ЗАПАДНИ ИЗВОРИ
Кика ЗАПАДНИ ИЗВОРИ (IV±VIII ВЕК) Свети Јероним Родио се око 340. године у Стридону у Далмацији, умро је 420. године у Витлејему. Образова•е Свети Августин Родио се 354. године у âагасти у Северној Аäрици, од åаганског оца и мајке æриçìанке. Студира 2
Кика Паулије Орозије Паулије Орозије је био åрви у‡еник светог Августина. ˆодине 414. је доçао у северну Аäрику из Šлавије Велики Аурелије Касиодор Сенатор Касиодор се родио 490. године у ‹рутији, у угледној åлемиìкој åородици. ‹ио је министар исто‡ Јорданес Јорданес је ’ивео у VI веку када је ина‡е мало åисаца. ‹ио је аланског åорекла, али је стајао 3
Кика ˆргур âурски ˆргур âурски је ’ивео у VI веку у ˆалији. Родио се у угледној римској åородици. Од 573. до 59 Исидор Севи›ски Исидор је ’ивео од 560. до 636. године. Од 603. био је надбискуå Севи›е. Веì за ’ивота је åос 4
Кика ‹еда Венерабилис (µасни ‹еда) ‹еда се родио 672. године на има•у манастира Вермут у Енглеској. Образова•е је стекао овде и 5
Кика Павле Ôакон Павле Ôакон је åриåадао угледној лангобардској åородици из Šурландије. Родио се око 720. годи 6
Кика ЗАПАДНИ ИЗВОРИ (IX- XI ВЕК) Заåадноäрана‡ки анали Заåадноäрана‡ки анали (''Annales Bertiniani'') åредстав›ају звани‡ну историограäију Карла Úел Псеудоäредегарова æроника Псеудоäредегарова æроника (''Chronicon Pseudofredegara'') åредстав›а најва’нији извор за исто Алкуин Алкуин се родио 730. године у Јорку у Енглеској. ï Риму је срео Карла Великог који га је åозв 7
Кика Ајнæард Ајнæард се родио око 770. године у области реке þајне у заåадној Нема‡кој. Образова•е је стек Нитæард Нитæард је åрви светов•ак у Сред•ем веку ‡ије дело рåедстав›а један историјски извор. По мајц Алäред Велики Алäред Велики (871-900) био је кра› Весекса. µесто га åореде са Карлом Великим. Он је стимули 8
Кика Видукинд Видукинд се родио 925. године. Он је åрви нема‡ки (и не виçе äрана‡ки) истори‡ар. ï ‰ веку за Žиутåранд из Кремоне Žиутåранд је роен у Павији 922. године. Постао је акон а затим канцелар италијанског кра›а 9
Кика Регино Регино је åореклом био из угледне åородице. ˆодине 892. åостао је оåат манастира Прума у Žота âитмар из þерсебурга âитмар се родио 975. године у саксонској великаçкој åородици која је била у сродству са динас Адам из ‹ремена Адам из ‹ремена се родио у Исто‡ној Šранконији или âирингији. Образова•е је стекао вероватно 10
Кика Žибели дe лите (Libelli de lite) ''Žибели де лите'' су åроизводи борбе åаåства и царства. âо су заåраво леци ‡ији су åисци маæ Риçе(р) Риçе(р) је ’ивео крајем ‰ века. ‹ио је оåат у Ремсу. Наåисао је дело ''HISTORIARUM LIBRI IV'' Раул ˆлабер Раул ˆлабер се родио у ‹ургундији крајем ‰ века. Рано је стуåио у манастир и ускоро је åостао 11
Кика ЕВРОПА XI±XII ВЕК К•ига страçног суда К•ига страçног суда (''Domesday book'') је заåраво најстарија зем›иçна к•ига Енглеске. Ÿен зв Повест времениæ лета (Несторов летоåис) Несторов летоåис је најзна‡ајнији домаìи извор за историју Русије. Обуæвата åериод од настанк 12
Кика Отон Šрајзинçки Отон Šрајзинçки се родио 1112. године као син аустријског маркгроäа Žеоåолда III и Агнезе, ìе итија угарскиæ светаца итија угарскиæ светаца åредстав›ају у извесној мери историјски извор. На åрвом месту треба с 13
Кика Најстарија дела þаара (Gesta Hungarorum Vetera) ''Најстарија дела þаара'' је анонимно дело, настало крајем XI века. Обуæвата åериод од Ноја Институције светог Стеäана Институције светог Стеäана угарског кра›а свом сину Емериæу åредстав›ају у ствари åрви закони Анонимни ˆал (Gallus Anonymus) Анонимни ˆал је неåознати åисац, åореклом Šранцуз. Наåисао је дело ''CHRONICON POLONORUM'' (' 14
Кика Козма Праçки Козма Праçки је åрви ‡еçки åисац ‡ије дело åредстав›а историјски извор. Он се родио око 1040. Слово о åуку Игоровом Слово о åуку Игоровом је еå о åоæоду новгородског кнеза Игора åротив Половаца (Кумана) 1185. Руска åравда Руска åравда је најстарији зборник руског åрава који је ва’ио за све руске кне’евине. Настала 15
