Naslov originala:
ARISTOTEL
API~TOTEAH~
OPrANON Graece ex recensione Immanuelis Bekkeri Edidit Academia regia Borussica. vol. 1-11. Berolini 1831.
ORGANON SA STAROGRCKOG PRBVBLA
dr KSENIJA ATANASIJEVIC PREDGOVOR NAPISAO
dr BOGDAN SESIC
..
KULTURA 1970. ·BEOGRAD
ARISTOTELOV ORGANON ARISTOTEL (384-322) je ne samo najveCi sinteticar prethodne, vee u osnovi i u glavnim pravcima, razvijene grcke filozofije, nego je jos u vecoj ili bar u istoj meri veliki i duboki analiticar celokupnog dotad poznatog ljudskog saznanja. Valja istaci i cinjenicu da Aristotelova filozofija predstavlja originalnu sintezu kritike ranijih filozofija, pre svega Platonova idealizma i Heraklitove dijalektike, ali isto tako i rezultata sopstvenih sistematskih naucno-filozofskih analiza i otkrica. Mada Aristotelova kritika Platonova ucenja 0 idejama: predstavlja "kritiku idealizma uopste"' W..~!...it?.,!.samo Aristot(!.loYQ .1.1£e11j~_ <.>fo.~.. P.~:r .u o:m.Q~~, . .Uie.ali§ti<;_ko. Isto tako je tacna da je Aristotel, mada je ._d.U. Osnovne, velike kontroverze u shvatariju·sveta, izmedu materijalizma i idealizma, racionalizma i empirizma, izmedu metafizike i dijalektike itd., ~ristotel u svoio.iJ.~Q~c:>!iliz. koja se najbolje moze okaraktensati-![ci.:_ontul.Q§!Q. i gnoseoloski r~je savladao, iako ih je na sopstverunacm·smTe.;.· zirao. Ali mu se ovo ne moze prebaciti kao neuspeh, jer su ovi dualizmi i do dana danasnjeg ostali neprevazideni. Naprotiv, mora se priznati da je Aristotel ostvario originalnu sintezu osnovnih suprotnih filozofskih shvatanja iako je cinjenica da je njegov filozofski realizam pretezno metafizicki i racionalisticki. Razlozi ovakvih osnovnih odlika Aristotelove filozofije nisu samo teorijske prirode nego su i prakticno ideoloski, sto je potpuno jasno iz njegove kritike.. ~qfjsta i sofi~ U osnovi celokupne Aristotelove
v
filozofije kriju se drustvene potrebe atinske demokratije njegova vremena i drustvenog sloja. Najvecu vrednost Aristotelove filozofije ne cine niti ostroumne kritike ranijih ucenja niti originalne sinteze preralienih ranijih ucenja i teorija. Najvecu vrednost Aristotelove filozofije cine njegove duboke analize ljudskog saznanja, njegova sistematska obrada celokupne problematike dotada5nje filozofije, a narocito njegovo otkrice nove naucne metode saznanja i zasnivanje niza posebnih nauka meliu koje spada i vrhunska t~?rijsko-me~
___!-p~~~:1. Problem osnove i originalnosti Aristotelove logike Logicku problematj~o ftro~_lem zakona mis. ~t4fl&zcr,-·ali-gTavne ri}egove logicke spise su njihovi izdavaci nazvali Organon. Sam naziv ,}ogik~~j_e kasnijeg datuma i on ~tice od s~~· koji su, nasuprot Aristotelovoj logici termina, oanosno pojmova, zasnivaci logike stavova. Sam Aristotel "logickim" naziva·proii'Cavan]e..,.ofiSfili-poJmova nasuprot fizikalnim istra.Zivanjima empirijskog i individualnog. Organon nije samo zajednicki naziv raznorodnih logickih spisa nego, bar u osnovi, pravi sistem Aristotelove logike. Orga'!on cine ovi spisi: I. 0 kategorijama (IItQt X
VI
VI. 0 sofistickim pobijanjima (IleQt oocpLonxwv f'Ae'Y'X.rov, De sophisticis elenchis) sadcli analizu i kritiku
sofistickih tj. prividnih i la.Znih dokaza. Kao sto se vidi, Qrganon predstavlja pr~_.JQ&icki sistem, jer obuhvata sva osnovnaTiceilJa Jedne predmetno-=saarzajne i u danasnjem smislu naucne logike, to jest ~eoriju osn.~~_!lih pre.Qm;.!._no-misaonih ~<.!~ba, teo~iju z_!!a.ce.nJ~1 . !!_cer.t.@_2...!dgicktm Iormama mislj~!lj_~L.J9m<::!9!."_ met()d.ologij~--·i,. .Aajza •..uCeiije.-.a-:::-pogreska.tria .J.J. mi.Sljenju._ ..... Ako se postavi pitanje originalnosti Aristotelovih logickih ucenja, onda treba najpre. ukazati na pogresnost onih shvatanja cija je osnovna teza tvrdenje da ~ristotelo\_'a silQ~~Jilca.~dstavlja samo kriticku preradu ·Piaiorio:VJ>JL m~J9dskqg posfupka: ·'lfLmQtOL; tJ. -poOele· opsfiO: · nadredenih, na posebne, podredene pojmove. Taka B. Rifert, povodeci se za starijim komentatorima, _tvrdi da Aii~tote.I ,~pticki preradujucLPl~~
jtn.()Y.~.;.t~P-.Q;I>.!at?.~~· _metodski put saznanja opstih pojmova iii saz~apj~_.,I.l~- '21~~l'auvayroytj) i, drugo, iz metodskog ·p\lfa."sazn,~nja_ ,.1;1.a nize'' (ihmQeot;) tj. iz raspodele visih, supraordiniranih, na riiZe, subordinirane, pojmove. -· Tacno je da je Platon, kao i Sokrat, nasuprot sofistickom i!!9.~e.Qloskom nihilizmu . i relativizmu, nastojao da p_!gp.~4e metOdu..sffciiii}a' 'iiau~nog, tj. potpuno sigumog s~tlanja. Medutim, postojanje ovog zajednickog cilja nikako ne znaci da je Aristotel samo kriticki preradio Platonovu metodu. Maze se reci jedino to da Platonova metoda diairesis cini osnovu Aristotelove metode silogistickog zakljucivanja koje predstavlja principijelno novi i siste1 J. B. Rieffert, Logik, Eine Kritik an der Geschichte ihrer Idee, in Die Philosophie in ihren Einzelgebieten, Herausg. von M. Dessoir, Berlin 1925, S. 17.
VII
matski razraden oblik metode deduktivnog saznanja. J. M. Bohenski tacno tvrdi da je sam Aristotel pokazao da diairesis nije zakljucivanje, jer je u prvom rec o ,jednom produienom postavljanju (stavova), a ne o zakljucivanju" 2 • Posebno treba istaci da nikakvom analizom i kritikom Platonove metode nije bilo moguce otkriti novu, daleko slozeniju i znacajniju, metodu silogistickog zakljucivanja i dokazivanja. To je osnovno i veliko logicko otkrice Aristotelovo, sto i on sam s pravom istice. Otkrice ove nove metode, kao i cinjenica da je Aristotel prvi otkrio i sistematski obradio problematiku elementarne logike pojmova, cini Aristotela uistinu ,ocem logike". ' S druge strane, medutim, pogresno bi bilo tvrditi da je Aristotel izgradio svoju logiku bez ika~ve osnove koja je postojala u ranijim filozofskim ucenjim:l. ';rakva osnova je postojala kako u Platonovoj epistemologiji i metodi tako i u Platonovoj i, narocito, u elejskoj metafizici bica. Elejske ontolosko-gnoseoloske zakone proste identicnosti i neprotivrecnosti Aristotel je nasao, u ontoloskoj koncepciji i formulaciji, kod Parmenida. Ali i ovde je Aristotel dao svoje nove, gnoseoloske formulacije ovih zakona ukoliko ih je shvatio kao zakone istinitog misljenja. I onde, dakle, gde je na8ao neposredniju osnovu za svoja ucenja, Aristotel je izvorni mislilac i stvaralac logike. Tacnost ove postavke se lako more sagledati poredenjem Aristotelovih ucenja sa zacecima logickih i gnoseoloskih istrazivanja u ranijim filozofskim ucenjima u kojima ne nalazimo nijedno celovito logicko ucenje Aristotelovo, a pogotovo ne nalazimo ni traga od njegove nove teorije deduktivne silogisticke metode saznanja. Sam Aristotel s pravom istice da su, na primer, za retoriku postojali mnogi stari radovi. Medutim, kaZe on, ,o zakljucivanju nismo imali nikakvih ranijih radova i zato smo potrosili mnogo vremena u mucnim istrazivanjima". U vezi s ovim tvn1enjem Aristotel, obracajuci se svojim J. M. Bochenski, Formale Logik, Orbis, Band III, 2, Miinchen 1956, § 8. 06, S. 46. 2
VIII
slusaocima, zakljucuje: , ... svima varna, svima nasim slusaocima, ostace samo da nam oproste nedostatke naseg istraZivanja, a zbog otkrica koja su u njemu ucinjena da osete veliku zahvalnost" 3 • 2. Pitanje tumacenja Aristotelovih logickih ucenja Ako izuzmemo stoicko zasnivanje logike stavova i sholasticku formalizaciju i razradu nekih Aristotelovih ucenja, Aristotelov logicki sistem je do najnovijeg vremena, do izgradnje savremene matematicke, odnosno simbolicke logike stavova i polivalentnih logika, ostao - celovit i gotovo nepromenjen - jedini logicki sistem. Ovu ,apsolutnu potpunost i zavr8enost" Kant je smatrao da moze objasniti jedino time sto je aristotelovska logika, toboze, cisto formalna nauka koja sistematski izlaZe samo ,formalna pravila celokupnog misljenja". Svoju strogu naucnost logika, po Kantu, zahvaljuje tome sto je ona u pravu i cak je obavezna ,da apstrahuje od svih predmeta, te u njoj, dakle, razum nema ni s cim drugim posla do sa samim sobom i sa svojom formom" 4• U vezi s ovakvim, tj. formalistickim, shvatanjem logike uopste, postavlja se pitanje: je 1i formalisticko tumacenje Aristotelove logike pravilno? Da je ono pogresno, dokazali su vee i stariji logicari kao sto su A. Trendelenburg, F. Iberveg, H. Majer i drugi, koji sus pravom ukazali na cinjenicu da Aristotel nije potpuno odvajao logicke forme od odredaba bica, da je logiku zasnivao na ontologiji i psihologiji, isto onako kao sto je to u novije vreme jos uvek cinio metafizicar Kr. Volf. U vezi s ovim je prevodilac Aristotela i komentator njegovih spisa E. Rolfes tacno primetio da formalistickoj interpretaciji Aristotelove logike stvarno protivreci cela Druga a_na_liti!w u kojoj . ,Aristotel najtesnje povezuje logicke10riiie sa saddajem i bicem.kao )redmetum saznanJa~ -p-6Se0no .sa ·uzroenoscu kao realnim razlogom logickog dokaza. · s Aristotel, Organon, VI, 34, str. 648. Kant, Kritika cistog uma, Predgovor drugom izdanju, ,Kultura", Beograd 1958. 4
IX
Ali ovo, kao i cinjenica da je Aristotel, makar i ne apsolutno, identifikovao logicke zakone sa zakonima bica, kao i kategorijalne pojmove sa osnovnim odredbama bica, ne sme nas ni u kom slucaju odvesti u drugu, isto tako neosnovanu, ontologisticku interpretaciju Aristotelove logike. Ovakvoj interpretaciji, koju zastupaju nekriticki materijalisti, protivreci prosta cinjenica da ne samo Aristotelova nego i svaka druga logika, kao teorija oblika misljenja, jeste formalna. Aristotelova Prva analitika u stvari i u osnovi predstavlja takvu formalno logicku teoriju u najopstijem smislu reci. Ovo, medutim, nikako ne znaci da je Aristotelova logika i formalisticka, tj. da se u njoj logicke forme shvataju i proucavaju nezavisno od predmeta i sadrzaja misljenja. J. Lukasjevic s pravom tvrdi da ,Aristotel i njegovi sledbenici peripatetici nisu bili formalisti", da su ,formalna i formalisticka logika dve razlicite stvari" i da ,Aristotelova logika jeste _fp_rmalna ali nije formalisticka, aol(]elogt'kasToika i formalna i formalisticka" 5 • --Medlluriliii-pro-sto 1 gen.eralno tvrdenje, da je- Aristotelova logika formalna, ne moze se smatrati tacnim, jer, prvo, Aristotelova logika je predmetno-sadrzajna, drugo, nisu podjednako formalna sva ucenja te logike, na primer teorija silogizma, iz Prve analitike, s jedne strane, i ucenje o kategorijama i teorijama dokazivanja, s druge strane. Neophodno je ukazati jos- na jedno, ne samo starije nego i najnovije, jednostrano shvatanje Aristotelove logike: to je logicko-jezicko i logicko-sintakticko tumacenje i shvatanje Aristotelove logike. Cinjenica je da je Aristotel istra.Zivanje cak i, u osnovi ontoloskih, formi, konkretno kategorija, kao i njihovo definisanje i sistematizaciju, vrsio analizirajuCi savremeni mu grcki jezik. Jos u mnogo vecoj meri ovo je slucaj sa analizom i definisanjem stava, suda i zakljucka. Medutim, teza J. M. Bohenskog da su Aristotel, stoici i sholastici ,nastojali da shvate zivi svakodnevni jezik u njegovoj
sintaktickoj strukturi" 8, nikako jos ne sme znaciti da Aristotelova logika u osnovi predstavlj a formalisticku logicku sintaksu u modemom smislu reci. Jos manje bismo bili u pravu da Aristotelovu logiku u celini okarakterisemo kao ,logiku jezika", kao sto to cini na primer J. B. Rifert koji Aristotelovu logiku shvata upravo kao ,logiku jezika (Sprachlogik)" 7 • Isto je tako pogresno Aristotelovu logiku identifikovati sa ,aristotelovskim jezikom" odnosno sa ,aristotelovskom strukturom jezika"' kao sto to cine opsti semanticari A. Koriibski, S. J. Hajakava i dr. Sam J. B. Rifert, koji Aristotelovu logiku smatra za logiku jezika, sasvim tacno tvrdi da su bitne karakteristike Aristotelove logicke teorije ove dve: ,metodoloska strana deduktivnog izvodenja dokaza i metafizicko izjednacavanje logickih relacija sa stvamim relacijama zamisljenih stanja stvari". Ovakvo Aristotelovo shvatanje, konstatuje Rifert, »slaze se sa celim metafizicko-racionalistickim pravcem njegove filozofije" 8 • Ako ovo uzmemo u obzir, kao i cinjenicu da je _Aristotelova logika zasnovana na njegovoj ontologiji. odno~!!9 inetafizici,. onda nam postaje jasna neosnovanost shvatanja njegove logike kao ,_logike jezika". Ali, ako Aristotelova logika nije u osnovi i u celini ni cisto formalna logika, niti je ontoloska logika bica niti je to logika jezika, onda se s pravom moze postaviti pitanje: k~~ya je to 1ogika po njenoj osno~oj koncepciji? Pravilan odgovor na ovo pitanje mozemo dobiti na osnovu sledecih cinjenica: t/1) Kod Aristotela se medusobno preplicu i identifikuju znaeenja ovih gnoseoloskih i ontoloskih termina i izraza: ,izrecen o" (xaTTJYOQEi:oitm), ,biti istinit" (af..T]itEuEoitm), ,biti U obimU odredenog pojma" (EV OAOlTLVL EtVm), ,biti" (dvat)8 • 8
.SI. AyKacesm, ApucroTeneecJCaSl CU.Il.llOZUCTUJCa. llepeBOA H. H. CnDKKHHa H A. n. Cy66onrna. H3A. HHOCTp. AliT. MocKBa 1959, CTP. 53 H 51. 5
X
J. M. Bochenski, Formale Logik, loc. cit., p. 56. J. B. Rieffert, Logik, loc. cit., p. 16-23. s Rieffert, loc. cit., p. 22. u H. Maier, Die Syllogistik des Aristoteles, Band II, S. 179. 7
XI
2) Cinjenica je da je Aristotel u svojim logickim spi- .~ sima vrsio logicku analizu jezika, da je otkrio osnovne forme samog misljenja, odnosno saznanja, da je misljenje u osnovi shvatio kao odra.Zavanje odredaba samih stvari i da su, po njemu, zakoni misljenja identicni, i1i bar neposredno zasnovani na zakonima samog bica. 3) Aristotelova logika je integralni prvobitni sistem · elementame logike. f\ristotelova lagika aije Hi samo Jogika bita.nitLsamo logika mjsljenja, a najmanje je samo, i1i bar u osnovi, logika jezika. Ona--Je· sve to ujedno u odredenoj meri i steptmu: · po svom metoo.skom pristupu A}j§jp~alagika je liig_iCkO-sin:Jt~J!,t!c~, pq svo_11t__~drzajl,l_to je logika misl]en]a, pre svega njegovih formi i zakona, a po svojoj osnovi to 7eomoloski zasnovana logika. ~atak logike, po Ari!ttotelu, j~J?l.Q~kroz analizu jezika izvrsiti analizu nnslfenfa · ~bjekfivne stvanw_sti. U ovom smislu tacna je "inova ostavK:a da se »kod Aristotela svuda objektivna logi.ka :rn~sa sa . ___ .. · tVriom, ali taka da je svuda vidna objektivna logika•no. · · l'tema tome, pogresno je, sa stanovista kasnije i danas razvijenih shvatanja logike, pokusavati okarakterisati Aristotelovu logiku u smislu bilo kojeg od tih novih shvatanja logike. I~Q!!a o Aristo~_l~y:&~_.i~--~loiena...upravo ~oll!Pl~}csna.. 'I o Je kofiKo mana toliko i vrlina ove logike, jer je, tom svestranoscu i celovitoscu razmatranja logicke problematike, otac logike postedeo svoju logiku raznih metodoloskih i teorijskih jednostranosti, tih toliko cestih mana (a i vrlina!) savremenih posebnih logickih sistema.
3. Osnovna logicka ucenja i teorije Na ovom mestu nije neophodno, a ni moguce, izloziti sva Aristotelova logicka ucenja; njih ce citalac naci u samom Aristotelovom delu - u Organonu. Mi cemo ovde, medutim, pokusati da uka.Zemo na neke osnovne probleme, 10
CTp.
XII
resenja i teskoce Aristotelovih logickih ucenja. Pri tom cemo poCi onim redom kojim su izlozena ta ucenja u samom Organonu. a) Ucenje o kategorijama
QQrvom delu Organona1 :w!_:!!~enjl! 0 k_at.egorij{lma, Aristotel izla.Ze svoje ucenje a asnovnim odredhamaJD.iS·1jenja i bica. Jlrllaz problemu je jezicko-logiCki. Aristotel na]pre defiriiSe homonime, sinonime i paronime, zatim definise pojam predika1a i predikacije i, najzad, podrobno raspravlja o svakoj od deset osnovnih logicko-ontoloskih kategorija. Te kategorije su: 1) supstancija i1i sustina, 2) kvantitet, 3) kvalitet, 4) relacija, 5) mesto, 6) vreme, 7) polozaj, 8) posedovanje, 9) delanje i 10) trpljenje. Aristotelovoj tablici kategorija maze se, i mora, uciniti citav niz prigovora- na primer, da S.ll kategorije odabrane l~£1s! ~-ID:~!!~~ki,_ga ne_dQ_8~1J-~akve .OSUQVU~ _k!!t_ego~ KaQ l>1Q .~Q .,IPI!t~rija"~ ,sadrzaJ", "fonna" 1 ,kretanje". Ali 1\Ji..MQ!~l!-~~J§!Qtako mora priznati da je dao £!YL.S!~~-I?!l!_ka!.~gorija,.da je duboko proanalizirao svaku od navedenih kategorija, narocito s obzirom na njihovu predikabilnost i relacije suprotnosti i protivrecnosti. Ipak treba istaci da upravo ovaj metodski postupak predstavlja posmatranje svih kategorijalnih odredaba kroz shemu apofantickog suda S jeste P, ciju predmetnu osnovu cini relacija: supstancija - akcidencija. Posebnu pa.Znju zaslufuje Aristotelovo shvatanje i definicija prvih supstancija. Aristotel tvrdi za prve supstancije da je ,neospomo i istinito da one oznacavaju jedno odredeno bice, jer je oznacena stvar individuum i brojno jedno" 11 • Shvatanje supstancija kao identicnih, jednih, predstavlja neposrednu primenu pojma proste identicnosti koju je Aristotel shvatio kao osnovnu odredbu bica, jer - po njemu- ,,sustiaa biea.Jeste.=ied1J:p§t", ,a sve sto jeste ili je jedno ili mnostvo, a mnostvo se opet sastoji od
AeHHH, f/JUI!ocoifJc~eue rerpaou, MocKBa, OfH3, 1947,
304.
u Organon I, 5. str. 12.
XIII
jednih'm. Za supstanciju Aristotel, dalje, tvrdi da ,ona niti je u subjektu niti je atribut nekog subjekta" 13 • Ovakvo shvatanje prvih supstancija sadrzi izvesne neresljive teskoce, od kojih su glavne sledece: 1) Aristotel navodi kao primere prvih supstancija konkretna realna individualna bica: ,ovaj covek", ,ovaj konj". Kao prve i prave supstancije ova bica su, svako za sebe, kvalitativno i numericki ,jedno". Medutim, s druge strane, po Aristotelu, pravo ,jedno" jeste samo ,cista forma" koja je, kao identicno jedno, potpuno liSena materije. Aristotel ovo direktno tvrdi kad kaZe da su ,apsolutne jednosti sva bica koja nemaju materije" i da ,ono sto uopste nema materije, to je sve kao takvo i u pravom smislu jedno" 14 • Izlazi, dakle, da su ,ovaj konj" i ,ovaj covek" supstancije iskljucivo po svojoj nematerijalnoj formi. Ova tvrdnja se, doduse, slaZe s Aristotelovim shvatanjem materije kao amorfnog entiteta ciste mogucnosti bica. Ali ovo u isti mah ispoljava svu metafizicnost i idealizam Aristotelovog shvatanja kategorije prve supstancije. Tu kategoriju Aristotel je nesumnjivo shvatio po modelu elejske apstraktne identicnosti. 2) Na drugu osnovnu teskocu u shvatanju supstancije naisao je sam Aristotel kada je raspravljao o pitanju: da li je sta suprotno supstancijama i da li supstancije primaju suprotnost? Aristatel qokazuj~_
XIV
tvrdi: ,To je, naime, svojstveno supstanciji sto ona, iako ostaje identicna i po broju jedna, prima kontrame suprotnosti na osnovu njene sopstvene promene.« 16 Aristotel navodi konkretan primer promene prve supstancije, na primer: ,ovaj covek sedi" - ,ovaj covek stoji''. Ali prava promena nesumnjivo protivreci jednosti, odnosno prostoj identicnosti bica: ono sto je i ako je prosto jedno, to, ako se promeni, ne moze ostati to isto jedno, u smislu apsolutne jednosti, kako je Aristotel shvatio kategoriju supstancije. Do pojma kompleksnog i razvojnog, dijalektickog identiteta Aristotel nije dosao, kao, uostalom, ni vecina logicara danas. Aristotelovo shvatanje supstancije predstavlja osnovnu ontolosku tacku njegove logike, tacku koja je opravdano kritikovana i koja je stvamo prevazidena u savremenom naucnom saznanju stvamih predmeta i pojava koje se sve pokazuju kao, vise ili manje, kompleksne i razvojne. Ali ako je Aristotelovo shvatanje identicnosti i prvih supstancija elementamo logicko i metafizicko, njegovo raspravljanje znacenja kategorijalnih pojmova je u mnogo cemu dijalekticko. Aristotel, naime, svuda u odredbi kategorija raspravlja problem suprotnosti, a narocito u 10. glavi spisa 0 kategorijama, u kojoj izlaZe svoje ucenje o cetvorostrukosti relacije suprotnosti: 1) suprotnost relativnih pojmova, na primer: ,dvostruko i polovina", ,gospodar i rob", ,manje- vece" itd.; 2) suprotnost posedovanja i lisenosti, na primer: ,vid i slepilo"; 3) kontrerna suprotnost, npr. zlo prema dobru; 4) kontradiktorna suprotnost, afirmacije i negacije, na primer: ,on sedi"- ,on ne sedi". I Aristotelovo ucenje o kretanju saddi izvesna dijalekticka shvatanja, sto se vidi vee i iz njegova razlikovanja ~est vrsta kretanja, koje on shvata ne samo kao prelaz mogucnosti u stvamost nego i kao bilo koje prelazenje jednog u drugo i kao aktivnost. Ali njegovo shvatanje kretanja saddi i metafizicke momente: tako je on u shvatanju naucnog saznanja uglavnom insistirao na dokazivanju apsolutnih vecitih zakljucaka, odnosno dokaza. 1s Organon, I, 5, str. 14.
XV
2. Teorija znacenja, shvatanje istine i modaliteta
Elemente Aristotelove teorije znacenja nalazimo i u spisu 0 kategorijama, kao i u drugim spisima gde se odreduju znacenja kategorijalnih i drugih termina. Medutim, razvijenu teoriju znacenja nalazimo u spisu 0 tumacenju, u kome Aristotel odreduje znacenja reei, prostih i slozenih imenica, glagola, kao i prostih, slozenih, kontrarnih i kontradiktornih reeenica, stvarnog i prividnog jedinstva recenica i samog govora. Aristotelova teorija znacenja je realisticka, jer se po njemu - termini, reci, jezicki izrazi i reeenice, ukljucujuci i afirmaciju i negaciju, kao i iskaze 0 buducnosti, odnose na realne stvari iii na mogucnost realnih stvari. Tvrdenje je iskaz kojim se nesto neeem pridaje, a odricanje iskaz kojim se nesto necem odrice. Tvrdenje i odricanje se u prvom redu odnose na stvari, tj. na stvarno postojece i nepostojece, ali ,moguce je odricati sve sto je neko govorio i tvrditi sve sto je neko odricao" 17 • Same, nepovezane reci, odnosno sami pojmovi, nisu niti istinite niti Iaine iako mogu imati neko znacenje; na primer: ,jarac-jelen" znaci nesto, ali to nije ni istinito ni Iaino. Tek je sud: ,ne postoji jarac-jelen" istinit, dok je odgovarajuci afirmativan sud ovde lafan. Aristotel definise stav, odnosno sud kao ,govor kojim se potvrduje iii odrice nesto o necem" 18 • Stav se sastoji od imena (ovof.La) i glagola (gijf.La), tj. od subjekta kao pojma stvari o kojoj se govori (S) i od predikata (P), tj. pojma koji se pridaje iii odrice subjektu, kako je ove oznacio Boecijus. U osnovi ovakve, predikativne, strukture stava, odnosno suda, po shemi ,S je P", krije se metafizicko shvatanje bica kao supstancija koje imaju odredene akcidencije. Po Aristotelu, sud je shvatanje te ontoloske strukture. Razlika izmedu suda (&n:oO't(l(1LS) u tome je sto je s-gd stav koji je nuzno 17
¥1l'. ': ·
istinit ill lazan, sto kod stava, kao i kod naredbe iii molbe, ne mora biti slucaj. Istinito tvrttenje je ono kojim se tvrdi da jednoj stvari .pripi:ulii onQ #oiai pripada". .. ---Laina-i~ _Q!\O tvr(/enje kojim se tvrdi da stvari »pri~!!!!!!z__g!l:.o.lto nioLne pripada"., Istini19_j~ __ Q_r,.Q_ odrk_ -~_pojeJ.l0 1 . a u zablu~:h je onaj cije m.nenje je s_yprot@_~!.Y..8:.t:n..9~ . stanju stvari" 22• Zanimljivo je Aristotelovo resenje pitanja o postojariju nebiea" iii~niceg", pitanja kojim su se bavili i savremeni ~carl Od aJnonga do Rasela. Aristotelovo resen"e ovo pitanja glasi: ,Ali nije istina za ne 1 e reel a postoji zato ito ie objekt nii'SijeUTa;·-~·9-:-~ifr.ituH se. ~il~~~- riiisljenje da ono postoji ..nego..Jia...ne....po_stoji".13• Aristotel, kao sto se vidi, jedino egzistenciju objektivnog bica smatra za postojanje, dok se ,biti objekt misljenja" ne mora poklapati s objektivnim postojanjem. Resavajuci problematiku nuznosti i slucajnosti Aristotel je zapao u mnoge teskoce upravo zato sto je tu pro-
jor:ne
•• Organon, t0 Met., IV, 11 Organon, 2! Met., IX, u Organon,
Organon, II, 6, str. 57.
ts Organon, II, 6, str. 57.
XVI
2
II, 6, str. 57. 1011 b 26. I, 5, str. 14. 10, 1051 b. II, 11, str. 70.
XVII
blematiku nastojao da resi sa stanovista svoje dvovrednosne logike zasnovane na ontologiji kontra~i~cije postojanja i nepostojanja. Ovo se mora konstatovatl 1 o?da ~ko se ne bismo sloziii s tezom J. Luka§evi~a - da J~ ~nstotelov~ modalna logika gotovo nemoguca zbog nJemh man.a.Jprotivreenosti. ' -=--Posebnu pafnju zasluzuje Aristotelovo raspravljanje problema protivrecnih iskaza o .budu~nosti, kon~ret~~ iskaza: sutra ce biti pomorska b1tka" 1 "sutra nece b1tl pomorska bitka'> Ovaj prob.l~m ~a.o i ~.~s~otelovo ~~se~j~ opsirno i temelJno su anallZlrah 1 knt1ck1 procenJ1~~h .! takvi znacajni savremeni logicari kao sto su J. LukasJeV1C i A. N. Prajor. Kakvo je, dakle, Aristotelovo resenje o kome se toliko diskutuje? Svojom bivalentnom logikom, koja zna samo za apsolutno postojanje i apsolutno nepostojanje, . Aristotel ~bio prinude_n da proo;;w ~rmaciju yo~tojanjii::"~~ 'za nuznu. kao 1 prostu negaclJu. ne~!~L~I;\!..9__!1;_10 }. ~~dl . k~ kaze: , J er ako je svaka afumaciJa 1h negacua Ist1111ta iii lafna, onda_istotatw, njjinim ~aka stvar poStOjLili .lle postoji. " 24 Ovaj princip vazi, po Aristoteiovom misljenju, za svaku afirmaciju i za svaku negaciju, pa on, prema tome, mora vaZiti i za iskaze o buducnosti, sto znaci: jedan od kontradiktornih iskaza o buducem doga<1aju takode bi morao nurno biti istinit. Medutim, Aristotel odbacuje ovakvu apsolutizaciju nuznosti, jer stvarno danas nije nu7no dace sutra biti pomorska bitka. Nasuprot ovakvoj nuznosti Aristotel istice realnost postojanja slucajnosti kao slobode opredeljivanja u sadasnjosti o buducnosti. "Kad bi sve bilo apsolutno nuzno", primecuje Aristotel, "onda bi bilo bespredmetno svako nase razmisljanje da li da ucinimo iii ne ucinimo neki postupak". SmatrajuCi buduce dogadaje za potencijalnu realnost, Aristotel resava problem istinitosti kontradiktornih iskaza 0 buducnosti na taj nacin sto tvrdi da danas nije nuzno istinit iskaz: "sutra ce biti pomorska bitka" niti njemu 24
XVIII
tontradiktoran iskaz: "sutra nece biti pomorska bitka"' nego je .,nuzno da ona sutra bude ili ne bude" 25 • Ovo resenje je utoliko tacno, sa stanovista dvovalentne Iogike, ukoliko se slafe sa osnovnim principom istinitosti dvovalentne logike da . .s-.Q.mo jedno moze biti istina. Medutim, ovakvom resenju se mora prigovonh sledere:-1)-Aristotel uopste ne resava niti postavlja realisticki problem vrednosti iskaza o buducnosti, s obzirom na stvarne uslove mogucnosti buduceg dogadaja; kruto se ddeci dvovr~d nosne sheme on nastoji da resi pitanje proste istine iskaza o buducnosti; 2) svojim tvrdenjem da je danas istina "da biti iii da nece biti buduci dogadaj", Aristotel uopste ne re8ava problem koji je sebi postavio, tj. problem istinitosti jednog iskaza o buducnosti. U cemu se sastoji pravo resenje - videcemo u daljem izlaganju. U Aristotelovom l!¢~.:!~}E~ali~e~_ ~asl~!!iq_pa.Znj.u i njegove teefije o suprotnostJ modalnib_.isk~l!:
ee
.
'·
"Moguce je" - "Nije moguce". (· "Slucajno je" - "Nije slucajno". "Istina je" - "Nije istina". Aristotel isto tako prvi sistematski izlaZe modalne iskaze u cetiri grope od cetiri modalna iskaza pocev od iskaza: 1) Moguce je da to postoji. 2) Slucajno je da to postoji. 3) Nije nemoguce da to postoji. 4) Nije nu7no da to postoji. J\!is!_otel smatra da iz rvo iskaza slede Q§.tala tri modalna iskaza, s re stav ja odredeni sistem _modalne lo~tke. U nemogucnosti da ovde kriticki ocenjujemo Aristotelovu modalnu logiku, istaknimo samo to da ova logika zaista sadrzi mnoge teskoce, od kojih su osnovne neodre<1enost realnih i opstih modaliteta nu7nosti i slucajnosti i formalisticko tretiranje navedenih suprotnih modalnih iskaza. Najzad, treba istaci cinjenicu da Aristotelova mcidalna logika i njeni principi jos uvek nisu ni dovoljno ni sistematski prouceni.
Organon, II, 9, str. 61.
25
2•
Organon, II, 9, str. 63.
XIX
3. Aristotelovo otkrice silogizma i njegov logicki sistem Sam Aristotel smatra svoje ucenje o silogizmu za naucno otkrice, i ono zaista predstavlja veliko logicko otkrice. Odmah treba istaci i to da je Aristotel ne samo otkrio logicku formu silogizma nego i da je, otkrivsi osnovne principe, figure i moduse silogistickog zakljucivanja, sistematski obradio problematiku silogizma i u osnovi izgradwsistem elementarne deduktivne silogisticke logike. Moze izgledati cudnovato da je tek Jan Lukasjevic, nasuprot mnogim komentatorima koji nisu razlikovali Aristotelovu logiku od tradicionalne klasicne elementarne logike, pokazao koji je pravi Aristotelov silogizam i koji je sistem te logike. U ,.4..glavi Aristotelove Prve analitike, u kojoj se izlaze ucenje o silogizmu, zaista nailazuno orginalni Aristotelov silogizam oblika: ,Ako se A iskazuje o svakom B i B se iskazuje o svakom C, onda se A iskazuje o svakom C. " 26 Sustina Aristotelova otkrica sastoji se u otkricu_silo-: gi§ticke forme za~lj~iviii]a u korn~ se iz dva data stava, takozvanih premis.a u kojima je odreden medusobni odnos izmeau tri pojma, izvodi treci stav - ;.a.kJil!c.fl_Tf. Logicku sustinu samog silogizma cini nalafenje veze izmedu dva takozvana krajnja termina - u navedenoj formi to su termini A i C - posredstvom datosti veze izmedu nizeg termina A i termina B i izmedu termina B i viseg termina C. Termin posredstvom koga se ostvaruje ova veza i izvodi zakljucalC jeste termin B. To je srednji termin. Aristotelovo otkrice strukture silogizma u osnovi se sastoji u otkricu logicke funkcije srednjeg termina u toj strukturi. Sam Aristotel definise ulogu srednjeg termina, te logicke alke, silogizma stavom: ,Srednjim nazivom koji se sam sadrzi u jednom, dok se u isto vreme u njemu sadrzi jedan drugi, te je on po polozaju srednji. «!7 Posebno
treba istaci da .srednji termin - po Aristotelovoj ontoloskoj osnovi logike - odgovara realnom uzJgku ili ra~logu, tj. on je zamisao tog uzroka l1i razloga. . ~totel tvrdi da ,savdeni silogizam" postoji ondan· kada se tri termina silogizma medu sobom tako odnose da se donji termin sadrzi u srednjem kao celini, dok se srednj' termin sadrfi u gornjem terminu kao celini. 28 Ovakav je samo prvi modus prve silogisticke figure, od sholastika oznacen imenom Barbara. Pored njega Aristotel smatra i drugi modus prve figure, tj. modus Celarent, savrsenim. Osnovni opsti princip silogistickog zakljucivanja nalazimo u spisu 0 kategorijama. Njegova formulacija glasi: Ako se nesto zz.:..: .... --.- kao -... -.predikat izrice o subjektu, onda se sve onostose·kazlije 0 predikatu kazu]e i 0 SUb]ektu. " 29 Aristotel na:vocit-i··\lruge formulacije ·osnovnog prindpa, ili aksiome silogizma, koje su adekvatnije subsumpcionoj teoriji suda, ali za nas ovde to nije bitno. Isto tako, nema svrhe izlagati posebne teorije Aristotelovog ucenja o silogizmu: otkrice tri silogisticke figure, prema polozaju srednjeg termina u premisama, zatim otkrice modusa ovih figura, kao i modusa cetvrte figure koju Aristotel nije uzimao u obzir. Bitnije su druge odlike Aristotelovog ucenja o silogistiCkom deduktivnom zakljucivanju. Te odlike su ove: J 1) Aristotel, prema vrsti premisa, razlikuje: kategoric~, asertoricni i moguci silogizam. II 2) Aristotel svuda upotrebljava cetiri osnovne poznate vrste stavova: A - univerzalno afirmativni, E - univerzalno negativni, I - partikularno afirmativni i 0 - partikularno negativni stav ili sud. S obzirom na ovo, Luka8jevic s pravom moze reci da je ,Aristotelova logika ,teorija odnosa A, E, I i 0 u sferi opstih termina" 30 • 3) U potpunom skladu sa svojim shvatanjem supstancije, kao nepredikabilnog, individualnog, jednog bica, Aristotel nacelno ne uzima u obzir individualne termine u svojoj silogistici. Drugi razlog sto on ne uzima u obzir •>
28
XX
20
AYKaceBWI, H. H. M., cTp. 36.
27
Organon, III, Anal., 4, str. 91.
29 30
--·---···-----·--·----·-----
··-
.••
•.
--·
··o~·
Organon, III Anal., 4, str. 90. Organon, I, 3, str. 7. AYKaceBWI, Joe. cit. p. 50.
XXI ,...,.
individualne termine, sem u primerima pogresnih silogizama, krije se u tome sto je osnovni logicko-metodoloski cilj Aristotelov - osiguranje naucnog, sto kod njega znaci potpuno izvesnog i neoborivog saznanja, kakvo maze biti jedino opste i nuzno saznanje. 4) Cinjenicu da Aristotel, mesto konkretnih termina, u silogizmu upotrebljava simbole slova, na primer: A, B i C iii P, SiR, Lukasjevic smatra za izvanredno znacajno Aristotelovo otkrice, koje dosadasnji komentatori nisu primetili samo stoga sto su bili losi matematicari, jer matematicari znaju da je uvodenje promenljivih (varijabila) za matematiku znacilo novu epohu u njenom razvitkuY 5) Karakteristicno je da je Aristotel - iako je njegova logika, kao sto smo videli, logika termina, odnosno pojmova - ipak znao i za neke zakone logike stavova, na primer za ~akofJ kontr.SJ.;ozici: koji Arist'?tel izraZava sta.vom: ,~M ~ ~e:dve t_ko odilose ]edna pr!IDJ.a_drugojda, ako j~__Le~J?~,_gnda je nuino.-Ldruga_,__Q_Ilda___ ako ne.ma dnJge, n~~ ~ p.ry~'. 32 Mada ontoloski shvacen avo je zakon kontrapozicije logike stavova koji se izrazava formulama: p => q q => ""'p iii Cpq CNqNp. Aka se na kraju ovog veoma saZetog izlaganja osnova Aristotelove silogistike zapitamo koji aksiomski sistem se krije u osnovi Aristotelove silogistike, onda moramo reci sledece: 1) Aristotelova logika jeste elementarna dvovalentna logika proste identicnosti, neprotivrecnosti i iskljucenja treceg. To je logika u kojoj postoje samo dve proste saznajne vrednosti: ,istinito" i ,lazno". \J2) Jan Lukasjevic je rekonstruisao aksiomski sistem cele Aristotelove logike i silogistike. Aksiomski sistem Aristotelove logike bio bi ovaj:
=""'
=
I. Definicije: 1. Eab = Nlab, tj. stav ,Nijedno a nije b" ekvivalentan je stavu ,Pogrdno je da poneko a jeste b". " AyKaceBWI, Joe. cit. p. 42. 32 Ayi
2. Oab = NAab, tj. ,Poneko a nije b" ekvivalentno · . je ,Pogresno je da sve a je~te b".* ~vo. su jedini ?d .r:arov~ poznatih odnosa sudova A 1 0, kao 1 E 1 I po protlvrecnostl.
