moguselako utvrditi vrstomi brojem konstelacija$to iz^pjih prcizilaze,odnosnovrstom i brojem remetiladkihsimptoma').Kolektivni ideali destonemajunikakvo subjektivnonagla5enooseianje,ali ipak zadrLavajusvoju oseiajnu vrednost.Ona se, stoga,ne moZedokazatipreko subjektivnih simptoma, ali moie putem vrednosnih atributa koji pnianjajuuz takvekolektivneidejes jednestrane,i puternnjihove karakteristidne simbolikes drugestrane,potpunood nezavisno njihovogsugestivnog delovanj a. 55 Ovaj problernima praktidanaspekt,buduii da se lako moZedesiti da kolektivnaideja,iako znadajnapo sebi,bude zbogtogaStojojnedostaje subjektivno nagla$eno oseianje- predstavtrjena u snu samoputempodredenogatributa,na primer kao Bog predstavljenprekosvogteriomorfnogatributao itd. I suprotno - u svestimoZeda se pojavi ideja kojoj nedostajeafektivninaglasakkoji joj po pravilupripada,i ondamorabiti vraienau svoj arhetipskikontekst- 5toje zadatako komeobilno brinupesnicii proroci.Tako,na primer,Helderlin (Hiilderlin) u svojoj"Himni slobodi",ponovovaskrsavaova.jpojam slobodekoji je destom upotrebomi zloupotrebom vei ishlapeo,i vraia mu njegovprvobitni sjaj: Otkadmenjenaruka iz praiine podigla Srcemojeza nju odvainoi blaienolcuca Zaiaren od njenihboianskikpoljnbaca Joi uvekmoj vreo obrazplarnti. Svakiton iz njenihiarobnih usta
38
39 Oplemenjuje smisao novostvoren. Poiujte, o Duhovi! vest moje Boglnje, Poiujte i hvalite Nju, Wadarku.''
56 Nije te5ko razumeti da se ideja slobode opet vraia u svoje prvobitno dramatidno stanje - i to u svetlu figura Anime, koja ne podleZesili zemljine te?,ei tiraniji dula, u psihopomposa koji pokazujeput ka boZanskimpoljima. 57 Prvi pomenuti sludaj, gde je kolektivna ideja predstavljena jednim neuglednim aspektom, sebe same i to u snu, mogao bi ipak biti de5ii: "Boginja" se pojavljuje kao crna madka, a samo BoZanstvo kao "lapis exilis" (bezvredni kamen). Za tumadenje su, dodu5e, tada potrebna izvesna znanja koja manje imaju veze sa zoologijom ili mineralogrjomkoliko sa dinjenicom jednog istorijskog consensusomnium-a u pogledupredmetakoji se razmatra. Ovi "mitolo5ki" aspekti stvari uvek su prisutni, iako mogu biti nesvesni. Ako, na primer, dovek uop5tene misli na to da je zeleno boja nade i Zivota, zato Sto u tom trenutku, naime, razmi5lja da li da kaprju svog vrta oboji zelenoili plavo, ipak je simbolidni aspekt "zelenog" prisutan kao nesvesnisous-entendu. Tako nalazimo da ono Stoza Livot nesvesnogima najveii znahj stoji na skali svesnih vrednosti na posledniem mestu i obratno. Vei sama figura Senke pripada carstvu varljivih shema, a da ne govorimo o Animusu i Animi koji izgleda da postoje samo kao projekcije na druge ljude. Sto se tide Sopstva,ono je po@uno udaljeno od lidnog opsega i pojavljuje se, ako to uop5te dini, samo kao religiozna mitologema, i njegovi simboli osciliraju izmedu najvi3eg i najniZeg.Onaj ko se poistoveti sa dnevnom polovinom svoje psihidke egzistencije,taj ie noine snove proglasiti slogaza ni5tavne,iako je noi dugadkakoliko i dan, iako se sva svestodiglednozasnivana nesvesnom,u njegaje ukorenjena i svakenoii se u njemu gasi. Stavi5e,psihopatologijasasvimdobto zna Stasve nesvesnomol,e da uradi svesti. i zato nesvesnom poklanja paZnju koja laiku desto izgleda nerazumljiva.Zna se, naime, da je ono Stoje preko dana malo, preko noii veliko, i obratno, i zato se zna da se pored onog Stoje preko dana malo uvek nazireono Stoje noiu veliko, makar bilo i nevidljivo.
58 Ovo znanjepredstavlja su5tinskipreduslov za svaku in_ tegraciju, - Sto znadi da se neki sadrzaj moze integrisati samo u sludaju kada je njegov dvostruki aspektpostao oJvesien, i ako nije samo intelektualno pojmljen vei i shvaien i u skladu sa njegovom oseiajnom vredno5iu. Intelekt i oseianje, te5ko se, me_ dutim, mogu upregnuti zajedno zato Kto se - per definitionem _ suprotstavljajujedno drugom. Ko god se poistoveti sa intelektualnim stanovi5temtaj ie se, pod izvesnim okolnostima,suoditi sa oseianjemu vidu neprijateljskoglika Anime, i obratno- jedan intelektualni Animus nasilno ie napasti stanovisteoseiinja. Ko, dakle, Zeli da uspe5noizvede majstoriju razumevanja,ne samo putem intelekta, vei i preko oseiajne vrednosti, taj mora da se bez obzha na ishod uhvati u kostac sa problemom Anima/Animus kako b1otvorio put jednom visem sjedinjenju,coniunctiooppositorum. To, predstavljaneophodanpreduslovza celovitost. 59 Iako "celovitost" u prvom redu ne izgleda da je i5ta drleo do jedan apstraktanpojam (slidno Animuzu i Animi), ona .ie ipak utoliko empirijska ukoliko je od psihe, anticipirana u vidu spontanih, odnosno autonomnih simbola. Red je o simbolima ietvorstvu i mandale koji se javljaju ne samo u snovima modernih naroda, koji za nllh nisu nikada duli, vei su siroko rasprostranjeni u istorijskim spomenicima mnogih naroda i vremena. Njihovo zna(enje,.kao simbola jedinstva i celine dovoljno je potvrdeno, koliko istorijski, toliko i empirijsko-psiholo5ki.Ono Stonam, dakle, najpre izgleda kao apstraktanpojam, u stvarnosti predstavljajednu empirijskuegzistencijukoja ipontano objavljuje ry-qe apriorno postojanje.Shodnotome celovitost predstavlja-oLjektivan faktor koji se postavlja prema subjektuf nezavisno od njega, slidno kao Animus ili Anima; i ba5kao Stooni zauzimaju u hijerarhiji vi5e mesto nego senka, tako i celina zahtevapoloiaj i vrednost koji su iznad sizigije. Ova poslednla izgleda du u najmanju ruku predstavlja su5tinski deo celine, ako ne dak ne$to poput dve njene polovine, i to kraljevski par braJpi sestre,dakle onu napetost suprotnosti iz koje bozansko deterI proizirazi kao simboljedinstva. 60 Jedinstvo i celovitost nalaze se na najvi5em stepenu skale objeklivne vrednosti zato sto se njihovi simbori ne mogu
40 viSe razlikovati od imago Dei. Svi iskazi o predstavi Boga vrede, dakle, bez daljnjeg za empirijske simbole celovitosti. Iskustvo pokazuje da su individualne mandale simboli reda zbog dega se kod pacijenalapreteLnojavljaju u vremenimapsihidkedezorijentacije, odnosno preorijentisanja.Oni kao darobni krugovi pizivaju sile svetatame koje su van zakonar! oslikavajuili tvore neki poredak,koji haos pretvarau kosmos.\" Mandala se predstavlja svesti najpre kao tadkasta\" neupadljivost, i prethodno je po pravilu potreban dug i temeljit rad kao i integracija mnogih projekcija da bi se opseg simbola bar pribliZno potpuno uvideo. Mi bismo bez te5koia mogli doii do ovog uvida kada bi on bio samo intelektualan,jer iskazi koji obavijaju ceo svet o Bogu u nama i nad nama, o Hristu i corpus-u rnysticum-u.o lidnom i nadlidnom Atmanu, i tako dalje, jesu formulacije kojima filosofski intelekt ovladavas lakoiom. IzIoga obidno nastajeiluzija da se ovladalo samom tom stvari. Nije se, medutim, dobilo ni5ta osim njenog imena, uprkos dnevnoj predrasudi da ime magijski predstavlja samu stvar,i da je dovoljno samoizgovoriti ime da bi se utvrdilo postojanje stvari. Tokom hiljada godina razlumje, istina, imao obilje prilika da uvidi zaludnostove predrasude,5to ga, medutim, uop3tene spredavada i danassmatra potpuno vrednim intelektualan odnos prema stvarnosti. Upravo psiholo5ko iskustvo je, medutim, to koje svom poZeljnomjasnoiom pokazujeda intelektualno "shvatanje" nekog psiholo5kog stanja ne proizvodi ni5ta vi5e do njegov "pojam", a ovo poslednjene zna(i ni5ta vi5e od jednog imena,jednogflatus vocis. Nije onda nimalo te5ko baratati takvim intelektualnim Zetonima.Oni lako idu iz ruke u ruku, jer ne poseduju nikakvu teZinu ili su5tinu. Oni, istina, odaju pun zvuk, ali ne sadrZeniSta,a ono Sto ozna(avaju ne obavezujeni na Sta.Intelekt je, istina, u svojoj vlastitoj oblasti nesumnjivo koristan, ali izvan toga on je veliki obmanjivad i iluzionista, i to upravo tamo gde poku5avadabarata vrednostima. 61 Poneka nauka, kako izgleda, moLe se voditi samo intelektom, ali to ne vaLi za psihologiju diji predmet - psiha - poseduje viSe od dva aspektakoji se posredujudulnim opaZanjemi mi5ljenjem. Funkcija vrednosti,osetanje,jeste sastavnideo na5e
4l s-vesne orijentacijei stogane slneda nedostaje ni u jednomvi5e ili manjepotpunompsiholo$kom sudu,jer ie ondamodel stvarno.gprocesakoji nastojimoda izgradimo,biti nepotpun. Uz svaki psihidkiprolel prianjawednosnaodlika,a to je oseia3niton. on pokazujeu kojojje meriprocesuticaona subjekt,odnosnokoliko Tl -oyaj znt(i (ukoliko, naime,procesuop3tedode do svesti). Subjektbiva uvudenpreko "afekta"i dobijatime moguinostda oseti svekoliku telinu stvarnosti.Razlikaodakre, otprilike odgovara razrici izmedu opisa neke te$kebolesti kakav se moze proditatiu udZbeniku,i stvarnebolestiod koje dovekboluje. U psiholoskomsmislu ne posedujese nista $to se nije stvamo iskusilo.otuda samointelektualan uvid znadiisuvisemalo,jer o tomese znalusamoredi,ali ne i unutarnjasu5tina. negoStobi 9? lryu mnogoviSeljudi koji sepla$enesvesnog seodekivalo.Boje sevei vlastitesenke.A kadasesuodJsaAnimom i Animusom,tfj strahprerastau paniku.uistinu, sizigija predstavljaoue psihidkesadrzajekoji prodiru.u.svestu psifozi (najjasnijeu paranoidnim oblicimaSizofrenije)ra). Samoprevazilahenjeovog strahapredstavljapo sebimorarniudinakneobidnih raztll'era., i ipak to ryje jedini uslov koji se mora ispuniti na putu do pravogiskustvaSopstva. 63 Senka,sizigyai Sopsrvojesu psihidki faktori o kojima sesamona osnovujednogviSeili manjepotpunogiskustvamole dobiti,zadovoljavajuia slika. Kao Btosu ovi poimovi nastaliiz dozivljaja stvarnosti,tako ih opet jedino dafie iskustvomoze udinitijasnijim.Filosofskakritika innaiestostada im zameriako prethodnone primeti da seraclio dtnjenicamai d,atakozvanipoj_ury gyom sludajune_predstavl.l-a ni3tadrugodo skraienopis iti I definiciju. Takva kritika moze da doprinesepredmetuisto tako malo kao zoolo5kalritika kljunaru.Nije red o pojmu; pojam je samored,i Zeton,1eima znadenjei upotrebusamostogalei predstavlja zbir iskustava.l,{ojoj publici ovo iskustvo,nizalosr, tre migu da prenesem.Poku3aosam,istina,u nekim publikacijama da na osnovu kazuistidkogmaterijala prikazem sustinu ovih iskustavai istovremenometodkoji je stedeniz takvih iskustava. Gde god se moj metodstvarnokoristio potvrdile su se dinjenice
42 koje sam navodio. JoSu vreme Galileja mogli su se videti Jupiterovi meseci ako bi se neko potrudio da koristi njegov teleskop. 64 Izvan uZe psiholo5ke struke ove figure nailaze na razumevanjekod svih koji poseduju neko znanje iz uporednemitologije. U Sencioni bez te5koia prepoznajuneprijateljskogpredstavnika mradnog htonskog sveta, dija figura poseduje univerzalne odlike. Sizigija se neposredno razume kao psihidki prototip svih boZanskih parova. I, napokon, Sopstvo se, zahvaljujuii svojim empirijskim osobinama,iskazujekao eidos (ideja) iza svih nadmoinih predstava o celovitom i jedinstvu koje su savr5enouklopljeneu svemonoteistidkei monistidkesisteme. 65 Pravljenje ovih paralela smatram vaZnim jer se na taj nadin takoz.tranimetafiziiki pojmovi, koji su izgubili svoju prirodnu iskustvenu osnovu mogu dovesti u vezu sa Zivim, univerzalno postojeiim psihidkim zbivanjem, dime oni opet zadobijaju svoj pravi i iskonski smisao. Time se uspostavlja ponovna veza izmedu onih projektovanih sadrlaja, formulisanih kao "metafizidki" ogledi, i Ega. NaZalost,kao Stosmo vei rekli, dinjenica da metafizidkeideje postoje i da se u njih veruje nimalo ne pomaZe dokazu stvarnog poslojanja njihovog sadrZajaili predmeta na koji se odnose,iako podudaranjeideje i stvarnostiu vidu posebnogpsihidkog stanja,jednog stanjaboZanskemilosti, ne bi trebalo oznatiti kao nemoguie, dak iako subjekatnije kadar da to proizvede snagom volje. Kada metafizidke ideje jednom izgube sposobnostda prizivaju seianja i evociraju praiskustvoonda oni ne samo Sto su postali'beskorisni,vei se pokazuju i kao prave preprekena putu daljeg nzvoja. Covek se grdevito drZi vlasni5tva koje je nekad predstavljalo bogatstvo i ukoliko je to vlasni5wo beskorisnije, neshvatljivije i beZivotnije, utoliko se dovek vi5e zaglibljuje u njemu. (Zaglibljuje se, naravno, samo u sterilnim idejama;one Zive posedujudovoljno sadrZajai bogatstva,te stoga nema nikakvog razloga da se njima teZi. Tako se tokom vremena ono Stoima smisla pretvarau besmisleno.To je, naZalost,sudbina metafrzi(kih ideja. 66 Danas je zaista red o pitanju Sta se u celom svetu podrazumevapod takvim idejama. Publika - ukoliko uop5tenije ok-
43 renula leda tradiciji - vei davnoje prestalada Lelida duje neku "poruku"; ona bi vi5e volella da joj se saop5tinjen smisao.Gole redi koje se obru5avajus propovedaonicepostalesu nerazumljive i vape za obja5njenjem:Kako nas je to llristova smrt spasila, kada se niko ne oseia spasenim?Otkud je Isus Bogodovek,i Sta je to? Kakva je to stvar sa Trojicom, parlenogenezom)jedenjem tela i pijenjem krvi i tako dalje i tako dalje? Kakva veza moLe postojati izmedu sveta takvih koncepatai svakodnevnice,o drjoj materijalnoj stvarnostibrinu prirodne nauke u najSiremmoguierr obimu? Najmanje Sesnaest od dvadeseti detiri dasaZivimo iskljudivo u svakodnevnici,a ostalih osam provodimo najradije u nesvesnomstanju.Gde ili kada se dogadaneStoStobar izdaleka podseia na fenomenkao Stosu andeli,dudona Vederi, slavljenja, vaskrsenje mrtvih, i tako dalje? Bilo je zato pravo otkriie to da unutarnesvesnogstanjasnapostojeintervali, nazvani"snovi", a u njima ponekadscenekoje posedujunimalo zanemarljivuslidnost sa motivima nritova,jer mitovi su pride o dudimai bave se upravo svim onim sfvarima koje su veoma destoi predmeti vere. 67 U svakodnevnom svetu svesti gotovo da nema slidnih stvari, Sto znadi da su do 1933. godine takoreii samo du5evni bolesnici bili zaposednutiod stlane Zivih mitolo5kih fragmenata. Posle ovog datuma, svet junaka i dudovi5tapro5irio se poput poZarana ditavenacije,dimeje dokazanoda mit i njegov osobeni svet ni u stoleiima raztrmai prosveienosti nisu ni5ta izgubili od svoje Zivotnosti.dko metafizidkeideje danasvi5e ne deluju fascinantno, onda razlog tome sigurno nije nedostatak izvornosti i primitivnosti evropskedu5e,vec naprostoi jedino to Stoti mitovi vi3e ne izraLavalt ono Sto se kao krajni rezuhat vi5evekovnog razvoja hri5danskesvesti,javlja za rc( polazef od nesvesnog.To je pravi antimimonpneltma,laZni duh arogancije,histerije, rasplinutosti, zlodinadke amoralnosti i doklrinarne zaslepljenosti, proizvodad duhovnog 5unda, zamene za umetnost, filosofskog mucanja.i utopijske prevare, pogodanjedino da sobom na veliko kljuka masovnog doveka dana5njice.Eto kako izgleda posthri5ianski duh.
44
45
V
HRISTOS"SIMBOL SOPSTVA 68 Udaljavanje na5egsveta od hri5ianstva, luciferski razvoj nauke i tehnologije i dudovi5na materijalna i moralna razaranja koja je za sobom ostavio Drugi svetski rat, vei je vi5e puta uporedivano sa dogadajimaposlednjeg vremena,predvidenim jo5 u Novom zavetu. Ovde je, kao Sto znamo)red o odekivanju Antihrista: "Hic est Atichristus qui negatPatreh, et Filium'." IJ Prvoj poslanici Jovanovoj 4,3 kaLe se: "A svaki duh koji ne piznaje da je Is.us llristos do5ao...je Antihristov za kojega duste da ie doii'." Apokalipsa je puna odekivanjauZasnihstvari koje ie se dogoditi u poslednjem vremenu, pre Svadbe Jagnjeta. To jasno pokazuje kako u anima christiana postoji ne samo znanjeo egzistenciji jednog neprijatelja, vei i izvesnostu pogledu njegovog buduieg "preuzimanja vlasti". 69 Za\to - upitaie moj ditalac - govorim ovde o lhistu i njegovom protivniku, Antihristu? NaSa prida nuZno vodi do Hrista, jer je on jo5 uvek Zivi mit na5ekulture. On je na5 kulturni heroj koji, bez obzira na svoju istorijsku egzistenciju, otelovljuje mit boZanskogPrvobitnog Coveka, mistidnog Adama. On je taj koji zauzima sredi5te hriSianske mandale, gospodar Tetramorfa, to jest detiri simbola jevandelista, koji imaju znadenje detiri stuba njegovogprestola.On je u namq i mi smo u njemu. Njegovo carstvo je dragoceni biser, u zemlli zakopano ^blago, malo zrno sladicekoje postajeveliko drvo, i nebeskigrad'. Kaq Stoje Hristos u nama,tako je u namai njegovo nebeskocarstvo+. 70 Ovih nekoliko, op5te poznatlh naznaka, trebalo bi da budu dovoljne da ocrtaju psiho.lo5kipoloZaj simbola Hrista. Hristos predoiava arhetip Sopstva". On predstavlja celovitost boZanske ili nebeskevrste, jednog preobraZenogdoveka,BoZijeg sina "sine macula peccati", koji nije obeleZengrehom. Kao Adam secundus; on odgovara prvom Adamu pre Pada, to jest dok je ovaj jo5 uvek posedovaodisti boZanskihk, zakoji Tertulijan ({F 222) ka1e: "I o ovoj predstavi Boga u doveku valja smatratr da
lludski dyh ima iste nagonei dula kao i Bog, iako ne ba5 onako_ kao 8o96". Mnogo opStiroi;ije Origen 0{S-ZS+): Imago DeiT ko.ii je utisnut u du5u, a ne u telo jeste predstavapredstave,jer rnoja du5a nije neposrednopredslava BoLrya,vei je stvorena prcma slidnostiprethodnepredstave".Ikistos je, medutim, pravi imago Dei, prema dijoj slidnosti.je na5 unutarnji dovek stvoren ncvidljiv, bestelesan,i besmrtan'u.Bozi;a predstavajavlja se u nama.kroz prudentia,iustitia, moderatio,virtus, sapientiai discip l i n a ll . 71 Avgustin (354-430) pravi razliku izmedu imago Dei koja je Hristos i predstavekoja je usadenag dovekakao sredstvo ili"moguinost da se postaneoulik Bogu.l2 PredstavaBoga ne nxlazi se u telesnomdoveku, vec u anima rationalis, kojom se on razlikuje od Zivotinje, "predstavaBoga je unutarnja,ne u telu... gdeje intelekt, gdeje lpzilm, gdeje um koji mora da istraZiistinu, lrr je predstavaBoga^'. "Zato bi trebalo da se podsetimo,kaZe Avgustin, da po BoZijoj predstavi nismo stvoreni nigde drugde, rf
46 kraj,mora,dakle,biti na5esavr5enstvo; je Hrisa na5esavrbenstvo tos"'o, zato Stoon predstavljasavr5enupredstavuBoga. Zato on bivanazivan i "Kraljem". Njegova nevesta(sponsa)jeste ljudska du5a,koja je "u jednoj iznutra skrivenoj duhovnoj tajnivezanaza red, kako bi dvoje postojali p^jednom mesu", Sto odgovara mistidnom braku Hrista i Crkve". Bez obzirana dalje postojanje ovog hierosgamos-au dogmi i ritualu crkve ovai simbolizam se tokom Srednjeg veka razvio u alhemijsku konjunkciju suprotnosti, ili u "hemijsko vendanje",podstiduii, tako, s jedne strane, radanjekonceptao lapis-uphilosphorum-Lr,koji oznadujecelovitost, a na drugbj strani,radanjeKonceptao hemijskomjedinjenju. 73 Prvim grehom o5teienaBoZija predstavau doveku moLe se "reformisati" i uz BoZiju pomoi, kao U Poslanici Rimljanima 12,2: "I ne upravljajte se prema ovome svetu,vei se menjajteobnavljanjem smisla da biste mogli da ispitate Staje BoZija volja". Slike celine koje nesvesnoproizvodi tokom procesaindividuacije predstavljaju,takve"refome" jednog arhetipamandalekoji postoji a priori". Kao Sto smo vi5e puta naglasili, spontanisimboli Sopstva,ili celovitosti praktidno se ne mogu razlikovati od predstave Boga. Uprkos redi metamorophausthe(preobraziti se) u grdkom tekstu iz gornjeg navoda,pod "obnovom" uma (anakainosis, reformatio) ne misli se ni na kakw promenu svesti, vei pre na ponovnovaspostovljenjeizvornog stanja,na apokastasis. To se sasvim podudaras empirijskim nalazimapsihologije, stalnopostojeieg arhetipacelovitosti" koji, istina, lako moZeda nestaneiz vidnog polja svesti,ili da nikadane bude opahen,sve dok ga svest obasjana konverzijom ne prepozna u figuri Hrista. putem ove "anemnesis"opet se uspostavljaiskonsko stanjejednosu5nostisa predstavomBoga. Ono oznadavaintegracijui premo5iavanjerascepa u lidnosti, koji svoje postojanje ima da zahvali razliditim nagonima koji teZemedusobnosuprostavljenimpravcima. Raskol lidnosti se ne pojavljuje samo onda kada dovek, poput Zivotinje, jo5 nije svestansvog nagonskogbiia. A kao nemogui, odnosno Stetan,pokazuje se tamo gde ve5tadkonesvesno,to jest potiskivanje,ne reflektuje vi5e Zivot nagona.
47 74 Iskonsko hri5iansko videnje intago Dei, otelovljeno u Ilrisfu, zna(i, van svake sumnje,jednu sveobuhvatnucelinu koja u sebi obuhvata dak i animalnu stranu doveka (pecus!).Uprkos svemu tome, simbol Hrista ne predstavlja dovoljno celinu u modernom psiholo5kom smislu zato Stomradnu stranu stvari ne ukljuduje expressis verbis, vei je specifidno iskljuduje kao luciferskogprotivnika. Iako je iskljudivanjezle sile bilo nestosasvim poznatohri5ianskojsvesti,onaje time izgubila samonebitnu Scnku,jer je, u udenju o privatio boni koje se najavljuje vei kod Origena, zlu utisnut karakterjednog umanjenogDobra, dime mu jc oduzetasu5tastvenost.Premaudenju crkve Zlo je samo "sludaiannedostataksavrSenosti". Na osnovuove pretpostavkemoglo jc da n-astane mi5ljenje "Ofime bonum a Deo, oilme malum ab hornine"". Sledeia logidnaposedicabila je sledstvenoiskjudivanje davola u izvesnim protestantskimsektama. 75 Zahvaljujuii udenju o privatio boni obezbedenaje rraizgledcelina Hrista. ZIo se,medutim, mora su5tinskijeposmalrati kada ga susreiemo u ravni empirijske psihologije. Ono je ovde, naprosto,suprotnostdobra.U starovreme, gnostici, dija je argumentacijau znadajnoj meri bila pod uticajem psihidkog iskustva,bavili su se problemomZla temeljnije nego crkveni oci. 'l ako jg, na primer, Hristos, udili su, "odbacio od sebe svoju scnku"'*. Ako ovom shvatanjudamo teZinu koju ona zasluZuje onda u liku Antihrista moZelako prepoznatinjegov odbadeniantipod. Antihrist se u legendirazvija kao perverzniimitator Hristovog Zivota. On je pravi antimimonpneuma, podrailavajuii duh zla koji u izvesnoj meri ide Hristovim stopamakao Sto senka prati lclo. Ova komplementacijajednostrano svetlog lika Spasitelja, koja se dak javlja vei u okviru Novog zlveta, svakako ima narodito znadenje. I, doista, tome je vei rano posveiena rrcfgovarajuca p aLnja. 76 Ako u tradicionalnoj figuri Hrista prepoznajemoparalelrr psihi0komispoljavanjuSopstva,ondaAntihrist odgovaraSenci Sopstva,i to mradnoj polovini ljudskog totaliteta, koja se ne sme ocr:njivati previ5e optimistidki. Celokupnona5e iskustvo govori tla su, kako izgleda, svetlost i senka u trjudskojprirodi tako rav-
48 nomerno rasporedeneda se dovekovapsihidka celovitost u najmanju ruku javlja u jednom dosta prigu5enomsvetlu. Psiholo5ki pojam Sopstva koji, delimidno potide iz na5eg.poznanja celog doveka,a inadese spontanopredstavljau proizvodimanesvesnog kao ono, unutra5njim antinomijama povezano arhetipsko detvorstvoone mole a da ne uzme u obzir Senku koja pripada svetloj figuri, jer bi bez nje ovom liku nedostajalotelo i ljudskost.Svetlost i Senkaobrazuju u empirijskom Sopstvujedno paradoksalno jedinstvo. Sa hri3ianskog gledi3ta, medutim, taj arhetip je beznadelno pocepan na dve nespojive polovine, Sto bezusovno vodi do metafizidkog dualizma, - do konadnog razdvajanja nebeskog carstvaod ognjenog svetaprokletih. 77 Za nekoga ko posedujepozitivan stav prema hri5ianstvu problem Antihrista je tvrd orah. Antihristova pojava ne predstavlja niSta drugo nego protivudar davola, isprovociran BoZijim otelovljenjem; jer davo koji kao suprotnost Hristova, a time i Bolija, svoj istinski lik poprima tek podetkom hri5ianstva, dok je u Knjizi o!.ovujo! uvek bio jedan od BoZijih sinova i Jahveov poverenik.r) U psiholo5kom smisu, ovaj sludaj je jasan po5to dogmatska figura Hrista posedujetakvu izvrsnost i savr3enostda sve ostalo pored nje potamni. Ona je uistinu toliko jednostrano savr5ena da bukvalno zahteva psihidki komplement radi uspostavljanjaravnoteZe.Red je o suprotstavljenostikoja se nepogre5ivomogla odekivati i koja je joS ranije dqyela do udenjao dva BoZija sina od kojih se stariji zvao Salanael". Dolazak Antihrista nije samo profetsko prorodanstuo,vei i neumoljiv psiholo5ki zakon dije je postojanjeautora, a da ga on sam dok je pisao pisma nije ni bio svestan,uverilo u izvesnostpredstojeie enantiodromije.Posledidno,on je pisao tako kao da je svestan unutarnje nuZnosti ovog preobraLenja,pri demu mu je ta misao sigurno izgledala kao boZansko otkrovenje. U stvarnosti, svako vi5e diferenciranje predstave lkista, prouzrokuje odgovarajuie nagla5avanjenjenog nesvesnogkomplementa,dime raste napetost izmedu onog iznad i onog ispod. 78 Ovim konstatacijama kreiemo se sasvim u okviru hriSianske psihologije i simbolike. Faktor sa kojim niko nije
49 radunao jeste, medutim, fatalnost koja je svojstvena samoj hri5ianskoj dispoziciji, a 5to neizbeZnovodi do preokretanja njenog duha - i to ne kroz nejasnodelovanjesludajnosti,vei u skladu sa psiholo5kimzakonom.Idealu duhovnostikoji teZi najvi5em bilo je sudeno da se sukobi sa materijalistidkom zemaljskom stra5iu za pobedom materije i ovladanjem svetom. Ova promena se ispoljila u epohi "Renesanse".Ova re( zna(i "ponovno rodenje", a time se mislilo na ponovno rodenje duha antike. Danas znamo da je ovaj duh uglavnom bio maska, i da antidki duh nije bio ponovo roden, vi5e srednjevekovnohriSianski koji se podvrgaodudnim paganskimpreobraZajemtako Stoje nebeski cilj zamenio za zemaljski, a vertikalu gotskog stila za horizontalnu perspektivu (otkrivaladka putovanja, eksploatisanje sveta i prirode). Dalii razvoj koji je vodio ka Prosvetiteljstw i IirancuskojRevoluciji doveo je danasdo jednog Sirokorasproslranjenogstanjakoje se ne moZe drugadijeopisati nego kao antihri5iansko, u smislu da poturduje ronohriSianskuanticipaciju poslednjegvremena.Utisak je kao da su se, dolaskomllrista, poiavile suprotnosti,koje su do tada bile samolatentneili kao da se neko klatno snaZnozanjihalo u jednu stranu,a sadaizvodi i komplementaran pokret na drugu. Nijedno drvo, ka2u, ne raste do ncba osim ako mu korenje ne dotide pakao. Dvostruki smisao ovog kretanjapodiva.uprirodi klatna.Hristosje neporodan;ali na samompodetkunjegove delalnostidolazi do susretasa Satanom, l)rotivnikom koji predstavljaoslonac za onu silovitu napetostu du5i sveta kakva nastaje pojavorn Hrista. On je "musterium iniquitatis" koji na potpuno isti nadin, to jest neraskidivo, kao sr:nka Sto ide uz svetlost, prati sol iustitiae, kao 5to brat ide uz lrrata.kako mi5jahuebionejii i euheti.28)Obojica LeLedazadobiju r:arstvo: jedan nebesko,a drugi "principafushuius mundi". Govori se o "hiljadugodi5njem"carstvui o "dolaskuAntihdsta", kao da je izmedu dva bratakraljevskogroda doSlodo podele svetovai vremena.Susretsa Satanommorao je zato da,zna(i viSe od pukog sludaja:bila je to karikau lancu. 79 Kao Sto moramo da se podsetimo na antidke bogove kako bismo pravilno ocenili psiholo5kuvrednostAnima o Ani-
50 mus, tako je i Hristos za nasnajbliZa analogijaza Sopstvoi njegovo znadenje. Ovde se, naravno, ne radi o jednoj ve3tadki stvorenoj ili arbitrarno priznatoj, vei o efektivnoj i samoj po sebi postojeioj kolektivnoj vrednosti, koja deluje bez obzira da li je subjekt toga svestanili ne. Iako atributi llrista (su5tinskaistovetnost sa Ocem, koeternitet, sinstvo, partenogeneza,raspeie, Jagnje Zrtvovano medu suprotnostima,Jedanrazdeljen u Mnogima, itd.) omoguiavaju da ga nesumnjivo prepoznamo kao otelovljenje Sopstva,on ipak, posmatranosa psiholo5kog stanovi5ta,odgovara samojednoj polovini ovog arhetipa.Druga polovina pojavljuje se u Antihristu. I ovaj poslednjiu istoj meri predodavaSopstvo,jedino Sto se sastoji od njegovog mradnog aspekta. Obojica su hriSianski simboli, koji znadeisto Sto i slika Spasiteljaraspetog izmedu dva razbojnika. Ovaj veliki simbol govori da dalji razvoj i diferencijacijasvestivodi u sve opasnijuspoznajuprotivrednostii ne znati ni5ta manje do raspinjanja Ega, to jest do mudne suspenzije istog izmedu nepovezivih suprotnosti ". Pritom se, naravno, ne moZe raditi o potpunom ga5enjuEga, jer bi inade na taj nadin bio uni5ten fokus svesti, Sto bi za posledicu imalo potpunu nesvesnost.Relativno ukidanje Ega tide se samo najvi5ih i poslednjih odluka u situacijamanerazre5ivihkolizija obaveza,Sto drugim redima zna(i; u takvim sludajevimaEgo je posmatradkoji pati, koji ni o demu ne odluduje, vei mora da se bezuslovno podvrgne odluci i kapitulaciji. Konadnu odluku donosi dovekov Genius, njegov vi5i i opseZniji deo za koji niko ne zna dokle doseZe. Stoga je korisno paZljivo ispitati psiholo3ke aspekte procesa individuacije u svetlosti hri5canske tradicije, jer ona poznaje opis istog, koji, Sto se tide preciznosti i upedatljivosti daleko prema5ujena5 slabi, individualni poku5aj,iako hri5ianskoj predstavi Sopstva,Ilristu, nedostajesenkakoja mu pripada. 80 Razlog za to je, kao Sto smo vei nazna(Ih, udenje o Summum Bonum. Irinej s pravom kaZe gnosticima da valja ukoriti "svetlost njihovog oca" zato Stoona nije mogla "da osvetli i ispuqi dak ni ono Stoje u njoj bilo (misli se na Senkui napraminu)"'u. Izgleda mu neprilidno i kritike vredno da neko moZe pretpostaviti da se u unutra5njosti svetlosne plerome nalazi
5l "bezoblidna i mradna praznina". Za hri\canina ni Bog ni Hristos ne bi smeli da budu paradoks;oni moraju da budu jasni i to vaLi do dana5njegdana. Niko nije znao) a odito se ni danas ne zna, (osim s nekoliko slavnih izuzetaka)da je hibris spekulativnog intelekta zaveo jo5 stare mudrace da dozvole sebi filosofsku definiciju Boga koja ga je u veioj ili manjoj meri obavezivalada bude Summum Bonum. Jedan protestantski teolog je i5ao dak dotle da kaZe:"Bog moZebiti samodobar!" Kad je o tome red,jo5 ga je Jahve mogao poduditi da to nije tako, kad vei sam nije u stanju da uvidi svoju intelektualnu nadobudnostu pogledu BoZije svemoii i slobode. Uzurpacija Surr1mumBonum-a ima, naravnoo svoje razloge koji seZuu daleku pro5lost (u koje ovde ne mogu ulaziti). Pa ipak, ona je pravi izvor koncepta o privatio boni koji ni5ti realnostzla i koji nalazimovei kod Vasilija Velikog (330379), potom kod Dionisija Aeropagite (drugapolovina 4. veka), a u punom cvatu kod Avgustina. 81 Pre svih ostalih Tatijan (2. vek) zastupakasnije nadelo: "Omne bonum a Deo, ofirle malum ab homine", govoreii: "Bog nije udinio ni5ta zlo; mi smo ti koji sma izamali sw nepravdu". Ovo shvatanjezqsJupai Teofil Antiohijski (2. vek) u svom spisu "Ad Autolyc;m".32 82 Vasilije kaZe:"Ne sme5smatratiBoga zauno(nika postojanja zla, niti uobraziti da zlo ima vlastitu supstancu ((t6iov tn6orsorv toO rsroO e0ar). Jer niti zlo postoji kao ne5to Zivo, niti mi smatramoda ono ima supstancijalnusuStastvenost(ousian cnhyp6staton). Negiranje (st6resis, doslovno otimanje) dobrog jestezlo... Tako ni zlo ne podivana vlastitoj supstanci(en idia hy^parxei) vei nastajenaknadnoiz obogaljenja(perdmasin)du5e.rr Ono, naime, nije ni nestvoreno,kako glasi mi5ljenje nevernih, koii zlo izjednadavajuu pogleduvrednostisa dobrom prirodom... niti stvoreno. Jer, ako^sve dolazi od Boga kako onda zlo (moZe) da dolazi od dobrog?"34 83 Jedno drugo mesto osvetljava logiku ove tvrdnje. U drugq Hamilia Hexaemgron-aVasilije kaZe: "Uop5tenije poboZno reii da zlo ima poreklo u Bogu, zato Sto suprotnostne moZe da
52
proizllazi iz suprotnosti. Naime, niti Zivot rada smrt, niti je mrak poreklo svetlosti,niti je bolest stvoritelj zdravlja...Ali ako... fie zlo) ni nestvoreno, niti od Boga stvoreno, odakle mu onda njegova priroda? Da, naime, zlo postoji, to neie sporiti niko ko udestvujeu Zivotu. Sta dakle, da kaZem?To da zlo nije nikakva Liva i nadahnutasu5tastvenost,vei stanje (didthesis)du5ekoja se prema vrlini pona5a suprotno, (i to) zbog odvajanja od dobrog koje proizilazi iz lakomislenosti (rhalhymois) (to jest ono ga prouzrokuje)...\fgka svako sebevidi kaquzrodnika rdavosti koja u njemupostojirr". 84 Prirodno stanje stvari, dauz iskaz "visoko" odmah ide i predstavao "niskom", ovde je izokrenuta u kauzalan"odnosi svedenan4 apsurdnostjer je potpuno odiglednoda mrak ne rada svetlost, niti da svetlost rada mrak. Ideja o dobru i o zli,jeste, medutim, pretpostavka za svaki moralni sud. Red je o. logidki ekvivalentnom paru suprotnostikoji, kao takav, obrazuje conditio sine qua non svakog.spoznajnog.dina. Sa empirijskogstanovi5tao tome se ne moZe ni5ta vi5e reii. Sa ovog stanovi5tazato bi se moralo konstatovati da dobro i zlo, kao koegzistirajuie polovine moralnog suda, ne potidu jedno od dmgog, vei su uvek istovremeno tu. ZIo je, kao i dobro, ljudska vrednosnakategorija, a mi smo tvorci rroralnih vrednosti sudova, ali smo zato samo u ogranidenojmeri tvorci dinjenicakoje podleZuna5emmoralnom sudu. Ova stanja stvari jedni nazivaju dobrom, a drugi zlom. Samo u kapitalnim sludajevimapostoji pribliZan consensusgeneralis. Ako zajedno sa Vasilijem posmatramodoveka kao uzrodnika zla, onda to istovremeno zna(i da je on i uzrodnik dobra. Covek je, medutim, u prvom redu sarro uzrodnik pukog suda; u odnosuna cinjenicekojima se sudi nije tako lako utvrditi njegovu odgovornost.Za tako ne5totrebalo bi jasno moii definisatiopseg slobodavolje. Psihijatar zna koliko je to uZasnote[ak zadalak. 85 Sa ovih razloga psiholog se uZasavametafizidkih tvrdnji, ali mora da kritikuje op5ta poznata ljudska obrazloLenjaprivatio boni. Kada. dakle, Vasilije s jedne strane tvrdi da zlo nema vlastitu supstancu,vei da nastaje "iz sakaienja du5e" i ako je, s
53 druge strane,uveren da zlo zaistapostoji, onda se relativna stvarnost zla zasnivana nealnom"sakaienju" du5ekoje isto tako mora da ima jedan realan uzrok. Ako je du3a izvorno stvorenakao dolrra, onda se zaista iskvarila, i to putem stvarnog razloga,pa makar to ne bilo ni5ta drugo do bezbrilnost, nemar i lakomislenost koji predstavljaju zna(enje rhathymie. Ako se nesto tumadi psihidkim stanjemstvari, - ovo Zelim da posebnoistaknem- onda t
87/88* Dionisije Areopagita op5irno obja5njavazlo u 4. ;roglavlju "De divinis nominibus". Zlo, kaZe on, ne moZe da polideod dobrog,jer da potide od dobrog,ondane bi bilo zlo. No lrrrduii da sve Sto postoji dolazi od dobrog, onda je sve na neki rradindobro; "zIo, medutim, uop5tene postoji" (to 6d rardv oihe iiv eo'rrv). "ZIo po svojoj prirodi nije ni stvar, niti takvu stvar
54 pravi. "Zlo uop3tene postoji i nije ni dobro ni korisno"(otrc6ott ra,$dl.ov rd rordv oi5te oyosdv oiStedyugoror6v). "Sve stvari, ukoliko postoje,jesu dobre i dolaze od dobrog, a[ ako su li5ene dobrog,onda nisu ni dobre,niti postoje"."Ono Stone postoji, nije potpuno zlo. Ono degauop5tenema neie ni5ta ni postati, ako se, shodno transcendentnommodusu (raro rd tnepoilorov) shvati kao ne5to Sto postoji u dobrom. Dobro ie, dakle, ukoliko uop5te postoji, a i ukoliko to nije, stajati nesrazmernonapred i na vi3em dok zlo nije ni u onome Sto mestu (rol.l,QrporepovrSnepr'6pevov), postoji, niti u onome Sto ne postoji" (to 6B rsrdv oilte Bv totg o0or.v,oiJte0v totq pfi oi5orv)'o. 89 Iz ovih izvoda jasno se vidi s kakvom je emfazomjo5 u najranijem periodu poricanastvarnostzla. Ova dinjenica se, kao Sto smo vei spomenuli, nalazi u najbliZoj vezi sa crkvenim stavom prema manihejskom dualizmu, Sto se zatim jasno vidi kod Avgustina. U svom spisu protiv manihejaca i markionita on daje sledeie obja5njenje: "Nunc vero ideo sunt omnia bona, quia sunt aliis alia meliora. et bonitas iferiorum addit laudibus meliorum... Ea vero quae dicuntur mala, aut vitia sunt rerum bonarum, quae omnino extra res bonasper se ipsa alicubi essenon possunt...Sed ipsa quoquevitia testimonium perhibent bonitati naturarum. Quod enim malum est per vitium, profecto bonum est per naturam. Vitium quippe contra naturam est, quia naturae nocet: nec noceret, nisi bonum eius minueret. Non est ergo malum nisi privatio boni. Ac per hoc nusquamest nisi in re aliqua bona...Ac per hoc bona sine malis esse possunt, sicut ipse Deus, et quaequesuperiora coelestia: mala non sunt... si autem nocent. bonum minuunt: et si amplius nocent, habent adhuc bonum quod minuant: et si totum consumunt, nihil naturae remanebit qui noceatur; ac per hoc nec malum erit a quo qQceatur,quando nature defuerit, cuius bonum nocendo-iorrit,r, 39." 90 "Liber Sententiaqqmex Augustino" kaLe (CLXXVI): 40: quia quJd auctorem Deum non ha"Nulla est substantiamali bet, non est: ita vitium comrptionis nihil est aliud, quam inordi*"'. SlaZuii se s tim. natae vel desiderium vel actio voluntatis
)) Avgustin kaZe: "Non felnrm est malum: saedqui ad facinus utilur"ferro,ipse malus est42". 91 Ovi izvodi jasno pokazuju Dionisijeva i Avgustinova stanovni5tva:zlo samopo sebi nema nikakw supstancu,odnosno ne postoji,jer je ono samoumanjivanjedobrog,koje jedino poseduje supstancu.ZIo je vitium, to jest rdavo kori5ienje stvari, usled pogre5nihodluka volje (zaslepljivanjeusledzle Zelje,itd.). Toma Akvinski, veliki crkveni uditelj, pozivajuii se na gornji citat Dionisija Areopagite kaZe: "Jedan deo para suprotnosti prepoznaje se iz drugog, kao Sto se tama poznaje preko svetlosti. 'L,ato se odgovor na pitanje Staje zlo mora pronaii u prirodi dobrog. Mi smo, medutim, gore rekli da dobro znadi sve ono demu vredi teZiti. I buduii da svaka priroda teZi ka svom (vlastitom) biiu (suSlini)i svojoj potpunosli,mora se nuZnozakljuditida pbsl
56 davo. I on poseduje jedan "appetibile" i svakako ne teZi ka savr5enstvuu dobrom, vei, naprotiv, u zlu, iz &gaje, medutim, nemoguie izvuti zakljudakda zbog toga njegovateZnjaposeduje "Su5tinudobrog". 94 Odito je da se zlo moZe prikazati kao umanjivanje dobrog, ali ako bismo sledili tu logiku, mogli bismo reii i ovo: Temperatura arktidke zime na kojoj nam se smrzavaju nos i uSi leZi relativno samo malo ispod toplote koja vlada na ekvatoru. A znamo da arktidka temperaturanije ni5ta manja od dak 230' iznad apsolutnenultne tadke. Sve stvari na Zemtji su "tople", to jest apsolutnanultna tadka se ne dostiZedak ni pribliZno. Slidno kao Sto su stvari vi5e ili manje "dobre", i kao Sto hladnoia nije niSta drugo do smanjivanje toplote, tako ni zto nile drugo do takvo smanjivanje dobrog. Argumentc4a privatio boni ostaje jedan eufemistidki petitio principii, bez obzira na to da li ie zlo vaLiti kao manje dobro ili kao efekat konadnosti i ogranidenosti stvorenih stvari. LaLni zakljudak nuZno sledi iz premise "Deus = Summum Bonum", zato Stoje nezamislivoda je savr5enodobro ikada moglo da stvori z1o.Onaje samostvorilo-dobroi manje do47.No buduii da se bro (kojJi hik jednostavnoouruuo gorim) mi uprkos vrucini od 230' iznad apsolutne nule gadno slmzavamo, onda bi to znadilo da, eto, postoje ljudi i stvari koje je Bog, istina, stvorio, ali koji su samominimalno dobri a maksimalno lo5i. 95 Iz ove teZnje da se zlu porekne stvarnostpotide svakako i nadelo: "Omne bonum a Deo, omne malum ab homine". Red ie o protivredju usmerenomprotiv istine da je onaj koji je stvorio toplotu odgovorani za hladnoiu (scl. bonitasinferiorum).Avgustinu se svakako moLe priznati da su sve prirode dobre; ali ipak ne toliko dobre da i njihova rdavost ne bi u podjednakojmeri bila jasna. 96 Ono Sto se danas dogada u koncentracionimlogorima diktatorskih drLavateSkobi se moglo oznaditi kao "sludajan manjak savr5enosti";to bi zwdalo kao podsmeh. 97 Psihologija ne zna 1ta su dobro i zlo po sebi; ona ih poznqe samokao sudoveo relacijama.Dobro je ono Stosa izves-
57 nog stanovi5taizgleda kao odgovarajuie,prihvatljivo ili vredno; 'zlo je tome odgovarajuia suprotnost. Ako je ono Sto nazivamo dobrim za nas "stvarno" dobro, onda onda moraju postojati i rdave i zle stvari koje su zanas "stvarne".Vidimo da psihologija ima posla s jednim vi5e ili manje subjektivnim sudom, to jest s .iednompsihidkom antitezomkoja je za oznatavanjevrednosnih relacija neizbeLna:dobroje ono Stonije lo5e,a lo3eje ono Stonije dobro. Postojestvari koje su s izvesnogstanoviStakrajnje zle, to .iestopasne.A postoje i stvari u ljudskoj prirodi koje su veoma opasnei zato onome ko im se nadena putu mogu da izgledaju u odgovarajudojmeri zle. Ulep5avanjeovog zla nema nikakvog smisla zato Stobismo se time samo uljuljkivali u laZnu sigurnost. Ljudska priroda je sposobnaza beskrajnozlo, a zla d,elasu isto lako stvarna kao i dobra, dokle god se pnrLa oblast ljudskog iskustva, i sve dokle psiha prosudujeo ovim delima i utvrduje razliku medu njima. Jedino nesvesnopravi razliku izmedu dobra i zla. Unutar psiholo5ke oblasti zaista se ne zna Sta u svetu pre
58 da na kraju uvek ispadaono Stoseu njegana podetkustavi.Takvi argumenti nemaju nikakvu uverljivost. Ali okolnost da se takvi argumenti ne samo koriste, vei da se u njih van svake sumnje i veruje, predstavljaza mene dinjenicu sa kojom se ne mogu lako pomiriti. Ona, naime, dokazujejednu tendenciju koja postoji a priori, da se prednost da "dobrom", i to svim odgovarajuiim i neodgovarajuiimsredstvimakoja stoje na raspolaganju.Kada se, dakle, hri5ianska metafizika dvrsto drLi privatio boni, onda ona time izraLava teZnju da svaki put uveiava dobro, a umanjuje z1o. Privatio boni mohe, dakle, da u metafizidkom smislu bude istinit. U tom pogledu ne usudujem se da donesemnikakav sud. Ali ostajempri tome da su u na5oj oblasti iskustvabelo i crno, svetlost i tama, dobro i zlo ekvivalentne suprotnosti diji jedan deo uvek pretpostavlja drugi. 99 Ova jednostavnadinjenica pravilno je ocenjenajo5 u takozvanim Klimentinskim Homilijanta-", zbirci gnostidkohri3ianskih mkopisa nastalihoko 150. (n.e.) gde nepoznatiautor dobro i zIo razume kao desnu i levu ruku Boga, a svekoliko stvaranje obja5njava sizigijama, to jest parovima suprotnosti. Slidno ovome i udenik Bardesana, Marino tumadi dobro kao "svetlo" i ono Stclse nalazi na desnoj strani (dexion), a zlo kao mradnoi ono Stoje na levoj strani (aristeron)49. L"rro stranaodgovara i Zenskom.Tako se kod Irineja ("AdversusHaereses",I, 30, 3) Sophia Prounikos naziva Sinistra. Kliment smatra da se ovo gledi5tesasvim podudarasa idejom o BoZijoj jedinstvenosti. Ako se pretpostavijedna antropomorfnaslika Boga (svakapredstava Boga je na vi5e ili manje suptilan nadin antropomorfna!) ondaje te5koosporiti koliko logiku, toliko i prirodnostklimentinskog stava.U svakom sludaju,ovo shvatanje,koje je moZdaoko dve stotine godina starije od gornjih citata,dokazuje da realnost zIa ni u kom sludajune vodi nuZnou manihejskidualizam i time ne ugroZavajedinstvo BoZije predstave.Ono dak jamdi njeno jedinstvo u ravni koja prevazilazi su5tinsku razliku izmedu jahvistidkog i hri5ianskog shvatanja.Jahve, kao Sto znamo, nije pravedan, a nepravednostnije dobra. Ilri5ianski Bog, nasuprot tome, jeste samo dobar. Ne moZe se poreii da je klimentinska
59 lcologija uspela da ovu kontradikciju premosti na nadin koji odgovarapsiholo5kimdinjenicama. 100 Isplati se stogada udemo malo pobliZe u Klimentove misaone tokove. "Bog je", kaLe otr, "utvrdio dva carstva (basileias)i postavio dva sveta (ai6nas)tako Stoje odludio da postojeii svet preda zlu (ponerd) zato Stoje on mali i uskoro ie proii. Ali je obeiao da ie buduii svet saduvatiza dobro, zato Sto .io ono veliko i vedno.Kliment dalje kaZeda ova podela na dvoje odgovara strukturi doveka: telo podinje od Zenskog,koje odlikuje omocionalnost;duh potide od mu3kog,kpj" vaLi za racionalnost. 'l'elo i duh Klimentnaziva "obe triade" ru. eovek potide "od dve smese(phyramitdn,doslovno:testo), muSkei Zenske.Zbogtoga su njemu data dva puta, put po$tovanja zakona i put bezakonja. l)va carstva su, naime, utvrdena,jedno koje se iaziva carstvo nelresko, i drugo koje pripada onima koji sada vladaju na Zemljl" ''r. t'Od ova dva jedan dini nasilje onom drugom (ekbi6zetai)." toga ova dva vladara (hegem6nes)jesu brze ruke, koje "Osim
60 101 Poslednju redenicu treba razumeti otprilike ovako: detvorostrukasupstancaje, istina, vedna (ousa aei) i BoZije je dete. Ali teLnja ka zlu (he kakois chairousaproairesis)do5laje spolja me5avini koju je napravio Bog. Tako zlo nije stvorenoni od Boga, niti od nekog drugog,niti ga je Bog projektovaoniti je samo nastalo.Petar,koji iznosi ova razmi5ljanja,nije, odito, sasvim siguran da li je to tako. l02Izgleda, prefiia tome, kao da jebez BoZije namere i bez njegovog znanjame$avinadetiri elementakrenula lo5im pravcem Sto se, medutim, ne moZe lako usaglasiti sa klimentinskom pretpostavkom o suprotnim rukama Boga koje jedna drugoj "dine nasilje". Odigledno,Petrukoji vodi dijalog, padate5koda expressis verbis pripi3eTvorcu uzrokovanjezla. 103 Kliment Rimski (Clemens Romanus) zastupapetrinijsko hri5ianstvo iztazito visokocrkvenog (odnosno ritualistidkog) obeleZja i ne samo time, vei i svojim udenjem o BoZijem dvostrukom aspektupokazuje da ima blisku vezu sa ranom judejsko-hri5ianskomcrkvom U njoj prema svedodanstvu Epifanija nalazimo ebinejskumi;ao da Bog ima dva sina,jednog starijeg,Satanu,i mladeg,Hrista'*. Na to ukazujei Mihaija, jedan od udesnikau razgovoru, kada kaZe da a!9 su dobro i zlo nastali na isti nadin,oni bi ondamorali biti braia55. 104 U fi udejsko-hri5ianskoj?) apokalipsi, Uspenj e Isaij ino, u njenom sredi5njemdelu-pailazimo na Isaijinu viziju sedamnePrvo je video Samaelai njegovu vobesakroz koja je uznosen56). jsku, protiv kojih je na nebesimavodena"velika bitka". Andeo ga je, potorn, odveo iznad toga na prvo nebo ka jednom prestolu. Na njegovoj desnoj strani stajali su andeli koji su bili lep5i nego andeli na levoj strani prestala. Oni na desnoj "svi su pevali u slavujednira glasom"; a oni na levoj su pevali za njima, i njihova pesma nije bila kao kod onih prvih. Na drugom nebu svi andeli bili su lep5i nego na prvom, i nije viSe postojala nikakva nzllka medu njima, kao ni na vi5im nebesima. Samael odigledno jo5 uvek ima vidljiv uticaj na prvo nebo, u meri u kojoj su "levi" andeli manje lepi, isto tako su i nila nebesamanje sjajna nego gornja, iako jedno drugo sve vi5e nadma5uju sjajem. Davo se,
61 poput gnostidkih arhonata nalazi na nebu, i sa svojim andelima sasvim odgovara astrolo5kimbogovima i silama. Njegova sfera lriva pro1eta, zahvaljujuii dalekoseZnomumanjivanju sjaja, boZanskomsferomTrojice, dija svetlostsa svoje stranedoseZedo nalnlheg neba. Tako imamo sliku koia predstavlja odgovarajuie suprotnosti,poput desnei leve ruke. Karakteristidnoje da i ova vizija, kao i klimentinska, pada u predmanihejsko vreme (2. stoleie) kada hri5ianstvojo5 nije moralo da se brani od manihe.iske konkurencije. To bi lako mogao biti opis izvornog odnosa izmedu Janga i Juka, slika koja je bliZa pravoj istini od privatio boni. Ona,Stavi3e,ne remeti monoteizamni na koji nadin,buduii da ujedinjuje suprotnostiba5 kao Sto su Jang i Jin ujedinjeni u 'l'aou (koji su jezuiti sasvim logiEnopreveli kao "Bog"). Izgleda kao da je tek manihejski dualizam udinio Crkvene Oce svesnim rlinjeniceda su oni, a da im to nije bilo sasvim.jasno,da tad,azapravo dvrsto verovali u supstancijalnostzla. Ovq iznenadni uvid ih je verovatno zaveo na sumnjivi antropomorfizam da pretpostavekako je ono Stodovek ne mole da sjedini nespojivo i za lloga. Rani hri5iani su uspeli da izbegnuovu gre5kuzahvaljujuii svom veiem nesvesnom. 105 Verovatno se moZe pretpostviti da je u gnostidkim krugovima sinkretistidkog judejstva nastavljen ovaj problem jahvistidke predstaveBoga o kome se diskutuje nakon Knjige o ,lovu, i to tim pre buduii do hri5ianski odgovg; na ovo pitanje, to jr;st jasno opredeljenje za BoLrju dobrotu)', otj" zadovoljila konzervativneJevreje.Otudaje karakteristidnoda je udenje o dva suprotna BoLrya sina podelo u Palestini, upravo kod judeohri5iana. Unutar hri5ianstva ono se razvilo do bogumila i katara; u judejstvu ono se nastavilo u religioznoj spekulaciji i na5lo je svoj trajan izrazu obe stranekabalistidkogdrveta sefirot i to u hescdu (ljubav) i dinu (pravda). Rabinski naudnik, gospodin Cvi Verblovski (Zwi Werblowsky) bio je toliko ljubazan da mi saslavi giz iskaza iz hebrejskeliterature koji se odnosena ovaj problcm 58. 106 R. Jozef udi: "Ono Sto stoji napisano(fuodus 12,22): "Niko od vas neka ne napu5tasvoju iuiu do jutra59),govori nam
62 da kada upropastitelj jednom dotrije moguinost da slobodno deluje onda on vi5e ne-pzlikuje dobro i zIo. Stavi5e: on dak podinje sa pravednicimao'. O Exodus 33,5 ("kada bih se samona trenutakpopeou va5usredinuuni5tio bih vas") kaZeMidra5: "(Jahve govori) Mogao bih na vas biti besanjednu sekundu - jer toliko traje moj gnev kao Stostoji napisano(Isaija 26,20),'sakrij se tek na trenutak dok gnev ne prode' - i uni5ti vas." Jahveupozorayana svoju jarost kojom ne moZe da vlada. Ako se u ovom trenutku boZanskoggneva izgovori kletva, ona je nuZno delotvorna. Zato je Bileam koji "poznajemisli NajviSeg"ot i koga je Balak prizvao da prokune Izrael bio tako opasq+protivnik, Sto znadidaje on poznavaotrenutakJahvinoggnevao'. 107 BoLija fiubav i milosrde zovu se njegovadesnica;njegova pravednosti upravljanje,medutim, njegova levica. Tako u Prvoj knjizi o carevima, 22,19 ("Vidjeh... svu vojsku nebesku kako mu stoji s desnei s leve strane"):"Zar gorepostoji dgsnoi levo? To ziaii da zagovornici stoje desno, ituzibci 16vo63".U Exodus 15,6 ("Tvoja desnica,o Gospode,velidanstvenau svojoj snazi, tvoja desnica, o Gospode, razbice neprijatelja"): "Ako Izrael postupi po BoZijoj volji onda ie udiniti da i levica postane desnica.Ako.ne,postupi po BoZijoj volji, onda ie dak desnicu udiniti levicom"*." "BoZija levica odbija, a njegova desnica privladi65". 108 Koliko je opasan aspekt BoZije pravde pokazuje sledeie razmi5ljanje: "Tako govora5e Sveti, neka je hvaljen: Stvorim li svet milosrdem prevagnuie gresi; stvorim li ga pravedno5iu kako ie svet opstati? Stuoricu. ga onda s pravedno5iu i milosrdem. O, neka takav bude! oo'rO Postanju 18,23 (Avramovo zauzimanleza Sodomu) Midra5 kaZe (Avram govori): "Ako hoie$ da ima5 svet, onda ne sme biti (stroge) pravde. Ako hoie5 da ima5 pravdu, onda nema sveta. Ti-,Zelis oboje odjednom.Ako negdene popusti5svetneie postojatio/." 109 Bog Stiti gre5nikekoji su sepokajali, njima daje dak prednost nad pravednicima - Stiti ih od svoje pravednosti tako Stoih pokriva svojom rukom, odnosnosakrivi ihispod svog prestola68.
63 110 O Habakuk 2,3 (Ako se /Otkrivenje/ odugovladiuzdaj sc u njega"), R. Jonatan kaZe: "I ako poverujes da samo mi Cckamo,a da On ne deka,onda stoji zapisano:'Zato (eka Gospod da se smiluje na vas (Knji4a proroka Isaije 30,18)'. Ali ako mi Cckamoi On"deka,Staonda spredava(spasenje)?SpredavaBoL4a pravednost"." IJ tom srnislu treba razumeti i molitvu R. Johanana: "Neka bude tvoja volja da vidi5 na5usramotui da posmalra5na5ubedu. Obuci se u svojemilosrde,poknj se svojom silom, ruvijse u svoju ljubav i opasajse^svojommilo5iu i peka tvoja dobrota i naklonostbudu s tobom ''". Bog biva bukvalno opomenut da prihvati svoje dobre osobine.Tako postojijedna tradicija da se llog moli samom sebi: "Neka bude moja volja da moja milost pobedi i da moje milosrde prevlada druge moje osobine." Ova lradicija nailazi na svoju potvrdu u sledeioj pridi: "Rede R. Ji5mael,sin Eli5e: 'Jednompristupih na najsvetijg.mestoda prinescm Zrtvu paljenicui tamo ugledahAkatrijela " Ja JahveaZcl)aota'' kako sedina visokom i uzvi5enomprestolui On mi rede: Sinemoj Ji5maele,blagoslovime! Ja mu rekoh: Gospodarusveta! Neka bude Tvoja volja da Tvoje milosrdepobedi Tvoj gnev, i da 'l'voje milosrde nadjadadruge Tvoje osobine,i da ti sa tvojom decom postupa5milosrdno, a ne po strogoj pravdi - a On mi klimnu glavom'')." ll,l Iz ovih navoda nije te5ko videti kakvo je dejstvo imala .fovova protivredna predstava Boga. Ona je predmet religiozne spekulacije unutar judejstva i odigledno je, posredovanjem l(abatre,delovala i na Jakoba Bemea (Jakob Biihme) kod koga rrailazimo na jednu slidnu ambivalentnost, i to ambivalentnost liubavi i vatrenoggnevaBoZijeg,u kojem Lucifer gori zalek74. 112 Buduii da psihologijanije nikakva metafizika iz njene k.nstatacije o ekvivalentnim suprotnostima ne mohe se izvesti zakljudak o metafizidkom dualizmu, odnosno,ovaj se ne moZe irnputirati psihologiji/))' Psihologija znada su ekvivalentnesuprrrlnosti neizbeLn| dinu spoznaje inherentni uslovi bez kojih bi razlikovanjebilo nemoguie. Nije, medutim, ba5 verovatnoda ie nc:$to,Sto je toliko povezano sa aktom spoznajeeo ipso pred',r:rvljati i osobinu objekla. Zato je mnogo bliZa misao da je u
& prvom redu na5a svest ta koja imenuje, ocenjuje razlike medu stvarima, i moZda ih dak stvara tamo gde se razlike ne mogu ni opaziti. 113 Op5irnije sam se bavio udenjemo privatio boni zato \to je ono u izvesnom smislu odgovorno za jedno isuvi5e optimistidko shvatanjezla u ljudskoj prirodi i za isuvi5e pesimistidko tumadenjeljudske du5e.Nasuprot tome, hri5ianskapraistorijaje Ilrista krajnje dosledno suprotstavljala Antihristu. Jer kako se moLe govoriti o "visokom", ako nema "dubokog", o "desnom", ako nema "levog", o "dobrom", ako nema "zlog", i ako je jedno isto tako stvarno postojeie kao i drugo? Tek sa Hristom davo se kao stvarni oponent Boga pojavio na svetu,i u ranim judeo-hriSianskim krugovima Satanaje, kao Sto smo spomenuli, vahio za starijeg llristovog brata. 114 I sajednog drugog razlogamorao samda se kritidki osvrnem na privatio boni: joY kod Vasilija nallazimo na teZnju da se zlo zajedno sa karakterom me on-a pripi5e sklopu (stavu, didthesis) du5e. Buduii da, po ovom autoru, zlo ima svoj uzrok samo u ljudskoj lakomislenostii kao posledicatoga svoje postojanje zahvaljuje pukoj nehajnosti, ono u izvesnoj meri postoji samouz pomoi nekog psiholo5kogprevida, a to je takva quantit€ negligeable da se zlo potpuno rastvara poput pare. Svakako daje kauzalna lakomislenost fakat koji treba ozbiljno uzeti u obzir ali se izmenjenim pona5anjemova dinjenicalako moZe odstraniti iz sveta.Moie se postupiti i drugadije ukoliko se to Zeli. Psiholo5ka uslovljenost jeste ne5to toliko neuhvatljivo i gotovo nestvarno da sve Sto se na nju svodi i samo preuzima karakter futilnog ili nekog sludajnogprevida dime se minimalizuje. Otvoreno je pitanje koliko od ove predrasudepotide na5esavremenopotcenjivanje psihe. Ova predrasudaje utoliko teZa buduii da se njom psiha optuZujeda kao takva predstavljamesto gde se za(inje zlo. Crkveni oci gotovo da uop$tenisu uzeli u obzir kakvu su fatalnu moi time pripisali du5i. eovek bi upravo morao da bude slep pa da ne vidi gotovo nadmoinu ulogu koje zlo igra u svetu. Potrebna bi bila dak intervencija samogaBoga da dovedanstvooslobodi prokletstva zla, jer bi bez nje dovek bio izgubljen. Ako se ova
65 nadmoina sila zIa pripisuje du5i, onda iz toga moZe da nastane samojedna negativnainflacija, to jest jedan isto tako demonski zahtev za moc nesvesnog,a time njegovo intenziviranje. Ova naizbeLnakonsekvencaanticipirana je u liku Antihrista i reflekluje se u savremenimdogadajima dija priroda odgovaru zalazpcemhri5ianskomeonuRib[. 115 U hri5ianskompogleduna svet Hristos van svakesumnie predstavlja Sopstvo 'o. Kao pojmu individualiteta Sopstvu pripadajuatributijednokratnostii jedinstvenosti.No, buduii da je psiholo5ko Sopstvo transcendentan pojam, tako Sto izrahava rrkupnostsvesnih i.nesvesnih sadr1aja,ono se moZe opisati samo rr liku antinomije ", Sto znadi da se gornji atributi moraju dopuniti svojim suprotnostimada bi se pravilno ocrtalo transcedentno stanjestvari. To je najlk5euraditi u vidu detvorstvasuprotnosti: jednokratno
iodinstv
opSte vedno
116 Ova formula ne izralava samopsiholo5koSopstvo,vei i dogmatski lik Hrista. Kao istorijski dovek, Hristos je jednokratani jedinstven,kao Bog - op5ti i vedan.Poput Sopstvaono je kao individualitet jednokratno i jedinstveno, kao arhetipski simbol, nasuprottome, ono je predstavaBoga, dakle, op5tei "vedno" Ako sada teologija opisuje Hrista kao sasvim dobrog i duhovnog, onda na drugoj strani mora da nastane"zlo" i "materijalno" ili "htonsko",upravo ono StopredstavljaAntihrista. Iztoga rrastajedetvorstvo suprotnosti koje na psiholo5koj ravni biva siedinjenotime StoSopstvonevaLi kao apsolutno "dobro" i "duh
66 117 Ovaj quaternioodlikuje psiholo$koSopstvo,jer kao totalitet on mora da per definitionem obuhvati svetle i mradne aspekte, kao Sto Sopstvo sadrZi mu![
67 Isusu putem Pasije ("raspeia", Sto znadi podelom na detiri) 87 diferenciranesuprotnosti.Isus je, dakle, uzor za budenje treieg sinstva predstavljanogkao dovedanstvokoje deka u m+I
II Hristos Ogdoe Hristos Hebdome Isus,sin Vtarijin
ItI Duh DuSa Telo
119 U sferi mradnog,teskog tela, valja traLiti amorphia, bezoblidnost,u kojoj se nalazi treie sinstvo.Kao Btoje naznadeno, ova bezoblidnostima praktidno isto znadenjekao i "nesvesno". Zil Kispel Giles Quispel) je skrenuopaZnjuna pojam agn6sia(= nesvesno)kod Dpifanija. Ore yop eluplqg 6 Attonutrrlp attdq ev 6avt@ nepwtxe r,d.nayru 6vtcx6v 6uwe €.voyvcrloiE(Kada je na podetku Autopator sam doli^o sve stvari koje su se u njemu nalizile u stanju nesvesnog...)90;kao i na pojam irn6enton kod Flipolita koje je najbolje prevestikao "nesvesno".Amorphia se, kao i agn6siai irn6etonodnosi na podetnostanjestvari, to jest na potencijalnostnesvesnihsadrZajakoje Vasilid umesnoformuli5e kao (otr 6v oreppc...tov r6opov nol,tponcoov6po0 rsr nol,(nepostojeia,mnogolika i istovremenona mnogo nadina voricr"ov) mocnaklica ivctaie2). 120 Ova sliicatreieg sinstvaposedujeizvesnu analogiju sa srednjovekovim filius philosophorum-mo i sa filius macrocosmi koji takode predstavliaju u miterili uspavanu du5u sveta 93. Jos kod Vasilida telo dobija narodit i neodekivan zna(a1po5to u rriemui njegovoj rnaterijatnostipodiva treiina otkrivenog boZan-
68 stva. To ne znadi ni5ta drugo do da se u materiji sagledavaznalna numinoznost, u demu vidim anticipaciju onog "mistidnog" zna(enjamaterije koja se kasnijejavlia u alhemiji i - last not least - u prirodnim naukama.Sa psiholo5ketadke gledi5ta,naroditoje va[na okolnost StoIsus odgovaratreiem sinstvu i zalo predstavlja i uzor onoga koji budi, buduii da su putem Pasije suprotnostiu njemu rastavljener zato osve5iene,dok su, kada je odgovarao treiem sinstvu bile nesvesnesve dok se to sinstvo nalazilo u stanju bezoblidnostii nerazlikovania.To znadi da u nesvesnom dovedanstvupodiva latentnaklica koja odgovaraIsusovomuzoru. Kao Stoje Isus dovek postaosvestanjedino zahvaljujuii svetlosti koja je zra(,ilaiz gornjeg Hrista i razdvojila prirode u njemu, tako se i zahvaljujuii svetlostikoja zradi od Isusabudi klica u nesvesnom doveku i dovodi do slidnog razlikovanja suprotnosti.Ovo shvatanjesasvim odgovarapsiholo5kojdinjenici da se arhetipska predstava Sopstva, kao Sto se moZe dokazati,javlja u snovima, bez obzira Stosvest snevadanema nikakvu predstavuo tome '*. 121 Ne bih Zeleo da ovo poglavlje zavr5im bez jedne primedbe koja mi se, imajuii u vidu vaZnostovde obradenematerije, nameie. StanoviStepsihologrjekoja za predmetima psihidku pojavu spadaodiglednomedu one stvari koje je tesko razumeti i koje desto bivaju pogre5no shvaiene. Ako, dakle, izlaZuii se opasnostida ponavljam samog sebe,opet navodim neke nadelne postavke,onda to dinim samo zato da bih predupredioodredena pogre5na shvatanja kojima bi moja gornja izlaganja mogla dati povodai da bih na taj nadinditaocapo5tedeonepotrebnihte5koia. 122 Paralela koju sam ovde powkao izmedu Hrista i Sopstva ne znadi vi3e od jedne psiholoSkestvari, slidno kao Stoje i paralela s ribom mitolo5ka. Ni u kom sludaju nije red o mom prodiranju u metafiziku, to jest u veru. Predstavekoje religiozna fantazija proizvodi o Bogu i Hristu jesu neizbeZno i priznato antropomorfne i stoga,ba5 kao i bilo koji drugi simboli, dostupni psiholo5komosvetljavanju.Kao Stoje Antika verovalada je simbolom ribe iskazalanestovi5e o Hristu, tako je i alhemidarimaizgledalo da njihova paralela s kamenom obja5njava predstavu
69 llrista i produbljuje njeno znadenje;i kao Stoje simbolika ribe lokom vremena opet nestala,tako se dogodilo i sa lapisom philosophorumom.O poslednjemsimbolupostojeiskazi koji nam ga prikazuju u jednom posebnomsvetlu, a to su shvatanjakoja tom kamenudaju takvu teZinuda dovek u najmanjuruku moZeda posumnja nije li, konadno, Hristos uzel za simbol kamena, a ne obratno. U tome se ocrtava razvoj koji (uz pomoi izvesnih .iovanovskihi pavlovskihpredstava)Hrista uvladi u oblast neposrednog unutarnjeg iskustva i time ga prikazuje kao figuru potpunog doveka. Na to se takoreci neposredno nadovezuje psiholo5kidokaz o postojanjuizvesnogarhetipskogsadrlaja koji posedujesve one osobinekoje su karakteristi(nei za predstavu I{rista antidkog i srednjovekovnogkova. Time za nrodernu psihologiju nastajejedno pitanje,slidnoonomekakvo su postavljali i alhemidari: da li je Sopstvo simbol Hrista, ili je Hristos sirnbol Sopstva? 123 Tokom ovog istraZivanjadao sam potvrdanodgovor na poslednju alternativu. Nastojim da pokaZem kako tradicionalna slika lkista sjedinjujeu sebi odlike jednog arhetipa,i to arhetipa Sopstva.Moja namerai metod ne Zele,dakle, da u nadelu kaZu ni5ta vi$e nego Sto, na primer, doprinosi trud nekog istoridara umetnosti koji poku5avada utvrdi razlidite uticaje koji su doprineli oblikovanju izvesnepredstaveHrista. Nailazimo, stoga,na pojam "arhetip", kako u istoriji umetnosti, tako i u filolo5koj kritici teksta, odnosnonjegovoj istoriji. Psiholo5kiarhetiprazlikuje so od svojih paralelnihprimenajedino po tome 5to se odnosi na icdno ubikvitetno i Livo psihidko stanje stvari, Sto svemu, medutim, daje malo drugadije lice. Lako je, naime, pojmljivo isku5enje da se neposrednoj,Livoj prisutnosti arhetipa da veia lcZina nego ideji istorijskog Hrista. Kao Sto smo rekli, i kod izvcsnih alhemidara moZe se uwrcliti sklonost da se lapis stavi u prcdnji plan ispred Hrista. Buduii da su mi daleko od pameti bilo kakve misionarskenamere hteo bih da izridito izjavim da ovde rri.jered ni o kakvoj veroispovesti,vei o naudnimkonstatacijama. Ako je neko sklon da arhetip Sopstva shvati kao pravi agens, a tirnei Hrista kao simbol Sopstva,taj mora imati u vidu da izmedu
70 savrienosti i potpunosfi postoji bitna razlika: predstava Hrista je pribliZno savr5ena(tako je bar zami5ljena), ali arhetip (koliko je poznato) misli na potpunost, iako je daleko od toga da bude savr5en.To je paradoks,iskaz o neopisivom, odnosno transcedentnom. Ostvarenje Sopstva koje bi moralo da usledi nakon priznavanjanjegove nadmoii vodi, prema tome, u jedan fundamentalni sukob, zaprevoka suspenziji suprotnosti(podseiajuii na Ikista raspetogizmedu razbojnika) i to ka jednoj istina pribliZnoj celovitostikoja je, medutim,li5enapotpunosti. Telnla ka teleidsis (dovrSavanje)u smislu savr5enstvane samo Stoje legitimna, vei osim toga spada i u dovekove urodene sposobnostii obrazuje jedan od najmoinijih korena civilizaclje. Ova relila je dak tako jaka da se pretvara u strastkoja sve uvladi u svoju sluZbu.Covek, naravno, leLi ka savr5enosti u nekom pravcu. Arhetip Se, medutim, dovr5ava u svojoj potpunosti koja predstavlja telei6sis sasvim druge vrste. Gde arhetip vlada, potpunost, Sto odgovara njegovoj arhaidnoj prirodi, biva nasuprot svoj na5oj svesnojteZnji silom ostvarena. Pojedinacse, istina, moZetruditi oko savr5enosti ("Budite vi, dakle, savr5eni(teleioi) kao Stoje savr5enotac va5 nebeski."Jevandeljepo Mateju 5,48), ali u korist svoje potpunosti mora, takoreii, da doiivi patnju kroz suprotnost svoje namere. ("Nalazim, dakle, zakon,kad hoiu do^b1oda dinim, da me na zlo er). nagoni." PoslanicaRimljanima 7,2I) 124 Ovo stanje stvari takoreii potpuno odgovara predstavi Ilrista: Hristos kao savr5endovek i kao razapet.Istinitija ciljna slika etidke teLnle te5ko bi se mogla i zamisliti; u svakom sludaju protiv nje se ne moZenikako pojaviti transcedentna ideja Sopstva je psihologiji kao radna hipoteza,jer, iako ona simbof koja sluZi njoj nedostaje karakter istorijskog dogadaja otkrovenja. Ideja Sopstvaje, poput srodneideje Atmana ili Taoa na Istoku bar jednim delom proizvod spoznajekoja se, istina, ne zasniva niti na veri niti nu metafrzidkoj spekulaciji, vei na iskustvu da nesvesno pod odredenim okolnostima spontanostvara arhetipski simbol celovitosti. Iz ove dinjenicese moZe zakljuditi da je arhetipove vrste univerzalan i da posedujeizvesnu numinoznost.Za tako ne5to zaistapostoje brojna istorijska svedodanstvakao i moderan kauzi-
1l stidki dokazni materijal95. Kao Stopokazujenaivno i od uticaja oslobodenolikovno prikazivanje ovog simbola, njemu se pripisuje sredi5njei najviSeznadenje,i to upravo stoga Sto on predstavlja coniunctio oppositorum.Naravno,konjukcija se ne moZe shvatiti drugadijenegokao paradoksia,jer sjedinjenjesuprotnosti ie zamislivo jedino kao poni5tavanjeistih. Paradoksiaje deo svih transcedentnihstanja stvari zato Sto adekvatnoodslikava njihovu neopisivost. 125 Kad god dominira aihetip Sopstva, onda kao psilrolo5kaposledicaneizbeLnonastajeono konfliktno stanjekoje je vidljivo izrafeno hri5ianskim simbolom crucifixio, a to je ono akutno stanje neizbavljenosti koje svoj kraj nalazi tek sa "consummatum est". Priznavanje arhetipa nikako, dakle, ne'zaobilazi hri5iansku misteriju, vei nuZno stvara upravo psiholo5ki preduslov bez koga bi "izbavljenje" izgledalo besmisleno."Izbavljenje" ne zna(i, naime, da se nekome oduzima teret koji on nikada nije ni nameravaoda nosi. Koliko je dovek samomesebi nepodno5ljiv to doZivljava samo onaj ko je potpun. Sa hri5ianskog stanovni5tvane bi se, stoga,bar po mome mi5ljenju,ni5ta suStinskimoglo prigovoriti tome kad neko za sebe smatraobaveznim zadatak individuacije,koji nam je postavilapriroda, i priznavanjecelovilosti, odnosnopotpunostikao obavezujuieglidnog zadatka.Ako
72 poveiava patnju odgovora moZda vi5em stepenuistine, vei bih samo izrazio Zelju da se sada5njazbivat4a u svetu koja su celo dovedanstvo,kao nikadado sada,rastrglana dva dela,posmatraju u svetlosti na5ih gore naznadenihpsiholoSkihpravila: ako neko unutarnje stanje stvari ne bude osve5ieno,onda ie se ono dogoditi, kao sudbinaspolja,Stoznadi - ako pojedinacostanejedinstven i ne postane svestansvoje unutamje suprotnosti,onda ie svet morati da predstavljataj sukob i biie podeljenna dve suprostavljenepolovine.