Кика ЗАПАД КРСâАÀКИ РАâОВИ Рајмон д'Агије Рајмон д'Агије је био у‡есник Првог крстаçког åоæода, најåре као åратилац надбискуåа Адемара Šуçе од Àартра Šуçе од Àартра (1058-1127) је åрисуствовао ‡увеном Клермонском сабору, где је åрокламован Прв 16
Кика ''GESTA FRANCORUM ET ALIORUM HIEROSOLOMITANORUM'' (''Дела Šранака и другиæ Јерусалим›ана'') Ово дело је било åодједнако åоåуларно као и Šуçеово. Оно је меутим анонимно, а åо свој åрили ˆибер де Но’ан ˆибер де Но’ан (1055-1124) био је у‡ени оåат бенедиктинског манастира у Но’ансур-Кусију. Наåи Алберт из Аæена Алберт из Аæена никада није био на Истоку, а иåак је наåисао најобимније дело о Првом крстаçк 17
Кика Каäаро ди Каçиäелоне Каäаро ди Каçиäелоне се родио око 1080. године. Веì 1100. у‡ествовао је у јавном ’ивоту Ôенов Екеæард из Ауре Екеæард из Ауре је био нема‡ки монаæ, није у‡ествовао у Првом крстаçком рату, али је 1101. åо Ед де Деј Ед де Деј је био слу’бени äранцуски истори‡ар Другог крстаçког åоæода и наåисао је дело ''DE 18
Кика Сугер (Sugerius) Сугер (1081-1157) је био оåат Сен Денија у близини Париза. По свом åоло’ају, био је једна од 19
Кика Ви›ем âирски Једно од најзна‡ајнијиæ дела о крстаçким ратовима уоåçте је оно које је наåисао Ви›ем âирски. 20
Кика оäруа де Вилардуен оäруа де Вилардуен се родио око 1154. године у угледној äранцуској äеудалној åородици. Од 11 Роберт де Клари Роберт де Клари је био такое у‡есник µетвртог крстаçког åоæода, али је åриåадао ни’ем друçтв þорејска æроника ï åрвој åоловини XIV века настало је једно дело åосебне врсте, тзв. ''þорејска æроника''. âо 21
Кика ан де оенвил þеу изворима за крстаçке ратове XIII века åосебно место åриåада ану де оенвилу. Он је наåи þарино Санудо Векио þарино Санудо Векио се родио 1270. године у Венецији, у угледној åородици. Веì од своје 12. г 22
Кика Други заåадни извори Поред свиæ наведениæ, åостоји јоç и велики број ма•иæ сåиса који се ти‡у, у ма•ој или веìој м 23
Кика ïˆАРСКА XIII ВЕК Рогерије Сåлитски Рогерије Сåлитски се родио крајем XII или åо‡етком XIII века у Аåулији. ï ïгарску је доçао ка Àимон Кезаи Àимон Кезаи је био дворски каåелан Žадислава IV Куманца, на ‡ији заæтев је наåисао своју верз 24
Кика ЗАПАД XIV±XV ВЕК Ôовани Вилани Ôовани Вилани се родио крајем XIII века у Риму. Од своје ране младости ’ивео је у Šиренци и и Карло IV Žуксембурçки Карло се родио 1316. године у Прагу, као син ‡еçког кра›а Јована. Одрастао је на äранцуском д 25
Кика Еберæард Виндеке Еберæард Виндеке се родио 1380. године у þајнцу у угледној, али сиромаçној åородици. ˆодине 1 âомас Ебендорäер âомас Ебендорäер се родио 1387. године у ‰аселбаæу. Студирао је на универзитету у ‹е‡у, где ј 26
Кика Енеја Силвије Пиколомини Родио се 1405. године у Корси•ану код Сијене. ˆодине 1435. åостао је секретар сабора у ‹азелу Šилиå де þезијер Родио се у Пикардији 1312. године. ‹ио је у слу’би разниæ госåодара. ‹оравио је неко време на 27
Кика Кристин де Пизан Кристин де Пизан (1363-1431) се исти‡е као историограä åериода Àарла V (äранцуски кра› 1364-1 ан Šроасар Šроасарове æронике се ‡есто сматрају набри›нтнијим åроизводом äранцуске к•и’евности XIV века. 28
Кика Šилиå де Комин Šилиå де Комин се родио у äландријском месту Комин (одакле му и име). ‹ургундски војвода Šили 29
Кика ïˆАРСКА XIV±XV ВЕК ‹удимска миноритска æроника ‹удимска æроника је анонимно дело, åо свој вероватноìи, виçе аутора. Она обуæвата временски å Јаноç Кукулеи Родио се око 1320. године. ‹ио је клерик и до 1351. године радио је као нотар у кра›евској ка Јаноç âуроци Родио се око 1435. године. Од 1465. био је слу’беник у кра›евској канцеларији, где је са изве 30
Кика Антонио ‹онäини Антонио ‹онäини се родио у Асколију 1427. године. Веì као åознати æуманиста, доçао је 1486. г Петар од Варадина Родио се средином XV века у Великом Варадину. ‹ио је çтиìеник острогонског надбискуåа Ивана В Стеäан Àтироксел (Stephani Taurini Olomucensis) Àтироксел је био åореклом из þоравске. Постао је генерални викар ерде›ског бискуåа. Своје дел 31
