SADRŽAJ UVOD....................................... UVOD.............................................................. .............................................. ................................................................. .......................................... 2 1. GLOBALIZA GLOBALIZACIJA CIJA I TEHNOLOŠK TEHNOLOŠKII RAZVOJ... RAZVOJ........ .......... .......... ......... ......... ........... ............... .............3 ....3 1.1. Proce !"o#$"%&$c%'e......................................... !"o#$"%&$c%'e................................................................ ..............................................3 .......................3 1.2. O(r)%*% r$&*o'......................................... r$&*o'................................................................ .......................................... ............................... ............++ 1.3. ,-"%/$c%o/$"/e 0o$/%'e % r$/e (%re0/e %/*e%c%'e.......................... %/*e%c%'e.......................... 1.+. Te4/o!"o#$"%&$ % e4/o/$c%o/$"%&$.............. e4/o/$c%o/$"%&$..................................... ..........................................5 ...................5 2. UPRAVLJA UPRAVLJANJE NJE TEHNOLOŠK TEHNOLOŠKI, I, RAZVOJE, RAZVOJE, PREDUZE6 PREDUZE6A.......... A.................7 .......7 2.1. Te4/o"o!%'$ % 0o/0-re//o........................... 0o/0-re//o.................................................. ....................................... ......................7 ......7 2.2. Sr$e!%'e e4/o"o80o! r$&*o'$............................................. r$&*o'$................................................................... ......................12 12 2.3. Sr$e!%'0$ $/$"%&$.................................... $/$"%&$........................................................... .............................................. ..........................13 ...13 2.+. De9%/%$/'e e4/o"o80e r$e!%'e.............................................. r$e!%'e...............................................................1+ .................1+ ZAKLJU:AK............................. ZAKLJU:AK.................................................... .............................................. ............................................................15 .....................................15 LITERATURA................. LITERATURA........................................ .............................................. .............................................. ................................................1; .........................1;
1
UVOD Pod uticajerm brojnih faktora iz okruženja savremena preduzeća koriste nove poslovne modele tražeći vrednije izvore načina za sticanje konkurentske prednosti. Organizacije koriste strateške aiijanse za razvijanje prednosti u inovacijama, troškovima i kvalitetu. Ostvarivanje potencijaine sinergije ovih alijansi zahteva od partnera da razvijaju dugoročne odnose. trategijske alijanse imaju ulogu i značaj u razvijanju novih tehnologija kao osnove za sticanje konkurentske prednosti. !lobalizacija tržišta i tehnologije potencira problem da li i kako opslužiti veći broj tržišnih segmenata u situaciji kada se, zbog promene kritičnih faktora poslovnog uspeha, sužava okvir za sticanje konkurentskih prednosti, kao uslova za obezbe"ivanje vitalnosti preduzeća. #li i favorizuju dva naizgled dijametralno suprotna trenda$ zaoštravanje konkurencije i intenzivna medukompanijska povezivanja i umrežavanja. Ovi trendovi su me"usobno povezani i uslovljeni razvojem informacionih tehnoiogija i novog fenomena tehnološke konkurentnosti kao dominantnog preduslova poslovnog uspeha i unapre"enja profitabilnosti preduzeća.
2
1.
GLOBALIZACIJA I TEHNOLOŠKI RAZVOJ 1.1.
PROCES GLOBALIZACIJE
!lobalizacija je pojam koji koristimo da bismo opisali promene u društvima, kulturi i svetskoj ekonomiji koje dovode do dramatičnog porasta me"unarodne razmene %u trgovini. &ulturi, ljudima, idejama i sl.'. !lobalizacija se često posmatra iskljućivo sa gledišta ekonomije i tada se u prvi pian stavlja njen učinak na libemlizaciju trgovine odnosno razvoj slobodne trgovine. (prkos tome, globalizacija obuhvata mnogo šire aspekte društva. )ermin globalizaciia je prvi put upotrebio profesor ). *evit sa +arvardske škole za biznis -/. !odine, kako bi opisao finansijsko tržište. 0akon toga je termin bio prošinen na delovanje mullinacionalnih kompanija. !lobalizacija može da se odnosi na$ stvaranje globalnog sela 1 zbližavanje različitih delova sveta, sa mogućnostima za veći protok i razmenu pojedinaca i ideja, uzajamno razumevanje i prijateljstvo me"u stanovnicima sveta, kao i stvaranjc globalne civilizacije2 ekonomsku globalizaciju 1 koja ima četiri oblika, a to su protok dobara i usluga, tzv. slobodna trgovina, protok ljudi migracija, protok kapitala i tehnologija. Posledice ekonomske globalizacije su pojačane privredne veze i opšte povezivanje i jačanje privrcdnih subjekata, te erozija nacionalnih suvereniteta u ekonomskoj sferi. 0a polju softvera, globalizacija je tehnički termin koji kombinuje razvojne proccse na internacionalizaciji i lokalizaciji softvera2 globalizaciju u menadžmentu 1 globaiizacija je marketinški pojam koji označava rast i širenje medunarodnog tržišta dobara. 0a primer prodaja aulomobila, sapuna ili hrane na razlićitim kullurnim prostorima, a uz korištenje iste kampanje. uprotan pojam, u ovom smislu, je internacionalizacija, koja podrazumeva aknvnosti multinacionalnih kompanija na lokalnim tržištima koje su prilago"ene skrojene po meri, potrcbama i kulturi lokalnih tržišta2
negativne efekte profitnih multinacionalnih korporacija 1 korištenje pozamašnih i složenih pravnih i finansijskih sredstava u svrhu zaobilaženja lokalnih zakona i standarda kako bi se manipulisalo lokalnom radnom snagom i uslugama protiv njihovih sopstvenih interesa.
