ARISTOTEL
Naslov originala
ARISTOTELIS MET APHYSICA TQN META TA cIlY~IKA
METAFIZIKA
Prema izdanju W. Christ, MCMXXX, Lipsiae; i W. Jaeger, MCML VII, Oxonii
1 PREVEO
Dr BRANKO B. GAVELA PREDGOVOR NAPISAO
Akademik MILAN BUDIMIR
I
f
I
KULTURA, 1971. BE~RAD
REC-DVE
o
ARISTOTELU
Citaoci "Kulturinih" izdanja imali su vec prilike da budu dovoljno obavešteni o Aristotelovu delu i životu. Ne mislim samo na odeljak '0 Aristotelu u sovjetskoj Istoriji filozofije pod redakcijom Aleksandrova, nego u prvom redu na prevode Aristotelove Politike i Nikomahove etike. U oba ta znacajna dela citalac može naci pouzdana i opširna obaveštenja u tom pogledu koja poticu iz pera našeg priznatog strucnjaka dra M. N. Durica, koji je u isti mah pesnik, naucnik i filozof. Spominjem sve njegove kvalitete stoga što je i rad samog Aristotela obuhvatio sva tri pomenuta pravca. Ipak sam se rado odazvaQ pozivu kolege V. Pavicevica da kažem nekoliko reci o Aristotelu povodom ovog prevoda Aristotelova dela, koje se smatra glavnim presudnim za njegovu celokupnu aktivnost. Ovaj zadatak mislim tako da izvršim da kažem rec·-dve o Aristotelu, i to ne samo u vezi s njegovim prethodnicima Platonom i Demokritom, nego i obzirom na njegove naslednike Teofra:sta iStratona. Tako ce se, smatram, moci bolje uociti izuzetan znacaj Aristotelova rada ne samo za anticku kulturu i filozofiju nego i za sve potonje naucnike i mislioce, evropske i afro-azijske. Ove poslednje moramo imati u vidu zbog arapskih naucnika i filozofa kojima u mnogom~ pogledu dugujemo preciznije podatke o ponekimmestima Aristotelova teksta iz prostog razloga ito su se u arapskim i sirijskim prevodima sacuvali
i
, \
II
'I
I
v
krupni fragmenti i ostaci ruševina Aristotelove monumentalne naucno-filozofske zgrade. Time smo vec dodirnuli glavnu teškocu koja ometa i sprecava da se u potpunosti uoci, prikaže i shvati sve ono što se sacuvalo pod Aristotelovim imenom. Da bi citalac imao bar neku predstavu o velicini ogromnog dela, dovoljno je pomenuti samo to da prema opreznoj proceni Aristotelova zaostavština prelazi 20.000 štampanih stranica današnje osmine. To znaci da Aristotelu ne dugujemo samo dela, nego celu biblioteku. Stoga nije cudo što je ovaj Danteov maestro postao u neku ruku kan()onskifilozof ne samo za katolicke hrišcane nego i za islamske. afro-azijske poslednike. Znaci li to da je ovaj neobican covek iz starobalkanskog Stagira bio doista u tolikoj meri i u tolikom obimu univerzalan da je mogao istovremeno služiti i katolickim teolozima tipa Tome Akvinskog i islamskim misticarima sve do Indijskog okeana? Na to pitanje može donekle da odgovori upravo ovo delo koje izlaže osnovne misli ovog prvog i najveceg Platonovog ucenika. Obicno se zaboravlja da je Aristo!~J. jmao još dva ucitelja osim Platona: p:rvi jenjegciv rodeni otac, lekar na makedonskom dvoru, a drugi je glavni osnivac anticke aton1istike •. Demokrit iz Abdere, mladi savremenik Platonovog ucitelja Sokrata. Od oca Nikomaha nasledio je smisao i interes za biološke nauke (ali je ~m zaostao u pogledu na medicinske nauke), a od materijaliste Demokrita univerzalizam ~ ~oji nije znala Platonova Akademija, jer je planski i svesn6 brisala i ignorisala i Demokrita i njegove. atome zajedno satomizmom. Aristotelu treba. odati priznanje da je posle dvadesetogod;šnjeg ucenja u Platonovoj Akademiji sacuvao objektivan stav prema Demokritovim pogledima. ~taviše, fizicar Straton, sholarh ("glava škole") u Aristotelovom Peripatu posle Teofrasta, priznavao je, suprotno Aristotelu, postojanje praznog prostora koji okružuje minima, ali nije priznavao kontinuirani vakuum u Demokritovom smislu. VI
Mi ovde ne možemo ulaziti u detalje pojedinih ucenja filozofskih škola u Atini, ali moramo naglasiti okolnost da se Aristotelovo ucenje ne može pravilno ni posmatrati, ni oceniti ako ga odvojimo od njegovih glavnih prethodnika, Platona i Demokrita, i ako ga izdvojimo' od onog .štosu u prirodnim naukama ucinili njegovi ucenici i naslednici, Teofrast u botanici i mineralogiji, aStraton u fizici i .medicini, Eudem u matematickim naukama i Aristoksen u muzickim. Narocito treba' istaci okolnost da je Straton kao Teofrastov naslednik i glava Aristotelovog Peripata prihvatio Demokritov materijalizam i tako upravio Peripat u novome pravcu koji je sasvim suprotan Aristotelovoj metafizici i teologiji. Takvih kolebanja i protivrecnosti, pa i vracanja na staro i predeno, imamo i kod samog Aristotela. lako mu je otac bio lekar i bez obzira na to što se sam Aristotel bavio eksperimentom i neposrednim posmatranjem, sve u suprotnosti sPlatonovim racionalistickim spekulacijama, Aristotelovi pogledi na ljudski mozak i njegove funkcije pokazuju ocigledan nazadak prema ucenjima starije Hipokratove škole. Isto takav nazadak u shvatanjima ovog univerzalnog naucnika možemo konstatovati i u njegovoj astronomiji koja zaostaje za Eudoksom i koja pobija obrtanje Zemlje oko svoje ose. Ova nazadovanja u ucenjima osnivaca bioloških nauka mogu se objasniti samo time što je, za razliku od svog ucitelja Platona, koji je preuzeo od pitagorovaca posebno interesovanje za matematicke nauke, osobito stereometriju, bio prilicno slab matematicar. Ali ne samo to. Ni u pogledu postanka države nije Ari~totel u osnovnim shvatanjima otišao mnogo napred od .svog ucitelja Platona. Platonu je sasvim jasno da ljeporodica nije mogla osnovati bez države i pre države, dok je za Aristotela kao sasvim prirodan put izgledalo rašcenje od manjeg ka vecem, od prostijeg ka složenijem, jer on smatra da je postala i postojala najpre porodica, pa naselje, zatim opština i najzad 'VII
država. Pa ipak državno-pravni teoreticari i pod kraj prošlog veka stoje na gledištu da se u pogledu društvenih nauka moramo vratiti na Aristotela, koji nalazi da je bolja basi1eja od aristokratije, a aristokratija od politeje, pogotovošto se u basileji može ostvariti idealan slucaj doživotnog vladara, dok Platonovu idealnu državu treba da rukovode naucnici, odnosno filozofi, kako taj izraz glasi grcki. Koliko je Aristotel, i pored svih 158 proucenih državnih uredenja, bio zaostao u pogledu društvenopolitickih shvatanja vidi se najbolje po tome što u jednom pismu kori svog ucenika Aleksandra Velikog što je proglasio jednakost izmedu Helena, u koje treba da spadaju i Aleksandrovi Makedonci, i pobedenih Persijanaca, koji su za Aristotela varvari i pored njihove nauke i tehnike samo stoga što ne govore grcki. Ovakav nazadan stav Aristotelov može se objasniti njegovim cudnim shvatanjem da ima ljudi koji su od prirode robovi i, opet, drugih koji su od prirode slobodni. I u drugim disciplinama mogu se naci neobjašnjive suprotnosti i protivrecnosti, svojstvene svakom univerzalnom enciklopedisti. Iako je Aristotel kao organizator ostavio daleko za sobom sve svoje ucitelje, iako se odlikovao jedinstvenim darom za posmatranje i naoko beznacainih cinjenica u prirodi, ipak mi ne smemo zaboraviti da su mnoge protivrecnosti nastale otud što je ovaj neumorni i neobicno plodni naucnik i filozof mnogo radio i mnogo stvarao. Za razliku od svog glavnog ucitelja Platona, on se raspitivao kod ribara i lovaca za neke pojave u prirodi. Razume se da je proucavao i doplatonske filozofe, pogotovokrupnu zaostavštinu prvih atomista, koja je imala univerzalan karakter, jer je uzela u obzir i formalne, i prirodne, i društvene nauke. Medutim, neke' protivrecnosti mogu biti i prividne, jer dolaze otud što se izucav~nje Aristotelove zaostavštine nalazi tek na pocetku. Poslednjih decenija filolozi i istoricari koji utvrduju i interpretiraju tekstove poceli su pod uticaiem Engleza Rosa i NemVIn
ca Jegera da temeljitije ispituju tekstove sacuvane u Aristotelovu korpusu. Stil gotovo svih tih tekstova kojima danas raspolažemo ne zaslužuje nikako onu visoku pohvalu koju Aristotelu daje Ciceron govoreci da je zlatan. Izuzetak cini politicka istorija Atine pronadena u Egiptu krajem prošlog veka. Vec se od ranije zna da je Aristotel držao dve šetnje (";EQl.1ca1;O~) svakog dana - jutarnju i vecernju. Jutarnja je bila odredena za starije ucenike i imala je sasvim naucno-istraživacki karakter, a vecernja za širi krug sa naucno-popularnom tendencijom. Razume se da su samo predavanja iz ovog vecernjeg kursa bila podesnaza publikaciju, jer su bila redigovana kako treba, ali predavanja sa jutarnjeg kursa imala su karakter studentskih beležaka, odnosno predavaceva podsetnika. Misli g'eda pretežna vecina sacuvanih dela Aristotelovih spada u predavanja sa jutarnje šetnje i da u tim predavanjima nije uvek prosta stvar pouzdano razlikovati reci predavaca i dometke, odnosno greške u reprodukciji, koje poticu od njegovih slušalaca. Pri tome treba istaci da je u Peripatu vladala potpuna sloboda svestrane diskusije i da su se mogla cuti i zabeležiti suprotna mišljenja. Iz svih tih razloga mi u Aristotelovimtekstovima nailazimo cesto ne samo na varijante i protivrecnosti, nego i na ponavljanja i upucivanja na druga mesta, kojih, na žalost, nema. Stoga je vrlo težak posao da se utvrde glavne razvojne linije kojima se kretala i napredovala Aristotelova naucna i filozofska misao. Slicna teškoca, mada mnogo manja, postojala je vec prilikom rekonstrukcije platonizma, odnosno hronologije Platonovih dijaloga, iako za Platonov tekst znamo sasvim pouzdano da je samo njegov da tu ne možemo tražiti ostatke studentskih tabaka, kao kod Aristotelova teksta. Ipak su istraživaci kao Lutoslavski, Ditemberger i moj ucitelj Arnim pronašli metod koji se zove jezicka statistika dabi pomocu njega rekonstruisa1i evoluciju Platonovp.filozofske misli. Ova statistika, sa morem tablica i procenata, uzima prven-
i
i
IX
i
stveno u obzir sveze prelazne fraze, kao što je to vec ranije radeno prilikom rekonstrukcije Geteova teksta. Ovaj metod opravdan je kod pisaca koji se decenijama bave pisanjem. Platon i Gete pisali su preko pola veka, a Aristotel nekih tridesetak godina. Ali kod Aristotela je nevolja u tom što nismo uvek nacisto šta je iz njegova pera,a šta je delo njegovih ucenika i naslednika. Kako je poznato, slicnu situaciju imamo i u školama velikih slikara. Pored svega toga, istraživaci se nadaju da ce detaljnom i minucioznom analizom teksta i misli, reci i termina, koje je i sam Aristotel neobicno uV8Žavao, doci do boljeg uvida i saznati glavni i pravi tok Aristotelovih misli. Aristotelov stil i proza njegove škole nalaze se na prekretnici u istoriji grckog jezika. Dok Platon piše klasicnim stilom atickog dijalekta, dotle se. u Aristotelovu tekstu susrecu sve više pojave helenilsticke ?!.OLv,;, opšteg dijalekta, cija je baza ipak aticki dijalekat. Ali to nije jedina teškoca. Svaki veliki pisac ima svoj stil i svoj ritam, ima individualnu kadencu kojom završava frazu i periodu. To se pokazalo pri ispitivanju Ciceronovih klauzula. Stoga je foneticar Sifers postavio zahtev da filolozi ne .smeju raditi samo ocima, nego i ušima ako žele da prodru u suštinu individualnog stila velikih pisaca. on zahteva analizu zvuka koji je važan svedok i za naucnu prozu. Ovaj metod, koliko mi je poznato, nije još primenjen prilikom ispitivanja Aristotelova teksta, iako se zna da se Aristotelbavio i pisanjem stihova i da je imao narocit interes za muziku. Njegovo nedovršeno delo Poetika to nedvosmisleno pokazuje. Upravo u tom delu najcuvenija je njegova definicija tragedije, definicija sa dosta preciznih detalja i sa još uvek spornim završnim recima. Upravo se u tim recima krije ono što je 'tEAO; same tragedije, njen krajnji cilj, koji m.orabiti presudan za Aristotelove teološke i teleološke spekulacije. za ocenu Aristotelove naucne i filozofske aktivnosti ništa nije tako poucno kao razlika u definicijama izmedu njega i njegovog naslednika u upravi perlpaX
teticke škole, sholarha Teofrasta, koji je svega desetak godina mladi od osnivaca Peripata. Zna se za negativan Platonov stav prema umetnosti uopšte. Medutim, manje je poznata cinjenica da u njegovim dijalozima, tako reci, nema ni reci o Demokritu iako je ovaj Sokratov savremenik te kako bio zainteresovan za lingvisticke i literarno-istorijske probleme. Za razliku od svoga ucitelja, Aristotel je uzeo u obzir Demokritova ucenja kojima su se zanimali još u vecoj meri njegovi ucenici Straton i Eudem. Nešto slicno vidimo kod drugog Aristotelovog ucenika Aristoksena, koji je, oslonivši se na Pitagorinu muzicku matematiku, usavršio teoriju anticke muzike. Iz Pitagorine škole potice izraz J.LiJ.Lf)O'L~, o cemu govori i Aristotel u svojoj Metafizici. Taj se izraz javlja i u drugim Aristotelovim delima, gde se uvek ne može prevesti recima imitacija, podražavanje, jer kao da je ponegde opravdaniji prevod prikazivanje, reprodukcija. Bez obzira da li je J.LiJ.Lf)O'L~ imitacija, ili reprodukcija, ili prikazivanje, za Teofrasta tragedija naprosto iznosi kritican momenat u životu nekog junaka, dok je za Aristotela tragedija, i to ona istinska (jer je Arlstotel znao za još jednu vrstu tragedije, koju je teško razlikovati od komedije), samo J.LiJ.Lf)O'L; krupnog ozbiljnog dogadaja. Kako je Platonu bilo stalo u prvom redu do toga da što potpunije prodre do suštine samog bica i to putem naucnog ispdtivanja, umetnost je za platonizam predstavljala samo jednu smetnju, pogotovo ako pruža imitaciju neke nestaine i promenljive kopije. 13esednicka umetnost, važna pre svega za politicke rukovodi oce, ima za Platona samo utoliko vrednosti ukoliko je filoiofske prirode, .drugim recima, ukoliko nastoji da naucnim me~ todama utvrdi stvarnost i da u tom pravcu povede društvo i pojedince. Pri tom se treba setiti da prema Platonovu zahtevu rukovodioci moraju biti naucnici, ili naucnici moraju postati rukovodioci. Iako je ter":' min J.LiJ.Lf)O'L~ o kome Aristotel govori i u ovome delu potekao iz Pitagorine škole, to se sada više ne može reci za termin cpLAOO'ocpo~, cije je pravo znacenje "pri-
i
i
i
r
,;1l I
XI
jatelj mudrosti "naucnik", koji se sve doskora sma/trao nesumnjivo tekovinom Pitagorine terminologije.· Aristotelova definicija tragedije ukazuje s jedne strane na pomenutu Teofrastovu definiciju, u kojoj se isto kao kod Aristotela dramska poezija vezuje za epsku, prema kojoj je Platon bio narocito neraspoložen. Cinjenica što je Platon svoju školu predao sestri.cu Speusipu, a ne svom najzrelijem i najsposobnijem uceniku Aristotelu, tumaci se obicno time što se Aristotel nije slagao s Platenovim ucenjem o idejama, koje su za osnivaca Akademije jedina stvarnost. Tako bi se doista Platon, za razliku od jonskih fizicara, mogao smatrati osnivacem nekog ne-fizickog, odnosno idealistickog monizma. On bi bio prema tome sušta protivnost materijalizmu atomiste Demokrita za kojeg Platon nikako ne mari, pa ga cak i ne spominje u svojim dijalozima.
• Termin q>LMaoq>o;, kako je sada utvrdeno (W. Burkert, 88, 1960, 159), dugujemo pre Platonu nego Pitagori, pogotovo kad se setimo da sUvec savremenici primetili kako Aristotel neka Platonova ucenja bez razloga pripisuje Pitagori. Uzgred napominjemo da Aristotel ovog osnivaca evropske matematicke fizike smatra .Hiperborejrem. To znaci da je, prema Aristotelu, Pitagora poreklom iz severne Evrope, dok Strabon smatra da je rodom sa istocnog Balkana. U svakom slucaju Pitagora, i pored svog grckog imena, nije grckog porekla, jer mu je otac Tirsenae, tj. sa istocnog Balkana. Strabona pominjem stoga što upravo njemu dugujemo glavna obavelItenja o cudnoi i zamršenoj sudbini Aristo. telove filozofske zaostavštine. Prema Strabonu, Aristotelovi rukopisi su šetali izmedu Atine iseverozapadne Anadolije, dok nisu najzad stigli, pod kraj Republike, u Rim. Svakako da treba i. ovaj. detalj uzeti u obzir prilikom konacne redakcije Aristotelova teksta, u kome moramo racunati s ubacenim beleškama njegovih ucenika i naslednika, kako je to vec ranije zapaženo. Preko Pitagore, odnosno donjeg Podunavlja, saznao je naj pre Pla);on,a od njega i Aristotel, za staroiransko ucenje o besmrtnosti duše. Podunavski Geti, kao i mnogi primttivni narodi, poznavali su, svakako poligenetskim putem, takva ucenja u brojnim varijantama. Sve to znaci da i Aristotela treba shvatiti i tumaciti ne samo cistom logi. kom, nego i raznim istorijskim ut;~jima. He1'mes
i
XII
, i:
(\
Nije lako prihvatiti tumacenje da je Aristotel oti. šao od Platona svojim putem jer nije prihvatio ucenje o i~eiama, ili što se osetio povredenim kada je Platon odredio drugog naslednika. Nije iskljucena mogucnost da je Speusip kao sholarh nasledio od ujaka njegovu Akademiju iz prostog razloga što se tu nije radilo samo o idejama, nego i o imanju i materijalnim dobrima. Za nasledstvo te vrste svakako je bio podesniji sestric od tudina. Manje je verovatna pretpostavka nekih engleskih strucnjaka da je Aristotel odbacio ucenje o idejama samo stoga što nije imao dovoljno razumevanja za matematicke nauke, narocito za geometriju i stereometriju, za koje je Platon bio pravi majstor. Tacno je, doduše, da se Aristotel nije narocito zanimao ~ matematicke nauke, a pogotovo za Pitagorinu mistiku brojeva i njihovu vecnu harmoniju. Ali govoreci u svojoj Politici (1316a) o vremenskom trajanju jedne države Aristotel preuzima naprosto iz Platonove Države pitagorovsku misticnu formulu s aritmetickim potencijama. Tacno je i to da Anstotel nije unapredio matematicke nauke i da je u pogledu astronomije ucinio korak nazad prema ranijim tekovinama grcke nauke, ali to se sve moŽe objasniti njegovom predilekcijom za biološke i društvene nauke, cijim ga osnivacem mnogi smatraju. Stoga, je teško shvatiti zašto Aristotel svoju Metafizilcii 'naziva i teologijom, a ne samo osnovnom naukom, odnosno "prvom filozofijom", pogotovo kad znamo da je nje~ov takmac Speusip, PlatonoV' naslednik u Akademiji, docnije smatran ateistom. Ne vredi nam u ovom slucaju pozivanje na Teofrastovu Metafiziku, i to tim manje što je i ovaj prvak botanike i mineralogije, baveci se ne samo karakterologijom i moralnom teologijom, ostavio dela koja su potonji strucnjaci uvrstili u "Teofrastovu Metafiziku" (E>Eo
XII!
i redaktori njihove zaostavštine odredili skupnim J.l.El'a imenom "ono što dolazi posle dela o prirodi"
=
l'a
i
Kako se fizickim pitanjima, pa prema tome matematickim naukama mnogo više bavio Straton nego njegov prethodnik Teofrast i njegov prvi ucitelj Aristotel, nije iskljuceno da naziv !lEl'a.cpudt'Ka, koji je sasvim nepoznat i Aristotelu . i Teofrastu, potice iz Stratonove škole. To znaci upravo iz one škole koja je ne samo peripateticku filozofiju, usmerenu prvenstveno dualisticki, nego i Aristotelovu i Teofrastovu metafiziku stavila u drugi red, posle fizike i matematike. Tako je, mo~da i namerno, skinuta metafizika sa višeg ranga na koji ju je postavio sam Aristotel davši joj ime "prva filozofija". Za ovakvo shvatanje govorila bi i pouzdana cinjenica što je Straton ucinio ne samo velik zaokret prema ucenjima svojih prethodnika u Peripatu, nego i što se, tako reci, vratio Demokritovoj atomistici i njegovom materijalistickom monizmu. Ovaj na prvi pogled sasvim cudan postupak može se jedino objasniti slobodom ucenja i posledicom neprestanog naucnog ispitivanja kojim su se odlikovale, iako ne uvek u istoj meri, sve cetiri filozofske škole u Atini. To je i razlog zašto smo u prethodnike peripateticke filozofije stavili i Platona i Demokrita, koji tek u Stratonovoj epohi dolazi do puno~ uticaja. Sam termin metafizika dokumentovan je tek pod kraj stare ere, pa se tako može pouzdano reci da je taj sad vec u naucnoj filozofiji napušteni termin nepoznat starom Peripatu, onom Peripatu koji se bavio organizacijom naucnih ispitivanja u om-omnim razmerama i kojim je filozofska Atina zadužila covecanstvo. Postanak termina metafizika treba i formalno objasniti. Iz sintagme J.l.El'0: l'a cpUdt'Ka. nastao je haplologijom, to jest uprošcenim izgbvorom koji izbegava gomilanje istovetnih slogova, u neposrednom kontaktu obllk I!El'O: Slicnu pojavu
koj a je ocigledno postala od oblika zakonob.oša, kako se to vidi iz složenice vodonoša, krstonoša itd. Kao što je ovde preskoceno ponavljanje sloga -notako je u grckoj sintagmi preskoceno ponavljanje sloga -ta-o Ovo se moglo dogoditi samo na taj nacin što je ta sintagmacešce upotrebljavanau živom govoru. To znaci da je moralo proci izvesno vreme dok je od potpunijeg oblika J.l.El'a .0: qJUOtxo: postao docnije skraceni oblik J.l.El'a.qJuot'Ka, koji. je prirodno potisnuo onaj stariji i ostao u upotrebi. Zaokret u pravcu materijalizma koji je medu peripateticarim.a izvršio Straton, ucenik i naslednik Teofrastov, nije usamljena pojava u istoriji grcke filozofije. Nešto slicno dogodilo se i u Platonovoj Akademiji vec pod Speusipom, a narocito u srednjoj ,i poznoj, dakle, gotovo u isto vreme kad i u Peripatu. Tu je naj pre Arkesilaj Platonov idealisticki monizam skrenuo u pravcu skepticizrna, i taj je pravac znatno duže zadržan u Akademiji no što je to bio slucaj sa Stratonovim odstupanjima u Peripatu. Ove važne cinjenice pokazuju, prvo, da ne smemo suditi ni ceniti niti Platonovu Akademiju niti Aristotelov Peripat prema ucenjima samih osnivaca. U istom smislu treba shvatiti i odlazak Aristotelov i Ksenokratov iz Akademije. On po svoj prilici znaci samo to da se ova dva najuglednija Platonova ucenika nisu odvojila od svog ucitelja zbog nekih osnovnih razmimoilaženja cisto teorijske prirode. Pogotovo to važi u vecoj meri za Ksenokrata nego za samog. Aristotela, koji je, kako je vec receno, i inace imao malo interesa i još manje razumevanja za matematicke nauke, u prvom redu za astronomiju, dok je u medicinskim naukama ocigledno zaostao za savremenim tekovinama tih nauka. Ksenokrat, medutim, iako je zajedno sAristotelom napustio Akademiju, vratio joj se pOSle,desetak godina, pa je posle oglašenog ateiste Speusipa postao sholarh i upravljao je Akademijom punih dvadeset i pet godina, cuvajuci verno liniju svoga ucitelja. Odstupanja Stratonova i drugih peripateticara mogu se objasniti u prvom redu time što je Aristotel ša,
XV
ispitivac i organizator naucnih ispitivanja u obe glavne oblasti, prirodnim i društvenim naukama. Ali sam protomajstor radio je najviše u oblasti formalistickih nauka, logike i dijalektike, lingvistike i retorike. Sto se tice samih istorijskih nauka, u tom pogledu Aristotel, sudeci po svemu, a narocito po njegovom Atenskom ustavu koji daje ujedno i politicku istoriju Atine, nije imao istinskog smisla za istorijske procese. Tako je on istorijske nauke više unaiadio nego-unapredio, jer ih je uputio cisto formalisticki da se takmice sa umetnošcu, s poezijom i retorikom. Sve ovo znaci da je Aristotelov uticaj još jaci van Peripata nego u njemu samom. I posle Stratonova zaokreta Peripat se prvenstveno odlikovao specijalistima u raznim naucnim granama kao što su muzika (Aristoksen), kulturna istorija (Dikajarh), fizicke i matematicke nauke (Eudem) i dr. Za Aristoksena je vec receno da je uneo u Peripat Pitagorina ucenja, slicno kao što se Straton vratio na Demokrita. Stoga nije nikakvo cudo što su Aristotelova predavanja o osnovnim problemima filozofije, docnije nazvana Metafizika, bila rasporedena u drugi red posle prirodnih nauka. Znaci da su potonji peripateticari izvršili krupne promene u Peripatu posle Aristotelove smrti, i to ne samo u osnovnim shvatanjima, nego i u redu i rasporedu pojedinih disciplina. Spomenuli smo Stratonov zaokret prema Demokritovu materijalizmu i Aristotelov uzmak prema Pitagori, dodavši da analognu pojavu imamo i u Platonovoj Akademiji, gde je Arkesilaj otišao medu skeptike, odnosno aporetike, koji ne samo kritikuju sve što se smatra pozitivnom tekovinom, nego i pobijaju mogucnost svakog pouzdanog saznanja. Sve to znaci da obe glavne filozofske škole u Atini, Akademiju i Peripat, ne smemo i ne možemo smatrati ortodoksnim i dogmaticnim kad vec medu najstarijim ucenicima i naslednicima nalazimo kolebanja i odstupanja, dok su nedoslednosti obicna pojava i kod samih osnivaca tih škola. Na takve nedoslednosti nailazimo kod Aristotela i inace, a pogotovo u njegovoj Meta-
fizici. Vec je ranije ukazano na razliku izmedu njega i njegova prvog naslednika, Teofrasta, koja se odnosi na definiciju tragedije. Ta razlika nije beznacajna jer je dramska umetnost imala u Atini društvenopoliticki karakter i zadatak. U Metafizici nailazimo na nedoslednosti i kolebanja u pogledu shvatanja o duši i prvom pokretacu. Iako se Aristotel može pohvaliti ne samo jedinstvenom ocenom "najviši" (summus Aristoteles, kako se zove u studentskim latinskim pesmama srednjeg veka) nego i priznanjima koja su mu odali osnivaci naucnog socijalizma Marks, Engels i Lenjin proglasivši ga univerzalnim i genijalnim organizatorom anticke nauke uopšte, a filozofske misli pogotovo, ipak smo dužni da ponovo ukažemo na ta kolebanja i te nedoslednosti, mada o njima govori i Aleksandrov u pomenutoj Istariji filozofije: Prema Aristotelovoj Metafizici, kategorija bica (bitak, stvarnost) ima deset, ali se na drugom mestu u istom delu govori sad o tri, sad o cetiri'kategorije. Odakle te nepodudarnosti? Zna se da je sam tekst Aristotelove zaostavštine tek poslednjih decenija podvrgnut filološkoj analizi, narocito od strane V. Jegera koji je pre nekoliko godina objavio i najnovije izdanje Metafizike. Ciceron hvali zlatnu reku Aristotelova stila. Kad znamo da je Ciceron naginjao i pod stare dane više kitnjastom azijanizmu nego suvom atikizmu i da je ritmicna proza sa dugim i u periode složenim recenicama bila glavna odlika Ciceronova stila, jasno je da je i Aristotelov stil morao biti bar blizu Ciceronovim stilskim idealima. Verovatno su u tome obliku pisana njegova prva dela na kojima je radio dok je još bio u Platonovoj školi. Mnoga od tih dela pisana su u obliku dijaloga, ali dijaloga sa manje dramske veštine Rego što je to bio slucaj kod Platopa i sa više predavackih izlaganja. Dalje znamo da se svi Aristotelovi spisi dele u objavljene i neobjavljene (!Li) hBtBo!livov). U prvu grupu bi spadao po svoj prilici, kako smo vec rekli, Ustav atinski sa društveno-istorijskim uvodom, a u drugu pretežna vecina svih ostalih Aristotelovih spisa. To
XVI
II
XVII
znaci i sama Metafizika. Prilikom njenog citanja i izucavanja moramo cesto postavljati pitanje da li imamo posla s autenticnim Aristotelovim tekstom, buduci da su u nepublikovane spise ušla njegova predavanja za uži krug starijih ucenika koji su u najmanju ruku ponešto dodavali uciteljevim recima. U tom smislu treba, na primer, objasniti pomenutu razliku izmedu Aristotela i Teofrasta, koji je i sam ostavio jednu Metafiziku. Sve ovo znaci da ne možemo dati konacan sud, a još manje neku osnovanu kritiku Aristotelovih pogleda i ucenja dok se filološkim metodom ne utvrdi tramcija Aristotelova teksta i dok se u jezickom i terminološkom pogledu ne pruže ubedljiva objašnjenja. Da u tom pravcu nismo daleko odmakli, dovoljno se jasno vidi kad Index rerum na kraju francuskog prevoda Metafizike, koji je s dpširnim komentarom opremio 2. Triko, uporedimo s interpretacijama ostalih strucnjaka. Jedinstvena i dosledna terminologija glavni je i prvi uslov za puno razumevanje nekog filozofskog dela. To pogotovo važi za Metafiziku, u cijim knjigama strucnjaci sa manje ili više razloga ukazuju na dosta širok hronološki okvir. Nikada ne smemo zaboraviti da je sudbina Aristotelove zaostavštine o kojoj govori Strabon kroz gotovo tri puna veka bila prilicno neizvesna. Tek pod kraj Rimske Republike, nešto pre Trasilove redakcije PlatonoV'ih dijaloga, pojavljuje se peripateticar Andronik koji zajedno s gramaticarem Tiranijonom sreduje i objavljuje filozofsku zaostavštinu prvih peripateticara Aristotela i Teofrasta. Oni su, kažu, rasporedili sve što nam se sacuvalo od Aristotelovih spisa. Neki misle da od njih potice i naslov Metafizikci. za koji se u samom tekstu tog dela javlja izraz "prva filozofija", dok se fizika zove "druga filozofija". To znaci da je termin metafizika, ciji je postanak napred objašnjen, mogao da znaci "treca filozofija", jer dolazi po rasporedu posle fizike koja je "druga filozofij a". Razume se da ovakva racunica ne odgovara nikako izuzetno važnom i osnovnom karakteru Ari-
stotelove Metafizike, koja ispituje samo bice (to bv) i pritom daje pregled ranijih ucenja o osnovnim pitanjima filozofije. Iako je Aristotel kao osnivac bioloških nauka, i pored pomenutih zaostalosti u matematickim i medicinskim naukama i pored nekih nerazumevanja društveno-istorijskih procesa, uvek isticao povezanost sa stvarnim životom i proveravanje pomocu iskustva, nailazimo kod njega cešce, pa tako i u Metafizici, na 9 poneko forrnal!gic~ rezonovanje. Medutim, ne sme.' mo zaboraviti da je majstor upravljao Peripatom nekih dvanaest godina i da je pokrenuo mnoga naucna istraživanja i otvorio mnoge naucne oblasti. Broj naslednikajasno dokazuje da njegovih ucenika Aristotelov rad ne smemo ceniti samo po onome što je sam napisao i objavio, jer je toga do nas malo dospelo, nego po onome što je uradio on sa svojim ucenicima. Zapravo mi smo dužni da uzmemo u obzir predeni put od enciklopediste Demokrita i matematicara Platona, pa sve do Aristotelovih naslednika Teofrasta i Stratona. Tako ce nam sud o ovom izuzetnom naucnom i filozofskom trudbeniku iz Stagira biti pravedniji cak i onda kad nismo uvek u stanju da utvrdimo autenticnost njegovih tekstova i evoluciju njegovih ucenja, koja se i pri sadašnjem stanju nauke može jasno uociti. Aristotelova kolebanja izmedu idea1izma i materijalizma, na koja nailazimo u njegovom voluminoznom korpusu, bila su podesna i za hrišcanska mudrovanja kao i za teološku spekulaciju i kazuistiku svake vrste. Stagiranin je ostao, kako Dante kaže, dobrodošao rukovodilac srednjovekovne maestro skolastike. Ali ne bi bilo pravo da od njega tražimo neki celokupni i potpuno izgradeni filozofski sistem u kome ne bi bilo nigde mesta za protivrecnosti i nedoslednosti. Stratonova odstupanja u pravcu punog materi.jalizma jasno pokazuju da Platonove ideje, protiv kojih ustaje Aristotel u svojoj Metafizici, nisu ostavile dubokih posledica u daljem izgradivanju peripatetickih ucenja, koja su uvek nosila pecat stal-
i
I~ )
!
I!
i j I
l
! i'
,
I
i
XVIII II*
~"
~~-~
-,/
..
./
i
nog uvek novog. naucnog istraživanja, cesto kombinovanog sa eksperimentom neposrednim posma-
'I
,
i
i
tudom sopstvenom, nego i spekulativnim, i formalistickim rezonovanjima koja se cesto javljaju u ( tranjem. Peripat se stoga koristio ne samo empirijom, ovome delu. Cini mi se, stoga, da je Aristotel u mnogo vecoj meri naucnik nego filozof da JI" m:mj<>pes111k 1 E,1'Sac •••1 svoea=ucitel~ Ova poslednja osobina bila bi svakako uocljivija da su nam sacuvana njegova ranija dela, pisana u obliku dijaloga. Ipak moramo u ovome pogledu suditi oprezno jer smo još daleko od poslednje filološke redakcije njegove zaostavštine, a još dalje od pouzdanih stilskih interpretacija njegovih tekstova. Sirok okvir njegove filozofske razvojne linije u kome mogu tražiti i naci pouke potvrde i idealisti materijali.stibice da je u izvesnoj vezi a antidogmaticnim stavom klasicne grcke misli, koja se nije zaustavljala ni pred Zevsovim autoritetom. Zahvaljujuci tom antidogmatskom stavu mogle su se u staroj Atini i pojaviti cetiri razne filozofske škole, koje su svaka za se unutar svog kruga dopuštale razna odstupanja i podvajanja. Ova dragocena osobina grckog duha koji je stvorio uslove za slobodu naucne misli ostavila je i docnije traga u izgradivanju hrišcanstva. Nasuprot monolitnom zapadnoevropskom hrišcanstvu, koje je Luter samo malo okrznuo, imamo na Istoku, dakle u zemljama s grckim nasledem, poveci broj hrišcanskih crkava, a da i ne govorim o sektama i jeresima što se tokom vekova javiše u prostoru izmedu hladnog seNilskih katarakta. Stoga i Aristotelova Mevera tafizika, kad je citamo i proucavamo bez' predubedenja, pruža uglavnom veran izraz starobalkanske antropokratije i svega onog naprednog što se u balkansko-anadolskomprostoru ukazalo za poslednjih dvadeset i pet vekova, pocevši od ucenja sofista da je covek svemu mera, pa do balkanske simbioze koja nije znala za krstaške ratove. Ta nas simbioza uci da
i
i
i
i
®
visoko ceniti sve ono štO ide za unapredenjem
ljudske misli i društva. Sam Aristotel s, pravom veli da je država postala življenja radi i da postoji radi boljeg življenja. U tom smislu treba ceniti i njegovu Metafiziku koja, bez obzira na teološka i teleološka zastranjenja, oštri ljudski duh za neprestanu borbu za bolji život. Milan BUDIMIR
METAFIZIKA
\ ( 1
1
1
KNJIGA I
l. DOZIVLJAJ,
180a
980b
ISKUSTVO, SAZNANJE, NAUKA I FILOZOFIJA
UMETNOST,
Svi ljudi po prirodi teže da dodu do manja; dokaz za to je radost izazvana doživljenim saznanjima: naime, i pored njihove korisne strane ona nam se svidaju sama po sebi, i to vizuelna saznanja više od svih drugih. Jer mi vid cenimo iznad svega, tako da kažem, ne samo zato da bismo mogli da radimo nego cak i pod pretpostavkom da ne želimo ništa da radimo. Uzrok ovome je taj što je od svih naših cula vid ono culo pomocu koga sticemo najviše saznanja i otkrivamo mnoštvo razlika. Ziva bica su po prirodi obdarena culnim osecajima, ali kod jednih osecaj ne rada pamcenje, dok ga kod drugih rada. I baš zbog toga su ova druga inteligentnija i sposobnija da nauce nego ona koja nisu u stanju da se sete. Medutim, postoje bica, kao što su pcele ili neka druga vrsta, koja su lišena sposobnosti da nauce, pošto nisu u stanju da cuju zvukove; naprotiv, sposobnost da nauci pripada bicu koje je, osim pamcenja, obdareno cu10m sluha. U svakom slucaju, život svih živih bica osim coveka svodi se na slike na secanja; njihovo ucestvovanje u iskustvenom saznanju veoma je malo, dok se ljudski rod uzdife do umet-
i
1*
3
gala
nosti i do rasudivanja. Sto se tice ljudi, njihovo iskustvo proistice iz pamcenja: u stvari, iz mnoštva secanja na istu stvar konacno se sacini jedno jedino iskustvo; a izgleda da je iskustvo gotovo iste prirode kao nauka i umetnost, samo s tom razlikom što ljudi dolaze do nauke i umetnosti posredstvom iskustva, jer je iskustvo stvorilo umetnost, kao što s pravom kaže Polos, a nedostatak iskustva stvorio je slucaj. Umetnost se rada onda kada se iz mnoštva iskustvenih pojmova izvodi jedan jedini opšti sud primenljiv na sve slicne slucajeve. Zaista, doneti sud da je izvestan lek pomogao Kaliasu obolelom od izvesne bolesti, zatim Sokratu, a zatim mnogim drugima uzetim pojedinacno, to je stvar iskustva; ali smatrati da je izvestan lek pomogao Mrna pojedincima izvesnog sastava, koji spadaju u granice odredene klase obolelim od izvesne bolesti, kao, na primer, flegm~ticima, bolesnicima obolelim od žuci ili od groznice, to potpada umetnost. .Sto se,pod pak, tice iskustva, izgleda da se ono ni u cemu ne razlikuje od umetnosti; štaviše, mi Vidimo da ljudi od iskustva postižu više uspeha nego oni koji raspolažu znanjem bez iskustva. Uzrok ovome je taj što je iskustvo saznanje pojedinacnog, a umetnost opšteg. Medutim, celokupno iskustvo i celokupno stvaranje odnose se na pojedinacno. Onaj koga lekar isceljuje nije covek samo uopšte, osim slucajno, nego je to Kallas, ili Sokrat ili bilo koji drugi tako oznaceni pojedinac, za koga slucajno ispada da je covek. Ako se, daWe, raspolaže znanjem bez iskustva i ako se, poznaj uci opšte, ne poznaje pojedinacno koje je u njemu sadržano, cesto ce se uciniti greške u lecenju, jer onaj koga treba leciti je pojedinac. Medutim, mi isto tako obicno mislimo da umetnost stoji iznad iskustva, pa smatramo da ljudi od umetnosti nadmašuju ljude od iskustva, misleci da je kod svih ljudi mu-
4
drost višeg reda obeležje koje prati znanje. Ovo se može shvatiti tako stoga što jedni poznaju uz.rok stvari, a drugi ga ne znaju. U stvari~ ljudi qd ~kustva odista znaju d~~ ~ji, ali ne znaju zašto postoji, dok ljudi od znanja zna98lb
ti:?:~. postojanja. Takode iz istog jui smatramo ~ da arhitekti zaslužuju vecirazloga: ugled nego obicni radnici, i da su iskusniji i pametniji. Ovo stoga što oni poznaju uzroke onoga ~to se radi, dok obicni radnici lice na beslovesna bica koja rade ali rade ne znajuci šta cine, poput vatre koja gori; medutim, dok beslovesna bica vrše svaku svoju funkciju po prirodnoj sklonosti, obicni radnici to cine iz navike. Prema tome, ono što u našim ocima arhitekte cini pametnijim to nije prakticna veština, nego to što vladaju teorijom poznaju uzroke. - I, uopšte, obeležje po kome se raspoznaje naucnik je sposobnost ucenja druw.h, i baš zbog toga mi verujemo da je umetnost odista više nauka nego iskustvo, jer su ljudi od umetnosti, a ne drugi, sposobni da uce druge. - Osim toga, mi obicno ne gledamo ni na jedno od naših 0Becanja kao na mudrost, premda nam ona pružaju najpouzdanija saznanja o pojedinim stvarima, ali ona nam ne kažu zašto ni za jednu stvar - na primer, zašto je vatra vruca; ona se ogranicavaju na to da utvrde da je vruca. Stoga je onaj koji je prvi pronašao bilo koju granu nauke, oslobodenu opštih osecanja, s pravom izazvao divljenje ljudi. To nije bilo samo zbog korisnosti njegovih pronalazaka nego zbog njegove mudrosti i nadmocnostii nad ostalima. Zatim su se nove umetnosti umnožile, jedne koje su usmerene ka upravljanju potrebama života, druge ka njegovom ulepšavanju; a pronalazaci ovih potonjih saznanja uvek su se smatrali mudrijim od drugih, i to stoga što njihova znanja ne teže korisnosti. Otuda dolazi da su sva ova razna znanja vec stvarno postojala kad su ot-
i
5
i
uzroke koji su u stanju da u svakoj vrsti nauke poucavaju druge. Staviše, medu naukama se smatra da je zaista više filozofija ona koja se izabere radi nje same i jedino u svrhu znanja nego ona koja se izabere radi njenib rezultata. Najzad, po našem mišljenju, filozofija je više vladajuca nauka nego nauka koja joj je podredena: zaista, filozof ne treba da dobija zakont, njegovo je da ih daje; on ne treba da se pokorava drugom, nego, naprotiv, njemu treba da se pokarava onaj koji je manje filozofski obrazovan. TakVa su, dakle, po prirodi i po broju, mišljenja koja se abicno donose o filozofiji i filozofima. A medu obeležjima kaja smo upravo videli, poznavanje svih stvari nužno pripada oname koji raspolaže u najvecoj meri znanjem o opštem, jer taj poznaje, na izvestan nacin, sve posebne slucajeve koji potpadaju pod opšte. Zatim je ta znanja; mislim na ana naj opštija, u stvari ljudima teže steci, jer su ona najuda1jenija od culnih zapažanja. Osim toga, najtacnija znanja su ona koja su najviše znanja anacelima, jer su ona koja polaze od apstraktnijih nacela tacnija od onih koja se izvode iz složenijih nacela. Aritmetika je, na primer, tacn!ija od geometrije. Recimo još i to da je izvesna nauka utoliko prikladnija za poucavanje ukoliko više
krivene nauke koje se ne primenjuju nina zadovoljstvo ni na potrebe, a sama ova znanja najpre su se pojavila u zemljama u kojima su ljudi imali na pretek slobodnog vremena. Tako je Egipat bio kolevka matematicke nauke, jer je tu sveštenickom staležu bila ostavljena mnogo slobodnog vremena. U Etici smo pokazali kakva je razlika izmedu umetnosti, nauke i drugih disciplina iste vrste. Ali svrha našeg sadašnjeg raspravljanja je da pokažemo da, pod imenom filozofije, svaka obicno podrazumeva ono što se odnosi na prve uzroke i na pranacela; tako se, kao što sma napred rekli, obicna smatra d~ je covek od iskustva vredniji od coveka koji jednostavno ima bilo kakvo osecanje, da je naucnik nadmocan nad covekom od iskustva, arhitekt nad obicnim radnikom, a teoretske nauke nad prakticnim naukama. Ocigledno je, dakle, vec sada da je fit82a lozofija nauka ciji su predmet izvesni uzroci i izvesna nacela. 2.
POJAM I PRIRODA FILOZOFIJE I NJEN CILJ
Pošto je filo~ofija kao nauka predmet našeg istraživanja, treba da se ispita zbog cega i po kojim nacelima se filozofija može smatrati naukom. Ako se razmatre mišljenja kaja se obicno donose o filooofu, odgovor na ovo pitanje bice samim tim mnogo jasniji. Pre svega, mi zamišljamo da filozof raspolaže znanjem o svim stvarima, koliko je to moguce, ne poznavajuci pri. tome svaku od njih napose. Zatim, za onoga koji je u stanju da upozna stvari složene i teška pristupacne ljudskam saznanju smatra se da je filozof (jer culno saznanje, pošto je zajednicko svima ljudima, lako je nema nikakve veze s filozafijam). Osim toga, veci su filozofi oni koji tacnije poznaju
i
i
882b
ulazi uzroke, jer Staviše, j>Oucavati znaci izlagati znati uzroke u svake stvari. upoznati radi upoznavanja il znnnja je glavna obeležje nauke ciji je predmet sticanje najviše spoznaje: zaista, onaj koji više voli da stekne saznanje radi saznanja izabrace pre svega nauku u pravom smislu, a takva je nauka o najvišoj spoznaji; najviša spoznaja podrazumeva osnovna nacela i prve uzroke, pošto se do spoznaje svih ostalih stvari došlo zahvaljujuci pQmavanju pranacela i pocev od pranacela, a nije se desilo obrnuto, da su se pranacela upoznala preko stva7
ri koje od njih zavise. Najzad, osnovna nauka koja je i iznad podredene nauke jeste ona koja saznaje s kakvim ciljem treba uraditi svaku stvar u životu, a taj cilj je, za svako bice, njegovo dobro i, uopšte, najviše dobro u celoj pIjrodi Sva ova razmatranja pokazuju da se pojam o kome je ovde rec odnosi na istu nauku: potrebno je da to bude nauka koja ima u vidu prva nacela i prve uzroke, pošto je dobro njen krajnji cilj, odnosno jedan od njenih uzroka. A i istorija najstarijih filozofa pokazuje,·s druge strane, da to nije pesnicka nauka. Zaista, znatiželja je, kao što je to slucaj i danas, podstakla prve mislioce na filozofska posmatranja života. Njihovo cudenje u pocetku se odnosilo na teškoce koje su se prve prikazale njihovom umu; zatim, napredujuci tako malo-pomalo, ~ni su proširili svoje ispitivanje na znacajnije probleme, kao što je postojanje meseca, sunca i zvezda, a najzad i na postanje svemira. A primetiti neku teškocu i zacuditi se znaci priznati sopstveno neznanje (zbog toga je cak i ljubav prema mitu u neku ruku ljubav prema filozofiji, jer je mit skup cudesnog).Prema tome, ako su se prvi filozofi odali filozofiji da bi izbe~li neznanje to je ocigledno bilo stoga što su težili znanju jedino radi saznanja, a ne zbog neke korisne svrhe. A to dokazuje ono što se u stvari desilo: gotovo sve životne potrebe i stvari koje se ticu njegove ugodnosti i prijatnosti bUesu zadovoljene kad se pocela istraživati naucna grana ove vrste. Zakljucuj~m da, ocigledno, u našem istraživanju nemamo u vidu nikakav strani interes. Ali isto onako kao što slobodnim nazivamo onoga koji je sam sebi svrha i koji ne postoji radi nekog drugog, tako je i ova nauka je.-. dina medu svima nau1iama koja je slobodno ucenje, jer je ona jedina sama sebi svrha.
•
983a
Stoga se s punim pravom može smatrati da je njeno posedovanje više nego ljudsko. Zaista, covecja priroda je ogranicena u mnogom pogledu, tako da, kako kaže Simonid, "Jedini bog može uživati tu povlasticu", dok covek treba da se ogranici na istraživanje nauke koja je u njegovoj srazmeri. Ako, dakle, ima nešto istine u onome što pripovedaju pesnici, i ako je surevnjivost svojstvena božanstvu, izgleda da bi trebalo da se ona narocito odrazi: u ovom slucaju i tada bi bila žalosna sudbina svih onih koji se isticu u ovom znanju. Ali neprihvatljivo je da je božanstvo surevnjivo, nego su, kako kaže poslovica, pesnici velike varalice; stoga ne treba ni misliti da bi neka druga nauka mogla nadmašiti filozofiju u odnosu na njen znacaj. Zaista filozofija je najbožanstvenija i najviša nauka, jedina za koju kažemo da mora iz dva razloga da bude najbožanstvenija: jer božanstvena nauka je u isto vreme ona koju bi bog najradije posedovao i koja bi raspravljala o božanskim stvarima. A nauka o kojoj1govorimo stvarno jedina imaopto dvostruko obdležje: s jedne strane, prema štem mišljenju, bog je uzrok svih stvari i nacela, s druge strane, takvu nauku može posedovati jedino bog, ili bar uglavnom bog. Sve druge nauke ~u, dakle, potrebniie od n~ a!L....ni jedna niie bolja od n~. ' Medutim, nje~c:je treba da nas dovede, u jednom srm , __ d.\l~evnogstanjl:!, !)uprotnog onome u kome smo se n~~i u poc~tkii naših istražIvanja. Svaki covek, rekli smo, u pocetku se-Cudi da su stvari ono što jesu; ovo Uci na pozorište s lutkama koje se krecu same, }tako to izgleda onima koji još nisu razmotrili uzrok tome, ili na dugodnevice i kratkodnevice ili na nemerljivos"!;dijagonala: zaista svakome se cini cudnim da se data kolicina ne može meriti cak ni najmanjom jedinicom. A konacno 9
se mora doci do suprotnog cudenja i, kako kaže poslovica, do onoga što je bolje, kao što se to dešava i u ~našim primerima, cim se covek upozna sa uzrokom: jer geometra ne bi ništa izne':': nadilo toliko koliko kad bi dijagona1a postala merljiva! Takva je dakle priroda nauke koju želimo da proucimo, takav je cilj kome treba da bude usmereno naše istraživanje :il celokupno naše ispitivanje.
gled bice koristan za naše sadašnje istraživanje: odista, ili cemo otkriti neku drugu vrstu uzroka, ili ce pak naše poverenje biti ucvršceno onim što smo sada naveli. .-~--V~iI!a,::-prvih filozafa sma1r~. je pranaceJiIl!8 sv~1stvari s~~Lpranacela materijalne prirode, to jest ono ,od cega su sacinjena sva bica;-ono aa cega pocinje l1jihavo postojanjf:!i ciffie-se'zivršav~i' iifiliova 'propadanje, dok supstimca 1 d~jt:! 'f"rajepoora2hift(hazivima':-takav pranacelo ,~e--za-njtl1. Onnnisle daeremefiat,tiiCiicLje iz ovoga mogu izvuci zakljucakbica. da nema ni pastojanja, ni uništenja, s obzirom na to da ta prva priroda uvek postoji: jer mi ne kažemo da je Sokratov život poceo u apsolutnom smislu kad je on postao lep ili muzicar, niti je taj život prestao kad je napustio. ove nacine postojanja, zato šta supstrat astaje, ta jest ostaje sam Sokrat. Na ovaj nacin filozofi o. kajima govorimo uveravaju da se ni jedna ej drugih stvari ne rada niti propada, jer mora pootojati bilo kakva stvarnost, jedna ili više njih, iz koje je nastala sve astalo, ali koja se sama održala.
3.
POJAM PRAUZROKA KOD STARIJIH GRCKIH FILOZOFA; PRANACELA. ELEME1\'"TI, SUPSTANCE. DOBRO KAO PRANACELO BICA'
983b
Pošto je prema tome jasno da znanje treba da podrazumeva poznavanje stvari od njihovog pocetka (je.•. · kažemo da poznajemo svaku stvar samo onda kada mislimo da poznajemo njen prvi uzrok), onda se kaže da se uzroci magu shvatiti u cetvorostrukom ~smislu. U jednom smislu, pod uzrakam pOdrazumevama sama postojanje necega injegovustištastvenost. (u stvari, r'a.zlog postojanja izvesne stvarCKonacna se svodi na pojam o taj stvari, a prvi razlag past~ janjaj~.uzr~~ __ !_px:anacelo);u drugom pak Smislu, je matenja~ m~pstrat, u!rec~mlsm~slu, uzr~k to Je pranacelo-od Koga potaziJgefat:l~naJzad, u cetvrtom smislU, koji,je suPr.Qtan trecem, uzrok je razlog zbog cega nešto P013~()ji. od#Ošho ta je neko dobra (jer dobro je svrha svakog 'Po-~ stojanja i svakog kretanja). U Fizici srna dovoljno temeljito praucili ova pranacela; medutim, podsetimo se ovom prilikom na Inišljenja onih koji su se, pre nas, pasvetili proucavanju bica i koji su se kao filozafi bavili problemom istine, jer je acigledna da i oni gavore o izvesnim nacelima i izvesni:m -uzracima. Taj pre-
/'# broja i.,Eri!~cleE~f~~~9Xa.vr" ste, ~g>s~, svi se tic~. filozofri1 tome ne ,u.Tales, osnivac ove' Vrste' filozoflle,'kažedaje-vodapocetatfsVemu (zbog tOga je an "i govorio da zemlja pIh7a~na"vodi);on je bez sumnje dOŠ~Qcio. avog verovanja ~apažajucida se sve stvari hrane vragomTdaTZnre~ptOistice lod nje živi i sama ,,'r'tOplota (medutim, ana iz cega sve stvari pro-- isticu je njihovO pranacelo). Zbog ovakvog zapažanja on je prihvatio taj nacin gledanja, kao i drugu cinjenicu, a to je da je seme svih stvari vlažne prirode da Te'voda uzrak prirode, vIa,mihstvari. - Po' mišIfeE]u' Tžvesnih filozofa i , stari kosmolozi su mnogo pre sadašni~K~a~<>.lenj a prvi rasprav ljiili-"-obogo.vima•.?l!!l1j§Jjajl!ci /' prirodu .na isti nacin., Stvarno, oni pominju Okean i Tetidu kao tvorce Sveta i kažu da se 11
i
10
( I
t84a
, / .
bogovi zaklinju vodom, koju pesnici nazivaju Stiks: zaista treba najviše poštovati ono što je najstarije, a zaklinjati se onim što se najviše poštuje. A što se tice toga da li je ovo mišljenje o prirodi u stvari primitivno i staro, ta stvar je sasvim neizvesna; bilo kako mu drago, to je, kažu, ucenje koje je Ta1es objavio o prvom uzroku stvari. Sto se tice Hipona, stvarno niko ne bi ni pomislio da ga uvrsti medu ove filozofe, zbog osrednje vrednosti njegovog mišljenja. Anaksimen i Diogen postavljaju vazduh kao stariji od vode i, me4Yj)r<:l~timtelima, oni ga pretpostavljaju kao pranacelo,-ook je to vatra za Hipasa ir Metaponta i Heraklifa iz Efesa. ~mpedoklo smatra elementima celiiiprostatela; on to cini dodajuci cetvrti, zemlju, onima o kojima smo upravo govorili; ti elementi·uvek postoje i podložni su postojanju jedino kvantitativnim povecanjem ili smanjivanjem, bilo da se ujedinjuju da bi stvorili neko jedinstvo, bilo da se de1e, pocm.juci od toga jedinstva. - Anaksagora iz KJ.azamena,stariji od Empedokla, ali cije mišljenje izgleda da pripada docnijem dobu, prihvata beskrajan broj pranacela: gotovo sve stvari, kaže on, koje su sacinjene odSIic:nih delova, kao što SU v'ooai1i vatrn;'pod1OžrieSU·· postajanju 1 uništenju samo na jedanlla.ciri, a.to je sjedinjavanjemili razdvajanjem-delov~;_ one niti postaju niti propadaju na neki dr1.1gi nacin, negovecito traju . "", Izgleda, dakle, da iz svih ovih mišljenja sledi zaklJucak da postojL~II1o jedan uzrok, onaj .,>2:a KOli.. sek€~f da. Je mat~rijalne prir~.e. Ali došavši do ove tacke, onima koji se bave tIm pitanjima sama stvarnost oznacila je put i prinudi1a ih na dublje istraživanje. Zaista, ma koliko se pretpostavljalo da svak:opostajanjei sv~o_ propadanje proistifu.izjedno~ jedinog ili više pranacela, pitanje je zašto se to dešava i koji je tome uzrok? Sam supstrat zacelo nije tvorac
sopstvenih promena. Naime, ja smatram da ni drvo ni bron.zanije uzrok promene jednog i drugog: ono što cini postelju nije drvo, niti je ono Atocini kip bronza, nego ima nešto drugo što
.'znaci uzrok promene. A istraživati nešto drugo ./.Je istraživati drug1~princip -ili,tokao ~to bismo .-mi to rekli, ono od cega dQlazLpocetakkreta", llja.Medutim, filozofi koji su se u samOmpocetku upustili u istraživanje o kome smo govorili, i koji su izražavp]i jedinstvo supstrata, nisu se mnogo mucili tom teškocom; ali bar nekoli/ cina od-onih kOJisu potVrdivalito jedinstvo podlegli su u neku ruku pod teretom pitanja koje su pokrenuli: oni tvrde da je jedinstvo nepokretno i, samim tim, sva priroda, i to ne samo što se tice postojanja i propadanja (jer u tom pogledu svi dele isto mišljenje od samog pocetka) nego cak što se tice svake druge promene, ma kakva ona bila; a ovo ucenje im je svojD84b stveno. Medu onima koji izražavaju shvatanje o ovome jedinstvu ni jedan nije, dakle, došao do pdimanja uzroka o kome je rec, izuzimajuci možda Parmenida, i to samo ukoliko on pretpostavlja da postoji ne samQjedan uzro~ nego i, u izvesnom smislu, dva uZ!Oka.. A što se tice onih koji prihvataiu više elemenata, kao toplo i -hladno, ili vatru i zemlju, njima je lakše da naznace ucinski uzrok: oni zaista vatri pripisuju prirodu pokretaca, a vodi, zemlji i drugim elementima suprotnu pasivnost. . Posle ovakvih shvatanja, filozofi su, kao što smo to rekli, bili primorani samom stvarnošcu da potraže neki drugi uzrocni princip, pošto su se pranacela koja su pre bila otkrivena pokazala nedovoljnim za stvaranje prirode bica. Postojanje ili postanak dobrog i lepog u stvarima odista verovatno nema za uzrok ni vatru, ni zemlju, niti neki drugi element ove vrste, a cak jJ
ne izgleda Snidruge verovatno su bilo to ovi zamišljali. strane,danije r~ fil~lU
12
iii
r~ 1...
•.. ~~ ,
r"q~ ~'tfo *
4.' -I'
.',' ..";:.,?.. ''''~
~'
<.}' ••
;:;
:;;
~
"~,,
c'\ •.
svaki od ova dva principa je uzrok jedne od ovih dveju pojava. Naime, ako bi se nastavilo Empe.. doklovo rasudivanje i ako bi se ono uzelo u njegovom smiSlu a ne u neposrednom znacenju, koje nije ništa drugo nego mucanje, došlo bi se do toga da je prijateljstvo uzrok dobra, a mržnja uzrok zla. Prema tome, ako bi neko pomislio da je Empedokle, u jednom smislu, parnenuo, i to prvi, dobro i zlo kao pranacela, onda bi se lepo moglo reci da je uzrok svakog dobra samo dobro (a uzrok svakog zla samo zlo). Prema tQmei~
stovih pojava on pripisuje više svima ostalim pritnci-pima nego inte1igenciji. - Pa i Empedoklo, premda se služi uzrocima više nego ovaj koga smo pomenuli, ipak to ne cini dovoljno i, upotrebljavajuci ih, on ne uspeva da se složi sa samim sobom. Kod njega je bar cesta pojava da je prijateljstvo ono što razdvaja, a mržnja ono što spaja. Odista, kad se celina razdeli na svoje elemente pod dejstvom mržnje, vatra se skuplja u jednu jedinu masu, kao i svi drugi elementi; obrnuto, kada se, pod dejstvom prijateljstva, izvrši spajanje elemenata, delovi svakog elementa ponovo su primorani da se odvoje jedni od dru-
pripisivati slucaju i sreci tako velicanstveno delo. Stoga, kada se pojavio covek koji je rekao da u prirodi, kao i kod životinja, postoji inteligencija, uzrok sveopšteg reda i uredenja, izgledalo je kao da je on jedini pri zdravom razumu s obzirom na lutanja njegovih prethodnika. Jasno je, a i mi to znamo, da je Anaksagora prihv~tio ovakva shvatanja, ali kaže se da mu je prethodnik bio Hermotim iz Klazomena. U stvari, oni koji prihvataju ovo ucenje, ne samo da su uzrok dobra postavili kao pranacelo bica, nego su od njega napravili onu vrstu pranacela koja bicima daje kretanje. 4.
POJAM PRANACELA U PRETPLATONSKOJ FILOZOFIJI "
985a
Može se naslucivati da je Hesiod prvi tra~ žio slicno rešenje i, zajedno s njim, svi oni, ma ko oni bili, koji su postavili, IjJlbav ili želju kao pranacelo bica, kao što je to ucinio i Parmenid. Ovaj, naime, prikazujuci postojanje- sVeriiira~ kaže: "Erot je stvoren prvi od svih bogova." A Hesiod, opet, kaže: "Mnogo pre svih stvari beše Haos. A zatim Zemlja širokih strana ... I Ljubav, koja sija nad svima besmrtnicima. " Mnogo je, dakle, trebalo da se u bicima nade uzrok koji le u staniu.dlLsty.arima.gaje kretanje i red., Sto se tice pitanja kome treba. i>rlpl- . sati prvenstvo u ovom ucenju, neka nam se dozvoli da naš sud odložimo za kasnije. - Ali primetilo se da se suprotnosti dobra nalaze i u prirodi; da se u njoj nalaze ne samo red i lepo nego i nered i ružno, pa da cak zlo nadmašuje dobro, a ružno lepo. Otuda dolazi da je jedan drugi filozof uzeo u obzir prijateljstvo i mržnju:
t
;
15 \
\
---.
ANE
gih. U svakom slucaju Empedolcl.Oiudal.iuiuci.se od~v.oji~ ..:prethodnika, P~j~lJ~~_delecLsa, uzroK o ~o:rnere~~~~!te...c_~s>
~:aa.ih
:fe-eetiiri,·'riego.,kao
FILOZOFSKE SKOLE PITAGOROV ACA I ELEACANA
i
.da su, ;ATrio"ava:
stran~to, j.evatr.a.uzeta. sama...za..sehe.1. strane, njene suprotnosti, okupljene u ~oj jedinoj prir~~J nJihovom mišljenju, ne-bice isto tako postoji kao. i bice, dok prazno' postaji ista onako kao telo). T()su~QCi.bic~.:u.:ma!erijal, .'-nom..sm.i~lu.I kao što omkojt prihvataju jedin;- st~fuSUP:sLc1Ilce uzete kao subjekt stvaraju sva ostala bica pomocu promena te supstance, postavljajuci retko i gusto kao pranacela promen.a, isto tako ovi filozofi tvrde da su razlike u elementima uzroci svih ostalih osobina. Samo, po njihovom mišljenju, postoje tri razlike: lik, red položaj. Razlike izmedu bica, kažu oni, dolaze jedino od razmere, dodira i sastava. A razmera, to je lik, dodir je rad, a sastav položaj: tako se A razlikuje od N likom, A N od NA redom, a Z od N položajem. - U po~ledu problema kretanja: odakle ili kako ~a bica poseduju, ovi su ga filozofi, kao i ostali, jednostavno precutali. A što se tice dvaju uzroka o kojima je rec, izgleda da su samo dotle doprla istraživanja onih filozofa koji su to cinili pre nas.
985b
U vreme ovih filozofa, pa cak i pre njih, oni koje nazivaju pitagorovcima prvi su se posvetili matematici unapredili je. Vaspitani u ovoj naucnoj grani, oni su smatrali da su matematicka nacela u osnovi svih bica. A kako su brojevi, po prirodi!, prvi medu ovim nacelima i kako su pitagorovci verovali da u brojevima zapažaju mnoge slicnosti sa svim onim što postoji i postaje, više nego što su ih primecivali u vatri, zemlji vodi (s tim što je jedno odredivanje brojeva pravda, drugo duša i inteligencija, trece kriticno vreme i slicno tome, tako reci za svako drugo odredivanje); kako su, osim toga, oni videli da brojevi izražavaju muzicke osobine razmere; najzad, kako im je izgledalo da su sve ostale stvari, u celoj njihovoj prirodi, stvorene slicno brojevima, kako su brojevi izgledali prvobitne stvarnosti svemira: u takvim 1J,slovima,oni su smatrali da su brojevi elementi svih bica, i da je citavo nebo harmonija i broj. A sva slaganja koja su mogli da zapaze, u brojevima muzici, sa pojavama na nebu i njegovim delovima i sa svemirskim redom oni su povezivali i unosili u svoj sistem; i, ako bi se negde pokazala neka praznina, oni su hitno vršili potrebna dodavanja, kako bi obezbedili potpunu doslednost svoje teorije. Na primer, pošto iizgfeda da je dekada savršen broj i da obuhvata celokupnu prirodu brojeva, oni kažu da ima deset nebeskih tela koja se krecu; ali buduci da ima devet vidljivih tela, iz ovog .razloga oni pretpostavljaju deseto, antizemlju. O svim ovim stvarima raspravljali smo, sa potpunijim podacima, na dru~om mestu. A ako se na njih ponovo navracamo, to je zato da bismo od ovih filozofa naucili· i to šta oni postav-
~. jedne :$ druge
i
i
i
9B6a
i
i
i
I
16
j ---
17
D86b
18
ljaju kao pranacela, i kako njihova pranacela potpadaju pod uzroke koje smo vec nabrojali. A u ovom pogledu izgleda da i oni smatraju da je broj pranacelo, istovremeno kao materija bica i kao cinilac njihovih promena i njihovih stanja. Elementi broja su par i nepar; par je beskonacan, anepar ogranicen; jedan proizlazi iz ova dva elementa, jer je on u isto vreme par i nepal", a broj proistice iz pojma jedan; dok celokupno nebo, kao što je o tome vec bilo reci, nije ništa drugo nego broj. Drugi medu ovim istim filozofima prihvataju deset pranacela koja u dve uporedne grupe obuhvataju ono što je: ograniceno i neograniceno, parno i neparno, jedno i mnogostruko, desno ilevo, muško i žensko, mirno i pokretno, pravolinijsko i krivo, svetlo i tamno, dobro i rdavo, cetvorougaono i duguljasto. Izgleda da je veoma slicno bilo ucenje Alkmeona Krotonskog, bilo da je ovaj svoje ideje primio od pitagorovaca, ili oni od Alkmeona. pošto je ovaj imao najviše uspeha u doba Pitagorine starosti, a oba ucenja su gotovo istovetna. On zaista kaže da vecina ljudskih stvari ide udvote, oznacavajuci tim ne odredene Suprotnosti, kao što su suprotnosti pitagorovaca, nego suprotnosti uzete nasumce: na primer, belo i crno, slatko i gorko, dobro i zlo, veliko i malo. Tako je, dakle, ovaj filozof izložio svoja shvatanja o ostalim stvarima, dok su se pitagorovci jasno izrazili o broju i o prirodi njegovih suprotnosti. - Sve što možemo da zapamtiri10 od ovih dveju škola je to da su suprotnosti prana-
cela bica, a jedna od njih cak može da nam kaže nešto o broju prirodi tih nacela. Ali što se tice nacina na koji je moguce svesti ih na uzroke o kojima. smo govorili, to ovi filozofi n:ilsu jasno izrazili; ipak izgleda da oni svoje elemente svrstavaju pod ideju materije, jer je, prema njihovom mišljenju, supstanca sastavljena od ovih elemenata uzetih kao njenih imanentnih delova. Mišljenje starih filozofa koji su prihvatili veci broj elemenata prirode dovoljno je upoznato iz onoga što prethodi. Bilo ih je i drugih koji su, naprotiv, ucili da je celina jedina stvarnost, ali nacin izlaganja nije isti kod svih, kao ni slaganje sa cinjenicama. Medutim, raspravljanje o njihovim ucenjima ne može ni u kom slucaju da ude u okvir našeg sadašnjeg ispitivanja uzroka. Oni odista ne postupaju poput izvesnih istraživaca prirode koji, postavljajuci stvarnost kao jednu, ipak izvode postanak svih stvari uzimajuci jedan kao pranacelo materije. Ucenje onih je druge vrste: dok fiziolozi pretpostavljaju i kretanje koje stvara celinu, filozofi o kojima govorimo tvrde, naprotiv, da je celina nepokretna. Medutim ima jedna stvar koja nije tuda našem sadašnjem ispitivanju. Izgleda naime da je Pannenid prihvatio formalno jedinstvo, aMelis materijalna jedinstva: medutim, za prvog je to jedinstvo ograniceno, dok je za drugog neograniceno. Sto se tice Ksenofana, najstarijeg pristalice jedinstva (jer je Pannenid bio, kažu, njegov ucenik), on nije ništa tacno odredio, a izgleda da nije jasno shvatio prirodu ni jednog od dvaju uzroka. Medutim, posmatrajuci citav materijalni svemir, on kaže da je pojam jedan isto što i pojam bog. Ovi filozofi treba dakle, kao što smo rekli, da ostanu po strani od našeg sadašnjeg istraživanja, a pogotovo ova dvojica cija su shvatanja zaista i suviše neizgradena, to jest Ksenofan i Melis. - Naprotiv, izgleda da Pannenid ovde rasuduje sa više pro19
i
•
I
'r
definicija nisu smatrali suštinom definisane stvari: kao kad bi se mislilo da su dvostruko i diada istovetni zato što je diada prva stvar koja potvrduje dvostruko. Ali suština dvostrukog i diade nesumnjivo nije ista, jer bi jedan bio mnogostruk; uostalom, to je zakljucak koji se oni nisu kolebali da izvedu. To je, dakle, sve što možemo da zapamtimo o starim filozofima i njihovim sledbenici.ma.
nic1jivosti. Ubeden da ne-stvarnost ne postoji van stvarnosti, on misli da nužno postoji jedna jedina stvar, to jest samo bice, i da~ne postoji više ništa drugo (ovo smo jasmje izložili u Fizici); ali, primoran da se prikloni pred cinjenicama, da prihvati u isto vreme formalno jedinstvo i culno mnoštvo, on postavlja dva uzroka: toplo i hladno, drugim recima vatru i vodu i, od ova dva principa, on jedan, toplo,' svrStava t87a sa stvarnošcu, a drugi sa ne-stvarnošcu. Evo šta smo izveli iz svega što smo rekli i iz ucenja fiiozoia~Sl~l\j;'l'!:I.imO-rupr!:lvljali· sied- , ne-~~j.i. :W.'il1l9ti -,,"'?+""j'l d~ je pR:lnacelo J~ prirnde ·.(i~L.:y~a"j.•.Yatr.a.l~U&pi
PLATOKOV ODNOS PREMA PITAGOROVCIMA I NJEGOVA TEORIJA O IDEJAMA
ele.·men~..1~., ..... Jela). i..ll.Qdjednill, PtanacelO~Wan kod.d.r1 __ "'.i«Llo." .•. "'•4. -1.t,..'t~Š.50 ';'1~; ~,.,A_~ J. "'~d" .~ ·h_~~
i- ,drugi smatrliil.l nj~gg'!1t.Prtr()d.umateri.i~9~i taj s druge strane,n~kI, filozofiPrmv~u uzrok i, osim njega, ;Oš'jedanJ i:intoga se radl). kretanje, .UZroKKOji·fe··leaaii·K.o(rl~('~,
[ili im8dvakooQrugitf:""" , -
~-
~
.' Sve -der-italske škore, iskljucujuci tu školu, ostali filozofi su se dakle i suviše ukratko izjasnili o tim principima, s tim što se pozivaju, kao što smo rekli, na dve vrste uzroka, i što jedan od njih, prvobitni uzrok kretanja, jedni postavljaju kao da je jedan, a drugi kao da ih ima dva. 'lL istom smislu pitagorovci su govorili o dva prariacela, ali su dodali dve sledece pojedinOsti: ograniceno, ili jedan, i neograniceno nisu, mislili su oni, neke druge stvarnosti, kao što su vatra, zemlja ili neki drugi element te vrste, nego su samo neograniceno i jedan supstanca stvari koje ih potvrduju, pa su stoga tvrdili da je broj suština svih stvari Eto, tako su oni objašnjavali ovu stvar. Drugo, štQ.se.tice-8Uštine, oni su bili ti koji su poceli da o njoj rasuduju i da je definišu; samo su postupali na suviše uprošten nacin. Oni su stvarno' definisa1i površno, a osim toga prvi broj na koji je bila primenljiva data
I
.J.
j
I
-,.
Posle filozofija o kojima smo ma10cas govorili došla je flatonova teorija, koja j~~ce u skladu sa teorijom pitagorovaca, ali koja ima il svoja sopstvena obeležja, prilicno razlicita od filozofije italske škole. - Još od svoje mladosti, Platon, pošto je najpre postao prijatelj Kratila i upoznao se s Herak1itovim mišljenjima, prema kojima su sve culne stvari u vecitoj promeni i ne mogu biti predmet nauke, ostao je i kasnije .87b veran ovom ucenju. S druge strane, Sokrat, koji je bio obuzet mislima o moralnim stvarima, a ne o prirodi u celini, ipak je u ovoj oblasti tražio opšte i prvi utvrdio mišljenje o definicijama. Platon je prihvatio njegovo ucenje, ali njegovo prvo formiranje navelo ga je na mišljenje da to opšte mora postojati u stvarnostima druge vrste nego što su to culne stvari:-.!leIDQgUCe.je,zaista, mislio je on, da zajednicka definicija postoji i za jednu od pojedinacnd.h culnih stvari, bar za one koje su u vecitoj promeni. Rukovoden ovim razlozima, on je onda ove stvari nazvao idejama, govoreci, s druge strane, da su culne stvari odvojene od ideja i da se sve nazivaju, po njima: mnoštvo culnih stvari zaista postoji jedino ir2:21
988a
22
jednacenjem, i one imaju isto znacenje u odnosu riajd~ Sto· se tice toga izjednacenja,PIaton je promenio samo ime: pitagorovci zaista kažu da bica postoje oponašanjem brojeva; za Platona je to izjednacenje, tako da se izmenila samo rec. Ipak, što se tice istraživanja o prirodi toga izjednacenja ili oponašanja ideja, oni su ga ostavili bez odluke. - Staviše, osim culnih stvari i ideja, Platon prihvata da postoje i matematicke stvari, koje su pre1azne stvarnosti, razlicite, s jedne strane, od cu1nih stvari po tome što su vecite i nepokretne i, s druge strane, od ideja po tome što su one mnoštvo slicnih primeraka, dok je ideja sama po sebi jedna, pojedinacna i zasebna stvarnost. - Pošto su ideje uzroci drugih stvari, on je smatrao da su elementi ideja elementi svih bica; tako su pranacela ideja, uzeta u smislu materije, veliko i malo, a uzeta u smislu formalne supstance, to je jedan, pošto idealni brojevi nastaju pocev od velikog i malog i izjednacenjem velikog i malog u jednom. - Platon se slaže s pitagorovciIna da je jedan ipak sama suština, ane atribut neke druge stvari za koju se kaže da je jedna; slicno pitagorovcima on takode kaže da su brojevi uzroci suštine drugih stvarnosti. Medutim, on sam je ucinio toliko što je zamenio beskonacno, koje su oni zamišljali kao jednostavno, diadom, i što je sacinio beskonacno od velikog i malog. Druga stvar koja mu je svojstvena je ta što brojeve sastavlja van culnih stvari, dok pitagorovci tvrde da su same stvari brojevi i, s dru- . ge strane, što ne postavljaju matematicke stvari kao posredna bica izmedu ideja i culnog. To što je on jedan i brojeve na ovaj nacin odvojio od culnog sveta, suprotno pitagorovcima, i što je uveo ideje bilo je usled njegovih logickih istraživanja (jer njegovi prethodnici nisu znali ništa o dijalektici); ako on, s druge strane, postavlja beskonacnu diadu kao drugu prirodu, to je zbog
toga što brojevi, izuzimajuci neparne brojeve, lako nastaju iz diade, kao nekom carolijom. Ipak se u stvarnosti dešava suprotno i mišljenje ovih filozofa nije zasnovano na razumu. oni stvarno iz materije izvode mnoštvo stvari dok se, po njihovom mišljenju, oblik stvara samo jedanput; medutim, ocigledno je da se iz jedne materije može napraviti samo jedan sto, dok umetnik, koji primenjuje oblik, proizvodi, premda je on jedan, više stolova. Isti je slucaj s mužjakom u odnosu na ženku: ova se oplodi jednim jedinim parenjem, ali mužjak oplodava više ženki; to je ipak slika uloge koju igraju ova nacela. Ovako je, dakle, Platon odredio svoje ucenje o stvarima o kojima je rec. Prethodna razmatranja ocigledno pokazuju da se on služio samo dvema vrstama uzroka: forma1nim uzrokom i materijalnim uzrokom (u stvari, ideje su uzroci suštine svih ostalih stvari, dok je jedan uzrok ideja), a ta materija, koja je supstrat (i po kojoj se nazivaju ideje za culne stvari, i jedan, za ideje) je diada, veliko i malo. U jedan od ova dva elementa Platon je još stavio uzrok dobra, a u drugi uzrok zla, a to ucenje, rekli smo, vec su nastojali da podrže izvesni filozofi ranijeg doba, kao Empedoklo i Anaksagora. 7. I
ARISTOTELOVA ANALIZA OSNOVNIH UZROKA
Osvrnuli smo se ukratko i u glavnim linijama na filozofe koji su raspravljali o pranacelima o istini i ispitali na koji su nacin oni o ovome govorili. Na taj naOO iz onoga što smo rekli sledi zakljucak da ni jedan od onih koji su raspravljali o pranacelu i o uzroku nije rekao ništa što ne bi mo~o da se svede na uzroke koje smo Ini sami odredili u fizici. Izgleda,
i
23
·BBb
24
medutim, da su svi oni nekako nejasno naslucivali neki od tih uzroka. U stvari, jedni govore o pranacelu kao materiji, za koje pretpostavljaju da je jedno ili više njih, a koje smatraju da je materijalne ili nematerijalne prirode: za Platona je to, na primer, veliko i malo, za ita1sku školu neodredeno, za Empedokla vatra, zemlja, voda i vazduh, za Anaksagoru bezbroj homeomerija. Svi ovi filozofi tako su nazirali tu vrstu uzroka, kao i svi oni za koje je to vazduh, ili vatra, ili voda, ili cak neki elemenat gušci od vatre ali redi od vazduha, jer je, kao što neki kažu, takva priroda prvobitnog elementa. Ovi filozofi bavili su se, dakle, jedino materijalnim uzrokom. Neki dru,n imali su u vidu pranacelo od koga pocinje kretanje: takvi su, na primer, oni koji uzimaju kao pranacelo prijateljstvo i mržnju, ili inteligenciju, ili ljubav. - Ali što se tice suštine stvari, ni jedan je nije jasno prikazao; a oni koji su joj se najviše približili, ipak su pristalice ideja. Oni zaista u idejama ne vide materiju culnog sveta, niti u broju jedan materiju ideja, pošto su ove za njih još manje izvor iz koga dolazi kretanje (one bi, kažu oni, pre bRe uzroci nepokretnosti i mirovanja), nego prikazuju ideje kao suštinu svakp druge stvari, a jedan kao suštinu ideja. - Sto se tice konacnog uzroka delanja, promena i kretanja, naši prethodnici zaista prihvataju, u jednom smislu, njegovu uzrocnost, ali o tome nisu govorili u smislu po kome je konacni uzrok kao takav uzrok po prirodi. Oni koji govore o inteligenciji ili o prijateljstvu zaista prikazuju ove uzroke kao neko dobro, ali ne kao svrhu bica uzetih u svom postojanju ili postajanju, pošto su to, po njihovom mišljenju, uzroci njihovih kretanja. Oni koji uveravaju da je jedan ili bice neko dobro, takode kažu da je to uzrok supstance, ali ne da bica postoje ili postaju radi toga uzroka. Stoga im se dešava da. u neku ru-
Im, u isto vreme kažu i ne kažu da je dobro uzrok, jer, prema njihovom mišljenju, nije rec . o dobru uzetom po sebi, nego o dobru kao slucajnom uzroku. - Tacnost naše analize uzroka, kako u pogledu njihovog broja tako i u odnosu na njihovu prirodu, potvrduje, izgleda, svedocenje svih ovih filozofa samom njihovom nemoci da dopru do nekog drugog uzroka. Osim toga ocigledno je da pranacela treba razmotriti putem istraživanja ili na sve nacine, ili: samo na neki nacin. Ostaje nam da ukratko, iz1ožimo teškoce koje mogu nastati u pogledu jezika kojim je govorio svaki od ovih filozofa kao i u pogledu njihovog stava prema ovim pranace!ima. B.
PRIKAZ I OCENA FILOZOFSKIH SISTEMA KOJI SU PRETHODILI PLATONU
Oni filozofi za koje je svemir jedan i koji prihvataju jednu prirodu kao njegovu materiju, a ta je telesna i ima prostranstvo, ociglednocilne mnogostruke greške. oni samo pretpostavljaju elemente culnih tela, iskljucujuci bestelesna bica, dok takode postoje i bestelesna bica. A zatim, nastojeci da objasne uzroke postajanja i propadanja li izgradujuci svoj filozofski sistem o svemiru, oni pre1A7:p preko principa kretanja. Qsim toga oni ni u kom slucaju ne priznaju za uzrok suštmu ili oblik. Oni štaviše prihvataju bez ispitivanja, kao pranacelo bica, bilo koje prosto telo, izuzimajuci zemlju, ne razmišljajuci o nacinu uzajamnog stvaranja elemenata (mislim, u stvari, na vatru, vodu, zemlju i vazduh). Medutim, ovi elementi. nastaju jedni iz drugih, bilo spajanjem bilo razdvajanjem, a ova razlika je_.od najveceg znacaja za odredivanje šta je PQstalo ranije, a šta docnije. Naime, izgleda 25
1l8ga
prema izvesnom shvatanju da je elemenat u pravom smislu onaj od koga se, na prvom me.stu, stvaraju sjedinjavanjem sva ostala tela, a takav element trebalo bi da bude najfinije i najrede telo. Stoga bi oni koji uzimaju vatru kao pranacelo najradije prihvatili ovo gledište. Inace svi ostali filozofi priznaju da takvo treba da bude obeležje elementa tela; ni jedan od onih koji su kasnije usvojili jedan· jedini elemenat nije uzeo zemlju za elemenat, i to ocigledno zbog grubosti njenih delova. Ali svaki od ostala tri elementa bio je jedan za drugim prihvatan s njihove strane: za neke filozofe elemenat je vatra, za druge voda, a za trece, najzad, vazduh. Medutim, zašto oni ioak nisu pomenuli i zemlju, kao što rIusli vecina ljudi? Zaista se obicno kaže da je zemlja osnov.~vemu. I sam Hesiod uve-: rava da je zemlja stvorena pre svih tela: toliko je zaista staro i popularno ovo verovanje. U ovom pogledu nisu, dakle, u pravu ni oni koji prihvataju neko dru~o pranacelo a ne vatru, niti oni koji predstavljaju prvobitni elemenat kao gušci od vazduha, a tedi od vode. Ali, s druge strane, ono što je kasnije u redu postojanja ranije je u prirodi, i ako je složeno telo i mešavina kasnije u redu postojanja, onda ce istina biti suprotno onome što smo upravo rekli: voda ce imati prvenstvo pred vazduhom, a zemlja pred vodom. To je, dakle, sve što smo imali da kažemo o filozofima koji ISUpostavili jedan jedini uzrok. Iste primedbe primenjuju se i na one koji pretpostavljajU!veci broj uzroka: takav je Empedoklo koji priznaje cetiri elementa kao mateJjju stvari koji stoga nužno zapada u teškoCe,od kojih su neke UIOStalom istovetne s on:itnakoje smo vec SUlSreli. Ali ima ih drugih koje SUf mu svojstvene. Pre svega vidimo da ta dela nastaju jedna od drugih, iz cegasledi zakljucak da jedno isto telo ne ostaje uvek vatra ili zemlja (ovo
i
i
26
,.... pitanje smo proucili u našoj raspravi O prirodi). A što se tice uzroka kretanja bica Empedoklo, mislimo, nije rešio pitanje da li treba imati u vidu jedan ili dva takva uzroka, niti je ukazao na nacin koji bi bio u potpunom skladu s njegovim sopstvenim sistemom. U svakom slucaju, nužno treba odbaciti menjanje, kad se usvoji njegovo mišljenje, pošto prema ovoj pretpostavci vlažno ne može da dode od toplog, niti toplo od vlažnog: u ovom slucaju zaista bi trebalo da postoji izvesna stvar ]tQja ce primati same suprotnosti, neka priroda, jedina, koja bi postala vatra i voda, što Empedoklo odbija da prihvati. U vezi sa Anaksagorom moglo bi se pretpostaviti da on priznaje dva elementa, a ta pretpostavka najbOlje bi se složila s razlogom koji on sam nije izrazio, ali s kojim bi se on neminovno složio da je došao do njega. Naime, besmisleno je tvrditi da su u pocetku sve stvari bile izmešane jer, izmedu ostalih razloga, zaista je potrebno da je postojalo neko ranije razdvajanje, i da, osim toga, nije 989b prirodno da se bilo kakve suštine mešaju tako nasumce i da bi, najzad, kolicine slucajnosti tada postojale odvojene od supstanci (iste stvari koje su podložne mešanju takode su podložne razdvajanju). Isto tako, ako bi se sledilo ono što je Anaksagora hteo da kaže, nje~ova misao bez sumnje bi izgledala savremenija. Odista, kad ništa nije bilo razdvojeno, oci~lednoje da se ne može ništa stvarno reci u po~ledu te prvobitne supstance. Hocu da kažem da ona nije-bila ni bela, ni crna, ni siva, niti bilo koje druge boje; ona je nužno bila bezbojna, jer bi inace bila ma koje od ovih boja. Slicno tome i iz istog razloga, ona nije imala nikakav ukus niti ma koju drugu osobinu ove vrste. Ona nije mogla imati ni kakvocu ni kolicinu, niti ma kakvu odredenost, jer bi se na nju primenio bilo koji poseban ob1ik, što je nemo~ce, pošto je sve
i
27
izmešanoj poseban oblik stvarna bi zahtevao prethodna razdvajanje, dak je, prema Anaksagori, sve bila izmešana, izuzev inteligencije, kaja je jedina bila cista bez mešavine. Iz avag sledi da su pranace1a kaja an prihvata jedan (jer je baš ta prosta i bez mešavine) i drugi, koji igra ulogu kaju mi pripisujemo neodredenam, pre svakag odredivanja i pre svakag ucestvavanja u bilO'kam obliku. Stoga ovam mišljenju nedostaju pravilnost i jasnaca; medutim, ana nastaji da Uci na kasnija ucenja i da se više približi rešenjima kO'jasada nailaze na odabravanje. Mišljenja svih O'vihfilazafa odnase se, u stvari, sama na pastajanje, propadanje i kretanje: naime njihava se istraživanja gatovo agranicavaju na uzrake culne supstance. Sto se tice filazafa koji svaja shvatanja praširuju na sve stvarnosti i kaji, medu avima, pretpostavljaju, s jedne strane, culne i, s druge strane, neculne stvarnosti, jasna je da se ani bave ispitivanjem abeju vrsta. Iz avag razlaga balje je da se zadržimO'na njihavim ucenjima, da bismO'ocenili šta su dabra, a šta nisu dabra rekli o aname šta je u vezi s predmetam o' kame jaš treba da raspravljamO'. Oni kO'jeO'bicnanazivaju pitagaravcima pozivaju se na starija nacela i elemente negO'što to cine fWiolozil(a uzrak avame je taj što· ih
i
t90a
28
nazivamO'nebam. S druge strane, njihavi uzroci i pranacela su dovoljna, kao što smO'ta rekli, da ih prema njihovom sopstvenam sistemu uzdignu da shvatanja stvarnosti višeg reda, i onrsupogodniji za avu svrhu od njihovih fizickih teorija. Medutim, oni ništa ne kažu na kaji nacin nastaje kretanje u svetu u kame postaji agranicena i neogranicena, neparna i parna, kaO' šta ne abjašnjavaju ni to kakO'se magu vršiti, bez kretanja bez pramene, postajanje i propadanje, ili kruženje tela kaja se krecu nebam. Medutim, akO'bi se neka i slažia s njima, ili uzeo da je dakazana da prastornost praistice iz njihavih pranacela, kakO'onda da se abjasne lakaca ili težina tela? Prema aname što ani sami pretpastavljaju il gavore, ani ništa ~še ne kažu o matematickim telima nega šta nas abaveštavaju o' telima kaja doživljavamO'culima. Staga, akO' nisu nikad gavarili o' vatri, zemlji i drugim telima ove vrste, uzrok je, mislim, taj šta nemaju da kažu ništa naracita o' culnim bicima. Osim foga, kako da se shvati da su adredivanja broja i sam broj uzroci bica i postajanja materijalnog svemira, to od samag pocetka pa sada.,akO' nema nikakvag drugag braja asim braja od kaga je sastavljen svet? ovi pitagaravci su odista stavili u izvestan odredeni dea svemira mišljenje kriticno vreme i, mala više ili niže, nepravdu i odluku ili mešavinu; a ani ta kaO'da dakazuju tim što je svaka O'davih stvari izvestan braj i što se, u stvari, na tom istom mestu vec nalazi akupljena mnaštva velicina sastavljenih od brajeva, pašto je determinacija braja kaja ih sacinjava smeštena u raznim krajevima prostranstva. Ali tada se pastavija pitanje: da li je taj braj, kaji treba shvatiti kaO'da predstavlja svaku od avih apstrakcija, istavetah s ani:m kaji se nalazi u svemiru, ili je to pak neki drugi braj razlicit od njega? Platan tvrdi da je to neki drugi braj. Ipak i an misli da su sve ave
i
i
i
i
29
stvarnosti, kao i njihovi uzroci, brojevi; samo, po njegovom mišljenju, natculni brojevi su uzroci, dok su ostali culni.
cinjava predmet misli, postojace ideja i o stvarima koje su podložne uništenju, jer predstava o tim stvarima ostaje u misli. Cak i neka od tacnijih rasudivanja dovode do prihvatanja ideja o relativnim stvarima, o kojima mi ne govorimo kao o posebnoj vrsti, a druga do dokaza o trecem coveku. Dijalekticko dokazivanje postojanja ideja uopšte ruši principe do cijeg nam je postojanja stalo više nego do samog postojanja ideja: iz ovog stvarno proistice da beskonacna diada ne može biti prva, nego ce to biti broj; da ce ono što je relativno prethoditi onome što postoji po sebi; i sve ostale protivrecnosti s njihovim sopstvenim principima kojima su neki podlegli sledeci ucenje o idejama. Staviše, prema shvatanju od koga polazimo da bismo potvrdili postojanje ideja, postojace ne samo ideje o supstancama nego još i o mnogim drugim stvarima (jer postoji jedno mišljenje ne samo o supstancama nego o drugim stvarima; zatim postoji znanje ne samo o supstanci nego i o drugim stvarima, kao i 1czbroj shvatanja ove vrste). Medutim, sudeci po samoj prirodi ideja i pa mišljenjima izloženim o njima, ukoliko su ideje s njima zajednicke, ideje l'leizbežno mogu postojati samo o supstancama. U stvari, nema slucajnog izjednacenja, nego treba da bude izjednacenje u pogledu svake ideje, ukoliko se sama ideja ne pripisuje slucajno izvesnom predmetu. Pri tome mislim da, ako neka stvarnost proizla99ta zi iz dvostrukog samog po sebi, ona takode proizlazi iz vecitog, ali slucajno, jer je slucajriost za dvostruko da je samo po sebi vecito. Prema tome, ideje ce postojati samo o onome što je suština stvari; a ta suština znaci isto u culnom svetu što znaci i u natcu1nom: inace šta bi se htelo reci kad se govori da je jedinstvo mnoštva nešto razlicito od toga mnoštva? A ako postoji istovetnost oblika izmedu ideja i bica koja u njima ucestvuju, bice neceg zajednickog i izmedu ideja'
9. o DIJALEKTICKOM DOKAZIVANJU POSTOJANJA IDEJA - POBIJANJE PLATOr---oVOG UCENJA O IDEJAMA KAO PARADIGMAMA ~~'\'U~~
STVARNOSTI
.