I5
VI
ZNAK NigA 127 Figara Hrista nije ba5 toliko jasna koliko bi se Zelelo. Nciu se ovde osvrtati na ogromne teskoie koje nastaju iz rrporedivanjasinoptidkog i jovanovskog rlrista, nego iu uikazati rra dudnu dinjenicu da u patrislidkoj hermeneutici,koja svoje k'rene vude jos iz primitivnog hrisianstva, Ikistos deri su davolom niz simbola,_odnosno "allegoriae",kao $to su lav, zmt1a, (sr:rpens,guja otrovnica, coluber), ptica (davo - nocturna avis), gavran (Hristos - nycticorax, noini gavran), orao i riba; i da LuciI'cr,odnosnostellamatutina,oznadavakako Hrista tako i davolal. l)rrredzmije, riba je svakakojedna od najstarijihalegoriae. Danas li za to svakako radije koristili termin simbor, buduCida takvi sirronimiipat sadrzene$toviSeod pukih alegorija,sto postajejasno trresvegakod simbolaribe. Nije verovatnoda je 'I16riqsamoanagramska skraienica od 'I(qoo0q) X (protdq) o (sob) lf lrOqy Xr'rtflp)" vei da, 5taviSe,predstavlja simbolidnu oznaku jednog rnnogo kompleksnijeg stanja stvari. (Kao sto sam vei na drugifr rrrcstimapokazao, simbol ne shvatamalegorijski ili kao znrk,le(, rr rrjegovompravom smislu kao najbolju moguiu oznaku za forrnulacijujednog objekta koji se ne moze sasvim spoznati.u tom srnisluveroispovestse zove "symbolum").Redosledredi ostavlja ulisak kao da su vestadkisastavljenesa ciljem da objasnejedan vci postojeci i rasprostranjeni"Ichthys"r. Simbol ribe ima, rraime, upravo u Prednjoj Aziji bogatu predistoriju, podev od vavilonskogribtrjegboga oana i njegovih svesteniliaoiudenih u riblju kozu, do svetih ribljih obeda u kultu fenidanpkeboginje l)crketo-Atargatisi neiasnihmestau zapisuAberkiosai od soterribc Manua u dalekoj Indiji sve do euharistidkogribljeg jela -oase "trakijskih vitezova" u Rinnskom carstw s. zu porrebe rr.pste nije nuzno zalar,iti dublje u ovaj ogromni materijil. Kao iltr SU pokazah Franc Jonef Delger (Franz Jozef D-iilger) i .lrugi, unutar iskonskog,takoredi disto hrisianskog gledanja'na ';r'ct,ima dovoljno zamerkii povoda za simborikuribe. podseiam ';'ro na preporod(u krstionici), kada krsteniciplivaju kao ribe 6.
74 128 S obzirom na ovakvu rasprostranjenostsimbola ribe, njegovo postojanje na nekom mestu ili u nekom trenutku svetske istorije mje ni na koji nadin ne5to posebno. Iznenadno oZivljavanje tog simbola, i njegovo poistovecivanjesa Hristom jo5 u rano vreme Crkve daje nam, medutim, razloga da pretpostavimo kako postoji jo5 jedan drugi izvor. Redie o astroloikom izvom na koji je, kako izgleda, najpre ukazao Fridrih i$inter (Friedrich Miinter). AlfriO JeremLs (Alfred Jeremias)8vraia se na istovetnoshvatanjei spominjeda jedanjevrejski komentaro Danilu iz 14. stoleia odekujedolazak Mesije u znaku ribd. Ovaj komentar spominje Minter u kasnijoj publikaciji' kao komentar Don Isaka Abarbanela @on Isaak Abarbanel) (roden 1417.tr Lisabonu, umro 1508. u Veneciji)"'. U njemu se navodi da je kuia ribd (X) kuia pravednosti,i blistave divote (domicilium Jovis4 u X). Anno mundi 2365 " dogodilase velikalonjunkcija Safurna ( t?) i Jupiter (4) je zauzeomesto u X. " Ove dve velike planete su, kako tu stoji, i najvaZnije za sudbinu sveta, a narodito Jevreja.Ova konjunkcija se odigralatri godine pre Mojsijevog rodenja. (Ovo je, naravno,legenda.)Abarbanel odekuje dolazakMesije u X, to jest kod 4 cr h u X (u toku konjunkcije Jupiterai Saturnau Ribama). On nije bio prvi koji je govorio o takvim odekivanjima.Vei detiri stoleia pre njega nailazimo na odgovarajuie podatke; tako je, na primer, rabin Abraham ben Hija (Abraham ben Chijja) (umro oko 1136) navodnonaredio da Mesiju treba odekivatipovodom velike konjunkcije u Ribama, 1464; isto to radio je Samuel ben Gabirol (1020-1070)". Obe astrolo5keideje postajurazumljive ako se ima u vidu da je Saturn zvezdaIzraela, a da Jupiterpredstavlja "kralja" (pravde). Ribama, domicilum-u Joyi.s-n,pripadaju Mesopotamija,Baktrija, Cweno more i Palestinal4.fevin (h-l Sutr*f se spominje u Amos 5,26, kao "zvezda va5eg boga"r). Jakob od Saruga (Jakob von Sarug, umro 521.) kaLe: "lzrailjci oboZavajuSaturn".Sabejcisu ga mal-i-"BogJevre.ia"to.Sabalje Salurd^ay, Salurnovdan. Albuasir"r".17 svelodi Oa3eh zvezdilz.pelalS.-Usrednjevekovnoj trologiji h vaLi kao sedi5tedavolatv. Lavlje lice posedujui Saturn i Jaldabaot, demijurg i vrhovni arhon. Origen spominje iz Celzusovog dijagrama da Mihajlo, kao prvi andeo Tvorca, ima
75 "lconina forma"20.On odiglednostoji umestoJaldalpothakoji je rstovetan sa Saturnom, [ako ie uwrdio Origpn2l. lemijuig jeste "ognjeni bog, detvrti po broju"". Prema udenju rrascnejaca Apclesa (Apelles) koje je srodno Markionovom, postoji jedan "lrcii bog, koji je govorio Mojsiju - on je vatren - a postoji jo5 i tctvrti, uzroinik zla"23. Izmedu boga nasenejacai boga Apelesa postoji kao Sto se i vidi, odigledno blizak odnos i sa Jahveom, tlcmijurgom Starog zaveta. tZg SaturnJe "crna" zvezda24.Od davnina "maleficus". "l)ragons, serpents,scorpions,vipbres, renards,chats et souris, oiscaux nocturneset autresengeancessournoisesso^qtle lot de Saturne",kaZeBuKe- LeklerklBouch6 - Leplercq)2s.Cudno.je rla i magaracspadamedu SaturnoveZivotinjezoo i kao takav on je jevrejskog vaZiokao teriomorfizam Boga. Njegov li$gvni pikaz prcdstavlja poznato izmevanje raspecana PalatiQu''. Predalqia rvc vrste mogu se naci kod Plutartru2S.oioa o*^29,p^ozefusa3o i 'l'acita''. Savaot,sedmi arhon, ima oblik magarca". Na takve glasineodnoseseprimedbeTerulijana (Tertuilian): "Somniastis r'aput,asiminumessedeum nostrum", i "Quod asinarii tanturn sunrus"JJ.Kao Sto $no gore spomenuli,-oguru. pripadaTifonu3a. lJ ranim tekstovima on je, medutim, atribut boga Suppa, a tek k:rsnijepostajelik podzemnogsveta(Apep) i zla (Seth)r). 130 Prema srednjevekovnojtradiciji religija Jevreja ima svoje poreklo u konjunkciji Jupitera sa Salulpom, islam u 4 q 9, lrri3ianstvo u 4 g Q, i Antihrist u 4 o c'o. Nasuprot tz je 4. lrlagotvornazvezda.Po iranskom shvatanjuJupiter zna(i Livot, a Salurnsmrt ''. Konjunkclja4 - h znali dakle sjedinjenjeekstremnih suprotnosti"Ova duvenakonjunkcija, odigrala se u godini 7. prc Hrista ne manje nego tri puta u znaku Ribd. Najveie 1rrilrliZavanjeuslediloje 29. maja anno-7, i ono je iznosilo.A,2l', tr iest, manje, dakle, od polovine Sirine punog Meseca'o' Ova h,'rriunkcijadogodila se usred konnisure"prope flexum lini pis, ium"". Sa astrolo5keta0kegledi5taposmatranoova konjunkcija rrrrrrada je izgledalaveomavaZno,jer je pribliLavanjedve planete I'rlo izuzetnoveliko i otuda su one sijale upedatljivomsvetlo5iu. , trirn 1oga,ona se odigrala heliocentridnou blizini ekvinocijalne
76 tadke,]
77
u kuiu i naSli Duha vezanog za krevet. I pogledali smo Tebe i rrir:gai videli da lidi5 na njegai onda smo njegaodvezali,oo*fl j" zagrlio,poljubio Te i Ti si poljubio njegai postali stejedno 132 Kako proizrlazi iz konteksta ove perikope, Isus ovde odgovara"istini koja je nikla iz zemlje", a duh koji na njega lidi "pravdi koja gleda s neba (dikaiosyne)".Tekst kaZe: "'Istina' je, rncdutim,snagakoja je iza5laiz tebe kada si bio u donjim mesfima haosa.Zato je Tvoja snagakroz Davida rekla: 'Isti44 je nicila iz zemlje' zato 5to'si biJu donjim mestima haosa45.'iIsus promatome, biva shvaien kao dvostrukalidnost koja jednim deIrrm izrasta izhaosa, odnosnoHila, a s druge stranekao pneuma silazis neba. 133 Za gnostidkog Spasitelja karakteristidna filokrineza, rrzlikovanje "priroda",te5kobi semogla plastidnijepredstavitiod rrndinana koji to radi astrolo5koodredivanjevremena.Ove, u Anlici sasvimmoguie as-trolo5ke konstatacije,predstavljajueminenlln dvostruki aipekta6rodenjakoje se Oogodifou toir"posebnom frcnutku, i moLe se razumeti koliko ie astrolo5kom shvataniu ollog vremenamil o Hristu-Anlihristuftoji se upravopojavljivao nroraoizgledati verodostojno.O dvostrukoj prirodi riba posedujedno, u svakomsludaju,starosvedodanstvo i to pre 6. veka, ;.'rn
78 jovanovskog postanjau kome se spominju dve ribe, ovog puta u nesumnjivo astrolo5kom liku. Oba dokumenta padaju u kritidnu epohu s podetka drugog milenijuma hri5ianske ere, o demu ie u daljem toku ovog istraZivanjajo3 biti redi. 134 Godinu 531. karakteri5eastronomskikonjunkcija 4 i tz u Blizancima. Ovaj znak predstavlja bratski par koji nije bez unutarnje suprotstavljenosti. Grci su ga tumadili kao Dioskure ("Zevsovi dedaci"),one Ledine sinove koie ie imala sa labudom i koji su se izlegli iz jajeta. Poluks je bio besmrtan,dok je Kastor delio ljudsku sudbinu.Jednodrugo tumadenjeII govorilo je kako oni predstavljajuApolona i Herakla ili Apolona i Dionisa. Oba ova tumadenjaukazuju na izvesnu suprotstavljenost.Astronomski gledano vazdu3ni znak Blizanaca stoji inade u jednom kvadratnom, dakle nepovoljnom aspektuprema konjunkciji iz godine -7. Unutarnja suprotstavljenostJI mogla bi svakako da baci izvesno svetlo na prorodanstvo o "ratu taninima", koja Ra$i tumadi kao "ribe". Datiranjem Hristovog rodenja nastaje, kao Sto smo spomenuli,O u JI (Sunceu Blizancima). Motiv braie pojavljuje se takode veoma rano u vezi sa.^Hristom,i to kod jevrejskih hri5iana,odnosnokod ebionejo"o49, l35Iz gore redenogmoglo bi se verovatnopretpostavitida ovo talmudsko prorodanstvo podiva na astrolo5kim pretpostavkama. 136 Astrolozima Antike vei je bila dobro poznatadinjenica precesijeekvinocija. Nju tako koristi vei Origen, gsJanjajuii se na posmatranjai proraduneHiparkusa (Hipparcus)tu, kao dobar argument protiv astrologije koja se zi.snivalana takozvanim morfomatima (stvarnim konstelacijama))r.Ovo, medutim, ne vaLi za razlikqranje morfomata od noeta zodija (fiktivnih zodijadkih slika)r/ koje postoji vei u antidkoj astrologiji. Ako 7000 godina prorodanstvarazumemo kao anno mundi 7000, onda bi ta godina zna$Ia anno Domini 3239. Tada ie^se tadka proleia u odnosu na dana5nji poloLaj pomeriti za oko 180u Akvarijus, to jest u sledeii eon, i to medu sazveLdeVodolije. Buduii da je jednom astrologu iz drugog ili treieg veka procesija bila poznata onda se moZe
79 postaviti pitanje da li su zatakvo navodenjavremenamoZdavezana astrolo5ka stanoviSta.Srednji vek se, u svakom sludaju, bavio proradunomconiunctionesmaximae i magnae,tako tvrde Pjer d' Eli (Pierre d' Ailly) i Kardanus (Cardanus))r. prvi je prvu coniunctio maxima (4 cr h u lf) nakon stvaranja sveta smestiou godinu 5027. pre Hrista, a drugi desetuu godinu 3613. poslellrista". On je, medutim, kao i onaj prvi, pritom pretpostavio isuviSe veliko meduvreme koje prolazi dok konjukcije opet dodu u iste znakove.Astronomski,ovo vreme iznosi okruglo 795 godina. Prema tome Kardanusova konjukcija bi se dogodila negde oko godine 3234. posle Hrista. Za astrolo5kuspekulaciju ovo vremeje, naravno,od najveiegzna(aja. 137 Sto se tide 5000 godina, datum koji dobijamo jesre 1239.godina posle Hrista. Time dospevamou epohu koja se odlikuje duhovnom nestalno5iu, revolucionarnimjeresima i hiliiastidkim odekivanjimai koja, osnivanjemprosjadkogreda, daje mona$tvunovi zamah.Jedanod najmoinijih i najuticajnijih glasova koji su najavili dolazak novog vremena duha bio je glas f)okina da Fiore (Gioacshino da Fiore) (+ 1202)dije je udenje osudenovei na detvrtom Lateranskomkoncilu 1215 godine. On ic u relativno bliskoj buduinosti odekivao otvaranje sedmog apokaliptidkogpedata,i dolazak "veditog Jevandelja"i vladavinu "intellectusspiritualis",epohu SvetogaDuha. Ovaj treii eon,kaZe on, podeoje sa svetim Benediktom, osnivadembenediktanskog reda (prvi manastil je verovatno sagraden odmah posle 529. godine).Jedanjoahimit, franjevacGerard od Borgo San Donino (Gerard von Borgo San Donnino) najavioje u svom spisu '?clroductorius in evangelium aeternum" da tri glavna spisa Joahirna (Joachim) predstavljajt EvangeliumAele-rnumi da ie ono godine 1260. zamenitiJevindelje Isisa Hrista55).Joahim je, kao (to se zna, rr mona5tvuvideo pravog nosiocaSvetogaDuha i sa ovog razloga on datira tajni podetak nove ere u vreme kad je Ziveosveti Benedikt, koji je osnivanjemsvog reda oZiveoorganizacquzapadnjadkog mona5tva. 138 JoSje Petrus de Aliako (Petrus de Aliaco) smatrao znada.jnimvreme Pape Inodentija III (Innozenz IIf) (1198-
8l
80 1216).Oko godine1189,kaZeon, opetie seispunitiserijaSaturnovih revolucija("corrpletaeanno Chriqti 1189.vel circiter"). kao i jeretidkudokTadaje pupuorudio tpit opata..[oahima56, je trinu Almarikusa (Almaricus)". Red o teolo5komfilosofu Almariku od Bene (Almarich von Bena)(+ 1204)koji pripada op5tempokretu SvetogaDuha toga vremena.U ovo vreme su i franievaca"quaeres postojalii prosjadkiredovi dominikanaca magnaet mirandafuit in ecclesiaChristiana"'o.Petrus, dakle, istepojavekoje i namapadajuu odi kaokarakteristidne nagla3ava za onovreme,bez obziraStoga on smatraastroloSkianticipira' nim. 139 Datumom osnivanja manastira na Monte Kasinu pribliZavamose sadagodini 530. koja je a Talmuduptedvidena kao laitidna. Premajoahimitskomshvatanjuu tom trenutkune podinjesamonovi eon, vei podinjei novi "stafus"sveta,i to vrememonaStvaili carstvoSvetogaDuha. Podetak,istina, pada joB u oblaststatusaSina,ali Joahim na psiholo5kiubedljivnadin pretpostvljada ie se novi statusili - kako bismomi rekli - novi stavnajprepojaviti kao viSeili manjepripremnostanjesa kojim U Joaie tek kasnijeuslediti"fructificatio,"cvetanjei ispunjenje. jo$ moglo nastupilo; videli, nije smo kao Sto ono, himovo weme jedno rasprostrai Siroko neuobidajeno se, medutim,posmatrati njeno uznemirenjei kretanjeduhova.Ceo svetje oseiao uzbudujuii vetar pneume;bilo je to ipak vreme novih i delimidno u pokretimakatara, neduvenihmisli koje su se svudarasprostirale de lionskih siromaha(Pauperes patarena,konkoriiana,valdeZana, Lugdano),begha$a, FratresLiberi Spiritus, "Brod-durch-Gott" (Hlebkroz Boga)", i kakosu sevei svezvali.Na pogledekoji su cirkulisali u ovim krugovimaznadajnosvetlobacajudokumenti kojeje prikupioIIan (Hahn).Takoizmeduostalogditamo: "Item credunt,seesseDeumper naturamsine seesseacternos... distin-ctione... Item, quodnullo indigentnecDeo necDeitate... Item, quod suntipsumregnumcoelorum.
Item, quod sunt etiam imrnutabilesin nova rupe, quod de nullo gaudent,et de nullo turbantur.". Item, quod homo magis tenetur sequi instinctum interiorem, quam veritatemEvangeliiquod,cottidie praedicatur... dicunt, secrederemuha ibi (in Evangelio)esse poetica,quaenon sunlveraou". 140 Umesto mnogih dokumenata,ove nekolike redenicesu sasvim dovoljne da okarakteri5uduh koji je dominirao u ovim pokretima:redje o ljudima koji se poisloveiuju s Bogom (ili koji bivaju poistoveieni s njim), koji sebesmatrajunad-ljudima, koji su kritidki nastrojeni prema Jevandelju,koji slede smernicu unularnjeg doveka, a nebeskocarstvo shvatajukao unutarnje stanje. IJ izvesnom smislu red je, dakle, o kvazi modernim ljudima koji, rrrcdutinr, poseduju jednu religioznu inflaciju, za razliku od. tlana5njih,dija se psihoza sastoii u racionatristidkoji politidkoj rrcsreii. Ove ekstremneideje ne bi, medutim, smeli da imputirrmo Joahimu, iako i on pripada velikom pokretu duha i predslavlja dak jedmr od njegovih najislaknutijih figura. Mora se lxrstavitipitanje Staje to njega i njegoveistomi$ljenikepsiholo5ki rragnanoda gaje tako smela odekivaniakao Stoje zamenjivanje (hri5ianske)poruke Evangelim-omAeternumom-omili kao 5toje srnenjivanjedrugog lica boZanstvatreiim, koji ie vladati novim tkrbom.Ova rrisao je u tolikoj meri jeretidkai pobunjenidkada se rricno nastajanjemoZe razumetijedino ako se pretpostavida je .loahirn oseiao kako ga nosi opStarevolucionarnastruja vremena i da ga ona podrZava.On je nju oseiao kao otkrovenje Svetoga l)uha diji Zivot i stvaraladkusnagunijedna crkva nije mogla da zaustavi.Numinoznostovog oseianja podvudenaje vremenskom hoincidencijom (sinhronicitetom)epohe u kojoj je on Ziveo sa podetkom sfere antihri5ianske ribe u Ribama. Zato bisrno mogli lrili u iskuSenjuda pokret SvetogaDuha, kao i Joahimovu glavnu rni sao razumemo kao neposredanizraz antihri5ianske psihologij e Loja je izvesno zapodinjala.U svakom sludaju,crkvenapresudai {)sudasu sasvim shvatl.jive,jer u izvesnom smislu njegov stav t)r(:rnacrkvi Isusa Hrista veoma je blizak otvorenoj pobuni, pa
82 dak i apostaz4i. AE, ako uverenju ovih obnovitelja, da su pokrenuti od strane Svetoga Duha, dopustimo izvestan kredit, onda i jedno drugo shvatanjene samo Stoje moguie, vei je i veoma verovatno. 14L Kao Stoje, naime, Joahim pretpostavio,da je status SvetogaDuha potajno podeojo$ sa Benediktom, isto tako bi se moglo naslutiti da je i Joahim na prikriven nadin anticipirao jedan novi status.On je, istina, svesnomislio da ostvarujestafus SvetogaDuha, kao Stoni Benedikt svakako nije nameravaoni5ta drugo do da kroz mona5tvo utvrdi hri5iansku crkvu i hri5ianski Livot,i da ih tako produbi.Nesvesnomedutim, - ovo je psiholo5ki verovatno - Joahim je mogao biti obuhvaien arhetipom Svetoga Duha. On je, van sumnje, svoje aktivnosti zasnivao na numinoznom doZivljaju koji je karakteristl(anza sve one koje obuzme neki arhetip.On je Duha,buduii da to nije bilo moguie drugadije, shvatio u dogmatskom smislu, kao treie lice boZanstva,a ne u smislu empirijskog arhetipa. Ovaj poslednji nije, naime. jednoznadan,vei je izvorno ambivalentnadvoslrukafigura"' koja nije samo u alhemijskom pojmu duha ponovo napravila prodor, nego je vei u Pokretu Svetoga Duha sama izazvala najprotivrednije pojave. O ovoj dvostrukoj figuri jo5 je i gnostidkaepoha imala jasne slutnje. Bilo je, stoga sasvim prirodno da je - u jednom dobu koje se podudaralosa podetkomdruge Ribe i koje je, takoreii bilo prinudeno na dvosmislenostispovedanja Svetog Duha u hri5ianskom obliku moglo da pomogne proboju arhetipa Duha sa ovom njegovom karakteristidnom ambivalentno5iu. Ne bi bilo opravdanojedan do te mere dostojanstvenilik kao Stoje Joahim razumeti kao jednostranog predstavnikarevolucionarne i anarhistidke turbulencije, kako se Pokret Svetoga Duha na mnogim mestima pona3ao.Naprotiv, moLe se pretpostaviti da je on samuveo jedan novi "status",i to religiozanstav koji se uputio ka cilju da premosti i kompenzule onaj uZasan ponor izmedu Hrista i Antihrista koji je 11. stoleie svojim slutnjamaotvorilo. Antihri5ianska epoha podrazumevada u njoj duh postaje ne-duh, i da Zivototvorni arhetip postepenopropadneu racionalizmu, intelektualizmu i doktrinarizmu, Stoje konsekventnodovelo do one tragike modernih vremenakoja poput Damoklovog madavisi nad
83 na5im glavama, tako blizu da ga moZemo dohvatiti. Staroj forrnuli Trojice, na kojoj se zasnivaJoahim, nedostajedogmatska ligura davola, koji negde na ivici teolo5kemetafizike sumnjivo cgzistirakao mysteriuminiquitatis.Na sreiu, gotovo bi se moglo roii, njegov opasnidolazaknajavljenje jo$ u StaromZavetu. Jeron je utoliko opasniji ukoliko ga manje poznaju. Ali ko bi pogodio kako se on krije pod mno5tvom imena koja tako prijatno 't,vu(e,kao Sto su op5ta dobrobit, egzistencijalnasigurnost,mir rnedu narodima, itd.? On se krije medu idealizmima, medu iz,mima uop5te, od kojih je verovatno najgori doktrinarizarn, ta rrajneduhovnijaod svih duhovnih manifestacija.DanaSnjevreme so mora na najdrastidnijinadin raspraviti sa sic et non, to jest sa apsolutnom suprotno5iu koja ne cepa svet samo politidki, vei ccpa i srca pojedinadnihljudi. Nama je potrebanpovratak izvornom, Zivom duhu, koji je, upravo zahvaljujuii svojoj ambivalentrrosti,posredniki ujedinitelj suprotnostio',Stoje misao kojom se alhemija(na pogre5annadin)bavila tokom mnogih vekova. 142 t\ko po svemu sudeii, eonom Ribfl, uglavnom vlada arhctipski motiv "neprijateljskebraie", onda ie se, Stokoincidira s pribliZavanjemnajbliZeg platonovskogmeseca,Akvarijusa, postavitiproblem ujedinjenjasuprotnosti.Tada se neie vi5e iii na to rla se zlo zanemai kao puki privatio boni, vei ie morati da se priznanjegovo realnopostojanje.Ovaj problemneie, medutim, re5ili ni filosofija, ni nacionalnaekonomija,ni politika, niti istorijske vcroispovesti,vei jedino pojedinadni dovek, Sto znadi iz svog iskustvaLivogaDuha, njegovevatre koja se spustilana Joahimao kao na jednog medu rnnogima, i koje je, uprkos svima savrernonimnesporazumimaprenetadalje u buduinost. Declaratiosoli'mnis u Assumptio Mariae koju smo doZiveli za na5ihdanajeste lximer sekularnog napretka u razvoju sirnbola. Pokretadki motiv z:r to ne podiva kod crkvenih autoriteta koji su dovoljno pokazali vtkovnim oklevanjem, vei kod pravovernogdoveka koji uvek i u svc veioj meri insistira na oy-omerazvoju: u osnovi, red je o arhctiputoli teZi da se ostvari 63. f43 U vremenu Stoje usledilo, Pokret SvetogDuha je uti,ro na detiri zna(qne lidnosti, pre svegana Albertusa Magnusa
84
(1193 - 1280), njegovog udenika Tomu Akvinskogo kasnijeg filosofa crkve i poznavaocaalhemije (sa Albertusom), RodZera Bekona (Roger Becon) (oko l214 - oko 1294),anglosaksonskog preteduprirodnih nauka,i napokon Majstora Ekharta (Meister Eckhart) (oko 1260 - 1327), nezavisnogreligioznog mislioca koii nakon Sestvekova izgubljenostidanasslavi pravo uskrsnuie. Pokret SvetogaDuha su s pravom hteli da prepoznajukao pretedu Reformacije.Negde u vreme 12. i 13. veka padajui podecilatinske alhemijediji sam duhovni sadrZajpokuSaoda prikaZemu mojoj knjizi, "Psihologija i alhemija". Gore spomenutaGirredstava "immutabilis in nova rupe" ima dudnu slidnostsa sredi5nomidejom filosofske alhemije,i sa Lapis-om Philosophorum-omkoji se pojavljuje kao paralela sa l{ristom, "stenom", "kamenom" i "ugaonim kamenom". Tako, na primer, Priscilijanus (Priscillianug) (4. vek) kaZe:"Nobis petra Christus,nobis lapis angularis Jesusor".Jedanalhemijskilekst kaZe: "(Pelraquae).percutialur Irgpit t" virga Mosaica ter, ul aquaeeflluanl largissimae...oo" ozna(avakao "sveta stena" i opisuje kaa ietvorodelanu'. Ambrozije (Ambrosilts)kabe da je voda iz steneprefiguracijakrvi iz bodnerane Hristaoo.Jedanalhemistidkitekst spominje da "voda iz stene" posedgj.eisto znadenjekao i univerzalni solvens,kao I aquapermanenso'.Kunrat (Khunrath)^govorisvojim slikovitim jezikom dak o "PetroleumSapientum"''. Nasanejgiistovremeno nazivaju Adama "stenom" i "ugaonim kamenom"". Medu allegoriae Christi Epifanije u svom "Ancoratus"- u ubraja kameno stenu,ugaoni kamen, bai kao Sto to dine i Firmikus Maternus (Firmicus Maternus)'' i drugi. Ova slika, zajednidka u crkvenom i alhemistidkomjeziku potide sa mestakao Stost Prva poslanica Korincanima 10,4i Prva Petrovaposlanicar2,4. 1,44Nova nrpes dolazi, dakle, na mesto llrista, ba5 kao Sto bi i Evangelium Aeternum trebalo da zameni Ilristovu poruku. Nastanjivanjem Svetoga Duha, treceg lica Trojice, hyiot1s, sinstvo, biva prenesenona svakog doveka i tako svako ko se nalazi u poseduSvetogaDuha postajekamen,jedan nova rvpeq saglasno Prvoj poslgpici Petra 2,5: "et ipsi tamquam lapides vivi superaedificamini"." Ovde, dakle, imamo posla sa doslednimdaljim raz-
85
v
86 trologije bilo je jasno daje on s jedne stranerodenkao prva riba u epoh!-Ribe,a s druge slraneda je morao da umre kao poslednii ovan'o (arnion, novozavelno:jagnje) eona koji je odlazio''. Matej 27,15 i dalje prenosiovu mitologemu u vidu starogobidaja Zrtvovanjasezonskogboga. Zanimljivo je da se Isusov partner u ovoj ceremoniji zove Barabas,"sin oca". Mogla bi se, s izvesnim pravom, povuii paralela izmedu unutarnje napetosti suprotnosti starohri5ianskepsihologije i dinjenice da zodijadki znak za Ribe (X), pokazujedve ribe koje destogledajuna suprotnestrane,kada bi njihov protivni pokret bio zapahenkao uobidajen u prehri5iansko ili bar u Hristovo vreme. Likovni prlkaz iz najranijeg wemena koji bi dao obaveStenjeo poloZaju ribi niie mi, naZalost, poznat.U lepom prikazu zodijadkih znakova na jednom reljefu malog Metropolisa u Atini nedostaju,naZalosl,Akvarius i Pisces. U blizini podetka na5eg radunanjavremena poznajemo, istina, jedan prikaz riba koji je liSen hri3ianskog uticaja; to je globus neba farnezrjskog atlasa u Napulju. Tamo je prva riba usmerena vertikalno glavom prema Severnompolu, severnood ekvatora, a druga horizontalno sa glavom prema zapadu,juZno od ekvatora. Ovaj prikaz odgovara astronomskojkonfiguraciji i zatoje naturalo'. Zodilackj znaci hrama Hator u Denderahu(1. stoleie istidan pre Hrista) sadrZeribe. One tamo gJedajuu istom smeru. Planisferium Timohara (Timochares)br koga spominje Hiparkus (Hipparchus) ima na mestu piscesa samo jedm.r ribu. Na novdiiima i dragom kamenju carskog doba ribe sg.pojavljuju jedna drug% i postavljeneparalelnoo',kao i na suprotslavljene mitraistidkim spomenicimao'.Suprotstavljenost ribd koj a uglavnom nastaje kasnije mogla bi se objasniti dinjenicom da astronomska slika prvu (severnu) ribu prokazuje vertikalno, a drugu (uZnu) horizontalno. Pravci njihovog kretanja stoje gotovo u pravom uglu jedan prema drugom i stoga obrazuju /rrsf. Kretanje u suprotnimpravcima,koje najstariji dokumentine poznaju,postaje iz dega se u kasnijim hri5ianskim vremenima desto naglaS^eno, moLeizvestizakljudako izvesnojtendencioznisti8a. 148 Iako se ne moZe dokazati nikakav odnos izmedu figura Hrista i podetne astrolo5ke epohe Riba, ipak mi istovremenosl
87 riblje simbolike kod Spasiteljai astrolo5kogsimbola novog cona tfovoljno zna(e da im bar ukaZem paZnju koju zasluZuju.Ako srno poku5ali da prikaZemorasprostranjenemitolo5ke odnose u ko.ie nas uvodi ova paralela, onda smo to dinili u nameri da opiSemomnogostrukeaspektei odnosejednog arhetipakoji se, s icdne strane, manifestujeu jednoj lidnosti, a s druge, sinhronistidki, u jednom vei pre lfuistovog rodenja,unapredodredenom vrcmenskom trenutku. Da, ovaj arhetip je vei mnogo ranije rrpisanputem projekcija na nebu, da bi onda, "kada se vreme is;rrrnilo",koincidirao sa simbolima koje je proizvela nova epoha. l{iba kako njoj i odgovara,spada, u zimplo kiSno doba, kao i Akvarijus i Kozorog (aigokeros-jarac-riba)dr. Kao zodiiadki znak orra zbog toga nije ni u kom sludaju zna(ajna. Stvar postaje rzncnadujuia tek onda kada se precesijornekvinocija proleina lirdka pomeri u ovaj znak i time otvori vremensko razdoblje u llrme "riba" postajeoznakaBoga koji je postaodovek, koji, kao ilo smo spomenuli, biva Zrtvovan kao ovan i roden kao riba, koji rna ribare za udenikei Zeli da od njih napraviljudske ribare; koji hiljadehrani na dudesannadin umnoZenimribama; koji sam biva lro.jedenkao riba, "sanctiorcibus" i dije pristalicejesu male ribe, lrisciculi. MoZe se ipak pretpostavitida kod relativno pro5irenog znanja astrologije bar ne5to od ove simbolike u odrc_denim gnostidko-hriScanskim krugovima potide iz ovog izvora86. Ova lrrctpostavkane bi, medutim, smelada vaZi zapikaze sinoptidkih lcvandelja.Za tako ne$tonedostajesvaki dokaz.Nema nikakvog lxrvoda da se pretpostavida bi ove pride mogle biti preobudeni ;rslrolo5kimitovi. Naprotiv, utisak ie da ribarske epizode pred:rlavljajusasvimprirodne dogadaje,iza kojih nema Stada se traZi. lcdnostavnose i prirodno tako dogodilo i nije poznato da li se hriSianskariblja simbolikatakodepojavila sludajnoi neplanirano. ( )ludabi se isto tako moglo govoriti o naizgled sludajnojkoincirlcnciji ove simbolike sa slidno oznadenimnovim eonom, i to nrrroditostoga Sto,kako izgleda, epoha Ribd, bar u kulturama IsIoka, nije ostavila nikakve nesumnjive tragove. Da li ova pret;xrslavkapostoji s pravom, to, medutim, ne mogu da tvrdim sa .r11urnoSiu, po5to isuvi5e malo poznajem indijsku i kinesku asrr.k;giju. Nasuprot tome, dinjenica da tradicionalna simbolika
89
88
ribd omoguiava prorodanstvokoje se moZeverifikovati, a koje je vei napravljeno u Novont zavetlt,,predstavljajednu pomalo neprijatnu propoziciju. 149 Severna,odnosno istodna riba, koju je tadka proleia dostigla negde oko preokretanaSegradunanjavremenao' vezanil je sa juZnom, odnosno zapadnom ribom, preko takozvane komisure. Ona se sastoji od trake slabih zvezdau kojoj se tadka proleia nalazlla na juZnoj ivici druge treiine konstelacije. Tadka gde se ekliptika sedesa meridijanom druge ribe (odnosnonjenim repom) pada otprilike u 16. vek, doba Reformacije, kt,je je za na5u zapadnjadku istoriju simbola, kao Sto zr'amo) od izuzetne vaZnosti. Nakon toga, proleina tadka se lcreie juZnom ivicom konstelacije druge ribe, da. bi onda tokom treceg milenijuma, oo.Oznakallrista kao postepenou51au Akvarijus iedne ribe poisprvom koja stoji vertitovecuje ga u astrolo5komtumadenjusa kalno. Nakon Hrista sledi u poslednjem vremenu Antihrist; Podetakenantiodromijebi onda logidno morao da padne izmedu dve ribe. Kao Sto smo videii upravo tako i jeste. U neposrednom a sa njom dplazi i susedstvudruge ribe podinjevreme Renesanse, onaj duh koji svoj vrhlunacdo Livljavau savremenomdob,rS9.
VII
NOSTRADAMUSOVOPROROCANSTVO 150 Tok na5e religiozne istorije i time zna(ajm deo grsihidkog nzvaja mogao se u izvesnoj meri vremenski i s'drzajno predskazati iz procesije prolecne tadke kroz konslclaciju Piscesa.Predskazanjeje, kao Sto smo videli, i nap_ r:rvljeno,i koincidira sa dinjenicomda se u 16. stoleiu crkva lxrdelilai da je od tadapodeojedan enantiodromskiproceskoji bi sc, nasuprot "gotskom" stremljenju navi3e,mogao oznaditi kao lrrrrizontalnokretanje (osvajanjezemrje i savladivanjeprirode). Vcrtikalu je precrtala horizontala, a duhovni i moralni razvoj je krcnuo u sve jasnije vidljivom antihrisianskom pravcu; danis srrr
90 152 Nostradamuso istina, misli da ie "son uny Meriodional" trajati tri godine duZe od prvog. On vidi povratak paganstva ("sanctaSanctorumdestruitepar Paganisme"),Biblija ie biti spaljena,i doii ie do stra5nogkrvoproliia: "Si grandestribulations que jamais soit adventuetelle depuis la premier fondation de I'EgliseChrestienne."To ie pogoditi sve latinskezemlje. 153 Postoje istorijske determinantekoje su moZda navele Nostradamusa da za podetaknovog eona odredi upravo godinu 1792. Tako kardinal Pier d'E!i (Pierre d'Aillyo Petrus de Aliaco) u svojoj "Concordantia"Jpi5e o osmoj coniuncitio maxima koja ie podeti 1693.i poziva se na Albumasara: "Et post il' lan erit complementum 10 revolutionum saturnalium anno Christi 1789 eI hoc erit post dictam coniuncitionenper annos 97 veI prope...His itaque praesuppositisdicimus quod si mundususque ad illa tempora duraverit, quod solus deus novit, multae tunc et magnae et mirabiles alterationes mundi et mutationes futurae sunt, et maxime circa legeset sectas,nam cum praedictacoiunctione et illis revolutionibus Saturni ad hoc concurret revolutio seu reversio superioris orbis, id est, octavae sphaeraeper quam et per alia praemissa cognoscifur sectarum mutatio..." "IJnde ex his probabiliter concluditur quod forte circa illa tempora veniet An' tichristus cum lege suavel sectadamnebili, quaemaxime adversa erit et contraria legi Christi; nam licet de adventu sui determinato tempore vel momento haberi non possit humanitus certitudo... Tamen indeterminate loquendo quod circa illa tempora venturis sit potest haberi probabilis coniecturaet verisimilis suspicioper astronomica iudicia. Cum enim dictum sit secundumastronomos circa illa tempora fieri muationem sectarumet secundumeos post machometum erit aliquis potens, qui legem foedam et magicam sonstituet. Ideo verisimili probabilitate credi potest, quod post sectammachometinulla sectaveniet,nisi sectaantichristio." 154 Sto se tide proradunavanjagodine 1693,d'Eli spominje podatkeAlbumasara da se annomundi 3200.odigrala pwa coniunctio maxima (h cr 4; u capite Arietis. Tome se sada dodaje (svaki put po) 960 godina, Stona kraju dovodi do anno Domini
9l l(r93, kao godine osme coniunctiomaxi*u7. U treiem delu svog rlcla (poglavlje l7) d'Eli kritikuje ovaj stav i naziva ga "falsa derluctio". U svom traktatu protiv "superstitiososastronomos"objavljenom 1410. godine, on zasflrpagledi5teda se hri5ianska rcligija ne sme turnaditi astrolo5kim zakonima. On pritom rraroditomisli na RodZera llekona koji je obnovio teoriju da je lrri5ianstvo pod uticajem planete Merkur. d'Eli podmeie astnrlo5kimuticajima samo sujevernaili jeretidkami5ljenja a narotitr dolazakAnlihrisla.6 155 Moglo bi se svakakopretpostavitida je Nostradamus lx)znavaoove proradunei da ie datum 1789. poboIllao 1792. piodinom.Oba datumasu sugestivna,poznavanjemdogadajakoji srr usledili, i nije te5ko potvrditi da su stvari Sto su se tada dop,odilebile znadajnepretedemodernograzvoja. Podetak"D6esse l{aison" uistinu je anticipiraoantihri5ianskipravackojim se tada krcnulo. 156 "Renovation de sibcle" mo?e da zna(i nov eon, i olrrazujezanimljiw podudarnostsa novim radunanjemvremena l;rancuskerevolucije koje je podelo od 22. ^septembra,1792, i kojc je imalo izrazito antihri5ianski karakter'. Tada se ispoljilo svc ono Sto se odavnopripremalo,a to je enantiodromijakoja se .rtlvijala paralelno sa astrolo5kimsimbolom ribe, i koja je jasno lxrCelasa Renesansom.Ovaj trenutak je iz razliditih razloga rffogao da sa astrolo5ketadke gledanja izgleda znar(qan To je, ll'c svega,,biotrenutakkadaje precesijastigla do zvezdau repu rlrrrgeribe''. Zatinje Saturnu godini 1791.stajaou lf, valrcnom znaku. Osim toga, predanjese nadovezalona udenje o ,'oniunctionesmaximae" i godiml osme coniuncitio maxima (4 ,r h u lf)), i to godinu 1693, kojqie posmatralokao polaznu l;rtku za proradunavanjabuduinosti". Ova godina je kombino\';ulAsa jednom drugom tradicijom koja se zasniva na vremen;kim periodima od po deset Saturnovih revolucija (svake u tr;rjanju od 300 godina).Petrus de Aliako poziva se ovde na Allrrrmasarau drjoj "Magnaeconiunctionq;" stoji: "Dixerunt enim ,1rr.dmutatio erit cum completaefuerintrurevolutionesSaturnine
92 et praecipueconveniat illa permutatio Saturni ad signa mobilia"13 (scl.Y , S, E, &i). Prema podacima d' Elia, godine 11. pre Ilrista zavr5enje jedan Saturnov periodoSto on povezuje sa pojavljivanjem llrista. Anno 289. zavr\en je drugi period. On ovo dovodi u vezu sa manihejstvom. Godina 589. predvida islam, 1189.znadajnovreme PapeInoientija III; 1489.najavljuje Sizmu u crkvi, a 1789. ozna(avl, napokon, dolazak Antihrista (ne doslovno, vei putem inferencije!). Ostalo nije bilo te5ko dopuniti uz pomoi ma5te,jer je arhetip vei odavno bio spreman i samo je dekaq.vremeda se ispuni. Da ie jedan severniuzurpator preuzeti vlastl4, nije te5ko razumeti ako ie zna daje Antihrist in6rnalan, to jest davo ili davolji sin, i da je on prema tome Tifon koji svoju vatrenu oblast poseduje u severnoj tadki. Tifonska moi ie trijadiine prirode, tako Sto ima dva saveznika,jednog na istolgg i jednog na jugu. ova moi odgovaratakozvanojiOoo;o'3 trijadi"ls. 157 Nostradamusuoudenomlekaru i astrologu,mora da je bilo dobro poznato shvatanje severa kao regiona davola, nevernika i sveg z\a. Ovo shvatapje se, kao Stoto kaZe Euherijus (Eucherius) iz Liona (+ 450)ro, poziva na Jeremiju l,l4 l'$b Aquilone pendetur malum super ormes habitatores terrae"", i druga mesta, kao na primer Isaija 14,12 : "Quomodo cecidisti de caelo lucifer, qui mane oriebaris? coruisti in terram qui vulnerabas gentes?qui dicebasin corde tuo: in caelumconscendam,super astra Dei exahabo solium meum, sedeboin monte testamenti, in lateribus Aguilonis itd'o. Benediktanski monah Rabanus Maurus (Rhabanus Maurus) (+856) kaLel9: "Aquilo est Austeritas persecutionis"i "hostis antiqui suggestio"(Jeremija 1,13); severni vetar predstavlja davola,3to proizilazi iz Jova 26,7: "Qui extendit Aguilone supervacuum", et appenditterram super nihilum", i obrazlaLeto time Sto, "quod illorum mentibus, qui gratia sua vacui, diabolum Deus dominari pemettit"". Avgustin kaZe; 'ponam sedem meam ad "Quis est iste aquilo, nisi qui dixit aquilonerrl et ero simulis Altissim.o?' Tenuerat tegnum diabolus inipiorum,'etposederatGentes"itd.22 Viktorijanski monah Garnerius kaLe da se "malignus spiritus" naziva aquilo, severac. Njegova hladnoia znadi "frigiditas
93 pcccatorum"23.Adam Skotus (Adam Scotus) zami5lja jednu rrZasnuzmajevu glavu na severuod koje dolazi svako zlo. .On iz tcljusti i nozdrvi bljuje maglu ili dim trostnrke prirode24, i to "trina ignorqnJiavidelicet boni et mali, veri et falsi, commodi et rr1'oje magla".kaZeAdam Skotus, rrrcommodirrr). "koju je plo.rrk Jezekilj u svojoj viziji Boga Xr"deoda dolazi sa Severa"'o, "tlim" o kome govori Isaija 14,3I''. PoboZniautor neprestano rirzmi5ljao tome kako to da prorokovavizlja Boga stiZe baSna krilirna sovernogvetra i kako iz te clavolskemagle izblja trostruko rrcznanje.Gde ima dima, ima i vatre. U tom smislu o velikom oblaku kaZe se da je "okruZenblistavim sjajem i jedn^o.m nepreslanomvatrom, iz (4ega sredi5tasevakao s.jajnaruda"'o. Severni vctar stiZeiz regionavatre i zato je, uprkos svojoj hladnoii, "venlrrsurens"(vetarkoji gori) kako ga nazivaGrigo$je Veliki (Gregrrrius Magnus) pozivajuii se na Jova 27,2I". Ovaj vetar je spiritusmalignus "koji u srcima pobudujeplamenovepoZude" i svakogLivog stvoranagoni na greh. Kroz "dah zlog podsticajana zcmaljskepoZudeon dini da se uspale srca nepravednih";kako krl,e Jeremija (1,13) :"Vidim lonac gde vri; i prednjamu je strana promaseveru".Kod Grigorija je prepoznatljivastarapredstavao v;rlri na severukoja je kod Jezeklija jo5 uvek neposrednoZiva, ;xr(to se njegov vatreni oblak pojavljuje "ab Aguilone", odakle rfrrlazisva "nesreiana sve stanovnikeZeml.ie"su. 159 Kod ovakvog stanja stvari nije dudno $to Nostradamus u svom predskazanjuAntihrista upozoravana "moinika sa sever;r". JoS u vreme pre Reformacije narodna se fantazlja izda5no lrrrvila Antihristom, kao Sto to do\puju brojna izdanla "l','nndkrist"-aiz drugepolovine 15. veka". Ovo.ie, s obzirom na rlrrhovnedogadajekoji su se tada pripremali,potpunorazumljivo: gxrCctak Reformacijebio je pred vratima. Luter (Luther) je zato ,rtlrnahpozdravljen kao Antihrist i bilo bi moguie da Antihrista htrji se pojavljuje posle 1792.Nostradamusoznadavakao "second ,\rrlechrist",jer se prvi vei pojavio sa nemadkimreformatoromili ;r( mnogo iinije si N".ooom ili Muhamedom32.S tim u vezi ne I'r valialo preiutati koliko se u nacionalsocijalistidkojNemadkoj l'.rvilo mi5tju da Hitler predstavljanastavaki dovr5avanjetek do ,l;r ". sprovedenogLuterovogreformatorskogdela.
94 160 Iz postojeiih astrolo5kih podataka, kao i moguinosti njihovih tumadenja,Nostradamus je bez veiih te5koia mogao da predvidi skori podetak enantiodromije hri5ianskog eona; StaviSe, udiniv$i ovo prorodanstvo,on je sam vec stajaousred antihri$ianske faze i sluZio kao njen glasnogovornik. l6L Nakon ove digresije,vratimo se opetsimbolici ribe!
95
VIT
O ISTORIJSKOMZNACENJURIBE 162 Pored "pisciculi Christianorum"jednu, kao 5to je dovoljno poznato, gotovo jo5 veiu ulogu, igra alegorika pastira i ovdica,a HermesKrioforos, postaoje rrzor "dobrogapastira",bog z;r*titnik stada. I Orfej je, kao dotrar pastir, sluZio za primerr. ( )vaj aspektpoimena (ruorp{v,pastir) dao je povoda za nastanak isloimenog(misterijskog)lika u "PastiruHermasu"(2. stoleie) i hal poput "dZinovske"ribe u natpisuAberkios, tako i pastir stoji rr vcrovatnom odnosu sa vremenski i prostoruo bliskim Atisom. lla.icenStajn(Reitzenstein)dak pretpostavlja da pos^toj i zavisnost llcrrnasovogrukopisaod Poimandres-ovihspisa,'' koja su sa svo.jestranesasvimpaganskogporekla. Simbolika pastira,ovna i l;rgnjetakoincidira sa odlazeiim eonomAriesa.U prvom veku po rr;r$emradunanjuvremena,poklapaju se takoreii oba eona i dva rrrcdunajvaZnijim misterijskim bogovima ovoga vremena,Atis i llristos podjednakosu obeleZenipastirom,ovnom i ribom. Simlxrliku poimenaRajcen5tajnje vei tako temeljito obradioda ja ni rr kom sludajunisam u stanjuda u tom pogledujo5 nestododatno ,rsvetlim.Drugadije stoji stvar sa simbolom ribe. Ne samo Sto su ,'vclc izvori izda5niji, vei i priroda simbola, narodito njegova rlvostrukost,omoguiuje postavljanje odredenih psiholo5kih pil;rrr.ja koja iu u daljem izlaganjupobliZerazmotriti. 163 Poput svakogjunaka, i Hristosje imao ugroZenodetin;rtvo (Vitlejemski pokolj dece, bekstvo u Egipat). Astrolo3ko "lumadenje" koje se odnosi na to nalazi se u Apokalipsi 1t)tkrivenju)12,1:"JednaZenaobudenau Sunce,sa Mesecompod fl(lgamai na njenoj glavi venac od dvanaestzvezda,,.Ona je pred i proganja je zmaj. Rodiie dedaka,pastira koji ie 1r,'r'
96 tovetili su Derketo-Atargatis,zajednosa nienim sinom Ihtisom, sa sazveLdemribaa. 164 Boginja majka (takvaje apokalipti(nazvezdanaZena) jeste po pravilu parthenos,virgo, devica. Poruka svetenoii: ("'H ncrp$6voqr6rorev; ct(er
97 (Boll) kaZe: "... onaj izrazito bizrcni lik sa sedamrogova i sedam odiju nop5te se ne moLe objasniti hri5ianskom predstavom"'. Osim toga jagnje "razvqa potpuno neodekivaneosobine: ono je pobednik u ratu (Apokalipsa 17,14). Pred njegovim gnevom moraju se sakriti zemaljski moinici (Apokalipsa 6,15 i dalje). Ono se uporedujesa "lavofir iz plemenajudejskog" (Apokalipsa 5,5). Ovo jagnje koje podse(ana Psalam 2,9 ("Udariie3 ih gvozdenom palicom; razbiie3 ih kao londarski sud") vi5e ostavlja rnradanutisakjednog demonskogovna, a ni u kom sludajujednog drugog jagnjeta koje bez otpora dozvoljava da ga vode na klanicu. Jagnje iz Apokalipse spada,bez sumnje, u red rogatih dudovi5taovih predskazanja.MoZe se zato postavitipitanje nije li autor Apokalipse bio pod uticajem jedne Hristu donekle suprotstavljenepredstave,odnosnojedne psiholo5kefigure Senke,jedne "umbra lesu", koja se,u poslednjemvremenu,ktoz akt ponovnog rodenja sjedinjuje sa lkistom koji trijumfuje. Ova pretpostavka mogla bi da objasni ponavljanje mita o rodenju, a isto tako i dudnu dinjenicu da sejedno tako vaZnoodekivanjeiz buduinosti kao Stoje pojava Antihrista u Apokalipsi gotovo^i ne spominje. Sedmorogi ovan je sve Sto Isus izgleda da nije'. On je prava Senka, dakle, ali ne Antihrist koji je kreatura Satane.Iako monstrouzno,ratobornojagnje predstavljai Senkuu smislu antipoda prema Zrtvovanom jagnjetu, i on prema Hristu ne stoji tako nepomirljivo kao Antihrist. Udvostrudenje figure Hrista u Apokalipsi ne mora, dakle, biti u neposrednoj vezi sa hri5iansko-antihri5ianskim rascepom, vei svoje postojanle zahvaljuj e verovatno nekom judej sko-hri 5i anskom antirimskom resantimanu koji se poziva na boga osvete Jahvea i njegovog ratnidkog mesiju. Autoru Apokalipse su verovatno bile poznate jevrejske spekulacije za koje znamo preko kasnijih predanja. U Bereiit Rabatr Moze Ifa-dar5ana (Mose Ha-darschan) pripoveda se kako je Ilija u Vitlejemu na5aojednu mladu Zenukoja sedi pred vratima i pored nje njeno novorodeno i krvlju unr{ano dete kako IeLi na zemlji. Ona mu je objasnila da je njen sin roden u zao das, i to kad je uni5ten hram. Ilija je opomenuo Zenu da negujg dete. Kada je posle pet nedelja opet naiSaoraspitaose za sina. Zena je rekla: on niti hoda, niti vidi, niti govori, niti euje i
99
98
leZi tu poput kamena. U to se podiZe vetat sa detiri ugla zemljeo odnesededakai baci ga u more. Ilija se tad poZalida je gotovo sa zdravljem Inaela; ali jedan batkol (glas) mu rede:".... ntj" tako.... on ie 400 godina ostatiu velikom moru, i 80 godinau dimu Stose diZe kod dece Koraha, i 80 godina pod kapijama rimskim, a ostalo vreme-(e iii po svim velikim gradovimasve dok ne dode kraj danima"lo. 168 Ova pripovest prikazuje Mesiju koji je, istina, roden u Vitlejemu, ali je onda boZanskomintervencijom odnet u onostranost (more - nesvesno).Njegovo detinjstvoje od podetkau toj meri ugroZeno da on gotovo nije sposobanza Zivot. Simptomatidno je da legenda govori o izuzetnoj slabosti i ugroZenosti mesijanskog elementa u judejstvu i time obja5njava odu' govladenjesa njegovompojavom. 560 godina Mesija ostajelatentano da bi tek tada podeo svoju misionarsku delatnost. Ovaj vremenski period ne razlikuje se mnogo od gore spomenutih 5 godina (uporediti str. 88) talmudskog prorodanstva,tako da bismo ih mogli uporediti ako ovu legendu dovedemou vezu sa I{ristom. Verovatnije je da se takvi medusobni dodiri odigravaju u neomedenommoru jevrejske spekulacijenego da ih nema. Tako je i smrtnaugroZenostMesije, odnosnonjegovanasilnasmrt, mo1 tiv koji se ponavlja i u drugim pridama. Kasnija, uglavnom kabalistidka tradicija, poznaje dvojicu Mesija, Mesiju ben Josifa (ili ben Efraima) i Mesiju ben Davida. Oni se uporedujusa Mo.isijem i Aronom, kao i sa dve srne,i to na osnovuPesmenad pesmama 4,5 : "Dojke su ti poput dva laneta,blizanca gazele"." Mesija ben Josif je, prema Deuteronomiumu33,!1, "njegov prvorodeni bik", a Mesija ben David ja5e na magarcu''. Mesija ben Josif mora da urme, da bi svojom krvlju "izmirio narod Jahvea"'*. On ce pasti u borbi protiv Goga i Magoga, a ubiie ga Armiluq. Armilus je An. timesija koga j6 Satani nadinio od mermeruls. Nl.gu ie ubiti Mesija ben David. Ovaj ie posle toga spusti.linovi Jerusalims neba i probudiie ubijenog Mesiju ben Josifa'o.Ovaj poslednji so u kasnijoj tradiciji pojavljuje u jednoj dudnoj ulozi. JoSTabar!' komentator Korana, spominje da ie Antihrist biti kralj Jevreja", a u Abarbanelovom "Maschmia Jescltua" Mesija ben Josif
/lpravo i jeste Antihrist. On nije, dakle, oznaden samo kao Mcsija koji, nasuprot pobednidkom Mesiji, pqti, vei je dak z;rrni5ljenu krajnjoj liniji kao njegovasuprotnostt6. 169 Kako nagove5tavajugornja predanja, gore spomenuta slabostmesijanskogelementasastojise u njegovom rascepukoji sc poveiava do potpune suprotstavljenosti.S jedne strane,ovaj rlzvoj odgovara u persijskoj religioznoj literaturi jo5 pre Ikista lxrstojeioj misli o enantiodromijivelikih vremenskihperioda,i to rr pogor5avanjudobrog, kao u "Bahman Yest", 1,3 gde stoji: (tlctvrto gvozdenodoba) "is the evil sovereignityof the demons with dishevelledhair of the race of Wrath"". S druge strane,rasrrcp lika Mesije jeste izraz unutarnjeg uznemirenja u odnosu na karakter Jahvea,dija nepravednosti nepouz{4nostnakon Jova rrxrrada je doticalasvakogmisleieg vernikaru.Jov nedvosmislcrro postavlja problem, a hri5ianstvo je na njega dalo isto tako insan odgovor. Jevrejska mistika je, medutim, i5la vtastitim pulcvima,i njena spekulacijakruZi oko dubina koje je hri5dansko rni5ljenjepoku5avaloda s najveiim naporomprikrije. Ne bih ZeIt:o da ovu temu dalje razradujem,vei kao primer navodim pripovcsl Ibn Ezre (Ibn Esra): "U Spanijije bio jedan veliki mudrac, zn koga se govorilo da nikako nije mogao da prodita 89. psalam, ;'r mu je to isuvi3ete5kopadalo.Redje o Psalmu89,34 i dalje: Ali milosti svoje necu uzeti od njega, niti tu prevrnuti istinom svojom. Necu pogaziti zaujetasvojega, i ito je izailo iz usta mojih necuporeci. Jednom se zakleh svetoicu svojom; zar da slaiem Davidu: "Sjeme ce njegovo trajati dovijeka, i prijesto njegov kao suncepreda mnom; On ce stajati uvijek kao mjesec i ujerni svedoku oblacima" A sad si odbacio i zanemario, razgnjevio si se na pomazanika svojega;
101
100
Zanemario si zaujet sa slugom svojim, bacio si na zemlju vijenac njegov Uzeosi mu sujetlost, i prijesto njegov oborio si na zemlju. (prepev D. Daniiitcr)
Ovde je red o istom problemukao i kod Jova. Kao najvi$a vrednost i kao vrhovna dominanta du5evnehijerarhije, predstava Boga odmah se dovodi u vezu sa Sopstvom,odnosnoidentidnaje sa njim, i sve Sto se dogadaprvoj odraZavase na ovo drugo. Nesigurnost u odnosu na prvtt znadi duboko uznemirenje drugog, zbogd'egase usled te neprijatnostipitanje po pravilu ignori5e.To, medutim, nikako ne zna(i da se ono ne postavlja u nesvesnom; naprotiv: na njega se dak daje odgovor,na primer putem stavovai uverenja Sto se Sire poput epidemije - kao Sto su materijalizan, aleizam i slidni surogati. Oni se onda sme5taju tamo gde je uzaludno odekivati pravovoljan odgovor. Rezervnetvorevine suzbrjaju postavljanjepravih pitanja i kidaju time kontinuitet istorijske lradicije koja predstavlja karakteristidno obeleZje svake kulture. Posledicatogajesu zbunjenosti konfuzija. Hri5ianstvoje svojevremenoinsistiralona dobroti Boga kao oca koji voli i bar je poku5alo da zlu otme supstancu.Prahri5iansko predskazanjeAntihrista i izvesneideje kasnojudejsketeologijemogli bi, medutim, da ukaZu na to da hri5ianskom odgovoru na Jovov problem nedostajejo5 jedna poslednjaredenicadija nam se kobna stvarnost predodava kroz raspoluienost na5eg sveta: nakon uklanjanja B oiij e predstave sledi anuliranj e lj udske liinos ti. Materij alistidki ateizamobrazuje preko svojih utopijskih himera religiju onih racionalistidkihpokreta koji slobodulidnosti predajumasi i tako je briSu. Predstavnici hri5ianstva se tro5e pukim odrZavanjemonog Sto im je predato, ali svoju kuiu ne grade dalje, kako bi im bila prostranija. Zastoj u ovim stvarima preti, medutim, da u sludaju duLegtrajanja ima smrtonosanishod.
171 Kao Stoje Buse (Bousset) udinio verovatnim, dvostuki lik apokaliptidnogHrista podiva na jevrejsko-gnostidkim spekulacijama, na diji odjek nailazimo u gore spomenutim predanjima. Intenzivno bavljenje gnostika problemom zla odudarana najupadljiviji nadin od njegovog bespogovornogponi$tenja od strane otaca i dokazuje da je ovo pitanje postalo aktuelno verovatno vei podetkom 3. veka. U vezi sa tim setimo se vei pomenutogstavaValentina2l po kome je Hristos "roden pod iai"roo- s&kom", koju je, medirtim,kasnije "od sebeodseicao"22. Valentin je Ziveo i delovao negde u prvoj polovini drugog stoleia, a Apokalipsaje verovatno napisanaoko godine 9. pod Domicijanom. Valentin je, kao i drugi gnostici,dublje razmi5ljao o Jevandeljuzbog dega mi ne izgleda nemoguie da je "senku" razumeo kao jahvistidki zakon pod kojim je Hristos bio roden. Apokalipsa i drugo u Novorn zavetu mogli su lako da ga navedu na takvo shvatanje,a da ne govorimo o viSeili manje savremenim shvatanjima o d^eprijurguili o prvom Ogdoasukoji se sastoji od svetlostii senke". Nije izvesnoda li je Orig,enovasumnjau odnosu na konadnu sudbinu davola originalna'"; u svakom sludaju on pokazujeda je moguinost ponovnogujedinjenjadavola s Bogom jo5 rano predstavljalapredmet diskusija, i da je to morala predstavljati, osim ako hri5canska filosofija nije htela da krene pravcemdualizma.Ne sme se, naime, zaboravitida udenjeo privatio boni ni u kom sludaju nije raskrstilo s vedno5iu pakla i prokletstva.Izraz dualizmajeste i udenje o bogodoveku,kao Sto pokazuje rasprava izmedu monofizita i diofizita u staroj crkvi. Osim religioznog zna(enjaodludivanjau korist jednog potpunog ujedinjenja obe prirode, monofrzitskadogma poseduje,kako uzgred Zelim da primetim, zanimljiv psiholo5ki aspekt: ona, naime, govori (kada se prevedena psiholo5kijezik) da je Hristos,buduii da kao dovek odgovaraEgu, a kao Bog Sopstvu,odnosnoistovremeno predstavlja Ega i Sopstvo,dakle deo i celinu. Govoreii empirijski svest ne mohe nikada da pojmi celinu, ali je, medutim, verovatnoda je u Ja nesvesnoprisutnacelina.Ovo bi odgovaralo stanjunajvi$emoguie teleiSsis(potpunostiili savr3enosti). 172 ViSe sam se bavio razliditim dualistidkim aspektima hristologije zato Stoje Hristos kroz simboliku ribe osimilovan u
102 svet ideja koji je naizgled bio tud Jevandeljima; u jedan izvorno paganski svet koji je bio praLet verom u zvezd.ei astrologijom u meri kakvu danaste5ko moZemo i da zamislimo. Ilristos stoji na podetku eona rib[. Nije ni u kom sludaju iskljudeno da je bilo obrazovanih hri5iana koji su znali za coniunctio magna 4 cr h u Ribama,i tr godini X, jednako kao Stoje, prema Jevandelju,bilo Haldejacakoji su dak prona5li l{ristovo mesto rodenja. Ribe su, medutim. dvostruki znak. 173 Na BoZii, noii kada u ponoi (po staromradunanjuvremena) Sunce prelazi u Capricornus, Virgo stoji iznad istodnog horizonta, a zanjom uskoro sledi Zmija koju drZi Ofiukus. Ovaj komad astrolo5kekoincidencije izgleda mi vredan pomena,ba3 kao i shvatanjeda su dve ribe majka i sin. Ova misao ima dak sasvim posebnoznadenjebuduii da ovaj odnosukazujena iskonsko jedinstvo ribe. L$oista, u astrologiji Vavilonaca i Indusa bila je samojedna ribar). Kasnijeje ovoj majci odiglednoroden sin koji je stoga takode bio riba. Tome odgovara fenidanskojDerketo Atargatis koja je, i sama do pola riba, imala sina Ihtisa. Ntje nemoguie da "znil< proroka Jone" (Matej 12,39; 16,4 i Luka II,29 i dalje) podiva na starijoj tradiciji o herojskom "putovanju noiu po moru" i prevazilaLenjusmrti, pri demujn+lk biva progutan od straneribe ("kita-zmaja") i ponovo roden'o. Spasiteljevo ime Jo5ua'' (Jeho5ua,JeSua,grdki J0sous).uvezi je sa ribom; Jo5uajeste sin Nunov. Nun je ime za ribu'". JoSuaben Nun iz hadirskelegendeu vezije sa ribom koja je odredelraza jelo, ali je I ponovo oiivljena kapljicom vode iz izvora Livola." 174 Mitolo5ke Velike Majke imaju obidaj da za sinove postanuopasne.Jeremija spominje prlkaz ribe na je{nom starohri5ianskom kandilu na kome jedna riba guta drugu". Na tako ne5to bi moglo i da kazuje ime glavne zvezde u Piscis, austrinus Fom - al - haut (Fom-a1-hut),"ustaribe", kao Stose na ribe u istoriji simbola uop5teodnosesvi moguii oblici gutajuiih concupiscentia, i to da su one ambitios-i, libidinos-i, boraces, av44, lascivi, ukratko prava slika venitas mundana i voluptas terrena". LoSeosobine,one imaju da zahvaleu naroditojmeri svom odnosu
103
promabogidi majci i boginji ljubavi I5tar,Astarte,Atargatisi Afroditi. Ova poslednjaima, kao planetaVenera,svoj exaltatio upravou zodijadkomznakuribi. BaSkao i u istoriji simbolaone su i u astrqlo5kojtradiciji od davninaoptereienespomenutim osobinama",ilh s druge stranezahtevajui posebnoi visoko znadenje. Ovaj zahtevse,bar u astrolclgiji, zasnivana tome 5to rnaj ko je rodenu znakuribi mozeodekivatidaie postatiribarili nlornar,i da ie kao takav hvatatiribe ili vladati morem; ovo podseia primitivnototemistidko poistoveiivanje lovcai plena! 'l'akoje na donosilacvavilonskekultureOan(Oannes)i samriba, a hriSianskiihtisjesteribar na ljude par exellence; po istoriji simlxrlaon je dakudicaili mamacna pecadkomStap^u Bogana koju sc hvata Levijatanoshvaien kao smrt i davorr. U jevrejskoj lradicijiLevijatanje vrstaeuharistidkog jela koja se za pobohne cuvau buducemZivotu.Oni seposlesmriiobladiu riblju koZu34. llristos nije samoribar, vei i riba koja biva "euharistidki"pojcdena.Tako Avgustin u svojim "Confessiones,,: kahe "...iako lzcmlla/ribu kojaje izvadenaiz dubinejedena ovomstolukoji si 'l'i pred licem vernikapripremio;jer onaje izvadenaiz dubine 'nto da nahranipotrebite(aridamscl. terram)". Augustin ovde afudirana riblji obedapostolau Emausu" (Luka 24,42i dalje). "Ribu koja ledi" nalazimovei u legendio Tobijasu:andeoRalhilo pomaZeTobijasuda uhvati ribu koja hoie da ga progutai rucigakako seod srcai jetreribepravidarolijaprotiv zlih duhova i kakodauzpomoi hudiizle$slepilosvogoca. ^ -175Petrus Damianus (+ 1072)oznadavakaluderekao ribe36,tako StopoboZniljudi predstavljajg.ribice koje r. topr.u3u rr mreZi velikog lovca ribara na ljude.r/ U natpisupektorios (podetak4" veka)vemici se nazivajp"ichthyosouranioutheion gcnos"("boZanski rodnebeske ribe")'o. 176 Riba Manuaje Spasilac,sd6r3gkoja se po legendi poistoveiujesaVi5nom,kaozlatnomribicom.On moli Manuada Ira primi,tod sebe jer se boji da ie ga progutati vodena cudovi5ta".On zatimona bojkovit nadin,narastaogromani na kra.juspasavaManua od velike poplavea'.Dvanaestogdana
lu prvog mesecaindijske godine u posudu s vodom stavlja se zlatna ribica i pri tom se uzvikuje: "Kao Sto si ti, o BoZe,u obliku-ribe spasaoVede u donjem .',r.t.r,tako spasii mene,O i(esava!"42p" Gubernatis, a posle njega i.$rugi istraZivadihteli su da hri5iansku ribu objasneindijskom "'. Indijski uticaj nije nemogui, jer su postojalijo3 predhri5ianskiodnosi sa Indijom i u ranohri3iansko vreme je vidljiv izvestanduhovni uticaj sa Istoka, kao Stose moZe razumeti iz izve\taja kod Hipolita (Hyppolytus) i Epifanija (Epiphanius). Uprkos tome, ne postoji nijedan ozbiljniji razlog da se riba izvodi iz Indije, buduii da ie zapadnasimbolika ribe tako bogata i istovremeno tako arhaidna da se mirne du5e moZe proglasiti autohtonom. 177 Ukoliko Ribe predstavljajumajku i sina, ondaje time data i mitska tragedija rane smrti sina i ponovnog vaskrsnuia' Kao dvanaestosazveZde,Ribe zna{e kraj astrolo5kegodine i time istovremeno novi podetak. Ova odlika koincidira sa zahtevom hri5ianstvada bude podetaki kraj svih stvari, i njegovim neposrednim .odekivanjem propasti sveta i dolazeieg BoZijeg kratrjevslvaaa.AstroloSke osobine ribe sadrZe, dakle, sasvim su5tinske delove hri5ianskog mita, i to prvo - krst, drugo, moralnu suprotnost i njeno razdvajanje u Hrista i Antihrista, treie, sina device, detvrto klasidnu tragediju izmedu majke i sina, peto opasnostiprilikom rodenja i Sestospasiteljai spasonosca. Nije zato pogre5noako drZimo da se progla5avanjeHrista zaribu odnosi na tada5njipodetaknovog eona Ribfl. Ako je ovaj odnos postojaojo5 u Antici, onda mora da je predstavljaopreiutnu ili namerno prikrivenu pretpostavku,jer u staroj literaturi nema, po mom znanju, nikakvih pokazatella za to da je hri5ianska sim' bolika ribe izvedena iz zodliadkog znaka. Osim toga, astrolo5ki nalazi do 2. veka nisu takvi da bi se suprotnost Hrist-Antihrist mbgla kauzalno izvesti iz suprotstavljenostiribd, jer ova, kako navedeni materijal pokazuje, tada nije bila ni u kom vidu, a narodito ne su5tinski nagla5ena.Pored toga, kod Ihtisa je red' uvek, kako Delger (Diilger) ispravnonagla5ava,o jednoj ribi, pri, demu, medutim, valja napomenuti da je u astrolo5komtumadenj llristos upravo samo jedna riba, dok Antihristu pripada u
105 druge ribe. Uistinu, ne postoje nikakve tadke oslonca za pretpostavkuda bi zodijadki znak Ribd mogao biti prototip lhtisa. 178 Nasuprottome, paganskasimbolika ribe znadajnopreovladuje. Najveiu teZinu poseduje svakako jevrejski materijal koji izlaLe Seftelovic (Scheftelowitz). Jevrejski "pehar blagoslova"-' je povremenobio ukra5enslikamariba, jer su ribe vaLile ,.^ j* blaZenih u Raju. On je stavljan nrtvima kao poklon u grob*'. Ribe kao sepulkralni simboli su Siroko rasprostranjene. llri5ianska riba nam se pojavljuje uglavnom u ovom vidu kori$ienja. PoboZniInaltcani koji Zive "u vodi udenja"uporedivani su sa ribama. Ova a4glogrjase oko 100.godineposle llrista sama po sebi razumevala*". Isto tako, riba ima mesijan,skozna(,enje. l)rema sirijskoj Barqhovoj apokalipsi dolaskom Mesije i Leviiatan izlazi iz mora*". On ie svakako ona "veoma velika riba,, iz rratpisau Aberkiosu i odgovara"ribi iz izvora" koja u jednom religioznom razgovoruna dvoru Sasanida(oko 4. veka) predstavlja vavilonsku Heru, a u hri5ianskoj molitvi Mariju koja se kako gnostidki (u Tominim aktima), tako i ortodoksno naziva izvorom, pcge.Tako u jednoj himni Sinezija (Synesius)(oko 350.) stoji: lltxyd ncxydlv,op16lv dpXu,pt|drv,ptfc povag sr.povcbrovt'.Ti si rt,v<>r izvora, podetakpodetaka,koren korenja, monada monada. /,a izvor Here se,medutim, kaZeda "sadrZiribu" (monon ichthyn) koja je uhvacena''udicom boZanstva"i "svojim vlastitim mesom hraniditav svet")r. Na jednoj beotijskojvazividi se slika "majke livotinja" sa ribom izmedu nogu iti u t*tu (?)52,pri demu riba vcrovatno predstavlja sina. Iako se u razgovoru mit o Mariji prcnosina Heru, ipak simbol ribe ne odgovarahri5canskommitu, icr je po njemu raspeie udica ili mamac kojim Bog hvata Levijirtana". Ovaj je u hri5ianskommitu smrt ili davo ("stara zm4a,,), l ni u kom sludaju Mesija. Pharmakom athanasias (lek. lrcsmrtnosti)u jevrejskoj tradiciji jeste meso LevijLlana, "mesijirrrskeribe", kako ga naziva Seftelovic. IJ Talmud Sanhedrin-u (98 a) stoji da ie se Mesija pojaviti tek on{a "kada bolesnik tclnjivo zatraLiribu koju rQd.; ne moZe naci"S{.Kao Stoje gore rravedeno,pored Levijatana)', prema Baruhovoj Apokatipsi i lfchemotje euharistidkojelo. Ovo 99 rado previda. Kao Bto sam rfavso na jednom drugom mestu)o, izgleda da obe Jahvine
106 praZivotinje predstavljaju par suprotnosti, i to tako Stoje jedna izrazito kopnena, a druga morska Zivotinja. Ova poslednja se u jevrejskoj tradiciji odigledno, kao Sto smo videli, dovodi u vezu S Mesijom. 179 Od davnina se, ne samo u jevrejstvu, nego uop5tena Bliskom istoku, rodenje iztzetnog doveka poistoveiuje sa izlaskom zvezde. Tako Valam (4. Moisije 24,17) kaZe: "Vidim ga, ah ne joS (sada), sagledavam ga, ali ne jo5 izbliza: izlazi zvezdaizJakova..." 180 Mesijanska nada je vazda vezivana za pojavljivanje neke zvezde. Po Sohar-a riba koja je progutala Jonu je umrla, posle tri dana opet vaskrgla i onda ispljunula Jonu. "Kroz ribu ^i"-o svet57".Ovaj tekst, istina,jeste srednioveknaii lek ,i ""o ovan, ali potide iz nepouzdanogizvora. "Sasvim velika'" i dista riba s izvora", koja pg spominje u natpisu Aberkios, nije, po shvatanjuSeftelovica)v, niko drugi do Levijatan koji nije samo najveia riba, vei se srtatra i "distom", Sto autor potkrepljuje odgovarajuiim izvorima iz talmudske literature. U ovaj kontekst spadasvakakoi gore spomenula."heismonos ichtys" (fednajedina riba) iz "Razgovorau Persiji"".