II. Aksiome: 1. Aaa, tj. ,a je prisutno svakom a", ,Aksiom potpune identicnosti". 2. Iaa, ,a je prisutno ponekom a", ,,Aksiom delimicne identicnosti". 3. CKAbcAabAac, tj. ,Ako je b prisutno svakom cia prisutno svakom b, onda je a prisutno svakom c". Ovako je sam Aristotel formulisao prvi modus prve figure, doduse upotrebljavajuci kao varijabile termine A, B i C. 4. CKA bclbalac, sto znaci ,Ako je b prisutno svakom c i b prisutno ponekom a, onda je i poneko a prisutno ponekom c". Ova je drugi modus trece silogisticke figure Datisi. Gornjim definicijama i aksiomama Lukasjevic dodaje jos dve aksiome odbacivanja, dva pravila (a) zamene i (b) odvajanja moguCih silogistickih oblika, kao i dva pravila (c) pravilo odvajanja i (d) pravilo odbacivanja zamenom nemoguCih silogistickih oblika. 33 Mada ova aksiomatizacija zadovoljava Aristotelovu silogistiku, tj. njeni stavovi su dedukcijom izvodljivi iz gornjih definicija, pravila i aksioma, ipak treba reci da se i ovaj aksiomski sistem maze kritikovati, kako s obzirom na definicije taka i, narocito, u pogledu aksioma identiteta, sto ovde ne maze biti predmet istraZivanja. 4. Ucenja o naucnoj metodi misljenja, o naucnom i o ne.::: naucnim dokazivanjima Svoje ucenje o naucnom dokazivanju Aristotel izlaZe u Drugoj analitici, koja predstavlja vrhunac njegove logike, jer u njoj treba da je ostvaren osnovni cilj svih njegovih
* A, E, I i 0 su osnovni funktori Aristotelove logike, dok su a, b i c promenljive termina. 33 AyKaCeBRq, Joe. cit. p. 90, 148 i 154. XXIII
logickih istrazivanja, a to je: otkrice naucne metode saznanja, tj. neospomog, ne samo sigurnog nego i neoborivog saznanja. Nauku, naucno saznanje i naucnu teoriju Aristotel identifikuje upravo po jedinstvenosti metode naucnog saznanja. Ovakvo, naucno, saznanje Aristotel suprotstavlja prividnom i lafnom sofistickom ili uopste pogresnom saznanju. ~snovne odlike naucnog saznanja su: apsolutnost, nuznost 1 opstost. Pravo naucno saznanje je, smatra Aristotel, jedino apsolutno, tj. nuino i opste saznanje, odnosno saznanje na osnovu apsolutno istinitih premisa, odnosno na osnovu pravih uzroka stvari. Aristotel naucno saznanje definise na sledeCi nacin: ,Mislimo da nesto znamo na apsolutan nacin, a ne sofisticki, akcidencijelan nacin, kad mislimo da poznajemo uzrok kao takav, kojim stvar, predmet postaje i kada znamo da je ovaj uzrok - uzrok stvari, i da ne moze biti drukcije. "34 Svako saznanje mora se zasnivati na nekom prethodnom saznanju. Naucno saznanje se, medutim, odlikuje time sto je na naucan nacin izvedeno iz istinitih uzroka. Koji je to naucan nacin, naucni metod? Po Aristotelovom dubokom uverenju, to je metod silogisticke dedukcije. ,Znati" - to je, po Aristotelu, isto sto i ,znati pomocu : dokaza", sto je opet identicno sa ,znati pomocu naucnog .· silogizma". U tom smislu Aristotel, preliminamo, definise naucno saznanje na ovaj nacin: ,Zasad kazemo da mi znamo pomocu dokaza. Pod dokazom podrazumevam naucni silogizam. A naucnim nazivam silogizam ako mi pomocu njega ako ga imamo - znamo." 35 Silogizmom postiZemo naucno saznanje, tj. silogizam je naucan ako su njegove premise istinite i ako je silogizam pravilno izveden, tako da je i njegov zakljucak istinit sud. 34
35
XXIV
Organon, II Anal., 2, str. 261. Ibidem.
Ali ako se naucno saznanje svede na silogisticko zakljuCivanje, odnosno na dedukciju, onda se nuzno postavljaju ova dva osnovna metodoloska problema: 1) Moze li se uvek i u resavanju svih problema naci odgovarajuci silogizam, narocito moze li se uvek i sigumo, kada god nam je 10 potrebno, naCi srednji termin odnosno pojam izmedu druga dva pojma s kojima bi on cinio silogisticku strukturu? 2) Moze li se u trafenju premisa, odnosno uzro~a, iCi in infinitum i1i nuzno postoje neke osnovne premise nauroog saznanja? Prvi problem Aristotel svodi na problem jednosti mnostva ili na pitanje postojanja opstih odredaba stvari jer, ,.kad ne bi postojalo nista opste, ne bi bilo nista srednje, a, prema tome, ne bi postojalo nikakvo dokazivanje" 38 • Dakle, da bi moglo postojati naucno saznanje, mora biti moguce silogisticko zakljucivanje, a uslov ovoga jeste postojanje jednosti i1i identicnosti mnootva stvari. Zato je osnovni opsti princip, upravo jedan od aksioma naucnog saznanja, Aristotelov postulat da ,mora postojati jedno i identieno u mnogom"31 • Ovaj princip jeste aksioma, jer aksiome su opsti principi i prve naucne istine. Isto tako, aksiom silogistickog naucnog metoda predstavlja stav neprotivrecnosti, koji sam Aristotel smatra za vrhovnu aksiomu naucnog saznanja i koji on shvata i formulise na razne nacine od kojih navodimo jednu ontolosko-gnoseolosku koncepciju i formulaciju: Jskljuceno je da ikoji covek smatra da jedno isto jeste aida nije" 38 • Ista takva aksioma u Aristotelovoj logici je i stav iskljucenja treceg, koji Aristotel istice u raznim svojim spisima, a narocito u Metafizid, i to u raznim formulacijama od kojih jedna glasi: .Onaj ko o necem ndto iskazuje mora reci da to jeste ili da nije, a otuda da je nesto istinito ili da je lazno. " 39 Smisao sva tri osnovna elementamo logicka zakona misljenja jeste: 3e Organon, ll Anal., 11, str. 281. 37 Ibidem. sa Met., G, 3, 1005 b 24. a• Met., G, 1011 b 27.
XXV
sve je u stvarnosti, kao i u istinitom misljenju, samo jedno, dok je u mogucnosti jedno ili nejedno, a trece je iskljuceno. . ~r.ema tome, mo~aj? pos~ojati i stvarno postoje prvi p~nc~p~ ka? ~SI_lOVne 1Stme SVlh nauka, kao sto postoje i pn_nc1~~ pojedmih nauka odnosno teorija, dok su u zabludi om kOJ1 ,s~traju da takvi pri1_1cipi ne postoje i da je otud net;noguca 1 ~a~a n.auk~: A!1, s druge strane, dokazuje Anstotel, grese 1 om kOJ1 nnsle da se svi naucni stavovi moraju i mogu dokazati, jer bi ovo takode znacilo negaciju nauke, posto se dokazivanje ne moze produziti u beskonacnost. Ali, ako. se istinitost aksioma i naucnih principa ne moze dokazati, onda se postavlja pitanje: otkud znamo za njihovu istinitost i na cemu se ona zasniva? . Aristotelo~o resenje ovog pitanja, tj. problema porekla aks10ma, SaStOJ1 Se U tvrdenju da SU naucni principi prve i '!eP<;JSY~dne premise, j~r- kate Aristotel- ,prvu premisu 1 pr!flc1p ~matram.za Jedno isto". Principi niti se mogu dokaz1.~a~1, Jer ~u ?lll ,neposredne istine<<, tj. ,stavovi koji ne dob1t~lu sv_oJ~ ~esnost od d~gih stavova nego sami. od sebe . PnnC1Ql su neposredm stavovi ne o nekim akci?encya_lnim, 1_1ebi~im! slucajnim, nego ~ sustinskim, opstim 1 nu~nzm atnbutima Jedne vrste stvari iii svih stvari. SaznanJ~ na osnovu ova~vih principa i pomocu silogizma su, po Anstotelu, saznanJa samog bica i to su jedina naucna saznanja {emo•~~-tTJ). . Medutim, pored naucnog saznanja i naucnog silog~ma, R_O~toje, I?o Aristotelu, jos i dijalekticko misljenje i d1Jalekticki silogtzam, kao i eristicki i sofisticki silogizam. Dijalekticko misljenje se, smatra Aristotel ne tice same prirode stvari, niti polazi od istinitih principa ~iti se izvodi, odnosno .~ok~je pomocu i.stinitih, tj. naucnih silogizama. O~last ~~a_le~tic~e m~tode J.e .oblast verovatnog misljenja. D1Jalekticki silogtzam Je onaJ sllogizam koji polazi od verovatnih premisa i kojim se moze doci jedino do verovatnih zakljucaka. Ucenje o dijalektickom dokazivanju Aristotel v
40
XXVI
Organon, Topika, I, 1, str. 371.
izlate veoma opsirno u petom delu Organona, u Topikama. Sarna dijalektika je, istice Aristotel, korisna trostruko: prvo, za v~zbanje miSljenja; dt:ugo, za razmen:ut>b.~atanJa; fltece, zafilozofske nauk~. Ovo poslednje Aristotel smatra za ;;svostVeiiu i najvlastitiju dutnost dijalektike" ,41 jer nam 1Jale ti a moze o m p · · ih, posebnih teorija, ukoliko su one samo verovatne. Ipak dijalektickom misljenju, kao i induktivnom saznanju, kao saznanju opsteg na osnovu pojedinacnog, Aristotel pridaje manju vrednost, jer ove metode daju, samo vise iii manje, verovatna saznanja, koja po Aristotelovom kriterijumu nisu naucna. Pod eristickim silogizmom Aristotel podrazumeva diskusione silogizme. Ovi silogizmi samo izgledaju verovatni, ali to u stvari nisu . Najzad, po Aristotelu, postoje i paralogizmi i sofizmi. Sofizmi su prividni, latni silogisticki dokazi. Aristotel je narocito obradio problematiku laznih dokaza na osnovu dvosmislenosti termina, dakle, problematiku - kako bismo danas rekli - semantickih paradoksija. To i jeste predmet raspravljanja poslednjeg dela Organona, tj. spisa 0 sofistickim opovrgavanjima, ciji saddaj ovde ne mozemo izlagati, mada danas i ovaj spis Aristotelov ponovo zaslufuje patnju u vezi s problemom logickih i jezickih paradoksija uopste. 5. 0 nekim sporovima u tumacenju Aristotelove logike i pojedinih njegovih teorija Aristotelov Organon, kao i ostali spisi, od svog postanka pa do dana danasnjeg tumacen je na razne nacine ada se nije moglo doCi do jedinstvenih gledista, bar u pogledu nekih osnovnih ucenja. Razlozi tome su dvojaki: kako jezicko-semanticki tako i logicki, naime, nmogobrojni su ne samo problemi autenticnih termina i izraza Aristotelovih nego i pitanja osnovanosti njegovih logickih shvatanja. Od osnovnih protivreenih iii bar suprotnih tumacenja Aristotelovog Organona u celini vee smo ukazali na sukob 4t
Organon, Top., I, 2, str. 373.
XXVII
izmedu Kanta, s jedne strane, i A. Trendelenburga, Fr. Ibervega i H. Majera, s druge strane. Zanimljivo je, medutim, da je ovaj relativno stari spor, koji se ranije smatrao resenim na stetu Kantove formalisticke interpretacije Aristotela, danas ponovo oziveo, jer neki od najvecih savremenih logicara i znalaca Aristotela ponovo formalisticki tumace neka njegova ucenja. Tako duboki poznavalac Aristotelove silogistike i tvorac prvog sistema trovalentne Iogike, J. Luka8jevic, ne samo sto <>Stro kritikuje nerazumevanje i pogresna shvatanja H. Majera, koji je takode posebno proucavao Aristotelovu silogistiku, nego ponovo formalisticki tumaci Aristotelov silogizam. Lukasjevic smatra da je i sopstveno Aristotelovo shvatanje srednjeg termina ,ocigledno pogresno"' narocito s obzirom na ontoIosku osnovu toga shvatanja. Nasuprot ovome Lukasjevic dokazuje da je, na primer, sledeci silogizam ,Ako su sve vrane ptice, a sva ziva bica vrane, onda su sva Ziva bica vrane" - ,istinit silogizam".42 Ovo posebno stoga sto se, smatra Lukasjevic, ne moze odrediti da li je srednji pojam , vrane" iii ,Ziva bica", jer se ne zna koji je opstiji a koji je po obimu uzi pojam, sa cim se ne mozemo sloZiti. Drugi osnovni sukob u tumacenju Aristotelove logike jeste onaj izmedu H. Majera i E. Rolfsa. H. Majer je u svom obimnom proucavanju Aristotelove silogistike, izmedu ostalog, zastupao i ove tri glavne kriticke teze: 1) Aristotelovo shvatanje silogizma kao metode zasnivanja nauke i metode naucnog istrazivanja predstavlja, ni manje ni vise, do ,nerazumevanje i apsurdnost" .43 2) U analizi naucnog saznanja Aristotel ,nije isao dovoljno duboko" niti je dosao do prave njegove osnove, a to je - princip razloga. 3) Aristotel je prevideo cinjenicu subjektivne strane pojma istine i u AyKaceBH'l,
loc. cit. p. 69
43 H. Maier, Die Sylogistik des Aristoteles, Berlin 1926, Band II, S. 381.
XXVIII
same istinitosti, naune, to da svaki ak~ sm1enja prati momenat ili evidentnosti njegove vrednostt. E . Rolfes, poznati prevodilac i komentator Aristotela, nastoji da potpuno pobije i odbaci kao pogresn~ iii neosnovane navedene Majerove kritic~e teze." M~du~m, mad~ ~e Majeru mora prigovoriti da ~nstotelova ~cenJ.~ pr~ce~JUJe sa stanovista sopstvene emoctonalne teonJe mtslJenJa, tpak njegovi prigovori sad~e ~eki ~~o ~Stif!e, naime, utolik~ sto silogisticka metoda mstmu mJe Jedina metoda naucnog saznanja, zatim utoliko sto Aristotel zaista nije formuli.sao Iogicki zakon razloga i, najzad, sto je Aristotelov poJan1 istine u osnovi objektivisticki i ontologisticki, bez obzir~ na izvesna osvetljavanja i subjektivne njegove strane, ab svakako znatno manje. Treci veliki spor u tumacenju Aristotelove logike jeste onaj koji nalazimo u kritici ucenja J. Lukasjevica od strane P. S. Popova. Prof. Popov, n~e, pored veli~ pri~nanj.a Lukasjevicevom tumacenju Anstotela, I?ost~vlJa 1 mz pngovora Lukasjevicu, od kojih su osnovm ovt: 1) Lukasjevic neopravdano prigovara Aristotel~ da s~, po njegovom misljenju, stav moze izricati o drugoJ stvan. Ovo, dokazuje Popov, nije tacno, jer to Aristotel nije tvrdio. 2) Lukasjev~c tvrdi da je. Aris~otel ignorisa? individualne termine i stavove, te da Je Anstotelova logtka s~o logika varijabila termina, sto Popov smatra '?krupmt;n nerazumevanjem" Lukasjevicevim, nerazumevanJem koJe ga je odvelo formalistickom shvatanju silogizma. 3) Lukasjevic tvrdi d~ _A~sto~~l u sv~jim logi~~ spisima nijedan problem mtslJenJa mJe poveztvao s mtslJenjem kao psihickom funkcijom, sto Popov takode smatra neosnovanim tvrdenjem. 4) P. S. Popov dokazuje ?a j~ Lukasjevicevo ~ma~e nje Aristotelove modalne logtke lZ ?sn?v~ pog~esno, 1er Lukasjevic ,Aristotelovu modalnu stlogtstiku pnlagodava ---44 E. Rolfes, Einleitung zur Aristoteles Lehre vom Bewe_is, Zweite Analytik, Der Philosophischen Bibliothek Band 11, Letpzig 1922, S. XIII-XV.
XXIX
~o~~tvenom shva~anju modalnosti", usled cega kod LukasJevtca ,ne nalazm10 adekvatnu sliku Aristotelove logike verovatnoee" ,45 U. v~~ s poslednjim na':edenim prigovorom P. S. Popo'.: tsti~e da k?d samog, Ans.totela nalazimo tri pojma ; m~gucnosti: 1) POJam mogucnosti kao oslabljene nuznosti u . srms~u ,m~guceg u svakom slucaju"; 2) pojam prave moguc- , nostz ~ ~~slu ,onog s~o ~e najcesc: ~ogada" iii sto je ,samo . m?~ucev (u ?vom slu~aJU ,moguce Je da a jeste b" protiv- · rec~ nuznosti); 3) poJam neodreaene mogucnosti u tom ~mtslu da ~.u podjednako moguci kako da ,a jeste b" tako 1 da. ,a DIJ~. b'.'~ ~a OSJ.?-ovu. ove distinkcije Popov istice protiv LukasJevtcacttavmz pngovora od kojih su glavni ovi: · 1) _Lukasjevic pripisuje Aristotelu vulgarno sholasticko shv~tanJe, po k_?me vaii konsekvencija, odnosno implikactJa a) od nuznosti na postojanje, Ab oportere ad esse val~~ consequentia, tj. da vaZi Lukasjeviceva formula implik~CIJe CLpp~_sto znaci ,a~o je nuzno da je p, onda jeste p ; b) da vazt konsekvencJa Ab esse ad posse valet consequenti~! tj. da _Y.~i ko_nse~yencija od stvarnosti na mogucnost, th da vazt tmphkactJa CpMp, sto znaci: ako jeste p, onda je moguce da je p". " v • 2)_ Lu~asj~viceva formula QTpKNLpNLNp, tj': ,slucaJno Je p Jedmo onda ako nije nufno (NLp) i ako nije nemoguce (NLNp )", kao i formula QTEbaTEab nisu u ~kladu s A~stotel~vim shvatanjem mogucnosti48 k~o onog sto se pretezno desava (£vfiex6J.levov) i slucajnosti u smislu neodredene mogucnosti (~uJ.l~E~fJx.6;).47 ?,a ~i se. mo~la proceniti tacnost gornjih prigovora Lu~asjevtcu: btl_e bt P_?trebne detaljne analize svih tekstova koJI su u pttanJu, u sta se mi ovde ne mozemo upustati Medutim, i ovde mozemo rec_i da prvi, treci i cetvrti prigovo; Popova smatramo opravdantm, dok to nije slucaj i sa dru45 II. C. IIoTIOB, IIpeAroBop KH>H3H: AyKaceBuq ApucroTeAeBCKaSI cHAAorncTHKa MocKBa 1959 crp 11 48 A YKa.ceBH
XXX
gim prigovorom, iz prostog razloga sto je tacna Lukasjeviceva teza da je Aristotel tretirao silogizam kao logicki racun varijabila termina A, B, C, i R, S, P. Znacajnu analizu Aristotelovog shvatanja nufnosti izvrsio je H. fon Rajt, koji dokazuje da Aristotel razlikuje dve vrste nufnosti: 1) nuznost onoga sto jest.!!._jili kada jeste) i 2).Jl!Psto nuzno ili sam~n_!l_f._no._!~ajt dalje navodi da se Aristotelovo shvatanje nuznosti danas tumaci u ova dva smisla: prvo, kao stav ,nuzno je da, ako je p, onda je p", ill simbolicki izraieno: ---o*--- (P-+P); drugo, kao stav ,ako je p, onda je nuzno da je p", iii simbolicki: P-+"'0---p. Rajt smatra da prva od navedenih formula izraiava pojam modaliteta klasicne logike dok to druga formula ne cini. Sam Aristotel, po Rajtu, pravi razliku izmedu apsolutne i relativne modalnosti, tj. izmedu ,onog sto je apsolutno ill pros to nufno (rut!..&;) i nufnog na osnovu pretpostavki iii hipoteticki nuznog (£~ urcoiteoeoo;)48 • Navedene formule zaista precizno razlikuju apsolutnu i relativnu nuznost, ali je pitanje da li je tim formulama izraien pravi smisao Aristotelovih pojmova nufnosti. Implicite kod Aristotela doista nalazimo i ovakva shvatanja, ali pravilna odluka o ovom, kao i o nmogim drugim problemima adekvatnog tumacenja Aristotelovog ucenja i pojedinih njegovih misli moze biti rezultat novili, jos neostvarenih studija samog Aristotela i njegovih komentatora. Na kraju, moramo se osvrnuti ina diskusiju problema istinitosti Aristotelovih protivrecnih modalnih sudova o buducnosti, konkretno na iskaze: ,sutra ce biti pomorska bitka" i: ,sutra nece biti pomorska bitka". Ovo ne samo zbog aktuelnosti ove diskusije, u kojoj su ucestvovali znacajni savremeni logicari, kao Lukasjevic, A. N. Prajor, P. S. Popov i drugi, nego zato sto ovakvo iii onakvo tumacenje navedenog Aristotelovog ucenja baca svetlost i na sustinu Aristotelove logike uopste.
* "0" 48
je simbol "mogucnosti". H. von Wright, Logical Studies, London, 1957, p. 122.
XXXI
A. N. Prajor je dokazao da izmedu Luka8jevicevog i Aristotelovog shvatanja navedenih modalnih stavova postoji razlika, jer, ako navedena suprotnost predstavlja alt~maciju, tj. Apq, onda je vrednost ove altemacije po Anstotelu Apq=l, tj. sama altemacija je istinita, bez obzira na vrednosti elementarnih stavova p i q. Medutim po Lukasjevicu je p=q=Y:z. i Apq=lh, tj. vrednost sam~ alt~macije !?-eutralna iii neodredena. Ali sam Prajor uvida ?a Je. ~umnJlVO da se relacija koja je u pitanju uopste maze IZraz1ti formulom Apq." Dakle, pitanje pravilne interpretacije Aristotelova shvatanja vrednosti iskaza o buducnosti ostaje nereseno. Resavajuci isti problem J. Lukasjevic je dosao do ova dva glavna zakljucka: 1) Iskazi ,sutra ce biti pomorska bitka" i ,sutra nece biti pomorska bitka" - ,danas su oba istinita", jer to je, po Lukasjevicu, pravi smisao Aristotelova tvrdenja da u odnosu na protivrecne iskaze o buducnosti ,nije nufno da jedan ... bude istinit, a drugi Iafan". 2) ,Sutrasnja pomorska bitka predstavlja, dakle, slucajan dogadaj, a ako postoje takvi dogadaji, onda se detenninizam opovrgava" 50 - zakljucuje Lukasjevic. Nasuprot L"';lkasjevicu P. S. Popov dokazuje, pozivajuci se takode na Anstotelov tekst, da navedene Lukasjeviceve postavke ,direktno protivreee Aristotelu" J·er po samom . Iu, danas nije nufna istinitost jednog ' ' i Iafnost A nstote drugog o? ~~vedenih pr?tivree~ iskaza o sutra8njoj pom?rsk<;>J ~nc1. Popov tacno tvrd1 da je, po Aristotelu, ',,nuzno Jedmo to da ce ona (tj. bitka) biti ili ne biti". Medutim, sam Popov gresi kada, na istom mestu, datu suprotnost smatra za altemaciju,51 jer to nije altemacija, tj. logicka funkcija u kojoj je bar jedan clan istinit a mogu biti i oba clana istinita (Apq). Drugi navedeni Lukasjevicev zakljucak Popov karakterise kao relativizam i kao probabilizam zasnovan na 49 50
51
A. N. Prior, Formal Logic, Oxford, 1955, pp. 245 ff. AyKaceBHti, loc. cit. p. 285. P. S. Popov, loc. cit. p. 18.
XXXII
pogresnom shvatanju logike kao skupa uslovno prihvacenih aksioma, kao sto to Cine savremeni .logicki pozitivisti. Znacaj raspravljanja gomjih pitanja konkretno je u tome sto se kroz njih resava jedno osnovno pitanje tumacenja i ocenjivanja Aristotelove logike, naime, pitanje: da li je Aristotel i u svojim postavkama modalne logike ostao dosledno u okviru sistema svoje dvovalentne logike? Tacan odgovor na gomje pitanje predstavljao bi, bar u osnovi, i resenje svih pitanja koja smo izloZili ranije. Po Aristotelu, za iskaze o stvamosti vafe aksiomi ~l~me~tam~. dvovr~~nosne ~o~ke, tj~~cip proste identlcnosti, kOJl on mJe eksphc1te formulisa~ kao osnovni aksiom, zatim~ aksiom neprotivrecnosti i~aksiom iskljucenja treceg. 0 odnosu na aktuelno bice jedan od bilo koja dva protivrecna iskaza, na primer: ,sada se vodi pomorska bitka" i ,sada se ne vodi pomorska bitka", je nuzno istinit a drugi je nuzno lazan. Resavajuci problem istinitosti modalnih iskaza o buducnosti- na primer: ,sutra ce biti pomorska bitka" i: ,sutra neee biti pomorska bitka" - Aristotel se nasao pred pitanjem: vaze li aksiomi celokupnog naucnog saznanja i za iskaze o buducim dogaaajima? Kakav je Aristotelov odgovor na ovo bitno pitanje? Smatram da se tacna Aristotelovo misljenje maze izvesti iz ovih cinjenica, odnosno teza: 1) Aristotel izricno tvrdi da danas nije nufno da jedan od protivrecnih iskaza bude istinit a drugi da bude lazan. 2) Aristotel nije tvrdio da oba stava mogu biti istinita, niti to proizlazi iz prethodnog stava. Otud je oCigledna neosnovanost Lukasjeviceve teze da su danas oba stava istinita". " 3) Aristotel je tvrdio da je danas istinita jedino sama protivrecnost, tj. ,istina je da ce sutra biti ili nece biti pomorska bitka". 4) Iz prethodnog stava sledi, a to je i Aristotel mislio, da danas nije istinit, a ni lazan, nijedan od suprotnih stavova o buducnosti. Prema tome: a) saznajna vrednost svakog od 3
XXXIII
pojedinacnih stavova je neodret1ena; b) kako je njihova vrednost neodredena, to ne postoji aktuelna protivrecnost izmedu njihove istinitosti i njihove la.Znosti; c) jedino sto je danas odreaeno jeste sama potencijalna protivrecna suprotnost izmedu tih stavova. Sta je, dakle, istina? 1) Da li je Aristotel, i u kom smislu ovde prevazisao okvir elementame dvovalentne logike? 2) Da li je on ovde stao na stanoviste indeterminizma, kao sto to tvrdi Luka8jevic? Kao sto smo vee ranije delimice pokazali, Aristotel tvrdeei: a) da je sada moguce samo jedno, naime, "da ce biti i1i da nece biti pomorska bitka"; b) dace sutra isto tako stvamo biti samo jedno, naime, da ce samo biti, i1i drugo jedno, tj. da samo nece biti pomorska bitka; c) da ni danas ni sutra, ni aktuelno ni potencijalno nije moguce u isti mah i jedno i nejedno - nije nigde i nicim prevazisao okvire dvovalentne logike, sto mu Lukasjevic pogresno pripisuje (tvrdeCi da su danas oba, kontradiktoma stava o buducnosti istinita, tj. da je danas istinita makar samo potencijalna kontradikcija). To Aristotel niti je tvrdio niti je mislio. Medutim, koliko je istina da je Aristotel i u svojoj modalnoj logici ostao dosledan sistemu elementame logike proste identicne i neprotivrecne predmetne odredenosti, tacno je i to da on o gnoseoloskoj vrednosti pojedinacnog iskaza o buducnosti nije mogao niSta da ka.Ze: svaki takav stav - na primer stav ,sutra ce biti pomorska bitka" - za njega je neodreaen. Ovo shvatanje je u potpunom skladu sa njegovom logikom dvovalentne odredenosti. Ali ovde je Aristotel ipak stvamo dosao do granice svog logickog sistema, do pitanja stvamo neresljivog u okviru one logike koju je sam stvorio. To pitanje resio je tek J. Lukasjevic 1920. godine konstrukcijom prvog sistema trovalentne logike. Medutim, to sto je Aristotel dosao do pojedinacnih iskaza neodredene vrednosti ne znaci: a) da je on usvojio, pored valencija ,istinito" i ,la.Zno", jos i trecu vrednost ,neodredeno"; on to nije ucinio, jer bi to znacilo ni manje ni vise nego usvajanje sistema trovalentne logike; b) jos manje to znaci da je Aristotel bio indeterminist, kao sto to XXXIV
smatra Lukasjevic. Naprotiv, ostaje istina da je Aristotel dosledno zastupao elementamo logicki, tj. prosto identicni i neprotivrecni determinizam, kako u ontologiji tako i u logici. Aristotel nije uopste mogao doci do pravog resenja problema zbog toga sto je apsolutizovao elementamo logicki sistem proste identicne i neprotivrecne predmetne odredenosti i odgovarajuci princip dve vrednosti saznanja: proste istine i proste pogrdke. Prvo principijelno tacno resenje dao je tek J. Lukasjevic konstrukcijom sistema prve trovalentne logike u kojoj stav p, pored vrednosti istina (p=1) i pogreska (p=O) moze imati i trecu vrednost moguceg (p=lfz,). Slicna resenja nalazimo i u sistemima logike verovatnoce kojima su, kao i trovalentnom logikom, prevazidene ogranicenosti dvovalentne logike. Mora se, medutim, naglasiti da pravo, dijalekticko, resenje problema odnosa izmedu nuinosti i slucajnosti ne nalazimo ni kod Lukasjevica. Naprotiv, kao sto smo videli, Lukasjevic zastupa indeterminizam, sto je neosnovano. 6. Vrednost i znacaj Aristotelove logike Vrednost Aristotelovog Organona je jedinstvena, i to ne samo istorijska nego i savremena- kako opste gnoseoloska i metodoloska tako i logicko-teorijska. Aristotel je prvi ne samo prosto zasnovao nego i sistematski obradio osnovnu logicku problematiku, pocev od problema kategorija, preko teorije znacenja i ucenja 0 silogizmu, do dokazivanja i ucenja 0 pogreskama u misljenju. Sam Organon predstavlja jedinstveno naucno delo, u kome nalazimo kako celovitu teoriju silogizma i ucenje o deduktivnoj silogistickoj metodi saznanja tako i citavo bogatstvo originalnih dubokih i ostroumnih logickih analiza problema, kojima se - na ovaj i1i onaj nacin, u ovoj i1i onoj meri - bavi i savremena logika. Organon je bio i ostace neiscrpna riznica logickih ucenja i logicke problematike. Razume se, Aristotelova logika i njegove logicke teorije imaju i niz nedostataka, koje je danas, s razvijenijih 3•
XXXV
logickih stanovista, moguce lakse sagledati. Pre svega, cinjenica je da Aristotelova logika predstavlja sistem elementame dvovalentne logike koja se pokazala jednostranom i nedovoljnom kao teorija naucnog rnisljenja na njegovom savremenom stupnju razvoja. Aristotelova logika, dalje razvijena u savremenoj dvovalentnoj simbolickoj, narocito matematickoj logici, teorijski je prevazidena u sistemima trovalentnih i polivalentnih nearistotelovskih logika. Danas je, isto taka, ocigledno da je Aristotel bio u zabludi kada je svoju elementamu logiku smatrao jedino mogucom logikom, mada je istina da je to jos uvek osnovna logika ljudskog rnisljenja i delanja ukoliko ona odgovara elementamoj ljudskoj prakticnoj delatnosti. Isto taka, Aristotel je pogresno smatrao metodu apodiktickog silogizma za jedinu naucnu metodu, a saznanje pomocu ove metode za jedino naucno saznanje. U ovom Aristotelovom shvatanju ocigledna je jednostranost aristotelovske logike, u kojoj su induktivna metoda i induktivna logika zapos- : tavljeni i potcenjeni. ' Ontolosku osnovu aristotelovske logike cini metafizika prosto identicne i neprotivrecne odredenosti bica. Savremena nauka je dokazala da takva odredenost nije niti jedino zarnisljiva niti jedini vid odredenosti realnog sveta. Naprotiv, ovakva odredenost se sve vise pokazuje kao veoma uproscen, globalni aspekt u stvari veoma kompleksnih i promenljivih pojava realnog sveta. Aristotel kao da uopste nije uzimao u obzir prakticnu ljudsku delatnost kao neposrednu osnovu ljudskog rnisljenja i saznanja nego je verovao da ljudsko rnisljenje, odnosno razum neposredno saznaje samo bice, sto se u savremenoj gnoseologiji pokazalo kao svojevrsna racionalisticka iluzija, kao nekriticka vera u svemoc ljudskog razuma. U vezi sa prethodnim treba istaci da je Aristotel mada je, iz posebnih drustveno ideoloskih i gnoseoloskih razloga, odbacivao dijalektiku, u svojim ucenjima, narocito u ucenjima 0 suprotnostima, 0 prelasku mogucnosti u l~!ya~osti dr.- ipak razvio upravo-svojevi:snu difalelcfi1ru:Anstofefovo uverenje da o slucajnom i verovatnom ne XXXVI
maze biti nauke potice od njegove apsolutizacije apodiktickog saznanja pomocu apodikticke silogisticke metode. Medutim, savremena nauka, - kako rnikrofizika taka i drustvene nauke - uglavnom se zasnivaju na statistickoj metodi istra2:ivanja i na saznanju masovnih pojava. Saznajna vrednost metode statisticke indukcije je nesumnjiva, i danas ovu metodu i njene rezultate, bez obzira na to sto su samo vise iii manje verovatni, sto se sla2:e s Aristotelovim shvatanjem indukcije i onog sto se najcesce dogada, niko ne dovodi u sumnju niti je potcenjuje. Sa savremenog gnoseoloskog gledista moze se prigovoriti Aristotelu da je njegovo duboko uverenje o saznanju apsolutne istine o bicu pomocu deduktivne silogisticke metode u sistemu dvovalentne logike iluzomo, jer elefmentamo ·Iogicka zakonitost rnisljenja nije identicna s I.Q!>jektivnom odredenoscu same stvamosti. Po svojoj dvovalentnosti, po apsolutnosti odredaba istine i pogreske, kao i po identifikaciji naucnog saznanja sa nuznim i opstim silogisticko-deduktivnim saznanjem, Aristotelova logika predstavlja jaku, cak i ,prejaku" logiku. Savremeni sisterni nearistotelovskih logika su slabiji i elasticniji, ali u isti mah i bliZi ,logici stvamosti" koju je Aristotel video iskljucivo u svojoj jakoj elementamoj logici. Ali, bez obzira na sve nedostatke, kao i na to da su izgradeni iii su u procesu izgradnje novi, nearistotelovski, sisterni logike, aristotelovska logika ostaje osnovni logicki sistem ljudskog rnisljenja i saznanja, sistem koji nije izgubio niti ce izgubiti svoju fundamentalnu vrednost, isto onaka kao sto ni Euklidova geometrija i klasicna fizika nisu izgubile svoju naucnu i prakticnu vrednost otkricem novih, neeuklidovskih geometrija i kvantne i relativisticke fizike. Naucna vrednost i znacaj Aristotelovog Organona su neprolazni. Sto ovo osnovno delo svetske filozofske literature dobijamo na nasem jeziku, za to dugujemo zahvalnost retkom poznavaocu anticke rnisli i starogrckog jezika prof. dru Kseniji Atanasijevic. Dr Bogdan SESIC
POVODOM PREVODA ORGANONA NA NAS JEZIK Jos u starom veku Aristotel je smatran za tvorca logike - kao osnovne filozofske discipline. U stvari, Sokrat je vee magistralno i besprekomo rukovao logickim postupcima u svojim strasnim disputima sa ostrouDlllll,n sofistima. A, pre Sokrata, i eleatski filozofi, naroeito Parmenid i Zenon, razvijali su svoja dijalekticka tkanja na izrazito logicki nacin. Medutim neospomo je da je Aristotel prvi uoblicio i ispunio bezmalo svom sadrzinom, kao po.§ebnu i primordijalnu filozofsku disciplinu, ,analitiku" - kako on naziva logiku, - tu propedeutiku filozofije koja inia, pre svega, metodoloski karakter. Aristotelova logika je d · a analitika: n r v · ovor na sastavne (lelove kao ~clanjava i silogizme na su ove, a su ove n~.Q.im.oy~, i do kiaJnJih dtjalektickih tancina ispituje elemente misfjenJa: poJl:ln:r, ~d i z~ucalt. Prv1, mislillic 1z ""Stagire formulise neosp most: 1 ozofska ispitivanja ne mogu se ostvariti, ako se, prethodno, ne savlada logika, koja je neophodni uslov i ,orude" svakog pravog filozofiranja. Corpus Aristotelicum obuhvata 46 Stagiraninovih spisa. Od njih su sest logicke sadrZine. Oni su nazvani ,OQyavov" -Organ iii Oruile, koje cini mogucim filozofsko misljenje. U Organonu se nalaze sledeca dela: 1) xa•1JYOQLUL, Categoriae, Kategorije. 2) n:eQt EQ!J.1]Vda~, Hermeneutica, De interpretatione, 0 tumacenju. 3) avru.u'tL'KU 3tQO'tEQU, Analytica priora, Prva analitika. 4) avaAU'tL'Ka UIJ'tEQU, Analytica posteriora, Druga analitika.
XXXIX
5) 6)
'tom"Ka,
Topica, Topika.