Ostavimo sada pitagorovce: dovoljno je bilo posvetiti im onoliko pažnje koliko smo ucinili. Pozabavimo se onima koji ideje postavljaju kao uzroke; nastojeci pre svega da dokuce uzroke bica koja nas okružuju, oni su uveli druge stvarnosti ciji je broj ravan broju tih bica: poput onoga koji bi, u želji da mu se složi racun, verovao, zato što je broj predmeta suviše mali, da u tome ne može uspeti, pa da bi ga onda povecavao da bi mu se složio racun. Broj ideja je, u stvari, gotovo jednak, ili nije manji u poredenju s brojem culnih bica od kojih su pošli ovi filozofi tražeci njihove uzroke, da bi stigli do ideje: jer svakoj stvari odgovara neka istoimena stvarnost, a koja postoji odvojeno, kako u pogledu supstanci u pravom smislu tako i u odnosu na druge stvari koje dozvoljavaju jedinstvo množine, bilo da je rec o cu1nom mnoštvu ili o vecitom mnoštvu. Zatim, nije ocigledan ni jedan od svih dija1ektickih dokaza pomocu kojih dokazujemo postojanje ideja. Neki od njih ne dovode do nužnog zakljucka, dok drugi uvode ideje o stvarima koje ih, po našem mišljenju, nemaju. U stvari, sudeci prema dokazima izvedenim iz postojanja znanja, ideje ce postojati o svima stvarima o kojima postoji znanje; prema dokazu o jedinstvu mnoštva, postojace i negacije; najzad, prema dokazu da i ono što je uništeno sa-
i
30
31
-
i tih bica. Zašto bi, u stvari jedinstvo i istovetnost diiadepre postojali izmedu propadljivih diada i matematickih diada nego izmedu diade koja je takva sama po sebi i neke pojedinacne diade? Ako, naprotiv, ne postoji istovetnost oblika, postojace samo istoimenost, i tada ce to biti slicno kao kad bi se covekomnazivali u isto vreme Kallas i parce drveta, ne uzimajuci u razmatranje nikakvu njihovu zajednicku prirodu. Najvažnije od svega je pitanje od kakve su koristi ideje za culne stvarnosti, bilo da je rec o vecitim stvarnostima ili o stvarnostima koje se radaju propadaju. One zaista nisu za ta bica uzroci nikakvog kretanja niti ma kakve promene. One nisu ni od kakve koristi za upoznavanje drugih stvarnosti (one odista nisu njihova suština, jer bi inace bile u njima) niti za objašnjenje njihovog postoJanja, jer one bar nisu imanentne stvarima koje od njih dolaze; kad bi bile imanentne, moždabi izgledale kao uzroci stvarnosti kao što je belo uzrok beIine u belom bicu, pošto ulazi u njegov sastav. Ali i suviše je lako obesnažiti ovu tvrdnju koju je najpre prihvatio Anaksagora, a posle njega Eudoksos neki drugi filozofi: naime, veoma je lako takvom shvatanju suprotstaviti mnoge nerešive prigovore. Medutim, ni druge stvari ne mogu poticati iz ideja u onome smislu u kome se obicno podrazumeva taj izraz. U pogledu tvrdenja da su ideje paradigma i da ostale stvari dolaze od njih samo su prazne reci i pesnicke metafore. O cemu je, u stvari, rec kad se pogled upravlja ka idejama? Moguce je da zaista postoji i da postane izvesna stvarnost slicna drugoj stvarnosti a da pri tome nije stvorena po uzoru na tu drugu stvarnost; tako, postojao Sokrat ili ne, mogao bi se roditi covek slican Sokratu; ocigJedno'bi bilo tako cak i kad b,ipostojao neki veciti Sokrat. Osim toga, bice više paradigmi za istu stva,rnost, i samim tim više
i
i
32
ideja o toj stvarnosti; na primer, za coveka ce to biti živobice, dvonožaci, takode u isto vreme, covek sam po sebi. Staviše, ideje nece biti paradigme samo culnih bica, nego i samih ideja i, na primer, rod uzet kao rod bice obrazac vrsta sadržanih u rodu; ista stvar bice, dakle, obrazac ~91b i slika. A zatim bi izgledalo nemoguce da suština stvari bude odvojena od onoga cija je supstanca; kako bi, dakle, ideje, koje su supstance stvari, bile odvojene od stvari? U Fedonu se tako govori kao da su ideje uzroci stvarnosti i postojanja. Pa ipak, ako i prihvatimo postQjanje ideja, stvarnosti koje iz njih proizlaze .nisu nastale bez ucešca pokretackog uzroka. A kako su napravljene mnoge druge stvari, na primer kuca i prsten, za koje kažemo da nemaju ideje, iz ovog sledi da je i za druge stvari ociglednonemoguce da postoje i da postanu iz razloga slicnih onima koji se ticu stvari o kojima je sada rec. S druge strane, ako su ideje brojevi, kako ce one biti uzroci? Da li zato što su stvarnosti drugi brojevi, na primer jedan je broj covek, drugi Sokrat, treci Kalias? Zašto su onda idealni brojevi uzroci brojeva stvari? To što bi jedni bili veciti, dok drugi to ne bi bili, bice nedovoljna razlika. Ako je to zato što su culne stvarnosti proizvod brojcanih odnosa,kao što je na primer simfonija, jasno je da postoji nešto ciji su oni odnosi. Ako je to nešto, to jest materija, izvesna odredena stvar, ociglednoje da ce i sami idealni brojevi biti odnosi jedne stvari prema drugoj. Uzimam sledeci primer: ako je Kalias brojni odnos vatre, zemlje, vode i vazduha, i ideja ce biti brojni odnos nekih drugih supstrata, i covek sam po sebi, bio on izvestan idealan broj ili ne, bice uprkos svemu brojni odnosizvesnih elemenata, a ne broj u pravom smislu i, iz ovog razloga, nece više biti uopšte nikakvog broja. Osim toga, iz mnoštva brojeva'stvoren je jedan jed~ni broj, ali kako da se iz mno3
33
štva ideja stvori jedna jedina ideja? Da li ce se reci da je broj stvoren ne od samih brojeva nego od jedinica sadržanih u broju, kao i mirijadi? Kakva ce onda biti priroda tih jedinica? Ako su te jedinice specificno istovetne, iz toga ce nastati mnoge besmislenosti a teškoca ce biti ista ako one nisu specificno istovetne, bilo da jedinice koje ulaze u sastav ilstog broja nisu medusobno istovetne, bilo da jeditnice koje pripadaju raznim brojevima takode nisu sve istovetnt: u odnosu na celinu : u stvari, cime ce se one razlikovati, pošto su neodredene? Ove pretpostavke nisu ni verovatne ni u skladu s onim što mi mislimo u vezi s jedinicama. A ako su jedinice specificno razlicite, onda ce biti potrebno pronaci neku drugu vrstu broja koji se biti predsacinjavati sve ove stvarnosti met aritmetike koje izvesni filozofi nazivaju posrednicima. Kako postoje ti. posrednici i iz kojih principa proizlaze? Zašto treba da postoje posrednici izmedu culnog sveta i ideja? Staviše, svaka jedinica u beskonacnoj diadi dolazice od neke ranije diade, što je, medutim, nemoguce. Osim toga, kako da se objasni da je idealan broj, sastavljen od jedinica, jedna jedinica? Pa i to nije sve, jer ako su jedinice medusobno razlicite, trebalo bi govoriti poput onih koji prihvataju dva ili cetiri elementa, pri cemu svi podrazumevaju ne jedan zajedndcki elemenat, na primer, telo uopšte, nego vatru ili zemlju, bilo da je teto nešto zajednicko ili ne. Ali platonovci se izražavaju kao da je idealno jedan poput vatre ili vode, neka vrsta homeomernog elementa. Ako je tako, brojevi nece biti supstance, ali jasno je da, ako postoji idealno jedan i ako je on princip, jedan ce se samo odredivati na razne nacine, jer bi to inace bila nemogucnost. Da bismo supstance sveli na naša nacela, mi sastavIjamo dužine pocev od kratkog i dugog, to jest od neke vrste malog i velikog, površinu od širokog i uskog, i telo od
i
i
i
i
992a
34
visokog niskog. Medutim., kako ce površina sadržati liniju, ili cvrsto telo liniju i površinu? U stvari, široko usko, s jedne strane, i visoko i nisko, s druge strane, razlicite su vrste. Isto onako kao što broj nije sadržan u geometrijskim velicinama jer se mnogo malo razlikuju od principa velicina, isto tako je ocigledno da razne velicine, koje su logicki starije, nece biti sadržane u manjim velicinama. Ne može se reci ni to da nisko spada u vrstu širokog, jer bi onda telo bilo neka vrsta površine. Osim toga, odakle ce proizlaziti tacke sadržane u liniji? Sam Platon pobijao je shvatanje prema kome bi tacka bila samo geometrijski pojam, ali on ju je nazivao pranacelom linije i cak se cesto služio izrazom nedeljive linije. Medutim, sigurno treba da te nedeljive linide imaju neku granicu; stoga dokaz koji utvrduje postojanje nedeljive linije utvrduje i postojanie tacke. I tako, dok je predmet filozofije istraživanje uzroka pojava, mi upravo to ostavljamo po strani (jer mi ne kažemo ništa o uzroku od koga potice nacelo promene) i, u nameri da objasnimo suštinu culnih bica, utvrdujemo postojanje drugih vrsta supstanci. Ali u pogledu objašnjenja kako su ove potonje supstance prethodnih, mi o tome govorimo praznim recima: jer poticati od, kao što smo to ranije rekli, ne znaci ništa. Stvar ne stoji bolje ni u pogledu uzroka koji je, kako vidimo, pranacelo znanja, sva priradi koga delaju citava inteligencija roda; zato ideje nemaju nikakve veze s tim uzrokom za koji mi kažemo da je jedno od pranacela. Medutim, matematika je za naše savremenike postala prava filozofija, premda oni kažu da bi se njom trebalo baviti. radi drugih stvari Osim toga, ono što ovi filozofi prikazuju kao 8UŠtinu i subjekt bica može se smatrati i suviše matematickom stvari, i to je više atribut i!diferencijacija supstance i materije nego sama ma-
i
992b
35
terija; takav je slucaj; na primer, s velikim i malim, koji odgovaraju retkom i gustom, o cemu govore filozofi i što oni definišu kao prve diferencijacije supstrata: u stvari, to nije ništa drugo nego neka vrsta viška i nedostatka. ~ .se tice kretanja, ako se želi da ova odredivanja budu kretanja, ocigledno je da ce se ideje kretati. Inace, odakle je došlo kretanje? Time se ruši celokupno proucavanje prir.ode. - Izgleda da je lako dokazati da se sve što postoji svodi na jedinstvo, pa ipak se u tome ne uspeva; jer iz dokaza ekteze ne proistice da je sve jedno, nego samo da postoji izvesno odvojeno jedno samo po sebi, ako se samo složimo sa svim što traže platonovci; pa ipak se to može dopustiti, samo ako se usvoji i da je opšte neka vrsta: medutim, u izvesnim slucajevima to je nemoguce. Ne može se objasniti ni to kako postoje ili mogu postojati pojmovi kasniji od brojeva, to jest dužina, površine i tela, niti koje su njihove funkcije. Velicine, u stvari, ne mogu biti ni ideje (jer one nisu brojevi) ni posredne stvarnosti (koje nisu ništa drugo nego matematicke stvari) ni stvarnosti podložne uništenju; to bi, dakle, ocigledno bio novi i cetvrti rod stvarnosti. Istraživati na opšti nacin elemente stvarnosti, a da se ne utvrdi razlika medu njihovim raznim znacenjima znaci nesposobnost da se one pronadu, narocito kad se na ovaj nacin istražuju elementi od kojih su sacinjene stvari. od kojih su elemenata sastavljene reci radenje, ili trpljenje, ili pravougaon? Sigurno je da je to nemoguce otkriti: cak pod pretpostavkom da se dospe do njihovih elemenata, to bi mogli biti samo elementi supstanci. Iz ovog zakljucujem da je pogrešno tražiti elemente svih stvarnosti, ili misliti da smo ih pronašli. Kako bi se inace saznalo za elemente svih stvarnosti? Ocigfedno je da ne bi trebalo raspolagati nikakvim prethodnim znanjem. Tako onaj koji pocinje da uci
i
36
993a
geometriju, premda može raspolagati prethodnim znanjima tudim geometriji, ne zna ništa o samom predmetu te nauke i o stvarima koje namerava da sazna; a takav je slucaj sa svakim drugim sticanjem znanja. Ako, dakle, postoji, kao što se to tvrdi, neka nauka o stvarima, trebalo bi da joj .se može pristupiti bez· ikakvog prethodnog znanja. Ipak se svako pojedino znanje stice zahvaljujuci prethodnim znanjima, celokupniIri. ili delimicnim, bilo da ono proizlazi iz dokazivanja, bilo pomocu definicija, pošto je potrebno da elementi definicija budu prethodno poznati, cak i dobro poznati. Ist\ je slucaj i sa znanjem do koga se dolazi putem indukcije. Medutim, s druge strane, ako bi nauka bila sada urodena, bilo bi. cudno da bez svoga znanja imamo u sebi najvišu nauku. Zatim, kako ce se dopreti do krajnjih elemenata od kojih su sastavljene stvari i kako cemo u tome biti sigurni? To je nova teškoca. Ova stvar moci ce uvek biti sporna, kao što je to slucaj u pogledu nekih slogova, na primer: jedni kažu da je slog "Z A" sastavljen od "S", i od "D", od "A", dok drugi tvrde da je rec o nekom posebnom glasu, a ne o ma kome glasu koji poznajemo. Najzad, kako bi covek, lišen upotrebe cula, mogao upoznati stvari koje se doživljuju culima? Ipak bi trebalo da je to tako, ako su sastavni elementi isti za sve stvari, isto onako kao što su složeni glasovi sacinjeni od elemenata svojstvenih glasu. Iz onoga što je ranije receno jasno proizlazi da su uzroci koje smo pobrojali u Fizici isti oni koje su, izgleda, istraživali svi filozofi i da, van tih uzroka, ne možemo oznaciti neke druge. Ali ova shvatanja bila su prikazana nejasno. Može se reci da su na neki nacin sva ona bila izražena pre nas i, u drugom smislu, da ni jedno od njih nije bilo izraženo. Filozofija tog prvog doba, još mlada i u samom pocetku, izgleda zaista da o svemu natuca; tako Empedoklo kaže da
i
37
kost postoji razmerom svojih elemenata, dok mi to nazivamo skupom uslova koji je odreduju i formalnom supstancom stvari. AJli onda je potrebno i da meso i svaki drugi organski element takode budu razmera, ili pak da to ne bude ni jedno od njih; zaista, baš usled toga ce postojati meso, kost i svaki drugi od ovih elemenata, a ne usled materije koju Empedoklo naziva vatra, zemlja, voda i vazduh. Empedoklo bi nužno prihvatio ove razloge da su mu bili objašnjeni, ali on nije jasno izložio svoju misao. Mi smo, naime, još ranije jasno pokazali kako gledamo na sve ove stvari. Ali treba da se vratimo na teškoce koje mogu da nastanu u vezi s ovim istim stvarima. Možda cemo tako brže otkloniiti teškoce koje budu kasnije iskrsle.
KNJIGA la 10.
DEFINICIJA
D93b
FILOZOFIJE
Razmatranje problema istine je, s jedne strane, teško, a s druge strane lako. Dokaz za to je i cinjenica što niko ne može da potpuno dostigne istinu, niti da mu ona sasvim izmakne, mada svako ima nešto da kaže o prirodi; sama po sebi ova cinjenica nesumnjivo ne predstavlja ništa, ili je od malog znacaja, ali ·iz svih ovih razmišljanja dolazi se do neceg velikog. To je sve tako da b~ ~, izgleda, na ovaj slucaj mogla primeniti poslovica: Ko ne bi strelom pogodio vrata? Tako posmatrano, ovo proucavanje je lako. Ali cinjenica da možemo posedovati istinu u celosti a ne postici baš onaj. njen deo kome težimo pokazuje teškocu poduhvata. A pošto postoje dve vrste teškoca, uzrok sadašnje teškoce možda ne leži u stvarima nego u nama samima. Zaista, kao što dnevno svet10 zaslepljuje oci slepih miševa, tako i stvari najocigledniije po prirodi zaslepljuju inteligenciju naše duše. Pravo je, dakle, da se pokažemo blagodarnim ne samo prema onima cija ucenja delimo nego i prema onima koji su predložili površna objašnjenja: i ovi su dali svoj doprinos i razvili našu sposobnost mišljenja. Da Timotej nije postojao, mi bismo izgubili mnoge melodije, ali Timotej ne bi postojao bez Frinisa. 39
Isti je slucaj sa onima koji su raspravljali o istini. Mi smo nasledili izvesna mišljenja veceg broja filozofa, ali drugi filozofi bili su uzrok pojavljivanja ovih. Filozofija se s pravom naziva i naukom o istini. Zaista, svrha teoretskih razmatranja je istina, a svrha prakse je delo; jer i onda kada ispituju kako nešto biva, ljudi od prakse ne razmatraju ono što je vecno, nego ono što privlaci njihovu pažnju u sadašnjem trenutku. Medutim, mi ne upoznajemo ono što je istinito, a da ne upoznamo uzrok. Staviše, stvar koju izvesna priroda poseduje u najvecoj meri uvek je ona koja je zajednicka drugim stvarima te prirode. Na primer, vatra je vruca u pravom smislu te reci jer je ona uzrok topline u drugim bicima. Prema tome, ono što je uzrok istine koja postoji 'li stvarnostima proisteklim od drugih stvarnosti, to je istina u pravom smislu reci. Otuda dolazi da su pranacela vecne stvarnosti nužno istinita u pravom smislu reci, jer ona nisu istinita samo u izvesnom trenutku, i nema uzroka njihovog postojanja; naprotiv, ona su uzrok postojanja ostalih stvarnosti. Prema tome, koliko izvesna stvar postoji, toliko sadrži istine. 11.
KRITIKA TEORIJE O POSTOJANJU BESKRAJNIH UZROKA
tHa
40
Ocigledno je, u stvari, da postoji neko prvo pranacelo i da uzroci stvarnosti nisu beskonacni; oni ne teku u jednom pravcu, niti su izvedenipo jednom obrascu. Zaista, sa gledišta materije nije moguce da jedna stvar proistice iz druge u beskonacnost, da telo na primer proizlazi od zemlje, zemlja od vazduha, vazduh od vatre i tako u beskraj. Isto tako u pOgledu pocetka kretanja ne može
se ici u beskraj, kao da je coveka stavio u pokret vazduh, ovaj sunce, sunce borba i da tome nema kraja. Ili pak, što se tice konacnog uzroka, ne može se ici u beskonacnost i reci da šetnja postoji zbog zdravlja, ovo zbog srece, sreca radi neceg drugog, i da tako svaka stvar postoji radi neke druge stvari. Najzad, to isto važi i za sve ostale uslove koji odreduju neku posebnu stvarnost. Sto se tice P9_sx~hstanja. Van ltojih..se nalazL.jediia--jX}Blednja--i--jedna . prva grani~~ ... prva granica nužno je uzro}{SIe
============,CC~~~~·'_"~.'_" ..._._
lJ94b
42
nik, a to je postajanje, izmedu bica i nebica, isto tako postoji ono što postaje izmedu onog što postoji i onog što ne postoji. Kad se kaže da od ucenika postaje naucnik, želi se oznaciti da onaj koji uci postaje naucnik. Sto se tice drugog znacenja, pri cemu se podrazumeva da jedna stvar proizlazi iz druge, kao što voda postaje od vazduha, ono ukljucuje uništenje te druge stvarL Zbog toga u prvom slucaju nema uzajamnog odnosa: dete ne postaje od coveka, jer ono što je stvoreno nije stvore:no samim stvaranjem, nego dolazi posle stvaranja. Tako i dan dolazi od zore u tome smislu što dolazi posle zore, ali samim tim zora ne dolazi od dana. U drugoj vrsti stvaranja, naprotiv, postoji uzajamni odnos. Ali u. oba slucaja nemo~ce je napredovati u beskonacnost: u prvom slucaju, granice su nužno ogranicene, pošto oznacavaju posredna stanja, dok se u drugom slucaju vecito vracamo s jednog elementa na drugi, jer uništenje jednog ukljucuje stvaranje drugog elementa. U isto vreme je nemo~ce da prvi element bude uništen, s obzirom da je vecit; naime, povratno stvaranje zaista nije beskonacno, ono pretpostavlja jedan veciti uzrok; medutim uzrok koji proizvodi dejstvo samo sopstvenim uništenjem ne može da bude vecit. Staviše, konacni uzrok je svrha, i on je takve prirode da ne postqji radi neke druge stvari, nego te druge stvari postoje radi njega; tako da, ako postoji takva konacna granica, nece biti napredovanja u beskonacnost, a ako ne postoji, nece biti konacnog uzroka. Ali oni koji pretpostavljaju postojanje beskrajnog, zaboravljaju da l1Il2tavaju samu prirodu dobra. Pa ipak, niko ne bi želeo ništa preduzeti ako ne bi trebalo da stigne do izvesnog cilja. U takvim radnjama ne bi bilo mesta razumu: jer onaj koji poseduje razum \lvek radi sa izvesnim ciljem; taj cilj predstavlja izvesnu granicu, i ta granica u stvari cilj. Medu-
tim, ni ono što odreduje neku stvar ne može se svoditi na neku drugu definiciju, višu u svom izražavanju. Naime, uvek je jace ono što se pre kaže od onoga što sledi docnije, jer ono što nema prvu granicu ne može imati ni sledece granice. Staviše, oni koji tako govore ruše temelje saznanja, pošto se ništa ne može upoznati pre nego što se dode do onoga što je nedeljivo. A znanje samo po sebi ne postoji. Jer kako da shvatimo umom ono što je tako beskonacno? To nije isto kao kod prave koja je istina beskonacno deljiva, ali koju misao ne može shvatiti ako ne zaustavi proces deljenja. Zbog toga, prelazeci tu beskrajno deljivu pravu, nece se moci izbroj ati njeni delovi. Materija se uostalom može upoznati samo u onome što se krece. Osim toga, ne može postojati ništa beskonacno, ili tada beskonacnost nije beskonacna. Najzad, cak i kad bi se reklo da su uzroci. beskonacni _po mnoštvu vrsta, saznanje o tome bilo bi nemoguce, pošto mi smatramo da stvari znamo samo onda kad poznajemo njihove uzroke: medutim, ono što je beskonacno ne može se preci dodavanjem u 0granicenom vremenu. 12.
ZAVISNOST VRSTE METODA OD PRIRODE NAUKE
g95a
Uspeh predavanja zavisi od navika slušalaca. Mi, naime, volimo da se služimo poznatim jezikom, inace nam stvari više ne izgledaju iste, pošto nam ih upotreba neuobicajenih reci cini manje pristupacnim i više tudim; jer ono što se saznaje kao obicno, najlakše se saznaje. Koliko je velika moc navike najbolje pokazuju zakoni, pošto u njima bajke i detinjarije imaju, na osnovu navike, vecu moc nego poznavanje zakona. Medutim, jedni prihvataju samo matematicki jezik; drugi hoce samo primere; treci hoce 43
da se pozove u pomoc ugled nekog pesnika, najzad, neki zahtevaju za sve strogo dokazivanje, dok izvesni smatraju tu strogost preteranom, bilo iz nemoci da se sledi lanac rasudivania, bilo iz straha da se ne izgube u beznacajnostima. Zaista ima neceg od ovog u primeni preterane strogosti, tako da je neki smatraju nedostojnom slobodnog coveka u svakodnevnom ophodenju u životu kao i u raspravljanju Odredenih pitanja. Zbog toga treba najpre nauciti šta se sme zahtevati od svake vrste nauke, jer je besmisleno tražiti u isto vreme nauku i naucni metod; ni jednu od ovih dveju stvari nije lako shvatiti. Zato ne treba u svemu zahtevati strogu matematicku tacnost, nego samo onda kad je rec o nematerijainim pojmovima. Stoga je matematicki metod neprimenljiv na fiziku, jer celokupna priroda verovatno sadrži materiju. Iz tog razloga treba najpre razmotriti šta je priroda; na taj nacin ce se jasno videti o cemu raspravlja fizika (i da li spada u oblast jedne nauke ili više njih da proucavaju uzroke i pranacela stvari).
KNJIGA II 1. ~ ARISTOTELOVO SHVATANJE APORIJA: PREDMET NJEGOVOG RASPRAVLJANJA I TESKOCE U ODREÐIVANJU SUSTINE POJMOVA
lJ95b
Zbog nauke koju istražujemo potrebno je da pocnemo sa ispitivanjem onih pitanja o kojima treba najpre da raspravljamo. Takva su pitanja o kojima su neki izložili ucenje razlicito od našeg, a osim toga i izvesna pitanja koja su bila zanemarena. A oni koji žele da nadu rešenje za takve stvari treba da ih pažljivo prouce: naime, docnija lakoca misli pretpostavlja rešenje teškoca koje su ranije postojale, a nemoguce je razmrsiti cvor ako se ovaj ne poznaje. Ocigledno je da nepoznavanje predstavlja teškocu za donošenje zakljucka o predmetu našeg istraživanja. Jer onaj ko se nade u takvoj neprilici u s1icnom je stanju u kome se nalaze okovani ljudi, jer njih ni jedan ni drugi ne mogu da krenu napred. Iz tog razloga treba naj pre ispitati sve teškoce, i to kako iz ovih razloga tako i stoga što ovaj 1ici na one koji nisu svesni kuda idu, tako da covek ne zna da li je otkrio ono što istražuje, ili nije to otkrio: takvom istraživacu cilj nije jasan, dok je, medutim, jasan onome koji se unapred suocio sa odredenim teškocama. 45
Najzad, covek se nužno nalazi u boljem položaju da rasuduje kad je saslušao, poput suparnickih stranaka, sve suprotne dokaze. Prva teškoca odnosi se na ona pitanja kojima smo se bavili u uvodu: Da li proucavanje uzroka spada u jednu nauku ili u više njih? Da li ta nauka treba da razmatra samo pranacela sUštine stvari, ili pak treba da obuhvati i opšta nacela dokazivanja, kao što je ovo: "Da li je moguce, m nije, potvrdivati poricati u isto vreme jednu i istu stvar", i sva ostala slicna nacela? Ako se nauka o kojoj je rec bavi supstancom, da li se jedna jedina nauka bavi svima supstancama ili ih ima više, i, ako ih ima više, da li su sve one zajednicke vrste, ili pak jedne treba smatrati filozofskim naukama, a druge necim razlicitim? Sama DO sebi javlja se potreba da se ispita da li bi trebalo priznati samo osecajne supstance, ili' postoje i druge osim ovih; da li su te druge supstance jedne vrste, ili ih ima više vrsta, kao što misle oni koji pretpostavljaju, osim ideja, matematicke stvari kao posrednike izmedu sveta ideja i osecajnog sveta. Treba ispitati, kao što smo rekli, sve ove teškoce, kao i to da li naše proucavanje treba ograniciti samo na supstance ili ga treba primeniti i na bitne osobine supstance. Postavljaju se i drugi problemi u pogledu jednog i drugog, slicnog razlicitog, istovetnosti i suprotnosti, ranijeg i kasnijeg, i ostalih stvari ove vrste o kojima su raspravljali dijalekticari koji vrše svoja istraživanja jedino pomocu verovatnih premisa. Treba takode ispitati u ciju oblast ulazi razmatranje svega ovoga. Zatim ce se videti koje su bitne osobine samih ovih pojmova, kao i to da li ne samo priroda svakog od njih, nego i jedna ista stvar uvek ima jednu jedinu suprotnost. Još jedno pitanje: da li nacela i elementi! pojmova pripadaju jednoj vrsti, ili su za svaki pojam suštastveni delovi na koje je on podeljen; a ako su to vrste, da li su
i
i
46
g96a
to one za koje se kaže da su najbliže nedeljivim jedinkama, ili su to najviše vrste, i da li je nacelo životinja ili covek, i koje pre postoji samo za sebe. Narocito treba ispitati i prouciti jedan drugi problem: da li van materije postoji ili ne postoji nešto što je uzrok sam po sebi, i to, opet, da li je to rastavljeno ili nije, i da li je to nešto jedno ili ih ima više? Ima li necega osim složenih tela (pod "složenim telom" podrazumevam nešto što je potvrdeno materijom), ili nema niceg odvojenog, ili pak ima li neceg odVOjenog za izvesna bica a ne za druga, i koja su to bica? Zatim, da li su nacela ogranicena brojem ili vrstom, bilo da je rec o pojmovima ili o materijalnim principima? Da li su nacela uništivih stvarnosti i nacela neuništivih stvarnosti ista, ili su razlicita? Da li su sva ona neuništiva, ili su uništiva samo nacela uništivih lltvari? Pored toga, evo i: najtežeg od svih pitanja, koje je skopcano s najvecom teškocom: da li su jedan i pojam ne svojstva neke stvari, kao što su to tvrdili pitagorovci i Platon, nego sama suština stvari? Ili pak nije tako, nego da li postoji nešto drugo što im služi kao supstrat, što je, na primer, za Empedok1a bilo prijateljstvo, ili za jednog drugog filozofa vatra, za ovoga voda, a ".Mo,9Rogavazduh ? Osim Da toga, dapotencijalna li su ona po."1eftCIj'alnaili u dejstvu? li su ili u dejstvu inace, a ne samo u odnosu na kretanje. Ova pitanja su zaista skopcana s velikim teškocama. Zatim, da li su brojevi dužine, slike i tacke supstance ili nisu i, ako su supstance, da li su ili odvojelli,,~pojmova koje sticemo cula, su irifiiiientni tim pojmovima? Stoputem se tice svih ovih stvari teško je otkriti istinu, acak nije lako ni izložiti teškoce kao što bi to trebalo. 47
i
2.
O SUSTINI SAZNANJA I VREDNOSTI DOKAZA
Pre svega, da vidimo u vezi s teškocom koju smo prikazali da li pripada jednoj nauci ili vecem broju njih da proucavaju sve vrste uzro!ta? Naime, kakonacela bi to bilo jedna medusobno jedina naUka upoznaje kojada nisu oprecna? Staviše, kod velikog broja pojmova ne nailazi se na sva ova nacela. Na koji bi nacin odista nacelo kretanja ili priroda dobra mogli da postoje kod nepokretnih stvarnosti, pošto apsolutno sve što je dobro po sebi i po svojoj sopstvenoj prirodi je cilj, a samim tim uzrok, s obzirom na to da ostale stvarnosti postaju postoje radi toga dobra, i pOšto je cilj ono zbog cega dolazi do neke akcije, a sve akcije ukljucuju kretanje? Stoga se kod nepokretnih stvarnosti ne bi moglo prihvatiti postojanje ni ovog nacela kretanja, ni dobro koje postoji samo po sebi. To Je razlog zbog koga matematika ne dokazuje ništa pomocu uzroka ove vrste, i što ona takode ništa ne dokazuje pomocu boljeg ili pomocu goreg; pa cak ni jedan matematicar ne pravi aluziju na nešto slicno. Iz ovog razloga su sofisti, kao Aristip, raspravljali o matematici s prezirom jer, kako su OIligovorili, u ostalim umetn0stima, cak i u zanatskim kao što su drvodeljacka i cipelarska, za sve se kaže da je bolje i gore, 1196bdok matematicari, naprotiv, ni jednom recju ne pominju dobro i zlo. Ali, s druge strane, ako ima više nauka o uzrocima i jedna razlicita nauka za svako razlicito nacelo, koju od njih treba smatrati onom naukom koju tražimo ili, medu onima koji ih poseduju, za koga treba smatrati da poseduje najsavršenije znanje o stvari koju istražujemo? U stvari moguce je da jedan jedini predmet sadrži u sebi sve vrste uzroka, 'kao što lilukuce kod kojih je nacelo kretanja izraženo u umetnosti graditelja, dok je svrha samo delc?,
i
48
materija zemlja kamen, a obl:iiknjeno znacenje. Iz onoga što smo ranije raspravljali o tome koju nauku treba nazvati filozofijom opravdano je da se tako nazove svaka nauka koja se bavi uzrocima. Jer samim tirn što je najviša i glavna nauka kojoj s pravom ostale nauke koje joj služe ne treba da protivrece, nauka o svrsi i dobru sigurno ima taj karakter (jer ostale stvari postoje toga radi). Ali, ukoliko bi filozofija bila odredena kao nauka o prvim uzrocima i o najvišem saznanju, to bi bila nauka o suštini stvari. Jer ista stvar zaista se može upoznati na mnogo nacina, ali mi kažemo da je bolje upoznati neki pojam kroz ono što postoji nego kroz ono što ne postoji i, u ovom prvom nacinu samog saznanja, mi razlikujemo stepene: najsavršenije poznavanje predmeta je poznavanje njegove suštine, a ne poznavanje njegove 'kolicine ili njegove kakvoce, njegove aktivnosti ili pasivnosti. Os:ixn. tqga, u svim drugim Slucajevima u koJima je predmet koji treba definisati neko svojstvo cije je doka:ztvanje moguce, mi opet mislimo da ga poznajemo samo onda kad nam je poznata njegova suština; na primer, šta znaci, u suštini, napraviti cetvorougaonik ravan pravougaoniku? To znaci naci srednju proporcionalu. A tako je i u svima drugim slucajevima. Ali što se tice stvaranja pojmova, akcija i svake promene, mi verujemo da ih poznajemo onda kad poznajemo nacelo kretanja, nacelo koje je razlicito. od cilja, pa cak i od onoga što mu je suprotno. Prema tome izgleda da bi svaki od ovih uzroka trebalo da proucava posebna nauka. S druge strane, sporno je da li su nacela dokazivanja, zajedno sa uzrocima, predmet jedne nauke ili više njih. Nacelima dokazivanja nazivam opšta mišljenja koja služe kao osnova svakom dokazivanju, kao što je: svaku stvar treba nužno potvrdivati ili poricati, i nemoguce je da jedna stvar postoji i ne postoji ti isto vre49
197a
50
,me, kao i sve ostale postavke ove vrste. Postavlja se pitanje da li je nauka o ovim nacelima ista ona koja se bavi suštinom stvari, ili se od nje razlikuje i, ako nije ista koju od njih dveju treba priznati za nauku koju upravo tražimo. Ne izgleda verovatno da je rec o jednoj nauci. Zašto bi zaista raspravljanje o aksiomima bilo više povlastica geometrije nego ma koje druge nauke? Ako dakle svaka nauka poseduje tu povlasticu i ako ipak nije prihvatljivo da je sve one vrše, onda ne pripada nauci o suštini stvari više nego drugim naukama da raspravlja o ovim istinama. U isto vreme, na koji bi nacin mogla postojati neka nauka o ovim nacelima? Svako od njih mi sada poznajemo iz neposrednog iskustva; a druge nauke služe se njima kao dobro poznatim stvarima. S dru~e strane, ako po~ nauka koja ih dokazuje, trebalo bi prihvatiii..za ova nacela jednu vrstu koja bi služila kao osnova; pri tome bi neka od njih imala pasivno znacenje, dok bi druga obuhvatala aksiome (jer nemoguce je da se sve dokazuje); naime, dokazivanje treba obavezno da polazi od izvesnih postavki, da se odnosi na izvesnu suštinu i da dokazuje izvesne osobine. Iz ovog ce s1editida ce se sve stvari koje se dokazuju moci svesti na jedinstvo vrste; jer sve nauke koje dokazuju služe se aksiomima. Medutim, ako je nauka o aksiomima neka dru~a a ne nauka o suštini stvari, koja ce od njih dveju biti prirodno glavna i prva? Aksiomi su, u stvari ono što je najopštije i oni su nacela svih stvari. Ako oni ne potpadaju u delokru~ jednog filozofa, cija ce onda bi1Jidužnost da proveI'8va njihovu istinitost ili neistinitost? Da li uopšte postoji jedna nauka o .suštini stvari, ili ih ima više? Ako ih ima više, o kakvoj ce suštini raspravljati naša nauka? Ali, s druge strane, bila bi nerazumna pretpostavka da se samo jedna nauka bavi proucavanjem svi-
ju supstanca: tada bi, naime, bila samo jedna nauka za dokazivanje svih osobina bica, ukoliko se smatra da svaka nauka koja dokazuje proucava u vezi s nekim predmetom njegove bitne osobiinepolazeci od istih opštih shvatanja. Vrsta koja je predmet svih supstanca pripadace jednoj nauci, dok ce opšta shvatanja takode priJpa.dati jednoj nauci, bez obzira da li ce ona biti ta ista ili neka druga nauka. Na taj nacin ce se posmatrati i druge pojave, odvojeno ili u delokrugu jedne nauke. Staviše, morž:e se postaviti pitanje: da li naša nauka obuhvata samo suštinu stvari, ili i njihova sporedna svojstva? Navodim kao primer ovo. Ako je telo supstanca i ako su prave i površinE:)takode supstanca, da li ce spadati u jednu istu nauku da proucava njih kao osobine svake pojedine vrste, što je predmet matematickih dokazivanja, ili ce to, pak, biti jedna druga nauka? Naime, ako je to ista nauka, onda bi trebalo da i ona na izvestan nacin dokazuje tu supstancu; medutim, izgleda da ne postoji takvo dokazivanje suštine. Ako su to dve razlicite nauke, koja ce onda od njih raspravljati o sporednim svojstvima supstance? Naravno, veoma je teško dati odgovor na ovo pitanje. Osim toga, da li se može reci da postoje samo supstance koje saznajemo putem cula, ili posJoje i druge osim ovih? Postoji li jedna ili više mb vrsta. supstanca, kao što misle pristalice ideja i posrednih stvari koje su, kako oni kažu, predmet matematickih nauka. - U našoj prvoj knjizi, koja raspravlja o ovom predmetu, rekli smo da su ideje istovremeno uzroci i supstance same po sebi. Ovo ucenje izaziva raznovrsne zamerke, ali nema niceg besmislenijeg nego tvrditi da postoje neke prirodne pojave van onih koje vidimo putem cula u svemiru i da su te pojave istovetne s onima koje doznajemo putem cula, izuzimajuci jedino to što su vecite, dok su ostale
i
•••
51
uništive. Oni, naime, kažu da postoji covek sam po sebi, konj sam po sebi i zdravlje samo po sebi i ništa drugo, govoreci pri tome slicno onima koji kažu da postoje bogovi, ali da bogovi imaju covecji lik. Oni ne rade ništa drugo nego stvaraju ljude, koji, opet, nisu isto što i ideje, nego su vecite stvarnosti koje upoznajemo preko cula. Staviše, ako se, osim ideja i takvih pojmova postavljaju i posredne stvari, iz toga ce proizici mnoge teškoce. U stvari, jasno je da ce, pored pravih linija koje postoje same po sebi, postojati i prave koje upoznajemo putem cula. kao i svaka druga vrsta: tako da, ako je astronomija jedna od ovih nauka, postojace i neko drugo nebo osim onoga koje vidimo, neko drugo Sunce, drugi Mesec i tako redom za sva ostala nebeska tela. Pa ipak kako da verujemo u takve stvari? Ne može se cak sa razlogom pretpostaviti da postoji takvo nepokretno telo, a potpuno je nemoguce i to da je ono u pokretu. - Isti je slucaj s pojavama kojima se bavi optika kao i sa matematickim proucavanjem harmonije. I ovde je zaista nemoguce za ova bica da postoje odvojeno od culnih bica, i to iz istih razloga. Ako stvarno postoje posredna bica koja upoznajemo putem cula, postojace i odgovarajuca posredna osecanja, a postojace ocigledno i živa bica koja ce biti posrednici izmedu živih bica koja postoje sama po sebi i onih koja su podložna uništenju. Neko ce možda postaviti pitanje: na koju vrstu bica treba primenjivati baš ove nauke? Ako se, u stvari, geometrija razlikuje od merenja zemlje samo po tome što se merenje zemlje odnosi na stvari koje doživljavamo culima, dok se geametrija primenjuje na vanculne stvari, jasno je da ce takav slucaj biti i sa medicinom i svakom drugom naukom, pa cemo imati posrednu nauku izmedu medicine same po sebi i obicne medicine. Medutim, kako bi bilo moguce tako nešto? Na taj nacin postojale bi zdrave stvari van zdravih 52
198a
cu1nih stvari i zdravog samog po sebi. Štaviše, nije cak istina ni ako se kaže da se merenje zemlje odnosi na culne i uništive velicine, jer bi tada ova nauka propala sa samim ovim velicinama. - Medutim, astronomija se ne bi mogla baviti velicinama koje su pristupacne culima, kao ni samim nebom. U stvari, to nije ona nauka o kojoj govori geometar (jer nam cula ne daju ni pravu ni krivu liniju, saglasno definiciji; osecajni krug ne susrece tangentu samo na jednoj tacki, nego onako kako je to pokazao Protagora pobijajuci ucenje geometara), niti su kretanja i kruženja neba ista kao u astronomskim proracunima, niti su, najzad, tacke iste prirode kao zvezde. S druge strane, ima filozofa koji prihvataju postojanje stvarnosti koje se smatraju kao posredne izmedu ideja i cu1nog sveta, ali oni ih uopšte ne odvajaju od culnih stvari i kažu da su one njima imanentne. Ali nemoguce je podrobno objasniti sve stvari u vezi s ovim, pa je zgodnije da se zadržimo samo na nekima. Nije razumno prihvatiti da ce ove posredne stvarnosti biti samo u culnim stvarima, nego je jasno da ce u njima biti i same ideje, pošto su u oba slucaja isti razlozi. Štaviše, iz ovog sledi da ce dva tela nužno zauzimati isto mesto. i da posrednici nece biti nepokretni, jer ce se nalaziti u culnim stvarima koje su u kretanju. I uopšte iz kog razloga bi trebalo da neko pretpostavi postojanje posrednika, da bi se oni stavili u culne pojmove? Ponovice se iste besmislice kao što su one o kojima smo ranije govorili. Tako ce postojati neko nebo pored ovog koje vidimo, samo što ono nece biti odvojeno od njega, nego ce se nalaziti na istom mestu, a to je sasvim nemoguce.
53
3. ODNOS IZMEÐU NACELA I STVARNOSTI
i98h
Kao što se vidi, nacin na koji treba doci do istine predstavlja veliku teškocu. Isti je slucaj i u pogledu nacela: da li vrste treba pOSmatrati kao elemente i pranacela stvarnosti? lli je to pre uloga prvih delova koji sacinjavaju svakog pojedinca? Na primer, elementi i prana~ela reci izgleda da su odista prvi elementi koji sudeluju u pravljenju svih reci, a ne rec uzeta kao opšta vrsta: a elementima nazivamo geometrijske postavke cije je dokazivanje sadržano u dokazivanju drugih postavki, bilo svih, bilo vecine njih. Sto se tice telesnih stvarnosti, oni koji prihvataju ili više elemenata ili samo jedan, svi oni takode podrazumevaju pod pranacelima de10ve od kojdh su tela sacinjena i sastavljena: Empedoklo, na primer, kaže da su to vatra, voda i drugi posredni elementi, kao pranacela koja sacinjavaju stvarnosti, ali on ih ne smatra za same vrste stvarnosti. Osim toga, ako bi neko želeo da ispita prirodu drugih stvari, na primer postelje, on tada istražuje od kojih je komada sastavljena, njihov raspored, i tek onda upoznaje njenu prirodu. Iz ovog proizlazi da vrste ne bi bile pranace1a stvarnosti. Ali, s druge strane, pošto svaku stvar upoznajemo pomocu definicija, pošto su vrste pranacela definicije, vrste su nužno i pranacela odredenih stvarnosti. Isto tako, ako sticanje znanja o stvarnosti znaci upoznavanje rodova kojima se stvarnosti potvrduju, vrste ce na svaki nacin biti pranace1a rodova. Medutim, izvesni filozofikoji prihvataju kao elemente onoga što postoji jedan stvarnost, odnosno veliko i malo, izgleda da ih smatraju vrstama. Ali nije moguce istovremeno govoriti o pranacelima u dva smisla. Naime, pojam supstance treba ZMStada bude jedan; medutim,
i
i
54
i99a
definicija prema vrstama bice razlicita od definicije pomocu sastavnih elemenata. Osim toga, cak ako su vrste u najvecoj meri nacela, da li treba da se smatraju nacelima prve vrste, ili su to najniži rodovi koji se pripisuju nedeljivim elementima? Jer, to je momenat koji se pojavljuje u oba slucaja. Ako je ono što je opšte zaista uvek nacelo u najvecoj meri, jasno je da ce najviše vrste biti nacela, jer njih potvrduju sve stvarnosti. Bice, dakle, onoliko nacela onoga što postoji koliko ima prvih vrsta, tako da ce stvarnost i jedan biti nacela i supstance, pošto su to pojmovi koje najviše potvrduju sve stvarnosti. Ali nije moguce da jedan ili stvarnost bude vrsta stvarnosti. Zaista je nužno da postoje razlike svake vrste, !ida svaka razlika bude jedna; medutim, nemoguce je da se rodovi vrste pripisuju sopstvenim razlikama uzetim po sebi, a takode je nemoguce da se vrsta, uzeta odvojeno od svojih rodova, pripisuje tim razlikama. Ako je, dakle, jedan ili stvarnost jedna vrsta, niti ce postojati ikakva razlika, niti ce ona biti jedna. S druge strane, ako stvarnost i jedan nisu vrste, oni nece biti ni nacela, ako su vrste nacela. Staviše, posredni rodovi u kojima je vrsta spojena Sa uzastopnim razlikama bice vrste, iduci sve do nedeljivih cestica: sada izgleda da su jedni takvi, a da drugi to nisu. Pored toga, !izgledada ce razlike biti više nacela nego vrste; ali, ako su one i nacela, ta nacela bice, kako se to kaže, u neogranicenom broju, narocito ako se najviša vrsta postavi kao nacelo. - S druge strane, ako je istina da jedinstvo, izgleda, narocito pokazuje obeležje nacela, ako je nedeljivo jedno, ako je svako nedeljivo takvo bilo po kolicini bilo po rodu, i ako je nedeljivo po rodu vremenski ran~ie, i, najzad, ako se vrste dele na rodove, ono što se neposredno pripisuje poslednjem rodu bice sa više istinitosti jedno; covek zaista nije rod po55
jedinacnih ljudi. Staviše, u stvarima gde postoji ranije i kasnije nije moguce da ono što se pripisuje tim stvarima postoji van njih. Na primer, ako je diada prvi broj, nece biti broja izvan vrsta pojedinih brojeva. Takode nema oblika po sebi izvan rodova pojedinih oblika i, ako uopšte nema vrsta izvan rodova, sa više razloga nece ih biti ni kod ostalih stvari, pošto izgleda da vrste narocito postoje kod brojeva i oblika. Ali kod pojedinacnog nema ni ranijeg ni kasnijeg. Staviše, svuda gde postoji bolje i gore, bolje je uvek ranije, tako da ni u ovdm slucajevima ne može da bude vrsta. Na osnovu ovih razmatranja, :izgledada je bolje pripisati ulogu nacela rodovima koje više potvrduju pojedinacne stvari nego vrste. Ali, nasuprot tome, nije lako shvatiti da su ti rodovi naoola. Treba da stvar ili nacelo postoji izvan stvari cije je ona nacelo i od koga se može odvojiti. Medutim, zašto bi se pretpostavljalo da nacelo ove vrste postoji izvan pojedinacnih stvari ako ne stoga što je ono potvrdeno kao opšte i kao da obuhvata sve stvarnosti? Ali, ako se uvaži ovaj razlog, za ono što je opštije mora se pretpostaviti da je više nacelo, tako da bi prve vrste bile nacela. 4.
ODNOS POJEDlNACNOG
PREMA OPSTEM
Ima jedna teškoca koja se nadovezuje na prethodne, koja je najteža od svih, a koju je najpotrebnije prouciti o kojoj ce sada biti govora. Ako nema nicega osim onoga što je pojedinacno, a pošto je broj pojedinacnih stvari beskrajan, kako ce onda biti moguce steci znanje o bezbroju onoga što je pojedinacno? U stvari, takvim saznanjem mi upoznajemo uopšte sve kao nešto jedno i istovetno, cemu pripada neko opšte obeležje. Ali, ako je to potrebno, i ako
i
56
Sl99b
treba da postoji nešto osim onoga što je pojedinacno, potrebno je da to budu vrste koje postoje pored onoga što je pojedinacno, bilo kao vrste najb~ pojedinacnom, bilo kao prve vrste. Medutim, upravo smo pokazali da je to nemoguce. Osim toga, ako zaista nešto postoji pored složenih stvari kad god je izvesna stvar potvrdena materijom, da li u tom slucaju ta stvar treba da postoji zasebno od svih stvarnosti, ili samo zasebno od nekih a ne od ostalih, ili pak ona nije van ijedne od njih? Medutim, ako onda nema niceg osim onoga što je pojedinacno, nece biti niceg natculnog, sve stvarnosti bice culne i nece biti saznanja ni o jednoj od njih, osim ako se osecanje nazove saznanje. Takode nece biti niceg vecitog i nepokretnog, pošto su sve culne stvarnosti uništilvei u kretanju. Ali, ako nema niceg vecitog, nije moguce ni samo postajanje: zaista je potrebno da u svakom stvaranju ima neceg što postaje i neceg iz cega se stvara ono što postaje, kao i da konacni kraj niza bude nestvoren, jer se niz zaustavlja, a iz nebica ne može ništa da proizide. Staviše, ako postoje postajanje i kretanje, potrebno je da i oni imaju kraj jer, s jedne strane, .ni jedno kretanje nije beskonacno, nego svako ima svoj kraj i, s druge strane, ne može postati ono što nije u stanju da postane, dok ono što je postalo nužno postoji od trenutka kad je postalo. Staviše, ako materija postoji u zasebnom stanju zato što je nestvorena, ~ vjše razloga treba prihvatiti odvojeno postojanje supstance, koja nije ništa drugo nego ono što materija postaje u datom trenutku. Zaista, ako se tvrdi da nema ni supstanee ni materije, nece postojati apsolutno ništa. A pošto je to nemoguce, nužno postoji nešto van složenih stvari, a to je oblik i pojam. Ako se, s druge strane, postavi takva pretpostavka, teškoca ce se sastojati u tome za koje bi slucajeve trebalo prihvatiti to 57
zasebno postojanje, a za koje se ono nece prihvatiti. Ocigledno je, naime, da se ono može prihvatiti za sve slucajeve, pošto ne možemo reci da kuca postoji van pojedinih kuca. Osim toga, da li ce suština svega pojedinacnog biti jedna, kao što je supstanca ljudi? Ali ovo je besmislica: jer je sve jedno, cija je supstanca jedna. Medutim, da li ce supstanca biti mnogostruka i razlicita? Ali i ovo je besmisleno. Na koji nacin postaje materija u isto vreme kad i svaki pojedinacni oblik i kako su složene stvari Ovadva elementa? Pored toga, neko bi mogao osetiti teškocu u vezi s onim na šta se odnose nacela stvari. Ako su ona specificno jedna, ništa nece biti jedno brojcano, cak ni jedan sam po sebi ni bice samo po sebi. Na koji ce nacin onda biti moguce znanje, ako nema izvesnog jedinstva zajednickog svima bicima? Medutim, ako postoji brojno jedinstvo nacela, ako je svako od njih jedno i nije, poput nacela u cu1nim stvarima, drugacije u drugim stvarima, na primer u nekom posebnom slogu koji je isti kao drugi, i nacela su kao i slog ista u rodu kao što su u drugom slogu; u rodu, jer su i ova nacela drugacija brojno, ako dakle nije tako i ako, naprotiv, nacela bica imaju brojno jedinstvo nece postojati ništa drugo izvan elemenata. U stvari, ako kažemo jedan ili pojedinacan, tu nema nikakve razlike, jer pojedinacnim nazivamo baš ono što je brojno jedno, a opštim ono što po1000a tvrduju svi pojedinacni elementi. Ovo se svodi na isto kao kad bi elementi izgovorenog glasa .bili brojno ograniceni: zbiTslova koja bi se mogla napisati ne bi mogao premašiti zbir tih elemenata, jer se ovi ne bi smeli ponavljati 'ni jedanput ni V1išeputa. Još jedna teškoca, koja nije manja od bilo koje druge, a koja se zanemarivala i sada i ranije, je ta da li su nacela uništivih stvarnosti 58
i nacela neuništivih stvarnosti ista, ili da li su dru.ga. Naime, ako su nacela ista, kako onda da su izvesna bica propadljiva, a druga nepropadljiva, i koji je tome uzrok? Hesiodovi ucenici svi takvi teolozi brinuli su se samo za ono što ih je moglo ubediti, ne misleci na nas. Smatrajuci odista nacela za bogovei kao rodena od bogova, oni kažu da su bica rodena smrtna zato što nisu okusila nektar i ambroziju. 0VIi su izrazi ocigledno imali smisao koji je za njih bio zadovoljavajuci, ali ono što su rekli o samoj primeni ovih uzroka prevazilazi domašaj našeg shvatanja. U stvari, ako bogovi uzimaju ove napitke radi zadovoljstva, nektar i ambrozija nikako nisu uzroci njihovog bica; ako to cine, naprotiv, u svrhu svog postojanja, kako bi b0govi mogli da budu veciti, kad im je potrebna hrana? Ali ovi mitološki podaci ne zaslužuju da budu predmet ozbiljnog ispitivanja. Osvrnimo se radije na one koji rasuduju putem dokazivanja i upitajmo ih kako je konacno moguce da izvesne stvarnosti, premda proizlaze iz istih pranacela, imaju vecitu prirodu, dok su druge uništive. Pošto nam ovi filozofi ne kažu koji je tome uzrok, i pošto je ovakvo stanje stvari zaista neosnovano, ocigledno je da ni pranacela ni uzroci ovih dveju vrsta stvarnosti ne mogu da budu isti. Na primer, onaj za koga bi se ipak verovalo da je najdosledniji u svojim rasudivanjima, Empedoklo,takode je pocinio istu grešku. on stvarno postavlja jedno nacelo, mržnju, kao uzrok propadanja stvari. Pa ipak se ne vidi da se iz ovog nacela rada sve osim onoga što smatramo pod pojmom jedan; jer stvarnosti, izuzev boga, proizlaze iz mržnje. Evo šta on kaže: "Iz toga se stvara sve što je ikada postojalo, postoji ili ce postojati, iz toga nice drvece, ljudi i žene, divlje životinje, ptice i ribe koje žive u vodi, pa cak i dugovecni bogovi." Uostalom, ovo je jasno i bez ovih stihova. Jer kad
i
59
lOOOb
60
mržnja ne bi postojala u stvarima, sve bi bilo jedno, kao što kaže Empedoklo:kad su se stvari spojile, "onda konacno izniknu mržnja". Iz ovoga sledi da je za Empedokla bog, kao savršeno srecan, manje razuman od ostalih bica, jer ne poznaje te elemente, pošto u sebi nema mržnje; medutim, nema drugog poznavanja osim slicnog po slicnom. "Zemlju vidimo, kaže Empedoklo, po zemlji, vodu po vodi, eter po božanskom eteru, pa opet pogubnu vatru po vatri, ljubav po ljubavi i mržnju po žalosnoj mržnji." Vratimo se našem raSudivanju: u najmanju ruku ocigledno je da kod Empedokla mržnja nije ni uzrok uništenja ni uzrok stvarnosti. Isto tako prijateljstvo nije uzrok ni postojanja ni uništavanja, jer kad ono sjedinjuje stvarno postojanje u jednom, ono uništava sve ostale. A u isto vreme on ne odreduje nikakav uzrok samom kretanju; on samo kaže da je takva priroda stvari: "A1i kad velika mržnja nadoji snagom svoje udove, tada se vine ka castima, pošto je proteklo vreme koje je iscrpni ugovor naizmenicno utvrdio za prijateljstvo i mržnju." Kao što se vidi, promena je potrebna, medutim nije jasno kakav je uzrok ovoj nužnosti. sam Empedoklo izbegava protivrecnost time što ne prikazuje jedna bica kao uništiva a druga kao neuništiva; sva su ona uništiva, izuzev elemenata. Ali teškoca koju ispitujemo sastoji se u tome da saznamo zašto su izvesna bica uništiva, a druga nisu, dok i jedna i druga poticu iz istih pran8Cela. Ovo što je receno dovoljno je da bi se utvrdilo da nacela ne mogu da budu ista. Ali ako su nacela razlicita, onda se javlja nova teškoca: da li ce i ona biti neuništiva ili uništiva? Ako su uništiva, jasno je da i ona nužno proizlaze iz izvesnih elemenata, jer sve što propada vraca se svojim elementima. Iz ovoga, dakle, sledi da ce postojati druga nacela, starija od tih nacela.
lOOla
Medutim, to je nemoguce, bilo da se stane, bilo da se ide u beskonacnost. Staviše, kako ce moci da postoje neuništive stvarnosti, ako su nacela uništiva? A ako su, s druge strane, nacela uništivih stvari neuništiva, zašto ce bica sastavljena od izvesnih neuništivih nacela biti uništiva, dok ce bica sastavljena od drugih neuništivih nacela biti neuništiva? To se kosi s razumom: jer to je ili nemoguce, ili mu nedostaje potpuno objašnjenje. Staviše, niko nije pokušao da traži prihvatanje razlicitih nacela, nego svi kažu da su nacela sviju stvari ista. Medutim, oni ovlaš dodiruju teškocu koju smo gore najpre postavili, smatrajuci je beznacajnom. Kao najteže od svih pitanja od bitne važnosti za upoznavanje istine jeste to da li su pojmovi stvarnost i jedan supstance stvari, da li svako od njih nije ništa drugo nego stvarnost i jedan, ili da li treba istraživati šta je stvarnost i jedan, smatrajuci da imaju neku drugu prirodu koja im služi kao svrha. Neki filozofi skloni su prvom, a drugi drugom shvatanju. Platon i pitagorovci zaista misle da stvarnost i jedan nisu nešto drugo, nego da je baš to njihova priroda, pošto je njihova supstanca upravo samo jedan i. samo stvarnost. Fizicari su drugog mišljenja; Empedoklo, na primer, da bi ~voje nacelo sveo na lakše shvatljiv pojam, kaže šta je jedan, jer izgleda da iz njegovih reci proizlazi da je jedan prijateljstvo; a prijateljstvo je uzrok jedinstva za sva bica. Drugi fizicari tvrde da je to vatra, a neki, opet, kažu da je to vazduh, koji je jedan i stvarnost, i da su stvarnosti sastavljene i stvorene od ovih elemenata. Isti sistem zastupali su oni koji prihvataju mnoštvo elemenata, jer i oni nužno moraju da nabrajaju stvarnost i jedan upravo onoliko puta koliko prihvataju nacela. Ali, ako se jedan i stvarnost ne postave kao supstanca, iz toga sledi da ni jedan od drugih opštih elemenata nije supstanca, 61
1001b
62
jer stvarnost i jedan su ono što je najopštije, pa ako ne postoji jedan sam po sebi i stvarnost sama po sebi ne vidi se kako ce moci postojati neka druga stvarnost van onoga što je jedan. Staviše, ako jedan nije supstanca ocigledno je da sam broj ne može postojati kao stvarnost odVOjenaod bica: broj se u stvari sastoji od jedinica, a jedinica je upravo izvesna vrsta jednog. Ali, ako postoji jedan po sebi i stvarnost po sebi, potrebno je da njihova supstanca bude jedan i stvarnost, jer nema niceg drugog što bi se moglo uopšte pripisati svemu što postoji ili što je jedan, izuzev same stvarnosti i pojma jedan. A ako su stvarnost po sebi i jedan po sebi supstance, velika teškoca bice u tome da se shvati kako ce neka druga stvar postojati van stvarnosti i jednog, mislim kako ce stvarnosti biti mnogostruke. U stvari, ne postoji nešto drugo osim stvarnosti, tako da iz ovog nužno proizlazi ono što je tvrdio Parmenid, to jest da su sve stvarnosti jedno i da je to jedna stvarnost. Medutim, oba ova shvatanja nisu sasvim zadovoljavajuca. Odista, bilo da jedan nije supstanca, bilo da postoji jedan sam po sebi, nemoguce je da broj bude supstanca. U slucaju da jedan sam po sebi nije supstanca, mi smo vec rekli zašto broj ne može da bude supstanca. U slucaju da je jedan po sebi supstanca, teškoca ce biti ista kao ona koju smo istakli u vezi sa pojmom stvarnosti. Odakle bi, naime, moglo da se nade neki drugi jedan van jednog po sebi? To bi nužno bio ne-jedan; ali sve su stvarnosti jedno ili su sastavljene od mnoštva stvarnosti od kojih je svaka jedan. Zatim, ako je jedan po sebi nedeljiv, onda, prema Zenonovom shvatanju, to nece biti ništa. Jer za ono što dodavanjem ili oduzimanjem ne biva ni vece ni manje, on kaže da to nije stvarnost, pošto je ocigledno da velicina pripada svakoj stvarnosti. A ako je stvarnost velicina, ona je telesna,
jer telesno poseduje stvarnost u svima dimenzijama, dok ce drugi matematicki predmeti, dodati na jedan nacin, povecati ono cemu su dodati; ali, dodati na drugi nacin, oni nece povecati ono cemu su dodati: takav ce biti slucaj sa površinom i sa pravom, dok dodavanje tacke i jedinice nema nikakvog dejstva. Ipak je Zenonovo rasudivanje nepotpuno: nešto nedeljivo može da postoji, tako da i njega možemo pobijati i odgovoriti mu: kada se doda nedeljivo, ono nece povecati velicinu, ali ce povecati broj. Medutim, kako ce se uspeti da se iz takvog jednog, ili iz više njih, obrazuje neka velicina? To je isto kao kad bi se reklo da se prava sastoji od tacaka. Ali, ako se tvrdi, poput izvesnih filozofa, da je broj stvoren pocev od jednog po sebi i nekog nacela razlicitog od jednog, ipak ce ostati da se ispita zašto i kako je taj proizvod cas broj a cas velicina, ukoliko je taj ne-jedan nejednakost, i ukoliko sacinjava istu prirodu. Ne vidi se kako bi se, u stvari, velicine mogle stvarati iz jednog i nejednakosti i iz bilo koga broja i nejednakosti. 5.
ODNOS POJMA STVARNOSTI I POJMA "JEDAN"
1002a
Teškoca koja se nadovezuje na prethodne je sledeca: da li su brojevi tela, površine i tacke supstance, ili nisu? Ako to nisu sllpstance, nemoguce je reci!šta je stvarnost i šta su supstance stvarnosti. U stvari, zbivanja, kretanja, odnosi, stanja, razmere izgleda da ne izražavaju supstancu bilo cega. Sve ove pojmove odista potvrduje izvestan predmet; i ni jedan od njih nije pojedinacna supstanca. Sto se tice stvari koje, kako izgleda, najviše pokazuju osobinu supstance, kao što su voda, zemlja, vatra i vazduh, od kojih su sastavljena složena tela, 63
njihova toplota, hladnoca i ostala svojstva iste prirode sigurno su obicni telesni oseti, a ne supstance; s druge strane, telo kao predmet tih promena postoji kao stvarno bice i kao supstanca. Medutim, telo je sigurno manje supstanca nego površina, površina manje nego prava, prava manje nego jedinica. Telo se, u stvari, odreduje ovim velicinama, a one izgleda mogu da postoje bez tela, dok telo ne može postojati bez njih. Zbog toga su mnogi filozofi, a medu njima najstariji, verovali da je telo supstanca i stvarnost, a da su ostale stvari samo telesni oseti, tako da su pranacela tela i pranacela stvarnosti; savremeniji filozofi,koji se smatraju ucenijim nego njihovi prethodnici, smatrali: su da su brojevi pranacela stvarnosti. Iz toga sledi, kao što smo rekli, da, ako ove stvari nisu supstance, nema apsolutno nikakve supstance niti ikakve stvarnosti, jer slucajna svojstva tih stvarnosti odista ne zaslužuju da se nazovu stvarnostima. Ali, ako se prihvati mišljenje da su prave i tacke tela više supstance nego tela, mi ipak ne vidimo kojim bi telima mogle pripadati te stvari (jer nemoguce je da se one nalaze medu culnim telima), tako da ne bi bilo ni supstance. Staviše, izgleda da sve to nije ništa drugo do podela tela, prava prema širini, površina prema dubini, tacka prema dužini. Osim toga, ili je bilo koji oblik takode sadržan u telu, ili se u njemu ne nalazi ni jedan; tako da, ako Hermes nije u kamenu, ni polovina kocke nije u kocki kao nešto odredeno; u njoj takode nije ni površina, jer kad bi se tu nalazila bilo koja površina, nalazila bi se ona koja ogranicava polovinu kocke. Isto rasudivanje važi za pravu, tacku i jedinicu. Prema tome, ako je, s jedne strane, telo supstanca u najvecoj meri, ali ako su, s druge strane, površina, prava i tacka supstance u vecoj meri nego telo, a zatim ako ni same površine, ni prave, ni tacke ipak nisu
i
64
1002b
supstance, postaje nemogucesaznati šta je stvarnost i šta je supstanca stvarnosti. Osim ovih teškoca, isto pitanje povlaci i druge posledice u opreci s razumom o stvaranju i o uništenju. Odista izgleda, ako supstanca koja nije postojala ranije, postoji sada i, ako ona koja je ranije postojala zatim više ne postoji, da je ta promena pracena procesom stvaranja i uništenja. Naprotiv, tacke, prave i površine, kojih cas ima, a cas nema, nisu logicno sposobne za stvaranje i za uništenje. U stvari, kada tela stupe u dodir ili se razdvoje, u samom trenutku dodira stvara se jedna površina, a u trenutku razdvajanja stvaraju se dve površine. Prema tome, kada su tela ujedinjena, nema više površina, nego ove prestaju da postoje, dok posle razdvajanja one postoje, premda ranije nisu postojale. Jer, najzad, tacka, koja je nedeljiva, nije se mogla podeliti na dvoje. A ako su OVe stvarnosti podložne stvaranju uništenju, one treba da proizlaze iz nekog supstrata. Sa ovim stvarnostima dešava se nešto slicno kao sa trenutkom U vremenu: ni ovaj nije podložan ni stvaranju ni uništenju iako uvek izgleda drugaciji nego što jeste, jer on nije supstanca. Jasno je da je isti slucaj i sa tackama, pravama i površinama; naime razlog je isti, jer sve ovo na isti nacin predstavlja ili granice ili deljenja.
i
6.
ARISTOTELOV STAV PREMA TEORIJI' O POSTOJANJU IDEJA KAO STVARKOSTI
Moglo bi se uopšte postaviti pitanje zašto je potrebno tražiti još druge stvarnosti, van culnih i posrednih stvarnosti, na .primer ideje, koje mi postavljamo. Ako je to iz razloga što se matematicke stvari, koje se u drugom pogledu razlikuju od obicnih stvarnosti, ne razlikuju od II
65
1003a
66
pak, svode na ono što nazivamo pojedinacnim stvarima. Ako su opšta, ona nece biti supstance, jer ono što je opšte nikada ne oznacava neku pojedinacnu supstancu, nego izvesno svojstvo, dok je supstanca izvesna pojedinacna stvarnost. Ako je zajednicko obeležje izvesna pojedinacna stvarnost, za koju se može uzeti da postoji odvojeno, onda ce u Sokratu biti više živih, tj. on sam, covek i živo bice, pošto svako od ovih bica znaci izvesnu pojedinacnu i jednu stvar. Ako su, dakle, pranace1a opšta, takve su posledice koje iz toga proizlaze. Ako nisu opšta, nego ako su kao pojedinacne stvarnosti, oni nece biti predmet nauke, pošto se svaka nauka bavi oPŠtim. Prema tome, pored ovih, morace pastojati druga, vremenski starija pranacela, ona koja imaju opštu primenu, ako se želi da se stvori nauka o njima.
ovih time što su one mnoštvo koje ima specificno jedinstvo, onda njihova nacela ne mogu da budu ogranicena po broju. Isti je slucaj s elementima azbuke, koji su ograniceni ne brojno, nego samo specificno, izuzev ako se ne razmatraju elementi nekog pojedinog sloga ili odredenog glasa ciji ce elementi tada biti ograniceni cak i brojno; to se dešava sa posrednim stvarnostima, jer su i tu stvari iste vrste neogranicene po broju. Prema tome, ako izvan culnih i matematickih stvari ne postoje druge stvarnosti, kao one za koje izvesni filozofi tvrde da su ideje, onda nece biti supstance jedne po broju, nego samo jedne po vrsti, a pranacela stvarnosti nece biti odredena po broju, nego po kakvoci. Ako je nužna ova cinjenica, samim tim bice nužno prihvatiti i postojanje ideja. U stvari, mada se pristalice ovog ucenja ne izjašnjavaju sasvim jasno, oni ipak žele da to kažu, pa je za njih nužno da tvrde postojanje ideja, jer je svaka ideja supstanca i jer nijedna od njih ne postoji slucajno. Ali, ako se uzme da ideje postoje i da su nacela jedna brojno, a ne specificno, napred smQ rekli kakve nemogucnosti iz toga neizbežno proisticu. Druga teškoca je u tesnoj vezi s prethodnim problemom: da li elementi postoje kao mogucnost, ili na neki drugi nacin? Ako oni postoje drugacije a ne kao mogucn06t, postojace i nešto drugo, vremenski starije od pranacela, jer je mogucnost vremenski starija od uzroka u de1anju, a nije potrebno da svaka mogucnost bude u de1anju. Ali, ako elementi postoje samo potencijalno, moguce je da ne bude nikakve stvarnosti, jer ono cega nema može još da postane; zaista, ono što postaje je ono cega nema, ali ništa ne postaje iz onoga što je nesposobno da postoji. Takve su, dakle, teškoce koje je potrebno istaci u vezi s pranacelima. Osim toga, mora se postaviti pitanje da li su ona opšta, ili se, 5*
1003b
KNJIGA III 1. O PRAUZROCIMA
STVARNOSTI
Ima jedna nauka koja proucava stvarnost kao stvarnost i njene bitne osobine. ona ne preastavlja deo ni jedne od nauka zvanih posebne, pošto ni jedna od ovih nauka ne posmatra uopšte stvarnost kao stvarnost, nego, isecajuci izvestan deo stvarnosti, one proucavaju bitnu osobinu samo toga dela, kao što je slucaj s matema:tickim naukama. A pošto mi istražujemo prva nacela i najviše uzroke, ocigledno je da nužno postoji neka stvarnost na osnovu njene sopstvene prirode. Ako su, dakle, filozofi koji su istraživali elemente stvarnosti istraživali ova ista. nacela, iz ovoga nUžno proistice da su elementi stvarnosti takvi zato što se ne odnose na stvarnost kqo stvarnost. Iz tog razloga je potrebno i nama da shvatimo prve uzroke stvarnosti kao stvarnosti. 2.
POJAM SUPSTANCE, JEDNOG I MNOGOSTRUKOG_ DOMEN FILOZOFSKIH ISTRAZIVANJA
Stvarnost se uzima u mnogostrukom smislu, ali u odnosu na jedan jedini izraz, na jednu istu prirodu, ali ne u smislu obicne istoimenosti, ne68
go u onom smislu u kome se sve što je zdravo odnosi na zdravlje, nešto zato što ga cuva, nešto zato što ga stvara, nešto stoga što je znak zdravlja, nešto, najzad, stoga što je u stanju da ga primi; ili pak kao što se medicinsko odnosi na medicinu i kaže se za ono što poseduje medicinsku veštinu, ili za ono što joj je prirodno svojstveno, ili, najzad, za ono što je delo medicine, a možemo naci i drugih primera stvari koje se govore u odnosu na jedan jedinstven izraz. Tako isto stvarnost se uzima u mnogim znacenjima, ali u svakom znacenju svako nazivanje vrši se u odnosu na jedno jedinstveno nacelo. za izvesne stvari odista se kaže da su stvarnosti zato što su supstanee, za druge zato što su osecaji supstance, za trece zato što su idenje ka supstanci, ili, naprotiv, uništenje supstance, ili stoga što su one oduzimanja, svojstva supstance, ili pak zato što su one ucinski uzroci bilo jedne supstance, bilo onoga što se naziva u odnosu na neku supstancu, ili, najzad, zato što su one poricanja nekog svojstva supstance, ili poricanja same supstance. Zbog toga za ono što ne postoji kažemo da je nestvarno. A kao što o svemu što je zdravo postoji samo jedna nauka, tako je i u svima drugim slucajevima. Pod jednu jedinstvenu nauku zaista potpada ne samo proucavanje stvari koje se nazivaju u odnosu na jedan jedini izraz, nego i proucavanje svega što se tice jedne jedine prirode, jer su to stvari koje se nazivaju, n~ izvestan nacin, prema jednom jedinstvenom izrazu. Ocigledno je, dakle, da takode pripada jednoj jedinoj nauci da proucava sve stvarnosti kao stvarnosti. A uvek je poseban predmet nauke ono što je prvo, od cega zavise sve ostale stvari i PO cemu se one odreduju. Ako je to, dakle, supstanca, filozof ce trebati da shvati nacela i uzroke supstanci. Ali kao što za svaku vrstu ima samo jedno jedino 05eCanje, tako ima i jedna jedina nauka, 69
kao što je, na primer, gramatika jedna jedina nauka koja proucava sve reci. Zbog toga ce se jedna jedinstvena nauka baviti svima vrstama stvarnosti kao takvih, a pojedini njeni odeljci raznim V'rstama stvarnosti. I sada, stvarp.ost i jedan su istovetni i iste prirode, zbog toga što. je jedno u uzajamnom srodstvu s drugim, kao 'što su nacela i uzrok u medusobnom uzajamIlPlIi srodstvu a da se ipak ne izražavaju istim pojmom (nema zaista nikakve važnosti da li cemo stvarnost i jedan smatrati istovetnim; naše dokazivanje bilo bi ovim cak pojacano); u stvari, postoji istovetnost izmedu "jednog coveka", "coveka koji postoji" i "coveka", i ne lzražava se nešto razlicito udvajanjem reci "jedan covek postoji", umesto "covek postoji" (ocigledno je da se bice coveka ne odvaja od njegovog jedinstva ni prilikom rodenja ni prilikom uništenja) kao što se jedan ne odvaja od stvarnosti. Prema tome, jasno je~da u ovim slucajevima dodavanje ni u cemu ne menja izraz da pojam jedan ima isti smisao kao i pojam stvarnost. Staviše, ako je supstanca svake stvarnosti jedna, to ne slucajno, ona je takode u suštini stvar koja postoji, tako da, upravo koliko postoji vrsta jednog, toliko ce bi1i i vrsta stvarnosti. Proucavanje suštine ovih raznih vrsta bice predmet jedne jedinstvene nauke, na primer, jedna ista nauka proucavace istovetno i slicno i druge rodove jednog ove vrste, kao i njihove suprotnosti. Gotovo sve'-sul004a protnosti svode se na ovu glavnu protivnost: trebalo bi da razmotrimo ovo u izboru suprotnosti. Filozofija ce inace imati onoliko delova koliko ima supstanca, a medu ovim granama filozofije bice, dakle, nužno prva filozofija, a jedan u stvari nepozatim druga. Stvarnost sredno potpadaju pod izvesne rodove, i zbog t0ga ce nauke i odgovarati tim rodovima; jer filozof je kao matematicar, u smislu u kome se upotrebljava ova rec, pošto i u matematici postoje
i
i
i
70
delovi; u ovoj oblasti postoji prva nauka, druga nauka i nauke koje su iz njih izvedene. - Nauka o suprotnostima je jedina, a mnogostruko je suprotno jednom; a jedna ista nauka raspravlja o poricanju i o oduzimanju, samim tim što i u jednom i u drugom slucaju to stvarno znaci raspravljati o jednom jedinom izrazu koji se porice ili oduzima (u stvari, razlikuje se poricanje u pravom smislu reci, kOje oznacava samo odsustvo stvari, i oduzimanje u izvesnoj odredenoj vrsti; u ovom potonjem slucaju dodaje se još jedna razlika onome što je ukljuceno u cistom poricanju, jer poricanje je odsustvo stvari o kOjoj je rec, dok u oduzimanju takode postoji u iJzvesnom predmetu posebna priroda cije se oduzimanje potvrduje). Mnogostruko je, prema tome, suprotno jednom. Iz ovih razmatranja proizlazi da ce suprotnosti pojmova koje smo pobrojali, kao što su drugi, razlicit, nejednak i drugi oblici ove vrste, proizvedeni bilo iz ovih pojmova, bilo iz mnogostrukog i jednog, takode uci u oblast nauke koju smo pokazali. Medu ove oblike treba uvrstiti suprotnost, pošto je suprotnost razlika, a razlika je menjanje. Prema tome, POŠtOse jedan uzima u više znacenja, ovi razliciti izrazi takode ce se uzimati.u više znacenja, ali ipak jednoj jedinoj nauci pripada da ih sve upozna. U stvari, mnoštvo znacenja jednog izraza ne cini ga predmetom raznih nauka, nego jedino cinjenica da se on ne naziva u odnosu na jedno jedino nacelo, a takode..i što se izvedene definicije ne pripisuju nekom prvobitnom znacenju. A pošto se sve odnosi na prvi -maz, na primer;-pošto se za sve što je jedno kaže u odnosu na prvo jedan, moramo reci da je takav slucaj sa istim, drugacijim i suprotnosti.ma uopšte. Prema tome, pošto smo izložili razliku izmedu raznih znacenja svakog izraza, naše objašnjavanje treba zatim da se odnosi na ono 'što je prvo u slucaju svakog prideva o kome je
i
i
71
rec i da kažemo kako dolazi do toga odnosa sa prvim izrazom. Odista, izvesne stvari nazvace se po tome što imaju u sebi taj prvi pojam, druge po onome što pr~vode, a trece prema izvesnim istovetnim razlozima. Ocigledno je, dakle, kao što je receno u prethodnoj knjizi o Aporijama, da jedna pauka treba da objasni te pojmove, kaJOi pojam supstance; ovo je upravo jedna od teškoca koje smo istakli. Inace pripada filozofu da može raspravljati lOMb o svima ovim stvarima. Ako to nije dužnost filozofa, ko ce ispitivati da li je "SoKrat" istovetan sa "Sokratom koji sedi", da li nešto ima jednu suprotnost, šta je to suprotnost i u kome se smislu shvata? A isti je slucaj i s drugim pitanjima ove vrste. Prema tome, pošto su ovi nacini postojanja bitna svojstva jednog kao jednog i stvarnosti kao stvarnosti, a ne kao brojeva, pravih linija ili vatre, jasno je da ce ih naša nauka morati upoznati po onome što jesu kao i po njihovim obeležjima. A oni koji se bave ispitivanjem tih stvari ne greše zato što rasuduju o stvarima tudim filozofiji, nego zato što zaboravljaju da je supstanca, o kojoj nemaju nikakvog razumevanja, vremenski starija od svojih obeležja. Zaista, kao što se brojevi uzeti sami po sebi i u svojim medusobnim odnosima odlikuju posebnim svojstvima kao što su nepar i par, simetricnost i jednakost, višak i nedostatak, i kao što telo, nepokretno i pokretno, lako i teško takode imaju druga posebna obeležja, tako i stvarnost kao stvarnost ima izvesne posebne osobine, i filozof treba da traži :istinu u tom pogledu. D0kaz za to je ovaj: dijalekticari i sofisti, koji se odevaju na isti nacin kao filozofi (jer sofistika, ka~.i dijalektika,sarno je prividno filozofija) raSpravljaju o svima stvarima, a zajednicki predmet Svih tih raspravljanja jeste stvarnost. Medutim, jasno je da oni raspravljaju o ovim stvarima zato što one spadaju u oblast filOZ1Ofije. Vr'72 .,
-
10000
,.1
sta stvarnosti u kojima se krecu sofistika i dijalektika zaista je ista kao i u filozofiji, ali ova se 'tazlikuje od dijalektike vrstom metoda, a od sofistike pravilom života koje propoveda. Dijalektika je cisto kriticka tamo gde filozofija pruža pozitivno znanje. Sto se tice sofistike, ona se samo prikazuje da je ono što nije. Staviše, Qd dva niza suprotnosti jedan znaci iskljucivanje drugog: medutim, sve suprotnosti svode se na stvarnost i nestvarnost, na jed.iW...L mnoštvo, tako da mirovanje pripada jednom,~fl_ kretanje mnoštvu. Inace, gotovo svi filozofi slažu se u tome da su stvarnosti i supstanca sacinjeni od suprotnosti; svi oni bar uzimaju suprotnosti za nacela. Za neke je to nepar i par, za neke' toplo i hladno, za neke ograniceno i neograniceno i, najzad, za neke prijateljstvo i mržnja. Sve ostale suprotnosti takode se ocigledno mogu svesti na jedan i na mnoštvo, a nacela ostalih filozofa onda se ovde svrstavaju bez izuzetka, kao pod vrste. Iz ovoga, dakle, jasno proizlazi i to da jednoj nauci pripada da razmatra pitanja o stvarnosti kao stvarnosti. Sve stvarnosti su zaista suprotnosti.ili su sacinjene od suprotnosti, anacela suprotnosti su jedan i mnoštvo. Ovi, pak, pojmovi spadaju u jednu istu nauku, bilo da se odreduju prema jednom izrazu ili, što bi verovatno bilo tacnije tvrditi, da se ne odreduju. Medutim, cak i kad se jedan uzima u više znacenja, sva ostala znacenja svode se na jedan prvi izraz, a isti je slucaj i s njegovim suprotnostima. Ovo se dešava cak i kad stvarnost ili jedan nisu nešto opšte i istovetno u svima pojedincima, ili kad nisu nešto odeljeno od pojedinaca, kao što u stvari verovatno i nisu; ali jedinstvo je samo cas obican odnos prema jednom jedinom izrazu, cas j'edinstvo reda. zbog toga ne pripada geometru da proucava šta je suprotno, ili savršeno, ili stvarnost, ili jedan, iIi isti, ili drugi, nego ce se on ograniciti na to da njihovo postojanje po73
stavi kao nacelo rasudivanja. Prema tome, ocigledno je da samo jednoj nauci pripada da proucava stvarnost kao stvarnost i svojstva stvar': nosti kao stvarnosti; a ta ista teoretska nauka proucavace ne samo supstance, nego i njihova svojstva, kako
nekoga koji je još iznad fizicara (naime, priroda je samo jedan odredeni rod stvarnosti) njemu, koji proucava opšte i prvu supstancu, takode ce l005b ,prilpasti dspitivanje ovih istina. Fizika je zaista neka vrsta filozofije, ali nije prva. Sto se tice pokušaja izvesnih filozofa, koji su u svojim raspravljanjima o istini nastojali da utvrde pod kojim se uslovima postavke mogu prihvatiti kao istinite, oni se mogu pripisati samo njihovom potpunom nepoznavanju analitike: zaista je potrebno upoznati analitiku pre nego što se pristupi ma kojoj nauci, a ne tražiti stvari za koje se zna da ne pripadaju oblasti nauke. Prema tome, ocigledno je da je zadatak filozofa, koji proucava prirodu svake supstance, da ispituje i nacela silogistickog rasudivanja. Medutim, covek koji raspolaže izvanrednim znanjem iz bilo koje oblasti treba takode da bude u stanju da postavi najpostojanija nacela o stvari o kojoj je rec, tako da bude u mogucnosti da postavi najpostojanija nacela svih stvarnosti. A ta svojstva ima upravo filozof. S druge strane, najpostojanije nacelo od svih postavlja se kao nacelo u odnosu na koje je nemoguce da se c0vek prevari; u stvari, potrebno je da se istovremeno to na~lo najbolje upozna medu svima nacelima (jer zabluda uvek obuhvata ono što se ne poznaje) i da bude bezuslovno, jer nacelo cije je posedovanje nužno da bi se shvatila svaka stvarnost, ma kakva ona bila, ne zavisi od nekog drugog nacela; a ono što nužno treba poznavati da bi se upoznala svaka stvarnost ma kakva ona bila takode treba nužno posedovati još pre svakog znanja. Onda je ocigledno da je takvo nacelo najpostojanije od svih. A sada cemo reci koje je to nacelo. Nemoguce je da ista osobina istovremeno pripada i ne pripada jednom istom predmetu u istom odnosu. Ako bismo tvrdili tako nešto, onda bi takvo tvrdenje predstavljalo logicku teškocu. Ovo je najpostojanije
3.
AKSIOMI KAO PREDMET INTERESOV:A.NJA FILOZOFA - KACELO SUPROTNOSTI
Sada treba da kažemo da li spada u domen jedne jedine nauke, ili raznih nauka, da proucava istine koje se u matematici nazivaju aksiomima, kao i samu supstancu. Ocigledno je da je njihovo ispitivanje predmet jedne jedine nauke, a filozof je taj koji ce se time baviti. Jer aksiomi obuhvataju sve stvarnosti, a ne jednu izvesnu vrstu, iskljucujuci ostale. A ako se svi ljudi služe aksiomima, to je zato što aksiomi pripadaju stvarnosti kao stvarnosti, i što je svaki rod stvarnost; oni se njima služe ipak samo koliko im je to potrebno, to jest koliko se pruža rod na koji se odnose njihova dokazivanja. Prema tome, pošto je ocigledno da se aksiomi primenjuju na sve stvarnosti kao stvarnosti (jer stvarnost je ono što je zajednicko svima stvarima) prouca..:. vanje ovih istina takode pripada upoznavanju stvarnosti kao stvarnosti. Upravo zbog toga ni jedan od onih koji se ogranicavaju na ispitivanje jedne posebne nauke nije sebi postavio zadatak da kaže ma šta o istinitosti ili oneistinitosti ovih aksibma, ni geometar, ni ari.tmeticar. To su pokušali samo izvesni fizicari, ciji stav, uostalom, ne treba da nas iznenaduje, jer su verova1i da su oni jedini koji ispituju citavu prirodu i stvarnost uopšte. Ali samim tim što ima
75
74
,
nacelo, pošto ono odgovara gornjoj definiciji. Zaista je nemoguce ikada zamisliti da ista stvar postoji i ne postoji, kako neki misle da to kaže Heraklit; jer ne mora se misliti sve ono što se kaže. Medutim, ako je nemoguce da suprotnosti pripadaju u isto vreme istom predmetu (a potrebno je da i u ovoj prernisi dodamo uobicajena odredivanja), i ako je mišljenje koje je u oprecnosti. s nekim drugim mišljenjem njegova suprotnost, ocigledno je da je istom coveku nemoguce zamisliti da ista stvar postoji i ne postoji. Jer, ako bi se u ovome prevarili, imali bi istovremeno suprotna mišljenja. Iz ovog razloga svako dokazivanje svodi se na ovo nacelo kao na najvišu istinu, jer je ono po svojoj prirodi ishodišna tacka cak i za sve ostale aksiome. 4.
DOKAZ ISPRAVNOSTI NACELA PROTlVRECNOSTI
Ima filozofa koji, kao što smo rekli, tvrde da ista stvar može u isto vreme postojati i ne 1006apostojati i da se to može shvatiti. Ovim se tvr-denjem služi i veliki broj fizicara. Sto se nas tice, upravo smo utvrdili da je za izvesnu stvar nemoguce da u isto vreme postoji i ne postoji i, oslanjajuci se na ovu nemogucnost, pokazali smo da je ovo nacelo najpostojanije od svih. Neki filozofi odista traže dokazivanje cak i za ovo nacelo, ali to je krajnje neznanje: zaista je neznanje ne raspoznavati ono cemu je potrebno dokazivanje od onog cemu to nije potrebno. A potpuno je nemoguce sve dokazati: otišlo bi se u beskonacnost, tako da cak ni na ovaj nacin ne bi bilo dokazivanja. A ako ima istina cije dokazivanje ne treba tražiti, neka nam kažu za koje je nacelo to manje potrebno nego za ovo? Medutim, moguce je pobijanjem utvrditi ne76
mogucnost da ista stvar postoji i ne postoji, samo ako protivnik nešto kaže. Ako ne kaže ništa, smešno je nastojati da se raspravlja s nekim ko nema šta da kaže (ukoliko on to nema): kao takav, ovakav covek stoga lici na biljku. Ali utvrdivati pobijanjem je, kažem, sasvim drugacije nego dokazivati; dokazivanje u pravom smislu reci potpuno bi licilo na zakljucivanje iz onoga što treba da se dokaže. Ali, kad je neko drugi dužan da zakljucuje iz onoga što treba da se dokaže, mi bismo se našli pred pobijanjem, a ne pred dokazivanjem. Pocetna tacka svih dokaza ove vrste jeste u tome da se od protivnika traži ne da kaže da nešto postoji iJ1.ine postoji (jer možda bi se moglo misUti da se pretpostavlja ono cemu se teži od samog pocetka), nego da kaže nešto što ima smisla za njega samog i za drugog. To je neophodno ako stvarno hoce nešto da kaže. Medutim, ako nece, onda takav c0vek nema šta da kaže ni samom sebi niti nekome drugom. Ako, naprotiv, on u ovome popusti, moci ce se vršiti dokazivanie, jer ce vec biti nešto odredeno. Ali zakljucivanje iz onoga što treba da se dokaže nece više vršiti onaj koji dokazuje, nego onaj kome se dokazuje, jer rušeci dokazivanje on pristaje na dokazivanje. Staviše, složiti se s ovim, znaci složiti se da ima neceg istinitog ~ezavisno od svakog dokazivanja, iz cega sledl da ništa ne bi moglo da bude tako i da ne bude tako. Pre svega, jasno je da je sama po sebi istinita cinjenica da reci biti ili ne biti znace nešto odredeno, tako da ništa ne bi moglo u isto vreme da bude tako i da ne bude tako. Osim toga, ako pretpostavimo da covek znaci samo jednu stvar, i da to bude dvonožno živo bice. - (Kad kažem da covek znaci jednu jedinu stvar, hocu da kažem ovo: ako covek znaci nešto, i ako je bilo koje bice covek, to nešto bice za njega suština 1006bcoveka. Uostalom, svejedno je da li se istoj reci 77
pripisuje više znacenja, samo ako im je broj ogranicen, jer bi se svakoj definiciji mogla dodeliti razlicita rec: kao primer moglo bi se reci da covek predstavlja ne jedno, nego više znacenja, od kojih bi jedno imalo za definiciju dvonožno bice; a moglo bi da bude još više drugih definicija, SaDlQda im broj bude ogranicen, jer bi se svakoj od tih definicija moglo dodeliti neko posebno ime. Ali, ako se ne bi postavile granice i ako bi se tvrdilo da postoji neogranicen broj znacenja, ocigledno je da tada ne bi moglo biti nikakvog rasud1vanja. U stvari, nemati jedno znacenje isto je što i ne znaciti ništa, a ako imena ne bi znacila ništa, uništila bi se svaka razmena misli: medu ljudima i, u suštini, i sa samim sobom; jer ne može se misliti ako se ne misli na jednu odredenu stvar; a ako je moguce, toj stvari dace se i jedno odredeno ime.) - Neka dakle, kao što smo rekli u pocetku, imenica ima odreden smisao i odredeno znacenje. U tom slucaju ne može se desiti da suština coveka znaci upravo suštinu onoga što nije covek, ako je istina da covek znaci ne samo osobinu nekog odredenog lica, nego baš odredeno lice; jer, mi ne nameravamo utvrditi da postoji istovetnost izmedu znaciti neko odredeno lice, i znaciti nešto što pripada nekom odredenom licu, zato što, kad bi bilo tako, muzicar, beo i covek takode bi znacili jednu istu stvar, tako da bi sva bica bila jedno jedino. bice, pošto bi bila istog znacenja. Naime, nije moguce da ista stvar bude i ne bude ono što jeste, bar ne sa gledišta obicne omonimije, kao kad bi ono što mi nazivamQcovekom drugi nazivali ne-covekom; ali pitanje nije u tome da li je moguce da isto bice bude i ne bude u isto vreme covek što se tice imena, nego da li je moguce da ono to bude što se tice same stvari. A ako covek i ne-covek znace razlicitu stvar, ocigledno je da suština ne-coveka nece biti ništa drugo nego suština coveka. Prema 78
1007a
tome, suština coveka bice suština ne-coveka, pošto ce to biti jedna te ista stvar. Takvo je zaista znacenje pojma biti jedno; to je jedinstvo pojma, kao ogrtac i odelo.A ako postoji istovetnost, suština coveka i suština ne-coveka znacice jednu i istu stvar. Ali mi smo upravo pokazali da je znacenje ovih dvaju izraza razlicito. Medutim, ako se nešto uistinu oznaci imenom coveka, to nešto je nužno dvonožno živo bice, jer je upravo to bio smisao koji smo dali coveku. A ako je to nužno, ne može se desiti da ta ista stvar ne bude dvonožno živo bice; jer takvo je znacenje pojma biti nužno; to je ne moci ne biti covek. Zato se ne može prihvatiti kao istinito tvrdenje da je nešto u isto vreme c0vek, i da nije covek. Isto rasudivanje primenjuje se i za biti ne-covek, jer suština coveka i suština ne-coveka znace razlicitu stvar, pošto su i suština belog i suština coveka razlicita stvar. A ova prva dva izraza mnogo su više protivrecna; ona, dakle, treba sa više razloga da znace razlicitu stvar. Ako se, dakle, tvrdi da beo i covek· znace jednu i istu stvar, mi cemo ponoviti ono što smo napred rekli, to jest da ce postojati istovetnost svih stvari, a ne samo suprotnost. A ako to nije moguce, iz toga sledi ono što smo rekli, pod uslovom da protivnik odgovori na ono što ga pitamo. Ali ako on na jednostavno pitanje odgovori odricanjem, on ne odgovara na ono što ga pitamo. U stvari, ništa ne sprecava da isto bice bude i covek, i belo, i bezbroj drugih stvari; ali ako se postavi pitanje da li je istina ili nije kad se kaže da je izvesna stvar covek, protivnik treba da da odgovor koji znaci jednu jedinu stvar i ne treb, da dodaje da je ta stvar takode i bela i velika. Naime, nemoguce je nabrojati sve sporedne osobine, pošto je njihov broj neogranicen; neka se, nabroje sve, ili neka se ne nabroji ni jedna; makar isto bice bilo hi1jadu puta covek i ne-covek, protivnik 79
takode ne treba, odgovarajuci na postavljeno pitanje da li je to bice covek, da dodaje da je ono u isto vreme još ne-covek, osim ako u odgovoru doda i sve ostale slucajnosti, sve što to lice jeste ili nije; ali postupati tako znaci odreci se svakog raspravljanja. Uopšte uzevši, oni koji rasuduju na ovaj nacin uništavaju supstancu i suštinu. Njima je u stvari nužno da tvrde da je sve slucajnost i da ne postoji ono što bitno sacinjava suštinu coveka ili suštinu životinje. Ako se zaista hoce da postoji nešto što je suština coveka, to nece biti ni suština ne-coveka, ni ne-suština coveka, mada su to sameprotivrecnosti coveka, jer je bila oznacena samo jedna stvar, a ta stvar je supstanca necega. A oznaciti supstancu neke stvari znaci isto što i suštinu te stvari. Ali ako se hoce da suština coveka bude i suština ne-coveka ili ne-suština coveka, onda ce suština coveka biti nešto drugo. Prema tome, oni koji tako misle treba nužno da priznaju da se ništa ne može definisati na ovaj nacin, nego da ce sve biti slucajnost. Takva je zaista razlika koju treba ustanoviti izmedu supstance i slucajnosti; belo je za coveka slucajnost jer, iako je covek boo, belo nije njegova suština. Ali ako se kaže da je sve slucajnost, nece više biti prvog subjekta slucajnosti, pošto ce slucajnost uvek oznacavati kategoriju samog subjekta. Takav postupak nužno vodi u beskonacnost. Medutim, to je nemoguce, jer nikad nema više od dveju slucajnosti koje su medusobno povezane. U prvom smislu, slucajnost je u stvari slucajnost samo ako su jedan i drugi atribut slucaj na svojstva istog subjekta. Ja kažem, na primer, da je belo muzicar i da je muzicar belo samo zato što su jedl1Q i drugo slucajnosti coveka. U drugom smislu, muzicar je slucajnost Sokrata, ali ne više u tom smislu da su i jedan i drugi izraz slucajnosti nekog drugog bica. Tako se, dakle, slucajnosti izražavaju
cas u prvom, cas u drugom smislu. Sto se tice onih koje se uzimaju u drugom smislu, kao belo kod Sokrata, nemoguce je ici u beskonacnost u pravcu predikata. Na primer, belom Sokratu ne može se pridodati nikakva druga slucajnost, jer sakupljanje svih obeležja ne cini jedinstvo. Isto tako, u prvom smislu belom se ne može dodati neka druga slucajnost, na primer, muzicar, jer muzicar nije slucajnost belog, isto onako kao što belo nije slucajnost muzicara. A u isto vreme mi smo utvrdili razliku u znacenju slucajnosti; ona se uzima cas u jednom smislu, cas u smislu prema kome je muzicar slucajnost za Sokrata. U ovom slucaju, slucajnost nije nikada slucajnost slucajnosti; to mogu da budu samo slucajnosti iz prvog slucaja, tako da se ne može rect da je sve slucajnost. Prema tome, cak i na ovaj nacin mora da postoji nešto što znaci supstancu. Medutim, ako je to tako, mi smo pokazali da se ne mogu istovremeno tvrditi protivreClle stvari. Osim toga, ako su sve suprotnosti koje se odnose na isti predmet istinite u isto vreme, ocigledno je da ce sve stvarnosti sacinjavati samo jednu. U stvari, pootojace istovetnosJ; izmedu triere, bedema i coveka ako je za svaki! subjekt moguce podjednako tvrditi ili poricati bilo koji predikat, kako to nužno moraju priznati oni koji prihvataju Protagorino rasudivanje. Jer, ako neko misli da covek· nije triera, on ocigledno nije triera; prema tome, on je takode triera, jer je suprotno tacno. Tada se dolazi do Anaksagorinog ucenja da su sve stvari pomeŠ8ne i da samim tim ništa stvarno ne postoji. Izgleda da ovi filozofi tako raspravljaju o neodredenom i, kada zamišljaju da raspravljaju o bicu, oni raspravljaju o ne-bicu, pošto je bice neodredeno kao mogucnost, ane kad-entelehija. Ali oni koji ovako misle treba da kažu da se svaki predikat može potvrdivati ili poricati za svaki predmet.
i
1007b
i
80
I
81
1008a
Zaista bi bilo besmisleno kad bi se svakom predmetu mogla dodeliti njegova sopstvena negacija i kad bi mu se mogla dodeliti negacija nekog drugog predmeta koji mu se ne pripisuje. Pod ovim podrazumevam da, ako je tacno kad se kaže za coveka da je ne-covek, ocigledno je tacno i kad se kaže da je ne-triera. Ako se, dakle, prizna potvrdivanje, treba nužno prihvatiti i opovrgavanje. Ako se odbije da se predmetu doda potvrdivanje, treba bar priznati da ce mu opovrgavanje pripasti više nego opovrgavanje samog predmeta; ako se, dakle, predmetu prizna samo opovrgavanje, takode ce mu se pripisati i opovrgavanje da je triera, a ako mu se ono dodeli, dodelice se i potvrdivanje. Ovakvi zakljucci proizlaze, dakle, iz onoga što kažu ovi filozofi, što znaci da nije nužno tvrditi ili poricati. Zaista, ako je tacno da je neko bice covek i ne-covek, takode je ocigledno da ono nece biti ni covek ni ne-covek: dvema tvrdnjama odgovaraju dva opovrgavanja. Ako se prva smatra jednom postavkom, onda ce i druga biti jedna postavka, oprecna prvoj. U stvari: ili je ucenje koje pobijamo tacno u svima slucajevima, i belo je takode ne-belo, a bice ne-bice, i slicno tome sa svima ostalim tvrdnjama i poricanjima; ili pak ova teorija ima izuzetaka, tako da se primenjuje na izvesne tvrdnje i poricanja, a ne na neke druge. Ako se ne primenjuje na sve, one tvrdnje koje se izuzmu bice tada, kako to priznaju i sami naši protiv": nici, sigurna mišljenja. Ako se primenjuje na sve, samim tim tada se sve može ili potvrdivati, ili se može i poricati, a sve što se može poticati može se i potvrdivati; ili pak sve što se potvrduje, to se porice, a sve što se porice, to se ne potvrduje. Ali u ovom slucaju bice nešto cega sigurno nema, a to je postojano mišljenje: i ako jene-bice nešto postojano i dostupno saznanju, onda 'ce suprotno prema suprotnom tvrdeniu bi.ti
još dostupnije saznanju. Ali, ako je moguce poricati sve, takode je moguce i sve potvrdivati, te se nužno dešava ili da se potvrduje tacnost svakog predikata uzetog zasebno: na primer, ja kažem da je ovo belo, a zatim, obratno, da ovo nije belo; ili se pak ne potvrduje tacnost svakog predikata uzetog zasebno: u ovom slucaju, naš protivnik ne kaže ono što kaže, i na kraju ne postoji apsolutno ništa. Ali kako bi onda nebica govorila ili kako bi hodala ? Osim toga, sve stvari sacinjavace samo jednu, kao što smo to gore pokazali, i·postojace istovetnost izmedu c0veka, boga i triere i njihovih suprotnosti. Zaista, ako se suprotnosti mogu podjednako pripisivati svakom predmetu, jedno bice nece se ni u cemu razlikovati od drugog bica, pošto, ako bi se razlikovala, ta razlika bila bi nešto istinito i posebno. Na isti nacin, cak i u slucaju da se svaki predikat može izraziti kao tacan zasebno, iz toga sledi sve što smo upravo izložili. Druga posledica bice ta da ce svako govoriti istinu i svako govoriti neistinu, i da sam naš protivnik priznaje da je u zabludi. U isto vreme, ocigledno je da je raspravljanje s ovim protivnikom bespredmetno: jer on ne kaže ništa; onne kaže , ni tako ni drugacije, nego istovremeno kaže tako i drugacije; a samim tim poricu se obe ove postavke, te on kaže ni tako ni drugacije; jer inace bi bilo neceg odredenog-. .' Osim toga, ako je poricanje neistinito kad je tvrdnja istinita, i ako je tvrdenje neistinito kad je poricanje istinito, nece biti moguce da se ista 1008b stvar potvrduje i porice u isto vreme. Ali možda bi se reklo da je ovo zakljucivanje izvedeno iz onoga što tek treba da se dokaže. Osim toga, da li ce se varati onaj koji misli da je i!zvesna stvar ovakva, ili da nije takva, dok ce onaj ko tvrdi obe postavke govoriti istbnu? Ako je ovaj drug-i u pravu, šta se odista može oznaciti g-ov6reci da je takva priroda stva••
82
,
,~
83
/\
ri? Ako nije u pravu, nego ako je bliži istini od onoga koji misli da je izvesna stvar takva ili da nije takva, bica ce vec imati neku odredenu prirodu i taj sud ce bar biti istinit, i nece u isto vreme biti neistinito Ali ako su svi podjednako u zabludi i u pravu, za bice koje se nalazi u ovom stanju nece biti moguce ni da izusti neki glas niti da kaže nešto razumljivo, jer ono u isto vreme kaže i ne kaže izvesnu stvar. Ako se ne stvara nikakav sud, ili, bolje receno, ako se misli i ne misli bez razlike, u cemu ce se razlikovati od biljaka? Otuda proizlazi sasvim ocigledno da se u stvari niko ne nalazi u ovakvom duševnom stanju ni medu onima koji zastupaju ovo ucenje, ni medu drugima. Zašto u stvari naš filozof krece za Megaru i zašto ne ostane kod kuce, zadovoljavajuci se tim što misli da ide tamo? Zašto, ako u svitanju naide na bunar ili provaliju, ne ide tamo, nego zašto ga, naprotiv, vidimo kako se cuva, kao da misli da nije podjednako dobro i rdavo da u njih upadne? Sasvim je jasno da on smatra da je jedno bolje, a drugo gore. Ali ako on tako postupa, on takode treba da rasuduje da je ova stvar covek, a da ona druga nije covek, da je ovo slatko, a da ono nije slatko. U stvari, on ne ispituje i ne rasuduje o svemu jednako kada, misleci da je bolje da se napije vode ili da vidi nekog coveka, tek potom pocne da traži te stvari. Pa ipak on bi to morao, kad bi covek i ne-covek bili potpuno ista stvar. Ali, kao što smo to rekli, nema nikoga za koga ne vidimo da izbegava ove, a ne one stvari. Iz ovoga sledi da svi ljudi ocigledno donose isti sud, ako ne o svima stvarima, ono bar o b0ljem i o gorem. A ako se stavi prigovor da ti sudovi ne zavise od znanja, nego samo od mišljenja, mi odgovaramo da se onda utoliko više treba brinuti za istinu; kao što se bolesnik treba starati za svoje zdravlje više nego zdrav covek: jer onaj ko ima samo mišljenje ne nalazi se 84
1009a
u zdravom stanju što se tice istine u poredenju s onim kOji raspolaže znanjem. Najzad, neka se pretpostavlja koliko god se hoce da su sve stvari ovakve i onakve, vece i manje, u prirodi postoje na svaki nacin stvarnosti; nikad se nece moci tvrditi, na primer, da su dva i tri parni brojevi na istom stepenu, niti da onaj koji veruje da je cetiri ravno pet cini istu grešku kao onaj koji misli da je cetiri ravno hiljadi. Ako, dakle, greška nije jednaka, ocigledno je da prvi zamišlja manje netacnu stvar, i da se prema. tome više približava istini. Ako je, dakle, ono što je više izvesna stvar bliže toj stvari, zaista mora da postoji nešto istinito, cemu je bliže ono što je istinitije. S druge strane, kad toga ne bi bilo, ipak ima nešto što je postojanije i istinitije od ovog neumeren~ ucenja koje sprecava misao da bilo šta jasno odredi. 5.