!lobalizacija je prepoznailjiva po mnogim trendovima od kojih se većina razvila nakon 3rugog svetskog rata. 0ajopštije, to su uvećavanje protoka dobara, novca, inrormacija i ljudi, razvoj tehnologija, organizacija, pravnih sisiema i infrastrukture kao glavnog nosioca ovog pokreta %na primer internet'. 4rojne diskusije o ekonomskoj globalizaciji koje su se intenzivirale --51ih podstakle su i obuhvatile značajno pitanje uloge tehnologije u privrednoj i ekonomskoj intemacionalizaciji. 6oć inovacija, u čijoj osnovi su znaćajni tehnološki i finansijski resursi, dobila je puni izraz i podsticaj tokom drugog svetskog rata. !odine koje su usledile oznaćile su krupne investicije u inovacije i značajne tehnološke promene. 0ova
3
decenija je označila okretanje ka kooperativnim modelima u globalnim svetskim razmerama, kao prirodna posledica potrebe da se troškovi i rizici makroinovacionih projekata raspodele na vcći broj učcsnika i da se postigne potrebna koncentracija kritične mase znanja, sposobnosti i resursa za ostvarenje uspešnih inovacija. Odsustvo ili veoma ograničena državna intervencija na planu inovacija i krupnih tehnoloških promena dovela je do globalizacijc, intemacionalizacije i jačanja moći multinacionalnih kompanija. )ehnonacionalizam se smatra nužnom pretposlavkom za osivarivanje istinskog tehnoglobalizma. 0ove informacione tehnologije radikalno menjaju uspostavljene odnose i zahtevaju brzo rešavanje mnogih pitanja na nivoima$ države, društva. privrede, pojedinih grana i preduzeća. 3inamika i promene tehnologije otvaraju diskusije oko toga da li jc dominanina konvergencija ili divergcncija inovativnih sposobnosti u svetskim razmerama i kakva nas budućnost u tom pogledu očekuje. Ovim se otvaraju brojna složena pitanja na koja se jcdnoznačan odgovor teško nalazi. )ehnološka konkurentnost firme, inovativna organizacija, oslonac na strategiju lidcra, ukazuju na zahteve kontinuirane tehnološke inovativnosti, prcduzctništvo, liderstvo koji predstavljaju stožere uspešnosti, profitabilnosti i nužno opredeljuju moć tržišnih pobednika. Potvr"ivanje svih funkcija i delova organizacije zahtevima oslvarenje strategije lidera znači i uvažavanje znanja kao kritičnog faktora. )o uslovljava potrebu uspostavljanja učećih organizacija, jer u oštrim, konkurentskim uslovima savremenih mc"unarodnih tržišta samo oni sa kritičnom masom znanja koje generiše pouzdani i neprekinuti lanac inovacija mogu da računaju da utakmicu neće izgubiti i da ćc dugoročnije ostati u areni konkurentske borbe. Poslednje decenije označilc su nastanak novog tehnološkog režima, nove tehnološke paradige uslovljene kvalitativno novim svojstvima tehnologije$ prodornost, frekventnost promena %turbulentnost'. fleksibilnost, integrisanost i zadiranje u sve pore društva. 0a nivou organizacije promene koje uslovljavaju mogu se označiti kao revolucioname i radikalne, jer nije više reč o tome da organizacije što uspešnije tehnologiju prihvate i primene pre svega i najčešće u domenu uticaja proizvodnih sistema, već da se one transformišu u celini. )i proccsi nazvani su reinžinjering, restruktuiranje, strategije preokreta, ostvarenje totalnog kvaliteta, visoko responzivne organizacijc, učešće organizacije, inovativne tehnologije. 1.2.
ODRŽIVI RAZVOJ
6ultinacionalne kompanije kao izraz globalizacije sveta su, prema modernim shvatanjima, multinacionalna preduzeća ili transnacionalne kompanije koje su investirale u aktivnosti van granica sopstvene zemlje i ostvaruju kontrolu nad operacijama u inostranstvu, uključujući tu i proizvodnc operacije. Ove kompanije se javljaju krajem 787 veka kao prirodni nastavak ranijih preduzeća za invcsticije i trgovinu u bliskoj vczi sa krupnim hijerarhijski strukturnim industrijskim kompanijama visokorazvijenih zemalja. 8nformacione tehnologije na nov način globalizuju svet putem
4
mreže, virtualnih alijansi, strateških partnerstava i sve razu"enih oblika zajedničkog povezivanja na opštem, globalnom, me"unarodnom, svetskom planu. 9ksplozivni rast stanovništva i ubrzani razvoj tehnologije dovode do zgušnjavanja, sužimanja i komunikacionog umrežavanja svetskog prostora što se sagledava u budućnosti kao njegovo pretvaranja u globalno selo. Potrebe za kreiranjem novih filozofskim tumačenjem, za dubokim izmenama klasičnih pogleda i stavova, za uspostavljanjem novih vladajućih paradigm, namcćc se kao nužnost savremenog razvoja. (loga tehnologije kao sile prestiže, konkurentnosti i bogatstva privrede i zemalja dovodi do postavljanja dva, na prv i pogled oprečna zahteva$ da se neprestano oživljava preduzetništvo i preduzetnički duh kao odgovor na sve veći intenzitet globalnc konkurentnosti, da se ostvari sve veći društveni uticaj na to kako se upravlja tehnologijama i prduzećem i njegovim mestom u postindustrijskom društvu.
Pažnja društva sve više se usmerava ka prevazilaženju negativnih nuz1proizvoda isključivo profitno orjentisanog ponašanja$ zaga"enosti okoline, fiuktuacije u privrednoj aktivnosti, inflacije, monopolostičkc praksc, manipulisanja potrošačima kroz veštačku zastarelost proizvoda, preterane reklame, niskog kvaliteta usluga posle prodaje proizvoda. ve to se doživljava kao previsoka ccna za održavanjc uslova laissez1faire i slobodnog preduzetništva. Potreba da se smanji jaz izme"u tehnologije i organizacije kao opšteg okvira za osmišljenu, svrsishodnu primenu tehnologije u korist čoveka i u skladu sa svim njegovim potrebama i ciljevima, otvara dve mogućnosti$ stroga kontrola i upravljanje svim polugama nastanka, razvoja i primene novih tehnologija što bi vodilo usporavanju stope tchničkih promena, akceleracija stope organizacionih i društvenih promena kao okvira za osmišljenu i korisnu primenu novih tehnologija.