De sophisticis elenchis, 0 sofistickim pobijanjima. Ovih sest logickih dela docniji izdavaci nazvali su Organum Aristotelis. Oeevidno je da Aristotelovim spisima nedostaju lepota, raskosnost, sugestivnost i metafizicka, eticka i eshatoloska dramaticnost koje neodoljivo zrace iz Platonovih dela. Aiistotelov stil je suv, tvrd, saiet, gotovo zgusnut - cesto advise zgusnut, - ponekad smelo pr~ciz~, katkad za~ sen cinjenicama, ali i sa dosta prazruna 1 nedorecenosti, narocito u egzemplifikaciji. Ovaj osnivac logike bio je i ne retko - i zacudo lapidaran i oskudno reeit. Iako ogromno zasluian sto je obogatio novim terminima filozofiju i nauke Aristotel, narocito u svojim delima iz domena teorijsk~ filozofije, nije uvek uspevao da nade dovoljno jasan izraiaj za svoja ueenja, i zato ta d~la - a pre svega logicka - zaista nisu laka za prevodenJe. Organon obiluje nejasnim mestima koja su zadala te8koga truda grckim i latinskim, kao i docnijim komentatorima: pre svega Aleksandru iz Afrodisijade, Amoniju~ Olimpiodoru, Porfiriju, Simpliciju, Albe~ Velik~m, To~ Akvinskom, Paciju i Vajcu- pored drugih. Neki od ~tarih komentatora, sjajnih poznavalaca ~stotela, uspeh s~, mestimicno sa izuzetnom nadahnutoscu, da osvetle naJzamracenije stavove Organona. Savremeni izvrsni prev~ dilac J. Tricot je, skrupulozno i opsezno, uzeo u obztr uspela tumacenja starih ispitivaca Organona. . Prevod na na8 jezik dat je sa grckog originala: Aristoteles Graece ex recensione Immanuelis Bekkeri edidit Academia regia Borussica, Beroli~ 1831,_ volumen prius: - Ucinili smo sve sto smo mogli da taJ prevod bude 1 veran Aristotelovoj misli, i da bude pristupacan nasim citaocima. Radi toga morali smo neke, za svoju slozenu sadrZinu odvec ~atke grcke reeenice, da razgranjavamo. S druge strane, hili smo prinud~~ da ~vesne s~vise d~_ge i glomazne recenice, malo shvatlj1Ve, dehmo u VISe manJlh. XL
n:£Ql. ao«pLanKciiv £J,f.yxrov,
A neospomo je jedno: ako sam prevod Organona nije istovremeno i jedna vrsta komentara, on je promasio svoj cilj, jer ne maze biti dovoljno razumljiv. Da bismo nasem prevodu dali vise jasnosti, upotrebljavali smo - uvek kad nam se to cinilo korisno cetvrtaste zagrade, koje obicno sadde srpsku rec za neki filozofski termin, ili jos kakvu nijansu ili moguenost prevodenja jednog ili vise termina, ili naslov spisa koji nam se - po izuzetku- cinilo celishodnije staviti neposredno uz tekst nego u napomene. Male, okrugle zagrade, medutim, spadaju u Aristotelov tekst. Filozof iz Stagire s pravom je svrstan u prvi red mislilaca i naucnika zbog svojih doktrina kojima je unapredio gotovo sve filozofske discipline, teorijske i prakticne, i radi istina koje je pronasao u oblasti vise nauka, zatim zbog snage svoje ostre i reske dijalektike, i zbog cudesnog uticaja koji je imao na filozofe i naucne radnike na zapadu, kao i na istoku, i u svim docnijim vremenima. Ogromnost znacaja Aristotelovog stvaranja adekvatnije se sagleda kad se uzme u obzir da ono nije izgubilo nista od svoje reljefnosti, iako je doslo neposredno posle delatnosti najmoenijeg duha staroga veka, Platona, koji je jos za zivota nazvan ,bozanstveni". Ali izvesno je da je svoj vrhunski doma8aj dao Aristotel na podrucju logike. Jer bez nepromasivog ,oruda" koje je ljudskoj misli zavestao ucenik Platonov i ucitelj Aleksandra Makedonskog - nemoguce bi bilo ostvariti i obezbediti ne samo progres filozofije i nauke nego i sveukupne kulture ljudskog roda. I zato ce pobedonosna logicka izgradnja Organona sacuvati u svim buducim vremenima svoje neumanjeno vaienje. dr K.A.
ORGANON
PR VI DEO
KATEGORIJE
,.
Glava prva [HOMONIMI, SINONIMI, PARONIMI*]
,Homonimi" 1 se zovu stvari koje imaju samo zajednicko ime, dok im je razlicit pojam sustine oznacen imenom. Taka se, na primer, ime ,zivotinja" upotrebljava da oznaci kako jednog stvarnog tako i jednog naslikanog coveka. A ave dve stvari imaju samo zajednicko ime, dok im je pojam sustine, oznacen imenom, razlicit. Jer, ako se zeli objasniti sta u svakoj od njih [od te dve stvari] znaci sustina zivotinje, - treba za svaku od njih dati svojstvenu definiciju. ,Sinonimi" 2 se zovu stvari koje imaju zajednicko ime i identican pojam sustine oznacen imenom. Tako se, na primer, i covek i VO nazivaju Zivotinjom. Jer COVek i VO nazvani su zajednickim imenom zivotinje, i njihova definicija je ista. Jer, aka se zeli objasniti definicija svakoga od njih i reCi sta je sustina zivotinje kod svakoga od njih, tada treba dati istu definiciju. Najzad, ,paronimi" 3 se zovu stvari koje se razlikuju od neke druge stvari u padezu, i po njenom imenu se nazivaju. Taka se gramaticar naziva po gramatici, a hrabar covek po hrabrosti.
* Pojedine glave u originalu Organona nemaju podnaslova, nego su, jednostavno, odvajane. Kao neki strani prevodioci Organona, narocito Tricot i Rolfes, mi smo stavljali podnaslove glavama, jer tako filozofovo veoma tesko i cesto mutno izlaganje postaje donekle preglednije. - Prev. 5
Glava druga
Glava treca
[0 RAZNIM IZRAZIMA]
[PREDIKAT PREDIKATA.- VRSTE I RODOVI]
Sto se tice reci, jedne se govore prema nekoj vezi, a druge bez veze. Prema nekoj vezi se, na primer, ka.Ze: ,covek trci", ,covek pobel.1uje", a bez veze, na primer: ,covek", ,vo", ,trci", ,pobel.1uje". Od bica jedna su afiwjraga o nekom subjektu i ako nisu ni u jednom· subjektu4 ; tako, na primer, ,covek" je afirmiran o nekom subjektu, to jest o jednom izvesnoJ!i coveku, ali on nije ni u jednom subjektu. Druge stvari5 su u jednom subjektu, ali nisu afirmirane ni o jednom subjektu (a pod izrazom ,u jednom subjektu" 6 podrazumevam ono sto - posto se ne nalazi u subjektu kao njegov deo, - ne moze biti odvojeno od onoga u cemu se nalazi). Na primer, jedna izvesna gramaticka nauka postoji u ... subjektu, to jest u dusi, ali ona nije afirmirana o nekom 1 subjektu. I izvesno belo nalazi se u jednom subjektu, na- ' ime, u telu (jer svaka boja jeste u jednom telu), ali ono ' nije afirmirano ni o kom subjektu. A druga bica7 su u istd l vreme afirmirana o jednom subjektu, i [nalaze se] u jednom 1 subjektu. Tako, na primer, nauka je u jednom subjektu, naim.e, u dusi, i ona je afirmirana o jednom subjektu, o gramatici. Najzad, druga bica8 nisu ni u jednom subjektu n~~ su afirmirana o jednom subjektu, na primer, ,ovaj l covek" i ,ovaj konj", - jer nijedno bice ove_ prirode t [vrste] nije u subjektu niti je afirmirano o jednom subjektu. U apsolutnom smislu govoreci, ono sto je nedeljivo-' [individue] i ono sto je po broju jedno nisu nikad afirmirani o jednom subjektu8 ; me1.1utim, neke [od partikularnih akcidencija] nista ne sprecava da budu u istom subjektu. Jer jedna izvesna gramaticka nauka jeste u jednom subjektu, ali nije afirmirana ni o jednom subjektu.
·>
•
Kad je jedna stvar pridana nekoj drugoj stvari kao [svome] subjektu,- tada sve sto je afirmirano o predikatu treba da 'bude [afirmirano] i o subjektu. Na primer, covek" je pridat jednom odre1.1enom coveku, a ,zivotlnja" je pridata ,cove~u": Pre.ma to~e, ~ j~~?~m ?dredenom COVeku treba pndatl (pOJaiD] ,ZlVOtiD]a , )er Jedan odre1.1eni covek je i covek i zivotinja. , Ako su vrste razlicite, a nisu podre1.1ene jedne drugima, i same njihove razlike bice specificno druge. Uzmimo, na primer, [pojmove] ,zivotinja" i ,nauka" ..Razlike mel.1u zivotinjama jesu: ,koje hodaju nogama" 1 ,dvo' nozne" krilate" i vodene". Od ovih razlika nijedna ne va.Zi z; "nauku", ~ jer se jedna nauka ne razlikuje od druge n;~ke time sto je dvo~ozna. Mel.1?tim, vrs~e k~lje. su podredene jedne drugima .!llsta ne spreca~a ~a ~~aJU 1ste [specificne] razlike. Jer, vtse vrste su predtkatl mzth vrsta, .tako da ce ,sve razlike predikata va.Ziti i za subjekt. >
Glava cetvrta [DESET KATEGORIJA]
Svaka bez ikakve veze iskazana rec oznacava ili sup-~ stanc1Jll,iii kvantitet, ili kvali_t~t, ili ;e~a~i~u [odnos], .m mesto [gde], ili vreme [kad], 1h polozaJ, 1h posedovanJe, ili delanje, ili trpljenje.10 v· • • Suostapcija - kazano jednom recJu - Jeste, na pnmer: fovek" konj"· 1svantitet _if, na primer: ,dug dva lakta.:' dug' trl lakt~"· kvalitet Je, na primer: ,beo", " .. ~ ,vican' gramatici"; gdnos···~~~ te, na Pni?er: ,duplo"! ,po1a", veCi"· mestg je, na primer: ,u Ltke]u", ,na agon"; ~ JS...v.a }frimer: ,juce", ,prosle godine'\.poloZaj j~, na pnmer: ,on leZi", ,on sedt"; .oosedovame HiJ na p~er: ,on je obuven"; ,on je naoruzan"; delanje je, na pnmer: ,on 7
--
sece", ,on gori"; tmHegje ji, na primer: ,on je isecen"; . IZgoreo". . ,on Je · Nijedan od ovih termina ne potvrduje i ne odrice nista u sebi i po sebi, nego afirmacija ili negacija postaju tek medusobnim povezivanjem. Jer, izgleda da 'je svako potvrdivanje i svako odricanje istinito iii laZno. Medutim, nema ni istinitog ni laznog za izraze koji nisu ni u kakvoj povezanosti, kao sto su, na primer: ,covek", ,beo", ,trci", ,pobeduje". Glava peta [SUPSTANCIJA] Suestancija1 ~_u najsvoj~v~njj~m. i prvom, i glavnom
smislu, Jeste ano sto nije ni .!l.firmirano o jednom subjektu niti je u jednom subjektu, - kao, na primer, jedan odredeni covek i1i jedan odredeni konj. ,Druge supstancije" nazivaju se rodovi u kojima su sadr:Zane supstancije uzete u prvom smislu12, a rodovima treba dodati i vrste ovih rodova. Tako, na primer, jedan odredeni covek spada u rod coveka, a vrsta ovoga roda je zivotinja. Ove [poslednje] supstancije zovu se ,druge", - kao sto su, na primer, covek i zivotinja. Iz recenoga je jasno da predikat mora biti afirmiran o subjektu kako prema imenu tako i prema pojmu. Tako je, na primer, ,covek" afirmiran o jednom subjektu, upravo 0 jednom odredenom coveku. s jedne strane, pridato mu je ime coveka, posto se individui pridaje ime coveka18• Ali i definicija coveka bice isto tako pridata jednom odredenom coveku. Jer, jedan odredeni covek jeste u isto vreme covek i zivotinja, i tako ce ime i pojam biti podjednako pridati subjektu. Kad su u pitanju bica koja su u jednom subjektu14, vecinom ni njihovo ime ni njihova definicija nisu pridati subjektu. Medutim, u izvesnim slucajevima nista ne stoji na putu da ime bude pridato subjektu, - ali za definiciju je to nemoguce. Tako, na primer, belo, kad se nalazi na jednom 8
· -telu, kao subjektu, pridato je ovoni subjektu (jer se telo naziva belim); medutim, definicija belog nikad ne moze ·l;>iti pridata telu. ' Sve ostalo15 i1i je afirmirano o prvim supstancijama, koje su uzete kao subjekti, i1i se nalazi u samim ovim subjektima. To proizlazi jasno iz pojedinacnih primera koji se uzimaju u obzir. Uzmimo, na primer, da je termin ,Zivotinja" pridat coveku; prema tome, termin ,zivotinja" bice pridat jednom odredenom coveku. Jer, kad on ne bi bio pridat jednom odredenom coveku, on ne bi bio [pridat] ni coveku uopste. Uzmimo jos jedan primer: boja je u telu; prema tome, ona isto tako mora biti u jednom odredenom telu. Jer, ako nije ni u jednom pojedinacnom telu, tada nece biti ni u telu uopste. Prema tome, sve drugo je i1i afirmirano o prvim supstancijama, koje su uzete kao subjekti, i1i se nalazi u samim tim subjektima. A iz toga izlazi da kad ne bi postojale te prve supstancije, nijedna druga stvar ne bi mogla postojati. . Od drugih supstancija, rod je vis~ supstancija nego vrsta. Nairne, rod je blizi prvoj supstanciji [nego vrsta]. Jer, ako se nastoji da se objasni priroda prve supstancije, to ce se uciniti jasnije i tacnije ako se ona objasni pomocu roda nego [ako se objasni] pomocu vrste. Tako, ako se nastoji da se opise jedan odredeni covek, ovo ce se jasnije uciniti ako se kaZe da je to covek nego ako se kaZe da je to zivotinja. Jer, prvo je svojstvenije pojedinacnom coveku, a drugo je opstije. Isto tako, jasnije ce se objasniti priroda jednog odredenog drveta ako se ono oznaci kao drvo nego ako se oznaci kao biljka. Sem toga, prve.supstancije nazvane su supstancijama u prevasho.dnom smislu, zbog toga sto su one supstrat svega drugog i sto je sve drugo o njima afirmirano, i1i se u njima nalazi. Kao sto se prve supstancije odnose prema svemu drugom isto se tako rod odnosi prema vrsti. Jer, rod je supstrat za vrstu; vrste su afirmirane od rodova, ali rodovi nisu afirmirani od vrsta. Iz toga, isto tako, izlazi da je rod vise supstancija nego [sto je to] vrsta. Ali od rodova koji nisu vrste jedan nije [ni u cemu] viSe supstancija nego drugi. Kad se jedan odredeni covek
9
oznaci kao covek, tada se 0 njemu ne kaze nista svojstvenije nego kad se o jednom odreaenom konju kaZe da je konj. lsto tako, i kod prvih supstancija jedna nije vise supstancija nego druga. Jer, jedan odredeni covek ni u cemu nije viSe supstancija nego jedan odredeni vo18. Sa razlogom su, dakle, posle prvih supstancija, od svega ostalog samo rodovi i vrste nazvani drugim supstancijama17. Jer [od svih predikata], oni jedini objasnjavaju prvu supstanciju po njenom znacenju. Nairne, ako se zeli objasniti sta je jedan odreaeni covek, i ako se to ucini pomocu roda iii pomocu vrste,- dace se objasnjenje njegove svojstvenosti, koje ce se uciniti taCnijim ako se kaZe da je to covek nego ako se kaZe da je to zivotinja. Medutim, ako bi se pripisala coveku svaka druga oznaka, to bi znacilo uciniti objasnjenje netacnim, - .kao, na primer, kad se kaZe da je on beo, iii da trci, iii nesto slicno. Tako su sa razlogom, izmedu svih ostalih, samo ovi pojmovi [rodovi i vrste] nazvani supstancijama. Sem toga18, prve supstancije, zato sto su supsvat svega drugog, nazvane su supstancijama u najsvojstvenijem smislu reci. Ali, onako kako se prve supstancije odnose prema svemu drugom, tako se todovi i vrste prvih supstancija odnose prema svemu drugom; jer, od vrsta i rodova afirmirano je sve drugo. KJ!d ·se jedan odreaeni covek nazove gramaticar, time se kaze da su, isto tako, gramaticar i covek i zivo. tinja. A isto je i za sve druge slueajeve. • Ono sto opste vazi za svaku supstanciju jeste da ne bude u jednomsubjektu. Prva supstancija niti je u jednom subjektu niti je atribut jednog subjekta. Za druge supstancije jasno je iz sledeceg da se ne nalaze u subjektu. Covek je l!tribut jednog subjekta, - naime, jednog odreaenog coveka, - ali covek nije u subjektu. Jer, covek nije u jednom odredenom coveku. lsto VaZi i za zivotinju, koja je atribut jednog subjekta, upravo jednog odredenog coveka, ali zivotinja nije u jednom odredenom coveku. Zatim, nista ne sprecava, kad su u pitanju stvari koje su u jednom subjektu, da se, u izvesnim slucajevima, njihovo ime prida samom subjektu, dok je nemoguce da mu se 10
I.
prida njihov pojam [njihova definicija]. Meautim, sto. se tice drugih supstancija, moze se pridati subjektu i_njihov pojam [njihova definicija] i njihovo ime. Nairne, pojam [definicija] coveka pridace se jednom odredenom coveku, a_pojam zi~.oti!J.je ~st? tako. 19 )Tz~~ogaiZ1~i da se sul?stan~ae moze ubraJati u stvari koJe su u Jednom subjektu. Ali, ovo nije nikakva svojstvenost supstancije, jer ni razlika nije u jednom subjektu.'. ,Koji hoda nogama" i ,;dvonozni" affrinirani suo jedndm subjektu, - naime, o coveku, - ali nisu u jednom subjektu, jer ,dvonozni" f ,koji hoda nogama" nisu u coveku. I pojam [definicija] razlike afirmiran ·je o onome o cemu je sama razlika afirmirana. Tako, na primer, ako je ,koji hoda nogama" afiririirano 0 coveku, i pojam [definicija] ,koji hoda no~tna" bice isfu takt> afirmiran 0 coveku, posto covek hoda nogama. Ne smemo biti zbunjeni time sto se delovi supstanciiy n~laze u celini. kao u jednom subjektu, niti smemo strahorvati da bismo morali smatrati kako ti delovi nisu supstancija. Kad smo rekli da su stvari u jednom subjektu, tiJll.e nismo mislili da se one Iu nJ· emu nalaze kao delovi u celini. Odlika [drugih] supstancija i razlika jeste ta sto su one u svim slucajevima· prid~vane,u sinonirhnom smislu. Jer, svi njihovi atributi imaju kao subjekte iii individue, iii vrste. Iz prve sups!anc~-1!~-ProistiCe nikakvakateg.onja, posto ___ ()lla . . sama nije . .afirmirana·ni o_.jednom . subjektu, ·Air; kod drugih supstancija rod je afirmiran ·o individui, a vrsta je afirmirana i o rodu i o individui. Isto tako, i razlike su afirmirane o rodpvima i o individuama. AU, prve supstancije pretpostavljaju i pojam [definiciju] rodova i pojam [definiciju] vrsta, a rod [pretpostavlja pojam] vrste. Jer, sve sto je receno 0 predi~atu bice isto tako receno o subjektu. Isto tako, rodovi i individue pretpostavljaju i pojam [definiciju] razlika. Ali, rekli smo. da su sinonimi stvari kojima je i ime zajednicko i pojam identican. Prema tome, uvek kad su predikati supstancije i razlike, pridavanje se vrsi u sinonimnom smislu. ~
11
-Svaka supstancija izgleda da oznacava jedno odredeno bice20 • A za prve supstancije neospomo je i istinito da one oznacavaju jedno odredeno bice, jer je izraiena stvar individuum i brojno jedinstvo. A za druge supstancije moglo bi, isto tako, izgledati, zbog oblika njihovog imena, da one oznaeavaju odredeno bice,- kao kad, na primer, kaiemo ,covek" ill ,zivotinja". Ali to nije istina, nego se pre u ovom slucaju oznacava nesto kvalitativno. Jer, ovde subjekt nije jedan, kao u slucaju prve supstancije, nego je ,covek" pridan mnogim subjektima, a isto tako i ,2ivotinja". Medutim21 [rod i vrsta], ne oznacavaju kvalitet na apsolutni nacin, kao [sto bi to cinilo] belo. Nairne, belo ne oznacava nista drugo nego kvalitet. Medutim, rod i vrsta odreduju kvalitet u odnosu na supstanciju; oni upravo oznacavaju supstanciju jednog odredenog kvaliteta. Ova odredba ima veCi obim kod vrste nego kod roda, jer onaj ko kaie ,zivotinja" obuhvata vise [veCi broj bica] nego onaj ko kaze ,covek". Ali, supstancijama pripada i to [ali supstancije se odlikuju i time] da [sto] nemaju nikakvu kontremu suprotnost. Jer, sta bi prvoj supstanciji,- na primer, jednom odrederrom coveku iii jednoj odredenoj zivotinji, - moglo biti kontremo? Njoj nista nije kontremo. Ali ni coveku i zivotinji22 nista nije kontremo suprotno. Ovo nije svojstveno supstanciji nego se nalazi i kod mnogih drugih kategopja, - kao, na primer, kod kvantiteta. Nista nijekontremo suprotno ,dugackom dva lakta" iii ,dugackom tri lakta", kao ni broju deset, niti cemu tome slicnom, sem ako se tvrdi da je ono sto je mnogo kontremo onom sto je malo, iii da je veliko kontremo malom. Ali, kad je rec 0 odredenim velicinama, nijedna nije kontrema drugoj. Sem toga, izgleda da supstancija ne -dopu8ta vise" iii ,manje". Ovim ne mislim da jedna supstancija "ne bi mogla biti viSe iii manje supstancija od druge supstancije (jer to je cinjenica, prema nasem gomjem obja8njenju22) nego [mislim] da se ne nioze reci da svaka supstancija moze biti viSe iii manje ono sto je u _sebi [sto je u svojoj
12
bitnosti]. Tako, na primer, ova -supstancija, ovaj covek nece vise iii manje biti covek nego sto je on sam, iii nego neki drugi covek. Jedan covek nije vise covek od drugog [ooveka], na nacin na koji se kaie da je belo vise ill manje belo od drugog belog i da je lepo vise iii manje lepo od drugog lepog. Za jednu istu stvar mo.Ze se reci da je nesto vise iii manje od nje same; tako, na primer, da je jedno belo telo sad belje nego ranije i da je jedno toplo telo vise i manje toplo. Ali, za supstanciju se ne moze reCi da je ni vise ni manje nego ono sto je. Covek sad ne biva nazivan vise covek nego ranije, a isto tako i nijedna od drugih stvari koje su supstancije. Tako, dakle, za supstanciju ne vaii ,viSe" i ,manje". Ali supstanciji je, izgleda, najvise svojstveno da i ako ostaje identicna i po broju jedna - moze da prima kontreme suprotnostiu. Kod svih drugih stvari koje nisu suJ?stancije ne moze se pokazati takva stvar koja, i ako je po broju jedna, moze da prima kontreme suprotnosti. Tako, na primer, boja, koja je po broju jedna i identicna, ne moze biti bela i cma, kao sto i jedna radnja, identicna i po broju jedna, ne moze biti dobra i r.dava. A isto vaii i za sve druge stvari koje nisu supstancije. Ali supstancija, i ako Q&taje.. po broju jedna i identiCna, moze da prima kontreme suprotnosti. Tako, na primer, jedan odredeni covek, i ako je jedan i isti, jeste cas beo, a cas em; cas topao, a cas hladan; cas rdav, a cas dobar. Medutim, 'tako nesto ne pokazuje se ni kod cega drugog, sem ako se ne ucini prigovor, i ako se ne kai_e da sud i misljenje mogu da prime kontreme suprotnosti. Nairne, isti izraz moze izgledati istinit i laian. Ako je, na primer, istmit iskaz: ,ovaj .eovek- sedi"' - tada ce taj isti iskaz biti lazan kad on ustane. Isto je tako i sa misljenjem. Ako se istinito misli da ovaj covek sedi, tada ce se pogresno misliti, kad covek ustane, a o njemu se zaddi isto misljenje. Ali cak ako se ovo [ovaj prigovor] i prihvati, ipak postoji razlika u nacinu [primanja kontremih suprotnosti]. Sto se tice supstancija, one mogu primati supr9tnosti . .........~
-~ad
promene same sebe. Tako je hladno promenom postalo IZ toplog (dobilo je drugi kvalitet), a crno je postalo iz b.~log, a dobro iz zlog. Isto je tako i za sve druge supstanCIJe, -:- .svaka od njih, kad se promeni, postaje sposobna da ~nm1 kontrerne suprotnosti. Medutim, sud i miSljenje ostaJu u svakom odnosu i na svaki nacin sami u sebi nepromenjeni; stvar mora biti pokrenuta [promena mora nastupiti u objektu] da hi u njima postala kontrerna suprotnost. Jer, izraz: ,ovaj covek sedi" ostaje identican, i samo prema kretanju stvari [prema promeni predmeta] on se oznacava cas kao istinit, a cas kao laian. Isto vaii i z~ mislje~je. Tako hi bar na naCin [na koji se stvari dogad~JU] svoJstvenost supstancije bila njena sposobnost da pnma kontrerne suprotnosti pomocu svojstvene promene. . Nije is.tinit~ pretpostavka da sudenje i misljenje mogu ~zuz~~~o I?nmatl ~ontrerne suprotnosti. Jer, ako se sudenje 1 miSIJenJe oznace kao sposobni da primaju kontrerne suprotnosti, to nije zbog toga sto oni u sebi trpe promenu nego zato. st
14
Glava sesta [KVANTITET]
'""
Kvantitet25 je delom diskretan, delom kontinuiran, i sastoji se bilo iz delova koji imaju polozaj jedan prema drugom, bilo iz delova koji nemaju polozaj jedan prema drugom. Primeri za diskretan kvantitet jesu broj i govor; a primeri za kontinuirani kvantitet jesu linija, povrsina, telo, a sem toga, jos vreme i mesto. Delovi broja nemaju nikakvu zajednicku granicu gde bi se [ti delovi] dodirivali26 • Tako, na primer, posto je pet deo [broja] deset, pet i pet ne dodiruju se ni na kakvoj zajednickoj granici nego su odvojeni [diskretni]. Isto tako, tri i sedam ne dodiruju se ni na kakvoj zajednickoj granici. I, uopste, kod broja se ne moze naci nikakva zajednicka granica izmedu njegovih delova, nego su ovi uvek odvojeni. Dakle, broj je diskretan kvantitet. Isto tako, i govor je diskretan kvantitet. Jasno je da je govor kvantitet, posto se on meri po kratkim i dugim slogovima. Mislim ovde na govor koji je izraien glasom. Nairne, nema nikakve zajednicke granice gde se njegovi delovi dodiruju. 27 Jer, nema zajednicke granice gde se slogovi dodiruju nego je svaki slog odvojen [diskretan] u samome sebi i sam sobom. Medutim, linija je kontinuirana. Jer, moguce je imenovati jednu zajednicku granicu gde se njeni delovi dodiruju,- to je tacka. A za povrsinu je to [ta granica] linija, jer se delovi povrsine isto tako dodiruju na jednoj zajednickoj granici. Isto tako, i za telo se moze naznaciti jedna zajednicka granica, - linija iii povrsina, - gde se delovi tela dodiruju. Isto tako, vreme i mesto imaju ovu vrstu kvantiteta. Jer, sadaSnje vreme se dodiruje s proslim i s buduCim [vremenom]. Dalje, mesto je kontinuum [kontinuirani kvantitet]. Jer, delovi jednoga tela zauzimaju izvesno mesto, a posto se ovi delovi dodiruju na zajednickoj granici, proizlazi
15
da se i delovi mesta, koje svaki deo tela zauzima, i sami dodiruju na istoj granici kao delovi tela. Tako je i mesto kontinuirano, posto se njegovi delovi dodiruju na jednoj zajednickoj granici. Sem toga28 , kvantitet se sastoji iz delova koji imaju medu sobom uzajamni polozaj, iii iz delova koji nemaju medu sobom uzajamni polozaj. Tako, na primer, delovi li~je im~ju medu sobom uzajamni polozaj; svaki od njih lezt na Jednom odredenom mestu, i o svakom se moze, za razliku od drugih delova, utvrditi gde on lefi u povrsini i sa kojim se drugim delovima dodiruje. A i delovi povrsine zauzimaju jedan odredeni polozaj, jer se isto · tako moze utvrditi gde svaki deo lezi i koji se delovi dodiruju. A isto vazi i za delove tela i mesta. Medutim, za broj se ne moze pokazati da njegovi delovi imaju izvestan uzajamni polozaj niti da negde leze, ili [utvrditi] koji se delovi uzajamno dodiruju. A to se, isto tako, ne moze ni kad je u pitanju vreme, jer nijedan deo vremena ne traje, - a kako bi ono sto ne traje moglo imati neki polozaj? Pre bi se moglo reCi29 da vreme [upravo: delovi vremena] ima jedan izvestan red, na osnovu koga je jedan deo vremena raniji, a drugi docniji. A is to tako, i broj [ima jedan izvestan red], jer se jedan broji pre dva, a dva pre tri, i tako [na osnovu toga moze se reci da] brojevi imaju izvestan red, ali se kod njih ne moze naci polozaj. Za goVQx,_ _vazi isto: nijedan njegov deo ne traje, i zato ono sto je receno - receno je, i to je nemoguce povratiti. Tako delovi govora ne mogu imati polozaj, posto nista od njih ne traje. Tako se kvantitet sastoji iz delova koji imaju polozaj i iz drugih koji nemaju polozaj. l}vantitativnJ!!t u pravom smislu nazvane su samo stvari o kojima smo govorili; sve drugo, medutim, kvantitativno je samo akcidentalno30 • Posmatrajuci ove prve [kvantitete u pravom smislu], mi nazivamo druge stvari kvantitetima. Tako se, na primer, kafe da je belo veliko zbog toga sto zauzima veliku povdinu, i da je radnja duga, i da je kretanje dugo, zato sto mnogo vremena ispunjavaju. Jer, nijedna od ovih odredaba nije po sebi i kao
16
takva nazvana kvantitetom. Ako, na primer, treba objasniti duzinu jednog dogadaja, ona ce se odrediti vremenom, i reci ce se da se ovaj [dogadaj] desio u toku jedne godine, ili ndto tome slicno. A ako treba utvrditi dokle dopire belo, to ce se odrediti prema povrsini, i kazace se da se ono prostire dotle dokle se prostire povrsina. Tako ce se, u pravom smislu i po sebi, samo ono o cemu smo govorili oznaciti kao kvantitet, - ostalo nije kvantitet po sebi nego, ako je kvantitet, to moze biti samo akcidentalno. 31 Dalje, kvantitet nema nikakvu kontrernu sup~otnost: Sto se tice odredenih kvantiteta, jasno Je da om nemaJU kontrernih suprotnosti; takav je, na primer, . slucaj sa dminom od dva ili od tri lakta, ili s povrsinom, ili s nekim drugim kvantitetom te vrste, za koji ne postoji kontrerna suprotnost. Hoce 1i se smatrati da je mnogo kontrerno suprotno onome cega je malo (ol..(yro), ili da je veliko kontrerno suprotno malom (!lLxQ&)? Ali sve tone spada u kvantitativno, nego u relativrto, jer nista, posmatrano u sebi i po sebi, ne naziva se velikim ili malim, nego samo ukoliko se odnosi na nesto drugo. Tako se, na primer, planina naziva malom, a zrno prosa velikim zbog toga sto je zrno prosa vece nego druge stvari iste vrste, a sto je planina, isto tako, manja nego druge stvari iste vrste. Ovde, dakle, imamo odnos prema drugoj stvari, - jer kad bi se govorilo o mal om ili o velikom ·PO sebi, ne bi se nikad moglo reci da je planina mala, ili da je zrno prosa veliko. Uzmimo, opet, drugi primer. Mi kafemo da u jednom selu ima mnogo stanovnika, a da ih u Atini ima malo, i ako su oni ovde daleko mnogobrojniji; i da u kuci ima mnogo sveta, a u pozoristu malo, i ako ih ovde ima mnogo vise. Isto tako: dugacko dva lakta", i "dugacko tri lakta", i sve druge ~elicine ove vrste oznacavaju kvantitet, dok veliko ili malo ne oznacavaju kvantitet vee pre odnos, jer se veliko i malo posmatraju u odnosu na drugu stvar. Tako je ocevidno da su ovi izrazi relativni. AlP~, bilo da smatramo ili dane smatramo ove izraze kao kvantitete, oni ipak nemaju nikakvu kontrernu suprotnost. Jer, kako bi se mogla pridati kontrerna suprotnost 2 Organon
onome sto se ne moze uzeti u sebi i po sebi vee samo u odnosu na drugu stvar? Sem toga33, ako veliko i malo treba da budu kontremi iz toga ee proizaCi da isti subjekt moze istovremeno primati kontreme suprotnosti i da su stvari same sebi kontreme. Katkad se dogada da je ista stvar u is to vreme velika i mala. Nairne, jedna i~ta stvar je mala u odnosu na jedan izvestan predJ?et, .a v~hka u odnosu na neki drugi [predmet]. Iz ~oga Izlazt da.1sta stvar u isto vreme moze biti velika i mala 1, pr~ma _to~e, da ona is~?v:emeno prima kontreme suprotnosti. Ah msta, kako se ctm, ne moze u isto vreme dopustiti kontrem~. supr.?tnosti .. U~mimo, na primer, supstanciju. S~psta~ciJa moze da pnmt kontrerne suprotnosti, ali covek ~UJe u tsto vrem~ bolestan i zdrav. Isto tako, nista nije u ~sto vreme belo 1 ~mo. Uopste, ne postoji nista drugo sto tstovremeno dopusta kontrerne suprotnosti. Ali desiee se da stvari _budu_same sebi sopsivene koritrerne s~protnosti. Jer, ako_ Je vehko kon_trerno suprotno malom i ako je ista stvar u Isto vreme vehka i mala, - jedna ista stvar34 biee kontrerno suprotna samoj sebi. Ali nemoguee je da nesto bude kontremo suprotno samom sebi. Dakle, veliko nije kontrerno suprotno malom niti je ono cega je mnogo kont,;ern? suprotno onome cega je malo. Iz toga izlazi da, cak 1 a~o ~e ~matra ~a. ovi izr~i nisu relativni nego da su kvantttativm, - om tpak nece imati nikakve kontrerne suprotnosti. . Ali, nar?Cito kad je_ u pitanju mesto3S, kontrarijetet tzgleda da pnpada kvantitetu. Ono sto je gore stavlja se kao kontrerno suprotno onome sto je dole, a pri tome se ?az_iva ,dole" sredisni predeo, - zato sto je najveee rasto~anJe _ono od sre?ista do krajeva vaseljene. Izgleda da se IZ ovth ~ontrermh s~p~otnosti izvodi i definicija drugih ~Oll~rern~h SUp~ot~?Stl, 1 to zato sto SU termini koji SU, U tst~J ;rsti.' udalJem Jedan od drugog najveeom razdaljinom, def1msam kao kontrerno suprotni36 • Ne izgleda da je kvantitet sposoban za vise" i manje".37 Uzmimo kao primer ,dug dva lakta< Jedna ~tvar duga dva lakta nije duza nego druga [koja ima dva lakta]. 18
Ni kod broja nije drukcije [i kod broja ne postoji ,vise" ili manje"]: tako, na primer, tri uporedeno sa pet nije vise tri, a pet uporedeno sa tri nije vise pet. Isto tako, ne kaie . se da je jedno vreme viSe vreme od drugog nekog vremena. Od svih navedenih kvantiteta nema nijednog kome bi se moglo pridati , vise" ili ,manje". Prema tome, kvantitet nije sposoban za ,viSe" i ,manje". Ali, najvise je svojstveno kvantitetu to sto mu se moze pridati jednako i nejednako38 • Jer o svakom od kvantiteta o kojima smo govorili kaze se da je jednak ili nejednak. Tako se, na primer, kaze o telu da je i jednako i nejednako [nekom drugom telu], i o vremenu da je i jednako i nejednako [nekom drugom vremenu]. lsto vazi i za sve druge kvantitete koje smo naveli i od kojih se svakom moze pridati jednako i nejednako. Za sve ostale odredbe, koje nisu kvantiteti, ne moze se ni na koji naCin, izgleda, reCi da su jednake i1i nejednake. Tako, na primer, o stanju se nikako ne moze reci da je jednako ili nejednako, nego bi se pre moglo reCi da je slicno [i neslicno]. Isto tako, o belome se ni na koji nacin ne moze reei da je jednako i nejednako vee da je slicno [i neslicno]. Ono sto je najsvojstvenije na kvantitetu jeste da mu se moze pridati jednako i nejednako.