O PROTAGORINOM SHVATANJU RELATIVNE VREDNOSTI POJMOVA KRITIKA TOGA SHVATANJA
Prptagorino shvatanje proistice iz istog ucenja, pa je stoga nužno da oba moraju biti podjednako istinita ili podjednako pogrešna. U stvari, ako su sva mišljenja i svi utisci istiniti, nuŽIloje da sve bude u isto vreme istinito neistinito. Uzrok tome je što veliki broj ljudi.imaju mišljenja koja su oprecna jedna drugima, što svako misli da su u zabludi svi koji ne dele njihova mišljenja, tako da ista stvar treba nužno da postoji i u isto vreme da ne postoji. S druge strane, ako je tako, sva mišljenja moraju biti istinita, jer oni koji su u zabludi i oni koji su u pravu imaju suprotna mišljenja; ako se, dakle, same stvari ponašaju u skladu s ovim ucenjem, svi ce oni biti u pravu. Prema tome,
i
i
85
ocigledno je da oba ova shvatanja proisticu iz istog nacina mišljenja. Ipak se u raspravljanju ne može zauzeti isti stav prema svima kojih se tice ovaj razgovor. Jednima. je potrebno da budu ubedeni, drugima da budu na to prisiljeni. Sto se tice onih koji su došli do shvatanja o kome je rec usled stvarnih teškoca, lako je leciti njihovo neznanje; ovde nije rec o prostom rasudivanju nego o istinskom ucenju. A oni koji dokazuju dokazivanja radi mogu se izleciti samo ako opovrgnemo njihovo dokazivanje, onakvo kakvo se izražava u govoru i u recima. Oni koji osecaju stvarne teškoce došli su do ovog mišljenja razmatrajuci stvari koje se doživljavaju culima. Oni su verovali da protivrecnosti i suprotnosti istodobno postoje u bicima, pošto su videli da ista pojava stvara suprotnosti. Ako, dakle, nije moguce, misle oni, da iz ne-bica ne proizlazi ništa, to je stoga što su u predmetu ranije istovremeno postojale i suprotnosti, to jest, kako kaže Anaksagora, što je sve izmešano u svemu, ili pak, kako kaže Demokrit, što se prazno i puno nalaze i jedno i drugo podjednako u bilo kom delu stvarnosti, samo što je za ovoga drugog puno stvarnost, a prazno nestvarnost. Onima cije se gledanje zasniva na ovom dokazivanju mi cemo stoga reci da je njihovo rasudivanje ispravno, s jedne strane, ali da su, s druge strane, u zabludi. Stvarnost se zaista zamišlja na dva nacina; prema tome, u jednom smislu može da bude da nešto proistice iz ne-stvarnosti, dok u drugom smislu to nije moguce; moguce je da ista stvar bude u isto vreme stvarnost i ne-stvarnost, ali ne sa istog gledišta stvarnosti: kao mogucnost, u stvari, treba da postoje u isto vreme protivrecne stvari, ali ne u entelehiji. Osim toga zatražicemo od ovih filozofa da shvate da medu stvarnostima još postoji jedna druga supstanca koja nije ni na kOji na86
cin podložna ni kretanju, ni uništenju, ni radanju. Sl.iJcnotome, poomatranje culnog sveta navelo je izvesne ljude da veruju u istinitost prividnosti. 1009b Oni zaista misle da se istinitost ne treba- odlucivati prema vecem ili manjem broju glasova; medutim, ista stvar se cini onima koji je okuse, jednima slatka, a drugima gorka. Iz ovoga bi sledilo: kad bi svi bili bolesni, ili kad bi svi izgubili razum izuzev samo dva ili tri lica koja su sacuvala zdravlje ili razum, onda bi se samo ova lica smatrala bolesnim ili ludim, a ne ostala. Ovi filozofi dodaju da mnoge životanje dobijaju o istim stvarima utiske suprotne našima i da, cak za svakog pojedinca, njegovi culni utisci ne izgledaju mu uvek isti. Ne vidi se, prema tome, jasno koji su od njih istiniti, a koji neistiniti: izvesne stvari nisu ni u cemu istinitije od drugih, nego su to i jedne i druge u istoj meri. Baš zbog toga Demokrit uverava da uopšte nema niceg istinitog, odnosno da je to za nas tajna. Medutim, uopšte uzevši, upravo stoga što ovi filozofi smatraju da su misao i osecanje ista stvar i što smatraju da je ovo drugo obicna fizicka promena, oni kažu da je obavezno istina ono saznanje do koga dolazimo putem cula. Upravo iz ovih razloga su Empedoklo i Demokrit i, tako da kažemo, i svi ostali filozofi došli do slicnih mišljenja. Za Empedokla menjati naše fizicko stanje znaci menjati našu misao: "Prema onome što se prikazuje culima, ljudska mudrost zaista raste." Na drugom mestu on kaže: "Ukoliko ljudi postaju drugaciji, utoliko se u njihovim dušama uvek pojavljuju razlicite misli." Parmenid se takode izražava na isti nacin: "Kao što spajanje stvara gipke udove, tako se pojavljuje misao kod ljudi; jer razum i priroda ljudskih udova je ista stvar kod svih ljudi i za 87
10108
88
svakog coveka; jer oru:>što preovladuje u telu predstavlja misao." Sacuvana je u secanju i Anaksagorina izreka upucena nekim njegovim prijateljima, naime, da ce im bica biti onakva kakvim ih zamišljaju. Homer je, kažu, takode ocigledno delio ovo mišljenje, jer je prikazao Hektora, koji bunca zbog rane, kako ležeci misli druge misli, što pretpostavlja da oni koji misle naopako još imaju misli iako to nisu više iste misli. Ako imaju dve vrste razuma, stvarna su bica, dakle, ociglednou isto vreme i ovakva i onakva. A baš ovde je najteže prihvatiti posledice ovakvog ucenja. Ako odista oni koji su najjasnije zapazili citavu istinu koja nam je dostupna (a ti ljudi su oni koji je traže i vole s najviše revnosti), ako ljudi imaju slicna mišljenja i ispovedaju ova ucenja o istini, kako da nije prirodno da se problemima filozofije pristupa s obeshrabrenjem? Juriti ptice u letu - eto, to bi bilo traženje istine. Razlog za mišljenje ovih filozofa je taj što su oni, razmatrajuci istinu u stvarnostima, pod stvarnostima podrazumeva:li jedino stvarnosti koje saznajemo putem cula. Medutim, u takvim stvarnostima ima mnogo neodredenosti i one vrste bica koja smo gore razmotrili. To objašnjava zašto mišljenje o kome je rec, mada nije izraz istine, ipak nije bez verovatnoce, pošto je bolje govoriti ovako nego ono što je Epiharmo govorio o Ksenofanu. Osim toga, ovi filozofi, videci da je citava ova culna priroda u pokretu i da se ne može suditi o istinitosti onoga što se menja, smatraju da se ne može iskazati nikakva istina, bar o onome što se menja svuda i u svim pravcima. Ovaj nacin gledanja proširio se u najtemeljitijem od svih ucenja koje smo pomenuli, a to je ucenje filozofa koji se nazivaju Heraklitovi:mucenicima, a koje je podržavao Kra-
, '1 1
1010b
tU; ovaj je konacno došao na misao da ne treba ništa reci i ogranicio se na to da mice prstom. On je prigova.rao Heraklitu što je rekao da se ne može dvaput uci u istu reku, jer je smatrao da se to ne može uciniti cak ni jedanput. Odgovoricemo na ovo dokazivanjem da predmet koji se menja, kad se menja, sigurno pruža ovim filozofimaizvestan razlog da ne veruju u njegovo postojanje. Ali i ovo je sumnjivo, jer najzad ono što upravo gubi jedno svojstvo Još uvek ima nešto od onoga što se gubi, dok od onoga što postaje, nešto treba da postoji. Uopšte uzevši, ako nešto propada, preostace nešto od njega; a ako postaje, nužno je da ono nastaje iz necega i da je to od nekoga stvoreno, a takode i da to ne ide u beskonacnost. Nego, ostavljajuci ova razmatranja, mi mislimo da nema istovetnosti izmedu kvantitativne i kvalitativne promene. Neka bude da stvarnosti neprestano traju u pogledu 1rolicine;ali mi poznajemo sve stvari prema obliku. Ima još jedan prigovor kome se izlažu oni koji tako misle, a to je da oni protežu na citav svemir posmatranja koja obuhvataju samo culne stvari, pa cak tek mali broj ovih. Oblast culnoga koja nas otuduje zaista je jedina u kojoj vladaju radanje i uništenje, ali ona nije, ako se može tako reci, ni jedan deo celine. Na taj nacin bilo bi pravilnije odreci se culnog u korist nebeskog sveta, nego osuditi nebeski zbog culnog sveta. Najzad, jasno je da u odnosu na ove filozofe možemoponovo upotrebiti odgovor koji smo dali ranije: treba da im pokažemo da postoji nepokretna stvarnost i da ih u to ubedimo. Dodajmo da su oni koji ispovedaju istovremeno postojanje bica i ne-bica svakako došli dotle da priznaju da sve stvari više miruju nego što se krecu. U stvari, nema nicega u što bi se one mogle pretvoriti, jer sve je u svemu. Sto se tice istine, moramo tvrditi da sve što izgleda istinito nije takvo. Pre svega stoga što 89
doživljaji primljeni putem cula nisu lažni, bar o predmetu od koga poticu, dok, s druge strane, sama predstava jednog predmeta nije isto što i njegova cu1na percepcija. Zatim se s pravom možemo cuditi teškocama kao što su: da li su velicine i boje stvarno ovakve kakve izgledaju izdaleka, iMonakve kakve izgledaju izblizai;da li su one stvarno onakve kakve izgledaju bolesnicima ili zdravim ljudima; da li je težina ono što izgleda teško slabima ili pak jakima; da li je istina ono što se vidi spavajuci ili u budnom stanju? Sto se tice svih ovih stvari, zaista je jasno da naši protivnici ne veruju u ono što g0vore. Nema, u stvari, nikoga koji, sanjajuci jedne noci da je u Atini dok se nalazi u Libiji, krene posle na put ka Odeionu. Staviše, u pogledu buducnosti, kako je primetio Platon, mišljenje lekara i mišljenje neznalice odista nemaju jednaku vrednost, kad se, na primer, radi o tome da li ce bolesnik povratiti zdravlje ili nece. Najzad, medu osecanjima posmatranim po sebi svedocenje jednog cula nema EU vrednost kad se radi o predmetu drugog cula kao kad se radi o sopstvenom predmetu, ili, pak, kad se radi o predmetu bliskog cula kao kad se radi o predmetu samog cula: za osecanje boje merodavan je vid, a ne ukus; culo ukusa merodavno je za osecaj ukusa, a ne vid. Ni jedno od ovih cula, primenjeno u isto vreme na istu stvar, nikada nam ne kaže da je ta stvar istovremeno ovakva i onakva. Staviše, cak i u razna doba jedno culo ne može da se ne slaže sa samim sobom, bar što se tice kakvoce; neslaganje se može odnositi samo na supstrat kome pripada kakvoca. Uzimam jedan primer. Isto vino, zato što se ono samo promenilo, ili stoga što se naše telo promeniJ.o,moci ce izgledati jedanput_slatko, dok u drugom trenutku nece izgledati slatko.· Ali, u svakom slucaju, to nije slatkoca, onakva kakva je kad postoji, koja se ikada promenila; 90
u odnosu na nju uvek se rekla istina, i ono što ce biti slatko nužno je takvo. Pa ipak, baš ova nužnost upropašcuje sve sisteme o kojima je rec; kao što poricu svaku supstancu, oni takode poricu da ima iceg nužnog, pošto nužno ne možeda bude u isto vreme i na ovaj i na onaj nacin; prema tome, ako je nešto nužno, to nece biti u isto vreme i ovako onako. Uopšte uzevši, ako bi cu1nozaista postojalo samo, ne bi postojalo ništa kad ne bi postojala živa bica, jer tada ne bi bilo osecanja. A bez sumnje je istina kad se kaže da ne bi bilo ni culnog ni osecanja (takav je doživljaj onoga koji to doživljava putem cula); ali neprihvatljivo je da i supstrati koji proizvode osecanje ne postoje nezavisno od osecanja. U stvari, osecanje zaista nije osecanje samog sebe, nego ima još neceg drugog van osecanja, cije postojanje mora vremenski biti starije od osecanja, jer je pokretac prirodno stariji od onoga što se krece. Stvar ne bi izgubila ništa od svoje vrednosti, ako bi se ovo tvrdenje proteglo i na druge takve slucajeve.
i
1011a
II
6.
J'
('I
~;
NASTAVAK
KRITIKE
PROTAGORIr-."E TEORIJE
Ima filozofa, kako medu onima koji su ubedeni u istinitost ovih ucenja tako i medu onima koji samo tako govore, koji isticu sledecu teškocu.Oni pitaju ko odlucuje o zdravom coveku, i uopšte ko odlucuje ispravno o svakom pirt;anju. Ali postavljati slicna pitanja isto je što i pitati se, na primer, u ovom trenutku da li spavamo, ili smo budni. Sve teškoce ove vrste imaju isto obeležje: njihovi zacetnici traže razlog za sve, jer oni traže nacelo i hoce da dodu do njega putem dokazivanja. Pa ipak, njihovi postupci jasno dokazuju da im nedostaje ubedenje. To je, kao što smo to vec rekli, njihova slabost; 91
oni traže razlog za ono za što razlog ne postoji, pošto svrha dokazivanja nije samo dokazivanje. Prema tome, bilo bi lako da ih u to ubedimo, pošto ovo nije teško shvatiti. Medutim, oni koji, tražeci razlog podrazumevaju pri tome samo ono što mora biti po sili rasudivanja, traže nemoguce: oni u stvari traže da mogu da govore protivrecne stvari, a to traženje neposredno protivreci samom sebi:.Medutim, ako sve nije relativno, nego ako ima bica koja postoje sama po sebi i kroz sebe, sve što iz~leda nece biti istinito, jer ono što nekome iz~leda tako je samo prividno; prema tome, reci da je istinito sve što izgleda, znaci svesti na izvestan odnos sve što postoji. Stoga oni koji traže razloge u neminovnosti rasudivanja i u isto vreme nastoje da svoja mišljenja izlože raspravljanju treba da se cuvaju da jednostavno kažu da postoji ono što izgleda; oni treba da tacno odrede da ono što postoji tako za nekoga, nekada, u nekom smislu i na neki nacin. Ako, prihvatajuci raspravljanje, odbiju da na ovo pristanu bez ovih tacnih objašnjenja, oni ce brzo zapasti u protivrecnosti sa samima sobom; jer, može se desiti da ista stvar izgleda med vidu, a ne ukusu, i da samim tim što imamo dva oka stvari ne izgledaju iste svakom od njih ako im je vid razlicit. Zaista, bar onima koji, iz ranije izloženih razloga, uveravaju da je istinito ono što izgleda, i da je samim tim sve podjednako isti"nito i lažno, pod izgovorom da sve stvari ili ne izgledaju svima iste ili nisu uvek iste istom pojedincu, ali da cesto izgledaju kao da su same sebi suprotne u isto vreme (jer kad prekrstimo prste, opip pokazuje dva predmeta, a vid samo jedan), ovim se može od~ovoriti da stvari zaista izgledaju kao da imaju suprotna obeležja, ali ipak ne istom culu, niti u istom odnosu, niti pod istim uslovima niti u isto vreme; a SVesu to odredivanja nužna za istinitost osecanja. Ali, 92
lOllb
iz samog ovog razloga, oni koji tako raspravljaju, ne radi rešavanja teškoce, nego zbog dija1ekticke zabave, treba nesumnjivo da odgovore da osecanje nije istinito, nego da je istinito samo za izvesnog pojedinca; a kako smo to gore primetili, oni ce morati sve stvari staviti u odnos kako mišljenja tako i osecanja, tako da nije bilo nicega niti ce ga biti ako neko nije na to mislio ranije. Ali, ako je istina da je nešto bilo ili ce biti, ocigledno je, dakle, da se sve stvari ne odnose na mišljenje. osim toga, ako je izvesna stvar jedna, ona je jedna u odnosu samo na jednu stvar ili na odreden broj stvari; a ako je ista stvar u isto vreme polovina i jednaka, jednako se ne odnosi bar na dvostruko. Ako je, dakle, u odnosu na lice koje misli covek istovetan predmetu misli, covek nece moci biti lice koje misli, nego samo predmet misli; s druge strane, ako svako bice može da postoji jedino u odnosu na lice koje misli, lice koje misli odnosice se na beskrajan broj medusobno razlicitih stvari. Rekli smo dovoljno da bismo utvrdili da je najpostojanije shvatanje to da suprotne postavke nisu istinite u isto vreme, a takode i da bismo pokazali posledice i razloge suprotnog mišljenja. Ali pošto je nemoguce da suprotnosti budu istinite u isto vreme i u odnosu na istu stvar, ociglednoje da nije moguce da suprotnosti postoje zajedno u istom predmetu. U stvari od dveju suprotnosti jedna je koliko lišavanje, toliko suprotnost, to jest lišavanje suštine; a lišavanje je poricanje necega u nekoj odredenoj vrsti. Prema tome, ako je nemoguce da su potvrdivanje i poricanje istinita u isto vreme, takode je nemoguce da suprotnosti postoje zajedno u izvesnom predmetu, osim ako se i jedna i druga ne potvrduju na izvestan nacin, ili pak ako se jedna potvrduje na izvestan nacin, a druga neograniceno. 93
7. O ISKLJUCENJU I POSTOJANJU POSREDNIKA IZMEÐU SUPROTNOSTI
1012a
94
Medutim, nije moguce ni da postoji ikakav posrednik izmedu oprecnih iskaza; treba nužno ili potvrditi ili poreci jedan jedini predikat, ma koji on bio, jednog jedinog subjekta. Ovo je ocigledno pre svega za onoga koji odreduje prirodu istiniltogi neistinitog. Reci za stvarnost da ne postoji, ili za ne-stvarnost da postoji, to je neistinito; reci za stvarnost da postoji, i za nestvarnost da ne postoji, to je istinito; prema tome, ko kaže za neku stvarnost da postoji ili da ne postoji reci ce ono što je istina ili što je neistina; ali reci da postoji posrednik izmedu suprotnosti, znaci ne reci ni za stvarnost, ni za ne-stvarnost da postoji ili da ne postoji. Zatim, ili ce stvarno postojati posrednik izmedu suprotnosti, kao sivo izmedu crnog i belog, ili ce pak biti kao da ni nešto što nije ni covek ni konj nije posrednik izmedu coveka i konja. U slucaju posrednika ove druge vrste nece moci biti promene (jer kad postoji promena, to je, na primer, od ne-dobra ka dobru, ili od ovoga ka ne-dobru). Ali, u stvari, promena nam uvek izgleda da postoji jedino ka suprotnostima i njihovim posrednicima. S druge strane, ako se pretpostavi stvaran posrednik, cak i na ovaj nacin moglo bi da bude stvaranje belog iz nebelog, što se zaista nikada ne vidi. Osim toga, misao ili potvrduje ili porice svaki predmet kad god izražava istinito ili· neistinito; a oci~ledno je da to proizlazi.iz definicije istinitog ili neistitnitog rasudivanja. Kad misao povezuje na ovaj nacin subjekt i predikat, bilo potvrdujuci bilo poricuci, ona iskazuje istinito, a kada povezuje subjekt i predikat na drugi nacin, ona iskazuje neistinito. Osim toga mora da postoji posrednik medu svima suprotnostima, inace se
govori da bi se govorilo. Posledica ovoga bice, s jedne strane, da ce se moci reci š1;O! nije ni istinito ni neistinito, i da ce, s druge strane, biti neki posrednik izmedu bica i ne-bica, tako da ce postojati neka prelazna vrsta promene izmedu stvaranja i uništenja. Osim toga, u svima vrstama gde poticanje jednog izraza nije ništa drugo do potvrdivanje onoga što mu je suprotno, bice neki posrednik cak i u ovim vrstama; na primer, u brojevima ce biti jedan broj koji nece biti ni neparan ni ne-neparan, a to je nemoguce, kao što jasno proizlazi iz definicije broja. Dodajmo da ce se otici u beskonacnost: broj stvarnosti bice ne samo tri, nego još veci. Moci ce se zaista u datom trenutku poricati ovaj posrednik u odnosu na njegovo potvrdivanje i poricanje, a tako dobijeni izraz bice odredena stvarnost, jer je njegova suština nešto drugo. Staviše, kad onaj koga pitaju da li je izvesna stvar bela odgovori da nije, on ne porice ništa drugo nego da je ta stvar bela, a poricanje znaci isto što i nepostojanje. To što su neki filozofi došli do ovog mišljenja objašnjava se kao;i.toliJk:idrugi paradoksi; kad nisu u stanju da pobiju sporna rasudiyanja, 0llIiusvajaju dokaz i saglašavaju se o istinitosti zakljucka. Ovaj razlog je naveo neke da prihvate ovakvo ucenje; drugi su ga usvojili zato što traže razlog za sve stvari. Medutim, svrha svega toga je definicija. Definidja nastaje iz potrebe da se svakom izrazu dade odredeno znacenje; pojam oznacen imenom zaista je sama definicija stvari. A kako izgleda, Herakliitova misao, koji kaže da sve postoji i ne postoji, predstavlja da je sve istinito. Po Anaksagorinomshvatanju, medutim, koji kaže da medu suprotnostima postoji posrednik, izlazi da je sve neistinito; u stvari, kad postoji mešavina, proizvod mešavine nije ni dobar ni ne-dobar, tako da se ne može reci ništa istinito. 95
8.
noj, tako da njegova sopstvena postavka nije istinita (jer protivnik tvrdi da ona nije istinita), dok onaj koji kaže da je sve neistinito potvrduje i neistinitost onoga što sam kaže. A ako cine izuzetke, prvi tvrdeci da jedino postavka suprotna njegovoj nije istinita, a drugi da jedino njegova nije neistinita, oni su ipak primorani da traže mnoštvo izuzetaka kako za istinite tako i za neistinite postavke. Naime, onaj koji kaže da je istinita postavka istinita, s~m kaže istinu; a to ce nas odvesti u beskonacnost. Ociglednoje još i to da ni oni koji tvrde da sve miruje ni oni koji tvrde da se sve krece ne govore istinu. Naime, ako sve miruje, iste stvari ce biti vecito istinite. Medutim, ocigledno je da se u ovom pogledu stvari menjaju, jer ko zastupa mišljenje da sve miruje ni s~m nije postojao u datom trenutku, dok u drugom trenutku nece više postojati. Ako se, naprotiv, sve krece, ništa nece biti istinito; sve ce, dakle, biti neistinJito.Ali dokazano je da je to nemoguce. Osim toga, potrebno je da ono što se menja postoji kao stvarnost, pošto se promena vrši od necega ka necemu. Najzad, nije istina ni to da sve cas miruje, a cas se krece, i da ništa nije vecito, jer postoji jedna stvarnost koja neprekidno pokrece stvari koje se krecu, dok je s~m prvi pokretac nepokretan.
ISTINITI I NEISTINITI CLANOVI SUPROTKOSTI
1012b
96
Pošto smo ovo utvrdili, jasno se vidi da ne mogu biti istinite, ni pojedinacno ni skupno, tvrdnje onih koji veruju da ništa nije istinito (jer ništa ne sprecava, kažu oni, da sve bude onako kao što je slucaj s merljivošcu dijagonale), niti onih koji verujuda je sve istinito. Ova se rasudivanja u stvari nimalo ne razlikuju od Heraklitovih, jer reci, kao on, da je sve istinito i sve neistinito, znaci izraziti svaku od ovih dveju postavki zasebno, tako da, .ako je nemoguce prihvatiti Heraklitovo ucenje, onda su nemoguce i ove postavke. Staviše, ocigledno je da ima suprotnih postavki koje ne mogu biti istinite u isto vreme i, s druge strane, ima ih koje sve mogu biti istinite mada, prema onome što smo rekli, ovaj drugi slucaj izgleda shvat1jiviji. Ali treba upitati sve filozofe koji brane ovakva mišljenja, kao što smo to naznacili u našim prethodnim raspravljanjima, ne to da li oni brane mišljenje da izvesna stvar postoji iIi ne postoji, nego da Ii reci kojima se oni služe imaju izvestan smisao, tako da bismo mogli raspravljati polazeci od jedne definicije, utvrdujuci narocito šta znaci neistinito ili istinito. Ako ono za šta se tvrdi da je istinito nije ni~ta drugo nego ono što se porice kao neistinito, nemoguce je da sve bude neistinito, jer je potrebno da jedan od dva clana suprotnosti bude istinit. Zatim, ako svaka stvar nužno zahteva da je ili potvrdimo ili osporimo, nemoguce je da i jedna i druga postavka budu neistinite, jer je neistinit samo jedan clan suprotnosti. Sva ovakva ucenja izložena su, dakle, prigovoru, tako da cesto kažemo da sama sebe ruše. U stvari, onaj koji kaže da je sve -istinito potvrduje, izmedu ostalog, istinitost postavke suprotne njegovoj sopstve-
il
7
97
svih nacela je, dakle, to što su oni izvor od koga potice stvarnost, ili stvaranje, ili saznanje. Medutim,medu ovim nacelima jedna su imanentna, a druga spoljna; zbog toga je priroda jedne stvarnosti nacelo, kao element, misao, izbor i formalna supstanca. Najzad, treba dodati konacni uzrok, pošto je za mnoge stvari dobro i lepo nacelo saznanja i kretanja. 2.
KNJIGA IV
POJAM UZROKA 1. POJAM I DEFINICIJA
1013a
98
NACELA
Pod nacelom se podrazumeva pre svega ishodište kretanja stvari; takvo je, na primer, nacelo prave i puta, kome odgovara drugo nacelo na suprotnom kraju. To je takode najbolja polazna tacka za svaku stvar. Na primer, cak i u nauci ponekad ne treba ici od pocetka i od prvog pojma stvari, nego od onoga što može najbolje olakšati ucenje. Nacelo je takode prvi i imanentni element postojanja, kao dno broda i temelji kuce i, za životinje srce, prema jednima, odnoSIlO, prema drugima, glava ili svaki deo tela koji je sposoban da igra tu ulogu. Nacelom se takode naziva prvi i neinianentni uzrok stvaranja, prirodna pocetna tacka kretanja iIi promena. Na primer, dete potice od oca i majke, a bitka od uvrede. Nacelom se još naziva stvarnost cija svesna volja pokrece sve što se krece i menja sve što se menja. Na primer, sudije u gradovima, oligarhije, monarhije i tiranije nazivaju se nacelima, kao umetnost, 11 narocito arhitektonske umetnosti. Najzad, pocetna tacka znanja o izvesnoj stvari takode se zove nacelom te stvari: hipoteze su nacela dokazivanja. Uzroci se uzimaju u onoliko znacenja koliko"rmanacela, jer svi su uzroci nacela. Zajednicko obeležje
1013b
7·
Uzt:Qkomse naziva, u prvom smislu, imanentna materija od.koje. je .silcinjen8lZvesnastvar: bionzajeuzrok statue, a srebrQpehara; a materija bronze i srebra takode je uzrok. U drugom stffislu,uzrok jeQ.bli!tJjiQti~ac,t(fj~t definicija suštine i vrste. Na primer, to je odnos broja dva premao:roju. jedan i broj uopšte; ili kao što su delovi definicije, koji su takode uzrok. Uzrok j~ prvo nacelo promene ili miroyania..Tvorac odluke je Uzrok akcije,a-otac je uzrok de!~!a,i uopšte sila koja. q~~.jeuzrokQIloga š!o j~ ucinje:no;a't?flO§to .vr§tprQ,11l~1.J. je. uzrok onoga što trpi prornenu. U.zrok je takode syrha, to jest ·kdti.acria.~Yfha. Na primer, zdravlje je uzrok šetnjEl.Zašto u stvari covek šeta? Mi odgovaramo~ da bi bio zdrav i, govoreci tako, mislimo da smo dali objašnjenje o uzroku. Isti je slucaj sa svim onim što je, pokrenuto necim drugim, a ne samo od sebe, posrednik izmedu pokretaca i svrhe. Tako su mršavljenje, cišcenje, lekovi i instrumenti uzroci zdravlja, jer se sva ova sredstva upotrebljavaju u izvesnu svrhu. Ovi uzroci medusobno se razlikuju samo utoliko što su jedni instrumenti, a drugi akcije. Takva su nesumnjivo razna znacenja reci uzrok. Ova razlika u znacenju pojma uzroka ob99
jašnjava k~9za isUpIle(imet"mOŽQ..da bude više uzroka, i to ne s1uco~no..w.·primer, statua hna za uzroke vajarsku umetnost i bronzu, ne uopšte uzev,nego ukoliko je to statua. Ali oni se ne pojavljuju na isti nacin: jedan je materijalni, a drugi pokretacki uzrok. Uzroci mogu takod~ biti uzajamni.Umo.r.j~..u~"'k d90rogZdravlja, a ovo je "uzroKuinora, ali ne na isti:nacin: jedno je svrha, adrug()na~~okretanja. Staviše, isti uzrok može ponekad izazvati supr9tJ1,QSti. Za ono što je svojim prisustvom.uztok izvesne stvari kaže se da je ponekad svojim odsustvom uzrok suprotnog. Na primer, odsustvo pilota je uzrok brodoloma, jer bi prisustvo pilota bilo uzrok spasa; dva uzroka, prisustvo i lišenost, tada su i jedno i drugo uzroci kretanja. &.viuzroci koje smO upravo nabrojali ocigledno spadaju u cetiri vrste. Slova za slogove, materija za veštacke predmete, vatra, zemlja i svi slicni elementi za tela, de.l9vi za celinu, premise za zakljucak su uzroci ukoliko iz njih proisticu stvari; a od ovih uzroka jedni su uzroci kao subjekt, kao što su to delovi, a drugi suština, kao što su to celina, sastav· ii oblik. Za seme, lekara, tvorca neke odluke i uopšte silu koja deluje svi ovi uzroci su nacela promene ili zaustavljanja. Drugi uzroci su svrha i dobro drugih stvari. Konacna svrha je zaista dobr
1014a
uvek su uzroci posebnog dejstva. Takode ima sluc"a.tI!~QJsLi.ll..LihpyJ.!L~ta. Na p~ P01iklet je, na jedan nacin,uz.rok.§~~u«:d!· na <[~iL!!!.~.!!Ltoje vajar., jer je slucajnost da je" vajar PolikleCZ'a'tmf1hlavrsta koi~ S!l-~rž~.§1'\!:.. c!iJ1ost.Tako je covek,lli živo bice uopšte, uzrok statue, pošto je Poliklet covek, a covek ži,vobice. Medu ovim slucajnim uzrocima ni~,s.Jl,"~~!A l!~~Lbliži, kao kad bi se re~- o,.. na pl'lmer, da ie uzrontatue belo IIl\l.Zicar,a ne samo ~Qli14~tjli,,~i~-~a~sve-ove' uzroKe; OIre u'uooicajenom smislu kao i one koji se odnose na slucajna .zbivanja, smatra se da imaju sopstvenu moc ili da je sticu dejstvom. Na primer, neimar koji sebi gradi kucu, i neimar koji gradi uopšte. To isto treba napomenuti za ono što predstavlja uzroke pomenutim stvarima. Na primer, jedna stvar može se nazvati uzrokom neke pojedine statue, ili statue ili slike u.;;. opšte; neke pojedine bronze, ili bronze ili materije uopšte. Ista je stvar sa slucajnostima. Najzad, sl~~j~~L~_Rr~Y9IIlSrpj.:slU r~ci IIlQgq...§e.~illie~t~j~.tl istom pojml!. Ka.d_§~_~....n.a~primer •.,tl~ Poliklet niti v:aj~r•..l].~ggqY~J.~l",!,o1.ik,let. '. Medutim, svi ()'V, Hna~ postPjap.ja.1lZrQka svode 87 na kr~ju ~ ~.Jtc~_,~;gdjhJma. dva smisla. Oni SU u stvari u';~~hJql,Qpoj~ 4inac ili vrsta•.sf!Ilrlpo sel:>iiU,.sJ,uc!i\l
i
s~.,.deimY!LL~.~p;li~~i~.1l-i§tO
{r~~~n~o~:{~'l~~~gr; .<;~~~~ .~adi,. a ova i~i·sagra4ena.Naprotiv, što se kUca
tice potencijalnih uzroka, slucaj nije uvek ovakav: kuca i arhitekt ne propadaju u isto vreme.
101
3.
4.
POJAM ELEMENTA
POJAM PRIRODE
.Za~.l!!irody ~~ l$aže,_u jednom odredenom smlSTu, C!!j~.stY.i!rMi~ ono~~ j1QX~~ ~o "~~, na priIrier, samoglasnik J.i" ..uz. reci ••p'M.WVI·Il.'~) iZgovara~ u drugom smislu, to je prvi imafientni ·~~.m.enat.jZ.JtQ~.ln·9~lw··onQ ..štO x:~;,,, to"jeTaxode nacelo prvog kretanja za svako prirodno bice u kome se ono suštinski nalazi. :eri=-,
i
za elemenat je lfrvi imanentniJ!;:na' iCrio'--rie.1~. N8:.ptim~1 el~~nJ;Ij-~',~e,I~~rodckOJi!!_J~8.!StayIJenare~ kOJe se o,!!aTr0na nO de:t!. deloVl kOll se ne1 na J]10~ više poaeJiti ~~j~~~~t~eci~:li~~jJ~~~~~~illi~ tif1šte Y1'.Ste. što~~e .cestIca vooa1dok deoJlpgB. nije kao Slog. 10ZOfl kojivoClEL raspravlj'a]·u"o·· gementima tela ovako nazivaju poslednje delove na koje se dele tela, delove koji se ne mogu više podeliti na druga tela razlicite vrste; i bilo da ima jedna ili više stvari ove vrste. oni ih nazivaju elementima. Slicno se kaže i za ono što nazivaju elementima matematickih teorema i uopšte elementima dokazivanja. Naime, prvi dokazi, koji su u osnovi vecine dokaza, nazivaju se elementima dokazivanja; ovakve vrste su prvt silogizmi sastavljeni od tri izraza od kojih jedan služi kao posrednik. Polazeci od toga i u širem smislu, pod elemeD:tolI!s.(!~azumeva još !().llo što!;tyžrveli:::'
ono. rodnidQ'Qiil;L9d.. :m., ,raste. Ndnlg<>g.,b1~~~~,Q1Il...LptirQdnim. ~IJl, h1:>.J~ ..~ ".!!~.,",.:...y.~r2~ iI,'~,'tlU ..' kPii spajanjem. lli. kao u,sl:uCilj~ziUIletaka..srašci.,. vanjem.,. PrirodnQ.spajanje razlikuje se od do~~~ u ovom drugom slucaju zaista se ne zahteva ništa drugo do sam dodir, dok za prirodno spajanje postoji nešto što je jedno i istovetno kod dva bica; t9.•..Ym~§1;Q ()Q!~Il()g.,q9diJ:~.J2I'QiIz::. v(),«!tpravo .s~~p~j(! .~~j~diI1j}!tej)Ica p[~ ,~~ liDi l_k~lic!!!'!Ll!lLu'e. preIIl~kY.aUtetu. rrirodmn PU.
i
1014b
~m.brDj.u..st~.[~~~9 tmliIo. Z'6Ogtoga SE!" elementom naziva mar~edn~\Q1.Q,n~e1j!y.Q: Iz ovoga sledi da su na]opstrf[ pojmovi elementi, jer se~1Uod_Q.jj.b...PQštQ. ie j:edaILU~..2stavan, nalazi u mnoštvu stvarnosti, ili u svifua, itl "li veciDrii]ih:-~if toga pe,ktmnamiy. lieda:g. .i .t~.Ši.1,L~~9.~1~mente.. A pošto su ovako oznacene vrste opšte i nedeljive (jer se ne mogU definisati), neki...tYI4~ da su ~vi ~lPmen,.!~.J. .•i to cak više nego što je to razlika, ~tn i~4 rQa,.nai.ol)j!iji. ~s.t{l., tamo gde postoji .J:'azlika, s1edi rod, .a.l!Jamo gde postoji rod,nem,~_.1!yek:"' r~~-Medutim,· zajednicko obeležje svih znas!v='\t'.::'_. &n.ja Izraza je to što je ~lem!m-.!l.t~SYak.P n..g§tL.m.~U<>' .•~lZIlO ,.iim.anentnQ. .:allCela. 102
vena~
n, .. osnova lišena l~osnov.a od.. stvar, koi,...·e.. ie s.~~j,pje.najJ.i. oblika i nesposobna da izdrži izvesnu prOmenu kako bi izišla iz sopstvenog potencijalnog stanja. ~m:imer, bronza se naziva prirodom statue i predmeta od bronze, QITQ..~proizlazi s~ p~,nl{s:l
i
~~~~.9d~ta tak;Qpalj~~ Jer,~ SV~ tvO:_ revIDi ~cn:)jPnoj.adovih~elemena ;prvam~terija traje i dalje. U ovomsmlslii p()(]:'pniOdom še podrazumevaju elementLpr.iioduih...j,ty~.
i
ili
bilo .da se ..l.taQe1eme.nti-\lZmQ·~ ...zemlja, neko drugo istovetnO'~elo;" vazduh.i1i voda, ili više ovih elemenata, ili, najzad, svi ovi ele-' menU zajedno. y- n~'g"'",,: smislu. D.1'ir?d_<>m...§!
~~~j~f;it~1it~~n~~J~ri~~a ~~,,:~n bltIjl,,~~~v~.jU~:lta.J~~~ ~!riP~()~: 10158.
jeffiio bice nema·j.ednu.:prfrOdu;..p.ego Ima s~:' mo mešavinu i razdvajanje mešavine, a priiOda je samo. imekoje::su..d~lr ljudi": lOS
prinudno i prisilno,to jest o!!Q.. što cini prepre~~_ ~etnji] na~onu 1!,mišlj~!!:~ izboru; jer prinudno se naziva nuznim i zbog toga što je ono mucno. Jer, kako kaže E~uenos:"Svako delo nametnuto nužnošcu je teško." Sila je takode nužnost, prema Sofoklovim recima: "Sila me primorava da, to cinim." Nu7.nost izaziva pomisao na nešto nesavitlji.vo, i to s pravom, jer je ona ~u.pmtna....kretan....JE._ kOjE.: ..Eroistice iz iz~~~jjz..R!:2r~~W1e' S drugesrfa.ne, ~e<[xf~c.ne.-..m~e ..Q,a.~H~~~~slrYkcije neg~.lt9~i~2:!!-L:k:~~~~gpa ..j.~".~. ~Q,,4li bud.e.r tq:(1 Osim toga, I;."gYJLllumQSIl lZgleda kao da p:r:9~l;W.i. sv.aka.dr~ JUlmo.st. U stvari se kaže da P.QStojinužno~t, kQia.#-.\tdi iJi...t.r.pi-~ 1015b u sIl1isll!,.R.t.inYg.~, kaO.se usled nasilja ne može zadoVoljiti težnja, što je isto kao kad se kaže da je nužnost ono na osnovu cega je nemoguce da izvesna stvar bude drugacija. I~~t<>" se tice_ll:~lQyg _živQ:1;aJ,lQbra...!{~gJLsty.a..riP<>sfpJL~m:ogtlcnos~. iJi ,~
i
5.
~!-4M:_~n]~NOG NužI1i.mse naziva onn bez~eg~ uzeto kao uslov, nl.$....m.()gyce,~veti. Na primer, disanje t.b.xaw(!!!:l~m:_.~.ljyQm-Dlcu; bez t()ga ono ne može' da živi 13ez.tOga·~dObro~~..:moženi da ,pOStoji ni da I>OSta:ne,-beztoJita zlo ne-može :da' . se-OdEacCiiilu"aase-otk!OO[ Tako je nužno piti lek da'covekomraVi, '1 ploviti prema Egini da tamo dobije novaca. Nujno jE>~knl'tp onn što.j~ ~ .•.•..
104
...
"tieke lJ1edu, ll1Jžn;m .myanmSl. jp'ta.in n~~ !lll~osti izvan sebet a dru~e1drugffi u samim se ~ -1 one su same uzro' nužnosti stvari. KIJu~lnio aa ]~ nuzno u prvom fosnovnom smi. slu jednostavno; jednostavno odista ne može da bude na više nacina, pa, prema tome, ono . takode nije u ovom i onom stanju, jer bi samim tim postojalo na više nacina. ~AkoLg~.iI'Q~ __, ~.citih. nepokretnih bica; ništa _ne b1.JP-9m.() d~L sil~o!ll_prlmorlfv~! o~-_niibQyUp~q! 105
j.
6.
noga i ruka. od svega ovoga ono što je nepreidd11v pOPrii'odi više je jedno nego ono što je
POJAM JEDKOG
k
takvo veštacki. A kaž~da,~neprekidno ono cije je kretanje ~ i~n~LLmt,.m~~~!1)~de arlljacije; kretan1eje.j.,an.o, lf~Q je,ned~JyQ.....~ onoJ~:p,~e.WYQ.J~.o~me.p,1J.. ~i ll~~1ddne
J~o znaci ili ono Mo ~.Y.?J!1>-!~l:l.~llinosu, 111 Je to PQ ~. Na pnmei: Koriskos i muzicar, i muzicar Koriskos...§ll~,J iStanKonskos osooa, jet'JSostoi1. [šro::' vetnost izmedu izraza i muzicar," i nKoriskos muzicar." Muzicar i pravedan~ jedne strane, i muzicar .Koriskos 1.pr~~~m...~:' r~""s"anCestrane" su l~~'Mc,' . dna..·.o.s()ba:··· , g . ' taKode ~ "-'.",, zi sve ovokliZe"ge j~o ,M..Ji!Y.Ša'nosti kr,..~ jedne. s,trane,pravican i l!1uA~~r•.mnosti jedne supstance i, s druge stranel muzicar [K~ 1'1Stroš'šif'Užajamno Jedno dfiigome-sTucajnost.·· Is{o-iakoiia1ZVes'fa.n naciii"'iiiUžiCaf'-K6rJSltos je j~O Koriskosom, poštole Jedan od dela; dva-' ju de ovasaovog 1Zrailfšlucajnost drugog drugim recima, muzicar je slucajnost Koriskosa; a muzicar Koriskos je jedno sa pravicnim Koriskosom, pošto je prvi deo svakog od ovih dvaju izraza slucajnost jednog i istog subjekta. Takav je slucaj i onda kad slucajnost potvrduje rod ili neki pojam uzet u opštem smislu. Ako se, na primer, kaže.d~ mCQVeki covek muziC8I'.. supstanca. i~!!:§warL koja .ima zaj;Q.j~s.t()ga. slucajnOst ~to m~a.je ~ovek ili pak stQgll SU COYe~ imugicar slucajnosti neltOg p,oje-.. dmc,a kao što je J{oriskos. Ali ovde ove slucaj_O nosti nisu, medutim, slucajnosti na isti nacin: jedna je verovatno kao rod i postoji u supstanci; druga je kao obicno stanje ili sklonost supstance. Za sve što se kaže jedno po slucajnosti kaže se, dakle, u ovom smislu. Predimo na ono što se zov~ jedno P.Q suštini. Imamo najpre ono što se naziva jedii@-:E~1re-.
što
1016a P.~~<:fila' ~O~ta~,~~Ol8.!1~·
~;~xe~,_~ uko.:. 1.m]u, UlA 1 o ma(ll, ..!Y~,.._.,=.ZDO~· epka.:-"'z azb6I, 'je' izlomljena samou:o-je neprekinuta, kaže se da je jedna, kao §to je to i svaki2~ tela, kao
106
,I.'
~~~~~~~e~t:~:štJi;~~~f~ VIte u dodir parcid drveta, ne.mozete reci aa je ~~~~~~~~~:·.!~O~~~' predstavljaju apsq!~l:gQ. Ileprekidnu kolicinu tada se kaže dasqj~o, cak i ~l:)~ susavijen.e;' ali one koje nisu savijenE!'tOsu još vi!e:mpn:. mer, cevanica ili butina više je jedno nego noga, pošto"riiOžeaaouO ~ušt!ni u~i,u1~se \l ioš jednom ~
~.
,
.
~1L~fif:W~~j.ek!.:bilo da je 'skLsubj ". ~A~~!)it.":':~~.,~e.12: :n:~~,~e. Kaže s~, naJ>-~t.S.J~ne strane, da ievinQ jedno Jg~.ie.~:iedAQ.JlQ,~t9me-M&. SU nedeljivi po rodu~,K~jtL~ s qruge, strane. da susve tecnosti jedno~l~~guljE!,vmcj, rastvort]iva' tela, zato što je koria~ni. s.uJ?stratsyih,I}iih.~vetan, jer su svi ~,.lli vazduh. Da su ~() 'PO suštini kaže ~ ioš za bica ciji je I9l iP.dan iako' je pod.eljen na medusobno suprotne razlike; za sva ova bica kaže se da su jedno, jer je rod na kome se _~~vaju takve razlike jedan. 107
žemo ako to nije jedna cetina, to jest to treba da bude jedno po obliku. Na primer, ne bismo mogli govoriti o jedinstvu videci poredane bez reda, jedne za drugima, delove cipele; to se može reci samo onda kad postoji, ne obicna povezanost, nego takva sredenost da to bude cipela koja vec ima svoj jedan i odreden oblik. Iz tog razloga kružna linija je ona koja je od svih najviše jedna, jer cini celinu i jer je završena, ~I~ti'!.a iMu0g ~P ta ~tn..jI'> an nek.št vrsta . broinng n,,~pla U stvari, Q.rva ~ •• j(" :Q~ ~no iz ceJ/:a~rvobitno uDOznai~~ svaki: rod je prva mera toga roda; nacelo- saznanla ~ ko.ul...rodu je,
~ ..P~}!B~~J ..,~?.~~~Y~~i
1016b
!~vo, jer S}l. ~Yl.zro.a~;. j.e_.~..?._EE~~OE1 sl1!.c~~Ade'W~t(f ..~~W ovo m1iJeo.le.Za ova011ca kaže se da su jedno cas na nacin koji smo malocas objasnili, cas u odnosu na viši rod. To se kaže kad su to poslednje vrste svog roda (koji je iznad drugih rodova). Na primer, ravnokraki trougao i ravnostrani trougao su jedna i ista slika, jer su oba trougU, ali oni nisu isti. Kao jedno po suštini još se kaže za stvari ci'i'e oiam koj i izražav s' az en o JDA oli noIwzuie §J.lŠthm~. ri tome, medutim, svaki pojam sam po sebi može da bude deljiv. Tako (~!l.,.~t§1Q s i ono što se sma1 e-:~ n'u'esacinjava'u jedinstvo, pos o dinstvo pOlma! . o s o za p vr e postoji jecunstvo definicije njihovog oblika, Jednom recju, u svima slucajevima kad je misao ciji je predmet suština nedeljiva i ne može da izvrši odvajanje ni u Vremenu, ni u prostoru ni u pojmu, narocito u ovim slucajevima postoji jedinstvo, a pogotovu kad se radi o supstancama, U0pšte uzev, za sve što i~ nMPljh~, ukoliko je nedeljivo, samim tim kaže se....da;je jen'QD.Ako su, na primer, kao covek, dve stvari nedeljive, imamo jednu vrstu coveka; ako su one to kao živo bice imamo jednu vrstu živog bica; ako su to kao kolicina, imamo jednu vrstu kolicine, Veci1l.ah!c.l';l,n.AAty'~."se, dakJ.!Jj~im s~~~,~atojto nt Cine, ili imaJu;1htrpe nešto što je jeano, m što se dd~a"t(fJe~~~ su' bi~f(trojima se-Je
ili
u sV1riia~QVIma:"ovde to polu-ton, tamo samo'gbis ili su~asnlk; le Jedno Je drugo za te- a drugo za kre~ A1t"usvmm-srti.caJe:::
ZIDU,
Vlma Jedno le nede~lVO, bilo ~1t9licinit....bH ' bez
v!§:t!...Onošto neelj!vo ne no 'i 1icfui, 1 ~tO e je a solutno
1a, zove se iedinstvo: 0110s o 'e eJ:iY0J,...~ll!.~~~~z2ve ito, d~ivo samo-po jedno"(1[ 'sep!~.9.IlQ i" ;. "'; j.e . O~ Mo le d~j!\tQ:a:aV& ... ' ... vina'
~J;~t:~:v~U:~()~ :i~;jf~~~ št6je·de1jivo'iC
'e: u!
1)ez kOiLg~.~ pol•..
';...kOn.Ci' .•.. -'~,. ~;Je _tacka ili. iedinica: '---staviše, ono ~JQi~ j~qno ono le _. fl.Lno tlr
j!l, broju; 1li..~~yr.~.,Ml.tr to su bica ..'~.m ..·.ci.i9 ,.po:.~}. ~ mQ~r' ,ili ~
Iim.ia; ana1~!i~ po.... _..rQI?~_
~~.·~~2:a..kQJ~:~P9b{rd\lJelW!!0 tiPToa~iJl.lti-
~~g.R~u!na1og1ji!_~_§.,~~~:šii.Jedna preII\~_grugoj kao što je treca stvar prema cekYrl§]:. Kasniji ililci:nl'i>ošf~'1Miiog· uveK sadrže sebi ranije nacine: Na primer, ono što je jedno po broju takode je jedno po vrsti, dok ono što je jedno po vrsti nije to uvek po broju;
il
1017a
108 /
109
sve što je jedno po vrsti jedno je i po broju, ali ono što je jedno po rodu nije to uvek po vrsti, ono je to samo po analogiji; najzad, ono što je jedno po analogiji nije to uvek po rodu. S druge strane, ocigledno je da ce se mnogostruko deliti u obrnutom smislu na onoliko nacina koliko i jedno. Mnogostrukost, u stvari, postoji ili usled :isprekidanosti, ili usled podele materije po vrsti, bilo da se radi o bliskoj materiji ili o krajnjoj materiji, ili pak usled mnoštva pojmova koji odreduju suštinu necega.
Stvarnost kao bi~.E:Q.§~tmi~ya znacenja prikazana tipovima vrsta, jer je biO] Zna:'
-'što :f~e--"'-A .- .l... a _znace slištiri ~.•.••rte bali----~ _J)&<).Jl.m~ " .• ," ",-,_,8,MoIr-"'" v tet, t~~e.,koUci,g,l1tcetvrte oarlos/pete .af- , ,u
Cllu ul strast, šeste ~~sto i šedmeVreiJie.;-.-::~v&-: :KorOd oVih '\7rsfa Odgovara jedno od znaceiija:
tPOJAM STVARNOSTI KAO SLUCAJNOSTI, DE..l.t!:
§!Y~!!.QŠ~!-!"flt!. __ ~iva ono što je to P9§1Y:: ~no~wje tQ~~~(fPO_sebi. t>no je to po slucajnosti kada, na primer, kažemo da je pravednik muzicar, ili da je covek muzicar, ili da je muzicar covek; gotovo slicno tome reci da muzicar gradi, znaci reci da je arhitekt muzicar po slucajnosti, ili da je muzicar arhitekt po slucajnosti. Ustvari, reci: ovo je ono, znaci da je ono slucajnost ovoga. Ista primedba važi za slucajeve koje smo pokazali. Na primer, a~kaž~mo da je covek muz!~a.t:_tq~jeIIl~icat_ co~ek, ~ ~!?~~o_ni'§~r,j1idaj~IIl~car b~~_ ova
i
110
styarn,osti. ~~itQ~~akve. riiZ~e i;tI!edu "COV~ je,;drav" ihCQyett-Ie.-~H:a91i~ zdravlju" niti izmedu "covek koji šeta ili šece" f~covek šeta ili sece". Isto to važi i za druge slucajeve. Biti jeste još zna~i da je neka postavka istinita, a ne biti da ona nij~ is~ n~go dSlje neistinita:, rito jednako za potvrdivanje kao , i za poricanje. Na primer: "Sokrat je muzicar" mll~_.da l.~~_~~.a ••Sokrat je ne--beo" znaci S druge strane, reci: da dijagoda, i.~i.to ~a, mila nije mer1jiva stranom, znaci da je to neistinito. Osim toga, ~ti 1 ~va~~!j.«?š~ce.cas ~ tencijalnu stvarI1ost•.,cas .stvarnost u' entereliijl 1017b taZiilli ~arnosti o kojima smo 'govorili. U stvari, mi kažemo da "vidi" i onaj koji vidi potencijalno i onaj koji vidi u entelehiji. ~~ njem nazivamo Itako mOC ostvarivanja.znanja tako ostvareno znanje; a miIov-ati'rk;ar.f"111~.za ,ono što vec:mi:ruie, kao, iza ..ono što -tn07e_ da miruje. Ista je stvar i sa supstanc~. :Mi. kažemo daje H~un.es u Itamenu, ~ ~lulinija u liiiiji;u~iQ,Ql.Lp~1 n~JYamo_~it9 J~oje:I~:IulEr žrelO. Medutim, raspravicemo na drugom me-' stu o tome kad je stvarnost potencijalna, akad joŠ nije.
i
7.
'~§TI,NE •.lS1.'lNF;l KAO!\fq~I I
stVairiostr'r~v8ii' ovfiiivrstaiiiiC'Ziitmi,
Ct::llJci
i
I
II I
-
8,
POJAM SUPSTANCE
Supstancom se nazivaiu prosta tela kao što su zemlja. vatra. voda i sve slicne stvari, tela ~L I1nn,Ho' nJ]··h·00V,l ~~!O: t ~um. del 0.YJ,. . zIva V· 1• hož ~n111
ska bica i. naizanj njn .•nni a•.Nvi. Sve ove stvari zovu se slIpstancarna 7:l>to što l'l:iBU ee8e1ae jedno!:! subj~1l-ta,-~negosu, I!.~P!"QtlYL-.!l.D!~U~,:,: ri njihove osobine . .l1.ecenona drugi nacin, ~ atanca je sve ono što je imanentni uzrok 'PQsto.. ianja stvarnosj;L.9ii t)e porQdq -.5Mt.9.ii..1L.tome što ih ne pot"!~u.~JJ.eki_~~h 11a primw.~ duSa.u živom 1:iicu.Takode suimanentni delovi ti.hštVarnostCdiHOvi koji ih ogranicavaju i oznacavaju njihovu individualnost, a cije bi uništenje bilo uništenje svega. Takav je slucaj, kažu neki, Sa odnosom površine prema telu i linije prema površini. U širem smislu, oni broj smatraju su.pstancom ove vrste; jer, ako bi se on uništio, ne bi bilo više nicega, jer je broj ono što ogranicava sve stvari. Staviše, suština izražena u definiciji takode se naziva supstanoom svake stvari.· Iz ovoga sledi da se pojam supstance svodi na dva znacenja: to je konacni subjekt koji više ne potvtduje nikakav drugi i, s druge strane, to je još ono što je, pošto je jedinka uzeta u suštini, takode i deljivo; to je oblik i primarni smisao svake stvarnosti.
1018a
~tOji i .isti sam pO' se15il1"ono!iko-znacenJa oliko ili-fina za jedan sam po sebi. I_~topo se: ~lk~7.~ ~p 11 ~tv~ri za b!.ca~ii~_J~.rn~t.~j!1.ied_na bilo PQ. yr~!i.Jillo.~~Qju,..kao..i za.. Jjca cij;i je supstanca jedna. Ocigledno je, dakle, da je lSt~friOštstvarnOsti, ili jedinstvo mnoštva stvarnosti, ili, najzad, jedinstvo jedne stvl!!'OO:::~ sti li kojol)1.se pDStup~ k~n .a",..JPnQiQ.<:-trpkrnn. kad se k~7.e,na primer, da je ~,e.sna....sty.a.r i$~ t()~~~_.§ll§l:l.ffi()~1!g~[_
DRUGACIJE" ":sLlC.NO"
...•..
9M1g!:lP;jQI ne~ ajpre>: ju.. ne~o pe;>i-rn~jllizvesnu vrsti •.ili raduJistovetnostJ. ili lplaloglji. izraz upotrebljava se još za sve što je drugo po rodu, ili pak za suprotnosti, ili, najzad, za ono što u svojoj suštini ,sadrži menjanje. ~licnQ" se kaže za ~vari kojima se po sve:rpu oripisuju h::ti&triJuili. koje imaw viš_!L~~:~QS.ttnego-raz1ik",i.:cijiie..sastav ied~. Najzad, ono što ima veci broj suprotnosti S n.ekom drugom stvari, ili znacajnije suprotnosti prema kojima su stvari sposobne za promenu, to je slicno ovoj drugoj stvari. Sto se' tice pojma "oprecan", on se upotrebljava u znacenju koje je suprotno zrtacenju pojma "slican". ~~;
"R A 7.T .Tl'!T'I'
Kaže SP na jp np~tn "isto" kan JE> takvo slucajno. Na primer, belo i mllzil-ar !'lliistovetni, jer su slucainn~t i!'ltQ,gl:lIhj~kta, ~ao i covek i pluzicar, jer je jMan slucajnost drugoga; i muzicar je covek, jer je_muzicat s.lu~a~ l-nv~1l-a drugom je isto obeležje, a Naime, i jednom odvojeno svaki od njih je takav, pošto su i c0vek i muzicar istovetni s covekom muzicarem, i obrnuto. Medutim, slucajno obeležje je razlog zbo,g koga se ovakve istovetnosti ne mogu uopj~)3y~~i štiti. U stvari, nije i~!~.~_~~L~~J~aže..da.
r
112
ni9.m.,~,~tada.'pQ--
$Pll.1taoda ih ima dve. "Dru~aC:IJe'csexare-za-wjmove kl)ji imaju. !Jmo~tvo vrstr.. ni :q)aterije. ili definicije njihove supstance; drugacije uopšte ima znacenja !iJlprotn~ znapeniima istoE. "Razlicit" se kaže za stvari kQje. iako SU
9.
POJMOVI "ISTO",
covek isto što._i muz!~ar, .jer on.Q_~t.9~Jl~Qi,~k slubUn~t .ng._ aola:žrsaina~ :~~Dl", D.~_§_!~L
~
•••
8
~,.
"'
,
./_ ..-' .",':;"
~,.
\~',
*
+"t-
~.
La ~~~
,.1.3 '-
~
~:;;
"d,<'
'l-
.. -! ,,'''~ ,~ "
lt
10.
suprotnostima, ili U onima koje se nazivaju suprotnostima ~ p~om znac~j,!. ovog ~~; Q!'uge po V1"81:1 Rn 1 Rnprotnnm ~1]1> RI>n~lnl"l]p ~likuju u posJl>dnjoj ,""yti ..-niIR.Na primer,
POJMOVI "SUPROTNOST", "OPRECNOST", "RAZLIKE" PO VRSTAMA
,..suprotnost" SP. leažp.za protivrecn~t,zaJ?rotivno. za lišavanje i DOSedovanie 2ta.]q!j~OS?, _i§!l~mLLkminj1J tacku stvaranja i unL~terija; i u svim slucajevima kad dva atributa ne mllgJl fla-PQ§!Qie zajedno u subjektu kQjiJh_.dobija, za W a.!J;~butekaže se da su suprotni, bilo sam! po sebi, bilo PO svojim elementima. Siva i bela zaista ne pripadaju u ima vreme istom subjektu; otuda dolazi da su njihmri ~l~Tn."..,tisy.}ulOtI:li. "Q'orecpim" Jie :g.azivaju atributi ,.s:a'7li~itipo mdY.J~Qji!!~mogu c!.at>ostoj~ li istom obi~.!~ kaji su sasv1rii=razliciti u istom rodu i koji se sasvim razlikuju u istom subjektJ,t koji ih dobija, ono što se najviše J:a71nl'uje :a:If"'l11 pNdma.!!Jna koji potpada.ju pod i~tu mOlVICl!ost.i, najzad, one stvari kojI> SP potpllnn rA'7.1ilelljllbilo. lJ. apsolutnom smislu, bilo po rorlu, hiilo po sti. Ostale stvari koje su oprecne nazivaju se tako jedne stoga što poseduju vrste suprotnosti o kojima smo malocas govorili, druge Istoga što dobijaju suprotnosti te vrste, trece stoga što stvaraju U.uu u stanju da ~lY~I:aL\Lt~~Y.:' ... pl'Otn9sti, ili što ih sada stvaraju ili trpe, ili Što.prl>nRt.avlFIFi~gypJ!~~J1rtekoVine, posedOvanja ilLma.vanja ..tih..suprQtnosti. A pošto se jedan.. i ~vR~t uzimaju u više znacenj~ iz toga nužno slOOida se pojmoyi. .ID't:!~~iz...niib f4k0de.uzim.aiu. .\LQY!!!Listimznacenjima.. ..tako. da "~ti",._u~gf!~jg'. ..i.,.suprotan" mor.a.iu~d.a ~e m.enjajU-.J~t.~m!l_~Y.akoj".kategQ.ri.ii-.,,~iai!iii" 00 vrsti primenjuje se na stvar.!l9Stikoie. pošto su istog roda, nisu jedne dnt- . l018b g!m.l!9rlrMl>nl>,koje, pQŠ.to ...su lC!T~ 1Ylti~. PO: .. ~l!Mu.Jzmedu..sebe..neku.-razliku. koje im~!l. neku .... suprQt:nPst...u...~()i supstanci. p~pn$l po . mpl'tn Rllprotnostims:a,ili u svima ~i-..postoj;
covek i kon~ Mlzli{1ite.Najzad, ~ ~jivi po vr~\i~~ihOVe su definicije dl"\1i8.po VrStI:: š1IQIiPT~ja ~tt- i:lu.{1"tAl!C~ kaja imRju n~u J::a.~ Isti po vrsti kaže se u svima slucajevima suprotnim prethodnima. 11.
p.ošto se odredi postojanje ~rvo nacelo u svakoj vrsti. z~izve~estvari..§~~1ii "d~" zbog najvece blizine nesu "rwme" Komnacelu odredenom ili uopšte i po prirodi, ili u odnosu na nešto, ili prema mestu, ili prema izvesnim osobama. Na primer, ODa što je ra.nije po. mestu to je nAjhližp i1i.nekom.mestuodredenam. 'P~~_~~9~redmaUtkraj, ili nekom predmetu uzetom nasumce; a ono što je c:xiJli~a nna~e. 1casniie je. Onn ~M jp ..anij~ po vrl>me
i
u-
i
i
i
114
~
11~
lja. "Prvi po redu" kaie ~P\7.sl~vari koje se..E:~_laze na izvesnom rastojaIU\l u odnosu na neki 00~Il1 prednlet;po nekom utvrdenom pravilu. Tako je !&:.~cltoji se njl1jl~!i?:f!koloY()'~leraniji od igraca iz treceg reda, a pretposlednja žica Ifre--fantj1l je (xi"najV1še; naime, tamo jej;!QCe:~k koloyoQ~l a ovde je to srednja žica.• ----ov:ako, dakle, treba shvatiti ono što je ranije i kasnije. Receno na drugi nacin, ono što je ranije po znanju smatra se kao ono što je uopšte ranije. Ali ono što je ranije po smislu nije isto što i ranije po osecajnom redu. Po logickom redu, "opšte" je ranije; po osecajnom redu, to je "pojedinacno". Osim toga, po lo~ckom redu sluca 'nost je ranija od celine' na rimer, muzicar iY ra 'er am c me je ram]l ne moze postojati bez dela; iako mUZlcaru stvari' ne moze da postoji bez nekog bica muzicara. Ranije se kaže takode za osobine ranijih.stvari. lOl11a Na primer, pravougaono je ranije od uglacane površine, jer jedno je osobina linije kao takve, a drugo osobina površine. Takvi su razni slucajevi ranijeg i kasnijeg. Takode p.QstQjiranije i kasniie 'QO prirodi i sup- .. ~i. U ovom smislu ranije su stvari koj~J:r19:-_ gu da DOstoje nPZA'trll:lnQ od qruW.stvari, dok druge stvari ne mogu da postoje bez njih, sudeci p~ma merilu kojim se služio Platon. Pošto je bice mnogostruko, onda je, pre svega, subjekt raniji, što cini da je supstanca ranija; zatim prema tome da li se radi o mogucnosti ili o entelehiji, ig):lmn .,rantje" u odnosu na mo~ucnost i .,ranijP" n odnosu n.!_..~I?:lelehij'-l'Na Pl"~er, .DP "'~cnosti polulinijA le ranija od ~lrf:AVr, linije1 deo od celine, SI 1TIAb>rijaod l:ll1p<,t!:lnI'P:'~lj, po entelehiii. ove stvari su ka<;niie.. oošto one 'biti. uentelehiii .tek kan l:lP celina !".l!ml.adne.U izvesnom po~ledu,lsve što se naziva ranijim i kasnijim zavisi od ovog drugog smisla\!zvesne stva~ u redu stva-
t~.
116
ranja, (ja ~t"'iP .•... 9ilril••1<:lJ.0-9d dF"gjh l:ltvari; na primer, celina BeraElele":a. A to mogu i druge stvari, u redu uništenja; na primer, W bez"" ~ine. Jsti je slucaj sa svima drugim znacenjima ranijeg. 12. PO~ ------
. l!ec;u \:.moc" naziva se na('o,;10krebnia ili promene koie ~p na1:17,i~ nekol drulto; stvarnosti ili u istoj stvarnos1(i uzetoj kao da je druga. Ni
1
veštinastvari; ~adenja moc se nalazi uprimer, iz~adenoj napr v, mockoja letenJa može da se nade u izlecenom coveku, ali ne u svojstvu onog.a ~oji.111 ~eci.-. dakle, !?emam$l 'Ir.,. 11nr1l~OD~ om ~:li 11~acelo jst.2i!E.. biCy. 1l7.ptomkan nnl~Qj To je takode sposobnost qp ~ izvpsnA stvar valiano oknnc'A ili da ~~Qrln(l izvrši;. jer za one koji samo hodaju ili govore, ali koji to ne cine dobro ili ne cine kako žele ponekad kažemo da nemaju sposobnost govora ili hodanja. Isti je slucaj sa pasivnom moci. Osim toga, sva stanja prema ko:iimq ~ stvari uopšte neos~t1ji~ ili nepromenUiW''''~g, ]'~ ili s~~.i~§k9_mQguprom~~ti U ~mi!'1i11J J?.9Zivajllse imenom molo":Naime, kad se stvari wm1jf>ne, smrvljene, iskrivljene, jednom recju, uništene. to nije 1ll:l1Arl npkp l:li1p., npllO 1ll'l1P.d ~ ili nedostatka necega; a stvari su neosetljive u pogledu promena ove vrste kad ove mogu da se na njima izvrše samo s mukom i pomalo, usled njihove moci, njihove sUe Ui njiI hovog držanja. Takva su razna znacenja moci; mocan, sposgl;mD., .reci.C-e...se na odgovarajuci nacin u prvom Smislu ~Jl ono što ima pocetl}k krpt:mj'" ili rAk pI'9!nene, (jer ono' što može da izazove mirovanje takode je nešto mocno); u drugom bic4 ili . u istom bicu uzetom kao da je druJ:!o.U drugom 117
101gb
~,da
..J;u:Ql;lannp;.ono..n&bi biJo.uništep.o
da. IlJi~illUllo~~. datQbud.e; medutim, pQtreh,.. !iu-njpm1lnalazi ~sna,naklon9St. uzrok, IlCl~4L~a.-.takY1l prompnu;".p:r~ma.tome... ~~.mocan, izgleda, cas ~!Q~~t9 Jma . izveSl'!l1. ~klnnQSt..Oi:e._Y.ISte.-cas.stoga~tQ j~ lišeii)~~JQ.onost!i ali, ako je samo mavanje neka vrsta posedovanja, u svima slucajevima on ce biti mocan usled toga posedovanja; :na taj na..... cin .IXlOC-.se. sastfl.jiu ~MQYimiu iz.vesnog$1;a~ l!iCllgy~snog.na~pJa.,kao i u posedovanju lišavanja od toga stanja, ako je moguce posedovati lišavanje; ako se, naprotiv, ne prihvati da je lišavanje vrsta posedovanja,mocan se tada upotrebljava u dva razlicita znacenja). U jednom drugom smislu, bice je mocno po tome što se moc ili nacelo uništenja ne nalazi ni u nekom drugom bicu ni u samom njemu uzetom kao drugo bice! Najzad, sve to naziva se sposobnim bilo naprosto stoga što možeda se ostvaruje ili da se ne Ostvaruje, stoga što se ostvaruje ili ne ostvaruje kako treba. Moc ovakve vrste nalazi se u neživim bicima kao što su sprave; na primer, za liru se kaže da ima moc da daje zvukove, a za drugu liru da nema tu moc, ako ova nije harmonicna. ••~rc" ~nost moci!.onakYQL!1,Cl~ela. ... 9~V:Qm,je.._bilogQVora,uzetog'uopšte ili u odnosu na neko bice koje bi trebalo da ga prirodno poseduje, ili u odnosu na vreme kad bi vec trebalo da ga poseduje. Naime,ne bismo mogli reci da su dete, odrastao covek il evnuh 'u jednom smislu nemocni da stvaraju decu. Staviše, svakoj vrsti moci odgovara suprotna nemoc, kako moci koja jednostavno proizvodi kretanje, tako 118
i
smislu, mocan se kaže za ono na~in1 npko drn~ OiT; vala. U joŠ jednom smislu mocan znaci ono što ipla moct>romene. ~rema prpma go~i1Un'.em~ oljem.bilQk9m (Jer, bi~S'ta!1iu. JfQ~a.4a,~sta ~gl~ go bice ~~
1020a
moci koja proizvodi kretanje kako treba. Nemocan, nesposoban kaže se, dakle, za nemocove vrste; ali, u drugom smislu to je moguce i nemoguce. Nemoguce je ono cija je suprotnost nužno istinita. Na primer, nemoguce je da odnos dijagonale prema strani kvadrata bude merljiv, pošto je to neistinito; a suprotna postavka je ne samo istinita, nego i nužna, to jest da dijagonala bude nemerljiva. Merljivost je, dakle, ne samo neistinita, nego je nužno neistinita. Suprotno nemogucem je moguce, dakle, ono cija suprotnost nije nužno neistinita. Na primer, moguce je da covek sedi, jer nije nužno neistinito da ne sedi. Prema tome, kao što je receno, moguce znaci u jednom smislu ono što nije nužno neistinito; u drugom smislu, to je ono za što je istinito reci da jeste; ili, najzad, ono za što je istinito reci da može da bude. U prenosnom smislu navodi se pojam mociu geometriji. Ova znacenja moguceg nemaju veze s pojmom moci. Ali sva znacenja sposobnogupotrebljavaju se u odnosu na prvu vrstu moci, to jest na nacelo promene u drugoj stvarnosti, ili u istoj stvarnosti uzetoj kao drugoj. Za ostale stvari zaista se ne kaže da ilmajumoc,za jedne zato što neka druga stvarnost ima nad njima moc ove vrste, za druge, naprotiv, zato što je nema, a za trece, najzad, zato što je ima u jednom odredenom smislu. To važi i za stvari za koje se kaže da nemaju moc. Prema tome, glavna definicija prve vrste ~i bice odista sledeca: pace]o prnI]lene u drngpm bicu ili lJ i",tn- o;'~n11",,,trq;p ~ao dru!tQ 13. PQJAM K()T.T~INE
Kolicinom se naziva
0J1D
~tn il' deliivo na
dva ilipoviše sastavnih ~-j!L ~aki Rri1'VVli jfKlaÐ. ielemenat~ I'gjedinac~.no~ty() 119
yn1i;lina ak!:L~ može _~~ttbr k~~ odrediva~tsDja.ove ce; n~. prirp,~r.J71n~ Tnl'lIQ .•..dngacko kr"ltkQ. široko Lusko,. visoko i. miko, t~~ko.iJalro· i ostali Ol:>Jici ove vrste~ Veliko i malo, više manje, posmatrani kako sami po sebi tako u njihovim uzajamnim odnosima, takode su bitni oblici kolicine. Ali ovi nazivi primenjuju se u širem smislu i na druge stvari . .Kolicin~ pn 81\J~!:Ijronm podrazumeva se cas u smislu u kome smo rekli da sUI.!!uzicar i belo kolici~, to jest. ~t~. ono cemu pripada ~ina. ~s.u.smisltLuJ{Q!lle. su1{;etarue ---,~ i vreme kQlicine. ---~ U stvari, kaže se da kretanje i vreme nisu kolicine niti neprekidne kolicine, usled deljivosti onoga ciji su atributi. Pri tome mislim na deljivost ne samog tela koje se krece, nego prostora koji je prešlo njegovo kretanje. Krpt~nje je '1 ~tlTari ~licina zhQg toga ~to ie-p_ros~. kolicin~~_ ~~me je kolicina zato' š~. Je ...Qno:u...kr.etanju. ..
i
i
i
liJ
-
120
---
..
"
14.
POJAM KAKVOCE
Kakvocom se naziV3., u jednom smislu, razlika supstance. Na primer, covek je živo ~ 1Wp~np k~1n7cWe7'.atošto jE'>dvonož~(': kabTgCa ~ia ie da je cetvoronQiacLkrug je fiel.lra ciia je kakw~a da je ~ l1gJa, a sve ove stvari po1020bKazujUda je razlika prema supstanci zaista kakvoca. 11 ovom prvom smislu za kakvocu se kaže !la je razlika supstanc~. ru om SmISlu poo:-~ kakwcom..§g.J2.cxlrazumevaju nepo e ne _, -.;, ~~.k!L§.tYW;" u ovom smislu, nroievi imaju izvesnu kakvocu. To su, na primer, sastavlJeni orojevi, i to ile brojevi koji oznacavaju jednu velicinu, nego oni cija su površina i masa njihova slika (to su brojevi koji su proizvod dvaju faktora i brojevi kQji su proizvod triju faktora); kakvoca je ono što leži u bitnosti broia. oored PlPgovP kolicine. U styari, sunstanra ~l'l k~lt b.IQia je ono što postoH iedannut: tako. na priv + n i·", if '7~ 11 T t·1"1fin t·l'l le nan b·I"Q,], new ~rr ~P~ J i~a:qput š~. JYl-kvn:,. jedanput. nošto ja šP~c::t com se još n~ivaju svoistvl'l ~mJ~tanci koie ~e ~l1,..kao tgplota i hll'ldnoca belinp. i celina, težina lakoca drulta od1"Plih7l'lniamz:evrste.!, prema kojima se, kad se menjaju, i za tela kaže da trne promenu. S druge strane y. oblast.k!!:1azoce ulaze i vrlina poro~ i uopšte dobro i zlo. Znacenja (kakvoce mogla bi se uglavnom
i.
i
i
svesti na .edva, od kojih je su jedno glavn0J;~a kakvoca u stvari razlika stance ak .v a u bro' evima predstav ]a n en deo .er -: .!lJ.~l!... ~pstanc:I.. a supstanci oje iIi nisu ~ kretne, ili se uzimaju kao poltretne. Dru(1'o7.n~cenje obuhvata odredivanie nokretnih bica uzetih kao takvih i razlike kretania. Vrlina i pnrok spadaju u neku ruku medu ove oblike. Naime, oni ~kazuju .. razliku kretanja i delanja prema
-----
--
121
kojima bica koja. ~ ~
dplajl) ili trne dnhl'o
::r~~: ~~ ~~~~. ~
{f~l=l~ u
O::~~;~
~:
~e ili dai zloIzražavaju dela na onaj, Suprotan je... r . Dobro kakvocu nacin narocito u živirIibicima, a od oVlh naiviše u oiiTm.akoja su obdarena slo00ctmm izborom:------..
------.-.-
;'
15. POJAM RELATIVNOG ~,
)
,.Jtel::1tivn~' se kaže, s jedne strane. za ono što prema..trecinLl k~n dY.~tbkO IQ}?~E"rema ~nng ~~ . ... ~RJe!!y!.. ,. _.Jima onnme..~(LSft1Xl~ se{:Li, uopšte uzevši, aktivnn p,"",m::lDasivnom. ..BelatJ.u:nn j'" t.al..odekao mereno prem~ YneI:J7saznatljivo prema saznanju, 9S~jnn pl''''m::lnl::~::Inju. lU'Q.j:Ai grinC\Si, neodre0iJnosi Drve vrstp deni ili odredeni, bilo prema samim brojevima, bilo prema celini, kao što je dvostruko u odredenom brojnom odnosu sa jedinicom, dok je mnogostruko u brojnom odnosu s jedinicom, ali neodredenom: to može da bude ovaj ili onaj odnos. Odnos izmedu jednog i po i manje od 1021a jedan i po je odredeni brojni odnos prema jednom broju; odnos nad-delimicnog prema podnad-delimicnom je neodreden, kao što je to odnos mnogostrukog prema jedinici. Odnos prekomemog prema nedovoljnom je potpuno necdreden brojni odnos; u stvari, svaki ceo broj je merljiv, ali ni jedan broj ne može da izrazi nemerljive kolicine. Naime, prekomerno u odnosu prema nedovoljnom je kao nedovoljno uvecano za nešto; a to nešto je neodredeno, jer može podjednako da bude ili jednako ili nejednako if'.
i
1::1)
122
nedovoljnom. Svi ovi odnosi su, dakle, brojni odnosi i odredivanja broja kao što su, ali na drugi nacin, jednako, slicno i isto. U stvari, jedan se nalam u svakom od ovih oblika; isto je ono cija je supstanca jedna; slicno je ono cija je kakvoca jedna, a jednako ono cija je kolicina jednaka. Medutim, jedan je pocetak i mera broja, tako da se može reci da su svi ovi odnosi brojni odnosi, iako ne u istom smislu. Odnos aktivnog prema pasivnom je odnos aktivne sile prema PaSivnoj sili i dejstva tih siJa. Na primer, postoji odnos onoga što može da zagreje prema onome što se može zagrejati, a to je odnos POtencijalnih bica. S druge strane, postoji odnos onoga što zagreva prema onome što je zagrejano, onoga što sece prema onome što je seceno, a to je odnos bica u dejstvu. Naprotiv, brojevi ne potpadaju pod odnose prema delanju, osim ako se ovo ne uzme u smislu koji smo prikazali na drugom mestu. Ali tada se radi odelanjima koja nemaju veze s kretanjem. Sto se tice odnosa prema potencijalnosti, medu nekima od njih nailazimo i na pojam izvesnih vremenskih razdoblja. To je, na primer, odnos onoga što je ucinilo prema onome cemu je ucinjeno,
i krajnjoj tacki, to jest krajnjem uzroku. Gramea ... Je 1 snp rls:an('as'~akDostvan ... ..1nJE'ns:a snsYtina-; ~toje togrcID!c~l!.milDja i, kao takva, to je i granica stvari. Iz ovoga ocigledno proistice da granica ima onoliko znai!enia koliko !h_ipl~ i nacelo~ cak i više: nacelo je granica, dok gra:-' nica nIje uvek nacelo.
izraz u~trebljaY!L§e još i..B...Q!loito nema. .9.muzrj)ka osim ~~<>g _~~1;>e. Covek ima više ormalnih uzroka, to jest živo bice i dvonošea; ali covek je, medutim, covek po sebi. Najzad,
~g
on se j~9JD
1~~~=
sva ki s:atriQuj;koii...mj.R~AA S::lJ~9kt\l uzet.Qm ..k.aQ.,Il~š1Qšto~jeiedi-
~~...k.t.(H)DA
ito j~Qdvojeno po sebi •.
18.
~JAM
T7.RA7.A "U ~F.Mn"~ ..r'Tl\JrF.",
19. ••'7.~ŠTD"
POJAM RASPOREDA , ,"'._----~_
,-.--...
.•.•.•...
"U cemu", ili "cim," ili "zašto" ima više znacenja. U prvom znacenju to je oblik r supstanca ~keo s::tvarj.Na primer,
1022b
..
....••.-.,
..
Rasooredom se naziva uredenje onoga što, ima delove, i to ili })1"pmamest~.ili...prf'm~ iVO-o, io.im.~.Ult~ obliku U stvari, potrebnoJ!t da postoiUzv.estanJ;"_~.!~l!QŠ.!Q.tQPQk~j~.~-q ...~. rpii~Qr~~
prvom daklp, oblik, LU ~;;m ~bqjp, znacenju kan ~to ie. je..poyršinazaooju. U cem~ znace~u __u neku ruku IIDltetii.a...svake ..sh1fJ.~ ~ subieIq. kao Uopšte izraz lIDa e liski sva znacenja i recuzevši, uzrok.ovaj U stvari kaže se: zašto je on došao, lli u koju je svrhu došao? Zašto je napravljen paralogizam ili silogizam? lli pak: koji je uzrok paralogizma ili silogizma? .~ašto seiQR h-Q7Do za položaj· ~ ~wto se hoc:!šl..Jer.usvima oy.im.-W!~~.:vim!\..QmiCavaju·se poWžaj 'i- meste. Iz ovoga' sTeiUda se i nužno samo po sebi uzima u ~e znacenja. ~e1:>i.;naci.mJ~i"n. OI!Qttašto p~gkomJiasj ~~iJ{s:a
bicu. primerJ~~'!: S1LŠtimi 'f{~Na H9~, U'aij~~
Smislu, ono i7..•.a7!2uQ~'tt iV- se"nalazL;u mJ~ni. Na primer, ~j~UQgbiJiU:Q P.ic.~l-ler.!ive:> Qi~~q1a.zi...u..t»jam·Kaliasa; naime, ~Iro živo bice, Po seb~.s~kaže i za atributkoji su.. bjekt dol)tienepOš~edn~ šamom sebi ili u iedp,gm.Qd.miih.delova. Tako je površina bela po sebi i covp.k jp '-iv po V-bi, jer -je-~kQi9L ~ ..nr..pom-Prln o , 1:1191~7.i . život,. deo-bwe-k&. .Dwj.
li
126
20.
~~..f..M STAN.TA
~=.
Stanje ~U~O~smisl~
neko fe~o;a-
~~ ~ h-nj:lZmedu JE'VTŠi::~~ ~ai ~;: Cl]U ~n.0f:oi~ Ih etan]e.~i Nalme, l,JJJletllJ.Jr~ 1 nJe:: s.ovog dela~ ~ Tako i izmedu n(I~ls:a .hns:a onoga ~jiko nosi p.Q§tPrl n"~~~cl~~~" a. OcIgledno ]e dajed~l1 ovakva vrsta stanja ne može sama imati neko stanje, jer bi se otišlo u beskonacnost kad bi stanje onoga koji je "imao" moglo i samo imati neko stanje. l1-dPtwmn C1'Y\;..ln ~taniem se naziva rasnoln7P~Do,d,..h~J"ili rdav pnlM.l'Ij ~hT~rnn~.Lili l?O~. u O@OSll nadrullU m~t· Na primer, zdravlje je sta.nj~, i(>r je tn r~ loženje ove .vrste... Najzad, ~je se primenjuje ~ d~ ..r.asPoloženja; ..zbog..tclga.j~ mll.Iii" stvaxj .Dk~~~
~~lli!~
127
f?[. l',"".T1_. r'~ "."
1
1023a
.
22.
~jj8-UQj~\e - tkl]OV~"
lk,
= '=~ "LISENOST" ,
~'.:t~ ~
~ ~
nasti. Za ne nekaga se, naime, kaže da je ~~ra-ale -san kad paseduje nepristrasnost koju šaiiia priroda; da je nevidljiv kad je potpuna bez boje ili slabo obojen; da je hrom kad ne maže da se služi nogama, ili kad su ave slabe. Lišenast od izvesne stvari Dasj;QjLi.onda ki.Q ilQ OVanalazi 111'\'\Ql~ lromiiRi. Ti.k
~C:;~:; , , Li~en~t~ bice nema jeqpp.·
ta~SIU,koje kad b~ izrodno trebalo da ima, cak i ako sam subjekt nije stvoren da bi ih imao. Na primer, kaže se da je biljka lišen.",na,protivnI'! "jag~QjJu:iI:QdJ. Li-
23.
..~]:NLE
~JM;A J.IMATI"
"Imati" se kaže u mnQJlostrukom znaceniu. U jednomsmislu ta znaci v;oditi. Hl\T •..•."'nn stvar Dtema sopstvenai mironi ili prema njenaj sopstverrofSJ{f"onasti. Na primer, kaže se da"g[W"i~ 9!ži Cfivels:a.. ~in svajpsv~e grada~, a da oiIpve-. niJj}!4L~ onl:>lo •. U dp1l1'Om!':mislll to je ona u~pmll SP izvesna ",+'7<1,. nl'llazi kao 11 udi' tome sluca'u k imati s ": prqnza.· ..... ue aJ~lo bolesti. o je još nešto kaO'ona što sadržI u odnosu na !':anr7.anp pašto se maže reci da je stvar zatvarena u ono u cemu je sadržana. Tako kažemo da ~urla !':~fuii tecn,ost..•[!rad ljnne, a brod tnorMr~. Ista tako celina sadrži delove. Za ono što sprecava bice da se krece ili da radi pa sopstvenoj sklonosti takode se kaže "držati to bice". TakO'stubovi drže teret kaji se na1am na njima, dak pe-
šenost postoji bi još_od i onda ""'roa iz\7qcml1-. Q§ObinllkQjn prir ~O balu "d~ .tm.e..l.!:1 kan bi ;e prirQdJJp tr.ebautlIA~.n....Prem-~ da je slepilo u stvari lišenast, neko, bi~ nije sl~ P9_11sya kl) nob1b-negQ.,~mQakQ.npma vi.CltJ daba ~ bi treb,!kula...ga.,prir.odnaJm,a...Takode se covek naziva slepim akO' od prirode nema vida, u sredini koja ga zahteva u pogledu odnosnag argana i u okalnostima u kojima bi ga trebalo imati. N9.Si]pollkl!mi~~ takod~~_~~a.JjŠaY.ap.jel!:':'
V
YJ'P1'\'\&>
128
/\
TT<:!nT"\"
Usudom se naziva, u iednom smisl1J, mabina prema kajaj se neka stvarnost 1'\'\"'7'" ~'j).i.ti, kao šta su bel<>i crno slatka i gorko, težina lakoca i druge odreaenosti ove vrste . ....u. ~!ugQ;!t§!!>J§luto ie dplovanj(> tih QSobinalni!novo ml'>nj.aJill!.Pod ovim se narocito podrazumevaju t§tetJ1e ~:u.@~,Q~Qitq J~ §ke ~ •...Naj2:ad,-,Jlelike..LtE'~kl:> nesr~e_nazb,> ~Y-Ae usudom.