Potrebno je delovati u oba pravca istovremcno sa ciljcm da se ostvari održivi razvoj kao paradigma kompromisnih težnji da se uravnoteže zahtevi i uticaji mnoštva faktora tehnološkog razvoja informacionog društva. ( razmatranju prve mogućnosti ukazuje se na prirodne granice sadašnje ubrzane stope razvoja vezane za pojavu saturacije ideja, motivacije ili usporavanje tehnološkog rasta izazvanog ideološkim ili religioznim restrikcijama. Pored prirodnih, me"utim, nameće se potreba ugra"ivanja svesnih, namernih upravljačkih mehanizama koji bi obezbedili sigumiji tehnološki prodor :zdravih: i u značajnoj meri smanjili pojavu nepoželjnih, štetnih tehnologija u primeni. &ada je reč o drugoj mogućnosti, informacione tehnologije se organizaciono i društveno uslovile evoluciju kompleksnih sistema za koje se sagledava kretanje izme"u centralizacije i decemralizacije, stroge kontrole i potpunog odsustva hijerarhijc, konvergencije i divcrgcncije, koncentracije i potpune disperzije. 3anas deluju simultano snagc koje su suprotne po svom delovanju uglavnom zahvaljujući infomiacionim tchnologijama$ odvajanje %fragmentacija' i integrisanje, lokalizovanjc i globalizacija, decentralizacija i centralizacija, konvergcncija i divergencija, po mnogim društveno1ekonomskim i organizaciono1upravljačkim karakteristikama.
5
1.3.
MULTINACIONALNE KOMPANIJE I STRANE DIREKTNE INVESTICIJE
6ultinacionalne kompanije %)he 6ullinacional ;ompan<' su više nacionalna preduzeća koja ujedinjuju proizvodnju i ponudu velikih količina robc u višc država i predstavljaju vrlo važne činitelje svetske privrede. ( njima je koncentrisan capital, znanje i veliki broj zsposlenih. Primami cilj preduzetnika jc povećanje protita %dobiti' i akumulacija kapitala putcm viška vrednosti u proizvodnji. ( trenutku kada se kapital u matičnoj zemlji ne može povećati novim ulaganjem, traže se nova povoljnija tržišta i sredstva prebacuju izvan državnih granica. )ako nastaju multinacionalne kompanije koje kontrolišu proizvodnju nekog proizvoda u više zemalja i kao takve postaju važan činitelj globalnog povezivanja. 0ajviše multinacionalnih kompanija ima svoje sedište u tri najrazvijenije regije$ u #31 u i &anadi, =apanu, >apadnoj i evernoj 9vropi. Prema podacima iz --. !odine od ?55 najvećih multinacnionalnih kampanija, njih ?@ ima sedište u #31u, u =apanu kompanija, a zatim u zapadnoevropskim državama. ( svetu danas postoje multinacionalne kompanijc vertikalnog i horizontalnog tipa. 6ultinacionalne kompanije temelje svoju proizvodnju na primeni visoke tehnologije i relativno jeftinoj radnoj snazi. Aazvoj tehnike i tehnologije omogućava im da delove nekog konačnog proizvoda proizvedu na raznim stranama sveta tj.u zemljama u kojima je to najjeftinije. 6ultinacionalnc kompanijc najveći značaj imaju u hemijskoj, elektrotehničkoj i automobilskoj idustriji. (z proizvodne postoje i uslužne muliinacionalne kompanije, me"u kojima vodeća mesta zauzimaju banke, osiguravajuća društva, lanci hotela. trane direktne investicije %38' su imalc dve ključne funkcije$ prvo, Birme industrijskih zemalja su putcm 38 crpele značajne resurse iz drugih zemalja, posebno manje razvijenih. 3ruga funkcija 38 bila je traganjc za novim tržištima, a putem direktne investieije se nastojao da ostvari cilj porasta prodaje industrijskih proizvoda stranim kupcima. ( početku se ulagalo u kancelarije za prodaju i skladišni prostor da bi se kasnije putem 38 preselila i proizvodnja za strana tržišta u te zemlje. 0a taj način su 38 zamenile trgovinu u razvijenim zemljama. Porezi i carine na uvezenu robu su, na primer, podsticale investiranje multiiucionalnih kompanija u proizvodnju u lokalnim sredinama u inostranstvu. )okom @51ih i 51ih godina dolazi do globalizacijc svetske privrede, javljaju se jaki konkurenti kao što su =apan, 9vropa i novoindustrijalizovanje zcmlje koje doživljavaju brzi razvoj. Priroda me"unarodnog konkurentskog okruženja se menja dramatično tako da su mnogc firme uspostavile me"unarodno poslovanje. =apan polako preduzima dominaciju u pogledu svetske 38. #lijanse i kooperacija u najnovije doba znače potrebu da se dodajc sposobnost, kompetentnost i moć koja okuplja i najljućc konkurente u naporu da se stvore nove prilike i šanse u budućnosti. Pri tome se mora praviti razlika izmc"u kompanija sa globalnim operacijama modemog doba i onih vezanih za multinacionalne operacije. !lobalne operacije se koordiniraju u okviru mrcžc i tu je osnovna distinkcija. 6režc unapre"uju isporuke i snižavaju troškove zahvaljujući činjenici da se putem mreža$ objedinjuje tražnja i povećava obim što smanjuje troškove i
6
optimizuju$ odabiraju mesta na kojima će se obezbe"ivati proizvodiCusluge za različite kupce prema njihovim specifičnim zahtevima, uslovima i kriterijumima oplimizacije ulazno1izlaznih performansi.
trateški ciljevi i aktivnosti globalnih mreža imaju dosta sličnosti sa ciljevima i aktivnostima multinacionalnih kompanija, ali se u mnogo čemu i suštinski razlikuju. 3alji razvoj globalnih operacija i mrcža potsiaknut je i u osnovi opravdan usled dvc ključne prednosti$ omogućavanje globalnog učenja i racionalizacija globalne mreže ponude.
a povećanjem broja strateških alijansi me"u internacionalnim partnerima, razvijaju se nove organizacione i upravljačkc sposobnosti, ubrzava razmena znanja i iskustva. 1.4.