l07
IX
AMBIVALENTNOSTSIMBOLARIBE 181 Vreme koje predhodi dolasku Mesije rastavlja se, prema sirijskoj Baruhovoj apokalipsi, na dvanaestdelova. Mesija co se pojaviti u dvanaestomodseku.Broj dvanaestkao vremenska podela ukazuje na dvanaest zodijadkih znakova. Dvanaesti odgovaraznaku Ribd. Tada ie, kao Stosmo vei spomenuli,Leviialan izroniti iz mora. "Oba siha morska dudovi5takoja sam stvoriopetog danastvaranjai duvaoih do onog vremena(propasti sveta)posluZiie onda kao jelo za sve koji preostanu.'"Buduii da llchemot van sumnje nije nikakva morska Zivotinja vei, kako Midra5 kaZe, "pase na hiljadu brda"z, onda se oba "morska cudovi5ta"moraju odnositi na dualitet Levijatana.I doista, on se prema svom polu pojavljgie podvojeno, to jest postoji jedan rrru5kei jedan Zenskevrste'. Isaija 27,I takodealudira na dvoslrukost Levijatana:Gospodie "pokaratimademsvojim ljutijem i vclikim i jakim Levijatana, prugu zmiju i Levijatana, krivuljastu zrniju, i ubuduie zmaja (Vtilgata: cetum), koji je u moru". Ova rlvostrukostje kasnije u srednjovekovnojalhemiji verovatnodala povodapredstavio dvema zmijama koje,se medusobnobore, od ltrjih je jedna krilata, a druga nrje.* Nagove5tena suprotstavljenostjavlja seu Knjizi o Jovu gde se Levijatanjavlja samou jcdnini, dija skrivena polarnost izlazi na videlo u njegovom suprotnombroju, Behemotu.U poemi rabina Meir ben Jichaka (Meir ben Jizchak) opisuje se apokaliptidnaborba izmedu Levijatanai Behemotau kojoj obojica bivaju srnrtnoranjeni. Onda ih llog sedena delovei pripremapoboZnimaza jelo). Ova predstava sr: svakakopoklapa sa starojevrejskimobidajemobedana pashu k
109
108
Quand tufrapperas Ltn,le serpentbrh, Tu achiveras le serpent'qkn, Le puissant aux sept t€tes. 182 On uz to primeiuje: "Il est remarquable en effet, que les deux adjectifs brh et'qltn sont ceux-lh m6mes qui qualifient, dans Isaie 27,1, un serpent d'une espbce particulibrement que nous appelonsl6viathan, neUt"nLiviatan6."Iz dangereuse, "o ove epohepostojei prikazi borbe izmedu Bala i zmije Ltn" Stoje zanimljivo zato Sto se i ovde vidi suprotnost izmedu Boga i dudovi5ta.ane izmedudva dudoviStakao Stoje kasnije siudaj. 183 Na primeru Levijatana vidi se kako se velika "riba" postepeno deli u svoju suprotnost, tako Sto najpre sama predstavljasuprotnostnajvi5emBogu i time na izvestannadinnjegovu Senku,to jest svakako njegovu zlu stranu'. 184 Deobom dudovi5tau jednu novu suprotnostnjegova suprotstavljenostprema Bogu se povladi u pozadinu, i monstrum je sadau sukobubilo sam sa sobombilo sa nekim odgovarajuiim dudoviStem(kao na primer Levijatan i Behemot). Ovim razvojem boZanskobiva oslobodenosvog unutarnjeg konflikta, a konfliktno se od sadapojavljuje izvannjega kao neprijateljskipar dudovi5ne brace.U daljem jevrejskom razvoju Levijatan,protiv koga se jo5 u Isaiji 27 bori Jahve, ima, prema navedenom svedodanstvu Seftelovica,tendencijuda postane"disto" i "euharistidko"jelo i, ako bismo odavde hteli da izvedemo simbol ihtisa, onda se ispostavlja da bi na mesto Levijatana stupio zaqr:avoHristos kao riba, pri demu bi monstruozne Livotinje iz tradicije postale puki atributi davola i smrti. 185 Ova deoba odgovaraudvostrudenjuSenke koja se ne retko javlja u snovima, pri demu su polovine oznadene kao razh(ite, ili dak suprotstavljenefigure. Ovaj sludaj se javlja kada svesna(Ego-) lidnost ne obuhvatasve sadrZaje,odnosnokomponente,koje bi mogla da sadrZi.Jedandeo lidnosti ostajetada otcepljen, mesa se sa uobidajenonesvesnomSenkomi gradi zaiedno sa njom jednu (destoantagonistidku)dvostrukulidnost. Ako ovo iskustvo praktidne psihologije primenimo na mitolo5ki sludaj o
kome je red, ispostaviie se da se monstruozniantagonistBoga udvostrudava,zlto Stoje predstavaBoga nepotpuna,buduii da ne sadrZisve Stobi logidno trebalo da obuhvata.Dok Levijatan predstavljajedno riboliko, dakle primitivno biie hladnekrvi, koje obiluje u dubinamaokeana,Behemotje jedan (bikotiki?) toplokrvni kvadrupedkoji stanujena brdima (bar u kasnijem tumadenju). On se, stoga,prema Levijatanu odnosi kao ne5togornje, vi$e u odnosu na donje, niZe, ne5tokao krilati zmaj prema zmaju bez krila u alhenriji. Sve volucres (ptice) jesu volatilia, to jest isparenjai gasovi,to jestpneuma.Kao Stoje kod Avgustina Hristos riba "1evatus de profundo"' tako sq u 4. Ezra 13,2 i dalje "dovek" po.iavljuje kio vetar iz moralO. Njemu prethodeorao i lav, dalle leriomorfni simboli koji su oznadeni kao negativni, kao Sto Behemot u Jovu uglavnom izaziva uZas.Riba koja je "podignuta iz dubina" nalazi se u tajnom odnosu prema Levijatanu: ona je mamac kojim se Levijatan mami i hvata. Ova riba verovatno potideiz udvostrudenjavelike ribe i predstavljanjen pneumatidni aspekt.To StoLevijatan posedujetakav jedan aspekti proistide iz Cinjeniceda je on, kao ihtis, euharistidkojelo. Iz Jova 26,12, iasno proizilazi da se prilikom ovog udvostrudenjaradi o aktu osve5iivanja.Tamo stoji da JahvepobedujeRahabasvojim "uvidom" (tebffnd). Rahab, morsko dudovi3te, odgovara Tijamatu koga je \{arduk ispunio imhullu-om, severnim vetrom i njime ga rascepio". Tebuna dolazi od bin-rastaviti,racepiti, podeliti, Sto znadi diskrimiqgciju koj a predstavlja karakteristiku osvesiivanj a par excellance''. U tom smislu Levijatan, a narodito Behemol predstavljaju stepene razvoja prema svesti, dime bivaju asimilovani i humanizovani. Riba se, preko toplokrvnog detvorono5ca, pretvara u ljudsko biie i ukoliko lik Mesije po hriSianskom shvatanjupostaje drugo lice Trojstva onda se drugom_figurom koja je otcepljenaod ribe nagove5tavaincarnatio Dei". Postoianje Covekaje bio, dakle, onaj komad koji je ranije nedostajao predstaviBoga. 186 Uloga koju riba igra u jevrejskoj tradiciji stoji svakako runekoj vezi sa sirijsko-fenidanskim ribljim kultom boginje Atargatis. U blizini njenih hramova nalazili su se ribnjaci sa svetim
ll0
ribama koje niko nije smeo da taknel4. U hramovima su se isto tako odvijali kultni obedi. "Ovaj kult i ovi obidaji, odomaieni u Siriji, verovatno su u hri5{ansko vreme stvorili simboliku "ihtisa", kazb-Kimon (Cumont)ls. u Likeji je oboZavanaboZanskariba Orfos iJ! Di-Orfos, sin Mitre i "svetoga kamena" koji predstavlja Kibeluto. Ona predstavljaposebansludaj onih vei spomenutih ribljih boZanstava poput Oana, vavilonskog Nuna, Dagona ili Adonisa koga su Grci zvali lhtis. Riblj e Lrtve su u Kartageni prino3ene Tanitu, a u Vavilonu Ei i Nini. U Egiptu takode susreiemo tragove ribljeg kulta. Tako je egipatskim sveStenicima bilo zabranjenoda jedu ribe, jer su one vaZile za nedistepoput tifons\gg mora. "Od morskih riba svi se uzdrZavaju"kaZe Plu/. Prema svedodenju Klimenta Aleksandrijskog, tarhr stanovnici Sijene, Elefantine i Oksirinhosa oboZavali su jednu ribu. PremaPlutarhu, vladaoje obidaj da se devetogdanaprvog mesecapred vratima kuie jede pedenariba. Delger je sklon pretpostavci da je ,oyaj obidaj moZda pripremio put hri5ianskoj ribi'o. euharistidko.i 187 Ambivalentan odnos prema ribi ogleda se u njenoj dvostrukoj prirodi. S jedne stranenedistai znak mrLnie, ona je, s druge objekat religioznog kulta. Izgleda da je dak vaZila i kao simbol du5eStobi moglo da proistideizprlkaza na jednom sarkofagu iz kasnohelenistidkogvremena: mumija leZi na kovdegu u obliku lva. Ispod kovdega nalaze se detiri kanope diji poklopci odgovaraju trima teriomorfnim i jednoj ljudskoj glavi detiri Hofllsova sin-q.Iznad mumije umesto uobidajene du5e - pti^celebdi jedna ribalg. Kako se iz irteLavidi, redje o otsirinhosuzu,jednoj od tri najomrznutije ripe za koje se govorilo da su pojele falus Ozirisa koga je raskomadaoTifon". One pripadaju Tifonu koji predstavlja ^]'strast du5e, ono titansko, ono nerazumno i nenzloLno"". Zbog svoje proZdrljivosti rilr.epredstavljaju jo3 u kasnom Srednjem veku alegoriju prokletih". Utoliko je dudnije Stose riba izdvaja kao egipatski simbol du3e.Istu ambivalentnost pokazuje, medutim, i figura Tifona - Seta.U kasnijim vremenima on je bog smrti, uni5tenjai pustinje, podmukli protivnik svoga brata Oziisa. U ranijim vremenima, pflk, blisko ie vezan sa Ho.
lll
rusom: on je prijatelj i pomagad mrtuih. U jednom tekstu iz piramide on zajedno sa Heru-ur-om ("starijim Horusom") pomaZe ( )zirisu da se popne na nebo. Nebesko tle se sastoji od jedne gvozdeneplode koja je tako blizu nekim planinskimvrhovima da sc do neba mohedoii pomoiu lestvica.Ova plodapodiva sa svoja tr:tiri ugla na detiri stubakoji odgovarajukardinalnim tadkama.U lckstovima iz piramida hvali se lestvica bogova blizanaca (tekst l'epiI) a u tekstu Unas stoji: "IJnas cometh forth upon the Ladder which his father Ra hath made for him. and Horus and Set take the hand of Unas, and they lead him inio the Tuat24."Drugi tekslovi pokazuju da izmedu Heru-ura i Setapostoji neprijateljstvo, buduii da je prvi bog dana,a drugi bog noii. Hijeroglifski oblik imena Seta ima kao determinativ znak za kamen ili (neidentifikovanu) Set-Zivotinjudugih uSiju. Postoje prikazi na kojima se glave Heru-ura i Setapojavljuju istovremenona jednom te istom lclu, iz dega se moheprepoznatiidentitet suprotnostikoji obojica prcdstavljaju.O tome Ser Volis Badi (Sir Wallis Budge) kaZe: "'l'he attributes of Heru-ur changed somewhat in early dynastic limes, but they were alwaysthe oppositeof thoseof Set, whether wc regard the two gods as personificationsof two powers of naIrrrc,i.e., Light and Darkness,Day and Night, o1_asKosmos and ('l-laos, or as Life andDeath,or as GoodandEvilr)." 188 BoZanski par predstavlja (latentnu) suprotnostsadrZanu rr Ozirisu, vi5em boZanstvu,kao Sto fu suprotnost pfedstavljaju llohemot i Levi.iatanu odnosu na Jahvea,itd. VaZno je da se suprotnostimoraju sloZiti u zajednidkomudinku kada je red o lome da se Jednombogu, Ozirisu, pomogneda postignedetvorslvo. Ono je i predstavljenoi personifikovanokroz detiri Horusova sina: Mesthu, Hapia, Tuamutefa i Kebsenufa (Qebhsennuf)za koje se govorilo da se nalaze"izabedra severrr
tt2 ljudskom glavom, moZe se ukazati na slidno stanje stvari u vizijama Jezekilja iz dijih heruvimskih figura potidu, kao Sto se zna, simboli jevandelista (tri Zivotinje i jedan andeo).U Jezekiliu 1,22 dalje stoji: "A nad glavama Zivih biia (heruvima) be5e neSto poput dvrste plode, svetlucajuii kao stra5nikristal, razastrto ozgor nad glavamanjihovijem", a I,25 i dalje: "I gle, ponaddvrsteplode Sto im bija5e nad glavama izgleda5ekao safir kmen, a na njemu besenesto poput prestola;a na onome Stoje izgledalokao presto beseneki lik koji je lidio na doveka". 189 S obzirom na bliske odnose izmedu lzraela i Egipta uzajantnaveza simbola nije neverovatnu26.C,rdoo je da pt"O"o oko Severnog pola arapska tradicija vidi kao riblii lik. Tako Kacvini (Kazwiq!) kaZe:"Severnipol je vidljiv. Oko njega stoje manji Benat na'!z/ i rradne zxezde, koje sve zaje{go obrazuju stku jedne ribe, u dijoj sredini se nalazi Severni pol'o". To dakle zna{i d,a se Severni pol koji u starom Egiptu predstavlja predeo Tifona i istovremeno boravi5te detiri Horusova sina nalazi takoreii u telu jedne ribe. Po vavilonskoj tradiciji Anu ima sedi5tena severnomnebul istovremenoje Marduk kao najvi5i bog stvaralac sveta i vladar svetskogkruZnog toka, dakle Severni pol, kao Stou Enuma elii-u o njemu stoji: "Onaj koji zveadamaneba odreduje putanje,poput oti"o ie napasati,i" bogorr"29." 190 U severnoj tadki ekliptike nalazi se vatreno carstvo (distili5te i prolaz do Anuovog neba). Zato severni krov hrama kod kule u Nipuru obrazuje takozvanu kiblu (to jest orijentaciju). Isto talp Sabejci i Mandejci se prilikom molitve okreiu prema severu". lJ vezi s tim zasluhile da bude spomenut i Mitras iz "Mitrasove liturgiie". U konadnoj verziii pojavljuje se bog, dthet'i "zlatnu pleiku jednog govedeta","a ona je sazveZdeMedveda koje pokreie i vraia nebo." Ovog boga koji odiglednodolazi sa severaobasipatekst obilnim atributima vatre". 1.91 Vavilonske predstave o zna(,aju severne tadke omoguiavaju da se u naroditoj meri shvati za5to Jezekiljeva vizija Boga dolazi upravo sa severa, iako ova oblast znadi izvor svih zala. rJ primitivnom shvatanju Boga coincidentia oppositorum
ll3
obrazujenesto nonnalno, buduii da se boZanstvo,nereflellovano, .jednostavno prihvata zdravo za gotovo. Na stupnju svesnog razmatranja,medutim, koincidencija suprotnosti postaje problem prvog reda koji se, kad god je to moguie, zaobilazi.Zbog toga je poloZaj davola u hri5ianskoj dogmatici ne5to veoma nezadovoljavajuie. Ako se u kolektivnim gornjim predstavama,dominantama na5e svesneorijentactle, nahze takve rupe, onda se sa svom izvesnoSiu moZe radunati s postojanjem komplementarnih iti - bolje redeno - kompenzatornih razvojt u nesvesnom.U alhemistidkim spekulacijama nailazimo na takve kompenzatorske poglede.Za njlh se ne bi moglo pretpostaviti da ih adepti uop5te nisu bili svesni. Naprotiv, izgleda da je red o njihovom vi3e ili manje svesnomvaspostavljanjuprimtivne predstaveBoga. Otuda dolazi do tako Sokantnih paradokqija kao Sto je ideja o bogu ljubavi koji gori u paklenomognju ", akoji se ne izdaje ni za lta drugo do za hri5ianski pojam Boga u novoj, ali nuZnoj vezi sa svim Stoznalipakao. Jakob Beme (Jacob Biihme) je pre svih taj koji, pod uticajem alhemije i kabale, u podjednakoj meri skicira paradoksalnu sliku Boga, u kojoj dobri i zli aspekti pripadaju boZanskombiiu na nadin koji bi se mogao uporediti sa gledi5tem Klirnenta Rimskog (ClemensRomanus). 192 Drevna istorija nam pokazuje razdvojenu sliku severne oblasti: s jedne strane sedi5tevrhovnih bogova, s druge - odatle duva z\.qpneuma, aquilo, "cuius nomine malignus spiritus intelligifur"", i napokon, s jedne strane pupak sveta, s druge, medutim, pakao. Bernar iz Klervoa (Bernhard de Clairvaux) dovikuje Luciferu: "Et tu praepostero ordine tendis ad aquilonem? Quppto magis ad alta festinas tanto celerius ad occasum declinas'*" (I ti teZi5 obrnutim redom prema Severu? Sto vi5e hita5 u visinu, utoliko brZe se bliZi5 propasti.) Ovo mqsJoje sous-entenduprema "roy Aquilonaire" kod Nostradamusar). IsIovremenose u redimaBernarovim prepozlaje daje idejp_moine visine, kuda Luciferova slavoljublje teZi, yezanaza Sevet'o.
tt4
ll5
X
RIBA U ALHEMIJI L Meduza 193 Lekar i astrolog, Mi5el Nostradamus poznavao je svakako i alhemiju, buduii da su ovu ve5tinu uglavnom primenjivali lekari. Pitanje je, medutim, da li je on znao i to da ona koristi simbol rlibeza arkan-supstancui lapis. Ali je veoma moguie da je bio upoznats klasidnim delima alhemije.Medu njima je jedno od najveiih autoriteta "Turba Philosophorum", koje je vei dosta rano (i l.-12. vek) s arapskogprevedenona latinski iezlk. Istovremeno, ili ngstokasnije,prevedenisu verovatnoi njegovi dodaci,i to "Allegoriae super librum Turbae", "Allegoriae Sapientum et Distinctiones XXIX supra librurn Turbae"', zatim "Aenigmata Philosophorltm" i "In Turbam Philosophorum exercitationes". "TLtrba"pripada misaonoj sfei "Tabula Smaragdina" itime onim kasnohelenistidkimproizvodima duha koji su nam preneti putem arapskog,uglavnom preko neoplatonskeSkoleHarana (Tabit ibn Qurra i drugi), a koja je cvetalado podetka 11. stoleia. Njihovo misaono dobro je "aleksandrijsko" i recepti, osobito oni u "Allegoriae super librum Turbae,",blisko se nadovezujuna duh i slovo "Papyri Graecae magicae"' . 194 Upravo ove alegorije4 predstavljaju najraniji izvor alhemijske simbolike ribe. Sa ovog razloga podetakupotrebe alhemijske ribe datiramo dosta rano, i to pre 11. stoleca'. Gotovo da ne postoji povod za pretpostavkuda ona potide od hri5ianske ribe. To, medutim, ne spredavada ona, nakon Stoje najpre predstavljala arkan-supstancu,promenom iste postane simbol lapisa, termin kojim se, kao Sto znamo, ozna(avakako polazna materija (prima materia), tako i krajnji proizvod procesa (lapis philosophorum, elixir vitae, aurum nostrum, infans, puer, filius philosophorum,Hermaphroditus,itd.). Ovaj filius je, kao Stosamna drugom mestu pikazao, smatranza paralelu sa Hristom. Tako al-
hemijskariba, bar posrednoretko dobija dostojanstvojednog simbola sa Salvatormundi. I njegov otac je Bog, njegova majka je, medutim, SapientiaDei, odnosnoMerkur kao virgo. Filius philosophorum,odnosnomacrocosmi,to jest lapis, znadi, po svim svojim atributima i osobenostima,ni5ta drugo do Sopstvo,kao Sto samvei op5irnoobrazloZiona drugim mestima. 195 Tekst u kome nailazimo na najstarijipomen ribe glasi: "Est in mari pisceisrotundus,ossibuset corticibuscarens,et hallet in se pinguedinem, mirificam virtutem, quae si lento igne coquatu,donec eius pinguedoet humor prorsusrecedit...et quosque lucescat,aquamaris imbuaturo.Ovo mesto se ponavlja u jednom drugo.m(kasnijem?) traktatu iste vrste, u "AenigmataphilosophorLtm"'. Ovde je od "piscis"-anastao"pisciculus",a od "lucascat" "candescat".Oba teksta dele zajednidki (ironida.n)kraj recepta: Ako se pojavi citrinitas (xanthosis, Zutilo), onda "nastaje odna vodica (collyrum) filosofa". Ako njome umiju odi, moii ie lako da razumelu tajne fi lo sofij e. 196 Ova "okrugla riba" nije, medutim, u modernom smislu nikakva riba, vei meku3ac.Na to ukazuje odsustvokostiju (odnosno kidme) i "cortex"-a, koji na kasnolatinskomjednostavno znadilju5turu Skoljke,odnosnoSkoljku".Redje, dakle, u svakom sludaju o nekom okruglom biiu koje prebiva u moru, verovatno o lakozvanoj scifomeduzi koja se desto nalazi u morima drevnog sveta.Njen oblik koji slobodnopliva - akrospedameduza - sastoji sc od jednog okruglog, zvonastog ili diskolikog tela koje je gradenoradijalno i po pravilu je podeljeno na detiri takozvaneperadije i deliri interradije (diji su uglovi eventualnoprepolovljeli adradijama)na osamdelova.Kao i sve knidarije' ili nematoforefu (medu koje spadajui scifomeduze)one imaju rese koje sadrZe cnide,odnosnokoprividastekapisledijim otrovom ubijaju plen. 197 Kako u tekstu stoji ta "okrugla riba", kada se na laganoj vati zagreje, odnosno kuva, podinje da "svetli" (lucescit), Sto r,na(i da toplota koja se u njoj vec nalazi postaje vidljiva. Ova okolnost navodi nas na pretpostavkuda je autor na5egreceptabio pod uticajem ili samog Plinija ili bar nekog slidnog predanja kao
116 Sto je njegovo. On, naime, opisuje jednu "ribu" kojoj se vi5e velikih filosofa divilot', i to stellu marinu, "morsku zxezdu"'Za ovu se ribu kaZe.da je vrela i da gori i da sve na Stau rylprunaide rioi"oice di Plinije stellu marinul3 pominje k;;"";iltr.tt ;;;i jednogr pulmo marinus-om koji slobodno pliva tu dahula u moreml), a i ovom pripisuje tako vrelu prirodu - da, kad bi sq njima natrljao Stapon Uir. -ogoo koristiii gotovo kao buktinjal6 - proizlazi moguinost da naS autor nije toliko vodio raduna o zoolo5kom razlikovanju i da je moZda stelu marinu zalrrrr;nioza pulmonesa.Sta god da je, Srednji vek ZeljansimbolapoZudnoje prihvatio legendu o stella marina. Nikolaus Kausinus (Nicolaus baussinus) je "ribu" pravilno shvatio kao morsku zvezdui opisao je kao takvu. Ova Zivotinja ima, kaZe on, u sebi takvu vrelinu da ne samo Sto opede sve Sto dotakne, vei sebi odmah priprema i svoju hranu. Ona zato predstavlja "veri amoris vis inextinguibilis" '. (neugasivusnaguistinskeljubavi)' 198 Takvo tumadenjemodernom uhu zvudi dudno. Ali za Srednji vek vaZio je stih: "sve prolazno samo je poredenje" boZanskedrame Stoje ne5too demu dana5njidovek te5ko moZe da ima neku predstavu.Na isti nadin to tumadi i Picinelus, samo s tom razlikom Stoje njegova amplifikacija mnogo op5tirnija. Tako on kaZe: "Ova riba se Zari uvek usred vode i Stagod dotakne,to se zagrejei zapalil8". Ovai Larje vatra koja ukazuje na Sv.etoga ' Duha. On se zalo poziva na "Knjigu Provednikovu" (48,I)' i na plamene jezike (ida za vreme Duhova. Cudo da vatra stella-e marina-ene moZe da se ugasi u vodi podseia na "divinae gratiae' efficacitas"(delovanjeboZanskemilosti) koja opet oZivljava srca Stosu udavljenau "moru gtehova" (in peccatorumpelago)-Sa is' tog razloga rlba zna(i i caritas i amor divinus, kao StoPesma nad pesmama 8,7, kaie: "Aquae multae non potuerunt extinguere caritatemnecflumina obruent illamtu." Kako autor pretpostavlja, riba Siri oko sebe sjaj od podetka Livota, i time ukazuje na religiju dijom svetlo5iu Zive vernici. 199 Prilikom tumadenja vrele morske zvezde predodenje odnos prema amor profanus kako to pokazuje citat iz Pesmenad
tt7 t)csmama.Picinelus hkkaLe da ona (zvezda)predstavljahrjeroglife srcaonog koji voli, a dijt Lar ne moZeda ugasi ni celo more, bcz obzfuada li je njegova ljubav amor divinus ili profanus. Ova sc riba, naime, tako na5 autor nedoslednotvrdi, dodu5,e,hari, ali rrr:svetli. On citira Vasilija (Basiliusa)": "Adhaec cogites prolirndum barathrum, inextricabiles tenebras, ignem carentem spcnodore,uredni quidem vim habentem,sed privatum lumine." (/,a to razmisli o dubokom moruo o nerazflnsivim mrakovima. o vatri bez sjaja koja, istina, ima snaguda gori, ali joj je svetlost oteta. "Ignem infernalemhaec idea describit" (Ova ideja opisuje vatru u paklu), uzvikuje on. To je concupiscentia,to je "scintilla voluptatis"(poZuda,iskrapohote). 200 Cudno je koliko desto srednjevekovnisimbolisti daju di.iametralno suprotna tumadenja jednog te istog simbola, ne primeiujuii naizgled dalekoseZnui opasnu moguinost da njegovo jedinstvo na izvestan nadin jamdi jedinstvo suprotnosti. I'ako dolazi do toga da u alhemrjl"nastajustavoviprema kojima u rrvoj podzemnoj ili podmorskoj"" vatri "gori" sam Bog. Tako "()loria mundi" kaZe:"Recipitio ignem, vel calcemvivam, qua de l'hilosophi loquuntur, quod in arboribus crescat,in quo (igne) I)ousipse ardet amoredivino... Item, NaturalisMagister ait ad arlem hanc de igne, Mercurium ardeat, sem cum sole in amore tlivino, od solatium omnium hominum: et absqueisto igne ars numquamperfici poterit. Item, ignis Philosophorumquem occullalum occlusumqueilli habent...Item, ignis nobilissimusignis est, (luem Deus in terra creavit, millenas enim virtutes habet: Ad haec rcspondet didascalus quod Deus tantam virtutem efficaciamque lribuerit... ut divinitas ipsa cum hoc igne commixta-5iet:Et este ignis purificat, tamquam purgatorium in inferno...23".Vatra ;e "irrcxtin$,uibilis"."Philosophi hunc ignerr Spiritus Sancti ignem lpr:llant"". Ona ujedinjuje Merkur sa Suncem]'4deo ut omneis Ir:cs,s1n res fianti quas nemo separaturessiet"25."Pari modo", rrastavljadalje traktat, "quo in hisce tribus seseuniunt, Deus palcr, Deus filius et Deus spiritus sanctus,S.S.^frinitasin tres personas,et tamen unicus verus Deus remanet'o: ita quoque ignis rrrrithascetres res: utpote co{pus, spiriturn, et animam, hoc est,
118
Solem, Mercurium, et Animam'" "In igni hoc invesibili artis mysterium inclusum est, quemadmodumtribus in personis Deus Pater, Filius, et Spiritu; S. io.ro* essentiavere coiclusus est27:Ova vatra je "vatfa i voda istovremeno" (ignis simul aqua). Filosofi su je nazivali "Zivom vatrom" u dast Boga, koji se sam me5a sa l'zirro- vodom" (qui seipsumsesein viv"amuqnu* miscetp. Jedan drugi traktat g^vodi kaile da je ona "occultatio et domicilium o-oir lheauri"29.U njenom tt"disto se,naime, nalazi koja sadrZi"ovu ma3inusvetau svom vlasti"Ignis Gehennalls"Ju toir postojaoju"3l.Vatru prouzrokujei pali "primum mobile" kao i uticaj nezda. ona nikad ne prekida svoje univerzalno kretanje (motu universali) i stalnobiva "nebeskigrsilamapotpaljivana(in2 iluentia coelestiumroirtutu- accendi)"3 202 Red je o "protivprirodnoj" valri (innaturalis s. contra naturam). Ona telo podvrgava muci, ona je Stavi5e zmaj koji "besno gori poput vatre u paklu"". Duh Zivota koji vlada prirodom, Piion, ima dvostruki aspekt: postoji njegov infernalan oblik iz koje se priprema kupka' Traktat Abralama i to paklenava1r,:a, (Abraham Eleazar) ozna(avaPitona kao "Boga"'*. Fleazarz Prema Blazijusu Vigenerusu (Blasius Vigenerus), vatra nema dva nego detiri aspekta, i to intelegebilni koji predstavlja distu svetlost; nebeski koji predstavlja toplotu i svetlost; elementarni koji pripada donjem svetu i odlikuje se svetlosiu, toplotom i inJeligiLarcm(ardor),i, napokon,pakleni koji je suprotstavljen bilnom aspektu,koji je li5ensvetlostii samose Zari i gori'''. Kod ovog autora, s vatrom se ponovo javlja detvorstvo koje se od davnina vezuje za nitt, kao sto-to pokazuje egipatskepredstaveo Tifonu i Horusovim sinovima'o i Jezekiljeve vizije o oblasti Severa, odnosno vatre. Nije, pritom, nimalo verovatno da je u ovom kontekstuVigenerus eventualnomislio na Jezekilja''. 204 U traktatu "Introitus apertus" Filalete (Philaletha)t arkan-supstancase ozna(ava kao "chalybs" (delik). To je, kaZe autor, "auri minera" (prima materia zlata), "Operis nostri vera, Clavis, sine quo ignis lampadisnulla arte potest accendi".pha'; 'tgnis infernalis38,se,n lybs je "pre svega-n"orrru8ist duh", on je
ll9
cretus... mundi miraculum, virfirtum superiorum in inferioribus systema,quare signo illum notabili notavit Omnipotens,cuius nativitas per Orientem in FlorizonteHemispaeriisui philosophicum :rnnunciafur, Viderunt Sapientesin Evo Magi, et obstupuerunt, slatimque agnoverunt Regem serenissimumin mundo natum. Tu cum ejus Astra conspexeris,sequeread usquecunabula,ibi videbis infantem pulerum, sordes semovendo,regium puellum honora, gazamaperi, auri donum offeras, sic tandempost mortem tibi earnem sanguinemqup^ dabit, summam in tribus Terrae Monatchiismedicinam39. " je 205 Ovaj pasus od naroditoginteresa,po5to omoguiava tlubok uvid u svet onih mradnih arhetipskihpredstavakojima je ispunjen duh alhemidara.Cefik koji je istovrerreno infernalna vatra, taj "kljud za delo", privladi magnet i zatoje, veli autor, "Magncs noster" prava ruda (minera - prima materia)^delika.Magnet irna tajno sredi5tekoje se s "appetitu archetico"*' okreie prema polu gde je snagadelika poveiana. To sredi5teobiluje solju (sale lbundans); dime se odiglednomisli na sal sapientiae,jer neposrcdno potom tekst kaZe: "Sapiensgaudebit,stultus tamen haec parvi pendet, nec sapientiamdiscet, tiam licet Polum centralem {:xtraversumconspeheritnotatumsigno Omnipotentisnotabili41." 206 Na polu se nalazi srce Merkurijusa "qui verus est Ignis, nr quo requiesest Domini sui, navigansper mare hoc magnum, ad ulramque pertingat Indiam, cursum dirigat per aspectumAstri Scptentrionalis,quod faciet tibi apparereMagnesnoste(."(Koji je plava vatra u kojoj podiva njegov gospodar.Koji plovi velikim lfrorem taj & moii da nade put do obe Indiie (Istodnei Zapadne lndi.je);taj neka svoj^kurs usnneripreffia Severnjadikoju ie ti lrokazatina5 rragnet"'.) TJ ovom tekstu se aludira na mistidno putovanje, peregrinatio. Ono, kao Sto sam izloZio na drugom rrrcstu,najde5ie vodi prema detiri strane sveta koje su -ovde rraznadene dvema Indijama i severnimpravcem kompasa43.Na l;ri nadin obrazujese krst, to jest detvorstvokoje spadau su5tinu 1rola.Jer, od ovog kreiu detiri strane sveta,ba5 kao i razdvajanle hcmisfera (istodno i zapadno od Grinvidovog meridijana). Tako nirm gore pomenuti HennisphaeriumSeptentrionale(severnapolu-
r20 lopta, odnosno luk) izgleda kao telo okrugle hidromeduze dija je kuglastapovr5inapodeljenana detiri i viSe radijusai tako lidi na globus Zemlje ili neba posmatransa pola. 207 U vezi s tim Zeleobih da spomenemsanjednog dvadesetogodi5njegstudentakoji je dospeou stanjezbunjenostikad je otkrio da mu Filosofski fakultet, na koji se upisao,ne odgovara iz nekih, i njemu samom u podetku nepoznatih nzloga' Njegova dezoiijentacija je bila prilidna, jer nije znao kakvim poslom I'eli da' se bavi. U pomod mu je tada do5ao san koji mu je na op5iran nadinukazaona njegov cilj. 208 Sanjao ie kako ieta po Yumi. Ona ie postepenopostajala sve samotliia i divliiia i na kraju je snevai prepoznao da se nalazi u praiumL Drvete je biho tako visoko, a li\ce tako gusto da je dote na tlu gotovo vladala pomriina. Put i puteliak su davno -prestali da postoie, ali ie on gonien nekim neodredenim i\iekivanjem i radoznaloitu, ifiao napred i uskoro naiiao na okrugao ribnjak od oko 6 - 7 metara u preiniku. Bio ie to izvor podzemne vode iija je kristalno bistra voda izgledala gotovo crna u mrainoi senci drveta. (J vodi, usred ribniaka, leluiao se neito ito ie odavalo slabu, sedefastusvetlost - jedna vodena meduza iiii ie klobuk iznosio oko 50 santimetara u preinifra' Na ovom mesfu snevadse probudio ponet Zestokomemocijom: odmah je odludio da upi5e studije prirodnih nauka, i ta odluka je bila trajna. Moram da naglasim da snevadnije bio ni pod kakvim psiholo5kim uticajima koji bi mu predodavalineko tumadenje.Zaldiu(,akkgji je !1vukao iz snabio je van sumnjepravilan, iako smisaosimbola nije
putovanjapreko''pe1agusmundi'',(svetskogamora''). 20g Da se lrtoti*o na5em tekstu: Zeleo bih da, rekapituli; rajuii, naglasim kako ignis infernalis nije ni5ta drugo do Deus absconditus (skriveni Bog) koji se nalazi na "Severnom polu"
t2r objavljuje se preko magnetizma. Njegov drugi simbol je Merkur dije se srce nalazi na polu i koji vodi ljude na njihovom opasnom putovanju preko svetskogmora. Misao da severnatadka, odakle svetska zbivanja dobijaju svoj impetus, istovremeno, kao Sto je gore spomenuto,predstavlja pakao i da je ovaj sistem vi5ih sila rcflektovan u donjem svetu,jeste - to se vei moLereii - potresna. Ali isti taj motiv nasluiujemo kada Majstor Ekhart (Meister lfckhart) kale da kada sepovudeu samogsebe,ondadospevana "tle koje je dublje od pakla". Otuda se alhemijskojmisli, koliko god da se grubo inaLava, ne moZeporeii velidanstvenost. U psiholo3kompogleduod posebnogjeinteresaono Stose nalazi u prirodi predstave koia, naime, predstavlja projekciju arhetipskog obrasca poretka*', mandale, dakle ljudske predstave celovitosti. tJsredsredivanje na pakaokoji je ipak istovremenoi Bog, podiva na neposrednomiskustvu da ono najvi5e i ono najdublje, kada it,bije iz osnovedu5e,moZeda malo vozilo na5esvestiili uni5ti ili ga uvede u sigurnu luku, sa lli bez na5egudesia. Iskustvo ovog "sredstva"je zato s punim pravom numinozno. 210 Picinelus (Picinellus) oseia da njegova stella maris, "hic piscis" koja "in mediis aquis ardetquidet,non tamen 1ucet"45 (koja usred vode istina tinja, ali ne svetli) ne predstavljasamo SvetogaDuha, caritas,milost ili veru, vei i ne5tou doveku, i to nicgov jezik, odnosnonjegov govor i sposobnostizraZavanjau tlcmu se uop5tei obznanjujepostojanjepsihidkogZivota. On pritom misli na nagonsku i nereflektiranu psihidku aktivnost kakva pr
r22 ako pod tim ne podrazumevamosamo lxlmalo banalankruZni tok rodenja i smrtnih sludajeva.Te5koje pitanje kako bi se ovaj todak rlogao zrpthli,jer se na njega bez daljnjeg razmi5ljanja ne moZe odgovoriti. Potrebnoje, Stavi5e,imati u vidu da se pritom misli na sludaj paralelan sa prljanjem celog tela, odnosno na uni5tenje du5e. 2L2 Nakon "Timaios"-auvek se iznova spominjeda je du5a ono okruglo. Kao anima mundi ona se okreie sa todkom svetadiji pupak j5:stepol. Zato se tu nalazi srce Merkura koji je ta anima mundia6. Ona je zapravomotor neba. Todku zvezdanoguniverz:ulrr,aodgovara horoskop, "thema tos geneseds",to jest ona podela neba u dvanaest kuia kakva se vaspostavlja u trenutku rodenja sa prvom kuiom u odnosu na ascendent.Buduii .da se tako podelj6no nebo okreie poput todka, astronomNigidiusag dobio je nadi-qrakFigulus (londar) zbog slidnostitodka sa poklopcem lonca)u. Tema (zapravo ono postavljeno ili zadato) i jeste ftohos, todak. Su5tinski smisaohoroskopa sastoji se u tome da se u formi poziclje planeta i njihovih relacija (aspekata), kao i podele zodijadkih znakovapo kardinalnim tadkamaskicira slika u prvoj liniji psihidke, a u drugoj i fizidke konstitucije. Horoskop, dakle, pre svega predstavlja sistem iskonskih i osnovnih karakternih svojstava i zaro moZe davaLi kao ekvivalent individualne psihe. Priscilianus (+ 385) shvata rola-u odigledno u ovom smislu. Tako o Hristu kaZe: "Samo on ima moi da zaveLevrpcu Plejada i da otvori dveri Oriona; znalutr za promenu zvezdanog neba i uni5tavajuii todak rodenja, on je ponovnim uspostavljanjem krstenja prevazi5aodan na5eg rodenja"". Iz ovog jasno proizilazi da je rota nativitatis u 4. stoleiu uistinu shvaien kao horoskop. Inflammatio rotae predstavlja zato frgtrativan izraz za katastrofalan meteZ svih iskonskih komponenata psihe; konflagraciju koja odgovara panici ili nekoj drugoj neobuzdanoji zato fatalnoj errociji)r. Totalitet katastrofe obja5njavase sredi5njim poloZajem takozvanog "jez7ka", i to davolskog elementa dija je destruklivna tendencija svojstvena svim du5ama. Stella maris predstavlja ono ognji5te izkoga zradi stuaraladkoili uni3tavajuio dejstvo.
RIBA 213 Prilikom obradivanja srednjevekovne simbolike ribe bavili smo se do sada ribom, koja je to samo po imenu, i to okruglom hidromeduzor! ne vodeii ozbiljnije radunao okolnosti da ona u zoolo5komsmislu uop5tenije riba i - Stoposedujenaroditu leZinu- nema oblik ribe. Odiglednoje samonjenaoznakakao piscisa to Stoje udinilo predmetomna5epaZnje.U Srednjemveku nije, medutim, bilo tako, jer znamo za izjavejednog adeptaiz 16. veka koje pokazuju da je bar on piscis razumeo kao pravu ribu. Nabrajajuii mnoge sinonimne oznaketinkture, on kaZe i sledeie: "Isto tako su nju (tinkturu) uporedili s ribom. Otuda Mundus u 'furbi kaie: Uzmi deo riblje tudi i jedan deo teleie mokraie, itd. A u zagonetkamamudraca (stoji): U na5emg-loru postoji jedna
t24 214 lz ovog zbunjujuieg opisa moZe se sa sigurno5iujedino prepoznati da je red o kidmenjaku, dakle verovatno o pravoj ribi. Cime se opravdavaoznaka"okrugao",to sejasno ne vidi. Da je riba u stvari mitologema to jasno proizilazi iz toga Stoona navodno u sebi sadrZi "imajev liu**on on je poznaijos Plinijuse, kao i srednjovekovnoialhemiji gde ga nazivaju draconites,dracontiasili drachateso'.On je, navodno,dragi kamen (emma)koji se dobija tako Sto se uspavanomzmaju odsedeglava. Tek onda on, naime, postaje,{ragi kamen, kada je takoreii u njemu oslao deo zmajevedu5e", i to "invidia animalis mori se scnlientis" (mrtnla Zivotinje koja zna da umire). On je, navodno,bele boje i jak.ie alexipharmakon (protivotrov). Kod nas, gde nema zmajeva, kaZetekst, takvi drakoniti su, ponekad nadeni u glavama vodenih guja. Rulandus tvrdi da je video takvo kamenje plave ili crne boje. 215 Kinedijski kamen poseduje dypstruku prirodu, koja, kao 5to tekst pokazuje,nije sasvimjasnao'. Gotovo bi se moglo pretpostaviti da se dvostrukost kamena izvorno izra},avtla u belom i crnom varijetetu, i da je neki prepisivad, nai5avdi na protivrednost,dobio "niger quidem". Rulandus, medutim, nagla3ava,bez dalinieg i jasno, njegovu belu boju ("coloris candidi est"). Pripadnost Saturnumogla bi da rasvetli ovu dilemu. Saturn, astrolo5ki "wezd& Sunca", vaZi kao crn u svom alhemijskom znadenju;on se ovde oznadavadak kao "sol niger" i poseduje arkan-supstancaorkao dvostruku prirodu, tako Sto je spolja crn kao olovo, a iznutta beo. Johan Graseus (Johannes Grasseus) citira miSljenje avgustincaDegenhardusa o olovu: olovo filosofa, nazvano olovo vazduha (Pb aeris), sajrZi "splendida columba alba", koia se naziva solju melalao*. Blez d'ViZener @laise de Vigenere) uveravada se olovo ("quo nihil egl magis opacum") moZe pretvoriti u $jacint, a ovaj opel u olovoo). Ziva, kako kaZe Milijus (Mylius)ooopotide iz "srca Saturna'ni "ona je Saturn", dok svetli srebrni sjaj Meg$ura (Zive) stoji u suprotnosti prema "crnini" olova. Svetla vodao' koja tede iz biljke saturnije je, prema Di,grdLu Ripliju (George Ripley), "najsavr5emjavodg i cvet sveta"o6.Koliko je ova ideja staravidi se iz jedne primedbo
r25 kod llipolita (Hippolytus)6e po kojoj je Kron (to jest Sarurn) "snagaboje vode koja sveuni5tava". 216 Dvostrukapriroda kinedijskogkamenamogla bi, nakon ra'zmatanjasvih okolnosti, da predstavljasuprotstavljenosti islovremeno poricanje suprotnosti, 5to lapis-u philosophorum-u upravo daje narodito ,z^nadenje "ujedinjujuieg simbola" (uporedi paralelulapis-Hristos)'', & time i magijskeili boZanskesile. Tako jc i na5 drakonit postaopodesanzaizuzetnemagijske sile (potenfissimusvalde) koje ga dine podesnimza "ligaturaeAfroditis", to jcst za ljubavnu daroliju. Magija zna{i prisilu koja se provodi protiv svesnoguma i svesnevolje Zrtve,Stoznadida u zadaranom loveku nastupajedna njemu stranavolja koja se pokazujejadom od njegovog Ega. Slidno,psiholo3kiutvrdenodelovanjeposeduju samo nesvesni sadrZaji koji upravo svojim nasiljem pokazuju svoju pripadnostili zavisnostod celinetoveka, dakle od Sopstva sa njegovim "karmidkim" odredenjima". Da alhemijski simbol ribe na kraju cilja na arhetipvelidine Sopstva,to smo vei uodili. /,ato nas ne dudi kad vidimo da nadelo spolja5njeneuglednosti koje vaZi za olovo i za lapis jeste isto ono koje se koristi i za llrista. Isto ono Sto se kaZe o lapis-u philophorum-u govori na primer Jefrem Sirijski (Ephraem Syrus) (+ 373) o Hristu: "lfiguris vestitur, typos portat...lhesauruseius abscondituset vilis cst,ubi autem aperifur,mirum visu...''." 217 U jed4qomtraktatuiz 17. veka koji je napisaofrancuski anonimni autor'', "okrugla riba", ovo dudno dvostruko biie, postajekonadnojedan istinski vertebrat koji se zoolo5ki moZe tlokazati,a to je EcheneisvemoraL. Ona pripadaporodici sku5ai odlikuje se time Stona mestu bodljikavog dela rednih peraja ima tluZi usisni kotur na glavi i vratu. Uz pomoi tog kotura ona se zalepiili na veie ribe iii za korito brodovai na taj nadin transporluje. 218 Tekst koji se odnosina ovu ribu glasi: "Ako ima5 pravo znanJeo jedinstvenoj materiji (kamena) orrdaieS iz nje izvuii Merkuriusa mudraca,devidanskuzemlju
126
mudraca,dragocenuso prirode,Zivu, nikad presu5ujuiuvodu sinova mudraca,i s time ie5 pripremiti zlato ili metalni sumpori sastavitiretku, najtajniju,nesagorivuvatru istih. Ali Stagod da kaZem,ipak je prilidno nemoguieotkriti i iskusiti ono Stodini, istinitu i jedinu materiju kamenamudracaakoje ne otkrije neki prijatelj koji je poznaje,jerono Stomi primamoda bismo iztoga napravilifilosofskodelo nije ni5tadrugodo ribica Eheneiskoja nemani krvi ni kostiju i kojaje zatvorenau dubokomsrednjem predeluvelikogsvetskogmora.Ovaribicaje veomamala,samai jedinstvenapo svomobliku,a moreje veliko i Siroko,zbogdega je onimakoji ne znajuu kom kraju svetaona boravi,nemogude da je uhvate. Veruj mi da onaj koji ne razume, kako kaZe Teofrast,onu vestinuda se Mesecskinesa nebeskogsvodana Zemljui da sepretvoriu vodui ondau zemlju,dataj nikadaneie naii materijukamenamudraca,jer ni3ta teZenije udiniti prvo potajno negonaii drugo.Ako, medutim,bezbedniod opasnosti, sa pouzdanimprijateljem,ondaiemo ipak nauditi razgovaramo skrivenutajnu mudraca,kako seta ribica,po imenuremoramoZe prirodno,brzo i lako uhvatiti; (ribica)kojaje u stanjuda zaustavi ponosnebrodove velikog mora Okeanusa(to je duh sveta).Oni
pak, koji nisu sinovi mudraca,Zive potpunou neznanjut ntsu blagakoja je prirodasakrilau dragocenimi upoznalidragocena nebeskimZivotnimvodamana5egmora.A da bih ti preneojarku zemlje i svetlostna5ejedinstvenematerijeili na5edevidanske naudiote najvi5ojve3tinisinovamudraca,odnosnokako da je potrebnoje date najprepodudimo magnetumudraca.On stekne5, ima moi da ribicu zvanuEheneisili remoraizwde iz sredi3tai dubinena3egmora. Ako ona budeuhvaienashodnoprirodi ona ie sena prirodannadinpretvoritinajpreu vodu (i) nakontogau zemlju. Ona ima, ako je pravilno prepariranave5tom tajnom moi da rastvorisvadvrstatela i $a ih udini prolaznimi mudracao da svaotrovnatela (od otrova)odisti"oild.'* 219 Iz ovog teksta saznajemo da se riba nalaz| ako se uop5temoZe naii, u srediStuokeana.More je, medutim, "spirifus
mundi". NaStekst, kao Stopokazujegornja proba,pripadavremenu u komeje alhemijasve vi5e napu5talalaboratorijskirad i
127 pretvarala se u filosofiju. "Duh sveta" je za alhemiju prve polovine 17. vekt donekle neubidajentermin, buduii da se tada vi5e koristio inaz "anima mundi". Svetska du5a ili, u ovom sludaju, svetski duh, predstavljaju projekcrju nesvesnog,zato Sto nemanijednog metoda ili aparaturekoji bi mogli da obezbedeobjektivno iskustvo ove vrste i time daju dokaz za objektivno postoianje oduhovljenog sveta. Ova ideja, u prvom redu ne zna(i, dakle, ni5ta viSe do analogiju sa animirajuiim principom u doveku koji inspiriSenjegove misli i dinove spoznaje."DuSa" i "duh", to jest psihauop5teuzev, samapo sebije sasvimnesvesna. Ako se, dakle, pretpostavida je psiha negde "spolja", onda to ne predstavljani5ta drugo do projekciju nesvesnog.Time je, u zavisnosti od pogledana to pitanje,redenomnogo ili malo. U svakom sludaju znamo da mare nostrum alhemije predstavlja simbol za nesvesnouop5te, Sto je sludaj i u empirijskoj simbolici snova. Mala ribica koja se,medutim, nalazi u sredi5tuuniverzalnog mora ima, uprkos svojoj velidini, snaguda zaustavii najveie brodove. U opisu Eheneisabez te5koia prepoznajemoda je autorubio dobro poznat "piscis rotundus ossibus et corticibus carens" iz "lenigmata'1 Tumadenjeokrugle ribe kao SopstvamoZemo, bez daljnjegproduZiti na Eheneisa.Simbol Sopstvase ovde pojavljuje kao "izuzetno mala" riba (valde exiguas) u ogromnom monr nesvcsnog, kao dovek u pelagus mundi. Simbolidno oznadavanje S
128
emendaturnisi in sua natnra"77,a Bernardusopotvrdujuii to, dodaje:"NaSamaterijase,dakle,ne moZepobolj5atidrugadije, negosvojomvlastitom(materijom)".Parmenidovateorijaje bila ta koja je Bernardusu pomoglada nakon mnogih beuspe5nih ogledadode na pravi trag, a postoji prida da mu je uspeloda Sto se udenjatide,on odigledno proizvedelapis philosophorum. smatrada-qenjenaosnovnamisaosastojiu gorecitiranojredenici: "Priroda"/6semoZepoboljdatisamou sebii kroz samusebe,ili na taj nadin osloboditi od gre5aka.Ista ideja se izraLavai a ponovljenomopominjanju,u drugim traktatima,da se u sadrZaj hermetidkeposudqne dodajeni5taspolja,buduii da lapis "ima sveStomu tieba"79. 221 Nije ba5verovatnoda su alhemidariuvekznali StapiSu, jer u suprolnomne bi mogli da izdthesopstvenopreuvelidavanje o lemu, medutim,u literaturinem&ni zbora.Ko je taj Stoima sve Stomu teba? Cak i usamljenimeteorkruZi oko dalekogsuncaili se oklevajuii pribliZavaroju braie. Sve,ipak, nuZnozavisi od i konadnacelinaper definitionem svegaostalog.Jedinoapsolutna ima svei svakogu sebi,i nikakvapotrebaniti prisilane vezujuje za nestoStose nalazispolja.To je van svakesumnjeideja istovetna onaj o jednom apsolutnomBogu koji u sebi sadrZi celokupnopostojanje.Ko moZeda se izvudeiz modvarevukuii samogasebeza perdin?Ko moZeda se pobolj5au izolovanosti bez ikakvogodnosas drugima?Cak i sveti anahoretkoji stanuje tri danaputovanjadalekou pustinji mora ne samodajede i pije, vei se,poredtoga,nqlpzii u najstra5nijojzavisnostiod prisutnog Boga koji ne mirujeou.JedinoapsolutnacelinamoZeda se iz samesebeobnavljai da sesamaponovorada. 222 Staje, dakle,to 5tojedan adeptSapuieu uvo drugom, bojaZljivoseobaziruiida ne ugledaizdajnike- ili bolje- onekoji pogadajuo demuje red?Ni3ta manje do ovo: da se kroz ovo udenjeJednoi Sve,ono Najveie u pojavnomobliku Najmanjeg, sam Bog u svojim vednimvatrama,moLeuhvatiti poput ribe U dubokom moru. I jo5 - da se on moZe "izvuii iz dubine"
euharistidkogdjp.a integracije (Sto Acteci nazivaju teoqualo; ''Joi utelovitiu ljudskotelo. "jedenjeBoga"
t29 223 Ovo udenjeje tajni i "umetnidki" magnet preko kojeg ribica vemora,tako "malenogoblika", a tako "velike snage"prisiljava ponosnemorske fregate da se zaustave,kako Plinije, koliko zabavno toliko zanimljivo, pripoveda o avanturi Sto se dogodila quinqueremis-u cara Kaligule "u na5e vreme". Ta se ribica, dugadka samo pola stope, kada se car iz Sture vraiao u Entium, prilepila za kormilo i tako zaustavilabrod. Kad se Kaligula posle ovog putovanja vratio u Rim tamo su ga ubili njegovi vojnici. lrheneis se, dakle, potvrdio kao praesagium,nagla5ava Plinije. Slidnu nepriliku napravila je ova ribica Marku Antoniju pre izgubljenepomorskebitke protiv OktavijanaAvgusta. Plinije nikako da se nadudi tajnoj sili Eheneisa.Njegovo dudenje je odigledno veoma uticalo da alhemidari "okruglu ribu u na5em moru" identifikuju sa remorom,i tako je ona postalasimbol nedeg malog i maju5nog u Sirokom prostranstvu nesvesnog koji, medutinr, ima sudbonosanzna(,q; ona je Sopstvo,-Atmiln, za kogasekaZedaje "manji od malogi veii od velikog"ot. 224 Jasnojeda je riblji simbol alhemidara,Eheneisupreuzet od Plinija. Ribe se, medutim, pojavljuju i kod Ripleusao', i to u "mesijanskoj" ulozi: oJqes pticama donose kamen; baS kao u ( )xyrhynchus-papirusuo'one su sa svim "Zivotinjamana Zemlji 1 ispod Zemlje" koje pokazuju put ka nebeskomcarstvu. (Motiv "livotinje koje pomaLl"l) Zodrjadke, paralelno suprotstavljene ri be, simboli^jy u Lambsprinkovim (Lambsprinck) simbolima arkan-matenju"*. Ovaj teriomorfrzamtne predstavlja ni5ta drugo tl<>vizuahzovanje nesvesnogSopstva koje se obznanjuje nagonskim impulsima ("Zivotinje"). Sa jedne straneti impulsi se bez rlaljnjeg mogu pripisati poznatim nagonima,ali najveiim delom sc sastojeod oseianjaizvesnosti,uverenja,prisila, idiosinkrazijai lirbija koje se mogu suprotstavljatitakozvanimbiolo5kim nagonima, a da ne moraju uvek znaditi bolest.Manifestacijacelovitosti je nuZno paradoksalna,Sto predodavaju dve suprotstavljene ribe ili saradnja ribe i ptice. Arkan-supstancase kako njeni ;rlributi pokazuju, odnosi na Sopstvo,kao Stou Oxyrhynchus-logiii to dini^'lbasileiat6n ourandn" (carstvonebesko)ili - "grad" i *upstanci)8s.
l3l
130
3. Katarski simbol ribe 225 Upotreba ribe kao simbola za psihopompos i za protivrednu prirodu Sopstva ukazuje na jednu drugu tradiciju, koja kao da tede paralelno s Eheneisom.O tome se moZe naii, istina ne u alhemrjskoj literaturi, vei u istoriji jeresi, jedna veoma dudna naznaka.Redje o dokumentu iz arhiva inkvizicije u Karkasoni koji Benoa (Benpjst) navodi u svojoj "Histoire des Albigeois et des Yaudois" 169160.Radi se o navodnomotkroveniu Stogaje imao omiljeni Hristov sledbenik Jovan dok se "odmarao na grudima BoZijim". Jovanje od Gospodahteo da saznau kojem se stanju nalazio Satanapre svog pada i dobio je odgovor: "On je bio tako velidanstvenda je vladao silama neba." Hteo je da bude slidan Bogu, i u tu svrhu si5aoje dole kroz elemente vazduha i vode i otkrio da je Zemlja pokrivena vodom. Kad se probio pod Zemljinu povr5inu "invenit duo piscesjacentes supra aquaset erant sicut bovesjuncti ad atendumtenentestotam lerram invesibilis Patris praecepto ab occasu usque ad solis ortum: Et cum descendisset,invenit nubespendentestenentespelagum maris: Et cum descendissetseorsuminvenit suum ossop quod est genus ignis" itd. ("nade dve ribe koje su leLale na vodama i behu poput volova ljarmom/ upregnute da oru celu zemlju od zalaska do izlaska Sunca po naredenju nevidljivog Oca. I kada side, nade viseie oblake koji su pokrivali morska prostranstva.I kad side, 'osop' Stoje vrsta ognja"). Zbog planade, odvojen stoga svoj menova nije mogao dalje da silazi, vei se vratio gore i objavio andelima da ie zatzeti svoj presto na oblacima i da Zeli da bude slidan Najvi5em. Prema andelima se tada pona5aokao neverni kuiepazitelj prema duZnicima svoga gospo"{ara,nakon dega ga je ', Bog se, medutim, zqedno s njima Gospod izbacio iz nja" saZaliona njega i dozvolio je njegovim andelima i njemu da sedam dana harci pale po volji. U tom roku Satanaje tada, koristeii Postanjel, stvorio sveti ljude. 226Istak,nutikatar"Jovan de Ludo (Johannes de Lugio) ispoveda analognu veruoo. Ona je izgleda bila poznata medu
katarskim krugovima jedanaestogi dvanaestogveka, jer se uverenje da je davo stvorio svet moZe naii kod razliditih sekti. Alhemidar Jovan de Rupescisa (Johannes de Rupescissa) je veoma verovatno pripadao sekti Pauperes de Lugduno (Lionski ,siromasi)r^na koje su uticali katari, svojom "poureshorrmes evangelisans"o'.U svakomsludaju,on dolazi u obzir kao most za ov:u tradiciju. 227 Sto se tide na5egteksta,u odi pre svegapada okolnost da on sadrLi starobugarskured "osop". Osop, oco6b je red koju Karl H. Majer {$arl H. Meyer) u svom redniku starog crkvenoslovenskog"uobjaSnjava kao rst'r'6r'sv (osoba - na ruskom,poljskom i de5komznadi "pojedinac,lidnost".) Otuda5_e "suum ossop" moheprevestikao "ono Stoje njemu svojstveno"gl. 'f'o je, u sludajudavola,naravnovalratt. 228 Predstavadve ribe koje leLe na vodama i poredenje sa volovima koji oru dudnoje i njemu je potrebnoobja5njenje.U tu svrhu mora prvo da podsetim na Avgustinovu interpretaciju dve ribe u dudotvornomhranjenjupet hiljadaljudi: one za njegqpredslavljaju kraljevsku i svestenidkulidnost, odnosnomoivr koja preZivljuje turbulencije narodnih masa, kao Sto riba preZivljuje rnorskeolqje. Ove dve moii ujedinjenesu u Hristu: on je kralj i *vestenik94l 229 lako se dve rlbe iz katarskog teksta sigurno ne odnose na one iz (uda s obedom, ipak kroz Avgustinovo tumadenje saznajemo ne5to su5tinsko za tada5nje razmi5ljanje: ribe su shvatanekao "vladajuie sile". Buduii da je tekst o kome govorimo van sumnje jeretidki i predstavlja zaprnvo bogumilski rfokument, o jedinstuenom tumadenju obe ibe kao Hrista ne rnoZebiti govora. MoZda one simboli5u,kako bi se moglo pretPostaviti,dve razlidite "osobe" ili sile, i to, u sTislu ove jeresi: Satanaela,starijeg,i Hrista, mladeg sina BoZijeg.e5JoSEpifanije izveStavau 30. jeresi svog Panarium-ao ebionejcimakoji su prihvatili dvostruko BoZije sinstvo: "A dvojica, tvrdili su gqi, postavljenisu od straneBoga, jedan je lhistos, a drugi durro96". ( )vo udenje mora da je odiglednobilo ra5irenou srednjoj Aziji,
132 jer je tamo medu pavilikijancima i,euhetima nastalobogumilsko ieenje o Satanaelukao demijutp"' .NaS dokument nije, naime, ni5ta drugo do latinska verziia onog izve5taia u "Panoplia" F;u' timija Zigadena (Euthymios Zigadenos) koji se odnosi na priznanjeStoga je bogumi"lskibiskup Vasiliie u godini 1111. dao caruAleksiju Komnenu'o. 230 Satananalazi obe ribe - nota bene - pre stvaranjasveta, dakle u predsvetskom prastanju, dok je BoZiji duh jo5 boravio iznad mridnih voda (Postanje1,2). Daje u pitanju brlaiedna iba onda bi se ona mogla tumaditi kao prefiguracija dolazeieg Spasitelja, to jest kao preegzistentni Ilristos iz Jevandelia po Jivanu, kao logos koji je "u podetku bio kod Boga". (I lkistos kaLeu ovom tekstu - ovo se odnosi na Jevandeliepo Jovanu 1,2" - "Ego autem sedebamapud patrem meum.") Red je, medutim, o dve ribe povezanekomisurom (volovskim jannom) koje se mogu odnositi iamo na nbe iz zodijaka.U horoskopimazodijaci igraju ulogu vaLnlhuslova koji bitno modifikuju uticaje planeta Stose u njima nalaze,ili, i kada su bez planeta oni daju posebankarakter pojedinim kuiama. U nasemshdaiu ribe bi, stoga,oznadavaleasvv' Sadaznamo da kosmogonijski cendent,trenutak radanja sveta mitovi u osnovi predstal'Jiajusimbole nastankasvesti (Sto dalje ovde neiu obrazlagati)tuu.Predvremenostanje odgovarapritom nesvesnom,alhemijski redeno,haosu,massaconfusaili nigredo,i putem opusa Sto ga adept uporeduje sa stvaranjem sveta nastaje ilbedo ili dealbatio, beljenje, koje se sa svoje strane delimi{lp 101. uporedujesa punim Mesecom,delimidno sa izlaskom Srroca Istovremeno, to zna(i i prosvetljenje,to jest prosirenje svesti,koje ide ruku pod ruku sa "delom". Psiholo5ki formulisano, dve ribe koje davo nalazi u pra-vodi oznadavaju,dakle, novonastajuii svet svesti. 231 Naroditu paZnju zasluZujeporedenjedve ribe sa jarmom volova upregnutim u plug. Volovi predstavljaju pokretadku silu pluga. Na isti nadin rlbe zatopredstavljaju pokretadkesile dolazeieg sveta, to jest buduieg stanja svesti. Plug je od davnina znak za ovladavanje zemljom: gde dovek ore tu je oteo komad zernlje izprastanja i udinio ga korisnim za sebe.To dakle zna(i:
133 ribe ie vladati ovim svetom i imati podanike,tako Sto ce (astrolo5ki) delovati kroz dovekai oblikovati njegovo stanje svesti. Cudno je da oranje ne podinje, kao sve druge stvari, na istoku, vei na zapadu.Ovaj motiv nalazi se opet u alhemiji: "Tako zn&f, kaZe Ripleus, "da ie se tvoj podetak dogoditi oko zalaska,odatle ieS se okrenuti oko ponoii; tada ie svetlostisasvimizgubiti svoj sjaj i ostaie5 devedesetnoii u mradnoj vatri distili5tabez svetla: onda moraS usmeriti svoj^hod prema Orijentu, tamo ie5 proii kroz nzh(,ite boje", itd.'" Alhemijsko delo podinje silaskom u mrak (nigredo), odnosno u nesvesno.Oranje, to jest zauzimanje zemlje,dogadase "patrispraecepto",po naredenjuOca. Bog nije, dakle, enantiodromijukoja je podela godinu 1000. samo predvideo, vei je i smeraoda je napravi. Svetskim mesecomRiba vladaju tako dva nadela.Ribe su ovde, poput volova, paralelne,to jest usmereneka istom cilju, iako je jedna Hristos, a druga Antihrist. 232 T ako otprilike zamiSljamo verovatno rezonovanje (uko liko se oval inaz ovde moZe upotrebiti) ranog Srednjegveka. Ne znatrr da li se o jednom takvom argumentu ikad svesno diskutovalo. To bi ipak moglo biti moguie, je_rgore spomenuto talmudskoprorodanstvoza anno Domini 530.tu'dozvoljava da se s jedne strane pretpostavlja astronomski proradun, a s druge astrolo5ka aluzija na X S koju su preferirali jevrejski majstori. Nasuprot tome, postoji i moguinost da ovde nije red ni o kakvom svesnom odnosu prema astroloskim predstavama vei o proizvodima nesvesnog.Da je ovo poslednjesasvimu stanjuda stvara takva "posmatrqnja"to se dovoljno znaiz iskustvasnovai analize bajki i mitova.'* Slika ribd kao takvih bila je svesno,ideja, op5te dobro, i mogla je - nesvesno- da simboli(kt inaLava znadenje.U ovo vreme (11. vek) jevrejski astrolozi podeli su, kao Bto smo spomenuli,da proradunavajurodenjeMesije u X a op5teoseianje da je podelo novo doba jasno je inazio Doakino da Fiore (Gioacchino da Fiore). 233 Tekst na5eg Otkrivenja po Jovanu te5ko da je nastao pre 11. veka, ili mnogo kasnije. Podetkom 11. veka, to jest, astrolo5ki, usred eona Ribd jeresi su, naime, svuda izbijale poput
t34 pedurakaiz zemlle, i karakteristidnoje da se vei odmah na podetkupojavljujeHristov protivnik, drugariba, naimedavokao demijurg.Istorijskigledano,ova idejajestevrstagnostidkerenesansetako 5toje demijurggnosticizpgvaZiokaomanjevrednoili dakzto biie od kogapotidesvezlotu'. U ovoj pojaviie mahlan njensinhronicitet,to jest astroloSkiodredentrenutakkada sepojavila. 234 To 5to su katarskeideje prodreleu alhemijunije nimalo dudno.Nisu mi, medutim,poznatinikakvi tekstovikoji potvrduju unutaralhemijei da bi kao tadaje katarskisimbolribe preno5en kav mogaobiti odgovotanza Lambsprinkovsimbolribe kao arkan-materijei njeneunutarnjeantinomije.Lambsprinkov simbol revitaliverovatnonije nastaopre kraja 16. veka i on oznadava paralelneribe zacijnarhetipa.On predstavljadve suprotstavljene koje plivaju u moru - in nostromari - pri demuse misli na aqua permanens,arkan-materiju.One su oznadenekao spirituset anima,kaojelen i jednorog,dvalava,pasi vuk ili dvepticekoje se mgdusobnobore, i time ukazujuna dvostrukuprirodu Merkura 106
235Ako su moja razmi5ljanjakoja podivajuna izvesnom simbolidnogmiSljenja tadna,onda poznavanjusrednjovekovnog smo ovde doSli do znatnepotvrdemog shvatanjaizloLenogna podetku.Sa godinom1000.podinje,naime,jedandrugi svetkoji se najpreobznanjujeu dudnimreligioznimpokretimakao Stosu bogomili, katarioalbigenzi,valdenzi, pauperesSpiritus, fratres liberi Spiritus,beguini,beghardi,itd., i u religiji o SvetomDuhu Eoakina da Fiorea. Meduove pokretespadai procvatalhemijei - last not least- protestantizam, prosvetiteljstvoi prirodnenauke, pojadavanje do istinski davolskogSto ga doZivljavana5e uz weme, uz istovremenouzmicanjehri5ianstvapred napadimaramaterijalizmai "realizma". cionalizma,intelektualizma, 236 Na jednom konkretnomprimeru helimda pokaZemna Radi se o koji nadinsimbol ribe autohtononastajeiz nesvesnog. sludajujedne mladeZenekoja je oduvekimala neobidnoLivei pogledana plastidnesnove.Bila je pod uticajemmaterijalistidog je svetsvogaocakoji Ziveou ne ba$sreinombraku.Od ovih, za
135
nju, nepovoljnihodnosa,onasebranilatako Stoje stvorilaintenzivanunutarnjiZivot,i to joSu detinjstvu,Svojerodite[iezamenila je dajaj do sedmegodinesanjala ie sadvastablau ba5ti.Od Seste dobri Bog obecaozlatnu ribicu. Od tog vremenadestoje saie niala ribe. Kasnijeoneko vremepre nego 5to,je zbog razliditih problemado5lana ledenje,sanjalaje da stoji na obali Limatai da Tiledau vodu. "Neki iovek bgcazlatnik u reku, tada vodapostaje prozirna i vidi se do dnalj7. Tamose nalazi koralni grebei f mnoitvo riba. Medu njima su neke sa srebrnastimsjajnim lrbuhomi zlatnimledima".Tokom ledenjaimalaje sledeii san: "Dolazimna obalu iiroke reke. U poietku ne vidim rnnogo,sarno vodu,zemljui stenu,Bacamlistovesa mojimbeleflkamau vodus oseianjemda time neito vraiam reci. Odmahnakontoga dobijam pecaiki itap. Sedams njint na kameni pecam,Joi uvekne vidimniita osintvode,zemljei stene.Odjednomzagrizlaje jedna leika riba. Ima srebrnasttrbuk i zlatna leda.Kad samje izvukla na kopnopredeoje oiiveo: stenase izdvajakao najstarijaosnova zemlje;trava i cveie rastlt,a grmlje se iiri premaiumi. Podi\e se vetar i sve se krece.Sedirnneizmernonapetaali sasvimmirno. {)djednornsa straneiza meneiujem glasgospodinaX (X je stariji tovek kogaonapoznajesamoprekoslikei po pridi,ali koji je za rrju autoritet).On kale tiho ali jasno: "Strpljivotn,u najdubljem trnutarnjem predelupripadariba, hranadubine.'U tom trenutku oleomenese pravi krug koji delom dodiruje i vodu.Zatim opet i:ujemglas: 'Hrabrom,u drugompredelu moie biti pobeda; tu, naime,vlada borba.'Tadase oko menepravi drugt krug koji ovaj put vet dodiruje i drugu obalu. Istovrimenodaliina ie otvara i vidi se razliiito oblikovanazemlja. Suncese rada iznad hortzonta.Cujernglas kao da govori iz dal,jine:'Treti i ietvrti predeo nastaju,na isti naiin povetani,iz prethodnih.Ali ietvrti predeo,ovdeglas zastajenq/yenutakkao da razmiilja -'ietvrti predeose nudovezujena prni'uo. Onje najviii i istovremenonajdublji;jer najviie i najdubljese sjedinjuju.Oni su u osnovijedno."' - Txda soprobudilasazujanjemu u5ima. 237 OvaJsan ima sve karakteristiketakozvanog"velikog sna",a osimtogaposeduje kvalitet"promi3$enog" Stoje karakter-
137
r3 6 isti0noza intuitivni tip shvatanja.Ako je snevadu ovo vremevei imao izvesna psiholoBkaznanja, ipak mu je nedostajalobilo kakvo poznavanjeistorijske simbolike ribe. O pojedinostima da setako ircazim, trebaprimetiti sledeie:obalarekepredstavljao je intuitivanpoku5ajda se 'upecaju' pragka nesvesnom. Pecanje nesvesnisadrZaji(ribe),odnosnoda se shvate.Srebroi zlatoribe oznalava(na alhemijskomjeziku) Zenskoi mu5ko,daklehermafroditlK aspektribe, to ukazujena nju kao complex.iooppgpitorum'u'. Ona takodetu dovodi do magidnogoZivljavanja"'. Staracje personifikacijaarhetipa starog mudraca. f{.iba kao jelo "dudesnojelo" vei nam je poznata.Ona je (euharistidko) "savr5enih"(teleioi).Prvi krug koji dodirujevodupredodava(parBorba odgovarakonfliktu suprotcijalnu) integracijunesvesnog. je nosti.Kao Sto ona izmedusvestii Senke.Drugi krug dodiruje "drugu obalu", gde se, naime, odvija ujedinjenjesuprotnosti. u indijskom "Zivinomsistemu"zove Tako se arkan-supstanca para-da,,]'$to daje drugu obalu", a ona je, kao na Zapadt, posebnimhijatusompredMerkurtrr. Cetvrtaoblast,nagla5ena stavljajedno koje,plikljudujucise onim trimaobuhvatasvedetiri u jednojedinstvor". Krugovinaravnopravemandaluu kojoj se poklapasa srediStem. To podseia periferija,3toje paradoksalno, na staru BoZiju predstavu:"Deus es[.qirculuscuius centrum ubique, circumferentiavero ourquu-Il3." Motiv podudaranja prvog sa detvrtim izl:ahenjevei u Marijinom aksiornu:"Od jednog postajedva, od dva tri, a od treieg dolazijedno kao detvrto" (to hentetarton). 238 Ovaj san,takoreii ukratko,rezimiraditaw simboliku procesaindividuacijei to u osobikojoj je literaturao ovom predmetu bila sasvimnepoznata.Takvi sludajevikoji nisu nikakve retkosti hebalo bi da navedu na razmi$ljanje.Oni upravo dokazuju postojanjejednog nesvesnog"znanja" u pogledu procesaindividuacijei njegoveistorijskesimbolike.
XI
ALHEMIJSKOTUMACENJERIBE 239'Vratimo se sadaproblemu koji je najavljen gore citiranim "Instructio de arbore solari", naime pitanju kako se riba hvata. Eheneis privladi brodove na nadin koji bi se najbolje mogao uporediti sa uticajem magneta na gvoZde. Privladnost potide, kako pokazuje predanje, iz ibe i zaustavlja vozilo kojim dovek upravlja ili kormilari'. Nagla5avamovu, naizglednevaZnu pojedinost, jer, kao Sto iemo videti, u alhemijskom gledanju privladnostne potidevi5e od ribe vei od magnetakoji se nalaziu posedudoveka i sa svoje stranevrsi ono privladenjekoje je do lada predstavljalo tajnu snagu ribe. Predodimo li sebi njegov r,na(aj,lako iemo razumeti da od ovog arkanskog sredilta zra(i moina snaga privladnosti koja se lepo moZe uporediti sa magnctizmom Severnogpola'. Kao Stoiemo dalje videti i gnostici su slidno govorili o magnetskomdelovanju njihove sredi3nefigure (tadka, monada, Sin, itd.). Stoga je zna(,ajnanovina Sto se alhcmidar priprema da rukuje instrumentom od koga odekuje da ie zraditi istim silama kao i Eheneis, ali u obratnom smeru. Ovo preokretanje je za psihologiju alhemije vaZno zbog toga Stopredslavlja paralelan sludaj prema zahtevu adepata da stvore filius rnacrocosmi,odgovor Hristu kroz svoju vestinu - Deo concetlonte.Time artifex, odnosnonjegov instrument,na izvestan nadin 'tltuzimamesto Eheneisa,kao i sve ono Stoon znadi kao arcanum. t)n je ribi takoreii ukrao tajnu i Zeleo da arcanum izvude na povr3inukako bi iznjega stvorio lilius philosophorum,lapis. 240 "Magnet mudraca", koji bi trebalo da dudesnu ribu izvude,moZe se,naime,kako tekst najavljuje,uiiti. SadrLajovog tajnog udenja jeste stvarni arcanum alhemije koji se tide pronalaskaili proizvodnje prima materia. "Doctrina" ili "theoria" jc personifikovana ili, bolje redeno, konkretizovanakao Mercurius non vulgis id est philosophorum.Ovaj pojam je dvostruk poput antidkog Hermesa;on je dastajna supstancanalik na Zivu, tas filosofija. Dom Perneti (Dom Pernety) izraLavaovaj quid-
138 proquo drastidno sledeiim redima: "La matibre du mercure philosophique...a une vertu aimantive^quiattire desrayonsdu Soleil et de la Lune le mercuredes Sagesr."O prima materiji adeptigovore veoma mnogo ikaLlu vrlo malo; tako malo.dak da se o tome uglavnom o" trroZ" dobiti nikakva predstava4.Ovo pona5anje ukazuje na zna(,ajnute5koiu u razmi5ljanju, Stoje i razumljivo s obzirom da takva materija iz koje bi se mogao napraviti lapis uop5tene postoji, niti je iz nje ikada napravljenlapis na bilo koji nadin koji bi odgovarao odekivanjima; zato oznakemateria prima ukazuju na neStoSto ne predstavlja nikakvu odredenugradu, vei je mnogo vi5e intuitivan pojam za psihiiku poietnu situaciju. Kao Stoje na primer voda Zivota, oblak, nebo, senka,more, majka, Mesec,zmaj,Venera,haos,massaconfusa,microcosmos,itd. 241 U velikom broju tih imena figurira i "magnesia"pod kojom ne bi trebalo-podrazumevatimagnesia usta (magnezijum oksid) farmakopeje)). Magnesia je naprotiv "tota mixtio" ili 'de qua extrahitur ista humiditas"o(scl. radi"copulatamixtio", calis.lapidisnostri)'. U traktatu"Aristotelesde perfectomagisterio'n opisuje se komplikovana prpizvodnja magnezije. Ona predstavljaizbeljenu arkan-supstancuv. Pandolfusu "Turbi" kahe: "Iubeo g4pereoccultum et honorabile arcanum quod est, magnesia albaru."Kod Ilajnriha Kunrata (Heinrich I(hunrath) magnez1aje sinonim sa "haosom" i "Aes Hermetis". On ie naziva "Katolidko ili univerzalno to je (op5te svetsko)od tela, duha i du5e prirodno sadinjenotrojstvo - ili biie (samo jedno istinsko Subiectum Catholicon) i pravo univer44lno Materiam Lapidis Philgqophoru-l 1." Magneiljaje Zenskel2,u ^ugo"t mu5ke prirode". Ona zato nosi "u svom stomakusal Armoniacum et vegetabile", pri demu ovo poslednje predstavlja arkan-supstancu kamena.'* JoS u grdkoj alhemiji, magnezija,odnosnomagnes, jeste hermafroditskasupstancaza promene". Magnez4aje za alhemidarane samo po zvuku, vei i po smislu, vezanaza "magnes"' kao Sto to pokazuje jedan Rosinusov "recept": "IJzmi dakle ovaj oZivljen kamen, to jest onaj koji u sebi ima duSu i to merkurieleto, koli je obdaren oseianjima, to jest koji opaZa prisustvo i uticaj magnezge i magneta i koji je i calaminaris i
139 kamenkoji je Ziv kretanjemna mestu,vraianjem i odbijanjem", ild.
t'
24212 ovog tekstadovoljno sejasno vidi da se kod alhemrjske procedure nikako ne radi o hemijskim procesima,jer za tako no5to Supstancakoj.a ie se menjati ne mora da ima ni Zivosti ni Culnaoseianja. Njoj su, medutim, neophodnepsihidke funkcije kada se, kao kad je red o rnagneziju,radi o jednom od mnogo i't,razakojima su adepti oznatavali nesvesno,dakle upravo onaj okultni deo psihe koji im je izmakao prilikom spontaneprojekcije runepoznatu hemijsku materiju i koji ih je zaludivao stotinama arkan-supstanci.Naravno, samo glupe medu njima, koji isuvi5e dugo nisu ni5ta primeiivali, iako u tekstovimanjihovih klasika nije bilo malo nagove5tajakoji su mogli da ukaZu na pravi put. NaZalost,mi danasnismo toliko izalli iz Srednjegveka da bismo lako mogli da razumemo namere alhemije bez prethodnog savladivanja znatnih te5koi a. 243 Lapis animalis Rosinusa je, dakle, zami5ljen kao oZivljenobi(e, za koje se pretpostavlja da osecauticaj magnesije i magneta,odnosno, da lh opaia (sentientem).Magnus je, takode "oZivljenastvar". Tako kaZeJurisconsultus i alhemi{,arizBazela .foanes Hrisipus Fanianus (Ioannes Chrysippus Fanianus): "Ako se jednom Talesu od Mileta dopalo da onaj Herkulov kamen, to jest magnet, nazove Zivom tvuri, zato Sto privladi gvoZde i izgleda da ga kroti, za$to mi ne bismo i so... nazvali Zivim biiem'"" Dorneus pi5e: "Udi nas magnetskikamen u kome sc (odima) ne vidi a magnetskasila koja privladi gvoZde,zato Sto jc u niemu sakriven duh (spiritus) koga dula ne mogu da primete"." Koliko je neshvatljivostmagnetizmanuminozno deIovala na ljude ranijih vremena upedatljivo svedodi Avgustin: "'/,namo", pi3e on, "za. magngtni kamen da on na dudesannadin privladi gvoilde od dega sam jt^e,kad sam to prvi put video, rra.jeZio"(vehementerinhomri)". I humanistaAndreja Aliati (Andrea Atciati) (+ 1550) uzvikuje: "Quare qui primum magnctis virtutem trahentis femrm agnoverit et viderit, non potest non illico in admirationemrabi... Neque satis est, si aliqui harum renrm arcanam quandam vim tam vulgo tritam nobis obtrudant.