POJAM
- V'"»""1"" \t
I koliko ima reci kaje su aznacene sa "a" kaje oznacava lišavanje, talika ima i vrsta liše-
21.
POJAM
;, I
Il
129
snici prikazuju Atlasa. kako drži Nebo, bez cega bi ono palo na zemlju, kako kažu i neki prirodnjacL U istom smislu još se tmotrebljava izr1!L. "lJ;nati" za ono š~ drži sve.~v:a.ti...k2i~ ~jPrlnQ, jerj;~tse.~~razdy.2ill.~~svaka po sol>:~~'sklonosti . .§J;J1'Ugp straneL biti 'lln'ii~pmu' r~8:.~.'~ 'kaže se u slicnom smislu kQji se ~
no dolazi nosle nT11gng U ovim slucajevima cas postoji uzajamno menjanje kao u našim poslednjim primerima, cas samo redoslOO po vremenu. Na primer, krenuli. su na plovidbu o ravnodnevici, to jest krenuli su posle ravnodnevice; Targelijske svecanosti poticu od Dionisijskih svecanosti, to jest posle Dionisijskih svecanosti. 25.
24. ~i"1;
_ZNA~~!iJE
I\Pal'I<;:!A'I 00."
"Poticati od" kaže se najpre za ono (ld cea:a je izvesna stvar nanTslVljF'nau smi Ov rvo znacenje može se i samo uzeti na dva l;I.aCina...
mti.
a
.oj
Na primer, za Il . ,:"" stvorljhlF' stvari pQticu~, za nM1g),k~o statua poti~p nn hron'7.p !Ld.rJJgg.msmislu.,..aoP.Q:. !i.~tiQd" k::Iže ...se.k.l!Q, ..za.PD7gpoJfreJ;a.-CkQJlace= _1.«1., Na primer, <:>!ltuda.QPla;z:t !>,itkaL9
i
1023~···~~i~1~~~~~~~~~O!J~:~~~~~~·terije oblika. Ima, dakle, stvari za koje se kaže da "poticu od" u ovim razlicitim znacenjima; za druge se kaže "poticu od" u svakom od ovih znacenjaako ro.~.sticu.samoizje~ rio Tako e e potice ~.acaJ xnajJ,t~L.!ibiljka ze je, o proizlaze od' izvesno~ dela oVih stvarnOStI. U drugom smislu, ovaj izraz oznacava ~led po vremenu, Tako noc POtice_ C?~Lda11@,-~.~~~~_.~mirnog.:VI'emen.~_POŠ __ to_]_· 00_130
PQ.JMA
"nEQ'~.
Delom se !y!ziv~•.... ll..iedJ!.QmLm!slu. onO.mL-. ~to§~. i~Q~~cina_.ro9Že poQ~DabilQ. k.Qjj, !l~~. U stvari, sve što s~_~YZm.~,~~.~cin,~ oi! i~ kn1i~iile Ji~IY.!l~~"~ tf' knli~inp Na primer, dva se može uzetlkaP nPn nd tri. U drugOIll.~§ly.,,_ct~--o~C~ya aamQ,.oj)& ~q~lqy~:kojima se. ~eraY!L~~Jmg. Tako ce dva, sa jOOnOf! (1']Mišt~,biti deo.Q(Ltrt_~lLn~sa drugog ~~.dišta.Osim toga, o.nO_ll§.-štO.Ae-DbUk-mo~e pod eliti, ne uzimajuci u obzir kolicinu,..nazhra s,e np1nw [email protected]!?L~zhog.toga.se l5a~~J4l....~·~t Yrste delovi roda. Delom se naziva i ono na što se deli celina ili ono što sacinjava celinu, pri cemu celina može da znaci ili oblik, ili ono što ima oblik. Na primer, 'bronz/! ;f' nAn b{Qnza:Qe U stvari, oblik jp. ~1~ l~ili 111·ollzlID.Et]tO~~. zan za materiiu; ugao je takode n<>rfnp.(\pg~ Najzad, ~~J .P9j*I:L~QiL~1'Až.aVL~Ww..hice-~
ZNACEN;JE POJMA •.CELIN'A"
=~~
~linom se na7;iva nnn~ za..k2:; ~se kaže da prirodno saciniav~jll ~l;'m To je 1ono što s Vistvari . u unutarnjim odnosom vezan a'u .edinstvo. A 131
ovo je dvostruko: ili kao ono u kome svaka jedinica predstavlja jedinstvo, ili po tome što jedinstvo proistice od njih sviju. U prvom slucaju opšte i ono što se naziva opštim u smislu celine
i
'~.i!t je ono što~Yšl,k2$ Ob,uhv,ata mnoštyo. b,ica,,s ti" E-rePikAf 00 njih §.to_~lL,§Ya..2..I!~ jed~g !'lr:nh:1]] AtQ iEt.s.YaliQ.~(;~~tI.1j!hje
Eto,"
n~]llimeI:,-C
i
"'<>.
27.
':ol\tl3'\, ('Iv:
<
ZNACENm PQJM~'K·~n-.I,,-.I-~-.'" ,>,,, ----
,,~nje"
'.o'U
• t ,,~
se kaže za kolicinu. ali ne za bilo
J~9ju.Potrebno je ne saI!!9..da tq!t,oli,c.inahude. deljiva, nego i da CIni celill.y..Broj dva odista •••.-
"'_,'
·_-.,w~ ..-_,.p··'._ • ....,."...."...., __
-.._._
...•••..••.•••""···
132
•
"ll\
tf-_'
" . ...e.",~:\ "Il>
,..
,', .. ·\,u
_ ~'l\.,"'"
't\ .'L'
'.
~
-
nije krnj ako se oduzme jedna od dveju jedinica (jer deo oduzet krnjenjem nije nikada ravan ostatku), a isti je slucaj sa svima brojevima uopšte. U stvari, potrebno je da SUDstan~aostane i dalje. Ako ie pph~r o.krnjen, 00 j~ jn~ llVf~k Medutim, broj nije više isti. Osim toga, cak i ako je stvar sacinjena od razlicitih delova, nece uvek biti krnjenja, pošto u jednom smislu broj ima neslicne delove; na primer. dvojstvo i trojstvo. Ali okrnjenosti nema llQpšte za stvari' 'i .V V • dela::.. .y, ao što su vod .' . nužno je da j~_
.r~'
i
nj!hoYa,.
~",da.,pPlQ~l;}.lJ;l~lQ:va,zavisi..
~ sU,pstau.ce.Takode je nužna neprekidIliOSt. U muzickoj harmoniji zaista ima razlicitih tonova rasporedenih izvesnim redom, pa ipak se sklad ne može okrnjiti. Osim toga, ~vati koje SIt ~, line nisu okmi~~~m.alJjem ~iln kog rl~la•. ~_.oduzimati ni sastavn e: supstance ni !>Jl.Q..k~. Na prImer, p!l)b'lš9n pehar..nnf·';:"""j; QR jQ kr"j "lkn JIlu se odU7.medrš~_a ili rub. ~ nije osakacen ako izgubi mesa"lIfsTeZii1u, nego samo ;:!koizgubi neki ud, i to ne cak svaki ud: nužno je da, kad se ta) ud sasvim oduzme, ne može narasti nikad više. Zbog toga oni koji SU celaVl nisu Dogal]i:-~----"28.
ZNACENJE POJMA ,,~_I?:.
Medutim, ime roda može da se odreduje i po
da izgleda~u nnlgJ:ll-ije-n~go ~t.n jp~ ~ šta ~ ~~. i'Tn~ki\JJ~j~,il@iustvarnosti. Na primer, uRr.mm.i 'drugQmi.. ~caju. ~lika mwa.; ovo je odista donekle stvarno, ali to nisu pl'edmeti ~iin njlTn~1i1cnnajn. Prema tome, kaže se da su s!Jcari RP;~;nit~ lli st9rJl ~tn n•• ~ je ~e po ~hi. ili štQ se DrividnMt koja otuda potice odnosi na stvar kojA ne Dostoji. :N~im:;n;t izr_ j9 OItlaj-koji, kao neistinit, izražava .QDQ... ~t.9nije Stoga j.e..t\e1~tinit svaki izraz..kaiL.se. ~ B8. neki.dmgL prer1Tr'l ••t, a ne na onaj za koji je istina. Na primer, neistinito je_izraŽ8vaI}je kmua za troue-ao. 11 jednom smislu postoji samo jedno izražavanje o svakoj stvari, a to je izražavanje njene suštine, ali u drugom smislu ima ih više, jer u neku ruku postoji istovetnost izmedu same stvari i stvari oznacene nekim atributom. Takav je primer Sokrata i Sokrata muzicara. Medutim, neistinito izraž~vanje u najužem smislu ~ jE>izrawvanJ~ nicefZa. Ova razmatranja pokazUju naivnost Antistenovogucenja, koji je mislio da se bicu ne može pripisati ništa osim njegovog sopstvenog izražavanja, pošto jedan jedini predikat potvrduje jedan subjekt; on je iz ovo~ zakljucivao da nema protivrecnosti i da bezmalo ništa nije neistinito. U stvari, moguce je izraziti svako bice ne samo njegovim sopstvenim izražavanjem, ne~o još i izražavanjem neke druge stvari. Izražavanje tada zaista može biti potpuno neistinito, ali ono može da bude i istinito. Na primer, osam se 1025a može nazvati dvostrukim brojem, služeci se izražavanjem diade. Takva su, dakle, razna znacenja reci "neistinito". A sAm ~k je- nPi~tinit kad voli i bira
ženi. Na primer, rod Pire. U dru~om smislu. 1024b fmvrši.na 'h ~i'iio'jaKa. J~_!:Q9. Naime, l'iVDih svaki strana.r......a oblik tJe!.Q,•. ilitQ:~t~vr:_ izvesna površina, ffilzvesno telo. U tome je i osnovna razlika medu njima. Pored toga, kao i kod pojmova, ~ je bitno DOtvrden Dtyim ~c:ta'mim ~~mCg nJ:l'7;V-aju _kakvo. ~Tr'l~m,..a..njihQ~ ~om. Takva su, dakle, razna znacenja roda. on.. s~~rimenjuje ,g] '1=, iH n ••
ili na ~rekidnO stvaran~ ~istog Froi~ njp nA ~~P.R ~ kretacke sile cija je vrsta istovetna. sa stvlg'ima ~kretu, ili je kao materija, pošto ono !i01ina razliku i kakvocu, a to je ono što je u osnovi stvari, nazivamo materijom. flAz1icite po rodu ~ se za ~vari ciji .su ~e-s,v••"t; nr-. bliski subiekti l:9z1ii\iti i l';I~ Tr'l(),g}l .~ dru' i ·~cki iu~rNa~~~~i't~~ . Isti je slucaj s onim što potpada pod ;ori",n ;
oM •••••••
•
\11u"
~..PO~~.
til'~1i(\if:L p kategorije.~ " •.Ir•• ~ :ln~&lŠ!Q T .supstancl.J.JJ.l. za ~se Hkaže da ~iv kakvocq. ijt d~ Irflt~gotiJ.e...med.ukoiima .~9 ~Y1Y.rq!!Lr~liku; a ovi nacini postojanja Dlca nesvodljivi su jedni u druge, niti se mogu svesti na jedan jedini. 29.
-
Z~Ar;1j:N.JF. 'P().l]If A 1.l\"'EISTINITO"
"Neistinito" se kaže, Ila jP,fjal1 nacin, zaJ1e=. što što ie kao neistinita stwr, i tada je neistinito l2!lo ono što u stvari nijE>ujP.rlinien2.....biloonQ ti9 je nemoguce uiedini1j. Ako se kaže, na primer, da je dijagonala merljiva, ili da ti sedišprva od ovih stvari je uvek neistinita, dok druga može' ponekad da to bude, pošto u oba slucaja one to nisu. "Neistinito" ~~e za stvari kQjp, ~tvarno Dosto~..•. _,~;ltcija j~. p!kQda takv~ 134
I '
t.alore-izraze...bez. ihk'\(.Qi dru.gng J'~lo~a_j;)m.m, n;n"" ••. ~.~e..nel$ t'ml't,,~~. H JU kSl· n 1'h" lZ::l71v,a·U d"x' ,~l,""
~g~ u smislu nazivamo .Stv'aa koje stvarajuu kome neistinitu sliku.neistinitim Stoga je 135
neistinito ono Hipijino tvrdenje da je jedno isto bice u isto vreme istinoljubivo i lažno. U njemu se, naime, neistinitim naziva onaj koji j~ sposoban da laže, a to je upravo onaj koji zna i koji je pametan; štaviše, tu se daje prvenstvo onome koji je namerno nepošten. Ali ova neistina zasniva se na pogrešnoj indukciji. Naime, onaj koji je namemo hrom sposobniji je od onoga koji je nehoticno hrom, pod pretpostavkom da je hramanje oponašanje hromoga, pošto bi onaj koji bi 'to cinio namemo bio'gori; a isto to moglo bi se reci i u pogledu karaktera.
.
30,
?NACF.N.m. rOJMA
~ ~f>
,,sl. TT~AJNOST"
Slucajnošcu se naziva opn štn pripa.rta " •••1r01Jl za njega se može potvrditi, ali uistinu ni "tliRa fti: stciluo, Na primer, akose prili-
kom ko~a=. jam~ ceg sl>lagom. OnaJ za kop,~!l.i1~t:li(L4iye,~!~_~~~~!-kOV: kopa jamu.našiO ..Je"'Jila:. g,]c&in~ jer jedna od ovih cinjenica nije ni nužna veza ni posledica druge, po~,s,eprililwm sadenja dt:Y:eta..ru;: nalazi nve~..b..lagp, :Prpt~Avim()1~9.a.Tn117~i~~1" hudp ~ Mpdutimtpaš.tQ.
sa~ ..PQ_~~Q,t..!!~
yUi tamo kamo niste Meti da ~lovitel to jest u se ImOr::l7.uTn V.IJ. io~ i na druEginu . .§JJtC'::Ijn9-
.ul.~t ',n,.i~n,tl, su.J,p stan,,~ ppkp~bT::Iri, trL..1.Ji.Ti W. ,kao šta ~ina ipO'l1rDe t~tlgla_d.a.jma. .s~Vl1..Lg.Yarna_-p.ravim.uglovima.. Slucajnost ove vrste može da bude vecita, ali ona druga to uopšte nije. Razlog ovome oznacili smo na drugom mestu. \1,,"
KNJIGA
V
1. TEORETSKA SHVATANJA I PROUCAVANJA STVARNOSTI; TEOLOGIJA KAO NAJVISA TEORETSKA r\'AUKA 1025b
Predmet našeg istraživanja su poceci i uzuzroci stvarnosti, i to ocigledno kao onih koje _~toje. Naime, postoji: neki uzrok zdravlja i dobrog osecanja; poceci stvari, elementi uzr0ci takode su predmet matematike, i uopšte svaka nauka zasnovana na umovanju, ili u kojoj se rasuduje o necemu, raspravlja ili o tacnim uzrocima ili o pocecima stvari. Ali sve ove nauke, koje usredsreduju svoje napore na neki odredeni predmet, na neki odredeni rod, bave se tim predmetom, a ne stvarnošcu uzetom u neogranicenom smislu, niti kao stvarnošcu, i ne daju nikakav dokaz o njenoj suštini. Medutim, polazeci od. onoga što cini tu suštinu, jasno je da je jedne cine pristupacnom culima, a druge je uzimaju kao pretpostavkl.h tako da sa više razloga . ili manje ubedljIVO dokazuju bitne osobine roda kojim se bave. Stoga je ocigledno da iz takve indukcije ne može slediti dokazivanje supstahceili suštine, nego neka druga vrsta znanja. Na isti nacin ove nauke takode ništa ne govore o postojanju ili o nepostojanju roda o kome raspravljaju, jer spada u istu duševnu radnju da
i
138
1026a
jasno prikaže u isto vreme suštinu i postojanje stvari. A pošto je i fizika u stvari nauka o odredeno] vrsti stvarnosti (naime, o onoj vrsti sup:. stance koja sadrži u sebi pocetak svog kretanja i mirovanja), ocigledno je da ona nije ni prakti~na ni pesnicka nauka. S jedne strane, nacelo svakog stvaranja u stvari se nalazi u umetnikU; to je ili duh, ili umetnost, ili ma koia sposobnost. S druge strane, nacelo svakog izvršenja nalazi se UUsili koja deluje; to je svestan izbor,jer postoji istovetnost izmedu predmeta delanja i predmeta izbora. Prema tome, pošto je svaka misao ili prakticna, ili pesnicka ili teoretska, i neka fizika mogla bi da bude teoretska nauka, i to u odnosu na onu vrstu stvarnosti koja je sposobna za kretanje i u odnosu na supstancu, i to u doslovnom smislu, ali koja nije odvojena od materije. Ne sme se izgubiti iz vida nacin postojanja suštine i definicije, pošto bez ovog poznavanja svako 'istraživanje ostaje uzaludno. Medutim, definisane stvari i suštine pokazuju se jedne kao pljosnatost, druge kao izdubljenost, dok se razlika medu njima sastoji u tome što se pljosnatost uzela u vezi s materijom, jer pljosnatost je spljošten nos, dok je ugnutost nezavisna od materije koju saznajemo putem cula. Ako su, onda, sve prirodne stvari iste vrste kao pljosnatost - na primer, nos, oko, lice, telo, kost i živo bice uopšte, kao i list, koren, kora i bi1jka uopšte (jer se ni jedna od ovih stvari ne može definisati bez kretanja, a one uvek imaju neku materiju) - vidi se na koji nacin u prirodnim bicima treba istraživati i odredivati suštinu. I upravo zbog toga pripada fizicaru da raspravlja i o onoj strani života duše koja ne postoji nezavisno od materije. Iz ovoga što je receno jasno se vidi da je i fizika teoretska nauka. Ma~matika je takode teoretska, ali u sadašnjem trenutku nije ocigledno da je ona nauka o nepokretnim i odvo139
jenim stvarnostima. To ocigledno dolazi otuda što lzvesne grane matematike proucavaju te stvarnosti kao nepomicne i odvojene. Medutim, ako postoji nešto vecito, nepokretno i odvojeno, upoznavanje toga ocigledno pripada teoretskoj nauci. Ali ta nauka nije ni fizika (jer predmet fizike su izvesne stvarnosti u kretanju) ni matematika, nego neke druge nauke, starije i od jedne i od druge. Fizika zaista proucava odvojene stvarnosti, ali ne nepokretne, dok neke grane matematike proucavaju stvarnosti, istina nepokretne, ali verovatno neodvojive od materije i u neku ruku vezane za nju. Medutim, predmet prve nauke predstavljaju stvarnosti odvojene i nepokretne u isto vreme. Ali svi prvi uzroci nužno su veciti, a narocito nepokretni i odvojeni uzroci, pošto su oni uzroci onoga što medu božanskim stvarima potpada pod cula. Prema tome, postojale bi tri teoretske filozofije: matematika, fizika teologija. U stvari, jasno je da, ako je ono što je božansko negde prisutno, ono je prisutno u toj nepokretnoj i odvojenoj prirodi, i da najuzvišenija nauka mora imati za predmet najuzvišeniju vrstu. Stoga se teoretske nauke smatraju najvišim naukama, a sama teologija najvišom medu teoretskim naukama. U stvari, neko bi mogao postaviti pitanje da li je prva filozofija sveopšta, ili da li raspravlja o nekom posebnom rodu i o posebnoj stvarnosti. Naime, nije sve jedna b;ta oblast istraživanja u matematickim naukama, nego je predmet geometrije astronomije posebna vrsta kolicine, dok opšta matematika proucava sve kolicine uopšte. Na ovo odgovaramo: Kad ne bi bilo druge supstance osim onih koje je sacinila priroda, fizika bi bila prva nauka." Ali, ako postoji neka nepokretna supstanca, nauka o toj supstanci treba da bude starija i treba da bude prva filozofija; a ona je OJ>šta na taj nacin što je prva. I njoj ce pripadati
i
i
140
da razmatra stvarnost kao stvarnost, to jest u isto vreme njenu suštinu i atribute koji joj pripadaju kao stvarnosti. 2.
ODREÐIVANJE POJMA I VRSTA STVARNOSTI; POJAM SLUCAJNOSTI
1026b
Medutim, pošto se stvarnost u pravom smislu uzima u više znacenja od kojih se jedno odnosi na stvarnost kao slucajnost, zatim na stVaJr'Il.ost kao ono štQ je istinito, kome nasuprot stoji neistinito kao ne-stvarnost. Postoje, osim toga, i tipovi vrsta, kao što su supstanca, kakvoca, kolicina, mesto, vreme i svi ostali slicni nacini oznacavanja stvarnosti. Najzad, pored svih ovih vrsta stvarnosti, ima i stvarnost koja može da deluje i stvarnost koja je u dejstvu. Apošto govorimo o raznim znacenjima stvarnosti, moramo pre svega napomenuti da stvarnost kao slucajnost nije nikada predmet teoretskog raspravljanja. To narocito pokazuje cinjenica da se njim ne bavi nikakva nauka - ni prakticna, ni pesni.ckani teoretska. Graditelj kuce zaista ne stvara razne slucajnosti koje prate gradenje kuce, pošto je njihov broj neogranicen; u stvari, ništa ne sprecava da, kad kuca bude sagradena, jednima izgleda prijatna, drugima neugodna, trecima korisna, i da se ne razlikuje - da se izrazimo jednom recju - od svih ostalih stvarnosti. Ništa od svega ovogane spada u veštinu gradenja. Isto tako ni geometrija ne razmatra slucajne atribute likova ni razliku koja može postojati izmedu trougla i trougla ciji je zbir triju uglova ravan dvama pravima. Svakako nije bez razloga da u stvari ne po.stoji nauka o slucajnosti, jer slucajnost u neku ruku postoji samo po imenu. U izvesnom smislu, Platon nije, dakle, pogrešio što je predmet sofistike uvrstio u ne-bice. Dokazisofista u stva141
1027a
142
ri se uglavnom odnose na slucajnost. Takvo je, na primer, pitanje da li postoji r~lika ili istovetnost izmedu muzi.cara i gramaticara; da li postoji istovetnost izmedu muzicara Koriskosa i Korislrosa;da li je sve što je vecito bilo stvoreno ili nije, uz zakljucak da, ako je neko postao gramaticar zato što je muzicar, on je takode postao muzicar zato što je gramaticar, i mnoga druga takva mudrovanja. Prema tome, slucajnost je ocigledno nešto blisko ne-stvarnosti. Ovo' obeležje slucajnosti izlazi na videlo na osnovu dokaza kao što je sledeci: za SVestvarnosti koje postoje na neki drugi nacin postoji stvaranje i uništenje, dok to nije slucaj sa stvarnostima po slucajnosti. Ipak je potrebno da u pogledu slucajnosti još utvrdimo, koliko je to moguce, koja je njena priroda i njen uzrok, a u isto vreme ce se videti i zašto nema nauke o slucajnosti. Medu stvarnostima jedne uvek ostaju u istom stanju, i to su potrebne stvarnosti, ne u smislu potrebe koju obelež.avaprinuda, nego potrebe za kOJUkažemo da je nemo~ce da bude drugacije. Ostale stvarnosti, naprotiv, ne postoje ni nužno ni uvek, nego samo najcešce. To je pocetak i uzrok stvarnosti po slucajnosti, jer za sve što nije ni uvek ni najcešce kažemo da je slucajnost. Na primer, ako za vreme najvece vrucine zavlada oluja i hladnoca, mi kažemo da je to slucajno, ali to ne kažemo ako je toplo i SUVO,jer se to dešava uvek ili najcešce, dok to nije slucaj s olujom i hladnocom. Slucajnost je ako je covek beo (jer on to nije uvek ni najcešce),ali to što je on živo bice nije slucajnost. Takode je slucajnost ako nam zdravlje cuva arhitekt, pošto nije u prirodi arhitekta nego lekara da cuva zdravlje i arhitekt je lekar slucajnošcU.A kuvar, iako ima u vidu samo zadovoljstvo, može zaista da spremi neko jelo korisno po zdravlje, pa ipak je ova posledica tuda
I
I' I
li.
,
kuvarskoj veštini; stoga kažemo da je ona slucajna: u jednom smislu kuvar može da je postigne, ali, uopšte uzeto, ne mora. S jedne strane, ostale stvarnosti su proizvodi svojih stvaralackih sila, a, s druge strane, slucajnosti ne zavise ni od kakve umetnosti ni od ma koje odredene sile, pošto je slucajan i siimuzrok onoga što postoji ili postaje po slucajnosti. Prema tome, pošto sve stvari nisu potrebne i vecite, ni u svom postojanju ni u svom postajanju, nego ih vecina spada u ono što se dešava najcešce, nužno je da i stvarnost postoji po slucajnosti. Na primer, boo nije muzicar uvek ni najcešce, ali pošto mu se dešava da to bude ponekad, on ce to biti po slucajnosti. Inace bi sve bilo nužno. Prema tome, uzrok slucajnosti bice materija koja je u stanju da bude drugacija nego što jeste. A za pocetnu tacku treba da uzmemo sledece pitanje: nema li niceg što ne bi bilo ni uvek ni najcešce, i da li je ova pretpostavka nemoguca? To znaci upravo da postoji nešto drugo, a to drugo je ono što se dešava nas-pmce i slucajno. Sto se tice pitanja da li postoji najcešce u stvarnostima, a ne uvek, ili da li postoje izvesne stvarnosti koje su vecite, ,to cemo ispitati kasnije. Medutim, vec sada je jasno da nema nauke o slucaju. Zaista je svrha svake nauke ili ono ,što postoji uvek, ili ono što postoji najcešce. Kako da bez toga covek uci ili poucava drugog? Potrebno je da se stvar odredi kao da se dešava uvek ili veoma cesto. Tako se zaista može reci da je medoma veoma cesto dobra za obolele od groznice. Medutim, tako se ne može govoriti o izuzetnim slucajevima, kao što je vreme o mladom mesecu, jer cak i ono što se dešava o mladom mesecu, dešava se ili uvek, ili veoma cesto, a ono što se dešava slucajno, nalazi se izvan toga. Naime, receno je šta je slucaj i zbog kakvog razloga nastaje, kao i to da ne postoji nauka o'njemu. 143
3.
zavisi od slucaja; samo to nacelo nece biti izazvano nikakvim drugim uzrokom. Medutim, potrebno je u najvecoj meri ispitati na kakvo nacelo i na koju vrstu uzroka se svodi slucajnost: da li na materiju, ili na konacni uzrok, ili na pokretacki uzrok?
POJAM, PRIRODA I UZROCI SLUCAJA
Ocigledno je da pranacela i uzroci izazivaju stvaranje i uništenje, a da za ta pranacela i uzroke nema onoga što bi dovelo do njihovog stvaranja i uništenja. Kad ne bi bilo tako, sve bi bilo nužno, pošto ono što je stvoreno i uništeno procesom stvaranja i uništenja nužno ima uzrok koji nije slucajan. Da li ce se zaista izvesna stvar desiti ili nece? Ona ce se desiti ako se dogodi neka druga stvar, inace nece. A ta druga stvar dogodice se ako se desi neka treca. Ocigledno je da ce se, nastavljajuci tako i postepeno oduzimajUCi.vreme od jednog ogranircenog vremena, stici do 'sadašnjeg trenutka. Tako ce ovaj covek umreti od bolesti ili nasilnom smrcu; nasilnom smrcu, ako izide napolje; on ce izici ako je žedan; bice žedan ako se desi neka druga stvar. Na ovaj nacin doci ce se do nekog sadašnjeg 1027b dogadaja, ili do nekog dogadaja koji se vec desio. Na primer, on ce izici napolje ako je žedan; bice žedan ako pojede ljuto jelo; a ovo ili postoji ili ne postoji. Ovaj ce covek, dakle, nužno umreti, ili nece nužno umreti. Isti je slucaj cak ako se pr:edena prošle dogadaje, arasudivanje je istovetno; jer to, hocu da kažem prošli dop,ad;:l.j,vec je ostvaren u nekoj stvarnosti. Svi buduci dogadaji dešavace se, dakle, nužno. Na primer, živ covek nužno ce umreti, pošto vec nosi u sebi poreklo svoje smrti to jest prisustvo suprotnosti u istom telu. Ali. da li ce to biti usled bolesti ili nasilne smrti, o tome se još ništa ne zna; to ce biti samo ako se desi neki drugi dogadaj. Jasno je, dakle, da se ovako dolazi do jednog odredenog nacela, koje se. medutim. više ne svodi na jedno drugo. Takvo ce, dakle, biti pocetno nacelo svega onoga što 144
~\
4.
POJAM STVARNOSTI
KAO ISTINITOG
Što se tice stvarnosti po slucajnosti, ostanimo, dakle, kod onoga što smo prethodno rekli, pošto smo to dovoljno objasnili. Što se tice stvarnosti kao istinite i ne-stvarnosti kao neistinite, one se sastoje u ujedinjavanju i u razdvajanju, ujedinjeno, istinito i neistinito medu sobom potpuno dele suprotnosti (u stvari, istinito je potvrdivanje stvarnog sastava supstance i atributa i poricanje njihovog stvarnog razdvajanja; neistinito je opovrgavanje ovog tvrdenja i ovog poricanja). Medutim, drugo je pitanje kako dolazi do toga da zamišljamo stvari ujedinjene i razdvojene. Kada kažem ujedinjene i razdvojene, ja pod tim podrazumevam da nema prostog toka misli, nego da one postaju jedno. Istinito i neistinito zaista nisu u stvarima, kao kad bi dobro bilo istinito, a zlo u sebi neistinito, nego u misli; a, što se tice prostih priroda i suština, istinito i neistinito ne postoji cak ni u misli. Izloživši ovo, kasnije cemo ispitati šta je potrebno znati o stvarnosti i ne-stvarnosti posmatranim na ovaj nacin. Ali, pošto su veza i odvajanje u misli, a ne u stvarima i pošto je stvarnost shvacena u ovom smislu reci!(jer misao spaja ili razdvaja ili suštinu, ili izvesnu osobinu, ili izvesnu kolicinu, ili ma koji drugi nacin postojanja), treba da ostavimo po strani kako stvarnost po slucajnosti tako i stvarnost 10
145
1028a
onoga što je kao istinito. U stvari, uzrok stvarnosti po slucajnosti je neodreden, dok je uzrok stvarnosti kao onoga što je istinito samo misaona percepcija. Obe ove vrste odnose se na druge vrni jedna ni druga ne pokazuju ste stvarnosti postojanje neke prirode stvarnosti. Zato ostavimo i ispitajmo uzroke i nacela same stvarnosti kao stvarnosti. A jasno je da smo, odredujuci razliciti. smisao svakoga izraza, utvrdili da se pojam stvarnosti uzima u više znacenja.
i
KNJIGA VI 1. ODNOS POJMA
,.SVARNOST" PREMA POJMU "SUPSTANCA"
~ojam ~~ se .:u:z,i!rna u.mnogim znacenjIma.~p~ma.raz1ikama .koifLsmo :raniie naznacili govoreci o tome u poglavlju o njegovim mnogostrukim znacenjima. S iedne strane, to
~_~~i ~ta. ie stva~ supstanca i,.J .tQ,.~~Y_I!-Jt,~.,"~&~ ~1J..cJ!l~~~~gu osobinu ·ove vrste. Ali meuU svim znacenjima stvarnosti Jasno Je da je stvarnost u prvom zna•••..
-.,..•,...,...,........,--~. ···'r-·'--·:''''· .......• _~,...''''-'
cenju 'L.onoŠ~ je stvar", pojam koji ne lzr3žava.ništa.ka.kVf~ drugojli kJiT. o su~ancu. U stvari, \tadkAI~VI(} ka!emo 8 MP,<>C!na stva~ ":;1 dale ona dobra ili rdava, a ne da ima tri lakta m da je ona covek. Kad, naprotiv, izražavmnp ~Q it9 je IW\D, T"i lW k?ieom.o da je ona J2ell ili topla, niti da ima tri .lakta, nego @. je ona ~ek ili bog. Ostale ~ari nazivaju se stvar-nostima samo zato što· su ili kolic.inestvarnosti u pravom smislu reci, ili kakvoce, ili culni do!ivljaji te stvarnosti, ili neko drugo odredivanje ove vrste. Tako bi se cak moglo upitati da li je "šetati", "biti zdrav", "sedeti" stvarnost ili nije. A isto je tako i u bilo kom drugom slicnom slucaju, pošto ni jedno od ovih stanja nema samo po sebi prirodno sopstveno postojanje 10*
147
1028b
niti se može odvojiti od supstance. Ali ukoliko tu ima neka stvarnost, to je onda stvarnost koja šeta, koja sedi, koja je zdrava. A ove stvari više izgledaju da su stvarnosti, pošto u svakoj od njih ima stvaran i odreden subjekt. Taj subjekt je supstanca i licnost, a to je zaista ono što se pokazuje u takvoj kategoriji, jer se "dobar" ili "sedi" ne kaže bez toga subjekta. Ocigledno je, dakle, da svaka druga kategorija postoji posredstvom ove kategorije. Na taj nacin"stvarnost u svom osnovnom znacenju ~ ne izvestan nacin postojanja stvarnosti, nego av~rnQSL 1geta.u..,apsolu..tn0l!!..."smislu - može d~,.~~4':_ samo supstanca. - Poznato nam je da ima više znacenja izraza "prvi". Ipak Je SUDstanca a~solutno Prv~.jstovremeno :eo s~lu, ~o l:~dl.l~'Zn~iei..vxQo.." ~i. Zaista, s jedne strane, Ili. jedwl....drug.a,. ~!rtegQriJa ne.,pQSj;Qji,u,.QWlQienQm. ..~t~'1.j~ D8gO iedino4NFSt"l;JC~. S druge strane, ona je prva i logicna, jer je u definiciji svake stvarnosti nužno sadržana definicija njene supstance. Najzad, mi mislimo da najsavršenije poznamo sv~kll ~tv~r kad upoznamo štjl ]P ona _~·na pl~m6,
š~ie~Q.y~kjJi~a..trl1=mp,2KQ._polj.e-nego
------_
.•.
TEORIJE
O VRSTAMA I PRIRODI
SUPSTANCE
Sasvim je ocigledno da supstanca Drinada Stoga supst~nt"~ma ObIcnO na7.ivamo ne ~o 17hr"tin]i', h;1jJrg i "jfhove delQye, np~ pr;~1"\~ tpl~ ~n ~t.o ~1l V::ltr~ ,,(1nn~ ~pmli", SV::l'ki nrngi oloTnon~t ove vrste noo~jllF-l tn1'n~~ sve stvari koje su iIi delovi ovih plpmpnata ili sastavljpnp nrl m~;R 8IeHl"•.."t~1 il,LQd. d,elova, ilI ~ .•elemenata li Ge]osti. lc:lo-š1o...j.e ..syem,ixjJli~. govi delovi, Z;ve7.de,Mli:~eci RllPC:p Sto se tice pitanja da li su to jedine supstance, ili da li osim njih ima i drugih; iIi da li su supstance samo neke od onih koje smo gore odredili, ili neke od ovih, a osim njih i druge, ili pak ni jedna od njih, nego samo neke druge - to treba ispitati. Neki filozofi su mišljenja da su granice tela - kao: površina, prava, tacka i jedinica - supstance, i to cak s više razloga nego telo i cvrste stvari. Osim toga, jedni misle da osim stvarnosti koje se doživljavaju culima nema nicega što bi bilo supstanca; drugi prihvataju da ima vecitih supstanci, brojnijih i stvarnijih. Tako su, pJ"pmaPlatonn,· idejQ matp1Tl::l-~ tjtke stvari-dve vrne..snp!':tJ:l:nt"e.a treC/l jp Sl I})",. ~tancatela koja§~".d9~iYli~yg.illCu1ima.Speustp prihvata još veci broj supstanci; on pocinje od jednog, zatim postavlja nacela za svaku vrstu supstance - jedno za brojeve, jedno za velicine, zatim jedno za dušu. Nastavljajuci ovako, on po volji proširuje vrste supstanci. Najzad, ima filozofa za koje ideje i brojevi imaju istu prirodu; sve ostalo, prave i površine, proistice iz ovoga, da bi se konacno dospelo do supstance neba i stvari koje se doživljavaju putem cula. Sto se tice svih ovih stvari: l~o je u pravu, a ko nije; koje supstance postojI;; i da li postoje ili ne postoje neke osim supstanci koje se do-
~.
!i
i
I
I
i
ki!Q.
~.D~1TlO njpnll .ka'k:'oocu: ·-njenu.koliQinu .ili njenO.1!l~L.pošto svaku od ovih osobina upoznajemo tek kad sa:znamo šta su one, šta je kolicina ili kakvoca. I, uistinu, pred1!!~L~Yih..prošlih, sadašntih.i bl1duGih.J.str~7iYanjaje:JQš...ll:: ~ nerešeni prn}llP1Tlšta.:le ..sivarnost,-·lwji .B.e .. s.YQili..n!!.p~~~ta.je s11pstan.ea?To je, u stvari, ona supstanca za koju jedni filozofi potvrduju jedinstvo, a drugi mnoštvo, zamlšljajuci to In1J.oštvo cas 1-rao ograniceno po broju, a cas kao beskonacno. Zbog toga i za nas glavni. ONi j W"to vo jedini predmpt R.aFliq proucavanja mora da bude priroda stvarnosti ,.~---~~ __ !L.9..Y.2ID~i~iU. 148
2.
'J
149
življavaju putem cula i na koji nacin one nostoje; da li postoji jedna odvojena supstanca i, ako postoji, zašto i kako; ili pak nema nikakve supstance razlicite od onih koje se doživljavaju putem cula - potrebno je to ispitati, pošto se najpre izloži, u osnovnim potezima, priroda supstance.
-
ODl\'"'lN SUPBTANO
3. P1tEM'A
MA"i'ERIJI
Supstanca se pominje ako ne u velikom broju znacenja, ono bar u cetiri glavna. U stva?a jQ i~'I'c::~~nC'A ~Ak~ ~varri, o~~c~oS~ .Tnic::l~ nash lli SUšflin~. ih ono sto lp UC'I.)c::tA, ih 1YliIi. ~llq. cetvrton;l mestu. ~Jlhjp1ct Subjekt j~ ono ~t,() sve ostalo potvrl'tllj".,".~to ~.nijp IJQtvrdPJlnnp~i"l nmgi:ru Stoga je 1029a potrebno da se najpre utvrdi njegov pojam, pošto, prema uobicajenom mišljenju, wvi mJh.it'1r! i~pRn~ Rtva~_.s.a~il1ia.v.a u stvari nje~ stancu. .a ZA~j prvi RlIbjektkaže Sp, l' jednom SmislU,da je materiia. u dru~9Jn smislu, nA--.ig Qb.1ik~ ti trecem smislu~ sastavljen od materije i .oblika. P~aterijom poorazumevaIiinaprimer, od oblik ~ koji ona dobija, a pod složenim -~t~tu1J,. stva.rn.Y. ~og sledi: , ako je oblik stariji od materije i stvarniji od nje, on ce iz istog razloga biti stariji i od skupa materije i oblika. Sada je u glavnJi.mpotezima objašnjena eri=ronSlsnpstance.-i pokazano je da ona ne Pred~a attibllt nekog atribu..t.Ipak ~, nego, a je sve ostAlnnjpn ne naprotiv~ treba da se ogranicimo na to da je oznacavamo na ovaj nacin, pošto to nije dOVOljno.Samo naše izlaganje je nejasno i, osim toga, materija tada postaje SUpstanca.Ako ona u stvari nije supstanca, zaista se ne vidi koja ce druga stvar to
i
150
I,
biti, jer, ako se ukinu svi atributi, ocigledno ne ostaje ništa drugo osim nje. S jedne strane, druga svojstva su cista odredivanja, dejstva i sile tela; s druge strane, dužina, širina i dubina samo su kolicine, a ne supstance (jer kolicina nije supstanca), ali supstanca je pre prvi subjekt kome pripadaju oVliatributi. Ali, ako ukinemo dužinu, širinu i dubinu, vidimo da ne ostaje ništa osim onoga što je odredeno 0vim kolicinama; sa ovog gledišta, materija, dakle, nužno izgleda jedina supstanca. MatE>rijftn\ J.I"'7:ivam9 ono što DO sebi nijE>1:1,i gdredeno pm:tnj~niPniti stt.!.qj7:VQlm". lfnlillinf', ni od ien"". dru~e lt$ltegfll"ij~kojima sf'uldre..ije ohli~AmnojZobi više i~lecj~lid:a..,susuPstanca ne~ materija. ~ PreCi.' cutke...w:ekoc::~C!f''''~eDe Ii'\pManr".to j".•t• !::11p·Š~ ~.Proi~JAZ,j'Z !:\p~jAniA lI'l"'f<>";j", ..ob-
i.....•
i
i
J.ika~.0P.:{l..i~_v~!p.~.D§IDamtij" i--~a
:o.a,m.je,dobr.o ...P.QZnata..-. S druge strane, Jasno je to kako se može oceniti materija. Ali treca vrsta supstance treba, naprotiv, da bude predmet našeg ispitivanja: na nju se u stvari odnosi glavna teškoca.
i
i
151
Medutim, postoji saglasnost da se za supstance priznaju izvesne supstance koje se doživljavaju putem cula; prema tome naša istraživanja treba da pocnu medu ovima. U stvari, ici cemo od spoznaje nižeg reda ka višem saznanju. Naime, 1029b svi koji se bave naukom postupaju tako: preko onoga što se manje saznaje po svojoj prirodi ide se ka· višoj spoznaji. I kao što je naša dužnost u oblasti rada da podemo od posebnog dobra da bismo ucinili da opšte dobro postane svojina svih, tako treba poci od onoga što se poznaje bolje da bi se najviše saznanje ucinilo dostupnim samom saznanju. Ova licna i prva znanja cesto :su znanja lišena snage i sadde malo stvarnosti, ili je ne sadrže uopšte. Medutim, :polazeci od ovih skromnih ali licnih znanja treba se truditi da se dospe do apsolutnih s~anja, prolazeci, kao što smo to rekli, kroz prva znanja. 4.
POJA~_J_J?E.~INICIJA
SUSTINE
Pošto smo u pocetku izdvojili razne nacine kojima odredujemo supstancu, a jedan od njih nam je izgledao da Q.redstavlja on6-sfoJFšlli,. ,§tina, treba da razmotrimo šta je ona sama. l?re svega ucinicemo nekoliko dijalektickih napomena u pogledu suštine, i reci cemo da je suština svake stvarn~o što se naziva shTar_ noš.c.ypo sebl.jer Postojati k~~ ~!;!j\Tnpo..sebi;t~Q;stvari. n~i biit muzicar, tfnisi Tl111z.i~l'l·1' ja suština je ono što si sflm..p<>sg9i.~ nije cak ni av.e.onQ,.~.,Ut~.91. Suština nije po sebi u smislu u kome se nalazi delo po sebi prema površini, pošto suština površine nije suština belog. Ali suština površine nije ni spajanje dvaju pojmova: površina, bela. Zašto? Zato što je površina dodata kao suvišan elemenat. StOga je ~~v?....!§k.azi.vanip ~ine svake stva'm~ 152
,: •
što izrl'l7.l'1Vl'l pr1l'Mn rVIrPApnpstVl'lrni"\C!ti.
ali kojoj se ne nalazi sa~ ~ajstovptna stvarnost. AA Zato SUce, uako je suština bele povrv'n Ativom ulZlacanE;DOV1'~;np,sni:tjna hplQ8 i ~ ština ulZlacano~ biJti i~a i ist4 sll~tinl'l•.. Pošto ima i ~Slj;!nja supstance s n1'11gimkate~orijama (jer za svak~_~~!~g()tliujnKLie.~_ s":l!>j~~~).~_oji loj bitIuLpripl'lnl'l=na-~-%ft-::: ~g~1!z...Y!:~~. mpsto, kl'e~). onda treba ispitati da li postoji npfinil'ija sn;:tinp S'Tl'l_ Kog od ovih jedinjenjai da li ovim jedfunjenjima pripada neka suština, da li, na primer. za h<>l,r\g coveka DOStQjiSllštinl'l hplo~ cmTPkl'lNeka nje...... gQv.o..ime bY-Qg himg1igv,. Kakva je suština himationa? P1"igovoricese da ni ta suština nije sastavni deo stvari za koje se kaže da postoje same po sebi. Medutim, može se odgOVoriti da se ODa što postoji. ali np samo po sphi, izrl'l7.aY51 nonl'lu<>_ samo na dva nl'l~ina· 11 jednoTn C!lnl'<>jl1,
i
"
~j7m.L;iu drugom iznst.l'lvljenjPTn. U..pJ.:Y9m !Cll11_ "JW lK> -=-hi"....zhog_~-6te-ja.sam.. .. .~.IJ!C"C!tn.ji i:t;X~z..kojLtr_eba .defipisati_dadat_ne1mj·~i stv9ri; ako bi s a rimer odredu ·uci bela a definici· a belo cove a. U drul!om §1ucaj.u, tQ je stoga štQ je ,izrazu koH je trebalo defin~ati morala da ~ doda neka dru~a s~~: da bi":';'<>t;"D ~~~r.mvl!.ta~. znaci beo ~_n4=> np doda drulZOi kao atribut. njih sacinjavaju odredenu pojedinacnu suštinu. Th::-. • o beo covek nl]e Odredena ·edinacna s v.. na ako·e c 1 ac d5!.1 ~~apcama~ Iz ovoga sledi da postoji n",T4=>
-
153
s!!Ština samo onih stvari ciie ie izražavanje efiniClJa.DeftniClJane postoji ako ime oznacava IStu stvar, pošto bi tada svako izražavanje bilo definicija. Naime, ako može da postoji neko ime koje oznacava istu stvar kao bilo koje izražavanje, onda ce i rec Ilijada znaciti definiciju. U stvari, definicija posto'i samo ako se izražava rVJ. r est sve što Ili11e in'eno 'em ·e I . , Su.l:i~ nece, dakle, postojati ni u kom slucaju za specificne oblike koji ne pripadaju nužno svojoj vrsti; ona ce postoiati samo za oblike koji nužno p";paa.&ittsV9j~ vrsti, pošto zaista i7.gJPrl;\ OA §e jedino ovi nf>nonaiu da bi
\
~.' ucestvovali u ne~~~drugQi.2!Y~ pro~ ~ .; ~F; ili slucajnOlŠ'u.Pa ipak, ~--.iu svrhu za svakU "".. ~': od ovih drua oJestvarnosti m~ znaci 09 da izražavan~e pokazuje šta n'f>~nii. e t~,~.~ akQ '? lZVestanatribut pripada < ': (~ ~om subJektu, ~, .:::. r~ (,
•...,
·t·
c:,.
<':'- ~
vanle mOCIzamem I ni .~ defimcljl r 00 Medutim, tu se ne racu ni o suštini. Zar se ne može reci da i definicija, kao i suština, ne dobija mnoštvo znacenja. Su.~ ~ne stvari odista znaci, 11jM~C)ITl !'lmislu.supS~~ki M odredenu stvarnost,kolicinu. u drue'Omsmislu, atributa oznacava kakvocu i §VJl ~.
'e
rfuliOa-·svimL.katf>gorijama. all"" ~stojanja oye vrst.~.Jer. kao što
ruu!..istom stepenu, pošto prip::It'lJl ..sJ.W,Stanci pr- .
v itno ostalim kate~orijama 1lli1!,!m izv<>4.~ nia, ta o i a pn aa neo raniceno su i, a tf>ku izv~nol meri osta Im ate~orli.5mJa. U stvari, i za kakvocu možemo da upitamo šta je ona; kakvoca Spada, dakle, takode medu suštine, ali ne u neo~anicenom smislu; a što se tice kakvoce, slican je slucaj kao sa ne-stvarnošcu za koju izvesni filozofi kažu dijalekticki da postoji, i to ne neo~aniceno, nego zato što je ne-stvarnost. Potrebno je, 4ak1e, 154
ispitati kako treba govoriti u svakompojedinom slucaju, ali to sigurno nije važnije od potrebe da saznamo kako stoji stvar sa samim cinjenicama. Zbog toga sada, pošto je jasno ono o cemu je bilo govora, možemo reci da ce bitnost, kao i sy§tina, takode prip"dati prvObitno i neogran1ceno supstanci, a u sporednoj liniji i ostalim kategoffjama, tada se radi, ne o suštini u apsolutnom smislu, nego o suštini kakvoce ili kolicine. Supstancom u stvari treba nazivati stvarnosti T ostale katew:>rije.bilo uDOt1:ebom homogJ~~lu iiIiniie. bilo ~~uci biti izvesnu o7TUllrn(u.ilL.2d\WTnJljnfoi smislu u kome kažemo da je pristupacno saznanju ono što nije nesaznatljivo), ~to. tacniie receno. nf>odreduiemo stvarnost iii bnmoniTnii~ n; crlnnnimijomSli'&in je slucaj kao sa izrazom "lekarski", cija se l030b razna znacenja odnose na jedan i isti izraz, ali ne znace jednu i istu stvar, pa ipak nisu homonimi, izraz "lekarski" zaista ne oznacava pacijenta, operaciju, instrument ni kao homonim niti izražava jednu jedinu stvar, nego se samo odnosi na jedan izraz. Uostalom, od InaJlogje znacaja kakvo ce se mišljenje prihvatiti o ovoj stvari. Ociglednoje to da definicija i Sl1št1nJl u prvobitnom i neogranicenom smislu P~P-"'~"'v:.samo surpstam;cana. 1'4ožese prih"af:iti $Jl dA I'Ipfinll'\pr1 sn~tina JV'Clt~e ; 7" nru~e stva- , 1zh ali tl'lo niie.1Zik.!! ErvobitnomsmisJy.Pošto smo utvrdili ovo, ne sledi nužno da je ..dpfinil'ijl'lflVP ono *1) O7.l1a,cava istu stvar kao DOiam.nego ~.QD.Q...~to ozna~ stvar hr. i,",-.t"u jest ~am kao kQiilliiadadU ima jAdAnt>redmet -~amt-!o ~kontinllitetom. ..~je· s~.~zVesnom vezom - ~ ne~o~]J. I»'Jl-..• VAm lin'ldslU.::'-JOOn~Q]i V"&r9 1"1I'ZliMtim ~ima..st.v=ti . ..aili~m.9.st, I.l9.kJl71]j~ sjpstaIW'.J,--w.
::i.
o
---
DEFINICIJ
KOJE SE S'J;'VARAJU DODAVANJEM '
AMA
Medutim postoji jedna posebna teškoca. Naime, ako se prihvati da izražavanje do kogUL iošlo d.QQ...a~njemni:le definicija. ~k~c~~~_ moci definjsaji izraz knji nije,Jeqnostavan, ne@k01l-=sagr.:..ti -1i..Y.J>~.t'y'Q? stoga što-šeovae definicija nužno izražava Ovo dodavanjem. Navodim jedan primer. Uzmimo, s jedne strane, nos i ~IlJJt9~J,..lh _s druJ:!e stralJ.e, pI; os~tost- kOju' potvr.duju ..nQs.,Jllgnl,ltoot-P1i.sus.tY.om j~Il~ ..11 ~rugQi;..ugnu1o.st.i pljg~m~tQ~t.&l..odista..QSo.b.im1 IlQSa-I3.e-··slucajnoŠcu .IJ.E;!gQ. .... ~ prirpprPN<:1t.:mlj::ltj -mk. štinu i definiciiu ill>-.!l.!olikQ.Jh ima, to ce biti u I;W1icitQm s.rni<:1111lta.O ~to smotp.nam~d"pokazali. Ima još jedna teškoca U~elPN1L složen15 Etir9da. Ako su pljosnat nos i udubljen nos istovetni, pljosnato i udubljeno bice takode istovetni. !hiro pljosnat i udublien..nisu ..istovetni. .1~rje:J'1"'1XlQgtlee.goveriti o pljnsnatostiJ;l~ari . cijije>ona atrib11t.po..sebi(jer pljosnatost je udubljenost na nosu) onda se ili nece moci reci "pljosnat nos", i1ice tozn:a:Clti da se istastvaik~ze dvaput: nos, udubIjen nos, jer ce udubljen nos 156
1?j1j no~, udubljP.J)no~.Besmi&leno jf!, dakle. ori- , hvatiti suštilli1.za-Stvari.Q'le vrste; ako ova postoji, otici ce se u beskonacnost, pošto ce biti ]os Jedan nos koji ce u sebi sadržati nos, pljosnat nOS. l031a Jasno je, dakle, da gostoji samo definiciia ~upstan('l", Zaista, ako postoji definicija ostalih kategorija, onda 3>na nll7.no na§!,~!,:_d~~ JljPTn k::lo 7a k::lkV:Q.c1LLn.§2!!.r; ovo se ne moze' defini!':::ltl bez broja, kao ni 7.pnk!>hp?: 7.ivQg, ~ ~od definicij::lma .rlonavaniem oodrazu-. mevam one u kojim::l ~mn lQ~ic'no primorani dj;! N'T::lpllt!> ka~em9 istu stvar, kao u našim primerima. Ali ako ie to tacno, np{>f> hiti ni ~ finicije onoJ:!ašto s::lNržidW1jstY:Q- na primer, neparnog broj a. Samo mi to ne primecuj emo, jer naša izražavanja nisu tacno iskazana. Cak i d2PlI~t supstal!~_eJi.l!.ce __y drllgQm ..smil?!ll.~o~i :DQS.ko::; j~t~i_.~~_~g~_~tya.ri:. Ocdgledno je, dakle, da je dffini~lja17r!>~!>V::lnje sl11;Hl:l~ i da se suština nalazi jedino kOd supstanci, iJ.Ls~~. B!.)}~J~, ~glqYnQm........JlDlobitW;t i n~
tlO(T ODNOS STVARNOSTI ."'t:\)"Tt)C
6.
1'>DJ1"',,,, PREMA N-!ENOJ S:{JSTINI
Potrebno je ispitati ga li ie svaka stvarnost !stmre-t:n:lsa SVgjn. •.•.•<:111~ti"1f)?'\"l ili j~ r~lJ~Jta, Naime, ovo ispitivanje je od velikog znacaja za proucavanje supstance. I.?:gledada se stvamo.st zaista nimalQ Jl~ra.:z;!ik.l!i~.od!.~<:>je sll'p_s.!a,Il~~, ~~. ~uštinasenazUr.asupstanc..oID sval5:_~...§1yar!. Kada se radi o izrazima sastavljenim od supstance i atributa po slucajnosti, u.opšte ce izgledati da se supstanca ne razlikuje od stvarnosti. Na primer, bOO.c9yek je razlicit od Sl1§t!I1el;>e1ogcoveka. 157
:h~", Zaista, kad bi postojala istovetnost, takode bi postojala istovetnost izmedu suštine coveka i suštine belog coveka, jer covek i boo covek je, kaže se, ista stvar; na taj nacin bi suština belog coveka ilsuština coveka takode bile listovetne. Ali možda ne sledi nužno da je suština slucajnih jedinica ista kao suština stvarnosti samih po sebi? Krajnji izrazi silogizma, u stvari, nisu istovetni na isti nacin s onim koji ih povezuju. Bez sumnje, moglo bi se misliti da iz ovog proizlazi bar to da su krajnji izrazi, slucajnosti, isti - na primer, suština belog i suština muzicara - ali svako se slaže u tome da oni to nisu. Sto se tice stvarnosti zvanih ..stvarnm:ti !UIme po sebi", na li iE>nnžn::l istovetnost njihOVE> supstance s njihovom suštinK>rp.?Uzmimo, na primer, takve supstanc~.koiilL ne bi bila_ vremen~ki ~ija ntiMn::l d1"11g::l ~l~pStanca.ni-_ jedna druea stvarnost~ kao što su, prema nekim filozofima, ideje. Ako ie dobro po sebi 7.ai~ta razlicito od sušt.ine dobra PO sebi, ~iYQhice po_ sebi O(:L~štine živoe bica-p!> sebi. stV::IY"n"it po. sebi 9d suštine stvarno.qti po SE>hi,onda .ce_-bi1! lÐ31b :c n1"11gjh!:3t1pstanci.drugih priroda i drugih ideja osim onih koje smo pomenuli. Osim to~, te supstance bice Vl'l'>,..,u.niki lit"''1'iieako je tacno A ako se ideda je ~n~tin'" ;'i'to ito i !:!11pd::lnr:a.. je odvoje od njihove suštine, ..onela više nece bitl. na,*~.Q.Jdei.a1Jlil.~r.ug~ . str~:oi!hQYe..~I$title. Vi!e ..nef~J~1!L~!Ymll~ Kad kažem "odvoje", mislim ako se u dobrom samom po sebi ne nalazi više ono što je suština dobra niti ako se u ovome više ne nalazi dobro samo po sebi. Naime, znanje o svakome od njih postoji kod nas onda kad poznajemo suštinu svake takve stvarnosti. Isti zakljucak se namece bez obzira da li se radi 9-dobru ili o drugim stvarima. Iz ovog ština sledi d~ stvarnosti ako suština s,tVarnost, dobraonda nije nidobro suština niti P01:J s~-, ma jedan nije jedan..:...J 158
ili
Isto tako .§!]~Hnajelstovp.tlYl za !:!'trI'> in~, uopšte nije takva, tako da, ~o suština stvarno-
.• onn::lto ni u ~edu . ~t ~IJl.Jrthstvari. Osim toga, nE>ce.~ ono cemunepripaoa suština dobra nije dobro. Nužno je •. dakle, ~ dobro i suština dobra, lepo i suštin::l ]~ bunn jednQ. Isti je slucaj i sa svima stvarnostima koje ne potvrduju neku drugu stvarnost, nego koja su to sama po sebi i prva. ~ takve stvarnosti ineie np ~ .J,lOStoje,oI!e ili ~ dovpljne-i~
I'
,r . ',,< ~(i.&
'~;J:
~stoje ~~. ~e U SU jošvreme ~ako.l!g:iSto Jasne. je da, ako su ideje onakve, kako to tvrde izvesni filozofi, subjekt nece biti supstanca. U stvari, ideje su nužno supstanee i njih ne potvrduje neki subjekt. Ako ne bi bilo tako, one bi postojale samo ucestvovanjem. Iz ovih dokaza proizlazi da je svaka. !:!tv::I'1'nn..c;t.jedno.J2a §VOjo~ i da do te istovetnosti ne dorazi po slucaJnosti. Upoznati šta je svaka stvarnost, znaci upoznati njenu suštinu. Otuda sledi da i zakljucivanje od posebnog ka opštem dokazuje da nužno postoji istovetnost svake stvarnosti s njenom suštinom. Naprotiv, što se tice ~ il; bw, nije tacno ako se kaže, ~?';~:ilr zbog nJegovog dvostrukog znacenja, da je njena stvarnost istovetna s njenom suštinom. Ono odista znaci stvar cija je slucajnost beo, i samu slucajnost tako da, u jednom smislu postoji istovetnost, dok u drugom smislu nema istovetnosti stvarnosti s njenom suštinom. U stvari, suština._
k~J).e~_.jtLis.t~:::;~_~~_,.j,il-_N><~------_'" Qplognlj~ ~j;oyetn~ ca~ ili~t
Neopravdano odvaJanje stvari i suŠtine pokazace se i onda ako se dA neko ime svakoj suštini, pošto ce, osim prve suštine, biti druga suština. Tako ce sušti.ni konja kao takvog pripasti druga suština. Ali šta, onda, sprecava da stvarnosti budu neposredno svoje sopstvene suštine ako je tacno da je supstanca, kako mi mislimo, 159
i
__.
nazivamo supstancama. Štaviše, ~osti bi!.~~JJd..umer-=koje -S\.l l>~ne--biJ.g.~ UDSti-'iuuUu.m~riju, jer s~f1jih ie ~
suština?Štaviše, supstanca i suština su ne samo ~~~;~
j:~.~ih~m-lS.·-ti,
no; Naime, jedan i~~:M(}g4'~~LS~o suština jednog, na primer, nisu slucajno ista stvar. Osim toga, ako je suština nešto drugo, a ne stvar, otici ce se u beskonacnost; bice, s jedne strane, suština jednog i, s druge strane, jedan, tako da ce postojati isti pojam za ove stvari. Jasno je dakle, da je sušt.in~pl"uihgtva1'nQ::"esame po sebi .sU.iJ: ..
v 1032a ~kaošto 'imI:lOCaS jQrekli.
.S9l;>na.u..isto..yr~mi.-a.iJjtIde
šte govoreci,-~"JEr'~oist~ ~stv~, a tip prema kome su one~ takode je priroda. Naime, ono što je stvoreno, na primer, ~l~ ~ffinj,a,..Jma-PFi~~ najzad, st~~og~J~ pr.iroda, ali uzetaQ!!2} u smislu(i;istovefnostlVrste. Takva kakva je nalazi se i u·~..stv~t~; naime, covek SQ x:a4a od wJ9ka. Takva su, dakle, zbivanja koja nastaju prirodnim putem; ostala zbivanja nazivaju se stvarnosti. Sve stvarnosti p~niC!tiCOl hiWiz l1Tne~ nosti, bilo iz neke sPosobnmrl:i'J ~i1o1'7 mi~li Neke od njih .proisticu i iz rHucaja i $udbi~e,kao §to se ponekad dešava s prirodnim zbivanjima; tu se izvesna bica podjednako radaju iz semena ili bez semena. Ali ove druge slucajeve jspitacemo
V
j~n~ta stvar. Sofisticki dokazi proistim lvnl našem tvrdeiijl:rOCfglednose pobijaju zakljuckom kao i u slucaju pitanja da li postoji istovetnost izmedu Sokrata i suštine onogašto je Sokrat. U stvari, nema ra7.1ikeni li T~ -P-..!!la na o~~' itan'a, ul u edu .' _ ko smo, dakle, u vrdi1i pod kojim uslovima po:' stoji istovetnost izmedu svake stvarnosti i njene suštine kao i pod kojim uslovima ta istovetnost ne postoji.
I
1032b
I NJmOVIH
~VAJS'--IAr-P9STAJANJA
VRSTA.
Medu zbiv vo e ina .
e
i
\ l
7.
g.~l,ljed~-5U..
nosti
i._
nll,i~,
tt~~.$U JY9r~~~š~ia, Sve.-Mopos~ QllJleCega; a to 21aje ~ ~~ n~ja nazivam_pr~IJlasvakoj kategoriE.:sup:--
~,.~.?!~~!:n~~~ttX~5~-n.i
n;;~~~~~:'
~n.roona radanja su stvaran.ja bIca kOJapoticu od prirodeJ~i~~-
kasnije. Sto se tice ~i~kihumetni4. tvoTPv\na,..PQjam ~~!.~.~_lLJ!ši Pod pojmom smatram suštinu svake'sl"vB:m6Sti, njegovu prvu supstaneu. Cak suprotnosti imaju, u stvari~lL izvesnom smislu isti pojam, pošto je supstanca lišenosti suprotnost, kao što je zdravlje SUP~. ca bolesti, jer se bolest ispoljava odsutnošcu zdravlja. S druge strane, 7;~ravlleje POlaTnkoil §e_J!~laziJ!..dušilekl!!.a•.~~Qjijo pPeQmet.muJ.1~~=Zdrav' "n8stajEf1mopovezanostmisli na ovaj nacin. Pošto je izvesna misaozdravlje, ako covek . hcWp da bud~ n-iilvn jP "$I to n!::tvArl - na ptimel;-RWOiežu. A da bi se postigla ta ravnoteža, potrebna je toplota. Uekar se tako peno uzdiže u mislima do k'rain'ie2 ~ i. Otuda se polget ~oii rlolAllliod ujega, tO jest .pokret u svrhu zdravlja, nazivjl !::tV!ll~.Qujem.-Iz ovoga,dakle, logicno proizlazi da zQravlje na izy~:;tan nacin _"._---~._.~-----
i
__
--.stvAftr6s1koja postoji po prirodi juoblicena "p-~istice~~t; ono štoiliga je it ru:ga orilostvarjeste stvarnost je covek, biljka neka nost ove vrste, a stvarno~ti su ono što uglavnom 160
id!l ne bud~.J~._.tu.
mogucnQstjoj daje materija Kojaltniii12i. Uop-
o
•
~
--_ ..
11
161
~istice ~7nT"a'rija, kuca od kuce i materijalno od nematerijainog. Naime, medicina i graditeljska veština su oblik zdravlja i kuce. Pod nemat~T";3Bdl1.oll. 1h.p",Lauc81R-:;a podrazumevam ~UŠ!!:: .llJ,.1.. J:eda..ndeo tv:o~vina i~krpt~ n'j17i,.T."8. ..•.•.. 1111- ' saQnom DrPil~t~vnm, a drugi...DBtT.'~. Misaf'l:l~prPil~t~v:a je <]Din~to dolilp od :Q9.ce1al
Q~t:~~-:~: ~
O~li~~~ezultat lYli~li A~o . ~var~I se rad~~-. '~t; ZQ nacni ~ fazu izmedu Odh a.~ Ja kažem, na primer, da zdravlje zahteva ravnotežu. Sta znaci, u stvari, ta ravnoteža? To je izvesno stanje; to stanje bice onda ako ima toplote. A šta je toplota? To je neko drugo stanje. Ova stvar postoji potencijalno; a ono što postoji potencijalno, vec je u moci lekara. Prema tome, ucinski uzrok. pokretacko na.e zdrz~ja~. pl ~lmetno~'; akon;~1~7i je zdravlje 11 du~_plod ~lo oblik kOH~P slucaja, uzrok je sve ono što je ishodišna tacka ostvarenja u pravom smislu reci za coveka koji deluje kroz umetnost. Na primer, u isceljenju svrha j.e, bez sumnje, stvaranje toplote, aJekar stvara topiatu trljanjem. Toplota koja se nalazi u telu je, dakle, ili sastavni deo zdravlja, ili iz nje sledi bilo neposredno, bilo kroz više posrednika, izvesna stvar iste vrste koja je deo zdravlja. A poslednji posrednik je onaj koji ostvaruje deo zdravlja i, samim tim, on je deo zdravlja; on ce isto tako biti deo kuce - na primer, kamen ili ostalo. Prema tome,.):29stupanje je. ka1ro$~to ~, nemoguce akP :njš1a'pQ port6ii..1:aDii,e.Ocigledno je, dakle, da .edan d stv· enog bica l033a
162
nužno ~ra ~ati ramJ;;..i)Uflterija je,· . e, t~$1 bitan predme:.po-jed~ dPaAli ~a. da nO~--.ie~a li 1 U de lIllci11 mati ima eki elemenat koji postoji od ranije? O tome nema sumnje, jer prirodu bronzanih krugova odredujemo na dva nacina. Mi odredujemo njihovu
_
materiju govoreci da je to bronza, a njihov oblik govoreci da je to izvestan lik; a lik je sledeca vrsta kojom je obuhvacen krug. Bronzani krug sadrži, dakle, u svojoj definiciji materijalni elemenat. Sto se tice nacela koje 11 ~h'ar1\Bjtt-ig.ra1I1QgJI ~ dodajmo da se.:zaizvesne stvari. pošto su jednom ostvarene, ne kaže" to", nego ,~ toga". rimer, statua ni' nego od kameni!. Napro lV, cove ji ozdravi ne o ]a ime onoga odakle je pošao da bi stigao do zdravlja. Razlog ovome je taj što se, t)remda ir-vPSW) ~enosti i."," .§tval' PI"9izl~ \l isto vreme ~ ~: ~~JI na;;;"anl(} m<>tpriiwP. Kao ~~ubjek1:jl. sto je ono ~ postaje zdravo u isto vreme covek i bolesnik, ipak radije--kaie..da..sbz:ar....P.Qtice ...Qd, syoj~}.~~I!2§ti""l'~ :~ch.:~~cove~.~$.~~~ ~d ~!~~a t1i~nego od coveka'~knl,ne ~~A.o~ razumevajuci pri tome z ravog coveka. U slucajevima u kojima je lišenost neizvesna i bez imena, kao što je za bronzu lišenost bilo kakvog oblika, ili za kamenje ili grede lišenost kuce, onda stvar po uobicajenom mišljenju potice od ovdh materijalnih elemenata, kao što je malocas zdrav covek proistekao od bolesnog. Stoga se, kao i u ovom slucaju. za stvar ne kaže da je ono od cega potice, isto onako kao što se za statuu ne kaže da je drvo,. nego se, menjanjem imena, kaže da je od drveta, da je od bronze, a ne bronza, da je od kamena, a ne kamen, dok ce kuca biti od cigala, a ne cigle. Naime, kad se sve dobro raimotri, ne može se apsolutno reci da statua dolazi od drveta ili kuca od ci~ala, jer kad jedna stvar potice od druge, potrebno je da dode do promene te druge stvari. a ne da ona neprekidno traje. Takav je, dakle, razlog za ovaj nacin izražavanja.
163
8.
koja ceiI' morati iza '~tiP ~ d~oizide N. pI:9~me
~lA!iJA
Pošto je ono što je stvoreno nastalo usled nekog pokretackog uzroka (a pod ovim podrazumevam nacelo stvaranja) od nekog subjekta (neka to bude ne lišenje, nego materija, jer smo vec definisali znacenje koje joj dajemo), onda
i
IJ:;Q postaje (na uzet primer, lopta, krug 'koji drugi :g.~ pr .. met nasumce). Kao ili što ma se ne proizvodi stvar, to jest bronza, tako se ne proizvodi ni krug, osim slucajno u tom smislu što je bronzani krug krug i što, se proizvodi
bronzani krug. \..u st'&ari,proizvoditi neku odredenu stvarnost, ProizVodit,~~~cev od supstrata uzetog zna, u punom smislu i Kažem, na primer, da 1Za<>k11,1jiti.br9..n-~u.n.e.:maciJllOizyesti gkruglinu. ~>~ zJ:?!l~proizvesti neku ~io jest ovaj oblik u necem razlicitom. U stvari, ako se proizvodi sam oblik, treba 1033b ga izvesti od neke druge stvari, jer smo postavili tu drugu stvar. Na primer, proizvesti bronzanu loptu znaci proizvesti od izvesnog predmeta, a to je bronza, neki drugi predmet, a to je lopta. Ako se, dakle, proizvodi i sam predmet, jasno je da ce se to stvaranje vršiti na isti nacin i da ce lanac stvaranja ici u beskonacnost. Prema tome, Qf.iglpAnQje ~ lli-991ik ili ma kako se nazvao oblik ~yle ..1UUP.tD Clllagije Ix.>;-
!kao suština. on je, u stvari, ono što 1>0s~e.u
g}ožyl. nl~g<>WgslY!l-raDja da je poit~jU;""'~ isti ovakav slucaj -ako se on posmatra hii'n "='~t od...priPede;-btloobt~o:rh 'Sltom:"
--;. ~'.
nekfl=..drusom,
,
.- Ali~je"B&p.~-
~~er ona je nacinjena od bl'OnZe iod lop ~~iz.yesnoj ..•a-) ~11te. ••. lo.pta.. Ako se,fti1lt,eriji; .DÐp1'Ot:iv, uzme stv~euopšt&r·1:o 'je stvar $I
164
i
l22:;... 1~aime, ek ~W~, da iedan deo hudeJlllln, •• dM.\g).onq, hocu da
kažem bude :materij~ ~ ti e J.ik. .Akodaje, jedRn dakle, dE!O lopta oblik cije sua sve obima na podjednakoj razda1jini od središta, u ovoj definiciji tJ'Ph~~7.likm~ti, s jedne strane, , Y!§tn 11 kojoj, ce se..Q§t'y{iritiproizvedfml'> stv~ s druge Rtrane. razliku vp7.Rlnnza tu vr~n i, nl'lj_ zaci"ulQ.IpPJl..§.tY.O~zP_91>.lik~~:to l.e hror17.RnR jopta, Iz ovoga što smo ma10cas rekli ocigledno proizlazi da niie styQl1mQono š.to..~nl'lziVRoblikomlltsups.tancQm, nego je nc:tua:t:enn,~]aAje mMprij~i obHlrl'>lroie..dohii.a....jmpahlik!:>.i da ,s.y~()..stvorenO bic~.~l1grc~i.U1l}tprillljPI' Je-ie,dan deQ_styari mllt~rija" a gMlgi "Wlik. li. 9akle. neka ~!>~ta_9§.im ..QnihJ~,C?je" ~oji ~ciotiYli~Vl1i:lJ..,.R.l!t.em....šW.?, ili neka kuca osim one od opeka? Ne bi li u tom slucaju trebalo reci: "alto. je t.Rko>n13.cta npk~ 9QSeb.na...m.amos1 u.opštenebi-,mogla.nastat;i". tJ.. s.tVl'lti, o..b.Uk_pO-, ,kazl1ie.p1:e.dm!it)iY~:?n~J~.~QCe..i"Qn Il~te._ne.:: _ ~tQ,E.~~UQ..! stvara -..odiz..v~~j)Q.l",ea:e.ne g4~~~~f~l!, ~gQ~, stv~mQm;Ln.e... "iiv.odi..,. ',ilt r..Q,
što, što, 4p.~j~~!lli!J~!~YQcU i, posle stvaranja, ta pojedinacna stvarnOst je ona koja ima tu kakvocu. A svako pojedino spajanje. KAlil'l!;lili_
Sokrat. je u dok istoIl1su~~t.t~~j.~lt~~~j~inl1~l:)]:~!!zana lopta, coveK i zivoJiJlja ~Rn Jmm~ 19p,ta uopšte. "Ocigledno je, dakle, da ~ m.Xnn
i
i
-~
165
\ tovetnost oblika
To
e;:", rl",,,:m,,
II proirodnom
!
štYal'9P.i1k.j~ŠQY~;;;hr
Potrebno -Je uciniti ~1!Z..e~.u".RQ,gl~du stvarania nl'otirvuog eE~~" ~ Drimer .. stva:.a mazgu. ~ac~lo Je ISto, posto. ses.tV~.J)';Losnovu tIpa zarcifru~9,gku neimenovane vrl034a ste 'koji je bliizak jednom i drugom, koji je posrednik izmedu njih, !!ešto slicno m~. Otuda je jasno da nije ni najmanje potreim.o da neki obrazac daje oblik za prirodne stvarnosti (u stvari, u pitanju bi bile uglavnom ove stvarnosti, pošto supstance uglavnom postoje same po sebi), nego da je stvarnost koja stvara dovoljna za stvaranje i da je ona uzrok ostvarenja oblika u
-ga..same... po.. sebi
jeste materiji. sve u~e:mflOO što j~ stvoreno odredeni Prema 'V~
~~ojaII1J.apojam
je
O.
~-STVARANJA-·
Aygjstvena-UeujU'iZVedenOf bica. ~~ e:]M-n a, Qv.a.,je-ili.zdravlje, ~i,",yoQ. topln+ ili deo~jfl, ili joj sledi deo zdravlja, ili samo zdravlje. Zbog toga se kaže da je tQplQ!a trenja uzrok zdravlja, jer je ona .uzrok 0!12~ Iz ovogatreDalZVUci ciia.je.pgsl,~m~_~~~!'~Y!i~. zakljucak da je, kPn ; '1 silv6~~u.a, 5a.pmcuJ.ca
.~
\
Neko može upitati zašto su izvesne stvari j ~varene""p"
i
1.~ .. lr_ + • lr",; •.• ;"'; .••""rl",,,+ •.•;, ~..9~ÐoA,el<~.~~~e_.!L~
166
nace19..s~aime, uštine, a oda,yde P~Cll Stvarnosti
CIJI
i: saslav
.silO~ i stvaran
. po-
~~~e proIZVOd. ':'Na ~afu ~saadioliIiK, seme· .igr~u1~ umet:riiKa, Jer ono potencIjalno
dru
~!u~Uu.1L.PLv.Ot)J, slucaju tama,terija može.ima.ti '!leko..lli2sebnokre " dok druga materi' ani:"e s obna~UlfaIiVo kreta: ..... aIca SU, u .stYl!n•. o __arena so odnin1.kretanie:r.n.~m..mni. dati sebi neKopose"6nokr:~~je; na primer, ona nece moci da igrajU:-SVe stvari koje imaju materiju ove vrste, kao što je,kamenje, nisu, da..-.,~~_._-~
",d'i Dek()~~..Ymi~;-ra:
kav je slucaj s vatrom Iz ovog razloga ~ Sne stVJ:ll'in"'~9 pQ.itojati bQZ11Tn~+nil{a. dol.- ce .Q1'1Ig'" postQj:U.i hp7. njP.go'lQg.l)OSredQya1"\ia, jer ce ih moci staviti u pokret stvari koje nemaju sposobnost o kojoj je rec, ali koje se mogu same kretati ili pomocu drugih sila koje dejstvuju a koje nemaju sposobnost, ili kretanjem kOje potice od jednog dela koji vec postoji u stvorenoj stvari., Iz ovoga što smo upravo rekli jasno pro-izlazi da u jednom smislu i svaka veštacka stvar ~tice od istoimene stvari, kao u slucaju prirodnih radanja, ili, tacnije, ~otice od istoimenne.de:la same sel?~tJ.E~O št()_.k:ucadv1J:lozl od kuce 11ma~ti (jer umetnost je vezana za odredeni pojam) ili od neceg istoimenog što sadrži jedan njen deo, ukoliko ne nastaje slucajem. Uzrok stvarania. :g,~~ql'Pdno i ~ sebi Q..Q§§Q,J,e zapravo gd pro-_
l034b
a
ono 'od-'Cega:'d()lažf seme~'U 'ižVesliofriieri iStO~~-šwnn>nfTrlbice1P~~utim, u' 'foIiie ne treba tražiti potpunu istovetnost kao U stvaranju coveka od coveka, jer se od coveka rada
i žena. Tr.eba u.ciniti ~1.U ucacajjeenm kacL. ~() b.ic~nesa~o!U..~~-lOga se m.~ ...t:adaoa: ,~.:?~~-prirodna stvaranja koja, poplrt"izradenih' predmeta o kojima 167
/
je malocas bilo govora, mogu da poticu od..§hl::. šaja, ie.$lt QDa ~ija! J1lBterii.!.!n~ p? sebi · seme. 4fl ~eduzm~ ~to se ..tice JfF~}jjCa.k~p.m~~"""eJ:ijJ ~oje'.m:i:~~o(ti U~Qll_e ':vrste' n'ih o stvoriti samo :tt"ih . ..""tit n. Med~m:~~ifIvanJe jašIlflPO~Y:d:~e C!ll""'t"lo ",SlO9W'::t::~ncu. Isto rasudi~.s1val:a vanje primenjuje se i na sve prve vrste: kolicinu, kakvocu i ostale kategorije. Nain1e, to postaje isto onako kao bronzana lopta, i to ne lopta niti bronza. Isto to se može reci i za bronzu · ako je proizvedena (jer takav zakljucak uvek oblik koji prethodno pretpostavlja materiju postoje), a takode je isti slucaj istovremeno za supstancu i za kakvocu, kolicinu i sve ostale Ilije u stvari kakvo:: kategorije. Q!!Q~&.posj;~~ ca. nel!o drvo kojll>ima tQ.k~.nA..]; 1:Iiti koJici!l~ .nei!Ld~.jlL.živQbiCe kojiimaiutu. J~Qll· ~. Pa ipak ima jedno obeležje svojstveno iskljucivo supstanci, a koje se može shvatiti pomocu ovih primera; to je da u stvaranju supstance treba nužno prihvatiti ranije postojanje neke druge supstance stvaralacke u entelehiji kao što je živo bice, ako se rada živo bice. Ako se, naprotiv, radi o kakvoci ili o kolicini, nije potrebnO ranije postojanje kao dejstvo; dovoljno je takvo postojarije kao mogucnost.
divanje pojma )p'ue:a ~~ ~drii Mn:>Aim:mj<> p(l,ima isecaka. thnn<>lItnaraujnC'eliQe,pošto je oštri ugao deo pravog ugla, a prst deo živog bica, oštri ugao ce prethoditi pravom uglu, a prst ce iz~lrda biti vremenski stariji od coveka. J 7.::lid.;:) da su O~8ri
' ••
EFINICIJI·
I NJENIM
ELEMENTIMA
~~entimaJ..dlt''"epti koji u1Š1leu ..c;leDT!tcjjU. g.9li1rg. Na,-pl'imer, meso ~geo ulU'lltn...,nsti brQilza.je.. deo stat!le k~.l!jeI!.._sas~_lil ue....s~tue.1Lsmislu.Hoblika. U stvari, P.2i.am.Jli predmet· ukoliko ...ima.oblik ..treba da. ga..We.Qi, ali ni \L koms1u.caju ...ne treba .da ga. Q.d.re~\li~ r~_m7irn
stranp, nvi
i
.1t.
nem
1135&
TYlng:p
na
i
i
i
A
n~ ..p ~~am..
~
JtlSlOt~~j~lnh:o
d~tmn.
lmemn.smD !c.TI1Ea s~drži
OWi~.L~aka..J!9 ~lqg ..Z.Qofkoga· pojam :Q~§.I9!@. to ie
StQJVl
što.@ slova de10vi
pojma, a.n~.~~J~!,ije slo.p, dok.$YJsecci kruga ~Lu..m.a.k.rijalnn~ Jtoiima' se dodaje oblik iako su ovi isecci b~f!i oblikunego bronza kad se u bronzi ostvari Okt-u~o oblik. Ali u jed]:101!l.~isln
ni !lAw.i,i~~pnti ~Torn~~
uvejt"
uci u itt~!a:~lo~a. a· primer. slova ~\i.VOR .. ~ ~~'r-pQštO"'še tu ureradi . ~ "" -'.._.~.,-.
188
-...
..•....,._,- .....•.
..•
169
9- p.ecemu što
je vec d~ slQfa kQji !':p omivija"a
putem cula lQ10 IDat.prij~. se prava, jedanput podeljena, rastav izja toJ;tašto' na poluprave, ili covek na .kosti,...nerve i meso. :Q,esledi da su tp 4)e-1oviujihQyA.S.1}:R:" ~ pravu OOVf'kas:a,d..l'tW~ .§iw;:u:e, tJ:f>.gQ,sU.Utd~lmli njil;aQ.'\l~ID~f'Qjet kao delovi njihove celine, ~ nipošto IWill il (i~~vi o1}1ika.1;Qiest. QDQiil.~trL..se. W~~~YIhJ~to~
i
i
n!.9.ni.J.J.e,ula;zp
11 sa.d.rt.ai :goiPW.
U izvesnim pojmovima na1azice se, prema tome, i pojmovi tih delova, dok se ovi delovi nece nalaziti u sadržaju i drugih pojmova, na primer, kad se izražavanje ne odnosi na odredeno bice. To objašnjava zašto izvesne stvari imaju kao nacelo elemente na koje se rastavljaju, dok s drugim stvarima to nije slucaj. TakQ se sve stvarnosti sacinjene sDaianjf'm ob~ materije. kao ug:rmto.c::tili prOn7.ana loota. ra~vljajll na svojE>elE>Tn(:'nteo, a }Jlat.prija je ~-_ stavni dpo tih f"lPlTlpnl)Ul.Naprotiv, sve stvarnosti u ciji sastav materija ne ulazi, drugim recima, žavajunemateri~e saIXl0o.
i'Tl".l3 stvarnn.c::ti ciji JlI'i,...n~d I te stvarnost1,§e iJ,LRQ!RWlQ..
.!~~~Mit.J1iL~Y..9j~~~m~~e; :r_llSfa~ . .nacin. Prema lJ.Lse. tome, UQpšt~,,!l:~ jedlIlO ..D.a..Q.V.aiL •
.!!lfIterij1-l1nE> "'tua.•.•• imajuS~~materi~~ .!]lentE>1.-$\0 nacela inc::ti delove. ticE>' o nisu ni nje20vi dplnui ni I1j~~a na~pla..Zbo~ toga se statua od ilovace rastavlja na ilovacu, bronzana lopta na bronzu, a Ka1ias na meso' i kosti. Iz istog razloga krug se rastavlja na isecke. U stvari, postoji nešto što je sastavljeno od 1035b materije. Ime kruga je stvarno dvojako; ono znaci u isto vreme krug uopšte i pojedini krug, samim tim što za pojedinacne krugove nema posebnog imena. Sada je, dakle, utvrdena istina o ovoj stvari. Medutim, objasnicemo je još bolje vracajuci se na ovo pitanje. Delovi Dojma na koip elA ?h ~vlia .E2i~m yrE>Tn~pnslP w.l.~tariii od niega_ 170
bilo u celosti, bilo samo neki od njih. Pa ipak se pojam pravog ugla ne odreduje pojmom oštrog ugla, nego se oštri ugao odreduje pravim. U stvari, pravi ugao služi za definisanje oštrog ugla; oštri ugao je manji od pravog. Isti je slucaj s odnosom izmedu kruga i polukruga.~ lukru~ se definiše kru~orp a.prst.c}!~yjmJ;el.OJn. Pi"st le. u stvari, ;:}rlr~denldeo coveka~..I!trrm.1Q:1] smislu materjje na,.knje...se.. me, delovi UZ;E>ti ~Y:~~arc.de1i . kaQna~Y9j1,1materiju kasniji ~ ('ol1no. NjWroti'l. nplmri u <:T(li~hll'la,;lr7.~1-I
i
~ma ~~.l>lIŠti~~ .§}gcaievima. ~U I:aJ1iii ....•. Di 9.JJ.,..pQj~inim A-:::~cellni pošto je duša žfVih bica (jer to je suština bica koje ima dušu), suština pojma o njima i njihove vrste i onoga što cini suštinu tela izvesne vrste - dakle, svaki
J:g:~:v. ...kao.J od .svak9g takvog ...bica.kao j;~
: .•.
~,-_
. .,-
.
_
•• "".;-<- •••
\ izvestan nacin od njihovog spajanja, ali na dru:;::::Buduci da je tako, delovi tela su raniji~ \ \9dv.Qjeno. gi nacin oni Prstto živog nisu, pošto bica stvarno ne mogunije da post9je prs u svima svojim. stanjima. Na' primer, mrtav prst je prst samo po istoimenosti. Cak postoje izvesni delovi tela koji: su istodobni sa složenim telom. To su oni koji su bitni i u kojima se neposredno nalaze pojimanje i supstanca, kao što su srce i mozak, ako su stvarno to. Naime, nije uopšte važno da to bude baš takav slucaj. Medutim, covek, konj ostali pojmovi ove vrste uzeti pojedinacno i uopšte ne predstavljaju suštinu bica, nego odredeno složeno telo izvesnog
i
171
l036a
oblika i od izve~;ne materije uzete uopšte. Ali, u pogledu pojedinca,Sokrat postoji odmah iza krajnje materije; a isto je tako i u svima drugim slucajevima. Prema tome, ~ može da bude bilo_~e
i
172
ugao,C?~~_za.celjnu treba~i u i~ ilii je·~asnija od. d~l()va sadrža.nih u pojmu, i od delov~eqinoJ;(~:rClV.c>g ug~. (U stvari, ma': -redfalni pravi ugao dostupan culima i napravljen od bronze, i zamišljeni pravi ugao sacinjen od pojedinih linija su kasniji od svojih delova). Sto se tice nemateri' aIno Drav, .. asniji elova o'i aze deloY..apni~;n"g pT'~vClg ugla, te ovo ram] 1 pitanje ne srne biti predmet jednostavnog od-
i
govora. Ako duša neš~~..J.ljl derAkje na~rotiv, ond:! tI:@!L:t~izYeSP.e žiY~Lbice; lOy.~c..dasu .!..a.WJ! od,_~.lin-~~ ..dQk to ~e.- trebati. a~~ 1rSl*'e- A.~g~ 4~1()'y~! }t~()ffit() .§mQJJP~ l>9kazaU'c 11.
~DV
AJANJE POJMA NA NJEGOVE DEJ:~.QYE
i
Opravdanu' teškocu predstavlja pitanje koji !lelovi pripad~u saJi!iaj\LP~~, a koii priDa":,. ~d9jU, nppojm.u,_n~g
ma). Samo, teško je iskljuciti u mislima materiju. Na primer, izgleda nam da se pojam coveka uvek svodi na meso, kosti i slicne delove. Da li ce to, dakle, biti delovi pojma i samim tim definicije? Ili pak nije tako, i to bi pre bila materija? Ali, pošto se pojam coveka ne namece drugim materijama, mi nismo u stanju da izvršimo razdvajanje. Prema tome, rašclanjivanje pojma izgleda moguce, ali ne vidi se uvek jasno u kojim slucajevima. Stoga izvesni filozofi postavljaju pitanje cak i povodom kruga i trougla, tvrdeci da nije zgodno definisati ih pomocu linije i velicine. Naime, sve su ove osobine u istom odnosu na krug i trougao kao što su meso i kosti u odnosu na coveka, a bronza i kamen u odnosu. na statuu, i oni svode sve matematicke pojmove na brojeve i kažu da je pojam linije sam pojam broja dva. A medu pristalicama ideja jedni kažu da je linija sama po sebi diada, a drugi da je to ideja linije. Jer, ako ima stvari, kažu om, za koje posto~i iistovetnost izmedu ideje onoga o cemu je ona ideja, kao izmedu diade ~ideje diade, slucaj sa linijom nije isti. Iz ovog sledi da ce jedna ista ideja biti ideja o više stvari koje ipak izgledaju bitno razlicite, kao što su to smatrali pitagorovciJ. Najzad, iz ovog s1ed.i da ce biti moguce stvoriti jednu ideju, koja postoji sama po sebi, od svih ideja, što znaci iskljuciti! kao ideju sve što je razlicito od te ideje: na taj nacin sve stvari svešce se na jedno jedinstvo. Prema tome, može se reci da postoji izvesna teškoca u odnosu na: definicije, koju smo prikazali i ciji nam je uzrok poznat. Zbog toga je takode suvišno svoditi na ovaj nacin sve stvari na ideje i iskljucivati materiju. U stvari, postoje stvarnosti cija je bitna odlika da su nešto ostvareno u izvesiloj materiji ili da su izvesna materija koja ima na neki nacin odredene osobine. A uporedivanje, kao ono s krugom, kojim se
i
i
174
1037a
'-
obicno služio Sokrat mladi, nije tacno; ono nas, naime, udaljava od istine i navodi na pomisao da covek može da postoji bez svojih delova, kao krug bez bronze. U stvari, slucaj nije isti;.-ŽhlObice je culno bi"p ii ne mo7.p se definisati he7. K;-etaDJšhJL§!mlimtim ni hez.d.elwa.kQji imaju fz.vesno.ustrojstv.o. Medutim, ruka, u stvari, nije u svakom slucaju deo coveka, nego samo ruka sposobna da vrši svoj rad, dakle, živa ruka; ako je bez života, onda nije deo coveka. Sto se tice matematickih pojmova, iz kog razloga definicije delova ne ulaze u definicije celine, kao što, na primer, polukrugovi ne ulaze u definiciju kruga? To nije zbog toga što su to stvari koje se doživljavaju putem cula, jer oni to nisu. Ali možda to ne sacinjava razliku; jer, !Jl8lterija mož~_ postojatL~k i kod _nec1l1nih bica. U stvari, J)'latprijaPDSt9ji u SY§Dll-što nije suština Lcis.t.Dblik, ..negoi.nii- odredeno.pQ~t9i~Ie.·ZPto polukrugo'li ne.{t: biti deltw.i. kru- .. ga uopŠte._n~"gQce.bitL delovi..p&jedinih .krugo-, va.kako.smoto gore rekli. ~ji, na:ime,_ma-._ t~ kojl'! SP n~;".~lj~·a-.~.:k. nasuprot tome, druga kolu saznaiemo nnho"" Takode je ocigledno da je duša pry$:t snp.m:.anca....da._jet.elo materij~ i dl'! se rovek uopšte ili živo bice uopšte ~Qi.i..Q.d dJlie i. od t~]l'!'179tih Lj.ednoU:lrugo. uopite S!okrqt, ili K'orislros. ~.:Un lm..znJa.~_ .•.•....•••.•• ako ~_pn •.•. je je 1
•••
njegova (jer se tim duša oznacava isto što cas i on, duša, dvostrua cas
složeno telo); _~. Sokrat, j~o.. ili Koriskos i~~._ pnrll'! pqjedina.,~:.staY.l!~._z:qaci,.~ftyšaLQy'Q no odgovara opštem. Da li izvan materije takvih su-p-stan--c-a-:PostojCnekadruga vrsta materije i treba li ispitivati da li postoji neka druga supstanca osim ovih supstanca, na primer, brojevi ili nešto slicno? Ovo pitanje proucicemo kasnije, jer se zbog ovog ispitivanja i trudimo da definišemo takode prirodu culnih supstanca, cije je proucavanje, medutim, u jednom smislu više 175
stvar fizike, to jest druge filozofije. Naime, znanje fizicara treba da se odnosi ne samo na materiju, nego još više na supstance izražene u definiciji. S druge strane,· docnije treba da pokažemo u vezi s definicijom kako su elementi sadržani u pojmu, i zbog cega je jedan pojam definicije (jer je ocigledno da je definisana stvar jedna; s druge strane, iako je jedna, ona ima svoje delove). Pokazali smo, uzimajuci stvari u opštem i !~ objektivnom smislu, šta ie suština pojma na 1~.Qit:w,~ pastojf SMn••.po se'9i. U isto vreme objasnili smo zašto defini";ja iu.itjnA jMnOg Q8lo~'li\ st r~!': ilJ ne RQj.ma cas =.n~nj9go!!9 ~c1rti. Utvrdili smo da 11 def~.stance .~~J~...~cj_q~l~y.L~ti_u. smiijq. m~tP-riie..pošto Jo ~l1 ..d.e1o.vi,Sl1pdst~c.e•. ~g~L slnžpno2.te1a. Postoji, naravno, definicija složenQ1! tpla 1=0 .R9i""'a i Q.d.rugom~u. Složeno telo ne ~~
..itinom ni 11glt,cajDom jf>rlin!:::Wu, kao što SU.so....Jl:rat i ml1'Ti l'a 1'; naime, tu postoji istovetnost samo slucajnošcu. 12.
9- J~I~.DEEINISANE
SUPST:ANeE
~li~!':~~e ~ajanje s ~eriiom-.saci.. na:zp'st slo~:Sl1P.§t~~.kao_ ~ca je bitan ono što što je nnnhljl<'Tln"lt; iz spajanja udubljenosti i nosa proistice spljošten nos spljoštenost (jer ce se.pojam nosa ponoviti dva puta u ovim izrazima). Ali'y s}oženn snpstancu. kao pljosnat nos ili Ka1ias, 11Ciloe i matPl'ija. Najzad, pokazali smo da.m,.suština stvari i 'QOiedinacn&sf;varnn.