TEHNOGLOBALIZAM I TEHNONACIONALIZAM
)ehnoglobalizam naglašava potrebu koncentracije tehnloških sposobnosti na globalnom planu me"u različitim akterima, institucijama, regionima i teritorijama. Procesi globalizaije se sagledavaju i sve intenzivnijim oblicima me"usobne saradnje, mreža i kooperacije me"u firmama koji se u osnovi grade na interesima jačanja njihove tehnološke moći kojom one grade ključne, konkurentske kompetentnosti i željenu poziciju na svetskim, globalnim tržištima. )ehnološko jačanje se ostvaruje putem$ +orizontalnog umrežavanja koje poprima različite oblike me"usobnih odnosa u koje firme stupaju, sve do mogućnosti kupovine druge firme radi ostvarivanja ciljeva tehnološke konkurentnosti. Aadi se najčešće o potrebama diversifikovanja tehnološkog profila, stvaranja multibiznis kompanija, ostvarivanja sinergije od lako uklopljenih diverzifikovanih poslova ili raspore"ivanja poslovnog rizika na više različitih delatnosti. Dertikalnim povezivanjem, u lancu vrednosti se kroz čvršću saradnju sa dobavljačima i kupcima grade konkurentske prednosti i tehnološki jača program proizvoda i usluga.
aradnja u domenu istraživanja i razvoja, firme ostvaruju konkurenciju potencijala za tehnološki prestiž u budućnosti, kao moćno oružje konkuentnosti na duži rok. 0ajčešće se pominu strateške alijanse u kojima je ključno ostvarivanje što transparentnijih kanala za razmenu tehnologija, znanja, sposobnosti, veština orijentisanih, pre svega, ka združivanju tih moći u naporu da se ojačaju kreativne, inovativne snage kao garant tehnološke konkurentnosti u budućnosti. Birme stupaju u odnose me"usobne kolaboracije po bilo kojoj od gore navedenih mogućnosti najčešće bez obzira na geografski položaj ili državnu pripadnost. vest tehnlogije i tehnoloških inovacija, iznikao iz potrebe primene naučnih saznanja u praktične svrhe, po prirodi stvari ne zna za granice, političke barijere.
7
)ehnonacionalizam je tumačenje tehnološkog razvoja kao autonomnog, obojenog nacionalnom pripadnošću, tetirorijalnom, regionalnom pripadnošću i položajem zemalja, uslovljeno definisanom politikom i strategijom, ekonomskim i društvenim ure"enjem odre"ene zemlje. )ehnološka globalizacija se ispoljava u sledećim pravcima$ internacionalna eksploatacija nacionalnih tehnoloških sposobnosti, kolaboracija me"u državnim i privatnim institucijama i organizacijama u pravcu razmene i razvoja njihovih znanja %knoE1hoE',
generisanje inovacijau više od jedne zemlje što se odnosi uglavnom na aktivnosti multinacionalnih kompanija.
)ehnonacionalizam je primarno okrenut ka uspostvaljanju planova, ciljeva i strategije ostvarenja razvoja u nacionalnim okvirima. 4udući da je tehnološki razvoj omogućio globalizaciju koja postaje sve više značajan factor ambijenta savremenog poslovanja, tehnonacionalizam i tehnoglobalizam su suštinski povezani i potpuno komplementarni koncepti. ( nastojanju da se ostvare nacionalni razvojni ciljevi, kompanije, privrede i države se oslanjaju sve više na globalnu strategiju koja otvara nove prilike i donosi značajne prednosti.
8
2.
UPRAVLJANJE TEHNOLOŠKI, RAZVOJE, PREDUZE6A
)ehnologijom, kao jednim od najbitnijuh faktora razvoja, preduzeće može upravljati i transformisati ga iz opasnosti u šansu za svoj poslovni uspeh. >ato rešavanje problema tehnološkog razvoja zahteva strategijski pristup. ( ovom delu proučavaće se proces upravljanja tehnološkim razvojem preduzeća preko formiranja njegove tehnološke strategije. )ehnološka strategija preduzeća predstavlja integralni deo njegove globalne razvojne strategije i definiše se kao dugoročno opredeljenje preduzeća prema mestu i ulozi tehnologije u poslovanju preduzeća. am postupak formiranja tehnološke strategije proučavaće se kroz strategijsku analizu i kroz definisanje tehnološke strategije. 8straživanje je pokazalo da osnovu formiranja tehnološke strategije treba da čini skup dugoročnih ciljeva preduzeća, sveukupni potencijal preduzeća kao i zahtevi okruženja. Od delovanja navedenih faktora zavisi da li će se preduzeće opredeliti za strategiju samostalnog tehnološkog razvoja, za kupovinu gotovih tehnoloških rešenja putem transfera ili za kombinaciju ova dva vida. Bormiranje strategije tehnološkog razvoja zaokružuje se procesom procene valjanosti odabrane tehnološke strategije. 3ati proces treba da se zasniva na adekvatnim, pouzdanim informacijama na osnovu kojih se porede ostvareni sa očekivanim rezultatima. 0ajvažniji pokazatelj valjanosti odabrane tehnološke strategije jeste njen doprinos ostvarivanju dugoročnih razvojnih ciljeva preduzeća. 2.1.