140 illarr vim, de qua nihil preter Quomodo enim definient o^c_cultam nomen possuntostendere?2l"Slavni anatom'i astrolog Gabrijel Falopijus (Gabriel Fallopius) (1490 - 1563)je navodnomagnet zajedno sa Zivom i purgancom smatrao za neobja5njivaduda diji je "effectus cum stupore sit admirandus",kako kaZe Libavijus (Libavius) u svojoj "Ars prolatoria"".Iz takvih izjava moZe se jo5 uvek prepoznati naivna reakcija inteligentnih ljudi sklonih razmi$ljanju za koje su takvi prizori znadili neobja5njiva duda. Razumljivo je zato Sto su objekte kojima su se divili oseiali kao oiivljene (calx viva, lapis animatu itd.). Tako je i magnet jedno oduhovljenobiie, poput tajnovitog kamenakoji posedujesposobnost oseianja. (/ "Duodecim tractatus"z' magnes figurira kao simbol "aquaroris nostri" (voda na5erose),"dija je majka sredi5te kako nebeskih tako i zemaljskih" Sunca i Lune. Ovu vodu (poznatu kao aqua permanens)anonimni autor apostrofira na sledeii nadin: "O sanctaet admirabilis natura, quae filios doctrinae errare non permittis, sicuti in vita humana in dies demonstras.Porro in hisce... Tractatibus tot rationes naturalesin medium attuli, ut... Lector, intelligere qossit ea omnia, quae oculis meis Deo vidi" ild."benedicente 244 Osnovna misao ovde je ideja o udenju, "aqua doctrinae". Kao $to smo gore vei videli, "magnet" ili "nebeskarosatr mogu se uditi. On simbolizuje, ba5 kao i aqua, samo udenje. Nasuprot njemu nalazi se "animirani kamen" koji "opaZa" uticaj magneta, odnosno uticaj para magnesa i magnez;4e.Animirani kamen, kao i magnet, jeste upmvo arkan-materija,i samo takve supstancegrade ono jedinjenje koje napokon vodi ka cilju, odnosno ka lapis philosophorum-u koji ima telo, du5u i duh. Dorneus kaZe: "(Gentiles pagani) Inquiunt enim, natura naturam sibi similem appetit, et congaudersuae naturae,si alienae iungatur, destruitur opus naturaet'". On aludira na onaj aksiom koji se obidno pripisuje alhemidaruDemokritu (Demokritos).'r HrprSolq tfl
t4l 245 Kao Sto magnes i magnez4a obrazqu par, tako je, znamo,i "lapis animatussive vegetabilis"'' jedan rebis i hermaliodit koji nastajeiz kraljevskesvadbe.Suprotstavljenasu, dakle, dva para koji uzajamnompri"vladnoSiugrade quaternio,to jest Cotvorostrukuosnovu celine'". Parovi, kao Sto se iz simbolike vidi, znadejedno te isto, naime iedancomplexiooppositorum,odnosno "ujedinjujuii simbol""'. Ako u naSim tekstovima nisu predstavljenikao jedno te isto i kao podudarni s arkan-materijom, onda za to postoji razlog, koji se medutim ne moZe prepoznati u simbolima postavljenimza kombinovanjeobe supstance.Arkan supstancaje ponekad na primer, magnezia, a tamo voda, ovde magnet, a tamo riba; pa ipak obe oznadavajumateria pnma iz k
142 obja5njenjumagneta:"Mais il ne faut pas s'imaginerque ce1aiman soit I'aiman vulgaire. Ils (alhemidari) ne lui ont donn6 ce nom qu'a cause de sa sympathienaturelle avec ce qu'ils appellent leur acier (adamas).Celui-ci est la mine (materia prima) de leur or, et l'aiman est la mine de leur acier. Le centre de cet aiman renferme un sel cach6, un menstrue propre h calciner I'or philosophique. Ce sel pr6pare forme leur mercurs, avec lequel ils font le magisteredes Sagesau blanc et au rouge. Il devigntune mine de feu c6leste,qui sert de ferment h leur pierre", itd." Po njegovom mi5ljenju magnet, dakle, sadrZikao tajnu svog dejstva so koju je adeptpripremio. Kad god alhemidargovori o "soli" on veoma uslovno pod tim podrazimeva NaCl ili neku drugu so. S prilidnom sigurno5iu se moZe pretpostavitida on uop5tenije u stanju a da ne uzme njeno simbolidko znadenje, i zato misli i na hemijsku supstancukao sal sapientiae.To je ona u magnetu skrivena i od strane adeptaproizvedena so; to jest ona je s jedne strane proizvod njegove ve3tine, a s druge, ona se ve(, na'laziskrivena u prirodi. Ova protivurednost resava se bez napora pretpostavkom da j e j ednostavnored o proi ekciii i ednog p sihiikog sadrZaia. 248 Slidno stanje stvari nalazimo kod Dorneusa. Ovde, istina, nije red o soli mudrosti,vei o "veritas" koja je zaniega, s jedne strane, skrivena u prirodnim stvarima, a s druge, odigledno predstavlja jedan "moralan" pojam. Veritas za njega zna(i "medicina, corrigens et transutamsid, quod non est amplius, in id quod fuit ante colluptionem, ac in melius, et id quod non est, in id 'isubstantiametaphysica" quod essedebet33"lOva "istina" jeste koja je skrivena ne samo u stvarima, vei i u ljudskom telu: "In corpore humano latet quaedam substantia metaphysica, paucist simis nota, quae nullo... ipdiget medicamento,sed ipsa medicamenfumest incorruptum'*". Stogaje "Chemistarum...studium in sensualibusinsensualemillam veritatem suis cempedibusliberare"35.Prema tome, onaj ko Leli da ovlada hemijskom ve5tinomo taj mora da studira "pravu filosofiju", a ne "aristotelovsku", kako dodajeDorneus, jer pravo udenjeje premaKolesonu magnetko' jim se iz tela moZe osloboditi "Centrum veri" (srediBteistine), i dime se telo moZe menjati. "Philosophi", pi5e Dorneuso "divino
143 quodam afflatu cognoverunt hanc verfutem, caelestemque vigorem a suis compedibusliberari posse:non contrario,... Jed suo simili. cum igitur tale quid, sive in homine sive extra ipsum inveniatur, quod huic est conforme substantiae,... similia similibus essecorroboranda,pacepotius,quam bello", itd.36 249 Utenle, dakle, koje se mote svesnimputem steii preko divino quodam afflatu, ieste istovremeno i instrument koji je u stanju da objekt doctrina-e ili theoria-e oslobodi njegove zatodenosti u "telu", jer simbol za udenje - magnet - istovremeno ozna(ava i jeste misteriozna "istina" o kojoj govori. U svesti adeptaudenjesepojavljuje kao poklon SvetogaDuha. Ono ie thesaurusznanlao tajni vestine,i to blaga skrivenogu prima materia zakoje se smatrada se nalazi izvan doveka.Blago udenja i dragocene tajne za koju se pretpostavljada se nalazi u tamnoj materiji jesu jedno te isto, Stoza nas ne znadi nikakvo otkriie, 6uduii da vei dugo vremena znama da takve tajne svoje postojanje zahvaljujy. nesvesnojprojekciji. Dorneus je mislilac koji je prvi i najjasnije prepoznao dilemu alhemije: Rei je o jednoj te istoj arkan-supstanci,bez obzira da li se nalazi unutar ioveka ili izvan njega. "Alhemijska" procedurase odvija i spolja i iznutra. Ko nije u stanju da oslobodi "veritas" iz okova vlastite duse,tome neie poci za rukom ni fizidki opus, a ko ume da napravi kamen, taj to ume jedino na osnovu pravog udenja, putem kojeg se i jam menja, ili koju proizvodi usled vlastite promene. 250 Na osnovu ovakvih razmi5ljanjaDorneus dolazi do uvfdl da je samospoznajaod fundamentalnog zna(aja. "Fac igitut", kaZeon, I'ut talis evadas,qualetuum essevis quod quaesieiis opy.''." Odekivanja koja se ulaZu u delo moraJu ,", d*giredima, usmeravati na vlastiti Ego. Proizvodnja arkan-supstance, generatioMercurii, moguia je samo nekome koji posedujepotpuno poznavanje udenja; ali "non possumusde quovis dubio qer_ !1oresfieri, quam experiendo,nec melius quam in nobis ipsis38." Udenje, dakle, izraLava,unutarnje iskustuo ili u velikoj meri zavisi od njega: "cognoscat hominis in homine thesaurumexistere maximum, et non extra ipsum. Ab ipso procedit interius... per quod operatur extrinsecus id, quod oculariter videt. Ergo nisi
144 mente caecusfuerit, videbit (in est) intelliget, quis et qualis sit^tntrinsecus, luceque naturae seipsum .og;ot."i per &terioru39". Arcanum se u prvom redu nalazi u doveku; to je njegovo pravo Sopstvo*' za koje on jo$ ne zna, vei ga upoznajeiskustvom u spolja5njem svetu. Zato Dorneus od alhemidara zahteva'."Disce ex te ipso, quicquid est et in caelo et in terra, cognoscere,ut sapiens fias in omnibus. Ignoras caelum et elementa prius unum fuisse,divino quoque.abinvicem artificio separata,ut et te et oml" nia generarepdsr"it?4 251 Buduii da "poznavanje" sveta "stanuje u njegovim vlastitim grudima", adept svoje poznavanjesvetamora da crpe "iz samogasebe",jer njegovo Sopstvokoje tek mora da upozna,jeste deo te prirode koja je nastala iz prajedinstvaBoga sa svetom. Ovde, odigledno,nije re( o onom znanju koje se bavi prirodom Ega, a koje se veoma lako i stogarado zamenjujesa samospoznajom. S ovog razloga, svako ko ozbiljnije poku5a da samoga sebeprepoznakao objekat biva optuZenza egoizami samoljublje. Takva spoznaja nema, medutim, nideg zajednidkog sa subjektivnim znanjemEgoa o samom sebi. To lidi na psa koji juri svoj rep. Ono prvo predstavlja, medutim, tesko i u moralnom pogledu zahtevnoproudavanjeo kome takozvanapsihologija ne zna niSta, a obrazovana publika samo rnalo. Pa ipak je alhemidar makar posrednoimao pojma o tome: on je barem sa sigurno5iuznao da kao deo celine nosi u sebi i sliku celine, "nebe,skisvod" ili "Olimp", kako je tu misao formulisao Paracelzus". Ovaj unutra5nji microcosmus je bio nehotidni predmet ahemijskog istraLivanla. Danas bismo ovaj objekat oznadili kao kolektivno nesvesno,koje se mora oznaditikao objektivno,buduii da u svim individuama ostaje samo sebi identidno i predstavlja zato samo Jedno.Iz ovog univerzalnogJednogu svakom pojedincunastaje subjektivna svest to jest Ego. Tako bismo otprilike danas razumeli Dorneusovo "unum fuisse" ili "separatum divino artifico". 252 Ova objektivna spoznaja Sopstvajeste ono Sto na5 autor ima na umu kada kaZe: "Nemo vero potest cognoscetese, nisi sciatquid, et non quis ipse sit, a quo dependeat,vel cuius sit...
145 et in quem finem factus sit43." Razlikovanje izmedu "quid" i "quis" je izuzetno vaZno: dok "quis" ima jedan izrazito lidni aspekt i zato se odnosina Ego, "quid" je, medutim,neutrumkoji ne pretpostavljani5ta drugo do objekat potpuno liSen svakog personaliteta. Ovde se ne misli na subjektivnuEgo-svestpsihe, vei je samapsiha taj nepoznati,neprejudiciraniobjekatkoji tek valja is1r:aLitr.Razlikovanje izmedu spoznavanjaEga i Sopstvatesko da bi se ta{nije moglo izvesti nego ovom razikom izmedu "quis" i "quid". Ovde je jedan alhemidar iz Sesnaestog veka uspeo da uradi ne5to o Sta se izvesni psiholozi (ili oni koji sebi dozvoljavaju sudoveu psychologicis-u)i dan-danasspotidu. "Quid" (Sta) se odnosi na neutralno Sopstvo, na objektivnu datost totaliteta, buduii da Ego na jednoj strani kauzalno zavisi o Sopstvu, ili mu pripada, a na drugoj strani je usmerenprema Sopstvu kao prema ciju. Ovo poslednje podseia na zna(ajnu prrru redenicu iz "Fundamentum"-a Ignacija de Lojale (Ignatio de Loyola): "Homo creatus est (ad hunc finem), ut laudet Deum Dominum nostrum, ei reverentiam exhibeat,eique serviat, et per haec salvet animamsuam**.t' 253 Covek verovatno poznaje samo manji deo svoje psihe, ba5 kao Sto ima i veoma ogranidenuvid u fiziologiju svoga tela. Kauzalni faktori koji odreduju njegovu psihidku egzistenciju u velikoj meri leZe u nesvesnim procesima izvan svesti, tako u njemu dejstvuju i finalni faktori koji takode potidu iz nesvesnog. Kauzalne faktore je na elementarannadin dokazala psihologija Frojda, a ovo poslednjeAdlera. Causaekao i fines prevazilaze, dakle, u stepenukoji se ne moZe proceniti, svest,Stoistovremeno zna$ da su njihov sastav i dejstvo nepromenljivi i neotklonivi, sve dok naime ne postanupredmet svesti. Oni se mogu korigovati jedino kroz svesni uvid i nnoralno odludivanje, fuog dega od samospoznajepostoji toliki strah, ali zbog dega je ona i neophodna. Ako, dakle, redenicu iz "Fundamentum"-a oslobodimo teolo5kogjezlka, onda ona glasi: Svestje nastalas ciljem da prepoznl (laudet) svoje poreklo iz vi5eg jedinstva (Deum), da taj izvor briZljivo sagleda(reverentiam exhibeat), da njegove odredbe sprovodi inteligentno i odgovorno (serviat) i time ukupnoj psihi
146 posredde optimum Zivotnih i razvojnih moguinosti (salvet animam suam). 254 Ovaj prevod ne samo Stozvudi, vec i treba da bude racionalistidan, odnosno razuman, jer moderan duh uprkos ozbiljnom trudu vi5e ne razume sada vei dvehiljadugo5njijezik teologije,ukoliko se ne slaZes razumom.Posledidno,opasnostda ie nedostatakrazumevanjabiti zamenjenpridanjem, afektacijom i prisilnom verom ili pak rezignacijomi ravnodu5no5iuvei odavno je prisutna. 255 Konadnaodredenjakoja u nama deluju nisu ni5ta drugo do oni talenti koje "homo quidam nobilis" (Luka 19,13 i dalje) poveravasvojim "servis" (robovima)kako bi oni mogli da trguju njima. Nije potrebno imati previ3e maSteda se zamisli Staovo upetljavanje u svetovno zna(i u moralnom smislu. Samo detinjast dovek moZe da uobrazi da zlo nije uvek i svudaprisutno i ukoliko je on viSe nesvestan,utoliko mu davo vi5e sedi zawatom. Zbog ovog unutarnjeg odnosa prema crnoj strani, masovnom doveku tako neverovatno lako pada da ne razmi5ljajuii udestvuje u najuZasnijimzlodinima. Samojedna Stoobimnija i Stobespo3tednija samospoznajakoja dobro i zlo vidi u pravom odnosu, i u stanjuje da odmeri motive ljudskih postupaka,nudi izvesnojemstvo da krajnji renltatneie ispastiprevi5e1o5. 256 Odludujuii znadaj samospoznaleza alhemijski proces preobraZenja nalazimo najjasnije kod Dorneusa, u drugoj polovini 16. veka. Sama misao je, medutim, mnogo starija, i prisutnaje jo5 kod Morienusa Romanusa (7 - 8. vek) u sentenciji koju je, kako sam kaZe,napisaona ivici hermetidkeposude: "OnTfs qui secum omnia habent, alieno auxilio nullatenus indigent"." Ovde se ne radi o nekom posedovanjusvih neophodnih hemijskih supstanci,vei o jednoj "moralnoj" stvari kao Sto se iz tekstajasno vidi*o. Bog je, kaZeMorienuso stvorio svet iz &tni nejednakaelementai postavio doveka medu njih kao "veii ukras" (maius ornamentum). "Heac enim res a te extrahitur: cuius etiam minera tu existis, apud te namque illam inveniunt, et ut verius confitear, a te accipiunt: quod quum probaveris, amor eius (rei) et
147 dilectio in te augebitur47."Ova "stvar"je lapis, za koji Morenius kaLe da sadrZi detiri elementa i da se moLe uporediti sa kosmosom i njegovim sastavom.Postupakkoji je ggophodanza dobrjanjetog kamena"ne moZe se voditi rukama"*o.Redje, naime, o "ljudskom stavu" (dispositiohominum). Samoje on u stanjuda sprovede "promenu priroda" (naturarum mutatio). Ova pro-mena 49. si dogadaputem coniunctio,kbja predstavljaesencijudela 257 Ye(, spomenuti traktat "Rosinusad Sarratantam Episcopum" - koji, ako izvorno moLdai nije arapski,ipak spadamedu ngjstarijearapsketekstove,- citira izvesnogmagus philosophusa)u: "Hic lapis est subtus te, quantum ad obedientiam: supra te, quo ad dominium: e{go a te, quantum ad scientiam: circa te, quantum ad aequalesf,r".Ovo mesto je pomalo nejasno.Ali iz njega ipak proizilazi da kamen stoji u nesumnjivom psihidkom odnosu prema doveku: adept moZe da s jedne strane od njega odekujeposlu5nost,a s drugekamennjim vlada.U meri u kojoj je kamen stvar znanja ili "nauke", on potide od doveka.Ali se on nalazi i izvan njega, i to u njegovom okruZenju, kod njemu "aequales"- iztaz koji sam zato preveo sa "sebi ravnim". Moglo bi se reii i "s jednakomnamerom".Ovaj opis odgovaraparadoksalnom stanju stvari kod Sopstva,kao Stopokazuje njegova sim* bolika. On je i najmanji koji se lako moZeprevideti i odgurnuti u stranu. Njemu je dak potrebna pomoi i svest ga mora opaziti, duvati i gotovo izgra;diti,i to tako kao da ranije nije ni postojao i kao da je tek brigom i predano5iu doveka pizvan u bivstvovanje. Nasuprot tome, iskustvomje dokazanoda ono postoji od davnina i da je starije od Ega, i da ne predstavljani5ta manje nego tajni spiritus rector na5esudbine.Sopstvone postajeosve5ienosamo po sebi, vei je oduvek bilo predmet udenja ako se uop5teudilo putem tradicije znanja (na primer PuruSino udenje o Atmanu!). Buduii da predstavljasu3tinuindividuacije, i da je individuacija nemoguia bez dovekovogodnosasa sopstvenomokolinom, ono se nalazi i kod svih onih koji isto misle a sa kojima su moguii individualni odnosi. Osim toga, Sopstvoje arhetip koji uvek predstavlja situaciju u kojoj je sadrZano.Otuda se, kao i svaki arhetip, ni Sopstvo ne moZe lokalizovati u prostoru Ego-svesti, vei se pona5akao atrnosferakoja okruZuje doveka i koja se kako pros-
148 torno tako ni vremenski ne moZe sa sigurno5iu razgraniditi. (Otuda su za arhetipovetako destovezani takozvani sinhronistidki fenomeni!) 258 U-- Rosinustraktat-t nailazimo na paralelu sa Morienusom52: "Hic lapis talis est res, quaein te migis fixa est, a Deo creata,et tu eius minera es, ac a te extrahibur,et ubicunque fueris, tecum inseparabilitermaner...Et ut homo ex 4 elementis est compositus,ita et lapis, et ita est ex homine, et tu es eiusminera, scil. per operationem:et de te extrahitur,scil. per divisionem: et in te insparabiliter manez scil. per scientiam.Aliter in te fixa, scil. in Mercurio sapientum:tu eius minera es: id est,in te est conclusaet ips (a) m53occultetenes,et ex te exlrahilur,cum a le reducitur et solvitur: quia sine te completi non potest, et tu si17 ins (a) vivere non potes,et sic finis respicitprincipium et contra 259 Izgleda kao da je ovaj tekst komentar odgovarajuieg mesta kod Morienusa. Iz nlega saznajemoda je Bog u doveka usadio kamen, da dovek u postupku (operatio) predstavljanjegovu prima materia (minera), ili da ekstrakcija odgovara takozvanim divisio ili separatioalhemijskeprocedure,i da kroz svoje poznavanjekamena dovek ostaje neraskidivo vezan za Sopstvo. Pod postupkomkoji je ovde prikazan moglo bi se lako razumeti privodenjesvestijednog nesvesnogsadrLaja.Fiksacijamudracau Merkuru odgovaralabi, otud, tradiclgnalnom hermetidkomznanju buduii da Mercurius olidava nous", i zahvaljujuii tom znanju, Sopstvo, kao sadrZajnesvesnog,postaje svesno i fiksira se u svesti.Bez vei postojeiih svesnihpojmova apercepcijaje, kao Sto znafrro)nemoguia. Ovom dinjenicom mogu se objasniti urnoge neurotidke smetnje koje se su5tinski zasnivaju na tome Sto se u nesvesnomnalazekonstelacijeizvesnih sadrZajakoji se zbog nedostatka apercipirajuiih pojmova koji bi ih "pojmili", ne mogu asimimilovati. Zato je toliko izuzetno vaLno da se deci ditaju bajke i legende,a odraslimaobja5njavajureligiozni pojmovi (dogmata), jer oni predstavljaju instrumentalnesimbole pomoiu kojih se nesvesni sadrZaji uvode u svest, tamo tumade i integri5u. Jer, ukoliko se to ne dogodi, onda ie njihova, destoznatna energija,
149 obidno oticati na manie nagla5ene,svesnesadrZaje,i pojadatinjihovu intezivnostdo patolo5kogstepena.Iz toga nastajunaizgled bezrazlolne fobije ili opsesije, kao Sto su prenapregnuteideje, idiosinkrazije, hipohondridne predstavei intelektualne perverzije koje se od mesta do mesta maskiraju u socijalno,religiozno ili politidko ruho. 260 Stari majstor, kao Sto pokazuje tekst, vidi u alhemijskom opusu neku vrstu apokatastasisa, ponovno uspostavljanje podetnogsppja u poslednjemvremenu("finis respicit principium et contra")to. To je tadno ono Sto se dogada u procesu individuacije, bez obzira da li se on odvija kao hri5ianski preobraZaj ("tako da ne postanetepoput dece"), ili kao Satori - doZivljaj u Zenu ("pokaLimi tvoje iskonskolice"), ili kao psiholo5kirazvojni procesu kome iskonski teLnjaka celini postajesvesnode5avanje. 261 Alhemidaruje bilo jasno da 'icentrum",to jest ono Sto ni ozna(avamo kao Sopstvo, ni u kom sludaju ne leZi u Ego svesti,vec izvannje, istina vei "u nama",ali ne "in mentenostra", u onom Sto mi, a da to ne znamo, takode predstavljamo,dakle u onom "quid", koje po Dorneusu jo$ imamo da prepoznamo. Danas to nazivamo nesvesnim i razlikujemo pritom jedno lidno nesvesnokoje nam omoguiuje spoznajuvlastite "Senke",i jedno ne-lidno nesvesnokoje nam omoguiava spoznaju arhetipskog simbola Sopstva.Buduii da ovo shvatanjealhemidarujoS uvek nije bilo dostupno,i da nije imao pojma o teoriji spoznaje,morao je stoga da svoj arhetip na tradicionalan nadin pomeri u prostoru; u ovom sludaju,dakle, u materiju, iako je ose6ao,kao Sto se to bez sumnje vidi kod Dorneusa i drugih, da se sredi5te,Sto je paradoksalno,nalaziu doveku, a ipak istovremenoizvan njega. 262 "Nekvarljiv lek", to jest lapis, kaZeDorneus, ne moZe se naii nigde osim na nebu,jer on je "nevidljivim zracima koji polaze sa svih stranada bi se susreli u sredi5tuZemlje, proZeo sve elemente i stvari i podiva nad svim stvorenjima". "Nemo in_seipso, sed in sui simiii, quod etian ex ipso sit, lenerare potest 57." 263 Vidimo kako se Dorneus ovde snalazisa svojim paradoksom: niko ne moZe ni5ta da stvori bez "obiectuma" (objekta)
150 koji je njemu slidan.On mu je, medutim, slidanjer potide iz istog irvora kao i ovaj; ako, dakle, Zeli da stvori medicina in comrptibiliso kamen, onda to moZe diniti samo u onome Stoodgovara njegovom vlastitom srediStu, a to je sredi5te u Zemlji i u svim stvorenjima.On, kao i njegov vlastiti centarpotideiz istog iTvora, koji je Bog. Razdvajanjeu naizgled neslidno,kao Sto su nebo, elementi,dovek, i tako dalje, bilo je neophodnosamoza din stvaranja. Sve Stoje razdvojenomora se opet ujediniti u proizvodnji kamena da bi se opet vaspostavilo pra-stanje Jednog. Ah, kaLe Dorneus: "Ex alis numquamunum faciesquod quaeris,nisi prius ex te ipso fiat unum... nam talis est voluntas Dei, ut pium consequantur opus quod quaerunt,et perfecti perficiant aliud cui fucrint intenti...FaE^igiturut talis evadas,quale tuum essevis quod quac58.; sicrisopus 264 Ujedinjenje suprotnostiu kamenu moguie je, dakle, sanro onda ako je i sam adept postao Jedno. Jedinstvo kamena odgovara individuaciji, pomoiu koje dovek postaje jedno; mi bismo rekli da je kamen projekcija Sopstvakoje je postalojedno. Ova formulacija je psiholo5ki tadna. Ali ona ne vodi dovoljno raduna o dinjenici da lapis predstavlja transcedentnojedinstvo. Zato se mora izridito reii da Sopstvo,istina, moZe postati simbolidan sadrLal svesti, a[ je kao celina koja je neizbeLno nadredena svesti upravo u tolikoj meri transcedentalnonuZno. I)orneus je, istina, uporedio identitet kamena sa (izmenjenim) dovekom, tako Sto je jednom uzviknuo: "Traqgmutemini de lapidibus mortuis in vivts lapides philosophicors9!"Ali njemu nedostajepojam jedne nesvesneegzistencijekoji bi mu omoguiio da ispovest subjektivnog psihidkog sredi5tai objektivnog alhemijskog sredi5taizrazi zadovoljavajuiom formulom. Uprkos tome, uspelo mu je da magnetskuprivladnost izmedu zami5ljenog simbola - "theoria" - i "centrum-a" skrivenog u materiji ili u unutra5njosti Zemlle ili na Severnom polu, objasni identitetom oba ekstrema. Zato on ovu teoriju kao i arcanum u materiji naziva "veritas". Ova istina "sua", dodu5e,u nama,kaLe on, ali ona nije od nas,"non-^innobis quarenda(veritas),sedin imagine Dei quae in nobis est 60."
t5l 265 Dorneus dakle, izjednadavatranscedentnosredi5teu dovekusa imago Dei. Putemove identifikacijepostajejasno za5to alhemistidki simboli celovitosti vaZe kako zx arcanumu doveku, tako i za boLanstvo,i za5to,napokon, supstancekao Sto su mercurius i sulphur, ili elementi kao Sto su voda i vatra, mogu da se odnosena Boga, Hrista i SvetogaDuha. Dorneus ide dak dalje i predikat bivstvovanja dodeljuje jedino i samo ovoj veritas: "U1terius, ut definitioni veri faciamus satis, dicimus esse,vero nihil adesse,nam uni quid adest quaeso, quid etiam deest, aut qqid contra niti potest?cum nihil vere praeterillud unum existit or." Jedino Sto za nj"ga istinski postoji jeste, dakle, transcendentalno Sopstvo,koje je identidnosa Bogom. 266 Dorneus je verovatnoprvi medu alhemidarimakoji iz obilja simbolidkih termina izvIaf facit i jasno kaZe Staje oduvek bio pokretadki motiv alhemije. Cudno je da je ovaj mislilac, koji po jasnosti nadaleko prevazilazi kasnijeg Jakoba Bemea (Jakob Biihme) ostao do danas potpuno nepoznat istoriji filosofije. On time upravo deli sudbinu hermetidke fiosofije uop5te, koja, bez poznavanja moderne psihologije nesvesnog, ostaje knjiga zatvorena sa sedam pedata. Ova knjiga mora, medutim, jednom da se otvori, da bismo dospeli do razumevanja duhovnog stanja sada5njosti;jer alhemija je majka bitnih nrisaonih sadrZajakonkretnog miSljenja modernih prirodnih nauka, a ne samo skolastika kojoj su5tinski zahvaljujemo samo disciplinu i trening intelekta.
152
153 XII
opsrE o pslHoI.ocrJrHruScaNSKo- ALHEMTJSKE SIMBOLIKE 267 "Mater Alchimia" nrje ne5toprvo i podetno,vei jedna epohakoja je podela otprilike s hriScanstvom,a u XVI i XVIL veku iz seberodila doba prirodnih nauka,da bi onda nepriznatai pogre5noshvaiena, uvenula i kao iZivlieno vreme utonula u tok stoleia. Ali, kao Stoje svakamajka jednom bila ierka, tako je i s alhemijom: neno pravo biie proizilazi iz onog sistemagnostika koji je Hipolitus (Hippolytus) s pravom shvatiokao (prirodno-) filosofski, a koji su s jedne strane uz pomoi klasidne grdke filosofije, a s druge stranegrdke, prednjoazijskei egipatskemitologije, kao i hriSianske dogmatike i jevrejske kabalistike, pravili, sa modernog stanovi5taposmatrano,krajnje zanimljive poku5ajeda dodu do jednog sveobuhvatnogpogledana svet gde bi physica imala ulogu ravnu mystica. Da je ovaj poku5aj uspeo, onda svet ne bi doZiveo dudnovatupredstavudva istovremeno paralelnapogledana svetkoji za drugo neie ili ne mogu da znaju. Hypolitus se jo5 uvek nalazio u zavidnoj situaciji da hri5iansku doktrinu takoreii uporedi sa njenim paganskim sestrama,o demu i kod Justinusa Martira (Justinus Martyr) nalazimo odgovarajuia mesta,i u dasthri5ianskogmi5ljenjamora se spomenuti da sve do Keplerovih vremenanije nedostajalopoku5ajasasvim vrednih po5tovanjada sepriroda u naj5iremsmisluobjasnii shvatiti na osnovuhri5ianskedogme. 268 Ovi su poku5aji, medutim, zbog nedostatakanjenog adekvatnogpoznavanjaprirodnih procesa,morali da doZiveneuspeh. Zato je tokom XVIII. veka do5lo do dobro poznate nespojivosti vere i znanja. Veri je nedostajalo iskustvo, a nauci du5a. Umesto toga, nauka je verovala u apsolutnu objektivnost i priljeZno je zanemarivalanadelnu teskoiu da je stvarni nosilac i proizvodad znanla psiha, a upravo o njoj se najduZe znalo najmanje. Ona je smatranaza simptom hemijskih reakcija, jedan epifenomen bioloSkih procesau ielijama mozgil; ona, Stvi5e,izvesnovreme uop5tenije ni postojala.Pritom je naukabila sasvim
nesvesnadinjeniceda se prilikom svojih posmatranjasluZi takoreii fotografskim aparatomo dijem sastavui strukturi ne zna gotovo ni5ta i diju egzistencijudestone Zeli niti da pizna. To da se mora voditi radunao objektivnoj stvarnostipsihidkih faktora jeste najmodernije dostignuie. Karakteristidno je da je upravo mikrofizika ta koja se najrazgovetnije i na najneodekivaniji nadin sudarila sa psihom. O psihologiji nesvesnogovde neiemo govoriti, iz razumljivih razloga,jer se njena radna hipoteza sastoji upravo u realnosti psihe. Ono Sto je, ovde karakteristidno jeste sivr5ena suprotnostinaimenj en sudir'sa fi zikoml . 269 Za gnostikeje - a tu se krije njena stvarnatajna - psiha postojala kao izvor spoznajeisto kao i za alhemidare.Bez obzira na psihologiju nesvesnog,prirodna nauka i filosofija na3egvremena znaju samo za spoljaSnje,a vera samo za unutarnje, i to samo u hri5ianskom obliku $to su joj ga dali prvi hri5ianski vekovi, podev\i s Pavlom i Jevendeljempo Jovanu. Vera je, kao i tradicionalna objektivnost prirodnih nauka, objektivna, i zato se ni vera ni znanje, ba5 kao ni hri5iani ne mogu medusobno pomiriti. 270 llri5ianska doktrina jeste visoko diferencirani simbol koji izraLava transcedentnopsihidko - imago Dei i njihove osobine (kako se izraLavaDorneus). Credo jeste "symbolum". On praktidno obuhvata sve bitno Stose moZeuturditi manifestacijama psihe u oblasti unutarnjeg iskustva, ali se ne pro5iruje na prirodu, bar ne na prepoznatljiv nadin. Zato je u svim hri5ianskim vekovima bilo uzgrednih ili podzemnih strujanja koja su poku3ala da utvrde ne samo spolja5nju, vei i unutarnju stranu prirode u nj enom empirij skom aspektu. 271 lako dogma, kao i mitologija uopSte,izraLava kvintesenciju unutarnjeg iskustva i time formuli5e operativnanadelaobjektivne psihe, to jest kolektivnog nesvesnog,ona to radi jednim jezikom i nadinom posmatranja koji je dana$njem nadinu razmiSljanjapostao tud. Red "dogma" je dak poprimila jedan ne uvek prijatan prizvuk i neretko se koristi da kritidki istakne oko5talost neke predrasude.Time je, za veiinu ljudi na Zapadu, izgublla svoje znadenje simbola za jedno, samo po sebi nepre-
154 poznatljivo a ipak "stvarno"- to jest delujuie - stanjestvari. Cak i unutar teolo5kih krugova svaka stvarna diskusija o dogmi gotovo je prestalasve do nedavnepapskedeklaracije- Stoje znak dataj simbol podinje da vene, ako se vei nije sasvim osuSio.Ovaj razvoj je opasanzanal duhovni Livot jer ne znamoni zajedan drugi simbol koji bolje rzraLavasvetnesvenog.Zato se u ne maloj meri IraLe egzatidneideje u nadi da ie se,na primer u Indiji, naii neka zamefla.Ovp odekivanjeje varljivo, jer iako indijski simboli, isto kao i hri5ianski, formuli5u nesvesno,oni, medutim, u visokoj meri predstavljajuvlastitu duhovnupro5lost.Indijska udenjadine esencijuhiljadugodi$njihdoZivljaja indilskog doveka.Mi, istina, moZemomnogo da naudimo od indijskog miSljenja,ali ono nikada ne izraLavaonu pro5lostkoja.le saduvanau nam&.NaSapretpostavka jeste i ostaje hri5ianstvo, koje obuhvata period od jedanaestogdo devetnaestogstoleia. Pre toga, za vecint zapadnjaka postoji jo5 znatno duZi period politeistidkog i polidemonistidkog stanja duha. Na izvesnim mestima Evrope istorija hri5ianstva obuhvatatek ne5tovi5e od pet stotina godina, dakle ne vi5e od oko Sesnaestgeneracija.Poslednjave5tica u Evropi spaljenaje one godine kada se rodio moj deda, a varvarstvo sa svojom degradaciiomljudskeprirode opetje izbilo u 20. veku. 272 Spominjem ove dinjenice da bih njima ilustrovao koliko je tanak zid koji nas deli od paganskogpravremena.Osim toga, trebaimati u vidu da se germanskinarodi nikadanisu organski razvili iz primitivnog polidemonizmau politeizami u njegovu filosofsku predi5cenost,vei su na mnogim mestima hri5ianski monoteizam i udenje o spasenjuprimili sa vrhova kopalja rimskih legija, baSkao Stoslidno tome u Africi mitrallez predstavljalatentai argument hri3ianske invaz4ez.Sirenje hri5iinstva *Ldn lrurvarskim narodima nije samopogodovalo izvesnoj nesalomivosti i ukodenostidogme,vei ju je verovatnoi traZilo. Slidno se vidi i u Sirenju islama koji je takode bio prinuden da se razvije u fanatizalrri rigidnost. U Indiji je razvoj simbola tekao mnogo vi5e organski i neonnetano. Cak i velika reformacija hinduizma, budizam, zasniva se, s jedne strane, na pravoj indijskoj tradiciji joge; s druge straneje, bar u Indiji, tokom hiljadu godina gotovo u celosti ponovo asimilovan od hinduizma, tako da danas i sam
155 Buda stoluje u panteonu kao avataraVi5ne, zajedno sa Hristom, sa Macijom (ribom), Kurmom (kornjadom), Vamanom (patuljkom) i drugim. 273 Istorijski razvoj na5eg zapadnjadkogmentaliteta jednostavno se ne moLe uporediti sa indijskim. Ko, stoga, misli da moLe neposrednoda preuzme istodnjadkeforme pogleda na svet, taj samomesebeuni5tavakorene, jer ti pogledi ne inaLavalu zapadnu pro3lost,vei ostaju anemidni,intelektualni pojmovi koji ne mogu da zazstoneu na5em dubljem biiu. Mi smo ukorenjeni u hri5ianskom tlu. Ovaj fundament, istina, ne dopire previ5e duboko i na mnogim mestima se, kao Stosmo rekli, pokazao zastra5ujuie tanak, tako da je iskonsko paganstvo u izmenjenom obliku i sa sebi svojstvenim oblikom privrede, ropstvom, opet uspelo da zauzmeveliki deo Evrope. 274 Ovaj moderni razvoj potvrduje paganska strujanja jasno izraLena u alhemiji, a koja su se jo5 od antike odrZala u Zivotu ispod hri5ianske povr5ine. U XVI i XVII veku alhemija je doZivela svoj najveii procvat, da bi onda naizgled odumrla. U stvarnosti,ona je svoj nastavakna51au prirodnim naukamakoje u XIX veku vode u materijalizam, a u XX u takozvani "realizam" diji se kraj za sada uop5te ne moZe sagledati. Ilri5ianstvo, medutim - uprkos svim dobronamernimuveravanjima u suprotno - stoji tu sasvim nemoino. Crkva jo5 ima izvesnu moi, ali ona svoju jagnjad napasana ru$evinamaEvrope.Njena poruka deluje ukoliko neko zna da njen jezik, njene ideje i obidaje poveZe sa razumevanjem sada5njice.Ali ona za mnoge vi5e ne govori, kao 5to je govorio Pavle na trZnici atinskoj, jezikom neposredne sada5njosti,vei se njena poruka obladi u sakrosanktne,staro5iu posveiene redi. Ali kakav bi uspeh imala Pavlova propoved da se on koristio jezikom i mitom minejskog doba kako bi time Atinjanima objavio Jevandelje?Tako se, naZalost,potpuno smeie s uma dinjenicada se od dana5njihljudi ilmogo vi5e odekujenego od onih u apostolskom vrementr: za ove poslednje nije predstavljalo nikakvu te5koiu da veruju u devidanskorodenje heroja i poluboga; zato je Justin Martir u svojoj Apologiji jo5 uvek
t] 156 mogao da koristi ovaj argumenat; pored toga, ni ideja jednog spasiteljskogbogodovekanije predstavljalani5ta neduveno,po5to su takoreii svi azijatski silnici, kao i rimski Cezar,bili boZanske prirode. A mi danas vi5e ne znamo dak ni za boZanskumilost kraljeva! Cudesne pride Jevandelja, koje su lako uveravale, tada5njeljude, danasbi u nekoj biografiji predslavljalepetra scandali i proizvele bi efekat suprotan od verovanja. Cudesna ili zadivljujuia priroda bogovapostojalaje, naravno,u jo5 stotinama novih mitova i imala je narodito i uverljivo znplenje u njihovom filosofskom predi5cavanju."Hermes tet unus"' ntje bio nikakav intelektualni apsurd,vei filosofska istina. Na tim osnovamamogla se uverljivo izgraditi dogma o Trojstvu. Za ntodetnog doveka ova dogma medutim, znali iLi nepristupadnu tajnu ili istorijski kuriozitet, verovattrovi5e ovo poslednje.Za(,oveka antike virtus posveiene vode ili promena supstancinije bilo ni5ta neverovatno, jer je bilo lekovitih izvora dija su delovanja bila neshvatljiva,i hemijskih promenadija je priroda izgledaladudesna.Danas svaki dak u nadelu zna vi5e o sastavu prirode nego ditava "Historia naturalis " iednog Plinij a. 275 Danas se, prema tome, Pavle, ako bi preduzeopoku5aj da se u Hajd-parku obrati razumnim ljudim, ne bi vi5e smeo zadovoljiti citatima iz grdke literature i izvesnim poznavanjemjevrejske istorije, vei bi morao da svoj nadin inaLavanja prilagodi moguinostima razumevanja savremeneengleskepublike. Ako to ne bi uradio, lo5e bi obznanio svoju vest, jer niko, sa eventualnim izuzetkom klasidkog filologa - strudnjaka za stare jezike - ne bi mogao ni pribliZno da,ga razume. No, takvo je sada5njegtanje hri56anskekerigmatike". Ne sarnoStose ona doslednokoristi jednim tudim i mrwim jezikom, vei govori u slikama koje s jedne strane izgledaju odavno poznate i varljivo prepoznatljive, a s druge su, medutim, beskrajno udaljene od modernog svesnog razumevanja,i u najboljem sludaju mogu jo5 da dodirnu nesvesno; ali to jedino u sludajuako je du5agovornika puna poleta. U najboljem sludaju, dejstvo, stoga, ostaje u sferi oseianja, ali najde5iene dopire ni dotle.
157 276 Nedostaje most koji vodi od dogme do unptarnjeg doZivljajapojedinaca.Umesto toga, u dogmu se "veruje"); ona je hipostazirana, kao Bib$a kod protestanatakoja na nelegitiman nadin biva uzdignuta do vrhovnog autoriteta,bez obzira na njene protivurednosti i njena kontroverzna izlaganla. (Biblijom se, kao Stose zna, mofie sve autorizovati! Dogma vi5e ni5ta ne formuli5e, i ne inrLava; ona je postalatvrdnja za sebei po sebi koja se ryr zasniva ni na kakvom doZivljaju Sto bi se mogao dokazatio. Stavi5e,samaveraje postalataj doZivljaj.Vera jednog Pavla,koji uop5tenije video naSegGospodau mesu,jo5 je mogla da se pozove na nadmodnu pojavu prilikom puta za Damask i na otkrivenje Jevandeljau ekstazi, a vera antidkih i srednjovekovnih hri5iana u neshvatljive moguinosti nije nigde imala prepreku " consensusaomniuma,vei je, naprotiv,upravoon nju i nosio. Sve se to, medutim, tokom poslednjih tri stotine godina iz osnova promenilo. Ali kakva nadelnapromena se paralelno s tim odigrala u teolo5kim krugovima? 277 Postoji opasnost- i oko toga nemanikakve sumnje- da ie od novog vina popucatistaremeSine,i da ie se ono Stose vi5e ne razume odbaciti medu stari otpad, kao 5to se vei jednom, u vreme Reformacije, dogodilo. Protestantizamje tada rzgubio za svaku religiju neophodanverski obred (sem nekoliko bledih ostataka) i sveo sejo5 samona sola fides stanovi5te.Od sadrZajavere, symboluma, stalno se krune komadiii. Sta je od toga zapravo preostalo?Lidnost Isusa Hrista? Fa svaki laik zna da lidnost osnivada, u biografskom pogledu, spadamedu najnejasnijamesta koja prenosi Novl zavet, a u ljudsko-psiholo5kompogledu ova je lidnost jedna neprozirna zagonetka.Kao Sto je jedan katolidki pisacjednom umesnorekao,Jevandeliapredstavljajuistoriju jednog doveka, a istovremenoi jednog boga. Ili je preostaosamo Bog? Sta je u tom sludaju,sa otelovljenjem,ovim esencijalnim delom symboluma?Po mom mi5ljenju, bolje bi bilo da se papina izreka "Sit, ut est, aut non sit"' prenesena symbolum i da se ovaj za sadaostavi u celini kakav je, jer stvarno niko ne razume na Sta se on zapravo odnosi. Meni to bar tako izgleda. Kako bi se inade moglo objasniti notorno odstupanjeod dogme koje se de5avana mnogim mestima?
158 278 Mom distaocuie moZda izgledati dudno da ja kao lekar i psiholog insistiram na dogmi. Ai ja moram da je naglasim,i to sa istih razlogakoji su nekadanavefi alhemidarada svojoj theoria da posebnuteZinu. Njegova doktrina je bila kvintesencijasimbolike nesvesnihprocesa, slidno kao Sto dogme predstavljaju zgu5njavanjeili destilat lakozvane"pride o spasenju",odnosno mita o boZanskombiiu i njegovim postupcima od pradavnih vremena. Ako Zelimo da razumemo Staje svrha alhemijskog udenja, onda se moramo vratiti kako na istorijsku, tako i na individualnu fenomenologiju simbola, a ako Zelimo da se pribliZi*ro razumevanju dogme, moramo nuZno razmotnti mitolo5ki svet Biskog i SrednjegIstoka na kome se hri5ianstvo zasniva,a zatirr i mitologiju uop5te, kao izraz jedne op5te ljudske dispozicije. Ovu dispoziciju sam, kao Stose zna, ozna(io kao kolektivno nesvesno, dije se postojanjeopet moZezakljuditi samoiz individualnefenomenologije. U oba sludaja istraZivanje se vraia na individualnog doveka,ono dimeje on svevreme okupiranjesu izvesnikompleksni misaoni oblici - takozvani arhetipovi, za koje pretpostavljamo da su nesvesniuredivadina5ihideja. Pogonskasila koja daje povoda ovim oblicima ne moZese razlikovati od nesvesnogfaktora a koji oznadavamo kao instinkt. Nema, stoga, nikakvog opravdanjada se vizualizovaniearhetipaoznadidrugadijedo kao predstavainstinktau doveku."/ 279 U ovom razmi5ljanju ne sme se prerano pretpostaviti redukcija religioznog sveta predstavana "ni3ta osim" biolo5kih osnova,a isto tako ne bi se smelopodleii pogre5nommi5ljenju da se ovim nadinomposmatranjareligiozni fenomen"psihologizira" i time pretvara u maglu. Sigurno je da nijednom razumnom doveku neie pasti na pamet da je svodenjedovekovemorfologije na detvoronoZnogsisararavno i4avi o nevaZnostiljudskog obika ili da je ovaj poslednji on sam sobom sebe objasnio. Iza svega toga stoji ipak velika i nerane5ena zagonetka Zivota i razvoja uop5te,a od prevashodnevaZnostinije, napokon, poreklo, vei cilj evolucije. Ali ako se Zivom organizmu sasekukoreni, onda nedostajepovratnavezaka njegovoj egzistencijalnojosnovi, i onda mora da se sasu5i.Kada se ovo dogodi, "anamnesis"'poreklaje od vitalnog znatap.
159 280 Bajka i mit inaLavalu nesvesne procese i njihovo ponovno pripovedanje dovodi do ponovnog oZivljavanja i ponovnog seianja na ove procesei time do ponovnog povezivanja svesti i nesvesnog.Sta znadi razdvajanje obe psihidke polovine, to u prvom redu zna lekar. On to poznqe kao disocijaciju liinosti, osnovu svih neuroza: svest ide na desno, a nesvesno na levo. Buduci da se suprotnostine mogu sjediniti na vlastitom nivou (tertium non datur!), potrebanje jedan nadredeni treii u kome oba dela mogu da se sjedine. Buduci da simbol potide koliko iz svesti, toliko i iz nesvesnog,on je u stanju da ujedini oboje, mireii njihove konceptualnepolarnosti preko svoje forme a njihovu emocionalnu polarnost preko svoje numinoznosti. 281Zato destoi od davnina simbol uporedujusa vodorn, na primer kao Tao, u kome su ujedinjeni Yang i Yin. Tao je "duh doline", redni tok koji laivuda. Symbolumcrkveje "voda udenja", aqua doctrinae. Ona odgovara dudotvornoj "boZanskoj" vodi alhemije, diji je dvostruki aspekt predstavljen Mercurius-om duplex-om. Lekovita i obnavljajuia priroda ove simbotdne vode bez obzba da li je ona Tao, kr5tenavoda ili panaceja- ukazuje na terapeutski karakter mitolo5kog zaleda odakle dolazi ova predstava.JoSsu alhemistidki orijentisani lekari spoznali da njihov arcanum nije ledio samo telesne,vei i du5evnebolesti ili je bar trebalo da ih ledi, a savremenapsihoterapqaznada, istina, postoje firnoga medure5enja, ali u osnovi jedan racionalno nere5iv, moralni problem suprotnosti,kome odgovor moZe da pruZi jedino jedno nadredeno treie, i to kroz simbol koji inaLava oba dela. Oko ove "veritas" (Dorneus) ili "theoria" (Paracelzus)trudili su se stari lekari i alhemidari i nisu to mogli da dine drugadije nego da prime u svet svojih ideja hri5iansko otkrovenje. Oni su nastavili delo gnostika (koji su veiinom bili mnogo manjejeretici nego teolozi) i crkvenih otaca u jednom novom vremenskomrazdoblju, vodeni instinktivno tadnim saznanjemda novo vino ne valja vi5e sipati u stareme5inei da, kao 5to zmlja menja svoju koZu, i mit u svakom obnovljenom eonu ima potrebu za novim odelom da ne bi izgubio svoje terapeutskodejstvo.
160 282 Problemi koji integracija nesvesnog zadaje savremenom lekaru i psihologu mogu se resiti samo na istorijski unapred zacrtanoj liniji, a rezultat ie biti ravan daljoj asimilaciji prenetogmita, pri demu se, medutim, pretpostavljakontinuitet istorijskog rczvoja. Dana5nja tendencija koja ide prema uni5tavanju, odnosno pretvaranju u nesvesno svekolike tradicije mogla bi, medutim, da normalanrazvojni procesprekine na vi5e stotina godina zamenjujuii ga jednim periodom varvarizma.To je vei sludajtamo gde vlada marksistidkautopija. Ali i preteZnoprirodnim naukama i tehnici posveieno obrazovanje,kakvo je karakteristidno za Sjedinjene DrLave, moZe da izazove nazadovanjeduhovnekulture i time znatnopoveianje psihidkedisocijacije. Samahigijena i blagostanjenisu ni izdalekadovoljni da bi dovek bio zdrav, jer da je tako, onda bi najbogtiji i najprosveieniji ljudi bili i najzdraviji. Kad je red o neuroznma,to nikako nrje sludaj. Naprotiv: iskorenjivanje i odvajanje od tradicije neurotizuje mase i priprema ih za kolektivnu histeriju. Kolektivna histerija zahlesta,medutim, kolektivnu terapiju, koja se sastojiu otimanju slobodei terorisanju.Tamo gde dominira racionalistidki materijalizam, drZave se pretvaraju ne toliko u zatvore.koliko u ludnice. 283 U prethodnom izlaganlu poku5ao sam da pokaZem u kakvoj psihidkoj matrici je asimilovana figura llrista tokom stoleia. Da ne postoji neki afinitet ("Magnet"!) izmedu figure Spasitelja i izvesnih sadrLajanesvesnog?ljudski duh ne bi u Ilristu nikada mogao da ugleda svetlost i da je tako usredno prihvati. Ono Stoih vezuje jeste arhetip Bogoioveka koji je, s jedne strane,u Hristu postao istorijska stvarnost,a s druge, kao "vedito" prisutan, vlada du5om kao nadredenacelina, upravo kao Sopstvo. Bogodovekje poput sve3tenikau Zosimovoj vizlji, jedan "kyrios t6n pneumat6n",ne samo "Gospodarduhova", vei i "Gospodar nad (zlim) duhovima", Stq predstavlja, jedno od suStinskih zna(enjahri5ianskogBoga 1u. 284 Nekanonskisimbol ribe uveo nasje u ovu psihidkumatricu i time u sferu onog Sto se moZe doZiveti, gde nesaznatljivi arhetipovi postaju Zivi, menjajuii svoja imena i odela u beskraj-
l6l
nom nizu i na izvestan nadin, otkrivajuii svoje skriveno jezgro neprestanom cirkumambulancijom oko njega. Lapis koji predstavljaBoga koji je postaodovek ili dovek koji je postaoBog ima "hiljadu imena". On nije Hristos, vei njegovaparalela,ono Sto u subjektivnoj oblasti dogma naziva Hristom. Alhemija nam zato u lapisu daje jasnu sliku o tome StaHristos zna(i u subjektivnom iskustvu i pod kakvim se velovima obmanjivadke i iluminativne odeZdenjegova aktuelna sada5njostmoZe doZiveti u svojoj transcendentno.jnesagledivosti.Isto bi se moglo pokaza/rii u psihologiji moderne individue, kao Sto sam pokuSaoq? uradim u Drugom delu moje knjig" o "Psihologiji i alhemiji"";jedino Sto je ovaj zadatakmnogo zahtevniji i komplikovaniji, buduii da je za to potrebna velika kolidina lidnih biografskih podataka kojom bi se mogli napuniti tomovi. Takav poduhvat bi prevazi5aomoje snage.Moram se stoga zadovoljiti time $to sam pbstavio nekoliko istorijskih i pojmovnih fundamenatazaovaj rad buduinosti. 285 Rezimirajuii, Zeleo bih da jo$ jednom istaknem kako simbol ribe predstavlja spontanu asimilaciju Hristovog lika iz Jevandeljai time takoreii simptom koji pokazuje na koji nadin i s kakvim zna(ajemje ovaj simbol asimilovan od stranenesvesnog. U tom pogledu patristidka alegorija o lovu Levijatana (krst kao udica, na njemu prikucan Hristos kao mamac) sasvimje karakteristidna: uhvaien je jedan sadrZaj (riba) nesvesnog (more) i prikadio se za Hristov lik. Odatle verovatno potide i osoben izraz Augustina "de profundo levatus" (uzdignut iz dubina); to, istina, vaLi za ribu, ali za Hrista...?Slika ribe je, naime,iznikla iz dubine nesvesnogkao ekvivalenat istorijske figure Hrista, i ako je llristos nazivan ihtisom, onda se ta oznaka odnosila na ono Sto je izmamljeno iz dubine nesvesnog. Simbol ribe obrazuje, dakle, most izmedu istorijskog llrista i psihidke prirode doveka u kojoj podiva arhetip Spasitelja.Ovirn putem Hristos je postao unutarnji doZivljaj, "Ilristos u nama". 286 Kao Sto sam pokazao, alhemijska simbolika ribe vodi neposrednom linij om prema lapis-u philosophorum-u, salvator-u, servator-u, i deus-u terrenus-u,to jest, psiholo5ki, ka Sopstvu. Tako nastajejedan novi simbol na mesturibe, i to psiholo5kipo-
163
162
jam ljudskecelovitosti.U onoliko maloj, odnosnovelikoj meri, u kojoj je riba llristos, u tolikoj meri Sopstvozna(,iBog. To je ne5to Sto predstavljaodgovor, unutarnji doZivljaj, asimilaciju Ihista u psihidkumatricuili ostvarivanjeSinabotjeg ne vi5eu teriomorfnojformi, vei u pojmovnoj("filosofskoj")simbolici.Ovo, u poredenjusanekournesvesnom ribom, obeleZavaznatanporast ,, ivesnomrazvitku.l2
XIII
GNOSTICruSIMBOLI SOPSTVA 1. 287 Buduii da svako poznavanjelidi na prepoznavanje,nije neodekivanadinjenicadaje ono Stosam predstaviokao postepen ruzvojni proces vei viSe ili manje postojalo kao anticipacija i prefiguracija podetkom na5eg radunanja vremena. Ove predstave i ideje susreiemo vei u gnosticizmu kome iemo ovde morati da poklonimo na5u paZnju;jer on je velikim delom produkl kulturne asimilacijei usled toga od najveieg interesaza obja5njenjei definisanje onih sadrZajakoji su konstelirani objavom Spasiteljaili putem njegoveistorijskepojave ili putem sinhronicitetaarhetipa'. 288 U Hipolitovom (Hippolytus) "Elenchostt" privladenje izmedu magneta i glohda, spominje se ako se ne varam, tri puta. Najpre u udenju nasanejaca:oni su, naime, udili da detiri rajske reke odgovaraju oku, uhu, mirisu i ustima. Usta, iz kojih izlazi molitva ilcroz koja ulazi hrana, odgovaraju detvrtoj reci, Eufratu. Poznato ma(,enje "detvrtog" obja5njava donekle svoj odnos prema "celom" doveku,jer detvrto uvek dopunjuje trojstvo u celini. "Ova voda.(scl.Eufrata)",nastavljatekst, 'Jesteona iznad nebeskog svoda' o kojoj je, kako kaZu, Spasitelj izjavio: 'Ako bi znao ko je onaj koji pita, oJda bi od njega iskao, a on bi ti dao da pije5 Zive, penuSavevode''. U tu vodu ulazi svako stvorenje (doslovno priroda) tako Sto (to stvorenje) samo bira ono Sto je za nlega su5tinsko,i od ove vode svako stvorenjedobija ono Stonj.emupripada,vi5e nego 5togvoZdedobija Heraklov kamen*", itd.' 289 Cudesnavoda izEufrata ima, kao Stopokazuje veza sa Jovanom 4,10, zna(enje aqua doctrinae, koja svako stvorenje upotpunjuje u vlastitu individualnost, dini, dakle, i doveka celovitim, i to tako 5to mu na izvestan nadin daje magnetsku snagu da privude ono Stomu pripada i Stoje za njega osobenoi da to inte-
t& gri5e. Ovo nasenejskoudenje predstavlja,kao Sto se jasno vidi, potpunu paralelu sa gore prikazanim alhemistidkimshvatanjem: udenjeje magnetkoji omoguiava integracijulapisa,kao i doveka. 290 U peratidkomudenjuopet se vraiaju slidnastanovi5tau tolikoj meri da Hipolit dak ponavlja ista poredenja,iako je sludaj na suptilniji nadin drugadijepostavljennegou prethodnoopisanoj sittraciji:niko, tako stoji, ne moZebiti spasenbez Sina. "A ovaj je zmija. Jer kao Stoje OdevaobeleZjadoneo sa sobom spustiv5ise odozgo,tako ie ova obeleZjaopet odueti gore, kada ih probudi iz sna, i to tako Btoie OdevaobeleZjakoja su supstancijalnonastala iz stanjabez supstanceodavdeprenetitamo. To je, kaZu,(smisao) izreke: 'Ja sam vrata'o.On, medutim, prenosi (ta obeleZja), kahu, onima koji sklapajupdni kapak', kao Sto nafta privladi na sele vatru sa svih stranaE,viSe nego heraklovski kamen gvoZdeg... Tako ie, kaZu,od zmije na svet biti donet opet preslikan,dovr5en, suStinskijednak (homoousion),savrsenljudski rod; ali nijedan drugi (neie od njega biti priwd.ep), koji ie takode poslat dole (misli se od boZanskesfere)",itd.ru 291 Na ovom mestu u tekstu sludajje postavljenpotpuno suprotnonego ranije: magnetskaprivladnostne zradi iz udenja,ili iz vode, vec ,iz "Sina" koji je simbolizovan znrijom (prema Jovanu 3,14)". Hristosje magnetkoji privladi ka sebione delove ili supstanceboZanskogporekla u dovelcu,"patrikoi charakteres" (obeleZjaOca), sakupfiaih i odnosi sa sobomka nebeskommestu rodenja. Zmija predstavlja ekvivalent ribe. Kao Stoje consensus naroda objavljeni lik Spasitelja tumadio kao ribu, tako ga je tumadio i kao zmiju; kao ribu, zato 3toje izronio iz nepoznatedubine; kao zmiju zato Sto se tajno pojavio iz mraka. Riba kao i zmrlajesu, naime, omiljeni simboli za ozna(avanjepsihidkih kretanJa ili doZivljaja koji iz nesvesnog izraqaju iznenada, uZasavajuieili spasonosno.Zato tako desto bivaju inateni kl:oz motiv Zivotinja koje priskaduu pomoi. PoredenjeHrista sa zmijom je autentifnije od poredenjasa ribom, pa ipak manje popularno u ranohri5ianskim krugovima. Gnostici su jepreporudivali kao od davnina poznat vulgarni simbol za povoljnog lokalnog genija, agatodaimona,kao i za nouskoji im je leLaona srcu.Oba simbola
165
su s obziromna prirodno,instinktivnotumadenjeHristovoglika, vrednosti.Teriomorfnisimbolisu veomadestiu od neprocenjive snovima i dnrgim ispoljavanjimanesvesnog.Oni izralavajlu psihidkinivo na kome se nalazi sadrZajkoji su opisali,a to je jedno stanjenesvesnog koje je od ljudskesvestidalekokoliko i psihaneke Zivotinje.Pritom loplokrvni ili hladnokrvnivertebrati nesili dakavertebratirazliditihvrstapokazujutakoreii strrpnjeve vaZnozato 5to vesnog.Poznavanjetoga je za psihopatologiju takvi sadrZajimogu da izazovusimplomena svim strpnjevima koji odgovarajupsiholo5kimfuukcijamai u skadus ujima su lokalizovani. Takoposloje izraziticerebrospinalnii simpatikusovi oblici simptoma.Ne5toslidnomorada su slutili setijanci,jer, u vezi sa zmijom, Hipolit spominjeda su setijanci"Oca" uporedivalisa velikim mozgom(enkephalon), "Sina"samalim mozgom i kidmenom moZdinom (parenkephalisdrakontoeides). nehumanesadrZajei tenZmija zaistasimbolizuje"hladnokrvne"o prirode, dencije duhovno-apstraktne, kao i konkretno-animalno jednomredju:onovan-ljttdsko tr doveku" 292 Trece spominianjemagnetanalazi se u Ilipolitovom doktrini.Ovo udenjeima zanimljiveanaloizve5tajuo setijanskoj gije saalhemistidkim vekaoiako sene moZe udeniemiz Srednjeg posredovanje. po dokazatineposredno Ono Hipolitovimredima predstavljateoriju "saslavai me5anja":znak svetlostiodozgo me5ase u vidu jedneminuciozneiskre sa mradnimvodamadubine. Prilikom smrti Zivogbiia obe supstance se razlaZu,kao i prilikom smrtiu prenosnom smislukaomistidkogdotivljaja.Ovo je divisio i separatiosastavljenog (rd 6r looar rar' lcrlpioaltd OvdenameruokoristimlatinsketerminesrednjeovyKeKpop6vs). vekovnealhemijekoji esencijalno znaileisto Stoi gnostidkipojmovi. Razdvajanjeili razlaganjesluZi hemiji da iz prima materia-eakstrahiraanimu ili spiritus.Mercuriuskoji pomaZeu ovoj operacijiizgledaje naoruZan mademkoji razdvaja(baBkao i adept!),a setijancise pozivajuna Mateja 10,34: "Non veni pacemmitteresedgladium".Razlaganje imazaposledicuda sveSto je ranije bilo pome5ano sa "drugim" sadabiva privudenosvom chorionidion (vlastitommestu)i prosta oikeia(srodnom,njemu
166
osobeno4)eh6s siderds (pros) Herakleion lithon (kao gvoZde magnetu)t/.Na isti nadiniskraili zrak svetlosti"nakonStoje zahvaljujuii podudavanjui udenju udestvovalau odgovarajuiem oou mesiuhita premalogosukoji odozgodolaziu liku-slug".;;r3 hita ka njemu"viSenegogvoZdeka heraklovskomkamenu' privladnost ovdedolaziiz Logosa.On pred293 Magnetska stavljafonnulisanui artikulisanumisao ili pojam,dakle istovremeno sadrZaji proizvod svesti.Time se Logos pribliZavaaqua doctrinaepri demu on, medutim,posedujeprednostautonomne liInosti, dok ona predstavljapasivniobjekt ljudskogdelovanja. Kao 5toLogosstoji bliZeistorijskomliku Hrista,tako "voda" stoji blizu magidnevode koja se koristi u obredu(ablucia,prskanje, delovanjaukazujuistovrekr$tenje).NaSatri primeramagnetskog agensa: magnetskih menona ti razliditaoblika i l. Agensje jedna samapo sebineZiva,pasivnasupstanca, posude, ljudnjom rukuju crpi u dubine bunara to voda.Onaseiz ske ruke i ljudi je koristepo meri potrebe.Ona predstavljaevidentnoudenje,aqua doctrinaeili red (Logos) koja se drugima govoromkaoi obredom. posreduje bice,zmiia.Onasepo2. Agensje jedno Zivo,autonomno javljuje spontanoili sena nju nailaziiznenada;onafascinira,njen pogled je ukodeni nezarngljen; njena krv je hladna i ona je ofudenaod doveka:ona gmiZepreko onog koji se odmara,on je pronalaziu svojoj izuvenojcipeli ili u dZepu...ona stogaistovremeno imahavanjegov strahod sveganeljudskogi njegovo"strahopo5tovanje"pred uzvi5enim, onim Sto je uzdignuto iznad ljudskesfere.Onaje najniZei (davo),i najvi5e,(SinboZiji,logos, Zmijaje uZasavajuieprisutna,i pronalazise nous,agatodaimon). trenutku.Poputribe ona mestuu neodekivanom na neodekivanom predstavljai personifikujemradno i ponorno, vodenu dubinu, 5umu,noi i peiinu. Kadaprimitivna svestkaZe"zfriia" onatime misti na doZivliaj vanljudskog.Ona ne znadi nikakvu alegoriju niti metaforu,vei je njen karatkeristidanlik sampo sebi simbolidan, i bitno je to 5to "Sin" ima lik zmije, a ne obratno,da zmya predstavlja "Sina".
t67
s jednestranefilosofskaidejai pojmovna 3. Agensje Logos, telesnogi lidnogsinaBoZijeg,s drugedinamismisli i apstrakcija redi. 294 Jasnoje da ova tri simbola poku3avajuda prikaZu nespoznatljivusu5tinuinkarniranogBoga.Ali isto je tako jasno da se oni u velikoj meri hipostaziruju:to je sfrarnavoda, a ne vodau prenesenom smislukoja sekoristiu obredu.Logosje bio na podetkuoen arch6,i Bog je Logos, nesumnjivodugo pre otelovljenja.Naglasakna "zmiji" je tako jak da su ofiti svoju euharistijuslavili sa stvarnomzmijom, ne manje realisti0nood Eskulapovezmijeu Epidaurusu.Isto tako, "riba" nrje samotajni jezik misterije, vei ona, kao Stoto pokazujuspomenici,znali ne5topo sebi.Osimtogariba je svoj znataju prahriSianstwdoputempisanetadicije, dok se bila bez posebnogobrazloZenja logion. zmiamoZebar pozvatina autentidan 295 Svatri simbolapredstavljajufenomeneasimilacijekoji su sami po sebi numinozneprirode i zato posedujurelativnu autonomiju.Stavi5e, da senikadanisupojaviliondabi to znadilo da objavljivanjeHristovoglika nije imalo nikakvogdejstva.Ovi fenomenidokazujune samodetotvomostobjave,vei predstavljaju i neophodan uslovdaobjavamoZedadeluje;drugimredima: ovi simboli predstavljajuprototipove koji odgovarajuobjavljenomliku }kista i koji podivajuu nesvesnom ljudi, koji suHristovompojavomprobudenii bivaju privudenikao magnetom.Zato sei Majstor Ekhart koriti istomsimbolikomda bi prikazaoodnosAdama,pradoveka s jednestranepremaBogu,s drugeprema niLimstvorenjima'". psihu orijenti296 Ovaj magnetskipostupakrevolucioniSe sanuna Ego, tako 5to nasuprotEgu postavljajedan drugi cilj i sredi5tekoje je obeleZenomno5tvomimena i simbola:ribom, zmijom,sredi5temmorskezvezde,tadkom,monadom,krstomorajem, itd. Mit o demijurgubez znanlakoji zami5ljada je whovni Bog opisujeperpleksitet Egakoje ne moZeviSeda se lcije pred spoznajomda ga jednanadredena instancapotiskujesa prestola je odakle samvladao.Mille nominalapisaphilosophoruma odgo-
168
169
varaju takoreii mnogostrukim gnostidkim imeniml za ioveka (anthropos);odmah potom biva jasno na $ta se misli: red je o veiem, opseZnijemdoveku; o onoj neopisivoj celovitosti koja se sastojiod zbira svesnihi nesvesnihpsihidkih procesa.Ovu objektivnu celovitost nasuprot subjektivnosti Ego-psihe oznadio sam kao Sopsfvokoje, dakle, tadnoodgovara ideji anthroposa.