A sada da kažemo o definiciji ono o cemu nije bilo govora u Analitici. Pitanje koje smo postavili u ovom delu zaista nije bez koristi u pogledu naših istraživanja o supstanci. Smatram da je teškoca u ovome: kako da ~eobjasni iedin~~~.oj. stva,m.ostiza~e .objašnjenje. ~~e..mo_c@._jedefinicija? Uzmimo, na primer, -slucaj coveka kao ~~g živog. bica; neka ovo.o})eležje bude u stvari definicija coveka. Z~t.oie, dakle, to bicei~dno, a nema ih više,~ ~t na j~ Dicežl_~Xdy'o.nQ.~icl-Us1ticaju cOveka i belog postoji mnogostrukost kad jedan izraz ne pripada drugom, a jedinstvo je 1can.i.e jedno atribut drugQg. ikadjesubjektu...covek d:od.a.i-n~~-'·i!iribut, jer tada .se dobijei~oj~ \dino bice. ato je beq.CQy~lt.Medutim, u slucaju koji nas zanima elementi definicije ne proizlaze jedan od drugog; rod, u stvari, izgleda da ne potice od svojih razlika, pošto bi tada jedna ista stvar poticala u isto vreme od suprotnosti, jer su razlike koje dele rod suprotnosti. Cak prihvatajuci i pretpostavku da rod ima udela u raz~ kama, nastala bi ista teškoca, jer i tu postoji mnoštvo u razlikama koje karakterišu coveka, to jest sa nogama, dvonožac, bez krila. Zašto se tu radi o jedinstvu, a ne o I11llOŠtVU? Sigurno ne stoga što ovi elementi pripadaju istom rodu, pošto bi se slicnim rasudivanjem moglo napraviti jedinstvo svih atributa izvesne stvari. Pa ipak je ~tr~lmQ_4a. sve što JJlazLu.d.efIDi.ciiu_ irz.ve-: bude_$amo jedIlC~;..deliniciiaie, Jl~ sn01edinstveno odredivan.ie-sult!n..e; ona, dakle, freoiida bude odredivanje jedne stvari, jer sup-
176
11
i
~.!L~tY.a.ri..Jlefin!~tLYJYQm.spaianil.i.8. .JllaWri.iQm,.što je neodredeno, nego samo u odnosu
~§Ygilumw.
Supst;;tIlC11,,.kao.što.je
na--primer;-u
~l11caj.u. cowka,-defifticij&duše. Naime,..§ll~""'-
i
.:.
"
i
I
I ~
177
stanca oznacava, kao što kažemo, jednu stvar i jednu odredenu stvarnost. Potrebno je da najpre ispitamo definicije dobivene deljenjem. U definiciji nema niceg drugog osim roda zvanog "prvi" i razlika. Niži rodovi su prvi rod sa razlikama koje su mu dodate. Na primer, prvi rod je životinja, sledeci rod je dvonožno živo bice, naredni - dvonožno živo bice bez krila - i tako redom, kad se u iz1038a laganju nalaze brojniji izrazi. A uopšte je od malog znacaja da li je broj izraza velik ili malen, pa prema tome da li je njihov broj mali ili ih ima samo dva. Od dva izraza jPdan ~v}ja_r~J.J~1h.lL_d[1lgiu.~d; E~..R!im~~ .. izraZu ~vonožno bice", živo 1iJ]e je rod.. 3 drugi izra7. predstavlla r~ ~-Pošto mo to rekli - bilo da rod ne postoji uopšte izvan vrsta bitnih za rod, bilo da postoji, ali samo kao njihova materija (jer glas je, na primer, i rod imaterija, a njegove razlike cine vrste, to jest glasove) - ~gl~ je da je de~~i~~v.anje poima ,.izYl':šenQ. Il8.. ..OSDJml.. r.au.lik~.Ali potrebno je da se de1jenje nastavi pravljenjem razlike medu razlikama, kao što se, na primer, kod živih bica razlike mogu praviti na osnovu nogu. Drugim. recima, trebB 1J~ti razlikY. @i~.~~.živih.J?J~_~oja...img.jllJlO....ge, uJ,t
vrsta živih bica koja imaju noge bice ravan razlikama. Ako je tako, onda ce poslednja vrsta ocigledno biti sama supstanca stvari i njena de11 nefinicija, jer ne treba pon""~ljati ist", l::tuJ'lD. fJ1ni('ijam~ to je suvišno. Medutim, to se ioak ~šava> R-J'lQ ie,..na ..PPIPer, R-J'l7(i1>."živo bice koje !wa noee"-i.,Avonožno...ti.v..o.bice.:.';.to. lJ~ 7nJ'lpi ništa dx:!!&9..n~_žiw._bice JWje...ima.noga,-koj.e imJui~.JlQg~. A ako se ovaj poslednji izraz podeli deljenjem koje mu je svojstveno, bice više ponavljanja, upravo onoliko koliko ima razlika. . Ako ~ dakle, pri svakom koraku napred to ~tiW'9 n21f1ra '1 "!ll'?Jici, ndn~ &:>. jMn? poslPdnja.,..bitiohli}l- j sup~tap~ Ako se, naprotiv, deljenje vrši prema slucajnim osobinama, na primer, ako se živa bica s nogama dele na bela i na crna, onda ce biti onoliko razlika koliko ima stepena u deljenju. Prema tome~ ~.da jI" C1pfinicij.a.2dredivanj~ pojma izvršeng na osnovu_!'azUka...i.jQ_"yp'r~YQ __ ~l~nje :rn1i-
i
K~ukolikO se deljenje pravilIlo.redToizraza bi se p' etilo odmah kad bi.vrši se obrnuo definicija ove vrste, k!!d bi se, ml prirqer, ~ vekJJ,efinisa..o ~ dvnnoŽl]Q..ž.bm..bice Jmje ima noge; ."kQie .!ma:Q~~Je..,§l1~ako-l?~ pretnOdn()·I:E;!kl9..:aYonožP.o. Medutim, u supstanCi -nema reda: kako se odista može zamisliti neki raniji i neki kasniji elemenat? To su, dakle, primedbe koje treba da se kažu o prirodi definicija izvedenih metodom deljenja.
i
178
13.
.QpNQS SUP8T.A1\T("F. I OpSTIH 1838b
POJMOVA
Pošto je sJJŠtina.s~ predmet našeg ispitivanja, vratimo se ponovo tome predmetu. Kao što se. supstancom na7.iva subjPk:t, suština. nii::how spaianje,J.a.k
i
11"'
179
cenja: suštinu na i subjekt. Rekli smo da s~, podrazumeva dva nacina: Hi kao postoj@~ •.kao.žiYOb;~e sa.s.voPm cllli1l1a.,ili ~D:lat~rija sa syoi~.!!.nt~!~j~IIl' Po mišljenju izvesnih filozofa, opšti pojam je takode uzrok u punom smislu reci i prapocetak, uopšte uzev. Pocnimo, dakle, da raspravljamo i o ovoj stvari. U stvari, izgleda nemoguce da neki opšti pojam, ma kakav on bio, bude supstanca. Pre svega, supstanca svakog pojma je ona koja mu je svojstvena i koja ne pripada nekom drugom. Qpšte jg, naprotiv, ~o '7ajadni~ko;naime,op.~~~Y~J>n~št~~j~~oštvu. Cija ce, dakle, biti supstanca onoga što Je opšte? Trebalo bi da bude sviju pOjedinacnih stvari kojima se pripisuje, ili nece biti ni jedne od njih. Ali nije moguce da ona bude zajednicka svima njima; a ako je supstanca jedne stvari, ta pojedinacna stvar ce biti isto što i sve ostale, jer su stvarnosti cija je supstanca jedna, drugim recima, cija je suština jedna, takode jedno i ista stvarnost. Osim toga ~tanc~IIl ~ J~ziva.OD.Q što ni.i!Lat!ibutnekogsupje.kta; a opšt.eje uvek ...atribut nekogsub!ekta. Ali, ~to ~~_~~m~e d~J)!!~~.su~~.a y ~;',hl ml~tinp, ~t ce~~Z-l!l"ono ~ mož~!!a bude ukljuceno u suštinu. kao što je, J1aprimer, -ilYo.biCeclemeMf suštine coveka i korii~rOnaa ie jasno.da pOstOjii neka..'4e!inicija.!~'-ele-:menta. Uostalom, od malog je znacaja što ne po'stoji definicija za sve elemente koji ulaze u supstancu. Zivo bice uopšte ipak ce biti supstanca necega, isto onako kao što je covek uopšte supstanca pojedinacnog coveka u kome je prisutan. Opet ce se ponoviti iste posledice;u stvari ~~~,
= eF,.~
. '.. remu e. s.adržano,kao u pojmu svojstvehi.,.. PUO.~te, bice supstaD~a..op.~ n..om~9~yrsti. Staviše, nemoguce je besmisleno da neko ~eno bice i neka supstanca, ako su sastavljeni od delova, ne poticu ni od supstanci 180
i
ni od neke odredene stvarnosti, nego samo od kvaliteta. Tada bi ne-supstanca i kvalitet bili vremenski raniji od supstance i od odredene stvarnosti. Medutim, to je nemoguce, jer ni po logickom redu, ni po vremenskom redu, ni po redu postanka odredivanja ne mogu biti vremenski starija od supstance, jer bi tada bila odvojena od nje. Osim toga, u Sokratu, koji je sam supstanca, postojace druga supstanca koja ce tako biti supstanca dveju stvari. Iz ovoga' uopšte sledi da, ako je covek supsbmC'.:! i ::IkoStl ovakve vrst~ .s1Jps.tance._mj~g.an.,Qcl ~~~menata ~!!llih.l,LQ.~fil1i&ij~nije ..supstanca.bilo, cega. :qlti- pqstojLvan.YrStai u. nekoj drugoj stvari.. Ovim mislim da kažem da, na primer, n~DlaneIsogdrugog živMP!~.a.osim.po.s"h1Jjp wsta ~ivih pica Taa'-nrJ...~M1_
je broj, kako to neki tvrde, spajanje jedinica; jer, ili diada nije jedna stvar, ili jedinica nije u entelehiji diade. Medutim, ovo razmatranje ima i jednu teškocu. Ako nijedna supstanca M 9lQže da bude sastavlipna o(j nnQgll..št2...m-ed~'dia opšto l'\SOb;no, pna bude~stavljena od, sup!':t::m(';li ~ntelehiji. Op,qa,syalt~ ~'I!P§,t~nc~de. D~!':Sl!':tavlie:tl~takoda tQ,g.,.ra~lQ~..I:l~.,~Lmog!~.,~J!_~l!~~A~f!picije . nijed:g,e.~\lPS~~~. Ipak je celom svetu jasno, a mi smo to rekli vec ranije, da jf:iIinn
.
14. ODNOS ---
IDF-TA I SUPSlTANC~
Iz ovoga što je prethodno receno jasno proizlazi mišljenje onih koji tvrde da su ideje SUPstance swsobne da postoje odvoieno i kW u 1št()vreme ~stavljaju POiam vr&t~'7HYa. Ako ideie 7..a~taoostoie i ako ie živo bice po setti .y. coveku PO sebi i u konju po sebi, ~ivo.bik- i., , W iedan isti pOjam uzet u b.t:pjpnm ~;~~~ E~cita stYH~.11-!Y~2J niclfe je jasno da je to j a i Medutim, ista stvar, iZ jer efipojam živog bica ostaje isti kad se prelazi sa c0.veka na konja. Ako, dakle, postoji covek po sebi i kroz sebe kao odredeno i zasebno bice, dva elementa od kojih se on sastoji, to jest živo bice i dvonožac, onda to pokazuje da su to odvojena bica i supstance, tako da je i živo bice supstanca.
~!:
182
1039b
Pretpostavimo, dakle, da je živo bice jedno i istovetno s konjem i covekom, onako kao što si to ti sam sa sobom. Kako ce ono što je jedno moci ostati jedno u odvojenim bicima, i zašto u ovom slucaju to živo bice nece takode biti odvojeno od samog sebe? Zatim, ako se kaže da živo bice potice od dvonošca i živog bica sa mnogo nogu, onda se dolazi do onoga što je nemoguce: suprotni atributi bice dodati u isto vreme jednoj istoj supstanci. S druge strane, ako nije tako, na koji se nacin može razumeti kad neko kaže da je živo bice dvonožac ili da ima noge? Možda ce se odgovoriti da tu ima dodavanja, dodira ili mešanja osobina. Medutim, sve ove pretpostavke su besmislene. U svakom živom bicu to je drugacije. S druge strane, ako to pretpostavimo, onda ce biti, tako da kažem, neogranicen broj vrsta cija je supstanca živo bice. U stvari, nije slucajno da covek vodi svoje poreklo od živog bica. Staviše, samo žhrn b;~Q R"'P; PO !':P]] beskrainom mnoštvu; u stvari, živo h;pp c:~Nria•.. p.a.J! .§.~ l:)irp AAm.~ supstanca ~ vme, jerse§vak5LYr.§tane..na'T.i~ po l1ecfi>m drugom p.eg~~. ~Y9tP.bicu .. Ako ne bi bilo tako, onda bi nešto dr:ugo sacinjavaIo supstancu ljudske vrste. Staviše, l\ko.~e w:iihvw da su..am. Q19rq~ti ,k.oji.sa, ...ci1ndaVaiu.CQ~' . tUe
one nece ~~-:.. 'e u druJZOi.~š ovom slucaju.adya,ia.nig, m:.D.!-p~rema tome,s~Q,ŽiyO bice.poatojace"u. SYakoL2d...cmh._w ... ~ta. Osim toga, od koje ce supstance poticati to živo bice i kako od nje postaje živo bice? Ako ne potice od nje, kako je moguce da to živo bice, koje je supstanca, bude baš ono što jeste? Staviše, u vezi sa saznanjima koja primamo putem cula ponovo se pojavljuju iste posledice, pa i još cudnije. Ako su, dakle, one neprihvatljive, ocigledno je da nema ideja o stvarima koje saznajemo putem cula, kako to kažu izvesni filozofi. 183
15.
QDNOS Ill~~!.
'Pnd~e ~.
POJEDIN~C~J!LPQJM9Y A
Sll~.ce: složeUQ ••WkLt S~atram da je jedna ~~~~ePQ;: \VIe 'TrC!t~
tam spoJen s materiiQm1.qokJej:l!!J:ga~am P..1!~om~M!L~~ Sva supstanca-uzeta u smi-.U slu šlOženog tela je uništiva, pošto je sposobna i da stvara. Naprotiv, u pogledu pojma ne dešava se tako nešto kao što je propadanje; jl.91a.D:t, ~toji nezavisno od.post~.ka (naime, ne stv~~_. ~ ..9.J}9Jkl.ie.su~inSllmN>. neg(L.OIlOSt91e.bItno za.J1ek!LPQ§~bmLkucu).;Ui .PA~.1>~Wii bez §tvaraniSl iH b~7 nnišf.P.nia.jer smo pokazali da se on nikada ne stvara niti proizvodi. ,Hw1og zhQg lcQgan~Jll...defiIlicije ni.dokazivanjSl poiedinac~ ~~~tanctk9i~_~~saznaiu. ..~~ie.
taj..
št&Ue_~tan~e
ima.il1..m.ate.-
riju ciia ietlri~a t~damQgij g.~P9Stoje da 1)P ~ie;_..zli)g.ioga...su-.iVQ...po-jpninacne.
t
~l1p~tanC'e..koje·~e,m2..!mt.em...cula._~l~p. ';. .1nll~teui.1!.Ako je, dakle, predmet dokizavanja ono što je potrebno i ako definicija pripada jedino nauci; ako, s druge strane, ne može da po..nezlumj&, stoji nauka koja je cas ~. jer je ta neizvesnost obeležje mišljenja, takode nije moguce da postoji dokazivanje ili definicije onoga što može da bude drugacije nego što jeste, pošto se mišljenje odnosi jedino na nesigurno. Pod ovim uslovima pCiglef.lnoie...dA.11emože nA1040a
byd~ suPBtancikoje..se ni d~/;ni('ije~1fJ~i.,?,ani~.-R9j,rrlin::l~i}l" ..ia..ZIUU - ;una.. Stvarnosti podložne uništenju nisu više dostupne saznanj-q kad nestanu iz oblasti cu1nog saznanja; premda se pojmovi o njima sacuvaju u svesti, za te stvarnosti nece biti ni definicije ni dokazivanja. Stoga je u odnosu na te definicije potrebno znati da je definicija pojedinacnog uvek neizvesna i da prava definicija u stvari nije moguca.
184
ZbOlZtOeJl jp t.::l~e Bem9~ee &efiBieati B~ ~oju ideiu. ld.eia, kako to kažu neki filozofi, spada u yr!3t.lL.PQj~dinSl~niI,... pojmnvSl i. nn::. je.. ~. Medutim, ~ciia ~ nužno.-Ba::. s~jL()(i~i, a reci ne srne da izmišlja onaj koji definiše, pošto se inace ne bi razumele; s druge strane, reci stvorene upotrebom zajednicke S1.1 svima clanovima vrste koju ozna~vaju. One se, f::'e dakle, ..moraju nužno :erimeniivati na dru~ Ako s!..varn~~.li. ne Ila stvar koja se ~~!iDi§~." "Dl, -na pnmer, neko definisao tebe, rekao bi da si mršav ili belo bice, ili bi ti dao neko drugo obeležje koje bi se moglo pripisati i nekom drugom. Medutim, prigovorice se da ništa ne sprecava da se razna imena, svako napose, pripisuju mnoštvu stvarnosti, i sva zajedno jednoj stvarnosti. Pre svega treba odgovoriti da je samo slO::.
i
ženo telo i8 atribut ~i ~riPada dvama elementisa~iniRvSljll da dvonožno bice, na m~!t<>ii. primer, obeležava ~YQJ;>ic_e..idvonOŠca. Tako bi nužnobi1o 'i uS1ucaju kad bi Živo'liire i dvonožac bili vecita bica, pošto su u najmanju ruku vremenski stariji od složeno~ tela i de10va složenog tela; to su inace odvojena bica, jer je i sAm covek odvojeno bice. Zaista, ili ni živo bice ni dvonožac nisu odvojeni, ili su odvojeni i jedno i drugo. Stoga, ako ni jedno ni drugo nisu odvojeni, rod nece postojati zasebno od vrsta; a ako rod postoji zasebno od vrste, isti ce slucaj biti i sa razlikom. Još jedan razlog je taj što su
red" živo bice_.1 dvonokc vrem~ki . ~lWeno~ stariji ui~~_Jl~, bitnosth a _oP.,Q Tt4i jg§..~r.lic:: ,,15~~Vll sa složenim telmD..Zati~, ak.Q~.~uj,4.~e. ~av1ieneod J.deja ..(a one to moraju biti, jer su elementi manje sastavljeni od složenih tela), Q!l4atreba. da t~.igElle~ko~e.».U.nj~2.Y!~vni d.~loyi, kao štO su živo bIce i dvonožac, budu 'potvrdene :mnoštvom bi~a; ako ne bi bilo 'tako, kako bi se došlO'do 'njihove spoznaje? Tada bi 185
"
postojala posebna ideja, koju bi bilo moguce potvrditi samo jednim pojedinacnim slucajem, a ne mnogobrojnima. Medutim, to ne izgleda prihvatljivo, pošto u ovakvom odnosu stvari svaka ideja dolazi od necega. Prema tome, kao što smo rekli, ne vidi se da je. ne o ce definisati ono .e vecito, cito ono sto .e e kao š unce es~c. olUešno je ne samo dodavati o ležje CI]e ukidanje ne bi spreciJ.o Sunce da postoji, kad se kaže, na primer, koie se okrece oko zemije ili 1w}e SP !;lk-riva :o.o~1J(jP1' ;'7. ovog 'Qi sledi-
lo~ kad...bi. ne bi više bil:S ~~
~:;:-;~ 1~~avilo ili si' alo ~~. pUn hpsTY\?gl"n~; ~. znaci izvesmL~1WStan~u);$lli +~1r~je.pcr.
fi:ŠDO. ;l;l:!<..n.e.kJ.uh:IWJ pnTY\~nj.ati.Atribut~ kOji hi .moWilrlti pri... ~tyar;"na.P.rimet...ako_bU.a '.,_~d9i
druga stvar~ iq te atribu~~J?~avo '.zajiWrpnjl • .QJl8.,koia c~~~jgl~!tl!9.l>ltLSlln~ei 1040b
j~ka"Qefinicija.. Medutim, ~je,b.uQ.,\U;e.tQ 'y',~y....1l9jE>rlint'~••kao što su Kleon ili Sokrat. S druge strane, zašto ni jedan od onih koji prihvataju ideje ne stvori definiciju bilo koje ideje? Ako bi pokušali: da to ucine, onda bi postala jasna istinitost ovoga što smo upravo rekli. 16.
ODNOS POJMA "JEDAN" I POJMA "STV ARK'OST"
Ocigledno je da cak i medu stvarima za koje se smatra da su supstance vecina njih postoji samo kao mogucnost. Takvi su delovi živih bica (fer ni jedan od njih ne postoji odvojeno, pa' i kad dode do odvajanja, svi oni tada postoje samo u stanju materije); kao što su takvi i zemlja, vatra i vazduh. U stvari, ni jedan od ovih elemenata ili delova nije jedinstvo. Oni su kao cisto dodavanje jednog drugom pre nego što se obrade i stvore nešto što je jedno. CoVek bi narocito 186
mogao doci u iskušenje da pretpostavi da delovi živih bica, kao i odgovarajuci delovi duše, postoje u entelehiji kao i u mogucnosti, samim tim što poseduju nacela kretanja pocev od jedne tacke koja se nalazi u zglobovima. Iz ovog razloga neka živa bica žive i pošto se iseku na delove. Pa ipak, cak i u ovom slucaju ovi delovi ce postojati samo potencijalno, pod uslovom da njihovo jedinstvo i njihova neprekidnost budu delo prirode, a ne nasilja ili nepotpunog prirodnog spajanja. U takvom slucaju to bi bilo samo sakacenje. Pošto se jedan uzima u znacenju jedne stvarnosti, pošto je sama supstanca onoga što je jedno jedna, i pošto stvarnosti cija je supstanca u brojnom smislu jedna predstavljaju brojno jedinstvo, ocigledno je da ni jedan ni stvarnost ne mogu biti supstanca stvari. U ovom pogledu s njima je isti slucaj kao s elementom uopšte i s prapocetkom uopšte. Medutim, mi pitamo koji je to prapocetak da bi došli do potpunije spoznaje stvarnosti. Medu ovim pojmovima "bice" i "jedan" zaista su više supstanca nego što su to prapocetak, elemenat i uzrok; pa ipak to još nisu supstance, jer ništa od onoga što je zajednicko stvarnostima nije supstanca. Supstanca se zaista uvek pripisuje jedino samoj sebi i subjektu kome pripada kao njegova supstanca. Staviše, ono što je jedno ne može da bude na viSe mesta u isto vreme, dok se ono što je zajednicko nalazi u isto vreme na više mesta. Prema tome, ocigledno je da ni jedan od opštih pojmova ne postoji van pojedinacnog i u odvojenom stanju. Pa ipak, pristalice ideja su u jednom smislu u pravu što idejama pripisuju odvojeno postojanje, pošto su hteli da od njih napra~ ve supstance. Medutim, u drugom smislu oni greše što kod ideje prave jedinstvo od mnoštva. Uzrok njihove zablude je u tome što nisu u stanju da objasne kakva je priroda tih supstanca, 187
i
onih koje nisu podložneuništenju i koje su van pojedinacnih i.culnih stvari. Oni takode stvaraju te ideje kao bitno istovetne sa stvarnostima podložnim uništenju (u stvari, mi ih poznajemo): covek po sebi i konj po sebi pristupacni su saznanju putem cula, a mi smo im samo dodali 1041a rec po sebi. A ipak bi zvezde, cak i kad ih ne bismo nikada videli, pri svemu tome bile, mislim, vecite supstance, razlicite od onih koje poznajemo. Iz ovoga sledi da i u OVOm slucaju, cak i ako ne znamo koje supstance koje ne saznajemo putem cula postoje, iPak je potrebno prihvatiti da i one postoje. Prema ovome što smo rekli, jasno je da ni jedan od opštih pojmova nije supstanca i da nema nikakve supstance sastavljene od supstanci. 17. POJAM GRANICNOG
Potrebno je ustanoviti prirodu supstance, drugim recima, kakva je ona vrsta stvari, ponovo se oslanjajuci na jedno drugo nacelo; možda cemopomocutoga uspeti da unekoliko osvetlimo i onu supstancu koja postoji odvojeno od onih koje se saznaju putem cula. Supstanca je prapocetak i uzrok; to treba da bude naša ishodišna tacka. A pitati se zašto, uvek znaci težiti ka saznanju zašto neki atribut pripada nekom subjektu. U stvari, ispitivati zašto je covek muzicar covek muzicar, znaci istraživati ono što smo upravo rekli, ili zašto je covek muzicar, ili istraživati nešto drugo, a ne to. Medutim, istraživati zašto je izvesna stvar ona sama, znaci ne istraživati upravo ništa. (U stvari potrebno je da cinjenica, ili postojanje stvari, bude vec poznata. na primer, da Mesec prolazi kroz pomracenje; ali cinjenica da je neko bice to što jeste, je188
1041b
dini je razlog i jedini uzrok koji se može navesti kao odgovor na svako pitanje, kao: zašto je covek covek, ili muzicar muzicar), osim ako neko ne bi rekao da je to stoga što je svaka stvarnost nedeljiva u odnosu na samu sebe. A to je opet samo potvrdivanje njenog jedinstva, kaD opšti odgovor koji se primenjuje na bilo šta. Medutim, neko bi možda mogao postaviti pitanje zašto je covek živo bice te vrste. U ovom slucaju se onda ocigledno ne ispituje zašto je covek ono što je covek. Pita se zašto izvesna stvar pripada nekoj drugoj stvari. IPak treba da je potpuno jasno da pomenuta stvar pripada subjektu; ako to nije slucaj, istra71vanje je bespredmetno. Na primer, zašto grmi? To je isto kao kad bi se reklo: zašto nastaje grmljavina u oblacima? Naime, na ovaj nacin ispituje se zašto se izvesna stvar pripisuje nekoj drugoj, kao kad se pita: zašto izvesne stvari, kao što su, na primer, opeke i kamen, cine kucu? Ocigledno je, dakle, da se ovde istražuje uzrok. (posmatran sa logickog gledišta, uzrok je suština), a suština je u izvesnim slucajevima konacni uzrok; takav je slucaj, bez sumnje, sa kucom ili sa posteljom; u drugim slucajevima, suština je prvi pokretac, jer je i on uzrok. Ali, dok se ovakav uzrok istražuje samo ako se radi o stvaranju i uništenju, drugi uzrok se traži i kad se radi o onome što postoji kao stvarnost. Predmet istraživanja najlakše izmice saznanju kad stvari o kojima se govori ne stoje u odredenom uzajamnom odnosu kao, na primer, ~ ispitujemo: šta je covek; to je stoga što nemamo posla s prostim izrazom što ne utvrdujemo zbog cega izvesni elementi sacinjavaju izvesnu ce1inu.Medutim, treba ispitivati stvari izdvajajuci jasno njihove elemente; što znaci u isto vreme ispitivati nešto ne ispitivati ništa. A pošto je potrebno da se stvar najpre postavi i da postoji, ocigledno je da se istraživanje od-
i
i
lSg
nosi na materiju: zašto materija postoji kao izvesna stvar. Tako, na primer, može se postaviti pitanje: zašto je ovo kuca? Zato što mu suština kuce pripada kao atribut. Na isti. nacin reci ce se da je ova stvar covek,ili da je ovo telo covek. Na ovaj nacin traži se uzrok materije; drugim recima, to je pojam kojim se odreduje njeno postojanje. U stvari, to je njena suština. Prema tome, jasno je da nije moguce nikakvo istraživanje ni proucavanje jednostavnih stvari; metod za istraživanje stvari ove vrste je drugaciji. Ono što je sastavljeno od necega na taj nacin da cini jednu jedinstvenu celinu slicno je, ne cistom dodavanju jednoga drugome, nego slogu. A slog ne znaci slova koja ga sacinjavaju: B A nije istovetno sa B i A, niti je telo isto što su vatra i zemlja, jer posle raspadanja elemenata celine više ne postoje, to jest telo i slog, dok slova postoje i dalje, kao i vatra i zemlja. Slog je, dakle, nešto što ne cine samo njegova slova, samoglasnik suglasnik, nego je još nešto; a telo nije samo vatra i zemlja, ili toplo i hladno, nego je još nešto drugo. Ako, dakle, smatramo da i ovo nacelo mora da bude ili elemenat, ili sastavljeno od elemenata, onda ce se ponoviti isto rasudivanje: telo ce biti sastavljeno od toga elementa sa vatrom, zemljom i još necim drugim, tako da ce se otiCi u beskonacnost. Ako je to spoj elemenata, on ce ocigledno biti sastavljen, ne od jednog elementa, nego od više njih, pošto bi inace taj jedini elemenat bio sama stvar, tako da možemo istaci istu teškocu kao za telo ili slog. Medutim, može se pomisliti da postoji neko nacelo spajanja koje, iako nije elemenat, jest uzrok da je ovo telo, a da je ono slog. Isti je slucaj i s drugim složenim telima. Naime, ovo nacelo predstavlja suštinu svake stvari; to je, u stvari, prvobitni uzrok njene stvarnosti. A pošto izvesne stvari nisu supstance.stvari, nego su sve te sup-
i
190
stance stvorene prirodom i prirodnim postojanjem, izgleda ocigledno da sama priroda predstavlja suštinu stvari; ona nije elemenat, nego je suštinski prapocetak. Elemenat je ono na što se stvar deli i što je u njoj prisutno kao materija. kao što su na primer, za slog slova A i B.
·-f
,.
,
r.
I·."'.· ..
, .~ ..
:'i.
,
trebno razmotriti i pojam tih delova, videti koji su od njih delovi supstance, a koji nisu, li da li su delovi definisane supstance takode delovi definicije. Zatim smo videli i to da ni opšte ni rod nisu supstanee. Sto se tice ideja i matematickih pojmova, njihovo znacenje protumacicemo docnije. Naime, izvesni filozofi smatraju da Su to supstance razlicite od onih koje saznajemo putem cula. Predimo sada na supstanee o kojima se svi
KNJIGA VII 1.
o 1042a
slažu. To su' ~~,.ko~_~ajemo...pu~~. cul.a~ye supstance d~YŠl.Y~l!itii.i_ ..~.' IP~ " ~n.1L... Medu~l,~at,j.~ š~a.!Ji9 porQd~ t!Ll1 i~g:r!l s ..." .mateniQ.. SJ.Jlr~ Pod materHom ja smatram ODO što je takvo kao~.mC?:'"
PRIRODI SUPSTANCE
Iz onoga što smo rekli potrebno je da izvedemo zakljucke i da, povezujuci ih u jednu celinu, odredimo njihov konacni smisao. Rekli smo da su ~et na~pg W?it~Y~iayqQ~Ull;'~~e--. <:ij.•.~l~m~pti sup§~. U odnosu na supstanee, o prirodi jednih postignuta je saglasnost sviju filozofa, dok su o drugima, naprotiv, otvoreno prihvacena samo neka posebna tumacenja. One o kojima. se svi slažu su ;prirodne ,supstance,kao Y~:fi~;-.i~@ja, voda i .dBig~c:ptQ.sta·tela; zatim, delovi živol;?ilike iriiiJiOVi'"'cIeloVi,životinje ti.nj~ j konacno Svemir i delovi svemira. Što se tice sup~ci koje su pribvatili SaI:llO, . neki filozofi 1:0su ideje i matematicki pojmovi. Ali, rasu4i,Y!iIljem se moŽe utvrditi postojanje ~
~~:W-ain=r~~~~cI~t~~an1~~~
reaena stvarnost, Qd.vDjht..ww>.jQg,iš19!n.razli ... kovaniem. U trecem smis!Y.-toje teIO:šSStaY7. 1" k' .• edino P..... Qd ~•...'_e~ __ ~~J-~ ..1,,,OPtlk.•il~:..9.ut~..] !ozno ... ~s1;y~a.pj\l."t.utIWeNu.A J :k()j~.~toji u potpUpo.0.9V;oj~n.91!l~tani!!:JJ_sty~ ..l!J:E}~~Upstanc~_!L~.§~lqJl~!ll() su'
i
~_supstan91l_!t_~o što su ~štit1a stya:t'U~ihoy ~t •.t?iiig~r~sl1mvan]e aovodi, pak, o zakljucka da ie rOdvišEr'š1ipstanca neg9 ~,~~ J)~§t~g~..ie .više !;l\Pl*~~\l'~ t.~J()no~tQ nego što je topojedinacno.;.na opšte na. rQQ, n~gQyeZYiu se ideje, pošto se one na osnovu IStog rasudivanja smatraju supstancama. Pošto je suština stvari niihova supstanca,. a definicija iskazIvanje Koje1žra~ava su!ti:fiu,'1nOralt smo OOfediti priTodu definicije i atrlJbuta po sebi. A buduci da definicja predstavlja jedan pojam, dok pojam ima svoje delove, bilo je po-
i~
jedne to n~!;l1cak .. i mateAli odv~e. ocig edno dok je dadruste je supstanca u
~a, pošto p:..~ma, pto~~ fl1QJ~J)r -<>4~I!!?~L .....WP1:QtnQm.~lQll,.,D~~Q .~et ..p~~ II)ep.l;!. Na što primer, y, pl'OlI?-e~ 1><> mesm ~toii WlO .ie-sa.da.ovde.-a.u:;;!9nLce. biti ~. _ d!}1gQ;I;Jlm~t~.U promenama.rastenjem postoji ono što sada ima izvesnu velicinu, a posle ce biti
i
:kYa,reJ:lj~Najza~! postoji, manje vece. U promenama Ono štoilije·$lda.Jclr~Y()". a.,~!}!l1,}?!?leSl!2; 1042bisto takoje uSl'Irl!:l. promenama po ~estii~l l?~t9J.L ono..što. ~Qren()t.-.i,EQS~ •.J!!'O~JiJh ono što je u trenutku un-menja predlnet odreden oblikom i u trenutku stvaranja predmet lišen oblika. Amenjanje po supstanci sadrži i druge promene. Naprotiv, menjanje po supstanci nije s~ano u drugim promenama, bilo u ]ednoj,--o_~ " 1~ ,-
192
•
--.
••.. --
""--
--- __
••..•• .-'--
•• _._
••••
__
.
·' ••.•.•
c_·_,·
.••• ···_·,
.•
__
voga jasno proizlazi da ce i stvarnost
bilo u dve. POŠtO.ako izVP.~A-mM"J.!Il3.1okalnu materiiu. nije potrebno da ima mateiijukao-' ~or stvar~li i!JlliStenia-: --''-.'' . ,,,, .....
i
~=d~~~j~~j§~~1kf~~ ~:r:~~ti =d~~~~~\T~u~;lt~_~
2.
SUPSTANCA~9_.MA:I'~~~~ I~Y~~~T ..
~eslm,~:'zaneke'stvatinldio-v""a""swar;---nost definisace se svima ovim razlikama
OBLIK
°
!.:r,~e,
i kao
q~!i.l?rapOceci
~Dr kaO~~ciiOšf,~ifflmie'
i
mafenie. taje nam daona kažemo sama ~postoji le
.o_,~!.y~~
dožiV:Iit9emo~teIn. c~~~1r~o. ~je. IzgI da Demokrit.zalSta nnsll 4eda medu stvarima postoje samo tri razlike. POšto
j~~-rJ~
t~~o, kao §Yb~e~~tEtrj~, •. ~J..~tvan..se .t-~Il1ruJu 'nOS~~ 0....m..~!:!!I.A.e;f1,. a .•~g:I~~,bD:o po menjanJu, a to je njihov ~@
I,
a~lrU: a to Je llJi-" hov utim, Tako ocigledna da gQ§to~ TJl17.1fkt> je za jeiedne stvari. ~oltan gphooj1\.QMe
tO je~hov
Jffiložaj, bilo
Dql
,~rj'J sasta~ .oje pro.isti
oiie
kao štomed-ovisu u Nih2Y.e_maierije, iz mešavine, na primer kao što je, na prina; za !JT1J~ stvari 'to~~ mer;- §JlOP. Za izvesne je to lepak, kao kod knjige. Kod drugih ulaze klinci, kaa kod sanduka; kod nekih stvari dolazi u .obzir više ovakvih elemenata; kod izvesnih stvari postoji r~z]jk~U...PQ~':l.:.,J.1.~,P.E.m.~r.P.:r~g",i.gr~a ,iznad \7r8:ta (ove se SfVari ražldkuju pošto su postavljene na izvestan nacin). Za neke stvari to je x:~vre-
m~!\R;~ak~.i_~~ll"Jne:;tW.~i.>jlt
i
i
.~1,lJl1J.im...2§Ql>.~I?-_~~; .mekoc~.~tiIl~ 1 razredenost, suvoca ..t~d~yih.-cul,rii~.sy6]stava, aruge po svima -OVirii SV~tY.tnta, i jedne uop·§teštQ.~ rmaju"šuV1še, a druge premalo. Iz o194
,bica)i_n.~ prUn..~,,kad se radi ..inul.iu kao p:rapocetak Više' ili
r:\~l~~~Js~:~~ ~e ~:ed~~
6S~-
lj
--'ujedn.o,
~nt~a~~m:r=~~~~~ ~~~~~~~:~r" -
Kakva je razlika izmedu apsolutnog i ne-aptome je bilo-govora ul rasolutnog stvaranja? spravi ,,0 fizici". Pošto posto'i~Q§..L~POgl~!!..~!l~c;~.~~m..!!ri!P..!_ a2...~~ata
svake stva-
1043a
prekomernosti i nedovoljnasti. Isto tako, ako izvesna stvar d.obija svoju stvarnost od nekog oblika, ili od glatkog i rapavog, sve ove razlike moci ce se svesti na pravu i na krivu liniju. Najzad, za neke 5iruge stvari njihoya.stvarnost saStoiaee:,se.~u..tOiiie~fC)·Sli·rzmešane;-- a- 'rijmova:" ne-styarn~ posU)ji ..u.siipI'Qtn9J ~illleni~i. -~'lz ovog izlaganja ocigledn.o proizlazi'da,.R2::" što je, supstanca uzrok koji cini da je stvar 0Il9 šfo-~'e~e,"ii~oViij{~~mtlitlla' treoa]r~itr'i#to1f
:~;~:n: ~JJt~~~v~'~k~1:J~~at~~d~~~
~r(~iI~i,Q.!.lje ~8: ~oyili š!Y~~()s.t~.~ošt(),
~~~~~eniffi~~r:~=:asa
ono što potvrduje materija samo dejstvo, i u ovim drugim definicijama to ce biti .ona što najviše lici na dejstvo. Na primer, ak.o treba definisati prag, mi cem.o reci da je to komad drveta ili kamena k.oji ima izvestan raspored; kuca, to su opeke ili grede rasporedene na izvestan nacin (osim ako se ovome ponekad doda i kanac-
ni uzrok). Akosmrznu se,h~t~"al.,. ~li1f~!i •.J~_r:~~L ~,~ __ da je ta voda zgttSl1~!.a.. !),a,J.z1lest.;m
w
1~
~cinl sklad ce biti izvesna mešavina visokog 1niskog zvuka, i tako redom. Na osnovu svega ovoga jasno je da je de1anje razlicito pr~IWLL.aznimm~t:~rUama~c pa le prema---wme--razlicitaidefiIJ.icij~; to je 'cas jedinjenje; 'cašv'meŠavIna:-C8s~najzad~ neki drugi od pokazanih nacina. Zbog toga, .k~.~Q,~X}iš~, kuca se može detixJisa.~da ic;!oQ. kamena, weJre . Q k~sL4.~~~ !'d~eta;.tada .~~~. J~p. ~VP, to jj:lSlfprJJ.a. S drUge strane, namera-
i
vau dadobara se onailidefiniše ka~~ ljuam nešto ~Qove
zaštitu' .. eza znaci-go--
m~~
s~Tan.ielJ.,l:k:._
Najzad,' VO~()ku.ciJl {i.p:i,l'ijj 11 istIlI ~~2J~_Qg.i,dl11g
li~~k9.Q.tl:~ci .ate~~tjDl! QYil:t ESlIi. Izgl7 d.a., ~_
•• od
hi+....~_ ""'1"'.••••~•.•i-l•.•••"" •• u: ~ ....1 ~>
rie~ ...
••
u OVUvrstu spadaju i one definicije o e je prihvatio Arhitas a koje se odnose na skup materije i oblika. Na primer: šta je zatišje? To je mirovanje vazdušnemase. Vazduh je materija, a mirovanje stvarnost i supstanca. Sta~vanje? TO.ie_ravnina morske IJQVr-
šme._:[email protected]~ao
materiia.
~\~m-!uLPQvršiln~.je..stvarnost.ioblik.
gg§.tJ.1pna....cn1i1lJ8 j, k9ko- OD@. .' kako je.~9!l ,.. ~;~ona prem..a....on.ob: o..m... e..•.š...to sm.oreklI.". jasno se za.~paža cas..k.ao..~a,_cas-klV' ...!.~. 'Q: trecem smislu,!~Lie,~~p j~n<>8,'"
l~gQg~_
3.
SUPSTANCA U ENTELEHIJI I NJEN ODNOS -~ -.. - -PREMA BROJU
I
Treba da znamo da je u izvesnim slucaijevima teško videti da Ii imenica izražava sastavljenu supstancu, nrstvarnOSt loDIik.'Na pJ.ker,·· može se Upitat1da!i_~:':"az~KUca~~~Skup ___
196
•.••.~h_.
_
..
-o'
197
r
.~
( \'
I
I
"
.......
..
•.•. 1.
:~: '.'J
l044a
ako mu se oduzme ili doda jedan od de10vakoji ga sacinjavaj~l tO. Aidev,iše~s!i,n.:~'~-l!broj, :rnakako malo bilo pove<'.anjeili smanJenJe,ta.lro iti.d.efinicj.jani suština ne ostaju iste ako iiiiSe odUZIneili ..dodan~ki elerq~nat. S dfUge~~(iane:-' -treba"aa. il kod bfoia po.stC?i.i .ono što &a cini jednim, dok oni koji ga sastavljaju od Jedmrca nisu u stanju da kažu u cemu je broj jedan, ako jedan. J;l,mji!ti~."p~jed~; zaistajJ!~~~~J.l~(~lj~ ~to jedod!:y~~ ..~i .ondatreba da s~kaze sta sacinjava jedj.n,stvo:mnoštya.Po 'fom istom. shvatan.ju, i definicija je jedna, ali neki filozoft ne mogu da objasne šta je cini jednom, a to je prirodna posledica, pošto je u oba slucaja uzrok isti. Supstanca je jedna u smislu kako smo to pokazali, a ne, kako neki kažu, na nacin na koji je jedna jedinica ili tacka jedno; u stvari, svaka supsUmcaj~..!!~ .. enteleh~i~,j~n~,,?
i
4.
POJAM UZROKA: MATERIJALNI, FORMALNI, POKRETACKI, KONACNI UZROK
U pogledu mat.Wj,lllltu;!, sl1PMM,~..~~.~~eb~.izgubiti iz vida da, cak i ako sve stvari poticu od . lStog prvog~uzroka ili imaju iste elemente kao prve uzroke, i ako ista materija služi kao ishodišna tacka njihovog spajanja, 's,yakastvarnost ima ina,ltneku blisku materi';n ~';a m.uJ·e'šVO]':
sty~
Na'
Primer7'blfška~:rija'SliUpaJe
slatko gorko'llrneštO'oh1g6; ve=' ...•. -,- ili,'in~ni)",~zuci .'- ."<~'._'.",_ ...198
199
rovatno je da ~razne
s'ypstan~.mm~y,Qd. .iste
~.. ' ~()1?iiQl:Lm~~.· ,. MedU~ -kad više ma=a pro.iZlaze ~ednog. istofZuz j ..ma-re;:dJi\ predstavlja materiju drmt~Lstvati., Tako, n8;..miml:l!+..§!tuI) ~tJje qg .~g. ..~ li! od sl~~~Li~:r, mamo..llQl~~ OQ aJat1rl\g; ono takocfe potice od žuci, razlaganjem žuci na njenu prvu materiju. U stvari, jedna stv~ ~ta,jeod d~~e n~ d_~~!Ulcina:~ m?že da bude ili.2,:~m .. vracanlem d1"U~estvan. na IlaEre<;rovan]a,
lli
Jra· iijeii.'e·.~e.lem~~ ~ dru~eiPlii s~.mo.gl,l.' ._~~.~~,.r.e. __ ~~T.J~J~_ilite:: 1J'lafi>~F" r _,: i!~~~ari, usled razlike pokretackog uzroka. Taxo, na primer, od drveta može da ~ ..~ypri sanduk ili posteJ~.-Medutim, SliL~lp,c.ajeva·1taajematerija ii~_}~""t1'aciia. za. druge' šfv~n:"'r'~["""-er teste~ ne'. da proizide'6d drveta, pošto to nije u moaJlOkretackog uzroka, on n!ikada nece' napraViti testeru);>ocinjuci
1044b
~e
~_
•.. ~~.~.,.
i
200
....
_,...._
.. _~."",,,.,.
__
"_'''.''~
..
,_,_""'_'_""'_'.
""'-
_
-.."..a,.&.&..LIr;
'"
treba upoznati. Sto se tice prirodnih ali vecitih supstanci, ·tU se postupa ~D.a..aJj1g['n~:AlOžda" ti 'sfvarI 'rieKEnXt"tijili-nemaju materije;'m-liar " ~t~prT~~911,~ njihova ma~~rJj!tJEj~ samo sposo'6nost za men]afije mesta. U stvariMa. koje, UO suprirodrie, nisu supstance,rie= ma ni IIll;l~je; supstanca je'njihov suDjekt: 'rako, na primer: kojije uzrokPOmracenj~ kakva je njeg9va materija? Neilla, je; po6foji"siUn0~.~~~).{a() .predmet k~ii ono. pOgada.: Koji ..je
i
i
UIJ.ištavajuci uzrok svetla1 Zexnlja. l?~Ig~tE!~Jg Sto se tice konacnog ~o.ka" njega, bez sumnje, nexna.~Formalni uzrok je pojam pomracenja, ali to je nejasan pojam ako mu se ne prikljuci pojam pokretackog uzroka. Sta je, dakle, pomracenje? To je lišenje od svet1a. Ali, ako se doda: to lišenje potice otuda što se Zemlja našla izmedu Sunca i Meseca, onda je to definicija koja ukljucuje uzrok. Drugi primer. Nije jasno koji je u snu bliski predmetni subjekt. Da li je to živo bice? Da, ali PO cemu je to i šta je prvo u tome? To je srce ili neki drugi deo. Zatim, koji je pokretacki uzrok? A onda kakva je priroda te promene bliskog subjekta, a ne citavo~ živog bica? Da li ce se reci da je to neka vrsta nepokretnosti? Da, ali kojom je pro.menom bliskog subjekta ona izazvana? 5.
ODNOS MATERIJE
I.SVPRQT.N()§..TI ..
Pošto ima stvari koie pnm-.lljP ; ~e ne ~_ §Wie...hez-stv::mmj~ i nnišb'ni~ kao što su, na - primer, .ta..~k~ako se može reci da one postoje, i likovi i oblici uopšte (jer ono što postaje nije belo, nego je drvo ono što postaje belo ako sve što postaje proizlazi iz necega i postaje nešto), ~.slPrli
s~u
n~
j~,_iz
!::vp !::l1prntnn.c::ti
ne...m9gt,Ldl:Ln~::.
drufZe.nego,beo-·oovek. .:J:Ul,_Pl"i~ 201
' Bt:1)3l'otft6Smna. Na primer, ako j~,_ tela 1?Oj:~cijalno zdravo i ako jeJwkst.S\1Prot .. n~~.t~J:'~Ylia.L-gali je tela ~~.AcijÐ lnq bolesno •... i 7.rll'a~rn? voda isto onako kao š:o ij~vinQ? potenciialno si:J"li.", Ne možeda lili seje od. voriti da postoji jedna ista materija cija je jedna od suprotnosti pozitivno stanje i oblik, a cije je drugo stanje lišenost oblika i uništenje protivno prirodi? Još jedna teškoca je u tome da se sazna zašto vino niip- ni matPriia sircP-tani DOtencijglno sirce, a ipak sil'CP-proizlazi on vin~;.iza~
i bela
I
što živo stvoren: nije.Qva 'POtencijalni D.ltl~? Ja odgovaram odr no. uniRtenja su ~ 1045a&Jy:nn ~terija živog bica je ta koi!!~_~.Y.Q~ uništenJem notpn<:ijal1?Qali materija mrtvaca, a voda je materija sirceta. :Mrtvaci sircp~taju ~~bic~.onalto ka9štonOC-.pC):"~~i.ELo.d'rl.l;l:na. l2...svima sb.1.cajP-vima.u.koiitna._ p.0st.oj!._QYakvo ~jamno menjanie tl''''ba...da..5ebica vrate svoini mat",Mji;.na primer, da.hL mrtVac post,aQ..žiy.o..bic.e,.on !l!QI:'a.najp:r~ .d. a p?:~.Q...Q~~krnz stanje materije tek onda po-:. staje. žiY'Qbice; a potrebno je da se sirce pretvori u vodu da bi zatim. postalo vino,
i
6. JEDINSTVO KAn STl.STgc'.~_ DEFINICIJE-
Vra~ ~.~a. teš~ocu koi,!. ~mo ista.kli;.P<>vodom def1nlt!lJA1 hT'QJPva·~Jl]'" 11'71'Y\'\[ "J,hnyog jl>timm:va?U stvari, za ~veono što imAvi.l;e J,ielova a cija uku,pnost niip ~isto rlnr1A~tJllni'" jl>ti-. 202
nog dm~m,
nego mu je ('{'lipa nešto drugo,...a.
ll~skllpljflllje uzrok jedin~ Naime, d91ova,.~toji cak i Ut 'ma o~edan n nal>eJojPl1mstVD je cas dodir" ~JlSls:a.c:;hlUlj~ni'" rl",lnv~ ili neko drugo odredivanje ove vrste. Medutim. defini':" etja je govQ1',ne po jednostavnom sledu kao Ilijada, nego po suštinskom jedinstvll ~UQgprPrl~. $J5b_J!~~ •.~inLCov",ka_jpnnim i 'T.a~to.je on jenan, a ne više njih; na primer živo bice i dvonožac, narocito ako su živo bice i dvonožac, kako to tvrde izvesni filozofi,- živo bice po sebi i dvonožac po sebi? Zašto, u stvari, upravo to ne bi cinilo coveka, pošto ljudi tada postoje ucestvovanjem, ne u coveku po sebi ni u jednoj jedinoj ideji, nego u jedinstvu dvoga, živo~ bica i dvonožca? Uopšte uzev, u protivnom slucaju covek ne bi bio jedan nego mnogostruk, to jest živo bice i dvonožac, Ocigledno je da, držeci se uobicajenih .defit:. .nicij.a ii ucenja ovih filozofa, nije moguce objasniti i reši.ti ovu teškocu, Ali ako POiStoji,kao što mi tvrdimo, s jedne strane. materija i obLik. a,s druge strane. pOtencijalna stvarnost. zatim ~zitiunA !rlvarnost. onda 7-.::1ista iz~eda da postav:ljeno pitanje ne pT("n!':t~vljavi~", n",lm t-. §Jwc.u. Teškoca bi bila potpuno ista kao kad bi definicija odece bio bronzan!i valjak. Rec "odeca" bila bi znak definicije, pa je prema tome postavljeno pitanje sledece: kJOjije uzrok jedinstva stvarnosti valjka i bronze? Teškoca je otklonjena, jer jedno je materija, a drugo oblik. Koji je, dakle, uzrok koli cini da stvarnost J)r~ iz mogqcnosti u pozitivno POstoianje, " ako n~.JJ.c.~ki u sluC8.·u stvarnosti podlo~~ Jer nema drugog·-uzroka potenei~alna lopta postane lopta u koji lIU.P:'!QjanjU? ~ _' suštme jedne i . U odnosu na .... o u saznajemo int 1 to ko'u doživl'u emo . Medutim, u definiciji se uvek nalazi. na jednoj stra~_. 203
r~l' ni T1"ll'lte..tja7 a BQ d'rngnj .,i"m",.,..,mlt~ Takav je,M... primer, ravan lik za krug. Sto se tice stvari koje nemaju materiiu. bilo da pripadaju intelektu, bilo cu1ima, svaka od njih i~ I).gposrednojJp..ID..Q l045b [email protected]._kao~ je nnn bitno za~Yam9St, !>JlQ_ .~@'.su!)stanca, kakvoca, ili ~Qlicina. Z-bog ~S:I 11 ~mi~lJe ny;h vrirl:;;; ne uIs:lze ni
"
~!~.
~arnost j~i'1;..mihova suš~: ~~i~i.nst~?:lSto onakonin~posredno j hitnn n ~P t~ ~. Ni za jednu od ovih vrsta nema, dakle, stranog uzroka koji cini njihovo jedinstvo i njihovu stvarnost, pošto je svaka od njih neposredna stvarnost i jedinstvo, a ne ukoliko ucestvuje u stvarnosti i u jednom kao u svome rodu, ni po tome što stvarnost jedan molru da ~toje ~_ vojeno od svake od OV1h vrsta. Upravo zbog ove teškoce, koja se tice jedinstva, jedni filozofi govore o ucestvovanju; medutim, oni sami su zbunjeni kad treba da pokažu koji je uzrok ucestvovanja ili u cemu se ono sastoji. za neke druge jedinstvo sacinjava zajednica, u smislu u kome Likofron kaže da je nauka zajednica znanja i duše. Najzad, za neke život je sjedinjenje ili veza duše i tela. Medutim, u ,svima slucajevima pojavljuje se isto shvatanje. U stvari, cinjenica da je covek u dobrom zdravlju takode ce biti sjedinjenje ili veza ili zajednica duše i zdravlja. Cinjenica da je bronza trougao, bice sjedinjenje bronze i trougla, a ln!njenica da je izvesna stvar bela, sjedinjenje površine i:belog. Uzrok svih ovih zabluda je taj što se tražio uzrok koji bi ujedinio mogucnost i entelehiju, kao i to da se vidi koja je njihova razliika. U stvari, kao što je vec receno, konacna materija i oblik su jedna ista stvar, i to, s jedne strane, kao mogucnost i, s druge strane. kao stvarnost. Prema tome, pitati kako se oni ujedinjuju isto je što i istraživati koji je uzrok jedinstva, zašto je jedno ono što je jedno. U stvari, svaka stvar je jedna, i ono što je
i
i
i
204
lu:,
takvo kao mogucnost i ono što je takvo kao stvarnost samo su jedna ista stvar. Iz ovoga sledi da nema nikakvog drugog uzroka jedinstva osim dejstva pokretaca koji vrši prelaženje s mogucnosti na stvarnost. Sto se tice stvari koje nemaju materiju, one uopšte sve predstavljaju u suštini jedinstvenu celinu.
~JICXA
"III
1. POJAM AKTIVNE I PASIVNE MOGUCNOSTI
Raspravljali smo o stvarnosti na koju se odnose sve ostale kategorije onoga što postoji. Drugim recima, raspravljali smo o supstanci Naime, sve ostale kategorije nazivaju se stvamostima prema njihovom odnosu s pojmom supstanee: kao kolicina, kakvoca i ostali pojmovi koji se tako izražavaju. Jer, svi ce sadržavati pojam supstanee, kao što smo to pokazali u prethodnim poglavljima. A pošto se stvarnošcu naziva, s jedne strane, supstanca, kakvoca ili kolicina i, s druge strane, ono što je stvarnost kao moguco monost, entelehija ili delo, raspravljacemo gucnosti i entelehiji. Razmotrimo naj pre mogucnost u njenom najosnovnijem znacenju, iako je ona bez koristi za ono što sada želimo da utvrdimo. U stvari, mogucnost delanje izlaze iz okvira u kojima se uzima u obzir samo kretanje. Ali govoreci o njoj, objasn.iJcemou našim raspravljanjima o delanju i ostale vrste mogucnosti. Utvrdili smo na drugom mestu da se mogucnost i moc uzimaju u više znacenja. od ovih mogucnosti mogu se ostaviti po strani one koje se tako nazivaju jedino zbog proste jednoime:nosti. Neke od njih, u stvari, nose ime mogucnosti zbog ciste slicnosti kao, na primer u geometriji, gde
i
1046a
206
i
kažemo da je izvesna stvar, ili nije, stepen. neke druge, na osnovu postojanja ili nepostojanja izvesno~ medusobnog odnosa. Ali sve mogucnosti koje se odnose na isti pojam sacinjavaju nacela izvesne vrste i nazivaju se mogucnostima u odnosu na neku prvu i jedinu mogucnost, koja se pojavljuje kao nacelo menjanja u drugu stvarnost ili u istu stvarnost uzetu kao drugu. U stvari, prva vrsta izvedene mogucnosti je pasivna mogucnost, to jest nacelo menjanja u pasivnof s"tYamosti koju je ono u stanju da trpi dejstvom druge stvarnosti ili samesebe .uzete kao druge stVarnosti. A druga vrsta je~811je ~~tv~~ti koja ne može da se izmeni sIIlisl1J.goreg ni da bllae~ UriIšterio-oo~strane~-druge stvaI"]J.ostiili same sebe uzetlL US!!li~l11druge stvam05ti pod dejstvom nacela menjanja. U sve ove definicije UlaZi pojam prve mogucnosti. Ove mogucnosti, ovako nazvane, još se mogu podeliti na ili jednostavno aktivne ili jednostavno pasivne, i na mogucnosti da cine ili da trpe dobro, tako da su cak i u pojmovima ovih drugih mogucnosti sadržani na izvestan nacin pojmovi ranijih mogucnosti. Ocigledno je, dakle, da su aktivna i pasivna mogucnost u jednom smislu jedna jedina mogucnost (jer jedna stvarnost pooeduje moc ili stoga što ono samo sadrži. mogucnost da se izmeni, ili stoga što neka druga stvarnost može da se izmeni pod njegovim dejstvom), dok su, u drugom smislu, razlicite. Jedna postoji zaista u stvarnosti na koju se vrši spoljni uticaj. Stvarnost se menja zato što sadrži izvesno nacelo i zato što je i materija nacelo; ovo usled jedne sile koja deluje, a ono usled druge. Masno je, na primer, sagor1ji'Vo, a ono što je na izvestan nacin savitljivo može se saviti, a tako isto se dogada i sa ostalim stvarima. Druga mogucnost je u aktivnoj sili; takve su toplota i veština gradenja, od kojih se jedna nalazi u telu koje može
u
207
, ;'
da greje, a druga u coveku koji može da gradi. Zbog toga, ukoliko je stvarnost organska jedinica, ona ne može da pretrpi nikakvu promenu koja dolazi od nje same, jer je ona ravna samoj sebi, a ne nekom drugom. Nemogucnost i ono što je nemoguce predstavlja 1išenje koje je suprotno mogucnosti kao što smo je definisal:i, tako da za istu stvar i po istom odnosu svakoj mogucnosti odgovara odnosna nemogucnost. Medutim, lišenje se uzima u više znacenja. Ono, naime, oznacava pIlo što nema izvesnu osobinu, kao i ono što bi prirodno trebalo da je ima ali je :nema, bilo uopšte, bilo u vreme kad bi je ta stvar trebalo prirodno da ima. A u ovom poslednjem slucaju lišenje se dešava ili na izvestan odreden nacin, na p1'Iimer, kad se nema potpuno, ili kad se nema nimalo. Najzad, kad su stvarnosti nasilno sprecene da imaju ono što inl je prirodno, mi kažemo da te stvarnosti: trpe lišenja. 2.
RACIONALNE I IRACIONALNE
MOGUCNOSTI
Pošto se neka od nacela ove vrste nalaze u stvarnostima koje nemaju dušu, a druga u živim stvarnostima, to jest u duši, u onome delu duše koji ima razum, ocigledno je da ce jedne mo1046b gucnosti biti iraciona1ne, a druge racionalne. Stoga su sve umetnosti kao i sve pesnicke nauke mogucnosti, pošto su to nacela promene u drugoj stvarnosti, ili u samom umetniku uzetom u smislu druge stvarnosti. Sve racionalne mogucnosti takode su mogucnosti suprotnosti, ali svaka iraciona1na mogucnost je mogucnost samo jednog dejstva, kao što je, na primer, toplota jedino mogucnost zagrevanja, dok je medicina u isto vreme mogucnost bolesti i zdravlja. Uzrok ovome je taj što nauka predstavlja pojam stvari 208
;
i što isti pojam objašnjava stvar i lišenje stvari, iako ne na isti nacin. U jednom smislu to je.)1 isto vreme predmet i njegovo lišenje, ali u drugom smislu to je više pozitivni predmet. Ovakve nauke nužno su, dakle, nauke u suprotnostima, ali njihov predmet je jedna od suprotnosti na osnovu njene suštine, dok druga to nije na osnovu njene suštine. One su razlog jedne suprotnosti na osnovu njene prirode, a druge kao po nekoj slucajnosti. One, u stvari, prikazuju suprotnost poricanjem i ukidanjem, jer je prvo lišenje stvari njena suprotnost, ato prvo lišenje je ukidanje nekog drugog izraza. Medutim, pošto se suprotnosti ne stvaraju unutar iste stvarnosti, onda je nauka mogucnost zbog toga što sadrži pojam stvari što duša sadrži nacelo kretanja, što zdravo stvara samo zdravlje, što može da zagreje samo toplotu, što može da rashladi samo hladnocu, dok onaj koji zna stvara dve suprotnostL Pojam stvari zaista je pojam jednog i drugog, ali ne na isti nacin, a on se nalazi u duši koja nosi u sebi nacelo kretanja, tako da ce duša od istog nacela proizvesti dva suprotna, jer ce i jedno drugo povezati za isti pojam. Stvarnosti koje imaju racionalnu mogucnost proizvode, dakle, svoja dejstva na nacin suprotan onome na koji to ciJne stvarnosti koje imaju iracionaInu mogucnost, pošto su dejstva stvarnosti koje imaju racionalnu mogucnost sadržana u istom nacelu, to jest u pojmu stvari. Takode je ocigledno da je aktivna ili pasivna mogucnost jednostavno ukljucena"" aktivnoj ili pasivnoj mogucnosti dobra, ali obrnuto nije uvek slucaj. Nužno je da onaj koji ra~i dobro to i radi, dok onaj koji samo radi mora da radi i dobro.
i
i
.J..... "
1047b
to bude i A. Ali pretpostavllo se da je A moguce; onda je upravo to i B. Ako je, dakle, A moguce, B ce to biti takode ako izmedu A i B postoji takav odnos da, ako postoji A, nužno postoji i B. Ako, dakle, pošto su A B u takvom odnosu, B nije moguce, a A je moguce, A i B nece biti u onakvom medusobnom odnosu kakav je postavljen. A ako je, pošt.o je A moguce, B nužno moguce u slucaju da A postoji, nužno je da postoji i B. U stvari, reci da je B nužno moguce ako je moguce A znaci da, kada A postoji u vreme i na nacin za koji se pretpostavilo da je u stanju da postoji, tada nužno postoji i B, i to isto onako kao i A.
postoje kao delovanje, one bi postojale kad bi bile u dejstvu. Medu stvarima koje ne postoje ima izvesnih koje postoje kao mogucnost a da to nisu uistinu, pošto nisu u entelehiji.
i
4.
ODNOS MOGUCEG I NEMOGUCEG
Ako je tacno da je nešto moguce, kao što smo to rekli, onoliko koliko je ostvarIjivo, jasno je da se ne može reci kao istina da je izvesna stvar moguca, ali da nece biti. Na taj nacin došlo bi se do toga da se ospori sam pojam nemogucnosti. Navodim kao primer ovo. Moglo bi se reci da je moguce da je odnos dijagonale prema strani kvadrata merljiv, ali da se nece meriti, ne razmišljajuci o prirodi nemoguceg, pošto ništa ne sprecava da postoji izvesna stvar sposobna da postoji ili da postane, niti da ce postojati. Medutim, - pošto to nužno proizlazi iz našeg razmatranja - ako pretpostavitno sadašnje ili prošlo postojanje izvesne stvari koja ne postoji, ali je moguca, iz toga nece proisteci nikakva nemogucnost; a u ovom slucaju ipak ce se doci do nemogucnosti, jer je nemoguce meriti dijagonalu. Prema tome, ne postoji istovetnost izmedu netacnog i nemoguceg. Netacno je da ti sada stojiš, ali nije nemoguce. U isto vreme takode je ocigledno da, ako postojanje A nužno povlaci postojanje B, POŠtOje A mo~ce, B je nužno moguce, jer ako postojanje B nije nužno moguce, ništa ne s?recava da njegovo postojanje bude moguce. Neka, dakle, A bude moguce; prema tome, kada je postojanje A moguce, ako se pretpostavi postojanje A, iz toga ne proistice nikakva nemogucnost. B tada nužno postoji. Medutim, pretpostavilo se da je to nemoguce. Neka, onda, to bude nemoguce. Ako je nužno da je B nemoguce, tada je nužno da 212
5. POJAM SPOSOBNOSTI
1048a
od svih sposobnosti, jedne su urodene, kao cula; druge dolaze usled navike, kao veština sviranja na fruU; neke se sticu ucenjem, kao što su umetnicke sposobnosti; zbog toga je potrebno da se otpocne ranije vežbanje za stican~e sposobnosti koje proisticu iz navike i rasudivanja, dok sposobnosti druge vrste, koje ukljucuju pasivnost, ne zahtevaju vežbanje. A pošto je moguce ono što se postiže u izvesnom trenutku i na izvestan nacin; sa svima drugim obeležjima koja se nužno dodaju u definiciji. Pošto se izvesne stvarnosti mogu kretati racionalno i pošto su njihove sposobnosti racionalne, dok su druge stvarnosti iracionalne i njihove sposobnosti su iracionalne; pošto se prve od ovih sposobnosti nužno nalaze u životu stvarnosti, a druge podjednako u živoj ili neživoj stvatl1osti. Pod ovakvim uslovima, kad se susretnu sila koja dejsobnosti o kojoj je rec, nužno je da' stvuje, i astvarkoja da druga trpi, trpi, nan.a.an"ii!ts dok za prv stvuje
t1
a ob
".',~
ta nužnost ne postoji. U stvari, pošto svaka iraciona1na sposobnost ne proizvodi više od jednog jedinog dejstva, dok svaka racionalna sposobnost proizvodi suprotnosti, iz ovoga bi sledilo da bi racionalne sposobnosti istodobno proizvodile suprotnosti, a to je nemoguce. Potrebno je, dakle, 'daltu bude neki drugi odlucll!Ju~ elemenat, hocu da kažem, želja ili racionalan izbor. Ma kakva bila ona od dveju stvari kpju dejstvujuca sila odlucno želi, ona ce to izvršiti cim se nade u prisustvu i blizini predmeta koji je trpi, na nacin svojstven sposobnosti o kojoj je rec. Prema tome, nužno je da svaka stva:rnost obdarena racionalnom sposobnošcu, cim zaželi ono za što ima sposobnosti i prema nacinu kako je ima. to i ostvari. A ono ima isposobnost o kojoj je rec kad je prisutan predmet njegove delatnosti, uz izvestan nacin postojanja; ako ga nema, nece moci to ostvariti. Pored toga, potrebno je da nikakva spoljna smetnja ne sprecava dejstvo sposobnosti. Stvarnost zaista poseduje sposobnost kao moc delanja, i to ne u potpunosti, nego podvrgnutu izvesnim uslovima medu kojima ce se podrazumevati odsustvo spoljnih smetnji. Naime, iskljucenje tih smetnji proizlazi iz izvesnih obeležja naše definicije. Zbog toga, kad bi se u isto vreme htelo da se proizvedu dva dejstva ili suprotna dejstva, to se ne bi moglo po.stici, jer na takav nacin sposobnost ne može da se ostvari kroz suprotnost, niti postoji mogucnost da se one ostvare istovremeno, pošto je moguce ostvariti ih samo onako kako to odgovara sposobnosti. 6.
DEFINICIJA
POJMA "OSTVARENJE"
Pošto je bilo govora o sposobnosti koja je odredena prema kretanju, sada cemo objasniti šta znaci pojam "ostvarenje" i kakve je vrste. 214
.1
To ce nam omoguciti da u isto vreme jasno per kažemo da se pod pojmom. "sposoban" ne podrazumeva samo ono što ima pri:rodnu sposobnost da pokrece drugu stvar, dli da ga ta druga stvar pokrece u apsolutnom smislu ili na neki drugi nacin, nego i da ima još jedno znacenje koje je pravi predmet istraživanja u toku koga smo raspravljali i o ovim prethodnim znacenjima. Ostvarenje je, dakle, cinjenica koja pokazuje postojanje, i to ne na nacin za koji kažemo da postoji kao mogucnost; kažemo, na primer, da Hermes može da postoji u drvetu, ili polulinija u celoj liniji, pošto bi se ona mogla izdvojiti iz ove; ili da je možda ucen onaj koji to ne pokazuje, iako poseduje sposobnost naucnog rasudivanja. Medutim, ostvarenje je nešto drugo. Jasno je da se pojam koji sebi postavljamo za svrhu može objasniti posredno, pomocu pojedinih primera, a da pri tome ne treba nastojati da se sve definiše, nego se zadovoljiti zapažanjem slicno1048b sti, kao što je bice koje gradi prema bicu koje ima sposobnost gradenja, budno bice prema bicu koje spava, bice koje vidi prema onome koje žmuri ali ima vid, ono što je odvojeno od materije prema materiji, ono što je izradeno prema onome što nije izradeno. Nazovimo ostvarenjem prvi clan ovih raznih odnosa, dok je drugi clan mogucnost. Medutim, kaže se da sve nije u 0stvarenju isto, nego da postoji medu tim stvarima odnos slicnosti, kao kada kažemo da je jedna stvar u drugoj, ili 1.1 odnosu na tu stvar, ta druga stvar je u ovoj stvari, ili u odnosu na tu drugu stvar. U suštini, ostvarenje se uzima cas kao betanje u odnosu na mogucnost, caS kao supstanca u odnosu na ne1ro materiju. Za beskrajno, prazno i sve stvari ove vrste kaže se da su u mogucnosti i u stvarnosti, ali na drugi nacin nego za mnoge druge stvarnosti, kao ono što vidi, ide i što je vidljivo. U ovim poslednjim slucajevima ovi atributi zaista se mogu u izve215
i
snim trenucima potvrditi kao istiniti, kao mogucnost ili stvarnost, na neogranicen nacin, POšto je vidljivo cas ono što se vidi, cas ono što se može videti. Naprotiv, beskonacno nije kao mogucnost u tome smislu da treba da postoji kasnije u stvarnost~ kao posebna stvarnost; ali 01110 postoji kao mogucnost samo za saznanje: jer cinjenica da proces delenja ne izostaje nikada objašnjava da ta stvarnost postoji za beskonacno samo kao mogucnost, i da ne postoji kao zasebna stvarnost. Poš!.oni jedan rad koji ima kraj nije svrha samom sebi, nego je usmeren ka izvesnomcilju, kao što je, na primer, slabljenje mršavljenjem, kada i sami delovi tela oslabe u toku jednog odredenog kretanja, koje nije cilj tih postupaka: iz ovoga sledi da u svima ovim slucajevima nemamo posla sa delanjem, ili bar sa završenim delanjem, jer to je svrha: delanje je samo kretanje u kome bitno postoji svrha. Na primer, u isto vreme se vidi i videlo se, shvata se i shvatilo se, i misli se i mislilo se, dok ne postoji mogucnost da se u isto vreme nešto nauci i da se naucilo, niti da se leci i da se izlecilo. Medutim, moguce je u isto vreme dobro živeti i da se dobro živelo, uživati srecu i da se uživalo srecu. Zar bez toga ne bi trebalo da u datom trenutku bude izvestan zastoj, kao što se to dešava sa mTŠavljenjem?Ali, u stvari, ne postoji zastoj: živi se i živelo se. Ove razne procese treba nazvati jedne kretanjima, a druge stvarnostima; jer, svako kretanje je nesavršeno, kao mršavljenje, ucenje, hodanje, gradenje: sve su to kretanja, i to stvarno nepotpuna. Zaista se ne može u isto vreme hodati i završiti hodanje, graditi i završiti gradenje, postojati završiti postojanje, primati i završiti primanje, kretati se i završiti kretanje, jer kretati se i kretao se takode su razlicite stvari. Naprotiv, videla se i
i
216
vidi se u isto vreme je ista stvar, kao i misli se i mislilo se. Ovakav proces ja nazivam ostvarenjem, a onaj drugi kretanjem. 7. MOGUCNOST POSTOJAN.JA I NEPOSTOJANJA STVARI
1049a
i )
Iz ovih i ovakvih primera treba da nam bude jasno šta je to ostvarenje i kakav je to pojam. S druge strane, potrebno je odrediti kada je jedna stvarnost sposobnada to postigne, a kada nije pošto se to ne dešava u svako vreme. Na primer, da li je zemlja covek kao mogucnost? lli ona to nije, nego je bila pre no što je vec postala seme, pa i tada je to neizvesno. Isto tako ni medicina kao ni slucaj ne mogu izlec!iti sve, nego postoji samo nešto što ima tu osobinu, a to je ono što je zdravo kao mogucnost. Prelaženje iz sposobnostiu entelehiju u stvaranju koje potice od misli odreduje se kao volja koja se ostvaruje ne nailazeci ni na kakvu spoljnu smetnju i ne sukobljavajuci se, s druge strane, u bicu koje se leci ni sa kakvom unutrašnjom smetnjom. Isto tako kuca ce postojati kao mogucnost ako se nikakva smetnja u predmetu koji trpi, drugim recima u materiji ne protivi tome da ona postane kuca, i ako nema nicega što bi ovome trebalo dodati, oduzeti ili izmeniti; to ce biti kuca kao mogucnost. Isto se to može reci i za sve ostale stvarnosti kojima uzrok postanka leži izvan njih samih. Sto se tice takvih stvarnosti koje imaju u sebi uzrok postojanja, one ce postojati same po sebi ukoliko nema neke spoljne prepreke. Tako, na primer, ljudsko seme još nije covek; za to je potrebno da bude u drugom bicu i da pretrpi izvesnu promenu. Ali kada je ono po217
stalo, na osnovu svog sopstvenog uzroka, druge prirode ove vrste, ono predstavlja coveka kao mogucnost, dok mu je u njegovom prvom stanju potrebno delovanje jednog drugog uzroka; tako zemlja još nije statua kao mogucnost; tek pošto prethodno pretrpi promenu, ona ce po_ stati bronzana figura. Kada za izvesnu stvar kažemo da je, ne nešto, nego od neceg - na primer, sanduk nije drvo, nego od drveta; drvo nije zemlja, nego od zemlje, a to ce biti tacno i za zemlju ako je ona slicno ovome ne nešto drugo, nego od neceg drugog - izgleda da je ova druga stvar uvek kao mogucnost u apsolutnom smislu, ona koja dolazi neposredno posle. Tako sanduk nije od zemlje ni zemlja, nego je od drveta, pošto je drvo sanduk kao mogucnost, a drvo uopšte je materija sanduka uopšte; 0dredeno drvo je materija odredenog sanduka. Medutim, ako postoji nešto prvo što se više ne može potvrditi nekom drugom stvari:kao da je od t0ga, ta stvar bice prva materija. Na primer, ako je zemlja od vazduha i ako vazduh nije vatra, nego od vatre, vatra ce biti prva materija, a ne neka odredena stvar i supstanca. Subjekti ili supstrati razlikuju se jedni od drugih po tome što jesu ili što nisu odredena bica; tako je, na primer, covek subjekt slucajnosti, to jest telo i duša, dok je muzicar i beo slucajnost. Kad. se muzika slucajno nade u jednom odredenom subjektu ne kaže se da je on muzika, nego muzicar; ne kaže se da je covek belina, nego boo, niti da je on hod ili kretanje nego da on hoda ili da se krece, kao što se kaže od toga. Prema tome, poslednji subjekt je supstanca; ali kad nije tako i kad je sam predikat oblik ili odredeni subjekt, krajnji subjekt je materija i materijalna supstanca. A iz ovog sledi da se s pravom kaže "da je od toga" kako za materiju 104IJb tako i za dogadaje, pošto su i jedno i drugo ne, odredeni. 218
Tako smo utvrdili kada za izvesnu stvar treba reci da postoji ili ne postoji kao mogucnost. 8.
ODKOS AKCIJE PREMA MOGUCNOSTI
Pošto smo odredili razna znacenja pojma ranije, ocigledno je da je ostvarenje ranije od mogucnosti. A pod mogucnošcu ja podrazumevam ne samo onu koja se smatra uzrokom promene u drugoj stvarnosti, ili· u istoj stvarnosti uzetoj kao drugoj, nego uopšte svaki uzrok koji stvara kretanje ili mirovanje. U stvari priroda spada u istu vrstu kao mogucnost, jer je ona uzrok koji stvara kretanje, premda ne u nekoj drugoj stvarnosti, nego u istoj stvarnosti uzetoj kao takvoj. Za svaku tako shvacenu mogucnost ostvarenje je ranije od nje, kako po pojmu tako i po suštini; ali po vremenu ostvarenje je, u jednom smislu, ranije, dok u drugom smislu ono to nije. Ociglednoje da je ostvarenje ranije u smislu pojma; to je stoga što se u prvom redu može ostvariti samo ono što je moguce. Na primer, sposobnim za gradenje nazivam onoga koji može da gradi; obdarenim vidom onoga koji može da vidi; vidljivim ono što se može videti. Pošto se isto rasudivanje primenjuje i na sve ostalo, iz ovoga nužno proizlazi da su pojam i saznanje ostvarenja raniji od saznanja mogucnosti Sto se tice vremenskog prvenstva, to je: stvarnost kao ostvarenje, ali ne i brojno istovetna sa stvarnošcu iste vrste koje postoji kao mogucnost, vremenski je ranije od stvarnosti kao mogucnosti. Ja smatram da su od nekog odredenog coveka koji vec postoji kao ostvarenje, od pšenice i od lica koje vidi vremenski stariji materija, seme i sposobnost vida, ono 219
1050a
220
što je samo potencijalno covek, pšenica i lice koje vidi, ali to još nije kao ostvarenje; ali od samih ovih mogucnosti vremenski su starija druga bica kao ostvarenja od kojih one proisticu, pošto postanak stvarnosti kao stvarnosti od stvarnosti kao mogucnosti uvek vrši neka druga stvarnost koja postoji kao stvarnost. Tako covek ostvaruje coveka, a muzicar muzicara, pošto uvek postoji neka pokretacka sila. a ta pokretacka sila vec postoji kao stvarnost. S druge strane, raspravljajuci o supstanci rekli smo da sve što postaje, postaje od necega i da je proizvedeno od necega, pri cemu je proizvod bitno istovetan s pokretackom silom. Izgleda da je zbog toga nekome nemoguce da bude graditelj ako nije ništa sagradio ili da bude svirac na kitari ako nije svirao na kitari. Naime, OnaJj ko uci da svira na kitari to cini svirajuci na njoj. A tako je i u svima drugim slucajevima gde se uci. Iz ovoga je proizišla sofisticka tvrdnja da ce onaj ko ne raspolaie znanjem uciniti ono što je predmet znanja, pošto onaj ko uci izvesnu stvar nju samu ne poseduje, nego, s obzirom da svako stvaranje pretpostavlja nešto vec stvoreno, i svako kretanje uopšte nešto vec u pokretu (to je jasno ~loženo u raspravi ,,0 kretanju"), onaj ko uci treba, bez sumnje, da nužno raspolaže jednim de10mznanja. Ali onda je samim tim ocigledno da je i u ovom smislu, to jest prema stvaranju i vremenu, ostvarenje starije od mogucnosti. Medutim, ostvarenje je zacelo starije od mogucnosti i u odnosu na supstancu; pre svega stoga što je ono koje je kasnije po redu stvaranja ranije po redu oblika i supstance. Na primer, zreo covek je raniji od deteta a covek uopšte od semena, pošto jedan vec ima oblik, dok ga drugi nema; a i stoga što sve onO što postaje ide ka nekom nacelu, to jest svrhi. Naime, konacni uzrok stvari je njeno nacelo, a postajanje
nastaje radi odredene svrhe. Svrha je ostvarenje, i zahvaljujuci tome stvara se mogucnost. U stvari, živa bica vide ne zato da bi imala mogucnost da vide, nego imaju mogucnost da vide da bi videla; takode se raspolaže veštinom gradenja da bi se gradilo, i sposobnošcuposmatranja da bi se posmatralo; ali ne posmatra se da bi se imala sposobnost posmatranja, osim kod onih koji se vežbaju u posmatranju, i u ovom slucaju ono postoji samo na izvestan nacin, odnosno zato što im uopšte nije potrebno da posmatraju. Osim toga, materija postoji kao mogucnost samo zato što može da ide ka svome obliku: a kada je ona ostvarenje, onda ima svoj konacan oblik. Tako je i u svima drugim slucajevima cak i kod stvari cija je svrha kretanje. Na taj nacin priroda je slicna uciteljima koji misle da su postigli svoju svrhu tek onda pošto su pokazali svog ucenika kao ostvarenje. Ako ne bude tako, dogodice se slucaj kao što je onaj s Pausonovim Hermesom: nece biti jasno, kao što se ne vidi ni kod ovoga, da li je ucenik uneo znanje u sebe, i1Iii je ono cisto spoljašnje. U stvari, ovde je delo svrha, a ostvarenje je delo; a stoga rec "ostvarenje", koja je izvedena od dela, teži ka smislu entelehije. U izvesnim slucajevima svrha se meša sa samim delanjem. Tako za vid postoji izraz "vi>denje", a da iz videnja ne proistice nikakvo drugo delo osim vida; u drugim slucajevima, naprotiv, pojavljuje se nešto drugo. Tako, na primer, iz vešooe gradenja proistice ne samo delo gradenja, nego i kuca. Pa ipak u prvom slucaju delo je svrha, a u drugom slucaju više je svrha nego mogucnost.U stvari, ovde je delo gradenja u onome što je sagradeno, ono se rada i postoji u isto vreme kada i kuca. Prema tome, u svim slucajevima u kojima se,osim delanja, nešto proizvodi, delo je u pro221
izvedenom predmetu, kao što je, na primer, delo gradenja u onome što je sagradeno, Ldelo tkanja u onome što je satkano; isti je slucaj i sa ostalim stvarima i kretanje je uopšte u onome što se krece. Naprotiv, u svima slucajevima kada nije proizvedeno nikakvo delo osim delanja, ono se nalazi u samoj sili koja dejstvuje. Tako je videnje u osobi koja vidi, znanje u zna1cu, a život u duši; to je razlog zbog &ga je i sreca l050b u duši. Prema tome, ocigledno je da su supstanca i oblik ostvarenje delanja. Prema ovakvom shvatanju, jasno je da je delanje u odnosuna supstancu vremenski ranije od mogucnosti i, kao što smo rekli, po vremenskom redu delanje POStojiuvek ranije od nekog drugog delanja, dok se ne stigne do prvog velikog pokretaca. Medutim, ono je vremenski ranije u još jednom smislu: naime, vecite stvarnosti su zaista vremenski ranije po supstanci od stvarnosti podložnih uništenju; ništa od onog što je vecito ne POStojikao mogucnost. Razlog tome je sledeci. Svaka mogucnost je istodobno mogucnost suProtnih stvari. S jedne strane, ono što nema mogucnosti da stvarno postoji, zaista ne može pripadati, kao da stvarnoposto.ii, nikakvom subjektu; s druge strane, sve što je moguce, može da se ne ostvari. Prema tome, ono što može da postoji, može podjednako da postoji i da ne postoji. Dakle, ono što je moguce, može i da bude i da ne bude, i moguceje da ono što ima mogucnost da ne postoji, i ne postoji. A ono što može da ne postoji je podloŽn.o uništenju bilo u apsolutnom smislu, bilo samo u smislu u kome se kaže da može da ne POStoji, na Primer, s obzirom na memo, kolicinu ili kakvocu, dok ~raz apsolutno znaci s obzirom na supstancu. Ništa, dakle, od onoga što je apsolutno neuništivo nije apsolutno kao mogucnost,iako ništa ne sprecava da ono to bude sa izvesnog gledišta, na primer s obzirom na kakvocu ili 222
l051a
mesto. Prema tome, sve što je neuništivo postoji kao stvarnost. Ne postoje takode ni stvarnosti bez kojih nema života kao mogucnosti; a to su prve stvarnosti: jer kad ne bi bilo tih stvarnosti, ne bi bilo nicega. Isto tako ne postoji vecito kretanje kao mogucnost. A ako postoji neko vecito pokretno telo, ono se krece po mogucnosti, osim što može da prede s jednog mesta na drugo, a ništa ne sprecava da mu se u ovom smislu pripiše izvesna materija. Iz ovoga razloga su Sunce, zvezde i citavo nebo uvek u pokretu, i ne treba se plašiti da ce se ikada zaustaviti, kao što se toga boje fizicari. Ova tela se ne zamaraju u svom kruženju, jer kretanje za njih ne predstavlja, kao za bica koja su podložna uništenju, mogucnost suprotnih zbivanja. Kod ovih bica ta osobina ima za poslOOicuda im otežava neprekidnost kretanja, pošto uzrok toga zamora proistice iz cinjenice da je supstanca propadljivih bica materija i sposobnost, a ne delovanje. Stvarnosti koje su u stalnom kretanju oponašaju neuništive stvarnosti, kao što su zemlja i vatra, koja su takode vecito u dejstvu, jer njihovo kretanje dolazi od njih samih i zbiva se u njima samima. Ali ostale sposobnosti, prema našem prethodnom raspravljanju, sve su sposobnosti suprotnih stvari, pošto ono što ima sposobnost da proizvede kretanje odredene vrste može da proizvede j kretanje neke druge vrste. To je slucaj, na primer, racionalnih sposobnosti. S druge strane, iracionalne sposobnosti predstavljaju svojim prisustvom ili odsutnošcu mogucnost protivrecnog zbivanja. Kad bi, dakle, postojale stvarnosti ili supstance one vrste o kojoj govore pristalice ideja u svojim dijalektickim rasudivanjima, bilo bi neceg mnogo naucnijeg od nauke same po sebi, i neceg mnogo pokretnijeg od kretanja samog po sebi, jer bi te stvari bile više stvarnosti nego što su nauka 223
Kad hil likovi bili prikazani u stanju deljenja, postavke bi se odmah primetile; ali u stvari one su prisutne samo kao mogucnosti. Zašto je zbir triju uglova trougla ravan dvama pravim uglovima? Zato što su uglovi napravljeni oko jedne jediJne tacke ravni dvama pravim uglovima. Kad bi se, dakle, povukla linija uporedna sa stranom trougla, sAm pogled na taj lik ucinio bi postavku odmah ociglednom. Zašto je pak ugao upisan u polukrug u svima slucajevima pravi ugao? Zato što su ove tri linije jednake, to jest dve polovine osnove i vertikala, povucena od središta do vrha suprotnog ugla; zakljucak je onda jasan cim se baci pogled na lik, kad se zna prva postavka. Ocigledno je, prema tome, da se geometrijski crteži kao mogucnosti otkrivaju kad se prenose u stvarnost; a uzmk tome je taj što je shvatanje geometra stvarnost. Prema tome, mogucnost proizlazi iz stvarnosti; i zbog toga se geometrijski crteži upoznaju kad se prave, s napomenom da je ostvarenje geometri!jskog lika vremenski starije od osobine toga lika.
po sebi i kretanje po sebi, koji su samo njihove mogucnosti. Ocigledno je, prema tome, da je de1anje vremenski ranije od mogucnosti i od svakog uzroka promene. 9.
POJAM DOBRA KAO MOGUCNOSTI I STVARNOSTI
Iz ovoga što smo rekli jasno je da je ostvarenje dobra i bolje i plemenitije od sposobnosti koja teži ka dobru. Naime, u svima slucajevima gde se kaže "moci", postoji u stvari mogucnost suprotnog zbivanja. Na primer, onaj za koga se kaže da može biti zdrav i$tovetan je s onim koji može da bude i bolestan, pošto jedna ista mogucnost da se bude zdrav predstavlja mogucnost da se bude bolestan, da se miruje i da se krece, da se gradi i ruši, da se bude sagraden i da se bude srušen. Sposobnost primanja suprotnosti nalazi se, dakle, istovremeno u onome što postoji, ali suprotnosti ne mogu postojati istovremeno, kao što je nemoguce da postoji istovremenost tih zbivanja, kao što su zdravlje i bolest. Iz ovoga nužno proizlazi da, dok je dobro u stvarnosti jedna od suprotnosti, mogucnost je istovremeno jedno i drugo~ ili u isto vreme ni jedno ni drugo; prema tome, ostvarenje dobra je bolje nego mogucnost. Sto se tice zla, njegova svrha i njegovo ostva_ renje nužno su gori od njegove mogucnosti, pošto je zbivanje kao mogucnost istovetno sa dvema suprotnostima. Prema tome, ocigledno je da zlo ne postoji nezavisno od stvari dostupnih cu!ima, jer je zlo po svojoj prirodi vremenski kasnije od mogucnostI. U prvobitnim i vecitim stvarima nema, dakle, ni zla, ni greha ni uništenja, pošto se i uništenje ubraja medu zla. Deljenjem se takode otkrivaju i geometrijske postavke. Naime, mi ih iznalazimo deljenjem. '224
10.