Glava sedma [ODNOS -
RELACIJA]
Relativnima se zovu one stvari cije se celo bice sastoji u tome sto se za njih kaze da zavise od drugih stvari, ili da se na neki drugi nacin odnose na drugu stvar39 • Tako, na primer, ,vece" je ono cije se celo bice sastoji u tome da bude receno o nekoj drugoj stvari, jer se kaze da je ono vece od necega [drugog]. A dvostruko je ono cije se celo bice sastoji u tome da bude receno o nekoj drugoj stvari, jer se kaze da je ono dvostruko [vece] od necega. Isto vazi i za sve druge odnose ove vrste. Isto tako, relativni su sledeCi izrazi: ddanje, stanje, opazanje, nauka. polozaj. 40 Bice svih ovih izraza sastoji 2*
19
se u tome sto se za njih kaze da zavise od [neke] druge stvari, - inace nisu nista. Taka se za drzanje kaze da je drianje necega, a za nauku da je nauka o necemu, a za polozaj da je polozaj necega- i taka dalje. Prema tome, relativni su ani izrazi cija se sustina sastoji u tome da se za njih kaze da zavise od drugih stvari, ili da se na neki drugi nacin odnose na neku drugu stvar. Tak~ se za planinu kate da je velika prema nekoj drugoj stvan [uporedena s nekom drugom stvari], jer je planina nazvana velikom u odnosu na neku stvar: a slicno je nazvano slicno necemu, a i drugi izrazi ave vrste nazvani su isto taka u odnosu na nesto. Isto taka, i lezanje, i ~tajanj~, i sedenje jesu odredeni polozaji, a sam polozaj Je relatlvan41 • Ali lezanje, ili stajanje, ili sedenje nisu sami polozaji, nego su paronimno nazvani prema naznacenim polozajima. ,Relativni pojmovi mogu imati kontrerne suprotnosti. 42 Taka je, na primer, vrlina kontrerno suprotna poroku, posto su oba relativni pojmovi, a znanje je kontrerno suprotno neznanju. Medutim, svi relativni pojmovi nemaju ~oii'tferne suprotnost~. Dvostruko, trostruko i svaki drugi 1zraz ove vrste nemaJU kontrernu suprotnost. Izgleda da su relativni pojmovi sposobni i za viSe" i ,ttlanje" .43 Kaze se da je nesto vise i Jllanje slicn~' i neslicno, i vise i manje jednako i nejednako. Ovde je i jedno i drugo relativno. Jer, za slicno se kaze da je necem slicno a za neslicno da je necem neslicno. Ali svi relativni poj~ movi nisu sposobni za ,viSe" i ,manje". 0 dvostrukom se ne kate da je vise ili manje dvostruko, a, isto tako ni o j@dnom takvom izrazu. ' " Dalje, svi relativni pojmovi imaju svoje korelativne pojmove.44 _Taka se, na primer, kaze da je rob-rob gospodara, a da Je gospodar - gospodar roba, a da je dvostruko - dv?stru~o od p~la, a da je pOla - pola od dvostrukog, a da Je vece - vece od manjeg, a da je manje - manje o? veeeg. Isto je tako i sa svim drugim relativnim pojmov1ma, scpno ponekad u govoru postoji razlika u padetu. Tako se saznanje naziva saznanjem onoga sto se moze
20
saznati· a ono sto se moze saznati [naziva se] onim st
21
primerima izraz ,krilat" izveden iz krila" a izraz snab-
. ,krme". d even krmom" 1Z
"
'
"
Svi relativni pojmovi imaju korelativ ako su tacno izr~eni, - P<;>sto nema korelacije ako su [relativni pojmoy1~ utvrdem u odnosu n~ jedan izraz koji je stavljen slucaJno, a ne u odnosu na sam korelativ. Hocu da ka.Zem ?a c.~~ i ~a ~orelativne pojmove 0 kojima su svi saglasni 1 kOJ1 II~aJu 1mena, - ne postoji korelacija, ako je jedan od !ermma oznacen imenom koje izra.Zava korelativ samo akc1dentalno, a ako nije oznacen samim imenom korelativa. Tako, na primer, rob nije korelativ - ako se uzme da on nije rob gospodara nego coveka, 'ili dvonosca, i1i n~ceg vslicnog, jer objasnjenje odnosa [u ovom slucaju] niJe tacno dato. Dalje, ako je korelacija izra.Zena na prikladan [pravilan] nacm, tada ce- i kad se iskljuci sve akcidentalno a ostavi samo iz~~ ~ kojim je tacna korelacija bila utvrd;na - ta ko~elaC1Ja 1pak u~e~ postojati. Tako, na primer, ~ko. ~
\
nuzno ga je stvoriti. Kad je ovakvo [tacno] oznacavanje [pojmova], jasno je da su svi relativni pojmovi korelativni. Izgleda da su relativni pojmovi po prirodi istovremeni, i to je istinito u vecini slucajeva. Tako postoji istovremenost dvostrukog i polovine. Znaci, ako polovina postoji, - i dvostruko postoji. Isto tako, ako gospodar postoji - rob postoji, a ako rob postoji - gospodar postoji. Isto va.Zi i za druge slucajeve. Sem toga, ovi relativni pojmovi uzajanmo se ~nis tavaju. Ako ne postoji dvostruko, ne postoji polovina, a ako ne postoji polovina, ne postoji dvostruko. Isto va.Zi i za druge relativne pojmove ove vrste. Medutim, izgleda da nije istina da su u svim slucajevima relativni pojmovi po prirodi istovremeni: tako moze izgledati da je predmet nauke raniji od nauke. Jer, mi obicno dobijamo nauke iz predmeta [stvari] koje ranije postoje. Jer tesko je, i1i i nemoguce, naci jednu nauku koja postaje istovremeno sa svojim predmetom. Isto tako, unistenje predmeta [jedne nauke] povlaci za sobom unistenje [odgovarajuce] nauke, dok uniStenje [jedne] nauke ne povlaci za sobom unistenje njenoga predmeta. Ako ne postoji predmet nauke, ne postoji ni nauka (jer ona bi bila nauka o nicemu), ali ako ne postoji nauka, nista ne sprecava da njen predmet postoji. Takav je, n~ primer, slucaj s kvadraturom kruga. I kad se pretpostav1 da ona [kvadratura kruga] postoji kao predmet nauke, o njoj ne postoji nauka, i ako je ona u samoj sebi predmet znanja. Isto tako, kad se zivotinja unisti, nece biti nauke, ali moze postojati mnogo predmeta nauke. Slicno ovome stoji s predmetima culnog opafanja [senzacijama]46 • Izgleda da je predmet senzacije raniji od senzacije. Ako iscezne predmet senzacije, iscezava senzacija; medutim, ako iscezne senzacija, ne iscezava predmet senzacije, jer se.~acije su na telu i .~ telu47 • •s druge strane, ako je umsten predmet senzac1Je, tel
ako je unistepa senzacija, nije unisten i predmet senzacije. Ako je unistena zivotinja, bice unistena i senzacija, dok ce predmet senzacije postojati, - kao, na primer: telo, toplota, slatko, gorko i sve druge stvari koje se culima opaiaju. Senzacija postaje u isto vreme kad i subjekt koji opaza, jer senzacija postaje zajedno sa zivotinjom. Medutim, predmet senzacije postoji pre zivotinje iii senzacije. Jer vatra, i voda, i drugi slicni elementi iz kojih se sastoji Zivotinja postoje pre nego sto je uopste postojala Zivotinja iii senzacija48 • Prema tome, izgleda da je predmet senzacije raniji od senzacije!' Teskoca se javlja kad se postavi pitanje da li, kao sto izgleda, nijedna supstancija nije relativna, iii je moguce da neke od drugih supstancija budu takve. 50 N aime, za prve supstancije istina je [da one nisu relativne], jer ni cele supstancije ni njihovi delovi ne mogu biti relativni. 0 jednom odredenom ooveku ne kaie se da je on neciji odredeni oovek; a o jednom odredenom volu [ne kaie se] da je on neeiji odredeni vo. Isto vaii i za delove. Za jednu odredenu ruku ne kaie se da je neeija odredena ruka nego [da je] n_eeija ruka; a za jednu odredenu glavu ne kaze se da je neeija odredena glava nego da je necija glava. Isto je i sa drugim supstancijama, bar sa vecinom od njih. Tako se ne kaie o coveku - neciji covek, ni o volu - neciji vo, ni 0 drvetu - necije drvo, nego se kaie necija svojina.61 Jasno je da imenice ove vrste nisu relativne, a postoji sumnja za izvesne druge supstancije. Tako se, na primer, za glavu kaie - neeija glava, a za ruku se kaie - necija ruka, i isto vaii za svaku takvu imenicu. Iz ovoga izl3:Zi da ti izrazi izgledaju relativni. Ako je hila dovoljna definicija, data o relativnim pojmovima,'l! - bice vrlo tesko, iii i nemoguce, dokazati da nijedna supstancija ne moze biti relativna. Ali ako [ta definicija] nije dovoljna i ako relativnima treba nazvati samo izraze cije se bice ne sastoji ni u cern drugom nego u tome da budu aficirani izvesnim odnosom [relacijom] 53 , - tada bi se mozda dalo reei neSto sto bi ublaiilo ovu nesigumost". Prva definicija prati sve relativne pojmove; 24
ali time sto se jedna stvar odnosi na neku drugu stvar • • ona ne postaje relativna u [svojoj] bitnosti55 • Iz ovoga se vidi jasno da, kad se poznaje jedan relativm pojam na odredeni nacin, poznavace se ist? tako na ~d~ede ni nacin i ono u odnosu na sta je on relativan. To je jasno i po sebi. Jer, ako se zna da je_izvesna P?ledinacna s~yar relativoa, - posto se ?ice v~elativoih pOJIDOVa sastO]l U tome da se na odredem nacm prema necem odnose, ---:-zna se, isto tako, ono prema ce~u se ta stvar _?dnost. Ali, ako se uopste ne zna '?n'? sa c.Ime ta s~~ar stOJl u odnosu [relaciji], nece se znat1 m da h ona stOJl u odnosu. Pojedinacni primeri ucinice ovo tvrdenje jasnim. Ako se, na primer, odredeno zna da je i~esn~ stvar dvostruka, odmah se odredeno zna i ono od cega Je ona dvostruka. Jer ako sene zna nista odredeno, od cega je ta stvar dvostruka, ne zna se uopste da je o~a dvostruka. Isto tak?, ako se zna da je izvesna stvar lepsll., mora se takode, n~z. nim nacinom odmah odredeno znati i od cega je ona lepsa. Medutim, n~ moze se neodredeno znati d.a je on~ lepsa od stvari koja je manje lepa. ~o . bi b1lo [n~s1gumo~ misljenje, a ne saznanje, ~er se ne b~ v1se moglo tacno znati da je ta stvar lepsa nego Jedna ~anJe lepa stv~r. !er, moglo bi se desiti da nema niceg manJe lepog nego sto 1e ta stvar. Dakle ocevidno je nuino da, ako se odredeno zna jedan relatlvan pojam,.- ta~a se, isto. tako, odreden~ zna ono na sta se ova] odnos1. Sto se lice glave, ruke 1 svakog dela iste prirode- svih tih .st~~ri koje. su s~pstan cije - moze se odre<1eno poznavatl nJihova b1tnost . M~ dutlm, iz toga ne proizlazi nuznim nacinom da se pozna]~ njihov korelativni pojam. Jer, ne moze se odredeno zna~ na sta se odnosi ova glava iii ova ruka. Dakle, ove stvan ne mogu biti relativne. A ako one nisu relativne, bice istina reci da nijedna supstancija nije relativna. Nema sumnje da je tesko tacno se izjasniti o ovim pitanjima ako ona nisu vise puta razmo~ren~. U .svakom slucaju nije nekorisno sto su pokrenuta p1tan]a koJa mogu da postoje o svakoj od ovih tacaka. 25
Glava osma [KVALITET]
Kvalitetom nazivam ono na osnovu cega se kaze da je nesto stvoreno onakvim kakvo je [sa izvesnim osobinama]. Kvalitet je pojam koji ima vise znacenja. Jedna vrsta kvaliteta moze biti nazvana stanje [osobina, latinski: habitus] i sposobnost [dispozicija]. Stanje se raziikuje od dispozicije time sto je mnogo _t!ajnije i stalnije. Takva su stanja naqkejyrline. Nairne, izgleda da nauka spada u stvari koje ostaju trajne i koje se odupiru promeni cak i kad je stecena samo u umerenom obimu, - sem ako se ne desi kakva veiika promena zbog bolesti iii zbog neceg drugog slicnog. Isto tako i vriina - kao, na primer: pravicnost, umerenost i svaka druga - izgleda kao da ne moze lako da se izgubi ni da se promeni. Medutim, dispozicijama se nazivaju oni kvaliteti koji mogu lako da se izgube i brzo da se promene, - kao, na primer: toplota i rashladivanje, i ~~Li_zdravlje, i ostalo siicno. Jer, za ove pojave covek je na izvestan nacin disponiran, ali on se brzo menja, postajuci od toplog hladan i od zdravog bolestan, a siicno je i za druge pojave, - sem ako se ne desi da neka od ovih dispozicija, proticanjem vremena, postane [covekova] priroda, i neizleciva iii tesko pokretljiva, - a tada bi se ona mogla, mozda, nazvati stanjem. Ocevidno je da postoji teznja da se nazovu stanjima oni kvaiiteti koji su trajniji i teze pokretljivi. Jer, za one koji nisu temeljno savladali nauke i mogu lako da ih izgube [da ih zaborave] - ne kaze se da je njihovo znanje [tih nauka] jedno stanje, mada su oni prema nauci disponirani na izvestan nacin, viSe iii manje dobar. Prema tome, stanje se razlikuje od dispozicije time sto je ova druga lako pokretljiva, dok je prvo trajnije i teze pokretljivo. Stanja su u isto vreme dispozicije, ali dispozicije nisu nuznim nacinom stanja. Oni koji poseduju stanja isto tako su disponirani prema njima na izvestan nacin; dok oni
26
koji su disponirani nemaju samim tim u svi~ slucajevima i [odgovarajuce] stanje. . Druga vrsta kvaiiteta jeste ona u . <;>dnosu ~a koJU govorimo o dobrim b~rcima pes~ica~a~ 1h o dobnm tr~a cima, iii 0 zdravim, ih 0 bolesmm l]Ud1~a. Ovde, uopste~ spada sve o cemu se govori u smislu pnrodne .sposobnost1 iii nesposobnosti. Jer, ne naziva se svaka od ,?V1h odreda?a kvaiitativnom na osnovu jedne odredene [covekove] d1spozicije, nego zato sto on poseduje prirodnu.vsposobno~t iii nesposobnost da nesto uci~i Iako, P.i da n~sta n~. trp1. Na primer, dobri borci pesm':_ama, ih dobn tr~ac1, n~ nazivaju se tako zbog toga sto se nalaze u IZvesnOJ dispoziciji, nego zato s~o ill?-aj~ prirodJ?-U sposobn~st d~ nesto lako cine. ~drav1m l]Ud1ma naziVaju Se 0~ k~J1 imaju prirodnu sposobnost da la~o podnose . sv~ st? 1~ moze zadesiti; a, obratno, bolesmm [se naz1~a1u l]ud1] zato sto imaju prirodnu nesposobnost zbog koJe ne P.odnose lako sve sto ih moze zadesiti. Isto vazi i za tvrdo 1 za meko. Tvrdo se zove nesto zato sto ima ~posobn~st ~a ne bude Iako podeljeno, a meko se zove nesto zato sto Je za to nesposobno. . . . . . Treca vrsta kvaiiteta jesu afektivm [pas1vm] kv~htetl i afekcije. Takvi su vslatkoca,. i gorci~a, .i ol?oro~t, 1 s;e ovima srodno, - i jos toplota, 1 hladnoca, 1 belma, 1 ctnoca. J asno je da su to kvaliteti, jer ~a stvari. koj~. ih primaju kaze se da imaju te kvalitete, post? se. OVl ~ ~11ma nalaze. Tako je med nazvan slatkim zato sto 1e p~m10. u. sebe slatkocu, a telo [je nazvano] belll_n zat~ ~to Je ~n.rru~o u sebe beiinu. A tako je i u drugtm shcmm siucaJev1ma. Afektivni [pasivni] kvaiiteti n~ zovu ~~ tako za~o sto su same stvari koje primaju te k.vahtete 31f1c~r~ne ~a 1zvestan nacin. Med nije nazvan slatkim zato sto Je 1zdrzao neku izmenu, a to vazi i za druge slucajeve ov~ v~ste. 1st<;> t~ko, i toplota i hladnoe.a ~su. naz~an~ afektlvmm kvah~~tima zato sto same stvan koje 1h pnmajU trpe n,eku afekC1JU nego zato sto je svaki od kvaiiteta o ~<;>jima je go_voren? sposoban da proizvede izmenu .u s.enzac11a~a . - ov1 kval,1teti se nazivaju afektivnim [pas1vmm] kvahtetima. Slatkoca 27
proi~vo_?i izmen~ ukusa, a toplota [izmenu] pipanja; a Isto Je I sa drugim kvalitetima. Medutim, belina, i cmoea, i druge boje nisu nazvane afektivnim kvalitetima na isti nacin kao ono sto je ranije navedeno; one su nazvane tako zbog toga sto su same ~()~ta!e jedno~ izmenom. J asn
Tako s~ D:azi~aj~ afektivnim kvalitetima sva stanja ove ':~ste koJa ImaJu Izv~~ u tesko pokretljivim i trajnim af.ekc~~ama..Kad te afekctJe vode poreklo iz fizicke kons~ttuctJe subjekta, ble_?ilo iii cmoca nazivaju se kvalitetima (Jer nam
Isto vaii i za afektivne kvalitete koji se odnose na 5
_?usu. ~ Sv~ pojave k?.je. su, i?s. od rodenja, proizasle iz tzv.esruh tesko pokretljtvth [traJmh] afekcija zovu se kvalitett: tako, n11: prime~, lu~ilo, i gnev, i druga stanja ove vrste. Prema . ~k-ytm d_use-:rui?- nastrojenostima, govori se o dumovttim 1 o ludtm lJudtma. Isto vazi za one zastranjenosti
28
koje nisu prirodne, nego proizlaze iz nekih drugih konstitucionalnih osobenosti kojih je tesko osloboditi se iii koje su sasvim neizlecive. I ove pojave su kvaliteti, jer, s obzirom na njih coveku se pridaju izvesni kvaliteti. Medutim, afekcijama se nazivaju pojave sto postaju iz uzroka koji se brzo rasturaju. Kao primer za ovo moze se navesti covek koji se razgnevi zbog pretrpljene neprijatnosti. A!i, ne naziva se dumovitim covek koji se u takvom uzbudenJU razgnevi, nego se pre o njemu kaze da je pretrpeo neku afekciju. Tako se ovakve pojave zovu afekcije a ne kvaliteti. Cetvrta vrsta kvaliteta jeste figura i1i forma koja pripada svakom bicu, - a, sem toga, pr_~vost i krivina, i svaka druga slicna osobina. Jer, jednom bicu pridaju se kvaliteti prema svim ovim odredbama. Za jednu stvar se kaie da ima izvestan kvalitet zato sto je trouglasta.,ili cetvorouglasta, i1i zato sto je prava ili kriva. T~ko se svakoj stvari pripisuju kvaliteti prema njenoj figun. Retko i gusto, hrapavo i glatko kao da oznacavaju nesto kvalitativno. Medutim, izgleda da se odredbe ove vrste protive · kvalitativnim podelama, jer svaka od njih pre izgleda da izrazava jedan izvestan polozaj delova. Gustina [jedne stvari] sastoji se u tome sto su [njeni] delovi blizu jedan drugome, a retkoca sto su oni udaljeni jedan od drugog; a glatkost [jedne stvari] sastoji se u tome sto [njeni] delovi leze kao u jednoj ravni, a hrapavost u tome sto su neki delovi istureni, a neki uvuceni. Mogle bi se mazda pronaCi i druge vrste kvaliteta, ali ovi navedeni su najobicniji [najceSCi]. Dakle, kvaliteti su odredbe koje su navedene; a stvari kojima se pridaju kvaliteti nazvane su prema tim kvalitetima, i1i od njih na neki nacin zavise. Tako u veeini slucajeva, i gotovo uvek, ime stvari kojoj se pridaje kvalitet proizaslo je iz kvaliteta. Tako je, na primer, bela nazvano po b~lini, i gramaticar po gramatici, a pravedan po pravednosti, a isto vaii i za drugo. Ali, u izvesnim slucajevima ne postoji ime za kvalitete, pa nije moguce oznaciti stvari kojima se pridaju kvaliteti imenima proizaslim iz tih kvaliteta. Taka
29
covek koji je [svojom] prirodnom sposol>noscu vest u trcanju ili u borbi pesnicama ne dobija inie ·ni po kakvom kv~litetu. N~ime! ~e pos~oj~ ime~a za sposobnosti po ~OJ1ma se OVlm l]udima pndaJu neki kvaliteti, dok postoje 1me~a za ves~in~, po kojima se oni, prema svojim sposobnoshma~ .n~ZlVaJU ~Orci ~esnica~a ili rvaci. Jer, govori se .? vesbm .~ borb~ pesmcama 1 o vesitni rvanja, a oni kOJ1 su u nJlma vezbanjem osposobljeni dobijaju imena od sarnih tih vestina. . ~li, ponekad i kad postoji ime [za kvalitet], stvar koJa Je prema ovome oznacena kao kvalitativna nosi ime koje ne proizlazi iz toga kvaliteta. Tako na primer posten v k [ orroul>ai:o~] je takav na osnovu' vrline [f] ' &Qtt{j], ~ove ~er se on zo~e p~s~en za~o sto pose~uje vrlinu,- ali njegovo 1me ne pr01zlaz1 1z vrhne. Medutlm, ovaj slucaj nije cest. Tako se zovu kvalitativnima stvari cije je ime pro. 1zaslo iz navedenih kvaliteta, ili koje na neki drugi nacin od njih zavise. . Kod kv_<~liteta .postoji i kontrerna suprotnost; na pnmer, prav1cnost Je kontrerno suprotna nepravicnosti cwilo belini i tako dalje. Isto va.Zi i za stvari koje su p~ n~~ma nazvane: nepravicn~ je kontrerno suprotno pray~c~om,. ~ belo crnom. Ah to nije uvek slucaj: crveno, 1li zuto, 11i druge takve boje nemaju kontrerne suprotnosti i ako su kvaliteti. ' . Zati~, ako je jedna od dve kontrerne suprotnosti kvahtet, 1 druga. ce biti kvalitet. To postaje jasno cim se uzml!v u obzir druge kategorije. Tako, na primer, ako je pra~cnost kontrerno suprotna nepravicnosti, i ako je p~aVlcnost kvalitet, i nepravicnost ce biti kvalitet, jer mJed~a dr~ga k~tegorija ~ece pristajati nepravicnosti, - m kvantitet, m odnos, m mesto, i uopste niSta drugo sem h:alite.ta. Isto je. tako i za sve druge kontrerne suprotnostl koJe potpadaJU pod kvalitet. . Kvaliteti pretpostavljaju i ,vise" i ,manje" 58 • Za Jednu belu stvar kaze se da je vise ili manje bela nego druga, a za jednu pravicnu stvar da je vise ili manje pravicna nego druga. Sem toga, sam kvalitet moze da se uvecava:
ono sto je helo moze da postane belje. 59 Ali ta osobina ne prlpada svini. kvalitetima nego samo vecini od njih. Jer, moze se sumnjati da li je pravicnost u jednom slucaju veca a u drugom manja, a tako je i sa drugim kvalitetima. Neki ovo osporavaju i smatraju da se uopste ne moze reCi da je pravicnost veca i manja, - kao sto se ni za zdravlje to ne moze reci. Sve sto se moze reci jeste da jedna licnost poseduje manje zdravlja nego druga, i1i manje pravicnosti nego druga, - a isto je tako i sa gramatikom i sa drugim sposobnostima. Ali, ne moze se osporavati da su stvari nazvane po ovim kvalitetima sposobne za viSe i manje [sposobne da imaju vise i manje od tih kvaliteta], posto se za jednog coveka ka.Ze da je bolji gramaticar od drugog, i da je zdraviji, i pravicniji i tako dalje. Medutim, ne izgleda da dopustaju uvecavanje trougao, i cetvorougao i nijedna od drugih figura. Jer, stvari na koje se primenjuje pojam trougla ili kruga jesu sve, na isti naCin, trouglovi i1i krugovi. A za stvari na koje se [taj pojam] ne primenjuje ne bi se moglo reCi da je jedna vise nego druga [trougao ili krug]. Kvadrat nije vise krug nego sto je to prav ugao, jer ni na jedan od njih ne moze da se primeni pojam kruga. Uopste, ako se pojam navede~ nog tennina ne primenjuje na oba objekta, ne moze se reb da jedan od njih ima taj termin vise nego drugi. Dakle, svi kvaliteti ne pretpostavljaju vise i manje . Od navedenih odredaba nijedna nije svojstvena kvalitetu.60 Medutim, o slicnom i neslicnom govori se samo kod kvaliteta. Jer, jedna stvar slicna je [ili neslicna] drugoj samo ukoliko je kvalitativna. Iz toga izlazi da je kvalitetu svojstveno da mu se pridaje slicno i neslicno. 81 Ne treba da se bojimo da ce nam neko prigovoriti da smo ovde - gde smo stavili sebi u zadatak da damo izlaganje o kvalitetu - uracunali i mnogo relativnog. Mi smo kazali da stanja i dispozicije spadaju u relative. U svim ovakvim slucajevima vrste su relativni termini, a nijedan od pojedinacnih rodova to nije. Tako je nauka, kao vrsta, u samoj svojoj sustini ono sto je relativno nekoj
31
drugoj stvari (jer kaze se: nauka o necem)o Medutim nijedna od pojedinacnih nauka nije u sustini relativn~ nekoj ?rugoj stv~rio Tako se, na primer, ne kaze da je gramvatika g~amatlka 0 necem niti da je muzika muzika o necemo Ah, ako su [ove nauke] relativne ·one su takve samo po svojoj vrstio Tako se za gramatiku kaze da je nauka o necem, a ne da je gramatika o necem a za muziku [se kaze] da je nauka o necem, a ne da j~ muzika 0 necemo Prema tome, pojedinacne nauke nisu relativneo Sam? pre~a poj~dina~nim nau~ama nama se pridaju izvesm kvahtetl, posto nJih posedujemo [znamo]o Mise nazivarna uceni zato sto posedujemo [znamo] jednu odredenu naukuo I tako ?V~ pojed~na~n~ nauke, prema kojima nam se ponekad pndaJu kvahtetl, Jesu same kvaliteti ali one nisu relativneo ' Tako, ako hi se desilo da je jedna ista stvar [u isto vreme] relativna i kvantitativna, ne hi hilo niSta hesmisleno uracunati je u dve vrste [u dve kategorije]o
posedovanje znaci stanja, kao ,hiti ohuven"' ,hiti naoruzan"; da mesto znaci, ria primer, ,u Likeju" i tako dalje, kao sto smo [ranije] naznaciii [o kategorijama]. Glava deseta [SUPROTNOSTI]
Isto tako delanje i trpljenje dopustaju kontrernu suprotnost i ,viSe" i ,manje" Kontrerne suprotnosti su: ,zagrejati" i ,rashladiti"; i ,hiti zagrejan" i hiti rashladen"; i ,radovati se" i ,zalostiti se"· - sto ~~aci da dela~[e ,~ ~rpljenj~ dopus~aju ko~trernu s~protnost. Isto je i za ,vis~ x_,manJe". Nairne moze se [nesto] zagrejati viSe iii manJe, I [moze se] hiti zagrejan viSe iii manje. Dakle delanje io trpljenje dopustaju , viSe" i ,manje". ' Tohko vs~o imali da ~~zemo o tim kategorijama. 0 polozaJu smo g?~onh u ~~~vi o relativnim pojmovima, gde smo utvrdxh da se t1 xzrazi nazivaju prema odgovarajucim polozajima. ~ ostalim. kategorijama- vremenu, i mestu, i posed~VanJu - koJe su po sehi jasne, nije potrehno reci niSta VISe Od onoga Sto je vee izlozeno U pocetku, - naime da
Za postavljene vrste [kategorije] dovoljno je ono sto smo reklio Sad treha da se ohjasni u koliko se znacenja govori o suprotnostimao Suprotnost jedne stvari prema drugoj cetvorostruka je: postoji li suprotnost u smislu relativnih pojmova, iii u smislu kontrernih suprotnosti, iii onda izmedu lisenosti [nemanja, privacije] i posedovanja, iii ona izmedu afirmacije i negacije. U svakom od ovih slucajeva suprotnost moze da se opiSe u skici kao suprotnost izmedu relativnih pojmova - na primer, dvostruko prema polovini; zatim kao ona izmedu kontrernih suprotnosti - zlo prema dohru; pa u smislu lisenosti i posedovanja- slepilo prema vidu; i, najzad, u smislu afirmacije i negacije, - kao na primer: ,on sedi" i ,on ne sedi". Stvari koje su suprotne u srnislu relativnih pojmova jesu one cije se hice sastoji u tome da hudu kazane o drugom clanu suprotnosti [s kojim su vezane], iii cije se hice odnosi na ovaj clan. Tako, na primer, dvostruko je ono za sto se kaie da je u samoj svojoj sustini dvostruko nekoj drugoj stvari, jer ono je dvostruko necem. Tako su saznanje i ono sto se moze saznati [saddaj saznanja] suprotni kao relativni pojmovi. Nairne, za saznanje se kaie da je u samoj svojoj sustini saznanje onoga sto se moze saznati; a za ono sto se moze saznati receno je da ono u sustini stoji u odnosu prema svojoj suprotnosti, to jest prema saznanju. Jer, za ono sto se moze saznati receno je da se moze saznati za nesto, to jest za saznanjeo Stvari koje su suprotne kao relativni pojmovi jesu, prema tome, one cije se hice sastoji u tome da hudu recene
32
3 Organon
0
Glava deveta [DELANJE, TRPLJENJE I DRUGE KATEGORIJE]
0
0
33
o drugim stvarima, iii koje na neki nacin stoje u uzajamnom odnosu. sto se tice kontrerno suprotnih stvari, njihova sustina nije u odnosu koji one odr.Zavaju jedna s drugom nego se za njih samo kaze da su kontre.rno suprotne jedne drugima. Dobro se ne zove dobro zla nego se kaze da je ono kontrerno suprotno [zlu]. Isto tako, belo se ne zove belo crnog, nego se kaze da je ono kontrerno suprotno [crnom]. Ove suprotnosti se, dakle, medu sobom razlikuju. Uvek kad su kontrerne suprotnosti takve da subjekti u kojima one po prirodi postaju, ili o kojima su afirmirane, nuznim naCinom sadr.Ze obe [suprotnosti], - tada izmedu njih nema niceg srednjeg. Ali ako se jedna ili druga kontrerna suprotnost ne nalaze u subjektu nuznim nacinom, tada izmedu njih uvek postoji nesto srednje. Tako, na primer, bolest i zdravlje pojavljuju se shodno prirodi u telu zivotinje, i, nuznim nacinom, jedno ili drugo pripadaju telu zivotinje, - bolest iii zdravlje. A kaze se da su brojevi neparni i parni, i, nuznim nacinom, jedno ili drugo pripada broju, __:__ naime, iii neparno ili parno. Izmedu ovih stvari ne postoji nista srednje, - ni izmedu bolesti i zdravlja ni izmedu neparnog i parnog. Medutim, postoji nesto srednje [izmedu kontrernih suprotnosti], od kojih jedna iii druga ne pripada [subjektu] nuznim nacinom. Tako crno i belo po prirodi postaju u jednom telu, ali nikakva nuznost ne postoji da jedno ili drugo pripadaju telu. Jer, svako telo nije nuznim naCinom belo ili crno. Isto tako, tvrdi se [da je] rdav i posten o coveku i o mnogim drugim biCima, ali nije nuzno da jedan ili drugi [od ovih izraza] pripada biCima kojima se oni pridaju, jer svaka stvar nije nuznim nacinom rdava ili postena. A izmedu ovih stvari nalazi se nesto srednje; na primer, izmedu belog i crnog postoji sivo, i zuckasto, i sve druge boje, a izmedu rdavog i postenog [postoji] ono sto nije ni rdavo, ni posteno. Ponekad imena su davana prema srednjim terminima. Tako, na primer, izmedu belog i crnog nalaze se sivo, zuckasto i sve druge boje. Medutim, katkad nije lako oznaciti imenom srednji termin, nego se definicija srednjeg 34
termina dobija negacijom svakog krajnjeg termina. Tako se, na primer, kaze: ono sto nije ni dobro, ni rdavo; i: ni pravicno, ni nepravicno. Lisenost i posedovanje pripisuju se istom subjektu, tako, na primer, vid i slepilo pridaju se oku. Opste govoreCi, subjekt u kome posedovanje po prirodi postaje, jeste onaj o kome se afirmiraju obe suprotnosti. Kazemo da se lisenost pridaje svakom subjektu, sposobnom da primi posedovanje, i da mu se pridaje onda kad posedovanje nije ni na koji nacin prisutno u subjektu kome po prirodi pripada, kao i u vremenu kad ono [posedovanje] po prirodi u subjektu treba da se nalazi 62 • Mi ne nazivamo neko bice bezubim zato sto nema zuba, ni slepim, zato sto nema vida, nego zato sto ih nema u vremenu kad po prirodi treba da ih ima. Jer, postoje bica koja, kad se rode, nemaju ni vida ni zuba, a njih zbog toga ne nazivaju ni bezubima ni slepima. Biti lisen" jednog stanja i ,posedovati" ga nije lisenost posedovanje. Jer, posedovanje je [na primer] vid, a lisenost je slepilo· ali ,imati vid" nije vid, a ,biti slep" nije slepilo. Slepilo j~ izvesna lisenost, a ,biti slep" jeste ,biti liSen", a nije liSenost. A kad bi slepilo bilo isto sto ,biti slep", oba izraza mogla bi se afirmirati o istom subjektu. Ali kaze se da je covek slep, ali se nikad covek ne naziva slepilom. Izgleda, medutim, da su pojmovi ,biti lisen" i ,posedovati" suprotni na isti naCin kao [sto su to] lisenost i posedovanje. Jer, nacin suprotnosti [izmedu njih] je isti. Kao sto je slepilo suprotno vidu, isto je tako [pojam] ,biti slep" suprotan [pojmu] ,imati vid". Ono sto potpada pod negaciju i afirmaciju nije negacija i afirmacija. Jer, afirmacija je afirmativna recenica, a negacija je negativna recenica, a izrazi koji potpadaju pod afirmaciju i negaciju nisu recenice. 63 Medutim, kaze se da su oni [ti izrazi] suprotni medu sobom kao afirmacija i negacija, jer je i u ovom slucaju nacin suprotnosti isti. Kao sto je afirmacija suprotna negaciji - na primer recenica: ,On sedi" suprotoo je recenici: ,On ne sedi",- tako
r
•
3*
35
isto suprotne su stvari koje potpadaju pod jednu i pod drugu reeenieu,- na primer, pod ,on sedi" i ,on ne sedi". Jasno je da lisenost i posedovanje nisu suprotni na isti nacin kao relativni pojmovi,114 jer eelokupna njihova bitnost ne sastoji se u tome da budu afirmirani od suprotnosti. Ne kaze se za vid da je on vid slepila, niti relacija postoji na drugi koji nacin. Isto tako, ne moze se za slepilo reci da je ono slepilo vida nego se kafe da je slepilo lisenost vida, ali da nije slepilo vida. Dalje, svi relativni termini su konvertibilni [korelativni], tako da bi slepilo - pretpostavljajuci da ono spada u relativne pojmove - bilo konvertibilno [korelativno] s onim s cime stoji u [nekoj] relaeiji. Ali ovde nema konvertibiliteta [korelacije], jer se ne kafe da je vid - vid slepila. Ali, termini koji potpadaju pod liSenost i posedovanje · nisu ni kontrerno suprotni,65 sto je jasno iz sledeCih razloga. Za kontrerne suprotnosti medu kojima nema nijednog srednjeg termina, potrebno je, nuznim nacinom, da se u subjektu gde one po prirodi postoje iii o kame su afirmirane jedna od njih uvek nalazi. Jer, [kao sto smo kazali] ne postoji nijedan srednji termin izmedu konkretnih suprotnosti, od kojih jedna iii druga treba nuznim nacinom da pripada subjektu koji ih prima,- kao sto je, na primer, slucaj kod bolesti i zdravlja, i kod neparnog i parnog. Za k~trerne suprotnosti koje pretpostavljaju jedan srednji termin nije nikako nuzno da jedna od njih pripada subjektu. Jer, nije nuzno -da svaki subjekt koji ih prima bude beo iii ern, topao ili hladan. Nairne, niSta ne sprecava da se izmedu njih [kontrernih suprotnosti] umetne jedan srednji termin. . Dalje [smo rekli da]. dopustaju srednji termin kontrer. ne suprotnosti od kojih je9na iii druga ne pripada nuznim nacinom subjektu koji ih prima, - sem u [narocitom] slucaju kad samo jedna od njih po prirodi priP.ada subjektu, kao, na primer [sto pripada], vatri da bude topla, a snegu da bude beo. U ovo!ll [poslednjem] slucaju mora, nufnim nacinom, samo jedna od dveju kontrernih suprotnosti da odredeno pripada subjektu, a nikad ne moze [da mu pri-
36
,, -~
pada] druga [suprotnost]. Nairne, vatra ne moze da bude hladna, a sneg ne moze da bude ern. Taka svakom subjektu sposobnom da ih primi ne pripada nuznim nacinom jedna iii druga od kontrernih suprotnosti, - sem ako nisu u pitanju subjekti kojima samo jedna [od suprotnosti] moze po prirodi da pripada i koji bi mogli primiti samo jednu odredenu od kontrernih· suprotnosti, a ne jednu iii drugu. Medutim, kad su u pitanju lisenost i posedovanje tada nije istinito niSta od onoga sto smo rekli. 66 Subjekt sposoban da prima suprotnosti ne pretpostavlja uvek nuZnim nacinom jedan od dva clana suprotnosti. Jer, ono sto jos nije po prirodi sposobno da poseduje vid ne smatra se ni da je slepo niti da ima vid. Iz toga izlazi da ove odredbe ne spadaju u kontrerne suprotnosti izmedu kojih ne postoji •, nikakav srednji termin. Ali, ave [odredbe] ne spadaju ni u kontrerne suprotnosti koje pretpostavljaju jedan srednji termin, posto jedna od njih [od odredaba] nuznim nacinom treba jednom da pripada subjektu sposobnom da je primi. Cim je jedno bice po prirodi sposobno da ima vid, tada ce se za njega kazati iii da je slepo, iii da vidi, i to ne [nece se reci] iskljucivo jedna od ovih odredenih osobina nego, prema prilikama, jedna ili druga. Jer, nije nuzno da bice ·· bude iii slepo, iii da ima vid, nego [je nufuo], prema prilikama, jedno iii drugo od ovih stanja. Ali, [rekli smo] za kontrerne suprotnosti koje imaju jedan srednji termin, da nikad nije nuzno da jedna iii druga [suprotnost] pripada nekom subjektu nego [je nuzoo] da izvesnim sabjektima pripada iskljucivo jedna oaredena od dve kontrerne suprotnosti. Prema tome, ocevidno je da nijedan od dva nacina [postojanja] kontrernih suprotnosti ne odgovara slucaju suprotnih pojmova posedovanja i lisenosti. Dalje, kada kod kontrernih suprotnosti subjekt sposoban da ih prima ostaje isti, moze se desiti da se jedna suprotnost promeni u drugu ---!;em akosamo jedna od njih po prirodi ne pripada subjektu, kao sto, na primer, vatri pripada da bude topla. Jer, l!loguce je da zdrav covek postane bolestan i da belo postane erno, a hladno toplo, 37
i moguce je da posten covek postane rdav, a rdav posten. Jer, kad rdav covek postane bolji u svom ophodenju i govoru, on tada, rna i u neznatnom' stepenu, napreduje ka dobru. A ako se on jednom popravi, rna i malo, jasno je da se moze iii potpuno izmeniti, iii bar znatno napredovati ka boljem. Jer, i kad u pocetku nacini samo mali napredak, covek uvek postaje prijemljiviji za vrlinu nego sto je bio. Zbog toga ce on verovatno [postepeno] uciniti jos veCi napredak. I, ako taj napredak uvek postaje veci, covek ce najzad doCi u kontremo suprotno stanje, - sem ako ga u tome ne omete nedostatak u vremenu. Medutim, sto se tice posedovanja i lisenosti, nemoguce je da se dogodi obostrana uzajamna promena jednog od tih stanja u drugo. Desava se promena od posedovanja lisenosti, ali od lisenosti posedovanju promena je nemoguca. Nairne, onaj ko je postao slep ne dobija natrag vid, onaj ko je celav ne postaje ponovo kosmat, a onaj ko je bezub ne dobija viSe zube. Sto se tice onoga sto je suprotno kao afirmacija i negacija,67 ocevidno je da ove nisu suprotne ni na koji od nacina o kojima je govoreno. Jer, samo je u ovom slucaju, nuznim nacinom, jedna od suprotnosti uvek istinita, a druga lazna. Jer, ni za kontreme suprotnosti, ni za relativne pojmove, ni za posedovanje i lisenost nije nuzno da jedna od suprotnosti uvek bude istinita, a druga laZna. Tako su, na primer, kontremo suprotni zdravlje i bolest, a ni jedno ni drugo nije istinito iii laZno. Isto su tako dvostruko i polovina suprotni kao relativni pojmovi, a ni jedno ni drugo nije istinito ili lazno. Isto vaZi za Iisenost i posedovanje, kao, na primer, za vid i slepilo. Uopste, nista nije istinito ili laZno od onaga sto se govori bez ikakve veze. A sve suprotnosti o kojima je [ranije] govoreno [u ovom spisu] izraZavaju se bez veze. Medutim, izgledalo bi da se takva svojstvenost [to jest sposobnost da se odvoji istinito od laZnog] najvise nalazi kod kontrernih suprotnosti koje se izrazavaju u nekoj [recenicnoj] vezi. 88 Recenica: ,Sokrat je zdrav", kontremo je suprotna recenic~: ,Sokrat je bolestan". Ali, cak i za ove dve recenice nije uvek nuzno da jedna bude istinita, a druga 38
Iazna. Ako Sokrat postoji, jedna [~~cenica] se ~iti is!init.a~ a druga Iazna, ali aka on ne postojl, abe [recemc~l. ce b1.t1 laZne. Jer, niti je istina da je s~~rat bolestan mtl da je zdrav ako Sokrat uopste ne postojl. A sto se tice IiSenosti i posedovanja, ako subjekt uopste ne postoji, tada ni_jedna ni ~;ug~. [od rec~nica] nije istinita· a cak i kad subjekt postojl, mJe uvek Jedna _[od receni~a] istinita, a druga laZna. Jer [recenici]: ,Sokr~t m~a vid" suprotna je [recenica]: ,Sokrat je slep", kao ..sto Ae posedovanje suprotno Iisenosti. ~ko Sokr.at. ~ost?P• ~lJe nuzno da jedna od ove dve reeemce bude lStlmta dl lazna (jer u slucaju da Sokrat nije jos po prirodi v sposoban ~~ vidi, obe recenice su laZne); a aka Sokrat uopst~ ne postojl, tada su obe recenice podjednako lazne, - natme 1 da on ima vid, i da je slep. A kad je rec o afirmaciji i negaciji, bilo da subje~~ postoji, ili da ne postoji, jedna [od recenica] .ce uvek bth lazna, a druga istinita. J er ako se kaze: ,Sokrat Je bol~stan", i: Sokrat nije boles tan", ocevidno je- ako on postojl ~ da je'jedna od ove dve recenice istinita, a druga l~na. A ~sto je i ako Sokrat ne postoji ..Je.r,. ak~ on ~~ post~p, pogresno je reCi da je bolestan, a tstlmto Je reel da mJe bol~stan. Prema tome samo stvari koje su suprotne kao aflrmacija i negacija i~aju osobinu da uvek budu jedna istinita, a druga lazna.