Кика Óудевит Õријевиì âуберо Родио се 1455. године у Дубровнику. Пореклом је био из Котора, а образова•е је стекао у Париз Стеäан ‹родариì Стеäан ‹родариì је био кра›евски канцелар за време Žајоçа II. Као о‡евидац þоæа‡ке битке, уåу раено åрема: Peter Rokai, ''Skripta izvora iz opšte istorije Srednjeg veka'', Svetozarevo, 1 32
Кика ŠЕïДАŽНО ДРïÀâВО 33
Кика ‰ИЈЕРАР‰ИЈА ŠЕïДАŽНОˆ ДРïÀâВА ‹Оˆ ÕАР/ПАПА КРАÓ ПŽЕþСâВО/СВЕÀâЕНСâВО КþЕâОВИ ï ову æијерарæију не улазе неæриçìани (муслимани, Јевреји), губавци, åросјаци, ослобоени роб 34
Кика ПРЕКАРИЈïþ (Precarium) Прекаријум или åрекарија је друçтвени уговор који се åо‡ео склаåати од ВОЈНИµКЕ ДРïИНЕ Код åозниæ Рим›ана åриватне војске су носиле назив С‰ОŽЕ (scholae), а код ˆе 35
Кика ‹ЕНЕŠИÕИЈïþ (Beneficium) На åо‡етку Сред•ег века новац и нов‡ана åривреда уоåçте су замрли. С 36
Кика ‰ОþАˆИЈïþ (лат. homagium, äр. hommage) ‰омагијум је заклетва верности; у åренесеном смислу, ' 37
Кика ИНВЕСâИâïРА ‰омагијум није био сам åо себи дово›ан, åа је био åраìен ‡ином инвеституре (лат. ï äеудалном åоретку Сред•ег века ва’ило је åравило: ВАЗАŽ þОˆ ВАЗАŽА НИЈЕ þОЈ ВАЗАŽ. Инмедиат 38
Кика КРАÓ ВОЈВОДА ВОЈВОДА војводин војводин војводин вазал вазал вазал војводин војводин војводин вазал вазал вазал вазал вазал вазал војводиног војводиног војводиног вазала вазала вазала ''витез једног çтита'' ''витез једног çтита'' вазал вазал вазал војводиног војводиног војводиног вазала вазала вазала ''витез једног çтита'' ''витез једног çтита''
витез једног çтита- најни’и у вазалској æијерарæији, нема своје вазале; 39
Кика ИþïНИâЕâ Имунитет (лат. immunitas) је кра›евска åривилегија на основу које је врçе•е кра›евск 40
Кика КРАÓЕВСКА ПРАВА (лат. R E G A L I A) ï кра›евска åрава (регалије) сåадају: јавни åутеви, åлов 41
Кика О‹АВЕЗЕ ВАЗАŽА 1) П О З И â И В Н Е (савет- concilium, åомоì- auxilium); 2) Н Е ˆ А â И В Н Е 42
Кика ‹ОЈИ þИР И ‹ОЈЕ ПРИþИРЈЕ (Pax Dei & Treuga Dei) Идеја ‹о’јег мира се јавила средином ‰ века 43
Кика þАРÀАŽСКА И СâРАâОРСКА СŽï‹А þАРÀАŽ- åрвобитно слуга који је åомагао госåодару да се åоåне н 44
Кика ОРˆАНИЗАÕИЈА ŠЕïДАŽНОˆ ПОСЕДА ï Сред•ем веку, äеудални åосед је могао бити расåар‡ан и разуе 45
Кика ŠЕïДАŽНО ДРïÀâВО- САДРАЈ 1. ‰ијерарæија äеудалног друçтва 2. Прекаријум 3. Војни‡ке дру’ине раено åрема: белеçке са åредава•а др Ôуре ‰ардија 2004/2005 46
Кика СЕО‹А НАРОДА 47
Кика ˆоти-åостојбина ˆота-åодела ˆота и сеоба на Õрно море-åрима•е æриçìанства-Вулäила-‰ерманариæ ˆоти су у Старом веку ’ивели на до•ој Висли и да›е на исток ду’ обале ‹алти‡ког мора. Поједин 48
Кика ‰уни-æунски åлеменски савез-åокорава•е Острогота-да›и åродор на Заåад-Атила-битка на Каталонс ï доба кад је ‰ерманариæ образовао готски åлеменски савез на Õрном мору, ‰уни су у стеåама До 49
Кика Визиготи-насе›ава•е на територији Õарства-битка код ‰адријаноåо›а-âеодосије-foedus-Алариæ-Сти Када су ‰уни 375. године åокорили Остроготе, Визиготи су били угро’ени. Они су кренули да се
Кика ˆалоримско становниçтво Аквитаније је åризнало власт Визигота. Они су у åо‡етку били савезни‡ 51
Кика Вандали-åостојбина и åодела Вандала-åомера•е Вандала и •иæово насе›ава•е у Àåанији-борбе са ˆ Племе Вандала åриåада Исто‡ним ˆерманима и у Старом веку је ’ивело на обалама сред•е Одре. Ва 52
Кика Остроготи-деçава•а у Италији-âеодориæ-осва Италији-âеодориæ-осваја•е ја•е ИталијеИсто‡ноготска кра›евина-Амалсвинта-âо кра›евина-Амалсвинта-âоти ти Након çто су Вандали 455. године оåустоçили Рим, на власти у Италији се сменило неколико моìн 53
Кика ‹ургунди-åорекло, åостојбина и крета•е ‹ургунда-Žионска кра›евина-ˆундобад-бургундско кра›евина-ˆундобад-бургундско законод ‹ургунди су, као ˆоти и Вандали, åриåадали Исто‡ним ˆерманима. Првобитно су ’ивели на Прибалт 54
Кика Žангобарди-åостојбина-осваја•е Италије åод Албоином-ствара•е Žангобардске кра›евине-äаре-суко Žангобарди-åостојбина-осваја•е Žангобарди су исåрва ’ивели на заåадној обали Žабе. За време велике сеобе народа они су крену 55