POJAM ISTINITOG
1051b
I NEISTINITOG
Pošto se stvarnosti i ne-stvarnosti odreduju prema tipovima kategorija pa se zatim nazilvaju prema osobinama ili delanju tih kategorija ili prema njihovim suprotnostima, u krajndoj liniji, one se odreduju prema onome što je istinito ili neistinito. Medutim, u pogledu cinjenica istinitost ili neistinito st zavisi od njihovog spajanja ili razdvajanja, tako d~ držati se istine znaci misliti da je razdvojeno ono što je razdvojeno i da je 'spojeno ono što je spojeno, dok biti u zabludi znaci misliti suprotno prirodi stvari. Kada, dakle, postoji ili ne postoji ono što se naziva istinitim ili neistini:tim? Zaista je potrebno 15
225
'pažljivo ispitati šta podrazumevamo pod ovim. Ti nisi beo zato što mi u istini mislimo da si boo, nego mi kažemo istinu govoreci da si beo, kada si beo. Ako, dakle, postoje stvari koje su uvek spojene i koje je nemoguce razdvojiti; ako postoje druge koje su uvek razdvojene i koje je nemoguce spojiti; najzad, ako neke dozvoljavaju spajanje L razdvajanje - onda "biti" znaci "biti spoj en", "biti jedan"; ne biti, znaci "ne biti spoj en", "biti mnogostruk". Pošto stvari stoje ovako, isto mišljenje ili ista postavka postaje istinita i neistinita kad se radi o nezavisnim stvarima, i moguce je da ona kaže istinu u jednom trenutku, a neistinu u drugom. trenutku; naprotiv, ako' se radi o stvarima koje ne mogu da budu drugacije nego što jesu, isto mišljenje ne postaje cas istinito a cas neistinito, nego su ista mišljenja vecito istinita ili neistinita. Sto se tice jednostavnih stvarnosti, šta znaci biti ili ne biti, šta znaci istinito ili neistinito? Stvarnost ove vrste zaista nije složena na takav nacin da postoji kad je složena i da ne postoji kad je razdvojena, kao kad se kaže da je drvo belo ili dijagonala nemer1jiva. Istinito ili neistinito takode nece ovde biti ono što je kod složenih stvarnosti!; u stvari, kao što istinito nije isto za jednostavne stvarnosti što je za složene, tako ni stvarnost nije ista. Prema tome, evo šta je onda istinito ili neistinito. Istinito znaci shvatiti i izraziti ono što se shvati; naime, potvrdivanje i izražavanje "nisu istovetne stvari. Ne znati znaci ne shvatiti. U stvari, ne može se prevariti u pogledu prirode izvesne stvari, osim slucajno, a takode se ne može prevariti ni u pogledu jednostavnih supstanci. Nije moguce biti u zabludi u odnosu na nji!h. Medutim, sve one postoje kao ostvarenje, a ne kao mogucnost; u protivnom slucaju, one bi postajale i uništava1e se. Ali ono što postoji samo po sebi nema ni pocetka ni kra226
ja. Inace bi takva stvarnost proizlazila od neke druge stvarnosti. Ne može, dakle, da bude zablude u pogledu onoga što je upravo suština i što postoji kao ostvarenje; u stvari, postoji ili ne postoji saznanje o tome. U vezi s tim cinjenicama potrebno je ispitati šta su one kakva im je priroda. Sto se tice stvarnosti posmatrane u smislu onoga što je istinito i nestvarnosti posmatrane u smislu onoga što je neistinito, istinito je u jednom slucaju kad postoji spajanje, aneistinito kad nema spajanja. Medutim, u drugom slucaju, ako stvar postoji!, ona postoji na odreden nacin, a ako ne postoji na taj odredeni nacin, ona uopšte ne postoji. S druge strane, istina znaci upoznavanje tih stvarnosti; u pogledu njih nema ni neistinitog ni istinitog, nego samo neznanje; ono, uostalom, nije slicno slepilu, pošto bi slepi10 bilo onda kad se apsolutno ne bi imala sposobnost mišljenja. Uostalom, u vezi snepokretnim stvarnostima, ocigledno je da one ne mogu biti predmet zablude u pogledu vremena cim se prihvati da su nepokretne. Ako se, na primer, pretpostavi da se trougao ne menja, ne može se zamisliti da je zbir njegovih uglova u jednom trenutku ravan dvama pravim uglovima, a u drugom trenutku da nije ravan dvama pravim uglovima (inace bi bio podložan promeni). Medutim, može se zamisliti da jedan clan neke kategorije ima izvestan atribut, a da ga drugi n'~ma. Na primer, može se zamisliti da nema ni jednog parnog broja koji bi bio prvi, ili da su jedni prvi, a da drugi to nisu. Ali, ako se radi o prostoj brojnoj cinjenici, ova zabluda nije moguca, pošto se onda ne može više zamis1Wtida ilzvesna stvar ima jedan atribut, a da ga druga nema, nego ce naš sud biti ili istinit ili neistinit, kao što to uvek tako biva.
i
1052a
16°
227
KNJIGA IX 1. POJAM I ZNACENJE JEDNOG
"Jedan" kao pojam uzima se u više znacenja, o cemu je prethodno bilo govora u poglavlju o razlicitim znacenjima. Medutim, ova mnogostrukost može se ukratko svesti na cetiri glavna znacenja koja obuhvataju pojam "jedan" kao suštinu, a ne kao slucajnost. Postoji, naime, ono što je neprekidno uopšte ili najcešce takvo po svojoj prirodi, a koje ne proistice iz nekog dodira ni iz neke spoljašnje veze. A medu takvim stvarima više jedinstva ima i vremenski je ranije ono cije je kretanje nedeljivije i celovitije. Zatim postoji jedinstvo, cak i veca mera jedinstva u onome što je celina i što ima svoj izgled i oblik, narocito ako je celina takva po svojoj prirodi, a nije kao nešto što je na silu spojeno lepkom, ekserom ili vezom; drugim recima, ako celina nosi u sebi uzrok sopstvene neprekidnosti. A ta stvar je takva zato što je njeno kretanje jedno i nedeljivo u prostoru i u vremenu. Iz ovoga ocigledno proizlazi da je izvesna stvar koja po prirodi ima svoj uzrok kretanja, i to prvog te vrste, a to je kružno kretanje, ta stvar prva medu svim velicinama koje su jedno. Stoga je "jedan" u ovom smislu ili ono što je neprekidno, ili ono što je celina; to je takode sve ono o cemu 228
1052b
postoji jedan pojam, kao što su stvari o kojima postoji jedinstvo misli, to jest stvari o kojima je misao nedeljiva; a nedeljiva misao je misao o onome što je nedeljivo u svojoj suštini ili je brojno takvo. U brojnom smislu nedeljivo je ono što je pojedinacno; a po svojoj suštini nedeljivo je ono što je nedeljivo u odnosu na saznanje i znanje, tako da po svojoj bitnosti mora da bude jedno ono što je. uzrok jedinstva supstance. Takva je, dakle, mnogostrukost znacenja pojma jedan: ono što je po prirodi neprekidno, što je celina, što je pojedinacno i što je opšte. A ono što sacinjava jedinstvo za sve ove stvari, to je nedeljivost kretanja za jedne, ilnedeljivost misli ili pojmova za druge. Medutim, potrebno je obratiti pažnju da se na taj nacin ne shvati da su stvari za koje se kaže da su jedan istovetne sa suštinom pojma "jedan", sa samim njegovim pojmom. Mi smo, s jedne strane, stvarno pokazali razna zriacenja pojma.;,jedan", i svaka stvar kojoj bude pripadao jedan od vidova ovog pojma bice "jedna; ali, s druge strane, suština pojma "jedan" bice cas jedinstvo jedne od stvari koje smo pokazali, a cas ce znaciti neko drugo jedinstvo bliže doslovnomznacenju reci jedan, dok prvi vidovi pojma "jedan" imaju samo jedinstvo kao mogucnost. Takav je slucaj i s pojmovima "elemenat" i "uzrok" ako bi uopšte trebalo da se odrede stvari koje se nazivaju elementima ili uzrocima i, s druge strane, ako bi trebalo dati njihovu definiciju. Tako je vatra u jednom smislu elemenat, a isto tako je neodredeno ili nešto drugo slicno po sebi elemenat, ali u drugom smislu ona to nije, pošto se suština vatre i suština elementa ne mešaju. U stvari, dok je vatra elemenat u tom smislu što je ona izvesna odredena stvar i priroda, ime "elemenat" znaci ono što ima osobinuda ude u sastav nekog biCakao prvi bitni deo. 229
1053a
230
Ono što kažem za elemenat može se takode prim.eniti na. "uzrok", na "jedan" i na sve izraze ove vrste. Takode iz ovog razloga, suština pojma "jedan" sastoji se u nedeljivosti, u cinjenici da je ovaj pojam bitno jedna odredena i posebna. stvar, odeljena po mestu ili obliku ili znacenju; ili to znaci da je celovita i nedeljiva; najzad i narocito, to znaci da je prva mera svake vrste, osobito prva mera kolicine, pošto je pojam "jedan" proširen sa kolicine na ostale kategorije. Mera je u stvari ono po cemu se sazp.aje kolicina. Prema tome, sve ono što je kolicina upoznaje se merenjem sa jedinicom ili nekim brojem; a svaki broj upoznaje se kroz jedan. Prema tome, svaka kolicina upoznaje se kroz jedan, a ono kroz što su se kolicine prvobitno upoznale je sam pojam jednog; iz ovoga sledi da je jedan prauzrok broja kao takvog. O uda dolazi da se i u drugim kategorijama merom naziva ono kroz što se prvobitno upoznaje svaka stvar i da je mera raznih vrsta bica jedinica za dužinu, za širinu, za dubinu, za težinu, za brmu. Težina i brzina su nešto zajednicko svakoj od dveju suprotnosti, jer se i jedna i druga uzimaju u dvostrukom znacenju. Na primer, težinu ima sve ono što ima bilo kakav teret, a težinu ima i;ono što ima višak tereta; brzinu ima sve što ima bilo kakvo kretanje, a brzinu ima i sve što ima višak kretanja, pošto cak i ono što je sporo ima izvesnu brzinu i ono što je lako izvesnu težinu. U svima ovim slucajevima postoji dakle mera i prauzrok kojIiisu jedno i nedeljivo, pošto se cak i u meri za linije stopa smatra nedeljivom; u stvari, svuda se teži za merorn koja predstavlja nešto što je jedno i nedeljivo; ata mera je nešto prosto prema redu kakvoce ili kolicine. Prema tome, tamo gde se po svoj verova tnoci ne može ništa dOdati niti ništa oduzeti, tu je mera tacna. Zbog to~a je mera broja najtacnija od svih, pošto je jedinica postavljena kao apsolutno nedeljiva; sv~
naše druge mere nisu ništa drugo nego njena oponašanja. Ako bi se talentu ili nekoj drugoj srazmeI;'no velikoj meri nešto dodalo ili oduzelo, ta radnja bila bi neprimetnija nego kad bi se izvršila na nekoj manjoj meri. Iz ovog razloga za meru se uvek uzima prva stvar kojoj nije moguce oduzeti ono što bi se moglo opaziti, bilo da se radi o teku6inama, o cvrstim telima, o težini ili o obimu; a misli se da se kolicina o kojoj je rec upoznaje kad se upozna pomocu te mere. Isto tako kretanje se upoznaje pomocu prostog i najbržeg kretanja, jer to kretanje zauzima najmanji deo vremena. Zbog toga je u astronomiji jedan prauzrok i princip i mera. Naime, smatra se da je kretanje neba ujednaceno i najbrže od svih drugih, i ono služi kao osnova za merenje drugih kretanja. U muzici je jedinica poluton, jer je to najmanje meduvreme, a u reci je to glas. Svaka od ovih jedini:ca je izvesna jediniica u ovom smislu: ne zato da bi jedan bio kao neki zajednicki pojam za sve, nego u smislu koji smo pokazali. Medutim, mera nije uvek jedna po broju; ponekad ih ima više. Tako imaju dve vrste polutona, i to ne polutona koji zapaža uvo, nego onoga koji, se izražava brojem; takode su mnogostruki· glasovi kojima merimo govor; najzad, dijagonala kvadrata meri se dvema kolicinama, kao i strana kvadrata i sve prostorne kolicine. Prema tome, jedan je mera svih stvari.: razlog ovome je taj što upoznajemo elemente od kojih je sastavljena supstanca pomocu kolicinskog ili formalnog delenja stvari. A jedan je nedeljiv upravo zato što je prvi elemenat svake vrste bica nedeljiv. Medutim, sve nije nedeljivo na isti nacin. na primer, stopa i jedinica: jedinica je apsolutno nedeljiva .. Naprotiv, k8lO što smo vec rekli, stopa treba da se uvrsti medu stvari koje su nedeljive zapažanjem, ali samo tako, pošto je sve što je neprekidno verovatno deljivo. 231
Mera je uvek iste vrste kao mereni predmet; velicine se mere velicinom, a narocito se dužina meri d~om, širina širinom, zvukovi zvukom, težina težinom i jedinica jedinicom. Nadme. ovo treba shvatiti baš na ovaj nacin, a ne reci da je mera brojeva broj; to bi trebalo reci kad bi se radilo o pojmovima koji pripadaju istoj vrsti. Medutim, ne radi se ni o cemu slicnom, to je kao kad bi se tvrdilo da meru jedinica predstavljaju jedinice, a ne jedna jedinica, pošto je broj mnoštvo jedind.ca. TakQde kažemo da je znanje mera stvari, kao i 05ecanje; a ovo stoji iz istog razloga kao ono što je receno malocas, to jest da kroz njih upoznajemo izvesnu 'stvar. U stvari, znanje zapažanje više se mere nego što su oni sami mere. U odnosu na nas, to je kao da nas meri neko drugi:: mi znamo kIOlikaje naša visina, jer se lakat toliko puta primenjivao na nas. Protagora kaže da je covek mera svih stvari, 1053b misleci pri tome na coveka koji zna, m coveka koji oseca; on njih uzima u obzir zato što oni, jedan, odnosno drugi, predstavljaju osecaJnje i znanje koj~ su, kažemo, mera stvari. Ovo ucenje ne kaže, dakle, ništa narocito i ono je znacajno samo prividno. Jasno je, dakle, da je jedi. nica u doslovnom smislu reci mera, da je ona iznad. svega mera kolicine, a zatim kakvoce. Izvesna stvar bice jedna ako je nedeljiva kolicinski, a neka druga ce to biti ako je nedeljiva kvalitativno. Zbog toga je pojam "jedan" nedeljiv, bilo u apsolutnom smislu, bilo kao jedinica.
i
i
2.
. PRIRODA POJMA "JEDAN"
U pOgledu odnosa pojma "jedan" prema supstanci i stvarnosti, treba ispitati na koji nacin postoji jedan u onome smislu u kome je o tome raspravljano u našim aporijama. Pa vidimo šta 232
je to "jedan" i kako treba da ga shvatimo. Da li cemo prihvatiti "jedan" kao supstancu držeci se mišljenja koje zastupaju na prvom mestu pitagorovcil, a zatim Platon? Ne postoji li pre izvesna stvarnost koja služi kao subjekat pojmu "jedan", i ne treba li shvatiti jedan kao neki poznatiji izraz i radije prihvatiti mišljenje fizicara, od kojih neki kaže da je "jedan" prijateljstvo, drugi da je vazduh, a treci da je beskonacno? Ako nije moguce da ni5ta od onog što je opšte bude supstanca, kao što smo to rekli raspravljajuci o supstanci stvarnosti, i ako sama supstanca ne može da bude supstanca kao jedna i odredena stvar, izvan mnoštva (POŠtoje ta stvarnost vezana u zajednicu sa tim mnoštvom), nego ako je ono samo kategorija, jasno je da "jedan" ne može da bude ni supstanca; jer stvarnost i "jedan" su najopštije od svih kategorija. Otuda sledi, s jedne strane, da rodovi nisu stvarnosti ni supstance odvojene od culnih stvari i da, s druge strane, "jedan" ne može biti ni rod, iz istih razloga zbog kojih ni stvarnost ni supstanca ne mogu da budu rod. Neizbežno se pojavljuje isti slucaj ako se "jedan" posmatra u svima odnosima. Nadme, pod pojmom "jedan" podrazumeva se i pojam stvarnosti. To znaci ako je, kao kakvoca, "jedan" neka odredena stvar, neka posebna stvarnost, i ako je takav slucaj i u pogledu kolicine, onda je jasno da za sve kategorije treba postaviti pitanje o prirodi pojma "jedan", kao što se postavlja pitanje o prirodi stvarnosti, pošto nije dovoljno odgovoriti da je priroda pojma "jedan" ta, da je to "jedan". Medutim, u bojama "jedalIl" je odista boja, to jest belo, pošto ostale boje izgleda u stvari da proisticu od belog i crnog, a crno nije ništa drugo nego lišenost belog, kao što je mrak lišenost svetla, pošto mrak zaista nije ništa drugo nego lišenost svetla. Ako bi, dakle, stvarnosti bile boje, one bi bile odreden 233
broj. Medutim, jasno je da bi to bio broj tih boja; pojam "jedan" bio bi neki odredeni jedan, kao što je pojam belog . Slicno tome, kad bi stvarnosti bUe muzicki zvuci, one bi predstavljale 'ilzvestan broj, svakako broj polutonova, ali to što bi bile broj ne bi sacinjavalo njihovu supstancu, i "jedan" bi bio izvesna odredena stvar,cijaje supstanca,ne "jedan", nego poluton. Isti je slucaj sa izgovorenim 1054a glasovima. Stvarnosti bi tada bile izvestan broj glasova, a "jedan" bt bio samoglasnik. Najzad, ako bi stvarnosti bile pravolinijski likovi, one bi sacinjavale izvestan broj likova i "jedan" bi bio trougao. Isto rasudivanje primenjuje se na sve ostale vrste stvarnosti. Ako, dakle, u odredivanjima, kakvocama, kolicinama i kretanju postoje brojevi i jedinstvo, ako je u svima kategorijama osim supstance broj izvestan broj posebnih stvari, a "jedan" izvesna odredena stvar, ako je cinjenica da "jedan" nije supstanca jednog, nužno je isti slucaj i kod supstanca, pošto se "jedan" ponaša na isti nacin u svima kategorijama. Ocigledno je, dakle, da je u svakoj vrsti "jedan ~~izvesna odredena priroda i da priroda pojma "jedan" nije nikada "jedan" koji postoji sam po sebi; ali kao što u bojama treba ispitivati šta je jedan sam po sebi, to jest boja, tako to treba istraživati i u supstancama uzeti jednu supstancu da bi se obrazovao "jedan" sAm po sebi. A da jedan i stvarnost imaju bezmalo .isto znacenje, jasno proizlazi iz toga što je "jedan" podjednako vezan za bilo koju kategoriju i što se ne nalazi posebno ni. u jednoj od njih, ni u supstanci niti u kakvoci, nego se ponaša na isti nacin kao stvarnost prema kategorijama; ovo proistice i iz toga što se ne potvrduje ništa više kad se kaže "neki covek" nego kad se kaže "covek", kao što ni stvarnost ne znaci ništa izvan supstance, kavo6e ili kolicine; i postojati kao "jedan" znaci postojati kao posebna jedinka.
3.
om\Os
i
i
234
1054b
POJMA ••JEDAN" PREMA POJMU ••MNOSTVO"
Suprotstavljanje jednog i mnoštva jedinki • vrši se na više nacina. Na jedan nacin, jedan i mnoštvo suprotstavljaju se kao nedeljivo i deljivo, pri cemu se deljeno ili deljivo naziva "mnoštvo", a nedeljivo ili nepodeljeno "jedan". S obzirom. da imaju cetiri vrste suprotstavljanja i da se dru~ od ova dva j.zraza naziva prema lišenosti, onda bi se moglo radi1:tisamo o suprotnostima, a ne o protivrecnostima, ni o odnosu necega prema nece:rnu. "Jedan" se oznacava i objašnjava njegovom suprotnošcu, a "nedeljivo" de1jivim, pošto se mnoštvo i deljivo lakše zapažaju cu1ima nego nedeljivo, tako da logicki mnoštvo ima vremensko prvenstvo ispred nedeljivog zbog nacina zapažanja. Jednom pripadaju, kao što je receno u podeli suprotnosti, "isti", "slican" i "jednak", a mnoštvu "drugacij;i", "razlican" i "nejednak". "Isti" ima ra2Ilia znacenja; u prvom znacenju mi ga ponekad odredujemo izrazOm "brojna istovetnost"; u drugom znacenju je kad postoji istovremeno jedinstvo u definiciji i u broju: na primer, ti si jedno sa samim sobom po obl.iikui matenji; "isti" se kaže kad postoji jedinstvo d~finiclje prve supstance: tako su jednake prave linije iste, kao što su isti jednaki cetvorougaom'cl i pravougaonicil; tu zaista postoji mnoštvo predmeta, ali u ovim slucajevima jednakost je jedinstvo. Slicne stvarnosti su one koje su, iako ne potpuno iste niti bez razlike u njihovoj stvarnoj supstanci, i1Stovetnepo obliku. Na primer, veci cetvorougaonik slican je manjem; nejed~ prave su slicne: one su slicne, ali ne apsolutno iste. Slicne su i stvarnosti koje, iako imaju isti oblik, a u stanju su da budu vece ili manje. 235
ipak nemaju takvog kvaliteta. Isto tako stvarnosti ciji je kva1itet po izgledu jedan i isti, na primer belo, koje može da bude zastupljeno u vecoj ili manjoj meri, nazivaju se slicnim zbog jedinstva njihovog izgleda. Najzad, slicnim se nazivaju stvarnosti koje pokazuju više slicnosti nego razlike, bilo da se radi o bitnim ili o prividnim osobinama; tako kalaj lici na srebro po tome što je beo, a zlato lici na vatru po tome što je žuto i crvenkasto. Prema tome, ocigledno je da se i "drugaciji" i "razl~can"uzimaju u više znacenja. U prvom znacenju, drugacije je suprotno istom, tako da je svaka stvar uporedena sa drugom ovoj istovetna ili od nje razlicita. U drugom smislu po_ s1Joj~ menjarnje,ako u isto vreme nema jedinstva materije i pojma: ti si drugaciji nego tvoj sused. U trecem smislu menjanje je kao u matematickim stvarima. "Drugaciji" i "isti" takode se mogu potvrditi svacim u odnosu na sve; samo ako se nalazi jedinstvo i!postojanje; "drugaciji" nije u stvari protivurecnost "istom"; zbog toga "drugaciji" i "isti" nisu obeležja nepostojecih stvari. (u OVomslucaju može se reci "ne-isti"), nego uvek postojecih stvari, pošto sve što je stvarnost i "jedan", to je po svojoj prirodi ili "jedno" ili "ne-jedno" sa nekom drugom stvari. Takvo je suprotstavljanje drugacijeg i istog; medutim, razlika i protivnost su medusobno razliciti pojmovL za dve stvarnosti koje su drugacije stvarno nije nužno da se menjanje tice neceg odredenog, pošto je sve što postoji drugacije ili isto. Naprotiv, ono što je razlicito mora se razlikovati od izvesne odredene stvari nekim odredenim mestom, tako da nužno treba da postoji neki istovetan elemenat po kome se stvari razlikuju. Taj istovetan elemenat je rod ili vrsta, pošto se sve što se razlikuje razlikuje ili po rodu ili po vrsti: po rodu, ako nema zajednicke materije ili uzajamnog pro~enja, kao što je 236
1055b
slucaj sa stvarima koje pripadaju jednom razlicitom tipu kategorije; po vrsti, ako postoji istovetnost roda, pošto se rod definiše kao ono po cemu se za dve razlicite stvari kde da su suštinski jedna ista stvar. Suprotne stvari su razlicite, a suprotnost je neka vrsta razlike. Jasno je iz same indukcije da smo ovu pretpostavku tacno izveli. Naime, sve stvari koje su medu sobom suprotne jasno pokazuju da su takve, a ne da su samo drugaciIje;jedne pokazuju da su drugacije po rodu, dok su druge sadržane u i!stoj seriji kategorije, tako da pripadaju istom rodu i da su istovetne po rodu. Na drugom mestu utvrdili smo koje su stvari istovetne, akoje razlicite po rodu. 4.
SUPROTNOSTI
I NJIHOVE
VRSTE
Pošto se stvari koje su medusobno razlicite mogu razlikovati više ili manje, postoji, dakle, i neka najviša razlii.kakoju ja nazivam "oprecnost." Indukcija jasno pokazuje da oprecnost predstavlja najvišu razliku. U stvari, dok bica koja se razlikuju po rodu nemaju veze medu sobom, nego su suviše udaljena jedna od drugih i nespojiva, bica koja se razlikuju po vrsti imaju kao dshodiJšnutacku svog uzajamnog stvaranja suprotnosti uzete kao krajnosti; a razdaljina izmedu krajnosti, pa prema tome i izmedu suprotnosti, najveca je razdaljina. Medutim, ono što je u svakoj vrsti najvece to je zacelo potpuno, savršeno, pošto je najvece ono što se ne može nadmašiti, a savršeno je ono izvan cega nije moguce ndšta zamisliti. Savršena razlika u stvari oznacava konacnu svrhu, isto onako kao što se savršenim zove sve ono cije je obeležje da je postiglo izvesnu svrhu; a dalje od svrhe ne. postoji ništa, pošto je ona u svakoj stvari poslednji kraj i obuhvata 237
sve ostalo. Zbog toga, izvan svrhe ne postoji ništa i savršenom nije potrebno ništa. Iz ovoga ocigledno proizlazi da je oprecnost savršena. razlika. A kako se i suprotnosti nazivaju u raznim znacenjima, obeležje savršenog pripisiJvace se razlicitim nacinima oprecnosti koji pripadaju suprotnostima. Osim toga, ocevidno je da za jednu stvar ne~e postojati više suprotnosti: pre svega ne može postojati ništa što je dalje od krajIlOlSti, i za jednu razdaljinu ne može postojati više od dveju krajnosti.; ovo je uopšte još ociglednije ako je svaka oprecnost razlika, i ako razlika, pa prema tome i savršena raz1i:ka, postoji izmedu dve krajnje granice. Medutim, i ostale definicije koje se uopšte daju o suprotnostima takode su nužno istinite. U stvari, savršena razlika je ne samo najveca razlika, nego su još stvari koje se najviše razlikuju u istom rodu suprotnosti, jer je savršena razlika najveca razlika medu vrstama istog roda. Isto tako stvari koje se najviše razlikuju u istom materijalnom subjektu koji ih obuhvata predstavljaju suprotnosti, pošto. je za suprotnosti materija ista. Naime, suprdtnosti su stvari koje se najviše razlikuju pod istom mogucnošcu; s druge strane, postoji jedno jeditno znanje za jedan rod stvari u kojima je savršena razlika naj veca razlika. Prva suprotnost je posedovanje i lišenost, i to ne svaka lišenost (jer se lišenost uzima u više znacenja), nego ona koja je konacna. Sve ostale suprotnosti nazvace se tako prema ovoj prvoj oprecnosti: jedne stoga što je poseduju, druge što je p~vode ili su u mogucnosti da je proizvedu, i, najzad neke stoga što su one same sticanje ili ukidanje tih ilJidrug1ihsuprotnosti. Osim toga, ako su prativrecnost, lišenost, oprecnost i odnos suprotnosti, ako je prvo swprotstavljanje protivrecnost i ako protivrecnost ne dozvoljava nikakvog posrednika, dok ovi mogu dia postoje kod 238
i
i,
suprotnosti, jasno je da protivrecnost oprecIWStnisu isto što i suprotstavljanje. Sto se tice lišenosti, ona je neka vrsta protivrecnosti. ZaiJSta, apsolutna nemogucnost posedovanja, ili cinjenica da ne poseduje ono što je u njegovoj prirodi da poseduje, takva je za izvesno bice apsolutna lišenost ili lišenost na izvestan odredeni nacin, pošto se lišenost uzima u više znacenja, prema podelama koje smo ustanovili na drugom mestu. Lišenost je, prema tome, zaista neka vrsta protivrecnOlStii;to je ili neka odredena nemogucnost, ili nemogucnost sadržana i primljena u subjektu. Otuda dolazi da, dok protivrecnost ne dozvoljava posrednike, ovi mogu da postoje ako se radi o lišen06'ti..Sve je zaista jednako ili nejednako, ali sve nije ili jednako ili nejednako, osim jedino u subjektu Jsposobnomda primi jednakost. Ako se, dakle, stvaranje u materiji vrši pocinjuci od suprotnosti i proizlazi ili od oblika i posedovanja oblika, iH od izvesne lišenosti oblika i lika, ocigledno je da ce svaka oprecnost biti lišenost, ali da verovatno svaka lišenost nece biti oprecnost. Uzrok tome je što je bice koje je hiJo lišeno moglo biti takvo na vtiše nacina, jer su samo krajnje granice one suprotnos~i iz kojih p~i promena. Ovo se takode može uvtideti iz indukcije. U stvari, svaka oprecnost pretpostavlja lišenost kao jednu od dveju suprotnosti. Medutim, ta lišen06t nije uvek nste prirode. Nejednakost je lišenost jednakosti, neslicnost slicnosti, aporok vrline. S druge strane, slucajevi se razlikuju na nacin koji smo pokazali. Cas hocemo jednostavno da kažemo da je stvar pretrpela lišavanje, cas se radi o lišavanju ogranicenom na vreme ili na neki deo, kao što je izvesno razdoblje života, ili se pak odnosi na ono što je glavno lli na celinu. Ovo pokazuje zašto medu tim lišenostima postoji neki posrednik, kao što je, na primer, covek koji nije ni dobar ni rdav, dok ne postoji 'U drugima. Svaki 239
broj je nužno ili par ili nepar. Staviše, neke suprotnosti imaju svoj odredeni subjekat, dok ga druge nemaju. Prema tome, jasno je da se jedna od suprotnosti uvek odreduje kao lišenost druge. Uostalom, dovoljno je da to bude tacno za prve suprotnosti, to jest rodove ostalih suprotnosti, a to su "jedan" i "mnogostruk"; ostale se u stvari svode na njih. 5. ODNOS JEDNOG PREMA VELIKOM I MALOM
1056a
Pošto jedna stvar ima samo jednu suprotnost, može se postaviti pitanje na koji se nacin jedan suprotstavlja mnoštvu, a ono što je jednako velikom i malom. Naime, pitanje se postavlja uvek kad se radi o suprotnosti, kao kada pitamo: da li je ovo belo, ili crno? i: da li je ovo belo, ili ne-belo? Medutim, mi ne kažemo: da li je ovo covek, ili OOo?osim ako želimo da utvrdimo putem pretpostavke stvarnu suprotnost, pa pitamo, na primer: koji je od dvojice došao, Kleon ili Sokrat? Medutim, ovo ne mora da bude ni u jednom rodu. AlLtakvo pitanje ipak se postavlja tamo gde su dva izraza suprotnost. U stvari, samo suprotnosti ne mogu postojati istovremeno: ta neistovremenost upotrebljava se upravo ovde kada se pita koji je od dvojice došao, jer bi pitanje bilo smešno ako bi se moglo desiti da su došli obojica zajedno. Medutim, cak i u ovom slucaju postavljeno pitanje ipak pada pod jednu oprecnost, oprecnost jednog ili mnogostrukog, to jest: da li su došli obojica, ili pak jedan od njih? Ako se, dakle, pitanje putem rašclanjavaako nja postavlja uvek u slucaju suprotnosti, se može upitati koji je od dvojice veciill.i manji ili jednak, kakva je suprotnost izmedu "jednak" i dva druga izraza? "Jednak" ne može biiti suprotnost samo jednom od dvojice, niti obojici
i
240
II
zajedno; zašto bi to bila suprotnost pre velikom nego malom? Staviše, "jednak" je suprotnost "nejednakom" , tako da bi on bio suprotnost vecem broju stvari. Medutim, ako "nejednak" znaci isto što veci i manji u isto vreme, "jednak" ce biti suprotnost obojici; i onda teškoca ide u prilog onih koji tvrde da je "nejednak" nedeljiva diada, iz cega sledi da je samo jedna stvar suprotna dvema drugima, a to je nemoguce. Najzad, "jednak" je ocevidno posrednik ižmedu velikog i malog. Medutim, kao što to iskustvo pokazuje, ni:jedna oprecnost nije posrednik, niti to može biti po svojoj definiciji. Oprecnost ne bi bila savršena razlika kad bi bila posrednik, nego baš ona uvek ima nekog posrednika. Ostaje, dakle, da je "jednak" suprotnost velikom i malom, bilo kao poricanje, bih> kao lišavanje. Ali to ne može da bude poricanje ili lišavanje samo jednog od dvojice. Zašto naime da to bude pre velikog nego malog? To je, dakle, poricanje obojice. Stoga se pitanje mora postaviti u odnosu na dva izraza, a ne samo u odnosu na jedan od dva, kao, na primer: da li je on veci:ili jednak, ili: da li je on jednak ili manji? Postoje uvek tri izraza. Ali lišavanje ne postoji nužno, pošto sve što nije ni vece ni manje nije jednako, nego su to samo bica koja po prirodi imaju te osobine. Prema tome, jednako je ono što nije ni veliko ni malo, posedujuci pri tome po svojoj prirodi svojstvo da može biti veliko ili malo. Ono je oprecno velikom i malom kao odrecno poricanje zbog toga je upravo posrednik izmedu ovih pojmova. A ono što nije ni dobro ni rdavo oprecno je onome što je istovremeno dobro i rdavo, ali ne dobiJja ime, pošto se dobro il rdavo uzimaju u mnogim znacenjima, a subjekat koji ih dobija :nlije jedan. Ime bi pre dobilo ono što nije ni belo ni crno; pa ipak cak i u ovom slucaju nema jedinstvenog imena, nego su boje cije se poricanje pa-
i
11
241
1056b
tvrduje u odrecnom smislu u neku ruku brojno ogranicene: one u stvari moraju biti ili smede ili žute, ili nekog drugog tona ove vrste. Prema tome, neosnovan je prigovor onih koji misle da se u svima slucajevima može izražavati na isti nacin; pod takvim uslovima bi onda izmedu cipele i ruke bio neki posrednik koji ne bi bio ni cipela ni ruka, pod izgovorom da je ono što nije ni dobro ni rdavo posrednik izmedu dobrog i rdavog, kao da u svima slucajevima mora postojati neki posrednik. Medutim, to uopšte ne mora da bude tako. U prvom slucaju zajednicko poricanje je poricanje dveju suprotnosti medu stvarima koje dozvoljavaju izvesnog posrednika i .izvesno prirodno rastojanje; ali medu drugim izrazima nema moguce razlike, pošto dve oprecne stvari koje su predmet zajednickog poricanja pripadaju raznim rodovima, tako da nema jedinstva subjekta.
kode je mnoštvo, a mnoštvo je veliko. Ako postoji razlika u slucaju neprekidnog, to ce se utvrditi. Prema tome, ono što je malo predstavljace neko mnoštvo. Iz ovoga sledi da ce i "jedan" biti neka vrsta množine, makar je i ma.li, on je to nužno ako "dva" predstavlja mnoštvo. U istom smislu se kaže da je i mnoštvo ono što je mnogobrojno, ali i sa izvesnom razlikom: tako je voda mnoštvo, ali ona nije mnogobrojna. U stvari, mnoštvo se kaže za sve što je deljivo; u jednom smislu ono znaci velicinu koja prevazilazi drugu meru, bilo u potpunosti bilo relativno, suprotno malobrojnom koje je, :u odnosu na prvo, mnoštvo koje ~e postoji; u drugom smislu mnoštvo Se uzima kao broj, i samo u ovom smislu ono je oprecno jednom. Naime, mi kažemo "jedan" ili "mnoštvo" onako kao kad bi neko rekao jedan i jedni, .i.libeo i beli, ili kad bi se merene stvari uporedivale s merom. U ovom smislu nazivaju. se mnogostruke 'stvari. Svaki broj se u stvari naziva mnoštvom, pošto je ono sastavljeno od jedinica i pošto je svaki broj merljiv jedinicom, a Ona je mnoštvo kao ono što je suprotno jednom, a ne kao ono što je suprotno malobrojnom. U ovom smislu je, onda, mnoštvo cak "dva", ali ne kao mnoštvo koje relativno ili apsolutno prevazila2i granicu te velicine; "dva" je prvo mnO\Štvo.Dva je mali broj u apsolutnom smislu, jer je to prvo mnoštvo s nedostatkom brojnosti (a zbog toga Analmagora nije pravilno shvatio stvar govoreci da su sve stvari zajedno neogranicene po mnoštvu i po neznatnoj velicini svdjih cestica: umesto da kaže "po neznatnosti", trebalo je da kaže "po maloj velicini"; naime, stvari ne mogu biti neogranicene po maloj velicini), pošto malobrojno nije nikako sacinjeno od "jedan", kako to tvrde neki filozofi, nego od "dva". "Jedan" i "mnoštvo" kod brojeva u protivnom su odnosu kao što je jedinica mere prema onome što treba da se izmeri; to su stvari koje su u
i
6.
ODNOS JEDNOGA PREMA MNOSTVU
Neko bi mogao postaviti isto ptanje u pogledu suprotnosti izmedu "jedan" i mnoštva. U stvari, ako se mnoštvo suprotstavlja jednom na apsolutan nacin, iz toga proizlaze izvesne nemogucnosti. Naime, "jedan" ce biti malobrojan ili mali broj, pošto mnoštvo predstavlja suprotnost i malom broju. Staviše, i "dva" cini mnoštvo, pošto i ono što je dvostruko predstavlja mnogostrukost, a dvostruko je dobilo svoje ime prema "dva"; prema tome, "jedan" znaci isto što i malobrojan, jer u kome bi odnosu dva btIo mnoštvo, ako ne u odnosu na jedan, koje je i malobrojno? U stvari, ništa nije manje. Najzad, u pogledu na mnoštvo ono što je mnogo ma1obrojno odnosi se kao pojam drugog i kratkog u predstavi dužine; i sve što je veliko ta-
i
i 1'.
243
takvom odnosu kao što su odnosi koji to nisu sami po sebi. Na drugom mestu videli smo da se odnosi uzimaju u dva smisla: oni koji postoje oni koji postoje izmedu medu suprotnostima, znanja njegovog predmeta, pri cemu se, onda, za :izvesnu stvar kaže da je u odnosu zbog toga što se na nju odnosi neka druga stvar. Medutim, 1057a ništa ne sprecava da jedan bude manji od necega, na primer od dva, pošto, ako je manji, on zbog toga nije malobrojan. Mnoštvo je kao vrsta broja; naime, broj je mnoštvo mer1jivo jednim, a jedan i broj su u jednom smislu oprecni, ne kao suprotnosti, nego kao što smo to upravo rekli da su u izvesnom odnosu. "Jedan" :i.broj su oprecni utoliko što je "jedan" mera, a broj merIj1va vrednost. ~bog toga sve što je jedno nije broj, kao što je, na primer, neka nedeljiva stvar. I premda se u istom smislu kaže za znanje da se odnosi na spoznaj ne stvari, taj odnos se ne postavlja na isti nacin. Zaista bi:moglo izgledati da je znanje mera da su spoznaj ne stvari predmet merenja. U stvari, dešava se da, ako je svako znanje spoznaja stvari, svaka spoznaja nije znanje, pošto se na izvestan nacin znanje meri onim što je predmet spoznaje. Sto se tice mnogostrukosti, ona nije suprotna ma1obrojnom. Malobrojnom je suprotnost mnoštvo, kao što je mnogostrukost koja prelazi granicu suprotnost mnoštvu sa nedostatkom brojnosti. Mnogostrukost nije ni suprotnost jednom u apsolutnom smislu. Ali, kao što smo rekli., mnogostrukost i "jedan" su suprotnosti na izvestan nacin po tome što je mnogostrukost deljiva, a "jedan" nedeljiv; u drugom smislu, oni se medusobno odnose kao što se znanje odnosi na ono što je spoznaj no, a ukoliko je to broj, onda "jedan" znaci. meru broja.
i
i
i
7.
POSREDNI CIl\"'ILAC MEÐU SUPROTNOSTIMA
Pošto je moguce da medu suprotnostima postoji .nekii posrednik pošto u izvesnim slucajevima on stvarno postoji, onda su oni nužno sacinjeni: od suprotnosti. Naime, svi posrednici su istog roda kao bica ciji su oni posrednici. Posrednicima nazivamo ono u što se nužno mora naj pre promeniti ono što se menja: na primer, ako se želi postepeno preci sa najdeblje žice lire na najtanju, naj pre ce se preci preko posrednih tonova; u bojama, ako se želi ici od belog ka crnom, preci ce se preko crvenog i smedeg da bi se stiglo do crnog; i tako ide redom. Medutim, nemoguce je da dode do promene jednog roda u drugi, osim slucajno, kao na primer od jedne boje do jednog lika. Nužno je, dakle, da posrednici budu u istom rodu jednti. kao drugi, i u istom rodu kao bica ciji su posrednici. Ali, s druge strane, svi posrednici su posrednici medu suprotnostima, pošto se promena može izvršiti samo medu suprotnostima uzetim samim po sebi. Stoga je nemoguce da bude neki posrednik izmedu stvari koje nisu oprecne, pošto bismo inace imali promenu, cak pocev od stvari koje nisu suprotne. Medutim, medu suprotnim stvarima, pl'Otivrecne stvari ne dozvoljavaju posrednika: protivrecnost se, u stvari, sastojiu suprqtstavljanju ciji je jedan ili drugi clan nužno istinit za bilo koji subjekt, to jest bez ikakvog posred.n:ika.Preostale suprotnosti su odnos, lišenje i oprecnost. A od relativnih iizraza oni koji nisu suprotni ne dozvoljavaju posrednika: uzrok ovome je taj što oni nisu istog roda. Kakav bi, u stvari, bio posrednik izmedu znanja i 1057b onoga što treba da se sazna? Medutim, on postoji izmedu velikog i malog. Ali ako su posrednici u istom rodu, kao što smo to pokazali, i ako su oni posrednici medu
i
244 245
suprotnostima, nužno je potrebno da se oni sastoje od suprotnos1ii.Jer, ili ce suprotnosti biti istog roda, ili one to nece bi!ti.Ako su istog roda, tako da bude neceg vremenski ranijeg od suprotnosti, razlike koje sacinjavaju suprotne vrste, pošto i one spadaju u taj rod, bice i same suprotnosti vremenski starije od vrsta: naime, vrste se sastoje od roda od razlika. Na primer, ako su belo i crno suprotnosti, i ako je prva boja ona koja je zgodna za izdvajanje a druga k0ja spaja razlike, onda su te razlike vremenski ranije od belog i od crnog; na ovaj nacin u pitanju su SUprotnostiod kojih je jedna vremenski ranija od druge, a suprotne razlike su cak više suprotne nego suprotne vrste. Stoga ce druge vrste i ono što medu njima predstavlja posrednike biti sastavljeni od svog roda i svojih razlika. Na primer, za Sve boje koje su posrednici ,i2medubelog i crnog mora .se reci da se sastoje od roda (pri cemu je rod boja) i od izvesnih razlika. Medutim, te razlike nece biti prve suprotnosti. U protivnom slucaju svaka boja bila bi ili bela ili crna. One ce, dakle, biti drugacije od prvih suprotnosti i samim tim po_ srednici izmedu prvih SUProtnosti;a prve razlike predstavlja ono što je diakriticno i sinkriticno. Prema tome, potrebno je pre svega ispitati ove prve suprotnosti koje ne spadaju u rod iz koga pot:iJcunjihovi posrednici. A suprotnosti koje spadaju u isti rod moraju se nužno sastojati od elemenata koji nisu sastavljeni sa r0dom ili su sami nesastavljeni. Pošto smo ovo utvrdili, suprotnosti se ne sastoje jedne od drugih pa, prema tome, one su principi; naprotiv, posrednici su ili svi sastavljeni od suprotnosti, ili to nije ni jedan. Medutim, postoji nešto sastavljeno od suprotnosti i to tako da ce se suprotnost pre menjati u to nešto nego što ce se menjati u drugu
suprotnost, pošto to nešto mora da bude više nego jedna suprotnost, a manje nego druga. Prema tome, i to nešto bice takode posrednik medu suprotnostima. Samim tim i svi ostali posrednici sastojace se od suprotnosti. U stvari, biti više nego jedno a manje nego drugo znaci sastojati se nailzvestan nacin od stvari za koje se kaže da postoje više ili da postoje manje. A pošto ne postoje druge stvari vremenski ranije od suprotnosti istog roda, svi posrednici bez izuzetka sastojace se od suprotnosti. Prema tame, i svi niži izrazi, bili oni suprotnosti ili posrednici, sastojace se od prvih suprotnosti. Jasno je, dakle, da svi posrednici pripadaju istom rodu, da su oni posrednici izmedu suprotnosti i da se apsolutno svi sastoje od sUProtnosti.
i
246
u.
o
l058a
MENJANJU VRSTA
Menjanje jedne vrste u drugu je menjanje jedne stvari. sa drugom u nešto što treba da bude zajednicko jednoj i drugoj. Na primer, ako je jedno živo bice drugacije po vrsti od drugog, oba ce biti živa bica. Potrebno je, dakle, da bica drugacija po vrsti pripadaju istom rodu. Rodom, u stvari, nazivam ono što sacinjava jedinstvo i istovetnost dvaju bica a što se u tim bicima razlikuje na nacin koji nije prosto slucajan, bilo da se on shvati kao materija ili drugacije. Naime, potrebna je ne samo zajednicka osobina izmedu dva bica da oba budu živa bica, nego treba da i samo to živo bice bude razlicito u svakom od ovih dvaju bica: to ce biti, na primer, za jedno bice - konj, a za drugo - covek. Prema tome, ovaj rod zajednicki bicima koja se razlikuju po vrsti i sam je razlicit u raznim vrstama. U jednom slucaju, tako ~emoimati jednu vrstu živog bica po sebi, a u drugom slucaju 247
drugu: na primer, cas konja, a cas coveka.Prema ·tome,menjanje roda nužno predstavlja specificnu razliku, pošto pod razlikom u rodu podrazumevam menjanje koje sdm rod cini drugacijim. To menjanje bice, dakle, suprotnost. Ono se možejasno izvesti indukcijom. Svako deljenje vrši se pomocu suprotnosti, a POkazali:smo da suprotnOS1Ji: spadaju u isti rod, pošto je oprecnost kao što smo rekli, savršena razlika, a specificna razlika uvek je razlika od jedne do druge stvari, koja je na taj nacin ista za dva clana ciji rod sacinjava. Otuda dalazi i ta da sve suprotnosti kaje su razlicite po vrsti, a ne po rodu, pripadaju istoj kategoriji, da izmedu sebe imaju najvecu razliku, pošto je razlika potpuna, i da se uzajamno iskljucuju. Razlika, dakle, predstavlja suprotnost. A 'Ovarazlika uprave i jeste ta suprotnost. To znaci, u pogledu živih bica, da pripadaju istom rodu, da su supretna i da su nedeljiva, dok su istovetna bica ona kaja, iake deljiva, nisu suprotna. Kažeme nedeljiva, jer tekom deljenja supretnosti iskrsavaju cak i u posrednim fazama pre nego što se stigne de nedeljivih. Prema tome, jasna je da u onome što se naziva rodem nema ni istovetnosti ni menjanja (na primer: materija se manifestuje poricanjem- 'Oblika, a rod je materija 'Onogapo cemu se naziva rodom, ali ne u smislu u kome se kaže "rod Heraklida", nego kao onaj keji je sadržan u prirodi jednog bica); isti je slucaj i u odnosi:mavrsta s bicima kaja ne spadaju u isti rod. Vrste ce se tada razlikevati po rodu od tih bica, narecito od bica kieja spadaju u isti rod. Razlika izmedu izvesne stvari i onega od cega se ona specificno razlikuje mora, dakle, nužna biti suprotnost; a 'Ona sama može postojati sama izmedu bica koja spadaju u isti rod. 248
9. r·,
o
SPECIFICNIM
RAZLIKAMA
MEÐU VRSTAMA
Neko možepostaviti pitanje: zašto se žena ne razlikuje kao vrsta od coveka, pošto su muški i ženski rod suprotni, a razlika medu njima je u $tvari suprotnost, i zašto se ženka mužjak kod životinja takode ne izdvajaju u razli.c1tevrste, premda je ova razlika bitna za životinje i nije nikako kao belo ili crno, POŠtO i mužjak i ženka pripadaju životinji? Ova teškoca svodi se uglavnam na sledece: Zašto jedna suprotnost proizvodi specificnu razliku, a druga ne? Na primer, ono što ima noge i krila cini razlicLte vrste, a ne bela i crna boja. Ne bi li ova prva obeležja bile promene svojstvene rodu, dek su druga to u manjej meri? A kako postoji, s jedne 1058bstrane, 'Oblik,a, s druge strane, materija, suprotnosti koje se nalaze u 'Oblikustvaraju razlike vrste, dok suprotnosti keje postoje same u posmatranom bicu, udružene s materijem, ne stvaraju te suprotnosti. Zbog toga ni belina c0veka, ni njegova crnOCane sacinjavaju specificne razlike, take da nema specificne razlike izmedu belog i crnog coveka, cak i kada bi se svakome od njili nametnule neke ime. Covek se ovde u stvari uzima kae materija, amaterija ne stvara razliku, pošto ona od pojedinaca ne cini vrste, iake su meso i kosti od kejih se sastoji 'Ovajili 'Onajcovek drugaciji; sastav je zacele drugaciji, ali nije drugaciji kao vrsta, pošto u suštini tu nema suprotnosti, i pošto je vrsta c0vek poslednja i nedeljiva vrsta. Kalias je oblik sa materijom; a boo covek je, onda, takode 'Oblik i materija, jer je Kallias belac; cevek je, dakle, beo same slucajno. Ni bronzani krug i drveni krug ne razlikuju se po vrsti, a ako se bronzani trougao i drveni krug razlikuju po vrsti, to nije zbog materije, nego zato šte u suštini posroji suprotnost.
i
249
Ali, upitace neko, da li je materija nesposobna da proizvede specificno razlicita bica, kad je ona drugacija na izvestan nacin, ili pak postoji neki pravac u kome ona to može da ucini? Zašto je, u stvari,· ovaj konj specificno razlicit od ovog coveka? Materija je ipak sjedinjena s njihovim oblikom. Da to nije stoga što postoji suprotnost u njihovom obliku? Suprotnost postoji takode izmedu belog coveka crnog konja, i to je specificna suprotnost, a ne po tome što je jedan beo a drugi crn, pošto bi se, cak i kad bi i jedan i drugi bili beli, ipak razlikovali po vrsti. Medutim, muški ženski rod su odlike svojstvene živom bicu, ne suštinske, nego materijalne i telesne. Zbog toga isto seme, prema tome da li trpi ovu ili onu promenu, postaje mužjak ili ženka. Tako smo ustanovili šta je specificno menjanje i zašto se izvesna bica razlikuju kao vrsta, a druga ne razlikuju.
i
i
10.
poJAM
UNISTIVOG I NEUNISTIVOG SUPROTNOSTI
KAO
Pošto su suprotnosti specificno razlicite i pošto su "uništivo" i "neuništivo" suprotnosti (lišenje je u stvari odredena nemogucnost), onda je nužno da "uništivo" i "neuništivo" budu ra.z]j;.. citi po rodu. Medutim, dosad smo govorili samo o opštim pojmovima, tako da bi se moglo pomisliti da ne postoji bezuslovno specificna razlika izmedu bilo koga unJštivog i b1.lokoga neuništivog bica, kao što ona ne postoji ni izmedu bele i crne stvari. Ista stvar može odista istodobno imati suprotna obeležja ako pripada redu opštih pojmova, kao što covek može biti u isto vreme boo i cm. Ako je bice pojedinac, ono ih još može imati, ali ne istodobno: isti covek može da bude boo, a zatim crn. Belo je ipak suprotno od cr250
nogo Medutim, medu suprotnostima jedne slu.cajno pripadaju izvesnim stvarima, takve su one o kojima smo malocas govorili, a i još mnoge druge; kod drugih ta mogucnost ne postoji!,kao 1059a što je slucaj uništivog i neuništivog, pošto ništa nije uništivo slucajno. Slucajnost zaista može da ne postoji u stvarima, dok uništivo spada medu osobine koje nužno pripadaju stvarima koje ih poseduju. U protivnom slucaju, jedna ista stvar bila bi uništiva i neuništiva, pošto bi se moglo desiti da joj ne pripada osobina uništivog. Osobina uništivog je, dakle, nužno supstanca svake takve stvari, ili se nalazi u nj ezinoj supstanci. Isti zakljucak odnosi se na neuni"neuništivo" štive osobine, pošto i "uništivo" nužno postoje u stvarima. Dakle, .ono na osnovu cega i usled cega je na prvom mestu jedna stvar uništiva, a druga neuništiva sadrži suprotnost, iz cega sledi da su ove stvari nužno razlicite po rodu. Na osnovu ovoga ocigledno je da ideje ne mogu postojati onako kako ih prihvataju izvesni filoz.ofi. Tada bi, u stvari, postojao, s jedne strane, uniš1liv, i, s druge strane, neuništiv covek; pa ipak su ideje, tvrde .oni, specificno istovetne s pojedincima, a ne samo istoimene. Medutim, veca je razdaljina izmedu stvari. koje se razlikuju po rodu nego izmedu onih koje se razlikUju po vrsti.
i
i
i sa supstancama. Ali, ako su supstance i slucaj-
KNJIGA X lo
PREDMET
ARISTOTELOVE
FIZIKE
KAO NAUKE
Da je mudrost nauka o pranacelim.a,.jasno proizlazi iz prvih izlaganja u kojima se raspravljalo o tome šta drugi filozofi misle u pogledu pranacela. Medutim, neko može postaviti pitanje: da li pod mudrošcu treba podrazumevati jednu nauku ili više njih? Ako je to jedna nauka. može se prigovoriti da jedna nauka uvek obuhvata suprotnosti; medutim, pranacela nisu suprotnosti. Ako nije jedna, koje vrste nauka treba prihvatitL kao mudrost? Osim toga, da li pripada jednoj nauci ili mnogima od njih da proucavaju pranacela objašnjavanja? Ako je to povlastica samo jedne nauke, zašto da to bude više ove nego neke druge? Ako je to povlastica mnogih nauka, koje vrste nauka treba prihvatiti? Staviše, da li su sve supstance predmet mudrosti ili ne? Ako se ona ne bavi svima supstancama, teško je odrediti supstance koje spadaju u njen delokrug. Ali, pošto je to jedna nauka, ako ih proucava sve, ne vidi se kako ista nauka može da obuhvati više predmeta. Osim toga, da li njeni dokazi obuhvataju samo supstance, ili u oblast njenih istraživanja ulazi i slucajna zbivanja? Ako je dokazivanje odista moguce za slucajna zbivanja, stvar tako ne stoji 252
1059b
na zbivanja predmet dveju raznih nauka, koje je koja kod njih i koja je mudrost? Ako je odredimo kao demonstrativnu nauku, to ce biJti nauka o slucajnim zbivanjima; medutim, ako kažemo da su njen predmet prvobitne stvarnosti, onda ce ona biti nauka o supstancama. S druge strane, nauka koju istražujemo nece se baviti ni uzrocima o koj,imasmo govorili u Fizici. Isto tako ona se ne bavLni konacnim uzrokom. Naime, svrha nilje ništa drugo nego dobro, a dobro se susrece samo u oblasti prakti:cnog života i kod bica koja se krecu; to je prvo pokretna sila (jer takvo je obeležje svrhe). Medutim, prva pokretna sila ne može se pretpostaviJtiu slucaju nepokretnih bica. S druge strane, uopšte uzevši da li je, najzad, nauka koju upravo istražujemo nauka osupstancama dostup~culima ili ne, ili se ona bavi nekim drugim stvarima. Ako se bavi drugim stvarima, to ce biti ili ideje ili matematicke stvari. Jasno je da ideje ne postoje, tako da bi ostala još jedna teškoca, cak i ako se prihvati njihovo postojanje: zašto sa svima bicima o kojima postoje ideje nilje isti slucaj kao s matematickim stvarima. Rec je o onim filozofima koji od matematickiih stvari prave neku vrstu posrednika i:zmedu culnih matematickih stvari i sv0jih ideja, i kao neku trecu vrstu bica izvan ideja 1:uobicajenih stvari, dok ne prihvataju postojanje treceg coveka ni treceg konja, izvan coveka po sebi i pojedinacnog coveka, ili konja po sebi i pojedinacnog konja. Ako pak same ove posredne matematicke stvari, o kojima g0vore ti filozofi, ne postoje, za koje stvari treba reci da se njima bavi matematicar? To sigurno nisu culne stvari, pošto ni jedna od njih nema osobine koje zahtevaju matematicke nauke. Ni nauka koju sada istražujemo ne bavi se matematickim stvarima, jer ni jedna od ovih nije 253
odvojeno bice; ona se ne bavi ni supstancama koje saznajemoputem cula, jer su ove uništive. Uopšte uzev, neko bi mogao postaviti pitanje: POd koju nauku potpada ispitivanje teškoca kOje se ticu predmeta matematickih stvari? To nije fizika, jer se svi radovi fizicara odnose na bica koja imaju u sebi princip kretanja ili mirovanja; to nije ni nauka koja raspravlja o dokazivanju o nauci, jer su upravo dokazivanje i nauka predmet njenog istraživanja. Prema tome, ostaje da je to naša nauka, prva filozofija, koja se bavi ovimilstraživanjem. S druge strane, neko bi se mogao naci u nedoumici ne znajuci da li treba postaviti da se nauka koju istražujemo bavi principima koje neki filozofi oznacavaju imenom elemenata. Medutim, svako Se slaže s tim da elementi bitno pripadaju složenimtelima; a nauka koju istražujemo tzgleda da bi trebalo da bude nauka o opštim pojmovima, jer definicija i nauka mogu da budu samo za opšte, a ne za pojedinacne stvari. Prema tome, ona bi bila nauka o najvišim rodovima; ti rodovi bili bi stvarnost di jedan, jer se narocito oni mogu zamisliti kao da obuhvataju sve stvarnosti i kao da imaju u najvecoj meri obeležje pranacela, pošto su ona prva po prirodnom redu: zaista, ako se unište stvarnost i jedan, sve ostalo nestaje s njima, jer se svaka stvar može svesti na stvarnost i jedan. Ali, s druge strane, ako se hoce da se stvarnost i jedan postave kao rodovi, razlike ce nužno dolaziti od stvarnosti i jednog, dok u stvari nikakva razlika ne dolazi od njenog roda; iz ovog razloga izgledalo bi da se stvarnost i jedan ne bi smeli postaviti kao r0dovi ni kao principi. Staviše, ono što je jednostavnije više je pranacelo, nego ono što je manje jednostavno; a' pošto su poslednje vrste sadržane u rodu jednostavnije od svog roda (pošto su nedeljive, dok se rod deli na mnoštvo
I ] 060a
ranih vrsta), zaista izgleda da ce vrste biti više pranacela nego rodovi. Ali, s druge strane, pošto ukidanje rodova povlaci ukidanje vrste, rodovi imaju više obeležje pranacela, jer pranacelo je ono što, kad se ukine, povlaci sve ostalo za sobom. Takve su, dakle, teškoce koje se mogu postaviti, i mnogo drugih te vrste.
i
25~
2.
o
POSTOJAKJU ODVOJE~E SUPSTANCE
Staviše, da li treba zaMisliti nešto izvan onoga što je pojedinacno,ili, suprotno tome, da li nauka koju istražujemo raspravlja o pojedinacnim stvarima? Ali njihov broj je beskrajan. S druge strane, ono što je izvan pojedinca, to su rodovi ili vrste; a ni jedno ni drugo nisu predmet nauke koja se sada istražuje. Rekli smo zašto je to nemoguce.Uopšte uzev, problem se zaista sastoji u tome da li treba prihvatiti postojanje neke odvojene supstance, izvan supstanci koje se saznaju culima, to jest supstanci ovoga sveta, ili ne prihvatiti i reci da su ove druge jedina stvarnost i da su one predmet -najvišeg znanja. Medutim, mi ocigledno tražimo neku drugu vrstu supstance i naš . je-cilj da vidimo ima li neceg odvojenog po sebi i što ne pripade nicem culnom.Osim toga, ako postoji neka druga supstanca izvan onih koje se saznaju culima, izvan kojih odgovarajucih supstanci dostupnih culima treba prihvatiti da ona postoji? Zašto bi se u stvari reklo da ta odvojena supstanca pre postoji izvan lju..,. di ili konja, nego ostalih životinja ili neživih bica uopšte? Ali ako utvrdimo da postoje dru"', ge, .vecite supstance ravne po broju cuInim i uništivim supstancama, može izgledati' da se prelaze granice verovatnoce. S druge strane, Ako pranacelo koje tražimo nije odvojeno od 255
r .\
tela, koje bi pranacelo moglo da igra tu ulogu bolje nego materija? Medutim, materija ne po.stoji u stvarnosti, ona postoji samo kao mogucnost: upravo ovo nacelo izgleda da predstavlja pojam i oblik više nego sama materija. Ali sam oblik je uništiv, tako da ne postoji u apsolutnom smislu vecita supstanca, odvojena i nezavisna. A ovo je besmisleno: ocigledno je, naime, da postoji neka supstanca, il može se reci da su se najodlicnijt umovi bavili tim istraživanjem, ubedeni u postojanje nekog pranacela i neke supstance ove vrste. Jer kako bi postojao red bez neke vecite stvarnosti., odvojene i stalne? Osim toga, ako postoji neka supstanca ili neko pranacelo po prirodi onakvo kao ono koje sada ilstražujemo, i ako je ono jedino za sve stvari, kako za vecite tako i za uništiJve stvarnosti, postavlja se pitanje zašto su konacno, kad je taj princip isti, izvesne stvarnosti koje potpadaju pod to pranacelo vecite, dok druge to nisu? To je, u stvari, besmisleno. Jer, ako postoji, s jedne strane, pranacelo uništi vih stvarnosti i, s druge strane, pranacelo vecitih stvarnosti, teškoca ce biti ista ako je pranacelo uništivi.h stvarnosti vecito kao pranacelo vecitih stvarnosti. Zašto, onda, ako je to pranacelo vecito, i stvari koje potpadaju pod to pranacelo nisu takode vecite? Ako je on, naprotiv, uništiv, on proizlazi iz nekog drugog principa, ovaj iz treceg i tako ce ici do beskonacnosti. Ako se za pranacela prihvate nacela koja su po opštem mišljenju najstalnija, to jest stvarnost" i "jedan", onda, pre svega, ako ni jedno ni drugo od ovih dvaju pranacela ne znace ni pojedinacno stvarno ni supstancu, kako ce oni postojati u odvojenom stanju i nezavisno? To su ipak obeležja koja želimo da nademo u vecitim i prvobitnim nacelima. Medutim, ako "jedan" i "stvarnost" izražavaju neko odredeno postojanje i supstancu, onda ce sve stvarnosti biti
supstance, jer stvarnost potvrduju sve -stvarnosti a takode i jedan potvrduje izvestan broj stvarnosti. U stvari, netacno je da su sve stvarnosti supstance. Osim toga, filozofi koji tvrde da je jedan pranacelo i da je jedan supstanca; koji od jednog il mart:erije stvaraju prvi broj i koji uveravaju da je taj prvi broj supstanca, kako oni mogu biti u pravu? Kako da se zaista zamisli jedinstvo diade i svakog od ostalih složenih brojeva? O ovoj stvari se ne kaže ništa, a uostalom nije ni lako na ovo odgovoriti. Ali, ako se želi da se kao pranacelo postave linije ili ono što od njih pr0i2ilazi (mislim na prve kolicine), te stvari nisu odvojene supstance, to su odseci i delovi, prve površine, druge tela, a tacke linija; a sve ove stvarnosti postoje u drugim stvarnostima i ni jedna od njih nije odvojena. A zatim, kako da se zamisli supstanca jednog i tacke? U stvari, za svaku supstancu postoji proces radanja, ali ne postoji za tacku, pošto je tacka prosto deljenje. Medutim, teškocu predstavlja i to što predmet svake nauke cine opšti pojmovi iizvesna kakvoca stvari, dok supstanca nije opšti pojam, nego više pojedinacna i odvojena stvarnost; ako, dakle, nauka raspravlja o pranacelima, kako se sme zamisliti da je pranacelo supstanca? Staviše, da li postoji, ili ne, nešto izvan složenog tela? Pod složenim telom podrazumevam materiju i ono što je s njom spojeno. Ako nema nicega, reci ce nam se da je uništivo sve što je materijalno; ako ima necega, to ce moci! biti samo pojam i oblik. Ali tada nece biti lako odrediti u kojim je slucajevima oblik odvojen, a u kojima nije, jer u izvesnim slucajevima jasno je da oblik nide 00vojiv, kao što to pokazuje pojam kuce. Najzad, da li su principi istovetni specificno Hi po svom broju? Ako su istovetni po broju, sve stvari bice istovetne.
i
1060b
256
..
,
i
t
, t
., >
1
!I 17
257
3.
STVARNOSTI KAO PREDMET FILOZOFSKIH RASPRAVA
1061a
258
Pošto se izucavanje filozofabavi stvarnošcu uopšte, a ne delimicno, onda se i pojam stvarnosti podrazumeva na više nacina, a ne na jedan nacin. Ako je, dakle, izraz "stvarnost" samo opšti naziv koji stvarno nema niceg zajednickog izmedu svojih raznih znacenja, onda stvarnost ne potpada pod jednu nauku (jer nrl.jejedan rod za razna znacenja tih naziva). Naprotiv, ako tu ima neceg zajednickog, onda ce proucavanje stvarnosti pripadati jednoj nauci. A ovaj izraz upotrebljava se, izgleda, u smislu koji smo pokazali, na isti nacin kao lekarski i zdrav. "Lekarski" i "zdrav" uzimaju se zaista u više znacenja, a svako znacenje ovih izraza ima izvesnu vezu bilo sa medicinskomnaukom, bilo sa zdravljem, bilo sa necim drugim, ali je u svakom slucaju znacenje isto. "LekarskiJ"se u stvari kaže za rasudivanje i za anatomski nož, pošto jedno proizlazii.z medicinske nauke a drugo je korisno za tu nauku. Isti je slucaj i sa "zdrav"; nešto je zdravo zato što je znak zdravlja, a nešto zato što ga proizvodi. Takav je slucaj i sa svima ostalim stvarima. Zato se na isti nacin kaže stvarnost za sve što postoji: svaka stvar koja postoji naziva se stvarnošcu, zato što je ili obeležje stvarnosti kao takve, ili stanje, ili raspoloženje, ili kretanje, ili, najzad, nešto drugo ove vrste. A pošto se sve što postoji može svesti na jedan jedini i zajednicki pojam, svaka suprotnost može se takode svesti na prve razlike i suprotnosti stvarrrosti, bilo da se za prve razlike stvarnosti smatraju mnogostrukost i jedinstvo, biJo jednakost i nejednakost, lli druge razlike. To je pitanje za koje možemo smatrati da smo ga temeljito raspravili. Uostalom, od malog je znacaja da li1se ono što posto-
ji svodi na stvarnost ili na jedan. Cak ako stvarnost i jedan nisu u stvari istovetni, nego drugaciji, oni su ipak u uzajamnoj vezi, pošto je na nel" nacin jedan takode stvarnost, a stvarnost je jedan. Pošto suprotnosti potpadaju pod proucavanje jedne i iste nauke, onda ce u svakoj od njih jedan izraz biti lišenost drugog. (Ipak bi neko mogao postaviti pitanje o tome na koji se nacin može govoriti o lišenosti u slucaju suprotnosti koje, kao nepravedan i pravedan, dozvaljavaju neki srednji izraz. Sto se tice svih posrednika ove vrste, treba odga
i
i
1661b
i
259
ove stvari mi postavljamo jednu i istu nauku,
ucavanja. To ce biti, na primer, linije ili uglovi ili brojevi ili neka druga vrsta kolicine, pošto se ovi pojmovi uzimaju ne kao stvarnost, nego zato što je svaki od njih stalna veli&a. jedne, dveju ili triju dimenzija. Nasuprot tome, filozofija ne vrši ispitivanje pojedinacnih stvari po tome što svaka od njih ima neki slucajan atribut, nego raspravlja o stvarnosti, ukoliko je svaka od ovih pojedinacnih stvari stvarnost. Fizika kao nauka postupa na isti:nacin kao matematicka nauka. Fizika stvarno proucava zbivanja i nacela stvarnosti, ukoliko kretanjem pokazuju ili ne pokazuju kvalitete stvarnosti, dok prva nauka, kao što smo rekli, proucava stvari samo ukoliko su supstrati stvarnosti, a ne ukoliko su nešto drugo. Zbog toga se fizika i matematicka nauka moraju smatrati kao oblasti vrhovnog znanja.
i
geometriju. Isti je slucaj u pogledu stvarnosti:
zbivanja koja se ticu stvarnosti uzete kao takve i suprotnosti stvarnosti kao takve i njihovo proucavanje ne pripadaju ni jednoj drugoj nauci osim filozofiji.U pogledu fizike, njoj bi se moglo prepustiti proucavanje stvarnosti, ne kao stvarnosti, nego više po tome što ucestvuju u kretanju; što se tice dija1ektikei sofistike, njihov predmet su zbivanja koja se odnose na stvarnosti, a ne stvarnosti kao takve, i one se ne bave stvarnošcu koja je to sama po sebi. Prema tome, ostaje da filozofija raspravlja o stvarima o kojima smo govorili,ukoliko su one stvarnosti. A pošto se za sve što postoji kaže da postoji na osnovu neceg što je jedno i zajednicko, iako u mnogim znacenjima; pošto se suprotnosti nalaze u istom slucaju (jer one se svode na prve suprotnosti i razlike u pogledu bica); i, najzad, pošto je jedna nauka u stanju da obuhvati sve ove stvari, onda je, izgleda, rešen problem koji smo postavili u pocetku. to jest pitanje kako stvarnosti, mnogostruke i razlicite po rodu, mogu da budu predmet jedne jedine nauke. 4.
ODNOS FIiLOZOFlJE PREMA FIZICI IMATEMATICI
Pošto se i sam matematicar služi aksi.omima jedino primenjujuci ih na podesan nacin na svoj predmet, i proucavanje nacela matematike spada6e u osnove filozofije. Aksiom "ako se od jednakih stvari oduzmu jednake stvari, ostaci su jednaki" zaista je zajednicki svima koli-
cinama. Medutim, matematika, razmatrajuci odvojeno izvestan deo predmeta koji joj je svojstven, cini od toga dela predmet svog pro260
5. NACELO PROTIVRECNOSTI
] 062a
U stvarnostima postoji nacelo u odnosu na koje se ne može prevariti, a cija se istinitost, naprotiv, mora uvek priznati. Nije moguce da ista stvar postoji i ne postoji u ilsto vreme. Isti je slucaj i sa svima drugim slicnim suprotnostima. Ovakve istine ne dozvoljavaju dokazivanje u apsolutnom smislu reci, nego samo u jednom. Zaista nema sigurnijeg principa od onoga iz koga bi se moglo nešto izvesti, što je, uostalom, uslov koji se traži ako se želi dokazivanje u apsolutnom smislu. Medutim, ako se želi dokazati da je u zabludi onaj koji uverava da su suprotne tvrdnje takode istinite, treba od njega zahtevati da prihvati postavku takve vrste da, iako je stvarno istovetno sa principom da ista stvar ne može postojati i ne postoji u isto vreme, ona mu ,ipak ne izgleda istovetna: 261
10 je jedino moguce dokazivanje onome koji tvrdi da suprotne postavke mogu biti u isto vreme istinite za istu stvar. Prema tome, oni koji budu medusobno raspravljali moraju se susresti na izvesnoj tacki; kako bi moglo da dode do zajednickog medusobnog raspravljanja bez ostvarenja ovog uslova? Prema tome, potrebno je da svaka rec bude poznata i da izražava ne više stvari, nego samo jednu jedinu; a ako rec ipak oznacava više stvari, treba jasno pokazati na koju se od njih odnosi. Sledstveno tome, onaj koji kaže da izvesna stvar postoji i da ne postoji, istog trenutka porice ono što kaže. Na taj nacin on kaže da rec ne znaci ono što znaci, a to je nemoguce. Iz ovog sledi da, ako izraz izvesna stvar postoji, znaci nešto, ne može se tvrditi istinitost protivurecne stvari. Staviše, ako rec znaci nešto i ako se to znacenje potvrdi: kao istinito za neki predmet, taj predmet mora nužno imati tu osobinu; nije moguce da ono što nužno postoji može ikada ne postojati; suprotne tvrdnje i poricanja ne mogU dakle biti istinite za isti predmet. Zatim, ako tvrdnja nije ni u cemu istinitija. 00 poricanja, reci "covek" ili reci "ne-covek", nece znaciti da se istina izražava u jednom slucaju više nego u drugom. Takode može izgledati da reci da c0vek nije konj znaci izreci vecu istinu, ali u svakom slucaju ne izreci manju nego kad se kaže da nije covek. Na taj nacin opravdano je i kad se kaže da je isti covek konj, pošto se tvrdilo da oprecnosti mogu takode biti istinite. Iz ovog proizlazi da je isto bice covek i konj, ili ma koja druga životinja. Prema tome, ako nema nikakvog dokazivanja ove istine u pravom smislu reci, ipak postoji jedno dokazivanje koje ,može biti dovoljno da se pobije onaj koji se služi ovakvim d0.kazima. Pitajuci samog Heraklita na ovaj nacin, možda bismo ga primorali da prizna da ni262
kada nije moguce da oprecne postavke budu u isto vreme istinite za iste stvari. Zato što u stvari sam nije dobro shvatio šta, na kraju krajeva, hoce da kaže, Heraklit je i prihvatio to mišljenje. U svakom slucaju, ako je istinito ono za što on kaže da je istinito, cak ni to što on kaže ne može biti istinito, to jest da jedna ista stvar 1062b može u isto vreme da postoji i da ne postoji. Zaista, isto kao kad su postavke odvojene, tvrdnja nije istinitija od poricanja; isto tako, ako su tvrdnja i poricanja spojeni i sastavljeni kako bi ci.nili jednu tvrdnju, tvrdnja i poticanje, uzeti zajedno, nece biti istinitiji od ukupnog odgovarajuceg poricanja. Najzad, ako se odista ništa ne može potvrditi, bice netacno reci cak i to da ni jedna tvrdnja nije istinita. Ali, ako postoji jedna istinita tvrdnja, onda ce biti pobijeno 'mišljenje onih koji stavljaju takve pri:govore i koji potpuno onemogucavaju svako raspravljanje. 6. O PROTAGORINOM UCENJU O COVEKU KAO MERI STVARI
Protagorino ucenje blisko je mišljenjima o kojima smo malocas raspravljali. on je, naime, govorio da je covek mera svih stvari, što se svodi na to da je stvarnost ono što kome kao takvo izgleda. Ako je tako, iz toga s1edida ista stvar postoji i da ne postoji, da je u isto vreme dobra i rdava, i da su sve ostale suprotne tvrdnje takode istiniltesamim tim što ista stvar cesto izgleda jednima lepa, a drugima sasvim suprotna, tako da ono što nam se cini predstavlja za svakoga meru stvari. Ova teškoca mogla bi se rešiti ako bismo ispitali odakle vodi poreklo ovakvo shvatanje. Jedni misle da je ono poteklo iz shvatanja fiziologa; prema drugima, ono 263
je nastalo iz zapažanja da svi ljudi ne sticu iste utiske o istim stvarima i da je iZvesna stvar, koja se jednima cini slatka, drugima sasvim suprotna od slatke. U stvari, ništa ne potice od onoga što ne postoji; sve proizlazi od onoga što postoji. Ovo je zaista shvatanje zajednicko gotovo svima filozofima prirode. Samim tim, pošto ništa ne postaje belo kada se savršeno belo ono što uopšte nije belo postavi kao da postoji, ono što postaje be10 mora da postane od necega što nije belo. Iz ovoga bi trebalo zakljuciti, prema mišljenju ovih filozofa, da belo dolazi od onoga što ne postoji, osim ako se prihvati da je ono što nije belo istovetno sa belim. Medutim, nije teško rešiti ovaj problem. Mi smo u našim de!ima o fizici stvarno rekli u kom smislu ono što postaje potice od ne-stvarnosti, a u kom smislu od stvarnosti. S druge strane, besmisleno je pridavati podjednaku važnost mišljenjima i maštanjima onih koji se medu sobom ne slažu. Odista je jasno da se jedni drugi nužno moraju varati. O tome se možemo uveriti iz onoga što se dešava u saznanju culnog: jer ista stvar nikada ne izgleda jednima slatka, a drugima suprotnog ukusa, osim ako je kod jednih poremecen i oštecen culni organ koji ocenjuje ukuse o kojima je rec. Medutim, ako je tako, onda za meru stvari treba uzeti jedno, a ne drugo. A ja to kažem podjednako za dobro i zlo, za lepo ~ ružno ostale osobine ove vrste. U stvari, izražavati mišljenje o kome je rec isto je što il verovati da su stvari onakve kakve izgledaju onima koji, pritiskujuci prstom donji deo ocne jabucice, daju jednom predmetu izgled da je dvostruk; to znaci verovati da postoje dve stvalI"i,jer se vide dve, i da zatim postoji samo jedna, jer se onima koji ne pokrecu ocnu jabucicu jedan predmet cini kao jedan. Uopšte je besmisleno polaziti od
i
i
1063a
i
i
264
1\
,-
toga što ovozemaljske stvari uvek izgledaju promenljive i što nikad ne ostaju u istom stanju, da bi se od toga stvorio osnov za naše rasudivanje: u traženju istine treba polaziti od pojava koje ostaju uvek iste i koje rosu podložne nikakvoj promeni. Takva su, na primer, nebeska tela; ona ne izgledaju cas s jednim obeležjima, cas s drugim, nego su uvek ista i ne dolaze ni od kakve promene. Staviše, ako postoji kretanje, postoji i nešto što Sekrece, a svaka stvar krece se od necega ka necemu. Prema tome potrebno je da pokretno telo rmjpre bude u onome pocev od cega ce se kretati, i da zatim tu više ne bude; i da se krece prema nekoj drugoj stvari i da se pretvori! u nju; i da tako protivrecne postavke ne budu istinite u isto vreme, kako to tvrde naši protivnici. S druge strane, ako su u odnosu na kolicinu zemaljske stvari u stalnom menjanju il kretanju, bar ako to priznamo (iako to mje istina), iz kog razloga one to ne bi stalno cinile i u odnosu na kakvocu. Naime, ocigledno je da glavni razlog zbog koga se prihvatilo da su protivurecne postavke istinite za istu stvar dolazi otuda što se veruje da kolicina u telima ne ostaje stalna. To bi dozvoliloda se smatra da je isto telo dugo cetiri lakta i da to nije. Medutim, supstanca zavis~ od kakvoce, to jest od jedne odredene prirode, a kolicina od neodredene prirode. Osim toga, kad lekar prepiše da se uzima odredena hrana, zašto se to cini? Po cemu je istinitije da je ovo hleb, nego da ovo nije hleb? Tada bi bilo svejedno da li se jede ili ne jede. Medutim, propisana hrana uzima se u stvari u ubedenju da je covek u odnosu na nju u istini, da je to zaista hleb. Pa ipak to ne bi trebalo ciniti, ako je istina da ni jedna priroda ne ostaje stvarno nepromenljiva u culnim bicima, nego da su sva ona u vecitom kretanju i promeni Inace, ako se neprekidno menjamo i ako nikada
i
265
1063b
ne ostajemo isti, šta bi bilo neobicno ako nam stvari koje saznajemo putem cula ne bi nikada izgledale iste? S nama je isti slucaj kao s bolesnicima. Naime, bolesnicima osecanja do kojih dolaze putem cula nikada ne izgledaju ista, pošto se ne nalaze u istom stanju kao kad su zdravi. Medutim, same culne stvari nisu stoga pretrpele nikakvu promenu; one samo izazivaju kod bolesnika razlicita osecanja, a ne ista. Bez sumnje, potrebno je da bude tako u menjanju o kome smo vec ranije govorili. Ali, ako se mi ne menjamo, nego ostajemo isti, onda bi trebalo da ima i neceg stalnog. Vratimo se, dakle, onim našim protivnicima koji se oslanjaju na didakticko rasudivanje da bi stvorili teškoce o kojima smo malocas govorili. Njihovo rešenje nece biti lako ako oni ne pristanu da se postavi princip i ako se ne odreknu ispitivanja njegovog uzroka. Naime, svako rasudivanje i svako dokazivanje vrši se samo pomocu principa ove vrste: ne postavljati ništa stvarno znaci onemoguciti raspravljanje i uopšte uzev rasudivanje. Iz ovog sledi da rasudivanje nije moguce kad su u pitanju ljudi koji ovako misle. Sto se tice drugih, koje dovode u zabunu samo uobicajene teškoce, njima je lako odgovoriti razbiti ono iz cega poticu njihove zabune, kao što se to vidi ~ onoga što smo gore rekli. Iz ovih zakljucaka jasno proizlazi da protivrecna izražavanja koja se u isto vreme odnose na istu stvar ne mogu biti istinita; da ni suprotnosti ne mogu biti istinite, jer svaka suprotnost pretpostavlja lišavanje što je ocigledno kad se definicije suprotnosti svedu na njihov princip. Isto tako ni neki srednji izraz medu suprotnostima.ne može se potvrditti za jednu istu stvar za koju se potvrduje jedna od suprotnosti. Pretpostavimo da ta stvar bude bela; govoreci da ona nije ni bela ni crna, mi necemo
reci istinu. Naime, ispašce da je ista stvar jednovremeno bela i da nije bela; u stvari, jedan od dvaju izraza sadržanih u složenom izrazu ni bela, ni crna, bice istinit za tu stvar, a taj izraz je protivrecan belom. S druge strane, ne može se dopustiti da govore istinu ni oni koji usvajaju ucenje Heraklita i Anaksagore. Ako bi se postupilo drugacije, dogodilo bi se da suprotnosti potvrduju istu stvar. Jer, kad ovaj kaže da u ce1iniima deo celine, to znaci da kaže da ništa nije slatko više nego što je gorko, a isto tako i za bilo koju drugu suprotnost, pošto je sve u svemu ne samo kao mogucnost, nego kao stvarnost i. izvesnost. Takode nije moguce ni to da sve postavke budu neistinite ili da sve budu istinite, pre svega zbog mnogih drugih teškoca koje bi ovo tvrdenje povlacilo, a i zbog toga što, ako je sve neistinito, nece se ostati pri istini tvrdeci da je sve neistinito; s druge strane, ako je sve istinito, govoreci da je sve neistinito nece se izreci neistinito tvrdenje.
f·
:t; ,ti
7. ODNOS TEOLOGIJE PREMA FIZICI IMATEMATICl
i
i
266
10648
Svaka pojedina nauka istražuje izvesne principe ilizvesne uzroke za svaku stvar koju proucava. Tako postupa medicina, gimnastika i svaka druga pesnicka i matematicka nauka. Usredsredujuci napor na odredenu vrstu, svaka od njih se zaista bavi tim predmetom kao subjektom i stvarnošcu, koju medutim ne uzima kao stvarnost, pošto za stvarnost kao takvu, pored ovih nauka, postoji i druga koja ga proucava. od nauka koje smo upravo pobrojali svak uzima na izvestan nacin za predmet u svakom rodu ono što je. bitno i nastoji da o svemu ostalom pruži manje ili više tacne dokaze. Medutim, 267
jedne nauke dopiru do suštine pomocu osecanja, dok ga druge prihvataju kao pretpostavku. Iz ovog razloga jasno proizlazi iz indukcije ove vrste da nema dokazivanja supstance i suštine.
S druge strane, POŠtOpostoji nauka o prirodi, ona ce ociglednobiti razlicita i od prakticne, i od pesnicke nauke. U pesnickim naukama princip stvaranja zaista se nalazi u umetniku, a ne u onome koji prima spoljne utiske; taj princip je ili umetnost, ili neka druga sposobnost. Isto tako u prakticnim naukama kretanje se više nalazi u sili koja deluje nego u predmetu akcije. Medutim, nauka fizicara bavi se bicima koja poseduju u samitn sebi princip kretanja. Iz ovih razmatranja viru se dakle da fizicka nauka nije ni prakti:cna, ni pesnicka nauka, nego da je nUlŽlID teoretska nauka, pošto u stvari treba da se svede pod jednu od ovih triju vrsta. A pošto je potrebno da svaka nauka poznaje, na ovaj ili onaj nacin, suštinu i da se njome služi kao principom, mora se imati na umu to kako fizicar treba da definiše, i kaIro treba da odredi definiciju suštine: da li je, na primer, nešto spljošteno iIi je to više kao ugnuto. od ova dva pojma, ovaj o spljoštenom odista ukljucuje materiju stvari, dok je pojam o ugnutom odvojen od materije: spljošten oblik stvara se kod nosa, što cini da se i njegov pojam posmatra u vezi s pojmom o nosu: spljošten u stvari oznacava vrstu nosa. Ocigledno je još i to da materija uvek mora uci u definiciju mesa, oka i drugih delova tela. S druge strane, pošto POStojinauka o stvarnosti kao o onome što postoji i što je odvojeno, treba da ispitamo da li je, na kraju, potrebno prihvatiti da je ta nauka isto što i fizika, ili je pre razlicita. Fizika se bavi stvarima, koje poseduju u samim sebi princip kretanja; s druge strane, matematika je teoretska nauka i ona ra-
1064b
spravlja o nepromenljivim, ali ne odvojenim stvarima. Ono što je odvojeno inepokretno, predmet je nauke potpuno razlicite od ovih dveju, pod pretpostavkom da je istina da postoji supstanca ove vrste, hocu da kažem odvojena i nepokretna supstanca, kako cemo se potruditi da to dokažemo. Ako medu pojavama ove vrste postoji neka stvarnost, to ce ovde biti u neku ruku booansko, i to bi moglo biti samo prvo il vrhovno nacelo. Iz ovoga, dakle, jasno proizlazi da postoje tri vrste teoretslcih nauka, fizika, matematika i teologija. Kao vrsta teoretske nauke, one su najplemenitije, dok je medu teoretskim naukama najuzvišenija ona koju smo naveli kao poslednju, pošto je njen predmet najdostojniji da ga sla'V'esva ostala bica; u stvari veCa ili manja vrednost svake nauke odreduje se njenim predmetom. Najzad, može se upitati da li nauku o stvarnosti kao takvoj treba smatrati ili ne za opštu nauku. Tako u oblasti matematickih nauka svaka posebna nauka bavi se samo jednom odredenom vrstom, ali postoji i opšta matematika koja obuhvata sve kolicine. Ako bi prirodne supstance bile prve medu svima stvarnostima, onda bi fizika biJa prva od svih nauka; ali, ako postoji neka druga stvarnost, odvojena inepokretna supstanca, nauka o toj stvarnosti mora nužno biti drugacija, starija od fizike i opšta zbog samog svog predmeta u vremenu. 8.
OSNOVNE VRSTE STVARKOSTI
t r:
Pošto se pojam stvarnosti uopšte podrazumeva u više znacenja, od kojih se za jedno kaže da je stvarnost kao slucajnost, potrebno je ispitati stvarnost uzetu u ovom znacenju. Razumljivo je samo po sebi da se ni jedna od tra269
268 "
f
J
1065a
270
dicionalnih nauka ne bavi slucajnošcu. Veština gradenja u stvari ne polazi od toga šta ce se desiti onima koji se budu služili kucom, da li ce, na primer, u njoj voditi mucan život, ili ce on biti suprotan takvom životu. Isti je slucaj sa veštinom tkaca, cipelara ili kuvara: svaka od ovih struka ima u vidu iskljucivo svoj sopstveni predmet, to jest svoju posebnu svrhu. Sto se tice rasudivanja kao što su: - "covek koji, kao muzicar, postane gramaticar, bice u isto vreme jedno i drugo, dok ranije nije bio jedno i drugo; ali ono što postoji a da nije uvek postojalo, mora da je postalo; prema tome, izvestan covek mora da je postao u isto vreme muzicar i gramaticar" - nauka jednodušno priznata kao takva nikad ne istražuje slicna rasudivanja; sama sofistika ih uzima kao svoj predmet, jer je ona jedina koja se bavi slucajnošcu. Stoga Platon nije pogrešio kad je rekao da sofistika ži.vi u ne-stvarnosti. Jasno ce se pokazati da nauka o slucajnosti nije cak ni. moguca ako pokušamo da vidimo kakva je konacno priroda slucajnosti. Mi kažemo da svaka stvarnost ili postoji uvek i nužno (ne radil se o IliUŽnostiu smislu prinude, nego o nužnosti na koju se porLivamou dokazivanjima), m je ona to što se dešava najcešce, ili nije ni to što se dešava najcešce, ni ono što je uvek i nužno, nego je ona to što se dešava kao slucajem. Na primer, da može biti hladno za vreme pasje vrucine, to je nešto što se ne dešava ni uvek, ni nužno ni najcešce, nego je ono što se može desiti samo ponekad. Slucajnost je, dakle, ono što se dešava, ali. ni uvek m nužno, ni najcešce. Prema tome, pošto je, po našem mišljenju, takva priroda slucajnosti, iz ovog sasvim ocigledno proizlazi nemogucnost postojanja nauke o stvarnosti ove vrste: svaka nauka. u stvari, ,ima za predmet ili ono što je V'ecno,ili ono što se dešava najcešce; a slucajnost nije ni
jedno ni drugo. S druge strane, ocigledno je da stvarnost kao slucajnost ima uzroke i nacela koji nisu iste prirode kao uzroci i nacela stvarnosti koja postoji sama po sebi. Kad bi bilo drugacije, sve bi bez ,izuzetka bilo nužno. U stvari, ako jedna stvar postoji kad postoji neka druga stvar; ako ova druga stvar postoji kad postoji treca; i ako ta treca stvar postoji, ne slucajno, nego nužno: ono ciji je uzrok bila ta treca stvar bice takode nužno, tako ce se stici sve do poslednjeg dejstva, kako ga nazivaju, koje je ipak bilo postavljeno kao da postoji slucajnošcu. Sve ce, dakle, biti nužno i svaki slucaj, svaka mogucnost postojanja i nepostojanja na taj su nacin potpuno iskljuceni iz toka stvari. Cak kad bi se pretpostavilo da uzrok nije postojanje, nego postajanje, posledice bi bile iste: sve bi postajalo nužno. Sutrašnje pomracenje stvarno ce se desiti ako se desi izvesna stvar, a ta stvar se dešava ako se desi neka druga stvar, a ta druga stvar ako se desi treca stvar; i na taj nacin, ako se oduzme vreme ogranicenom vremenu koje razdvaja sadašnji trenutak od sutra, u datom trenutku doci ce· se do stanja koje vec postoji. Prema tome, postojanje ovoga nužno ce povuci sve što bude sledilo, tako da sve postaje nužno. U pogledu stvarnosti uzete u smislu onoga što je istinirto i stvarnosti kao slucajnosti, prva se sastoji u povezanosti misli, koja pociva u dejstvu misli; stoga se ne istražuju nacela tako shvacene stvarnosti, nego samo nacela stvarnosti koja je izvan misli i koja je odvojeno od nje. Sto se tice druge stvarnosti pod kojom podrazumevam stvarnost kao slucajnost, ona nije nužna, nego je neodredena. a uzroci te stvarnosti su neodredeni i njihov broj je beskrajan. Svrha stvarnosti nalazi se u onome što postaje od prirode ili proistice iz misli. Slucaj postoji kada se dogodi nešto od ovoga. Tako zaista stvarnost može postojati sama po sebi ili kao
i
271
slucajnost, a takav je slucaj i sa uzrokom. Slucaj je razlog za zbivanje onoga što se dešava normalno, svesnim izborom radi izvesne svrhe. Stoga se slucaj i misao odnose na iste stvari, pošto slobodan izbor ne postoji odvojeno od misli. Ali uzroci kOji izazivaju ono što može da dode kao posledica slucaja su neodredeni; sa ovoga razloga slucaj je nedosežan ljudskom proracunavanju, on nastaje nepredvideno i, uopšte govot"eci,on nije uzrok nicega. Postoji dobar ili zao slucaj kad je ishod dobar ili rdav; velika dobra velika zla nazivaju se srecom i nesrecom. A pošto ni jedna stvarnost slucajnošcu nije vremenski starija od stvarnosti po sebi, takode ni jedan slucajan uzrok nije vremenski stariji od stvarnog uzroka. Ako je, u stvari, slucaj uzrok za postojanje neba, onda su um i priroda stariji od njega.
i
l065b
9.
o
KRETANJU
Nešto postoji samo kao stvarnost, dok drugo postoji kao mogucnost. Medutim, nešto postoji i kao mogucnost i kao stvarnost, i to bilo u supstanci, bilo u kolicini. bilo u ostalim kategorijama. Najzad, kretanje ne postoji izvan stvari, pošto se menjanje uvek vrši prema kategorijama stvarnosti; ne postoji zajednicki rod tim predmetima promene koji ne bi bio u nekoj odredenoj kategoriji. Najzad, svaka kategorija ostvaruje se u svima stvarima na dvojak nacin: za supstancu, na primer, postoji njen oblik i lišenost; za kakvocu - to je belo i crno; za kolicinu - potpuno nepotpuno; najzad, u prelaznom kretanju, to je visoko i nisko, lako i teško. Prema tome, postoji onoliko vrsta kretanja i promene koliko ima vrsta stvarnosti.
i
272
I'i
Pošto razlika izmedu onoga što postoji kao mogucnost i onoga što je u entelehiji, postoji u svakom rodu, kretanjem nazivamo stvarnost onoga što postoji kao takvo u mogucnosti. Da je definicija koju dajemo tacna.. jasno ce se videti iz sledeceg dokaza. Kad ono što se može sagraditi, ukoliko kažemo da postoji kao takvo, postoji kao stvarnost, ono se gradi i to je gradenje. Isti je slucaj sa izucavanjem, ilSceljenjem, okretanjem, hodanjem, skakanjem, starenjem i rastenjem. Dešava se, dakle, da imamo kretanje kad postoji entelehija, a ne ni pre ni posle. Entelehija stvarnosti kao mogucnosti, kad se ovo uzima u entelehiji koju poseduje kao stvarnost, i to ne kao ono samo, nego kao pokretno telo, jeste kretanje. Pod takvim podrazumevam sledece. Bronza kao mogucnostje statua; pa ipak, to nije entelehija bronze kao bronze u kretanju, POŠtOnije ista stvar biti bronza i biti izvesna mogucnost; kad bi to bilo potpuno ista stvar sa gledišta definicija, entelehija bronze bila bi kretanje. Medutim, to zaista nije ista stvar. To se, uostalom, vidi u slucaju suprotnosti. Mogucnost da covek bude zdrav i mogucnost da bude bolestan zacelo nisu ista stvar, inace bi biti zdrav i biti bolestan bilo isto; ono što je jedna i ista stvar to je subjekat; ono što je zdravo ili bolesno, bio taj subjekat vlaga ili krv. A pošto to nije ista stvar, isto onako kao što boja nije ista stvar što i vidljivo, onda je, prema tome, ono što sacinjava kretanje entelehija bica kao mogucnosti, ali samo ukoliko ono postoji kao mogucnost. Ocigledno je, dakle, da je kretanje takvo da se ono dešava samo u trenutku kad postoji sama entelehija, a ne ni pre, ni posle. Svaka je stvar zaista u mogucnosti da cas postoji, a 1066a cas da ne postoji kao stvarnost. To je slucaj na primer sa onim što se može graditi, uzetim u smislu gradenja. Stvarnost izgrad1jiNog,uze..
i
u
273
tog u tom smislu, jeste gradenje. StvarnOiitje zaista ili ono što smo malocas rekli, to jest gradenje, ili kUca.Ali cim postoji kuca, nema više onoga što treba graditi; s druge strane, izgradljivo je ono što se gradi: nužno je dakle potrebno da stvarnost bude gradenje, a gradenje je kretanje. Isto rasudivanje važi i: za ostala kretanja. Tacnost našeg tvrdenja proistice iz mišljenja o kretanju kod drugih filozofa i iz teškoce da se da neka druga definicija. Bilo bi zaista nemoguce da se ono postavi u neku drugu vrstu stvari. OVOjasno proizlazi ~ njihovih reci. Za neke od njih, kretanje je menjanje, nejednakost, ne-bice, a sve su to pojmovi koji nužno ne ukljucuju kretanje; osim toga, ti izrazi nisu kraj i porek1okretanja,isto onako kao što nisu njihove suprotnosti. Razlog koji je naveo ove filozofe da kretanje uvrste medu ove pojmove je taj što izgleda da je kretanje nešto neodredeno i što su nacela druge serije neodredena kao nacela lišenosti, pošto ni jedno od njih stvarno nije ni supstanca, ni kakvoca, ni ma koja od ostalih kategorija. U stvari, uzrok zbog koga kretanje izgleda neodredeno je taj što se ono ne može uvrstiti ni medu zbivanja koja po.stoje kao mogucnost, ni medu zbivanja koja postoje kao stvarnost, pošto se nužno ne krecu ni kolicina kao mogucnost, ni kolicina kao stvarnost. Zaista izgleda da je kretanje izvesna stvarnost,ali to je nepotpuna stvarnost. Uzrok ovome je taj što je nepotpuna stvar kao mogucnost cija je stvarnost kretanje. Eto zašto je teško shvatiti prirodu kretanja. Ono bi se zaista moglo uvrstiti u lišenost ili. u mogucnost ili u cistu stvarnost, a ništa od svega ovoga nije ocigledno prihvatljivo. Ostaje, dakle, naš nacin da ga shvatimo, to jest da je kretanje stvarnOst, 1:0 ona vrsta stvarnosti koju smo opisali, koju je zacelo teško shvatiIti,ali koja može da postoji.
Ocigledno je da se kretanje nalazi u stvari koja se krece. Kretanje je, naime, entelehija stvari koja se krece pod dejstvom pokretacke sile. Ali delo pokretacke sile istovetno je sa delom stvari koja se krece: i jedno i drugo moraju da budu entelehija. Jer, pokretacka siJa, posmatrana kao mogucnost, je pokretacka sila, a posmatrana kao stvarnost, to je sila koja se krece; ali ono što se ostvaruje pokretna je stvar, tako da je delo podjednako jedinstveno za pokretacku silu i stvar koja se krece. To je kao isti razmak od jedan do dva i od dva do jedan, od uzdizanja i spuštanja, a da ipak nema jedinstva postojanja medu ovim stvarima. Isti je slucaj u pogledu odnosa izmedu onoga što pokrece i onoga što je pokrenuto. 10.