2 297 Ako u sludaju neuroze terapija nastoji da neadekvatan (odnosno prilagodljivost) svesti dopuni sadrZajimanesvesstav nog, onda ona u stvari proizvodi jednu opseZnijulidnost i stvara teli5te lidnosti koje ne mora nuZno da koincidira sa Egom, vei naprotiv, uz rastuiu spoznaju moZe da precrta tendencije Ega. Novi centar, "poput magneta",privladi ono Stomu pripada,takozvana "obeleZja Oca"o odnosno sve ono Sto pripada nepromentjivim i iskonskim osobinamaindividualnog osnovnogplana; ono 5to je starije od Ega i Sto se zato prema njemu odnosi kao "makarios ouk on theos" (blaZeni,nepostojeii Bog Vasilidovih sledbenikaprema Arhonu Ogdoasa,odnosnoDemijurgu, i - 5toje paradoksalno - kao sin ovog poslednjeg prema svom ocu, Arhonu. Sin se pokazuje nadmoinijim u meri u kojoj poseduje manje poruke odozgo,i usled degamoZeda podudi oca kako nije vrhovni Bog. Ova prividna protivrednost se razreSavaako u obzir uzmemo psiholoSko iskustvo na kome se zasniva: s jedne strane Sopstvo se u proizvodima nesvesnogpojavljuje takoreii a priori, naimeo u dobro poznatim simbolima krugova i detvorstva, koji mogu da nastanuvei u najranijim dedijim snovima, dakle mnogo pre svakemoguinosti svesti i razumevanja; s druge strane,jedino strp[iiva i napoma rasprava sa sadrZajima nesvesnog i sinteza svesnih i nesvesnihpodatakakoja odatle proizllazi vodi ka jednoj "celini" koja se opg! sluZi simbolima krugova i detvorstvakako bi opisala samu s"bels. I u ovoj fazi priziv-ajuse u seianje i bivaju shvaCeniiskonski dediji snovi. Alhemidari koji su na svoj nadin viSe znafi o procesu individuacije nego mi, moderni ljudi, ovo
paradoksalnostanje stvari su od davnina izraLavali slikom zmtje koja grize svoj rep - uroborosom. 298 Isto znanje, iako shodno vremenu nastanka drugadije formulisano,postoji i kod gnostika.Njima nije stranpojam nes, vesnog. Tako u valentinskom pismu Sto ga navodi Epifanije 'EB stoji:" spXqq6 aitoncrtolp.qtrdg 5v 6owQ ruepreilstcr nsws 6vrcr Bv 6cvt@ 6,vcyvc'loia ....'o"."Od podetkaje Autopator sam sadrZavaosve postojeieu samomsebiu nesvesnom"(doslovno:u nespoznatljivosti).Na ovo mestomi je ljubaznoukazaog. Ar ,til Kispel (Dr. Gitles Quispel). On spominje i Hipolitov citat": ("Patfir ... 6 svevv6ryoqrst avoilorog,6 pflte appev cpnl.v..."i prevodi ga: "le Pbre...qui est d6pourvude copscienceet de subItuo.", celui qui est ni masculinl ni f6minin'r17.'rg1ur, ne samo Stoje nesvestansamogsebei 5toje bez kvaliteta postojanja,vei je i nirdvendva-bespredmetan, to jest bez kvaliteta i usled toga nespoznatljiv. Time se prikazuje stanje nesvesnog.Valentinski tekst daje Autopatoru pozitivnije osobine: "Neki su ga nazivali bezvremenim, vedito mladim, mu5ko-Zenskimeonom koji svuda sadrZi svemir, a njega (samog) niSta ne obuhvata".U njemu se nalazlla ennoia (svesnost)koja "posredujebldga velidine onima koji iz velidine potidu (kao poklon milosti)". Ali postojanjeennoia-e ne dokazuje svest Autopatora, jer diferenciranje svesti nastajetek iz kasnijih sizigija i tetradakoji simbolizuju procese konjunkcije i kompozicqe. Ennoia se ovde moZe shvatiti kao latentno postojeia moguinost svesti.Eler (Oehler) prevodi ennoia kao "mens", Kornarijus (Cornarius) kao "intelligentia" i "notio". Suprotnost svesno - nesvesno, poznalo - nepoznato, izgleda mi odiglednija i zatoverovatnija. 299 Padtnski pojam agnoia-e (ignorantia) ne mora biti daleko od pojma agnosia,jer oba oznadavajupodetno,nesvesno stanjedoveka.Bog je "pogledaodole" na ovo stanjeneznanja,pri demupojam koji se ovde koristi, hyperiddn(Vulgata;despiciens), mohe isto tako da zna(i "potcenjivati" i "prezirati"r6.U svakom sludajugnostidkatradicija zna daje vrhovni Bog video kakva su jadna, nesvesnastvorenjabili ljudi, stvorenjakoja dak nisu umela
170
17'i,
ni uspravnoda hodaju,a koiaje stvorioDemijurg.Zbog togaje on pripremiodelo spasenja".Na spomenutommestuu apostolskojpriii sekaZekako Pavlepodseia{linjane da su oni "boZanskogroda"- "Genusergocu simusDeiru" - i daje Roggledajuii unazadtakoreii sa neodobravanjem na "vremenanesvesnosti" poslaodovedanstvu poruku, "pantaspantachdnmetanoein",da "svi svudamorajuda izmenesvojepoglede"i buduii daje ranije stanje bilo previ5e Zalosno,metanoein(preobraZajuma) je preuzeomoralni karakterokajavanjagreha,tako da je to u Vulgati prenetokao "poenitentian agere"". Grehkoji valjaokaiavati jeste,kao Stose vidi, agnoiaodnosnoagnosia,nesvesnost".rJ ovom stanjunije, medutim,samodovek,vei, kao Stosmovideli, po gnostidkomshvatanjui anehno0toso Bog komenedostaje svesnost. Ovo shvatanjepokriva u izvesnom smislu tradicionalni hri5ianskipogledpo kome se Bog iz Starogzavetapromeniou Novomzavetuod Bogagnevau Bogaljubavi.OvumisaoizraLava jasno i^jezuit Nikolaus Kausinus (NicolausCaussinus)u 17. stoleCu". 300 U ovomkontekstumoramda ukaZemna zakljudkekoji nastaju_izproudavanjaSotaneu Sfaromzavetukoje je obavio Rivka Serfs (Riwkah Scharfs):istorijskompromenompojma Sotanemenjasei slika Jahve-atako da semoZeslobodnogovoriti o diferenciraniqpredstaveBogavei u Staromzavetu,a kamoli u Novomzavetu'*.Misao da Bog koji je stvoriosvetnije svestan vei da moZdasanja,nalazimoi u indijskoj literaturi: Ipak,komeje uspeloda istraZi odaklepotidestvaranj e? posle Bogovisu serodili ovogstvaranja! Ko ieodakle,reii odaklesudoSli?On dijeje stvaranje deloo gleda koji na njega u najvi5ojnebeskojsvetlosti, koji gaje stvorioili ga nije stvorio, on to zna!- ili moZdaine zna?zr
301 TeologijaMajstora Ekharta poz+ije jedno "boZanstvo" o kome se,osimjedinstva^!postojanjazo, ne moZereii da posedujeijednu drugu osobinu''; ono "nastaje",ono jo5 nije gospodarsamog sebe, i predstavljaapsolutnukoincidenciju prirodaje Stoseoblikatide suprotnosti: "Ali njegovajedinstvena bez oblika,5to sepostojanjatide bezpostoj?pja, Stosebitka tide bezbitka,i 5tose stvaritile bez stvari"itd.'o S3edinjenje suprotnostiima isto znadenje kaoi nesvesnost, dokledoseZe ljudska1ogika, jer svesnostpretpostavlja razlikovanjeizmedu subjektai objektai istovremeno njihov odnos.Tako gde nemanideg"drugog" ili gajo5 uveknema,tu prestajemoguinostsvesti.Tek Otac koji "izvire" iz boZanstva, a to je Bog, "primeiujesebe","postaje svestansebe"i "nastupa kao lidnostpremasamomsebi".Takood Oca nastajeSin kao Odevamisao o svomevlastitombiiu. U svom iskonskomjedinstvu"on ne prepoznaje ni5ta"osim "nadstvarnog"^Jednog koje on jeste. Kao Stoje botranstvo su3tinski nesvesno"'takoje to i dovekkoji Zivi u Bogu.U propovedio spiritu".(Matej5,3)Majstor kaZe:"... dovekkoji "Beatipauperes posedujeto siromabtvo, taj posedujesve, sve Stoje bio a nije doZiveo,ni najedannadin,niti u sebi,niti u istini,niti u Bogu:on treba,dakle,da budesasvimbez znanla,da, dakle,u njemubude Zivi Bog kome se ispoveda;a kad dovekbe5eu vednojbrazdi BoZijoju njemunije niko drugi Ziveo:ono 5toje tamoZivelobio je on sam.Govorimo,dakle,da dovekmorabiti li5ensvogvlastitog znanja;on pu5tada Bog dini Stamuje volja i ondabi dovek bio samkao kadje do$aood Boga'"." I zatodovektrebada na sledeiinadin"misli" na Boga:"Ti trebada na njegamisli5onako kakavon jeste:jedannebog,neduh,nelidnost,neslika,i viSe:da je on distojasnoJedno,komeje svedrugogre5noi u komeiemo jednommi vedno,utonuti od nidegau niSta.U tomenek namBog pomogne. Amin"." 302 Sveobuhvatan duh Majstora Ehart^ zna) bez diskurzivnog znanja,za indijsko praiskustvo,kao i za gnostidko,a sam je najlep5icvet na stablu liber spiritusakoji je obeleZio podetak11. veka.Majstorovi spisisu, istina,bili pokopani600 godina,jer "njegovovremejo5 nije bilo do5lo".Tek u 19. veku
t72
na5la se publika koja je pribliZno bila u stanju da shvari velidanstvenostekhartovskogduha. 303 Ovakve i4ave o biiu Boga predstavljajupreobraZaje predstave Boga koje teku paralelno sa izmenama stanja ljudske svesti, a da se ne moZe uvek sa sigurno5iu reii Staje posledica dega. PredstavaBoga nije nikakvo otkriie, ve(, doiivljaj koji se ljudima pojavljuje sua sponte; Sto se dovoljno mohe znati ako se ne podlegnepredrasudamapremaistini razliditih pogledana svet. BoZija predstava(koja je u podetkunesvesna)u stanjuje stogada menja stanje svesti, kao Sto to stanje svesti moLe da koriguje (svesnu) BoZiju predstavu. Naravno da ovo nema ni(eg zajednidkog sa veritas prima, nepoznatimBogom - ni sa dim Stobi se, konadno,moglo dokazati.Ali u psiholo3kompogledu misao agnosije Boga ili anennotostheos-ajeste od najveieg zna(aja buduii da ona poistoveiuje identidnost BoZanstva sa numinozna5iunesvesnog,o demusvedodefilosofrja o Atmanu i FuruSi na Istoku i - kao Stosmo videli - Majstor Ekhart naZapadt. 304 Ako psihologija ovlada ovim fenomenomona to moZe uraditi jedino oko izridito odustaneod toga da daje metafizidke sudove i uskrati sebi uobraZenostispovedanjanekog uverenja na koje bi navodno imala pravo zbog svog naudnog iskustva. O gvom poslednjemne moZe, medutim, biti ni redi. Ono Sto psihologija moZeda utvrdi jestejedino postojanjeslikovitih sim6oh dije tumadenjenije ni u kom sludaju utvrdeno apriori. Ono Sto se izvan toga mole sa izvesnom sigurno5(u razabrati sastoji se u tome Sto simboli predstavljaju izvestan karakter "celovitosti" i zato verovatno oznadavaju"celinu". To su po pravilu "ujedinjujuii" simboli, konjunkcije suprotnostijednostavne(dvojstvo)-ili dvostruke prirode (detvorostrukost), odnosno kvaternioni. Oni nastaju iz sudarasvesnogsa nesvesnimi iz zbunjenostikoja je posledicatoga, a koju su alhemidari oznadavalikao "haos" odnosno "nigredo". Empirijski, ova se zbunjenost izraLava kao uznemirenje i dezorijentacija. simbolika kruga i detvorostrukosti ovde nam izgleda kao kompenzhaluil princip redakoji ujedinjenje suprotnosti Sto se medusobno bore predstavlja kao nesto dovr5enopa time utire put lekovitom smirivanju ("spasenju',).Za
t73 sada,psihologijanerla nikakvu moguinostda utvrdi neBtovile osim ioga da-simbolcelovitostioznidanucelovitostindividue32. Ona,medutim,s drugestranemora ne samoda pizna, ved i da naglasi,kako simbolika celovitosti koristi predstaveili sheme koje od davninai u najrazliditijimreligijama izralavaiu o$novu sveta,samoBoZanstvo.Takoje krug poznatisimbolBoga,kao i uop5te,kaoJezekiljeva krst (u izvesnomsnrislu)i detvorostrukost jevandelista, gnosticizmuBarbelogloriae u detiri sa viz4a,Rex = Bog u detiri, Kolorbas sve detiri, dvojstvo(Tao,hennaphrodii tako dalje),i napokonljudskilik (dete,sin, antus,otac-majka, samo lidnost:Hristosi Buda,danavedemo thropos)i individuahra glavnemotive. iskustvukao 305 Sveove slike sepokazujuu psiholo5kom izraziujedinjenecelineioveka.Cinjenicadaje ovaj cilj i desideratum oznadavankao "Bog" dokazujeda on ima numinozan karakter,i, zaista,doZivljaji,snovii vizije ove vrsteposedujufascinantnui upedatljivusu5tinukoju i ljudi koji nemajunikakva predznanja spontano oseiajukaotakw. Nije stoganipsiholo5ka pravi nikakvu razliku izmedu razum ne Sto naivni dudo kakvo Boga i doZivljenepredstave.Gde god se nalazesimboli koji ukazujuna psihidkucelovitostnalazise i naivno shvatanieda je tsog.Ako je, na primer,redo jednomne toliko time preelstavljen retkomromanskomprikazuSinadovedrjegu pratnji tri andelasa Zivotinjskimglavamai jednog sa ljudskonnglavom,ondabi se moglo lako pretpostavitida Sin dovedijipredstavljaobidnog dovekai da problem- jedanversustri - aludirana poznatushemu jedne diferenciranei tri nediferencirane funkcije. Ovim tumadepo miSljenjusimbolobeznjem bi se,medutim, tradicionalnom u njenom vredio;on, naime,predstavljadrugulidnostboZanstva detvorostrukomaspektukoji obuhvataceo svet. Psihologijane kaovlastitoona moZe moZe,naravno,daprisvojiovo tumadenje; samoda utvrdi postojanjeovog iskazai da ga uporedis dinlenicom da se u spontanimproizvodimanesvesnognadelnopojavljuju isti simboli,naroditodilemeizmedujedani tri, kada se odnosena psihidkitotalitetindividue"Oni ukazujuna postojanje jednog prirodnoodgovarajuiesklopljenogarhetipa,diji derivat
175
t74
izgledadaje detvorstvofunkcijakoje orijenti5usvest.Buduii da, medutimocelovitostputem neodredenog i neodredivogSirenja prekoradisvest,ondata celovitostu sebiuvek obuhvatanesvesno i time ukupnostarhetipova.Ovi poslednjipredstavljaju, medutim, poseduju ekvivalente"spolja5njeg" svetai komplementarne stoga njihovanuminoznosti "kosmidki"karakter,Time se obja3njava ujednonjihova"boZanstvenost".. J
306 Radi upotpunjavanja mog prikaza Zeleo bih da sada spomenem izvesne gnostidke simbole za osnovu sveta ili arcanum, pro svegaone sinonimekoji oznadavaju"osnovu sveta". Pod tom idejom psihologija podrazumevapredstavu nesvesne pozadine i proizvodada svesti. Ovde je najbitnija figura demijurga. Gnostici imaju veliki broj simbolakoji oznadavajuporeklo, sredi5tebiie, stvoritelja ili boZanskusupstancuu biiu. Cilalac ne treba da bude zbunjen obiljem ovih predstava,vei neka se svaki put podseti kako svaka nova predstavajednostavno predstavlja neki drugi aspekt svim biiima imanentne boZansketajne. Moj skup gnostidkih simbola predstavlja, dakle, sannoamplifikaciju jedne jedine transcendentne ideje, koja je tako obuhvatnai sama po sebi nesagledivada su potrebni brojni razlifti izrazi kako bi se prikazalanj ena'mnogostranost. 30?,Kod gnostidaraIrineja (Irenaeus) Sofija obrazujesvet Ogdoada"; koji predstav[a dvostruko detvorstvo.Ona se u liku golubice spu5ta u vodu i stvara Saturna koji je identidan s Jahveom. Saturn je, kao $to smo spomenuli, "drugo Sunce", alhemijsko sol niger. On ovde vaLi za primus anthropus-a.On je stvolip prvog doveka koji, medutim, ume samo da gni1e poput crva'*. Kod nasenejacademijurg Esaldaios"theos pyrinos arithmon tetartos" (vatreni Bog, detvrti po hroju) stoji nasuprot Trojstvu Oca, Majke i Sina. Najvi5i je Otac, archanthropos (pradovek), odnosno acharaktaristos (bez svojstava), ho and Adamas (gornji Adagr). U razliditim sistemim Sofija stoji na mestu protanthroposa". Epifanije navodi ebionitslg udenje po kome.ji AOamkio prvobitni eovet identidanHristu36.KodTeodora Bar-Kunija (Theodor Bar-Kuni) pradovekpredstavljapet
elemenata(to jest detiri + jedan)37.IJ Tbmasovimaktima, zmaj o sebi samom kaZe: (Yi6g etpr 6retvov ro0 pldrpcvroE rat rl,f1(awog totg t6oouncg u6el,
176
met gnostidkogtruda da to biie, za koje se sluti da je osnova svesti,njegovamatricai princip reda, dobije vidljivu fonnu i odgovarajuiipojam. On je, kao 5to kaZu "Frigijci" (nasenejci) kod Hipolita*', "h€ ameristosstigm6",nepodeljena tadka,odnosno"kokkostou sinapeos", zmcesenfakoje sepretvarau carstvo BoZije. Ova tadka je "enyparchousa td sdmati" (u telu postojeia). To, medutim, znajt samo pneumatikoi,odnosno duhovni ljudi (nasuprot"psihidkim"/psychikoi/i materijalnim lhylikoi/ ljudima,On je "to rh6matou theou",odnosno"iztazBoga (sennoDei) i matica eona,sila,intelegencija bogova,andelai poslatih duhova,postojeiegi nepostojeiego stvorenogi nestvorenog, nerazumljivo - razumljivog, godinaomeseci, dana, dasova..." Ovatadka"kojani u kom sludajune postoji(hemeden ousa)i sastojise ni od degapretvarase u "neshvatljivuvelidinu (megothosti akatalepton)".Hipolit prekorevajuiispominjeda su jer nasenjejcina sinkretidan nadinsveuvladiliu svojeshvatanje, on odiglednone moZesasvimda razumokako ta "tadka"(kao ga,naime,nazivajui polyrhematheou)imaljudskilik: nasenejci morphonAttin (mnogoliki Atis), ranoumiruii sin majke,i[ kako kaZe himna koju citira Hipolit, "to katephesakousmaRheas" (mradnaglasinaRe-e).Kao njegovesinonimehimna spominje: Adonisa,Ozirisa,Adama, Koribasa,Pana,Bahusai "poimen leukdnastr6n"(pastirabelih zvezda). 311 Sami nasenejcisvoju sredi5nuboZanskuinstancu shvatajukao Naas (zmiju) i obja5njavajuje kao "vlaZnu supstancu"(hygra ousia) podudarajuiise sa Talesom iz Mileta (Thales)koji je vodu smatraoza pra-suptancu. Kao i od nje, tako i od Naasa(ophis-a)zavisisavZivot,i "on u sebisadrZi,kao u rogujednorogogbika, lepotusvih stvari".On "proZimasvekao (voda koja) tede iz Edenai deli se na detiri porekla(archas)". "Oni tako uporeduju",kaheHipolit, "Eden sa mozgom".Tri rajske rekejesu funkcijedula (Pison- vid, Gihon - sluh,Tigris miris); detvrta,Eufrat,predstavlja,medutim,usta"kroz kojaizl44i motfva i ulazihranai'.-Kaodetvrtafunkcija ona,kao i o6idno42, dobija dvostrukoznadenje,i to s jedne straneh"aJnjematerijalnu delatnosttelesneishraneios drugeoona "raduje*',hrani i oblikuje
t77
(charakterizei) duhovnog, potpunog (teleion) doveka,,44. - jedandaimonion.Dobar "Cetvrto"jestenarodito,ambivalentno, primerza to nudi Danilo 3,24i dalje,gdesetrojici mu5karaca u peii pridruZujei detvrtikoji izgleda"kaosinBoZiji", 312 Takoje i vodaEufrata"to hyperandtou stere6matos" (ono Stoje iznadnebeskogsvod.a)o kojoj s6ter(Spasitelj)govori kao o "Zi.vojvodi" (zdnhyddr)+),a koji posedujeonumagnetsku osobinukoju smo ranijevei naveli.To je ona dudesnavoda iz koje maslinovodrvo izvladiu[e, vinovarozuvino,a svakavrsta svojedarove."Onaj dovek(ekeinos)",nastavljaHipoli! kao da joS uvek govorio vodi detvrterekc,"ne uZivapofaiti u svetu..." Time se aludira ua teleios anthrdpos-a(potpunogdoveka); yis.tinu,ova vodajeste "suvrsenidovek" i to rh6maiheou, Red koju je poslaoBog, "od zive vodebiramomi duhovniljudi ono Stonary pripada(to oikeion)"*oo jer svakobiie koje se uroni u ovu vodu bira (eklegousa) u njoj sustinukojaje za niu karakteristidna,..ir"od ove vode svakobiie dobijaono Sto'muje svojstveno"''. Ova voda, odnosnoovaj Hristosopredstav[iiwstu panspermia-eo matricu svih moguinosti iz kojifi pneumitilqbira "suumossop"oono Stoje za njega svojstvenb(eklegein)48, pri demuona "ide premanjemu (proserchesthai) brZenego gvoZde prema magnetu". S-vojupneumatskuprirodu "duhovni ljudi", medutim,dostizutako Stoprolazekroz "istinskavrata" toja su "J6sousho makarios''(Isusblazeni)i time stiduzuanjao vlastitoj celovitosti,postajuii "potpunidovck".ovaj dovek[oga svetne po5tujeodiglednoje unutamjioduhovni dovekokoj.g postaju svesnioni koji su usli kroz Hrista kao kroz vratazivoti i to;e 3e Ovde se me5ajudve predstavke, jedna o "uskbi go pT-ojJqtlio. kapiji""' i ona t Jovanu14,6(i{a samput, istina i Zivot; niko neie doii do oca semkrozmene5u.";. ovim slikamaseodieledno predstavljaprocesintegracijekakav je karakteristidan ia psiholo5kuindividuaciju.Pritomseu formulacijisimbolvodestilno mesa.sarkisJom,a ovaj sa esdanthrdposo unutamjimdovekom. ne izgleda kao ne3to nejasno, vei, naprotiv, liaopsiholoSki To ry korektanpnkaz,poito je Hristoss jedne stranekao "RLd" zaista "Zivavoda",a s druge,isto toliko simbolunutar:rjeg, "potpunog" doveka,odnosuoSopstva.
t79
178
prvobitnidovek,Adam. 313 Osnovasvetaje za nasenejce (arche podetkom usavr5avanju Poznavanjenjega oni smatraju mostomka spoznpji gndsisanthdpou)i istovremeno leleid.spds od njega"potiduotaci majka"", Boga't. On je mu3ko-Zensko; on se sastojiod tri dcla: od razumnog(nobron),psihidkogi zemaljskog (choikon). Ovo "troje istovremenosilaze u jednog doveka,Isusa"i "ova tri dovekagovorahuiz njihovih vlastitih itd.). Ovim mudrosti,svakisebi"(to jest iz razumnograzumnom, (Hristos pradovekom kaodrugi sa u odnos se stavlja Isus udenjem jest jedno jedna" je (to TroAdam)*NjegovaduSa "trodelnai jstvojr. Medu primerimaza pradovekatekst spominjeKabirosat* i Oanesa,Ovaj poslednjiima strasnudu5u,da bi "lik dovekakoji je poniZendo (plasma)velikogonajlepSeg i savr5enog je sakrivenai roba" mogaoda podnesekazne.On "istovremeno je priroda)svega5to postaloi odiglednamakariaphysis(blaZena (Stoie jo5) postati","kraljevstvonebakoje trebatraLiti unutrau doveku (eltos antbrdpou)",dak i "u deci od sedam godina pri(navi5e)") r. Jer nasenej ci stavlj gju, kaheHipolit, "stvaraladku physintdn ho15n)u stvaraladko rodu svemira(tcn echegonon)o bi ovde seme (en archegondspermati)".Povr5noposmatranje jedne psihidku na teorije" s obzirom podetak videlo "seksualne supstancukoja je u njenoj osnovi, 5to podseia na moderne poku5aje te vrste.Ne smese,medutim,previdetidaje u stvarnosti samoposeban sludajobmu! buduii daje ljudskasnaga,stvaranje r'To je (nasenejce) physis za tdn hol6n-arr''/: sludaj"atchegonos je (aponhctos) karakteristidno, i misti0ni Logos", koji, Sto tajui postajeu kasnijemtekstu paralelansa falusomOzirisa - "i oni jeste,istina, kaZudaje Ozirisvoda".Su5tina(ousia)ovogsemena uzrok svih stvari;ali onane udestwjeu njihovoj prirodi. Oni zato kaZu:"Postajemsta Zelimi jesamono Stajesam."Onaj,naime, jebez pokreta."Ovaj,kaZujedini je dobar koji svepokreie,-gam (agathonmonon)'o.Kao dalji sinonimpojavljujeseitifalidniHermes Kilenios."Oni, naime,kaZu:Hermesje Logos, izvodadi stvaralac (d€miourgos) nastalih i istovremeno nastajuiih i buduiih stvari." Zato sn biva oboZavankao falus po5to poput muSkog organa, ima teZnju (hormen) da se podiZe odozdo navi5e".
4 314 Da se u kontekstseksuahiesimtrolikene dovodi samo gnostidkiLogos,vei i samHristospotwdujefragment3toga Epifanije cilha iz "Intercogationes maiores"Marije, u kome se govori kakoje Ilristos odveoovu Mariiu na jedno brdo, gdeje iz svogbokastvorioZenusakojomje podeoda sepolnosjedinjuje: indicasse illi, quodoporteat "seminissui defluxumassumpsisset, je sic facere,ut vivamus"". Shvatljivo da ovaj grubi simbolizam ne vreda samomodernooseianje,vei i da je onda5njem(3-4, vek) modernom,hri5ianskomduhu moraoda izgledaodbojan;i ako setomepridruZijo5 nekokonkretnonerazumevanje, Stoje po svoj prilici bio sludaju nekim sekta5kimkrugovimaoonda bi se on mogao samo odbaciti. Da autoru ovih "Intercogationes" ovakvareakcijanije ni u kom sludajubila nepoznata, pokazuje samtekst.U njemu,naime,stoji,daje MarijadobilatakavSokda je palana zemlju.Ilristosjoj je tadarekao:"Za5tosumnja5, maloverna?"Na to se,naimeukazujeu Jovanu3,12:"Ako samvam govorio o zemaljskimstvarima,niste poverovali,kako iete verovatiako vam govorimo nebeskimstvarima?"Isto tako na to seodnosiJovan6,53:"Ako nejedetemesoSinadovedijeg i ne pijetenjegovukrv, u vamanemaZivota." 315 Kod ovog simbolizmaverovatnobi moglo biti redi o prvobitno vizionarskomdoZivljaju kakav se i danasne retko dogadatokom psihidkogledenja.Za lekara-psihologa nema u tomenidegpotresnog.Samkontekstpokazujeput ka pravilnom shvatanju.Slika izraZavajednu psihologemu koja se racionalno ne da lako formulisatii zatomorada seposluZiodiglednimsimbolom,kao Stotako isto morada postupii sanako semanifestuje neka vi5e ili manje "apstraktna"misao unutar abaissementdu niveaumental- koji se odigravatokom spavanja.Kod takvih Sokantnihi izuzetnihslika,kojima snoviinadene oskudevaju,red je uveko nekom"kaoda",iakoseoni obladeu dulnuimaginacijuo kojane prezilni od skurilitetaniti od opscenosti. Onesene obaziru na uverljivost,jer na to i ne misle. One mucaju prilikom pokuSaj4daizgovorenasluienismisaokoji zaokupljasnevadevu paZnju.ou
180 316 Kontekstove vizije,naimeJovan3012, iasnopclkazuje da sliku ns smemorazumetikonkretistidki,ve6 simbolidno;jer Hristosne govorio zemaliskimstvarima,vei o jednojnebeskoj, to jest duhovnojmisteriji: dakleo nedemuito ieste "misteriia",a ne zato StoHristos ne5toprikriva iti pravi tainu od toga - ovoj te5kobismomogli prebacititendencijuprikogo$enojopscenosti rivanja- vei, naprotiv,zatoStoje njen smisaojoSuvek sakriven pravilasledimodernametoda od svesti.Nakonovog heurjgtidkog Ako to, dakle, primenimona ovu snaor. anahzei interpretacije viziju, dobijamosledeie: 317 1. Planinaznadiuspon,naroditomistidan(= duhovan) Ovaj uspondo vrha,odnosnou blizinuBogai mestaot{r.ovenja. je polrebno". poznat nije da dokazivanje motiv toliko 318 2. Na lik Hristaje obilatoukazivanokaona pojavuod srediSnjegzna5enlaza tada$njeweme, U sferi hri5ianskog gnosticizmaon predstavljavizualizaequBogakao archantroposa (Prvobitnidovek= Adam)i time pojmadovekauop5te:"Coveki Sin dovediji".Hristosje unutarnjiiovek koji je obogaienstazom samospoznaje, "carsffo nebeskou doveku".Kao anthroposon, prema iskustvu,odgovaranajvaZniicmarhetipu,a kao "iudex vivonrm et mortuorum" i "rex gloriae" -circulusstvarnomprincipu re{-a qtradratus-uSipsn a,63 . nesvesnog,detvorstvtt,odnosno ne tumadise ni$tana silu; naprotiv,moje Ovom konstatacijom mi3ljenjepodivana iskustvuda strukturemqgdalaimaju smisaoi sredi5tali0nosti.* Hlistov kvaternitet funkcijujednognesvesnog koji dolaziu obzir za na3uviziju potvrdenje simbolomkrsta,prikazimarex gloriae i Hristakao godine. 319 3. Stvsranieiene iz boka ukazujena to da je on To Stosty4raZenugovori da on igra shvaienkao Adam secundus. ulogu Boga stvaraocaiz Postania ./or, Kao Stoje Adam p.1e stvaranjeEve u razliditimtradicijamavaZiokao mu5ko-Zensko"", tako ovde-Hristos na drastidannadin demonstrirasvoju androginiju6T.Prvobitnicovekpo praviluje hermafrodit;tako on i u vedskojtradiciji proizvodisvojuZenskupolovinui sjedinjujese s njom. U briSianskojalegoriciLenakojaizlazi iz llristovog boka predstavlja crkvukaonevestuJagnjeta.
l8l 320 PodelaPrvobitnog dovekau suprugai suprugu izraLatra din radanjasvesti;proizvodi sejedan par suprotnosti,dime nastaje moguinost stvaranja svesti. Za posmatradaovog duda, Mariju, vizija znadi ne5to 5to je bio spontanovizualizovano, to jest projekciju jednog nesvesnogprocesakoji se odigravau njoj. Iskustvo govori da su nesvesni procesi kompenzatorni u odnosu na odredeno stanje svesti. Otuda se moZe pretpostaviti da proces deobekoji se odvija u viziji kompenzujestanjejedinstvau svesti. Ovo "jedinstvo" tide se, svakako, u prvom redu lika Boga pretvorenogu dovekai anthroposakoji je tada bio u sredi5tureligioznog integgsovanja. On je - kao StokaZe Origen - vir unus, 'Jedandovek"o6.S ovim likom je konfrontirana Manja iz viz;4e. Ako pretpostavimo da je primalac vizije u stvarnosti bila Lena ova pretpostavkanije sasvim bez osnova - onda je njoj u distoj oboZavanoj muZevnosti llrista nedostaiala odgovarajuca Lenstvenost. Zato joj se otkriva: "Ja sam oboje, nlu5karac i Lena". Ova psihologemai danasgradi katolidko shvatanje[Iristove androginije, "virgo de virgine", pri demuje vi5e red o jednoj sentintia communisnego o jednoj conclusio.Srednjovekovnaikonografija poznaje prlkaze Hrista sa dojkama, prema Canticus 1,1 "Meliora sunt ubera tua vino." Kod Mehthilda od Magdebg^rga(Mechthild von Magdeburg) du3a kad je gospodarljubiov, primeiuje da on nasuprotodekivanjima,nema bradu. Karakteristidnoje da nedostajeznak mu5kosti.Mehthild je, naime, imao viziju koja odgovara gornjoj, a koja predstavlja isti problem, ali u obratnom vidu: onaje sebevidela na jednom "stenovitombrdu" na kome je sedelaBeata Virgo u odekivanju rodenja boZanskogdeteta.Kada se ono rodilo ona ga je zagrlila i poljubila tri puta. Kako istide tekst, brdom se alegorizuje spiritualis habitus, duhovni stav. "Putem boZanskognadahnuia ona je spoznalada je sin sredi$te (medulla)odinskogsrca."Ovo sredi5teje "okrepljujuie,lekovito i najslade";BoLya "snagai najveia slast",datanam je preko njegovog sina "Spasiteljai najjadeg,najsladegute5itelja","a sredi3te du5e je_pno najslade" (medulla vero animae est illud dulcissimum)/u. Iz toga se vidi da srce oca, sina i unutarnjegdoveka Mehthild stavlja pod pojam "medulla". Psiholo5ki gledano taj
t82 "dulcissimum"odgovaraSopstvukoje sene moZerazlikovatiod imagoDei. 32L Znahjna je razlika izmedu ove dve vizije antidko otkrovenjeprikazujerodenjeEveiz Adamana duhovnomstepenu drugogAdama (Hristosa),iz dijeg boka izlazi duhovnoZensko, drugi stepenEve, naime du5a,u izvesnojmeri kao ierka Hrista. Kao Stosmovei spomenulihri5ianskogle{qnjetumadidu5ukao crkvu.Onaje Zenakoja "okruZujedoveka"" i Gospodumiropomazujenoge. Mehthildova vizija nastavljasveti mit: ierka nevestapostalaje majkai radaOcau liku Sina.To $toSinpritom ima najbliZi odnos prema Sopstvuproizilazi iz Hristovog naglaSe_npg kvaterniteta:on ima detvorostrukiglas (quadruplex vox)'', njegovoqrceima detirivrstepulsa'' i sa njegovoglica zradedetiri zraka'*.Iz ove slikeprogovaranovi milenijum.Formuli3uii ovu misaona drugi nadin,Majstor Ekhart kaZeda se Bog radaiz du$ei napokonBog i Sopstvose podudarajuu stihovima "Heruvimskog putnika". Vremena su se sasvim promenila:stvaraladkasnagakao da vi5e ne potide od Boga; Stavi5eovaj biva roden iz du$e.Mitologemao ranoumiruiem SinuBoZijempoprimapsiholo$kilik - kaoznaknjenedaljereceprazumevanja, cije i svesnog 322 4. Vratimo se sad opet viziji iz "lnterrogationes"! na brduje dolazido snoiaja.Hierosgamos Nakonstvaranj?-Zene, pristarim i alhemijski hermafrodit na motiv/r, kao Sto omiljeni jednom govoreo I alhemidari kazimaradoprebivana uzvi5icama. Adamukoji svoju Evu uvek nosi sa sobom.Njihovaconiunctio jesteincestuozan akt koji, medutim,vi5ene sprovodeotaci kii, vremenima,brat i sestraili majka i saglasju sa izmenjenim vei u mitologemio dmonu kao Kasin, Stoodgovarastaroegipatskoj Mutefu, Stoznadine$tokao "suprugsvojeqr4jke"ili o hrabrosti kojaje "majkasvogaocai ierka svogasina"/o.Misaosamosparisveta:tako se Bog vanjadestose vtata u prikazivanjustvaraoca deli na svoju mu3ku i Zenskupolovinu", ili samogasebe lako mogao oplodavana nadinkoji bi viziji iz "Intercogationes-a" da posluZikao uzoroako bismouzeli u obzir pretpostavkuo literarnoj zavisnosti.Mestou heliopolitanskojpripovestio stvaranju
183
u prevoduser Volisa BadZa(Sir Wallis Budge)tako glasi: "I, evenI, had union with my clenchedhand,I joind myself in an embracewith my shadow.I pouredseedinto my mouth,my own, I sentforth issuein the fo;qmof Shu,I sentforth moisturein the fonn of SaithTefnut",itd.i 6 323 Iako u na5ojviziji niie znzvu(alamisaoo samooplodenju,ipak ne bi trebalosumnjatida izmedunje i kosmogonijskog samotvorcane postoji blizak odnos.Iskonskostvaranje svetaustupaovdemestoduhovnojobnovi.Zbog togaiz assumptio seminisne nastajenikakv
t84
trojstvu,na davola.Ime Jaldabaoth zuadi"detehaosa",kao Stoi Gete(Goethe)oslanjaiuiisena alhemijg]
brdot'o'.
327 On je Logoskoga du5eprate"cvrkuiuii" (retrigyiai), , kao slepimi5eviHermesau nekyia.On ih vodi ka Okeanoiui'besmrtnjgrredima Homera - nr:;p'Flel.ro1ontl,og, rot 6flpov (ka dverimaHeliosai u zemljusnova)."Ovaj(llen res) ovetpolvS8 je Okeanos, stvaranjebogovai ljudi, u veditojpromeniwemena, dasnavi5eo dasnaniZe",iz osekenastajuljudi, iz plime bogovi. "lo jr o.no,kaZu,StosJgjinapisano:'Rekaosam,vi stebogovii gvi stesinoviNajviSeg'6v". Timeje izgovorena srodnost, odnosno identitetizmeduBoga i doveka,iskazananistamanieu svetom pismunegou nasenejskom udenju, 6 328 Nasenejcisu, kako kaZeHipolit sve stvari izvodili iz j9dl" trijade,koja se, kao prrro, sastoji od "blaZeneprirode blaZenog,go-fl{egdovekao Adama"okao drugood smrtneprirode dodeg doveka,i kao treie, od "roda bez kralja (nezavisnog)"
185
(abasileutosgenea), "stvqrenog odozgo", demu prlpadaju proi Jothor""'veliki mudrac,zqtjqUSefora'', "Mariam,traZena, potomstvo iije niie u Egipiu"ef,e3. Njih detvoro rodica,i Mojsije obrazujujedan takozvanisvadbeni.quaterni.o"koji odgovara klasidnojshemi: - supruga suprug - brat seslra - otac majka - kralj kraljica nepoznata Zena - udaljeniljubavnik - Animus Anima 329 Mojsije odgovaramuSkarcu,Seforasupruzi;Mariam (Mirjam) je Mojsijevasestra,Jothor(Jethro)je arhetipStarog mudracai odgovaraocu - Animusu,akoje redo kvaternitefuZenske osobe.einjenica,medutim,da se Jothoruaziva "velikim mudracem",znali daje red o kvatcrnitetumuikarca,Da je red o Zeninaglasak koji ovdepripadamudracubio bi kod Mariam,koja bi ondaimala znadenjeVelike majke.U na3emkvatemitetunedostaje,doduSeo ina{e destincestuozan odnosbrat - sestra.Zato Mirjam ima izvesuomajdinskoznadenje za Mojsija.(Uporediti2. Mojsije2,4 i dalje).Onaje, kao prorodica,"m&giIna"lidnost.(2, Mojsije 15,20i dalie.).Kadje MojsijelegaoporedMavarke,Mir.jam se toliko naljutila da je, dobiv$iospicepclstala"bela kao sneg"(4. Mojsije 12,10),Mirjam je, dakle,nepodesna za ulogu Anime. Najpoznatijafigura Aniryr-eu Starom zavetlt, Sulamit, kaLe:"Ja samcrna,ali takoljupkae)."U alhemiji,to jest u "Himi, jskoj svadbi",kraljevskancvestaje konkubinamavarskogkralja. Crnac,a posebnoEtiop,igra inadeu alhemijiizvesnuulqgu kao glava)i za nigredo"u.Kao sinonimza caputcorvi (gavrauov& predstavnikgre5nog paganskog svetaon se pojavljujeu "Passio berpetuae"9T 330 Trijadase^gznadava onomatopejskim redimaKaulakauo pri Zaulazaui beezarg8, demu Kauiakau predstvlja gonrjeg Adama, a Zaulazaudonjeg,smrtnogdoveka,dok se Ceezarod-
186 nosi tra "Jordankoji tedenavi$e".Jordanje Isusnaveoda tede navi5elonje plima koja rastei zato(kao5toje gorenapomenuto) stvoriteljbogova."Ovaj je, ka2g mu5ko-Zenski doveku svima, kggaljudi bezznanjanazivaju Geryones, trotelnim(naime'hdsek ges rheonta',to jest onaj koji iTvire iz zemlje),a Grci ga inade zovu nebeskimrogom Meseca"." Tekstdefini5egorepomenuti quaterniokoji je istovetansaCeezarom, sa Jordanom koji tedeu vis, sa hermafroditom,trotelnim Geryonesomi rogom Meseca, oslanjajuCise na Jovan 1,3 i dalje,kao kosmogonijskiLogos i Zivotkoji je u njemu(1. c.,.14) kaojedanrod (genea)teleioianIuu. thropoi(savrSenog doveka) jeste "pehar"iz koga 331 Ovaj logos,odnosnodetXgrstva, pijuii kralj izvladisvojaznamenja'"',ili Anakreoflovpehar.Taj peharvodi Hipolitov prikazdo tuda sa vinom u Kani kojim se aludirana nebeskocarstvojer ono,odigledno,kao vino u peharu leZi u nama.Dalje paraleleovog peharajesu itifalidki bogovi i pradovekakao i duhovnog kilenijski Hermeskoji predstavl.iaju pneumatikos). dovekaStose ponovorada (anagendmenos Ovaj (u svakompogledusu5tinski poslednjije katapanth'homoousios jednak)sapradovekom kogasimboliSe Hermes,itd. Zato Hristos jesti kaZeda semora od njegovogmesai piti od njegovekrvi, jer je on bio svestanindividualne prirode svakogod njegovihapostola,kaoi n,eB#hodnosti da "svakodospedo prirodekojaje njemu svojstvena""'. 332 Kao dalji sinonimsledi Koribp koji se spu5taod temenaglavei od neoblikovanog(acharakteriston) mozga(kao ranije spomenutiEufrat iz Edena)i proZimasve sWari.Njegova - "u zemaljskomobliku" (en t6 plasslika postoji - neprepoznata mati td choik6).On je Bog koji obitavau plimi. DrZim da ovde po3tosamto vei obradiou nije potrebanprikaz ovog.qi^mbolao svojojknjizi "Paracelsicotttur . Sto se Koribasatide, njegov paralelizamsa protanthroposom mo.{qse obiasniti starim shvatanjem,po kome su koribanti praljudite. Ime Koribasne oznadavanitiatcvuli0nost,vei anonimnogdlauakolektiviteta,poputimenaKureta,Kabite,Daktila,i tako dalje.Etimolo$kise ovo ime (nesigurno)dovodiu vezu sa
187
Izgledadaje Koribasu na5emtekstuoznaka koryphe(teme;105. jednu za odredenulidnost,i to kilenijskogHennesakoji ovde, U vezi satim kao i Kabiri iz Samotrake. dini se,ima istoznadenje Hermesovtekst kafe:" Touton...Tbrakes...Korvbantakalousi" (ovog,TradaninazivajuKoribaso-).106U jednoj ranijoj putrlisamda ova neobidnalidnostmoZdapredkaciji'"' pretpostavio saKoribasomiz legendeo Dionisu,zato stavljaproizvodme$anja 5toje i ovaj, izgleda,falidkobiie, SfgproiziIaziiz jednesholijeo Lukijanovomdelu "DeDeaSyria"'uo. dovekaistideokean(u kome se, 333 Iz sredi5tasavr5enog nalaziBog)."Potpuni"dovekje, kao kao Stoje gorenapomenuto, StoIsuskaZe,"istinskakapija"lcoz koju "savr5eni"dovekmora da prodeda bi ponovobio roden.Ovdeseu svojo$trinipostavlja problemprevodarediteleios;jer - moramoseupitati- za5toneko kroz novo ima potrebuza obnavljanjem savr5en, ko je peqft^ctus, zakljuditi da takvog iskaza se moZe samo rodenje?'u' Iz joi dabi onemoguiiladoipaknije bila toliko savr5ena savr5enost datnopobolj5anje.Slidnute$koiunalazimoi u PoslaniciFilipljanima (3,2) gde PavlekaZe:"gotovoda sam,..postaopotpun (teteleiomai)"" Ali samotri stihaiza toga on piSe:"Ilosoi oun Cmostidko kori3denje teleioi..."(Svi mi sadakoji smosavr5eni...). teleios'aodiglednose podudaras Pavlovomupotrebomtog pojne5tokaopneumai oznadava ma.Ta rednemapreciznopnadenje (duhovan predstavao se vezuje tikos dovek)"u, sa dime ne odnosnoduhovnosti. nekom odredenomstepenusavr5enstva, Nemadkared "vollkommen"(potpun,savr5en)moZeda prenese koreklnogrdkured teleiossamoako se ova poslednjaodnosina Boga.Ukoliko se,medutim,odnosina doveka,komeje jo5 potrebno i novorodenje,ondau najboljemsludajumoZeda znadi"potpun" (vollstanding),utoliko pre,kao 5tona5teksl govori, Stoovaj potpunidovekne moZe,bitidakni spasen(sdthenai), ukoliko ne prodekrozow kapiju"'. 334 Otac perfectus-aje "nejasnonapravljeni"ili gomji odnosnoprotanthropos. dovek,"bez svojstava"(acharaktristos), Njega,kako Hipolit dajenavodi,"Frigijci zovuPapa(Atis)". On je donosilacmira i smiruje"borbu elemenata(polem6nton stoi-
188
chei6n)112" o 6ud.kometelu - izrazkojibukvalnoopetnalazimo u srednjevekovnoj alhemijigdgfilius philosophorum "pacemfacit inter inimicossive elemente""'. Ovaj "Papa"se zove i nekys jer je sahranjen (1e5), u telupoputmumijeu grobnici.Slidnaideja se opet vraia kod Paracelzusa(Paracelsus).Na podetkusvog traktata,"De vita longa", on kaZe:"Nihil meherclevita estaliud, nisi mumiaquadambalsamita, conservans mortalecorpusa mortalibusvennibus"itd. ("Zivot, doista,nije ni5tadrugo do vrsta balsamovane mumijekoja smrtnotelo duvaod smrtnih.*oll4";. Telo Zivi samoiz "Mumia" kroz koju peregrinusmicrososmus, "dovekdolaokao stranac"(posledqji,u smisluda odgovaramakrocosmosu) vladafizidkim telom"'. Njegovi sinonimisu Adeh, Arhej,Prototoma, Id, Idehtrum,i takodalje.Onje "protoplastus,l (prvostvoreni) i, kao Id, "kapijaiz koje su poteklaruo 6iiu"ll6 (Uporeditigore "istinskavrata"!)Mumijaje rodenaistovremeno satelomi odrZpyggtt t' , istinaone u meriu kojoj to radi "Mumia supraceolestis""o. Ova poslednjaodgovarala bi gornjemAdamu nasenejaca. O Ideusuili Idesu Paraeelzus,naime._ kaZeda u 19 njemuleZi"samojedandovek...i to je protopiastus"l 335 Paracelzijska mumija odgovara,dakle,u svakompogleduPrvobitnomdovekukoji u smrtnomdovekugradimicrocosmus i kao takavudestvujeu svim silamamacrocosmusa. Buduii da kod Paracelzusadestodolazedo izrntajakabalistidkiuticaji, ne bi bilo suvi5nopodsetitiu ovomkontekstuna lik kabalistidkog Metatrona:u SoharuseMesijaoznadava kao "sredi5njistub"(scl. sefirot-sistema), a o njemuse daljekale: "Stubsredineje Metatron dije ime je kao ime Gospod.On je stvoreni vaspostavljen (constitutus) po njegovojslici i slidnostii obuhvatau sebi sve stepe4gpdgoredo dole i od dole do gore i povezuje(ih) u sre61oi.'r120 336 \4rtvac ie, nastavliaHipolit, vaskrsnutitako Sto ie proii kroz "kapijuneba".Na putu u Mesopotamiju Jakovje video je, nebeskukapiju:"A Mesopotamija kflip, strujavelikogokeana koja istideiz sredinesavrsenog dovekat't." To je nebeskakaprja za kojuje Jakovrekao:'Kakoje uZasnoovo mesto!Ovdeje zaista kuCa BoZija i ovo su vrata nebeska"". Reka koja istide iz
189 pradoveka (nebeske kapije) ovde se tumadi kao plima okeana, koji, kao Sto smo gore videli, ima sposobnostda stvarabogove. Osim toga ovo mesto se verovatno odnosi na JevandeUepo Jovanu 7,38 ili na zajednidkiapokrifni izvor. Mesto kod Jovana: "Koji veruje u mene,kao Stopismo kaLe,iz njegovaie tela poteii reka Zive vode", odnosi se na jedan ne-biblijski spis. Ko pije od ove vode_iz nlega ie poteii izvor koji tede u vedni Zivot, kaZe Origent". Ova voda je kao "gornja", aqua doclrinae,kao flumina de ventre Christi, i boZanski Livot, reka iz Hristovog tela, suprotnost"donjoj" vodio aqua abyssi (vodi ponora),u kojoj su, kako kaZu, rnrakovi i,gde Zive Knez ovog sveta i neprijateljski zmaj^i njegovi andeli''*. Reka vode je sam "Spasitelj"(salvator)rr). f-fuistosje rekakoja se izliva kroz detvorodelnoJevandelje u svetllo, poput rajskih reka. Ovde namerno navodim nedto opStirnije crkvenu alegoriku kako bi ditalac video u kojoj se meri gnostidka simbolika proLima sa crkvenim jezikom i kako, s druge strane,narodito kod Origenao Zivotnostnjegove amplifikacije i tumadenjaima mnogo toga zajednidkogsa gnostidkimpogledima. Tako je njemu, kao i mnogim njegovim savremenicimai sledbenicima, sasvim pozntta misao o onome Sto kosmidki odgovara dnhovnom unutarnjem doveku ("spirifualis homo noster"): u Postanju - Propoved1on kaZe da je Bog prvo stvorio nebo koje predstavljaukupnost duhovne supstance("Omnis spiritalis substantia").Njoj odgovara"na3razum koji je j ,.unrduhovaqrlo jest na3duhovni, unutarnjidovekkoji Boga gledai spoznaje."" 337 Ovi primeri hriSianskih paralela sa delirrridno paganskim predstavamagnosticizmabiie dovoljni da ditaocudaju sliku mentaliteta tokonnprva dva stoleia na5egradunanjavremena i da istovremenopokaZukoliko je prisanodnosizmedutada5njegverskog udenjai psihidkih dinjenica. I
338 Vratimo se opet nabrajanju simbola kod Hipolita: Prvobitni Covek u svojoj latentnosti - tako bismo mogli da fumadimo oznaku acharakteristos- naziva se Aipolos, "ne zato Stohrani koze i jarce", ve( zato Stoje on aeipolos,t
190 okreie kosmosl28.Podseiamna gore spomenutealhemijske paralelnepredstaveo Merkurukoii se nalazina Severnompolu. Shodnotome,nasenejci AipolosazovuredimrOdiseje(IV, 384)Protej.Ovi stihoviglase:"Cestoovudadolazistaracs mora,.lpz gre5kemu je gouotlProtejo silaboZanska, koji Egipianima...'129". Toliko citira Hipolit. Homer nastavljaij],". koji je mora/dubine svekolikeprozreo,podaqi$,Posejdona"'." Protejje odigledno personifikacija nesvesnog"t;teskoje "boZanskog starcauhvatiti/ gledajuii pobegne.,." da on naprcdue D&bi bio nateranda govori On, istina,Zivi u moru,ali on semorazgrabitibrzo i bezobzirno. u sveti podnevni das amfibijski izlazi na usamljenoZalo, gde spavamedu fokama.Njih treba shvatiti kao toplokrvne,to jest svesti pristupadnesadrZajenesvesnog,kakvi se spontanopojavljuju u odredenovremc u vazdu5nomi svetlosnomcarstvu svesti.Lutajuii junak saznajeod Protejaput i uslovkoji ie mu omoguiiti poyqqtakkuii i time se staraciz mora potvrdujekao psihopompos."'"Ou piprasketai", kaZeo njemuHipolit, Stobi se verovatnonajbolje moglo prevestifrazom francuskoggovornog jezika "il ne se laissepasrouler";"vei", nastavljatekst,"on kao da se okreie oko samogscbei samogsebemenja(perierchetai)".On se,dakle,pona3akao jednaneuhvatljiva,predstava istinito,bezgre5ke.On tvorevina,OnoStoon kaZeto je n6m€rtes, je predskazivaf.Zxo naseneicine bez razlogavele da je "spoznajupotpuuogdovekasasvimdutrokoi te5koshvatiti". 339 U daljemtekstuProtejseuporedujesazelenimklasom Zita Eleuzina.Njemu je upuien misterijski poziv: "'Iegdv(,rere je ("Svetog,$pdakagospodarica r6rvts ro0govBprprbBpr,p6v." (iaki) (jakima).")"' Brimima rodila,Brimo "Donji" odgovorvisokim eleuzinskim posveienicima,predstavlja mradna staza Persefone(koju jo oteo bog donjegsveta)a koji "vodi ka ljugajuvisokopo5tovane bavnomdeZnjomuzbudenom Afrodite".Na putu ovom donjem "ljudi bi trebalu 4q,zastanu",da bi bili posveieniu "velike i nebeske"misteriie"*. Jer ova misterijaje kapija"i "kuia BoZija(S otroq $scl0),gdestanujesamo "nebeska Dobri Bog", odredenasamoza duhovneljude.Oni bi trebaloda odbacesvojehaljinei svi postanusponsi(nymphioi,mladoZenje),
l9l
"kojima je mu5kost oteta devidanskimduhom"l35. Ovdepostoji veza sx Otkrivenjem 14,4 : "... Virgines enim sunt. Hi sequuntur Agnum quocumque abierit.".('Jer su djevstvenici. Oni idu za jagnjetomkud god onopode ''o.") 8 340 Medu objeklivnim simbolima Sopstvasrednjegaroda gore sam spomenuo ameristos stigme, "nedeljivu tadku" kod nasenejaca. Ova predslavase podudarf sa onom o Monadi i Sinom Covedijim o kojima govori Monoimos. Hipolit kaZe: "(Monoimos) smatra da postoji takav jedan dovek, kao ono Sto pesnik (kaZe) o Okeanosu, izra4ava"iuci se .qlprilike ovako: 'Okeanos,poreklo bogova kao i poreklo ljudi'rr/. Opisujuii to drugim redima,on kaZedaje dovek Sve,podetakuniverzuma(t6n h6lon) nestvoren,neraspadljiv,vednotrajan,a Sin prethodnospomenutog dovekaje stvoren, sposobanda pati, roden izvan vremena (achronds), nenameran (abouletds), nlje predodreden (aprooristos)... Ovaj dovek je jedna-_Monada, nrje sloZena, nedeljiva a ipak je sloZena,deljiva, svevoleia,u miru sa svima, u ratu sa svima, u svemu u borbi sa sobom (panta pros heauten polemios), (samoj sebi) neslidna,(i) slidna,nalik na muzikalnu harmoniju koja u sebi sve sadrZi...koja dini sve vidljivim, tako Sto sve stvara. Ona je samamaika, sama otac, ta dva besmrtna imena.^Simbol savrsenogdoveka je, kaZe Monoimoso J
192
342 Paralelnoshvtanjenalazimokod nestokasnijegPlotina (oko 205-270).Tako on kaZeu svojim "Eneadama".. "Ako, pak, jednadu$asebeu svakodobapoznaje,ona znada njenoprirodno kretanjenijc nikakvapravalinija, Stoznadidaje doZivelajedno pomerbnje,te pravi kruZnipokretokojednogunutarnjegprincipa, jesteono odaklekrug podinje. okojednogsredi5ta. Ali to sredi5te DuSaie seodaklekretatioko svogsredi5ta, lo jest,oko principaiz koga izltzi; drZaie setogal kretaie sepremanjemukao Stotreba da radesvedu5e.Ali samodu3ebogovakreiu sepremanjemui jesteuistinu zatosuto bogovi;jer ono Stoje vezanoza to sredi5te Bog; a onp..Stoie dalekood njegajeste dovek,nejedinstven i zivitinjskilao." 343 U ovom shvtanjutadkajesredi5tejednog krugakoji se na izvestan nadin stvara cirkumambulacijomdu5e. Tadka je, medutim,"srediStesvih stvari",predstavaBoga.Qop,j" shvatanje koje i danasleZiu osnovimandala- simbolasnova'*'. 344 Slidnoznadenje kao Stp.jeMonadakod gnostikaima i deslapredstava spinther-a, iskre'*'. Ona.odgovara "scintillavitae","iskJicidu5e"\{gjstora Ekharta'"', koju smovei sreliu udenjuSaturninusa'**.Isto tako je, kaZu,Heraklit.- "lrz7(ar", du3u shvatao kao "scintilla stellaris essentiae"ra).Hipolit spominjeu udenjusetijanaca da poml{i-nana inteligentannadin drZi "sjaj i iskru svetlostiu ropstvu"t*o,i da je ova "n.ajgr4nia iskra"ni nni nadin,"pomesana'idole u mradnimvodamal47l'f8 SUd;" uCfS-i** Cudotvorac(SimonMagus)oda seu ,.*Lou i mleku nalazi jedna veoma qala "is^lcakoia se razvlja u neogranideuu i nef,romenljivu silulag,lsO. 345 Simbol tadke dospevado alhemijegde predstavlja arkan-supstaucul tako kod Mihaela Majelp (Michael Maier) tadkaznadi"distotuili hologenostsuStine'l1l'.U Zumancetu ona je "punctumsolis"koja seplewarau pilels2.Kod Henrika Kunarta (HenricusKhunrath) onp.predstavlja sapientia kag.takozvani "Saltz Punct" (zrno soli)"', kod Majera zlalol)4, Kod skolijastau ttTructatusaureus" ona je sredi5te,"circulus exiguus"(minimalni krug), i "mediator",koji miri neprijateljske elementei "ugaoni oblik kvadratureputem dugotrajnerotacije
193 pretvarau kruZan,samoj sebi slidan"l55.Kod Dornglsa "puncfulum vix intelligibile" je polazna talka swaranjar)o. Isto tako DZon Di (John Dee) kaZeda su sve stvari podelena osnovi tadke i monade'''. Sam Bog je sredi5natadkai istovremenoperiferija. Kod Miliusa (Mylius) tadkaje avis Hermetis"o.U ,,Novumluona je duh i vatra, Livot arkan-supstanci, m,en"-Lt slidna spiutheru"'. Ovo shvatanje tadke ide manje ili vi5e paralelno sa gnostidkim shvatanjem. 346 Iz ovih naznaka nije tesko videti kako je llristos asimilovan putem simbola koji vaZei za BoZije carstvo,na primer zrrice senfa, skriveno blago i dragoceni biser, On i njegovo carstvo imaju isto znadenje.Ovo rastvaranjeHristove lidnosti uvek je naravno bilo predmet prigovora, ali se pritom ispu5taloiz vida da ono istovr.eqrenopredstavlja asimilaciju i integraciju l{rista u ljudsku dusul60.Rezultat se pojavljuje ri rastu Uidste lidnosti i ramoju svesti. Ova specifidnadostignuia su zato sada,u antihriSianskojepohi,najvi$eugroZena,ne samokroz socijalpolitidke opsene,vei pre svega,i u prvom redu, kroz racionalistidki hibris koji radvaja svestod njenih transcedentnihkorenova i stavlja pred nju imanentneciljeve.
t94
195
XTV
STRUKTURAI DINAMIKA SOPSTVA 1 347 Prethodnonavedeniprimeri biie dovoljni da prikaZu postepenurecepcijui amplifikacijuarhetipakoji se nalazi u osnovi Ego-svesti.Ne Zelim da njihov broj prekomernoumnol,avam,Veionaprotiv,da poku5amda ih rezimiramtako da iznjih nastanejedna preglednaslika. Iz razliditih rripolitovih naznika nesumnjivoproizilazi da mnogi gnosticinisu bili ni5tadrugo do psiholozi.On,tako,spominjelako oni govoredaje "du5uveoma te5konaii i te5korazumeti"r,a isto tako teskaje shvatljivai spoznaj a "potpunog"doveka."Podetak celovitosti(telei6sis)leste, naimeospoznajadoveka; spoznajaBoga jeste pak potpuna savrleno st (apatismene teleiosis). " Kliment Aleksandri;Jti kaze u "fagdagggus"-r(III, D. "Upoznatisamogsebeje, kako izgleda, najveieod svihudenja.Jer,akodovekpoznajesamogasebeonda 6e spoznatiBoga." Monoimosu svom pismu Teofrastu kaZe: "Trali ga iz samogsebe(apoheautou)i udi ko je on, koji uop5te sve $toje u tebi (sebi)pripisujei kaZe:moj Bog, moj duh, moj ym,m, mgjadu5a,mojetelo,i udi odakle(dolazi)neraspolotenje i radovanjei ljubav imrLnja,,i nedobrovoljnobdenje,i-nedobrovoljna. uspavanost,i nedobrovoljnaljutnja, i nedobrovoljno voljeqie,i, ako si to, kaZu,tadnoistraZio,onda ie5 ga naii u samom sebi kao Jedno i Mnogo, Sto odgovaraonoi talkici (keraian), on to u tebi (aph'heautou) ima svojJporekloiiLlaz2.,, ,348 Citajuii ovaj tekstnehoticemislimo na indijskepredstave Sopstva, poput Bramana i Atmana, kao u KenaUpani1adarna l: 1. Od koga,poslatkudato letim, Mana? Ko gaje pwi zauzdao, kudaproleie dah?
Ko je prvi otposlaogovorkojim sadgovorimo? Ko je Bogkoji je nametnuoamnauhoi oko? 2. Slu5anje slu5anja i mi5ljenjemi5tienja, Govorgovora... 4. Stoneizgovorljivo kroz govor, Onodimegovorpostajegovorljiv".. 5. OnoStoje nezamislivo mi5ljenjem, Cimemi5ljenjebivamiSljeno,To, kao Braman,mora5znati'.s 349 U indirektnomobliku Jf,jnavalkiav, BrihaddranyakaUpaniiadidefini5e3,7,1,5 i23: "Ovaj koji prebiva u svim biiima, koji je od svih bica razliiit, koga nijednobiie ne poznaje,dije telo su sva biia, koji upravlja svim bicima iznutra, on je fuoja, duia, unutatnji upravljai, besmrtni. Nemaosimnjega nikog ko vidi,,nemaosim njeganikog ko iuje, nemaosim njega nikog ko razume,nemaosim njega nikog ko spoznaje.Onje tvojadttia, unutarnjirytravljai, besmrtni.Ono ito seod njegarazlikuje,punoje ialosti.'rt 350 Kod Monoimosa,koji je oznadenkao "Arapin",indijski uticaji nisu nemoguii.U svakomsludaju,njegov isliazje zna(,ajan buduii da pokazujeda je vei u drugomstoleiu) Ego jednog obuhvatnogtotaliteta,upravokao shvaienkao eksponent Sopstvo- misaokoja ni u kom sludajudakni dana5njim psiholozima nije dobro poznata!Kao i u Iudiji takve spoznajei na Bliskom Istoku predstavljajurezultate intenzivnog introspektivnogposmatrnjakoje ne moZebiti ni5tadrugodo psiholoSko. Gnozaje van sumnjepsiholoYkaspoznajaiiji. sadriaji potiiu iz nesvesnog. Ona je do svojih uvida dogpelakroz konceutraciju paf;riJe na takozvani"subjektivnifaktor"okoji empirijskipostojiu dokazivomdelovanjukolektivnognesvesnog na svest.Time se
196
objaSnjava gnostidkesimbolikesarezuliznenadujuiiparalelizam tatimapsihologije nesvesnog. 351 Hteo bih da ovu podudarnost ilustruiemrezimiranjem simbolakoje samprethodnopredstavio.U tu svrhumoramosebi najprepredoditione dinjenicekoje su psihologijupobudileda uop5teprihvate arhetipcelovitosti,odnosnoSopstva:to su u prvom redu snoyi i vi,zije,u drugom redu, proizvodi aktivne imaginacije,u kojima sepojavljujusimbolitotaliteta.Medunjima valjapre svegaspomenutigeometrijske tvorevinekoje sadrZe elementekruga i detvorstva',dakle s jedne straneoblike lruga i kugle koji semogu prikazatidistogeometrijskiili predmetno,a s druge,kvadratneili detvorodelnefigure, ili one u obliku krsta. Osim toga,to mogu biti detiri pojedinadna predmetaili lidnosti koji se svojimporetkomili smislomodnosejedanna drugi.Isto znadenjeima osmicakao dvostrukadetvorka.Posebna varijacija motiva detvorstvajeste dilematri plus jedan.Broj dvanaest(3 x 4) izgleh da ovde pripada kao resenjedileme i kao simbot celovitosti(zodijak,godina).T'rimoZedavaLizarelativnucelinu, buduii da po pravilupredgtavlja ili duhovni(odnosnozami5ljeni) totalitetkao Stosu Trojicao,ili instinktivni(odnosno htonski),kao 5to je hijadski karakter bogova podzemnogsveta (takozvana "donja trijada"),Psiholo3kise, medutimotrojka, ako se prema konteksfuodnosina Sopstvo,mora rzumetikao {efektnadetvorstvo,odnosnokao prelaznostanjeka detvorstvu9. Jednatrijada ima kao komplementjedqq suprotstavlieno trojstvo.Komplement ''. jestejedinstvo detvorsWu 35212motivakrugai detvorstva izvodi sesimbolgeometrijski obrazovanog kristalai time dudotvornog ftamena.Odavde. -se gradianafggijaJagradom,zarrkom,crkvomll, kuiom, soboml2i posudom''. Dalja varijantaje todak. Prvi motiv naglabava sadrZanost Egau veiem obimu Sopstva,a drugi rotacijukoja se pojavljujei kao ritualnacirkumambulacija. U psiholo5kompogledu ona ima znadenjekoncentracijei bavljenja jednim srediBtemkoje je zami5ljenou centm kruga i zbogtoga se formuli5ekaotadka.Odavdeodmahnastajeodnoska nebeskom polu
t97 i ka nebeskoj ljusci okiienoj zvezdamakoja rotira oko njega. Paralelno s tim postoji horoskop kao rota nativitatis. 353 Slika grada, sobe i posude vodi dalje ka njihovom sadrZaju,dakle do stanovnika grada i kuie, ili ka vodi koja je sadrZanau posudi. SadrZilacima tada opet odnos prema detvorstvu i prema petostrukostikao jedinstvu broja detiri. Voda se pojavtrjujeu modernom iskustvu kao prava voda koja ogleda nebo, kao jezero, kao detiri reke (na primer, Svajcarskakao srce Evrope sa Rajnom, Ticinom, Ronom i Inom, ili kao Raj sa Gihonom, Pisonom,Hidekelom i Eufratom),kao svetai krStenavodica, itd. Voda desto tvori par sa vatrom ili je dak s njom ujedinjenakao vatrenavoda (vino, alkohol). 354 Stanovnik kvadratnogprostoravodi do ljudskog lika, je pored geometrijskogi aritmetidkog,najde5ii simbol Sopkoji stva: to je Bog ili Bogu slidan dovek, knez, sve5tenik,veliki dovek,istorijska lidnost deda,voljeni otac,omiljeni uzor, uspesni stariji brat; ukratko, lik koji nadma5ujeEgo-lidnost snevada,(Zenska psihologijaima odgovarajuieZenskelikove.) 355 Kao Stoje krugu suprotstavljenkvadrat, tako je detvorstvu suprotstavljenotri plus jedan i tako je pozitivnoj, lepoj, dobroj, po5tovanja dostojnoj i ljubavi vrednoj ljudskoj pojavi suprotstavljennegativan, ruLan, zao, preztenjavredan i demonska figura koja uliva strah.Kao svi arhetipovi, i Sopstvoima paradoksalan antinomidan karakter. Ono je mu5ko i Zensko,staraci dete, moino i bespomoino, veliko i malo. Sopstvoje istinski "complexio oppositorum"'* Sto,medutim, ni u kom sludajune znadi da je ono samo po sebi sastavljenood takvih suprotnosti.Naime, isto tako je moguie da prividna paradoksalnostnije ni5ta drugo do odraz enantiodromskih promena u shvatanju svesti koje je za celovitost das povoljno, das nepovoljno.Isto to vaLi za nesvesno uop5te,tako Sto njegovi likovi uZasamogu biti izmamljeni strahom svesti od nesvesnog.Zn#q svestise ne sme potceniti, zbog dega se preporudujeda se protivrednamanifestacijanesvesnog, bar u izvesnoj meri, dovede u kauzalan odnos prema svesnom stavu. Svest se, medutim, ne sme ni preceniti, jer iskustvo daje isuvi5e nesumnjivih dokaza za autonomiju nesvesnih konrpen-
198
199
zacionihpostupakada bi se uzrok ovih antinomijamogaoftahiti samou svesnom. postojivrsta"neoIzmedusvesnog i nesvesnog jer drediverelacije", seposmatrad ne moZeodvojitiod predmeta posmatranj a i zrto Stoon aktomposmatranjaometaovog,to jes! zato StotadnoposrTetranje ncsvesnog ide na Stetuposmatranja svesnog i vice-versa''. 356 Tako se Sopstvopojavljujeu svim oblicima,od najvi5egdo najniLeg,ukoliko oni prekoradujuobim Ego-lidnostina nadinjednogdaimoniona. Ono,naravno,ima i svojuteriomorfnu simboliku.Najde5ieslike u modemimsnovimajesu, po mom iskustvuo slikeslona,konja,bikaomedveda,belei cme ptice,ribe i znije; a povremenosepojavljujui kornjaEa, puZ,pauk i buba. Biljni simbolisu pre svegacveti drvo.Medu anorganskim tvorevinamadestisubregi jezero. 357 U sludajevima kad postojipotcenjivanjeseksualnosti, Sopstvosesimbolizujekao falus.Potcenjivanje moZedapostojiu obidnompotiskivanjuili u odiglednomobeavredivanju. Kao ovo poslednjeono kod izvesnihvi5ediferenciranih deluje i kao [udi disto biolo3ko shvatanjei ocenjivanje seksualnosti.Takvo shvatanjdpqe.vida duhovne,odnosno"mistidne"implikacijepolnog nagona". One oduvekpostojekao psihidkedinjenice,aLiiz racionalistidkih razlogai zbog razliditihpogledana svet bivaju obezvredene i potisnute.U svim takvim sludajevimamoZe se odekivatinesvesnifalicizamu vidu kompenzacije.Kao dobar primer za to moheda vaili poglavitoseksualistidkinadinposmatranjapsihekod Frojda (Freud). 2 358 Sto se,pak, tide gnostidkogsimbolaSopstva,kod nasenejaca u Hipolitovomtekstuuglavnomse pojavliujupredstave s [iudskim likom; a od geometrijskihi aritrnetidkihsimbolanajde5ii su kvaterniteto ogdoad,trojstvo i jedinstvo.NaSupaZnju preteZnoiemo pokloniti simbolucelovitostikvaterniteta,i to pre svegaonom simboluspomenutom u poglavljuXIII, 6, koji bih ukratko oznadio kao Mojsijev kvaternio, a zatim i drugom nasenejskom kvaterriju, i to rajskimrekamakoji iu nazvatiRaj-
ski quaternio. U daljem tekstu poku5aiu da ova dva kvaternija, koji, iako poseduju razliditu strukturu ipak izrahavaju otprilike isto, dovedem psiholo5kine samo u medusobanodnos,vei i da uspostavim njihovu vezu sa kasnijim (alhemijskim) tvorevinama detvorstva.Dok to budem radio ispitivanjeie pokazatiu kojoj su meri oba kvaternija karakteristl(ni za psihologiju gnostidkeepohe i kako se mogu uvrstiti u arhetipsku istoriju duha hri5ianskog eona. 359 Cetvorstvo u Mojsijevom kvaternijulT odigledno je konstruisanopo sledeioj Semi:
Jetro,fiziiki i duhovni otac
\V
Mi$am,majka-
--.-j't-*- \ ;*-y*_*_-li I
f;\
, Anima Sefora,supruga Mojsijeva i ierka Jetrova
360 "Donji Adam" odgovara obidnom srnrtnom doveku, Mojsije kulturnom heroju i zakonodavcu i time, na lidnom stepenu,"ocu"; Sefora, kao ierka kralja i sve5tenikaodgovara "gornjoj majci". Oboje predstavljaju za obidnog doveka "kraljevski par" koji, medutim, kod Mojsija s jedne straneodgovara njegovom "viSemdoveku",a s druge stranenjegovojAnimi (Mirjum)'". "ViSi" dovekje sinonimansa "duhovnim,unutarnjim" dovekom, koga u gornjem quaternio predstavlja Jetro. Tako izgleda zna(enje quaternio-agledano sa stanovi$taMojsija. No, buduii da se on prema Jetru odnosi kao donji Adam, to jest kao obidan dovek prema Mojsiju, onda se kvaternio ne moZe razumeti samo kao struktura Mojsijeve lidnosti, vei se mora posmatrati i sa
201
200 stanovi5tadonjegAdama.U tom sludajunastajenajpresledeii quatemio: Mojsije kaokulturni heroj DonjiAdam kaoobidandovek
Sefora , kao gornjamajka ......,... Eva kaoobidnaZena
361 Ovde se sadaispostavliada je nasenejski quaternion izvesnomsmisluasimetridan, buduii da vodi do senarijusa (broj jasno Sest)koji i iskljudivopokazujenavi5e:gornjemkvaterniju sekao tredi spratmorajudodatijoS Jetroi Mirjam, dime bi Mojsije i Seforabili gore dopunjeni.Tako dobijamovrstu redosleda koji vodi odozdoka gornjemAdamu.Ova psihologijaodigledno gradiosnovuza prostrane valentinske liste sizigija.Time sedonji Adam,dakledovekkoji Zivi u telu, pokazujena najdonjemmestu odakle moZe da vidi samo put navi5e.Ali, kao 5to sam vei naznatio,detiri liduosti nasenejanskog kvaternijasu tako ve5to je, izabranada ne samou svadbenomkvaternijunajav[ienuvek prisutanmotiv incestao (Jetro-Mirjam)vei i pro5irenjepsihidke struktureobidnogdovekapremapodljudskoj,mradnoji zloj strani (Senki!):MojsijeZeniMavarku,a Mirjam,proroeicai majka-sestra postaje"kuZna",5topokazujedaie nienodnospremaMojsiju postaonegativan.To se dalje potvrdujetime StoMirjam uslaje protivMojsijai dakokreieprotivnjeganjegovogbrataArona. Takodobijamosledeiisenarijus: d o n j iAd a m ........" ...."E..... va Mojsije .....,.,Mavarka Jetro,paganskisve5tenik Mirjam, leprozna"belkinja" 362 Jefto,"veliki mudrac",nije istinaoptereienbiblijskim tekstovima;kao midijanitski sveStenikonododu5e,ne sluZi Jahveu,i ne pripadaizabranom narodu,vei seod njegqtazdvaja, dobiv5i dozvoluod Mojsijada ide u svojudomovinu'v.Izgledada on nosi i ime Reguel ('lBoZiji prijatelj") i da je svojom
nadmoinommudro5iupomagaoMojsiju. On je, prematome, jedna numinozna lidnost, to jest olidenje jednog arhetipa, odiglednoarhetipa"starogmudraca"koji u mitu i folkloru pq1sonifikujeduh. Kao Stosampokazaoduh ima dvostrukobiie'". Kao StoMojsije u ovom sludajupredstavljasvojuvlaslitu Senku time Stoprosi crnu ierku zemlle,tako bi sei JetrobaSkao pagani tudinac,mogaouvrstitiu kvaterniokao "donji",asski sve5tenik pektsamogasebe,sajednimmagijskimnefastnimznadeqjem''. Mojsijevquaternio 363 Kao Stosmovei naveli,nasenejski jesteindividualnavarijantaop5tegsvadbenog kvatemijakakavse pojavljujei u folkloru". On bi se,stoga,istotakomogaooznaditi i drugim mitolo5kim imenima.
Osnovna shemabraka medu rodacima. muZ ..........
rodakakao Zenn
sestramuZa
brat Zene
pojavljuje se u raznim varijacijama; sestru na primer moZe zameniti majka, ili neka odinska figura Zeninogbrata. Kao karakteristika, medutim, ostaje motiv incesta.Buduii da se radi o iskonskoj, za psihologiju ljubavnog odnosa kao i za tradiciju, znadajnojshemi,jasno je da ona, kao i svekarakterolo5kesheme, ukazuju na jednu "povoljnu" i jednu "nepovoljnu"pojavnu formuo jer i vidovi odnosakoji dolazeu obzir ukazuju empirijski na istu razliku: sve Stodovek radi posedujejedan pozitivan i jedan negativan aspekt. 364 Neka ditaoca,dakle, ne zbune pomalo skurilna gnoslidka imena,jer ona su takoreii sludajna,dok je samashemaopStevahe(,a.IstovaZi i za drugi quaternio,odnosnokvatemio Senke, za koji sam zadrLaoiste oznake, upravo zbog toga Sto Mojsijeva biografija nudi izvesne crte koje su podesne za ilustrovanje Senke.
202
203
365 Donji senarijusuemavrhunacu "donjemAdamu",vei svojoj tamnoj, Zivotiujskoj (odnosnoteriomorfnoj)pred-etapi y istog,i to u zmiji stvorenojpre doveka,u gnostidkojNaas.Iztoga ptoizilazi sledei a stnrktura: gor nji Adam(Anthropos) gornji Jetro
I.Kvaterino gornji iovek
ti\
\\ I
-'i" mudraSefora
gornji Mojsije
a t
I
T ft
donji Jetro il, I(vaternio
---fr{
wa Mirjam
falidkimHermesom!)Osimtoga,gnostici(Vasilid),bili su ti koji su iscrpnodiskutovalio problemuzla (pothen1okokan - otkuda potidezlo?).Lik zmijekod Nousai Angathodaimona ne znadini u kom sludajuda je zmija imala samodobaraspekt.Kao Stoje zmijaApofisbila klasidnipeprijatelj egipatskog bogaSunca,tako je davo,"ta starazm;rja"'*,bio neprijateljl{rista, "novusSol"-a. duhovnomBogu suprotstavio Dobromi savr3enom sejedannesujetan,neuki nesposoban savr5en, demijurg.Postojalesu arhon(rukopis)od ske sile koje su ljudima dale kob-archirographum kojegje llristos*oruo daih spase25. 367 Kasnijiduhovnirazvojjepodetkomdrugogmilenijuma u sveveioj meri pomeraoteZi5tepremanradnoj strani.Demijurg je postaodavo koji je stvorio svet,a malo kasnijealhemijaje podelada razvija svoj pojam Merkura,tog delom materijalnog, delom imaterijalnogduhakoji proZimai odrZavasve stvari, od kamenai metalado najvi5ih,tivih biia. On u liku znije nastanjuje unutra5njost Zemlje,poseduje telo,du5ui duh,kaohomunculus je zami5ljen kao ljudskilik i shvaienkao "htonili "homq_altus" ski bog"26.Ovdese3asnoviOi u kojoj merije zaryaprvistepen doveka ili daleki odraz Anthroposa i koliko je opravdana iednadinaNaas - Nous - Logos - Hristos - Gornji Adam. Srednjevekovnirazvoj ove jednadine prema uuadnoj strani, pripremljenje kao Sto smo vei spomenuli,i gnostidkimfalicizmom.On se pojavljujevei ^qXV vekuu alhemijskomCodex Ashburnham1166Laurentiane'' . a u XVI vekuMerkurseidentifikuje saHermesom Kilenioso-28.