TEHNOLOGIJA I KONKURENTNOST
&onkurentnost može biti odre"ena kao stepen u kome neko preduzeće u uslovima slobodne trgovine i fer tržišnih uslova proizvodi robu i pruža najrazličitije usluge koje zadovoljavaju zahteve tržišta. &onkurentnost pod ostalim nepromenjenim okolnostima označava trajno povećanje produktivnosti rada, rast zarade kao i konstantno povećanje životnog standarda. &onkurentnost se označava kao sposobnost preduzeća da se takmiče sa konkurentima i na bazi uspešnosti ili Ftržišne konkurentnostiF proizvede i isporuči superiornu vrednost tržištu. 0a celokupnom tržištu konkurišu preduzeća različite snage i pregovaračke moći čiji je cilj uspešnije strategijsko pozicioniranje. &onkurentnost preduzeća se može meriti setom različitih parcijalnih pokazatelja$ ostvarenim učešćem na tržištu, uvećanjem profita, rastom broja zaposlenih, rastom investicija, brojem inovacija, rastom produktivnosti, rastom vrednosti akcija firme itd. &reiranje novih i usavršavanje postojećih proizvoda i usluga na temelju korišćenja znanja kao ključnog razvojnog resursa je osnovni način sticanja konkurentske prednosti preduzeća u novoj ekonomiji. &oncept konkurentnosti poslovanja najvećim delom se temelji na brzini kojom se može realizovati željena strategijska promena i to na vrlo širokom prostoru, koja je po pravilu najdirektnije povezana sa razvojem i primenom
9
novih tehnologija i kreiranja novih proizvoda. 0ove tehnologije omogućavaju efikasnije iskorišćavanje postojećih resursa kompetencije iCili kreiranje konkurentskih prednosti na temelju potpuno novih faktora. &ljučne kompetencije preduzća sve više su uslovljene sticanjem i širenjem znanja. ( tom kontekstu konkurenost preduzeća treba istraživati u sklopu sledećih trendova$ znanje postaje veoma vredna imovina preduzeća, privreda i najvažnije ekonomske institucije poprimaju u sve izraženijem vidu karakteristike virtualnosti, umrežavanje postaje jedan od najizraženijih odlika nove ekonomije,
bitno se menja uloga kanala distribucije, kombinovanje računara, komunikacija i industrije zadovoljstva, inovativnost odnosno sve izraženije skraćivanje životnog ciklusa proizvoda i smanjivanje vremena potrebnog za uvo"enje novih proizvoda na tržište, neposrednost, napuštanje filozofije proizvodnje za skladišta i prelaz na just in time snabdijevanje i isporuke, globalizacija.
0ove tehnologije omogućavaju proizvodnju poboljšanih postojećih ili potpuno novih proizvoda sa sve manjim učešćem sirovina prirodnog porekla i nekvalifikovanog ljudskog rada i novo stvorene vrednosti kao rezultat angažovanja stručne radne snage. Pojedina preduzeća na ovaj način stvaraju potpuno nove osnove za sticanje konkurentske prednosti. (speh savremenog preduzeća zavisi i od odluka vezanih za tehnologiju. One su povezane sa investiranjem u programe razvoja tehnologije koje se implementiraju u proizvode koje preduzeće prodaje na tržištu kao i izbor tehnologije koje će koristiti u lancu vrednosti. One tako"e mogu biti vezane za sam čin realizacije odluke 1 bilo da preduzeće odluči da samo sprovede tu odluku ili u saradnji sa drugim preduzećima posredstvom strategijskih alijansi ili da se odlući za strategiju pripajanja. ( mnogim oblastima proizvodnje rezultati komercijalnog nadmetanja odre"eni su izborom tehnologije. 8zbor tehnologije jednog preduzeća utiče na njegovu sadašnju i buduću poziciju na odre"enom području aktivnosti. 0aime, tehnologija predstavlja kamen temeljac mnogih strategijskih odluka koje preduzeće donosi u svom poslovanju. >bog toka tehnologija predstavlja bitan resurs preduzeća. Preduzeća donose mnogo odluka vezanih za tehnologiju. Deoma su značajne sledeće$ sticanje tehnologije ili proces formiranja tehnoloških sposobnosti, korišćenje tehnologije u lancu vrednosti ili proces iskorištavanja tehnoloških sposobnosti u operacijama i korišćenje tehnologije u razvoju proizvoda ili proces iskorišćavanja tehnoloških mogućnosti u razvoju novih proizvoda
10
1 Odluke koje jedno preduzeće donosi u vezi sa pribavljanjem tehnologije su od suštinskog značaja za njegov budući uspeh. Ove odluke utiču na sposobnost stvaranja novih poslova, pronalaženja novih tržišta kao i odre"ivanja strategijskih pravaca razvoja. Aanije su se preduzeća koja su nastojala da razviju tehnološka znanja prvenstveno oslanjala na rezultate sopstvenih istraživačko razvojnih aktivnosti. 6e"utim, u današnjim uslovima poslovanja da bi postigla iste ciljeve preduzeća se sve češće oslanjaju i na sporazume o saradnji. Sticanje tehnologije
1 ticanje konkurentskih prednosti pomoću tehnologije zahteva od menadžmenta ne toliko poznavanje suštine tehnologije koliko lanaca vrednosti sa kojim firma raspolaže. ( Porterovoj definiciji lanac vrednosti za svaku aktivnost sadrži nekoliko bazičnih aktivnsoti pomoću kojih preduzeće stvara, prodaje i distribuira proizvod. *anac vrednosti prikazuje pojedine aktivnosti preduzeća koje imaju za cilj smanjenje troškova i identifikaciju izvora diferenciranja kao faktora konkurentne prednosti. vaka aktivnost u lancu vrednosti firme koristi neku tehnologiju kombinujući materijalne inpute i ljudske resurse stvarajući odre"eni proizvod. Aazumljivo da tehnologija može biti jednostavan skup procedura ali može obuhvatati i kompleksne postupke kao što je logistika koja kombinuje discipline poput industrijskog inženjeringa, elektronike i tehnologije materijala. Korišćenje tehnologije u lancu vrednosti
Odluke vezane za izbor tehnologije za konkurentske prednosti preduzeća se nalaze u svim nivoima stvaranja proizvoda. One omogućavaju preduzeću da obezbedi konkurentsku prednost na tri načina$ tvaranje novih poslova. Preduzeća se često bave osnovnim i primenjenim istraživanjima, čime se stvara prilika za potpuno nove poslove. 6nogo novih poslova nastalo je kao rezultat usavršavanja pojedinih tehnoloških rešenja koja su pionirska preduzeća koristila u stvaranju i tržišnom lansiranju proizvoda. 6enjanje pravila rivalstva u postojećim konkurentnim domenima. Preduzeća koriste tehnologiju kako bi promijenila pravila rivalstva u postojećim područjima konkurencije. ( takvim slučajevima zahvaljujući razvoju tehnologije koja se nalazi u procesu proizvodnje i konfiguraciji lanca vrednosti, preduzeća mogu steći bolju poziciju na tržištu u odnosu na svoje konkurente. Upravljanje tehnologijom.