Кика Кориçìена литература: -ïда›цов, Космински, Вајнçтајн, ''Историја Сред•ег века I'' -Сидни Пеин 56
Кика ŠРАНАµКА 57
Кика Порекло и åодела Šранака-‰лодовеæ-ствара•е äрана‡ке др’авеåрима•е æриçìанства-Салијски законŠранци су се äормирали од остатака старијиæ åлемена-‹атаваца, ‰ата, Сигамбра и другиæ. Делили 58
Кика ‰лодовеæови наследници су освојили кра›евину ‹ургунда (534), åокорили Аламане и ‹аварце, те н 59
Кика Šрана‡ка у доба Каролинга-Карло þартел-војне реäормедоде›ива•е бенеäицијума После смрти Пиåина ‰еристалског, äрана‡ко åлемство је åо‡ело да се осамоста›ује. Šрана‡ка је 60
Кика Пиåин þали-круниса•е за кра›а-Каролинçка династија-борба åротив Žангобарда-урее•е цркве Пиåин þали (741-768) је наследио Карла þартела као мајордом меровинçког кра›а ‰илдерика III, 61
Кика Карло Велики-åокорава•е Žангобарда-рат са Саксонцима, Аварима и Араåима-круниса•е за цара-обн Након смрти Пиåина þалог (768), власт над Šрана‡ком је åреçла на двојицу •еговиæ синова- Карл 62
Кика северни део Àåаније, који је åо главном граду назван þарка ‹арселона. Она је åредстав›ала бра 63
Кика Žудвиг Побо’ни-сукоб •еговиæ синова-Àтразбурçка заклетваВерденски сåоразум-åодела Šрана‡ке-Ка Žудвиг Побо’ни (814-840) је имао три сина: Žотара, Žудвига и Карла званог Úелави. þеу •има ј
Кика ОРˆАНИЗАÕИЈА ŠРАНАµКЕ ДРАВЕ ï äрана‡кој др’ави најуåе‡ат›ивије се одра’ава äеудални åоредак какав је владао у Сред•ем век 65
Кика ДИНАСâИЈА КАРОŽИНˆА Карло Велики Žудвиг Побо’ни Žотар I Žудвиг II Нема‡ки Карло Úелави Žуј II þуцави Žудвиг II Žотар II Карломан Карломан Арнулä Žудвиг IV Дете Žудвиг III Карло III 66
Кика САДРАЈ 1. Порекло и åодела Šранака-‰лодовеæ-ствара•е äрана‡ке др’аве-åрима•е æриçìанства-Сал Кориçìена литература: -ïда›цов, Космински, Вајнçтајн, ''Историја Сред•ег века I'' -Сидни Пеин 67
Кика КАРŽО þАРâЕŽ (714-741) Карло þартел (''µекиì'') се родио у ‰ерсталу, у данаç•ој ‹елгији. ‹ио је незаконити син Пиåин 68
Кика ПИПИН þАŽИ (741-768) Пиåин þали се родио 714. године у данаç•ој ‹елгији, која је у то доба била део äрана‡ког кра› 69
Кика КАРŽО ВЕŽИКИ (768-814) Након смрти Пиåина þалог (768), власт над Šрана‡ком је åреçла на двојицу •еговиæ синова- Карл 70
Кика Карло је 800. године åозван у Рим да би åомогао åаåи у борби åротив тамоç•е аристократије. Зб 71
Кика ŠРАНÕïСКА 72
Кика ‰уго Каåет-династија Каåета Након смрти åослед•ег заåадноäрана‡ког кра›а Žуја V Žе•ог, на скуåу дуæовниæ и световниæ вели 73
Кика Šилиå I-Žуј VI-Žуј VII-Плантагенети као енглески кра›еви Први Каåети су морали водити åолитику у ситним размерама. Они су åонекад троçили ‡итав свој ’ 74
Кика Šилиå II Август-борба са енглеским кра›евима-битка код ‹увинаåомага•е градова-баја’и и сенеçа Šилиå II (1180-1223), касније назван Август, стуåио је на владарски åресто у 15. години. þеу 75
Кика Šилиå II је знатно осна’ио кра›евску моì и у оним деловима Šранцуске који јоç нису уçли у сас 76
Кика Алби’ани Алби’ани су јерети‡ка секта која се у Евроåи јав›а јоç у 11. веку. Име су добили åо граду Алб 77
Кика Žуј IX Свети-реäорме-крстаçки åоæоди После краткотрајне владавине Žуја VIII (1223-1226), åресто је åриåао •еговом малолетном сину 78
Кика Àарл Ан’ујски-битка код ‹еневента-антивизантијска åолитикагубитак Сицилије Àарл Ан’ујски је био гроä од Провансе и брат äранцуског кра›а Žуја IX Светог. На åаåин åозив 79
Кика ï сåоразуму са Àарлом, срåске и тесалске труåе су уåале 1282. године у þакедонију. ïбрзо се с 80
Кика Šилиå IV Žеåи-рат са Šландријом-сукоб са åаåством-Ави•онско роåство-åроцес åротив темåлара-ле Владавина Šилиåа IV (1285-1314) åредстав›а веома ва’ну етаåу у развитку кра›евске власти. Он 81
Кика Процес åротив темåлара- Šилиå IV се заду’ио на огромне суме код витеçког реда темåлара. Овај 82
Кика СâОˆОДИÀŸИ РАâ Доба измеу 1337. и 1453. године које истори‡ари називају Стогодиç•им ратом није ни åо ‡ему ј 83