Mojsijekao homocar^
J
366 Ova shema nije nikakva dokona igra buduii da gnostidkitekstovinedvosmisleno pokazuiuda im je tamni aspekt metafizidkihlikova bio dobropoznati to u takvoj meri da sutime prouzrokovalinajveieuegodovanje. (Qgtimose,na primer,poistoveienja dobrog Boga sa Prijapom'r, ili Anthroposasa iti-
368 Kara![eristidnoje da gnostidkufilosofiju nastavlja upravo alhemija2e.Mater at.ni*ii je jedna od majli modenih prirodnihnaukakoja namje posredovala neuporedivopoznavanje "tamne"materije.Onaje prodrelai u tajne fiziologijei istorije razvolai uop5teudinilaje korenoveLiveegzistencije predmetom
2M svog istraZivanja. Tako se ljudski duh spustio duboko u sublunarni svet materije i tako ponovio gnostidki mit o Nousu koji, ugledav5isvoj odraz u dubini, silazi dole i biva obgrljen i progutan od Physisa. Vrhunce ovog razvoja ozna(ava1uu XVIII veku francusko Prosvetiteljstvo, u XIX veku naudni materijalizam i u XX veku politidki i socijalni "realizam"koji je todak istorije vratto za punih 2000 godinanazadi opet uspostaviodespotizam,bespravnostindividue, surovost,ljudsko nedostojanstvoi ropstvo prethri5ianskogsveta,diji je "labour problem" bio resen ergastulum-om (Stalom za robove). "Preokretanjesvih vrednosti" odigrava sepred na5imodima. 369 Ovaj nzvoj koji smo ovde sasvim kratko ocrtali izgledada je u srednjevekovnoj,kao i u gnostidkojsimbolici, bio isto tako anticipiran kao i Antihrist u Novom zavetu.Poku5aiu da sadaizloZim na koji se nadinto dogodilo. Videli smo gore da kao Sto gornji Adam odgovara donjem, tako donji Adam odgovara zmiji. U duhu Srednjegveka i kasne Antike prva dvostrukapiramida Anthropos Quaternio, predstavlja svet duha ili metafiziku, a druga, shadow Quaternio, sublunarnu prirodu i to narodito instinktivnu ljudsku dispoziciju, "meso" - da se posluZim ovim gnostidko hri3ianskim pojmom - koje ima svoj koren u animalnom catstvu,tadnijeredenou carstvutoplokr"v^nih Zivotinja.Nadir ovog sistemaje hladnokrvnivertebrat,zmija", sa kojom dospeva do svog kraja psihidki odnoskoji se takoreii moZeuspostavitisa svim toplokrvnim biiima. To Sto zm4a, nasuprot svakom odekivanju, predstavljaodgovor Anthroposupotvrduje se time - Stoje bilo narodito znadajnoza Srednji vek - Stoie ona s jedne strane pozntta allegoria Christi, a s d1uge, izgleda da je u posedu dara mudrosti i najvi5e duhovnosti". Kako kaZe [Iipolit gnostici su identifikovali zmiju sa kidmenom moZdinom i medulla-om. A oni su identidni sa refleksnim funkcijama. 370 Drugi od ovih kvaterniteta predstavlja negativ prvog; on je njegova Senka."Senkom"oznadavaminferiornu lidnost diji se najniZi stepen ne moZe vi5e razlikovati od nagonskog biia Zivotinje. Ovo shvatanjepostoji vei u ideji o prosphyespsychE, "na to narasle du5e" kod Isidorusa 32,33. Nalazimo je i kod
205 Origena koji govori o ljudimakoji u sebiposedujuZivotinje3a. Buduii da je Senkaza veiinu ljudi nesvesna,zmija potpuno odgovara nesvesnomi za osve5divanjenesposobnomkoje, medutim,kao kolektivnonesvesnoi kao inslinkt,izgledada posedujejednu osobenumudrosti jedno znanjekoje se destooseia kao natprirodno.To je ono "blago"koje duva zmija (odnosno zmaj)i istovremenorazlogza5tozmija, sjedne strane,znadizlo i mrak, a s druge,medutimomudrost.Njeno nepripadanjeiIemr.l, hladnoia i opasnostizra[avalanagonskokoje se bezobzirnookrutno i neumoljivouzdi1eiznadmoralnihi ostalihljudskihZeljai stavovai zatodelujeisto tako uZasavajuiei fascinantnokao susret saopasnomotrovnomzmijom. 371U alhemijije zmia simbolMercuri.us non vulgi koji je paralelansa bogom otkrivanja,Hermesom.Obojica su pneumatidneprirode.SerpensMercurii predstavljahtonskogduhakoji prebivau materiji,naroditou deluiskonskoghaosa,skrivenomu stvaranju,u massaconfusaili globosn.U alhemijisimbolzmije ukazujena istorijski predhodeieslike. Buduii da se opus al* hemidarashvatakaoponavljanje, odnosnopodraZavanje stvaranja sveta,serpensMercurii,taj lukavi i varljivi bog,podseiana zmiju u raju i poputnje na davola,isku5ivada koii imje, po njihovom priznanju,u ry.dupodmetaosvakakveprepreke.Mefistofeldija je "babazmija"", predstavljaGeteovu(Goethe)verziju alhemistidkogfamilijarisaMerkura.On je, kao i zmaj,varljiv, evazivan, otrovan,opasan,prvi stupanjhermafrodita,koji zbog toga mora dabudeprevaziden. 372 Kod nasenejaca raj kao detvorstvoparalelnoMojsijevom Quaternioima slidnoznadenje. Njegovodetvorstvose sas-ioji od ietiri rajskereke, Pisona,"Gihoni,Hedekelai Frata36. ZrcttSau Postanju 3 predodavapersonifikovaninumen drveta" Zbogtogaonatradicionalno poreddrvetaili ob, biva prikazivana motanaoko njega.Onaje glasdrvetakoji Evu uverava"da bi od drvetadobro bilo jesti i da je ono lepo za gledanjei snaZno, zdravodrvo" (Postanje3,6, Luter). Isto tako qg u bajci "Duh u hoci" MerkurmoZefumaditikao numendrveta". U "Rip[;evom "Scrowle"Merkur se pojavljujekao zmija u liku jedue Meluzine
206
207
u kro3nji filosofskogdrveta("{luo znanja")38.Drvo predstavlja ruwoj i faze procesapro;mena",a njegovi plodovi ili cvetovi predstavljajukrunu dela"'. U bajci Merkur je skrivenu korenju velikog hrasta,dakle u zemlji. Jer u unutrasnjostiZemljeobitava SerpensMercurii. 373 Raj je kod alhemidara omi$enisimbolza abedo4r,to jest ponp^vno dostignutostanjenevinosti inosti d d.iji diji i i i iizvor rada aquaper- 4 3je; _Hristos,a predmanens'".Kod crkvenihOtacaovaj izvor*r *u*o*a2 raj stavljatle du5eiz kojeg izvire detvorodelna rekaLogosa**.Isti simbol nalazimo,medutim, i kod alhemidarai mistika Diona Pordedla (John Pordage):boZanska mudrostje "nova zemlja, jer nebeskazemlja... iz ove zemljeizrasto5esva stablaZivota... Takonider$...12 srca,iT.sredi5ta ovenovezemlje,i takoozeleni izgubljenivrt Eden",itd.a)
4 374Simbolzmijevodi nasdo slikeraja,drvetai zemlje.To znadiistokoliko i razvojnoistorijska regresijaod Zivotinjskog carprirodediji ahemijskipojamjestetajstvado biljke i anorganske na materije,odnosnolapis.Ovdelapisistina,ne trebashvatatikao krajnji proizvodopus-a,vei naprotiv,kao njegovuinicijalnu materiju. Ovaj arcanumalhemidaritakode oznadavajukao lapis. Simbolikakoja je ovde prikazanantcshe se dijagramskiisto tako predstavitikao novi quaternio,odnosnokao dvostrukapiramida: 375 Lapisje, istina,zami3ljenkao jedinstvoi zato desto stoji umestoprima materia.AIi kao 5toje ova deo pra-haosa za koji semisli daje sakiven negdeu metalima,naroditou mercuriusu, ili drugim materijama,i da sam po sebi nije ni$ta jednostavno(kao 5to nazivwassaconfusapokazuje),tako se i lapis sastoji od defiri elementa,odnosnomora da budesastavljenod -deworoa'. tJ haosuoni nisu ujedinjenivei samokoegzistinjih raju i moraju se povezatiputem alhemijskeprocedure.Oni se
zmija
Hidekel Gihon
Eufrat
jedni prema drugima odnoseneprijateljskii ne Zeleda se dobrovoljno ujedine. Zato predstavljaju iskonsko konfliklno stanje i medusobnuodbojnost.Takvom slikom prikazuje se rascepi razvoj iskonskog Jednog u mnoStvo odiglednog. Iz razdvojenog detvorstva,u oblasti anorganskog,opus sastavljajedinstvo lapisa. Kao Stoje poznato,lapis kao filius macrocosmii kao Zivo biie.qe znadi samojednu alegbriju, vei i direlctnuparalelu sa HristonfT i sa gornjim Adamom, nebeskimpradovekom,sa Adamom secundus-om (Hristom) i sa zmijom. Nadir ovog treieg quaternio-a jeste, dakle,ne5toStadalje odgovaraAnthroposu. 376 Kao Sto smo vec spomenuli,konstitucijalapisa podiva na ujedinjenju detiri elementa*okoje sa svoje stranepredstavljaju razvoj nespoznatljivogpra-stanja,odnosnohaosa.Ovo je prima materia, arcanum, pra-materija koja kod Paracelzusa i njegovih naslednika vaLi kao nestvorena (increatum) i zato s Bogom coaetern-a u pravom tumadenju Tehoma (Postanje, 1,2): "I 'nestvorena' zemlja be5epusta i praVpa,i bi tama nad bedanom; i duh BoZiji lebdeoje nad vodom."4v Ova pramaterijaje okrugla (massaglobosa, rotundum, stoiceion i strongylon)okao i svemir i du5a sveta; ona je dak dula sveta i materija sveta u Jednom. Ona
208
209
je "kamenkoji ima duh"50,modernimjezikom redeno- najelementarnijigradevinskikamenmaterije- atom - koji je intelektualni model.Alhemidariopisujuokrugli elementdaskao pra-vodu, daskao pra-vatruili kao pnep.muili kao pra-zemljuili kao "corpusculumnostraesapientiae"t'.Kao "voda"ili "vata" onje sredstvo koje sve rastvara;kao kameni metal ono je nestoStovalja rastvoritii pretvoritiu vazduh(pneuma,spiritus). 377 Ova simbolika lapisa moZe se dijagramskipredoditi kaodvostrukapiramida: lapis
Ovaj "okrugli element"Zosim (Zosimos)oznadavai kpp elementOmega1o; i t
mora isto tako biti okrugfa,pop.qtneUaTli,r..-iru57. Okrugloje pradoveka.U skladus tim'o. oblik pradoveka. tim'o, Dorneus eus kaZe kaZeda da posuda nosudamora mora biti proizvedena od neke "vrste kvadrature kruga, dime bi duh i
du5anaSematerije, odvojeni od svogatela, mogli da telo podignu sa sobom u visinu svog neba". O ovoj kvadraturi pi$e i anonimni autor sholij a o "Tractatus aureus Hermetis" i daje prikaz jednog kvadrata dije uglove obrazuju detiri elementa.U njegovoj sredini nalazi se mali krug. On o tome kaZe: "Razdeli svoj kamen na detiri elementa, rektificiraj i ujedini ih u Jedno, i imaieS ceo Magisterium. Ovo Jedno, na koje se svode elementi, jeste onaj maJ iu5nikrug koji se nalaziu srediniove kvadratnefigure. On je, nai4qe,medijator, koji unosi mir medu neprijatelje ili elemente", cfl€ posude,tog prapoglavuu on daje oaJecrteZ clrugomp^oglavlju rld."-. U u jednom itd.rv. Jednomdrugom vog filosofskogpelikana"ou,na sledeii nadinor:
378 Njegov komentar glasi: ".4 jeste unutraSnjost,na izvestan nadin poreklo i izvor odakle istidu ostala slova, a istovremeno i konadni cilj ka kome se svi vraiaju poput reka u okean ili u veliko more." Ovo obja5njenjeje dovoljno da pokaZekako ta posudanije ni5ta drugo do mandalakoja simbolizuje Sopstvo,odnosno gornjeg Adama sa njegove detiri emanacije(slidnog [Iorusu sa njggova detiri sina). Autor ganaziva "septenariusMagicus occultus"o'. Isto tako Marija Prorodica kaLe: "Filosofi podu-
2t0 d-avajusve izuzetkom hermetidneposude, zato sto je ona bozanska i mudrosiu Gospodabila skrivenaod naroda:a oni koji je ne pomajune poznqiu poznaJu pozn*lu ni nl pravli metod zbog svog nepoznavanjaHermesove posude""', dok Teobald de Hogelande (Theobald de Hoghelande) dodaje: "SeniorkaLeda vise treba teziti viziji nego ka (poznavanujuSvetog)Pisma"fl Manja prorodicakaZe:""ToJe posuda Hermesovakoju su sakrili stoici; to niie nikakva neqro(*^^^-.-^ m enfqlrg nncrtrle r t p f mera mo.o ftvoje rznia rrof*o l^.^:^ -,:'rtt65 mantska posuda, vei vatre (mensura ignis rtui)"65. 379 rz ovih citata jasno proizilazi da je ta posuda imala neobidan,veliki znadajoo.Filaleta (philaletha), renmirajuii sve brojne sinonime Merkura, kaLeda on (Merkur) nrje sumo kgud za alhemijsku vestinu onaj "dvosekli mad u ruci heruvima tcoli i duva put do drveta Livota", vei i "vas nostrum, verum, occultum. hortus item Philosophicus,in quo Sol noster orietur et surgit"67. Na ovom mestu mozemo donekle da razumemo i dudan svet sto ga daje Johan de_Rupescisa(Johannes de Rupescissa);on, naime, kaze: "Fias faire un vaisseauen la manibred'un cherubin qui est la figure de Dieu, et aye six aisles,en la fagonde six bras, revenans en luy mesmes: et dessusune teste-tonde... Et mets 9"duo! iceluy vaisseauladite eau ardant" itd.68 Ukazivanje da heruvim ima "lik Boga" zna(i da autor ovde misli na Jezekiljevu viziju diji raspored,ako se kroz sliku vizije napravi horizontalni presek, daje detvorodelnumandalu. To znadi, kao Bto je gore spomenuto,kvadraturukruga, iz koje valja napraviti posudu,lao Sto glasi ahemijsko uputstvo. Mandala oznadavarjudsko ili boZ-anskoSopstvo,dakle, celovitost ili viziju Boga, Sto u ovom ie sludajujasno vidljivo. Naravno da se takvo uputstvonb moze razumeti drugadijedo "filosofski", to jest psiholoski.ono onda glasi: napravi hermetidnuposuduod celovitosti tvoje psihe i sipij u nju aqua permanens,id est doctrinae,diji sinonimje, kao Sto se zna, vinum ardens("goruia voda"). Time se naznadujeda adept treba putem alhemijske doktrine da dajdZestirai menja samoga sebe. 380 U ovom kontekstupostajerazumljivo ono Sto ,,Aurora Consurgens"II kaZe o vas naturalekao "matrix": da je ona, nai_ me, 'Jednou kome su troje, to jest voda, vazduhi vatra.Ovo troje
2ll
su staklenealembiceu kojima -k*liusestvaraSi4jlosofa. Zatosu (posudu) nawali tinkturomo i jajetom"69.tti retorteukaiu3u na Trojicu. Da je zaistatako, vidi se u ilustracijina strani249 "Pandora"-aiz 1558,gde poredtri alembicakoje se ualazeu velikom sudu za kuvanjeostoji lik Hrista iz dijih kopljqrr^r probodenihgrudi istidereka krvi (fluminade ventreChristi!)/u. Okruglahermetidkaposudau kojoj se obavljatajnovitapromena (platonsku)duSusvetai celovitostdoveka. oznalavaboZanstvo, OnaopetodgovaraAnthroposu,i istovremenopredstavliasvemir u njegovomnajmanjemi najmaterijalnijem obliku.Stogase lako moLerazumetiza5toje prvi poku5ajda se napravimodel atoma imaozauzorplanetarnisistem.
5. 381 Cetvorstvojeste shemaporetkaper excellence, uporediva sa kondanicomteleskopa,On predstav{akoordinatni sistemkoji setakorediinstinktivnoprimenjujeza podelui sredjivanjehaotidnogmno5tva,kao na primerkod vidljive zemaljsl
2t2 buduii da dinjenicaprojekcijeu-kazuje na konstelaciju nesvesnog u odnosumu5karac- Zeua,to jest da je brak postaopsihoto5ki komplikovan.on nije vi5e samobiolosko-socijalna koegzistencija, vei podinjeda sepretvarau svestanodnos.Ovaj sludajnastupq kada izvorni cross-cousin-marriage zastarioSto uajpre predstavljaposledicudaljeg diferenciranjasvadbenihkrasa u Sestodelni, osmodelnii dvanaestodelni sistem.uzrok za oLivkoji s ovim razvojemide ruku pod rukujeste liavanjgnesvesnog regresijaendogarmetendencije, to jest "rodbinskoglibida"-koji zbog svg"veieotudenostipartnerane nalazivi5epotrebnozadovoljenje''. 382 Poredsvadbenog quaterniagnosticisu za uredivanje svojih brojnih simbola,kao Stosmo spomenuli,koristili i kvaternitet rajskih reka. Unutar gore sloZenihsimbolapojavljuje se dakledva puta (kompenzatorski) pokusajstvaranjaieda niilgled nepovezanih slika.To odgovaraiskustvimakoja postojesa serijama slika kod aktivne imaginacijei kod haotienihpsihidkih stanja.U g,busludajas wcmenana vreme pojavljujese simbol detvorstva",Nasuprotuznemirenjuzbog haosao oni oznadavaju smirenjezbogreda.Oni imajukompenzatorski znadaj. kvaterniona najpreoznadavaju - 3.81Cetirigorepredstavljena pgku5ajjednog nadelnogsredivanjagotovonepregledno raznolikih simbolau gnosticizmu i njegovomnastavku, alhemiji.Takav jedan redoslednadelapokazujese kao koristani za razumevanje individualne simbolike modernih snova.predstavekoje susre9em9u ovoj oblastijo5 su raznolikijei tako zbunjujuiiobilneda je shemarasporedivanja prostoneophodna.guduii da se preporudujeistorijski pristup, kao ishodi5tesam uzeo Mojsijev qu.atemionasenejaca,zalo Sto se on neposrednonaslanja-na primitivnu shemu cross-cousin-marriage. Naravno da ovaj quatemio poseduje samo paradigmatidanznataj. Kao osnova sistenna Fggao bi da posluZii bilo koji drugi svadbenikvatemio, ali ne i bilo koji quaternitet,kao na primer kvaternitetHorusai njegovadetirisina.Ovaj poslednjinije dovg.ljnoiskonski,ier mu nedostajesuprotstavljeni, Zenskielemenat/).Veomaje,. naime, vaLnoda upravokrajnje suprotuostikao Stosu mu3ko-Zensko, i
2t3 tako dalje, izgledajumedusobnopovezane.Zato su i alhemistidki parovi suprotnostimedusobnopovezaniu kvaternitetima,kao na primer toplo-hladno, suvo-mokro. Primenjena na Mojsijev kvaterniodobilabi sesledeiaeidgovarajuia rodbinskashema:
Jetro otac
Mojsije brat
Sefora cerka 384 Dok prva dvostrukapiramidaAnthroposQuaternio, odgovaragnostidkompredlo5ku,drugaje konstrukcijapsihilo5ki izvedenaiz pwe ali, podivana podacimaiz biblijskogtekstaSto suga koristili gnostici.Goresamvei naveopsiholo5ke razlogeza konstrukcijujednog drugogquaternija.Da ovaj drugi mora biti senkaprvoj proizLaziiz dinjeniceStodonji Adam,odnosnosmrtni dovek,posedujehtonskupsihui zbogtogane moZebiti izraten kvaternitetom koji mu je nadreden. Kad bi takobilo, ondabi on bio nesimetridno oblikovan,kao Stoje i gorniiAdamnesimetridan i mora biti dopunjenjednim kvaternitetom koji mu je podreden. Ovaj sepremanjemuodnosikaonjegovaSenkaili njegovtamniji odraz. 385 Kao StosadaAnthroposQuaterniosvoju simetrijsku dopunu nalazi u donjem Adamu, tako se ovaj drti u ravnoteti pomoiu sebi podredenogquaternijaSenkekoji je konstruisan premashemionog gornjeg.SimetridnadopunadonjernAdamu jestezmija.Izborovogsimbolaopravdava senajprekroz poznatu
214
asocijacijuAdamasa zmijom.Onaje njegovhtonskidemon,njegov familiaris.Kao drugo, zm4aje uajde5iisimbolza ma(ni, htonski svet nagona.Ona moZebiti zamenjenaekvivalentnom hladnokrvnomZivotinjom- Stoje destosludaj- i to zmajem,krokodilomi ribom.Ali, zmijanije ni u kom sludajusamonefastno htonskobiie, vei kao Stosmovei spomenuli,ongje istovremeno simbolmudrostii svetlosti,dobrotei lekovitosti/o.JoSu Novorn zavetuona je istovremenoalegorijaHrista i davola,kao Stoje, kako smovei videli, bila i riba. Isto tako, zmaj,koji za nasima samonegativnoznadenje,posedujepozitivnoznafenjeu Kini, a ponekadi u zapadnjadkoj alhemiji.Unutamjapolarnostsimbola znije nmogostrukoprevazilazipolarnostsimboladoveka,Onaje jednostavno manifestna, dokje ljudskadelimidnolatentnaili poprevazilazi tencijalna.Zmija Adama po pameti i mudrosti,i u je stanju da ga nadmudri.Onaje starijaod njegai Bog ju je odiglednosnabdeojednom moZdanadljudskominlgligencijom, /. poputonogBoZijegsinakoji je preuzeouloguSatane/ 386 Kao Stodoveksvoj vrhunacdoZivljavau ideji jednog svetlogi dobrogBoga,tako dole podivana jednommradnomi zlom principu koji po tradiciji vahi zt davolaodnosnoza znijl koja olidavaAdamow neposlu5nclst. Kao Sto smo pre dovekn stvorili simetriju preko znije, tako ona, s druge strane,biva dopunjena drugim nasenejskimkvaternijom, i to Rajskim Quatemiom.Raj vodi u svetZivotinjai biliaka. On je, naime,vrt ili ba5tapuna Zivotinja,pojam rastakoji izbija iz zemlje.Zmija kao serpensmercurialisnemaodnossamopremaboguotkrivanja, Hermesu,vei kao vegetacioninumen izaziva "benedicta_yiriditas", celokupnoozelenjavanje i cvetanjebiljnog Zivota78.Da, ovaj serpensstanujedak u urutra5njostiZenIje i on je ona pneuma,koja sekrije u kamenu''. 387 Simetrijskadopunazm4rjeste,daklekamenkao predstavnik zemlje. Ovde nailazimona kasniji razvojni stepensimbolike, i to alhemijske,dijaje sredi5njaideja lapis.BaSkao Sto zmija gradi donju suprotnostdoveku,tako na isti uadin kamen dopunjujezmiju. On, s drugestrane,odgovaradoveku;Stavi5e, on ne samoStoje prikazanr ljudskomliku, vei dakima "telo,du5ui
2t5 duh", on je homunculus i, kao 5to tekstovi pokazuju, simbol Sopstva. Ali on nije nikakva ljudski Ego, vei jedno kolektivuo biCe, jedna du5a poput indijskog Hiranyagarbha,"zlatne "kolektivna je klice""'. Kamen "otac-majka"metala,jedan hennafrodit. On jeste, dodu5e,poslednjejedinstvo, ali ne elementamo,vei nastalo i sloZeno. Za taj kamen mogle bi se upotrebiti sva ona "mille nomine" koje alhemija ima za svoju sredi5nupredstavu, ali se time ne bi iskazaloni5tanovije ili tadnije. 388 Ni ovaj izbor simbola niie proizvolfan, ved je potvrden alhemijskom literaturom od I do XVIII veka. Lapis, sa svoje strane, proizilazi iz mzdvajanja i ponovnog slaganja detiri elementa, iz rotunduma, kao Sto smo to videli gore. Rotundum je jedna krajnje apstraktna,transcedentna ideja koja se zahvaljujuii tome Stoje okrugla"' i celovitaodnosina pradoveka. 389 Tako bi se detiri dvostrukepiramide poredaleu krug i fonrrirale poznalog uroborosa. U ovom sludaju okruglo bi kao peti stepen bilo identidno sa prvim, to jest teLina, rrak zemlje, metal, nalazese u tajnom odnosu prema pradoveku(anthropos-u). Ovo je u alhemiji odigledno,ali se pojav[juj.e^iu istoriji religije, tako Stose iz Gajomarovekrvi radaju metalior' Ovaj dudni odnos obja5njava se identitetom najdonjeg, najmaterijalnijeg,sa najviSim, najduhovnijim, Sto smo vei videli pritikom tumadenja zmije kao htonske i istovremeno"duhovne"Zivotinje. Kod platona okruglo je du5asvetai jedan blaZenibogo'. 390 Sadaiemo poku5ati da rezimiramo razmatanja iz prethodnog poglavlja i da ih predodimoputem grafidkog prikaza. U vertikalnom poretku shemaizgleda ovako: U ovoj shemi istakao sam tadku najvecenapetostiizmedu suprotnosti,i to dvostruko znadenjezmiie koja zauzima srediste sis-tema. Kao alegorijaHrista, a i davola,ona sadrzii simbolizuje polarnost najjadu u koju upadaAnthropos koji je si5aou physis" Obidan dovek nije postigaoovu napetostsuprotnosti:on je poseduje samo u nesvesnom,odnosno u zmijida. U lapisu, koji odggvaradoveku,suprotnostisu takoreii ujedinjene,ali sajednim vidljivim Savom,odnosnosimbolom hermafrodita,koji isio tako unakaZavaideju lapisakao Sto isuvideljudske osobineto dine sa
2t6
217
homo.sapienlom. U gornjemAdamukao i u "okruglom",suprotnost-.je nevidljiva. Uprkos tome, jedno je apsolutnosuprotstav[ienodrugomi, ako suobojekao transcedentne datostikoje se ne mogurazlikovatijednadrugojidentidne,ondaje redo jednom paradoksukoji, medutim, odgovarapravilu: iskaz o nedemu metafizidkom moZebiti jedinoantinomidan. 391Poredaku uroborosu dajesledeiusliku: Anthrcpos"Rotundunr
t'trt
1*un,o
tl
Ovaj poredakpokazujejadu napetostizmeduanthropos-rotundum-ai serpens-as jedne strane,a manju izmeduhomo-a i lapis-a,s druge, Sto se vidi kroz razdaljinuizmedu njihovih tadaka.Streletumadedescensus u physisi ascensus u duhovno. NajniZatadkaje zmija.Lapis,medutim,iakoje od izrazitomaterijaineprirode,predstavljatakodesimbol duha,a "okrugli elejednu transcedentnu ment" predstavlja velidinukoju simbolizuje tajnamaterije,3tobi se moglo uporeditisa idejomatoma.Antinomijski razvoj ovih pojma odgovaraparadoksalnom bicu alhemije. 392Kvatemitetomlapisakoji predstavlja tvorevinualhemijske gnozedolazimodo zanimljivihfizidkihspekulacija alhemije: u "Sorutiniumchymicttm"(1687) Mihaela Majera (Michael Maier) (1568-1622)nilnzi se prikaz detiri elementakao detiri razliilta stupnjavatre(videtitabeluI).
218
219
393 Kao 5to pokazujeslika, detiri sferesu ispunjeneva_ trom.Autorto komentari5e slededimstihovima: Naturaequi imitaris obus,tibi quattuororbes interiusquoslevisignisagat. Quaerendei, ImusVulcanumreferat,benemonstretat alter Mercurium,Lunamtertiusorbishabet: Quarfus,Apollo,tnus,nafuraeaudituret isnis. Ducatin artemanusilla catenatuas85. 1z ovgg ploizilazi da najdonjasferaodgovaraVulcanu,to . jeste zemaljskoi(?) vatri, druga Merkuru, to jest vegetativnom (Zivotnom)duhu,treia Mesecuo Zenskom, psihiekomlrincipu, a CetvrlgSuncu,mu5kom,duhovnom.Iz Majerovog komentara pro.izilazida se s jedne straneradi o detiri elementa,a s drugeo delirivrstevatrekoje.suodgovorneza nastanak razliiitih agregatnih stanja.N{ajerov"igniselementalis re et nomine"86 odgivarao bi, premaredosledu,vulkanu; vatraMerkuravazduhu;tueZavatra vodi, dakleLuni; detvrtu,koja bi odgovaralaSuncu,on naziva "terrcus"(zemaljska). je, premasvedodenju Igniselementalis Ripleusa.(}iplacus)o_ koje navodiMajero ona vatra "qui accendit lignum"o'_(koja pali drvo);to je, dakle,najverovatnije obidnava_ fra.vatra Suncao nasuprottome,izgledadaje vatrauZemlji, koju bismo mi danasoznadilikao "vulkansku"i koja bi odgovarala lor*o"n' agregatnomstanju(teneus).rz toga nastajusledeii redosledi: Serija Yigenerusa ignismundiintelligibilis= = igniscaelestis ignis elementaris= ignisinfernalis8S
ignisteneus= ignisaqueus=
SerijaRipleusa ignisnaturalis89= 9o= ignisinnaturalis igniscontranaturam9l= igniselementalis=
Serija Mihaela Majera Sulfura i Mercurii = Sunce(Apollo) = Zemlla aquae= Mesec(Luna; = voda
draco Mercurius= vazduh ignis aerius= = = ignis elementalis ignis elementalis obidnavatra= vatra (Vulcanus) Agregatnastanja = dvrstotelo
394 U ovoj paralelizacijiagregatnihstanjasa razliditim vrstamavatrezanimljivaje dinienicada sepritomrad,i, istina,ne o eksplicite,ali ipak dovoljnojasno: o vrsti "flogiston-teorije" agregatnim stanjima:vatraje svojstvena svim agregatnim stq4iima i zatoje odgovornaza njihov sastav.Ova idejaje staravzi moLese naii jo! u, "Turbi'1'tamoDardaris kale: I'Sulfurasunt animae,quu. in quatuorfuerantoccultaecorporibus93. "Ovdeaktivno (anima)nije vatra,vei sumpor;misaoie, medutim,ista,a to je da se elementi,to jest agregatnastanjamogu svestina zajednidki imenitelj.Danasse zna da ono Stosuprotstavljeni elementi imaju zajednidkojestentolekularnokretanjei da agregatna stanjaodgovarajurazliditim stupnjevimatih kretanja.Molekularno kretanjeodgovarasasvojestraneizvesnojkoliiini energije, prematome energija. tako da je zajednidkiimeniteljelemenata pojmu energijepredstavljaStaPrelaznistupanjka modernog4 lova (Stahl) flogiston-teorija'*koja sa svojestranepodivaopet na spomenutimalhemijskimpretpostavkama u^lojima se stoga prepoznati podeci mogu najraniji teorijeenergijevr. 395 Flogiston-teorija elemenata koju su najavilialhemidari nije jo5 uvek dostiglanivo energetike, ali nedvosmisleno ukazuje poznati na taj pravac.Sedamnaestom veku su inadebili svi oni matemati0ki kao i fizikalnielementiiz kojih semoglaizvestiteopojamkoji je neophorija energije."Energija"je opetapstraktan dan za opisivanjepona5anja pokretnihtela. Takvo telo se isto tako moZe poznatisamoputem koordinatnogsistemaprostorai vremena.Gde god se utvrdi kretanje,to se dogadau prostorno-
220
221
vremenskom quaterni.iu, koji se moZe izr:aziti ili kroz Aksiom Marije, tri plus jedan, ili kroz proportio sesquitertia,tri : detiri. Ovaj quatemio bi dakle mogao da zameni quaternio elemenata, pri demu se Jedanili Cetiri koji odgovarajulioordinati vremenau alhemistidkomredosledu elemenatadesto pokazuju u tome Sto svaki putTedan^plementzauzimaizuzetan poloZaj, kao na primer vatra ili zemlja'". 396 FosebanpoloZajjednog od faktora u kvaternitetumoZe se izrxziti i kroz njegovu dvostrukost, odnosno duplicitet, kao kad, na primer, detvrta rajska reka, Eufrat, predstavlja usta kroz koja ulazi hrana aizlazi molitva, i zna$ kako reku tako i Logos. U Mojsijevom quateruiju Mojsijeva Zena igra dvostruku ulogu kao Seforai kao Mavarka, Ako od Majerovih imenabogova koji odgovaraju elementima - Apola, Lune, Merkura, Vulkana - konstrui3emodetvorstvo,onda nastajejedan svadbenikvaternio s odnosombrat - sestral Luna
Merkur je u alhemiji, kao Stoznamo,mu5ko-Zensko ine retko sepojavljujei kao virgo. Ovajkarakler(3*1, odnosno3 : 4 ) odiglednopripadai vremensko-pro stornomquaterniju: Sirina
Dubina
397 Ako se ovaj qualernioposmatrasa stanovi5tatrodiprostora,ondasevrememoLeshvatitikao detvrta menzionalnosti dimenzija. Ako, pak, detvorstvoposmatramosa stanovi5tatri
kvaliteta vremena (pro5lost, sada5njost,buduinost), onda se statidni prostor u kome se odvijaju promene stanja mora dodati kao detvrti izraz. U oba sludajadetvrto predstavljane5toinkomensurabilno drugadije, Sto nam je, medutim, potrebno radi naizmenidnog odredivanja jednog i drugog. Tako prostor merimo vremenom i vreme prostorom. Drugom, detvrtom, odgovara u gnostidkim quaternitetimatheos pyrinos, vatrenom bogu ("detvrti po broju"), dvostrukaMojsijeva Zena(Sefora i Mavarka), dvostruki F*rfrat (reka i logos), u alhemistidkom kvaterniju elemenata - vatrav/, u Majerovom kvaterniju bogova Mercurius duplex !3 "hri5dianskom quaternitetu" (aio jJ ovaj izraz dozvbgengS; Marija ili davo. Ova dva nespojivalika ujedinjeni su u Mercuriusuduplex-ualhemije". 398 Prostorno-vremenski quaternio predstavlja arhetipski uslov i moguinost fizikalne spoznaje uop5te. On je medu psihidkim detvorstvima shema poretka par excel[e..qce. Po svojoj strukturi on odgovarapsiholo5kojshemi funkcijaruu.Relacija tri: jedan pojavljuje se destoi u snovima i spontanimcrteZimamandala. 399 Jednaindividualna,modernaparalelasa detvornostima poredanimjedna iznad druge i povezanimsa idejom ascensusai descensu.sa, nalazi se medu ilustracijama moga rada o slikama mandalel0l. Ista ideja pojavljuje se i u sfifama jednog tamo op5irnoprikazanogsludajagdeje red o vibracijamakoje obrazuju dvorove'". Svaki od ovih dvorova predstavljajednu istaknutu lidnost kao Sto je to bio sludaj kod prvog spomenutogprikaza. Slidan motiv bi se mogao nalaziti u osnovi priloZeneilustracije knjige. Red je o prikazu Trojice iz jedl.qg rukopisa traktata Joaima od Flore (Joachim von Flores)t"'. U ovom kontestu hteo bih da na kraju spomgqemjo5 svojevrsnoudenjeo stvaranju sveta u "ClementinenI"''*: U Bogu su pneuma i soma (telo) .jedno.Njih dvoje se razdvajajui ono prvo se pojavljuje kao Sin i "arhon buduieg eona";soma,medutim,pravaousia (biie, ono Sto postoji) ili hyle (materija),deli se detvorostruko,odgovaradetvorstuu elemenata(koji se prilikom posveiivanja svedanoizvikuju!). lz me5avineova detiri dela nastaiedavo. "archontou aidnostou-
222 tou" (gospodarovog eona)i psiha ovog sveta.Soma(materija)je oduhovljena (empsychon). "Bog vlada svetom kako putem davola,tako putem 'Sina';jer obojica su u njegovim rukama- 105." Bog se u svetu razvija u obliku sizigija (parova suprotnosti) kao Sto su nebo-zemlja,dan-noi, mu5ko-Zensko,itd. poslednji dlan prvog reda obrazuju Adam-Eva. Na kraju ovog procesa deoba sledi povratak na podetak,odnosno "teleule t6n^pant6n" (dovrSavanjeuniverzuma)kroz prodi5ienjei uniStenjeIU0. 401 Ko poznaje alhemiju tesko ie prevideti slidnost klimentinskog udenja sa osnovnim pogledima alhemije, ako po strani ostavimo moralne aspekte. Tako ovde imamo "neprijateljsku braiu", Hrista i davola, koji su u judeo-hri5danskoj tradiciji, kao Sto znumo, vallli zabra(t, tetrameriju u detiri dela (elemenata) ili podelu procesa na detiri dela, suprotstavljene parove i njihovo konadnosjedinjavanjeu jedno, paralelu lapisa i Mercuriusa sa Hristom s jedne strane, i zahvaljujuii simbolici znije odnosno zmaja sa davolom s druge strane, lik Mercurius duplex-ai lapisakoji u sebinerazdvojivoujedinjuje suprotnosti. 402 Ako bacimo pogled unazad,na put koji je na5 argument sledio, onda iemo na njegovom podetku videti dva gnostidka detvorstvaod kojih se jedno pojavljuje kao dovekunadredeno,a drugo kao njemu podredeno:to je, s iedne strane,pozitivni Mojsije, s dnrge stranerajski quaternioru'. Nrj. sigurno sludajnoSto Hipolit spominjeupravo ove dve detvomosti,ili Stosu nasenejci poznavahsamonjih, jer poloZajdovekaje u njihovom sistemuu najbliZoj vezi sa gornjim Adamom, a odvojen od htonskogLivotinjskog i biljnog sveta raja. Preko svoje Senke on ima odnos sa zmijom i njenim dvostrukim znadenjem.Ova situacijaje sasvim karakteristi(na za epohu gnosticizma i ranog hri5ianstva. eovek tog vremena nalazio se blizu genea abasilerios (rodu bez kralja, to jest nezavisnojrasi), odnosnogornjem detvorstvu,nebeskom carstvu,i gledaoje u vis. Ali, ono Stopodinje gore ne penje se u visinu, vei se zavrsava dole. Tako se oseiamo prisiljenim da donjeg Adama nasenejacaudinimo simetridnim preko jednog q-uatemijaSenke; buduii da on ne moZe da se neposrednopodigne do Gornjeg Adama - izmedu toga se nalazi Mojsijev qua-
223 ternio - onda se i izmedu njega i donjeg principa, zmije, mora pretpostaviti jedna donja, odnosno senovita, detvornost koja odgovara gornjoj. Ova operacija odigledno nije bila poznata gnostidkoj epohi,jer nesimetridnaveza navi5eizgleda nije nikome smetala,vei je upravo bila poZeljna,odnosnoodgovaralaje jednom programu. Ako se zato izmedtrljudi i zmije umetnejedna detvornostkoja nije spominjanau tekstovima,onda se to dogada zbog toga Sto mi uopStene moZemo vi5e da zamislimo jednu navi5e orijentisanu psihu, koju u ravnoteZi ne drZi isto tako jaka svest donjeg doveka. Ovde je, dodu5e,ted o jednoj modernoj stvari i to u oblasti istorijskog gnostidkogmi5ljenja predstavlja drzak anahronizamkoji doveka pomera u sredi5tepo$a svesti, gde on ranije svesnonikad nije obitavao.Tek mu je llristos demonstrirao ovu svestpostavljenuizmedu Boga i svetai tako Stoje dovek Ilristovu lidnostpretvorio u predmetsvojepoboZnostion je na izvestannadin postepenostekaoHristovu poziciju medijatora. Od kadaje lkistos razapetmedu razbojnicimadovekje postepeuo podeo da stide znanjeo svojoj Senci i o svom dualitetu. Ovaj dualitet je, naime, bio anticipiran dvostrukim znadenjemsimbola zmije. Kao Sto zmija predstavlja ono lekoviloo a i ono destruktivno, tako je jedan razbojnik odredenza o\o gore, a drugi za ono dole, i zato "Senka" s jedne straneznadi slabostvrednu Zaljenjai prekora, a s druge, zdravu instinktivnost i neophodan uslov za vi5u svesnost. 403 QuaternioSenkekoji drZi u ravnoteZipoziciju doveka kao medijatoradolazi na red, dakle, tek ako je ta pozicija postala toliko stvarna da dovek svoju samosvest,odnosno svoje postojanje, oseia jade nego svoju zavisnostili svoju odredenostod strane boZanstva. Ako, dakle, navi5e usmereno pneumatidko shvatanje, koje odlikuie ranohriSiansko-gnostidkostanje duha, dopunimo odgovarajuiom suprotnosti,odnosnoquaternijom Senke, onda ie se to dogoditi u skladusa istorijskim razvojem.Podetna zavisnostod pneumatidkesfere,za koju se dovek drli kao dete majke, bila je ugroZenaod straneSataninogcarstva.Od ovog poslednjeg pneumatskogdoveka oslobadaSpasiteljkoji je provalio kaprje pakla ili prevario arhonta i u istoj meri ga povezao s ue-
224 beskim carstvom. Na taj nadin ponor ga je razdvajaood zra . ovo shvata.njeje podrzavano svim silama u odekivinju neposredne parusije, P*gog Dolaska. Ali kad se Hristos opet nije-pojavio, nije mogla da izostaneizvesnaregresija.Kada jedna iako velika nada izbledi i tako napeto i5dekivanjese izjalovi onda se neizbezno u ljude vra(a libido i pojadavasvesnostsamog sebe kroz nagla5avanjesvojih lidnih du5evnih procesa, odnosno on se postepenopomera u sredi5tesvog polja svesti. Time s jedne qtrfg nastajeizvesno razdvajanjeod pneumatskesfere,a s druge, dolazi do izvesnog pribliZavanja carstvu senke. U skradu s tim jada moralna svesnost,a paralelno s tim se relativizuje oseianje izbavljenosti. crkva mora da poveia znahj i moi svog ritusa da bi obuzdalaprodor realnosti.Ona pritom neizbelno posta3e"carstvo ovoga sveta". Prelaz od prvog quaternijau drugi prikazuje istovremeno istorijski ruzvoj koji u XI veku na mnogim mestima vodi ka otvorenom priznavanju principa zlakao stvaraocasveta. 494 Zmrja i htonska zmijska mudrost oznadavajuprekret. nicu velike drame. Rajski quaterniokoji se na to nadovezujesa lapisom donosi podetkeprirodnih nauka (RodZer Bekon /Rbger Bacon/o l2L4 - 1294 Albertus Magnuso II93 - 12g0, i 1lhemidari) dija se tendencija, medutim, ne razlikuje od pneumatidke za 180 stepeni,vei samo za 90 stepeni,to jest oni stoji poprednoprema crkveno-spiritualnompravcu i zato za veru predstavlja vi5ej ednu zbunjenostnegoli nj enu protivurednost. 405.Od lapisa,odnosnood alhemije,vodi direktnalinija do savremenihprirodnih nauka, i to do quaternija alhemistidkih agregatnih stanjakoji se, kao Stoje gore izLoLeno,u krajnjoj liniji -asniva na prostorno-vremenskom quaterniju. Ovaj ipad a u niz arhetipskih detvornosti i buduii takav pokazuje se tao neizbeLan princip poretka za dulne utiske koje psiha prima od tela u pokretu. Prostor i vreme obrazuju jedan psiholo5ki apriori, za spoinalu frzikalnih procesa neophodan aspekt arhetipskog kvaterniteta uopSte. 406 Razvoj od Quaternia Senke do euaternia lapisa, ukliudujuii i ovaj poslednji, opisuje izmenu slike sveta tofom drugog hri5ianskog milenijuma. Niz se zavr5ava videnjem
225 odnosnorotacijenasuprotstaticidetvomostikoja se, "okruglog"o kao Stosmo spomenuli,pokazujekao pretpostavkazapoznavanje realnosti.Sa ovim razvojempovezaninastavaknaudnogmaterijalizmaizgleda,sjednestrane,kao logidnaposledica,s drugekao obogotvorenje materije"Ovaj poslednjiaspektuzrokovanje psiholo5ki time Sto se okruglo podudarasa arhetipompradoveka (Anthroposa). 407 Ovomspoznajom zavr5ava sekruguroboros-a, simbola opus-acirculare,kakoprirode,takoi "umetnosti".
7 408 Serija nalih quaterniona se moZe izraziti i formom jednadine, pri demu sa A oznadavamopodetnostanje (u na3em sludajuAnthroposa),sa Al krajnje stanje,a sa BCD medustanja. Figure koje se.odvajaju oznadavamoodgovarajuiim minuskuluma a b c d. Sto se tide konstrukcije formule, moramo imati u vidu dinjenicudaje ovde red o uznapredovalomprocesumenjanja jedne te iste supstance.Ona (i njeno promenljivo stanje)svaki put ie proizvesti sebi slidno,to jest od A ie nastati-a i od B -b, isto tako ie b dati B, i c -C. Takodese unapredpretpostavljada nakon a sledi b, i da se formula pi5e s leva na desno.Ove pretpostavke su zajednu psiholo5kuformulu legitimne. 409 Formula se'naravno ne moLe postaviti linearno, vei jedino u krugu koji se upravo sa ovog nzloga okreie u desno"Od a proces putem kontingencije napreduje do b, iz (,ega nastaje stanjeB, i tako dalje. Promenase kreie u desno sa Suncem,Sto zna(,i daje to proces osve5iivanja,na 5ta ukazuje vei i deoba (diskrimi,nacija) A B C D na detiri kvalitativno odvojene velidine'"o. NaSa sada5njanaudna spoznaja ne zasniva se na kvate#rjtetu, vei na trojstvu principa (vreme, prostor, kauzalnost)"'. Mi se ovde, medutim, ne kreiemo u oblasti modernog misljenja prirodnih nauka, vei na tlu antidkog i srednjevekovnog pogleda na svet, koji je do Lajbnicovih (Leibniz) vremena priznavao princip "correspondentia",odnosnoprimenjivao ga je
226
227
naivno i nereflektirano.Da bismo opravdalina5uocenuA kao celovitosto A koju smo izrazili kroz a b c moramo,medutirn, na5emi5ljeujeuslovljenosavremeno5iu dopunitijednim pri+gipom, i to principomkorespondencije, odnosnosinhronicitete"u. NaSopis prirodeje, naime,u izvesnimaspektimanepotpuni, prematome,iskljudujeiz spoznaje dinjenicekojesemoguposmatrati ili ih formuli5eneopravdano negatiyno,kao na primer kroz paradoks"dejstvobez uiroka" gean-s;l11.NoSgoortickikvaternitet jeste naivanproizvodnesvesnog i predstavlja, dakle,psiholo3kudinjenicukoja se lako moZedovestiu vezu sa detiri funkcijeorijentacijesvesti;a kretanjeprggpsau desnojeste,kao Stosmorckti,izrazsvesnediskriminaci.je'",dakleprimenedetiri funkcijekoje nastavljaju su5tinupro."si svesti. 410 Citav kruZnitok senuZnovraia na podetaki to u trenutkukadaD, kojeje u kontigencijinajdaljestanjeod A, prelazi jednojvrsti enantiodromije. u a3,Stoodgovara Dobijamodakle: b3
d
,/\ c3
\
lr
-A--a
,/d,
,/\ c \,/
b
lt
II
D
B
tl
tl b,
d,
,/
D1
Cr ,/\
C .-
c, \
^r
d;
Ova formula tadno pokazuje su5tinske odlike siglbolidnog procesapreobraZaja:ona pokazuje rotaciju mandalel13,ig.u ,uprotnosti komplementamih (odnosno kompenzatornih) procesa,a zatim apokatastiso to jest ponovnouspostavljanjeiskonskogstanja
alhemiltri izrahavajusimbolom uroborosa,.i celovitosti koje -fo*tula ponavljastaru alhemijskutetramerijulla napokononr kojaje datakroz detvornustrukturujedinstvaodnosnoA=
228 411 FormulapredstavljasimbolSopstva, jer ono nije samo statidnavelidinaili istrajnaforma,vei iitovremenoi dinamidan proces,kao StostarimisliociimagoDei u dovekunisuvideli kao ne5toStoje u dovekusamoutisnuto,nestopoputmrtvog pedata, vei kao delujuiu silu. ove detiri promenepiedstavljajuproces ponovnoguspostavljanja ili podmladivanja koji setakoreiibaviiu u unutra5njostiSopstva,i mogao bi se uporediti sa ciklusom ugljenikaazotansuncu,pri demujednougljenikovojezgrohvata deliri protona(od kojih dva odmahpostajuneutroni)i na kraju ciklusaih otpu5tau vidu jedne u - destice.Iztogprp.cssa jezgro ugljenikaizhzi nepromenjeno, "kaofeniksiz pepEli"llT.Moz" r" pretpostaviti da setajnapostojanja, to jest postojanje atomai njegovih sastavnihdelova sastojiiz jednog stalnogp.o."ru podmladivanjakoji se ponavlja,a do slidnih pretpostavkise dolazi kadapoku3amoda objasnimonuminoznost irh elipova. 412 Sasvim sam svestankrajnje hipotetidkogkaraktera ovog poredenja,ali smatramumesnimda se vrse takva Dosmatr1njadaki po cenuopasnosti da nekogprivid prevari.prelt kasnije atomskafizika i psihologrjanesvesnog Ze se na zna(ajan nalin ptibliLit, ier obe,nezavisno jedna od druge,i polazeii sa suprotnihstranaulazeu transcedentalnu oblast,jedno s predstavom atoma,a drugas predstavom arhetipa. 4I.3Analogijasa fizikomnije nikakvadigresijapoStosama shemasimbolapredstavlja silazaku materijui zintevalaentidnost spoljasnjeg sa unutarnjim.Psihane mozeda bude"nestosasvim drug^o'l od materije,jer kako bi onda(materija)moglada je pok_ rene?I materijane mozeda budestranapsihi,ier kiko bi je onda ona mogla proizvoditi?Psihai materijasu u jednom te istom svetui jednaudestvuje 11drugoj,inadebi uzajamnodelovanjebilo nemoguie. zato bi trebalo dospeti, ako to istraZivanjeuopste fizidkihi psiholoskihpojmova. ryoze,do poslednjeg.podudaranja Nasi sadasnjipokusajimogu izgledatidrskif ah verujem-dasu na ispravnojliniji. Matematikaje, na primer, vi3e puta pokazalada senjenedistologidkei s onu stranusvakogiskuitva lionstruisane tvorevine, naknadnopokazuju kao nesto sto se podudarasa
229 pona5anjem stvari,Sto,kao i kadje redo sinhronistidkim dogadajima, ukazujena dubokupodudarnost svihfonni postojanja. 414Buduii daje obrazovanje analogijazakonkoji u velikoj meri vlada Zivotompsihe, s razlogommoZemopretpostavitida na*a naizgleddisto spekulativnakonstrukcijanije uikakav nov izrm, vei da je postojalai na ranijim stupnjevima razmi3ljaqia. Uop5te se ovi uzori mogu naii na razliditim stupnjevima mistidkogprocesapreobraZaja kao i stepenima posveiivnnjakod razliftih misterija- kako i u antilkoj, i za hri5ianstvovaZeiojtrihotomijiduhovnog(pneumatikom), (psychikou)i telesdu5evnog nog (hylikon).Jedanod najpotpunijihpokuBajaove vrstejeste Sesnaestodelna shemaplatonski!,tetralogija. O tomesamop5irno pisaou "Psihologijii alhemiji"t'o i moguovdeda se ogranidim na najosnovnije: shematizacija i obrazovanje analogijeproizilazi iz (,etii osnovei to: f . iz delnprirode,2, izvade,3, iz sloZenih prirodai 4. iz dula.Uz svaki od ova detiri podetkaidu po tri promene(Sto,dakle,zajednosaprvomukupnodini 16destepena lova).Osim ove,horizontalne svakiput Cetvorostruke podeleosnova,postojei odgovarajuiistepeniu vertikalnomredosledu, I 1.Opusnaturalium 2. Divisio nafurae
II Aqua Terra
3, Anima
Aer Ignis
4. Intellectus
III IV Naturaecompositae Sensus Naturaediscretae Discretio intellectualis Simplicia Ratio Aetheris Arcanum simplicionis
415 Ova tabelakorespondencije istovremenopredstavlja opus alchemicumkoji je bio prepleteni sa astrologijomi takozvanimnekromontijskim ve5tinama. Ovoposlednjesevidi po upotrebivaZnihbrojevai invokaciji,odnosnoprizivapjprspiritus familiaris-a.Tako se i prastarageomantijska vestinarlvzisniva na Sesnaestodelnoj shemi:detirisredi5ne figure(kojesesastojeod subiudexodnosnosuperiudex, (etiri uepotes iudexi dvatestes-a), (unuka),detiri filiae,detirimatres.(Redosled sepi5esa desnana
230 levo.) Ove figure se-.postavljaju u astroloskushemukuia, pri dem_ u je praznosredistehoroskopazamenjenokvadratom'kbji sadrLidetiri sredi5nefigure. 416 Atunasiusr.,Kirher (AthanasiusKircher) napravioje sistemkvaterniteta"u koli je vredanpomenau kontekstunasih razma1a:anju. I Unim = Monasmonadike= Deus= Radixomnium= Sim_ = Exemplardivinum.(Jedno= plicissimamens: Divina essentia = = Prva monada Bog Koren svim stvari = Najjednostavniji razvm= BoZanska esencija= Bolanskimodel). II 10 (l + 2 + 3 + 4 = 10) Secuuda Monas= dekadikO: Dyas= Mundusintellectualis= Intellientiaangelica= compositio ab uno et altero = i. e. ex oppositis.(Drugamonada: deseti= dvojstvo = Duhovni svet = Inteligbncijaandela= spojjednog i drugog= to jest od suprotnosti.) = Anima= Inm 102= 100= TertiaMonas= hekatontdike = = = (Treia telligentia. monada stoti du3a "Inteligencija".) ry 103= 1000= QuartaMonas= chiliadike= Omniasensi= bilia corpus= ultima et sensibilisunionumexpricatio.(Cetvrta monada= hiljaditi = sve konkretnestvari = telo = poslednji i konkretnirazvojjedinstvenihstvari.) 417Kirher uz to primeiujeda,dok suduladodirivalasamo telesno,prve tri jedinice su bile objekt razuma.Ako zeli da se shvationo Stodulaopazaju(sensibilia)ondaseto mozedogoditi samoputem duhovnog."Sve Btodula opaZajumora, Aatte, Uiti podignutodo razumaili do 'inteligencije'(uvida) ili do apsorutnog jedinstva.Ako smo, dakle,na ovaj nadiniz celinemooswuko;I se (dulima) moze opahati,koje je razurnno ili intelektualno (dyh9v1o)apsolutnojedinstvo, sveli na beskrajnujednostavnost (simlicitatem),ondaseo tomenemaStavi$ereii, i time ni Kamen nije toliko Kamenkoliko uop$tenije Kamen,vei je sve najjednostavnije.I kao $to je Bog uzor za apsolutnojedinstvo ovog
231
konkretnogi racionalnogKamena,takoje i njegovointelektualno jedinstvointeligencija.Iz ovih jedinstavamoZe5videti kako se dulo koje opaha(sensus)svodina razum,razumna inteligenciju, inteligencijana Boga,gd%gepodetaki dovr5etak(consummatio) nalazeu polpunomkrugu"'." 418 Kirherov sistemima izvestanodnospremana5ojseriji quaterniona.Tako je, na primer, druga monadajedno dvojstvo koje se sastoji od suprotnostiSto odgovara svetu andela podeljenomnakon Luciferovogpada.Jednadruga i znalajna analogijasastojiseu tome5toKirher shemuzamifljakao kruZni tok koji s jedne stranebiva pokrenutod Bogakao primacausai je ka razvoju,a s drugestraneputemdelatnostiljudskog usmeren razumevania opet biva vraien Bogu,tako da se kraj opetvraia podetku.To 5to Kirher kao primer diskretnestvari bira upravo lapis (kamen)u smislualhemijetakoreii je samopo sebi razumljivo, jer je lapis philosophorumzapravoarcanumkoji sadrZi Bogaili onaj deoBogakoji je skrivenu materiji.I ovoje analogija sa na5omshemom.Alhemijasvoj opusradopredstavljakao cirkulaciju,kao cirkularnudestilacijuili kao uroboros,kao zntrlu je prikazalabrojnimslikama. koja sebi grizerep,i ovai postupak Kao Sto sredi5napredstavalapis-aphilosophorum-a predstavlja Sopstvo,tako opus svojim bezbrojnimsimbolimailustrujenesvesniprocesindividuacije,to jest postepen razvojSopstvaiz nesvesnogu svesnostanje.Zbog togalapis kao oznakaishodi5ne materije,(materia prima) stoji kako na podetku,tako i na kraju procesa'"'. Zlalo - drugi sinonimSopstva- nastaje,po Mihaelu Majeru, iz opusacirculatoriuma Sunca,Ovaikrugje "linija koja sevraia sebi(kojapoputzmije glavomhvatavlastiti rep)iz koje seprepoznaje onajvedilislikari vajar,Bog"'". Time Stoje prirodanapravilaovajkruZnitok, "onaje u njemudovelau medusoban odnos detiri kvaliteta" i na izvestan nadin "nacfiala jednakostranidni detvorougao, sarazlogada bi suprotnosti suprotnosti i neprijatelji neprijateljabili povezanigotovo veditim sponamai uzajarurosedrZali".Majer uporedujeovu kvadraturu s1 I'hoqqo, quadratus"koji u sreci i nesreii ostaje svoj (sibi similis)''". On je naziva"aureolailla Domus,circulusbis sectus,
232 phalanx quadrata, va-llqm, murus, acies quadrilatera"l25.Ovaj krug je za(ar,anikrugkoji se sastoji iz ujedinjenih suprotnosti,"ad omni injuria.., immunus" (saduvanod svakeitete). 419 Nezavisnood zapadnetradicije ista predstavacirkularnog opusa nalazi se u kineskoj alhemiji: "ako se pusti svetlost da tedeu krug, onda se kristalizuju sve sile neba i 4emrje, svetlog i mradnog,"kaZetekst "Zlatnogcveta,,rtb. 420 JoS Olimpiodor (Olympiodor) spominje "organon lryklikon", KyKuKon, crrKulanil cirkulami aparat aparatkolr koji sluZr sluzi istoimenom istoimenom" p.o""iul27 procesu'r,. norn eus.j e mi5lj enja da "motus circulari s" "fi ziohemid-ara,,polazi od zemlj.e kao najniZe-tadke.U njoi, naime, vatra ima svoje poreklo i preobrazava finiie minerale i vodu u vazduh koji se p*j: u visinu, tamo se kondenzuje i tako opet pada dole. Prilikom podizanja, medutim, volatilizirani erementi su od visih zvezdadobili musko semekoje vraiaju dore u detiri matrices.elem94t"eo m94t"eo da bi oa Dl ih spagirijskioplodili. ln spagurlskr oplodili. To To je "destillatio ci "destillariocirculatoria"'^ koji prema Johanesu od Rupesciie trebaponoviti hiliadu hiljadu putal29
421 osnovnaideja ascensusa i descensusa nalazisejos u "Tabula smaragdina"_i stepenipromene su predmet mnogih crte.La, pre svegau- takozvanom"Ripley Scrowle"i njegovim varijantaml koje treb.ashvatitikao porr"dne pokulaje fikurroug razumevanj a nesvesnihprocesa individuacij e.
233
ZAVRSNAREC U prethodnomizlaganjuodvaZiosamsena pokuSajda sa razliditihaspekata objasnimi amplifikujempo na5emsadalnjem uvidu najvaLnijiarhetip,arhetipSopstva,U uvodnomdelu predstaviosamonepojmovei arhetipove koji postajuvidljivi u takoreii svakomdubokoseZnijem psihidkomledenju;dakle, najpre Senku,onu maskiranu,potisnutu,najleSiemaujevrednui krivicom optereienulidnostkoja svojim poslednjimizdancimaseZe svedo carstvaZivotinjskihpredakai takoobuhvataditavistorijski aspelt nesvesnog. Ikoz analizuSenkei procesasadrZanihu njoj moZese izdvojiti sizigijaAnimu,g-Anima. Senka,kad se powsno gleda,zavisi od svestikao 5to fizidka senkakoja sleditelo predstavljajedanprivatiolucis.Za ovo povr5nogledanje,i psihotoSka senkasasvojim moralnimmanjkomvreduostirroZestogada vaZi kao privatioboni. PrilikombliZegispitivanjaispostavljase daje ona ne5tomradnoStou sebikrije razHeite,uticajnei autonomne faktore,i to Animusai Animu. Ako ove posmatramoin vivo i u punojakciji - kaouni5tavajuieg, slepo-tvrdoglavog davolau mislima Zenei kao glamuroznu,posesivnu,iudljivu i sentimentalnu - tadadovekpodinjeda sumnjau to da zavodnicukod mu5karaca bi nesvesno trebalodapredstavlja samoobidankometinrep svesti bezikakvesupstance i niStavi5edojedau"privatiolucisacboni"" 423 Ako smodo tadabili mi5ljenjadaje ljudskaSenkaizvor svekolikog zla, sada, pri tadnijem istraZivanju,moZemo otkriti da se nesvesnidovek,odnosnoSenka,ne sastojisamood moralnihtendencija vrednihprekora,vei da pokazujei niz dobrih kvaliteta,i to normalneinstinkte,svrsishodne reakcije,istinita opa1anjastvarnosti, stvaraladkeimpulse i drugo. Na ovom stepenuspoznajezlo izgledaviSekao izopadenost, obogaljenost, pogre5no tumadenje i zloupotreba dinjenicakoje su samepo sebi prirodne.Ova izoblidavanja i karikatureizgledajukao specifidna delovanjaAnimusai Anime, a ovi kao uzro0nicizla. Ne moZemo jer se ispostavljada se,medutirn,zaustavitini kod ove spoznaje,
234 svi arhetipovisamipo sebirazvijajupovoljnai nepovoljna, svetla i mradna,dobrai zla dejstva.Na kraju se mora spoznatida Sopstvo predstavljajedan complexiooppositorum,upravo zbogtoga Stonemastvanrostibez suprotstvljenosti. Pritomsene smeizgubitiiz vidadasuprotnostisvojemoralnozaostravanje dobijajuiek q o,bllstiljudskoghtenjai delanjai da mi nismou stanjudi damo de.finicijudobrai zla koja bi jednostavno bila op3tevaZeia, to jest, preosiaje, kraju krajeva ne znamoStasu dobroi zlo po sebi. -se Tiry dakle, {u r,. pretpostavida oni nastaiuiz nuZnostiu kojoj nalaziljudskasvesti da zatoizvandovekagubesvojuvaZnost,to jest, nije dopu5teno hipostazirati ih metafizidkijer tadagubesvoj smisao.Ako sve 5to Bog radi ili dozvoljavanazovemodobrim, ondaje i zlo dobropa je "dobro"postalobesmisleno. Ali patnja, pa bila to passioChristiili patnjasveta,ostajeistakaoi pre.Glupostogreh,bolest,starosti smrtobrazujui da[jemradnufoliju od koje odudaravedrisjajZivota. 424 Uo(,avanjeAnimusai Anime predstavljaspecifidno iskustvokoje izgledadaje uglavnom,ili bar najpre,reiervisano zL psihoterapeute" Pa ipak, neko vei na osnovu izvesnog poznavanja lepekniiZevnostimoZelako da skicirasliku Anime: onaje omileni predmetnovelista,uglavnomzapadnood Rajnel. U tu-svrhunije uvek potrebnobriZljivoistralivanjesnova.Manje je l1kg prepoznatiAnimusaZene,jer njegovlik je legija.K' j-e, medutim,u stanjuda,ne inficirajucise,podneseanimozitetsvoga bliZujegi istowemenoga kritidki uzmepod lupu,taj neie moiia dl g. otlaije opsesivnostanjetog drugog.Korisnijeje, i u pogledu postizanjacilja celishodnije, da se vlastitoraspoloZenjli njgggv promen$iviuticaj na vlastitu lidnostpodvrgne,meduiinl ozbifiqom posmatranju.Malo vredi Sto znamo gde onaj drugi gre5i.Zanimljivopostajetek kaddovekspoznagdesamgresizato Sto se tadane5tomoZeuraditi, Ono Stokod drugogmoZemoda pobolj5amo najdesieje od sumnjivekoristi,akouop5tei detuje. 425 ltka se Animus i Anima najpre susreiu uglavnomu syop negalivnomi nedobrodo5lom pojavomobliku,oni su ipak oboje dalekood toga da budu samoneka vrsta zlih duhova.bni imaju, kao 3to smorekli, i jedan isto tako pozitivni aspekt.Usled
235 svoje pozitivne, numinozne snage sugestivnostioni, oduvek i svuda, naime, predstavljaju arhelipske osnove mu5kih i Zenskih boZanstava,i zahtevalustoga naroditu paZnju,u prvom redu psihologa, a zatim i zainteresovanoglaika. Kao numina Animus i Anima proizvode das dobro, das zlo. Njihova suprotnostjeste u polovima. Oni stoga predstavljajuvrhovni par suprotnostikoji nije beznadeZnoradvojenlogidkim protivredjem,vei zahvaljujuii medusobnojatrakciji, koja je karakteristiEnazaovu suprotnost,ne samo Sto obeiava sjedinjenje,vei ga i omoguiava. Coniunctio oppositorumzanimaoje, u vidu Himinejske svadbe,spekulaciju alhemidara, a u liku Tifereta i Malhuta ili Boga i Sehine, kabaliste', da ne ukazujemosadai na svadbuJagnjeta. 426 Dvostruko biie koje proizilazi iz alhemijskogsjedinjenja suprotnosti,Rebis ili Lapis Philosophorumje u dotidnoj titeraturi prikazan tako da u njemu nije teSko prepoznati simbol Sopstva. U psiholo5kom pogledu ovo poslednjeje sjedinjenje svesnog (mu5kog) i nesvesnog (Zenskog). Ono predstavlja psihidku celinu. Tako formulisano ono je psiholo5ki pojam. TJ empirijskom pogledu,medulim, Sopstvose spontanopojavljuje u vidu specifidnih simbola; kao celina, ono je prepoznatljivopre svegakao mandala i bezbroj njenih varijanata. Ovi simboli se istorijski poturduju kao predstaveBoga. 427 Stupani Animus-Anima odgovarapoliteizmu, a Sopstvo monoteizmu'. Prirodna arhetipska simbolika koja opisuje jednu celinu Sto obuhvata svetlo i mradno na,lazise u izvesnom protivredju sa hri5ianskim shvatanjem,ali ni u kakvom, ili relativno malom, sajevrejskim,jahvistidkim gledanjem.Ovo poslednje izgleda da je bliZe prirodi i zatobolje odgovaraneposrednom iskustvu. Pa ipak, makar je hri5ianskajeres poku5alada zaobide sprudove manihejskog dualizma koji je zaraniju crkvu bio tako opasan i to na nadin koji vodi raduna o prirodnom simbolu, i medu hri5ianskim simbolima rlrista ima nekoliko veoma sustinskih koje on deli sa davolom, Sto, medutim, na dogmu nije izvr5ilo nikakav uticaj. 428 Najplodonosnije poku5aje da pronade odgovarajuie simbolidke izraze za Sopstvo preduzimali su gnostici. oni su
236 velikim delomokao na primer Valentinus i Vasiffitlu stvarnosti bili teolozi koji su, medutimoza razliku od ortodoksije,d
FUSNOTE I EGO I Erono, - Jahrbuch1946.(kasnije:Theoretische Uberlegungen zum WesendesPsYchischen') II SENKA I Instinktund Unbewusstes - Der GeistderPsychologie' tSuarZo3 nqstaoje iz predavanja poglavlja ovog i sledeieg DruStvuza praldlcnupslStosamga odrLaoig+8. u Svajcarskom notogijrr"nCirihu.Pojavio,."u dutopisuWienerkiteschrift Jilr ete,IIIY ( 1948) f,fri""n" ntundeundderenGrenzgebi
m SZIGIJA: ANIMA I ANIMUS lRouselle,seelische tabla Fiihntngim lebendenTaoismus, I, p. 150 i p. 170:Rousellenazivi pre]juI'1l1Tu{o3du3om"' ledna izreki glasi:"Preljaje ta koja pokreie" (1'c') Antmu sam nesvesnog. kaopersonifikaciju definisao --^---t-';Majka" doslovno,veC ovdei u nastavkunije zamiSljena kaosimbolza sveStodelujekao "majka". 3Nuruuooda se ona pojavljuje i u lepoj knjiZevnostikao tipidan lik. Novije publikacije k9i" -t" tidu Anime su: Linda Fierz-David,Der kebestraim dis Poliphio' i Jun-g,.lie Pslirr' Ubertragung.Kod humanisie16.veka Richardusa iiitiAi (u: VitoJ" po prvi putiiilaiimo na Animu kao psiholi5ku.ideiu Aeliu LLeliu CiXpX epitaphium).Up' Jung, Das Ftitsel von Bologna.
238 4O_n potideod megarikaEubulidesai glasi: ,,MoZeS li da prepoznaSsvog oca? Da. MoZeS li da prepozna5ovog prerusenog? Ne, ovaj prerusenije tvoj otac. Svog o.a mozes, dakle,.da prepoznasi ue -mozesda piepoznas."(-poDiogenes Laertios, De clarorurnphilosophorum-vitis, Z, I0g i dalje.) STio,.ss'-nemisli kao stosevidi, ni na kakvupsihorosku a pogotovoni na kakvumetafizidkudefiniciju.Jasami: Die Beziehungenzwisehendemlch und dem (Jnbewussten (odnosi izmedu Ja i nesvesnog) ukazaona to da se sizigijasastojiod po tri elementa,i to od kolidine zenskogkoji je svojstvenmuskarcui mu5kogkoji je svojstvenLeni,zatimod iskustvakoje muskarac ima sa lenom i vic_e-versa, i napokonod arhetipskepredstave zenskogi muSkog.Prvi elemenatmoze se integisati irocesom osve$civanja lidnosti,dok ovajdrugine mole. "Tako u2. Klimentovompismu (Korinianima)(14,2)stoji: "Bog je stvoriodovekakao muskoi zensko.Musko'je'Firirtor, zensko crkva." umesto crkve na slikama je desto pikazana Ma.rljq. 'njt_ Psychologie , .der Ubertragtng (psihologijaprenosa) /pasus"425 i dalje/.Videti uz to dolenasenejski kvaternio.' " Np. pasus347 oveknjige./
rV SOPSTVO t.tldr?: ovog poglavlja nastaoje iz rada objavljenogu .... godi5njaku Eranos- Jahrbuch194t. 2DieBeziehungen zwischendemlch unddem(Jnbewussten. saglasnostisa kori5Cenjem izret
239
6/"D.moo je, Sokrate,Fros, jedan veliki demon" (PlatonovaGozba). Tvid*ti PsychologischeTypen (PsiholoSki tipovi) lDefinicije:"Racionalni"/. 8l,esF'onctions mentales dansles soci6t6s inf6rieures. gUb", psychischeEnergetik uncl das Wesender Trciume /pasus14 i dalje i 20 i dalje/ (= psihidkojenergeticii su5rini snova). 10/G*ru-o,elteWerkeII (Gedichte) p. 53./ llup. J,tng i Kerenyi Eiffihrung in das Wesender trfythologie(Uvod u biie mitologije),kao i lJungrlPsychologieund Alchemie(Psihologijai alhemija),/registarpojmova/s. v. filius philosophorum, infansi hermaphroditus, t' Up. Psychologie undAlchemie,II 3. t' Up.pasus340oveknjige./ ra Klasidansludajje onajkoji je objavioNelken/Analytishe Beobachtungen ilber PhantasieneinesSchizophrenen. Isto tako Schreberova autobiografrjaDenkwilrdigkeiteneines Nervenkranken. V HRISTOS,SIMBOL SOPSTVA l/"Ovoje Antihristkoji poride ocai sina"/l. Jov2,22. '/Crkvenoshvataniese poziva od davninana 2, Tes.2,3 i dalje,gdeje red o apostasiji,itvnpolnoq rfiq ovoptcxg [trpontioq] (ljudima trezakonjalneprijateljskiraspoloZenimpfema zakonima/)i o vtdqtfiq dnarl.etaE (sinu propasti),koji je prethodio parusijiGospoda. Ovajkoji ie izvanzakonapostaviiesena mesto Bolije, ali ie ga na krajukyriosIsusubiti "dahomiz svojihusta". Udiniie dudarat'0v6pyerav toO oqtsvd (odgovarajuiisnaziSa-
240 tane).Najvi5eie seisticatilaZ[iivo5iu.Kao uzrokse smatraDan. I 1,36i da$e. 'U pogledu "grada" up. Psychologieund Alchemie/pasus 1 3 8i d . / H paorl,e(ctoOoeo0 0vrdE{rpdlv0otv ("CarstvoBoZije je u vamasamima"ili "meduvama".)"Onone dolazispolja5njim znacima(cumobservatione) koji bi bili vidljivi, takoda bi semoglo reii daje tu ili tamo",vei isto tako unutrakoliko svuda(Luk. 17,20 i dalje)./PreveoJung./ Ono "nije od ovog /spolja3negi/ sveta"(Jov, 18,35). SlidnostBoZijegcarstvasadovekomproizilazi i iz ujegovogporedenjasa sejadem:"Similefactumestregnum coelorumhomini qui seminavit"itd. (Mat. 13,24;videti i 13, 45; 18,231'22,2i dr.)Fragmenti papirusaiz Oksirinhosa imaju: ...n Fsottl,etsr6v o{lpov6v/ Owdgripdlvlb]otr ro1 6o.trg0owdv/ yv6 rsfrnv erlpq[oer.... (Carstvonebesko je / 6ovtotq yvciloeo6e... u vama,i ko sebepozna,pronaii ie ga. Prepoznajte sami sebe itd.), New sayingsof Jesusand Fragmentof a Lost Gospelfrom Oxyrhynchus, izd. GrenfellandHunt, str. 15.) sup. moja izlaganjao Hristu kao arhetipuu: yersucltzu einer psychologischenDeutung des Trinitritsdogmes,IY,2 (Poku5ajpsiholoSkog tumadenja dogmeo Trojici) 6"Et h... ergo imago censenda est Dei in homine,quod cosdemmotus et sensuchabeathumanusanimus,quos et Dius, licet non talesqualesDeus."AdversusMarcionem,II, 14 (col. 304t.) 7ContraCelsum,VIII,49 lca| l590l: "In anima,non in corpore impressussit imaginiscouditorischaracter." AJ du5i,ne u teluje utisnutosu5tinsko obeleljesftoritelja./ \In Lucam homilia, VIII leol.l.82)l: "Si considerem DominumSalvatoremimaginemesseinvisibilisDei, et videam meam factam ad imaginemconditoris,ut imato essetimaginis: nequeenim animamea specialiterimago est Dei, sedsimilitudinem imaginis'prioriseffectaest."/Kad razmislimdaje Gospodi SpasiteljodraznevidljivogBoga onda vidim da je moja du5a
241
oblikovanapremepredslaviStvoritelja,kako bi bila odrazpredstave;onda moja du5anije zapravopredstavaBoZija, vei je stvorenaslidnoprvoj predstavi./ 9Deprincipiis,I, II, 8:"...sRlvatoris figuraestsubstantiae vel je substantiae Dei. /Lik Spasitelja od supstance ili od onogaod degaje stvorenBog./In Genesim homilia,I, 13: "Quaeest ergo alia imagoDei ad cuiusimaginissimilitudinemfactusesthomo, omniscreaturae?" nisi salvatornoster,qui estprimogenitus /Staje je drugopredstava BoZija,po dijemobrazu dovekstvoren,akone na5Spasiteljkoji je prvorodenisvogstvaranja?/ Selectain Genesim, IX, 6: "Imago autemDei invisibilis salvator."/Predstava nevidljivogBogaje, medutim,Spasitelj./ l\L Guo.hom.,l,l3:"Is autemqui imaginem Dei factusest ad similitudinem,interior homo nosterest,invisibilis et incorporalis,et incomrptusatqueimmortalis."/A ono Stoje po predstavi i slidnostiBoZijoj stvorenoo to je na$ unutra5njidoveko nevidtjivi bestelesan, neiskvaren i besmrlan"/ lrDe princip",IY,37 lcol. 412:pamet,pravda,umerenost, vrlina, mudrosti vaspitanje/. 12Retractati.ones, I, XXVI I col. 626I : AJnigenitus/... tantumimago est, modo non ad imaginem"/Jednorodeni/ samoon je predstava,a ne po predstavi/. l3\narrationesin Psalntos, XLVII, sennoII lcol. 564/: ubi estintellectus,ubi "ImagoDei intusest,non estin corpore... estmensoubi ratio investigendae veritatis...ibi habetDeusimaginem suam."Isto tako 1.c.PsalamXLII, 6lcol" 480/: "Ergointelligimus haberenos atiquid ubi imago Dei est, mentemscilicet atquerationem."lZato spoznajemoda imamo nesto u demuje BoZijapredstava, a to je duh i razum./SermoXC, 10 lcol 566l: "Veritas quaeriturin Dei imagine" /Istina se traZi u predstavi Bolijoj/; dok, nasuprottome,Liber de vera religionekaZe"in interiorehominehabitatveritas"/u unutra3njem dovekuZivi istina/. Iz togasevidi podudaranje "imagoDei" sa"interiorhomo".
242
l+Enorr.in Ps.,LIV, 3 lco|,629l:"Porroautem,charissimi, . meminesse debemusad imaginemDei nos essefactos,nec alibi quamin ipso intellectu"/Dalje pak,voljena,moramomisliti na to da smo stvorenipo predstaviBoZijoj, i to nigde drugo do u razumu/..."ubi autemhomoad imaginemDei factumsenovit, ibi aliquidin seagnoscitampliusessequamdatumestpecoribus." 1 5L .K o r .! s , 4 7 . 16In loonnis evangeli.ttm, tract LXXVilI, 3 /col. 1836/: "Christusest Deus, animarationaliset caro." /Hristosje Bog, razumnadu3ai meso./ 17S.*ru CCXXXVII,4 lcol. Il24l: "A/erbun/suscepit totum quasiplenumhominem,animamet corpushominis.Et si aliquid scrupulosiusvis audire; quia animam et carnemhabet et pecus." lSEnorr.in Ps.,LIV, 1 lcoit 628l. 19Contra Faustum,XXII, 38 /col. 4241:"Estenimet sancta EcclesiaDomino JesuChristoin occultouxor. Occultequippe atqueintusin absconditosecretospiritualianimahumanainhaeret VerboDei, ut sint duo in cameuna."A svetaCrkvaje naimepotajno ZenaGospodaIsusaHrista.Isto tako liudskadu5apotajnoi u sebi u skrivenojtajni drZi do BoZijereti, kako bi dvoje bili u jednommesu.lAvgustin se ovdeodnosina Eph.5, 3l i dalje: "Zbog toga ie jedan doveknapustitioca i majku i drilatise svoje Zene. Ova tajna je (pv
243 23lsu. dobro (potide)od Bogaosve zlo od doveka.- Up. pasus81 oveknjige./ 24lr"n"*u, (Adversushaereses,II, 5, I) spominje kao gnostidkoudenjeda ie Hristos(kao demijuri3kilogos)kadaje oblikovaobiie svojemajkenju izbacioiz plerome,tj. odvojioje je naimeuslediloizvaupleromeo od spoznanja. Stvaranje u Sencii praznini. (Adv. udenju u Po Valentinusa haer.,I, 11, 1) Hristos ne potide od eonaplerome,vei od majke koja se nalazi izvrn plerome.Onagaje rodila"saizvesnomsenkom".A onje, buduii odsekaosvoju senku(ro1 ro0rov [1pr,ordv]pbv "da je mu5karac",
244
245
misso aliero maximeque malo, bonum quoque admissum oportet."(Gdegodima nedegzkog... tu morabiti i dobrog,kojeje zlu suprotstavljeno.,. Jednoslediiz drugog;usledtogamorajuse obojeukinuti i opovrgnutida dobroi zlo postoje,ili, ako sepretpostavijedno lkao postojedeli to pre svegazlo, onda se mora priznntii dobro.- 1. c., II, 5ll col. 878.)Nasuprotovoj jasnoj, ligidnoj tvrdnji Origen ne moZe,a da na drugommestune tvrdi, kako "sile,prestola,kneZevine, pa na niZesve do zlih duhovai nedistihdemona"non substantialiter id habeant"(ovosu5tinskine posedujuscl. "virtusadversaria", suprotnosvoistvo)i da oni nisu stvoreni kao zli, vei su iz vlastite pobude izabrali stepenzla ("malitiaegradus").(De principiis,I, VIII 4l coL l79D. Origen vei vodi radunao definiciji Bogakao SummumBonum,bar implicitno i zato odaje sklonostda zlu uzme supstancu. Ona se veoma pribliZavaAvgustinovom pojmu "privatio boni" kada kaZe:"Sertumnamqueestmalumessebonocarere."(Sigurnoje, naime,da zlo znadi:liSavanjeod dobrog.)Ali pre ove redenice dolazisledeia:"Recedere autema bonoonon aliudestquameffici in malo" (Od dobrogse povuii, medutim,nije, ni5tadrugodo u zlu se usaw5iti.- U: De prineipiis,Ilo IX, 2 lcol. 226 i daljel), d.imejasno pokazujeda umnoZavanje iednog zna$ smanjivanje te da dobro predstavljaju i zlo ekvivalentnepolovine 1*gog, jednesuprotnosti, 30Adr.hAer.,rr, 4,3. 3loratio ad Graecos, col. 829. lvideti i pasus74 ove knjige./ 32col.1080, 33Basiliussmatradaje mrak svetanastaoiz senkekoja je izantanatelomneba.(Hexaemeron,II, 5 /col.40/.) 34Homilia: 341. QuodDeusnonestauctormalorum,col. 351D.spiritusancto/co| 37. 36co[.Ll32idage.
37/Rurponriones ad orthorloxas/ col. l3l3 i dalje lpomala kaol lustini opera spuria. 38SSl8-20 lcol.7l6i dalje/. 39 Prevod: Sa ovog razloga su pak sve stvari dobre, jer su neke stvari u odnosu na druge "bolje", a kvalitet manje dobrih stvari poveiava vrednost boljih... A ono 5to nazivamo lolijim stvarima to su ili nedostacidobrih stvari, pri demu prve same po sebi i ne mogu da postoje izvan dobrih stvari... Ili same ove gre5kesvedodeo dobroti priroda (biia). Ono Stoje, naime, lo5e zbog nedostatka,to je zaista dobro po prirodi. Nedostatakje, naime, ne5to protivprirodno, zato 5to Steti prirodi: a ne bi joj mogao Stetiti sem laoz umanjivanje svoje dobrote.Prema tome, zLoje samo odsustvodobrog. I zato ga nigde i nema osim kraj neke dobre stvari... I zbog toga dobro ntoheda postoji bez zl*, kao na primer, sam Bog i sva vi5a nebeska lbical, zlo s druge stranene moZe da postoji bez dobrog, ako ono ne nanosi Stetuo ono nije zlo; a ako je nanosi,onda umanjujedobro; i ako razjede celinu, onda neie biti nijednog biia konre bi moglo da nanosi 5tetu,i kao posledicatoga neie ondavi5e biti ni zIa koje bi moglo da nanosi Stetu,buduii da ie onda nedostajatijedno biie diju bi dobrotu ono moglo da umanji o5teiivanjem.(Contra adversarium Iegis et prophetarum,I, 4 lcol. 606 i dalje/) Iako Dialogus quaeslionum LXV nije autentidanAvgustinov spis on ipak jasno |zraLava njegov stav. Quaest. XVI: "Cum Deus omnia bona creavit, nihilque sit quod non ab illo conditum sit, unde malum? Resp.Malum natura non est; sedprivatio boni hoc nomen acccpit. Denique bonum potest essesine malo, sed malum non polcst essesine bono,nec potestessemalum ubi non fuerit bonum... Ideoque quando dicimus bonum, naturam laudamus; quando dicimus malum, non naturam,sedvitium, quod est bonaenafurae cuntrarium,reprehendimus."(Buduii da je tsog stvorio sve dobro i nema ni3ta Sto on nije stvorio - otkud zlo? Odgovor: Zlo nije biie, vei je njegova odlika odsustvodobrog. Dalje, dobro moZe da postoji bez zla, ali zLone moZebez dobrog, i ne moZebiti zla lamo gde nema ni dobrog.Ako zalo koristimo izraz "dobro"oonda
246 hvalimojedno biie, a ako kaZemo"zlo"oondane korimo neko biie, vei nekinedostatak koji je suprotstavljen dobrombicu,) 40"Iniquitasnulla substantia est." (Zlo nije nikakva supstanca/samostalno biie/. - 1.c.,CCXXVII kol.2590L) "Est nitura in qua nullum malum est, vel etiam nullum malum esse potest.Esseautemnatura,in quanullum bonumsit, non potest." (Postojijednapriroda hod bi(,alu kojoj nemazla i dak ne moZe biti zIL.Ali da postojijedno biie u kome nemadobrog,to nije moguie.- l.c.,CIX /col2581i dalje/.) aICLXXVI (Nemasupstance /samostalnog postojanj al zla, jer ako ga Bog nrje stvorio, ono ne postoji. Zato gre5ka propadanjanrje ni5ta drugo do htenje ili delovanjejedne neobuzdane volje.) 42Sur*or", suppositi,i,I,3, col. 2287.(Nije zlo gvoZde,vei je zaoonajkoji gvoZdekoristizn zLodelo.) 43Su**o theologica,I, quaest. 48, 1. 4 4 r c. . , 4 8 , 3 45Sr**o contra Gentiles,III,3. 46Su**o theologica,I,quaest. 48,2. a7 U d.kretima IV. Lateranskogkoncila stoji: "Diabolus enim et alii daemonesa Deo quidennaturacreati sunt boni sed ipsi per se facti sunt mali." A)av
247 Boga,kao StosmatraHarnackoto nije sasvimjasno.Ne valja preterivati sapsiholo5kim strahom. 49Du DiologdesAdantantius,III,4,p. Il9. toUp. Trijadefunkcijau /Jungo/Zur Phdnomenologie des Geistesim Mdrchen(O fenomenologiji duhau bajci) -se /pasus425 i dalje/.Zenskaodnosnosomatskatrijada sastoji od 0nttvpia (poZude) dpyt't @esa) i ltnn (tuee) a mu5ka od l.oyropoE (raz,mi5ljanja), yvdorg(spoznaje) (straha). i tp69oq 5lClementis RontaniquaefenmturHomiliaeXX,hom, XX, II. 52Umestooi5oqq, yvdpngmislim da bi ovo trebaloditati kao o'btffqP. de Lagarde (Clementina, p. 190)ovde navodi n&ong ototcg^...olloqgTv6pnq. r_sHomiliae XX, XX, 3: tflg perd r1q rpdorv. s-lranartum,l,p. 267. t'Clem. Hom. XX, hom.XX, VII. Buduii da kod Klimenta nemanidegaod odbrana5kog stavapremadualistidkommaniheistvu i karakteristi(nogza kasnijeautoreopodetakKlementinabi semogaolociratiu podetak3. veka(akoneranije). )oHenneckelHg.l,Neutestamentliche p.309 i Apokryphen dalje.-r tMark. 10.18;Mat. 19.17 pismoK.G.Junguod 12.februaraIgS0.l llll.icoo reovo seodnosina smrtprvorodenog u Egiptu. 60Talmud Tract. Babli. BabaKama60. 6tNr* .24.16 62Tolmud'Babli.Tract.BeraKoth 7 a. 63MidraschTanchnma Schemoth XVII. #Raschi. 65Midrur.h o Cant:2.6. 6-6-Bereschit Rabba,XiI, t s.