POJAM BESKONACNOG
1066b
i
IS'
Beskonacnoje ili ono što je nemoguce preci, jer nije u njegovoj prirodi da se prede, kao što je u prirodi glasa da bude nevidljiv; iH ono što se može preci, ali je bez kraja; ili ono što se jedva može preci; ili ono što se po prirodi može preci, ali što ne dozvoljava da se prede i što nema kraja. Pored toga, postoji beskonacno koje nastaje sastavljanjem ili deljenjem, ili pomocu i jednog i drugog istovremeno. Nije moguce da beskonacno bude odvojeno. stvar po sebi. Ako ono odista nije ni velicina ni mnoštvo, ako je samo beskonacno sopstvena supstanca, a ne slucajnost, ono ce bi.ti nedeljivo, jer deljivo mora da bude velicina ili mnoštvo. Ali ako je nedeljivo, ono nije beskonacno, osim ako to nije Olaakošto je glas nevidljiv. Ali ne govorimo o tome beskonacnom niti ga istražujemo, nego o beskonacnom koje je takvo po tome što se ne može preci. Kako je, uostalom,
i
275
moguce da beskonacno postoji samo po sebi, ako broj i velicina, kojima je beskonacno samo atribut, ne postoje sami po sebi? Staviše, ako beskonacno postoji slucajnošcu, ono ne može biti elemenat bica uzetog u smislu beskonacnog, isto onako kao što nevidlji'V'Onije elemenat jezika, iako je glas nevidljiv. Najzad, ocigledno je da beskonacno ne može postojati u stvarnosti, jer bi tada bilo koj~ deo beskonacnog, uzet zasebno, bio beskonacan, pošto su suština beskonacnog ,ilbeskonacno zaista jedna ista stvar, ako je beskonacno supstanca. a ne atribut neke stvari. Prema tome, beskonacno je ili nedeljivo, ili deljivo na vecito deljive delove, ako je podeljivo. Medutim. ista stvar ne može biti u smislu mnogostrukosti, pošto ce deo beskonacnog biti beskonacan, kao što je deo vazduha vazduh, ako je beskonacno supstanca i nacelo. U stvari beskonacno nije sastavljeno od delova, pa je i nedeljivo. Ali nemoguce je da stvarnost kao entelehija bude beskonacna, pošto je ona nužno izvesna kolicina. Beskonacno, u stvari, pripada svom subjektu samo slucajnošcu. Ali u ovom slucaju rekli smo da ono ne može biti prapocetak. nego je ono cija je beskonacnost slucajna, to jest vazduh ili paran broj. Medutim, ovo je istraživanje opšte prirode. Otuda jasno proizlazi da beskonacno ne spada medu stvari koje saznajemo putem cula. Ako se telo defiIni.šekao ono što je ograniceno površinama. ne može da bude beskonacnog tela. bilo culnog, bilo idealnog; broj, uzet kao odvojen. takode nece biti beskonacan, jer je broj ili sve što ima broj moguce izbrojati. To je jasno i kad se ocenjuju stvari u fizickomsmislu. Beskonacnofizicko telo ne može biti nilsloženo ni prosto. Telo nece biti složeno ako je tacno da su elementi koji ga sacinjavaju brojno ograniceni. Zaista je potrebno da postoji jednakost medu suprotnos1imai da jedna od njih ne bude 276
beskonacna, jer ako je u bilo kojoj kolicini mogucnost •jednog od dvaju tela premašena. beskonacnoce biti uništeno beskonacnim.S druge strane, nemoguce je da svaki od sastavnih elemenata bude beskonacan, pošto je telo ono što se pruža u svima dimenzijama, a beskonacno ono što se proteže bez kraja tako da, ako je telo beskonacno,ono ce se u svima dimenzijama pružati u beskonacnost. Beskonacno ne može Mti ni jedno prosto telo m, kao što to tvrde izvesni filozofi, nešto izvan elemenata od kojih ga izvode ovi filozofi. Takvo telo zaista ne po.stoji izvan elemenata, pošto se sve stvari rastavljaju na elemente od kojih poticu, ali ocigledno nema niceg slicnog izvan prostih tela. S druge strane, ni vatra ni ma koji drugi elemenat ne može biti!beskonacan. Ne govoreci o teškoci da se shvati kako bi jedan od njih mogao biti beskonacan, zaista je nemoguce da sve, cak ako je i beskonacno, bude ili postane jedan od njih, kao što Heraklit tvrdi da u datom trenutku sve postaje vatra. Razlog ovome je isti kao za pojam jedan, koji fizicari stavljaju izvan elemenata. Naime, svaka promena vrši se od suprotnosti ka suprotnosti, na primer, od toplog ka hladnom. Osim toga. culno telo nalazi se na odredenom mestu, a to je isto mesto za celinu i za deo, na primer. za zemlju. Prema tome, ako se pretpostavi da je beskonacno tek>istorodno, 0110 ce biti ili nepomicno ili u vecitom pomeranju. Medutim, to je nemoguce: zašto bi ono više mirovalo ili se više kretalo naniže ili naviše, ili u bilo kome pravcu? Uzmimo,na primer, grudvu zemlje: kuda ce se ona pomerati, ili gde ce ostati mirujuci? Sopstveno mesto tela, koje je s njom istorodno, je beskonacno. Ona bi ga prema tome ispunila celog. Ali kako? Kakvo ce prema tome biti njeno mirovanje i njeno kretanje? Da li ce ona svuda ostati u miru? Ustvari nece biti kretanja.
i
l087a
277
Ili ce, naprotiv, svuda biti kretanja? Nece, dakle, biti mirovanja? S druge strane, ako se pretpostavi istorodna celina, to ce takode biti imesto delova. Pre svega, u telu nece biti drugog jedinstva osim jedinstva dodira. Drugo, delovi ce biti ograniceni ili neograniceni po vrsti. Medutim, nije moguce da njihov broj bude konacan, jer bi u protivnom slucaju neki delovi bili beskanacni po koliciJni.,dok drugi to ne bi bili, ako je celina neogranicena; na primer, vatra ili voda bila bi beskonacna, ali takav beskonacni elemenat znacio bi uništenje suprotnih elemenata. S druge strane, ako su delovi beskonacni i prosti, njihova mesta bice takode beskonacna, a beskonacan ce biti i broj elemenata; medutim, ako je to nemoguce i ako je broj mesta stvarno ogranicen, i celina je nužno ogranicena. Uopšte se ne može postaviti neko beskonacno telo i, u isto vreme, mesto za tela; jer, ako je istina da svako fizicko telo raspolaže težinom ili lakocom, ono ce se pomerati ili ka središtu ili naviše; medutim, nemoguce je da se beskonacno telo krece, bilo u celosti bilo polovinom, u jednom ili u drugom od ova dva pravca. Kako cete ga stvarno podeliti? Ili, pak, kako ce se u beskonacnom odrediti dole i gore, kraj i središte? Osim toga, svako fizicko tela jena nekom mestu a ima šest vrsta mesta koje je nemoguce utvrditi u beskonacnom telu. Jednom recju, ako ne može da bude beskonacno mesto, ne može da bude ni beskonacno telo: ono što je na izvesnom mestu stvarno je negde, anegde znaci gore ili dole ili jedan od ostalih pravaca, od kojih svaki sacinjava granicu. Najzad, beskonacno nije lista u prostoru, kretanju i vremenu, kao kad bi ono bilo jedina stvarnost. A medu ovim raznim pojmovima kasniji se odreduju prema ranijem: na primer, kretanje je besko278
nacno s obzirom na prostor prema kome postoji kretanje ili menjanje ili rastenje, a vreme je beskonacno po kretanju. 11.
ODNOS MENJANJA l067b
I KRETANJA
Stvar koja se menja cini to ili s1ucajnošcu, na primer, kao kada muzicar šeta, ili stoga što se nešto njeno menja. Ovo se naziva promenom u opštem smislu, kao što je, na pr.imer,de1imicna promena. Telo je ozdravilo, pošto je ozdravila oko. S druge strane, postoji nešto što otpocinje kretanje samo po sebi, nešto što je pokretna samo od sebe. Iste razlike postoje i u odnosu na pokretaca: on pokrece ili slucajnošcu, ili de1i:micno,ili sam po .sebi. U svakom kretanju postoji bliski.pokretac. Postoji i stvar koja se krece, a osim toga ono u cemu se vrši kretanje, to jest vreme. Najzad, tu je polazna i krajnja tacka kretanja. Ali vrste, raspoloženje koje prati kretanje mesto do koga vrše kretanje stvari koje se krecu su nepokretni, kao što su na primer znanje i toplota: toplota nije kretanje, nego je to zagrevanje. Menjanje koje ne nastaje slucajno ne nalazi se u svima stvarima, nego samo medu suprotnostima, medu njihovim posrednicima i medu prot1vrecnostima. Tacnost ovoga tvrdenja pokazuje indukcija. Ono što se menja, menja se ili iz predmeta u predmet, ili iz ne-predmeta li ne-predmet, ili iz predmeta u ne-predmet, ili iz ne-predmeta u predmet. Pod predmetom podrazumevam ono što je jasno kao odredeni izraz. Iz ovoga proizlazi da nužno postoje tri vrste men:janja: menjanje ne-predmeta u ne-predmet odista nije menjanje, jer kad izrazi nisu ni suprotni, ni proti.vrecni nema suprotstavljanja. Menjanje ne-predmeta u predmet, koji je njegova pro-
i
279
1068a
280
tivreC
i
I.
može se prihvatiti da je lišenost suprotnost) koji se odreduju nekim pozitivnim izrazom, kao što je na primer go, bezub, crn. 12. APSURDl\"'OST PRETPOSTAVKI I STVARANJU
o
MENJANJU
Ako se kategorije dele na supstaneu, kakvocu, mesto, delanje ili trpljenje, odnos, koliJCinu, nužno postoje tri vrste kretanja: kretanja kakvoce, kolicine i prema mestu. U odnosu na supstancu nema kretanja, jer supstanca nema nikakve suprotnosti. Nema ga ni u pogledu odnosa. U stvari: moguce je da, ako se menja jedna od stvari koje stoje u uzajamnom odnosu, druga prestane da bude istinska, iako se nije izmeniJani u cemu, tako da je njihovo kretanje samo slucajno. Nema kretanja aktivnog i trpnog, niti pokretne sile i onoga što se krece, jer ne postoji kretanje kretanja, ni stvaranje stvaranja, niti uopšte promena promene. U stvari postoje dva nacina da se zamisli kretanje kretanja. To može biti i1lil preko subjekta, kao kada kažemo: covek se krece, pošto se od belog menja u crnog. Iz ovoga bi sledilo da bi u ovom smislu i kretanje trpelo zagrevanje, hladenje, pomeranje ili rastenje. Ali to je nemoguca stvar, pošto se menjanje ne može ubrojati. medu subjekte. Ili to može da bude kretanje u tome smislu što bi neki drugi subjekt prelazio iz jednog menjanja u drugi vid menjanja, kao što je, na primer, za coveka prelaz od bolesnog u zdravog. Medutim, ni ovo nije moguce, osim slucajno. Naime, svako kretanje, ma kakvo ono bilo, je menjanje jednog oblika u drugi. Isti je slucaj sa stvaranjem i propadanjem, s tom razlJiJkom što su to menjanja medu suprotnim stvarima 281
1068b
282
na jedan nacin, dok kretanje medu suprotnim stvarima postoji na drugi nacin. Prema tome, u isto vreme postojace menjanje iz stanja zdravlja u stanje bolesti a iz ovoga menjanja u neku drugu prornenu. jasno je, dakle, ako se covek razboleo, da se takode morao izmeniti na neki nacin (moguce je naime da ostane u istom stanju) i osim toga preci u stanje koje ne nastaje uvek slucajno. To novo menjanje vrši se od neceg odredenog ka necem drugom odredenom; prema tome, to ce biti suprotno menjanje, proces ozdravljenja. U stvari, menjanje menjanja može se desiti samo slucajnošcu: na primer, postoji menjanje stanja secanja u stanje zaboravljanja, pošto je sam predmet toga procesa promenljiv i prelazi cas u stanje znanja, cas u stanje neznanja. Staviše, trebace da se ide u beskonacnost ako se hoce menjanje menjanja i stvaranje stvaranja. Ono što je istinito za poslednje stvaranje nužno je istinito i za prethodno. Prema tome, kad bi stvaranje u pravom smislu bilo stvoreno i samo u datom trenutku, ono što je stvoreno takode bi bilo stvoreno. Otuda stvoreno još nije postojalo u apsolutnom smislu, ali: ono je vec bilo stvoreno, na putu da se stvori. To stvaranje se onda stvorilo u datom trenutku, tako da u tome trenutku ono još nije bilo na putu da se stvori. Ali pošto u beskrajnom broju clanova nema prvog clana, prvi clan toga nJiZanece postojati, pa prema tome ni naredni clan. Onda nilšta ne može ni da postane, ni da se krece, niti da se menja. Osim toga, subjekat sposoban za kretanje takode je sposoban za suprotno kretanje kao i za mirovanje, a subjekat sposoban da bude stvoren takode je sposoban da bude uništen; iz ovog sledii.da stvoreno, kada se stvori kao stvoreno, propada u samom tome trenutku, pošto to ne može da bude ni u trenutku kad pocne da se stvara, niti pošto je
stvoreno, jer treba postojati da bi se propalo. Najzad, mora postojati neka materija kao osnova onoga što se stvara i menja. Sta je to što je, na isti nacin kao telo i duša, subjekat svih promena, što postaje kretanje ili stvaranje? Osim toga, kakva je svrha kretanja? To mora da bude kretanje neceg iduci od neceg ka necem. Kako ce se, dakle, to moci ciniti? U stvari, ne može postojati izucavanje stvaranja izucavanja, pa sledstveno tome ni stvaranje stvaranja. Pošto nema kretanja ni supstance, ni odnosa ni delanja i trpljenja, ostaje da postoji kretanje samo po kakvoci, kolicini i mestu: naime, za svaku od ovih kategorija postoji protivurecnost. Pod kakvocom podrazumevam ne onu kakvocu koja je u supstanci (jer i razlika je kakvoca), nego pasivnu kakvocu, prema kojoj se kaže da bice jeste ili nije sposobno za menjanje. Sto se tice nepokretnog, to je ili ono što se apsolutno ne može kretati, ili ono što se teško krece duže vremena ili se krece polako, ili još ono što, iako ima pokretnu prirodu i može se kretati, ne krece se kada, gde i kako je to u njegovoj prirodi. Samo ovu poslednju vrstu nepokretnosti ja nazivam mirov~jem: mirovanje je suprotnost kretanju, tako da bi subjekat sposoban da primi kretanje bio lišen toga svojstva. Istodobnost u odnosu na mesto kaže se za stvarnosti koje su na jednom neposrednom mestu, a razdvajanje za stvarnosti koje su na razlicitim mestima. Dodir postoji za predmete ciji se krajevi dodiruju. Posrednik je ono u što prirodno dolazi stvarnost koja se menja, cije je menjanje neprekidno po njegovoj prirodi, pre nego što dode do poslednje tack~ svoga menjanja. Suprotno prema mestu je ono što je najudaljenije u pravoj liniji. "Uzastopan" se kaže za izraz koji dolazi posle pocetnog izraza, redom odredenim bilo po položaju, bilo po obU283
1069a
284
ku, bilo na ma koji drugi nacin, i kada ne postoji posrednik iste vrste izmedu njega i izraza posle koga on dolazi. Na primer, linija dolazi posle linije, jedinica posle jedinice, kuca posle kuce. Medutim, ništa ne sprecava da bude posrednik neke druge vrste. Ono što je uzastopno u stvari je uvek iza necega, to je nešto što je kasnije. Jedan nije uzastopan dvojici, niti je to prvi dan meseca drugom.danu. Dodirno je sve ono što, pošto je uzastopno, stoji u doticaju. A pošto se svaka promena vrši medu suprotnostima, to jest medu oprecnostima ili medu protivrecnostima i pošto protivrecnosti ne dozvoljavaju neku srednju stvar, jasno je da se posrednik nalazi samo medu suprotnostima. Neprekidno je neka vrsta doticaja ili dodira. Kaže se da postoji neprekidnost kada granice, kojima se dve stvari dodiruju i produžuju, postanu jedna ista granica; tako da se na neprekidno ocigledno nailazi kod bica koja su prirodno sposobna da dodirom postanu jedno bice. Ocigledno je i to da je uzastopnost prvi medu ovim pojmovima: uzastopno nije nužno u dodiru, ali ono što je u dodiru je uzastopno; ako postoji neprekidnost, postoji i dodir, ali alko postoji samo dodir, još nema neprekidnosti: za bica koja nisu u dodiru nema medusobnog prirodnog spajanja. Iz ovoga sledi datacka nije isto što i jedinica. Ako su tacke u stvari sposobne da budu u dodiru, jedinice to nisu; za njih postoji samo uzastopnost; najzad, izmedu dve tacke postoji posrednik, ali ne izmedu dve jedinice.
KNJIGA XI 1. NACELA, UZROCI I VRSTE SUPSTANCE
Naša rasprava bavi se supstancom, pošto istražujemo nacela i uzroke koji se ticu supstance. Zaista, ako je svemir neka vrsta celine, supstanca je njegov prvi deo; a ako je on jedan samo po jedinstvu reda postojanja, cak i u tom slucaju supstanca se nalazi na prvom mestu; tek onda dolazi kakvoca, a zatim kol.i:cina.U isto vreme ove poslednje kategorije nisu u stvari ni bica u pravom smislu, nego su svojstva i: kretanja; u protivnom, i ne-belo i ne-pravo bili bi stvarnosti. U svakom slucaju, mi kažemo da postoji i tako nešto kao što je ne-belo. Dodajem da ni jedna od ovih kategorija nije odvojena izuzev supstance. Najzad, stari filozofi to potvrduju sopstvenim delom: oni su u stvari ispitivali nacela, elemente i uzroke supstance. Savremeni filozofi radije stavljaju na ra7jnu supstance opšte pojmove, jer su opšti pojmovi oni rodovi koje oni radije prikazuju kao nacela i supstance, zbog svog metoda dijalektickog istraživanja; ali za stare filoZofe supstance su pojedinacne stvari, kao što su na primer vatra i voda, a ne ono što im je zajednicko, to jest telo. Medutim, postoje tri vrste supstance. Jedna je culna i ona se dell na vecitu i: propadljivu supstancu. U pogledu ove druge svi dele isto mišljenje i ona obuhvata, na primer, biljke 285
1069b
i životinje. Potrebno je shvatiti elemente ove culne supstance, bili oni jedan ili više njih. Druga supstanca je nepokretna; prema shvatanju nekih filozofa, ona ima potpuno odvojenu stvarnost; jedni je dele u dve grupe, drugi mešaju u jednoj jedinoj prirodi ideje i m.atematicke stvari, dok, najzad, neki od ovih dveju supstanci priznaju samo matematicke stvari. Dve culne supstm'tce su predmet fizike, pošto u sebi sadrže kretanje; ali nepokretna supstanca je predmet zasebne nauke, jer ona nema nikakvog zajednickog principa sa ostal.itn vrstama supstanci. Culna supstanca podleže promeni. A ako se promena vrši pocev od suprotnosti ili posrednika, ali ne od svih suprotnosti (jer i zvuk je ne-boo) nego samo pocev od suprotnog, nužno postoji supstrat koji se menja iz jedne suprotnosti u drugu; naime, same suprotnosti nisu ono što se pretvara jedno u drugo.
stoji kao mogucnostu stvarnost koja postoji kao stvarnost, na primer, od belog kao mogucnost u belo kao stvarnost. Isti je slucaj i u pogledu rastenja i opadanja. Prema tome, može se reci da ne samo sve što postaje proistice slucajnošcu iz ne-stvarnosti, nego i da sve proistice iz stvarnosti, pod uslovom da se to shvati kao iz stvarnosti koja postoji kao mogucnost, potice od stvarnosti koja zaista postoji. Takav je smisao Anaksagorinog "jedan" (izraz koji zaista treba pretpostaviti njegovom: "Sve je bilo ~mešano") i Empedoklovih i Anaksimandrovih Raznih spisa. To je hteo oznaciti i Demokrit kad je rekao: "Sve je biloizmešano", pod uslovom da se doda "s obzirom na mogucnost", a ne "s obzirom na stvarnost". Oni su imali u stvari nejasno shvatanje materije. Sve što Se menjaima materiju, ali ona je razlicita u svakom.slucaju; i ona vecite stvarnosti koje su, iako nesposobne za radanje, ipak podvrgnute kretanju, imajU materiju, i to ne kao predmet stvaranja, nego kao predmet kretanja s jednog mesta na drugo. Možese upitati: pocev od koje vrste nestvarnosti se vrši radanje, pošto se ne-stvarnost uzima u tri znacenja? Ako je, onda, izvesno da radanje potice od one vrste ne-stvarnosti koja je ne-stvarnost kao mogucnost, ta mogucnost nije u tome da se stvori ova ili ona stvarnost bez razlike, nego razne stvari dolaze od raznih materija. Takode nije dovoljno reci da su sve stvari bile izmešane, jer se one razldkuju po svojoj materiji: zašto bi se, bez toga, stvorilo bezbroj stvarnosti, a ne jedna: u stvari, misao je jedna; kad. bi, dakle, i materija bila jedna, ispoljilo bi se u stvarnosti samo ono cija je m.aterija postojala kao mogucnost. Prema tome imaju tri uzroka tri nacela: dva sacinjavaju suprotnosti, od kojih jedno nacelo predstavlja definiciju i oblik, a drugo lišenost; trece nacelo je materija.
2.
VRSTE PROMENE
Staviše, postoji trajno, dok suprotnost nije trajna. Postoji dakle, osim suprotnosti, neki treci pojam, a to je materija. Prema tome, postoje cetiri vrste promena: prema supstanci, ili kakvoci, ili kolicini, ili mestu. A promena po supstanci je BIpSOlutnoradanje i propadanje; promena po kolicini - rastenje i opadanje; promena po kakvoci - menjanje, dok je promena mesta pomeranje. U ovim uslovima promene ce se vršiti medu suprotnostima posmatranim kod. svake od ovih kategorija. Materi1a koja se menja mora, dakle, nužno predstavljati dve suprotnosti kao istovremene mogucnosti. A pošto stvarnost ima dvostruko znacenje, svaka promena vrši se od stvarnosti kOja po-
i
287
286
L
3.
ako oblik može da postoji odvojeno od složenih stvari, to je samo kod prirodnih stvarnosti. Stoga Platon nije pogrešio kad je rekao da ideje postoje samo za prirodne stvari, ukoliko je ipak iJStinada postoje ideje odvojene od ovih stvari, kao što su vatra, meso, glava, sve što je materija, a poslednja materija je ona koja predstavlja supstancu u najvecoj meri. S druge strane, pokretacki uzroci vremensk~prethode svojim posledicama, dok formalni uzroci postoje istovremeno sa svojim posledicama: kad je covek zdrav, postoji i zdravlje, dok oblik bronzane kugle postoji :istovremeno sa bronzanom kuglom. Sto se tice pitanja da li nešto postoji i dalje posle raspadanja složenog tela, to je stvar koju treba ispitati. Ukoliko se to odnosi na izvesne stvarnosti, takvom zakljucku se niIŠtane protivi: to je slucaj, na primer, sa dušom; ne sa citavom dušom, nego sa njenim misaonim delom, jer je to isto tako nemoguce u pogledU citave duše. Zaista izgleda da, bar sa ovih razloga, nije potrebno prihvatiti postojanje ideja: pojedinacan covek stvara pojedinacnog coveka, pojedinac stvara pojedinca. A takav je slucaj i sa veštinom: lekarska veština je oblik zdravlja.
POREKLO SUPSTANCE
Posle ovih razmatranja napomenimo da ni materija ni oblik ne postaju, mislim u krajnjoj liniji. Sve što se menja zaista je nešto što se promenilo, usled neceg, u nešto. Ono usled cega 10'70a se vrši menjanje je bliska pokretna sila; ono što se izmenilo je materija, a ono u što se ona promenila je oblik. Otišlo bi se u beskonacnost ako bi se proizvodila ne samo bronzana lopta, nego i okrugao oblik ili bronza; treba se, dakle, zaustaviti. Posle ovoga recimo da svaka supstanca proizlazi iz neke aktivne sile slicne njoj, jer supstancu cine prirodne stvarnosti, a i druge stvari. Stvarnosti zaista nastaju bilo umetnim, bilo prirodnim putem, bilo po sudbinli, bilo slucajno. Umetnost je nacelo kretanja koje se nalazi u nekoj drugoj stvari, dok je priroda nacelo koje se nalazi u samoj stvari, pošto covek stvara coveka; ostale stvari su samo lišenost ovih dvaju nacela. Postoje dve vrste supstanci: prva je materija, koja je samo prividno odredena supstanca (POŠtomaterija i subjekat postoje samo tamo gde nai:1azimona obican dodir, a ne na prirodnu vezu); zatim dolazi priroda stvari koju predstavlja oblik, svrha stvaranja, stanje. Sto se tice trece supstance, ona se sastoji od dveju prvih, a to je pojedinacna supstanca kao što. su, na primer, Sokrat ili Kalias. Za neka od ovih bilca oblik ne postoji izvan složene supsta:nce, na primer oblik kuce, osim ako se pod oblikom ne podrazumeva veština gradenja (inace za oblike veštackih stvari ne postoji ni radanje ni propadanje: i kuca, ona koja je nematerijalna, ilzdravlje i sve što potpada pod umetnost postoji na jedan drugi nacin, ili ne postoji). Ali, 288
4.
I
O SLICNOSTIMA I RAZLIKAMA STV ARl\""OSTI
I
UZROKA
Uzrocii nacela razlicitih stvarnosti su, s jedne strane, razliciti, ali, s druge strane, ako bi neko o tome govorio uopšte i po slicnosti, oni su isti za sve stvarnosti. Moglobi se zaista upitati da li postoji rarz1icitostlli istovetnost nacela i elemenata za supstancu stvari u vezi s njima, pri cemu se pitanje postavlja na isti nacin za svaku kategoriju. Medutim, besmisleno je pri-
i
u
~
I070b
hvatiti istovetnost nacela za sve kategorije, jer bi onda relativne stvari i supstanca proizlazile od istih nacela. Sta bi, dakle, bilo to zajednicko nacelo? Odista nema nikakvog zajednickog roda ~ad supstance i drugih atributa; dok elemenat mora vremenski prethoditi stvarima ciji je elemenat. Supstanca takode ne može biti elemenat relativnih stvari, niti bilo koja relativna stvar elemenat supstance. Osim toga kako bi elementi svih stvari mogli da budu isti? Ne može da postoji istovetnost izmedu tela sacinjenog od elemenata i njegovih elemenata, kao što na prirmer BA nije istovemo sa B ili A. Takode ne postoji idealni zajednicki elemenat, kao jedan ili stvarnost, pošto su to pojmovi koje potvrduje svako telo, kako prosto tako i složeno. U stvari, moglo bi se reci da ni jedno složeno telo ne bi bilo ni stvarnost, ni jedan, bilo kao supstanca, bilo kao relativna stvar. Medutim, nužno je da ono to bude. Prema tome, sve stvarnosti nemaju iste elemente, ili tacnije, kao što to mi kažemo, elementi su isti u jednom smislu, dok u drugom smislu nisu isti. Tako nesumnjivo culna tela imaju kao oblik toplo, a u drugom smislu hladno, koje je njegova lišenost, i, najzad, materija im je ono što potencijalno obuhvata ove dve osobine; a supstance su sami ovi elementi kao i tela koja su od njih obrazovana i cija su one nacela. Takvo je i svako jedinstvo stvorenGpocev od toplog i hladnog, kao što su na primer meso ili kost, pošto stvoreno b~e mora biti drugacije od svojih elemenata. Ove culne supstance imaju dakle iste elemente ista nacela, iako promenljive u svakom posebnom slucaju. Medutim, taj zakljucak se ne može uopštiti u ovome smislu, pošto Se ovde radi samo o ana1ognommomentu, kao kad bi se reklo, na primer, da postoje tri nacela, oblik, J1. šenost i materija; aMsvako od njih je drugacije u svakom rodu: na primer; za boju, to je belo,
odnosnQcrno ili spoljni izgled, a za dan i noc to je svetlost, mrak vazduh. Pošto su bitni elementi ne ,samouzroci, nego i spoljašnji faktor kao pokretacka sila, jasno je da postoji razlika izmedu nacela i elemenata, da su oba njih uzroci, da nacela treba podeliti na bitna i spoljašnja i da je stvarnost, koja je spoljašna po tome što stavlja u pokret ili u mirovanje, nacelo i supstanca. Prema tome, po slicnosti postoje tri elementa a cetiri uzroka i nacela; ali oni su razliciti u svakom posebnomslucaju, tako da se neposredni uzrok posmatran kao pokretacka sila menja u svakom slucaju. Na primer, za tela uzeta kao materija, oblik je zdravlje, lišenost, bolest, a pokretacka sila je medicina; za kucu, materrju predstavljaju opeke, oblik odgovara ideji kuce, lišenost od toga je izvestan nered a ucinski uzrok \Teštinagradenja. Nacela se, dakle, dele na ovaj nacin. A pošto je, s jedne strane, kod prirodnih bica, na primer kod coveka, pokretacka sila covek a, s druge strane, kod bica koja su proizvod misU, pokretacka sila je oblik ili njegova suprotnost, na jedan nacin bice tri uzroka, a na drugi nacin bice ih cetiri: medicina je, u stvari, u jednom smislu samo zdravlje, veština gradenja je oblik kuce, a covek stvara coveka. Najzad, osim ovih uzroka ima i onaj kQji, kao prvii od svih stvarnosti,. pokrece sva ostala.
i
5.
i
290
o PRANACELJMA
I071a
19°
Cul.NIH
SAZ?\'ANJA
Pošto su izvesne stvarnosti odvojene, a druge nisu, onda ove prve predstavljaju supstancu. Zato su uzroci supstanci takode uzroci postojanja svih stvarnosti, jer zbivanja i kretanja ne postoje nezavisno od supstanci. A, zatim, ti uz291
roci ce verovatno biti duša i telo, ili um, želja i telo. Osim toga, stvari imaju ista nacela koja se ispoljavaju na drugi nacin, a ne samo po slicnosti, kao što su, na primer, stvanost i mogucnost. Medutim, i to je ne samo razlicito u raznim stvarima, nego im to pripada na razlicite nacine. U nekim slucajevima ista stvar zaista postoji kao stvarnost u datom trenutku, dok u drugom trenutku postoji kao mogucnost, na primer za virno, telo ili coveka. A ova dva nacela spadaju medu uzroke koje smo pokazali. U stvari, oblik je, 's jedne strane, u vezi sa stvarnošcu, ako je takav da se može izdvojiti i sastavljen od obaju nacela; a lišenost je kao mrak ili: bolest. S druge strane, materija je u vezi s mogucn~ šcu, pošto je ona ono što se može ostvariti oblikom ili mienošcu. Medutim, razlika izmedu mogucnosti stvarnosti dešava se i na jedan drugi nacin, u slucajevima kad materija uzroka i dejstva nije ista.i kad, bar u nekim od ovih slucajeva, sam oblik nije istovetan, nego drugaciji. Tako covek ima kao uzroke ne samo sVOje elemente, to jest vatru i zemlju uzete kao ma.terd.ja,i svoj poseban oblik, nego još jedan drugi;, spoljni uzrok, to jest svog oca i, najzad, osim ovih uzroka, Sunce i Suncevu putanju, k0ji nisu ni materija od koje je sacinjen covek, ni njegov oblik, ni lišenost od oblika, niti SUi istog oblika kao on, nego su to pokretacki uzroci. Osim toga, treba razmotriti i to da medu uzrocima jedni mogu biti opšti, a drugi poselr ni. Samim tim, bliska nacela svakog bica, s je"d'ne strane, bice ono što je u stvarnosti neposredno izvesna odredena stvar i, s druge strane, ono što ta ista stvar predstavlja kao mogucnost. Ne pos1x>je,dakle, opšti uzroci o kojima smo govorili. Prauzrok pojedinaca je u stvari pojedinac; od coveka uopšte proizašao bi samo
i
292
1071b
covek uopšte, ali covek uopšte ne postoji; princip Ahila je Pelej, tvoj princip je tvoj otac, odredeno B je princip odredenog sloga BA, pošto je B uopšte princip sloga BA uopšte. Zatim, ako je tacno da su uzroci supstanci uzroci svih stvari, ipak su, kao što smo rekli, uzroci i elementi razliciti za razne stvarnosti. Stvarnosti koje ne spadaju u isti rod, boje, zvukovi, supstance, kolicine imaju razlicite uzr0ke, izuzimajuci istovetnost po slicnosti; a i stvarnosti koje pripadaju istoj vrsti imaju razlicite uzroke, ne više u posebnom smislu, nego po tome što su uzroci razlicitih pojedinacnih stvari razliciti: tvoja materija, tvoj oblik, tvoj ucinski uzrok nisu moji, premda su isti:po svom opštem pojmu. Stoga, kad se istražuje koja su nacela ili elementi supstanci, relati:vnih stvari i kakvoce, da li su isti ili razliciti, jasno je da su oni isti za svaku stvarnost, ali ako se razmotre njihova razlicita znacenja, oni nisu više isti, nego su razliciti, s tim što su uzroci svih stvari isti na nacin koji cemo pokazati. Pre svega, oni su isti po slicnosti, u tome smislu što su materija, oblik, lišenost, pokretacka sila zajednicka svima stvarima; zatim se uzroci supstanci mogu smatrati uzrocima svih stvari u tom smislu što, ako se supstance unište, biCe uništene i sve ostale kategorije; najzad, ono što je prvo u ente1ehiji takode je uzrok svih stvari. Naprotiv, u drugom smislu, koji je sledeci, postoje razliciti bliski uzroci: to su suprotnosti koje nisu ni genericki izrazi, ni izrazi koji sadrže više znacenja. Osim toga, materije raznih pojedinaca su razlicite. Tako smo ·izložili koja su pranace1a stvari koje doživljavamo cu!ima, koliki im je broj, u kom smislu su ista, a u kom smislu su drugacija. 293
6. PRVI POKRETACKI UZROK KAO NUZNA STVARNOST
Pošto postoje tri vrste supstanci, od kojih su dve fizicke, a jedna nepokretna, potrebno je da govorimo o ovoj i da pokažemo da nužno mora postojati neka nepokretna vecita supstanca. Supstance su zaista prve od svih stvari koje postoje, i kad bi sve one bile uništive, takode bi bile uništive sve stvari. Medutim, nemoguce je da kretanje postane ili da prestane, jer je ono vecito. A isti je slucaj i sa vremenom. Naime, ne bi moglo postojati ni ono što je bilo pre, n~ono što ce biti posle kad ne bi postojalo vreme. SlE~dstvenotome, i samo kretanje je neprekidno, na isti nacin kao i vreme, pošto je samo vreme ili istovetno sa kretanjem, ili~vesno odredivanje kretanja; a postoji samo jedno neprekidno kretanje, 1:0 je lokalno kretanje, a jedino neprekidno lokalno kretanje je kružno kretanje. Ali, kad bi i postojao neki:pokretacki ili aktivni uzrok, nece biti kretanja ako taj uzrok ne prede u delo, pošto se može desiti da se ono što postoji kao mogucnost ne pretvori u delo. Prihvatanje takvog uzroka nije ni od kakve koristi, cak i ako pretpostavimo vecite supstance kao što cine pristalice ideja, osim ako one ne sadrže neko nacelo sposobno za vršenje promene. Nije, dakle, dovoljna ni ta supstanca ni ma koja druga osim ideja, jer kretanja nece biti ako ta supstanca sada ne vrši pokretanje. Staviše, do kretanja nece doci cak i kad bi uzrok sada morao da pokrece, ako je supstanca toga uzroka mogucnost, pošto kretanje tada nece biti veciJto:naime ono što postoji kao mogucnost može i da ne postoji. Treba, dakle, da postoji takav princip cija ce sama supstanca biti !94 ' 'f-:
i
delo. S druge strane, supstance o kojima je rec treba da budu nematerija1ne,1pošto je nužno da budu veciite, ukoliko postoji nešto veciJto;prema tome, one moraju da budu vezane za delo. Ovde ipak postoji jedna teškoca: izgleda naime da sve što vrši akciju ima mogucnost akcije, ali da sve što ima tu mogucnost n:ije u akciji, tako da bi vremensko prvenstvo pripadalo mogucnosti. Ali, kad bi bilo tako, moglo bi se desiti da ne postoji baš ništa, pošto je za sve stvari moguce da imaju mogucnost da postoje, ali da još ne postoje. Medutim, bilo da se drži•.. mo mišljenja teologa, prema kojima se sve stvari radaju iz noci, bilo da se kaže, poput fizicara, da su sve stvari bile izmešane, nailazi se na istu nemogucnost. Kako ce odista biti kretanja ako nema nikakvog uzroka u akciji? Sigurno se nece kretati neobradeno drvo, nego ce se ono kretati veštinom drvodelje; nece se kretati ni mesecna pranja, ni zemlja, nego im je potrebno seme i uzrok radanja. Stoga neki filozofi, kao Leukip i Platon, uce da je stvarnost vecita, jer oni prihvataju vecitost kretanja. Ali oni ne kažu ništa ni o razlogu, ni o prirodi, ni o smislu, ni o uzroku vecitog kretanja. Pa ipak se ništa ne krece slucajno, nego je potrebno da uvek postoji neki odredeni uzrok. Tako vidimo da se svaka stvar krece na ovaj nacin po prirodi, na onaj pod prinudnom ili po razumu ili iz nekog drugog uzroka. A, zatim, koja je vrsta kretanja prva? To je zaista od velikog znacaja. Platon se ovde cak ne poziva na ono za što ponekad pretpostavlja da je pranace10kretanja, to jest duša sveta koja se sama krece, pošto je duša sveta, kako sam. kaže, vremenski kasnija od kretanja, a istodobna sa nebom. Prema tome, smatrati· mogucnost ranijom od stvarnosti znaci imati pravo u jednom smislu ne imati ga u drugom, a rekli smo kako. Anaksagora tvrdi da je stvarnost ranija
i
1072a
i
295
(POŠtoje, prema njegovom shvatanju, razum u delu), a zajedno s njim to kaže Empedokle, koji prihvata kao pranacela stvari prijateljstvo i mržnju, kao i filozofi koji, poput Leukilpa,propovedaju vecitost kretanja. Iz ovoga sledi da noc i haos nisu postojali kroz beskonacno vreme, nego su iste stvari postojale uvek bilo periodicnim kruženjem, bilo po nekom drugom zakonu, pošto je stvarnost ranija od mogucnosti. Prema tome, ako to postoji kao vecito periodicno kruženje, nešto mora i dalje postojati delujuci na: isti nacin. S druge strane, ako se želi objasniti da postoji stvaranje uništenje, treba prihvatiti da postoji još jedan uzrok koji je u vecitom dejstvu, cas u jednom pravcu, cas u drugom. Treba, dakle, da taj novi uzrok dejstvuje na jedan nacin sAmpo sebi, a na drug~ nacin na osnovu neke druge stvari, kOja ce samim tim morati biti ili nekLtreci uzrok, ili prvi uzrok. Ali to je nužno na osnovu prvog uzroka, jer je ovaj nai2m.enicnouzrok drugog i treceg; zbog toga je bolje prihvatiti da je to prvi uzrok. Ovaj uzrok je zaista, rekli smo, uzrok vecite jednoobraznosti, dok se drugi uzrok tice razlicitosti, a njih dva udružena ocigledno su uzrok vecite razlicitosti!.Kretanja se, dakle, vrše na ovakav nacin. Zašto, onda, treba istraživati druga pranacela?
i
i
7.
POJAM BOGA
Pošto je moguce da bude onako kao što smo to rekli pošto ce, ako se ne prihvati naše objašnjenje, svet morati proizici iz noci, opšte zbrke i ne-stvarnosti, može se smatrati da su ove teškoce rešene. Postoji, dakle, nešto što se uvek krece neprekidnim kretanjem, a ono samo je kružno kretanje. To je, uostalom, ocigledm ne
i
(,
1072b
samo na osnovu rasudivanja, nego i u stvarnosti. Prema tome, prvo nebo mora biti vecito. Zatim, postoji i nešto što ga pokrece; a pošto je ono što je u isto vreme u pokretu i pokretac samo srednji izraz, mora se pretpostaviti neki poslednji izraz koji: je pokretac a da se ne krece, vecno bice, supstanca i sama stvarnost. Na ovaj nacin krece se ono što se želi i što je shvatljivo (to deluje kao pokretac a da se ne krece). Ova dva pojma, uzeta u najvišem stepenu, su istovetna. U stvari, predmet želje je prividno dobro, dok je prvi predmet razumne volje stvarno dobro. Mi želimo izvesnu stvar zato što nam izgleda dobra, više nego što nam izgleda dobra zato što je želimo: pranacelo je misao. A misao se pokrece pomocu shvatljivog, i pozitivan nilz suprotnosti je shvatlji'VsAmpo sebi. U ovom pozitivnom nizu supstanca je prva, dok je u supstanci prvo ono što je jednostavno i što je u stvarnosti. Inace jedan i jednostavno nisu istovetni; jedan znaci meru izvesne stvari, dok jednostavno znaci izvesno stanje same stvari. Medutim, dobro po sebi i poželjno po sebi pripadaju i jedno d: drugo istom nizu, a ono što je prvo u tome n&u uvek je najbolje ili slicno najboljem. Razlika izmedu ovih znacenja pokazuje da se konacni uzrok može nalaziti medu nepokretnim stvarnostima. Konacni uzrok je, u stvari, bice kome je on svrha, a to je i sama svrha; u ovom poslednjem smislu, svrha može postojati medu nepokretnim stvarnostima, dok ona to ne može da bude u prvom smislu. Konacni uzrok krece se kao predmet ljubavi i sve ostale stvari krecu se zbog toga što pokrecu same sebe. Osim toga, ako se jedna stvar krece, ona može da bude drugaci:ja nego što jeste. Prema tome, ako je njena stvarnost prva vrsta kretanja kojim se pomera, to je samo u tome smislu što je ona podložna promeni i što može da bude druga297
cija, to jest prema mestu, cak i ako to ne može birti po supstanci. Ali pošto postoji jedna stvarnost koja pokrece, pri cemu je ona samo nepokretna i zaista postoji, ta stvarnost ne može biti ni na koji nacin drugacija nego što jeste: pomerno kretanje je u stvari prva promena, a prvo pomerno kretanje je kružno pomeranje; a to kružno kretanje vrši prvi pokretac. Prvi pokretac je, dakle, nužno stvarnost i, po tome što je to nužno, njegovo bice je dobro; na taj nacin ono je pranacelo. Jer ono što je nužno sadrži dva s1edeca znacenja: postoji nužnost koja proistice iz prinude, time što prisiljava našu prirodnu naklom>st;zatim to je ono bez cega je dobro nemoguce; najzad, to je ono što ne može da bude drugacilje, što postoji samo na jedan nacin. O takvom pranacelu vise nebo i priroda. A to pranacelo je život koji se može uporecYtis najsavršenijim 'proživljavanjem jednog kratkog trenutka koji nam se daje. On je stvarno uvek taj život (što je za nas nemoguce), pošto je njegova stvarnost uživanje~udnostx.. osecanje i ~ao su naša najvecauži.vlil1ja zato što su to stvarnosti, dok'~se"iiade uspomene uživaju samo kroz ona prva. A m!sao i to ona koja je to sama po sebi odnosi se na ono što je najbolje po sebi, dok je najviša misao misao o najvišem dobru. Um postaje svestan samog sebe shvatajuci natcu1no,pošto stupajuci u dodir sa svojin1 predmetom i promišljajuci o njemu on sam postaje shv~tljiv, tako da postoji istovetnost izmedu uma shvatljivog: um je stecište shvatljivog i same supstance. S druge strane, um je u akciji kad dostigne ono što je shvatljiVo. Iz ovoga proizlazi da je božanski elemenat koji um sadrži više stvarnost nego mogucnost, a cin posmm8ll1ja je savršen.o.:.jI),~j~~_bl~enstvo.; za divljenje je dakle ako' se bog nalazi uvek u stanju radosti koji mi osecamo samo u i2ve-
i
i
298
snim trenucima, a još je za vece divljenje ono što kod njega postoji u još vecoj meri. A on ga ima baš na taj nacin. Zivot takode pripada b0gu, jer je život delo uma, a bog je to samo delo; božje delo koje postoji samo po sebi je savršeni i vecni život. Stoga kažemo da je bog vecita i savršena stvarnost, tako da život i stalno vecito trajanje pripadaju bogu; sam bog je upravo to. Medutim, postoji izvestan broj fiIlozofa koji smatraju, kao Pitagorovci i Speusip, da se lepo i dobro ne nalaze u pranacelu, tvrdeci da su pranacela uzroci biljaka i životinja, dok se lepo i savršeno nalaze samo kod stvarnosti koje su proizišle iz necega. Ali oni nisu u pravu. Seme zaista proistice od drugih jedinki koje su vremenski starije i savršene, ali ono što je prvo nije seme nego savršena stvarnost: na primer, može se reci da pre semena postoji covek, ne covek koji proizlazi od semena, nego drugi, od koga proistice seme. Iz ovoga što smo rekli ocigledno sledi.da postoji jedna vecita supstanca, nepokretna i odvojena od stvarnosti koje saznajemo PlJJemcula. Takode smo pokazali da ta supstanca ne može imati prostorne velicine, nego da je nesastavljena i nedeljiva. Ona se, u stvari, pokrece kroz neograniceno vreme, dok ništa ·od onoga što je ograniceno nema neogranicenu mogucnost; i dok bi svaka prostorna velicina mogla da bude samo neogranicena ili ogranicena, ova supstanca ne bi mogla imati, iz navedenog razloga, ogranicenu velicinu; ona ne može imati ni neogranicenu velicinu, pošto neogranicena prostorna velicina uopšte ne postoji. Nasuprot tome, pokazali smo i da je ona neoset1jiva i nepromenljiva, jer su sva ostala kretanja vremenski kasnija od lokalnog kretanja. Takvi su, dakle, ocigledni razlozi zbog kojih se stvari ponašaju na ovaj nacin.
i
1073a
299
1 r
~'
8. TEORIJE I PREDAVANJA
O KOSMOSU
Medutim, ne· treba da smetnemo s uma p1itanje da li tu supstancu treba shvatiti kao jednu ili više njih, a zatim koliko ih ima. S druge strane, treba da se podsetimo na izjave drugih filozofa. Ni jedan od njih nije dao objašnjenje o broju supstanci koje bi bilo jasno. Tako teorija o idejama nema posebnog gledišta o ovoj stvari. Oni koji prihvataju postojanje ideja odista kažu da su ideje brojevi, ali brojevi koji su po njihovom m~ljenju cas neograniceni a cas ograniceni na dekadu. oni ne daju nikakav ubed1jiv dokaz o tome zašto priznaju baš ovaj broj. Sto se nas tice, treba da raspravljamo o ovom pitanju polazeci od osnova i razlika koje smo postavili. Pranacelo i prva stvarnost su nepokretni; oni su to suštinski i slucajnošcu i oni daju prvo, vecito i jedno kretanje. Alt pošto je ono što se krece nužno pokrenuto necim; pošto je prvi pokretac suštinski nepokretan i pošto vecito kretanje mora proitici od neke vecite stvarnosti, a jedinstveno kretanje od jedilnstvenestvarnosti; pošto, s druge strane, osim prostog pomernog kretanja celine, koje proizvodi, kako mi kažemo,prva i nepokretna supstanca, vidimo da postoje druga vecita pomerna kretanja, kretanja planeta (naime, telo koje se krece kružno je vecito i ne može da miruje, kako smo to pokazali u fizici. Zbog svega toga, nužno je da svako pomerno kretanje takode bude proizvedenood neke supstance istovremeno nepokretne same po sebLi vecite. Priroda zvezda je zaista vecita, pošto je ona izvesna vrsta supstaJncea pokretac je vecit i vremenski stariji od onoga što se krece, pa ono što je starije od supstance nužno mora biti supstanca. Prema tome, ocigledno je da, koliko ima kre300
1073b
tanja zvezda toliko mora da bude i supstanci, vecitih po pr.irodi, bitno nepokretnih i bez velicine iz razloga koje smo naveli ranije. Jasno je da su i pokretaci supstance, da je jedan od njih prvi, jedan drugi, istim redom koji vlada u kretanjima zvezda.Ali, samim tim, broj tih kretanja treba da istražuje ona matematicka nauka koja je najbliža filozofiji, to jest astr0nomija. U stvari, njen predmet je culna, ali vecita supstanca, dok se ostale matemati'Ckenauke ne bave nikakvom supstancom, kao što je to slucaj, na primer, sa aritmetikom i geometrijom. Ocigledno je da su kretanja brojnija od tela koja se krecu, što je jasno cak i onima koji su ovim stvarima posvetili tek osrednju pažnju. Svaka planeta ima u stvari više od jednog pomernog kretanja. Ali što se tice stvarnog broja kretanja, da bismo dali ideju o ovoj stvari, navešcemo šta o tome kažu neki matematicari, kako bismo dali potpuno odredeni. broj zahtevima naše misli. Sto se tice ostalog, to treba da delom istražujemo sami, adelom da se obavestimo kod istraživaca; ako se pokaže neka razlika izmedu naših sadašnjih mišljenja i mišljenja koja o ovoj stvari imaju ljudi koji se njitma bave, odista cemo voditi racuna i o jednim o drugim, ali cemo svoju veru pokloniti samo najtacnijima. Eudoks je objašnjavao pomerno kretanje Sunca i Meseca pomocu triju sfera za svaku od ovih zvezda. Prva ima isto kretanje kao sfera zvezda nekretnica, druga se krece u krugu koji prolazi duž sredine zodijaka, a treca se krece u krugu koji je nagnut preko širine zodijaka; ali krug u kome se krece Mesec nagnut je pod vecim uglom nego krug u kome se krece Sunce. za svaku od njih kretanje planeta zahteva cetiri sfere. Prva i druga sfera imajuilsto kretanje kao prva i druga Sunca i Meseca (jer sfera stajacica daje kretanje svima sferama, a sfera
i
301
koja se nalazi ispod prethodne i cije je kretanje u krugu koji pro1azi sredinom zodijaka zajednicka je svima planetama); treca sfera svake planete ima svoje polove u krugu koji prolazi sredinom zodijaka, dok je kretanje cetvrte u krugu nagnutom prema ekvatoru trece sfere. Medutim, polovJ:trece sfere razliciti su za svaku planetu izuzev polove Venere i Merkura koji se podudaraju. Ka1ip smatra da je položaj sfera, to jest red njihovih razdaljina, isti, što odgovara Eudoksovom sistemu. Ali dok je Kalip pripisivao Jupiteru Saturnu isti broj sfera kao i Eudoks, on je mislio da treba dodati još po dve sfere Suncu i Mesecu, ako se želi voditi racuna o prirodnim pojavama, a takode i po jednu sferu svakoj ostaloj planeti Medutim, da bi se moglo voditi racuna o zapaženim cinjenicama, potrebno je da za svaku planetu bude isti broj sfera manje jedna, i da se te sfere okrecu u obrnutom smislu i dovedu u isti položaj sferu najudaljeniju od zvezde koja je u svakom slucaju smeštena s ove strane odnosne zvezde. Naime, jedino ovako sve ove sile mogu da proizvedu pamerno kretanje planeta. A pošto ima osam sfera u kojima se krecu planete, uzevši zajedno Saturna i Jupitera, a dvadeset i pet za druge, i pošto one medu ovim sferama ne zahtevaju da bude drugih koje se krecu u pravcu obrnutom od onoga u kome se krece planeta koja se nalazi.unutar svih ostalih, onda ce za prve dve planete biti šest sfera koje se krecu u obrnutom pravcu, i šesnaest za cetiri sledece planete, tako da ce ukupan broj sfera, onih sa neposrednim i onih s obrnutim kretanjem, biti pedeset i pet. Ali ako se Mesecu i Suncu ne dodaju kretanja o kojima smo malocas govorili, bice u svemu samo cetrdeset i sedam sfera. Pretpostavimo li da je toliki broj sfera, onda je razumno reci da smatramo da je broj nepokretnih supstanci i pranacela isti. U
i
1074a
302
I
, I
I I
I ,
stvari, dopustimo da je nužno da o tome odluce oni koji su upuceniji u tu stvar. Ako je nemoguce da uopšte postoji pomerno kretanje koje ne bi bilo podredeno pomernom kretanju neke zvezde, i ako osim toga svaka stvarnost, svaka supstanca koja se može upoznati culima a koja je sama po sebi dostigla dobro u pravom mislu, treba da se smatra svrhom, onda ne bi mogle postojati druge prirode osim onih koje smo pokazali a broj nebeskih kretanja nužno je ravan broju nepokretnih supstanci. U stvari, kad bi bilo drugih supstanci one bi bile uzroci kretanja, pošto su svrha pomernog kretanja; ali nemoguce je da bude drugih pomernih kretanja osim onih koja smo nabrojali. Ovaj zakljucak normalno proizlazi iz posmatranja tela koja se krecu. Ako u pomernom kretanju svaki pokretac u stvari postoji radi predmeta koji se pomera, i ako svako pomeranje .pr~a predmetu koji se pomera,.ne bi moglo postojati nikakvo pomeranje cija bi svrha bila ili ono samo ild neko drugo pomeranje, nego sva pomerna kretanja moraju da postoje s obzirom na zvezde. Ako pomerno kretanje stvarno treba da ima za svrhu pomerno kretanje, tada ce ovo kretanje takode trebati imati za svrhu nešto drugo. Ali kako se na ovaj nacin ne može ici u beskonacnost, svrha svakog pomernog kretanja bice dakle jedno od božanslcih tela koja se krecu nebom. Jasno je, medutim, da postoji: samo jedno nebo. Ali, ako bi stvarno postojalo više neba, kao što postoji više ljudi, pokretacki;princip svakogneba bio bi na izgled jedan, a brojno mnogostruko S druge strane, sve. što je brojno mnogostruko sadrži materiju. A jedan isti pojam, na primer, pojam coveka,odnOlSi se na mnoga bica, dok je u stvari Sokrat jedan. Medutim, ono što predstavlja suštinu nema materije: to je entelehija. Prva pokretacka nepokretna sila bila je dakle jedna 303
1074b
istovremeno i kao pojam i kao broj pa je, prema tome, i sve što se vecito krece i što je neprekidno samo jedno. Postoji, dakle, samo jedno nebo. A predanje, primljeno iz drevne prošlosti i kao mit ostavljeno buducnosti uci nas da su prve supstance bogovi i: da ono što je božansko obuhvata citavu prirodu. Sve ostalo u vezi s ovim predanjem bilo je dodato kasnije u vidu mita da bi ubedile mase da bi se posluži:lo zakonima i OIpŠtojkoristi: tako se bogovima daje ljudski lik, ili, se oni: prikazuju kao da lice na neke životinje i ovome se dodaju svakovrsne pojedinosti ove prirode. Ako se od ovih tuma.cenja odvoji ono što predstavlja njihovu pocetnu osnovu i ako se ona razmotre zasebno, to jest da su sve prve supstance bogovi, onda ce se pomisliti da je to zaista božanska tvrdnja. S druge strane, moguce je, kao što izgleda, da su se razne umetnosti ili filozofija razvijale u više mahova u najvecoj mogucoj meri i svaki PUt se gubile, a ova mišljenja su u stvari ostact drevne mudrosti koji su se sacuvali do našeg doba. S ovakvim ogranicenjem mi prihvatamo predap.je naših otaca i naših najstarijiih. prethodnika.
i
9.
O PRIRODI Bo2ANSKE MISLI
Odredivanje svojstva božanskog uma. sadrži u sebi nekoUko poteškoca. Taj um zaista izgleda da je najbožanstvenija od svih stvari koje ~gledaju božanske. Ali, da b~imao ovo obeležje, kakav treba da bude njegov nacin postojanja? Tu ima nekoliko teškoca. Ili on ne misli ništa. Ali šta tada biva s njegovim dostojanstvom? on je onda u stanju slicnom snu. lli, pak, on misli, ali ako je njegova misao zavisna od nekog drugog pranacela (POŠtonjegova supstanca nije cin mišljenja, nego obicna mogucnost), onda on ne 304
bi mogao biti najviša supstanca, jer se njegova vrednost sastoji u mišljenju. Osim toga, bilo da je njegova suština razum ili cin mišljenja, o cemu on milSli?On misli ili o samom sebi ili o necem drugom; ako misli o necem drugom., to je ili uvek isto, ili cas jedno a cas drugo. Da li je prema tome važno da predmet njegove misli bude dobro ili prva stvar na koju slucajno naide? Ili bi pre bilo besmisleno da izvesne stvari budu predmet njegove misli? Ocigledno je, dakle, da on misli o onome što je najbožanstvenije i najvažnije i da ne menja taj predmet, pošto bi to bila promena na gore, a nešto slicno vec bi bilo kretanje. Ako pre svega božanski um nije cin mišljenja nego mogucnost, umesno je pretpostaviti da mu onda neprekidno mišljenje predstavlja prevelik teret. Zatim je jasno da ce postojati nešto drugo, plemenitije od božanskog uma, to jest sam predmet njegove misli. Naime, moci misamo mišljenje stvarno ce pripadati i sliti onome koji misli o gorem, tako da, ako se želi ovo izbeci (a to se mora, jer ima stvari koje je bolje ne videti nego videti), cin mišljenja bice samo ono što je najbolje. U stvari, božanski um misli o samom sebi, pošto je on najizvrsnija stvar a njegova misao je misao o misli. Pa ipak, reci ce se, nauka, osecanje, mišljenje i misao izvedena zakljucivanjem ocigledno uvek imaju predmet koji je razlicirt od njih saoni se bave samim sobom tek uzgred. mih Osim toga, ako SU mišljf:nje o necem mišljenje o sebi razlicite prirode, na koje se od njih odnosi pozitivna misao? Naime, nije ista stvar misliti i biti predmet o kome se misli. S druge strane, zar u izvesnim slucajevima nauka nije sama sebi predmet? U pesnickim naukama, to 1075a je supstanca i suština predmeta, izuzimajuci pri tome materiju; u teoretskim naukama pravi predmet nauke je definicija i cin misli. A za-
i
i
•
i
305
tim, pošto nema razlike izmedu onoga što se mi\s1ii misli kOljese ticu nematerijalnih stvari, božanska misao i njen predmet bice istovetni i:misaoce biti jedna sa predmetOtmmisli. Ostaje još jedna teškoca: da li je predmet božanske misli složen? U ovom slucaju božanski um bi se menjao, prelazeci s jednog dela celine na drugi. Nije li bolje reci da je nedeljivo sve što nema materije? Sa božanskom mišlju isti je slucaj kao sa ljudskim razumom u jednom odredenom vremenu. On, u stvari, ne poseduje svoje dobro u ovom ili onom trenutku, nego shvata najviše dobro u nedeljivoj cetini, koje za njega postoji kaQ neštQ osobito: božanska misao ne misU na Qvaj nacin, ali ne misli OIsamoj sebi za vreme citave vecnosti. 10.
DOBRO KAO PRANACELO; ODRICANJE POSTOJAK'JA IDEJA
Treba takode da ispitamo na koji od sledecih nacina priroda celine poseduje dQbro i najviše dobro: da li kao nešto dobro štQpostoji samo po sebi i kroz sebe, ili kao sam red ili pre na oba nacina istovremeno, kao u vojsci. Dobro vojske je zaista u njenom redu, a zapovednik kOljinjom upravlja takode je njeno dQbro,i to cak u najvecoj meri, pošto zapovednik ne postoji zbog reda, nego red postoji zahvaljujuci zapovedniku. Sve stvari uredene su zajedno na izvestan naciI), ali ne na isti nacin, kao što su ribe, krilate životinje i biljke. Medutim, stvari nisu uredene takQda jedna nema veze s drugom, nego su u uzajamnom odnosu. U stvari, sve su one usmerene ka jednoj jedinQj svrsi. A priroda lici na po:rodicnuzajednicu u kQjoj je slobodnim ljudima najmanje dozvoljeno da rade šta im padne na pamet, nego su sva delanja, 306
1075b
20*
ili najveci deo njih, odredena. Sto se tice robova i životinja, naprotiv, malo je njihovih dela k~ ja su u vezi s opštim dobrom i vecina njih je prepuštena slucaju. Takvo je, u stvari, nacelo koje sacinjava prirodu svake stvari. Mislim da je potrebno, na primer, da se sva bica vrate u svoje sastavne elemente, a takav je slucaj i s drugim osobinama koje se sjedinjuju u jednu ce1inu. Na ovom mestu treba da obratimo pažnju na sve nemogucnosti i besmislenosti kOljesu posledica drugacijih shvatanja, i na najprivlacnija ucenja, ali koja su skQPcanas najmanje teškoca. Tako svi filozofi stvaraju sve stvari pocinjuci od suprotnosti.. Ali:oni nisu u pravu kad kažu sve stvari, kao što to nisu ni kad govore OIstvaranju pocinjuci od suprotnosti. Pa cak i stvari koje d
kao materijalni uzrok, pošto je deo mešavine. cak il pretpostavljajuci. da bi se moglo desiti da ista stvar bude pranacelo ujedno kao materija i kao pokretackii uzrok, ipak bi suština materije i suština pokretacke sile bile razlicite: sa koga od ova dva gledišta prijateljstvo, dakle, sacinjava pranacelo. Druga je besmislenost ta što se mržnja predstavlja kao neuništiva, dok je mržnja sama po sebi isto što priroda zla. Anaksagora priznaje dobro kao pokretacko pranacelo; naime, um je snaga koja pokrece stvari. A pokrece ih radi izvesne svrhe koja sledstveno tome, mora da bude nešto razlicito od njega samog, osim, ako nije onako kako mi mislimo. Naime, za nas medicina predstavlja na neki nacin zdravlje. Uostalom, besmislenoje ne do-
i
pustitiumu. pos~anje il božanskom Staviše,suprotnosti svi filozofi dobru koji: tako misle stvarno se ne služesuprotnostima, izuzev ako neko od njih ne prosudi o tome pravilno. A zašto su jedne stvari uništive, a druge neuništive? To ne objašnjava ni jedan od njih, jer za njih sva bica poticu od istihpranacela. Ima ih ilkoji izvode bice iz ne-bica; drugi, da bi rzbegli tu potrebu, svode sva bica na jedno jedino. Osim toga, zašto ce uvek postojati stvaranje, i koji je uzrok stvaranja, to niko ne kaže. oni koji prihvataju kao pranacela dve suprotnosti moraju nužno priznati postojanje jednog drugog, višeg pranacela. Takav je slucaj i sa pristalicama ideja, koji takode moraju prihvatiti pranacelo kOje je više od ideja. Zaista, zašto je postojala, ili zašto postoji takva povezanost odnosa?A drugi filozofisu nužno primorani da navode izvesnu suprotnost najvišoj mudrosti i nauci; medutim, mi to ne cinimo. Po našem mišljenju, prva stvarnost zaista nema nikakvu suprotnost. Naime, sve suprotnosti imaju materiju i potencijalno su istovetne. A neznanje zahteva predmet suprotan predmetu najviše 308
1076a
nauke, dok, s druge strane, prva stvarnost ne dozvoljava nikakvu suprotnost. Uostalom, ako se želi da nema drugih stvarnosti osim onih koje saznajemo Culi.ma,nece biti ni prvog pranacela, ni reda, ni stvaranja, ni nebeskih kretanja, nego ce pranacelo pranacela ici u beskonacnost, kao što se to vidi kod teologa i kod svih fizicara. Ali, s druge strane, ako se tvrdi da postoje ideje ili brojevi, oni nece biti uzrok nicega; ako se ne želi ici dotle, oni bar nece biti uzrok kretanja. A zatim kako ce neprostorni brojevi biti uzroci prostornosti i neprekidnosti ? Broj zaista nece moci proizvesti neprekidnost, bilo kao pokretacki uzrok, bilo kao oblik. Osim toga, ni jedna suprotnost ne može bitno sacinjavati na!celo stvaranja i kretanja, jer bi se moglodesiti da ona ne postojiJ,ili bar da njeno dejstvo bude kasnije od njene mogucnosti. U ovom slucaju ne bi, dakle, bilo vecitih stvarnosti. Medutim, njih ima. Mora se, dakle, odbaciti jedna od ranij'ih postavki, a mi smo rekli kako. Staviše, na koji nacin brojevi sacinjavaju jedinstvo, ili šta cini jedinstvo duše i tela i oblika i materije uopšte - to ne objašnjava ni jedan od pristalica ideja. I niko nije u stanju da to kaže, nego da prihvati, kao i mi, da je to dejstvo pokretackog uzroka. Sto se tice filozofa koji tvrde da je matematicki broj prva bitnost, i koji tako prihvataju neogranicenu uzastopnost i razlicita pranacela za svaku supstaneu, oni: cine od supstanee svemira niz epizoda bez uzajamne veze (pošto jedna supstanca ne vrši nikakav uticaj na drugu svojim postojanjem ili nepostojanjem) i pružaju.nam mnoštvo pranacela. Medutim, bica ne žele da se njima upravlja rdavo: "Vladavina mnogih nije dobra: neka bude jedan vladar." 309
Posle toga imacemo da razmotrimo zasebno u njima samima ideje u pravom smislu, ali samo onoliko koliko to bude zahtevao naš predmet. O gotovo svima ov1m pitanjima stvarno se vec raspravljalo u egzoterickim raspravama. Osim toga, najveci deo našeg proucavanja mora se završiti objašnjavanjem ovog drugog pitanja: kada budemo ispitivali da li su supstance i pranacela pranacela stvarnosti, brojevi i ideje. U stvari, posle raspravljanja o idejama to ce biti trece istraživanje koje nam ostaje da izvr-. šiJmo.Naime, nužno je da matematicki pojmovi, ukolilkosu stvarnost, budu ili pojmovi do kojih dolazimo putem cula, kao što misle izvesni fil()lzofi,ili su odvojen1od culne spoznaje stvarnosti (jer ima ih koji zastupaju i OVO mišljenje). Ako oni nisu ni u culnim spoznajama, niti su odvojeni od ovih, onda oni ili ne postoje, mi postoje na neki drugi nacin, tako da ce se naše raspravljanje odnositi ne na samo njihovo bice, nego na njihov nacin postojanja.
KNJIGA XII 1. MATEMATICKI POJMOVI I IDEJE
U pogledu supstance stvari koju doživljavamo putem cula, receno je šta je supstanca, najpre u raspravi o fizici, kada smo proucavali prirodu materije, i kasnije, kada smo o njoj raspravljali s obziromna njeno dejstvo. MedutLm, pošto je predmet našeg ispitivanIja: da li postoji, ili ne, nepokretna i vecita supstanca zasebna od culnih supstanci i, ako ona postoji, kakav još je priroda, potrebno je najpre prouciti mišljenja drugih filozofa tako da, ako su se oni u necem prevarili, mi ne budemo :irzloženi istim zabludama. A ako je neko naše shvatanje zajednicko s njihovi!m, mi tim necemo biti ni malo pogodeni, jer covek mora biti zadovoljan ako o izvesnim stvarima rasuduje bolje od svojih prethodnika, a što o drugima ne rasuduje gore. Postoje dva mišljenja u odnosu na predmet koji nas zanima. Tvrdi se, naime, da su matematicki pojmovi izvesne supstance, kao što su, na primer, brojevi, linije i predmeti njima srodni. S druge strane, takode se kaže da su ideje supstance. A pošto jedni prave od ovih stvari dve razlicite vrste: ideje razlicite brojeve, a drugi cine od ovih dveju vrsta jednu stvarnost; zatim, pošto su za neke fiilozofematematicki pojmovi jedine supstance, onda je potrebno da najpre ispitamo matematicke pojmove i da ih razmotrimo nezavisno od svake druge stvarnosti. Pri tome se necemo pitati na primer da li su oni stvarno ideje ili nisu, ili da li su pranacela i supstance bica ili nisu; pitacemo se samo da li matematicki pojmovi postoje ili ne i, ako postoje, kakav im je nacin postojanja.
2.
ODNOS MATEMATICKIH
i
i
310
1076b
POJMOVA I SUPSTANCE
U knjizi o Aporijama rekli smo da je nemoguce da matematicki pojmovibudu imanentni culnoj spoznaji i, u isto vreme, da je to cista izmišljotina, jer je nemoguce da dva cvrsta tela istovremeno postoje na istom mestu; a to je nemoguce i stoga š~ bi se, prema istom dokazivanju, ostale mogucnosti ostale prirode našle u culnom što n1 jedna ne bi: bila od njega odvojena. To smo rekli ranije. Medutim, ocigledno je, prema ovome shvatanju, da je nemoguce da bilo koje telo bude deljivo: u stvari, ono bi se delilo na površinu, površina na liniju i linija na tacku, tako da, ako se tacka ne može deliti, ni 'linija ne bi bila deljiva; a ako je linija
i
i
311
nedeljiva, u tome slucaju bi takvo bilo i citavo .telo. od kakvog je onda znacaja da linije i tacke budu, ili ne budu, apsolutne stvarnosti, ako te stvarnosti, ma kakve one bile, postoje u culnom? U svakom slucaju ishod stvari ce biti isti. Ako su pojmovi koje sticemo cuInim putem deljivi,onda ce se deliti ili deljenje nece postojati ni za takve stvari. Još manje je moguce da takve stvarnosti budu odvojene. Ako stvarno postoje druga cvrsta tela osim onih koja saznajemo culima, odvojena od ovih i vremenski starija od njih, jasno je da ce, pored površina koje poznajemo, postojati druge površine koje nužno moraju da budu izvan dometa culnog saznanja, kao i druge tacke i druge linije. Naime,sve to pripada rasudivanju iste vrste. Ali ako je tako, onda treba pretpostaviti, osim površina, linija i tacaka matematickog tela, odvojeno postojanje drugih površina, drugih linija i dru~ih tacaka. Naime, ono što je nesastavljeno vremenski je starije od sastavljenog. A ako su pojmovi do kojih ne dolazimo putem cula vremenski raniji od onih koje sticemopreko cula, iz ,isto~razloga morace postojati površine koje sacinjavaju nepokretna tela, uzete same po sebi i u svojoj suštini. Postojace, dakle, i druge površine i dru~e linije osim površina i linija vezanih za sastavodvojenih tela; naime, dok ove površine i linije postoje istodobno sa matematickim pojmovima, ostale su vremenski ranije od matematickih pojmova. S druge strane, postojace linije koje pripadaju tim površinama i, pre tih linija, trebace pretpostaviti postojanje drugih linija i drugih tacaka vezanih za sastav linija, i to iz istog razloga; najzad, pre tacaka koje ulaze u sastav tih ranijih linija, bice drugih tacaka koje nece više imati: tacaka koje bi bile starije od njih samih. Tako se dolazi do besmislenog nagomilavanja: Najpre ce biti jedna vrsta cvrstih
i
i
312
tela o kojima dobivamo saznanje putem cula. zatim tri vrste površina osim onih koje saznajemo preko cula, to jest natculne površine, površine vezane za matematicka tela i površine koje postoje same po sebi izvan površina 0Viih tela; zatim tu su cetiri vrste linija i pet vrsta tacaka. Koje ce, onda, medu ovim vrstama biti one na koje ce se odnositi matematicke nauke? Naime,predmet nauke je uvek ono što ima vremensko prvenstvo. Isto rasudivanje primenjuje se na brojeve. Osim naših pet vrsta tacaka, postojace i:druge jedinice, i to zasebnoza svaki pojedini pojam do koga dolazimo putem cula, a zatim za sve što se može zamisliti da postoji, tako da ce biti beskraj vrsta matematickih brojeva. Inace, što se tice pitanja do kojih smo došli o knjizi o Aporijama, da vidimo na koji nacin je moguce da ih rešimo. Predmet astronomije treba da budu natculne stvari, isto onako kao i geometrije. A kako da se zamisli odvojenopostojanje neba il njegovih delova ili svake druge stvari sposobne za kretanje? Ista teškoca se po.stavlja i za optiku i harmoniju: postojace zvuk i opažaj i osim culnih i pojedinacnih zvukova i opažaja. Ocigledno ce biti isti slucaj i sa drugim osecanjima i culnim doživljajima. Naime, zašto ovi da budu pre nego oni? Ali ako je tako, treba da postoje i odvojena živa bica, pošto postoje il takva osecanja. Osim toga, matematicari su izradili izvesne opšte aksiome nezavisno od matematickih supstanci. Postojace, dakle, neka druga srednja suština, odvojena kako od ideja tako i od posrednickih matematickih pojmova, a koja nece biti ni broj, ni tacka, ni velicina ni trajanje. Ali ako je nemoguce zamisliti takvu matematicku suštinu, ocigledno je nemoguce i to da matematicki pojmovi postoje odvojeno od pojmov. kojih dolazimo putem cula. Uopšte ~~A
1077a
.1
~
OQ~
31a.
4
. "'
~ ..'l>~
to' ••
neko želi da se matematicki pojmovi postave kao odvojene prirode, iz toga proizlazeposledice suprotne istini uobicajenomshvatanju. U stvari, potrebno je da, zbogsvognacina postojanja, matematicke velicine imaju vremensko prvenstvo pred culnim velicinama, dok su one zaista kasnije od ovih, pošto je nesavršena velicina, iako starija prema redu stvaranja, ipak kasnija prema redu suštine, kao neživo u odnosu na živo. Pored toga, koji ce uzrok kooacno sacinjava1liljedinstvo matematickih pojmova? Duša je 000 što citnijedinstvo culnih tela, ili deo duše ili neko drugo priikl.adnonacelo, bez cega se telo rastura i raspada. Ali za matematicke pojmove, koji su deljivi pošto su kolicine, koji je uzrok postojanja i sta1nosti:toga jedinstva? Drugi dokaz je stvaranje matematickih velicina. Ono,sestvarno vrši najpre od tacke ka dužini, zatim ka ši!rini:,najzad, ka dubini, i to je njegov kraj. Ako je, dakle, tacno da je ono što je kasnije prema redu stvaranja ranije prema redu suštine, telo ce stvarno biti ranije od površine i od dužine. Onoje to još sa razloga što ima savršemje postojanje, što je više cetina nego velicina i površina, jer ono može da postane mvo; kako bi, naprotiv, linija ili površina
i
postalanašeg živa? culnog Takvo shvatanje prevazišlo bi domašaj saznanja. Staviše, cinjenica je da je telo supstanca, jer ono vec ima izvesno savršenstvo. Ali kako bi1ilnijebile supstance? One to odista ne bi bile ni kao pojam, ni kao oblik, kao što je, na primer, duša, ako je duša stvarno takva, ni kao materija, kao što je telo: odista se ne vidi ni jedno telo koje bi se moglo sastaviti od linija, kao ni od površina ili tacaka, dok kad bi linije, površine i tacke bile materijalna supstanca, bilo bi tela koja b~ dozvoljavala takav sastav. Prema tome, dozvolimoda tacke, linije i površine imaJjulogickovremensko prvenstvo; me-
1077b
dutim, logicko vremensko prvenstvo nema uvek za posledicu suštinsko vremensko prvenstvo. Suštinsko vremensko prvenstvo je u stvari podela bica, što ima za posledlicusposobnost da njegovi delovi postoje u zasebnom stanju; logicko vremensko prvenstvo je prvenstvo bica o kome pojam ulazi u sastav drugih pojmova; medutim, ova dva prvenstva ne postoje istovremenO.Ako kakvoce stvarno ne postoje zasebno od supstanci, na primer, pokretno telo ili belo; belo odista ima logicko vremensko prvenstvo ispred belog coveka,ali ne suštinsko prvenstvo, pošto ne može postojati u zasebnom stanju, nego je uvek vezano za složeno telo; a pod složenim telom podrazumevam coveka koj~ je beo. Jasno je dakle da ni zamišljeni proizvodi nemaju vremensko prvenstvo, niti su rezultati dodavanja suštinski vremenski 1msniji:jer dodaJUCicoveka belom kažemo boo covek. Dovoljno je utvrdeno da su matematicki pojmovi manje supstance nego tela, da oni po redu postojanja nisu raniji od pojmova do kojih dolazimo putem cula, da imaju samo logicko vremensko prvenstvo ispred pojmova koje saznajemo culima, kao i da nigde ne mogu postojati u odvojenom stanju. S druge strane, pošto smo videli da oni ne mogu da budu u samim pojmovima koje saznajemo putem cula, jasno je da oni ili uopšte ne postoje, ui da imaju poseban nacin postojanja, i sa ovog razloga ne postoje u strogom smislu reci. Naime, mi znamo da 'se pojam "postojati" uzilma u višestrukom znacenju. 3.
STVARNOSTI KAO MATEMATICKI
POJMOVI
Kao što se OIpštepostavke u matematici u stvari ne odnose na stvarnosti koje postoje u odvojenom stanju, po strani od velicina i bro315
1078a
316
jeva, nego se odnose na velicine i brojeve, koji se ipak ne uzimaju po tome što imaju velicinu ili deljivost, tako je ocigledno moguce da bude postavki i dokazivanja u pogledu velicina koje saznajemo putem cula, posmatranih ne u odnosu na cula, nego po tome što imaju izvesne odredene osobine. Naime, kao što ima mnogo pojmova koji Se ticu stvari posmatranih samo po tome što se krecu, nezavisno od suštine svojstvene svakoj stvari ove vrste i od njihovih osobina, tako da zbog toga nije potrebno da bude neki pokretac odvojen od culne stvari, ili da u cu1nimstvarima kretanje bude posebna priroda odvojena od ostalih: tako ce i stvari koje se krecu omoguciti postavke i nauke koje ce ih posmatrati ne po tome što se krecu, nego jedino kao tela; sa svoje strane, tela ce se posmatrati samo kao površine, ili samo kao dužine, ili kao deljiva ili nedeljiva, ali zauzimajuci izvestan položaj, ili najzad samo kao nedeljiva. Iz ovoga proizlazi da, govoreci u strogom smislu istinu, stvarnosti mogu biti ne samo odvojene, nego i neodvojene, kao što na primer postoje pokretna tela; strogo uzevši, može se Za:iJSta reci da se mogu nazvati stvarnošcu ilmatematicki pojmovi, sa obeležjima koja im pripisuju matematicari. I kao što se sa PDtpunom izvesnošcu može reci za drUge nauke da raspravljaju ne o onome što je slucajno predmet njihovog interesovanja, kao, na primer, što to nece b:iJtiono što je belo, ako je zdravo belo i ako je predmet nauke ono što je zdravo, nego o onome što je za svaku od njih njen predmet, zdravo, ako ona razmatra svoj predmet kao zdravo, covek, ako je to covek, onda je takode tacno da se to kaže i za geometriju: ako se desi da su stvari o kojima ona raspravlja predmeti koje d02llajemo putem cula, ona ih ipak ne proucava kao takve i matematicke nauke nece biti zbog toga nauke o culnom; s dru-
ge strane, one nece biti ni nauke o drugim stvarima odvojenim od culnog. Stvari imaju velik broj bitnih atributa koji im pripadaju samo stoga što se svaki od atributa ove vrste nalazi u njima. Na Primer, postoje osobine svojstvene samo živom bicu kao ženki ili kao mužjaku iako nema nicega što bi bilo ženka ili mužjak nezavisno od živog bica; iz ovoga sledi da je slucaj isti ako se stvari posmatraju samo kao dužine ili kao površine. A što su predmeti našeg znanja logicki stariji i jednostavniji, utoliko je naše znanje t~cnije, pošto tacnost nije ništa drugo nego jednostavnost. Otuda proizlazi da je nauka koja nema veze s prostorom tacnija od one koja ima vezu s prostorom; i dok je najtacnija nauka ona o stvarnostima koje su izvan kretanja, najtacnija medu naukama o kretanju je ona ci:jije predmet prva vrsta kretanja: naime, to je najjednostavnije anarocito jednoobrazno kretanje. Isto shvatanje može se primenitiiJ na harmoniju i optiku. Ni jedna ni druga zaista ne posmatra svoj predmet kao opažaj ili kao zvuk, nego kao linije ili brojeve, pošto su linije i brojevi promene svojstvene opažaju i zvuku. Isti je slucaj i sa mehanikom. Prema tome, kad se postavljaju osobine odvojene od osobina koje ih prate i kad se podvrgnu kao takve ispitivanju, zbog toga se nece pogrešiti, kao što ne greši ni geometar koji, povukavši na zemlji liniju, smatra da je o,nadugacka jednu stopu dok ona to nije; greška naime ne leži u premisama rasudivanja. Ovim metodom može se, štaviše, doci do izvanrednih rezultata u proucavanju svakog pi,tanja postavljajuci kao odvojeno ono što nije odvojeno, upravo onako kao što to cine aritmeticar i geometar. Covek je zaista jedan i nedeljiv kao covek, a aritmeticar ga je uzeo kao nedeljivu stvar i zatim tražio da li neka osobina 317
1078b
pripada coveku kao nedeljivom. Geometar, pak, ne posmatra njega kao coveka ni kao nedeljiva, nego kao matematicko telo. Stvarno, pretpostavljajuci da covek nije deljiv, jasno je da mu mogu pripadati osobine koje bi pripadale coveku zasebno od nedeljivosti i od covekove prirode. Zato geometri rasuduju ispravno: njihova raspravljanja odnose se na stvarnosti a predmet njihove muke zaista su stvarnosti, po_ što postoje dva znacenja pojma stvarnost: stvarnost kao entelehija i stvarnost kao materija. S druge strane, s obzirom na razliku izmedu dobrog i lepog (jer na prvo nmlazimo samo u oblasti delenja, dok se lepo nalazi i kod nepokretnih bica) filozofi koji tvrde da u matematickim naukama nema mesta ni za lepo ni za dobro sigurno greše; one raspravljaju o lepom u najvecoj meri i pružaju svoje dokaze za to. To što ga one ne imenuju nije razlog da bi se reklo da one o njemu ne govore, jer one pokazuju njegova dejstva i odnose. Najviši oblici lepog su red, simetrija i odredenost a matematicke nauke narocito to pokazuju. A pošto su ovi oblici (mislim pri!tome na takve kao što su red i odredenost) ocigledno uzroci mnogih stvari, jasno je da bi matematicari mogli izra.zirt;imišljenje da je ono što je lepo na izvestan nacin takav jedan uzrok. Ali o ovoj stvari raspravljacemo na pristupacan nacin na drugom .mestu. 4.
ISTORIJAT I KRITIKA UCENJA O IDEJAMA
Neka bude receno toliko u vezi sa stvarima koje pripa
ucenje o ideji, ne dodirujuci prirodu brojeva; uzecemo je onakvu kako su je prvobitno zamislili oni koji su prvi govorili da ideje postoje. Ucenje o idejama bilo je kod njegovih osnivaca posledica Heraklitovih cmkazao istinitosti stvari, dokaza koji su ih ubedili i prema kojima su sve stvari koje saznajemo putem cula u vecitoj promeni, tako da, ako postoji neka nauka i mišljenje o izvesnoj stvari, onda. moraju da postoje i neke druge stvarnosti koje su izvan domašaja cula, postojane stvarnosti; medutim, o stvarima kOjesu u stalnom menjanju ne postoji jedna odredena nauke.. Sokrat se odao proucavanju moralnih vrlina on je bio prvi koji je nastojao da o njima pruži opštu definiciju. Medu fizicarima, Demokrit se stvarno jedva dotakao ove oblasti odredujuci samo toplo i hladno; to su pre njega pokušali Pitagorejci u vezi s malim brojem bica cije su pojmove povezivali s brojevima, izražavajuci tako na primer bitnost prilike, pravicnog ili braka. Sokrat je tražio suštinu i to je bilo logicno, jer je nast0jao da napravi silogizme a pranacelo silogizama je suština. U to doba. dijalektika još nije bila dovoljno snažna da bi podvrgla svom ispitivanju suprotnosti nezavisno od suštine iJda bi odredila da li ista nauka raspravlja o suprotnostima. Postoje dve stvari za koje bi se zaista zasluga mogla s pravom pripisati Sokratu. Induktivna raspra.va i opšta definicija koje, i jedna i druga, predstavljaju nacelo nauke. Sokrat ipak nije pripisivao odvojeno postojanje ni apoštim pojmovima ni definicijama. Medutim, drugi filozofi su ih razdvojili i takve stvarnosti nazvali idejama. Tako se dogodiloda su na osnovu skoro istog rasudivanja došli dotle da prihvate kao ideje sve što je opšte potvrdeno. A to je slicno kao kad bi neko, želeci da nešto izracuna, pomislio da, zato što je broj predmeta suviše·mnli, u tome ne može uspeti, pa bi ga
i
319
107Da
onda povecao da izvrši obracunavanje. Može se reci da su ideje stvarno brojnije od pojedfu1acnih pojmova stecenih putem cula cije uzroke ovi filozofi istražuju i od kojih su pošli da bi stigli do ideja. Svakom pojmu zaista odgovaJ.'Q iJstoimenastvarnost koja postoji zasebno i od supstanci u pravom smislu i od suštine drugih stvari koje sadrže jedinstvo mnoštva, bez·obzifra da li se lJldi o culnom ili o vecitom mnoštvu. Zatim, nije ocevidan ni jedan dokaz pomocu koga ovi filozofi nastoje da potvrde postojanje ideja. Nek] od njih ne vode nužnom zakljucku, dok drugi, prema njihovom sopstvenom mišljenju, pretpostavljaju postojanje ideja tamo gde ih nema. Prema dokazima izvedenim iz postojanja nauka, ideje ce zaista postojati o svima stvarima o kojima postoji nauka; prema dok~ o jedinstvu mnoštva, one ce postojati i o negacijama; najzad, prema dokazu da cak i ono što je propalo sacinjava predmet misli, ideja ce poi o uništivim pošto predstava ostojati tim stvarima ostajestvarima, u misli. Staviše, neka od sasvim tacnih rasudivanja vode ka prihvatanju ideja o relativnim pojmovima, za koje ovi filozofi kažu da ne postoje kao zasebna vrsta; drugi zakljucci vode ka dokazu o trecem coveku. Uopšte receno, dokazi o postojanju ideja ruše nacelo.do cijeg je postojanja pristalicama ideja više stalo nego do samog postojanja ideja. Iz ovoga u stvari proizlazi da beskrajna diada nece biti prva, nego ce to biti broj; da ce relativno imati vremensko prvenstvo ispred onoga što postoji samo po sebi; odavde proizlaze i sve ostale stvari koje se, stojeci u skladu s nji'hovim ucenjem o idejama, protive njihovim sopstvenim.nacelima. Staviše, prema shvamnju po kome, kako kažu platonovci,ideje postoje, ideje ce postojati ne samo o supstancama, nego i o mnogim
320
drugim stvarima. Naime, misao postoji ne samo o supstance.ma,nego i o ne-supstancama; s druge strane, postoji nauka ne samo o supstanci u tom smislu bice i bezbroj slicnih posledica. Medutim, prema onome što je nužno i prema mišljenjima izloženim u pogledu ideja, ako se može imati ucešca u idejama, onda ideje mogu nužno postojati samo o supstancama. Zaista nema ucestvovanja slucajnošcu, nego u pogledu svake ideje treba da ucestvovanje bude onoliko koliko se sama ideja ne pripisuje slucajno izvesnom predmetu. OvLmhocu da kažem da, ako neko bice dolazi od dvostrukog koje postoji samo po sebi, ono takode dolazi od vecitog, ali slucajnošcu, pošto je slucajnost za dvostruko samo po sebi da je vecito. Na taj nacin postojace, dakle, ideje samo o supstanci; a ono što supstanca znaci u culnom svetu"ona to znaci i u idea1nomsvetu. Inace, šta bi imalo da znaci da je jedinstvo mnoštva nešto razlicito od samoga mnoštva? A ako postoji istovetnost oblika izmedu ideja i ·,stvarnostikoje u njima ucestvuju, postojace nešto zajednicko izmedu ideja i tih stvarnosti. Zašto bi zaista izmedu uništivih diada i matematickih diadlQ,kojih takode ixna mnogo ali su vecite, postojalo jedinstvo i istovetnost diade pre nego izmedu diade koja postoji sama po sebi i neke posebne diade? Naprotiv, ako nema istovetnosti oblika, postojace samo istoimenost, to je onda kao kad bi neko nazivao covekom istovremeno .Kali.asailkomad drveta, ne videci pri tome medu njLmaništa zajednicko. S druge strane, ako pretpostavimo cbl u svemu ostalom opšti pojmooi.odgovaraju idejama, kao što, na primer, krug sam po sebi predstavlja oblik, površinu i ostale delove pojmova, da tome dodamo i pitanje cija je ideja kru~ sAm po sebi!,onda je potrebno ispitati da li to dodavanje nije 'sasvimzaludno. Kome ce se elementu
i
I 10711b
i
i
11
321'
pojma stvarno dodati obeležje ideje? Da li središtu kruga, ili površini, ili svima elementima pojma? Svi elementi sadržani u supstanci zaista su ideje, kao što su na primer živo bice i dvonožac sadržani u ideji o coveku. Ocigledno je potrebno da i obeležje da je nešto ideja, kao što je to površina sama po sebi u odnosu na krug po sebi, bude i samo jedna odredena priroda koja je kao vrsta sadržana u svima idejama. 5. ODNOS IDEJA PREMA SAZNANJU
Najvažnije od svih pitanja koje bi trebalo postaviti je ovo: u kakvom su odnosu ideje prema saznanjima stecenim preko cula, bilo da su ta saznanja vecita, bilo da su prolazna? One za njih nisu, u stwri, uzroci ni nekog kretanja ni ma kakve promene. One takode nisu ni od kakve koristi za nauku o drugim stvarnostima (one stvarno nisu njihova supstanca, pošto bi inace bile u njima) niti za objašnjenje njihovog postojanja, jer one bar nisu imanentne stvarima za koje ih vezujemo: u pozitivnom slucaju možda bi nam izgledale i kao uzroci stvarnosti, kao što se pojam beline meša sa onim što je belo. Ali, i suviše je lako obesnažiti ovaj zakljucak koji potice od Anaksagore i koga su kasnije prihvatili Eudoks u njegovoj raspravi o teškocama i neki drugi filozof1.U stvari, takvom ucenju mogu se bez teškoca suprotstaviti mnogi nerešivi prigovori. Uostalom, druge stvari ne mogu ni na koji nacin proizlaziti iz ideja, shvatajuci izraz u uobicajenom smislu. Sto se tice tvrdnje da su ideje obrasci i da sve druge stvari dolaze od njih, to nije ništa drugo do govorenje praznih reci i pravljenje pesnickih metafora. O cemu se radi u konkretnom smislu, kad se imaju u vidu ideje? Moguce je da postoji i 322
da postane neko bice slicno drugom bicu a da nije stvoreno po njegovom uzoru; tako, bilo da Sokrat postoji m ne, mogao bi se roditi covek slican Sokratu; jasno je da bi slicna stvar mogla biti!cak i kad bi postojao neki veciti Sokrat. Osim toga, ima više uzora istog bica i, sledstveno tome, više ideja o tome bicu. Na primer, za coveka ce to biti živo bice, dvonožac a u isto vreme i covek onakav kakav je sam po sebi. Staviše, ideje ce biti primeri ne samo za pojmove do kojih dolazimo putem cula, nego i samih ideja, kao što ce, na primer, rod uzet kao rod biti primer za vrste sadržane u rodu; ista stvar bice, dakle, primer pojam. A zatim bi bilo nemoguce da supstanca bude odvojena od onoga cija je supstanca; kako bi, dakle, ideje, koje su supstance stvari, bile odvojene od stvari? U Fedonu se kaže da su ideje uzroci stvarnosti i postojanja. Ipak, cak i kad bi prihvatili postojanje ideja, ono što u njima ucestvuje nije stvoreno bez dejstva pokret6ckog uzroka. A stvorene su i mnoge druge stvari, kao što su, na primer, kuca i prsten, za koje, kako kažu pristaItce ideja, ne postoje ideje. Prema tome jasno je da je nemoguce i za ostale stvari ~ koje oni kažu da postoje ideje, da budu i da .postanu iz uzroka slicnih onima koji se ticu stvari o kojima govorimo, a ne zbog ideja. Uostalom, protiv ucenja o idejama mogu se istaci mnoge druge teškoce slicne onima koje smo upravo proucili pobijajuci ga na isti nacin i još logicnijim i jacim dokazima.
i
lO8Oa
6.
TEORIJA IDEALNIH BROJEVA
Pošto smo ovo utvrdili, dobro je da još jednom ispitamo posledice teori1eo brojevima s ob. zirom na tvrdenje da su to odvojene supstance 21·
323
i da su prvi uzroci bica..Ako je broj stvarnost i ako njegova supstanca nije ništa drugo nego samo to isto, kako tvrde izvesni filozofi, iz toga nužno proistice sledeci.zakljucak: Pošto je svaki broj razlicit po svom sadrža.ju, u njemu postoji prvi i drugi: i onda to neposredno odreduje obeležje jedinica, pa je bilo koja jedinica nesabirljiva sa bilo kojom jedinicom; iIi su pak sve jedinice neposredno uzastopne i bilo koja jedinica je sabirljiva sa bilo kojom drugom jedinicom, kao što se kaže da je to slucaj sa matematickim brojem. Naime, u matematickom broju nema nikakve razlike irz;medu jedne i druge jedinice. S druge strane, medu jedinicama jedne se mogu medusobno sabirati a druge ne mogu. Na primer, ako se pretpostavi da je diada prva posle jedan, triada prva posle diade, tako redom za ostale brojeve, i da u svakom broju bude sabiranje izmedu jedinica, to jest izmedu onih koje sacinjavaju prvu diadu, zatim onih koje sacinjavaju prvu triadu i tako redom za ostale brojeve. Nasuprot tome, ne može da bude sabiranja jedinica idealne diade sa jedinicama idealne triade, a to isto važi za ostale uzastopne brojeve. Iz ovog razloga matematicar broji redom kako sledi: posle jedan dva, koje nastaje dodavanjem druge jedinice prvoj, zathn tri koje nastaje dodavanjem druge jedinice prvim dvema, i tako to ide redom. Medutim, kod idealnog broja stvar stoji drugaciIje.Posle jedan dolazi dva, drugacije nego jedan nezavisno od prvog jedan: zatim ima triada, nezavisna od diade, i to vredi za sve ostale brojeve. Najzad, medu brojevima jedni spadaju u prvu grupu o kOJOJsmo malocas govorili, drugi su brojevi koji se podrazumevaju u matematickom znacenju, dok su ostali u poslednjem od ova tri slucaja koja smo razmotrili.
i
i
i
324
\
\ I.
1080b
Pored toga ovi brojevi ili su odvojeni od stvari, ili nisu Odvojeni nego se nalaze u cul· nam, ali ne na nacin koji smo najpre razmotrili, nego kao brojevi imanentni cu1nim stvarima koji sacinjavaju njihovo bi~; u tom slucaju, jedni ili postoje u culnim stvarima, a ostali ne postoje, ili u njima podjednako postoje svi brojevi. Takvi su, dakle, nacini na koje brojevi postoje i oni su nužno jedini moguci. To su gotovo iste pretpostavke koje su istakli filozofi koji postavljaju jedan kao nacelo, supstancu elemenat svih stvari, dok broj proistice iz jedan i nekog drugog izraza. Svaki od njih je prihvatio neki od ovih nacina postojanja, izuzev onoga da su sve jedinice nesabirljive izmedu sebe. To je, uostalom, sasvim razumljivo, jer se za brojeve ne može zamisliti neki drugi nacin postojanja osim onih koje smo malocas naveli. Neki filozofi tvrde da postoje dve vrste brojeva: brojevi kao ideje u kojima ima ono što je ranije i kasnije, i matematicki broj kojiJpostoji izvan ideja i pojmova stecenih putem cula, pri cemu su inace ove dve vrste brojeva odvojene od cu1nogsaznanja. Drugi fllozofi priznaju postojanje samo matematickog broja kao prvog pojma i odvojenog od culnog saznanja. I za pirtagorovce je matematicki broj jedini broj; samo broj nije više odvojen nego, kako oni kažu, sacinjava culne supstance. Oni zaista .izgraduju citav svemir pomocu brojeva, samo ovi brojevi nisu sastavljeni: od jedinica, nego oni jedinicama pripisuju prostornost. Sto se tice objašnjenja sastava prve jedinice koja sadrži prostornost, izgleda da im to predstavlja izvesnu teškocu. Jedan drugi filozof kaže da prve. vrsta broja, broj kao ideja, postoji sAm,a ima ih koji cak poistovecuju broj kao ideju s matematickim brojem.
i
i
325
Isti takvi zakljucci mogu se izvoditi u pogledu dužilna,površina i cvrstih tela. Izvesni filozofi smatraju matematicke velicine kao razlicite, a pojmove kao kasnije od ideja. Medu onima koji pokazuju razlicita mišljenja, jedni prihvataju .matematicke velicine, ali samo kao matematicke: to su oni koji ne gledaju na ideje kao IlQ brojeve i koji ne prihvataju ni postojanje ideja; drugi prihvataju matematicke vellicine,ali o njima ne govore kao matematicari: po njihovom mišljenju, svaka velicina se u stw.ri ne deli na velicine, a diada se ne sastoji od bilo kojih jedinica. Svi filozofi smatraju. da postoje monadski brojevi izuzimajuci pitag<>rovce koji, kao što smo napred videli, brojevima pripisuju prostornost. Ova razmatranja pokazuju IlQtn, dakle, na koliko se nacina mogu posmatrati brojevi kao što daju i potpun pregled raznih pretpostavki. Nemoguce je prihvatiti ih sve odreda; medutim, za neke od njih to se može reci u vecoj, za druge u manjoj meri. '1.