Podržavanje postojećih poslova. Ova opcija uključuje inovacije procesa i inovacije proizvoda. 8novacija proizvoda može predstavljati poboljšanje karakteristika proizvoda ili poboljšanje prihvatanja tog proizvoda od strane kupaca. 8novacije procesa mogu biti vezane ili za poboljšanje procesa proizvodnje ili za korišćenje drugačijih ili novih prirodnih materijala. Obe ove opcije orijentisane su prema poboljšanju konkurentne pozicije preduzeća u okviru postojećih područja konkurencije.
0esporno je da postoji uzročno posljedična veza izme"u aktivnosti povezane sa izborom tehnologije i poslovne strategije. 0ajkraće, radi se o sledećoj povezanosti$ Odluke vezane za tehnologiju, naročito kada se radi o radikalnim inovacijama u osnovnim istraživanjima, obično odre"uju poslovnu strategiju kada se stvaraju novi poslovi. 0a taj način, tokom kreiranja novih područja konkurencije, ili kada je primarni način formulisanja strategije preduzeća guranje tehnologije, odluke vezane za tehnologiju su primarna determinanta konkurentne prednosti.
11
Odluke vezane za tehnologiju, kada se radi o inovacijama vezanim za procese i proizvode, tako"e utiču na poslovne strategije kada preduzeće odluči da promeni pravila konkurencije. ( svojim podržavanjima poslovne strategije odluke vezane za tehnologiju vo"ene su zahtevima poslovne ili korporativne strategije. ( tom slučaju, odluke vezane za to koje će se tehnologije razvijati, koje će se unapre"ivati i koje se neće više koristiti, odre"ene su sagledavanjem poslovne strategije.
(spešan razvoj tehnologije kao i širenje novih tehnoloških postignuća ne bi bio moguće bez uspešnog sistema transfera tehnologije. ( tehnološkom smislu uspešnije je ono društvo koje ima razvijeniji sistem transfera tehnologije i koje je, putem tog sistema, u stanju što brže pronalazak primeniti u privredi stvarajući tako tehnološku prednost u odnosu na svoje konkurente na tržištu. Gto se pak me"unarodnog transfera tehnologije tiče, trebaju biti ispunjeni odre"eni preduslovi da bi transfer bio plodotvoran. 9konomski subjekti jedne zemlje žele upotrebiti odre"enu tehnologiju kojom u tom trenutku ne raspolažu a osim toga transfer mora biti ekonomski isplativ. )ransfer tehnologije iz inostranstva treba biti isplativiji nego da se tehnologija kreira u zemlji. ( ograničenim vlastitim istraživačkim resursima veliko značenje ima nabavljanje tehnologije iz inostranstva. Pri tome se mora voditi računa da uspešnost primene tehnologije u privredi ne zavisi samo o tehnologiji nego i o izboru oblika transfera tehnologije i načinu njene implementacije. avremenu tehnologiju nije jednostavno kupiti na tržištu a samo nova tehnološka rešenja mogu stvoriti tehnološku i konkurentsku prednost. >ato je od velike važnosti izabrati onaj oblik transfera tehnologije koji će preduzeću omogućiti dobijanje savremene tehnologije. Pod transferom tehnologije podrazumeva se prenos gospodarski primenjivih tehnoloških rešenja i tehničkih znanja i iskustava s jednog gospodarskog subjekta 1 davatelja tehnologije i titulara prava na drugog gospodarskog subjekta 1 primatelja tehnologije, uz plaćanje odre"ene naknade. ( odnosu na tradicionalne oblike gospodarskog odnosa transfer tehnologije omogućuje$ davatelju tehnologije da rezultate svog istraživačkog rada gospodarski eksploatira i putem trećih osoba i na taj način postigne znatne finansijske učinke2 stecatelju tehnologije da bez angažovanja vlastitih finansijskih sredstava i istraživačkih potencijala za razvoj novih tehnoloških rešenja stiče već gotova tehnološka rešenja čijim usvajanjem razvija svoj proizvodni program, što dovodi do povećanja poslovnog uspeha i konkurentnosti na tržištu.
Pri razmatranju neke operacije transfera tehnologije i njegovog ostvarivanja potrebno je preći nekoliko faza$ najpre je potrebno razjasniti koje su stvarne tehnološke potrebe2 informisati se o dostupnim izvorima tehnologije, s posebnim osvrtom na one lokalne2 definiše se najprikladnija tehnologija, te se sastavlja potrebni tehnološki paket2
pregovara se o najboljim uslovima za uvoz tehnologije2
12
nabavljenu tehnologiju potrebno je prilagoditi specifičnim uslovima, uz izradu lokalnih varijanti ako je to moguće. 2.2.
STRATEGIJE TEHNOLOŠKOG RAZVOJA
!lobalno gledano, tehnološka strategija preduzeća može se definisati kao dugoročno opredeljenje preduzeća prema mestu i ulozi tehnologije u njegovom poslovanju. &ao takva, tehnološka srategija jeste bitan element ukupne razvojne strategije preduzeća i treba da da odgovore na sledeća pitanja$ koje tehnologije preduzeće treba da razvija, da li treba nastojati da se ostvari tehnološko vo"stvo u tim delatnostima, kakve su mogućnosti prodaje tehnologije. )ehnološka strategija može da se definiše i mnogo šire, kao aspekt strategije preduzeća koji se odnosi na eksploataciju, razvoj i održavanje ukupnog znanja i sposobnosti preduzeća i to u dužem periodu.