Glava jedanaesta [0 KONTRERNIM SUPROTNOSTIMA]
Kontrema suprotnost dobra jeste nuznim naCinom zlo. Ovo ocevidno pokazuje indukcija,S9 koja je osnovana na pojedinacnim slucajevima. Tako je, na p:imer, bolest ~on: trerna suprotnost zdravlja, a kukavistvo hrabrostl, 1 tako dalje. Zlu je kontrerno suprotno ponekad dobra, ~ poneka? zlo. Oskudici, koja je zlo, kontrerno s~p~otno Je p~eter~ vanje, koje je zlo, - a umerenost, koJa Je dobra, 1sto Je
39
tako kontrerno suprotna i jednom i drugom. Me<1utim, ovo poslednje moze se zapaziti samo u malom broju slucajeva· ' inace, veCinom je zlu kontrerno suprotno dobro. Dalje, kod kantrernih supratnasti nije nuzno da, kad pastoji jedna, pastaji i druga. Aka su svi zdravi, zdravlje ce pastajati, a balesti nece biti. Isto taka, aka je sve bela, belina ce pastojati, a crnilo nece postajati. Aka je recenica: ,Sokrat je zdrav", kantrerno suprotna recenici: ,Sokrat je bolestan", tada, posto nije moguce da dva kantrerna suprotna stanja istovremena pripadaju istom subjektu, - bice nemaguce da, ako jedna ad ovih kantrernih suprotnasti postoji, i druga ista taka pastoji. Jer, ako je istina da je Sokrat zdrav, ne moze biti istina da je Sokrat bolestan. Ocevidno je da i kontrerne suprotnosti maraju pa prirodi postojati u jednam subjektu koji je isti po rodu iii po vrsti. Bolest i zdravlje javljaju se po prirodi u telu zivotinje, belina i crnilo na telu uopste, a pravicnost i nepravicnost u ljudskoj dusi. . . .Ist, .n.uzna je da sve kontrerne suprotnosti budu 1h u IStOJ vrsti, 1h u kontrerno suprotnim vrstama, ili da one s~e budu vrste. Jer, bela i crno su u istoj vrsti (boja je nJihova vrsta), pravicnost i nepravicnost su u kontrerna ~uprotnim vrstama (jer je vrsta jedne vrlina, a vrsta druge Je porok). A dobro i zlo nisu u jednoj vrsti nego su sami vrste nekih stvari. _ Glava dvanaesta /
[RANIJE]
Jedna stvar naziva se ranijom od druge u cetiri smisla. U prvom i najsvojstvenijem smislu [ana se naziva ranijom] prema vremenu. U tom smislu za nju se kaze da ima vise godina i da je starija ad neke druge stvari. Jer, zbog toga sto je prateklo vise vremena za jednu stvar se kaie da ima vise ·godina ida je starija [od druge]. u drugam smislu, ranije je ono sto ne dopusta konvertibilnast u odnosu na konsekuciju [sled] onaga sto pa-
40
stoji. Tako, na primer, broj jedan je ranije ~. b.roja dva: Jer, aka postoji dva, odmah sleduje da pastoJI J~dan, ah aka broj jedan postoji, tada ne sleduje nuznim nacmo~ d~ broj dva postoji. Prema tome, iz broja jedan ne prmzla~1 konvertibilnoscu da postoji drugi broj. lzgleda, dakle, da Je ranije ono ciji sled postajanja ne dopusta konvertibilnost. U trecem smislu, ranijim se naziva nesto shodno jednom izvesnom redu, kao [s.to je to slucaj] u nau~a~a i u govorima. Jer u demonstratlvmm naukama postOJI 1 ranije i docnije shodno redu (naime elementi su, shodno redu, raniji od geometrijskih propozicija/0 a u gramatici slava su ranija od slogova). A isto je taka i u govaru, jer je uvod, shodno redu, raniji od izlaganja. Sem pamenutih postoji jos jedan smisaa, naime ona sto je bolje i dostojnije postovanja izgleda da je ranije [~a prethodi] shodna prirodi. M~s~ obicno k~ze za ljude ~oJe narocito ceni i voli da su om 1spred drug1h [da prednJace drugima]. Ova je zacelo najnesvojstveniji naCin priariteta. Takvi su, otprilike, nacini na koje se obicno govori o prioritetu. Medutim, izgleda kao da, sem navedenih nacina prioriteta, postoji jos jedan drugi nacin. Kad su u pitanju dve stvari koje dopustaju kanvertibilnost u odnosu na sled [konsekuciju] postojanja, izgleda kao da treba da bude ranija pa prirodi ana stvar kaja je uzrok postojanja druge stvari. Jasno je da takve stvari postoje. Da covek postoji, kanvertira se shodno sledu [konsekuciji] postojanja sa iskazom koji je istinit a njemu [coveku]. Jer, aka covek postoji, istinita je i ·recenica koja izrazava da covek postoji. Ova se daje konvertirati: aka je istinita recenica kojom izrazavamo da covek postoji, tada i covek postoji. Me<1utim, istinita recenica nikaka nije uzrok sto stvar postaji. Naprotiv, izgleda da je stvar uzrok sta je recenica istinita: Nairne od postojanja ili nepostajanja stvari zavisice hoce h recenica biti istinita ili laina. Taka se na pet nacina jedna stvar naziva ranijom od druge [stvari].
41
Glava trinaesta [ISTOVREMENO (SIMULTANO- af.ta)]
Istovremenima [simultanima] se, u prostom i najsvojstvenijem smislu, nazivaju stvari cije se postajanje dogada u isto vreme. Jer nijedna od dve stvari nije ranija ili docnija od druge. 71 Za ove stvari kaie se da su simultane u vremenu. Po prirodF2 su istovremene stvari koje se konvertiraju u odnosu na sled [konsekuciju] postojanja, ali jedna [od njih] nikako nije uzrok sto postoji druga [stvar]. Takav je slucaj sa dvostrukim i sa polovinom. Nairne, ovi izrazi se konvertiraju (jer ako dvostruko postoji, i polovina postoji, a ako polovina postoji, i dvostruko postoji), ali nijedan od ta dva izraza nije uzrok sto postoji drugi. Ali, isto tako, nazivaju se istovremenima po prirodi rodovi koji proizlaze iz podele iste vrste i koji su suprotni jedan drugom73 • Kaze se da su suprotne jedna drugoj u podeli stvari koje su suprotne prema istoj podeli; tako, na primer, zivotinja koja ima krila istovremena je zivotinji koja po kopnu hoda i zivotinji koja zivi u vodi. Ova bica suprotna su jedno drugom u podeli kad proizlaze iz iste vrste, jer zivotinja je podeljena na rodove, - kao, na primer, na zivotinju koja ima krila, i na zivotinju koja hoda po kopnu, i na zivotinju koja zivi u vodi. Nijedna od ovih zivotinja nije ranija ni docnija nego ta bica izgledaju istovremena po prirodi. A svaki od ovih rodova - naime, zivotinja koja hoda po kopnu, i Zivotinja koja ima krila i zivotinja koja zivi u vodi - moze opet da bude podeljen u rodove. Dakle, po prirodi moraju biti istovremeni i ovi [navedeni] rodovi koji proizlaze iz iste vrste, po istoj podeli. Medutim, vrste su uvek ranije od rodova, jer nema konvertibilnosti za sled [konsekuciju] postojanja. Tako, na primer, ako zivotinja koja Zivi u vodi postoji, tada zivotinja postoji, ali ako zivotinja postoji, zivotinja koja zivi u vodi ne postoji nuznim nacinom. Dakle, nazivaju se istovremene po prirodi stvari koje su konvertibilne u odnosu na sled [konsekuciju] postojanja, 42
ali jedna od njih nije nikako uzrok postojanja druge, - a tako se nazivaju i rodovi koji su suprotni jedan drugom u podeli, polazeCi od iste vrste. Najzad, bica koja postaju u isto vreme jesu prosto simultana.
Glava cetrnaesta [KRETANJE]
Kretanje ima sest rodova: postajanje, nestajanje [propadanje], uvecavanje, umanjivanje, 'kvalitativna promena i menjanje mesta. Sva druga kretanja [sem kvalitativne promene] ocevidno su razlicita jedno od drugog: tako postajanje nije nestajanje, niti je uvecavanje ili menjanje mesta umanjivanje - i tako dalje. Medutim, u odnosu na kvalitativnu promenu javlja se izvesna surnnja da li ono sto podleze kvalitativnoj promeni tu promenu mozda trpi nuznim nacinom, na osnovu jednog od drugih kretanja. Ali to nije tacno. Jer, gotovo sve nase afekcije, ili bar veCina njih, izazivaju u nama kvalitativnu promenu, koja nema niceg zajednickog s drugim kretanjima. Jer, ono sto biva pokretano prema afekciji ne dobija nuznim nacinom uvecavanje iii umanjivanje, a isto je tako i za druge vrste kretanja. Tako bi kvalitativna promena morala biti razliCita od drugih kretanja. Jer, kad bi ova [kretanja] bila identicna, trebalo bi da ono sto je kvalitativno promenjeno bude odmah i uvecano ili umanjeno, ili da bude praceno nekim od drugih rodova kretanja; medutim, to nije nuzno. Isto tako, momlo bi da bude kvalitativno promenjeno ono sto je uvecano iii pokretano na neki drugi nacin. Ali, postoje neke stvari koje se uvecavaju, ali se. kvalitativno ne menjaju· tako se, na primer, uvecava, ah se kvalitativno ne menj~ kvadrat kad se oko njega stavi gnomon7 ' . Isto vazi i za sve druge figure takve vrste. Prema tome, kretanja bi bila razlicita jedna od drugih. 43
Uopste, mirovanje je kontremo suprotno kretanju. Svaki rod kretanja ima svoju posebnu kontremu suprotnost; tako je nestajanje kontrema suprotnost postajanju, umanjivanje [je kontrema suprotnost] uvecavanju, a mirovanje na mestu [kontremo je suprotno] menjanju mesta. Najvise suprotna izgleda promena kontremo suprotnog mesta· tako je kretanju nadole kontremo suprotno kretanje nagore: a kretanju nagore [kontremo je suprotno] kretanje nadole. Nije lako reci koja treba da bude kontrema suprotnost onome kretanju, koje izmedu svih gore navedenih kretanja ostaje jo8 da se ispita. Izgleda da tom kreta"nju nista nije kontremo suprotno, sem ako muse kao kontrema suprotnost ne stavi ili mirovanje u istom kvalitetu, ili menjanje ka kontremo suprotnom kvalitetu, - na isti nacin kao sto menjanje mesta ima za kontrernu suprotnost ili mirovanje na mestu, ili menjanje ka kontremo suprotnom mestu. Kvalitativna promena je menjanje kvaliteta. Tako je kvalitativnom kretanju suprotno ili kvalitativno mirovanje, ili menjanje ka kontremo suprotnom kvalitetu, - kao sto je, na primer, [izraz] ,postati beo", kontremo suprotan izrazu ,postati em". J er kvalitativna promena nastaje menjanjem ka kontremo suprotnim kvalitetima.
Glava petnaesta [,IMATI"]
0 [izrazu] ,imati" govori se na vise nacina. Taj izraz upotrebljava se u smislu stanja i dispozicije ili nekog drugog kvaliteta, - jer kafemo da imamo [posedujemo] izvesnu nauku ·M.i vrlinu. 75 Ili se [taj izraz] upotrebljava kao kvantitet, - da se, na primer, oznaci velicina [visina stasa] koju neko ima.76 Jer, kafe se da neko ima velicinu tri ili cetiri lakta. Ili da se oznaci ono sto obavija telo, kao, na primer, ogrtac ili tunika. 77 Ili ono sto je u jednome delu tela, kao prsten na ruci. 78 Ili deo tela, kao ruka ili noga.711 Jli [da Se Oznaci 000 StO je SadrZaDO] U SUdU80 : takO meriCa81 saddi psenicu ili bure vino, jer kaze se da bure
ima vino, a merica psenicu. Za sve ovo upotrebljava se izraz ,imati" u smislu ,kao u jednom sudu". To je kao posedovanje82; naime, mi kazemo da imamo kucu ili njivu. Mi isto tako kafemo da imamo zenu, iii da zena ima mufa. Ali smisao sad izrecenoga ,imati" izgleda najnepodesniji. Jer, iskazom ,imati zenu" oznacavamo samo ,stanovati s njom". Mozda bi se mogla pronaCi i druga znacenja [glagola] _ ,imati", - ali znacenja u kojima se on obicno upotrebljava gotovo su sva nabrojana.
NAPOMENE 1 Of.tWVUf.tet su stvari koje imaju samo zajednicko ime, ali nemaju nikakvu zajednicku bitnu osobinu. 2 auvwvuf.tu su stvari identicne po prirodi i po imenu. 2 :rtet(.JWVUf.tU se nalaze na sredini izmedu homonima i sinonima ucestvuju i u jednima i u drugima. 4 Univerzalno, .,druga supstancija" (vrste i rodovi) nije u subjektu, jer je supstancija, a nije akcidencija; univerzalno je upravo predikat jednog subjekta, jedne individue, u njenoj osobini univerzalnog. (Upor. Aristotel, Organon, I, Categories, Nouvelle traduction et notes par J. Tricot. Paris 1946. Bibliotheque des textes philosophiques, p. 3, note 1.) 5 Partikularna akcidencija je u subjektu, kao akcidencija, ali, posto je partikularna, ona nije predikat subjekta, posto je svaki predikat nuinim nacinom opsti. (Ibid., str. 3, nap. 2.) 6 Aristotel daje preciznu definiciju akcidencije. Ona, pre svega, mora biti u jednom subjektu. Zatim, ona ne treba da bude samo deo celine, kao sto su dusa iii ruka deo coveka. Pored toga, akcidencija treba da bude nerazdvojna od subjekta, i da bez njega ne moze postojati, - kao sto belo ne postoji nezavisno od tela. (Upor. ibid., str. 3, nap. 3.) 7 Univerzalna akcidencija, nauka, nalazi se u subjektu, coveku, kao akcidencija, a ona je, kao univerzalna, i predikat jednog subjekta, naime, jedne odredene gramatike. 8 Filozof ima u vidu individualnu supstanciju, 1:oM 1:L To je prva supstancija u pravom smislu reci, koja nije ni u jednom subjektu, jer je supstancija, niti je predikat jednog subjekta, jer je individualna. 9 Prva supstancija nije nikad predikat, niti moze to biti. to Aristotelove kategorije su najopstije vrste bica; to su pojmovi koji se ne mogu svesti jedan na drugi, i koji se, isto tako, ne mogu svesti na najviSi univerzalni pojam. Bice i Jedno nisu viSe kategorije, jer nemaju nikakve saddine. 11 Filofoz razlaie da je prva supstancija individua. U drugim svojim delima, pre svega u De lnterpr. (13,23 a 24), filozof istice da
46
su prva supstancija Bog i odvojene inteligencije. - Izraz oucriu nema jedno odredeno znacenje. On naizmenicno oznacava i materiju, i formu, i esenciju, i neku vrstu kompozicije materije i forme. 12 Prve supstancije nalaze se u drugim supstancijama, kao sto se partikularno nalazi u univerzalnom. 13 Rec ,covek" ozna.Cava i individuu i rod. 14 Akcidencije uzete in abstracto. 15 Sve sto nije prva supstancija. 16 U cisto logickom smislu uzeto, covek nije vise supstancija nego sto je to zivotinja. 11 Pod ,drugim supstancijama" filozof podrazumeva samo vrste i rodove, iskljucujuci sve druge supstancije. 18 U sledecem izlaganju dokazuje se da, sem prvih supstancija, samo se jos rodovi i vrste mogu nazvati supstancijama. Nairne, moze se nazvati supstancijom samo ono sto je slicno prvoj supstanciji. A samo su rodovi i vrste slicni prvim supstancijama, jer samo oni mogu, kao prve supstancije, da sluie kao supstrati akcidencijama, po!ito se sve sto se tvrdi o individualnom subjektu (o jednom odredenom coveku), tvrdi i o rodu (covek), kao i o vrsti (zivotinja) u koju rod spada. (Upor. navedeni prevod Tricot-a, str. 5, nap. 2.) 19 Zivotinja je primer za vrstu, a covek je primer za rod. 20 Supstancija je jedna konkretna, odredena i odvojena individua. 21 Obesnazenje prigovora koji bi pokusao da svede rodove i vrste na akcidencije, posto je kvalitet jedna akcidencija. 22 NiSta nije kontrerno suprotno coveku i zivotinji, koji su uzeti kao rod i kao vrsta. 23 Prva supstancija je vise supstancija nego rod, dok je rod vise supstancija nego vrsta. Ovde se ne porede supstancije jedne sa drugima, nego supstancije u njima samima. (Categ., 2 a 11 b 22.) 24 Vaii ne samo za prve supstancije nego i za rodove i vrste. 25 0 kvantitetu govori Aristotel i u Metaph. , 11, 13, 1020 a 7. Tu formuliSe da je kvantitet ono sto je deljivo na dva iii vise sastavnih delova, od kojih je svaki po prirodi jedna i odredena stvar. Mnozina je kvantitet, kad se moze brojati, a velicina, kad se moze meriti. Mnozina se naziva ono sto se potencijalno rastavlja u diskontinuirano, a velicina se naziva ono sto se rastavlja u kontinuirano. 26 Prva podela kvantiteta (1.25-Sa 37) obuhvata kvantitet u njegovoj bitnosti, koji je deli na diskretan i kontinuiran. 27 Zbog toga je govor diskretan kvantitet. 28 Druga podela kvantiteta u njegovoj bitnosti obuhvata kvantitete ciji delovi imaju iii nemaju jedan prema drugom izvestan polozaj. Tu spadaju, prvo, linija, povrsina i telo, a zatim broj, vreme i govor. 29 Vreme je sukcesija sada8njih trenutaka. Medutim mogli bi se prigovoriti da se moze razlikovati ,pre" i ,pos!e". Aristotel na tu
47
objekciju odgovara da ,pre" i ,posle" nisu za delove polozaj, nego red, i da isto vaZi i za slucaj broja. so Druga podela kvantiteta obuhvata akcidentalan kvantitet (1,37-b 10). 31 Aristotel narocito istice da se prva osobina kvantiteta sastoji u tome sto on nema kontrernu suprotnost (1.14-6a 18), i, kad su u pitanju odredeni kvantiteti kao: ,dug dva lakta" i kad je rec o neodredenim kvantitetima kao: ,mnogo", ,malo". Uz to dokazuje da - i ako tako ne izgleda - neodredeni kvantiteti· nemaju kontrernih suprotnosti (1.14-6a 11). - Prvi argument za to shvatanje, koji filozof malo nize daje, formuliSe da su neodredeni kvantiteti u stvari relacije. 32 Drugi argument za isto (1.30-33). 33 Treci argument (1.4--11). u Jedna ista stvar bice velika i mala. Ovim filozof ne tvrdi da ce subjekt biti kontrerno suprotan samom sebi, nego da ce takvi biti kvalitet - na primer: veliko, malo itd. 35 Od 1.12-18 uzeta je u obzir teza da kvantitet nema kontrerne suprotnosti. U mestu, koje je vrsta kvantiteta, razlikuju se gore i dole, desno i Jevo itd. 86 Za Aristotela su prvobitne kontrerne suprotnosti koje se odnose na mesto. Da je tako vidi se iz toga sto definicija svakog roda kontrernih suprotnosti ima prostorni karakter. Nairne, kontrerne suprotnosti su termini koji su u istoj vrsti najudaljeniji jedan od drugog. Ranije tvrdenje da odredbe mesta nisu kvantiteti nego relacije pobija ovaj prigovor. 37 Druga osobina kvantiteta sastoji se u tome sto ne dopusta ni , viSe" ni ,manje". sa Treca osobina kvantiteta koja je i poslednja. 89 Upor. izvodenja o relativnim pojmovima u Metaph ., l'l, 15. 40 Navedeni termini su relativni samo kad su uzeti uopste, kao vrste; uzeti partikularno, oni su kvaliteti. Tako je nauka nauka o necem. To, medutim, ne vazi za jednu odredenu nauku. Tako, na primer, gramatika nije gramatika o necem. 41 Polozaj uopste jeste relativan, a odredeni polozaji spadaju u drugu kategoriju. 42 Prividna je ova prva osobina relativnih pojmova, po kojoj bi ovi imali kontrerne suprotnosti. 48 Prividna je i druga osobina relativnih pojmova, po kojoj bi ovi bili sposobni za ,vise" i ,manje". 44 Treea osobina relativnih pojmova. 45 To jest: treba adekvatno oznaciti korelativne pojmove. 46 Filozof se osvrce na osnovne ideje svog gnoseoloskog naivnog realizma. Ta teorija je izlozena u De anima, Ill, 2, 425 b 26, kao i u Metaph., r, 5, 1010 b 30.
48
47
,Na telu" znaci predmet senzacije, a ,u telu" subjekt koji
oseca. 48 Jos jednim dokazom potkrepljena je teorij~ da ie. pred~~t senzacije raniji od subjekta koji je opaZa. U okv1ru svo)e teon)e saznanja Aristotel metodicno postupa kad tvrdi da su _cetiri e~~ menta iz kojih se - po njemu - sastoje kako predmetl senzaciJe tako i zivotinje, raniji od same zivotinje i od njenih cula. 49 Ucenje po kome su objektivni ne samo primarni nego _i sekundarrii culni kvaliteti. Tela, kao i sve senzacije ce persistirat1, i kad nestane zivota i culnog OpaZanja. so Prve supstancije i njihovi delovi nisu relativni. 1st? VaZi. i za vecinu drugih supstancija. Medutim, relativni su delov1 drug1h supstancija. st Ovde su covek, vo i drvo uzeti kao vrste. 52 Ta definicija obuhvata delove drugih supstancija. 53 Definicija prave relacije. 54 To jest: sto bi bacilo svetlost na pitanje da 1i su relativne izvesne druge supstancije. 55 Pravi relativni pojam je onaj cije se celo bice sastoji u odnosu. ss Slicne supstancije nisu relativne, i, prema tome, nema vise nijedne supstancije koja bi bila relativna. 51 Na ovom mestu, i dalje, mislilac primenjuje na dusevna stanja ono sto je rekao za odredbe tela. ss Kvalitet moze da raste i da opada i kad se nalazi u raznim subjektima i kad se nalazi u jednom subjektu. 59 Znaci da u jednom istom subjektu kvalitet moze da raste iii da opada. oo Te odredbe se ne primenjuju na svaki kvalitet nego se primenjuju i na druge kategorije. 61 Bitna je osobina kvaliteta da samo kvalitet pretpostavlja slicno i neslicno. 62 Po Aristotelu, postoje tri uslova da jedan subjekt ~ude liSen posedovanja. Prvo, potrebno je da subjekt bude sposoban da prill_li posedovanje (kamen ne moze biti liSen vida). Drugo, potrebno Je da JiSenost bude pridana delu tela koje po prirodi raspolaZe posedovanjem (covek je slep kad je oko Jiseno vida). Trece, potrebno je da se liSenost ostvaruje u vremenu kad, po prirodi, posedovanje obicno pripada subjektu (covek, kad se rodi, i ako ne vidi, nije slep). Upor. Tricot, nav. delo, str. 58, nap. 2. ·ss Filozof upravo misli na stvari koje su materijal iz kog se stvaraju recenice. 64 Sleduje ostro povuceno razlikovanje izmedu suprotnosti posedovanja i Jisenosti, s jedne, i suprotnosti relativnih pojmova, s druge strane.
4 Organon
49
65 Utvrdena je razlika izmedu dve vrste suprotnosti. Prva postoji izmedu posedovanja i liSenosti, a druga izmedu kontrernih suprotnosti. Pre svega izlozeni su nacini postajanja kontrernih suprotnosti, - i onih koje ne pretpostavljaju srednji termini, i onih koje ga pretpostavljaju. 66 Naznacena je poslednja razlika izmedu kontrerne suprotnosti, s jedne, i suprotnosti izmedu posedovanja i liSenosti, s druge strane. 67 Razlaganje o kontradiktornoj suprotnosti, koja je suprotnost izmedu dva suda, a odvaja istinito od laznog. 68 Kontrerne suprotnosti, cak i ako su izra2:ene u sudovima, ne odvajaju istinito od la2:nog, - sto je osobina kontradiktornih suprotnosti. - Ako subjekt ne postoji, nijedna recenica nece biti istinita. 69 Indukcija [t:n:uywyt1] je metoda koja, polazeCi od pojedinacnih cinjenica, i na osnovu njih, izvodi opste pojmove. 0 ovoj metodi Aristotel iscrpno izlaze u Anal. prior., II, 23, 68 b 15, i dalje. 70 Termini, aksiome, postulati, hipoteze i dr. racunaju se u elemente geometrije (cr"tOLJ(.Ei:u); oni su raniji od geometrijskih propozicija (lltuyQ
50
DRUG! DEO
0 TUMACENJU
4*
Glava prva [GOVOR I PISANJE. -
ISTINIT I
LA~AN
GOVOR]
Treba prvo utvrditi sta je imenica, a sta glagol; a zatim sta je odricanje [negacija], potvrdivanje [afirmacija], reeenica [iskaz] i govor. Zvuci izrafeni glasom su simboli [znaci] dusevnih stanja, a napisane reci su simboli reci izrafenih glasom. I kao sto svi ljudi nemaju isti rukopis, tako ni govorene reci nisu kod svih iste. Medutim, dusevna stanja, ciji su neposredni znaci ovi izrazi, kod svih su identicna. A isto tako, identicne su i stvari cije su slike ova stanja. Ali posto ovaj predmet spada u drugu disciplinu, o njemu je raspravljano u nasim knjigama 0 dusi. Kao sto se u dusi pojavljuje cas misao koja nije ni istinita ni lafna, a cas misao koja je nuznim nacinom jedno iii drugo, - tako se dogada i u pogledu govora. Jer, istinito i lafno sastoji se u sastavljanju i u podeli. Same po sebi, imenice i glagoli slicni su pojmu bez sastavljanja i bez podele - kao, na primer, ,covek" iii ,beo", kad im se nista ne doda - jer ove reci jos nisu ni istinite ni lazne. Dokaz za ovo je sledeei: rec ,jarac-jelen" znaCi nesto, ali niSta ni istinito ni lazno - sve dok joj se ne doda da ono sto ta rec oznacava postoji ili ne postoji, apsolutno govoreci, iii u jedno odredeno vreme. Glava druga (IMENICE. PROSTE I
SLO~ENE
IMENICE. P ADE~I]
Imenica je jedan glas koji konvencionalno nesto znaci, bez obzira na vreme. Nijedan deo imenice nema znacenje kad je uzet odvojeno [po sebi]. U osobenoj imenici Kai.i.uutos
53
nema nikakvog znacenja imenica 'Lrcrco~ [konj] po sebi i Sama SObom, kao StO ga ima U izrazu ?(!lAO~ Lrcl'tO~ [lep konj]. Medutim, ono sto vaii za proste imenice, ne vaii za slozene imenice. U prvima deo ne znaci nista, a u drugima deo doprinosi znacenju celine i ako, kad je odvojeno uzet, on nema nikakvog znacenja. Na primer, u reCi EJ't(l?('tQOXEA'l'j~ [gusarska lada] rec xeA.n~ [ladaJ ne znaci nista po sebi. ,Konvencionalno znacenje" [,odredba na osnovu saglasnosti"] - kazemo po tome sto nijedna imenica nije takva po prirodi nego samo kad postane simbol. Jer cak i ako neartikulisani glasovi, kao, na primer, glasovi zivotinja, nesto oznacavaju, nijedan od njih nije imenica. ,Ne-covek" nije imenica. Ne postoji nikakav izraz [oznaka] koji bi muse mogao pridati. Jer, to nije ni govor, ni odricanje [negacija]. To bi mogla biti samo neodredena imenica, jer ova pripada svemu, - onome sto postoji i onome sto ne postoji. Ako se kaie ,Filona ili Filonu" [ci>iA.rovo~ 11 ci>iA.om], i druge reci te vrste - ove nisu imenice nego su padezi [rcTroO'EL~, lat. casus] jedne imenice. Definicija ovih padeza jeste za sve ostalo identicna definiciji imenice, ali spajanje tih oblika sa ,jeste", ,bese" i ,bice" ne daje nista istinito i1i laino; njih uvek daje spajanje tih oblika s imenicom. Kad se, na primer, kaie: ,Filonovo jeste ili Filonovo nije", - ti izrazi nemaju niceg istinitog i lainog.
Ali ako se kaie: nije zdrav", ili ,nije bolestan" - ja to ne nazivam glagoiima. Mada dodaje svome znacenju znacenje vremena, mada uvek pripa~a jednon:t subjektu, ova razlika nema imena. Ona se moze nazvatl samo neodredenim glagolom, zato sto se podjednako na sve odnosi, na bice kao i na nebice.1 Isto tako, nije glagol, nego jedan ,padez"v [rcT&cr:~· lat. tempus, gramaticko vreme] glagola kad. se .kaze: ,bese zdrav" ili ,bice zdrav". ,Padez glagola razhkuJe se od glagola time, sto glagol saddi jos ':'dredb~ s~dasnje~ ~remena, a padez" oznacava vreme koJe okruzuJe sadasnJe vreme [t~' jest proslost i buducnost]. . .. Ono sto se naziva glagolima Jesu, dakle, u sebt 1 po sebi imenice. Glagoli imaju jedno odredeno znacenje (jer time sto se oni izgovaraju, usredsreduje se misao slusaoca, koji je odmah zaddava ~ ~ru), - a~~ oni jo~ ne vznace da oznacena stvar postOJl th ne posto)l. Jer, ttme sto se kaie ,postojati" ili ,ne postojati" ne o:nacava s~ ~!~akv~ stvar' kao ni kad se samo za sebe kaze ,postoJeCl . Ov1 . izrazi sami po sebi nisu nista, ali oni svome zna\,;en)U dodaju izvesno spajanje [dodajuci atribut .subjektu), k~lje je nemoguce zamisliti bez stvari koje su spoJene [sastavlJene]. )(
Glava cetvrta [GOVOR I RECENICA]
Glava treca [GLAGOL]
Glagol je ree koja dodaje svom znacenju znacenje vremena. Delovi vremena, odvojeno uzeti, ne znace nista za sebe. Glagol uvek oznacava da je nesto afirmirano o necem drugom. Kaiem da glagol, sem svoga znacenja, pokazuje i vreme. Na primer, ,zdravlje" je imenica, a ,on je u dobrom zdravlju" je glagol, jer on dodaje svome znacenju da sad postoji zdravlje. Sem toga, glagol je uvek znak onoga sto se kaie 0 drugoj stvari, upravo onoga sto pripada jednom subjektu ili se nalazi u njemu.
Govor je spajanje glasova, koje ima opste ~rimljeno znacenje i ciji svaki deo, kad se uzme odvoJeno, ~m~ zn~ ~enje ~ao prost ~ovor [is~azivanje], ~ ne kao a}m~nran)~ lli neguanJe. Hocu, na pnmer, .~~ .kazem da..rec ~,cove~ nesto znaci ali ne da on postOJl 1h ne postOJl. AfumaclJa i1i negacija 'ce proizaci sv~m~ ako ~e tu nes!? ~~da. Me~u tim samo jedan slog reel ,covek' ne znac1 msta. Je: 1. u reci ,mis" slog ,is" [na grckom: yu~---:, u.~J nema znacaJa; to je, u stvari, samo glas. Slog J~ z~acaJ~~ [upr~vo: ~o prinosi znacaju c~line] samo ~ sloze~lm rec1ma, ah ne sam po sebi, - kao sto smo ramJe rekh. 55
Svaki govor ima znacenje, ali ne kao prirodan organ [instrument], nego- kao sto smo rekli - po konvenciji [to jest na osnovu jednog sporazuma]. Medutim svaki govor ne iskazuje nesto [svaki govor nije recenica], nego samo onaj [govor] u kame postoji istina iii zabluda. Ali to se ne dogada u svim slucajevima. Taka je svaka molitva Jedan govor, ali ni istinit ni lazan. Ali necemo uzeti u obzir druge vrste govora, posto njihova raspravljanje spada pre u retoriku ili u poetiku. Za sada cemo razmatrati recenicu.
Glava peta [AFIRMACIJA I NEGACIJA. PROSTA I SLOZENA RECENICA]
Prva vrsta iskazanog [deklarativnog] govora [Myo~ jeste afirmacija; sledeca [vrsta] je negacija. Svi drugi govori cine jedinstvo samo pomocu veze svojih delova. Svaka recenica nuznim nacinom saddi jedan glagol iii ,padez" jednog glagola. Jer, pojam ,covek",- kad mu se ne prida ,jeste"' ili , bejase"' i1i "bice"' ili nesto te vrste, - jos ne sacinjava recenicu. Zasto izraz kao sto je ,zivotinja koja ima noge i koja ide na dve noge" jeste jedno i nije mnogo? Covek koji se taka definise ne moze biti takav zato sto se te reci izgovore jedna za drugom. Ali obja5njenje toga problema2 spada u drugu disciplinu. Iskazan [deklarativan] govor je onaj koji izrafava iii jednu stvar, iii jedinstvo sto nastaje iz veze delova. Medutim, slozene recenice su one koje izrafavaju mnogo, a ne jedno, iii ciji su delovi nepovezani. Imenica ili glagol treba, dakle, da bude samo jedan govor [ili kazivanje]. Nairne, ne maze se reCi da se, izrafavajuCi nesto na taj nacin, obrazuje recenica, - pa bilo da neko pita, ili da ne pita, iii da poeinje sa govorom. Jedna vrsta ovih recenica je prosta, kao, na primer tvrditi nesto o necemu [o nekom subjektu], iii odricati nesto o necemu. Druga vrsta obuhvata recenice obrazovane futoqJuvnxo~]
iz prostih iskaza [recenica]; kao sto je, na primer, slucaj kod jednog vee sastavljenog govora. Prosta recenica je veza glasova [reci] koja ima da pokafe da jedan atribut postoji ili ne postoji u jednom subjektu prema podelama [razlikama] vremena [u sadasnjosti, proslosti i buduenosti].
Glava sesta [AFIRMACIJA I NEGACIJA. -
KONTRADIKCIJA]
Tvrdenje je iskaz koji nesto nekom pripisuje, a odricanje je iskaz koji nesto nekom odrice. A moguce je tvrditi da ono sto pripada jednoj stvari njoj ne pripada [ovo je Iafno odricanje], i da ono sto joj ne pripada njoj pripada [avo je lafno tvrdenje], ida joj pripada ono sto joj pripada [istinito tvrdenje], a ono sto joj ne pripada da joj ne pripada [prava negacija]. A posto to vafi i za vremena van sada5njice, - moguce je i odricati sve ono sto je nek~ tvrd~o · i tvrditi sve sto je neko odricao. Prema tome, ocev1dno Je da je svakoj afirmaciji suprotna jedna negacija, i s~ak~j n~ gaciji jedna afirmacija. ,Protivrecnost" [,kontradlkClJa] Je suprotnost izmedu jedne afirmacije i jedn~ negacije. P~d ,suprotnoscu" podrazumevan;t da se isto. o 1st~m I?o!v~du1e i odrice, ali ne samo homommno3 , - 1 sve sto JOS mace moze biti posebno objasnjeno [radi ove odredbe pojmova], nasuprot sofistickim dosadivanjima [prigovaranjima].
Glava sedma [OPSTE (UNIVERZALNO) I POJEDINACNO (SINGULARNO). - SUPROTNOST RECENICA: KONTRADIKCIJA I KONTRARIJETET]
Stvari su delom opste [univerzalne], a delom pojedinacne [singulame] (,opstim" nazivam ono cija priroda jeste da bude potvrdeno od vise subjekata, a ,pojedinacnim" ono sto ne moze da bude potvrdeno od vise subjekata. Tako, na primer, ,covek" je nesto opste, a ,Kalija" je 57
pojedinacno bice.) A posto je tako, nuznim nacinom ce se recenica da jedna stvar pripada ili ne pripada jednom subjektu primenjivati cas na jedan opsti [univerzalni] a cas na jedan pojedinacni [singularni] termin. ' Ako se univerzalno iskaie o jednoj univerzalnoj stvari _da joj nes~o p~ipada, iii da joj to isto ne pripada, tada ce ti 1skaz1 btti kontrerno suprotni. Pod iskazati univerzalno o jednoj univerzalnoj stvari" podnd~mevam k~d se, na primer, kaze: ,svaki covek je beo, nijedan covek mJe beo". . . AI~, ~ko je nesto izreceno o opstem, ali ne opste, tada tl tskazl msu kontrei:no suprotni, iako katkad ono sto oni izrazavaju moze biti kontrerno suprotno. Kad kaiem da n~t? o op~tem ne biva O_PSt~ iskazano, - tada, na primer, IDlSh~ na. ISk~ kao OVaJ: ,covek je beo, COVek nije beo", Jer, 1ak? Je ,c~vek" n~sto opste, u iskazu se taj izraz nije upotreb10 u opstem siDislu. Jer, ,svaki" ne izraiava opste, nego samo da ne8to opste treba uzeti u opstem smislu [nego samo da je opsti subjekt uzet u univerzalnom smislu]. . Ako se OJ?stem [univerzalnom] predikatu prida opste [umverzalno], Iskaz [recenica] nece biti istinit. Nairne, ne moze biti istinita nijedna afirmacija u kojoj je opste pridano opstem predikatu. Takav je, na primer, stav: svaki covek je svaka zivotinja". " ~.~em sad d~ je }firmac!ja kontradiktorno suprotna ?egac~JI~ ako .prva IZ~~~~a op~ti objekt, a ako druga izrazava Isti subjekt, kOJl mJe opste uzet. Na primer: Svaki c?.vek je beo"; ,P_?~eki covek nije beo". ,Nijedan "covek mJe beo"; ,poneki covek je beo". Me11utim, kontrerno suprotnom nazivam afirmaciju jedno¥ opsteg su~jekta i negaciju jednog opsteg subjekta. Na p~~er: ,S_vaki covek je beo"; ,nijedan covek nije beo". ,Svaki covek Je pravedan"; ,nijedan covek nije pravedan". . . .Zbog tog~, ove recenice ne mogu istovremeno biti ~sbmte; medutlm, njima suprotne recenice mogu katkad tstovre~~no biti.. istinite o istom subjektu. Na primer: ,Ponekt covek mJe beo" i ,poneki covek je beo".
58
Kod svih kontradiktornih recenica koje iskazuju [nesto] opste 0 [necem] opstem, jedna je nuznim nacinom istinita iii lazna, i to vaZi i za kontradiktorne recenice 0 pojedinacnom. Na primer: ,Sokrat je beo", - ,Sokrat nije beo". Ali, sto se tice recenica koje se odnose na opste, ali nisu opste uzete, - od njih nije uvek jedna istinita, a druga lazna. Jer, moze se istovremeno istinito reCi: ,covek je beo" i: ,covek nije beo"; i ,covek je lep", i ,covek nije lep". Jer, ako je covek ruzan, on nije lep, a ako nesto postaje, on to jos nije. Razume se, moglo bi se ciniti na prvi pogled da je to besmisleno, zato sto recenica: ,covek nije beo" - izgleda da istovremeno znaci ,nijedan covek nije beo". Ali, ove recenice niti isto znace, niti nuznim nacinom istovremeno vaze. Ocevidno je da samo jednoj afirmaciji odgovara samo jedna negacija. Jer, negacija treba da odrice [sam] atribut koji afirmacija potvrduje, i to da ga odrice istom subjektu, - pa bilo da je ovaj pojedinacni [singularni] i1i opsti [univerzalni] subjekt, i bilo da je uzet opste, ili da nije uzet opste. To je, na primer, slucaj kad kazem: ,Sokrat je beo" i: ,Sokrat nije beo". Ali, ako negacija negira neki drugi predikat, i1i ako negira isti predikat na drugom subjektu, onda negacija nece biti suprotna afirmaciji, nego ce biti razlicita od nje. Afirmaciji: ,svaki covek je beo" - stoji nasuprot negacija: ,poneki covek nije beo"; afirmaciji: ,poneki covek je beo", stoji nasuprot negacija: ,nijedan covek nije beo"; a afirmaciji: ,covek je beo", stoji nasuprot negacija: ,covek nije beo". Tako smo objasnili da je [samo] jednoj afirmaciji kontradiktorno suprotna [samo] jedna negacija, i naveli smo koje su te kontradiktorne recenice. Isto tako, objasnili smo da su kontrerno suprotne recenice druge, i koje su ove. Najzad smo utvrdili da nije kod svake kontradikcije jedna recenica istinita, a druga laina, kao i zasto je to tako, i kad jedna mora biti istinita a druga laina.'