IDEALNI BROJEVI I SABIRLJIVE JEDINICE
1081a
Treba najpre da ispitamo da li su jedinice sabirljive ili nesabirljive i, pod pretpostavkQm da .su nesabirljive, da li smo. pravili razliku izmedu jedne i 4ruge vrste. Stvarno je moguce reci da je bilo koja' jedinica sabir1jiva sa bilo kajam drugom jedinicom; takode je moguce reci da su jedinice idea1ne diade nesabirljive sa jedinicama mealne tri:ade i da su tako jedinice sadržane u svakQmidealnom broju nesabir1jive s jedinicama nekog drugog braja. Pošto.smo utvrdili da su sve jedinice sabirljive da medu njima nije ustanovljena nikakva razlika, onda se dolazi do matematickog
i
326
I l\"ESABIRLJIVE
broja i samo do njega, i nije moguce da ideje budu tako dobiveni brojevi. Kakav bi, u stvari, bio broj covek sam po sebi ili živo bite samo po sebi ili ma koja druga ideja? ze. svaku stvarnost postoji samo jedna ideja, kao, na primer, samo jedna ideja za coveka samog po sebi, a 18kode samo jedna, ali drugacija, za živo bice samo po sebi!,dok postaji mnoštva slicnih brojeva medu kojima nije utvrdena nikakva razlika, tako da ne bi bilo razloga da izvesna triada bude covek sam po sebi pre nego neka druga triada. Ali ako ideje nisu brojevi, one ne mogu uopšte postojati, jer od kojih bi pranacela mogle da dodu ideje? Broj potice od jedinice iineogranicene diade, a za pranacela i elemente kaže se da su pmnacela ili elementi broja, tako da nema nikakvog razloga da se ideje stave pre ili posle brojeva. Medutim, ako su jedinice nesabir1jive, i to na taj nacin da je bilo koja jedinica nesabir1jiva sa bila kojom jedinicam, onda tako sacinjen braj ne može biti matematicki broj (POŠtoje matematicki broj sastavljen od jedinica medu kojima nisu utvrdene nikakve razlike, a sve radnje koje se mogu izvršiti na matematickam broju odgovaraju tako proizvedenombroju). On ne može biti ni broj kao ideja, jer idealna diada nece biti prva posle jedan i beskanacne diade i njoj nece slediti brojevi oznaceni uzastopnim redom, dva, tri, cetiri. U stvari, jedinice prve diade stvorene su istovremeno, bilo, kao.što je to tvrdio prvi predstavnik ove teorije, što one proisticu iz izjednacenja nejednakih izraza, bHo na neki drugi nacin. Ako.se sada pretpostavi da je od ovih jedinica diade jedna ranija u odnosu na drugu, Qna ce biti ranija od diade stVQrene od avih dveju jedinica, pOšta,kad je jedna stvar mnija, a druga kasnija, Spoj tih dveju stvari mora da bude raniji od jedne a kasniji od druge. Medutim, u slucaju ove poslednje pretpostavke, 327
1081b
328
pošto je idealna jedinica zaista prva jedinica, onda medu ostalim brojevima ima neka druga jedinica koja dolazi prva, ali koja je druga po.sle idealne jedinice, a posle nje ima treca, koja je druga posle druge, ali treca posle idealne jedinice koja je prva, tako da ce jedinice biti ranije od brojeva koje sacinjavaju. Na primer, u diadi ce biti jedna treca jedinica pre nego što postoji triada sama po sebi, a u triadi ce biti cetvrta jedinica i u tetradi peta jedinica, pre nego što postoje tetrada i pentada. U stvari, ni jedan od ovih filozofa nije tvrdio da su jedinice nesabirljive na ovaj nacin; s druge strane, takav zakljucak logicki proizlazi iz njihovih pranacela. Medutirrn,to je nemoguce s obzirom na stvarnost. Logicno je reci da postoje ranije i kasnije jedinice, ako vec postoji jedna prva jedinica i neki pra-jedan, kao što je slucaj s diadama, ako takode postoji jedna prva diada. Posle nekog prvog izraza, stvarno je logicno pa ca~ i potr~bno da bude neki drugi izraz, da posle drugog izraza bude treci, i tako redom za sve uzastopne brojeve. Ali nemoguce je tvrditi dve stvari u isto vreme, to jest da jedinica sadržana u diadi dolazi posle pra-jedan i da ona takode dolazi na drugom mestu, posle pradiade, koja je prva. Medutim, ovi filozofi zaista prihvataju prvu jedinicu, pra-jedan, ali ništa ne kažu za drugu i trecu jedinicu; oni stvarno prihvataju pra-diadu, ali ne kažu ništa za drugu i trecu diadu. Ako su sve jedinice nesabirl;ive, ocigledno je da ne može PoStojatipra-diada, niti pra-triada niti ma koji drugi broj. Bilo da medu jedinicama nije utVrdena nikakva razlika, bilo da je svaka od njih razlicita od svake druJ;!e,na svaki nacin nužno je da svaki bra; nastaje- sabiranjem, kao što -na primer diada proistice od neke jedinice dodate drugoj jedinici, tri ada od neke druge jedinice dodate diadi, a takav je slucaj i sa tetradom.
.'
I I '
I
Pošto stvari stoje ovako, nemoguce je da se stvaranje brojeva vrši, kako ih izvode ovi filozofi, pocev od beskonacne diade il jedinice, pošto je diada u stvari deo triade, a triada deo tetrade; to se dogada na isti nacin i sa sledecim brojevima. Primetice se da je tetrada na-stala od prve diade uvecane beskonacnom diadom. U tome slucaju ce dve diade trebati dodati idealnoj diadi koja postoji sama po sebi. Ako se odbaci ovaj zakljucak, idealna diada trebace da bude sastavni deo tetrade, koja ce na taj nacin biti stvorena dodavanjem neke druge diade prvoj diadi, a sama prva diada nastace dodavanjem neke druge jedinice idealnoj jedinici. Ali, ako je tako, onda nije moguce da drugi elemenat broja bude beskonacna diada, pošto ona tada stvara samo jednu jedinicu, ane beskonacnu diadu. Osim toga, kako ce moci biti drugih tria.da i drugih diada osim idealne triade koja postoji sama po sebi i idealne diade? Na koji ce nacin one biti sastavJjene od ranijih i kasnijih jedinica? Sve ovo nije ništa drugo nego obic~ pretpostavka, a nemoguce je da bude ne:itaprva eliada, a zatim idealna triada. Medutim, to je nužna posledica mišljenja da su jedan i beskonacna diada elementi brojeva. Ali ako su ovi zakljucci nemoguci, onda je takode nemoguceuda su to pranacela brojeva. Prema tome, ako su sve jedinice medusobno razlicite, onda su takvi i drugi slicni zakljucci do kojih se nužno dolazi. Ako su jedinice razlicite u raznim brojevima i ako medu njima nije utvrdena nikakva -razlika u istom broju, onda i ovde nastaju isto tako velike teškoce. Tako se na primer u idealnoj dekadi nalazi deset jedinica; dekada je sastavljena od -tih jedinica a takode i od dveju pentada. A lmko idealna dekada nije bilo koji broj i kako ona nije sacinjena od bilo kojih dveju pentada, kao što takode nije sastavljena od biJokojih jedinica, nu329
l082a
mo je da jedinice koje se nalaze u toj dekadl budu specificno razlicite, jer ako se one ne razlikuju, nece se razlikovati ni dve pentade koje sacinjavaju dekadu. Ali pošto se prihvata da se ove dve pentade razlikuju, razlika ce postojati medu jedinicama. A ako se razlikuju pentade, zar nece biti. drugih pentada udekadi osim dveju vec pomenutih pentada? Besmisleno je da ne bude drugih; a ako ima i drugih, kakvu ce vrstu dekade obrazovati te pentade? U dekadi stvarno nema druge dekade osim same dekade. Štaviše, sistem zahteva da i tetrada bude sastavljena od diada koje nisu bilo kakve, pošto je beskonacna dilada, kažu ovi filo~, stvorila dve diade primivši beskonacnu diadu, jer je beskonacna diada podvostrucena brojem koji je primila. Zatim kako je moguce da idealna diada sacinjava stvarnost nezavisnu od svojih dveju jedinica, a idealna triada stvarnost nezavisnu od svojih triju jedinica? U stvari, to ce biti ili kao neko ucestvovanje subjekta u njegovom atributu, onako kao što je boo covek razlicit od belog od coveka (POŠtoon ucestvuje i u jednom i u drugom), ili ce to biti kao kad je od dva pojma jedan razlicit od drugog, kao što je covek razlicit od živog bica dvonošca. Sjedinjenje se još vrši cas dodirom, cas mešanjem, cas stavljanjem jedne stvari pored druge. Ni jedan od ovih nacina ne može pripadati jedinicama od kojih su sacinjene di:ada i triada; ali kao što dva coveka nisu nešto jedno nezavisno od jednog i od drugog, slucaj je nužno takav i za jedinice. A u odnosu na njih slucaj ne bi bio razlicit zbog toga što su nedeljive. Tacke su takode nedeljive, pa ipak par tacaka nije nešto razlicito od dveju odvojenih tacaka. Ne srne nam izmaci još jedan zakljucak, a to je da ce, u stvari, biti ranijih i kasnijih diada, i da ce isti takav slucaj biti i sa drugim idea1nimbrojevima. Naime, s jedne strane, dve diade nalamce
i
i
i
330
se zajedno jedna s drugom u tetradi. S druge strane, one su prve u odnosu na diade koje se nalaze u idealnoj oktadi, pošto je svaka od njih stvorila po jednu od dveju tetrada koje se nalaze u idealnoj oktadi, na isti. nacin kao,što ih je stvorila prva diada. Iz ovogasledi da, ako je prva diada idealna, ostale diade bice takode idealne. Isti zakljucak važi i za jediniJce:jedinice sadržane u prvoj diadi stvaraju cetiri jedinice koje se nalaze u tetradi. Samim tim sve jedinice su ideje, a ideje ce biti sacinjene od ideja. Prema tome, jasno je da ce biti složeno i ono za što se pokaže da su ove ideje njegove ideje; na primer, moglo bi se reci da su živa bica sastavljena l082b od živih bica, ako o njima postoje ideje. Uopšte uzevši, utvrdivati bilo kakvu razliku medu jedilnicama je besmislica izmišljotina. Izmišljotinom nazivam nasilje izvršeno nad istinom da bi se zadovoljila neka pretpostavka. Znamo da se u stvari jedinica ne razlikuje od jedinice ni po kolicini ni po kakvoci. Nužno je potrebno da broj bude jednak ili nejednak. Ovo je tacno za sve brojeve, a narocito za broj sastavljen od apstraktnih jedinica, tako da je on jednak ako nije ni veci ni manji. A kad se radi o brojevima, mi smatramo istovetnim stvari koje su jednake i medu kojima nema apsolutno nikakve razlike. Ako se tvrdi suprotno, idiade koje ulaze u idealnu dekadu takode ce biti medusobno nejednake, iako su jednake: naime, koji biJbio razlog da se kaže da medu njima nema razlike? S druge strane, ako jedna jedinica. i druga Jedinica uvek cine dve, jedinica izdvojena iz idealne diade i jedinica izdvojena iz idealne triade sacinjav8Cediadu. Ali ova diada bice sastavljena od razlicitih jedinica. Medutim, da li ce ona biti ranija ili kasnija od idea1ne tri.aPe? Izgleda, naJme, da treba nužno da bude ranija pošto je jedna od ovih dveju jedinica stvorena
i
331
istodobno s triadom, a druga istovremeno s diadom. I mi uopšte prihvatamo da u svim slucajevima jedan i jedan, bilo da se radi o jednakim ili nejednakim stvarima, cine dva (na primer, dobro i zlo, covek i konj), dok filozofi o kojima govorimo cak i ne smatraju da su dve jedinice dva. Cudno bi bilo i to da idealna triada ne bude veci broj od idealne diade. Ali ako je ona veca, jasno je da u triadi ima neki broj ravan diadi, koji se na taj nacin nece razlikovati od idealne diade. Medutim, to nije moguce, ako je tacno da ima neki broj koji je prvi, i još jedan koji je drugi. A ako medu brojevima nema nikakve razlike, ni ideje nece biti brojevi. U ovom pogledu imaju pravo filozofi koji misle da jedinice moraju biti razlicite, ako se želi da brojevi budu ideje, kao što je to ranije receno: sama ideja je u stvari jedinica. Naprotiv, ako medu jedinicama nema nikakve razlike, razlike nece biti ni medu diadama i triadama. Iz toga razloga oni su primorani da kažu da brojati kako sledi: jedan, dva, ne znaci postupati dodajuci jednu jedinicu datoj jedinici; u tom slucaju stvaranje brojeva ne bi polazilo od beskonacne diade niti bi bilo moguce da broj bude ideja. Ideja bi, u stvari, bila sadržana u nekoj drugoj ideji i sve ideje bi bile delovi jedne jedinstvene ideje. Stoga ovi filozofi rasuduju pravilno prema njihovoj sopstvenoj pretpostavci, ali uzeto u apsolutnom smislu njihovo rasudivanje uopšte nije pravilno. Oni stvarno ruše mnoge matematicke istine, jer idu dotle da traže teškocu u pitanju da li kad brojimo govoreci: jedan, dva, tri brojimo dodavaniem, ili pak pravimo svaki broj zasebno. U stvari, mi cinimo jedno i drugo. Stoga je smešno uvecavati ovako sitnu razliku li nacinu brojanja da bi se od nje napravila tako krupna razlika u samoj suštini broja.
i
8. KRITIKA TEORIJA O BROJEVIMA PLATONOVACA I PITAGOROVACA 1083a
Pre svega, pametno je utvrditi kakva razlika postoji izmedu broja jedinice, ukoliko ta razlika postoji. Nužno je da ta razlika postoji ili u kolicini ili u kakvoci; medutim, ocigledno je da se ovde ne može utvrditi ni jedna ni druga od ovih razlika. Ali, sam broj dozvoljava razliku po kolicini. A ako bi se jedinice razlikovale i po kolicini, onda bi se jedan broj razllikovao od broja koji bi mu bio ravan zbirom svojih jedinica. Zatim, da li su prve jedinice vece ili manje, i da li poslednje jedinice rastu, ili stvar stoji obrnuto? Sve ove pretpostavke su besmislene. S druge strane, jedinice se mogu još manje razlikovati po kolicini jer im ne može pripadati nikakav atribut. Cak i za brojeve se stvarno kaže da je kakvoca kasnija od kolicine od koje zavisi. Osim toga, takva kvalitativna razlika ne bi mogla proizlaziti ni od pra-jedan, ni od beskonacne diade. Pra-jedan nije kva1itativan, a beskonacna diada je stvara1ac kakv0ce, upravo ZWitošto je njena priroda takva ona:je uzrok mnoštva bica. Ako se, dakle, želi da jedinice budu na neki nacin razlicite, trebalo bi to reci u samom pocetku, narocito bi trebalo utvrditi zašto mora da postoji razliikamedu jedinicama, a ako je nema, onda o kakvoj je razlici rec? Jasno je, dakle, da, ako su ideje brojevi, nije moguce da sve njihove jedinice budu sabirljive, niti da sve one budu medusobno nesabirljive na jedan od dva nacina koje smo pokazali. Ali nije tacno ni ono što drugi filozofi kažu za brojeve. To su oni koji misle da ideje ne postoje u apsolutnom smislu niti se mogu uzeti kao istovetne s izvesnim brojevima, nego tvrde da matematicke stvari postoje, da su brojevi
i
i
333 332
prva bica i da je pranacelo brojeva idealna jedinica. Medutim, bilo bi paradoksalno kad bi postojala, kao što oni kažu, neka prva jedinica ranija od ostalih i da ne bi bilo idealne diade ranije od diada, ni idealne triade ranije od triada, jer je u svima slucajevima razlog isti. Ako je, dakle, tacno ono što se kaže za broj i ako se uzme da postoji sam matematicki broj, njegovo pranacelo nece biti jedan. Morala bi zaista postojatt razlika izmedu takvog jedan i drugih jedinica; ali kad bi bilo tako, prva diada trebalo bi takode da se razlikuje od diada, a isti je slucaj i sa ostalim uzastopnim brojevima. Ali, ako se želi da jedan bude pranacelo, bolje je nužno prihvatiti Platonova gledišta o brojevima i reci da postoji jedna prva diada i jedna prva triada i da brojevi nisu medusobno sabirljivi. Medutim, umesto toga, ako se podržava to mišljenje, vec smo pokazali mnoštvo nemogucnosti koje iz toga proizlaze. Pa ipak stvari moraju nužno postojati bilo na ovaj, bilo na onaj nacin, tako da, ako ni jedno od ova dva mišljenja nije tacno, nece biti moguce da broj bude odvojen. 1083b Iz ovih razmatranja jasno proizlazi da se najgorim od svih može nazvati treci sistem koji idealni broj izjednacuje sa matematickim brojem, jer se tada dve prethodne greške nalaze u jednom ucenju. S jedne strane, matematicki broj ne može biti ovakve prirode, nego ovi filozofi proširuju preko mere pojam matematickog broja dodeljujuci mu sve vrste posebnih osobina; s druge strane, ovde se nužno nalaze sve teškoce koje su posledica teorije o idealnom broju. Sto se tice nacina mišljenja pitagorovaca, on s jedne strane dovodi do manjih teškoca nego prethodni sistemi, dok, s druge strane, stvara druge teškoce koje su mu svojstvene. Uciniti broj vezanim za culno saznanje znaci, u stvari, otkloniH velik deo nemogucnosti na koje smo ukazali. Naprotiv, nemoguce je prihvatiti pret-
i
,I
~.
I {
334
j
postavku da su tela sastavljena od brojeva i da je broj koji ih sacinjava matematicke prirode. Naime, nije tacno kad 3e kaže da postoje nedeljive velicine. Pa cak i kad bi se prihvatilo postojanje velicine ove vrste, jedinice u svakom slucaju nemaju velicinu. S druge strane, kako prostor može da bude sastavljen od nedeljivih kolicina? Medutim, dok je matematicki broj bar zbir jedinica, ovi filozofi tvrde da su bica sam broj i na svaki nacin primenjuju na tela teareme brojeva, kao da su ona sastavljena od tiih. brojeva. Ako je tacno da je broj stvarn05t i da postoji sam po sebi, nužno je, dakle, da on to bude na jedan od nacina koje smo pokazali. Ali, ako on ne može da to bude ni na jedan od tih nacina, oc~gledno je da priroda broja nije onakva kakvu stvaraju ovi filozofi koji od njega prave odvojeno bice. Osim toga, da li svaka jedinica proizlazi iz izjednacenja velikog i malog, ili pak jedne jedinice dolaze od malog, a druge od velikog? U ovom slucaju svaka jedinica ne dolari od svih elemenata broja a jedinice takode nisu medusobno razlicite, pošto ce se u jednima naci veliko a u drugima malo, koje je po svojoj prirodi! suprotno velikom. Zatim, kako ce se jedinice raspodeliti u idea1noj triadi? Zaista postoji jedna jedinica koja je neparna. Svakako da bi izbegli tu teškocu, ovi filozofi cine od ideslnog jedan neki srednji izraz u neparnom. Ako se~ naprotiv, prihvati da svaka od dveju jedinica idea1ne diade dolazi od izjednacenja veJdikogi malog, kako ce idealna diada biti jedina stvarnost, dok proistice iz velikog i malog? Po cemu ce se ona razlikovati od jedinice? Staviše, jedinica je ranija od diade, jer ako nestane jedinica, nestaje i sama diada. Jedinica onda mora nužno biti ideja neke ideje, pošto je ranija od ideje diade i nužno je bila stvorena od diade. Oda335
slilcnei onda ce broj ljudi koji postoje sami po sebi biti beskonacan. Medutim, ako je svaka triada ideja, onda ce to biti i svaki covek. Ako, naprotiv, svaka od ovih triada nije ideja, ipak ce biti beskonacan broj ljudi. Staviše, manji broj je deo veceg broja, jer su jedinice koje ga sacinjavaju ~birljive, bar u istom broju. Prema tome, ako je idealna tetrada ideja o nekom bicu, na primer, o konju ili belom, i ako je idealna diada covek, trebace da covek bude deo konja. Zatim, besmisleno je tvrditi da postoji ideja o dekadi, ali da ne postoji o hendekadi ni o sledecim brojevima. Tacno je da postoje i da se radaju i bica o kojima nema ideja: prema tome, zašto da se ne pretpostavi da nema ideja ni u slucaju koji nas zanima? Ideje zaista nisu uzroci. Uostalom, cudno je da se stvaranje brojeva zaustavlja kod dekade; po ovome shvatanju, jedna predstavlja vecu stvarnost nego dekada ciji je on oblik; a ono po cemu se jedan razlikuje od dekade je cinjenica da ne postoji postanak za jedan, dok za dekadu to postoji. Ovi filozofi istina pokušavaju da tvrde da je, pošto se stiglo do dekade,postignut savršen oblik. Oni bar stvaraju izvedene pojmove kao što su: prazno, razmera, nepar drugo ove vrste, u granicama dekade, pripisujuci jedne, kao kretanje, mirovanje, dobro, zlo pranacelima, a druge brojevima. Tako je za njih jedan nepar; jer, kad bi se nepar sastojao u triadi, kako bi pentada bila neparna? Osim toga, velicine i pojmovi ove vrste ne prelaze po njihovom mišljenju granice 1084b dekade. To su pre svega jedinica, nedeljiva linija, zatim linearna diada, a onda ostale velicine do dek.ade. Zatim, ako je broj odvojen, teškoca se može pojaviti u tome da li je raniji jedan, ili triJada, ili diada. Po tome što je zaseban broj sastavljen od jedinioo, raniji je jedan; ali po tome što su opšte i oblik raniji, raniji je broj. Svaka jedinica
kle, onda, ona proizlazi? Ne iz beskonacne diade, jer je ova bila stvaralac dvojstva. osim toga, broj treba da nužno bude beskonacan ili konacan. Naime, ovi filozofi cine od 1084a. broja odvojenu stvarnost, tako da nije moguce da on ne bude ili konacan ili beskonacan. Medutim, ociglednoje da on ne može biti beskonacan, jer broj uzet kao beskonacan nije ni paran ni neparan, dok je stvaranje brojeva uvek stvaranje bilo parnog, bilo neparnog broja. Prema prvom nacinu stVQranja, stavljanje jednog u paran broj proizvodi neparan broj; prema drugom nacinu, stavljanje diade u paran broj proizvodi parne brojeve dobivene udvajanjem pocev od jedan; zatim, prema trecem nacinu, stavljanje neparnih brojeva u paran broj proizvodi ostale parne brojeve. Najzad, ako se svaka ideja odnosi na nešto i ako su brojevi ideje, beskonacan broj takode ce morati da bude ideja o necem, bilo o nekoj stvari koju saznajemo putem cula, bilo o neko drugoj. Ali to nije moguce ni sudeci po pretpostavci o idejama, ni kad se sudi po zdravom razumu: pa ipak ovi filozofi stvaraju svoje ideje upravo na ovaj nacin. Medutim, ako je broj konacan, dokle treba brojati? U ovom pogledu ne treba se zado,voljiti govoreci ono što jeste, nego treba reci i zašto. Ako idealan broj ide do dekade, kao što to neki tvrde, pre svega ideje ce brzo nedostajati stvarima: ako je, na primer. 1riada tidealan covek, koji ce broj biti idealan konj? U stvari, niz idealnih brojeva ne prelazi u dekadu, a potrebno je da to bude jedan od brojeva sadržanih u granicama dekade, pošto su upravo oni supstance i ideje. Ali njih ce brzo ponestati i nece ih biti dovoljno cak ni za vrste životinjskog roda. U isto vreme ocigledno je da, ako je idealna triada idealan covek, ostale triade takode ce biti ljudi, jer su triade koje spadaju u iste brojeve
i
337
336
,
,.
je u stvari elemenat broja, kao materija, dok broj ima znacenje oblika. Isto tako pravi ugao je u izvesnom smislu raniji od oštrog ugla, jer je pravi ugao odreden, a on je to i po samoj svojoj definiciji; ali u drugom smislu raniji je oštri ugao zato što je deo pravog ugla što se pravi ugao može podeliti na oštre uglove. Tako su oštri ugao, elemenat i jedinica raniji sa gledišta materije; ali, sa gledišta pojma i suštine stvari, raniji su pravi ugao i celina sastavljena od materije i od oblika, jer je stvarni sastav bliži obliku i onome što je izraženo u definiciji; naprotiv, on je kasniji po stvaranju. U kom je, dakle, smislu jedan pranacelo? On je pranacelo zato što nije deljiv, kažu platonovci. Ali nedeljivost pripada i opštem, pojedinacnom i konacno elementu; pa ipak se to dogada na drugi nacin. Opšte je nedeljivo logicki, dok su pojedinacno i elemenat nedeljivi hronološki. Na kojt ce, onda, od ova dva nacina jedan biti pranacelo? Kao što smo to malocas rekli, pravi ugao je, izgleda, raniji od oštrog ugla, dok, s druge strane, oštri ugao prethodi pravom uglu i svaki od njih je jedan. Medutim, ovi filozofi postavljaju jedan kao pranacelo na dva nacina. Ali to je nemoguce. S jedne strane, jedan bi bio raniji kao oblik iJlisupstanca, dok bi, s druge strane, bio raniji i kao deo :t kao materija. Kakav je, onda, nacin postojanja dveju jedinica diade? One se zaista u njoj nalaze samo kao mogucnost,ukoliko je broj, kako to tvrde platonovci jedina individualnost, a ne prosto stavljanje jednog pored drugog, pošto je svaki broj inace razlicit od drugih brojeva zbog razlicitih jedinica koje ga sacinjavaju, dok svaka od dveju jedinica ne postoji· u diadi po entelehiji. Uzrok greške u koju su zapali ovi filozofi je taj što su njihova istraživanja polazila u isto vreme od matematickih teoretisanja i od teoretisanja o opštem. Prva su ih navela i da kao tacku postave jedan,
i
338
to jest pranacelo, pošto je jedinica u stvari samo tacka bez položaja. Poput nekih drugih, oni su bnda sastavili bica od poslednjih nedeljivih velicina. Time jedinica postaje materija brojeva i u isto vreme ranija je od diade. Posmatrana sa suprotnog stanovišta, ona je od nje kasnija, iz razloga što je diada cetina, jedinstvo i oblik. S druge strane, njihova istraživanja o o~ štem dovela su ih da raspravljaju o jedan, opštem broju, kao da je on takode deo broja. Ali nemoguce je da ove osobine pripadaju u isto vreme istoj stvari. Naime, ako idealni "jedan" . treba da sam bude lišen položaja (jer je jedina razlika izmedu njega i drugih jedinica ta što je on pranacelo), i ako je diada deljiva dok jedinica to nije, iz ovoga sledi da ce jedinica biti najslicnija idea1nom "jedan". Ali, ako je ovako u pogledu jedinice, i idealni "jedan" bice slicniji jedinici nego diadi; prema tome, svaka od OV'ih dveju jedinica trebace da bude ranija od diade. Medutim, platonovci tvrde suprotno; oni stvaraju najpre diadu. Staviše, ako su idealna diada 10800 i idealna triada jedna individualnost, one ce obe sacinjavati diadu. Odakle, onda, proizlazi sama ta diada? 9.
KRITIKA
TEORIJE
O IDEALNIM BROJEVIMA
Medutim, neko bi mogao biti u nedoumici: pošto medu brojevima nema dodira, nego obican sled, da li, su to jedinice izmedu kojih ne postoji posrednik - na primer, jedinice diade ili tria~e koje slede idealni jedan - ili je, naproti~, diada ranija u redu uzastopnosti, više nego bilo koja od ovih dveju jeqinica? Iste teškoce nastaju u pogledu vrsta kasnijih od broja, to jest linije, površine i cvrstog tela. Naime, neki filozofi ih izvode iz pojmova velikog i malog; na primer, oni prave linije od 22.
339
i
i
dugackog kratkog, površine od širokog uskog, cvrsta tela od visokog i niskog: to su, u stvari, pojmovi koji se odnose na veliko malo. A u pogledu pranacela koje se odnosi na pojam oznacen izrazom jedan, razni filozofi objašnjavaju ga na razne nacine. Pri tome se javljaju bezbrojne nemogucnosti, izmišljene predstave i poricanja svake verovatnoce. Linije, površine i cvrsta tela stvarno nemaju bitne medusobne veze, izuzev što se njihova pranacela izmedu sebe logicki povezuju, tako da šh-oko~usko postaju dugacko i kratko; ali, ako je tako, površina ce biti linija, a cvrsto telo površina. Osim toga, kako ce se objasniti uglovi, likovi i drugi pojmovi ove vrste? Pri. tome se dogada isto što i s odredivanjima broja. To su samo obicni nacini prostiranja t velicine ne proizlaze iQ;ovih slucajnosti, isto onako kao što ni dužina ne proistice iz pravog i krivog ili cvrsta tela iz glatkog i rapavog. Usled svega ovoga, nastaje ista teškoca kao i kod ideja posmatranih kao oblika svoje vrste, kad se opšti pojmovi kao supstance ostave po strani. Na primer, da li je živo bice samo po sebi imanentno pojedinacnom živom bicu lli je to nešto drugo, a ne živo bice po sebi? Ako živo bice po sebi nije zasebna stvarnost, nece nastati! nikakva teškoca; ali ako su jedan i brojevi, kako to kažu ovi filozofi, nešto odvojeno, onda nije lako rešiti ovaj problem. Tacnije govoreci, on je cak potpuno nerešiv. U stvari, kad se misli na jedinicu u diadi i u broju uopšte, da li se misli na to ili na nešto drugo? Kao što se vidi, neki fil07.ofistvaraju veli•• cine iz materije ove vrst~; drugi !ih izvode iZ tacke (njima izgleda da tacka nije jedan, ne~ nešto što je kao jedan) i iz neke druge materije slicne mnoštvu, ali ne iz samog mnoštva. Zbog toga se javljaju iste teškoce. Ako je materija zaista jedna, postojace istovetnost linije, povr-
i
i
340
1085b
šine cvrstog tela i iz ovoga proizlazi da ce ta sama cinjenica predstavljati jedno i isto nacelo. Naprotiv, ako je materija mnogostruka, onda ce ona biti drugacija za liniju, drugacija za površinu i drugacija za cvrsto telo, ali da li ce onda postojati ili ne neka bitna veza ~medu ovih razlicitih materija? Ponovo ce iskrsnuti iste teškoce, cak i pod ovom pretpostavkom: iIi površina nece sadržati liniju, ili ce ona biti linija. S druge strane, uopšte se ne nastoji da se objasni kako broj može da bude sastavljen od jedan i mnoštva. Ali ma šta govorili ovi filozofi, oni se sukobljavaju sa istim teškocama kao oni koji broj izvode iz jedan i iz besoknaCIlediade. Jedan zaista stvara broj pocev od mnoštva posmatranog kao opšteg pojma, a ne pocev od nekog odredenog mnoštva; drugi, pocev od izvesnog odredenog mnoštva, prvog mnoštva, beskonacne diade, pošto je di.ada neka vrsta prvobitnog mnoštva. Iz ovoga sledi da nema g0tovo nikakve razlike medu ovim mišljenjima, nego ona povlace iste teškoce. To je neko meša.nje, stavljanje jednog do drugog, spajanje, stvaranje ili ma koji: drugi nacin sjedinjavanja ove vrste. MedutLtm,u najvecoj meri bilo bi teško ovo pitanje: ako je svaka jedinica jedan, otkuda to dolazi? Svaka od njih, u stvari, nije idealno "jedan". Ona, dakle, nužno proistice, s jedne strane, iz idealnog jedan, i, iS druge strane, iz mnoštva, ili jednog dela mnoštva. Ali nemoguce je tvrditi da jedilnicaima u sebi nešto od mnoštva uopšte, pošto je ona nedeljiva. S druge strane, tvrditi da ona proistice iz jednog dela mnoštva vodi nas mnogim drugim teškocama. Naime, svaki deo,mnoštva bice nužno nedeljiv, osim ako se pretpostavi da ce svaki do tih delova biti mnoštvo; eli to, onda, znaci da je deljiva sama jedinica, a elementi broja nece biti jedan i mnoštvo, pošto svaka jedinica ne pro341
1086a
342
istice iz mnoštva i iz jedan. Drugo, izvoditi jedinicu na ovaj nacin ne znaci ništa drugo nego uzimati za pranacelo broja neki drugi broj, pošto je svako mnoštvo nedeljivih velicina neki broj. Pored toga, treba postaviti pitanje pristalicama ovakvog shvatanja da li je broj o kome je rec beskonacan ili konacan. Naime, POStojalo je, kako izgleda, neko mnoštvo koje je samo bilo konacno, iz koga su proisticale konacne jedinice u isto vreme kad i jedan; medutim, postoji razlika izmedu idealnog mnoštva i beskonacnog mnoštva. Koja je, dakle, vrsta mnOlŠtva ovde elemenat koji se povezuje sa pojmom jedan? Na isti nacin moglo bi se postaviti:pitanje u vezi s tackom, to jest elementom od koga ovi filozofi prave velicinu. Ova tacka sigurno nije jedna. Onda treba reci odakle pmistice svaka druga tacka. Ove tacke zacelo ne dolaze iz izvesnog meduprostora, povezane s idealnom tackom. Takode ne mogu postojati nedeljivi delovi meduprostora, kao što su to delovi mnoštva koji sacinjavaju jedinice. Ako broj predstavlja ono što je nedeljivo, velicine to nisu. Sve ove teškoce kao i druge iste vrste jasno ukazuju da je nemoguce prihvatiti postojanje odvojenih brojeva i velicina. Staviše, cinjenica j·e da su razmimOli.laženjamedu fi~ozofimakoji su prvi raspravljali o brojevima znak zbrke u koju ih baca netacnost njihovih sistema. Oni medu njima koji su priznali matematicke pojmove kao da postoje zasebno od culnih stvari odbacili su idealan broj i postavili matematicki broj videvši teškoce i proizvoljnost koju povlaci ucenje o idejama. Ali, oni koji su hteli da ideje budu u isto vreme brojevi, ne primecujuci da bi se pod ovom pretpostavkom matematicki broj mogao uciniti nezavisnim od idealnog broja, poistovetili su idealni i matematicki broj, ali samo na dijalekticki nacin: II stvari, to je znacilo uništiti matematicki broj, jer mu oni
proizvoljno pripisuju posebne, a ne matematicke osobine. A onaj ko je prvi postavio da su ideje takode brojevi odvojio je s razlogom ideje od matematickih pojmova. Desilo se,
1086b
razlicite prirode je taj što oni same supstance ne smatraju istovetnim sa cu1nimstvarima. Oni su mislili da su u cu1nom svetu pojedinacne stvari u vecitoj promeni i da ni jedna od njih ne ostaje sta.1na,dok je ono što je opšte izvan ovih pojedinacnih bica i to je nešto drugo. Kao što smo rekli ranije, ovom shvatanju dao je podršku Sokrat svojim definicijama, ali on, u stvari, nije odvojio opšte od pojedinacnog i bio je u pravu što to nije ucinio. To jasno pokazuju cinjenice. Bez opšteg nije moguce doci do saznanja, a odvajanje opšteg je uzrok svih teškoca koje povlaci ucenje o idejama. Medutim, drugi filozofi, misleci da je potrebno, ako zaista postoje druge supste.nce osim cu1nih koje su u stalnom menjanju, da te SUlpstancebudu odvojene a nemajuci drugih na raspolaganju; izdvojili su te supstance smatrajuci ih kao op'šte.Iz ovoga sledi da gotovo postoji istovetnost prirode opštih i pojedinacnih supstanci. Takva bi, dakle, bila sama po sebi jedna od teškoca koje povlaci ono o cemu smo govorili.
ODNOS SUPSTANCE
I ELEMENATA
Sada cemo govoriti o stvari koja predstavlja izvesnu teškocu kako za one koji prihvataju ucenje o idejama tako i za one koji ga odbacuju a o kojoj smo govorili ranije u raspravi O diaporijama. Naime, ako bi neko pretpostavio da supstance ne postoje odvojeno, na onaj nacin na koji se to pripisuje pojedinacnim stvarnostima, tada ce se uništiti svaka supstanca u onome smislu kako je mi shvatamo; s druge stmne, ako se supstance uzmu kao odvojene, kako ce se predstaviti njihovi elementi i njihova pranacela? Medutim, ako su ti elementi i ta pra344
i
[,
10.
nacela pojedinacne supstance, a ne opšti pojmovi, broj stvarnosti izvedenih iz njih bice nužno jednak broju elemenata a osim toga elementi nece biti dostupni našem saznanju. Pretpostavimo, na primer, da su slogovi reci supstance i da su njihova slova elementi supstanci; tada ce trebati da bude jedan jedini slog BA da svaki slog bude jedini jer oni nisu opšti pojmovi niti su specificno istovetni, nego je svaki od njih brojno jedan i sacinjava odredenu supstancu, a ne kategoriju istoimenih stvarnosti. (platonovci smatraju da je idealna stvarnost u svakom slucaju jedna.) A ako su slogovi jedni, jedna ce biti i slova od kojih su slogovi sastavljeni, tako da ce biti samo jedan alfa; a tako ce biti i sa svakim drugim elementom IU:\ osnovu istog dokaza prema kome jedan slog može postojati samo jedanput. Ako je tako, onda nece biti drugih stvarnosti, nego ce :postojati samo elementi. Medutim, elementi nece biti predmet nauke, pošto nisu opšti pojmovi, dok nauka postoji samo o opštem, kao što to jasno pokazuje ono što se zna o dokazima.i definicijama. U stvari, ne može se izvesti zakljucak da su tri ugla ovog trougla ravna dvama pravima ako se nije dokazalo da su tri ugla svakog trougla uopšte ravna dvama pravima, niti zakljuciti da je ovaj c0vek živo bice ako svaki covek nije živo bice. S druge strane, ako su pranacela opšti pojmovi, ili ce supste.ncekoje iz njih proizlaze takode biti opšti pojmovi, ili ce ono što nije supstanca biti ranije od ono~ što je supstanca. Naime, opšti pojam nije supstanca nego su elemenat i pranacelo opšti pojmovi:a elemenat i pranacelo raniji su od onoga ci:ji su pranacelo i elemenat. Sve se ovo pojavljuje logicno kad se ideje izvode iz elemenata i kad se pretpOiStavi u isto vreme da osim supstanci koje imaju isti oblik postoje i ideje, od kojih je svaka jedna i
't
I' 1087a ,"
345
odvojena jedinka. U stwri, ako ništa ne sprecava da sa supstaneama i njihovim elementima bude kao sa elementima reci, da postoji više A i više B i da izvan ovog mnoštva slova nije potrebno pretpostavljati postojanje A samog po sebi ili B samog po sebi, samim tim moci ce postojati beskrajan broj slicnih slogova. Sto se tice pretpostQvke da je predmet svake nauke ono što je opšte, što povlaci kao posledieu da bi bilo potrebno da pranacela stvarnosti budu opšti pojmovi a da ipak ne budu odvojene supstance, ona za nas predstavlja najvecu teškocu od svega što smo rekli. Ona je ipak tacna u jednom smislu, iako to nije u drugom. Znanje, kao i pojam znati, ima, u stvari, dvostruko znacenje: jedno postoji kao mogucnost, a drugo kao stvarnost. Pošto je mogucnost,kao materija, opšta i neodredena, ona se odnosi na opšte i neodredeno. Medutim, pošto je znanje kaO'stvarnost odredeno, ono se tice izvesnog odredenag predmeta. Ali ako vidi boju uapšte slucajnošcu, pošto je izvesna boja koju vidi boja; a ono posebno alfa koje proucava gramaticar jeste alfa. Ako su pranacela u stvari nužno opšta, ono što iz njih proizlazi takode je nUžno opšte, kao u dokazivanju; a u ovome .slucaju nece više biti niceg odvojenag i nece više biti supstance. Medutim, nauka je ocigledno apšta u jednom smislu, dok u <:!rogamona ta nije.
KNJIGA XIII 1. PRANACELA
KAO SUPROTNOSTI I SUPSTANCE
STVARNOSTI
U vezi s ovom supstancom, ostanimo pri 0'nome što smo rekli. Medutim filozofi smatraju pranacela kao suprotnasti kakO'u pogledu prirodnih stvarnosti tako u pogledu nepokretne supstanee. Ali pošto se ne može desiti.da postoji nešto što je ranije od pranacela svih stvari, bilo bi nemoguce da pranacelo postaji kao atribut izvesne stvari. Ta je kao kad bi se reklo da je belo pranacelo ne kao nešto drugo, nego kao belo, i da je ipak svojstvena tome predmetu, to jest da je bitnost belog nešto drugo a ne belo: anda bi to neštO'drugo zaeelo bilo ranije. U stvari, Sve postaje od protivrecnosti kao osobina .svojstvenih izvesnom predmetu. Prema to1087b me, suprotnosti su u najvecoj meri nužno sadržane u predmetu. Stoga protivrecnosti predstavljaju odredivanje nekog predmeta i ni jedna od njih nije odvojena. Medutim, ne postoji protivrecnost supstanci, kao što to pokazuje iskustva a potvrduje razum. Prema tome, nijedna prativrecnost nije prvobitno pranacelo svih stvari, nego je to nešto drugo. Ali ovi filozofi smatraju materiju kao ono što je drugacije od protivrecnosti. Jedni suprotstavljaju jed-
i
I
347
nom, kao istovetnom sa jednakim, nejednako, kome daju prirodu mnogostrukog; drugi jednom suprotstavljaju samu mnogostrukost. Prema prvima, brojevi su stvoreni od diade nejednakog, to jest od velikog i malog. Prema drugima, oni su stvoreni od mnogostrukosti; a prema. shvatanju i jednih i drugih oni nastaju od SUpstancepojma jedan. U stvari, i onaj koji priznaje nejednako i jedan kao elemente, anejednako kao diadu velikog i malog, prihvatu istovetnost nejednakog sa velikim i malim ne objašnjavajuci da se tu radi o logickom, a ne o brojnom odnosu. Staviše, ovi filozofi ne izlažu tacno ta pranacela, koja inace nazivaju elementima. Jedro prihvataju veliko i malo vezano uz jedan, koji su na taj nacin tri elementa brojeva, pri cemu su dva prva materija, a jedan je oblik. Drugi prihvataju mnogo i malo, jer im velik i mali izgledaju prikladniji da posluže kao pranacela velicinama nego brojevima, dok neki smatraju preteranost i nedostatak kao elemente od opštijeg znacaja. Medu ovim mišljenjima ne može se, tako da kažem, utvrditi nikakva razlika u pogledu nekih zakljucaka koji otuda proizlaze; postoje jedino logicke teškoce koje oni izbegavaju, jer svoja dokja\zivanjaogranicavaju na opšte pojmove. Medutim, isti razlog zbog koga su prihvatili kao pranacela preteranost i nedostatak radije nego veliko i malo trebalo je da ih navede da prihvate da broj izlazi iz elemenata pre odredene diade, pošto je broj opštiji od diade, kao što su pretemnost i nedostatak opštiji od velikog i malog. U stvari oni sada prihvataju jedno mišljenje, ali odbacuju drugo. Drugi filozofi suprotstavljaju jednom razlicito i drugo. Najzad, neki jednom suprotstavljaju mnoštvo. Ako stvari stoje tako da se želi kao što to cine ovi filozofi, da pojmovi proizlaze iz suprotnosti, onda jedan ili nema nikakvu suprotnost ili, ako treba da je ima, to može da bu348
de samo mnoštvo. To nije ni nejednako, koje je suprotno jednakom, ni razlicito, koje je suprotno istovetnom, ni drugacije, koje je suprotno istom. Pod ovim uslovima mišljenje koje jedan suprotstavlja mnoštvu stvarno izgleda najverovatnije. Medutim, ono nije dovoljno tacno. U stvari, jedan ce tada biti malobrojan, pošto mnoštvo predstavlja suprotnost malobrojnosti, odnosno, ono što je mnogo suprotno je onome što je malo. S druge strane, jasno je da jedan ne znaci ništa drugo nego jedinicu mere. Za svaku merenu stvar zaista postoji neka druga stvar, sa izvesnom osnovom, razlicita u svakoj vrsti a kojom se meri prva. Na primer, za muzicki akord to je poluton, za velicinu prst, stopa ili neka druga slicna jedinica, za ritam otkucavanje ili slog. Slicno tome, za težinu se uzima izvestan odredeni teret. Najzad, za sve ostale slucajeve uzima se slicno tome za osol08Sa bine izvesna osobina, za kolicine izvesna kolicina (jedinica mere uvek je nešto nedeljivo bilo po svojoj posebnoj prirodi, bilo u odnosu na qsecanje) iz cega proizlazi da jedan nije stvarnost i supstanca koje postoje same po sebi. OVO je zasnovano na razumu. Naime, jedan ima samo tu osobinu da bude mera izvesnog mnoštva, Q broj da bude mereno mnoštvo i mnoštvo merao Stoga se jedan sasvim opravdano ne smatra brojem, pošto jedinica mere nije mnoštvo mera, nego su i jedinica mere i jedan u stvari nacela. Mera mora uvek biti atribut zajednicki svima stvarima koje se mere. Na primer, ako je konj jedd:nicamere, merena bica su konji, a ako je to covek, onda su to ljudi. Ako treba meriti coveka, konja i bo~, mera ce verovatno biti živo bice a broj koji obrazuju ova bica predstavljace broj živih bica. S druge strane, za pojmove covek, boo, koji šeta, ne može uopšte postojati ukupan broj, pošto se sve ove osobine nalaze kod istog subjekta brojno jednog; broj 349
koji one sacinjavaju bice najviše broj vrsta ili neki drugi naziv te vrste. Drugi filozofi, medutim, kažu da posmatrati nejednako kao prost izraz i beskonacnu diadu sastavljenu od velikog i malog znaci!suviše se udaljavati od verovatnih pa cak i mogucih mišljenja. To su stvarno više odredivanja i slucajnosti nego supstrati, kako za brojeve tako i za velicine, pošto su mnogo i malo odredivanja broja, dug kratak prostora, a takvi su i pojmovi par inepar, gladak i rapav, pravolinijski i kriv. Dodajte ovoj zabludi da su veliko i malo, kao s!icIUlodredivanja, nužno relativni pojmovi. A medu1svima kategorijama odnos je onaj koji je najmanje odredena stvarnost ili supstanca; on je cak kasniji od kakvoce i od kolicine. Odnos je, kao što smo rekli, mera kolicine i ne može biti materija supstance, ako je tacno da se, posmatran bilo uopšte, bilo u svojim delovima i vrstama, odnos ne može zamisliti bez necega drugog' što mu služi kao subjekat. U stvari, ništa nije ni dugo ni kratko, ni mnogo ni malo, niti, uopšte uzevši, relativno što ne bi bilo nešto drugo, pri cemu je to ipak ili dugo ili kratko, ili veliko ili malo, ili relativno. Ono što pokazuje da odnos nije nikako supstanca ni stvarno bice jeste to što on jedini nije podvrgnut ni stvaranju, ni uništenju ni kretenju, kao što za kolicinu postoji rastenje i opadanje, za kakvocu menjanje, za mesto kretanje i zasupstancu potpuno stvaranje i uništenje. za odnos ne postoji ništa slicno. Naime, ne trpeci sam nikakvu prornenu, jedan izraz može postati cas veci, cas manji, cas jednak jedino kvantitativnom promenom drugog izraza. S druge strane, nužno je da je materija izvesne stvari ono što je ta. stvar kao mOg'ucnost,a sledstveno tome takav je slucaj i sa supstancom uopšte. Medutim, odnos nije supstanca ni kao mogucnost, ni kao stvarnost. Besmisleno je ili
i
i
1088b
350
gotovo nemoguce praviti od ne-supstance elemenat supstance i od nje praviti nešto što je ranije od supstance, pošto su sve druge kategorije kasnije od supstance. Staviše, elementi nisu atrtbuti onoga ciji su elementi. A mnogo i malo - bilo da su odvojeni, bilo da su spojeni - jesu atributi broja, dugacko i kratko atributi linija, dok površina ima za atribute širo~{oi usko. Medutim, ako postoji izvesno mnoštvo koje uvek potvrduje malo, kao što je, na primer, diada (jer kad bi diada predstavljala mnogo,jedan bi predstavljao malo) takode mora postojati neko mnoštvo koje bi bilo apsolutno mnogo. Na pri.mer~ dekada znaci mnogo ako nema veceg broja od dekade, iJ.ije to deset hiljada. Kako ce, onda, broj moci ovako proizlqziti od onoga što je malo i mnogo? Trebalo bi ih potvrditi ili istovremeno za svaki broj, ili ne potvrditi ni jedno ni drugo. U stvari broj potvrduje samojedno od ovo dvoje. 2.
KRITIKA PLATONOVSKIH SHVATANJA ,o SUPSTANCI; PROBLEM Mr\OSTVA I MNOGOSTRUKOSTI
Uopšte uzev, potrebno je ispitati da li je moguce da su vecite stwrnosti sacinjene od elemenata. One bi tada imale u sebi neku materiJju, pošto je sve što je sacinjeno od elemenata složeno telo. Prema tome, ako neka stvarnost - bila ona vecita, ili stvorena - nužno proistice iz elemenata koji je sacinjavaju, ako svaka stvarnost postaje ono što postaje pocev od onoga što je ta stwrnost bila kao mogucnost (jer ona sigurno nije postala od onoga što ne bi imalo mogucnost da je stvori). S druge strane, ako je ono što postoji kao mogucnost u stanju da postane stvarnost ili da to ne postane, onda bi broj ili ma koja druga stvar koja ima materiju~
i
351
cak i kad bi joj se pripisivalo vecito trajanje, ipak bila ono što bi mogla da ne bude, to na isti nacin kao što se stvarnost koja traje samo jedan dan ni u cemu ne razlikuje, što se tice mogucnosti da ne postoji, od stvarnosti koja traje više godina. Ali, ako je to tako, onda ce mogucnost da ne postoji pripadati i onome cije je trajanje takvo da nema kraja. Ove stvari ne bi, dakle, mogle da budu vecite, pošto ono što postoji kao mogucnost da ne bude nije vecito, kao što smo imali priliku da to utvrdimo u drugim raspravama. S druge strane, ako naše sadašnje dokazivanje ima obeležje opšte istine, to jest da ni jedna supstanca nije vecita ako ne postoji kao stvarnost i ako su elementi materija supstance, onda ni jedna vecita supstanca ne bi mogla imati u sebi elemente od kojih je sacinjena. S druge strane, postoje izvesni filozofi koji od elementa vezanog za pojam broja jedan poo.ve beskonacnu diadu, ali koji se protive da prihvate nejednako, i to opravdano, zbog nemogucnosti koje iz toga proisticu. Medutim, oni se na taj nacin ne oslobadaju teškoca koje neizbežno poticu otuda što je nejednako, to jest relativno, uzeto kao elemenat. Sto se tice drugih teškoca, nezavisnih od ovog posebnog mišljenja, i oni ih sami nužno trpe, ako od ovih elemenata sastavljaju bilo idealni, bilo matematicki broj. Mnogi razlozi objašnjavaju zastranjivanje p1atonicara u vezi s obrazloženjem njihovih 1089a shvatanja, narocito stog'l što na ove stvari gledaju na zastareo nacin. Naime, njima je izgledalo da bi sve što postoji sacinjava!o jedno jedinstvo, to jest sAmpojam, ako bi se uspe1a reši,ti i pobiti Parmenidova tvrdnja: "U stvari, nikada se nece uciniti da postoji ono što ne postoji." Drugim recima, bilo je potrebno dokazati da postoji ne-pojam. U tom slucaju pojmovi ce
i
,
352
poticati, ako se želi da ih bude mnoštvo, od pojmova kao stvarnosti i od nekog drugog nacela. Ako se, pre svega, pojam odista uzima u više znacenja (jer jedan pojam oznacava supstancu, drugi kakvocu, zatim kolicinu i druge kategorije), pod kojim bi kategorijama, onda, svi pojmovi bili jedno, kad ne-pojam ne bi postojao? Da li ce to biti pod supstancom, ili kakvocom: ili isto tako pod nekom od ostalih kategorija? Ili ce to biti pod svima kategorijama zajedno pa ce se svi pojmovi svesti pod supstancu, kakvocu i kolicinu, jednom recju, pod sve onOšto znaci pojam? Ali besmisleno je, ili, bolje reci, nemoguce,da uvodenje ove jedine prirode bude uzrok razlicitosti kategorija i da jedna vrsta pojmova bude supstanca, druga kakvoca, treca kolicina i, najzad, cetvrta mesto. Zatim, kakve ce vrste biti ne-pojmovi koji, ujedinjujuci se s pojmom, stvaraju mnoštvo pojmova? Znacenja ne-pojma su u stvari mnogostruka kao i znacenja pojma: ne-covek znaci ne-pojam po supstanci, ne-pravolinijski je ne-pojam po kakvoci, ne-dugacak-tri-lakta je ne-pojam po kolicini. Iz koje vrste pojmova i iz koje vrste ne-pojmOVaproistice, onda, mnoštvo pojmova? Istinu govoreci,jedan filozof je hteo definisati kao netacnu'ovu prirodu ne-pojam iz koje, sa pojmom, proizlazi mnoštvo stvari. Zbog toga je morao reci da neistinito treba uzeti kao nešto što se pretpostavlja, isto onako kao što geometri pretpostavljaju da je dugacko jednu stopu ono što nema dužinu od jedne stope. Ali nemoguce je da bude tako. Pre svega, geometri ne prihvataju pogrešne pretpostavke (jer, ovde se ne radi o nacrtanom liku) niti od ne-pojma ove vrste mogu postati ili nestati stvarni pojmovi. Ali, pošto se ne-pojam uzima.sa gledišta raznih ka23
:1 r
353
1089b
354,
tegorija u onoliko znacenja kolikoi:ma kategorija pojmova i pošto osim toga postoji ne-pojam u smislu onoga što je neistinito i ne-pojam kao mogucnost, onda se stvaranje vrši samo pocev od ovog ne-pojma. Stvaranje coveka vrši se pocevod ne-coveka, ali koji postoji kao covek u mogucnosti; belo proizlazi iz ne-bela, ali koje postoji kao belo u mogucnosti, pri cemu stvoreno bice isto tako može da budejedno ili njih više. S druge strane, kod ovih filozofa javlja se težnja da objasne mnoštvo pojmova koje postavljaju u odredeni odnos prema supstanci. Naime, ono što je stvoreno postoji u obliku brojeva, velicina i tela. Medutim, neopravdano je istraživati zašto postoji mnoštvo shvacenih u svojstvu supstance, a ne tražiti i razlog zašto postoji mnoštvo kakvoca ili kolicina. Ni beskonacna diada, ni veliko i malo nisu uzrok što imaju dve vrste belog, ili mnoštvo boja, ukusa ili likova, pošto bi, kad bi ovo bilo tako, ove culne osobine bile brojevi i jedinice. Ali, da su ovi filozofi naišli na ta pitanja, zapazili bi koji je uzrok zbog koga te stvari postoje, podrazumevajuci tu i supstance. Naime, uzrok je isti za sve kategorije, bar po slicnosti. Ovo isto zastranjivanje navelo ih je da, tražeci uzroke postojanja ono~ što je suprotno pojmu i broju jedan, od kojih poticu pojmovi, pretpostave da su to odnos i nejednako, koji nisu ni suprotnost ni poricanje pojma i jednog, nego im je priroda kao i kod pojmova, kao što su to supstanca i kakvoca. Takode je trebalo da ispituju kako je moguce da u samom odnosu postoji mnoštvo, a ne jedinstvo. U stvari, oni ispituju na koii nacin postoje mnoRemonade pored prve jedinice, ali se uopšte ne pitaju kako je moguce da bude mnoštvo nejednakih pored jednakog. Oni ipak upotrebljavaju i oznacavaju kao osnovne pojmove veliko i maleno, mnogo i malo iz kojih proizlaze brojevi, dugacko i kratko, iz
I
I
kOjih proizlaze dužina, široko i usko, iz kojih proistice površina, visoko i nisko, iz kojih proizlaze cvrsta tela, i nabrajaju još više vrsta relativnog odnosa. Koji je, dakle, uzrok mnoštva za ove oblike? Potrebno je, dakle, pretpostaviti, kao što to mi smatramo, kao materiju svake stvari ono što ona predstavlja kao mogucnost. Ali, onaj koji je priznavao ono što mi pobijamo hteo je osim toga prikazati i prirodu te stvari koja postoji u mogucnosti kao pojam i supstanca, iako nije pojam koji postoji sam po sebi, smatrajuci da je to relativan odnos. To je isto kao da je rekao "kakvoca". Medutim, odnos, kao ni kakvoca, nije potencijalno jedan ili pojam, to nije ni poricanje jedinice ni pojma, nego je, u stvari, jedna od kategorija pojma. Mnogoje bolje ako se ispita, Imo što smo to vec rekli, na koji nacin postoji mnoštvo pojmova, ukoliko je u pitanju istraživanje jedne iste kategorije, kao što je mnoštvo supstanci ili mnoštvo kakvoca, nego treba ispitati zašto postoji mnoštvo svega što postoji: jedno su supstance, drugo kakvoce, a trece odnosi. U pogledu drugih kat(ogorija, postoji i jedno drugo istraživanje koje se odnosi na problem mnoštva. To, u stvari, dolazi otuda što su kakvoce i kolicine, pošto nisu odvojive od supstanci, mnogostruke samim tim što njihov subjekat postaje ili je vec mnogostrukoPa ipak, da bi se objasnila ova mnogostrukost, svakoj takvoj vrsti treba pripisati neku posebnu materiju, iako se ta materija ne može odvojiti od supstanci. Medutim, u pogledu supstanca postavlja se i pitanje: kako tu postoji mnoštvo ako ne na taj nacin što treba smatrati da supstanca predstavlja u isto vreme neki odredeni oblik i neku odredenu vrstu prirode. Medutim, ova teškoca uglavnom proizlazi iz nedoumice da se objasni na koji nacin može da bude više supstan355
l090a
356
ci u stvarnosti, a ne samo j'edna. Ali ne može se reci - osim ako se ne poistovecuju supstanca i kolicina - da su platonovci 'pokazali kako i zašto postoji mnoštvo pojmova. oni su pokazali samo na koji nacin postoji mnoštvo kolicina. Svaki broj znaci, u stvari, izvesnu kolicinu, a sama jedinica je kolicina, osim ako se ne posrnatra kao mera, po tome što je ona nedeljiv elemenat u redu velicine. Prema tome, prihvatiti shvatanje da su kolicina i supstanca razlicite, znaci ne objasniti ni od cega pocinje ni na koji nacin postoji mnoštvo supstanci. Nasuprot tome, usvojiti mišljenje o istovetnosti supstance i kolicine znaci pomiriti se sa mnoštvom protivurecnosti. Možda bi se neko mogao posvetiti ispitivanju još jedne teškoce u vezi s brojevima, da vidi otkuda dolazi verovanje u njihovo postojanje. Za onoga koji pretpostvalja postojanje ideja, brojevi predstavljaju neku vrstu uzroka postojanja, pošto je svaki broj izvesna ideja., i pošto je ideja uzrok postojanja drugih stvari, na jedan ili drugi nacin. Dopustimo ovom filozofu tu pretposU:j.vku.Ali u pogledu filozofa koji ne izražava isto mišljenje, zbog teškoce. koje, po njegovom shvatanju, sadrži teorija o idejama, tako da on ne uzima u obzir brojeve u ovome smislu i prihvata samo matematicki broj, kako cemo verovati u postojanje takvog broja i cemu bi taj broj služio pri obrazovanju drugih pojmova? Prihvatiti postojanje odvojeno od broja, znaci reci da to nije broj nicega, nego znaci kao da je to samo neka posebna stvarnost koja postoji sama po sebi i koja ocigledno nije neki uzrok. Naime, dopuštamo da su moguce sve teoreme aritmeticara pai one koje se ticu spoznaje putem cula, kao što je to vec ranije receno.
3. POJAM ODVOJENOG BROJA; KRITIKA TEORIJE PITAGOROVACA O VECITIM PROMENAMA
Sto se tice onih koji prihvataju da ideje postoje i da su one brojevi, u isto vreme dok kroz razlaganje stvari posmatraju jedinicu zasebno od mnoštva cija je ona suština, oni se trude da objasne kako i zašto je to tako. Ali pošto to nije ni nužno ni moguce, upravo zato nije potrebno da zbog toga potvrdimo postojanje takvog broja. Medutim, pitagorovci videci da je vecina brojeva imanentna pojmovima do kojih dolazimo putem cula, pretpostavili su da su ti pojmovi brojevi; oni ipak nisu odvojeni, nego ti pojmovi proizlaze iz brojeva. Iz koga razloga? Zato što se, govorili su oni. odredivanja brojeva susrecu u muzicko; skali. na nebu i u mnogim drugim stvarima. U pogledu filozofa koji tvrde da je matematicki broj jedini broj, oni nisu u stanju da brane ma šta slicno, jer ih u tome sprecavaju njihove sopstvene pretpostavke; oni su se zadovoljili da kažu da ne može postojati nauka o stvarima koje saznajemo culnim putem. Sto se nas tice, mi tvrdi.... mo, naprotiv, da postoji nauka o ovim stvarima, mo što smo to ranije rekli. A jasno je da matematicki pojmovi nisu odvojeni, jer kad bi bili odvojeni ne bi se moglo naici na njihova odredivanja u culnim telima. U ovom pogledu mišljenja pitagorovaca se, u stvari, ne moQUdovoditi u sumnju. Naprotiv, kad sastavljaju od brojeva prirodna tela, kad od onoga što nema ni težine ni lakoce sacinjavaju nešto što ima težiJnuili lakocu, oni izgledaju kao da govore o nekom drugom nebu o drugim telima, a ne o nebu i telima koja mi zapažamo. Medutim, platonovci, koji prihvataju odvojen broj, tvrde da on postoji, kao i da je odvojen, iz razloga što se aksiomi ne bi primenjivali
i
357
na stvari koje saznajemo putem cula, dok su matematicke postavke istinite i zadovoljavaju razum; isto tako je i s matem.atickim velicinama. Onda je ocigledno da ce protivnicka tel0.00b orija izraziti sasvim suprotno shvatanje i da ce onima koji brane ucenje o kome govorimo biti potrebno da reše maJopredašnju teškocu. Ako se sami brojevi ne nalaze ni na koji nacin u onome što saznajemo putem cula, zašto se tu nailazi na odredivanje brojeva? Ima izvesnih filozofa, koji, na osnovu toga što je tacka granica i kraj linije, linija granica površine, površina granica tela, misle da takve stvarnosti treba nužno da postoje. Ali potrebno je ispitati i ovo dokazivanje i videti da nije i suviše slabo. Krajnosti nisu, u stvari, supstance, nego su sve te stvari pretežno izvesne granice. Naime, pokretanje i kretanje uopšte takode imaju granicu, dok bi prema njihovom shvatanju ta granica trebalo da bude neko odredeno bice i supstanca. Medutim, to je logicka nemogucnost. Staviše, cak i kad bi granice bile supstence, to bi bile samo supstance stvari koie saznajemo culima; a o tome je ranije vec bilo govora. . Zašto bi se to, onda, cinilo sa odvojenim pojmovima? Staviše neko bi mogao primetiti ioš i to da u pogledu vrste brojeva i matematickih stvari oni nisu ni od kakve koristi jedni drugima, pOšto prvi ne doprinose postojanju sledecih. Naime, cak kad broj ne bi postojao, velicine bi ipak postojale za One koji prihvataju jedino matematicke pojmove, a kad ne bi bilo ovih velicina postojali bi duša culna tela. Medutim, izgleda da priroda, prema slici u kojoj nam se pokazuje, nije sastavljena od beznacajnih nepovezenih dogadaja kao neka rdava tragedija. oni koji priznaju postojanje ideja sigurno ne. podležu ovom prigovoru, pošto iz~aduju velicine od materije i idealnog broja, dužine od diade, površine verovatno od triade,
i
358
1091a
a cvrsta tela od tetrade. Oni se služe i drugim brojevima;, u stvari, tu nema nikakve razlike. Ali da li ce onda te velicine biti ideje, kakav ce biti njihov nacin postojanja i cime ce doprineti mogucnosti da se utvrdi postojanje stvarnosti koje upoznajemo putem cula? One nece tome doprineti ni u kom pogledu, kao što to nece uciniti ni matematicki pojmovi, a na njih se nece moci primeniti cak nijedna matematicka postavka, osim ako neko ne želi da u matematici napravi zbrku i stvori proizvoljne pretpostavke. U stvari, nije teško uzeti bilo koju pretpostavku i iz nje izvesti dug niz zakljucaka. Ovi filozofi greše baš u tome, želeci da sjedine matematicke pojmove i ideje. Prvi predstavnici ucenja o idejama koji su ustanovili dve vrste brojeva, idealni i matematicki broj, nisu uopšte rekli niti su mogli reci kako postoji i odakle proizlazi matematicki broj. Oni, u stvari, od njega prave posrednika izmedu idealnog broja i broja koji saznajemo putem cula. Ako ga izvode od velikog i malog, on ce tada biti istovetan s onim drugim, idealnim brojem, (koji je sastavljen od nekog drugog velikog i nekog drugog malog: naime, postoji jedna druga diada koja stvara velicine). Ali, ako se uzme joŠ jedna druga diada, tada ce se dobiti mnoštvo pranacela. S druge strane, ako je pranacelo svake od dveju vrsta brojeva broj jedan, taj broj jedan bice nešto zajednicko svima diadama. S druge strane, potrebno je ispitati na koji nacin broj jedan može biti mnogostruk, dok u isto vreme nije moguce da broj bude stvoren drugacije nego od jedan i od beskonacne diede. Sve su to besmislena shvatanja koja se sukobljavaju jedna s drugim i protive se zdravom razumu. Ona veoma lice na beskrajan govor o kome govori Simonid. Naime, beskrajan govor, kao, na primer, onaj o robovima, drži se kada se nema reci ništa pametno. S dru359
ge strane, izgleda da se sami elementi, veliko i malo, protive mestu na koje su postavljeni: jer oni ne mogu ni na koji nacin stvoriti druge brojeve osim onih koji proizlaze iz dvostruke diade. Takode je besmisleno podvrgavati stvaranju pojmove koji su veciti.ili nešto što spada u nemogucnosti..U pogledu pitanja da li pitagorovci prihvataju stvaranje vecitih pojmova, ono uopšte ne dolazi u sumnju. U stvari, oni jasno kažu da, pošto je broj jedan obraoovan ili od površina, ili-od ravni, ili od semena, ili od elemenata cije ih jasno prikazivanje dovodi u zabunu, onda se ono što je najbliže neogranicenom odmah odreduje i odmerava izvesnom granicom. Medutim, pošto oni izgraduju jedan odredeni svet i hoce da govore jezikom fizike, pravo je da se pristupi ispitiwnju njihovih teorija o prirodi; ali ovom prilikom mi ih ostavljamo izvan našeg sadašnjeg istraživanja. Naime, mi stvarno istražujemo nacela pojmova o nepokretnim stvarima, tako da nam je potrebno da proucimo stvaranje brojeva ove vrste. 4.
ODNOS ELEMENATA I PRAr\ACELA , LEPOM I DOBROM
PREMA
Prema onome što smo rekli, vidi se da platonovci ne govore o stvaranju neparnog, što ocigledno podrazumeva postojanje parnog. Neki drugi filozofi izgraduju prvi parni broj izjednacavanjem nejednakih pojmova, velikog i malog. Stoga nejednakost nužno prethodi izjednacavanju. Medutim, kad bi izjednacavanje postojalo oduvek, ono što je nejednako ne bi moglo biti ranije, pošto u onome što je vecito nema niceg ranijeg. Prema tome, jasno je da 360
se ovi filozofi ne bave problemom stvaranja brojeva radi njihovog proucavanja. S druge strane, postoji jedna teškoca koja je takva da bi se lako moglo prigovoriti onome koji bi smatrao da je može rešiti. Ona se sastoji u pitanju kako treba shvatiti odnose elemenata i pranacela prema lepom i dobrom. Teškoca je u tome da li je jedno od dvaju pranacela takvo da možemo s pravom reci da je ono dobro i savršeno, ilii pak nije tako, nego su dobro i savršeno kasniji u redu stvaranja. Izgleda da se teolozi slažu s izvesnim filozofimanašeg vremena koji kažu da nije tako, nego smatraju
I ~
da se i dobro lepo pojavljuju tekyošto hodno stvori ipriroda pojmova. Cineci setopretoni su hteli izbeci stvarnu teškocu koju povlaci ucenje onih koji, poput izvesnih filozofa, cine od broja jedan pranacelo. Medutim, teškoca ne l00lb dolazi otuda što se dobro pripisuje kao svojstvo pranacela, nego stoga što je pranacelo broj jedan, i to pranacelo uzeto u smislu elementa, kao i stoga što je idealni broj stvoren od broja jedan. Pa i stari pesnici su delili to mišljenje, kao što se vidi po tome što carstvo i vrhovnu vlast ne daju bicima koja su se pojavila prva u vremenu - kao: noc i nebo, ili haos, ili okean - nego Zeusu. Medutim, ako se ovi pesnici izražavajutako, to je stoga što po njihovom mišljenju božanstva koja vladaju svetom nisu uvek ista: a oni medu njima u kojima je ujedinjen karakter pesnika i filozofa, pošto ne g0vore uvek jezikom mita, kao što su, na primer, Ferekid 1 neki drugi, daiu savršenom ulo~ 'stvaralackog pranacela svih stvari; takvo je i mišljenje ma~a i nekolicine mudmca koii su se pojavili kasnije, kao što su Empedoklo i AnaksaR'ora,od koiih prvi smatra prijateljstvo kao elemenat, a drugi uzima mzum kao pranacelo. Cak i medu pristalicama nepokretnih supstanci neki sjedinjuju idealni broj sa ideal361
nim dobrom. Pri tome, oni misle da se supstanca idea1nogjedan sastoji pre svega u njegovom jedinstvu. Sva teškoca je, dakle, u tome da se vidi koji je od ova dva nacina shvatanja ispravan. Medutim, cudno je, ako se pranacelo prirzna Imo nešto prvo, vecito i potpuno dovoljno samom sebi, da se nije shvatilo da pranacelo ima u svojoj suštini ove osobine, kao što autarhija i sreca sadrže dobro kao bitan atribut. Medutim, ono nije podložno uništenju izbilo koga uzroka, nego stoga što poseduje dobro kao svoju osobinu i što je autarhicno. Prema tome, tvrdenje da je pranacelo takvo po svojstvima je logicki opravdano i istinito. Medutim, nemoguce je da takav bude pojam "jedan" ili, ako to nije jedan, onda je to elemenat, i to elemenat brojeva. Iz ovo~a proizlazi velika teškoca i, da bi je izbegli, neki filozofi su odbacili ovo ucenje. Pošto su se sa~lasili da je jedan zaista prvobitno lliaceloi elemenat, oni su o njemu raspravljali jedino kao o nacelu matematickog broja. Svaka od ovih jedinica stvarno postaje upravo ono što je dobro i tako se dobija ogromno obilje dobra. Osim toga, ako se pretpostavi da su ideje brojevi, sve ideje predstavljace upravo ono što je dobro. Ali neko slobodno može da ideja~ nade mesto tamo ~de želi. Ako se ideje odnose samo na ono što je dobro, onda ideje nece biti supstance; a ako su ideje supstance, svi pojmovi koje stvaramo putem cula, živa bica i biljke bice dobri, jer proizlaze iz ideja. Medutim, Ovi zakljucci su besmisleni, a elemenat suprotan pojmu jedan, bilo da se javlja kao mnoštvo m kao ono što je nejednako s pojmom jedan odnosno kao veliko i kao malo bice zlo po sebi. Stoga je jedan filozof izbegao da poveže, kao ono što je nužno, dobro s pojmom jedan, pošto se stvaranje vrši od suprot362
: r"
\
r l092a
'J..• j , ~
nosti, iz cega proizlazi da je zlo isto što,ji priroda mnoštva. Drugi smatraju da nejednako s pojmom jedan cini prirodu zla. Iz ovoga, onda, sledi da ce svi pojmovi proizlaziti iz zla, osim pojma "jedan", koji postoji kao jedan SAmpo sebi, i to ce brojevi proiz1aziti od onoga što ne valja u vecoj meri nego velicine. To znaci da ce zlo imati funkciju dobrog, da ce proizlaziti od dobrog i da ce težiti njemu, iako kao prema svome sopstvenom uništenju. Naime, suprotnosti se medu sobom uništavaju. Ako je, kao što smo to utvrdili, materija svakog bica ono što ono predstavlja kao mogucnost, kao što je, na primer, vatra kao mogucnost materija vatre kao stvarnosti, onda ce zlo kao mogucnost u suštini biti dobro. Sve ove pretpostavke proisticu, s jedne strane, otuda što ovi filozofi uzimaju svako pranacelo u smislu elementa; s druge strane, što oni smatraju da pranacela predstavljaju suprotnosti, da je pojam "jedan" pranacelo i, najzad, da su brojevi prve supstance, da su odvojene stvarnosti ilideje. 5.
o
POSTANKU BROJA -- ODNOS BROJA PREMA PRANACELU, SUPSTANCI I UZROKU
Ako je, dakle, podjednako nemoguce da se dobro ne stavi u pranacela i da se tu postavi na ovaj nacin, ocigledno je da pranacela nisu pravilno prikazana, isto onako kao što to nisu ni prvesupstance. Takode ne bi pošao od pravilne pretpostavke ni neko ko bi pranacelo s.vemira smatrao istovetnim s pnlnacelima živih bica i biljaka, zbo~ toga što se ono što je savršenije uvek pokazu;e u bicima kasnije od neodredenog i nesavršenog; to je navelo ove filozofe da 363
"
tvrde da je takva priroda i pranacela, tako da pojam idealnag "jedan" ne bi uopšte ni bio neki pojam. Medutim, pranacela od kajih poticu živa bica t biljke su savršena. Naime, covek stvara coveka, a seJrienije ano što je prva: Takode je besmislena smatrati da mesto postoji -zajedno s telin}a i to m.atematickim (u stvari, svaki pojedinacni pojam. ima svoje posebno mesto, koje, je uzrok njegovog prostornag odvajanja, dok se matematicki pojmovi ne nalaze nigde) reci da ce oni biti negde, ne oznacavajuci prirodu toga mesta. Oni filozofi kaji tvrde da pojmovi poticu od elemenata i da su ti prvi pojmavi brojevi trebalo bi da razlikuju razlicite nacine na kaje ~e može zamisliti. da jedan pojam nastaje od drugog i da onda kažu na koji od ovih nacina broj postaje od pranacela. Da li da taga dolazi njihovim spajanjem? Ali sve se ne može spojiti; štaviše,proizvod spajanja je drugaciji od . njegovih elemenata, i samim tim "jedan" nece više postojati u odvojenom stanju ni kao nezavrsna stvarnost, kao što bi to hteli avi filozofi. Ili bi to nastajala stavljanjem jednog elementa uz drugi, kao. kod slaga? Ali stavljanje jednog elementa uz drugi nužno znaci položaj a, s druge strane, misao ce zamisliti odvojeno jedan i mnoštva. U tam slucaju broj ce biti jedinica mnoštvo, ili jedan i neJednak. Zatim, pošto sve što dolazi od necega proistice 'bilo od elemenata imanentnih proizvedenoj stvari, bilo od spoljnih pranacela, na koji se, onda nacin maže abjasniti broj'? On ne postoji kao.proizvod imanentnih elemenata, pošto to stvaranje može da bude samo za bica za koja postoji radaIIi]e. ba li je postao kao da je stvoren od semena? Medutim, nije moguce da se može nešto izdvojiti od jedan, koji je nedeljiv. Da li bi, onda, broj postao.od svaje suprotnosti kada ona prestane da postoji? I to se uglavnom zbiva na
i
1092b
i
I .J
i
364
)
taj nacin postaje od necega što i dalje postoji kao. subjekat promene. A pošto ipak jedan od ovih filozofauzima "jedan" kao suprotnost mnoštvu, dok ga drugi postavlja kao.suprotnost nejednakom dodeljujuci na taj nacin jednom ulogu jednakog, broj se mora predstaviti Ima da proizlazi od suprotnosti. Mora, dakle, da bude neki drugi subjekat od koga je, pošta nastavlja svoje postojanje s jednam od suprotnosti, broj abrazovan ili stvoren. Staviše, dok je sval~t.p<>jam koji proizlazi iz suprotnosti iLi.koji sadrži suprotnasti podložan uništenju, a to bi bio i bez sve te suprotnosti, zašto bi broj bio izuzetak od toga? O torne, medutim, ovi filozofi ne daju nikakvo abjašnjenje. Pa ipak, bila ona imanentne ili spoljne prirode, suprotnost izlaže u~ štenju složena telo anaka kao što mržnja uništava ljubav (a ne bi trebalo da je uništi, jer ona sigurna nije suprotna prvobitnoj ljubavi). Takode nije uopšte odredeno na koji su nacinn15rojeviJ uzroci supstanci i pojmova: da li kao granice - onako.kao što, na primer, tacke odreduju velicinu, odnosna, na nacin kako je Euritos utvrdio. na što se koji broj odnosi, nalazeci tako izvestan broj za coveka, a drugi za konja i prikazujuct sklap živih bica pomocu kamencica, na isti nacin kao.što se brojevi svode na likove trougla i kvadrata; - ili, pak, pojam o. brojevima predstavlja simfaniju, onako isto kao.što svaka druga stvar takode predstavlja brojni odnos? Ali, kako bi, onda, culne kakvoce - kao: belo, slatko, toplo - bile brojevi? Ocigledna je, medutim, da brojevi nisu ni suština ni uzrok oblika, pošto je pojam suština, a broj je sama materija. Na primer, suština mesa ili kosti u smislu materije sacinjava broj: to su tri dela vatre i dva dela zemlje. S druge strane, ma kakav an bio.,broj uvek oznacava skup izvesnih stvari - bila delova vatre ili zemlje, bilo jedinica. Medutim, supstanca oznacava ko365
stoji neka stvar, ili je to pre nešto sasvim nejasno? Ta1mvje, na primer, izvestan broj koji odgovara-kretanjima Sunca, odnosno neki drugi koji odgovara kretanjima Meseca, i, najzad, treci koji odgovara životu i dobu svakog živog bica. ~S.ta,dakle, može spreciti da medu ovim brojevima jedni budu kvadratni, drugi kubni, neki jednaki medu sobom, a neki dvostruki? Za ovo ne postoji nikakva smetnja, nego je nužno da se stvari moraju kretati u ovim granicama, ako je tacno da broj ima udela u svima stvarima i da je moguce da razliciti pojmovi potpanu pod isti broj. Na taj nacin bi· se dogodilo, ako bi jedan broj bio isti za razlicite pojmove, da bi pojmovi koji imaju isti oblik broja bili istovetni, na primer, bili bi istovetni Sunce i Mesec. A šta je uzrok tome? Postoji sedam samoglasnika, sedam žica, odnosno, sedam tonova u muzickoj harmoniji, broj Plejada iznosi sedam, u sedmoj godini živa bica (bar neka, dok druga ne) gube zube, a pred Tebom je bilo sedam zapoveclIilika.Da li se, dakle, tu desio toliki broj njih zato što je ovaj broj prirodno takve vrste, ili zato što se Plejada sastoji od sedam zvezda? lli je to, kad je rec o zapovednicima,zbog broja vrata Tebe, ili iz nekog drugog razloga? NaJim.e, u Plejadi mi brojimo sedam zvezda, kao što ih brojimo dvanaest uVelikom Medvedu, dok ih drugi racunaju u vecem broju. A pošto se kaže da suglasnici X, y, z predstavljaju muzicki sklad, onda postoje tri dvostruka suglasnika zato što postoje tri muzicke simfonije. A bez ilmkvog je znacenja cinjenica što se u ovakvom slucaju može naci hiljadu slova: jer "r" "P" bi se konacno mogli izraziti samo jednim znakom. Naprotiv, ako bi se reklo da su samo ova tri dvostruka suglasnika, iskljucujuci svaki drugi., jednaka dvama prostim slovima zato što u ustima postoje samo tri mesta i na svakom
liko cega wa u medusobnoj vezi:;i tu uopšte nije u pitanju broj, nego smisao veze tih brojeva, bilo da se ticu telesnih ili ma kojih drugih stvari. Prema tome, broj - bio to broj uopšte, ili sastavljen od jedinica - ne predstavlja ni uzrok, ni materiju, ni odnos ni oblik stvari; on takode nije ni uzrok necega. 6.
OBJASNJENJE ODNOSA BROJA I UZROKA I ODBACIVAKJE TEORIJE O IDEJAMA
Neko bi mogao upitati: kakvu korist imaju stvari od brojeva, zbog toga što je njihov sastav odreden nekim brojem koji se može ili lako izracunati, ili je iznad obicne mere? Nairme, medovina, u stvari, nije uopšte zdravija ako je mešavina odredena srazmerom tri plema tri. Naprotiv, ona ce biti korisnija ako nema nikakvog odredenog odnosa, ako je razblažena vodom, nego ako je odredena brojem a cista. Osim toga, odnosi koji odreduju mešavine sastoje se od dodavanja brojeva, a ne od samih brojeva - kao što je, na primer, tri više dva, a ne tri puta dva. U stvari, kod množenja faktori treba da pripadaju istoj vrsti, tako da se proizvod faktora jedan puta dva puta tri mora onda meriti sa jedan, a proizvod cetiri puta pet puta sedam treba da je merljiv sa cetiri; na taj nacin su proizvodi u svima slucajevima merljivi istom merom. Broj vatre ne može, dakle, biti dva puta pet puta tri puta sedam, a u isto vreme broj vode dva puta tri. S druge strane, 1093a ako je nužno da broj ima udela u svima stvarima, onda ce se neminovno desiti da ce mnogi pojmovi biti istovetni i da ce se jedan isti broj odnositi i na ovaj i na onaj pojam. Prema tome, da li taj udeo broja u pojmovima može, onda, biti njihov uzrok, odnosno da li zbog njega po-
i
367
366
r
mestu jedno slovo, sigma, to znaci pokazlivati pravi razlog zbog koga postoje samO tri dv()struka suglasnika. Medutim, to ne znaci da postoje tri simfonije pošto ima veci broj simfonija, dok onih dvostrukih suglasnika ne može biti uopšte više. Na taj nacin ovi filozofi pods€Cajuna stare Homerove tumace kOji primecuju sitne slicnosti, a zanemaruju krupne. Neki od njih navode mnoge druge slicne slucajeve. Na primer, poštO' je jedna od srednjih žica kao devet, a drugl'l kao osam, epski stih je kao sedamnaest; broj ravan zbiru tih dveju žica; i ~esna polovina 1093b stiha skandira se na devet slogova, a leva polovina na osam. Oni još kažu da je razmak izmedu slova alfa i omega. ravan razmaku koji u fruli deli najnižu od· najviše note i da je broj ove note ravan broju koji sacinjava potpunu harmoniju neba. Ali, potrebno je biti obazriv kad treba da se ustanove ili otkriju takve slicnosti kod vecitih stvarnosti, kad se vec mora postupati tako i kad su u pitanju stvari podložne uništenju. Medutim, toliko hvaljene osobine brojeva i njihove suprotnosti, kao i matematicke stvarnosti uopšte, onakve kakvim ih zamišljaju izvesni filozofi koji od njih cine uzroke prirode, izgleda "da nestaju pred ovako iznesenim ispitivanjem. Naime, ni jedna od matematickih stvari nije uzrok ni u jednom smislu koji smo ustanovili u pogledu pranacela. Zaista se može reci da nam ovi filozofi jasno pokazuju da se i: dobro nalazi u brojevima i da neparno, pravolinijsko, jednako i stepeni izvesnih brojeva spadaju u obim lepog. U isto vreme postoji, u stvari, podudaranje izmedu godišnjih doba jedne posebne vrste broja; a uporedenja koja se izvode iz matematickih postavki nemaju druge vrednosti i samim tim potpuno lice na obicna podudaranja. To su slucajIllOSti,ali sve stvari su uzajamno
srodne u jedinstvu koje je samo jedinstvo po slicnosti U stvari, u svakoj kategoriji pojmova postoji ono što je analogno. Ono što je pravolinijsko u dužini, to je ravan u površini, isto kao što je neparno u brOju i belo u boji. ,Stavi~e •. idealni brojevi nisu ni uzroci muzickih skladova i slicnih stvari. Pa, iako su jednaki, idealni brojevi se, u stvari, medusobno razlikuju, pošto su jedinice idealnih brojeva medu sobom razlicite. Iz ovoga sledi da ne treba prihvatiti teoriju o idejama. Takve su, dakle, posledice ove teorije i njoj bi se moglo staviti još više zamerki. Mnoga uporna nastojanja da se dokaže stvaranje pojmova pomocu br()jeva i nemogucnost da se na bilo koji nacin otkrije unutarnja povezanost ovog sistema izgleda da ukazuju na to da matematicki pojmovi ne postoje, kao što to neki tvrde, odvojeno od pojmova koje saznajemo putem cula, i da oni nisu pranacela.
il:
i
368
24
Milan Budimir:
Rec-dve o Ari8totelu
v
Knjiga I 1. Doživljaj, iskustvo, saznanje. umetnoat, nauka i filozofija ......••....• 2. Pojam 1 priroda filozofije i njen cilj ... Pojam prauzroka kod starijih l1'ckih filozofa; pranacela, elementi, supatance. Dobro kao pranacelo bica . 4. Pojam pranace1a u pretp1atonskoj filozofiji • 5. Filozofske §kole pitagorovaca i EleacaDa .. 6. Platonov odnos prema Pitagorovcima i njego,va teorija o idejama ••.•••••• 7. Aristotelova analiza osnovnih uzroka 8. Prikaz i oeena fllozofskihsiatema koji su prethodili Platonu ......•..•.. D. O dijalektickom dokazivanju postojanja ideja - pobijanje Platonovog ucenja o idejama kao paradigmama. stvarnosti .
n.
~
3
Ð 10 14
17 21
@ 25
30 .-.
Ks;iga lG I 10. Definicija filozofije
.....•
. Kritika teorije o· p06ltojanju beskrajnih uzroka 12. Zav1anost vrste metoda od prirode nauke .•
""1.1.1
K.iiga Il 1. Aristotelovo shvatanje aporij.: predmet njegovog raspravljanja teilkoce u odrediYanju suAtine pojmova ••....•• 2. O Buštini saznanja i vrednos1ll.dokaza •.• 3. Odnos izmedu nalela 1 ltvarnOltl ..••. •••• 4. Odnos pojedina~ prema OPItem 5. Odnos prema stvarnostI i pojma "jedan" .• 6. Aristotelov stav prema teoriji o postojanju ideja kao stvarnosti .
i
45 48 54
56
es 85 3'71
{
I'~ Knjiga
~
~
1. O prauzrocima stvarnosti . 2. Pojam supstance, jednog i mnogostrukog domen filozofskih istraživanja . 3. Aksiomi kao predmet .i.nteresovanja filozofa - nacelo suprotnosti ..•...... 4. Dokaz ispravnosti nacela protivrecnosti ... 5. O Protagorinom shvatanju relativne vrednosti pojmova. Kritika tog shvatanja . 6. l\astavak kritike Protagorine teorij-:! 7. O iSkljucenju i postojanju posrednika izmedu suprotnosti .. _ . i neistiniti clanovi suprotnosti Knjiga8. Istiniti IV
..,- -
1. PoJam i' definicija nacela ,. Pojam uzroka ....
"" Pojam POjam elementa prirode Pojam nužnog
.
5.
/I ,
Pojam stvarnosti jednog kao slucajnosti, suštine, is-. - tine i kao moci dela . !IJ. Pojamsupstance ...•....... 9. PojmOVi"isto", "drugacije", "razlicito", slicno" 10. Pojmovi "suprotnost" , "oprecnost", "razlike po vrstama" . 11. Odredivanje pojmova "ranije" i "kasnije" 12. Pojmovi "moc", "nen1oc" . 13. Pojam kolicine 14. Pojam kakvoce 15. Pojam relativnog 16. Pojam savršenog 17. Pojam granicnog . 18. Pojam izraza "u cemu", "cime", "zašto" 19. Pojam rasporeda 20. Pojam stanja . 21. Pojam usuda . 22. Pojam lišenosti 23. 7.nacenje pojma "imati" 24. Sta znaci "poticati od" 25. Znacenje pojma "deo" 26. Znacenje pojma "celina" 27. Znacenje pojma "krnje" 28. Znacenje pojma "rod" .. 29. Znacenje pojma .,neistinito" 30. Znacenje pojma "slucajnost" Knjiga V
88
68 74
-
I. Teoretska shvatanja i proucavanja stvarnosti; teologija kao najviša teoretska nauka
Knjiga VI'
76
.
"
~.: .•..•....
cm 145
\J\I
1. Odnos pojma "stvarnost" ptema pojmu ,'suP-
stanca" 2. Teorije 6vrstam.a prirodi s1.l,pstance 3. Odnos supstan~ premamateriji 4. Pojam i definicija suštine 5. O definicijama koje se stvaraju dodavanjem . 6. Odnos stvarnosti prema njenoj suštini ... 7. Pojam zbivanja, postojanja 'njihovih vrsta: 8. O procesu postojanja " . 9. Pojam stvaranja : - ... 10. O definiciji i njenim elementima .. 11. Razdvajanje pojma na njegove delove 12. O jedinstvu definisane supstance .. 13. Odnos supstance i opštih pojmova .. 14. Odnos ideja i supstimce . _..... 15. Odnos Ideja i pojedinacnih pojmova . 16. Odnos pojma "jedan" i pojma "stvarnost" .. ,' 1'1. Pojam granicnog
85
i _.
91
94 96 98 \ 99 102
ltIt
\\
2. Odredivanje pojma i vrsta stvarnosti; slucajnosti . ~j~m 3-.Pojam, priroda i uzroci slucaja ... 4. Pojam stvarnosti kao istinitog
111
103 104 106
i
( ,
\-
110
liL. 112
114
115 117 119
173 177
179 182 184 186 188
Knjiga VlI
121
t
122
'W~ /.).
~1l{
124
125 126
- 127 127 128 128 129 130
i
Supstanca kao materija, oblik stvarnost . Supstanca u entelehiji njen iodnos prema O prirodi supstance '" 4. broju Pojam uzroka: materijalni, formalni, pokretacki, konacni uzrok ... 5. Odnos materije i suprotnosti . 6. Jedinstvo kao suština definicije
-194 192 196 199
201202
Knjiga VIlI
131 131 132
133 134 136
I
147 149 150 152 .156 157 160 164 166 168
( I
372
.1
1. Pojam aktivne i pasivnemogucnosti 2. Racionalne i jracionalne mogucnosti . 3. Kritika Protagorinog ucenja . 4. Odnos moguceg i nemoguceg ... -, -. 5. Poiam sposobnosti •.... " .~' 6. Definicija pojma"ostvarenjelt ••• - ••• 7. MO!'nlcnostpostojanja i nepostojanja stvari . 8. Odnos akcije prema mogucnosti- ..... 9. Poiam dobra kao mo~'Ucnostli stvarnosti 10. Pojam istinitog j -neistinitog .... - ..
208 208 210
·~t2 213 214 21'1 219
224 225
Knifga 1% 1. Pojam i znacenje jednog .•.....•.
228
2. 3. 4. 5. 6. 7.
232 235 237
priroda pojma ,Jedan" . Odnos pojma "jedan" prema pojmu "mn~tvo" Suprotnosti njihove vrste . Odnos jednoga prema velikom i malom . Odnos jednoga prema mnoitvu .... Posredni &ilac medu suprotnosfJima .. 8. O menjanju vrsta •..•..••. 9. O Specificnim razlikama medu vrstama •.. 10. Pojam un~tivog i neuni!tivog kao suprotnostri . Knjiga
i
6. 7.
1. Predmet Aristotelove fizike kao nauke ..
O postojanju odvojene supstance .... Stvarnosti kao predmet filozofskih rasprava Odnos filozofije prema fizici i matematict . Nacelo protivrecnosbl . 6. O Protagorinom ucenju o coveku kao meri stvari ....•......... 7. Odnos teologije prema fizici i matematlci . 8. Osnovne vrste stvarnosti . 9. O kretanju . ]O. Pojam beskonacnog . 11. Odnos menjanja i kretanja . 12. Apsurdnost pretpostavki o menjanju i stvaranju . K.jtga %1 1. Nacela, uzrod i· vrste supstance . 2. Vrste promene . 3. Porek1o supstance . 4. O slicnostima i razlikama U1Jrokastvarnosti 5. Opranacelima culnlh saznanja ..... 6. PrVlipokretacki uzrok kao nužna stvarnost . 7. Pojam boga . 8. Teorije i predanja o kosmosu . 9. O prirodi božanske misli . 10. Dobro kao Pl'8Mce1o; odrleanje postOjanja ideja .
i
i
••..•.•..••.....
i nesabirljive
Kritika teorije o brojevima platonovaca tagorovaca . 9. Kritika teorije o idealnim brojevima 10. Odnos supstance i elemenata
240 242
245 247
. jedi-
323 326
1.
pi333 33D
344
Knjiga XIII
249
Pranacela kao suprotnosti stvarnosti i supstance .............•.. 2. Kritika platonovskih shvatanja o supstanci; problem mnoštva i mnogostrukosti ..... 3. Pojam odvojenog broja; kritika teorije pitagorovaca o vecitim promenama . 4. Odnos elemenata i pranacela prema lepom i dobrom . 5. O postanku broja - odnos broja prema pranacelu, supstanci i uzroku . 6. Objašnjenje odnosa broja i uzroka i odbacivanje teorije o idejama .
250
1.
252""
255 258
260 261
263 267 269 272 275 279 281
285
286 . 288 289 291 294 296' 300 304
306
Knjiga :XII 1. Matematicki pojmovi Ideje . 2. Odnos matematickih pojmova supstanee . 3. Stvarnosti kao matematicki pojmovi 4. Istorijat i kritika ucenja o idejama 5. Odnos .ideja prema saznanju ...
nice
8.
.Jr
2. 3. 4. 5.
Teorija idealnih brojeva Idealni brojevi i sabir1jive
310 311
315 318 322
I~
347 351
357 306 363 366