Кика Прва äаза рата-осваја•а Едварда III-битке код Кресија и ПоатјеаЈован Добри-уговор у ‹рети•ију На самом åо‡етку рата, Šранцуска је била неуåоредиво ја‡а, али знатно слабије организована од 84
Кика Друга äаза-оåоравак Šранцуске-Àарл V-‹ертран Дигленек и Žуј ‹урбонски ïговор из ‹рети•ија је био теçко остварив и изгледа да нико није озби›но веровао у •егову реа 85
Кика âреìа äаза-арма•аци и бурго•ци-‰енри V-битка код А’енкураÀарл VII и Јованка Орлеанка-åреговор Ри‡ард II и •егов наследник ‰енри IV (1399-1413) били су исувиçе заузети унутраç•им åроблемим 86
Кика ˆодине 1429. Јованка је са äранцуском војском разбила енглеску оåсаду Орлеана и о‡истила целу 87
Кика акерија Крајем маја 1358. године åлануо је највеìи се›а‡ки устанак у Šранцуској- ‡увена акерија. Неå 88
Кика Војне реäорме Àарла VII-ордонанс комåаније-слободни стрелциарти›ерија Àарл VII је сåровео војне реäорме након којиæ је Šранцуске расåолагала најбо›е организованом 89
Кика Žуј XI- Žига друçтвеног благоста•а-рат са Àарлом Смелимбитка код Нансија-уједи•е•е Šранцуске Žуј XI је åослед•и äранцуски сред•евековни владар. Владао је од 1461. до 1483. године. ï млад 90
Кика СПИСАК ŠРАНÕïСКИ‰ КРАÓЕВА КАПЕâИ ‰уго Каåет (987-996) Роберт Побо’ни (996-1031) Анри I (1031-1060) Šилиå I (1060-1108) 5) Šилиå IV Žеåи (1285-1314) Žуј ‰ (1314-1316) Šилиå V (1316-1322) Àарл IV (1322-1328) ВАŽОА (1422-1461) Žуј XI (1461-1483) Àарл VIII (1483-1498) 91
Кика Садр’ај: 1. ‰уго Каåет-династија Каåета 2. Šилиå I-Žуј VI-Žуј VII-Плантагенети као енглески к 92
ЕНˆŽЕСКА
Нема‡ка Кика Англосаксонска Енглеска-æеåтарæија-деæристијанизација и æристијанизација-сукоб ирске и римске По‡етком V века римске труåе наåуçтају територију ‹ританије. Оби‡но се за годину узима 407. ï Доба åостоја•а овиæ седам кра›евина носи у историји назив ‰ЕПâАР‰ИЈА (''седмодр’ав›е''). Најå 94
Нема‡ка Кика Наåади Данаца на Енглеску-''област данског åрава''-уздиза•е Весекса-Алäред Велики-данско осва По‡етком IX века све су у‡есталији наåади Нормана (Данаца) на Енглеску. âо је за åоследицу им 95
Нема‡ка Кика Ви›ем I Осваја‡-битка код ‰ејстингса-''К•ига страçног суда''у‡врçìива•е кра›евске власти-Ви›е 14. октобра 1066. године војвода Нормандије Ви›ем åотукао је свог åротивника ‰аролда, ерла од 96
Нема‡ка Кика ‰енри I (1100-1135) је био енерги‡ан и усåеçан владар и сåособан војсковоа. Он је јоç увеìао 97
Нема‡ка Кика ритерима слу’е кра›у о свом троçку само 40 дана годиç•е. Стога је ‰енри åо‡ео да обавезу војн Ри‡ард Žав›е срце Име Ри‡ард Žав›е срце виçе åриåада историји крстаçкиæ ратова него историји Енглеске. Ри‡ард ј 98
Нема‡ка Кика Јован ‹ез Зем›е-сукоб са Šилиåом II Августом-битка код ‹увинасукоб са црквом-Велика åове›а сл Јован ‹ез Зем›е (1199-1216), John Lackland, åознат јоç и као ''þлитави ма‡'', био је неåријат 99
Нема‡ка Кика оçтеìен (...) осим åо åравосна’ној åресуди •ему равниæ или åо закону зем›е''. Овај ‡лан åредс -‡етврта груåа задово›ава ли‡не åроæтеве барона; •има су обеìана åрава која им åриåадају и åр ‰енри III-''Оксäордски статути''-Симон де þонäор-установа Парламента ‰енри III (1216-1272) је био слаб и ле• владар. Окру’ио се мноçтвом äранцускиæ витезова, роа 100
Нема‡ка Кика Едвард I-''Статут о мртвој руци''-''âргова‡ка åове›а''-осваја•е Велса-осваја•е Àкотске-развој Едвард је åоразио Симона де þонäора у бици код Ивсема и усåео да заузме енглески åресто. ïсåе 101
Нема‡ка Кика Õрна смрт 1348-''радни‡ко законодавство'' Едварда III ˆодине 1348. у Енглеској је избила страçна еåидемија куге, која се у исто време јавила у веìе 102
Нема‡ка Кика ‚он Виклиä-сукоб са åаåством-лоларди ‚он Виклиä је био уåравите› ‹алиол колеƒа у Оксäорду 1360. године. 1368. åостао је магистар т 103
Нема‡ка Кика ïстанак Вата âејлора-þајлендски åрограм-Смитäилдски заæтевигуçе•е устанка За време владавине Ри‡арда II (1377-1399) избио је велики се›а‡ки устанак 1381. године, åозна 104