59
Glava osma [0 JEDINSTVU I MNO.ZINI RECENICA. STVARNO I PRIVIDNO JEDINSTVO RECENICA]
Ona afirmacija iii negacija je jedna, koja iskazuje samo jedan atribut o samo jednom subjektu, - pa bilo da je subjekt opsti i opste uzet, iii da nije tako. Na primer: ,svaki covek je beo"' - ,poneki covek nije beo"' ,covek je beo",- ,covek nije beo"; ,nijedan covek nije beo";,poneki covek je beo", - ako se pretpostavi da ,belo" ima jedno znacenje. Ali, ako dve stvari, koje u stvamosti ne cine jednu stvar, imaju jedno ime, - tada afirmacija nije jedna, i negaeija nije jedna.5 Ako se, na primer, stavi da rec ,odeca" znaci u isto vreme ,konj" i ,covek",- tada receniea: ,odeca je bela" nece biti jedna afirmacija, a i receniea koja to odrice nece biti jedna negacija. Jer, ne bi bila nikakva razlika tako kazati, i reCi: ,konj i covek su beli". A ova reeenica, opet, ni u cemu sene razlikuje od recenica: ,konj je beo" i: ,covek je beo". Ako ove dve poslednje receniee izraiavaju mnoge stvari i ako su slozene, oeevidno je da i prva receniea izrazava iii nekoliko stvari, iii nista. Jer, ne postoji covek koji bi bio konj. Iz toga izlazi da za ove vrste receniea ni od dve protivrecnosti jedna nije nuznim nacinom istinita, a druga nuznim nacinom laina.
Glava deveta6 [KONTRADIKTORNE RECENICE 0 BUDUC:EM]
Afirmacija iii negacija koja se odnosi na sadasnje iii prosle stvari jeste, dakle, nuznim nacinom, istinita ili Iazna. I [protivrecne] recenice, koje se odnose na opste i koje su opste uzete, jesu uvek, isto tako, jedna istinita, a druga laina. A, kao sto smo rekli, isto je tako u slucaju pojedinacnih subjekata. Medutim, ako su u pitanju receniee koje se odnose na opste, ali koje nisu uzete u opstem smislu, tada to nije nuino, kao sto smo vee objasnili. Ali za buduce koje se odnosi na pojedinacne stvari nije isto. 60
Jer, ako je svaka afirmacija iii negacija [cak. i ako se odnosi na nesto buduce] istinita iii laina, tada 1sto tako nuznim nacinom svaka stvar postoji iii ne postoji. Dakle, ako neki covek tvrdi da ce nesto biti, a ako drugi tvrdi ?a to isto nece biti - tada, ocevidno, nuznim nacinom, Jedan od njih mo;a govoriti istinu, ako je svaka ~firmae~ja i svaka negacija istinita iii lazna. Jer, kod takvih stvar;t [u slucajevima ove vrste] afirmacija i negaeija ne mogu lstovremeno biti istinite. Jer, ako je istina reci da je nesto belo i~ da nij~ ?e~?· onda to mora biti belo iii ne biti belo; a ako Je belo 1h mJe belo, tada je bilo istina to .tv~diti iii odrieati":.. Ali .a~o belo ne postoji, onda se kaie ne1stma; a a~o s~ kaze nel.stl?-~· belo ne postoji. A iz ovoga prmzlaz1 da Je tvntenJe 1h odrieanje, nuznim nacinom, istinito iii Iaino. .. Prema tome, niSta ne postoji i ne postaje srecom 1h slucajno i nista [u b~ducnosti] srec.m~v il.i slu~ajn~ nece postojati iii ne postoj~tl,. ~ego ~ve ~~o1st1ee tz. nu.z?-ost1,. a n~ slucajno.7 Istinu kazuJe 1li onaJ koJl. potvrduje, 1h o~~J koJ~ odrice - inace bi se nesto moglo 1sto tako dogod1t1 kao 1 ne dogoditi. Jer, slucajnost_jeste .slobod.a. opredeljiyanj~. u sada8njosti iii u buducnostl, na Jedan 1h na drug1 naem. Dalje, ako je jedna stvar sad b~la, bilo j~ ra?-ii.e .istinit~ tvrditi da ce ona biti bela, tako da Je uvek btlo 1stm1to ree1 o svemu sto je ikad postojalo da jeste ili da ce biti. Ali, ak? je uvek bilo istinito reCi da nes~?.I~ostoji !li da c~ P?Stojatl, tada nije moguce da tone postOJllh da neee postoJatl. A ono sto ne moze da ne postane tome je nemoguce da n~ pos!~e, a ono cemu je nemogu~e da ne p.ostane, to I?osta~e nuzru~ nacinom. Dakle, sve sto postaJe u buduenosti, post~Je nuinim nacinom. Dakle nista se ne dogada kao posled1ea srece iii slucaja. Jer, gde ima slucaja, nema nuznosti. Ali isto tako nije moguce. tvrditi da ~i af~~acij~ ni negacija nisu istinite; da se, natme, ne ~oze ree1 o .nec~m ni dace biti ni da nece biti. Jer, iz toga bl, pre svega, tzlaztlo da kad bi ~firmaeija bila laina, negacija ne bi bila istinita, a kad bi opet ova poslednja hila laina, afirmacija .bi mog~a dane bude istinita. Na drugome mestu, pretpostav1mo da Jf 61
istinito reci da je jedna stvar [u isto vreme] bela i velika; obe ove osobine moraju joj pripadati. A ako [je istinito tvrditi da] ce joj one pripadati sutra, one ce joj [stvamo] pripadati sutra. Ali, ako se pretpostavi da se o jednom dogadaju ne moze reCi ni da ce se on desiti, ni da se nece desiti sutra, tada ne bi bilo niceg slucajnog. Ako bi se uzela kao primer jedna pomorska bitka, trebalo bi da se ne moze reCi ni da ce se pomorska bitka dogoditi sutra, ni da se nece dogoditi. Ove i druge takve besmislenosti morale bi, dakle, proizaCi, ako bi [se pretpostavilo da bi] od svake suprotne afirmacije i negacije - pa bile to recenice koje se odnose na opste i koje su opste uzete, iii pak koje se odnose na pojedinacno - jedna nuznim nacinom morala biti istinita, a druga Iatna; kao i kad od svega sto se dogada nista ne bi moglo biti slucajno, nego bi sve bilo i dogadalo se shodno nuznosti. Tada vise ne bi bilo potrebno ni razmisljati, niti se naprezati, verujuCi da ako ucinimo jedno izvesno delo, ono ce imati izvesnu posledicu, a ako ga ne izvdimo, ta posledica se nece dogoditi. Nista ne stoji na putu da deset hiljada godina unapred jedan covek prorekne jedan dogadaj, a da drugi prorekne nesto suprotno. Nuznim nacinom ce se ostvariti ono od ta dva prorocanstva koje je tada bilo istinito. Bilo bi malo vatno da li se nesto potvrdilo iii odreklo. Jer, ocevidno je da se stvari odnose onako kako se odnose i ako jedan covek nesto nije tvrdio, a drugi nije to odricao: Jer, dogadaji ce se ostvariti iii se nece ostvariti, ali ne zato sto su bili afirmirani iii negirani, pa rna bili objavljeni hiljadu godina unapred iii rna u kome drugom vremenu. Ako su u sva vremena stvari stajale tako da je jedna od protivrecnih recenica bila istinita, - bilo je nuzno da se ona ostvari, a sa svim dogadajima stajalo se uvek tako da su se oni desavali nutnim nacinom. Jer, s jedne strane, ono 0 cemu se istinito kate da ce se dogoditi, ne moze da se ne dogodi; a, sa druge strane, za ono sto se dogodilo bilo je uvek istinito reCi da ce se dogoditi. Ali sve ovo moze biti i nemoguce. Nairne, mi vidimo da buduce stvari imaju svoj princip u tome sto se nesto [slobod-
62
no] razmislja i radii sto, uopste, stvari koje ne postoje uvek aktuelno sadrte potencijalno postojanje iii nepostojanje; ove stvari mogu isto tako i da postoje, i da ne postoje i, prema tome, i da se dogode i da se ne dogode. I kod mnogih stvari vidi se jasno da sa njima tako stoji. Na primer, ovo odredeno odelo moze biti raseceno i ne biti raseceno, nego se moze pre toga pohabati. Ali isto je tako moguce i da ono ne bude raseeeno. Jer, ono vise ne bi moglo biti ranije pohabano, ako ne bi moglo da ne bude raseceno. A isto je tako sa svakim drugim postojanjem, koje se osniva na jednoj takvoj mogucnosti. Prema tome ocevidno je da sve stvari ne postoje iii ne postaju iz nuznosti, nego mnoge i slucajno, i to jednom tako da afirmacija iii negacija nisu istinitije ni Iatnije jedna od druge, a drugi put opet tako da je jedna istinitija i veCinom se desava, ali da ipak zato postoji mogucnost da se i druga desava, a ona prva ne. Da ono sto postoji jeste, kad jeste, i da ono sto ne postoji nije, kad nije, - to je nuzno. Ali ipak nije nuzno ni da postoji sve ono sto jeste, ni da ne postoji sve ono sto nije. Jer, nije isto reci da svako bice iz nuznosti postoji, kad postoji, i reCi da je ono apsolutno nuzno. A isto vazi i za sve sto ne postoji. Isto razlikovanje primenjuje se na protivrecne stavove. Nuzno je da svaka stvar postoji iii ne postoji, da ce biti iii da nece biti. A medutim ako se odvojeno razmotre ove alternative, ne moze se reci koja je od njih nuzna. Hocu, na primer, da kazem: nuzno je da sutra bude pomorska bitka, iii da ne bude, iii nije nuzno da sutra bude pomorska bitka, kao sto nije nuzno ni da ona ne bude. Ali, nuzno je da ona sutra bude iii ne bude. A posto su propozicije istinite na isti nacin kao stvari, ocevidno se moraju kod svega sto se tako odnosi da je u jednom kao i u drugom [gore navedenom] slucaju moguca i suprotnost, - i protivrecne propozicije nuznim nacinom isto tako odnositi. To se dogada kod onoga sto ne postoji uvek iii sto nije uvek nepostojece. Tada nuznim nacinom treba da jedna od dve protivrecne propozicije bude istinita, a druga lazna; ali ne ova iii ona odredena propozicija, 63
nego rna koja od njih, - i marla je jedna od njih verovatno istinitija nego druga, ona nije vee [trenutno] istinita ili la.Zna. Dakle, vidi se da nije nufuo da od dve propozicije koje su suprotne izmedu sebe kao [sto su] potvrdivanje (afirmacija] i odricanje [negacija], - jedna bude istinita, a druga lazna. Jer, sa onim sto ne postoji, ali moze da postoji ili da ne postoji, ne stoji kao sa onim sto postoji, nego stoji onako kao sto smo objasnili.
Glava deseta [PROSTE PROPOZICIJE SA DODATKOM]
Potvrdivanje [i odricanje] izra.Zava da se jedna stvar odnosi na drugu neku stvar koja je iii jedno ime, ili koja nema imena [koja je anonimna], - ali potrebno je da u potvrdivanju pridata stvar bude jedna, i da bude jedan i subjekat kome se ona pridaje. (Ranije8 sam objasnio sta treba razumeti pod imenom i pod onim sto nema imena. Jer, [izraz] ,ne-covek" nije ime [imenica] [u pravom smislu], nego je neodredeno ime, jer i neodredeno znaci u neku ruku jednu stvar. Slicno tome ,nije zdrav" nije glagol [u pravom smislu] nego je neodredeni glagol.) Tako svako potvrdivanje i odricanje mora da se sastoji ili iz imena [imenice] i glagola [u pravom smislu] ili iz neodredenog imena i glagola.9 Bez glagola nije moguce ni potvrdivanje ni odricanje. Jer [izrazi] ,jeste", iii ,bice", iii ,bese", iii ,postaje", iii drugi [izrazi] ove vrste jesu glagoli - prema nasim prethodnim objasnjenjima. Nairne oni dodaju svom sopstvenom znacenju znacenje vremena. Prema tome, prvo potvrdivanje i prvo negiranje bice: ,covek postoji", ,covek ne postoji". Potom: ,ne-covek postoji", ,ne-covek ne postoji". Zatim: ,svaki covek postoji'', ,svaki covek ne postoji"; ,svaki ne-covek postoji", ,svaki ne-covek ne postoji". I za sva vremena van sadasnjeg zakljucivanje je isto. 64
Kad je ,je" osim toga pridato, kao treci tennin [kao kopula izmedu subjekta i imena predikata], broj suprotnih propozicija je tada udvojen. Ka.Zem, na primer, da se u recenici ,covek je pravedan", ,je"- bilo da ga nazovemo imenicom iii glagolom - pojavljuje kao treci sastavni deo u potvrdivanju. Tako cemo zbog toga [zbog pomenutog udvajanja] imati cetiri recenice; dve od njih ce se dosledno odnositi prema potvrdivanju i odricanju kao privacije, a dve druge neee. Hoeu da kazem da je glagol ,je", a, prema tome, i njegova negacija, dodat iii izrazu ,pravedan", iii izrazu ,nepravedan". Dakle imacemo cetiri recenice. A sta ovim mislimo razumece se lakse iz sledece skice. ,Covek je pravedan." Negacija toga jeste: ,Covek nije pravedan." ,Covek je ne-pravedan." Negacija toga jeste: ,Covek nije ne-pravedan." U ovim slucajevima, ,jeste" i ,nije" bice pridati izrazima ,pravedan" i ,ne-pravedan". u tom redu su rasporedene ove recenice, kao sto smo naznacili u ,Analitikama"10• Isto se tako postupa ako je univerzalno potvrdivanje [a isto tako i negiranje] imenice [subjekta]. Na primer: ,Svaki covek je pravedan." Negacija toga jeste: ,poneki covek nije pravedan". ,Svaki covek je ne-pravedan." ,Poneki covek nije ne-pravedan." Medutim, suprotne recenice, stavljene u uglove jednog kvadrata, koji su spojeni imaginarnim dijagonalama, ne moraju uvek u isto vreme da budu istinite na isti nacin kao u prethodnim slucajevima, - ali se desava da one to budu samo u izvesnim slucajevima. To su, dakle, dva para kontradiktomo suprotnih recenica. Postoje i dva druga para; oni se dobijaju kad se jedan tennin prida ,ne-coveku" koji se smatra kao vrsta subjekta. Nairne: ,Ne-covek je pravican" - ,ne-covek nije pravican". ,Ne-covek je ne-pravican" - ,ne-covek nije ne-pravican". S Organon
65
Aline maze postojati veci broj kontradiktorno suprotnih recenica. Ali poslednje navedene recenice [one koje imaju neodredeni subjekt] ostace bitno razlicite od ranijih recenica [onih koje imaju odredeni subjekt], jer imaju za subjekt ,ne-coveka". u recenicama gde ne maze da se upotrebi glagol ,jeste" - kao: ,oseca se dobro", ,i~e" --:- glagol t?~? stavljen ima isto znacenje kao da se pnmemo glagol ,]e . Uzmimo, na primer: ,svaki covek oseca se dobra" " svaki covek ne oseca se dobra"·, svaki ne-covek oseca se dobra" svaki ne-covek ne oseca se dobra". Jer, ovde se ne sme ;eCi: ,ne svaki covek", - nego se negativna P artikula " ne" mora vezati sa ,covekom". Jer, ,svaki" ne . znaci da je subjekt univerzalan, nego da je uzet kao umverzalan. To se vidi jasno iz sledecih recenica: ,covek se oseca dobra" - ,covek sene oseca dobra"; ,ne-covek se oseca dobra" - ,ne-covek se ne oseca dobra". Ove recenice razlikuju se od prethodnih time sto nisu uzete kao opste. Dakle, svaki" i ,nijedan" ne znaci nista drugo nego da afirmacija" iii negacija imenice [subjekta] opste vazi. A drugo sto pripada recenici ostaje nepromenjeno. Posta je recenici: ,svaka zivotinja je pravedna" kontrerno suprotna negacija: ,nijedna zivotinja nije pravedna", - jasno je da ove dve recenice nece nikad biti istinite u isti mah, u isto vreme i u odnosu na isti subjekt. Naprotiv, njima [kontradiktomo] suprotne recenice bice katkad u isto vreme istinite. Na primer: ,nije svaka zivotinja pravedna" i ,poneka zivotinja je pravedna". Sledece recenice moraju [logicki] da sleduju jedna drugoj11. Recenici: ,svaki je covek ne-pravedan" sleduje recenica: ,nijedan covek nije pravedan". Recenici: ,poneki covek j; pravedan" sleduje suprotna [recenici: ,svaki covek je ne-pravedan"], naime: ,poneki covek je ne-pravedan",- jer nuznim nacinom proistice da postoji i jedan pravedan covek. Kad su u pitanju recenice s pojedinacnim subjektom, ocevidno je da ako na jedno postavljeno pitanje odgovara istinita negativna recenica, - tada ce i afirmativna recenica biti istinita. Na primer: [uzmimo da je istina reci] ,Je li
Sokrat mudar?- , Ne." [Tada je moguce isto taka reCi:] . Sokrat je ne-mudar." - Medutim, u odnosu na umver~~lne subjekte, nijedna recenica ove vrste [afirmativno-univerzalno neodredena] nije istinita nego je takva negativna recenica [partikularno odredena]. Uzrnimo, na primer, (da je istina reci]: ,Je li svaki covek mudar?- Ne." [Tada je afirmativna recenica]: ,dakle, svaki covek je ne-mudar'~ pogre5na, dok je istinita negativna recenica: ,dakle, ponekl covek nije mudar". Ova poslednja je kontradiktorno suprotna, a ranija recenica je kontrerno suprotna. Negativni izrazi sa neodredenom imenicom ili glagolom, kao ,ne-covek" iii ,ne-pravedan" mogli bi biti smatrani kao negacije bez imenice i bez glagola, - ali oni to nisu. J er, jedna negacija mora uvek nuznim naCinom biti istinita ili lazna; a ko kaze ,ne-covek", a tome nista ne dada, nije rekao nista viSe nego ,covek", -on se cak nasao manje u istini ili u zabludi [on je cak manje oznacio istinito iii lazno]. Recenica: ,svaki ne-covek je pravedan" nije istovetna po znacenju ni sa kojom od ranijih recenica, kao sto to nije ni njoj kontradiktorno suprotna: ,poneki ne-covek nije pravedan". Medutim, recenica: ,svaki ne-covek je ne-pravedan" znaci isto sto i recenica: ,nijedan ne-covek nije pravedan". Premestanje [transpozicija] subjekta i glagola ne menja znacenje recenice. Na primer: ,covek je beo" - ,beo je covek". Da nije tako, za jednu istu afirmaciju bilo bi vise negacija. Ali, pokazano je12 da jedna afirmacija ima samo jednu negaciju. Jer recenica: ,covek je beo" ima za negaciju: ,covek nije beo". Medutim, aka recenica: , beo je covek" ne bi imala isti smisao kao: ,covek je beo", - on a bi imala za negaciju ili: ,beo nije ne-covek", iii: ,beo nije covek". Ali, prva je negacija recenice: ,beo je ne-covek", a druga recenice: ,covek je beo". Taka bi imala dve kontradiktorno suprotne afirmacije jedna negacija [iii bi dve suprotne negacije imala jedna afirmacija]. Ocevidno je, dakle, da premestanje [transpozicija] imenica i glagola ne menja znacenje afirmacije i negacije.
66
s•
67
Glava jedanaesta [SLOZENE RECENICE]
Potvrdivati ili odricati samo jedan [predikat] o v1se [subjekata], i1i vise [predikata] o samo jednom [subjektu], kad ono sto je izraieno sa vise reci nije jedna stvar - to nije ni jedna afirmacija, ni jedna negacija. Ne zovem ,jednim" stvari koje, i ako su oznacene samo jednim imenom, nemaju stvarno jedinstvo [u njihovom sastavu]. Tako je, na primer, covek, bez sumnje ,zivotinja" i ,dvonozan" i ,pripitomljen", ali on je i jedno, obrazovano iz tih delova [odredaba]. Naprotiv, od ,beloga", ,coveka" i ,hodati" 13 ne moze se naciniti jedna stvar. Dakle, ako se za ova tri termina [koji su uzeti za subjekte] tvrdi samo jedan predikat, tada se u stvari ne dobija jedinstvo afirmacije, nego samo skup glasova, posto u stvari ima mnogo afirmacija. Isto tako, ako se samo o jednom subjektu potvrduju ova tri termina [kao predikati], nece biti jedinstva afirmacije nego ce biti mnogo afirmacija. Ako se dijalekticko pitanje sastoji u traienju odgovora bilo na samu recenicu, bilo na jedan od dva clana protivrecnosti - posto je sama recenica clan jedne protivrecnosti - odgovor na njega [na to pitanje] nece biti jedna recenica. Jer i pitanje nije jedno, cak i ako je odgovor istinit. U ,Topiki" [VIII, 7] sam to objasnio. U isto vreme, jasno je da pitanje koje se odnosi na samu prirodu jedne stvari nije dijalekticko pitanje. Jer, pitanje treba da onome ko odgovara ostavi slobodu da se izrazi o kome hoee clanu protivrecnosti. Prvo treba definisati stvar, a zatim pitati da li je, na primer, definicija coveka takva i1i nije takva. Nekad su predikati povezivanja odvojenih predikata, koji se sastavljaju radi toga da bi obrazovali samo jedan predikat; a nekad je to nemoguce. [Namece se pitanje:] od cega dolazi ta razlika? 0 coveku je podjednako istina reci posebno da je zivotinja, i da je covek, - i sastaviti ove iskaze u jedan treci [iskaz]. Isto tako, ,covek" i ,beo" 68
jesu predikati koji mogu biti povezani. Ali covek nije ,dobar obucar" ako je ,obucar" i ,dobar". Smatrati da zato sto je svaki odvojeni predikat istinit, i oba zajedno moraju biti istiniti, znacilo bi doCi do mnogih besmislenosti. Tako je, na primer, o coveku istinito [tvrditi] da je on covek i da je beo, a zato su istinita i oba [predikata] zajedno [celokupni predikat] - ,covek-beo". Ako mu se prida belo, bice beo i celokupni predikat, sto ce dati ,covek-beo-beo" - i tako dalje u beskonacnost [sto je tautologija]. I opet [kad se uzmu] ,muzicar", ,beo" i ,iduci" - moci ce se ovi atributi povezivati u beskonacnost. Dalje, [mozemo reCi] ako je Sokrat ,Sokrat" i ,covek", on je isto tako ,Sokrat-covek", ili ako je Sokrat ,covek" i ,dvonozan", on je i ,covek-dvonozan". A apsolutno tvrditi da se uvek mogu sastavljati predikati, - to, oeevidno, znaci upadati u mnoge besmislenosti. A kako se to desava, objasnicemo sad [reCi cemo kad je moguce a kad nije sastavljati predikate]. Od predikata i izraza o kojima se nesto moze tvrditi [to su subjekti], ne mogu sacinjavati jedinstvo svi oni koji su pridani akcidentalno i1i istom subjektu, i1i jedan drugom. Uzmimo kao primer: ,covek je beo i muzicar". Beo i muzicar ne mogu obrazovati jednu stvar, jer oni samo akcidentalno pripadaju oba istom subjektu. Cak i kad bi bilo istina reci da je muzicar beo, ,muzicar" i ,beo" ne bi ipak cinili jedinstvo. Jer, muzicar je beo akcidentalno, tako da ,beo" i ,muzicar" ne bi mogli da cine jedinstvo. Zbog toga se ne moze reci jednostavno ,dobar-obucar", a moze se reci ,Zivotinja-dvonozna". Nairne, u ovom drugom primeru, pripadanje nije akcidentalno. Isto tako, to nije moguce [reci] ni za predikate od kojih se jedan nalazi u drugome. Otuda se ne moze staviti ni ,beo" vise puta, niti se covek moze nazvati ,covek-zivotinja", i1i ,covek-dvonozan", jer se ,covek" i ,dvonozan" nalaze u ,coveku". Medutim, ono sto je istina tvrditi o jednoj pojedinacnoj stvari, moze se tvrditi i apsolutno [uopste]. Moze se, na
69
p~im:r, reCi o jednom odredenom coveku da je covek, Ih o tzvesnom belom coveku da je beo covek. Ali to nije uvek moguce, - kao, na primer, u slucaju kad je u dodatom predikatu sadr:lano nesto suprotno sto logicki povlaci za sobom protivrecnost. To nije istina, nego je Iaz reCi da je covek, jedan mrtav covek. Ali ako dodati pr~ikat ne sadr:Zi u sebi nista slicno [nikakvu protivrecnost te vrst:], - pripadanje je istinito. IIi zar prisustvo [jedne pr?t~vrecnosti] u pre.dikatu ne Cini uvek da pripadanje nije ISttruto, a zar ga OJeOO odsustvo ne cini uvek istinitim? Uzmimo kao primer: ,Homer je nesto", - recimo, pesnik. ~a li iz tog~ sleduje ili ne da Homer postoji? ,Postoji" Je samo akcidentalno afirmirano o Homeru, jer izrazava samo da je Homer pesnik, a nikako da on postoji po sebi. Dakle, samo u iskazima koji ne sadr:Ze u sebi nikakvu protivrecnost, - kad se umesto reci [imenica] stave definicije, i u kojima se pridavanje vrsi po sebi, a ne akcidentalno, - bice pravilno apsolutno afirmirati predikat pojedinacnog subjekta. A nije istina reei za ne-bice da postoji zato sto je objekt misli; jer o njemu se nema miSijenje da ono postoji nego da ne postoji. G l a v a d v a n a e s t a14 [SUPROTNOST MODALNIH RECENICA]
Posto su ova razlikovanja utvrdena, treba videti na~in. ka~o s~ medu ~~m odnos~ negacije i afirmacije koJe. IzrazavaJ~ moguce, I .nemoguce, kontingentno i nekontmgentno, I nemoguce I nuzno. Jer ovde postoje neke teskoce. Medu slozenim izrazima oni koji su izmedu sebe kontradiktorno suprotni jesu oni koji su vezani jedan sa drugim glagolom ,postojati" ili ,ne postojati". Na primer, negacija recenice: ,covek postoji" jeste: covek ne postoji" a nije: ,ne-covek postoji". A negacij'a recenice: covek je beo", jeste: ,covek nije beo", a nije ,covek je n~~beo".
70
Posto bi iii afirmacija iii negacija morala biti istinita o rna kome subjektu, bilo bi istina i reci: ,drvo je ne-beo covek". Ako je tako, to ce biti slucaj i kod recenica gde glagol ,postoji" nije dodat; glagol k.oji ga z~m:njuje vmora imati isto znacenje. Tako, na pnmer, receruca: ,covek ide" nece imati za negaciju: ,ne-covek ide", nego: ,covek ne ide". Nema nikakve razlike reCi: ,covek ide" i ,covek postoji iduci". Ako je tako u svim slucajevima, tada bi recenica: ,moguce je da to postoji" moral~ imati z~ negaciju: ,~~ guce je da tone postoji", a ne ,ruJe moguce da to postOJI . Ali izgleda da ista stvar moze i da postoji i da ne postoji. 'Jer, sve sto moze biti iseceno ili [sto moze] ici, moze isto tako da ne ide i da ne bude iseceno. A razlog tome jeste sto sve sto je takvo potencijalno, nije uvek takvo i aktuelno, tako da ce mu pripadati i negacija. Jer ono sto je sposobno da ide moze i dane ide, a ono sto je sposobno da vidi moze isto tako i da ne vidi. Ali nemoguce je da recenice protivrecno suprotne budu istinite o istom subjektu. ,Moguce je da to postoji" - nema, dakle, za negaciju: ,moguce je da to ne postoji" .. Je~, i~ reeenoga proizlazi ili da se u isto vreme ne moze aftrmtratt i negirati isti predikat o istom subjektu, i1i da dodavanje glagola ,postoji" ili ,ne postoji" ne doprinosi da se obrazuju afirmativne i1i negativne recenice. Ako je prvo nemoguce, treba se odluciti za drugo. Od: ,moguce je da to postoji" negacija je: ,nije moguce da to postoji". Zakljucak je isti kao za recenicu: ,slucajno je da to postoji" - cija negacija glasi: ,nije slucajno da to postoji''. I druge recenice se isto odnose, - tako, na primer, recenice o nuznom i nemogucem. To se dogada kao u recenicama koje smo malocas razmatrali, gde su glagoli ,postoji" i ,ne postoji" bili dodati u recenicama koje su razlagale jedna o belom, a druga o coveku. Isto tako ovde izrazi: ,da ovo postoji" i ,da ovo ne postoji" predstavljaju subjekt u govoru. A izrazi ,moguce je" i ,slucajno je" do71
?ati su i odreduju (na isti nacin kao gore glagoli ,postoji" 1 ,ne postoji" u onome sto se tice istinitog i laznog) mogucnost ili nemogucnost jedne stvari . .. Recenici: ,moguce je da to ne postoji" nije negacija: ,mJe moguce da to postoji", nego: ,nije moguce da to ne postoji". A negacija od: ,moguce je da to postoji" nije: ,moguce je da to ne postoji", nego: ,nije moguce da to postoji". Tako izgleda da su korelativne jedna drugoj recenice: ,moguce je da to postoji" i ,moguce je da to ne postoji". Jedna ista stvar moze ,postojati" i ,ne postojati", posto slicne recenice15 nisu medusobno kontradiktorne16• Medutim, recenice: ,moguce je da to postoji" i ,nije moguce da to postoji" nisu nikad istinite u isto vreme o istom subjektu, jer su suprotne kontradiktorno. A ni recenice: ,m~~c.e je ?a to. n~ postoji" i ,nije moguce da to ne postOJl msu mkad tshmte u isto vreme o istom subjektu. Slicno tome recenici: ,nuzno je da to postoji" nije negacija: ,nuzno je da to ne postoji", nego: ,nije nuzno da to postoji". Negacija recenice: ,nuzno je da to ne postoji'' jeste: ,nije nuzno da to ne postoji". Isto tako, recenica: ,nemoguce je da to postoji" nema za negaciju: ,nemoguce je da to ne postoji" nego: ,nije nemoguce da to postoji". A negacija recenice: ,nemoguce je da to ne postoji" jeste: ,nije nemoguce da to ne postoji". Uopste, kao sto smo kazali, ,postojanje" i ,nepostojanje" moraju se staviti kao subjekt: medutim, modalitete 0 kojima je rec, i koji cine afirmaciju ili negaciju, valja staviti u isti red kao: ,postojanje" i ,ne postojanje". Treba smatrati sledece parove recenica kao kontradiktorno suprotne recenice: ,Moguce je." - ,Nije moguce." ,Slucajno je." - ,Nije slucajno." ,Nemoguce je." - ,Nije nemoguce." ,Nuzno je." - ,Nije nuzno." ,Istina je." - ,Nije istina." 77.
Glava trinaesta [LOGICKO SLEDOVANJE MODALNIH RECENICA]
Sledovanje [jedne recenice iz druge] vrsi se na logican nacin [pravilno] kad se recenice rasporede na sledeci nacin. Iz recenice: moguce je da to postoji" sleduje: ,slucajno je da to postoji" -:- recenica ko~ve~ibil~~ sa ~rvom, - kao i: nije nemoguce da to postOJt", 1: ,mJe nuzno da to postojii.'. - Iz recenica: ,~oguce je da .~o ne vpostoji", i: ,slucajno je da to ne posto]l" sledu]e: ,n~~e nuzn
to postoji" sleduje negacija recenice: ,nemoguce je da to postoji", a negaciji [sleduje] afirmacija, posto recenici: ,nije moguce da to postoji" sleduje: ,nemoguce je da to postoji". Jer: ,nemoguce je da to postoji" jeste afirmacija, a: ,nije nemoguce da to postoji" jeste negacija. Treba sad razmotriti kako se odnosi modus nuznog. Jasno je [moze se primetiti] da se on ne odnosi na nacin koji smo izlozili. N aime, ovde kontrerno suprotne recenice sleduju [kontradiktomim recenicama o mogucem i slucajnom], a kontradiktome recenice odvojene su jedna od druge. Recenica: ,nije nuzno da to postoji" nije negacija [nije kontradiktorna recenica] recenice: ,nuzno je da to ne postoji", posto obe ove rdenice mogu biti istinito kazane o istom subjektu. Jer, kad je nuzno da jedna stvar ne postoji, nije nuzno da ona postoji. Razlog zbog koga za nuzno ne vaze ista pravila sledovanja [konsekucije] kao za druge moduse jeste sto, izraieno na kontrerno suprotan naCin, ,nemoguce je" - jeste ekvipolentno [jednako po znacenju] sa: ,nuzno je". Nairne, ako je nemoguce da jedna stvar postoji, nuzno je, ne da ona postoji, nego da ne postoji, a ako je nemoguce da ona ne postoji, nuzno je da ona postoji. Iz toga bi izlazilo da, ako modalne recenice o nemogucem i ne-nemogucem sleduju, na slican nacin, modalnim recenicama o mogucem i ne-mogucem, - tada se na kontrerno suprotan nacin mora vrsiti sledovanje modalnih recenica 0 nuznom i ne-nuznom. Jer nuzno je" i· nemoguce je" imaju znacenje koje nije istov;tno, nego j~,"kao sto je receno, preokrenuto [invertirano]. Zar se pre ne bi moglo tvrditi da je nemoguce da se kontradikcije nuznog tako odnose? Jer, kad je nuzno da jedna stvar postoji, tada je isto tako moguce da ona postoji. Jer, inace bi sledovala negacija, posto sve treba ili afirmirati ili negirati. Ako stvar nije moguca, ona je nemoguca, i tako je nemoguce da postoji stvar koja nuznim nacinom mora da postoji, - sto je apsurdno. Dakle, iz stava: ,moguce je da to postoji" proizlazi: ,nije nemoguce da to
74
postoji", a iz ovog drugog stava s}eduje_; '?nije 13~zno da to postoji". Iz toga proistice da ono sto nuzmm nacmom mora postojati ne postoji nuznim nacinom, - sto je apsurdno. Iz stava: moguce je da to postoji" - ne sleduje ni: nuzno je da t~ postoji" ni: ,nuzno je da to ne postoji". Jer iz toga stava [,moguce je da to postoji"] proizlaze. dye mogucnosti [afirmacija i negacija, postojati ipeyostoJ~tl] . Medutim, ako je rna koja od dve druge recemce [nuzno postojati i nuzno ne postojati] istinita, one odredbe nece vise biti istinite [postojati i ne postojati]. Jedna stvar moze u isto vreme da postoji i dane postoji, ali akoje nuzno d~ ona postoji, ili ako je nuzno da ona ne posto]l, ona ne b1 mogla u isto vreme da postoji i da ne postoji. Sad jos ostaje da samo recenica: ,nije nuzno da to ne postoji" dolazi posle recenice: ,moguce je d~. to . postoji''. Jer ova recenica [,nije nuzno da tone posto]l"] 1este istinita isto tako o onome sto nuzno postoji. Sem toga, ova recenica [,nije nuzno da to ne postoji"] jeste kontradiktorna onoj koja sleduje iz recenice: ,nije moguce da to postoji'', jer iz ove sleduju:.. ,nemoguc~ _ie da to I?ostoji" '. i: ,nuzno je da to ne posto]l". A negaciJa poslednJe recemce jeste: ,nije nuzno da tone postoji". Ove kontradiktorne recenice dolaze jedna za drugom na nacin koji smo naznacili, i nista nemoguce ne proizlazi iz rasporeda ove vrste. Moglo bi se sunmjati19 da li recenici: ,nuzno je da to postoji" sleduje: ,moguce je da to postoji". Ako tako ne bi bilo sledovala bi kontradiktorna recenica: ,nije moguce da to postoji". A ako se smatra da ovo nije kontradiktorna recenica moralo bi se tada pretpostaviti da je takva recenica: ~oguce je da to ne postoji". A ove dve recenice podjednako su lazne kad se pnmene na ono sto postOJI nuznim nacinom. Medutim, izgleda da ista stvar moze biti isecena i neisecena, i da moze postojati i ne postojati, tako da bi iz toga proizlazilo da bi ono sto nuznim nacinom postoji moglo ne postojati, - sto je pogresno. Ali, ocevidno, ne vazi uvek da ono sto moze ili da postoji, ili da ide, moze da bude i potencijalno kontrerno ''
•
v
••
75
suprotno, - nego ima stvari kod kojih to nije istina. Ovo vaii najpre za one potencijalnosti koje ne sadde niSta razumno, - na primer za vatru koja moze da greje, i ima nerazumnu moe. Razumne moei su one koje potencijalno imaju vise dejstva, i koje su kontrerno suprotne; medutim, nerazumne moei nisu sve takve. Kao sto sam rekao, vatra ne moze u isto vreme da greje i da ne greje, a isto vazi i za sve druge stvari koje su uvek delatne. Medutim, neke od nerazumnih [pasivnih] moei isto su tako sposobne da u isto vreme prime i kontrerne suprotnosti. Ali ono sto smo primetili ima samo za predmet da pokaie da svaka moe ne prima suprotnosti, cak ni onda kad one ne spadaju u isti pojam [mogueeg]. Medutim, neke moei su homonimne. Tako ,moguee" nije apsolutan izraz. Nairne, on nekad izraiava stvarnost ukoliko je ona aktuelna, - na primer, kad se kaze da jedan covek moze da ide zato sto ide. Uopste, jedna stvar je moguea zato sto je vee ostvareno ono za sto se tvrdi da je moguee. A nekad ,moguee" izrazava da bi se stvar mogla ostvariti, - tako, na primer, kad se kaie da covek moze iCi zato sto bi mogao da ide. A ova drug a vrsta moei [koja je odvojena od dela] pripada samo biCima koja se krecu, dok prva moe [udruzena sa delom] moze da postoji i za nepomicna biea. I za coveka koji vee ide i koji dela, i za onoga koji samo ima moe da ide - istina je reei da nije nemoguee da takvo jedno biee ide iii postoji. Nije istina tvrditi takvu mogucnost [moe odvojenu od dela] o apsolutnoj nuznosti, ali nju mozemo tvrditi o drugoj vrsti nuznosti. Posto iz pojedinacnog sleduje opste, iz nuznog isto tako sleduje moguee, - mada ne sve sto je moguee. 20 I moze se reei da su nuzno i ne-nuzno princip bica i ne-bica svih stvari, a da sve ostalo mora da se smatra kao da iz njih proizlazi. Iz toga sto je kazano izlazi jasno da ono sto postoji nuznim nacinom jeste aktuelno.21 Prema tome, ako su vecna bica ranija, tada je i aktuelnost ranija od potenci-
jalnosti. Neka bica imaju aktuelnost. ~ez. po~encijalnosti, na primer, prve supstancije; 22 druga [b1ca) 1_maJ~ a~tuel~ost sa potencijalnoscu,23 i ranija su po svoJ.~J pnr~dt, ah .su docnija po vremenu. A druga neka [b~~a], n~l:ad, msu nikad aktuelnosti, nego su samo potenClJalnostl .