67r**xxxlx.6.
6sTaimudnabit. Tract.Pesachin119i Tract.SanhedrinII, | 03.
unl.".,Tract.Sanhedrin Il, 97.
248 tol...oTract.Berakoth16. TlAktarielje ve5tadkared
koia se sastojiod ktr, kether
(kruna)i el, BoZijegimena, Tz}urje nabrajanie numinoznihBoZijihimena. T3Talmud Babli. T.rrct.Berakoth7. 1{Auroro,oderMorgenrdthe int Aufuang,16,54 /p. 2151. ttMoj udeniprijatelj P. Victor White O. P. (Dominican Studies,II,p. 399) misli da moZeda me uhvatina manihejskom tragu.Ja se ne bavim nikakvomnnetafizikom,ali to radi crkvena filosofija,zbogdegajoj morampostavitipitaniekakostojestvari sa vedno$iupakla, prokletstvai davola?Teoretskisve hi to morals da se sastojiod nidega,i kako se dogmaodnosiprema veditom prokletstvu?Ako se oni od nedegasastoje,onda to verovatnonije ni5tadobro.Gde se krije opasnostod dualizma? Osimtogaomom kritidarubi moglobiti poinatou kojoj rnerinagla5avamjedinstvo Sopstva,ovaj centralniarhetipkoji predstavljacomplexiooppositorumpar excellencei zbog toga sam naklonjennidemmanjemdo dualizmu. T6Prehacili su mi da Hristosne moZebiti vaZeii simbol Sopstva,odnosnoda bi mogaclbiti samovarljivazannena za to. Ovom stavunemamStada zamerimako se on odnosistriktnona najnovijevremekoje ie u stanjuda koristi psiholo5ku kritiku; ali ni u kom sluEajuako hoie da ocenjujepretpsiholo5ku epohu. Hristosnije samopredstavljao celinu,vei je to kaopsihidkifenomen i bio. O tome svedodisirnbolikakao i fenomenologija ranijeg vremenilza koie ie - nota bene - zlo bilo privatio boni" Predstava o celinije svakiput onolikocelovitakolikoje to dovek sam.Ko moZeda garantuieda i na5empojmu totaliletaisto tako nedostajenekadopuna?Sampo.jamcelinega ne zarnenjuje ni u kom sludaju. 77iKu,Sto se transcedentna priroda svetlostimoZe izraziti samokroz stku desticai talasa.
249 78Oirkurtuu Sopstvaup,psyclnlogie und Alchemie/pasus 127: "Die Mandalasin den Triiumen"/i Die Beziehungen zwischendemlch unddemUnbewussten /pasus398 i dalje/. t1yp, M9j. izkagnnja u Die psychologieder Ubertragung /pasus425i daljel. SoElenchos, V, 8, 2\p.891. SlPsychologie und Alchemie/pasus333: ,,Fazealhemistidkogprocesa"/i Die Psychologieder Ubertragunglpasus457: "Die Conjunctio"/. s2Yasilid(Basilides)je Ziveou 2. stoleiu. 83Elenchos,YlI,27,8 i 12 lp.2071. * 0 1 .. . , 2 0 ,l 0 / p . 1 9 9 1 . *t1..., 22,Is l p.200l 86lrtu red se nalazi u duvenomKrater-mesfukod Zosima /llertholot Collectiondes anciensalchimistesgrecs, III, li, 8):
250
251
rasireuomlastu kroz_detirikraja drvetadodirujezemljinkrug u detiri strane sveta, da bi ljude sa svih strana uneo u zivot.t (Carmina,XIX, 639 i dalje,p. 140). O krstu kao boZanskom '!!epku" up. zur Empirie des Individuationsprozesses/pasus s33t. ssElenchos, VII, 27,5lp.2061. unl...,26,5lp. Z04l. 9aPanarium. XXXL 5. 9tElenchos, VII, 22,16lp.2001. n'L",,VII,21,5 /p.
197/.-euispeloNotesttr ,,Basilide,,.
93TJvezi sa psiholo3kom prirodom gnostidkihizraza up. Philo und die altchristliche Hrjresie, p. 432, gdu Quispel, spominjeIrenaeus-a(Adv.haer; lI, 4,2): "Id quodextraet quod intus dicereeos secundumagnitionemet ignoranitam,sem non secundum localemscutentiam" (ovo, sto odgovarutpoiiu i iznuta i_neznanjuo ali ne /trebauzetilu doslovnomznadenju). lpoznaji ono Stosledi "in pleromateautem,vel in his quaecontinentura patre,facta a Demiurgoaut ab angelis...contineriab inerrabili magnitudine, velut in circulocentrum"(ali u pleromi,ili onome Sto otac obuhvataonaj koga je stvorio demijurg ili andeli obuhvaienje neizrecivomvelidinompoputsredineu-krugu) ieste dakle,nestoStotrebashvatitikao prlkaz nesvesnihsaoizi3a.o Quispel-ovomshvataujuprojekcijevalja kritidki primetiri da ona ni rr kom sludajune ukida stvarnostdusevnogsairl,qa,niti da je neko stanjestvari nestvarnozato $to se ne moZeokvalifikoviti drugadijenegokaopsihidko.Psihaje stvarnost par excellence. noUp Psychologie und Alchemle/pasus52 i "O mandali,, pasus122i daljel;kao i zur EtnpiriedesIndividuationsprozesses. gsvideti Gestaltungendes(Jnbewus stenlnaroditoposrednja dvarazmatranja u Ges.WerkeIfI'.lIl.
VI ZNAK NINA lRani spiskovitakvih alegorijanalazese u Ancoratus-u Itpifanija i kod Avgustina (ContraFaustum,lib. XII, XXIX). U vezi nycticoraxi aquila videti Eucherius,Liber formularum . ,spiritalisintelligentiae, Kp. Y I col. 7 401 2'Avgustin(De civi,tateDei,Iib, XV[I, XKII /col. 808/), pripovedakakoje raniji prokonzulFlaccianussa kojim je vodio razgovoro Hristu izvukaoknjigu sa pcsmamaeritrejskeSibile i akpokazaomu mestogdesegornjiredosledredikoji predstavlja 'I1r{E jednim rostih sa svojestranepoklapasa celompesmom, prorodanstvom Sibilei to na sledeiinadin: apokaliptidkim ./ndicii signum tellus sudoremadescet,lE coelo rex adut iudicel venietper saeculafuturus:/Scilicetin carnepraesens
252 jateljimadajedu i davalaje (vera)koja ima dobrovino, piie zajedno sa hlebom."(Ramsay,The Cities antl Bishopricsof Phrygia, p. 424)daljevideti niZe. 5Up. Goodenough,Jewish Symbolsin the Greco-Rornan Period,V, p. 13i dalje./ 6Diilg"ro'IXoY: DasFischsymbolin ffihchristlicher Zeit p. 8 i dalje/. /Aberkios-Inschrift 7Sinnbilderund Kunstvorstellttngen cler alten Christen,p. (sic!), 49. On ovdespominjeAbrahanela "koji je po svojojprilici jo5 crpeoiz starijihizvora". 8 1 . c., p.6 9 . 9Der Sternder Weisen, p. 54 i dalje. l0JrheqAbravanelben Jehuda.Komentaro Danilusepojavio pod naslovomMa'jenehaj-jeshua(Izvori pomodi)1551.u Ferari. I lodgouuragodini 1396.preHrista. l2Konjunkcijase u stvarnostiodigralau Coniunctiones magnaeVodolije(S, nt, X) padajuu godine1800.do 1600.i 1000.do 800.preHrista. l3Arrg"", Der Stern cler Weisen uncl das Geburtsjahr Christi,p. 396 i Gerhardt,Der SterndesMessias.Das Geburtsund TodesjahrJesu Christi nach astronomischer Berechnung,p" s4id. l4Gerhardto1.c.,p.57.Ptolomeji Srednjivek koji se na njemuzasnivapovezujuPalestinus Ariesom. 15 "Tukomorate,dakle,tamonositi Sakutu,va5egkralja,i Kevana,zvezduva5egBoga."Na ovo sepozivaStephanus u svojoj odbrani(Apg. 7,43): "I nosili ste SatorMoloha i zvezdanu sliku boga Kevana."Vulgataima "sidusdei vestri Rempham" ('Poprpu), sakaienje Kevana. l6Dozyet de Goeje, Nouveaux pour l'etudede Documents la religiondesHarraniens,p.350.
253
lTAbu--u-aschar. + 885. l8Gerhardt,1.c.,p.57.TakodePetrus de Allaco: ',saturnus vero ut ait Messahalisignificationem habetsupergentemiudiacam seu fidem eius." (Ali Saturn,kako MesahalikaZe,on je zna(ajanzajevrejski narodi njegovuveru./(Concordantiaastronomiee^cum theologia,III,Kp. 34 fo. ga.) p. 76. "Reitzenstein,Poimandres, 2oContraCelsum,Vl,30, leonisimilemaiuntha"1.".,VI,31: "Huncautemangelum bere cum astro Saturninecessitudinem." (KaZu,pak, da ovaj andeokoji lidi na lavanuZnoima vezesa zvezdomSatum.)Isto lako Prslis SophiaKp. 3| lp. 32 i dalje/.Dalje videti Bousseto [ [auptproblemeder Gnosis. 22Hyppolytus,Elencltos,Y,7,30 lp.86l, 23Elenchos,VII, 38, I lp. 2241O "detvrtom"up.Versueh zu cinerpsychologischen Deutungdes Trinitdtsdogmas /pasus243 i dalje"DasProblemdesVierten"/. 2azuto i" Satumovaslika kod sabejacabila navodno napravljena od olovaili crnogkamena(Chwolsohn,Die Ssabier undder Ssabismus II, p. 383). 2slzmajevi,znije, Skorpije,guje, lisice, madkei mi5evi, rr
254
25
(spremanza bekstvo,bojaZ[iiv,glup, neukrotiv,pohotan,ljubomornoStitisvojelenke/. ScriptoresphltsiognonriciGraeciei Lattn i , I , Kp .II, p. 1 8 2 ). ZTPredloZak za to moglo bi triti ono egipatskopredanjeo je S.eta koja prikaznna u Denderahu. Onje vezanza "ioprypt."li ski stub",ima "magareiu"glavui prednjim stojiHoruss noZemu ruci. (Mariette,DenderahIY,tabla56.) 28 convivales, Iv, S. Quaestiones
2exxxlv,I.
30Contra Apionem,II,T-81p.697 i da[iel. 3rHirtoriorum lib, [V, 3. 32Epiph"neus, Panariam,XXVI, 10. 33"Ti.i sanjaodaje magareiaglavana5Bog,'oi ,,dasmomi samr gonidi magaraca",(Apologeticusadversusgenetes,XyI lcol.364i dalje/.) 34Plut"rh, De Isi.de et Osiricle,Kp. 3l i 50, U Kp. 3l plu_ tarh spominjeda legendao bekstvu T'if
prolaznostii Zurbenjegovogkretanjai kratkoie njegovog bo ravkau znaku./Petrus de Aliaco u: Concordantiaastronomica veritatis,II,Kp. 62,d 4.Ileidegger,Quaestiones ad textumluca VII, 12-17,spominjeu poglavljuIX da Abu Mansor(Ahuman sar)u 6. traktatu,u Introducliomaior dovodiu vezusa zvezdav in ZivotHristakao i ZivotMuhameda.Cardanus(Commentarium PtolemaeumDe astrorumJuiliciis V, p. 188) pripisujeV € 4 hri5ianstw,V€4jevrejstvu, Fo crislamu,a Fcr gazna(av po njemuidolatriju. 3Tchrirt.n sen,LepremierHomme le premierroi dansl et histoirelegendairedeslraniensI, p. 24. 38Gerhardt, p.74. Der Sterndes Messias, 3elBlirukrivuljeu liniji ribe./ 4OProradunato na osnovu Peters and
Knoh el, Ptolemy Catalogueof Stars, 4r Srednji vek je za Hrista izradunao razli$te idealn horoskope. Virgo Albumasari Alhertus uzimajuza akcendenta Petrusde Aliaco (1356-t420)uzima,medutim,Vagukao i Gar danus.Petrus kaZe:"Nam Libra est signumhumanumvidelice Liberatorishominisutpotehominisdiscretiet iusti et spiritualis. .lcrvagaje [iudskiznak,to jest oslobodioca ljudi, i to pametno pravednogi duhovnogdoveka./(Concordantia,K;p. II) Johan Kepler kaZenaprotivu svomDiscursvon der grossenConjunc lion (p. 701) da je Bog samnacrtao"ove velike konjunkcijes svetlim,neobidnim,dudesnimzvezdama navisokomnebu,i to s slavnim delima svoje boZanskeprovidencije" i nastavlj "Rodenjesvogsinallrista, na5egSpasitelja, podesioje u vrem velikekonjunkcijeu znakuribe i ovna,circapunctumaequino liolem." Heliocentridkikonjunkcijase dogodilakratko pre ekvi n
256 svakih200 godina.u istom.-trigonu eremenata. Ista pozicija se mozevratiti, medutin:,svakih800 godina.Najznadajnijipoiozaji su izmedudva-trigonaelemenata. Albumasai pe mignts cont unct.,hact,3, diff. l, fol. d 8) kaZeda seoneotkrivaju'{n permu_ tationibussectarumet vicium et permutationibuslegum et... in adventuprophetarumet prophetizandiet rniraculo.ooiio sectiset vicibusregnorum"/.u promenamapartija i sluzbii u promenama 1*oo.. i...-u pojavi.prorokai prorodanitvai dudau partijamai drZavnimsluZbama/. a2kazapinjanje je, kao Stose zna, brla kaznaza robove.U ovom kontekstutrebaspomenutida seu Srednjemveku destopojav[iyje krst sazmijom (umestocrucifixusa;,aii isto tako u savremeuimsnovimai fantazijamalidnostikoje nisuupoznatesaovom tradicijom. Karakteristidansan ove vrste je sledeii: snevai prisustvuieu pqzor.iilu komadukoji prikazuji Isusovostraclanje. Qlulnackoii glumi spasitelia iznenadase-pretvarana putu za Golgotuu zmiju ili u krokodila, a3_n-r-3n, Die Religion cler Ag,,pter,p. I37, Budge, The . Godsof theEgtptiansII, p. 303. 44Pirti,Sophia,p, 89 i dalje. o'Up. s time ribu koja je po Avgustinu ,'izvudenaiz dubine"/1,c.,p. 88/. 4ftJ ouo- kontekstu trebaspomenutifiguru "spasiteljabriz.tnagt"(ocoripe6) u PistisSophia(1.c.,pp. 2,12 ina irugim mes_ tima). ^ ,"0.'r? se spominjei u hroniciTabari-ja(I, Kp. 23,p. 67). Antihristje tu.jevrejski Futi koji sepojavljujesaGogomi rur"gogom. Ovdebi mogaoda p_ostoji odnol si Apok.Z0l i daryel,,I kad se ryyrs9.hilia{u godinasaranaie biti osroboden iz svog zatxorai iza$ ie da zayo{.ljude koji su na detiri kraja sveta, Gogai Magogada ih okupljaza rat.'i Grof von wackdr-Barth (M3ylcyiirdigeGeschichteder weltberi)tenGog und Magog,p. t8 1 da]je)izve$tavaiz jedne engleskesvetskep1ic",to;i;i'rzeO. izalla na nemadkom jeziku da su arapskipis.i govorili"kakosu
257
"Yajui" "veii od obidnevelidine"a "Majui" naprotiv"ne viSi od lri pedlja".Ova vestukazuje,uprkosnjenomnejasnomporeklu na suprotstavljenost Gogai Magoga,zbogdegaoni praveparalel sa ribama.Avgustin tumadi "narodekoji sedena detiri kraja sveta,Gogai Magoga",prvo kaotectun(krovili kuia), drugokao de tecto (od krova),to jest kao nekog "qui proceditde domo (koji izlaziiz kuie). ".., ut illae sinttectum,ipsedetecto":naime narodisu kuia; a davoZivi u kuii i izlazi iz nje. (De civitateDei lib, XX, cap,XI [VII, col. 946),It{aAvgustinuse zasnivaCom pendiumtheologicaeveritatis,koja je redompripisivanaAlbertusu Magnusuo Hugu yon Strassburgu i Johannes Parisiensisu.To je glavni izvor za legenduo Antihristu.U od nosuna Avgustinaovde stoji da Gog znadi"occultatio"(sakri vanje),a Magog naprotiv "detectio"(otkrivanje).(Libell. VII, cap.11).Takoje bar za Srednjivek obezbedena suprotstavljen Gogai Magoga.Redje o motiw braie, odnosnoudvostruden Albumasar smatrada Sesta"clima" (teZnjaka Severnompolu pripadaGogu i Magogui pripisujemu tr+lQ (De magnisconi tunctionibus, Tract.4, diff. 12,p. g 8).
ascotdschmidt,Der Babylonische Talmud,IX, p. 66. R Ilananben Taliphakomesepridao gornjemprorodanstvu stavlj je u spiskuamorejaca (uditeljaTalmuda)i spad u usta,spomenut u 3. vekp. Chr.n. +sUp.Epiphanius,Panarium,XXX
soHipparchus se smatra otkrivadem precesije, Bol! Sphaer a,p. 1991.
slorig"nrs, Commentaria tom. III' I, 14, 1I in Genesim, lcol 791: "Fertur sane theorema,ostendeszodiacumcirculum perindeut planetas,deferriab occasuin ortum,intra centruman nos,graduuno...Cum duodecimapars/1 Zodionlalia sit, qua menteconcipitur,alia quaequasiseusuinformatur:sic tamenu cx tantum,quaementecoucipitur,queaquevisoac ne vis quidem lcneri certo potest,rei veritashabeatur"ffu uistinupostojijedna
258
259
teorija, po kojoj zodijadki krug poput kruga planeta,od izlaska do zalaska u vremenskom periodu od sto godina zaostaje za jedan stepen...Buduii da je dvanaestideo ll znak zodijakarjedan aka se koncipira razumno, a nesto drugo ako se takoreii curno predstavlja,onda semoze uzeti tadnoststvari iz onog stoje koncipirao rta-zlum i jedva se, ili se uop5te ne moze, smatrati sigurninr-itd.i Platonskagodinaje tada obradunatana 36000 godini. Tycho de Br,ale je dospeodo 24120 godina.Konstantaprecesijeiznosi 50" (50, 3708") a totalno okreranje(360') 26 000 1iS lZS,A7godina. 52Bouch6-Leclercq, L'Astrologie grecque, p. 5912; Knapp, Antikia, Bolle Sphaera. o konjunkcijama pismeno su zabeleZili Arapi, .s3qC_enje naroditoMessahala oko sredine9. veka. videti Strauss.Die Astrologie des JohannesKepler, p. 98. 54I
Pi*rr. d'Ailey bi svojim dodatkom od 960 godina dolao izmeduconiunctionesmaximaena godinu 3613 p. Chr. 55U karaLrerizacrlu ovog vremenskog perioda oko IZ40 spada sa asholo5kog stanovi5tavelika konjunkcija 4 sa tl u & godine l?46. vaga je takode dvostruki znak pneumatskeprirode kaofi (oblast vazduha),zbog degaje pierre d'Ailty i uzeo kao ascendentza Hrista. Sfoa Lateranskomkoncilu 1215. (Den zinger, Enchiridion, p. 120). 57"Eiu, doctrina non tam haeretica,quam insana sit censenda."a,ljegovo udenje nije toliko jeretidko koliko ludo/. kaze dekret. s8/3toje bilo neStoveliko i divno u hri5ianskoj crkvi./ 59H"hn, Geschichteder Ketzer im Mittelalterll, p. 779:,,... quod nonnulli qui sibi nomine cuiusdamfictae et praesumatae religionis, quos vulgus Begehardoset Schwestrones,Brod durch Gott nominant; ipso vero et ipsae se de secta Liberi spiritus et voluntarie PaupertatisParvos Fratresvetrsororeslro.aoi' /...neki
koji seu im_enekogfingiranogi navodnogredau narodunazivaju lleghardii Svestroniili "Brod durchGott" (Hlebkroz Boga);oni samise,medutim,nazivajuMala braia i Sestrezajedniceslobodnogduhai dobrovoljnog siroma5tva/. 60Hohn,1.c.: "Isto lako oni venriu da su od prirode bez razlikeBog, Isto tako da im niie potrebanui Bog ni boZanstvo. Isto tako da su oni sami carstvonebesko.Isto tako da su nepromenljivii u novoj steni;da senidemuneie radovatii da ih ni5tane moZezbuniti.Isto tako da je dovekvi5e sklonda sledi unutra5njenagonenego istinu Jevandelja koja se svakodnevno propoveda. Oni kaZuda tamo (u Jevandelju) ima pridakoje nisu istinite." 6lvideti o tome/Jung/Zur Phdnontenologie desGeistesim Mrirchen,/pasus394/. 62fiung Der GeistMercurius/pasus284 i daljeI i Yersuch zu, einer psychologischenDeutung der Trinitdtsdormas/pasus 257i daljel. 63vid"ti Psycholagieund Religion /pasus 122 i dalje/ i Antwort au"fHiob /pasus748 i daljel. #/Purus 139oveknjige.- Nepromenljivo u novoj steni./ 65Oprro,p. 24: "Nama/je/ stenaFlristos,nama/je/ ugaoni kamenIsus." 66BeatiThomaeAurora consurgens.(l: Harmoniae imper,scrutabilis itd. pp. 189,194:"Percussit petramet effluxeruntaquaemetallinae," /On udario stenu,i poteko$e nretalnevode/" 67Gloria mundi alias Paradysitabula u: Mus. herm., p. 212: "Lapis nostersacrarupesnominatur,et quadrifariamdigesta, vcl significataest." A.{aSkamen se naziva svetom stenomi razumesei tumadina detvorostruki nadin.l Up. Eph.,3,18.U tekslu s piramidePepisI spominjese bog uskrsnuiasa detiri lica: "llomageto thee,O thouwho hastfour faces.,. Thouart endowed
260 with a soul,andthou dostrise (like the sun)in thy boat...Cany thou this Pepiwith theein the Cabinof thy boat,for this Pepiis the sonof the Scarab..." A.{ekasi hvaljenti, o ti koji ima5detiri lica...Ti si upoznats du5omi uzdiZe$se (poputSunca)u svom damcu...Vodi ovog Pepijasa sobomu kolibi tvoga damca,jer (BudgeoGodsof the Egtptianr,I, p. ovaj Pepije sin Skarabeja.l 85). *SExplanationes in Psalntos,XXXVIII:"In umbraerataqua petra quasi de sanguisex Christo."fu sencibesevoda iz stene istakao krv Hristova./ 69Myliur, Phitosophiareformata,p. 112: "Unde philosophuseduxitaquamde petra,et oleumde saxodurissimo."/Odakle je filozof stvoriovodu iz stenei ulje iz najdvrSieg kamena./ ToVonhylealischen Chaos,p.272. TlHippolytus,Elenchos,Y,7,34i datje"Isto tako ovdeje "lapis de monteabscisussinemanibus"(Dan.,2,45) lLuterova Biblija: "spomenutikamen, bez ruku od brega otrgnut"/ kao poredenje koristei alhemidari. 72Dn rrrorc profanarurnreligionunt,20,1. (crkve)od "Zivotkamenja" "tJp. izgradniukulebezSavova pastira.lPustitedavasgradekaoZivokamenje./ u Herrnesovom 74l"Ibi(*t* sinoviNajvi$eg.""Ne stoji li u va5emzakonu 'Rekaosam:vi stebogovi'?"/ napisano: TsDiilg*t, 1.c.,I, p. 18.U ovom pogleduvaLannatpis Aberkiosza koji sesmatmdaje iz 3. veka(posle216.)ima sumnjiv hriSianski karakter. Dietrich (Aberlciosovnadgrobni natpis) pokazujesjajno izvodeii dokazeda je "sveti pastir" koji se spominjeu natpisuAtis, gospodarsvetogovnai hiljaduokipastir blistavihzvezda.Njegovposebanoblik jesteElogabalod Emere, bog caraHeliogabalusa koji je slaviohierosgamos svogbogasa Uranijomod Kartagine,nazvanomi Virgo coelestis. Heligabalje bio gallusvelike majkediju suribu smelidajedu samosvestenici.
261 Ribu je morala uloviti devica. Pretpostavljase da je Aberkios postavio ovaj zapis kao uspomenuza svoje putovanjeu Rim na veliki hierosgamos,i to posle 216. godine. Sa istih razloga postoje sumnje u hri5ianski karakter Pektoriusovog natpisa u Autunu, gde se takode spominje riba: "Eoore fitvsov l1u{ivBlolv 'tylbT 66onota o6tep: "Ip... raoporq. / fotptsBl &po furl,c1co, (ditanje nesigurno)drheciribu u rukama.Ribom me hrani :"Jedi... sad, deznem zanlim, Spasitelj."Verovatno se dita ovako: prvdcuv statpervcrov.VidetiCabrol et Leclercq, Dictionnaire d'Archeologie chrbtienne,XIII, col 2884 i dalje, s.v. Pectorius.Prva hi distiha natpisa daju akrostih Ihtis. Datiranjeje nesigurno(3-5 vek). Videti Diilger, 1.c.,I,p.I2. 76Po*ebnoukazujem na radove Franza Bollao Aus der Of.fenbarung Johannis. Radovi Arthura Drewsa su astroloSku paralelu - moLe se slobodni reii - obradili monomanijskom temeljito3iu, od dega ideja nije profitirala. Up. nuo(ito Der Sternenhimmelin der Deutung und Religion der Alten Ydlker und des Christentums. 77Ribu po Tertullianu (AdversusMarcionern,I, IV (col. 262) zna$ "sanctiorcibus" (svetijejelo). 78o.ig.rr.r, In Genesim hom., VIIL g (col. 208): "Diximus... quod Isaacformam gereretChristi, sedet arieshic nihilominus formam Christi gererevidetur." (Rekosmo...da je Isak nosio Hristov oblik, ali ni ovan izgleda ni5ta manie ne nosi oblik Ilrista.) Augustinus (De civitate Dei, XYI, XXX[, I lcol,707l): "Quis erat ille aries,quo immolato impletum est significativo sanguine sacrificium?...Quis ergo illo figurabaturonisi Jesus...?/Ko je bio onaj ovan dijim Zrtvovanjem je LrNa upotpunjena u znatajnoj krvi?... Ko je, dakle, predstavljennjime, ako ne Isus?/ O jagnjetu kao ariesu (Y) u Apokalipsi videti Boll, Aus der Offenbarung Johannis. 79Eirl"r, Orpheus- the Fisher, p. 51 i dalje. Bogat materijal nudi i Eislerov rad,Der Fisch als Sexualsymbol.Za tumadenje simbola ribe nema, medutim, mnogo toga, buduii da je pitanje postavljenoobratno. Odavnoje poznatadinjenicada u izgradnji
262 simbolidnihtvorevinaudestvujusve dusevnepogonskesile,pa i seksualnost. ona u tomenije ni u kom sludaju'isimbolizovaia", vei je sasvimjasna, kao Sto i pokazujeEi.slerovmaterijal.ti demugodda dovekudestvuje, pojavljujesei njegovaseksualnost. sasvimtadnomkonstatacijom da sekatedralasv. petrasastojiod kamena,drvetai nestometalanije senimalodoprinelotumadenju njenogsmisla,i ni5tavisetumadenju simbolari6e akosejos uvek dudimoStoova slika, kao i svedruge,posedujesvojeseksualne komponente.o tenninologijivalja primetiti da s" Lesto sto je poznatonikadane "simbolizuje",vei se samomoze izraziti aiegorijskiili semiotidki. 80Oto*. Thieleo AntikeHimmelshilder, p.29. *. _-.*tUg\,.5p!gera,Pl. I, i Eisler, TheRoyalArt of Astrologt, Pl.Vip.64idalje. 82Gaedesh ens,Der marynorene Hirnmelsglobus... zu Arolsen. 83C_umont, Texteset ntonuments figures relatifs aux de Mithra Mithra,IL *oUq. , 9b" ribe u Lambsprinck-ovim simbolima(Mus. p.. predstavljaiui suprotnosti koje 4"*., ?43),gde istovremeno ie se ujediniti. Aratus (phainomena, Z. ztg i Oatleyspominje s-amovi5i poloZajsevemeribe premajuznoi, ne naglasavajuii dvostrukostili suprotnost.u modernoj ashoroskojJpetcutali;i, medutinr,istide se dvostrukikarakter.(smitho The-zoftia,or the Cherubimin theBible and the Cherubintin the Slry,p.ZiOy "fe poisson...qui nagede haut en basli.e. juLnuriba/, symbolisele mouvementd'involutionde l'Espritdansla Matibre;celui...qui nagede basen haut,le mouvementd'6volutiondu compos6Esprit-Matibre retournant h son principe IJn." (Senird, Le Zodiaque,clef de l'ontologi.eappligueea,la psychologie,p. 4:46) ;; ili z flCapricornus ooJasan odnos prema strologiji,odnosnoprema raspravi Isusasa"odredivadima nativiteta"nalaziseu plsrlssophia(p.21
263 i dalje). "Isus pak odgovorii redeMariji: 'Ako odredivadinativiteta vide da su heimarmcnai sferapomereneu levo, prema svomprvom Sirenju,ondaic njihoveredibiti tadnei reii ie ono Stomora da se dogodi.Ali ako su heimarmenaili sferaokrenute na desno,ondaneie reii ni5tatadno,jer samnjihoveuticajei njihovedetvorougle i njihovetrouglove(horoskop!/ i njihovufiguru osmiceokrenuo..."' sTMeridijanzvezdeO in lino piscium ide kroz proleinu tadkuanno 11 p. Chr.n., a meridijanzvezde a 113anno146a. Chr, n. (Proradunato ua osnoviPeters and Knob el, Ptolemy,s Catalogueof Stars.) 88Buduiida je kao Stoznamo, razgranidavanje sazveZda, arbitramoovaj vremenskipodatakje veomaneodreden. On seodnosina stvamukonstelaciju stajaiihzvezda,ali nena zodionneolon, odnosnona zodiakuspodeljenu sektoreod po 30 stepeni. Astrolo5kibi podetaksledeiegeona,u zavisnostiod togakoja se polaznatadkabira, bio izmcdu 2000. i 2200.Ako se polazi od gorespomenutezvezde0 u X do5lotri scna osnovupretpostavke platonskogmesecaod 2143 godinena godinu 2154, odnosno podetakereVodolijela ako sebazirana zvezdia 113,na godinu 2154.OvaposlednjaodgovaraduZinskojoznacizvezdaod strane l'tolomejau Almagestl. 89Mod**u astrolo5ka je takodedovelau vezu spekulacija sa Hristom:"The fishes,then,the inhabitants of the waters,are fitly an emblemof thosewhoselife beinghid with Christin God, come out of the watersof judgementwithout being destroyed /A\tzija na ribe koje se u potopu nisu podavile/,and shall find theirtrue spherewherelife aboundsanddeathis not; where,for oversuroundedwith the living wateranddrinking from its founlain,thay shallnot perish,but haveeverlasting life... Thosewho shalldwell for everin the living water areone with JesusChrist theSonof God,the Living One."/Ribe,stanovnici vodajesutako odgovarajuiiamblemonih koje su - buduii daje njihov Zivot sa I{ristom skrivenu Bogu - iz potopasudnjegiza5leneuni5tene,i
2& naci ce svoju pravu sferutamo gde Zivot postojiu obilju i gde nemasmrti:gde,zauvekokruZene livorn vodomi pijuii je sa-izvora,neie propasti,vei ie imati vediti zivot"."oni koji ie ziveti zauveku zivoj vodi jesujednos IsusomHristom,sinornBozijim, Zivim./ Smith,Lc., p. 280i dalje).
265
VII
NOSTRADAMUSOVOPROROCANSTVO lObiavleno u amsterdamskomizdanju VrayesCenturieset I'rophdties de Maistre Michel Nostraclantus,1668. Koristim kclnsko izdanje iz 1689 koje sledi za amsterdamskim(p. 113 i dalje). 2Kooluok.iju Jupitera i Merkura je, kao Sto se gore spominje,po staroj tradiciji karakteristiEnaza hriSianstvo.Kvadralski aspektizmeduMerkura i Marsa "povreduje"Merkura "mertialnom" nasilno5iu V d 6 znadi prema Cardanusu "lex Mahumeti" (Commentariuntin Ptolomaeutfl,Y, p. 188). Ovaj aspckt bi stogamogaoda ukazujena napadislama.Slidno mi5ljenje itlaLava Albumasar 4 o q: "Et si complexus ei lJovil fuerit Mars, significavit culturamigneam et fidem paganam."/I kada je Mars sa njim /Jupiterom/u konjunkciji, to znadi vatrenu civilizircijui paganskuveru./ (De magnisconiunctionibus,tract.I, diff. ,1.p. a 8r). Po istorijskoj analogiji buduii rdavi dogadajipripisuju sc polumesecu,ali se ne misli na to da protivnik hri$ianstva Istorijaseponavlja... lxrdivau evropskomnesvesnom. 3Gd" rimsko hri5ianstvopalo pred islamom. i" 01.".,p. 26 lPrevodnakraju poglavljastr. 11t/. sD 2 - cp. 60 i 61. Videti i Thorndikeo A History of il4ugic.andExperintentalScienceIV, p. 102. oPrevod: posletoga ie nashrpitiispunjenje10 Saturnovih "I rcvolucija u godini Hristovoj 1789, i to ie se dogoditi posle slromenutekonjunkcije u vremenu od 97 godina ili tako otprilike... Pod tim pretpostavkamakaZemoda ie se, ako svet do t;rdabude postojao,to samo Bog zna, dogoditi mnoge i velike i fudcsne promene i preobraZenjasveta, i to najvi5e u odnosu na z;rkrrnodavstvo i /religiozne/sekte;jer sa spomenutomkonjunkcii onim Saturnovimrevolucijamapodudariie se osim toga jo5 lorn r okrctanje ili obrtanje gornjeg kruga, to jest osme sfere putem
266
degase kao i kroz drugepredusloveprepoznaje promenasekti... Stogase s verovatnoiommoZezakljuditida ie se upravou to vremepojaviti Antihrist sasvojimzrkonomi svoiomsektomkoja zasluZujeprokletstvo,a koja ie premaHristovomzakonubiti u najveioj meri neprijateljskiraspolotenai suprotstavljena; o vremenui trenutkunjegovogdolaskaljudi ne mogubiti sigurni...ali poda*om da ie on doii negdeu to vrememogu saneodredenim imati verodostojuuhipotezui verovatnupretpostavkuputem astronomskihodredivanja. Ako je premaastronomima redenoda ie se u to vremedogoditipromenasekti,ondace po njima (astronomima)posleMahometadocijedanmoCnikkoji ie postavitizao i magijski zakon,Tako se sa verovatnomverodostojno5iumoZe pretpostavitida posle sekteMahometaneie doii niko drugi do sektaAntihrista." 7Concordantia,P.I. Verb.20. 8Up.Thotndike,1.c.p. 103. 9."Renovatio"moZeda znadiu antitkom znadenju te redi dana5nju"r6volution",dok je, meclutim,"revolutio"i u kasnom latinskom zadrLaLosvoje izvorno znadenje.Iko $to tekst pokazuje, Nostradamus je ovaj momenat (1791) smatrao progonacrkve.SetimoseovdeVolterovog vrhuncemprethodnog poklida"EcrasezI'infhmc!" l0N.*. nikakvih znakovada je neko svesnonastoiaoda prorideiz precesije I lKuo takva se shvatac/ u, Y bar po pravilu. 00 f jeste proleinatadka. l2N. nnogu da tvrdim da sam razumeo drAilly-ova razmiSljanja. Navodimnjegovtekst: "Et post illam erit complementum 10 revolutiouumsaturnaliumanno Christi 1789 et hoc erit post dictam coniunctionemper annnos97 vel prope et inter dictamconiunctionem et illud complementum dictarum10 revolutionum erit statusoctavaesphaeraecirciter per annos25 quod sic patet:quai statusoctavaesphaemeerit anno 444 post situm
267
augmentationuml? {itanje nesigurno/quae secundumtabulasaslronomicassunt adaequatae an annum Christi 1320perfectunl et ideo anno Christi 1764,quibus annis si addas25, sunt anni 1789 qous praedicumus.Unde iterum patet quod ab hoc anno Christi l4l4 usque ad statumoctavaesphaeraeerunt 253 anni perfecti."/ A posle toga ie nastupiti ispunjenje 10 Saturnovihrevolucija u godini llristovoj 1789.i to ie se dogoditi posle spomenutekonjunkcije tokom 97 godina ili tu negde,i izmedu spomenutekonjunkcije i ispunjenja 10 revolucija nastupiie zastoj osme sfere Iokom otprilike 25 godina Sto se izloga vidi: da ie zastoj osme slbre u 444. godini biti posle stanjaporastal?l,koja se po astronomskim tabelama pripisuje krajem godine Hristove 1320, to znadiu godini llristovoj 1764,i ako tome dodamo25 godina, dolazimo do godine 1789.koju smo predskazali.Iztoga se opet vidi da ie se od ove godine Hristove 1414. do zastoja osme sfere zavr5iti 253 godine.l l3Tract.
2, diff.3, p. D 6: /Redenoje, naime,da ie preokret rrastupitikada se dovr5i 10 Saturnovihrevolucija i da ono obrfanie Saturnapre svegaodgovarapokretnim znacima.l l4L t.krtu se ne vidi da li se ovde radi o istom ili obnovljenom "progonu". ttup.
Zur Phtinomenologiedes Geistesim Mdrchen /pasus 425 i dafile/. r6 Liber Tormularumspiritalis intelli gentiae, col. 739 i datie. 17"Sa severakljudajuii dolazi nesreia na sve stanovnike '/,crnI1e". l8"Kuko si s neba pala, ti blistavajutarnja zvezdolKako si sc razbila o tle, ti pobednide nad narodima! Sebi si rekao: '(Jzdignuiu se do neba, visoko ka zvezdamaBoZijim podiii iu rnoj presto,stolovaiu na BoZijem brdu na krajnjem severu"'. t9Ahegoriae in SacramScripturamicol. 860/.
268
20ouoje u odiglednojanalogijisa pneumom koja podiva nadvodamadubine(Post.1).Jov 26,7:"Onje razastrosjevernad praznikom,i zemljuobjesioni nademu." 2l"Zrto StoBog dozvotjavadavoluda vlada duhomonih koji suliSeninjegovelBohijelmilosti" ll. c.l. 2TErorr.u Ps.,XLXII, 3 /col. 591/:"Ko je ovaj severni vetar, ako ne onaj koji je rekao:'Podiii iu svoj prestona severui biiu najslidnijinajvi5em.'Davoje ovladaocarstvombezboZnika i zaposeo narode". 23SanctiYictorisParisiensisGregorianum,co|.59 i datje. 2aAhrzilana donju trij adu. 25D" triportito tabernaculo,III, c.9, co| 761: "Trostruko neznanje,i to o dobru i zlu, istini i lali, umerenomi neumerenom."Adam Scotus spominje"fumi obscuritasab aquilone" ltamudima sasevera/(1.c.)ClemensRomanus(HomiliaerXIX, 22) nagla1ava....., dasnesvesnog. Honorius od Autuna (Speculum de mysteriisecclesiae,col. 833) kaZe:"Per aquilonerrlubi sol terra later, Matthaeusexprimifur,a quo divinitas Christi sub carnelatuissedescribitur." /Severomgdeje Sunceskrivenoispod ZemIje misli se na Mateja, koji opisuje Hristovo boZanstvo skrivenou mesu/,dimesepotvrdujehtonskaprirodatrijade. 26Jezek. 1,4: "Et vidi et ecceventusturbinisveniebatab aquiloneet nubesmagna."/Videh,medutim,kako sa severadolazi olujni vetari jedanveliki oblak./ 27"Ulu1u porta clamacivitasprostrataestPhilistheaomnis ab aquiloneenim fumusvenit et non est qui effugiatagmeneius" /"Kukaj, kopijo! Vidi, gradu!Pla5ise, ditavazemljo filistarska! Jer saseveradolazidim i medunjegovimdetamaniko seneie odvojiti."/ zg,Iezek. 1.,4. 29"To[1.1eum ventusurenset auferel et velut turbo rapiet eumde loco suo"/"Istodnivetargaje podigaoda otputujetamo,
269 pomeo ga je sa njegovog mesta."/ (ln expositionem beati Job Moralialcol. 54 i dalje/). 30Hi"r.1,13: ego video et faciem eius a "Ollam succensam facie aquilonis et dicit dominus ad me ab aquilone pandetur malum super omnes habitatorestenae." /"Vidim jedan kljudali kotao; on se pojavljuje sa severa.Tada mi Gospodrede: Sa severa stiZekljudajuii nesreiana sve stanovnikeZemlje" l 3lT"krt razliditih rukopisabi trebalo da potide od Compenrlium theologicae veritatis od Hugo-a von Strassburg-a (13. vek). Kelchner, der Enndrist p. 7) 32Tuko kod Hanniusa von Viterbo (1432-1502): videti 'l'horndike, 1.c.,p. 263 i dalje. * /PrevodNostradamusasa str. 110-111:I podelkomove godine ie hriSianskacrkva doZiveti Ze5ii progon od onog 5to se
27r
VIII
O ISTORIJSKOMZNACAJU RIBE lVideti Eisler, OrpheustheFisher,p. 5l dalje. 2Poimandreso p. 32.i dalje. 3Eirlrro TheRoyalArt of Astrologt, p. I07. a'Bouch6- Leclercq, L'Astrologiegrecque,p. I47. O odnosugyne (tene) premazodionuVirgo up. Boll, Aus der OffenbarungJohannis,p. 122. )Panarium, LI, 22, Prevod po Useneru, Das p. 27. Ovo mestose ne nalaziu starijim izdanjiWeihnachtsfest, ma Panariuma,buduii daje nedavnopronadenou jednom rukopisuuleneciji. uBoil,llc.,p. l2l i dalje. 't.c.rp.44. 8N;*gouuodi predstavljaju sedamduhovaBoZijih (Apok. 5,6)odnosnosedamBoZijiho\u (Zah.4,10).Jagnjeitoli sa sedam andelapred prestolomBoga, kao Satanasa BoZljim sinovima (Jov 1,6), pri demu je Bog prikazan pod aspektom Jezekiljevevizije i zutoje zami3ljenjahvistidki - kao "umbrain lese"! 9Ako o* uzmemou obzir mestapoputMat. 2I,19 i ZZ,7i Luk. 19,27. lowi)nsche,Die LeidenclesMessias,p. 92. 1.c.,p. 111.Mesijau So.llTutgu* o Hl. IV,5. Wiinscheo haru je oznadenkao majka.Videti u vezi s tim Schoettgen,Horae Hebraicae et Talmudicae,p. 10 Ukazujemo ovde na "Spasiteljablizanaca"u PistisSophia(videti gore! /pasus133, primedba46l). tTsoho,(Ed. Solisbac.), fol. 118,sol.3 o Hab.2.3.Wiinsche1,c., p. 100. 13Sohor, fol. 25 col.2Wiinscheo 1.c.,p.l 14.
lawiinsche1.c.,p. 115. l5A.-ilur
Antihrist. Kod Methodiili Armillus='Porl-L{},oq, usa: "Romulus qui et Annaeleus"/Romuluskoji je i Annaeleus./ l6wiinsche, 1.c.,p. l2o. 17 Chronik, Kp. 23, p. 67. lSBousset,Der Antichrist,p.70. l9sorr"d Books of the EastY, p. 193 lje zla vladavina demonara5dupanekosepred rasombesa/. 'oup. gore spomenutu suprotnost milosrda i pravednosti g biia. runutat boZansko 2lTo;" bio, kako izg\eda,klerikalac koji se navodnotrudio da dobije dak i stolicu rimskog biskupa. 22Adr"rru, haereses, I, 11, 1. 23ud"o;" valentinijancaSecundusa(Irenaeus, 1.c.,I, II, 2). 24"...i1uut surnmus ille peccator et in Spirifum sanctum blasphemusper totum hoc praesenssaeculuma peccatodetineaIur, et post haec in futuro ab initio ad finem sit nescio quomodo lractandus"/tako da je onaj najvi$i greSniki hulnik protiv Svetog l)uha koji je kroz sve ovo sada3njevreme bio odvojen od greha i u lruduinosti ie se od podetkado kraja pona5atiprema njemu ne zrramkakol (De Orationenx,2T), iz degaje nastalostanovi5te"di;rbolumipsum aliquandofore Salvandum"/da ie dak i davo jedrrogdanabiti spasen/. "I to sa ribama stopljen piscis austrinus,dija je glavna 'r,vcz.daFomalhaut. 'urJp. Frobenius, Das Zeitalter des Sonnengottes,i moj spisSymboleder Wandlung/pasus308 i dalje/. ''"Jahveje spas." 'oNun znadi"riba". 29Koron, sura 18. Videti lJung/ Uber Wiedergeburt/pasus 244 i dafle/.TakodeVollers, Chidherop.24I. "Jeremias. Das alte Testarnentim Lichte des alten Orit'nt,s,p.69. Ova svetlostse,medutim,nigde ne moZedokazati,
272
273
3llA-bi.iozan, pohotan,poZudan, nezasit,lascivan- svetskasujeta- zemaljskazadovoljstva/ Picinellus,Mundussvmbolicus,Iib.VI, cap.1. 32Bouche - Leclercqo l. c.,p. I47. 'lU kojoj su meri bliski pozitivno i negativnoznadenje p.okazuje u-pravomotiv udicekoji se pripisujevei Cyprianusu (3. vek): "Sicuthamum,escaconseptum, si piscisrapiit non solum escamcum hamo non removet,sed ef ipse de profundo... educitur:nita ut is, qui habebatmortisimperium,rapuiiquidemin mortemcorpusresu, non sentiensin eo hamumdivinitatisinclusum,sed ubi devoravit,haesitipse continuo"itd. /Kao riba koja kada rgrabi udicu skrivenuu mamcu,ne samoStone pu5ta mamacs udice,vei Stavi5e samabiva izvudenaiz dubine:takoje i onajkoji je vlastimaonad snniu i koji je telo Isusovopowkio u dubinu, ali zatvorenuudicu boZanstvau njemu nije primetio \4 guie progutao,ostaoda zauvekvisi/ (U: picinellus,i, 1.c.,p. 432r.) stephanuscantuarensis(diji spisri6. Aileg.in Habacic meni nije dostupan)kaze:"In hamoescavoluptatiidesiderabilis ostendituro sedunustenaxlatet,qui cum escacomeditur.sic in concupiscentia carnisostenditdiabolusescamvoluptaris,sedlatet aculeuspeccati." /S andelomse prikazuje,mamac poZeljne poZude,ali u njemuje skrivenajaka udicakoja ie biti s mamcem progutana.Tako davo u poZudi mesa pokazujemamac zxdo_ voljstva,ali u njemuvrebaudicagreha.l(U:picinellusol.c.) 34s.h"ft*lowitz, DasFischsymbolim Judentumund Chrisp.365. tentum, 3sferusalem./ LiberXIII, cp.XXI. 36 "ClaustrumquippeMonasteriivivarium estanimarumibi e-uipqe.vivun-tpisces."lzatvorenostmanastiraje zaistaribnjak du5akojeu njemuZivekaoribe.l(picinellus,l.c.) 37J.doualeksandrijska himnaiz 2. vekakaZe:,,Ribarkoji slatkim Livotom/Mami ribiceoposveien dobru,/ Iz ljutih voda
zlal Spasavaih tek 5to ih izvladi na kopno."(Diilger, I, p. 4.) I 'fertullian (De baptismo,cap.I) kaZe:"Nospisciculisesundum IX0|fE nostrumIesum Christumin aquanascimur,nec aliter quamin aquapermanendo salvi sumus."/lr4i sekao ribice prema naSojribi IsusuHristuradamou vodi,i ne spasavamo sedrukdije, nego Sto u vodi ostajemo./Udenici rabina Gamalielastarijeg (podetak1. veka) nazivanisu razfiditimvrstamariba. (Abot de llabbi Natanoc. 40,citiranu: Scheftelowitz, 1.c.,p. 5.) 3SPohloDaslchthys-Monuntent von Autun,i Diilger, l.c.I, p.12. 39"I huu. savedthee" /Spasaosam tel. (Satapatha-Brdhp. 217.) ntana, 40D" Gubrrnatis, Die Thierein der indogermanischen Mythologie,p.596. arSatapatha-Brdltmana, p. 216i dalje. 42Diilg"r, 1.c.,p. 23. Kesavaznadi "imati mnogoili finu kosu"- Visnusovnadimak. 43Diilg"",1.c., p. 21 i dalje. 44orig"n.s, De oratione,cap.27: "Ul anni consummatio rnensisultimusestpostinitium alteriusmensis,sic fortassecum plurimasaeculaveluti annumsaeculorum implevarint,consumrnatioestpraesens postquodfuturaquaedaminstabunt saeculum, saccula,quorumprincipiumsit fufurumsaeculum;et in futuris illis ostendatDeusdivitiasgratiaesuaein bonitate."/Kao Stoje poslednjimeseckraj godine,nakondegapredstojipodetakjednog novogmeseca,takomoZetriti da vi3evremenskihepohatakoreCi zaokruZuju godinuepoha,paje takotrenutnaepohadovr5avanjao nakonkoje sledibuduiaepoha,dijije podetakdolazeiaepoha;i u onim buduiim vremenimadokazivadeBog obilno trogatstvo svoje milostikoozdobrotu.(Eph.2,7)/. 45Naroditotrebaimati u vidu kult golubai ribe u susednoj je sirijskojoblasti.Riba tamo igralai ulogu "euharistidkog" jela.
274
27s
(CumontoDie orientalischenReligionenim rdmischenHeidentum,pp. 138i 284).Glavniboglilistarasc zvaoDagon,Stodolazi od dag= riba. a6 rd rotr'1prov 1. Kor. fiq etl,oylog,calix benedictionis. 10,I 6 /"Peharzahvalnosti"/, witzoLc.,p. 357. l]s.nrft.to 4 8 1 . cp. ,. 3 . 49lrtourr-eno saovim otkriie se i Behemoth i obojica"ce zalim biti jelo za sve koji su preostali."(SyrscheBaruchapokalypse,29,4 u Kuut4sch,Apokryphenuntl Pseudoepigraphen des Alten Testaments, II p. 423).Uz predstavuLevijatanakoji sediZe izmoru vezanaje ivizija 4. Esra 13,25o dovekukoji stiZeiz srca mora.Wischnitzer-Bernsteln, Symboleund GestaltenderjildischenKunst,pp.122f" und 134i dalie). s0wirth, Aus orientalischen Chroniken,p.199. t t l . . . ,p . 1 61,1 9i da l j e . s2Eirl.r, Orpheus- theFisheropl. LXIV, untlAlchemie. "Up. sl. 28 u: Psycholagie 54s.hrft.lowitz, 1.c.,p. 9. up. satim "Eoorsprv&rrlv-pektorius - natpisa. 55Zatu^udenjeLevijatanazanimtrjivo je jedno mestokod Moses-aMaimonides-a1 lvforeNebuchim,III, c.p.XXIIL Kirchmaier ga navodiredirna:EademfabulatusR. Mos, Maiemon... per Leviathancomplexumgeneralemomnium corporaliumproprietatumquae dispemaesunt in quolibet animali" /R. Mos. Maiemonbrblja o tomeda Levijatandajeop5tupredstawo telesnim osobinamasvih Zivotinja,koje se razdeljenejavljaju kod razlilitih Zivotinja(Disputationes zoologicae,p.73)/. Iako prosvetitefiski autor ovu misao naziva "nugamentum"/budalaltina/ ipak mi izgledada onanagove5tava idejujednogarhetipa("complexusgeneralis") za duhteZine.
s6Psychologische Typen,/pasus521i dalje/. ''Scheftelowitu,l.c., p. 10.Up. s tim Mat. IZ,3gi 16,4,gde llristosukazujena Joninodudos ribomkaona znakmesijanskog vremenai kaoprefiguraciju Hristovesudbine. to"Pammeqelhes".
p.zloag". l?1..., ourr1u
en Persidiprachthenta".IJp. Wirtho l.c. /"Religionsgosprdcham Hof der Sassaniden", p. 143 i dalje./
277
x AMBIVALENTNO ST SIMBOLA RIBE r29, I i dalje,u: Kautzsch,ApokryphenundPseudoepigraphendesAlten Testaments, p. 422 i dalje. 2Midr"STanhuml3. Mos.cap. l1 i 5 Mos. 29,9,citiranou: ScheftelowlP,Das Fisch-Symbolim Judentumund Christentum, p. 39 i dalje. 3B.bu Batrfl 74bu: Goldschmidt,Der BabylonischeTalmudYIII, p. 207,ZenskiLevijatanje od Bogavei ubijen,usoljen i tako konzerviranza poslednjevreme.Isto se dogodiloi sa Zenskim Behemotom.MuZjakeje, medutim, kastrirao,inadebi se raznnoLili i uni5tili svet. aoni predstavljaju tipidanpar suprotnosti. Up. s tim borbu zmqevau Ji Dingu u znakuKun (2, heksagram) na 6. crti. sslidooMidra5Tauhumil,l.c. 6/Ako hoies da udari5Ltn, zmiju brh, uui5tiies moinu zmiju sa sedamglava, 'qltn. - Zaistaje zanimljivo da su oba pridevabrh i 'qltn upravooni koji n Isaiji 27,I ozna(avajuzmiju naroditoopasnevrste koju nazivamoLevijatan,hebrejskiLivitatan.lNotecompldmentaire sur Iepo'emedeMot et Aleitn,p.357. TVirolleaud, Le Legencletle Baal, dieu desPhdnibiens,p. IX. SMoZdr se odjek ovog psiholo3kograzvoja nalazi u shvatanju MosesaMaimonidesakoji pi$e:"Ononajveieo demu jer ovaj u se Bog najpodrobnije iskazujejesteprikazLevrlatana, sebiujedinjujetelesnesnage(odnosnomoii) koje se kod Zivotinja javliaju tek pojedinadno, dok ovaj istovrenileno ide, pliva i leti." (More Nebuchim,p. III, c. 23). Prematome, Lwijatan je wstanad-Zivotinje, kao$toje Jahvevrstanad-doveka.
9Confes sionumliberXIII, cp, XXL. loKautzsch, 1.c.,II, 395, llBli*ko motiw deobeu alhemijije proZimanjeili probiianje (penetratioi perforatio).Up. i, Jov 26,13:"Njegoveruke probifitra zmija". g-diciDr. R. Sch[rf. "Zaovaj podataksamzahvalan r34 Etra je jevrejski spis napisankrajem 1. veka posle I lrista. l4Cumonq Die orientalischenReligionenim riimischen p.283. Ileideryt-um, "1..., pp. 138i284. 16Eirl.r, Orpheus- theFisher,p. 20. r7D, Irid, et Osiride,cp.VII lpp.9i lol. 18 xeyr I, p. 126 Vaskrslijede "petlenuribu" (Luk, 24,42.) lespiegelberg,Der FischalsSymbolder Seele,p. 574 2Oorou ibavahiu ditavomEgiptuza sveturibu. Budge,The (iodsof theEgtptians,II,p. 382. 2lPlut*h, 1.c.,cp.XVIII lp.301. 22rv
278 zft-l ovaj kontekstspadasvakakoi Dan.3: Tri mu5karca u vatrenoj peii kojima se pribliZuje detvrti, jedno nebeskobiie 13.2sl. ' 2TDoslovno "ierke odra"to jest verovatnonarikadekoje idu ispredkovdega.(Idelero Untersuchungen tiber den (Jrschprung p. IL unddieBedeutung derSternnamen, iildeler,1.c.,p. 15. 29J.r.-i1" r, not Alte Testament im Lichte des alten Orients,p.21. -19r...,p.
2ei dalje.
p. 15. "Dieterich, EineMithrasliturgie, iiPsychologteundAlchemie/pasus646/. "Garnerlus, Gregarianum,col. 49 /pod kojim imenom fiebarazumetizloe duha/. gradibussuperbiae. col. 961. llTractatushe 3svid.tipoglavljeVII oveknjige. 'oJednazla osobinasevernogvetra "ventusaquilo constringetin frigore" /severnivetaromamljujehladnoiom/= "torpor maligni spiritus"iomamljivanjeputem zlog duha/:on stvrdnjava srca zlih - pomaZealhemiji da dode do hipotezeo nastanku korala: "Corallusest quoddamvegetabile,nascensin mari, radiceset ramoshabens,et generaturhumidus.Vento autemSeptentrionali flanteoindurescit,et fit corpusrubeunr,quod cum vide! qui per marenavigat,secatipsumsubaquis:cum vero exit, vertitur in lapidem,quiuscolor estrubeus."A(oralje vrstabiljke koja rasteu moru i ima korenjei grane,i kod nastankaje vlaZan.Ali, kadaduva severnivetar,on se stvrdnjavai postajecrvenatvorevina,koju moreplovac vidi i sedeje pod vodom;kadje izvadiona sepretvarau kamendijaje boja crvena.l(Allegoriaesuperlibrum Turbaeu: Art. aurif I, p. 143).
X
RIBA U ALHEMIJI lova.itraktatnije Stampau zajednosa Turbornpoput drugih. lz,gleda, medutinl da on pripadaistomrodu.28. DistinctiosadrZi izmeduostalogDictaBelini (Belinus= Apolloniusvon Tyana). 2Up.suovim uglavnomRuska Turbaphilosophorum. , 3l"duoPreisendanz. 4ooi ru Stampani osim u: Artis auriferael, p. 139 i dalje lakodeu: Mangef Bibliothecachemicacuriosal, pp. 467i da[iei 494i dalje/daljeu: Theatrr,tm chemicumY,p.64i dalje/. 5oud. ne shvatamribu kao tehnidkimaterijal.Kao takva, onaje, naravno,vei bila poznatagrdkojalhemiji.Spominjemna primer"Salmanasovu metodu"(Berthelot,Collectiondesanciens ulchimistesV, V[I, 8 lp. 349 i dalje/)za proizvodenje"olcruglog Iriscra".Riblji lepakje destokoriStenkaosredstvozavezivtnje. 6Art. aurif I, p. 141: "U moru postojijedna okruglariba ko.ianemakostijuni opne,a ima u sebimasnoiu,jednu silu koja tini duda,i koja zasvetli,ako sekuvana lakoj vatri, i ako se nalrpi morskomvodom i dok mast i njegovavlaZnostsasvimne omek5aju". 7Art. aurif,,l,p.146i dalje. svideti du Cange,Glossarium ad scriptoresmediaeet inJinrueLatinitatis,s.v. cortex. 9Odkoid., urtica= kopriva.Tako uazivaPlinije (Hist.nat. XXXII, XI, 53)takozvanu morskukoprivu. lOodo.o,u = nit = pipak. llc"urroous (Polyhistor symbolicus,s. v. stella)navodi kaoizvor Aristotela.
280
28r
"|.".,IX, 60. l3Podtimebi semoglazamislitijednamorskazvezdazato 3to,kakokaZeautor,onaimatvrduspolja$njost. lal...xv[I, 35. t t 1 . . ,v,, , 4 7 .
tul.r., xxx[, lo.
r7Polyhittorsymbolicus, p. 414. l8/M*dur symbolicus, s.v. stella/. tn.l. .., p. 468: "SurrexitEliasprophetaquasiignis et verbum ispius facula arbedat". llzreke Isusa, sina Siraha u: Kautzsch,Die ApokryphenundPseudoepigraphen desAlten Testaments,I, p. 463: "Dok se ne pojavi prorok poput vatre, i redi njegovekoje behukaoupaljenupet."l 20citi$k"biblija: "Velikevodene moguljubavugasiti,reke je nemogupreplaviti,"/ 2rHomiliain Ps.XXXru koL 37I/. 22Nuto podseiaArisleusova vizija u kojoj filozofiji,u staklenoj kuii na dnu mora,trpe velike muke zbogizuzetnevruiine koja tamo vlada. (Aenigmaex visioneArislei philosophiu: Art. aurif. I, p. 1.46i dalje,i Ruska,Die YisiondesArisleus,p. 22 i dalje). 23"TJr ivatre ili nega3ena kredaza koji filozofi vele da na drveiu raste/korali!/; u ovoj vatri sam Bog u boZanskojljubavi gori... Isto tako kaZe Prirodni Majstor u odnosuna vatrenu ve5tinuda se Mercuriusmole rastaviti i u neugasivojvatri fiksirati, i to u Livoj, u kojoj Bog samgorioali sa Suncemu boZanskoj ljubavi svim liudima za utehu;a bez ove vatredelo senikad ne moZedovrliti. Isto tako lje ona/valra filozofa koju oni drZe sakrivenui pod kljudem...Isto takoje to najplemenitijavatrakoju je Bog u zemlji stvorio:ona posedujena hiljadevrlina. Uditetj primeiuje daje Bog ulio njoj tako veliku snagui delotvornostda ses ovomvatrompomeSalo samobo2anstvo.I ta vatraprodiSiava
odmahpoputvatredistili5tau paklu."(Mus.herm.rp.246i dalje) Gloria mundije anoninmitraktatza koji nije sigurnoda li je prvo napisanna latinskom,Poznatoje samoda se prvi put pojavio 1620,i to na uemadkom" Koliko znamspominjese tek u traktalima 17. veka. Visokoje cenjeni smatrannaroditoopasnim.U 'lheatrum VI, 1661.nalazisena str.513i daljejedan chemicum-u duZi izvod iz n1ega, koji na neobidannadinpreklinjeditaocada budediskretan:"Omneshujus libri possessores per amoremJesu Christi admonitoset rogatosvolo, ut hancartemcoramomnibus tr:merariis, gloriosis,injustispaupetumoppressoribus, superbis, mundanis,irrisoribus,contemptolibus, criminatoribuset similibus indignis hominibudabscondant, nec hanc scripturamin illorum manusperveniresinant,si iram Dei er pocnas,quasprofanatoribustemerariisirrogatesolet,iffugerevolunt""/Sveposednikeove knjigeZelimdt za ljubav IsusaHristaopomenemi zamolimda ovu njenu umetnostod svih obesnih,slavoljubivih,nepravedno siroma5nih,potladenih,prema svetu olaenutih,od zajedljivih, potcenjivada,IaLnih tuZiocai slidnihnedostojnih ljudi skriju i ne daju da ovaj spis dospeu nedostojneruke ako lele da umaknu gnovu BoZijem i kaznamakoje on Saliena drske ljude i na oskrnavitelje./ 24"Filosofizovuovrrvatruvatra SvetogDuha"(I.c.,p. 247). 25"Tukoda svetri postanu jednastvarkoju niko nemoZeda rastavi"(1.c.). 26115" isti nadinkako se u ova tri Bog-otac,Bog-sin,BogSvcti Duh ujedinjuje/to jesV najsvetijetrojstvou tri lika a ipak jedini istinitiBog" (1.c.,p. 247). rrslaje 27"Uovoi nevidljivojvatri je tajnavestinekako zatvorena su u tri lidnostiuistinusadrZani u jednoj esencijiBog-otac,Sin i SvotiDuh"(1.c.,p.248). "L"., p. 247.Verovatnouzetood polaetnevoderibnjakau llcthesdi(Jov.5,2.)
282 zg"S.kriu*je i prebivali5teditavogblaga" (Novi luminis chemicitractatusalter desulphureu: Mus.herm;p.606). 3oc*hrnn*= pakao(1.c.) 3l2continenshancmachiuamMundi in suoesse"(1.c.) trl.".,p. 609 33GeorgiiRiplei Duodecimportarwn axiomataphilosophicau: Theatr.chem.(1602),II,p. 128. 34(Jraltes Werk,p.80 i dalje. Chymisches 3sD, ign, et saleu: Theatr.chem.(1661)VI, p. 39. 36oni su i sinovi Setaukoliko Heru-uri Set imaju jedno telo sadveglave. 3Tsiotbnlidetvorsvakoji se spontanojavljaju u snovima ukazuju, koliko vidim, na celinu, odnosnona Sopstvo.Vatra znadistrast,afekat,po2udui emocionalnenagonskesile ljudske prirode uopSte,dakle sve Sto se podrazumevapod pojmom "libido". (Up. moja izl.a;gnnja u: Symboleder Wandlung.)Ako alhemidaripripisuju vatri kvaternitetnuprirodu,ondato znadidaje SopsWo izvor energije. 38vrttr pakla identi0naje sa davolom.Njemu se pripisuje od strane autoriteta Artefiusa (Clavis maioris sapientiaeu: Theatr.chem.,1613,IV, p.237)jednospoliaSnje telood vazduha i unuhaSuje koje se sastojiod vatre. 39tJ,Mur. herm.,p. 654 i dalje. Prevod: pravi kljud "... na5egdela,bezkoga senikakvomve5tinomne moZeuplatiti vatra baklje,... - paklenavatrfl,tajna.,.svetskodudo,spajanjegornjih sila u donjem. Zato je Svemoguii onu /vatru/ istakaojednim znakomweduim paZnje;njegovo/Boilijel rodenjeprikazanoje filosofskimizlaskomna obzorjunjegovepolulopte.Mudri magi su/napodetku/eonato videli i iznenadilisei odmahpoznalidaje na sveturodennajsvetlijikralj. Ako ugleda5tu zvezdu,sledi/je/, do kolevkegdeie5 videtijedno lepodeteako skinesprljaveprek-
283 rivadel po5tuj kraljevskog dedaka, otvori blago, daruj mu zlatne darove. Tako ie ti na kraju posle smrti dati meso i krv, najvisi rek lri moqarhrje na zeml1i,,, phitaletha (Ljubitelj isiine) je pseudonim. Waite (The Works of Thontas yaughan: Eugenius I'hilaletha) pretpostavlja da se iza toga krije hemretidni flozof 'f'homas Vaughan (1621 - 1665), ali je ta hipotezaiz razLilitih razlogapodloznasumnji. (Up. waite, Lives of Alchemysticarphilosophers,p. 187 i Ferguson,Bibliotecachemica,II, pp. 194 i 1 9 7'aOO .) Paracelzijusovompojmu ,,Archeus,,.Videti lJungr/ f)aracelsusals Arzt /pasus39/. Rulandus (LexiconAlchemicie lpp. 52 i 53D daje sledeiu definiciju: "Archeusest summus,exallatus, et invisibilis spiritus,qui separafura corporibus,exaltatur, ol ascendit: occulta naturae virtus, generalis omnibusoartifex, et rncdicus...dispensator,et compositor omnium rerum." /Archeus fc vrhovni, uzvi5eni i nevidljivi duh koji biva razdvojenod tela, ruzdignuti koji se podiZe:tajna snagaprirode, op3teu svim stvarima, umetnik i lekar...koji deli i spajasve stvari./ 4.1.il."., p.6551 "Mudrac ie se radovati, ali glupak ie to ptrlcenjivati i neie lupoznati/ mudrost, dak ni kada ugreda sretli$ni, prema spolja5nostiokrenut pol, koji je nagla5eninadajnim z'akom svemoguieg." ovaj znak se svakakoodnosi na magnetil;un.
42A."./ o'Up.
s tim Psychologieund Alchemie/pasus 4571
ooup.
s tim lJun gl Zur psychologie tistlicher Meditation /lrasus943 i d,aIje/;osim toga Uber Mandalasymbolik.
as/p.+av/ 46lNoru*
Testamentum Latinum./Tekstiz kogaje uzet citat t.lule.3,5-8 ciri5ka Biblija) glasi: "Gle, mala vatra, kako veliku irrmu ona zaparllr jezikje vatra. Kao svet nepravdepokazuje se lezik medu na5imudovima, on koji prlja celo ielo i pravi pozar u krrrgu Livota i koga pakag pretvara u pozar. Jer svako biie-, divlje ziv
284
6enoi jesteukroieno od straneljudskogbiia. Ali nijedandovek ne ume da ukroti jezik. On je zlo koje ne miruje,pun smrtonosnog otrova."Podsetimosena Eccl 9,25: "Terribilisestin civitate suahomolinguosus"(LuterovaBiblija: Jes.Sir.I0,25: "Opasna je stvar brbljivac u deti"; Kautzsch: Die SprilcheJesus,des SohnesSiraclu,9, l8: "Brbljivogdovekaseu graduboje").Obrnutoje vatrenijezik i alegorija(ili simbol?)SvetogaDuha- "dispertitaelinguaetanquamignis" l"Jezicikoji sepodeli5e,kao da su od vatre"/(Apg.2,3). o' rJp.t tim PsychologieundAlchemie/pasus109/. 48fiang,lDer GeistMercurius/pasusi245i2631. a9P.NigidiusFigulusje Ziveou 1.vekupreHrista. s0Figulinomenaccepisse dicitur,quia...dixerit,sedidicisse rotaefiguli torqueri".(Her&, De P. Nisidii orbemad sceleritatem Figuli studiisatqueoperibus,p. 5) Sl"Solu, potensest colligarevinculumPliadaeet Orionis fimtamentiet dishuensrotam septareserare,sciensdemutationem genituraereparationebaptismatisdiem nostraenativitatisevicit" (Tract. I, 31 u: Opera) O Hristu kao uniStavaocu Heimarmene p.21. videtiPistisSophia, 52vuto seu ovomsmisludestojavlja u snovima. s3Hoghelande,De alchemiaed.fficuttatibrsu: Theatr. chem.(1602)I, p. 163.Citatiz SermoXVIII Mundusa(Ruska, p. 128)glasiu originalu:"Accipiteergoex Turbaphilosophorum, gummaalba intensissimicandorispartemunam et ex albi vituli urina partemunam,et ex felle piscis (partem)unam,et ex gummaecorpore,sinequo emendarinon potest,partemunam."Mundus je arapskomtranskripcijomosakaieni Panneoi6 : (Bar) Mnds.VidetiRuska,Lc.,p.25. 54"Ossibus et corticibuscarens". ss"Corrigiavel ligaturaeAfroditis."Ligaturae,alligaturaei ligamentasu talisman "ad depellendosmorbos" /za isterivanje su veneficiae(otvoreneme5avine),praecbolesti/.Suballigafurae
285 (darolije)itd. Up. du CangeoGloss.,s.v. ligaturae. cautationes = Corrisia traka. S6opsianos lithos= cmi kamen,opsidijan. 57"Lucidus"zna(izapravosvetlo,blistavo,a i belo, Stoje u suprotnostisacrnim.Zato samsvetlopreveokaoprozirno. SSTextes latins et vieuxfrangais relatifs aux Cyranides,p. 56. 59Hirt.nat.,XXXYII, 10. 60Rulandu s, Lexalch.,s,v.draconites. 611..., numquamgemrnascit" "sednisi viventi abscindatur, /akosene dobijaod Zivog lznrrajal, ne moZepostalidragikamen/. 62"Irt" lapis est geminusvel duplex:unusquidem est obscuruset niger, alter autemniger quidem,lucidus et splendidus cst sicutspeculum"/Prevodup. pasus213fuaJl.Poslednje bi moglo biti tadnozaopsidijan. 63"Svetoolovo mudraca"iz koga sedobijamercurius, sulplruri sal.(Chartier, Scientiaplumbi sacrisapientumu: Theatr, t:hem., VI p. 571i dalje) arcaniu:Theatr.chem.,Vl,p. 314. !.rll"o 6slko;"je neprozirnokao ni5ia drugoI De sale et igne u: 'l'heatr. chem.,VI, p. 131. 66Philotophiareformata,p. 305. 6]Pantheus,Ars transmutationis metallicae,foLg{ . 6-lopera, p.317. V, 16,2 lp.llll. le^Elenchos. '' Psychologie undAlchemie,III, 5. 7lPod ovim bismo mogli da predstavimo,na primer, nusledneuticaje,dakleostatkeZivotapredaka,iako ova predstava rrr:pokazujesveono Sto"Karma"znadiIndusu. TzHymniet sermones,II /col. 7701(Itymnus de resurreclione Chrisfi,XXI, 6: "U slikeje obu0eno simbolenosi...njegova
286
riznicaje skrivena i vredna prezfua,ali ako se otvori lona pruZ,al predivanpogled." T3Fidelissima jucunda instructio ex et manuscripo Gallico psilosophi anonymi desumpta,per qLtampater filio suo omni,a declarat, quae ad composotionem et preaparationem magni lapidis sapientumsunt necessaria,decemcapitibus comprehensa. Kratka oznaka ovog traktata koji je itampan u Theatrum chemicumVI u 1661. glasi Instructio de arbore solari lp. 163 i dalie/. ' Taloriginalni tekst od 'Jer ono 5toprimamo..."nadaljeglasi: "Quia illud quod accipimus ut opus Philosophicum ex co praeparemus,nihil aliud est quam pisciculus Echen (e) is sanguine et ossibusspinosis carens,et in profunda parte centri magni maris mundi est inclusus.His pisciculusvalde est exiguus,solus et in sua forma unicus, mare autem magnum et vastum, unde illum capere impossibile est illis, qui qua in parte mundi moretur ignorant. Certam mihi fidem habe, illum qui ut Theophrastus1oquifur, artem illam non callet, qua Lunam de firmamento trahat, et de coelo super terram adducat,et in acluamconvertat, et postea in terram mutet, nunquam materiam lapidis sapientum,inventurum, unum tamen non est difficilius facere, quam alterum invenire. Nihllominus tamen, cum fido arnico aliquid in aurem ficleliterdicimus, tunc ipsum occultum secretumsapientumdocemus, quomodopisciculum Remoradictum naturalitercito et facile caperepossitoqui navigia magni maris Oceani(hoc est spiritus mundi,) superba,retinere potest, qui cum filii afiis non sint, prorsus ignari sunt et preciososthesauros,per naturamin preciosaet coelesti aqua vitae nostri marir delitiscentes,non noverunt. Sed ut glarum lumen unicae nostraemateriae,seu terraevirgineae nostrae tibi tradam, et summam artem filiorum sapientiae,quomodo videlicet illam acquirerepossis,te doceam,necesseestut prius de magnetae sapientum te instruam, qui potestatem habet, pisc(i)ulum Echen(e)isvel Remora dictum est ex centro et profunditate nostri maris attrahendi Qui si secundumnatura capitur, naturaliter primo in aquamdeinde in terram convertitur: Quae per artificiosum secretumsapientumdebito modo praeparatapotesta-
287 tem habetoomnia fixa corporadissolvendi,et volatilia faciendiet omniacorporavenenata purgandi"itd. (l.c,p.L72i d) zsrrQuime primum retraxit ab erroribus,et in rectamviam direxit"(Theatr.chem.,1602,I, p. 795). T6Arisleus;elegendaran. On sesmatraautoromTurbe. TT"Priroda je poboli5avasamou njenoj vlastitojprirodi," (Theatr.chem.,I, p. 795) 78"Natura"i "naturae"odgovarajuu jeziku Turbe izrtzu gOoerg alhemidara Demokritosa.(1, vek,Videti Bwthelot,Alch. grec.)To su supstance i stanjasupstanci, quoindiget". ]l"Oor" to"Ko, pak,mozeia bdi laaj proZdiruievatre?Ko moZeda ldi krajveditejare?'(1s.33,14) 8r/svetdsvatara-(Jpanishad, Thtd Adhyaya,p. 248, Up. ,\ymboleder Wandlurcg pasus182./
lo. lloptro,p. urGrenfell
and Hunt, NewSayingsof Jesttslp.16l. '"1*t^. herm.,p. 343 lpirma ftgural, "'Poslednje kaokonjektura. 86Sturrrpuoo kod Hahna, Geschichte der Ketzerim Mittelalt<'rlI, p. 815i dalje. 87orooje u suprotnosti s Jevandeljem, gde Gospodsvog ncvernognadzornika hvali zbognjegovepromi5ljenosti, l*lgOoje sektaovog Jovanaosudilakonkoriiane.Iz kruga p.slednjih potidei naseotkrivenjepo Jovanu.TJsummaFratiis Ileineri (De propriis opinionibusJoh. de Lugio) pi5e:"Itern dicit rluodistemundusesta diabolo"/On kate daje ovaj svetdavolji/. (lIahn,l.c.I,p. 580). 8gRupescis sa,La Vertuet la propridtdde la quinteessence, p 3l: "Pour ce que nousentendons consoleret reconforterpar I'aidede nostrelivre les pureshommesevangelisans, h celle fin rlucleurspribreset oraisonne soyentvaineset perduesen ce lahcur,et qu'ilsne soyentfort empesch6s encesteoeuwe,tr leur de-
288
claireray et donnerayun secrettir6 du ventre des secretsdes digned'admiratrbsorsde Natureoqui estunechoseveritablement tion, et doit estrehonor6e."/Buduii da imamo nameruda uz pomo6 nale knjige uzdignemoi utesimojadne propovednike levandelja,kako njihovo preklinjanjei njihovemolitve ne bi bile uzaludnei izgubljeneu tom trudu i kako oni ne bi bili previ$e ometaniu svomdelu,ja iu im odatii objasnititajnukoja potideiz krila riznice prirodeoi koja je nesto Sto zasluZujedivljenje i veri lapidis(u: U traktatuRupescissaDe con"fectione po5tovanje./ Gratarolus, Yeraealchemiaeartisquemetallicae,citra aenigrnata, II, p. 229) nalazi se u alhemijskoj literaturi neobidno obraianjenCredasvir Evangelice".MoZe se pretpostavitida je ovo izvornobio "hommeevangelisant". g0Altkirchenslavisch-griechisches Wiirterbuch des Codex Suprasliensis. 9lDr"gn.ut on (Zabelezhki vrHry slavyanskite relegioznoeticheski Legendi,p.T)beleZiu vezi s "suumossop"samo primedbuda postoji ciganskalegendapo kojoj goruii pesak davolada stvorisvet. spredava g2SpoljaSnjost i prividno "corpus Diaboli"-aje vazduh, "ejusvero ocultumisicl estignus"(a njegovoskrivenoje vatra). (Artefius, Clavismaiorissapientiaeu: Theatr'chent.,1613,IV, p.237) 93rrpuoautempisces...duasillas personas videntursignifiregiamscilicetet sacerdocare,quibuspopulusille regebatur... dve lidnostiputem talem"/Dve ribe, pak, izgledada predstavl.jaju (Lisve5tenidku.l i to kraljevsku i onim narodom, vlada se kojih 7}).Izvodenje VVl lcol' quaestionibr.rs LXXXII, ber de diversis ribaiz dve Zivotinjeu 4. Esra 6,49 i daljelKautzsch,I'c., II, p. 3671(up. Soederberg,La Religiondes Cathares,p'97) izgteda mi sumnjivo,To mesto"Tadasi ostavioza sebedvabiia'koja si drugoLevijatan.Ali si ih razdstvorio'ljednosi nazvaoBehemoto vojio jednood drugog"itd. Ova slikane odgovarasasvimdvema ribamaiz katarskogteksta.