Нема‡ка Кика Рат двеју ру’а-кра›еви Žанкастера-åородица Јорк-åодела Енглеске на две странке-Ри‡ард од Јорк Енглеско åлемство је 1399. године збацило Ри‡арда II и на åресто довело ‰енрија IV (1399-1413 105
Нема‡ка Кика СПИСАК ЕНˆŽЕСКИ‰ КРАÓЕВА НОРþАНСКА ДИНАСâИЈА Ви›ем I Осваја‡ (1066-1087) Ви›ем II (1087-1100) ‰енри I (1100-1135) Стеä ДИНАСâИЈА ЈОРК Едвард IV (1461-1483) Ри‡ард III (1483-1485) ДИНАСâИЈА âЈïДОР ‰енри VII (1485 106
Нема‡ка Кика НЕþАµКА 107
Нема‡ка Кика СâВАРАŸЕ НЕþАµКЕ ДРАВЕ: ‰ЕНРИ‰ ПâИµАР Крајем IX века оåада моì äрана‡киæ кра›ева. За време владавине Žудвига Детета (899-911), åосл 108
Нема‡ка Кика ОâОН I: О‹НОВА ÕАРСâВА НА ЗАПАДï Отон I (936-973) је најистакнутији владар саксонске династије. Основне смернице •егове владав 109
Нема‡ка Кика Отон се тако умеçао у унутраç•е ствари у Италији. Поразио је италијанског кра›а ‹еренгара (‹е 110
Нема‡ка Кика ŠРАНКОНСКА ДИНАСâИЈА. КŽИНИЈЕВСКИ ПОКРЕâ. ‹ОР‹А ЗА ИНВЕСâИâïРï. ВОРþСКИ КОНКОРДАâ На åрестолу Светог Римског Õарства саксонску династију је 1024. године сменила äранконска или Клинијевски åокрет ï ‰ веку у оквиру католи‡ке цркве јав›а се клинијевски åокрет, назван åо манастиру Клинију у 111
Нема‡ка Кика Средином XI века åолити‡ке åрилике су åо‡еле да åостају врло åодесне за екстремне клинијевце. ‹орба за инвеституру- ˆргур VII и ‰енриæ IV ‰илдебранд је 1073. године åостао åаåа åод именом ˆргур VII. Он је био велики диåломата. Ÿего 112
Нема‡ка Кика Круåно åлемство је åо‡ело да се одмеìе од ‰енриæове власти и да му отказује åослуçност. Õар с Вормски конкордат Вормски конкордат донет 1122. године за време цара ‰енриæа V (1106-1125) åредстав›а åокуçај к 113
Нема‡ка Кика ‰ОЕНÀâАïŠОВÕИ. ŠРИДРИ‰ I ‹АР‹АРОСА ˆодине 1125. умире ‰енриæ V (1106-1125). Ÿегов наследник Žотар од Суåлинбурга (1125-1137) био 114
Нема‡ка Кика Šридриæ је у томе наиçао на отåор градова, који су се касније организовали у тзв. Žомбардијск 115
Нема‡ка Кика ŠРИДРИ‰ II Šридриæ II ‰оенçтауäен, унук Šридриæа ‹арбаросе, åредстав›а врло интересантну историјску äигу 116
Нема‡ка Кика Италијанска åолитика Šридриæа II изазвала је силно узнемире•е у градовима северне Италије и к þЕÔïВŽАÀÚЕ (INTERREGNUM) Временски åериод од åада ‰оенçтауäоваца у Нема‡кој (1254) до 1273. године се назива þЕÔïВŽАÀÚ РïДОŽŠ ‰А‹З‹ïРÀКИ (1273-1291) ˆодине 1273. нема‡ки кне’еви су за цара изабрали Рудолäа ‰абзбурçког, једног од другоразредни 117
Нема‡ка Кика За време Рудолäове владавине у Нема‡кој је јоç увек владала äеудална анарæија. Рудолä је åоку Ствара•е Àвајцарског савеза ï Алåима су ‰абзбурговци имали åоседе које су настојали да åроçире на ра‡ун кантона Àвица, ïр 118
Нема‡ка Кика ДИНАСâИЈА ŽïКСЕþ‹ïРˆОВАÕА После Рудолäове смрти, æабзбурçка династија није дуго оåстала н нема‡ком åрестолу. Ÿу је 1308 Žудвиг ‹аварски (1314-1346) После смрти ‰енриæа VII јав›ају се два åретендента на царски åресто- Šридриæ ‰абзбурçки и бав 119
Нема‡ка Кика КАРŽО IV И ЗŽАâНА ‹ïŽА Карло IV је био не толико цар Светог Римског царства, колико ‡еçки кра›. Владао је од 1346. д Избор цара врçио се åростом веìином гласова. Златна була је легализовала åриватне ратове, сам 120
Нема‡ка Кика ÕАРСâВО КРАЈЕþ XIV И ï XV ВЕКï После Карла IV åресто је åриåао •еговом сину Венцеславу (Вацлаву) који је владао од 1378. до 121
Нема‡ка Кика ЈАН ‰ïС (1371-1415) Јан ‰ус се родио 1371. године у месту ‰усинец. После заврçеног Праçког универзитета и студија 122
Нема‡ка Кика 25. децембра 1414. године отåо‡ео је са радом сабор у Констанцу, један од најзна‡ајнијиæ сабо 123
Нема‡ка Кика НЕþАµКИ ВŽАДАРИ Конрад I (911-918) САКСОНСКА ДИНАСâИЈА ‰енриæ Пти‡ар (919-936) Отон I Велики (936-973) Отон I -1254) þЕÔïВŽАÀÚЕ (INTERREGNUM) Ви›ем ‰оландски (1254-1256) Ри‡ард од Корнвола (1257-1272) Ал ВŽАДАРИ ИЗ ДИНАСâИЈА ‰А‹З‹ïРˆ, ŽïКСЕþ‹ïРˆ И ВИâŽС‹А‰ Рудолä I (1273-1291) Адолä од Насауа (12 124
Садр’ај: -Ствара•е нема‡ке др’аве: ‰енриæ Пти‡ар -Отон I: обнова Õарства на Заåаду -Šранконск
Кика ïˆАРСКА 126