Glava cetrnaesta [0 KONTRARIJETETU RECENICA)
Da li je afirmacija kontrern? sup.~?tna neg~cijiv ili. je afirmacija kontrerno suprotna aflrmacl)t?. I da h recemca koja izrafava: ,svaki covek jev praved~?" tma za k~ntr~rno suprotnu recenicu: ,nijedan covek mJe pravedan . Ih da li recenica: ,svaki covek je pravedan" ima za kontrerno suprotnu recenicu_: ,~vaki co':~k )e neprave~;m"? ~~d, ~a primer, imamo recemce: ,KahJa Je pravedan , ·~~~hJa. ntje pravedan", ,Kalija je nepravedan"- treba traz1tl koje su od ovih recenica kontrerno suprotne. Ako ono sto u glasu dolazi do izraza prati ono .~t? je u duhu i ako je u duhu kontrerno ~up~otan su~ koJl rma kontrerno suprotan atribut, - kao sto Je, na pnmer, sud: ,svaki covek je pravedan" kontrerno . suprotan s~~u: svaki covek je nepravedan", - tada 1sto tako nuzmm ~acinom mora biti i sa afirmacijama koje se izgovaraju glasom. Ali ako u duhu nije kontrerno ~upr?tan. sud .~a kontrerno suprotnim atributom, tada nece m af~rm~ctJa biti kontrerno suprotna afirmaciji nego ce to biti tzrazena negacija. Treba ispitati koji je istinit.~u~ ~?ntrerno ~~pr.o tan Iafnome sudu. Je li to sud negaClJe, 1h Je sud kOJl abrmativno postavlja kontrerno suprotan [sud]? Razumem to ovako. Istinit je sud o dobrom, koji izrazava da je ono dobro· a drugi, laian, izrazava da ono [dobro] nije dobro; i treci, najzad, koji je razli~~t. od prethodnih [izrazava] da je ono [dobro]- zlo. KoJl Je od ova dva s~da kontrerno suprotan istinitom sudu? I posto postoji samo jedan kontrerno suprotni [sud] - prema kome ce od ta dva suda postojati kontrarijetet?
Pogresno je smatrati da treba definisati kontrerno suprotne sudove na osnovu toga sto se oni odnose na ~~>ntr5:rno supro~ne stvari. ReCi o dobrom da je dobro, 1h rec1 o zlu da Je zlo, to znaci izreCi samo jedan isti sud i izraziti istinu, - pa bilo da je rec o vise sudova iii samo o jedn~m. A ovd~ sl! subjekti [dobro i zlo] kontrerno suprotm. A sudov1 msu kontrerno suprotni zato sto se odnose na kontrerno suprotne subjekte, nego zato sto se odnose [na isti subjekt] na kontrerno suprotni nacin.25 Uzmimo za primer sud da je dobro- dobro, i drugi sud. da do.bro ~ije do~~o. Zati?J- pretpostavimo da postoji nek1 drugt atnbut koJI ne pnpada i ne moze pripadati dobru. U tom slucaju ne treba smatrati [kao kontrerno supr~tne istinito~ sudu] ni sudove koji pridaju subjektu ono ~to mu n~ pnpada, ni one koji odricu da mu pridaju ono sto mu pnpada. (U oba slucaja bice beskrajni po broju kako ~ud~vi k~ji pridaju sl!bj~ktu ono sto mu ne pripada tako .1 o~~ koJl mu ne pndaJu ono sto mu pripada.) U stvan, [b1ce s~mo ko~trerno suprotni] sudovi u kojima je zabluda. A ov1 sudov1 vode poreklo od stvari koje su podlozn~ postajanju. Medutim postajanje dolazi od suprotnostl [afirmacije i negacije jednog is tog atributa] a is to tako i zablude. 26 ' Posto je tako, dobro je u isto vreme dobro i ne-zlo. Prv~ od ovih
78
rerno suprotniji, - tada je jasno da ce ovaj poslednji biti kontrerno suprotan [u pravom smislu]. A sud: ,dobro je zlo" jeste slozen. Jer nuzno je podrazumevati u isto vreme: ,dobro nije dobro". Ako je istina da, cak i u drugim slucajevima [kad se radi o supstancijama koje nemaju kontrerno suprotne pojmove], stvari mogu da se odnose samo na slican nacin,27 tada izgleda da je tacno ono sto smo rekli. Jer, kontrarijetet se iii nalazi svuda u negaciji, ili [se] nigde [ne nalazi]. A za termine koji nemaju kontrerno suprotne [termine] latni sud je onaj koji je kontrerno suprotan istinitom. Tako, na primer, suditi da covek nije covek znaci latno suditi. Ako su ove negacije kontrerno suprotne, tada su takve i druge negacije. Dalje, suditi da je dobro - dobro znaci suditi da ne-dobro nije dobro. A suditi da dobro nije dobro to, isto tako, znaci suditi da je ne-dobro dobro. A koji bi bio kontrerno suprotni sud istinitog suda: ,ne-dobro nije dobro"? To ne bi bio sud: ,ne-dobro je zlo". Jer, i poslednji sud mogao bi biti istinit, - dok istiniti sud ne moze nikad biti kontrerno suprotan istinitom sudu. I posto se moze desiti da jedna stvar koja nije dobra bude rdava [na primer, nepravda], iz toga izlazi da dva suda mogu biti istovremeno istinita. A to ne bi bio ni sud: ,ne-dobro nije rdavo", jer bi i on mogao da bude istinit, posto ove odredbe [ne-dobro i ne-zlo] mogu da postoje istovremeno. Ostaje da sud: ,ne-dobro nije dobro" ima za kontrerno suprotan sud: ,ne-dobro je dobro",- a ovaj je latan. Na isti nacin se utvrduje da je sud: ,dobro nije dobro" kontrerno suprotan sudu: ,dobro je dobro". Ocevidno je da nece biti nikakve razlike28 i ako afirmaciju uzmemo u opstem smislu, - tada ce njoj biti kontrerno suprotna opsta negacija. Na primer, sud koji izrazava: sve ono sto je dobro jeste dobro" imace za kontrerno ';uprotan sud: ,nista od onoga sto je dobro nije dobro". Jer, sud: ,dobro je dobro" - ako je ,dobro" uzeto u opstem smislu - identican je sudu koji izratava da je dobro ono sto je dobro. A ovaj se ne razlikuje ni u cemu 79
od suda da sve sto je dobro jeste dobro. A isto je tako i sa ne-dobrim. Ako tako stoji sa sudom i ako su afirmacije i negacije ~zrazene giasom simboli [znaci] onih koje su u duhu, Jasno je .cta j~ ~firm~ciji kontremo suprotna negacija koja s~ odnost na tstl subjekt, uzet u opstem smisiu. Tako recemce: ,sve sto je dobro jeste dobro"' iii svaki je covek ?ob~r", - im.~ju za kontremo suprotne: ,~iSta [od onoga sto Je dobro ~IJe dobro"], iii: ,,nijedan [covek nije dobar]", a za kontradtktome: ,poneki dobar covek [nije dobar]" iii: ,poneki covek [nije dobar]". ' A jasno je i to da ni istiniti sud ni istinita recenica ne mo~~ biti ~ontremo suprotni nekom drugom istinitom sudu dt nekoJ drugoj istinitoj recenici. Jer, kontremo s';l~r?t~e. su re.cenice o suprotnom, a istinite recenice mogu b~tt tstimte u tsto. vreme. Dakle, kontremo suprotne recemce ne mogu u tsto vreme da pripadaju istom subjektu. •
v
NAPOMENE 1 ,Filozof nije zdrav", ili: ,Filozof nije bolestan" mora vaZiti i kad filozof ne pootoji. t To je problem jedinstva definicije. 3 Po Tricot-u, izraz ,ne homonimno" [ftiJ OftWVUftW<;] znaci da u dve propozicije subjekt i predikat ne treba da predstavljaju samo pseudo-identitet nego stvarno treba da budu isti. (Upor. Aristote, Organon, II, De /'Interpretation, Bibliotheque des textes philosophiques, Paris 1946, p. 87, note 2.) 4 Ovaj stav je od najveceg znacaja, jer u njemu Aristotel postavlja pravila za izvodenje zakljucaka. . s Ovde je istaknuto da je potrebno stvarno, a ne samo nomlnalno jedinstvo. 6 Ima istraZivaca koji smatraju verovatnim da je redakcija ove glave postala posle ostalih glava ovog spisa. Teorija koju Aristotel iznosi u ovoj glavi svakako je odgovor megaricarima, koji su iz principa protivrecnosti izveli apsolutan fatalizam. . 1 Primena logickih pravila o kontradiktornim suprotnootima na ono sto u buducnosti moze biti slucajno dovodi do unistavanja svake slucajnosti u svetu. Medutim, takva konsekvencija je besmislena. s U glavi 2, 16 a 19-30 ovoga spisa. .. & Propozicije u logici nazvane de secunda adjacente, u ko1una kopula nije odvojena od atributa (,covek postoji", ,covek trci") razlikuje se od propozicija de tertia adjacente, u kojima su subjekt, predikat i kopula izrecno izrazeni. 1o U poslednjoj glavi I knjige Anal. prior. u Filozof se osvrce na ekvipolenciju propozicija. Ova se sastoji u tome da se od jedne propozicije prelazi drugoj suprotnoj recenici na taj nacin sto se doda jedna negacija. A ta negacija stavlja se ili pre subjekta, iii posle subjekta, iii i pre i posle subjekta. a De interpr., gl. 7, 17 b 38. 13 Primeri uzeti iz kategorija kvaliteta, supstancije i delanja. u Glava 12. i 13. raspravljaju o modalnim recenicama, i to glava 12. o pojmu, rodovima i suprotnosti modalnih recenica, a glava 13. o njihovom logickom sledovanju.
6 Orsanon
81
Modalna recenica, suprotna prostoj reeenici, iii de inesse, ima dva elementa. Jedan elemenat je modus, koji izralava modalitet pripadanja, a drugi je dictum, ciji je predmet pripadanje predikata subjektu. Iz toga izlazi da se svaka modalna retenica rastavlja na dve recenice de inesse, - jedna se odnosi na modus, a druga na predmet. Prva recenica izrice sud o drugoj. (Upor. Tricot, ibid., p. 120-121, nap. 2 i Perihermenias oder Lehre vom Satz, neu iibersetzt von Dr. Eug. Rolfes, Der philosophischen Bibliothek Band 9, Leipzig 1920, S. 36, Anm. 42.) 1s Na primer, recenice: ,moguce je da ovo postoji" i ,moguce je da ovo ne postoji". 16 Prema tome, obe ove recenice mogu biti istinite. 17 Na ovoj tablici sve reeenice koje stoje jedna prema drugoj jesu kontradiktorne, sem 4. recenice iz prvog i 4. recenice iz treceg reda. Pacius smatra da ta pogre8ka nije Aristotelova. Uostalom, ona ce docnije biti ispravljena. A ovde filozof samo izlale doktrine logicara koji su mu prethodili. Tek od 22 b 10 pocinje Aristotel da izlaze svoje sopstveno shvatanje (In Porphyrii lsagogen et Aristotelis organum Commentarius analyticus, Aureliae Allobrogum, 1605, 99.) (Upor. Tricot, ibid., p. 127, nap. 1.) Navedenu tab!icu u tekstu dali smo prema Tricotu. 1 8 Ovo je sledovanje ka nemogucem, pocinjuci od moguceg. 19 Dokazi za Aristotelovu tezu da je nilZno moguce. l!O ,Moguce saddi nuzno, kao sto opste saddi pojedinacno, iii rod vrstu. Ali nema koincidencije i, prema tome, pogresno je reei da je moguce sve sto je nuzno." (Upor. Tricot, ibid., p. 136, nap. 3.) 21 Ova glava o modalnim reeenicama svrsava se metafizickim razmatranjima. 22 U Metafizici (1\, 6) Aristotel u prve supstancije ubraja Boga inteligencije sfera. 2s Ta bica cine grupu moguceg i slucajnog. 24 u ciste potencijalnosti, koje cine grupu nemoguceg, spadaju prva materija, neodredeno i prazno. 25 Prema tome, izlazi da se kontrarijetet ne sastoji u potvrdivanju kontrerno suprotnog atributa nego u negaciji istoga atributa. 2e Prema izlozenom, medutim, izlazi da se kontrarijetet sastoji u afirmaciji i negaciji jednog istog atributa. 27 Ovim filozof podrazumeva da se kontrarijetet svodi na negaciju. 28 Na univerzalne recenice univerzalno uzete primenjeno je ono sto je utvrdeno da vazi za neodredene recenice. A ranije je vee receno da u neodredenim recenicama kontrerno suprotni sudovi mogu biti istiniti.
82
TRECI DEO
PRVA ANALITIKA
6*
Knjiga prva [TEORIJA 0 SILOGIZMU]
Glava prva [ZADATAK ANALITIKE1 • - PREMISA. - TERMIN. SILOGIZAM I NJEGOVE VRSTE]
Prvo treba da utvrdimo koji je predmet naseg ispitivanja i od koje discipline ono zavisi. Njegov predmet je dokaz [demonstracija], a zavisi od demonstrativne nauke. Zatim moramo da definisemo sta je premisa, i termin, i silogizam, i sta je savrseni silogizam, a sta nesavrseni silogizam. Potom, valja definisati sta znaci da je jedan termin saddan iii da nije saddan u celini drugoga termina i sta mislimo kad kazemo da je nesto opste [univerzalno] afirmirano iii opste [univerzalno] negirano. Premisa je govor koji potvrduje iii koji odrice nesto o necem. Ovaj [govor] je ili opsti [univerzalan], iii pojedinacan [partikularan], ili je neodreden. Nazivam opstim [univerzalnim] 2 pripadanje ili nepripadanje jednom subjektu, koji je uzet opste [univerzalno]. Pojedinacnim [partikularnim] nazivam pripadanje .ili ne-pripadanje jednom subjektu, koji je uzet pojedinacno ili ne-opste, - a neodredenim pripadanje iii ne-pripadanje, bez oznacavanja da li je ono opste iii pojedinacno. Na primer: >rkontrerno suprotne recenice spadaju u istu nauku", ili: ,zadovoljstvo nije dobro." Demonstrativna premisa razlikuje se od dijalekticke premise3 time sto se u demonstrativnoj premisi uzima jedan 85
od dva dela protivrecnosti (jer dokazati ne znact pitati, nego pretpostavljati); medutim, u dijalektickoj premisi trazi se od protivnika da izabere jedan od dva dela protivrecnosti [afirmaciju iii negaciju]. Ali nece biti nikakve razlike u samome ostvarivanju silogizma u jednom i u ~rug?m slucaju. Nairne, bilo da se dokazuje iii da se pita, sdogtZam se stvara na osnovu pretpostavke da ndto necemu pripada iii mu ne pripada. Iz toga izlazi da ce jedna silogisticka premisa uopste biti afirmacija iii negacija ne~ega pov?dom necega, na nacin kao sto smo rekli [to Jest da pnpadanje moze biti opste, pojedinacno iii neodre~eno~ .. Silogistic~a pr~mi.sa je demonstrativna ako je istinita 1 dobtjena pomocu pnnctpa prvobitno pretpostavljenih [pomoeu aksioma, tih principa nauka koji se ne mogu dokazati]. U dijalektickoj premisi onaj ko stavlja pitanje trafi od. prv~tiv~ika ~a izb~r~ jedan od dva dela protivrecnosti. Ah, Clffi lZVOdl zakljUCak, on pretpostavlja nesto sto se odnosi na privid i na verovatno, kao sto je objasnjeno u Topiki. 4 Sta je premisa i kako se razlikuju silogisticke i demonstrativne i dijalekticke premise - bice tacnije objasnjeno docnije,5 a ukoliko je ovde potrebno, dovoljne su nam definicije koje smo dali. Terminom nazivam ono na sta se rastavlja premisa [sastavne delove premise]. A ova se rastavlja na predikat i subjekt o kome je [predikat] afirmiran, - bilo da su [subj~kt. i predikat] vezani glagolom ,postojati", iii da su odvoJem glagolom ,ne postojati". Silogizam je govor u kome - kad se izvesne stvari stave - nesto razlicito od stavljenoga nuznim nacinom proizlazi samim tim sto to postoji. Pod izrazom: samim v •• '' ttm sto to postojl", podrazumevam da je time dobijena posledica; a izraz: ,time je dobijena posledica" znaCi da nijedan spoljni termin nije potreban da proizvede nuznu posledicu. Savrsenim6 zovem onaj silogizam kome nije potrebno nista drugo7 sem onaga sto je pretpostavljeno u premisama, pa da nuznost zakljucka bude ocevidna. Nesavr0
86
senim silogizmom zovem onaj kame s~ pot~ebne j~d~a iii viSe stvari8, koje nuZnim nacinom pr01zlaze lZ staVljelllh termina ali nisu izrecno izrafene u premisama. Ist~ je [znaci isto] reci da se jedan termin nalazi u drugom [terminu] kao u celini, ida je )edan termin pr.idat drugom, koji je uzet u opstem [umverzalnom] smtslu. Kafemo da je jedan termin opste afirmiran kad se u subjektu ne moze naci niSta [nijedan deo] o cemu ne bi vafio drugi termin. Isto obja5njenje vazi za izraz: ,ne biti nijednome pridat".
Glava druga [KONVERSIJA ILl PREOKRETANJED CISTIH RECENICA]
Svaka recenica [premisa] pretpostavlja iii cisto pridavanje, iii nuzno pridavanje, ili slucajno pridava~je. Od ovih premisa jedne su afirmativne, a druge negattvne, prema svakom od njihovih modaliteta pridavanja. ~ od afirmativnih i negativnih premisa jedne su opste [umverzalne], druge pojedinacne [partikulame], a neke su opet neodredene. Iz [svega] toga izlazi da su, u opstem pridavanju, termini negativne premise nuznim nacino~ konvertibilni [da mogu da se preokrecu]. Tako, na pnmer, ako nijedno zadovoljstvo nije dobro, tada, isto tako, nijedno dobra nece biti zadovoljstvo. Afirmativna premisa mora biti konvertibilna, ali ne tako da [iz te konverzije] proizlazi univerzalna, nego [tako da proizlazi] partikularna premisa. Na primer, ako je ~~ako zad~voljstvo dobr~, tada i poneko dobro mora bttl zadovoljstvo. Od partlkularnih recenica afirmativna se, nuznim nacinom, daje preokrenuti u partikularnu (naime, ako je poneko zadovoljstvo dobro, tada ce i poneko dobro biti zadovoljstvo), - ali negativna ne. Jer, ako ,covek" ne pripada ponekoj zivotinJ"i" iz toga ne izlazi da ,zivotinja" ne pripada , ' ponekom ,coveku". Neka prvo AB bude univerzalt;la nega,tivna. pre~sa.~ Ako A ne pripada nijednom B, m B nece pnpadatt m0
87
jednom A_· ~ko. b~ B pripadalo ponekom A, na primer r, ~ada ne b1 bllo 1stma da A ne pripada nijednom B, posto Je r poneko B. Ali ako A pripada svakom B, i B pripada ponekom A. Jer, ako B ne bi pripadalo nijednom A, - A isto tako ne bi pripadalo nijednom B. Medutim, pretpostavljeno je da A pripada svakom B. . Isto je taka, 11 ako je premisa partikularna. Ako A pnpada ponekom B, mora i B nuznim nacinom da pripada ponekom A. Jer, kad ne bi nijednom pripadalo ' ni A ne bi pripadalo nijednom B. ~li ako A ne pripada ponekom B, nije nuzno da B ne pnpad.a po~ekom A. Neka B bude zivotinja, a A covek, - tada Izlazi da poneka zivotinja nije COVek, ali da je svaki covek zivotinja.
Glava treca [KONVERZIJA RECENICA PREMA NJIHOVOM MODALITETU]
.~a is~i naci!l ce se odnositi i nuzne premise. 12 Nairne, u nJima Je umverzalno-negativna premisa univerzalno konvert~b~lna, a obe afirmativne premise su partikularno k~nvertibllne .. Jer ak~ A nuznim nacinom ne pripada mJednom B, m B ne pnpada nuznim nacinom nijednom A. !er, ako bi [B], moglo da pripada ponekom [A], bilo bi 1sto taka moguce da A pripada ponekom B. J er ako A nuznim nacinom pripada svakom B i1i ponekom 'B tada i B nuznim nacinom pripada ponekom A. J er ako ~u ne bi pripadalo nuznim nacinom, ni A ne bi nuz~im nacinom pripad~o.pon~kom B. Partikularno-negativna recenica nije konvertibllna 1z razloga koji smo ranije naveli. ~od kontingentnih premisa [premisa koje izrazavaju ~oguc~ost] - a o ko~tmgen~no~ se u vise smisla govori (Jer m1 zovemo kontmgentmm 1 nuzno, i ne-nuino i moguce)13 - sve afirmativne premise odnose se na isti nacin , kad je u pitanju njihova konvertibilnost. Ako je moguce da A pripada svakom B ill ponekom B, bice
moguce daB pripada ponekom A. Jer, ako [B] ne moze da pripada nijednom [A], tada ni A ne moze da pripada nijednom B, - kao sto je ranije [u glavi 2] bilo dokazano. U negativnim premisama nije isto nego se kod svega sto se naziva kontingentno - zbog nuznog pridavanja, ili zbog ne-nuznog pridavanja [predikata subjektu] konverzija vrsi na isti nacin [kao u drugim negativnim recenicama]. Takav je slucaj kad se kate da je kontingentno da covek nije konj iii da belo ne pripada nijednom odelu. U prvom slucaju nuzno je da jedan termin ne pripada subjektu; u drugom slucaju nije nuzno da mu pripada, - a premisa je na isti nacin konvertibilna. Ako je moguce da predikat konj ne pripada nijednom coveku, moguce je isto taka da predikat covek ne pripada nijednom konju; a ako je moguce da belo ne pripada nijednom odelu, moguce je ida odelo ne pripada nijednom belom. Jer, ako bi odelo nuinim nacinom pripadalo ponekom belom, moralo bi i belo nuznim nacinom da pripada ponekom odelu. Sve je to bilo ranije [u 2. glavi] dokazano. Isto vaii i za partikularno-negativnu premisu. A kod onaga sto se naziva kontingentnim, zato sto se najcesce dogada ili sto je takvo po prirodi, - a mi na taj nacin definiSemo kontingentno - konverzija negativnih premisa nece se vrsiti kao kod prostih [negativnih] premisa, nego se univerzalno-negativna premisa ne daje preokrenuti; medutim, partikularna premisa daje se preokrenuti - a to ce postati jasno, kad budemo govorili 0 kontingentnom. 14 A sad onome sto smo rekli dodajmo sledece objasnjenje. Nairne, afirmativna je po obiiku recenica da je moguce da jedan atribut ne pripada nijednom subjektu iii da ne pripada ponekom subjektu. Jer, izraz: ,moguce je" [,kontingentno je"] stavljen je u isti red kao ,postoji", a ,postoji'' u svim recenicama gde je stavljen stvara uvek i potpuno afirmaciju, - kao sto su, na primer, afirmacije: ,on je ne-dobar", iii: ,on je ne-beo", iii uopste: ,on je ne-ovo". I OVO ce biti docnije15 dokazano. A kad je u pitanju konverzija [preokretanje], s tim premisama stoji kao s drugim afirmativnim recenicama.
89
Glava
ce t v r t a
16
[KATEGORICKI SILOGIZAM PRVE FIGURE. PRAVILA ZA IZVOflENJE ZAKLJUCAKA U PRVOJ FIGURI]
Posto smo objasnili ove odredbe, sad cemo da izlozimo cime, kad i kako postaje svaki silogizam.17 A docnije18 cemo govoriti o dokazu. 0 silogizmu moramo raspravljati pre nego o dokazu zato sto je silogizam opstiji. Jer, dokaz je vrsta silogizma, ali svaki silogizam nije dokaz. Kad se, dakle, tri termina medu sobom tako odnose da je donji termin sadrian u srednjem kao celini, a da je srednji sadrian iii nije sadrian u gomjem19 kao celini, tada, nuznim nacinom, postoji savrseni silogizam izmedu krajnjih termina. Srednjim nazivam termin koji je [istovremeno] sam sadrian u drugom jednom terminu i sadrii u sebi drugi jedan termin, i koji je svojim polozajem srednji. Krajnjim [spoljnim] terminima nazivam, prvo, termin koji je sam sadrian u drugom [terminu], a zatim termin u kome je drugi sadrian.20 Ako je A afirmirano o svakom B, a B o svakom r, tada je, nuznim nacinom, A afirmirano o svakom r. 21 Ranije smo rekli sta podrazumevamo pod izrazom ,o svakom". 22 Ako A nije afirmirano ni o jednom B, a ako je B afirmirano o svakom r, tada A nece pripadati nijednom r. 23 Ako gomji termin pripada svakom srednjem terminu [upravo: srednjem terminu, univerzalno uzetom], a ako srednji [termin] ne pripada nijednom donjem [upravo: donjem terminu, univerzalno uzetom],- nece biti silogizma za krajnje [spoljne] termine. Jer, iz toga sto je to tako ne proizlazi nista sa nuznoscu. Jer, gomji termin moze pripadati kako svakom tako i nijednom donjem terminu [univerzalno uzetom], - tako da ni partikulami ni univerzalni zakljucak ne proizlazi iz toga nuznim nacinom. Ali, posto nema nikakve nuznosti [posto nema nuznog zakljucka], ove premise ne mogu obrazovati silogizam. 90
' '·
Termini koji univerzalno pripadaju neka budu: zivotinja-covek-konj; a termini koji univerzalno ne pripadaju neka budu: zivotinja-covek-kamen. Ali, isto tako, kad ni gomji termin ne pripada srednjem terminu, univerzalno uzetom, niti srednji termin donjem terminu, univerzalno uzetom, - ne moze biti silogizma. Termini koji pripadaju neka budu: nauka, linija, medicina; a termini koji ne pripadaju: nauka, linija, jedinstvo. J asno je, dakle, da ce u ovoj figuri, kad su termini [u njoj] univerzalni, nekad biti, a nekad nece biti silogizma. Isto tako Uasno je] da, ako postoji silogizam, termini moraju nuznim nacinom da se odnose kao sto smo rekli i, obmuto, ako se oni tako odnose, da ce biti silogizma. Uzmimo da se jedan od termina odnosi univerzalno prema svome subjektu, a drugi partikulamo [to jest: jedna premisa je univerzalna, a druga partikulama]. Kad se univerzalno odnosi prema gomjem krajnjem terminu bilo to afirmativno iii negativno [kad je gomja premisa univerzalna, afirmativna iii negativna], - a kad se partikulamo-afirmativno odnosi prema donjem krajnjem terminu [to jest: kad je donja premisa partikularna i afirmativna] dobice se, nuznim nacinom, savrseni silogizam. Ali, kad se univerzalno odnosi prema donjem krajnjem terminu [kad je donja premisa univerzalna, a gomja partikulama], iii kad se termini medusobno drukcije odnose, - nemoguce je da bude silogizma. Gomjim krajnjim terminom nazivam onaj koji sadrii u sebi srednji termin, a donjim krajnjim terminom onaj koji potpada pod srednji termin. Neka A pripada svakom B, a B ponekom r. 24 Ako , biti afirmiran o svima" znaCi ono sto smo kazali u pocetku [ovoga dela, u gl.l, 24 b 28] - tada A nuznim nacinom pripada ponekom r. U slucaju da A ne pripada nijednom B, ada B pripada ponekom r, A nuznim nacinom nece pripadati ponekom r. 25 Ami smo rekli sta podrazumevamo pod izrazom: ,ne biti pridan nijednom". Dakle, proizaCi ce savrseni silogizam. A isto je tako i kad je prernisa B r neodredena i afirmativna: bice isti silogizam bilo da je premisa neodredena, iii da je partikulama.
91
Ali, ako se univerzalno odnosi prema donjem krajnjem terminu ili afirmativno ili negativno, nece biti silogizma, - bilo da je gomja premisa afirmativna iii negativna, neodredena ili partikulama. A treba, na primer, da pripada iii dane pripada ponekom r, a B [treba] da pripada svakom r. Izrazi za pripadanje su: dobro, stanje, mudrost,a [izrazi] za ne-pripadanje: dobro, stanje, neznanje. Ne dobijamo nikakav silogizam ni ako B ne pripada nijednom r, a ako A ponekom B pripada iii mu ne pripada, iii ako ne pripada svakom B. Primeri za termine neka budu: beo, konj, labud; beo, konj, gavran. Isti termini mogu biti uzeti, ako je premisa AB [gomja premisa] neodredena. Isto tako nece biti silogizma kad je univerzalna gomja premisa afirmativna iii negativna, a kad je donja premisa partikulamo negativna, pa bila donja premisa neodredena iii partikulama. Tako je, na primer, ako A pripada svakom B, i ako B ne pripada ponekom r, ili ako ne pripada svakom r. Jer, gomji terrnin bice afirmiran iii nece biti afirmiran od celog donjeg termina kome srednji termin, kad je uzet partikulamo, ne moze pripadati. Pretpostavimo, na primer, termine: zivotinja, covek, belo. Zatim kao belo, o kome covek nije afirmiran, uzmimo Iabuda i sneg. Kod jednoga [Iabuda] zivotinja je o svim [labudima] afirmirana, a kod drugoga [snega] ona je o svim [snegovima] negirana, tako da nece biti silogizma. Uzmimo opet da A ne pripada nijednom B i da B ne pripada ponekom r. Neka termini budu: neozivotvoren, covek, beo, i neka belo, 0 kome covek nije afirmiran, budu labud i sneg. Kod jednoga [snega] neozivotvoreno je afirmirano 0 svima, a kod drugoga [Iabuda] ni o jednom. Dalje, neodredeno je reci da B ne pripada ponekom r - a istina je da - bilo da B ne pripada nijednom r, ili daB ne pripada svakom r,- B ne pripada ponekom. Zatim, ako su termini ove vrste uzeti tako da B ne pripada nijednom r - tada ne postaje silogizam (kao sto smo ranije rekli)26 • I posto je tako, oeevidno je da zbog toga sto se termini tako odnose - nece proizaCi silogizam. J er> 92
inace, bilo bi silogizma i u drugom slucaju. To isto ce se dokazati i onda ako se stavi jedna univerzalno-negativna premisa. Isto tako, ne moze biti nikakvoga silogizma27 kad su obe premise partikulame [kad su odnosi subjekta i predikata partikulami] - pa bile one afirmativne ili negativne; ili kad je jedna afirmativna, a druga negativna; ili kad je jedna neodredena, a druga odredena; iii kad su obe neodredene.28 Zajednicki termini za sve ove slucajeve jesu: zivotinja, beo, konj; zivotinja, beo, kamen. Iz recenoga izlazi jasno da, kad se u ovoj figuri nalazi partikulami silogizam, termini moraju da budu u odnosima kao sto smo rekli. Jer, ako se [termini] drukcije odnose, nema nikakvoga silogizma. Isto tako, jasno je da su savrseni svi silogizmi u toj figuri, jer svi postaju savrseni pomocu premisa koje su u pocetku stavljene. I, najzad, jasno je da pomocu te figure mogu biti dokazani svi problemi, to jest sve konkluzije, univerzalne kao i partikulame, afirmativne kao i negativne. Takvu silogisticku figuru nazivam prvom.
Glava peta [PRAVILA ZA IZVOBENJE ZAKLJUCAKA U DRUGOJ FIGURI]
Nazivam drugom [silogisticku] figuru koja postaje kad isti [srednji] termin pripada jednom subjektu koji je univerzalno uzet, a ne pripada drugom subjektu koji je univerzalno uzet; ili kad taj termin pripada ili ne pripada i jednom i drugom od dva subjekta koji su univerzalno uzeti. Ono sto nazivam srednjim terminom u toj figuri, jeste onaj termin koji je afirmiran od dva subjekta.29 Dva krajnja termina jesu oni o kojima je srednji termin afirmiran. Gomji termin je onaj koji stoji blize srednjem terminu, a donji termin je onaj koji je udaljen od srednjeg termina. Srednji termin stoji van krajnjih termina i po [svome] mestu je prvi. Silogizam, dakle, nece biti savrsen u ovoj figuri, - ali on ce biti moguc [on ce vaziti], - bilo da su termini univerzalni iii da nisu univerzalni. 00
93
Ako su termini univerzalni, bice silogizma uvek kad srednji termin pripada jednom subjektu koji je univerzalno uzet, a ne pripada drugom subjektu univerzalno uzetom, - rna koji od dva termina bio negativan [ako je samo druga premisa afirmativna],- inace nema silogizma. Neka M 31 bude termin koji nije afirmiran ni o jednom N, ali je afirmiran o svakom 8 32• Posta se negativna premisa daje preokrenuti [konvertirati], N nece pripadati nijednom M. Ali pretpostavljeno je daM pripada svakom 8. Dakle N nece pripadati nijednom 8. A to je vee ranije bilo dokazano. 33 Ako opet M pripada svakom N, aline pripada nijednom 8, N isto tako nece pripadati nijednom 8.34 Ali ako M ne pripada nijednom 8, 8 isto tako nece pripadati nijednom M. Ali M pripada svakom N. Prema tome, 8 nece pripadati nijednom N, jer [inace] opet imamo prvu figuru. Ali posto se negativna premisa daje preokrenuti, N isto tako neee pripadati nijednom 8. Dakle, to ce biti isti silogizam. Moguce je ovo [ove zakljucke] dokazati svodenjem na nemoguce [na apsurd]. J asno je da, kad termini stoje u takvom odnosu, postaje silogizam, - ali ne savrseni, jer njegova nuznost ne dobija svoje savrsenstvo samo od premisa prvobitno stavljenih nego ona [ta nuznost] trazi i druge [premise]. Ali ako je M afirmirano o svakom N i o svakom 8, - tada ne m0Ze biti silogizma. Termini za pripadanje jesu: supstancija, zivotinja, covek, a za ne-pripadanje: supstancija, zivotinja, broj, - a srednji termin je supstancija. Ne dobija se nikakav silogizam ni onda kad M nije afirmirano ni o ponekom N, ni o ponekom 8. Termini za pripadanje jesu: linija, zivotinja, covek, a za ne-pripadanje: linija, zivotinja, kamen. Dakle, kad je rec o silogizmu ciji su termini univerzalni, ti termini se moraju nuznim nacinom odnositi onaka kao sto smo rekli u poeetku. Jer, ako se drukcije odnose, nema nikakve nuznosti. Uzmimo da se srednji termin odnosi univerzalno prema jednom od krajnjih termina. Kad god se on [srednji termin] odnosi prema gomjem terminu univerzalno - afirmativno
94
ili negativno, - a kad se prema donjem terminu odnosi partikulamo i na nacin suprotan univerzalnoj recenici (a pod ,suprotnim nacinom" podrazumevam da aka je univerzalna recenica negativna, partikulama je afirmativna, a ako je univerzalna recenica afirmativna, partikulama je negativna)- uvek se, nuznim nacinom, dobija partikularno-negativni silogizam.35 Ako M ne pripada nijednom N, ali pripada ponekom 8, tada, ntiZnim nacinom, N ne pripada ponekom 8.36 Jer posto se negativna premisa daje preokrenuti [konvertirati], N nece pripadati nijednom M. Ali pretpostavljeno je da M pripada ponekom 8. Tako N neee pripadati ponekom 8, jer se dobija silogizam prve figure. Aka opet M pripada svakom N, a ne pripada ponekom 8, tada, nuznim nacinom, Nne pripada ponekom 8.37 J er, ako N pripada svakom 8, i ako je M afirmirano od svakoga N, tada ce, nuznim nacinom, M pripadati svakom 8. Ali pretpostavljeno je da M ne pripada ponekom 8. I aka M pripada svakom N, a ne ponekom 8 , u tom slucaju ce se dobiti silogizam u kame zakljucak glasi da N ne pripada ponekom 8. A dokaz je isti. Ali, aka je M afirmirano o svakom 8, a ne o ponekom N, u tom slucaju ne maze biti silogizma. Primeri za termine [neka budu]: zivotinja, supstancija, gavran; zivotinja, belo, gavran. Nema zakljucka ni kad M nije afirmirano ni o jednom 8, ali je afirmirano o ponekom N. Termini za pripadanje [neka budu]: zivotinja, supstancija, jedinstvo. A termini za ne-pripadanje: zivotinja, supstancija, nauka. Time je, dakle, u slucaju u kame je univerzalna premisa suprotna partikulamoj, - receno kad ce biti, a kad nece biti silogizma. Ali, aka su premise istog oblika [kvaliteta], upravo ako su abe negativne ili abe afirmativne silogizam je potpuno nemoguc. Uzmimo, prvo, da su obe premise negativne i da je gomji krajnji termin univerzalan; dakle M ne pripada nijednom N, niti ponekom 8. Tada je moguce daN pripada svakom 8, i da ne pripada nijednom 8. Primeri za nepripadanje [neka budu termini]: cmo, sneg, zivotinja. Termini za svako [za opste] . pripadanje ne daju se naznaciti,
95
ako M pripada ponekom 8, a ne pripada ponekom 8. Jer, ako N pripada svakom 8, ali ako M ne pripada nijednom N,- M nece pripadati nijednom 8. Ali poslo se od pretpostavke da M pripada ponekom 8. I zato se ne mogu naznaCiti termini, nego se mora dokazivati pomocu neodredenog. Posta je istina da M ne pripada ponek<;>m 8, cak i kad ne pripada nijednom 8, i poSto, kad ne pripada nijednom 8, nema silogizma, - jasno je da i u ovom slucaju nece biti silogizma. Sad, opet, neka obe premise budu afirmativne, i neka univerzalni termin bude stavljen kao ranije, tako da M pripada svakom N i ponekom 8. Tada N maze da pripada svakom 8 i da ne pripada nijednom 8. Termini opsteg [univerzalnog] ne-pripadanja [neka budu]: bela, labud, kamen. Termini opsteg pripadanja ne mogu se naci iz istog razloga kao u ranijem slucaju, nego se mora dokazivati pomocu neodredenog. Ali ako je univerzalni termin vezan za donji krajnji termin, i ako tada M ne pripada nijednom 8, a ako opet M ne pripada ponekom N, tada N moze pripadati svakom 8, i ne pripadati nijednom 8. Termini za pripadanje [neka budu]: belo, zivotinja, gavran. Termini za ne-pripadanje [neka budu]: belo, kamen, gavran. Ako su premise afirmativne, termini za ne-pripadanje mogu biti: belo, zivotinja, sneg; a termini za pripadanje: belo, zivotinja, labud. Jasno je: kad premise imaju slicnu formu [kvalitet] i kad je jedna univerzalna, a druga partikulama, - onda se ne moze izvesti nikakav silogizam. Ali silogizam se ne moze izvesti ni onda kad srednji termin svakom krajnjem terminu, koji je partikularan, pripada, iii kad ne pripada svakom krajnjem terminu koji je partikularan, iii kad pripada jednom partikulamom, a ne pripada drugom partikulamom, iii kad ne pripada nijednom od njih univerzalno uzetom, iii kad im pripada na neodredeni nacin.38 Zajednicki termini za sve slucajeve [neka budu]: belo, zivotinja, covek; belo, zivotinja, neozivotvoren.
96
Iz recenoga jasno je sledece: ako se termini medusobno odnose na naznaceni nacin, dobija se nuznim nacinom silogizam; i obmuto, ako postoji silogizam, tada se termini nuznim nacinom tako odnose. Isto je tako jasno da su svi silogizmi ove figure nesavrseni (jer svi oni postaju potpuni tek kad se jos nesto doda39 sto je nuznim nacinom sadr:lano u terminima, ili je stavljeno kao pretpostavka, u slucaju dokaza pomocu nemogucega); dalje [je jasno] da se silogizam sa afirmativnim zakljuckom ne moze dobiti pomocu te figure, - nego da [u ovoj figuri] svi silogizmi imaju negativan zakljucak, - i univerzalni, i partikulami.