289
94"IluDominusnosterJesusChristusostenditurrex
noster. lpse est etiam sacerdosnosterin aeternumsecundumordinem Melchisedech." /Tako se pokazujena$gospodIsus lkistos kao na5 kralj. On je i na5 sve5teniku vednostipremaredu Mel(Augustinuso hisedeka./ l.c., lcol.73/) gsvideti pasus77 oveknjige. nuKp.XVI ed.oehler tI,p.2661. gTvideti
Psellus, De claemonibus,u izdanju Marsilija (Marsilius lridinp Ficinus) iz 1497.lAuctoresPlatonicil, fol. N. V, VU. esPanoplia clogmatica,col. 1290i dalje. Ime se pi5e i Zigabcnos. 99o',rotumadenjeodgovara i modernim astroloSkim spekulacijama. t ooup. Neumann, (Jrsp rungsgeshichtedesB ewusstns. l0lRipl"",, s, Chymische Schrffien, p. 35. to'1.".,p.33i dalje. to'rup.pasus 133ove knjige./ lMOd
novije literaturespomenuobih Laiblin, Vom mythischen Gehalt unsererMrirchen,u: Schloz und Laiblin, Vom Sinn It':; Mythos. 105Kodgnostika Irineja Demijurg je mladi brat Hristov, je kao Sto gore spomenuto. lo6Mrr. Herm. p.343. l07To Sto voda postajeprozirna dolazi od toga Sto se nesvcsrlomukazuje paLnla(vrednost,zlato). Ona je Zrtva geniju izvrrra. Up. s time viz4l Amitayut-Dhyflna-Sutrau /Jung,l Zur l',s.vchologie iistlicher Meditation (pasus193i dalje). to*Up. s tim Kp. XII. tonup. s tim Psychologie und Alchemie, s.v. Goniunctioo passim.
290
llolhtis (= Hrist ili Atis) jeste hranakoja daje (besnrrni) livot.
I I lD.urr*n, AllgemeineGeschichte derPhilosophie, I, 3, p. 336i daljei lJung,lDer GeistMercurius,Kp. 9. ""PsychologieundAlchemie/pasus26 i 209/i Der Geist Mercurius,/pasus272lkao i Yersucheinerpsychologischen Deutungdes.Trinitritsdogmas /pasus184i dal.ie./. tadkasvuda,a diji obimnije "'/Bog je krug dijaje sredi3na nigde./
29r XI
ALHEMISTICKO TUMACENJERIBE l"Echenai's est semipedalispisciculus,nomen sumsit quod navemadhaerendoleneat,licet ruant veuti, saeviantprocellae,navis tamen quasi radicata iu mari stare videtur nec moveri potost...HuncLatini moram (Remora) appellant."/Ehenaisje ribica dugadkapola stope,a svoje ime dobilaje otud 5to se brod kada se onaza.njega zalepizaustavlia,tako da iako duvaju vetrovi i besne oluje, uprkos tome izgleda kao da ukorenjen stoji u moru i ne moZe da se pokrene.".Zato.je Latini zovtt remora, 'zastoj'./(du ()ange, Glossarium, s.v. Echenais.Citat iz rukopisa - Bestiariuma.) Ovo mesto potide doslovno iz Liber etymologiarium(XII, VI) Isidorusa Hispalensisa. Ime ribe je ovde "echinus" Sto u ladnomprevodu znadi morski jeZ. Ova Zivotinja zbog svoje radijalne gradepripadaistoj liniji kao i stellamaris i meduza. 2Du u" snaga eheneisasmatrala magnetskom proizilazi iz lcgendepo kojoj sejedan usoljeni eheneismora ubaciti u jamu da lri privukao zlato koje se tamo nalazi i izneo ga na povr5inu. Videti Masenius, Speculum imaginum veritatis occultae, s.v. l.cheneis."Magnet"je ime i za vodu Salmiak,koja kad se doda r:rstvorimametala "u trenutku sve Sto je unutra dobro/ bilo to zfalo ili tinktura privladi sebi na dno dafe". (Lexicon medicor:lwmicump.156). 3 Di"tionnoire mytln-hermetique,s.v. Magnes /p. 2631. 4Up. sutim Psychologieund Alchemie /pasus 425i dallel. SBerthelot kalc za"magnesie":"Jusqu,auXVIII-e sicle, /le rrrot/n'a rien eu de commun avec la magnesiedes chimistesd'auiourd'hui." (Alch. grecs, Introduction, p. 255). Kod plinija i | )ioscoridesaona ozna(ava magnet. 6Myliuro Phil. ref,,p. 31.
292 Tcoapu, magnesiaeje "radix domus clausae"/ koren zakljudane k'uL(,el, "venter /stomak/ u kome su ujedinjeni Sol i Luna (Aurora consurgensu: Art. aurtf,I, p. 191.). sTheatr. chem.(1602)III, p. 88 i dalje. gMyli m ozna(ava 10. stepen procesa kao "Exaltatio": "Quae est nostrae nnagnesiaedealbatae ingeniosa nobilitatio" Nzdizmje koje je veStooplemenjivanjena5epobelelemagnezije/ (1.c.,p. 129).Zato Rosariumphilosophorum(Art. aurif.II, p. 231) kale: "Magnesiaest Luna plena" lN{agnesijaje pun Mesec/. l0"KuZ.trt da se uzme i skrivena i po$tovanjavredna tajna koja je bela magnesija."(SermoXXI, p. 19). rr O hi.tealiiskomhaosu(tzv. "Confessio),p. 5 i dalje. l2"Mugo.ria, id est, foemina" Avlagnesija,to jest Lena/. (Rulandus, Lexicon alchemiae,p. 317) l3Postoji, istina, u oblasti Aleksandrije i u froasu jedan magnetni kamen "sexus foemini, et nullius usus" /Zenskogroda i potpunobeskoristan/.(Rulanduso1.c.,p. 3 15) lavid.ti Duodecim tractatus de lapicle philosophonrnx u'. Theatr.chem.(1613)IV, p. 499 i dalje. lSBerthelot, r, p. 255. AIch. grecs,Introductio lS"Mugo*.ia, akoje pome5anavoda u vazduhutako da odoleva vatri lzemlja kamena/ na5 mercurius, sitio substantiarum, tako daje u samomnjemumercurius."(Rulanduso1.c.,317). l7Rosinusad Sarratantam (Art. aurif,I, p. 3tr1). "Recipe ergo hunc lapidem animalem: id est, animam in se habentem, scilicet Mercurialem sensimblem:id est, sententiempraesentiamo et influaentiam magnesiaeet magnetis, et calcunarem/et lapidem per motum localem, prosequendo et fugando vegetabilem" itd. Umesto "et lapidem" u tekstu iz 1593. koji imam pred sobonl stoji "ac apicem" 3to nema nikakvog smisla. Lako je vidljiva gre5kaStampara.Rosinusje usled arapsketranskripcije osakaieni Zosim (Zosirnos).
293 lSDe arte metallicaemetamorphoseos et Philiponumliber u: Theatr.chem,(1602)I, p. 44. singularis.Stampano 19Philotophia chemicau: Theatr,chem.(1602),I, p. 497. Na ovom mesfuautorrazmatrasvojemi5ljenjeo "animarerum": "Corpus...cuisquerei carcerest,quo virtutesanimaererumdetinentur,ac impediuntur,quo minus earumspiritusnaluralesin illam vires et actionessuaslibere possintimprimere.Talis est et pro sui eiusdemefficaciaespirituseiusmodireruminsensatarum subiestiratione,qualisestin hominefidesindubia."/Telo svake stvarije tamnicau kojoj su zarobljene du3evne sposobnosti stvari i gde seone spredavaju, tako da njihovi prirodniduhovine mogu da u njega utiskuju slobodnosvoju snagui dejstva.Duh takvih nerazururihstvarije od istevrstei delotvornostiu odnosuna svoj subjektkao i distayeraza doveka,/BoZanske snagezapretene u telimanisuni5tadrugodo raspardani Dionisu Hili. 20DecivitateDei, XXI, cp. IV. Isto tako dudes an je za Avgustina neuga5eni kred (calx viva): "Quammirum est",pi$e on, "quod cum exstiuguituro tunc accenditur?"(Kakoje dudesno da,kadasegasi,upravotadasepali?)/col,996i 9951. ZlE*bl"*ota, Embl.CLXXI, p. 715&: "Zato nemanikog ko se neie odmah iznenaditi,kada po prvi put primeti i vidi sposobnost magnetada privladigvoZde.,. I nije dovoljno3tonam neki nameiu neku tajnu silu ovih stvari koje su tako op5tepoznate.Jer kako ie definisatione skrivenesile o kojima ne moguda istaknemni3taosimjednogimena?" 22/f4" delovanjuse sa du
294
razumesveStosamvideosvojimolima s blagoslovom BoZijim." Naroditoznadenjevode u alhemijimoZese po mom mi5ljenju, objasnitignostidkimizvorima: Tepipqct D0 rs1 td ii6op, rai tolSto doquedv rlyo{ivtar,o1e6dvqdorovreg etvcr tflv (rrl1v 0r rorlrov./I voda se oboZavai venrjuu nju kao u Boga,tvrdeii da Zivotpotideiz nje.I (Epiphanius,Panarium,LIII, c.p.I). 25Arcchemisticau: Theatr.chem.(1602) p. I, 252:"/paganil kaht, naime,da prirodazahtevaneku sebi slidnuprirodu i radujese zajednosa svojomprirodom.Ako se,medutim,poveZe sajednomtudom/prirodorn/,ondaje deloprirodeuni5teno." 26aqporptrov
295 3l"Ert in rebus nafuralibusveritas quaedemquae non videturoculis externis,sedmentesolapercipitur,cuiusexperientiam feceruntPhilosophi,eiusquetalemessevirtute compererunt, ut miracula fecerit." /Ima u prirodnim stvarimajedna odredena istina koja se ne moZe videti obidnim odima, vei se moZe primetiti jedino razumom.Filozofi imaju iskustvoo tome i znalu daje njenasnagatakovelikadamoZedaudiniduda.i(Speculativa philosophiau: Theatr.chern.,1602,I,p.298). 3zDirtionnaire mytho-hermdtique, s.v. aimanlp.L2/. 33"L.k koji pobolj3avai preobraZava ono koje je manjeu je ono Sto bilo pre propasti,i u bolje, i ono koje nije u ono Sto morabiti" (1.c.,p. 267). 34"U ljudukomtelu je sakrivenaizvesnametafizidkasupstancapoznatanajmanjembroju ljudi. Njoj... nije potrebannikakavlek, vei je onasamanepokvarljivi"(1.c.p. 265), 3s"AdeptiteLeka tome da u dulnimstvarimaoslobode od okovajednunedulnuistinu"(1.c.,p.271). 36"Filosofisu kroz izvesnoboZansko nadahnuiespoznali da se ova sila i nebeskasnagamoZeosloboditiod svojihokoval ne kroz suprotnost, vei laoz ono 3toje ujoj slidno.Buduii, dakle, da se tako ne5tonalaziu dovekuili vau njega,jer to ovoj supstanciodgovara... ondaslidnotrebapojadatislidnim,radijemirom p.265). negoratom"(1.c., 3T"Pobrioise,dakle,zato daizade$ kaotakavkakavZeli5i kakvodelozakojimteZiStrebadabude"(1.c.,p.277). 38'111. moZemose u neku sumnjuuveriti drugadijeosim kroz iskustvo,i ne bolje nego ako u sebi samima/stvorimo to iskustvo/".(Philosophiameditativau: Theatr.chem.1602,I, p, 467). 39"N.ku on prepoznada najveie blago dovekapostoji u dovekuoa ne izvannjega.Od njegapolaziiznutra...,kroz Staon spoljadelujena ono Stoie videti odima.Ako dakleduhomnije
296
297
slep onda ie videti, to jest razumeti ko i kako je iznutra stvoren i kroz spolja3njostie pomoiu svetlosti prirode samog sebe prepoznati." (Speculativaphilosophia u: Theatr.chem.16A2, I, p. 307). 40Alhemidar i mistidar John pordage (1607-l6gl) oma(ava unutra5njeg"vednog"dovekakao jedan "izvod i laatak pojam makrokosmosa" (Sophia,p. 34). l"TJpoznai iz samog sebesve Stoje kako na nebu, tako i na Zemlji kako bi u svemu bio mudar. Zar ne zna5 da su nebo i elementi koji su boZanskim dinom stvaranja razdvojeni, jedni od drugih, ranije bili jedno, kako bi mogli da proizvedu kako tebe, tako i sve?"(1.c.,p.276), 42Miruo koja je do punog razvojado5la dve stotinegodina kasnije u Lajbnicovoj monadologiji,da bi zatim, suodenasa trojstvom prirodnih nauka - vremettom, prostorom, kauzalno5iu sledeiih dve stotinegodina opet pala u pun zaborav"Herbert Silberer koji se takodebavio alhemijomkaZe:"Radije bih se sasvim predao govoru slika i najdublju podsvest nazvao na5im unutra5njim nebom punim zvezdanekretnica..."(Der Zufall und die Koboldstreichs des Unbewussten,p. 66.) Dalii izvodi o tome u mom radu Der Geist der Psychologie. 43rr41 niko ne nnoZeda samog lsebelspoznaako ne znaytao je ni ko on sam;od koga /ili od dega/on zavisi, ili diji je /odnosno kome ili kuda pripadali u koju svrhuje stvoren"(1.c.,p.272). A+Exercitia spiritualia, 1. Hebdomada/p. 26l; "eovek je stvoren lsa ciljem/ da Boga, na5egGospoda,hvali, da mu iskazuje sfrahopo5tovanje i da mu sluZii na taj nadin spasisvoju du5u."
45D" transmutatione metallica u: Art. aurif. II, p. 11: "Svimakoji uz sebe imaju sve, hlda pomoi ni na koji nadin nije potrebna." 46"Noo scil.,
ut ab eo divitias, seu dona inquirerum, sed ut diligenterdonis spiritualibusinstruerem"(1.c.,p. I 0).
47"Ovustvar,naime,ti izvladi5i ti si njegovaprima materia,jer kod tebeie je pronaii,i dato jo5jasnijekaZem,od tebeie je dobiti. Ako to dokaZeS, onda ie se u tebi umnoZitiliubav i (1.c., p.37) sklonost ka tome" 48"Hu., estilla dispositio,quaescilicetmanibusperfici nou potest"(1.c., p.40i dalje). 49"Oo*i, huius magisterijperfectioin capturacorponrm coniunctorum, et concordantium constat."/Celasavr5enost ovog magistirijumasastojise u obuhvatanjupovezanihi podudamih tela./ (1,c.,p. 43) - InterpretatiocuiusdamepistolaeAlexandri Macedonun regis(Art. aufir.I, p. 384)kaZe:"Et sciasquodnullus nasciturabsquemareet foemina."lI znajda seni5tane radaosim iz morai iz Lene.l- I u. TractatulusAvicennae.(Art. aurif. I, p. 422) stoji: "Et matrumoniumestcomrniscere subtilecum spisso." /I bradnavezasastojiseu tome da se suptilnoujedini sagustim./ Up. moja izlaganjas. v. coniunctiou: Die Psychologieder Ubertragung. 50ova.1 tekstima "M&lus"(Art. aurif,I, p. 310),verovatuo pogre5no napisanMagus,koji je poznatkaoautor. 5l"Ova3kamenje pod tobom,Stozahtevaposlu3nost, uad tobom,Stosetide vladavine;dakle,od tebe,ukoliko u obzir dolazi nauka;oko tebe,ukoliko seti0etebijednakih."(Art. aurif,I, p.310).
"Datiranje
ovih tekstova veoma je
dopustenje da gre5im,Morienusovmi izgledastariji. 53T"krt
Uz
ima "ipsum". Objekatje ovde,medutimo"res".
s4"Ova;kamenje ona stvarkoja se/vi$e/ negonegdedrugo nalaziu tebi, stvorenaod Bogaoi ti si njenaprima materia,i iz tebe biva izwdena, i gde god da ie5 se nalaziti, ona (,e neraskidivoostatiuz tebe...I kao Stoje doveksastavljen od detiri elementa, takoje i kamen,i takoon potideod ljudi, i ti si njegova primamateria,i to zahvaljujuii postupku;i iz tebebiva izvuden,i to putemdeljenja;i u tebi neraskidivoostaje,i to zbog nauke.
298
Drugadijelrc{eno/,stvarse krije u tebi, i to u Merkurijusumudracalti si njenaprima materia,u tebije zatvorena i ti je duva5u skrivenorr,iz tebe biva izvudena,buduii da se od tebesvodi/na jer beztebesene moZe svojuesenciju/i buduii daje ti rastvara5, dovr5itii jer ti bez nje ne moZe5da Zivi5,i tako se kraj seda podetkai obrnuto"(Art.aurif I, p. 31I i dalje). "Der GeistMercuriusl"Mercuriuskao duh u netelesnonr" metafi,zidkom smislu",/pasus264i daljel. gledan* pod*tuk,i obratno./ l!n<.r: t"'Niko ne mole da stvarau samom sebi,vei /jedino/u onome5tomu je slidno,kojeje od istog lnebal.(Speculativa philosophjpn: Theatr.chem.,1602,I, P. 276). )btt66 drugih neie$nikad napravitijedno koje traZi5,ako sam pre toga nisi postaojedno ... Jer ovo je volja BoZija,da poboZniteileza pobofnimdelomza kojim tragaju,a da savr5eni dovr5avajusvoje druge namere...Pobrini se, dakle, za to da proizide5onakokako Zeli5,da delokoje traZi5bude/sastavljeno/" (1 . c . , p , ? 7i 6d a l j e ). Je"Pretvorite seod mrtvihu Zivefilosofskekamenove" (1.c., p. 267). Ostanjajuiise na L Petr., 2,4: "Ad quefiraccedentes lapidemvivum, ab hominibusquidemreprobatum,a Deo autem electumet honorificatum:et ipsi tamquamlapidesvivi superaedificamini"itd. /"Niemupristupite,Zivomkamenu,koji je od ljudi, istiua, odbaden,ali od Boga odabran,i dragoceni sami sebe izgraditepoputL,ivog kamenja."/ ou"Istinune treba traLiti u nama,vei u predstavi BoZijoj kojaje-ynama"(1.c., p. 268). o'"A dage,kakobismozadovoljilidefiniciju Istine,kaZemo da ona postoji,ali da joj se ni$tane nnoZedodati;jer 5ta moile pristupititom jednom,pitam, 5to mu jo5 nedostaje, ili na demu mo2eda se zasniva?Buduii da ne postojini$taosim onogjedp. 268). nog"(1.c.,
299
XII
OPSTEO PSIHOLOGIJIHRISCANSKOALHEMISTICKE SIMBOLIKE lvideti /Jung,/ Der Geist der psychologie. ' O postojanju ovog straha imao sam prilike da se uverim na licu mesta. 3"H"r-", tri putajedan." 4 Uden;e o objavi. 5P. Vi"to, White, O.P., ukazao mi je ljubazno na pojam prima" kod Tome Akvinskog (Summatheologica,Il, II, "vedtas I, I i2): ova "prva istina"je nevidljiva i nepoznata.Onaje ta, a ne dogma koja se nalazi u osnovi vere. 6Ti-" se ne osporavalegitimitet i vaZnostdogme. Crkva posla nema samo sa ljudima koji imaju vlastiti religiozni zivot, vei i sa onima od kojih se ne moZe odekivativi5e nego da neku smatraju istinitom i da se tom formulom zadovolje" 1r0"jl Svakako da veiina "vernika" ne prekoradujeow gornju graniiu. Na ovom stepenudogma duva svoju ulogu magnetai sme, dakle, da postavi zahtevda bude "konadna"istina. 7"N"ku budekako je, ili nekane bude." SDer Geist der Psychologie lTheoretische (Jberlegungen zum WesendesPsychischen,pasus415 i dallel. 9 seianje. l0Kuo starozavetni Jahve Zebaoth, Gospod deta. Up. MAAG, Jahwtis Heerscharen. lllrto tako u: Psychologie und Religion, Die Beziehungen zwischen dem lch und dem (Jnbewussteni (zaledno sa Richardom Wilhelmom) u: Das Geheimnisder GoldenenBlilte. 12O zna{quosve5iivanja u vezi sa mitolo5kom simbolikom videti Neumann, Ursprungsgeschichte des Bewusstseins.
XItI
GNOSTICKISIMOBOLISOPSTVA lU uuuo, kontekstunije mi, na Zalost,moguie da ovaj nagoveltajopStimijeobjasnimili dak potvrdim.Kao 5to Rhine(ESp= extra-sensory perception)pokazuju, ovi ESP-eksperimenti jedno pojadano (emocionalno)interesovanjeili fascinacija pradenisu u izvesnojmeri fenomenimakoji se mogu objasniti samo psihidkom relativnoScuvremena,prostorai kauzal.,nosti. Buduii da arhetipgotovo po pravilu posedujenuminoznost,on moZeda izazoveupravoonu fascinacijukoja je sa svoje strane pradenatakozvanimfenomenimasinhroniciteta.Oni se sastojeu smlslenojkoincidenciji dva ili vi$e,kauzalnonepovezanih, ali u smislupodudarnihdinjenidnihstanja.Ukazujemditaocuna moj rad koji ie uskorobiti objavljenDie Synchronizitdtals ein Pringe /objavljen 1952I . zip akausaler Zusammenhdn zPost.1,7. 3Ni.1e doslovan citatiz Jav.4,10. 4Magnet. 5Elenchos,V,9, 18i daljelp"l0ll. 6Jor,, "Ego sum ostium.Per me si quis introierit,salvabituf." 7ood. koristim nadin ditania r
tp.r0rt).
301 r0Elenchos,V,17,8i dalje lp. ILSi daljel. I l"Et sicutMosesexaltavit serpentem in deserto,ita exaltari oportetFilium hominis."/"Ikao 5toje Mojsijeu pustinjiuzvisio zmijt, tako Sin dovedijimorabiti uzviSen."/ l2ond" se,kao i na ranijim mestimao magnetuu Elenchosu /p. 123/ opet spominjuelektroni kobac,pri demu se naglasak stavljana kentron(sredinu)ptice. 13Elenchos,Vo2l,Slp. 1241. U alhemijizrak svetlosti(radius)igra a:ralognu ulogu.Dorneus(Theat,chem.,1602,lp.276) govori o "nevidljivim zracima neba koji se sastajuu sredi5tu Zemlje" i koji tamo,kako kaZeMaier (Symbolaaureaemensae, p. 377) svetle"kao nebeskosvetlo,kao alemkamen".Arkan-materija se izvlati iz "naka" i ona obrazujenjegow "senku"(umbra), kao Sto pi5e u Tractatusaureus Hermetis (u. De arte chemica, p. l5). Aqua pennanensizvlali se magnetom iz Sundeviii Mesedevihnakova(MyliusoPhilosophiareformata,p. 314),ih su Sundevizraciujedinjeniu "srebmojvodi" (Aureliaoicultau: Theatr.chem.l6l3,IV,p. 563). 14...und dar umbe diu oberstekraft schouwetin gote ir bestezundegiuzetdazfwbazin di nidersten, dazsieunderscheit wizzentboesesundeguotes.In dirre vereinungewasAdem,unde die wile er in dirre vereinungewas, die wile hdte er aller croatffrenkraft an siner oberstenkraft, Alse der agesteingiuzet sinekraft an die nfldlenundeziuhetsi an sich,s6 enpfit diu nadel der kraft alsvi[, dazsi si fiir baz giuzetin alle die nfldelen,die under ir sint undehebetsie alle flf undeziuhetsie zuo dem agesteine." (Ed. Preffer, XL: Von der ubervartder Gotheit,p.Aee i dalje). tttp. Psychologie und Alchemie/pasus t27 i dalje/i Zur Empirie desIndividuationsprozes ses. 16Panarium,XXXI, Kp. V. r7Elenchos,VI, 42,4 /pasus174).lOtackoji je bez svestii supstance, ni mu5koni Zensko./(QuispeloNotesur ,,Basilide,,.)
302
t8 D"lo Apostolska, 17,30. lgUp. opr. B.Scott lizdava(/, Hermetica I, libellus fV, 3 i dalje /pp. I5n5U, gde se nalazi prikaz kratera ispunjenog nousonc,koji je Bog poslao na Zemlju. U krater mogu uroniti (baptizein)oni ljudi dije srce teLi za svesno5iu(gndrizousaepi ti gegonas)i tako zadobiti nous. Libellus I, 2I lpp. 126, I27lkaL,e: "Bog veli: dovek ispunjen nousom (ennous-om)treba da spozna samogsebe." 20"G.oo, oun hyparchontestou theou" /1.c. 17,29/. 2I Irto tako metanoeite krstitelja (Mat., 3,2). tes agnoias hamartema",greh nesvesnog,kod "tJp."to Clemensa Romanusa (Hom. XIX, cp. XXID u odnosu na sleporodene(Jov.9,1 i dalje). 23Polyhirtor p. 348: "Deus anteaultionum, tosymbolicr.rs, nans, fulminans, permiscensmundum, ih Virginis sinu, imo utero conquievit,et amorecaptusest." (Bog, prethodnoBog osvetekoji je gromom i munjom poremetio svet, smirio se na srcu Device, Stavi3eu njenomkrilu i bio uhvaien ljubavlju./ zaLiksatane u Starom Zavetu. zst.gv"do, 10, I2g /Strofe 5 i 7; u: Deussen,Allgemeine Geschichteder Philosophie,p. I271. 26ono poslednjeje kontroverzna. Majster kaZe: "Bog u boZanstvuje duhovna supstancakoja je bez dna, o kojoj, dakle, niko ne moheda govori (1.c.) 27"Ouo "Diz endeenhfltkeine wise. ez entwehsetder wise (Peifter,II, p.268,24 i d.) p. 497,34i dalje. "1."., 29,...da se baca u neznanjekoje je bog (1.c.,p. 496,Zl) Up. gore agnosijuboZanstva. '01.r.,p.282,6 i datfe. propovedi: "Renovamini autem spiritu" (Ef , 4, Z3); "Ktuj 1.c.,p. 320,27 i dalje.
303 32I-u ljudi koji mi, 5toje sme5no, radunajukao slabostto Sto se ustrudavamod metafizidkihocena.Naudnasvestne dozvoljava da se tvrde stvari koje se nc mogu dokazatiili barem udiniti verovatnim.Neka tvrdqja nije jo3 nikadaimala za poslodicu da ne5toodgovarajuiei pbstoji.'iStagovori,to de biti" iskljudivoje BoZijiprerogativ. 33Adr"rru,haereses,I,30, 3, - U sistemuBarbelo-gnoze (1.c.,I, 29,4)SophiaodgovaraIlpotvr"roq, Onatone"in inferiores partes"(u donjepredele). znadi Njenoime Prunikos= npo"bvenog je verovatno Poslednjeznadenje ona koja nosi teretili poZudno" zbog toga 5to je ova gnostidkasektaverovalada ie Borbcli pneumukoja se izgubilau svetumoii da vrati pomoiu seksualnog dina.Kod SimonaMagusaJelenaje ta, meteri ennoia,za koju se kaZe"degrediad inferiora et generareangeloset potestates"ldaje si5lau donjepredelei stvorilaandele,sile i nebeske svodove/.Donje sileje nasilnodrZe(Irenacu$,tr,29, 1-4).Njoj predstava o "animain comodgovaramnogokasnijealhemistidka philosopedibus"(du5iu okovima)".(Up. Dorneus,Speculativa phiau: Theatr.cltem.,1602,I,p.298;Philosophia chemica,L.c., p. 497. Mylius, Philosophiareformata,p. 262; Rosariumphilosophorumu: Art. aurif,,II, p. 284;Platonisliber quartorurnvi Theatr.chem,,1,622,V, p. 185 i dalje; BlasiusVigenerus,De igneet saleu: Theatrchem.,1661,VI, p. 19).Ovaidejapotideiz grdkealhemijei nalazese kod ZosimalBerthclotl,Alch. grecs, Prevodn: Psychologie IIII,XLIX, 7,lpp.23L-2241. undAlchemie porekla, /pasus456 i daljel,U Liber quartorumouaje sabejskog (Videti citat kod Chwohlsohna,Die Ssabierund der Ssabismus, II, p. 494: "L'dme se tourna une fois vers la matibre,elle s'en 6prit, et brfllantde d6sird'dprouverles plaisirscorporels,elle ne voulut plus s'end6tacher. Ainsi naquitle monde,"/Du5asejednom okrenulamateriji,zaljubilase u nju, i goreii od deZnjeda osetitelesneradostinije vi3e htelada se od nje odvoji.Tako je nastaosvet./Kod valentinejaca SofijaAhamotje Ogdoas.U Pistis Sophia (pp. 264 i 49) ona je Barbelinaierka. Ona biva zarobljenau Haosu,prevarenalaZnomljubavlju demonaAuali tadesa.Irenaeus,l, 5,2,oznadava Demijurgakao sedmorstvo,
304
Ahamotakao osmorstvo,f, 7, 2: Spasiteljje sastavljenod detiri stvari u ponavljanju prvog detvorstva.Odraz broja detiri je i detvorstvoelemenata (I, 17,l), kao i detiri svetlakoja okruZuju autogenes Barbelognoze(I,29,2). 34lran".ur,I.c.,I, 24,1. 3sBousseto Hauptprobleme der Gnosis,p.170. 36Panarium. XXX,5. 3Tlnscriptions mandaites des coupesde Khouabir, II, p. 185. 38od.ryuk32 l"Dritte Tat" u: Hennecke,Neutestamentliche Apokryphen,p. 267/. 3gBousset, I.c.,p. 114i dalje. 40/Sve3teni k izlaziiz stanazv anog svetiliSte,zatimsepenje do jednogna sve detiri straneotvorenogpaviljonado koga vodi detvorostepenica.On nosi amblemeOzirisa,sedana prestoi obraia seredompremasvedetiri stranesveta.Redje o vrsti drugog stupanjana presto,i ponekadkralj delujekao svestenik,koji samomsebiprinosi hrtve.Ovaj poslednjipostupakmoZese smatrati vrhuncemdeifikacijekraljal. TheMiraculousBirth of King Amon-Hotep III, p.81. 4tElenchosV, g, 5 i dalje lp.98 i dalje/. a2videtiPsychologie und Alchemie,s.v. "Axiom der Maria". 43Euphrainei, igra redi s euphrathes, dobrogovoreii. 44Elenchos, Y, 9, 15i dalje lp. 1001. 45onoseodnosina Jov.4,10. 46Elenchos, Y, 9, 2l lp. 102/. 47Elenchos,Y,9, l: lp. l0l/. 48oud.je red o integraciji Sopstvakoja je slidnimredima najavljena u gore spomenutombogumilskom dokumentu o
30s davolu kao tvorcu sveta.On nalazi ono Sto mu je svojstveuo (16rov). 49Mot.7,14: "...uskesu dveri i uzanje put koji vodi do Livola." 50Kontekstkoji se ovde obradujenalazi se t Elenchos,y, 9,4i rlplielp. 981. t'Elenchos,v,6,6 lp. 78/: Szfllenchos, V, 6o5 lp,781, 53Elenchos, V , 6,6i dalje. lp.7Bl. saSanadimkomkallipais = "sa lepom decom"ili "lepo dete"(Elenchos, Y, 7,4/p, 791. 55PoHippokratesuje, naimeodedakod sedamgodinapola oca(Elenchos Y,7 ,2t lp. 831). s6Archegonos jestepraotac(v"c.). s7"Pra-priroda svega" s8lzriditimodnosom na Mat. 19, 17: ,,Llnusest bonuso Deus"/Luterova Biblija: "Niko nije dobarosimjednogoBoga"/. S9Panarium. XXVI, cap. VIIL /Ova bi tok njegovogsemenaprimilau sebedimebi joj on staviodo znanjada on to mora dauradida bismomi Ziveli./ 60N" *ogu da se otmem utisku da se snovi povremeno izvr(t na skurilannadin.Verovatnoje ovaj aspektnagnaoFrojda da donese dudnu pretpostavkukako se snovi prikrivaju i izobliduju iz takozvanih"moralnih" razloga. Ovom shvatanju suprotstavlja se,medutim,dinjenicada oni islo tako destodine upravo suprotno,zbog degase radije priklanjamalhemistidkom shvatanju daje Mercurius(nesvesni nous)- 5eret. 6loroonevaLi samoza Frojdovu, "psihoanalitidku" metodu koja manifestovani jer na sadrZajsnauni5tavakaopuku "fasadu", osnovu psihopatologijehisterije pretpostavljainkompatibilne Zeljekao motiv sna.To Stosan,ba3kao i svest,podivana nagonskojosnovinemanikakvevezeni sasmislomlikovaiz snaniti sa
306 smislomsadrZaja svesti,jer kod obojeje bitno ono Stoje psiha uradilaod instinktivnogimpulsa.u Partenonunije znadajnoto 5to seon sastojiod kamenai Stogaje podiglaambicijaAtinjana,vei to 3toje - upravoPartenon, 62Zw Phdnomenologie des Geistesim Miirchen lpasus 4031. 63ZwPsychologieiistlicher Meditationlpasus942i daljel. & Zu, Empirie des Individuationsprozer,res. 6sToodgovaranjegovom biiu kao logosui drugojlidnosti trojstva. 66crkuu,istina,odbijaovo shvatanje. 67oudrje red o kombinaciji tri Hristovaznadenja. Ovakve kontaminacijenisu karakteristidne samoza gnostidkomi5ljenje, vet i zanesvesno oblikovanjepredstava uop5te. 6ScregoriusMagnus,Expostitiones in Librum I Regnunt, lib. I, cap. I, col 23: "Quia Deus et homo unus est Christus... Dum ergounusdicituroincomparabilisdemonstratur." (JerBog i dovekje jedan Hristos.Dok se, dakle, nnzivajednim, on se pokazuje kao neuporediv./ Neuporedivost, odnosnoj edinstvenost obrazlate.se, kako to odgovaratoj epohi,kroz "excellentiavirtus" /istaknutou njegovojvrlini/. Ali je ona samapo sebiznadajna. pesmama" Pesma nad 1,1: "Bolje su svoje grudi od vina,,.l Luterovai Ciri5kabiblijaprevode"ubera"sa"ljubav". 69119, suumroseum/sicl/ illi praebuitosculandum." /Onjoj ponudisvojaruZidasta ustaza poljubac.l(Liber gratiaespiritualis, fol. J"IV, V'). 'o L"., fol.B, II V'. TlGregoriusMagnuso 1.c.Up,Jer,31,22. "L."., fbl. A, VIL0. Cetvorstvose odnosi na detiri Jevandelja. " l.".,fol.B, II vo. 74r.".. fol. B. vII vo.
307 75Naprimerhierosgamos Zevsai Herena "Gargarovojvisini" (llijada XIV, 345 i dalje). T6Brugsch,ReligionwndMythologieder alten Ag,,pter,p. 94. 77Pr"^u staroegipatskoj predstaviBog je "otaci majka" i "stvarai rada samogsebe"(l.c.op. 97).IndijskiPrajapatise pari polovinomkojuje odvojiood sebe. saZenskom 78llu,dak i ja, sjedinjujemse sa svojompesnicom,spojio sam se u zagrljajusa svojomsenkom,semesamusuo u svoja usta, moje vlastito potomstvoporodio sam u liku Su, vlaZnost samstvorio u liku SaithTefnut,l TheGodsof the Egtptians I, p, 310i dalje. 79Zuorumisaozahvalansampredavanju o arhetipskimosnovama Keplerove astronomijekoje je prof. Wolfgang Pauli odrZaou na5emciriSkomlaugu. 8oElenchosv,7,30 i daljelp.86l, Slvid.ti Bousset,Hauptproblemeder Gnosis,p. 351 i dalje. 82IFaust,1.deo,Snrdierzimmer./
83odiseia,xxrv,2.
84Elenchos, Y, 7, 36 lp. 87 i daliel. 85Don.2,34: "Videbasita donec abscissusest lapis de montesinemanibus".Redje o kamenukoji razbijaglinenenoge statue. 86Ti-r se misli na letargiju,to jest stanjezaboravai sna kao kod nulvih. "Unutra5njidovek" ie pokopani zarobljenu telesnomdoveku.On je "animain compedibus"ili "in carcere corporis"/du5au okovimaili u tamnici tela/u jeziku alhemidara. Letheodgovaramodemompojmuncsvesnog, 87Ancoratus,40. 88/Cit.premaHippolytos,Elenchos, . Y ,7 , 37, lp. 881
308
309
. .tnqn, Ps.82,6:"Dobrosamrekao:bogovistevi, svi stevi sinovinajvi5eg.Ali zaista,kao ljudi iete umreti".Na ovo se odnosii Luk. 6,35i Jov. 10,34. 'Io$rilp= Jothor Septuaginta= Jethro,laalj - sve5tenik midijanacai tastMojsija. 9I S.foru,Zena Mojsijeva. 92oud, se verovatno ukazuje na pneumatskuprirodu jer premaElenchos,V, i, 4l h. koje sledi iz Mojsija, ]!9stpja" 89/Aigyptosje to soma(Egipatje telo). V, 8, 2 /r.891. l3.Etenchos, 9aSvadbeni. kvaternio je arhetip kome odgovara crosscousinmaniagena primitivnomstepenu. op$iranpiikaznalazise g Fom spisu Die Psychologieder Ubertragung/pasus 425 i dalie/. " nadpesmanra 1,5(Luterovabiblija)./ lslfrt*a gftJp.Psychologie undAlchemie/pasts 484/. ''Videti Marie-Louise von FranzoDie passioperpetuae. Yersucheinerpsychologischen Deutung. '"/Elenchoso V, 8, a (p. Sg).lOveredisenalazeu /s. 29,10i dalje.Tamoone opisuju5ta"ljudi mucajuii i na stranomjeziku" govorenarodu.ciri5ka biblija prevodi: "Redenicana redenicu. redenica na redenicu, rednared,redna red,malotu, malotamo."
V, 8,4(p.89)./ |lptencnos, r00t\lunchos,
/pasus 550i dalie/. -
v, 8, i(p. til.l up. psychotogie undAlchemie
rolPost.i+.s
trlu i6tou rprSorv Bl.uetv cvcyrrl.Elenchos, V, g, 12 _ ^ _.102gig (p.qt)/" "tlParacelusus als GeistegeErscheirutng,pasus lg2 i dalie./ " [email protected], Lexikonder griechischenund rdmuscltenMvthologie,s.v."Kureten", Kol. 1608,45. '0t1...,Kol. 1607, 52/pr5ljen, vertex/. lo6El"ncho,s, V, 8,13/p. 9Il.
107 Der GeistMercurius/pasusZ7Bl. l0SRoscher, 1.c.,s.v,"Korybos",Kol. 1392,47, gd,eje tekst dat in extenso.Spu5tanje mozgamoglabi biti aluzijana starovulgarno shvatanjepo kome se spenna odozgo kroz kidmenu moZdinudovodido genitalija. l0gAlhemidarikaZu: "Perfectumnon perficitur,,/savrseno sene moZeusavr5iti./ llaillenchos,V, 8, 22 lp. 93/ opisuje"pneumatikoi,'kao (razumom "nodroiteleioiantihropoi" potpunidovek)iz obdareni, dega se moZevideti da "duhovnog"dovekadini posedovade jedne"animarationalis". I l lElenchoso V, 8, 2l lp. 931Crzmcr(Biblisch- theologisches Wcirterbuch der neutestamentlichenGrtizifit). prevodi teleioskao "potpun,savrsen,nestodemuni5tane nedostaje, Sto stiZe na cilj svog odredenja",Bauer, (Griechisch-deutsches Wdrterbuchzu den SchriftendesNeuenTestaments, Kol. lj44) ima u vezi saZivotnomstaro5iu"zteo,punoletan", samisterijama "posveien".Lightfoot Q{oteson theEpistlesof St.paul, p. 173) kaZe:"T6l,eloE, iz properlythat of which the partsarefully developed,asdistuinuished from 6l,6rl.1pog, thatin whichnoneof the partsarewanting,"fullgrown"asopposed to v6nroq, "childish",or nar61s,"childhood"./Teleiosje zapravoouo od degasu delovi potpuno razvijeni, za nzliku od holoklerosa,onog gde ne nedostajenijedandeo,koje je potpunoodraslo,nasuprotnepiosu, maloletnom,detinjastom, je dovek i paidia,detinjstvu"/T6l,er,og, koji je primio nous. On posedujegnosis (spoznaju).Videti GuignebertoQuelquesremarquessur la perfection(rel"etorr,E) ef sesvoiesdansle mysterePaulinien,p. 419.Weiss (Das Urchristentum,p. aag)obja5njava da je upravo"svesto nesavr5enosti i volji da senapreduje znaksavrSenosti", On sepozivanaEpikteta (Enchiridion,51,1.i dalje) gde stoji da se onaj koji se anticipirajuii, odludionanapredak (npor<6nrerv) zove"savr5enim". tt2Elenchoso V, 8, 22 lp.93liV, 8, 19i dalje lp.92l. (Trac"'"Mir pravi medu neprijateljimaili elementima,, tatusaureus,p.43).
3t0 rr{Izdao 1.562,Adam von Bodenstein(Sudhoff III, p.
24e).
ll5O mumiii piSeu: De cansisnrorboruminvisibilium,to jest, o nevidljivimbolestimai njihovimuzrocima."Uvod u detvrtu knjigu" (Sudhoff IX, p. 308 i dalje): sve snagetrava,drveia nalazese u mumiji, ne samosnagaizraslaiz zenlje, vei i vode, sve osobinemetala, sve prirode markasita,sve su5tinedragog kamenja.Cemu da nabrajami imenujemsve to? Sve su one u dovekuniStamanjenegoStosujake i snaZne u mumiji." ll6Argu*rntum in primum librum anatonilae idechtri(Sudp. hoff III, a62). llTMumi.luje prematomei alexipharmakon. De mumialibellus,SudhoffI 13p. 3751. llSDe vita longa, Liber quartus, Caputseptimum(Sudhoff 43,p.284). ll9Anatomiaeliber primus,Tractatusprimus(Sudhoff I/3, p. a6\. l2jzohor,fol. 91 col. 368, cit. u: Schoettgen: I{orae hebraeicaeet TalmudicaeII,p. 16. r2lElrr"ho,e,V, 8, 20 i dalje lp. 921. l22Post.28,17. l23rrglvideatisputeumvisionis percupiatis et ex co aquam vivam, quaeriat in vobis fons aquaesalientisin vitam aeternam" /I takoda vidite izvor vizije i u njoj opaziteZiw vodui nekaona u vama postaneizvor koji izvire u vediti Zivot" (In Genesim homiliaXI, 3 /col. 2241). t24r,".r,2lcol. l4B/. l25"Irti enimparadisisuper fluminaosimileset cognarisunt illi paradisoin quo lignumvitaeest.Fluminau.ro porr-umus vei
311 scripturas Evangelicas accipere, vel etiamangelorum, vel coelestium virtutum ergahuiusmodianimasadiutoria:tiganturenim ab illis et inundantur,arquead omnemscientiamet agnitionemrerum caelestiumnutriuntur,quamviset Salvatornosterfluvius sit qui lactificatcivitatemDei; et Spiritussanctusnon solumipsefluvius sit, sed ex iis quibusdatusfuerit, flumina de ventrecorum procedant"./Jer oni rajevi iznadrekejesu isti i srodnis onim rajem koji se nalazi u drvetu Zivota.RekemoZemo,medutim,da vidimo kao jevandeljskespiseili kao pomoi andelaili nebeskih sila prematakvim du5ama;oni ih, naime,kupajui preplavljujui hranesvim naukamai spoznajomnebeskihstvari; iako je i na5 Spasiteljreka koja radujegrad BoZiji, onimakojimaje to dato, rekeie isticatiiztela.lIn numeroshom.XYII,4 lcol TATi daljel. l26videti vrednu zbirku patristidke alegorikekod Hugo RahneroFluminade ventreChristi,p.269 i dalje"Gomji navod senalazina p. 370 i potidei HippolytovogKomentarao Danilu
(r,17).
rz7nBtideo illud quidem primum caelum,quod spiritale diximus,mensnostraest,quaeet ipsaspiritusest,id est,spiritalis homo nosterinterior est qui videt ac perspicitDeum." (In Genesimhom.,I,2 lcol. 147/. r28Elercho,e, V, 8, 34,p.95. Redje o igri rediaipolos(od aigopolos),pastirkoza,i aeipolos,od aei polein,uvek okretati; otudapolos- zemljinaosa,pol r29
flrrll.erpat ttE 6e0poy6qcrlu&l,rog vnp€prnqosdvorog, Ilpcorer)gA1ytrutrog.(Elenchos,V, 8, 35, p. 95)
t3oOdiseia. IV, 384i daljelp.73l. 13lon imanestood gorespomenutog karaktera"jestersa". l32ulogu Protejaima mnogozajednidkog s ulogom Hermesa: dar vidovitosti, pre svega,a zntim i sposobnostpreo-
312
313
braZavanja.UFaustu (2. deo,stenoviti zalivt Egejskogmora) on shodnotome savetujuHomunkulu kako i gde da podne. t33/Elenchos, V, 8, 40 i dalje; up. Jung, Symboleder Wandlung, pasus530, bele5ka79l. l34Kud. sam posetio staru pagodu u Turukalukundramu jedan Indija) tamo5njipundit mi je objasnioda su stari hrafiuZna movi spolja namemo od vrha do dna prekriveni opscenim prikazima, da bi podsetili obidan svet na seksualnost.Duh je velika opasnost,jer Yama (bog mrtvih) ie ove ljude (tj. imperfecti) tog dasaodvesti ako odmah, neposrednone krenu putem duha. Erotski prikazi bi trebalo da ljude podsetena njihov dharma(zakon), koji im naredujeispunjavanjenjihovog obidnog postojanja.Tek po$to su ispunili svoju dharmu, oni mogu da krenu putem duha. Opscenostibi trebalo da kod posetiocahrama tzazovuerotsku radoznalost,kako ne bi zaboraviona svoju dharmu; inadeje neie ispuniti. Jedinoneko koga je njegovakarma (sudbinastedenaranijim delima) osposobilai neko ko je podredenza duh moZebez opasnostida prode pored ove opomene,jer mu ona neie znaditi niBta.Sa ovog razlogana ulazu u hram stoje i dve zavodnicekoje bi trebalo da ljude namameu ispunjavanjenjihove dharme,jLr jedino tako obidni ljudi mogu da dodu do vi5eg duhovnog razvoja. Bududi da hram predstavljaceo svet,u njemu su odslikanei sve ljudske delatnosti,i buduii da ljudi ipak uvek misle na seksualnost, i veii deo slika u hramu je erotske prirode. Zato i lingam (falus) stoji u svetoj jami Aditona (Najsvetijeg) u garbha grha (kuii uterusa). Ovaj pundit je bio tantridar (skolastidar; tantra = knjiga). l35lEl"nchoso V, 8, 44,p.gTlIJzor zatt jeu5kopljeniAtis i sveStenikiz Eleusisakoji slavi hierosgamos,a koji je postaoimpotentanispiv5i piie od kukute.
l36Mot.5,8: "BlaZenisu oni distog srca,jer oni ie videti Boga." l3TPrrp*n
llijade, XIV, 200 i dalje i 246:,'Idem da vidim zemlji mnogohranoj krajeve krajnje li Okeana, praizvor na5, i
Tetiju majku".Prev.Milo5 N. Durii). lp.364l - "Onereke koja podaruje"lp. 3661. svimarodenjei stvaranje l38Titlu,crtica,(tenmiankeraian)kaonajmanjigrdkipisani znak,odgovarana5ojtadkiiznadi (kojau grdkomne postoji).Up. Luk., 16,17: etrconriltepov 6e 6o'nv tdv otpavdv rq1 riv ncpel,getvt) ro0 v6povptovrepatav fleoeiv/"Lak5eje pak da nebo i Zemlla produonego da jedna crtica zakona (titla) propadne".Isto to Mat. 5,t8. Ovdebi se moglonalazitiporeklo simbolike"title"okaokodIrenaeusa(Adv.haer.,I,3,2). t3eEl"nchos. VIII, 1,2,4i dalje/p. 2321,Ovoje gnostidka parafuaza prikazpsiholoSkog zna0ajan Jov. I i istovremeno "Sopstva".Slidanodnoskao Stoga i ima premaSopstvuima hebrejsko slovoJod premalapisu,Pradoveka Adamaoznadava kukica nad Jod.(SchaareKeduschc, III,I). l4oEnruoden,YI,9,8nI, p. 126, lalEmpirijski materijal za to nalazise u tomu VII mojih psiholo5kihrasprava,Gestaltungendes Unbewussten /Zur Empirie desIndividuationsproze ssesi Ober Mandalasymbolik/. l42Bousset (Hauptprobleme p. 321)kaZe:"...da clerGnosi,s, ljudi, ili bar neki ljudi od podetkanoseu sebijedanvi5i elemenat koji potideiz svetasvetlosti(onrv$r1p) koji im omoguiavada se uzdignuiznadsvetaSedmorou vi5i svetsvetlosti,nepoznatog oca i nebeske majke." I 43M.""po hl, MeisterEclchartsLehrevonrSeelenJilnklein. l44l".nu.,rs, Adv. haer., Io 24. Pneukatikoi(spiritales) sadrZemanji deoplerome(II, 29).Up. s tim udenjeSatorneilosa kod Hippolytosa(Elenchos, VII,28, 31p.208D. l45Macrobius,Commentariunt in SomniumScipions,N, 19. 146 El"r"hor, v, lg,7 lp. llT l : l47oru se predstavau mnogim varijacijamavraia u alhemiju.Up. Maier, Symbolaaureaemenseep. 380 i Scrutinium
314
chymicum,emblemaXXI /p. 91/: "Rex natansin mari, clamans alta voce: Qui me eripietingenspraemiumhabebit."/Kralj, u morudok pliva i glasnodovikuje:ko me izvudedobiie velikunagradu/.Up. i Aurora concurgens I, VI, Parabola prima:"quoniam tempestas dimersitme: ergolaboraviper singulasnoctesclamans, taucaefactaesunt faucesmeae:qui est homo,qui vivit scienset intelligensoeruensanimammeamde manuinferi?" /Pp. 48 i 50/. /"... po5tome poplavaudavila...zato samvikao u svim noiima dok se nisamumorio,grlo mi je promuklo:ko je dovekkoji tu Zivi, pun znanlai razumevanja i koji ie moju du5uspasitiiz ruke podzemnog sveta?"pp.49 i 51 u Marie-Louisevon Franz,Mysteriurnconiunctionis III./ l48ElenchosrY,21,,2 lp. l23l: tdv ontv,9flqa tdv 6l.clrotov 6v toIE oKorttvotg {56aorrdtrrl rcrcpeptl$cr Lenrdlq. tonup,satim viziju koju opisujeFrancis G. Wickes (Zon der innerenWeltdesMensclten,274). Re(,jeo tipidnojsimbolici individuacije:"Onda sam video kako kraj stubavisi ljudski lik koji kao daje u sebisakrivaosvusamoiusvetovai prostora.Sim, i ne nadajuiisenidemu,taj Jedanje tu visio i gledaou prazninu. Dugoje on Jedangledao,i privladiok sebisvu samoiu.A onda sedubokodole u nedokudivojdubini rodila beskrajnomala iskra. Polakose podiglaiz dubinebezdauai dok se pela,postojalaje sve veia, sve dok nije postalazvezdt.I ova zvezdaje visila u prostoru,ba5preko puta onog lika, i bela svetlostje isticalana njegaJednog,usamljenog."U preokretanjuove slike Zoroaster govori da je namamioiskre od jedne zvezdekoje su ga opekle. (PoBoussetu,Hauptpyobleme der Gnosis,p. 1a6.) l5oElrnrhos, VI, 17,I lp.1421. l'l De circulophysicoqttadratorp. 27. l52lli puortus solis. "In ovo igitur factasuntquatuor:terra, aqua,a6ret ignis; saliens/solis/autempunctushis exceptisquatuor, in mediorubei iquii est pullus."/U jajetu nastajedetvoro: zemlja,voda,vazduhi vatra;tadka/Sunca/koja skade,poredovo jeste pile./ (Turba philosophorum, detvoro,usled Zumanceta,
315
SermoIY, lp.l12l) Ruska (Turbaphilosophorurn p.5l) stavlja umesto"solis""saliens",dakleumesto"tadkeSunca","tadkakoja skade",smatrajuiida su svi rukopisikopirali istu gre3ku.Nisamu to ba5sisuran. rslt on Hylealischen Chaos,p. 194. physico quaclrato, p.27. circulo flnu rls-fneatrum ihimicum(16t3)IV, p. 691. tl6-flrcatrum (1602)I, p. 382. chemicum t57Mono, hieroglypltica(Pwo izdanje 1564) u: Theatr. chem.0602\tr. p. 218. llg^rnim iphie reformata,p. 13L "'Mus. herm..559. 160Ht"obih uz to da citiramjedno teoloSko mi3ljenje:"Jesus is a synthesisand a growthoand the resultantfrom is one which tells of a hunderdforceswhich wentto its making.But the interestingthingis thattheprocessdid not endwith theclosingof the canon.Jesusis still in the making"./Isusje sintezai rast i forma koja iz toga proizilazi je takva da svedodio stotinu sila koje tome doprinose.Zanimljivoje, medutim,da se procesnije zaustaviozavr5avanjem kanona.Isusje jo5 uvek u nastajanju."/ (RobertsoJesusor Christ?- A Reply,p. I2a)
316 317
XIV
STRUKTURAI DINAMIKA SOPSTVA ' Elenchos, V, 7,8 lp.801. 2illenchos,Vl[, 15,1 i dalje lp. 235/. 3D.u.**noSechzig(lpanishad's desVeda,p.204i dalje. 4D.urr.o, 1.c,, p. 442i dal1e. t'
SHippolytus je Ziveooko 230. Mongimosmora zatoda se datiraranije. $Psychologi.schg Typen 13.Inaovertnitip, a. Op5ti poloZaj svesti,pasus691i dalje/. TKnrgima karakterceline zbog "savr5enosti" svogoblikai detvorstvakao minimaluogbrojaprirodnepodelekruga. 8I fersuch einerpsychologis chenDeutungdes Trinitd,tsdogmas,lpasust82 i daljel. gup. uz to prilog Zur Phtinontenologie desGeistesirn Mrjrchen. lOPrtodgnuoranerazlikovanju Cetvorstva i jedinstva. I lup. gradenjecrkvesapojedina(nim kamenjemu Hirt des Hermas. 12Wil.h.1* und Jung, DasGeheimnisder GoldenenBIilte (izdanje1929,p.112). t3Psychologieund Alchemielpasus33t1. laDefini.i.|.boZanstva kod Cusanusa.Die psychologieder Ubertragunglpasus537/. l5O iodiuidualnojkauzistici motiva mandaleup. Zur Empirie desIndividuationsprozesses i Uber Mandalasymbolik. l6ukazujemna rad Sigrnunda Hurwitza koji ie seuskoro Archetypische qgjqyili, Motive in der Chassidischen Mystik, Kp. VI /knjigasepojavila19521.
17Elenchos,V, 8, 2 lp. 891.Videti odeljakXIII Kp. 6 /pasus 328i dallel. t*Up. Die Psychologieder UbertragungIII: "Kdnig und K6nigen"pasus410/. re2.Moit. :8,27. 202u,Phd,nomenologie der Geistesim Mdrchen. 2lukoliko ceo kvatemio Senke predstavlja konstrukciju koja proiziltzi iz mzlogasimetije, onda se "dobrommudracu" ovdemorapredstavitiodgovarajuiimradnihtonskilik. 22vid.ti Die Psychologie der (jbertragungs/pasus 425 i dalje/. 23U gnoziJustinusa.Videti I{yppolytu s, Elenchos,V,26, 32lp.I32l:
zatotk. rz,4.l 2sKol. 2,14: Hristosje poni5tio "povelju (chirographum) koja je bila izdataprotiv nas";"i on je uklonios putatako Stoje pridvrstio na krst". Rukopisje utisnut u telo. Ovo milljenje potvrdujeOrisius (AdAureliumAugustumcommonitorium de errore Priscillianisarumet Origenistarlmr,, p, 153),kadakaZeda po mi5ljenju Priscillianusa dula na svom silasku kroz sfere u rodenjebiva uhvaienaod zlih sila i po volji pobednika(victoris principis)gurnutau razliditatela na kojimaje "rukopis"ispisan. Delovi duBe(membraanimae)dobijaju boZanskichirographum, delovitela (membracorporis)opisanisu znacimazodijaka(caeli sigma). 26Dq GeistMercurius. "rJp.PsychologieundAlchetniesl, l3l. 28ouo se dogodilo u Chrysopoeia/Gratarolus, Veraealchemiaeartisquemetalicae,citra aenigmata,doctrina,2 deo,p. 269b/, koju je AugurellusposvetiopapiLaw X. Ovdesenalazi jedno prizivanje "alma soror" Feba: "Tu quaque,nec coeptis
319
318
Cylleni audacibususquarn/Defueris,tibi nam puro de fonte perennis/Rivulus argentum,wlgo quod vivere dicunt, /Sufficit, er tantis praestat primordia rebus". il ti, Kilenije, odvaZnim poduhvatima nikadne budi daleko,jer tebije dovoljansadistoga izvorutrajanpotobii onogsrebrakoje se obidno'Zivim' nazivai na prapodetku tako znadajnihstvaristoji." 29U predelu ZaprdnogRimskog Carstvapostoji u ovom razvojujedna prazninakoja traje od 3. veka posleHrista do oko 11.veka,odnosnodo vremenaprvih prevodasaarapskog. 30sinonimje zmaj, zato Sto drakon (draco) ozna(avai zmrJu. 3loou je vaLila za zoon pneumtikotaton (najduhovnija Livotinjil' 32l*idoru. je
sin Vasilida. Videti Kliment Aleksandrijski (Clemens Alexandrinus)o Stromata,II, 20,1I3. "Dodaci" se sastoje u vrsti Zivotinjskih du5a,kao $to su wkovi, majmuni, lavovi
ird. 33KodValentinusasu "privesci"duhovikoji ulaze u doveka.ClemensAlexandrinuso1.c.,lT2 i II4. 34Tuko na primer trn Leviticum homiliae, y, 2 /col. 450/: "Cum ergo videas habere te omnia quae mundus habet, dubitare non debesquod etiam animalia, quae offeruntur in hostiis, habeas intra te." /Po3to,dakle, izgleda da u sebi irna$ sve $to ima sver,ne sme5 sumnjati u to da su i Zivotinje koje se prinose kao Zrtva u tebi./ 35lFaust "1.deo, Scenasa dakom./ 36Phr"t= Euphrat. 37 Dq Geist Merutrius. 38videti sL.257u: PsychologieunclAlchemie. 391...lp"uus 3571.
001...,sL.122,i /Jung,/ Der philosophische Baum /pasus 402i daIlel.
4lRipl"*ur Cantilena,Vers 28 i dalje,i ChymischeSchrifo ften, p. 5I ; Mylius, Philosophiareformata,p. t24. 42"T".ru- clara aqua paradisi inigandam" /zemlja koju treba poprskatibistrom vodom raja/. (IsacusHollandut, Fragmentumde lapidephilosophorutn)rri Theatr.chem.,L602rII, p. 142.)TractatusAristotelusad AlexandrumMagnum("conscriptus et a quodamChristianoPhilosophocollectus")u: Theatr.chem., (1622)V, p. 885,uporeduje"practicaAristotelis"sa vodomraja koja dovekadini "potpunim"(incolumem)i besmrtnim:"Ex hac aquaornnesveri Philosophivitam habueruntet divitias infinitas." /Od ove vode ie svi pravi filosofi imati Zivot i bezbrojnabogatstva./ 43Didymosod Aleksandrijeo De trinitate,col.456. 44A-btorius, Explanationes in Psalmos,Ps.45, tl,p.337. Up. Rahner,Fluminade ventreChristi,p.269 i dalje. 45Sophia, p.9. 46lapis se sastojiod detiri elementa,kao i Adam. SrediSte kvadraturekruga jeste "mediator,pacemfaciensinter inimicos sive elementaut convenientiamplexuse invicem giligant" Posrednikkoji sklapamir meduneprijateljimaili elementimakako bi se voleli u harmonidnomzagrljalul.(HermetisTrismegistiTracp. 691). tatusaureus,u:Theatr. chem.,1613,IV, o'rJp. dokazeza to u: PsychologieundAlchemie,passim, asMylior (Phit. ref,, p. 15) identifikujeelementekoji konstitui3ulapis kao corpus,spiritusi anima:corpusje materia,to jest zemlja,spiritusje "nodusanimaeet corporis"lvezaizmedu duSei telal i odgovarastogaignis medius/srednjojvatnl. Voda i vazduhkoji zapravopripadajuanimi sutakode"duh". Redje o tri "pokretna"elementa,nasuprotj ednom nepokretnom. 49/I,rrt"ronaBiblij a/.
320 'Atch. SOO*tanesov citat u: Zosimos, Sur l'art (Berthelot, grecs,III,VL 5 (pp. I2l-129). SlAuroroconsurgens llu: Art. aurif,I, p. 208. "Up. s tim moja izlaganjao znadenjuglaveu: DasWandlungssymbol in der Messe."Aput" zna$ i "podetak",napr.caput Nili, izvor Nila. 53Theatr. chem.(1622)V,p. 150i dalje. S4Berthelo t,l.c.,III, x,l lpp,144-1461. 55"Uou*estlapis,unamedicina,unumvas, unumregimen, unaquedisposito."/Jedanje kamen,jedna medicina,jedan sud, jedan postupaki jedan propis./(Rosarium philosophorum u: Art. p. aurif,II, 206.) "In aquanostrafiunt omnesmodi...In dicta aquafiunt tanquamin vaseartificiali, quod est maximumsecrefum." AJ na5ojvodi nastajusve stvari...U redenojvodi nastaju posudi,3toje jednaveomavelika tajna./Mylius, kao u ve5tadkoj p. Phil. ref,,, 245) "Vas philosophorumest aqua eorum." Sud filosofaje njihovavoda(1.c.,p. 33). Ova redenicapotideiztraktataHoghelandesalLiber de alclmniaeclfficultatibus/u: Theatr. chem.(1602)I, p. 199.Tamosespominjei: "Sulphuritemvasnaturaea Lullio... nominatur"./SumporLullius nazivai sudomprirode/; takodei oznakaz vas kao "ovum" od Haly-a. Jajeje n&Laj i sud istovremeno.Vas naturaleje aqua permanensi u: Art. aurtf,I, p. 203). "$irie" filosofa.(Auroraconsurgens 56caesariusHristerbacensiso Dialogusmiraculorum,Kp. XXXtr i XXXN. 57KodOlympiodora sudpromenajeste phiale sphairoides /sferidnafiala/ ili organonkyklikon (aparatkruZnogoblika) (Berthelot,1.c.,II, IY,44lpp.96-1051). ad similitudi"Vas spagiricum nem vasis naturalis esseconstruendum.Videmus enim totum eaelum et elementasimilitudinem habere sphaericicorporis." /Spagirijskisudbi trebaloproizvodititako da lidi na prirodni sud. Vidimo, naime, da celo nebo i elementiimaju slidnostsa ok-
321 ruglim telom./ @orneusoPlrysicaTrismegistiu: Theatr.chem., 1602,I p. a30), "Totiusmagisterijfinis huius est,ut Mercurius caelicapositus",Afuajcelogovogresit in sphaera Philosophicus mek-delasastojise u tome da se filosofski Merkur stavi u nebesku kuglu/ (1.c,, p. 499). Trevisanus oznadavavas kao "rotundumcubile" (okrugli bradnikrevet).De alchemialiber v p. 790,) Theatr.chem.,1602,I, 58D, tronrmutatione metallontm,u'.Theatr.chem.,(1602)
r.s74.
5eTheatr, chent.(1613)IV, p. 691. 60"N.. alius estin toto mundoquarendus" /I u celom svetu nemaStadrugoda setraZil(1.c.,p. 789).Pelikanje posudaza destilaciju kod koje destilatne tedenapred,vei sevraia u tbuh retorte. Time se predodavaproces osve5iivanjai reaplikacije morti svesnihuvidana nesvesno. "Pristinamvitaeincolumitatem/ iam proximis/ restituit" /"Onome koji je blizak smrti on vl ,da neokmjenostranijegZivota",kaZeautoro pelikanukoji, kao Sto alegorijuHrista(1.c.). se zna,predstavlja utup. Psychologie undAlchemie(pasts177). 62"Okoltoimagijskibroj sedam"11.c,,p.7901. On, naime, slova,F i G koji preddodajedva u gomjemprikazuizostavljena stavljajugomjei donje. 63lPractica lArt.Aurif,I,p.324. in artemalchenricamt: 6atLibudealcemiaedfficultatibusu: lThaetr.chem.(1602) I, p. 199. utup. satim Psychologie unclAlchemielpasus338l. 67'rtr1*5 instiniti,tajni sud,kao i filozofskivrt, u komena3e u: Mus Sunceizlazi i podile se." (Metallorummetamorphosis p.770). Iterm., 68lDaida senapravisudna nadinjednogheruvima,koji je ruku koje privija: iznad slika BoZija,i ima Sestkrila, kao Sestoro
322 togajednu okruglu glavu...I sipaj u ovaj sudpomenutuvatrenu vodu./La Yertuet la propridtdde la quinteessence, p.26. 69"...quia (vas)estunam quo in sunttria, scilicetaqua,aer et ignis: quae sunt tria alembicavitrea, in quibus genitusphilosophorumgeneratur.propter quod nominaveruntTincturam, sanguinenr, et ovum." (Art.aurif,I, p. 203). 7Ovidisliku u: Paracelsus geistige als Erscheinung. TlKlur. vendanjai stanovanje. T2Psychologie der (]bertragunglpasus433i datrjel. "tJp. satim mojeizlaganje1,c./pasus438/. 'orJp.kauzistidkipfikazu: Psychologieund Alehemie/II,: "Simbolisnovau procesuindividuacije"/, Redesepojav$ujui trijadskisimboli. TsGnostidkikvatemio je, naravno, vremenskimladi nego Horusovodetvorstvoo ali psiholo5kistariji, s obziromda Zenski elemenatopet dobija svoja prava nasuprotpatrijarhalnomHorusovomkvaterniju. zmija. ]!nuo na primerEskulapovai Agatodaimonova 77s.he"f, Die Gestalt des Satansim Alten T'estarnent, p. 151i dalie. 78'iBlagosloveno zeleno".Tekstglasi: "O benedictaviridiquae taso cunctasres generas: undenoscasquodnullum vegetabile, atquefructusnullus apparetgerminando,quin sit ibi viridis color. Similiter scias,quod huius rei generatioviridis est, quare Philosophi germen ipssum appellaverunt".lO blagosloveno zelenoti koje stvaraB svestvari:iz togaie5 prepoznati da nijedna biljka i nijedanplod u klici ne nastajedrugadijedo u zelenojboji. Isto tako trebada znaSda je nastajanje ovih stvarizeleno,zbog degasuga filosofi nazvahklicom.'i(R os.phil. u: Art. ourtj ll, {. 220). tn.Up.Ostanesov citatkod Zosima (BerthelotAlch.grecs, III, VI, 5 pp. 121-130). 8oD.,rrr"n,Sechaig(Jpanishad's des Vecla,Index s.v.
323 8loudr bi se mogla videti naznakarotacije kao principa materija. 82Pr*-u jednom izveStaju Damdad-Nask(ReitzensteinSchaeder,Studien zum antiken Synkretismusaus lran und Griechenland,p. 18).Gayomardje pradoveku teozofijskojformi zaratustridkogsistema.Yima je nasuprottome pradovekstare asirskelegende.Njegovo ime je Yimd ksha0t6= blistavi Yima. PremaMinokhiredumetali su stvoreniod njegovogtela, (Kohu{ Adamssage,pp. 68 i 70). Prema Die talmudisch-midraschische Gayomardovo telo sa sastojalood metala. Velikoj Bundahiini premier (Chistensen,Les Typesdu Homnteet du premier roi dansl'histoirelegendairedeslraniens,p. 201). 83lTimaios, 8, p. 521. 8adovekne raspolaZeonom Sirinomsvestikoja bi bita potrebnaza realizacijustvarnih suprotnostiu ljudskoj prirodi. Njihova napetostostajezato nalve(imdelomnesvesna,ali moZe ranjivo mesto da sepojavi u snovima.Zmija po tradiciji oznadava u doveku: ona personifikujenjegovu Senku,to jest njegovu U ovom poslednjemse,naime,krije najveia slabosti nesvesno. je podloZnostsugestijama. Delovanjesugestije opasnost,a to dinamike.Ukoliko je ona podivana pokretanjujedne nesvesne utolikoje delotvomija.Zato sa sve veiim rascevi5e nesvesna, psihidkeinfekcijei time rasteopasnost pom svestiod nesvesnog masovne psihoze. Gubitkom simbolidkib ideja poruSeni su mostovi prema nesvesnom.Tada vi5e nijedaninstinkt ne pruZa za5tituod nezdravihideja i Supljihparola.Razumbez tradicije i bezinstinktivnepodlogenije za5tiienni od kakvogapsurda. 8s"Ti ko.lipodraZava5 deloprirodemora5lr;aLitidetiri lcruga koja iznutra pokreie laka vatra.NajniZi se odnosina Vulcauusa, dok drugi predodavaMercuriusa;treii predstavljatunu; tvoj detvrti Apollo razrrmese i kao vatraprirode.Neka taj lanacvodi tvojerukedok delaS."(EmblemaXVII, p. 49). 86n.".,p.501.
324
87n.".1 88vig.nerus daje sledeiikomentar: "Quadruplexautemignis constituitur,quorumprimusestmundi intelligibilis, qui totus lumenest,altercaelestisqui de caloreet lumineparticipat:tertius elementarisinferior luminis caloris et ardoris:quartusest Infernalis intelligibilis oppositus,ardoriset incendii absqueullo lumine". Natra je detvorostrukosazdana.Prvo, od sveta,to je razumljivo,to je sve svetlost;drugoje nebesko,udestwjeu toploti i svetlosti;treie, elementarno, ima manjesvetlosti,vreline i jare; detvrto,podzemno,suprotstavljeno je razumljivom,ono ima jaru i vrelinuoali je bez ikakve svetlosti/ (De lgne et sale u: Theatr.chem.,1661, VI, p. 39). 89"Inestcuiquerei" /U svakojje stvari/. 90"Culo,cinerumet balneorum" /Vrelinapepelai kupatila/. 9l"Excruciatcorpora,estdraco"/Mudi telo,to je zmaj/. g2Nu;rt*i.ji izvorje, koliko se zna,Heraklit. 93Turbo (izd.
Ruska), Sermo XLI[, p. I49,30 i dalje: "Sumpori su du3ekoje su bile skriveneu detiri tela (elementa)". gac. E. Stahl (1660-1734)je pretpostavljaoda sva tela koja gore (tj. koja oksidi5u) sadrZe jednu vatrenu materiju. pretpostavljalo se da je ona bez teLine,ili da dak posedujenegativnu teZinu. Videti II. E. Fierz-David, Die Entwichlungsgeschichte der Chemie,p. 148 i dalje. 9sPriholo5kije, medutim, primitivna teorija o mani mnogo starija.Ali, redje o naudnimpojmovima. U jednadini sulfur : anima sadrZanje jo5 deo iskonsketeorije o mani. Karakteristidnoje da se ranije mana pogre$noshvatalakao animistiika. 96vut u kao duhovna, drugi elementi kao materij alni; Zem[a kao nepokretna,drugi kao pokretni. th. Biih-e naziva"vatru vedite prirode,,,,detvrtimlikom,,. (Rabulaprincipiorum,4I u: De si.gnatuiarerLtm,p.279).
325 g8Nedovol,lno obja5njeno udenje Sabelliusa (podetak 2. veka) o pred-svetskom Monasu, tom "iutljivom nedelotvomom bogu" i njegove tri Prosope (nadini pojavljivanja) ostav$a moguinost za kvaternaridnoshvatanje.Tako Joachim von Flores prebacujePetrusu Lombardusu "Quod in suis dixit Sententiis, quoniam quaedamsurlma res est Pater,et Filius, et Spiritus Sanctus et illa non est generans,neque genita, neque procedens:unde asserit,quod illae non tam Trinitatem, quam quaternitatemastruebat in Deo, videlicet tres personas,et illam communen essentiam quasi qurtam..." lDa je u svojim sentencijamarekao da postoji jedno najvi5ebiie, Otac, Sin i Sveti Duh, i da ono niti stvara,niti je stvoreno, niti proizllazi; pri demu on /Joahinr/ dodaje da onaj nije pripisivao Bogu trojstvo koliko detvorstvo,naime, tri lidnosti je ono zajednidkobiie gotovo kao detvrto.../(Concilii Lateransis IV. a. 1215. decretau: Denzinger, Enchyridion Symbolorum et defi,nitionum,p. l2l). Ukazujem ovde na psiholo5karazmiSljanja koja sam iznosio u svojim istraZivanjima o tojstvu. (Yersuch zu ei ner 4y cho Iogi schen D eutung des Trinit ritsdogmas) . "Up. Der Geist Mercurius. I 00Relativnodiferencirane funkcij e i j ednanadiferencirana, "manje vredna" funkcija. (Videti Psychologische Typen i dijagrame u: Jolande JacobioDie Psychologie C. G. Jungs.) lolZu, Empirie desIndividuationsprozesses,slika 2. 'o'1."., slika 4 i tekst uz nju. l03cirisku centralna biblioteka, zbirka grafika Vx 606. Videti tablu II. lwRealencyclopaedie fur protestantische Theologie fV, p. 173,s.v. lo5Hornack, Ichrbuch der Dogmengeschichtel,p. 334. l06Poriuuse na rekonstrukciju Uhlhorna (Realencyclopaedie,l.c.).
326 l07Dabi seizbeglinesporazumi Zelimda naglasimda seraj ovdene pojavljujeu prenesenom znadenjukao "buduienebo"ili kao boraviSteblaZenih,vei kao zemafiskivrt Eden. 108P.*., gorevi5eputaspomenutom phylokrinesisu. l09S kontinuumau mo,izuz.tkom vrcmensko-prostornog ernoi fizici. 'lljlsynchronizitdt als ein Prinzip akausale Zusammenhiinse/. - trt /Physikund Phylosophiep, 220:"Dogadajbez razloga"; takodep.253.1 ll2N.porr.dni razlogjeste ditauje na3egpisma na desnu stranu.Na desnoj strani vlada takoreii svesnirazum.Desnoje pravo,pravedno,pravilno.Levoje naprotivstranasrca,emocionalno, ' tamogdedelu.jenesvesno. tt3z; Emptiie des Individuatiansprozesses(Jber i MandalasylTtpolik, slike 20, 41,59 i 60. 'tt4Psychologie und'Alchemie/pasus18gi 209JRedje o detiriregiminai dispositiones. I lS"Rasworii udvrsti". 116lAltosprachZarathustra, p. 382i dalje/ ll7c"rnurn, AtomicEnergt in Cosmicand HumanLfe, p. 72. llSAnonimni haranijski traktat naslovljen Liber platonis quartorumu:Theatr.chem.(1622)V, p" 114i dalje.Verovatnoje u 12.veku prevedensaarapskog . Up. PsvchologieundAlchemie, pasust66idahjel. llgFludd, De animaeintellectualis scientiasevgeomantia 16lpp.35i dalje/. l20Arit*ologia,sive De abditisnunNerorum mysteriisp.260 i dalje.Za ovo ukazivanjezavaljujemse g-dici Dr. M. - L. von Franz. t"r.".,p.266.
327 f 22Potvrde za ovo nalazese u: Psychologie und Alchemie, pnssim. 123 De curculophysico quadrato,p. 16.
p. 17. "0r."., l25r'gou
zlatna kuia, dva puta podeljeni krug, detvorougaonafalanga,zid, bedem,detvorostrukiborbeni poredak" p 19) /poimoyj u tekstunisu povezani/. t'owilhelm und Jung, Das Geheimnis der Goldenen ljlilte,gr111. "'Berthelot Alch. grecs,II, 44 lpp.96-1051. "'lPhysica genesisu: lTheatr. chem. (1602) I, pp. 391 i
42s.
129 La Yertu et la propri\td de la quinte essence,p. 26.
XV
ZAVRSNAREC r.U Svajcarskoj knjiZevnostiistideseSpittelerovImago. 'Hurwitz, Archetypische Motive in der chassidischen Myslift, Kq. VI. 'Ovom temombavi se opSirnaoksfordskadisertacija Amy f , Allenby-a, A PsychologicalStudyof the Origins of Monotheism.