Кика ИÀâВАН (СâЕŠАН) АРПАД Иçтван (Стеäан) је био син угарског кнеза ˆезе, åрвог маарског владара који је åримио æриçìа 127
Кика ЗŽАâНА ‹ïŽА АНДРИЈЕ II Андрија II је владао од 1205. до 1235. године. Ÿегову владавину на унутраç•ем åлану обеле’ило 128
Кика КАРŽО РО‹ЕРâ ˆодине 1301. изумрла је династија Арåадовиìа у ïгарској. На åресто су åретендовали ‡ланови бо 129
Кика имали су своје åриватне војске, уåраву, судство, åрисвојили су регална åрава и били су на åут ПРИВРЕДНЕ И ДРïÀâВЕНЕ РЕŠОРþЕ КАРŽА РО‹ЕРâА После деценија äеудалне анарæије åривредне åрилике у ïгарској су биле веома лоçе. Карло Робер 130
Кика 4) åову‡ене су стране монете које су биле у оåтицају за време äеудалне анарæије; åо‡ело је ко 131
Кика ŽАЈОÀ I ВЕŽИКИ ï време владавине Žајоçа I (1342-1382) ïгарска åостаје евроåска велесила. âоме је знатно доåр 132
Кика ‹алкански ратови Žајоçа I: -са ‹осном (1363) Žајоç је тра’ио од босанског бана âвртка ‰ерцего 133
Кика РïСИЈА 134
Кика НАСâАНАК РïСИЈЕ Руски народ се äормирао од словенскиæ заједница које су насе›авале åодру‡је око Д•еåра на југ 135
Кика ŠОРþИРАŸЕ КИЈЕВСКЕ РïСИЈЕ Под Кијевском Русијом се åодразумева раноäеудална др’ава која је настала као резултат уједи•е КНЕЗ СВЈАâОСŽАВ (945-972) Свјатослав је наследио кнеза Игора, али будуìи да је био малолетан, уместо •ега је до 964. го
Кика Када је åроçла оåасност од Пе‡енега, Свјатослав је åовео нови åоæод на ‹угарску (970) и åонов КНЕЗ ВŽАДИþИР И ПОКРÀâАВАŸЕ РïСА Након Свјатослав›еве смрти 972. године, •егови синови- Јароåолк, Олег и Владимир су неко врем 137
Кика ЈАРОСŽАВ þïДРИ (1025-1054) Веì åри крају Владимирове владавине јав›ају се знаци расåада•а Кијевске Русије. Владимиров си 138
Кика þОНˆОŽИ þонголски народ је у Сред•ем веку åредстав›ао заједницу номадскиæ åлемена која су насе›авала 139
Кика десетине, стотине, æи›аде и десетине æи›ада. Јединице од 10 000 ›уди називане су âïþЕНИ и бил ПРОВАŽА þОНˆОŽА ï ЕВРОПï 1241. ˆОДИНЕ 1235. године одр’ан је треìи курултај þонгола, на ком су утврена ‡етири åравца монголске екс Евроåски åоæод је заåо‡ео 1236. године. Заåоведниçтво над монголском војском је добио ‹ату-ка 140
Кика 1239. године þонголи су се одмарали. Искористили су део тог времена да åокоре Половце (Кумане ЗŽАâНА ‰ОРДА 1241. године умро је кан ïгедај. Евроåски åоæод ‹ату кана је обустав›ен и он се вратио на Ист 141
Кика АŽЕКСАНДАР НЕВСКИ (1248-1263) ‹ату-кан је åоставио Јарослава Всеволодови‡а за великог руског кнеза, али се са тим избором н 142
Кика ˆРАÔАНСКИ РАâ ï ЗŽАâНОЈ ‰ОРДИ ˆодине 1259. умро је врæовни кан þенгке. ï þонголском царству избиле су борбе за врæовну влас
Кика ИВАН ДАНИŽОВИµ КАŽИâА (1328-1341) ˆодине 1304. умро је велики кнез Андреј Александрови‡. Ÿеговом смрìу отåо‡еле су борбе за вел Данило Александрови‡ Јуриј Данилови‡ Иван Данилови‡ Калита Семјон Иван Андреј 144
Кика ДИþИâРИЈЕ ДОНСКИ (1363-1389) ˆодине 1357. умро је кан ‚анибег (1341-1357). ï Златној ‰орди су •егови унуци þурат и Абдул å 145
Кика Василија у Сарај. Василије је åред âоæтамиçем усåеçно бранио интересе þоскве и Димитрије је о 146
Кика ВАСИŽИЈЕ I (1389-1425) Василије I је наследио Димитрија Донског. Он стуåа на историјску сцену када меу þонголима тр 147
Кика ВАСИŽИЈЕ II ''СŽЕПИ'' (1425-1462) Расåада•е Златне ‰орде је заåо‡ето 1445. године, када је основана Казанска ‰орда. Неçто касни 148
Кика Пред крај владавине Василија II åада и рат þоскве са Новгородом (1456), који се окренуо Žитва ИВАН III ВАСИÓЕВИµ (1462-1505) Иван III је најусåеçнији владар московске династије. ‹ио је савладар свог оца и åод •им þоскв 149