&ontinuelno praćenje i analiza tekućih tehnoloških promena jeste preduslov stvaranja odgovarajuće osnove za donošenje strategijskih odluka. Aealnost date osnove utoliko je značajnija ukoliko se ima u vidu da će posledice danas donesenih odluka nastati u budućnosti. trategijske odluke ne smeju se donositi retroaktivno, već proaktivno, što znači da se moraju anticipirati uslovi u kojima će se ispoljiti njihovi efekti. 3onošenju strategijskih odluka mora da prethodi detaljna analiza prošlog poslovanja, ocena sadašnjeg stanja i prognoza budućih kretanja u domaćem i me"unarodnom okruženju. Deoma je bitno da preduzeće, prilikom formulisanja svoje tehnološke strategije uspostavi ravnotežu izme"u sopstvenih mogućnosti i zahteva okruženja. (tvr"ena strategija tehnološkog razvoja treba da bude u skladu sa$ dugoročnim razvojnim ciljevima preduzeća, sveukupnim potencijalom preduzeća, okruženjem preduzeća.
4lagovremeno utvr"ena ocena uticaja tehnoloških promena kao i blagovremeno formulisanje adekvatne strategije tehnološkog razvoja imaju znatan uticaj na mesto, ulogu i perspektivu preduzeća u njegovom okruženju. Proces formiranja tehnološke strategije započinje strategijskom analizom, a zatim sledi definisanje strategije po odre"enim fazama i po pojedinim segmentima primenljivog tehnološkog znanja. 2.3.
STRATEGIJSKA ANALIZA
trategijska analiza predstavlja osnovu donošenja tehnološke strategije i uključuje analizu doga"anja u prošlosti, ocenu postojeće pozicije preduzeća u okruženju, kao i predvi"anje budućeg toka doga"aja na domaćoj i me"unarodnoj sceni. trategijska analiza obuhvata analizu$ tehnološkog potencijala datog preduzeća i
analizu ekonomskog i ukupnog društvenog okruženja.
13
opstveni tehnološki potencijal jeste osnova donošenja tehnološke strategije i budućeg poslovanja uopšte. Pod tehnološkim potencijalom preduzeća podrazumeva se skup svih materijalnih i nematerijalnih vidova tehnologije %znanja, umeća, iskustva, opreme, aparatura itd.' kojima u datom momentu preduzeće rasplaže. ( procesu donošenja tehnološke strategije naophono je da preduzeće prethodnom analizom precizno utvrdi svoj tehnološki potencijal. )o podrazumeva poznavanje krivih životnog ciklusa različitih vrsta tehnologije, iz kojih se dosta precizno može zaključiti u kojoj fazi svog razvoja se nalaze pojedine vrste tenologije. 0a osnovu toga, moguće je anticipirati promene i, u skladu s tim, preduzeti odgovarajuće investicione aktivnosti. )ako, na primer, u bazne tehnologije treba investirati dok su još u fazi rasta. 6e"utim, u ključne tehnologije treba investirati kada su one preduslov sticanja konkurentske prednosti, dok u dolazeće tehnologije treba da se investira kada je promena tehnološke strategije neophodna i poželjna. 9fikasna analiza sopstvenog tehnološkog potencijala, u smislu poznavanja limita raspoloživih tehnologija, svih pravaca njihove primene, sposobnosti i mogućnosti njihovog razvoja, mogućnosti prodaje, neophodnosti njihove zamene, jeste osnova donošenja ispravnih strategijskih odluka. ;ilj ove analize jeste da se utvrdi koliko je postojeći tehnološki potencijal usaglašen sa razvojnim ciljevima preduzeća, kao i da se, na osnovu toga, preduzmu odgovarajuće aktivnosti na njegovim promenama i uskla"ivanjima sa dugoročnim ciljevima. trategijska analiza je kompleksan proces i sastoji se od analize$ tehnološkog okruženja,
konkurenata,
tržišta,
institucionalnog okruženja.
Analiza tehnološkog okruženja podrazumeva
da preduzeće, pored analize sopstvene tehnologije, mora da prati i kretanja u drugim tehnologijama iste ili slične namene, a posebno u onim područjima tehnologija koje mogu u perspektivi zauzeti značajno mesto u poslovanju preduzeća. tako"e je veoma značajna pošto odatle često dolaze impulsi za buduće tehnološke promene. Osim toga, na osnovu ove analize preduzeće može oceniti svoju sadašnju konkurentsku poziciju, kao i proceniti sopstvene mogućnosti za sticanje konkurentskih prednosti u budućnosti. Analiza konkurenata
treba da da odgovor na pitanje u kojoj meri postojeća tehnologija omogućava ostvarivanje tržišnih ciljeva preduzeća. (saglašenost tehnologije sa tržišnim zahtevima ne može se posmatrati samo u datom vremenskom preseku već je potrebno uzeti u obzir perspektivu, koja podrazumeva kako promene na strani tehnologije tako i promene na strani tržišta. (koliko postojeći tehnološki potencijal ne može da odgovori budućim tržišnim zahtevima i poslovnim ciljevima, preduzeće je primorano da izvrši odgovarajuće tehnološke promene. Analiza institucionalnog okruženja tako"e zauzima značajno mesto u okviru strategijske analize, posebno u promenljivim uslovima privre"ivanja. 0a osnovu poznavanja institucionalnih uslova, %misli se, pre svega, na pravnu regulativu, različite odredbe, propise isl.', preduzeće može da predvidi prepreke i mogućnosti u poslovanju. Ovo je posebno bitno u promenljivim uslovima privre"ivanja, čime se značaj praćenja, analize i poznavanja tih uslova povećava. Tržišna analiza
14
2.4.