Кика Кориçìена литература: -‹. ˆреков, ''Кијевска Русија'' -белеçке са åредава•а др Ôуре ‰ардија С ..........3 Кнез Свјатослав (945-972)........................................................ ...........3 Кнез Владимир и åокрçтава•е Руса................................................ .....................................................5 þонголи............................... ................................................................................ .6 ‚ингис кан................................................................................ .......................6 Провала þонгола у Евроåу 1241. године............................... ................................................................................ ..7 Александар Невски (1248-1263)............................................................ .............................................10 Иван Данилови‡ Калита (1328-1341)............ ........................11 Димитрије Донски (1363-1389)...................................... .................12 Василије I (1389-1425)................................................... ..................................14 Василије II ''Слеåи'' (1425-1462)....................... .................................15 Иван III Васи›еви‡ (1462-1505)........................... ..............................16 Кориçìена литература и садр’ај.............................. 150
Кика АРА‹ÓАНИ 151
Кика þï‰АþЕД СâВАРАŸЕ ИСŽАþА þуæамед, оснива‡ исламске вере, роен је око 570. године у малом заåадноарабијском граду þеки 152
Кика АРА‹ÓАНСКА ЕКСПАНЗИЈА ЕПО‰А ПРАВОВЕРНИ‰ КАŽИŠА þуæамеда је наследио Абу ‹екр, који је кратко владао (632-634). Ÿега је наследио Омар (634-64 153
Кика ОþАЈАДИ Омајади су араб›анска династија која је владала Калиäатом од 661. до 750. године. Ÿиæова влад 154
Кика А‹АСИДИ Абасиди су араåска династија која је 750. године збацила Омајаде и åреузела власт у Калиäату. 155
Кика АРА‹ÓАНИ ï СЕВЕРНОЈ АŠРИÕИ Араб›ани су осваја•е северне Аäрике заåо‡ели у VII веку åре н. е. ˆодине 645. су освојили Еги 156
Кика калиäата. ïзрок åроåасти је унајм›ива•е странаца- ‹ербера, âурака и Персијанаца у војску. На 157
Кика РЕКОНКВИСâА 16. јула 711. године араåски војсковоа âарик åрелази из Аäрике у Àåанију (åо •ему је место т þеутим, веì åод •еговим наследницима долази до оåада•а у емирату. Свуда се осамоста›ују лока 158
Кика Реконквиста је текла из åравца Астурије на северу и Àåанске марке коју је основао Карло Велик 159
Кика АРА‹ÓАНИ-КАŽИŠАâ þуæамед (622-632) ЕПО‰А ПРАВОВЕРНИ‰ КАŽИŠА (632-661) Абу ‹екр (632-634) Омар (634-644) Осман 44) Ибраæим (744) þерван II (744-750) А‹АСИДИ (750-1258) Абул Абас (750-754) Ал þансур (754-7 160
Кика Ал þуæтади (869-870) Ал þутамид (870 - 892) Ал þутадид (892-902) Ал þуктаäи (902 - 908) Ал þу Ал þуктаäи (1136-1160) Ал þустанƒид (1160-1170) Ал þустади (1170-1180) Ан Насир (1180-1225) 161
Кика APPENDIX 162
Кика КАŽþАРСКА ïНИЈА Под Калмарском унијом се åодразумева заједница трију скандинавскиæ кра›евинаДанске, Норвеçке 163
Кика ïЈЕДИŸЕŸЕ ПОÓСКЕ И ŽИâВАНИЈЕ ï XIV веку је угарски кра› Žајоç I Велики (1342-1382) åостао и кра› По›ске, када је 1370. год 164
Кика КРСâАÀКИ РАâОВИ Под крстаçким ратовима се åодразумева ‡итав низ ратова који су воени од XI до XII века, са р Први крстаçки рат (1096-1099) Први крстаçки рат åада у сам крај XI века, када âурци Селƒуци надиру из унутраç•ости Азије åр 165
Кика Други крстаçки рат (1147) Повод за други крстаçки рат био је åад Едеске гроäовије, која је çтитила крстаçке др’аве са с âреìи крстаçки рат (1189) ïоçи âреìег крстаçког рата, на Истоку су се десиле зна‡ајне åромене у оквиру муслиманског све µетврти крстаçки рат (1204) µувени åаåа Иноìентије III је од åо‡етка свог åонтиäиката (1198-1216) åланирао један крстаçки
Кика крстаçи су одлу‡или да освоје византијску åрестоницу. Они су исåред цариградскиæ зидина склоå Пети крстаçки рат (1217) ï Петом крстаçком рату су у‡ествовали угарски кра› Андрија II и аустријски војвода Žеоåолд ‹а Àести крстаçки рат (1229) Àести крстаçки рат водио је нема‡ки цар Šридриæ II. Он се åрво дуго ска•ивао да крене у рат, 167
Кика Седми крстаçки рат (1248-1254) На ‡елу Седмог крстаçког рата био је äранцуски кра› Žуј IX Свети. Поæод је био усмерен åротив Осми крстаçки рат (1270) Žуј IX је био и на ‡елу Осмог, åослед•ег крстаçког рата. Поçто није било много заинтересовани 168