DEFINISANJE TEHNOLOŠKE STRATEGIJE
Pošto je izvršilo analizu postojećeg tehnološkog potencijala, odredilo tehnologije koje su ključne za njegov budući razvoj, definisalo svoju postojeću i željenu poziciju na tržištu, kao i sagledalo sopstvene mogućnosti da ostvari postavljene ciljeve, preduzeće pristupa definisanju svoje tehnološke strategije. am proces definisanja tehnološke strategije sastoji se iz sledećih koraka$ odre"ivanje tehnologija i podtehnologija u lancu vrednosti koje su značajne za poslovanje preduzeća,
odre"ivanje tehnologija u drugim granama koje bi mogle imati odre"eni značaj za buduće poslovanje preduzeća, odre"ivanje novih tehnologija potrebnih za ostvarivanje strategijskih ciljeva preduzeća, predvi"anje budućih tehnoloških promena koje bi mogle imati uticaj na strategijsku poziciju preduzeća, definisanje tehnologija kojima preduzeće već raspolaže ili koje može samo da kreira, kao i tehnologija koje preduzeće treba da pribavi od drugih ekonomskih subjekata, procenjivanje ekonomske snage preduzeća sa stanovišta mogućnosti ostvarivanja strategijskih ciljeva, izbor tehnološke strategije,
preduzimanje odgovarajućih mera da bi se izabrana strategija što efikasnije realizovala. !lobalno gledano, tehnološka strategija preduzeća može se raščlaniti na četiri segmenta, i to na strategiju$ pribavljanja,
korišćenja,
razvoja,
prodaje tehnologije.
trategija pribavljanja tehnologije jeste proces iznalaženja dugoročno optimalne kombinacije sopstvenih i kupljenih tehnoloških rešenja u skladu sa strategijskim ciljevima preduzeća i u skladu sa životnim ciklusom tehnologije. trategija korišćenja tehnologije podrazumeva definisanje načina eksploatacije odre"ene tehnologije u poslovanju preduzeća. trategija razvoja tehnologije predstavlja dugoročno opredeljenje preduzeća da datu tehnologiju tokom njenog korišćenja unapre"uje, poboljšava i usavršava, što podrazumeva raspoloživost odgovarajuće istraživačko1razvojne, kadrovske i finansijske osnove. trategija prodaje tehnologije jeste dugoročno opredeljenje preduzeća da svoju razvijenu ili usavršenu kupljenu tehnologiju prodaje drugima, čime se na tržištu javlja ne samo kao kupac već i kao prodavac tehnologije.
15
Preduzeće neće nužno morati da se opredeli za sve četiri navedene strategijske opcije, već treba da izabere onu kombinaciju strategijskih opcija koja je za njegove uslove i ciljeve optimalna. (koliko je preduzeće sposobno da stvori novu vrednost za kupca, to će mu omogućiti ostvarivanje povoljnije tržišne pozicije. 4udući da je tehnologija veoma promenljiva kategorija i da preduzeće posluje u veoma promenljivom okruženju, jednom formirana tehnološka strategija nije konačna, već je tako"e podložna promenama u skladu sa uslovima poslovanja. 0aime, tokom vremena menjaju se uslovi ne samo u neposrednom okruženju poslovne aktivnosti preduzeća već i u celoj privrednoj grani, odnosno u privredi kao celini. ( skladu s tim, izabrana tehnološka strategija utoliko je efikasnija ukoliko više uvažava date promene i ukoliko više doprinosi usaglašavanju mogućnosti preduzeća sa njegovim dugoročnim ciljevima. 9fikasna tehnološka strategija podrazumeva da postoji nekoliko strategijskih opcija. &oja strategijska opcija će se primeniti u konkretnoj situaciji zavisiće od konkretnog sleda doga"aja. Ovo je posebno značajno za savremene, turbulentne uslove poslovanja i za preduzeća koja primenjuju visoke tehnologije. ( ovom slučaju koristi se metoda scenarija kao metoda predvi"anja, koja kao rezultat ima i različite varijante tehnološke strategije. Daljanost odabrane tehnološke strategije utvr"uje sa na osnovu procene njene uspešnosti. 3a bi se postupak procene obavio neophodno je da preduzeće raspolaže adekvatnim, pouzdanim informacijama. 0a osnovu njih porede se ostvareni sa očekivanim rezultatima. (koliko je u nekom segmentu poslovanja došlo do znatnog odstupanja na štetu ostvarenih rezultata, preduzeće treba da preduzme korektivne akcije u onoj oblasti u kojoj leži uzrok tih odstupanja. Pri tome, ocena uspešnosti tehnološke strategije može da se vrši periodično, %na primer posle godinu dana' ili kontinuelno. 3ruga metoda daleko je efikasnija %ukoliko je moguća i isplativa'. Procena valjanosti primenjene tehnološke strategije vrši se samo u slučaju da su ispunjena tehnološka predvi"anja od kojih se pošlo prilikom njenog formulisanja. !lobalni i najvažniji pokazatelj valjanosti odabrane tehnološke strategije jeste njen doprinos ostvarivanju ciljeva preduzeća.
16
ZAKLJU:AK )ehnologija je sa svim svojim otkrićima skup dostignuća kojima se društvo %njegovi članovi' služe sa ciljem da prirodnu sredinu prilagode sebi putem proizvodnje i potrošnje dobara. )o je polje stvaranja uslova i sredstava za ljudsku egzistenciju i zato je neodvojiva od ekonomije. 0jeno drugo značenje je u stvari stvaralaštvo tehnika kao deo tehnologije je kao niz dostignuća, postupaka, umeća i sredstava rada. ( tom pogledu nastaju tehnološke revolucije %paleolitska, neolitska, ratarska, industrijska' koje nastaju u ljudskoj istoriji kao rezultat kolektivnog napora, a kasnije se zahvaljujući opštem naporu, ulaganju, ure"enju regulišu i bivaju zasnovane na korišćenju najracionalnijeg oblika saznanja 1 nauci.
17
LITERATURA . 3ruker P.$ :6oj pogled na menadžment H, #dižes, 0ovi ad, I55/. I. *evi1=akšić 6aja$ :trateški menadžment tehnologije:, BO0, 4eograd, I55J. /. *evi1=akšić, 6arinković anja, Obradović anja$ :6enadžment, inovacija tehnološkog razvoja:, BO0, 4eograd, I55@. K. ajrert >vonko, Lor"ević 3ejan, 4ešić ;ariša$ :6enadžment trendoviH, )ehnički fakultet :6ihajlo PupinH, >renjanin, I55J. ?. ajrert >vonko, 9gić 4ranislav, 0ikolić 6ilan$ :trategijski menadžmentH, )ehnički fakultet :6ihajlo PupinH, >renjanin, I55?.
18