Glava sesta [PRAVILA ZA IZVOBENJE ZAKLJUtAKA U TRECOJ FIGURI.KATEGORltNI SILOGIZAM TRECE FIGURE]
Nazivam trecom figuru [koja se dobija] kad jedan termin pripada, a kad drugi ne pripada istom terminu, koji je univerzalno uzet [srednjem terminu], iii kad oba pripadaju iii ne pripadaju tom istom terminu, koji je univerzalno uzet. U ovoj figuri nazivam srednjim onaj termin ciji su predikati dva krajnja termina [drugim recima: srednji termin je subjekt u obe premise].4° Krajnjim terminima nazivam predikate. Gomjim krajnjim predikatom nazivam onaj koji je udaljeniji od srednjeg termina, a donjim krajnjim terminom onaj koji mu je blizi. Srednji termin stoji van krajnjih termina i ima poslednje mesto [posto je subjekt]. lsto taka, silogizam ne moze biti savrsen u ovoj figuri, ali on je moguc [on ima vaznost], - bilo da termini stoje prema srednjem terminu u univerzalnom odnosu, iii da ne stoje. Ako su termini u univerzalnom odnosu, tada - kad II i P pripadaju svakom ~ - izlazi da ce II nuznim nacinom pripadati ponekom P .U Posto se afirmativna premisa 7
Organon
97
moze preokrenuti [posto je ona konvertibilna], ~ ce pripadati ponekom P. Posto II pripada svakom ~. a [posto] ~ pripada ponekom P, II, nuZnim nacinom pripada ponekom P. Jer, to je silogizam prve figure. 42 Moze se, isto tako, izvesti za ovo dokaz pomocu logicki nemoguceg [apsurda] i pomoeu ektheze [produiavanja, protezanja]. Ako [u drugom slucaju] oba termina [II i P] pripadaju svakom ~. i ako se uzme jedno od ~. na primer, N, tada ce ovome [N] pripadati II i P; prema tome ce II pripadati ponekom P .43 Ako P pripada svakom ~. a II ne pripada nijednom ~. dobice se silogizam Ciji je zakljucak da II nuznim nacinom ne pripada ponekom P. 44 To je moguce dokazati na isti nacin kao prethodni modus, kad se preokrene [konvertira] premisa P~.'5 A isto se daje dokazati i pomocu nemoguceg [apsurda], kao u ranijem slucaju. Mel1utim, ako P ne pripada nijednom ~. a ako II pripada svakom ~. nece se dobiti silogizam. Termini za pripadanje [neka budu]: zivotinja, konj, covek, a termini za ne-pripadanje: zivotinja, neozivotvoren, covek. Isto tako nece biti silogizma kad oba termina nisu afirmirana ni o jednom ~.Termini za pripadanje [neka budu]: zivotinja, konj, neozivotvoren, - a za ne-pripadanje: covek, konj, neozivotvoren. Srednji termin: neozivotvoren. Vidi se da i u ovoj [silogistickoj] figuri moze i postojati i ne postojati silogizam; njega neee biti, kad su termini univerzalni. Kad su oba termina [upravo premise] afirmativni, postaje silogizam, ciji je zakljucak da jedan krajnji termin partikulamo pripada drugom. Ali ako su oba termina [upravo premise] negativni, nece biti silogizma. Medutim ako je jedan [termin] negativan, a drugi afirmativan, tada, ako je gomji termin negativan, a drugi afirmativan, postace silogizam, ciji ce zakljucak biti da jedan krajnji termin ne pripada drugom krajnjem terminu partikulamo. Ali, ako je gomja premisa afirmativna, a donja negativna, nece postojati silogizam. Ali, ako se jedan termin odnosi prema srednjem terminu univerzalno, a drugi partikulamo, tada ce se - ako
su oba afirmativna - nuznim nacinom dobiti silogizam, rna koji od termina da je univerzalan.'6 Ako P pripada svakom ~. a II ponekom ~. II nuznim nacinom pripada ponekom P. Posto se afirmativna premisa daje preokrenuti [posto je ona konvertibilna], ~ pripada ponekom n, i tako ce- posto p pripada svakom ~. a~ ponekom n, - i p pripadati ponekom n. Iz toga izlazi da n pripada ponekom P. Ako, opet, P pripada ponekom ~. a ll svakom ~. --,tada, nuinim nacinom, n pripada ponekom P/7 - sto se daje dokazati na isti nacin. A to se daje dokazati i pomoeu nemoguceg i pomocu ektheze, - kao ranije. Ali ako je jedan termin stavljen afirmativno, a drugi negativno, i ako je afirmativan terrnin univerzalan, - tada ce se dobiti silogizam, ako je donji termin afirmativan. 48 Jer, ako P pripada svakom ~.a ako nne pripada ponekom ~. tad a n nuznim nacinom ne pripada ponekom p. Jer, ako II pripada svakom P, a ako P [pripada] svakOJI1 ~. n ce isto tako pripadati svakom ~. Ali [po pretpostavci] ono mu ne pripada. Ovo se jos daje dokazati i bez svodenja na nemoguce, kad se uzme jedno od ~ kome nne pripada. 49 Ali nece biti silogizma ako je afirmativan gomji termin [upravo: gomja premisa u kojoj se nalazi gomji termin]. Takav je, na primer, slucaj kad II pripada svakom ~. a kad P ne pripada ponekom ~. Termini za opste pripadanje [neka budu]: ozivotvoren, covek, zivotinja. Medutim, ne mogu se naCi termini za opste ne-pripadanje, ako P pripada ponekom ~. a ne pripada ponekom ~. Jer ako II pripada svakom ~. a ako P pripada ponekom ~. n ce isto tako pripadati ponekom P; medutim, po pretpostavci ono nijednom ne pripada. Ali mora se postupati kao u prethodnim slucajevima. Posto je neodredena recenica: ,ne pripadati jednom partikulamom terminu"' - moze se istinito reci da ono sto ne pripada univerzalnom terminu ne pripada ni partikulamom terminu. Medutim, ne moze biti silogizma, ako [P] ne pripada nijednom [~]. [kao sto smo rekli u ovoj glavi 28 a 30]. Jasno je, dakle, da ni ovde ne moze biti silogizma. Ali dobija se silogizam kad je, od dva termina, univerzalan onaj koji je negativan, dok je gomji
99
negativan, a donji afirmativan. 50 Jer, ako II ne pripada nijednom ~. a ako P pripada ponekom ~. II nece pripadati ponekom P. Jer, opet se dobija prva silogisticka figura, kad se premisa II~ preokrene. Medutim, nece se dobiti silogizam kad je donji termin negativan. Termini za pripadanje [neka budu]: zivotinja, covek, divlji. A termini za ne-pripadanje [neka budu]: zivotinja, nauka, divlji. U oba slucaja srednji termin je divlji. Ali nece se dobiti silogizam, ni kad su oba termina stavljena kao negativna, ali kad je jedan univerzalan, a drugi partikularan. Termini- [u slucaju] kad je donji termin univerzalan u odnosu na srednji termin [neka budu]: zivotinja, nauka, divlji, - zivotinja, covek, divlji. Ali kad je to gomji termin [koji je univerzalan u odnosu na srednji termin] - [primeri] za ne-pripadanje [neka budu]: gavran, sneg, beo. Medutim, ne mogu se naCi termini za pripadanje, ako P pripada ponekom ~. a ne pripada ponekom ~. Jer ako II pripada svakom P, a P ponekom ~. II ce pripadati i ponekom ~. Ali po pretpostavci ono nijednom [~] ne pripada. Tako, mora se upotrebiti dokaz pomocu neodredenog. U slucajevima kad svaki od krajnjih termina pripada srednjem terminu, koji je partikularan, iii kad mu ne pripada, iii kad mu jedan pripada, a kad mu drugi ne pripada, ili kad jedan pripada srednjem terrninu, koji je partikularan, a kad drugi ne pripada srednjem terrninu, koji je univerzalan, ili kad su premise neodredene, - nece biti nikakvog silogizma. Zajednicki termini za sve navedene slucajeve [neka budu]: zivotinja, covek, beo, - zivotinja, neozivotvoren, beo. Prema tome jasno je da i u ovoj figuri moze i postojati, a maze i ne postojati silogizam, i da se, - ako se termini medusobno odnose na naznaceni nacin - nuznim nacinom dobija silogizam. I, obratno, ako postoji silogizam, termini se nuznim nacinom taka odnose. Sem toga, 100
jasno je da su svi silogizmi u ovoj figuri nesavrseni (jer uvek se jos nesto mora dodati da bi oni postali savrseni). Dalje, jasno je da se pomocu ove figure ne moze dobiti opsti zakljucak; ni negativan ni afirmativan. 51
Glava sedma [ZAKLJUCCI POMOCU PREOKRETANJA ILl KONVERZIJE U SVIM FIGURAMA.ODNOS IZMEDU TRI SILOGISTICKE FIGURE.REDUKCIJA SILOGIZAMA]
Ali, isto tako je jasno, kad su u pitanju sve figure, da se u svim slucajevima u kojima se ne dolazi do silogizma, - ako su oba termina afirmativna ili negativna ne moze dobiti neki nufan zakljucak. Medutim, ako je jedan od termina afirmativan, a drugi negativan, - i ako je negativan termin univerzalan, uvek ostaje silogizam koji pridaje donji krajnji termin gomjem [krajnjem terminu].52 Uzmimo da A pripada svakom B ili ponekom B, a da B ne pripada nijednom r. Ako se premise preokrenu, tada, nuznim nacinom, r ne pripada ponekom A. Isto je taka i u drugim figurama, - uvek se preokretanjem [konverzijom] dobija silogizam. Ali, isto tako jasno je, kad se stavi neodredena [premisa] umesto partikularno-afirmativne [ili partikulamo-negativne], - da ce se dobiti u svim [silogistickim] figurama isti zakljucak. Isto taka, vidi se da svi nesavrseni silogizmi postaju savrseni pomocu prve figure. Jer, svi [silogizmi] dolaze do zakljucka ili pomocu direktnog dokaza ili pomocu svodenja na nemoguce [apsurd]. Ali, na oba nacina se dobija prva figura: za silogizme koji su postali savdeni direktnim dokazom zato sto su, kod svih, zakljucci dobijeni konverzijom, a ova proizvodi prvu figuru; a za silogizme koji su dokazani pomoeu apsurda zato sto, kad se stavi lafna propozicija, silogizam postaje pomocu prve figure. Tako je u poslednjoj figuri zakljuceno da- ako A i B pripadaju svakom r iz toga izlazi da A pripada ponekom B. Jer, ako A ne 101
•ripada nijednom B i ako B pripada svakom r, A nece tripadati nijednom r. Medutim po pretpostavci A pripada vakom r. Isto se tako postupa i u drugim slucajevima. Svi silogizmi mogu se svesti na univerzalne silogizme 1rve figure. Silogizmi koji postaju u drugoj figuri postaju, oceridno, savrseni pomoeu njih [pomocu univerzalnih silo~izama prve figure], ali ne svi na isti nacin, nego miverzalni silogizmi53 preokretanjem negativne premise, a >ba partikularna silogizma svodenjem na nemoguce. Silogizmi prve figure, u koliko su partikularni, postaju ;ami sobom savrseni, - ali oni se mogu dokazati i ponocu druge figure, svodenjem na apsurd. Tako, na primer, ako A pripada svakom B, a B ponekom r, - iz toga Jroizlazi da A pripada ponekom r. Jer ako ono [A] ne ?ripada nijednom r, i ako pripada svakom B, B nece pripadati nijednom r,- sto znamo iz druge figure. Dokaz se isto tako izvodi u negativnom silogizmu. Ako A ne pripada nijednom B, i ako B pripada ponekom r, A nece pripadati ponekom r. Jer, ako A pripada svakom r, a ne pripada nijednom B, B nece pripadati nijednom r, - sto je druga [srednja] figura. Posto se svi silogizmi druge figure daju svesti na univerzalne silogizme prve figure, i posto se partikularni silogizmi prve figure daju svesti na silogizme druge figure, jasno je da partikularni silogizmi prve figure mogu isto tako da se svedu na univerzalne silogizme prve figure. Ako su univerzalni termini u silogizmu trece figure, oni neposredno postaju savrseni pomoeu ovih silogizama. Medutim, ako su njihovi termini partikularni, oni postaju savrseni partikularnim silogizmima prve figure. A ovi poslednji mogu se svesti na univerzalne silogizme prve figure, a partikularni silogizmi trece figure isto tako. Dakle, jasno je da se svi silogizmi daju svesti na univerzalne silogizme prve figure. Tako smo pokazali kako se odnose silogizmi koji dokazuju pripadanje ili ne-pripadanje jedne stvari drugoj, i to kako oni iz iste figure, tako i oni iz razlicitih figura. Hl7.
Glava osma [MODALNI SILOGIZMI.SILOGIZMil SA DVE NUZNE PREMISE]
Razliciti su [prosto] pripadanje, nuzno pripadanje i moguce [slucajno, kontingentno] pripadanje (jer mnoge stvari pripadaju, doduse, drugim stvarima, ali ne nuZnim nacinom, - a druge im stvari ne pripadaju ni nuznim nacinom, ni prosto, nego im samo mogu pripadati). A kad je tako, - ocevidno je da ce se dobiti razliciti silogizmi za svako od ovih pripadanja, kao i da se njihovi termini ne odnose na isti naCin, nego ce biti ili nuzni, ili ce jedan drugom [prosto] pripadati, ili ce im pripadati na kontingentan nacin. Za silogizme nuznog pripadanja vazi gotovo isto [ista pravila] sto i za silogizme prostog pripadanja. Jer, ako su termini stavljeni na isti naCin u slucaju [prostog] pripadanja, i nuznog pripadanja ili ne-pripadanja, - dobice se ili se nece dobiti silogizam, samo s tom razlikom sto ce se dodati terminima izraz ,nuznim nacinom pripadati ili ne-pripadati". Negativna premisa preokrece se [konvertira se] oba puta na isti nacin, a ,biti u celom" [,biti u celini jednoga termina"] i ,biti opste afirmiran" reci cemo u istom smislu. U ostalim slucajevima bice dokazano da je zakljucak nuzan pomoeu preokretanja [konverzije], na isti nacin kao kod [prostog] pripadanja. Medutim, u drugoj [srednjoj] figuri, kad je univerzalna premisa afirmativna, a partikularna negativna, i opet u trecoj figuri, kad je univerzalna premisa afirmativna, a partikularna negativna, - dokaz se nece izvesti na isti nacin. N aime tada se pomoeu ektheze mora razmotriti deo subjekta kome predikat u svakom silogizmu ne pripada, pa naCiniti silogizam s obzirom na taj deo. Tada ce se nuZnim nacinom dobiti zakljucak [s terminima koji su tako rasporedeni]. Ali ako se nuzni odnos primenjuje na deo koji je izdvojen ekthezom, taj odnos mora da se primeni i na poneki deo datog termina. Nairne, izdvojeni deo je poneki deo termina. A svaki od dva silogizma nalazi se u svojstvenoj [silogistickoj] figuri. 103
Glava deveta
Glava deseta
[MODALNI SILOGIZMI.SILOGIZMI PRVE FIGURE: JEDNA PREMISA JE NUZNA, A DRUGA ASERTORICNA]
[MODALNI SILOGIZMI- SILOGIZMI DRUGE FIGURE: JEDNA PREMISA JE NUZNA, A DRUGA ASERTORICNA]
U izvesnim slucajevima - kad je nuzna samo jedna od dve premise - i silogizam je nuzan, - ali to ne sme biti rna koja premisa, nego samo ona koja se odnosi na gornji krajnji termin. Takav je slucaj ako A nuznim nacinom pripada iii ne pripada B, a ako B prosto pripada r 54 • Jer, ako se premise tako uzmu, Ace nuznim nacinom pripadati iii nece pripadati r. Jer, posto A nuznim nacinom pripada iii ne pripada svakom B, i posto je r jedno od B, jasno je dace i za r jedan od dva odnosa [da bude iii dane bude A] nuznim nacinom va:Ziti55 • Ali, ako premisa AB nije nuzna, i ako je nuzna [premisa] Br,- zakljucak nece biti nuzan. Jer, ako bi on bio nuzan, izlazilo bi, pomocu prve i trece figure, da A nuznim nacinom pripada ponekom B. Ali to je pogresno. Jer B moze biti takvo [takve prirode] da za A moze biti moguce dane pripada nijednom B. Uostalom, i termini pokazuju da zakljucak ne moze biti nuzan. Uzmimo, na primer, da je A kretanje, B zivotinja, a r covek. Covek je nuznim nacinom zivotinja, ali zivotinja sene krece nuznim nacinom, ani eovek. Isto va:Zi i ako je premisa AB negativna. Jer dokaz ostaje isti. Kad su u pitanju partikulami silogizmi, ako je univerzalna [premisa] nuzna, i zakljucak ce biti nuzan. Ali ako je partikulama [premisa] nuzna, zakljucak nece biti nuzan,pa hila univerzalna premisa negativna ili afirmativna. Uzmimo, prvo, da je univerzalna [premisa] nuzna i da A nuznim nacinom pripada svakom B, a da B pripada prosto ponekom r. U tom slucaju je nuzno da A nuznim nacinom pripada ponekom r. Jer r potpada pod B, a A nuznim nacinom pripada svakom B. Isto je tako ako je silogizam negativan, jer ce isti dokaz vaziti. Ali, ako je nuzna partikulama prernisa, zakljucak nece biti nu:Zan. Nairne [iz negacije takvog zakljucka], ne proizlazi nista nemoguce, kao [stone proizlazi] ni kod univerzalnih silogizama. lsto va:li i za negativne silogizme. Termini [neka budu]: kretanje, zivotinja, belo.
Ako je, u drugoj figuri, negativna premisa nuzna, i zakljucak ce biti nuzan; medutim, ako je afirmativna premisa nuzna, zakljucak nece biti nuzan. Uzmimo, prvo, da je negativna premisa nuzna, i da A ne moze pripadati nijednom B, ali da prosto pripada r. Posto je negativna premisa konvertibilna, ni B ne moze pripadati nijednom A, ali A pripada svakom r, tako daB ne moze pripadati nijednom r. Jer r potpada pod A. Isto je tako ako je negativna premisa koja se odnosi na r. Jer, ako A ne moze pripadati nijednom r, ni r ne moze pripadati nijednom A. Ali A pripada svakom B, - dakle r ne moze pripadati nijednom B, jer inace ponovo dobijamo prvu figuru. Dakle, ni B ne moze pripadati r, jer se isto tako daje preokrenuti. Ali, ako je nuzna afirmativna premisa, zakljucak nece biti nuzan. Jer, A treba svakom B da pripada nuznim nacinom, ada prosto ne pripada svakom r. Ako se preokrene negativna premisa, dobijamo prvu figuru. Dokazano je56 da u prvoj figuri, u slucaju da nije nuzna negativna premisa koja se odnosi na gomji termin, - ni zakljucak nece biti nuzan. I tako ni u nasem slucaju zakljucak nece biti nuzan. Dalje, ako bi zakljucak bio nuzan, izlazilo bi dar nuznim nacinom ne pripada ponekom A. Jer, ako B nuznim nacinom ne pripada nijednom r, bice nuzno da ni r ne pripada nijednom B. Ali B nuznim nacinom pripada ponekom A, posto i A nuznim nacinom pripada svakom B. Iz toga izlazi da r mora, nuznim nacinom, da ne pripada ponekom A. Ali niSta ne stoji na putu da se A tako shvati da je moguce da r pripada celom njegovom obimu. Dalje, moglo bi se pokazati probranim primerima da zakljucak nije potpuno nuzan vee da je on samo nuzan zakljucak iz stavljenih premisa. Uzmimo, na primer, da je A zivotinja, B covek, a r belo, i da su premise uzete na isti nacin [kao ranije]; 105
tada je moguce da zivotinja ne pripada nijednom belom. Tada ni covek nece pripadati nijednom belom, - ali to nece biti nuznim nacinom. Jer, moguce je da covek bude beo, i ako on to ne moze biti, sve dok zivotinja ne pripada nijednom belom. Sarno ako se ovi uslovi ispune, zakljucak ce biti nuzan, ali on [ipak] nije potpuno nman. Isto ce tako biti i ako su silogizmi partikularni. Kad je negativna premisa istovremeno univerzalna i nuzna, i zakljucak ce biti nman. Ali, kad je afirmativna premisa univerzalna, a negativna partikularna, zakljucak nece biti nuzan. Uzmimo, prvo, da je negativna [premisa] u isto vreme univerzalna i nuzna, i da A ne moze pripadati nijednom B, ada pripada ponekom r. Posto se negativna premisa moze preokrenuti [posto je ona konvertibilna], ni B ne moze pripadati nijednom A. - Ali A pripada ponekom r. Dakle, B nuznim naCinom ne pripada ponekom r. Uzmimo, opet, da je afirmativna premisa univerzalna i nuzna, i da je premisa koja se odnosi na B afirmativna. Ako sad A nuznim nacinom pripada svakom B, a ne pripada ponekom r, jasno je da B nece pripadati ponekom r , - aline nuznim nacinom. Dokaz ce se izvesti pomocu istih termina koji su upotrebljeni kod univerzalnih silogizama [zivotinja, covek, beo]. Ali zakljucak, isto tako, nece biti nuzan, kad je nuzna partikularno-negativna premisa. Dokaz ce se izvesti pomoeu istih termina.
Glava jedanaesta [MODALNI SILOGIZMI.SILOGIZMI TRECE FIGURE: JEDNA PREMISA JE NU:ZNA, A DRUGA ASERTORICNA]
U poslednjoj [trecoj] figuri, kad su termini univerzalni u odnosu na srednji termin, i kad su obe premise afirmativne, - ako je jedna iii druga od njih nuzna, - i zakljucak ce biti nuzan. Ali kad je jedna premisa negativna, a druga afirmativna, ako je negativna nmna, i zakljucak ce biti nman. Ali ako je afirmativna [premisa] nuzna, zakljucak nece biti nuzan.
106
Uzmimo, najpre, da su obe premise afirmativne, i da A i B pripadaju svakom r, ada je nuzna premisa Ar. Posto B pripada svakom r, i r ce pripadati ponekom B, kad se izvrsi konverzija univerzalne [premise] u partikularnu. Ako A nuznim nacinom pripada svakom r, a r prosto ponekom B, nuzno je da A isto tako pripada ponekom B. Jer, B potpada pod r. Dakle opet se dobija prva figura. Dokaz ce se isto tako izvoditi ako je [premisa] Bf nuzna. r je konvertibilno s ponekim A, - tako da, ako B nliZnim nacinom pripada svakom r, B ce isto tako nuznim nacinom pripadati ponekom A. Uzmimo, opet, da je premisa Ar negativna, i da je premisa Br afirmativna, a da je nuzna negativna premisa. Posto je r konvertibilno sa ponekom B, i posto je nmno da A ne pripada nijednom r, ni A nuzno nece pripadati ponekom B. Jer B potpada pod r. Ali ako je nuzna afirmativna premisa, zakljucak nece biti nuzan. Uzmimo da je afirmativna i nuzna premisa Br, a negativna i ne-nuzna premisa Ar. Posto je afirmativna premisa konvertibilna, r ce i ponekom B pripadati nuznim nacinom. Ali ako A ne pripada nijednom r, a r [nuznim nacinom] pripada ponekom B, A nece pripadati ponekom B, - ali ne nuznim nacinom. Jer u prvoj figuri je dokazano da, ako negativna premisa nije nmna,- ni zakljucak nece biti nuzan. I to se moze uciniti ocevidnim pomoeu termina. Neka A bude ,dobar", B ,zivotinja", a r ,konj". Moguce je da ,dobar" ne pripada nijednoj zivotinji, a nuzno je da ,zivotinja" pripada svakom konju. Ali nije nuzno da poneka zivotinja ne bude dobra, posto je moguce da svaka zivotinja bude dobra. IIi, ako to nije moguce, treba uzeti drugi termin, kao, na primer, ,biti budan" iii ,spavati", - jer se ta stanja mogu primeniti na svaku zivotinju. U slucaju kad se termini univerzalno odnose prema srednjem terminu, utvrdili smo kad ce zakljucak biti nuzan. Ali ako je jedna premisa univerzalna, a druga partikulama, i ako su obe afirmativne, tada uvek kad je univerzalna premisa nuzna, mora i zakljucak biti nuzan. Dokaz je isti kao
107
ran.ije. Nairne, partikulamo-afirmativna premisa takode je konvertibilna. Ako je nuino da B pripada r, i ako A potpada pod r - nuzno je da B pripada ponekom A. Ali ako B pripada ponekom A, - A isto tako nuznim nacinom mora da pripada ponekom B. Jer, te recenice mogu se preokrenuti. Isto je tako ako je premisa Ar nuzna, a pri tome univerzalna, jer B potpada pod r. Ali ako je nuzna partikulama premisa, zakljucak nece biti nuzan. Uzmimo da je premisa Br partikularna i nuzna, i da A pripada svakom r, ali ne nuznim nacinom. Ako se Br preokrene, dobija se prva 'figura, a univerzalna premisa nije nuzna, nego je nuzna partikulama [premisa]. Ali kad se premise tako odnose, videli smo [u 9. glavi ovoga dela] da zakljucak nije bio nuzan; dakle, on nije nuzan ni u OVOID slucaju. Ovo je ocevidno iz termina. Neka A bude ,bdenje", B ,dvonozan", a r ,zivotinja". B pripada nuzn.im nacinom samo ponekom r, ali A moze da pripada r, a A ne pripada nuznim nacinom B. Jer, nije nuzno da poneki dvonozac spava ili da bude budan. Moguce je pomocu istih termina dokazati stvar ako je premisa Ar partikularna i nuzna. Ali, ako je jedan termin afirmativan, a drugi negativan, i ako je univerzalna [premisa] negativna i nuzna, i zakljucak ce isto tako biti nuian. Jer, ako A ne moze pripadati nijednom r, i ako B pripada ponekom r, nuzno je da A ne pripada ponekom B. Ali kad je afirmativna [premisa] nuzno stavljena, - iii kao univerzalna ili kao partikulama, - iii kad je tako stavljena partikularno-negativna [premisa] - zakljucak nece biti nuzan. Jer, za ostalo vazi ono sto smo rekli u ranijim slucajevima. Termini - kad je univerzalno-afirmativna [premisa] nuzna [neka budu]: ,bdenje", ,zivotinja", ,covek", - a srednji termin je ,covek". Ali kad je partikularno-afirmativna [premisa] nuzna [termini neka budu]: ,bdenje", ,zivotinja", ,beo". Jer, nuzno je da ,zivotinja" pripada ponekom belom, ali moguce je da ,bdenje" ne pripada nijednom belom, i nije 108
nuino da bdenJ·e" ne pripada ponekoj zivotinji. Ali ako " . je partikulamo-negatiyna [pre~sa] nuzna, [mog~ se . u~~!J kao termini]: ,dvonozan", ,kOJl se pokrece", ,zivotmJa , - a srednji termin je ,zivotinja".
Glava dvanaesta [IZVEDENI STAVOVI. POREDENJE IZMEDU KATEGORICKIH I MODALNIH SILOGIZAMA KOJI SE ODNOSE NA NU:ZNO]
Ocevidno je da, ako je pripadanje prosto, postoji silogizam samo u slucaju ako su obe premise asertoricne. Medutim, ako je pripadanje nuzno, silogizam ce postojati cak i u slucaju da je nuzna samo jedna od premisa. U oba slucaja, bili silogizmi afirmativn.i ili negativni, nuzno je da [bar] jedna od premisa bude slicna zakljucku. Pod slicnim podrazumevam da ako je zakljucak asertorican, i premisa je asertoricna, a ako je zakljucak nuzan, i premisa je nuzna. Jasno je jos i to, dace zakljucak moei da iskate nuino ili prosto pripadanje samo ako se uzme jedna nuzna ili asertoricna premisa.
Glava trinaesta [MODALNI SILOGIZMI.- ZAKLJUCCI IZ MOGUCIH ILl KONTINGENTNIH PREMISA. - POSEBNA PRAVILA ZA KONVERZIJU MOGUCIH ILl KONTINGENTNIH PREMISA]
Mi smo dovoljno raspravljali o nuznom pripadanju, o tome kako se ono ostvaruje i kako se razlikuje od prostog pripadanja. Sad cemo preci na kontingentno [moguce] i objasnicemo kad [u kojoj figuri], kako [u kome modusu] i pomocu cega [pomocu kojih propozicija] ce postojati silogizam. Pod [izrazima] ,biti kontingentan" i ,kontingentan" podrazumevam ono sto nije nuino, i sto se moze pretpostaviti kao da postoji, i da zbog toga nema n.iceg nemoguceg. 0 nuznom mi samo homonimno kazemo da je kontingentno.
109
Ali, da je to [sto smo kazali] kontingentno, ocevidno je iz [uzajamno] suprotnih negacija i afirmacija [kontingentnosti]. Jer, [iskazi]: ,nije kontingentno da pripada", i ,nemoguce je da pripada", i ,nuzno je da ne pripada" jesu ili identicni ili sleduju jedni drugima. 57 Ali, i njima suprotni [iskazi]: ,kontingentno je pripadati", i ,nije nemoguce pripadati", i ,nije nuzno ne pripadati"- jesu isto tako ili identicni ili sleduju jedni drugima. Nairne, u svemu postoji afirmacija ili negacija. Prema tome, kontingentno ce biti ne-nuzno, a ne-nuZno kontingentno. Ali sve kontingentne premise daju se preokrenuti [konvertirati]. Kad ovo kazem, ne mislim da se afirmativne premise konvertiraju u negativne, nego da se sve propozicije koje imaju afirmativnu formu konvertiraju shodno suprotnosti. Tako se propozicija: ,kontingentno je pripadati" konvertira u propoziciju: ,kontingentno je ne pripadati". Propozicija: ,kontingentno je pripadati svakom [A]" konvertira se u propoziciju: ,kontingentno je ne pripadati nijednom [A]"- ili ,ne pripadati ponekom [A]". Propozicija: ,kontingentno je pripadati ponekom [A]" konvertira se u propoziciju: ,kontingentno je ne pripadati ponekom [A]". Isti nacin konverzije imamo i u drugim propozicijama. Posto kontingentno nije nuzno, a posto ne-nuzno moze da ne postoji, - jasno je da ako je kontingentno da A pripada B, kontingentno je i da mu ono ne pripada. Ali ako je kontingentno da [A] pripada svakom [B], kontingentno je i da ono ne pripada svakom [B]. Isto vazi i za partikulamo-afirmativne propozicije, jer je [i za njih] dokaz isti. A ovakve premise su afirmativne, a ne negativne. Jer ,biti kontingentan" stoji u istoj liniji kao i ,postojati"' - kao sto je ranije receno. 58 Posto smo nacinili ova razlikovanja, reci cemo da izraz ,biti kontingentan" biva upotrebljavan na dva naCina. U prvome smislu upotrebljava se da oznaci ono sto se najcesce dogada, a nije nuzno, - kao, na primer, kad covek postaje sed, ili raste ili opada, ili, uopste, kad se dogada ono sto mu po prirodi pripada (atone saddi u sebi neprekidnu nuznost, posto covek ne postoji uvek, ali ako postoji, 11 (I
tada to biva ili nuznim nacinom, ili najcesce). u drugom smislu ,kontingentan" znaci ono sto je neodredeno, ono sto istovremeno moze i ne moze tako da bude. Tako je, na primer, za zivotinju moguce da ide, ili za zemljotres da se desi za vreme dok zivotinja ide. Ili, uopste uzev, kontingentno je ono sto se slucajno dogada. Jer, nista od svega navedenog ne desava se shodno prirodi pre u jednom smislu nego u suprotnom smislu. Konverzija kontingentnog [moguceg] u svakom od ova dva smisla vrsi se izmedu suprotnih propozicija. Ali to ne biva na isti nacin. Nairne, ono sto je prirodno konvertira se zato sto ne pripada subjektu nuznim nacinom (jer u tome smislu kontingentno je da covek ne postaje sed). Medutim, ono sto je neodredeno [konvertira se] zato sto nema razloga da se nesto dogodi pre u jednom smislu nego u drugom. Ali nauka i demonstrativni silogizam ne postoje za neodredene stvari, zato sto je srednji termin nestalan [kad su one u pitanju], nego one postoje samo za prirodne stvari. Raspravljanja i ispitivanja odnose se samo na kon~ tingentno u tom drugom smislu. u prvom slucaju moze biti silogizma, ali obicno se u njemu ne vrse istrativanja. Ovo ce u sledecem59 biti bliZe objasnjeno. Zasada cemo samo reci kad ce moCi da se nacini silogizam iz kontingentnih premisa i kakve ce prirode on biti. Izraz: ,kontingentno [moguce] je da ovo pripada onome" moze se shvatiti u dvojakom smislu. (Nairne, moze se shvatiti da ,onome" nesto prosto pripada, ili da mu nesto moze pripadati. Jer, kad se kate: ,A je moguce [pridati] onome cemu je B pridato", - taj iskaz znaci ili da je A moguce [pridati] onorne o cemu je B afirmirano; ili da je A moguce [pridati] onome o cemu B moze biti afirmirano. Nema nikakve razlike izmedu iskaza: ,A je moguce [pridati] onome o cemu je B afirmirano" i: ,Moguce je za Ada pripada svakom B" .) Ocevidno je, dakle, da se u dvojakom smislu moze reCi: ,Moguce je da A pripada svakom B." Recimo, najpre, sledece: ako je B moguce o subjektu r, a A o subjektu B, - kakav ce se silogizam iz toga dobiti. Jer, tako ce obe premise biti
111
uzete u smislu kontingentnog [moguceg]. Medutim, ako je A moguce o onome cemu B pros to pripada [o r], tad a je jedna premisa asertoricna [stvarna], a druga kontingentna [moguca]. Moramo, dakle, poceti premisama koje imaju isti oblik, kao sto smo Cinili i u drugim slucajevima.
Glava cetrnaesta [MODALNI SILOGIZMI. - SILOGIZMI PRVE FIGURE SA DYE KONTINGENTNE PREMISE]
Kad A moze pripadati svakom B, a B svakom r , dobice se savrseni silogizam Ciji ce zakljucak biti da A moze pripadati svakom r. To je jasno iz definicije. Jer, iskaz ,moCi pripadati svakom"- mi smo u ovom smislu objasnili. Isto tako, ako A moze da ne pripada nijednom B, a ako B moze da pripada svakom r , - moguce je da A ne pripada nijednom r. Jer, da A moze dane pripada onome cemu B moze da pripada, - znaci da se ne izostavlja nista od onoga sto moze da potpada pod B. Ali, kad je moguce da A pripada svakom B, i kad je moguce daB ne pripada nijednom r,- u tom slucaju iz postavljenih premisa ne proizlazi nikakav silogizam. Ali kad se premisa Br konvertira u odnosu na kontingenciju, dobija se isti silogizam kao ranije.60 Posto B moze da ne pripada nijednom r, i B moze da pripada svakom r, kao sto smo ranije rekli. 61 I ako B moze pripadati svakom r , a A svakom B, - dobija se opet isti silogizam. Isto vaii, kad se u obe premise negacija veie sa ,biti kontingentan [mogucan]",- mislim, na primer, na slucaj kad je moguce da A ne pripada nijednom B, a [da] B [ne pripada] nijednom r. Iz stavljenih premisa ne moze se dobiti nikakav silogizam, ali kad se one konvertiraju dobija se isti silogizam kao ranije. Ocevidno je, dakle, - ako je negacija vezana sa donjim krajnjim terminom, iii sa obe premise, - da tada iii ne postaje silogizam, ili da postaje, ali ne savrsen. J er nuznost [zakljucka] proizlazi [tada tek] iz konverzije. 112
Ali ako se jedna od premisa uzme univerzalno, a druga partikularno, - dobice se savrseni silogizam uv~k kad je gornji krajnji termin univerzalan. Jer ako A mo~e da pripada svakom B, a B ponek?m r ,.- ta?~ ~ mo~~ da pripada ponekom r. 62 To je Jasno 1Z dehmCIJe ,bttl mogucan". 63 Ako, opet, A moze dane pripada nijednom B, i ako B moze da pripada ponekom r, iz toga nuznim nacinom proizlazi da A moze da ne pripada ponekom r.s~ Dokaz je isti. Ali, ako se partikularna premisa uzme negativn.o, a univerzalna afirmativno, i ako im se ostavi isti poloZaJ, kao na primer: ,A moze da pripada svakom B", i: , B moze da ne pripada ponekom r"' - tada stavljene premise ne daju nikakav jasan zakljucak. Ali ako se partikularna premisa konvertira, i ako se pretpostavi da B moze da pripada ponekom r, dobice se isti zakljucak kao ranije,05 na naCin koji smo naveli u pocetku. Ali, ako je partikularna premisa koja se odnosi na oornji krajnji termin, a univerzalna premisa koja se odnosi ~a donji krajnji termin, i ako su obe afirmativne iii negativne, iii ako nisu u istoj figuri, iii ako su obe neodredene iii partikularne, - silogizam se nikako nece dobiti. J.er, nista ne sprecava da B ima siri obim nego A, i da oni msu podjednako afirmirani. Neka r bude ono cime B prevazilazi A. Nije kontingentno da A pripada ili ne pripada r - bilo da je r uzeto univerzalno iii partikularno, - posto su konvertibilne premise koje se odnose na kontingentno, i posto B moze da pripada vecem broju stvari nego A. I ovo postaje ocevidno pomocu termina. Posto se premise tako odnose, isto je tako i nemoguce da gornji [termin] pripada, i nuzno je da on pripada donjem [terminu], koji je uzet u univerzalnom smislu. Zajednicki termini za sve slucajeve [neka budu]: za nuzno pripadanje- zivotinja, beo, covek, a za nemoguce pripadanje - zivotinja, beo, odeca. J asno je, dakle, da ne postaje nikakav silogizam, kad se termini ovako odnose. J er u svakom silogizmu pripadanje je iii prosto, iii nuzno, iii moguce [kontingentno]. Ali ocevidno je da ovde nema ni prostog, ni nuznog pripad~mja, 8
Orgar.on
113
posto je afirmativna propozicija ponistena od negativne, a negativna od afirmativne. Ostalo bi da je to zakljucivanje koje se odnosi na moguce pripadanje. Ali avo je nemoguce. Nairne, mi smo dokazali66 da je- ako se termini taka adnose- istovremeno i nuzno i nemoguce da gomji [termin] pripada donjem, koji je univerzalno uzet. Prema tome, ne moze se dobiti kontingentan [moguCi] silogizam. Jer mi nuzno nismo smatrali za kontingentno. 67 J asno je, dakle, da - ako su u kontingentnim premisama termini univerzalni - uvek postaje silogizam u prvoj figuri - bilo da su termini afirmativni ili negativni. Sarno, kad su termini afirmativni dobija se savdeni silogizam, a kad su termini negativni dobija se nesavrseni silogizam. A kontingentnost ne treba razumeti kao onu u nuznim propozicijama; nju, naime, valja shvatiti prema definiciji koju smo utvrdili. 68 A to se ponekad ne zna.
Uzmimo da je jedna premisa asertoricna [prosta, stvama], a druga kontingentna [moguca]. Kad oznacava kontingentnost premisa koja se odnosi na gomji krajnji termin, - svi ce silogizmi biti savrseni i kontingentni, u smislu definicije koju smo dali. Ali, kad oznacava kontingentnost premisa koja se odnosi na donji krajnji termin, svi ce silogizmi biti nesavrseni, a negativni od njih nece biti kontingentni u smislu nase definicije, nego ce njihov zakljucak ukazivati na ne-nuznost pripadanja celom donjem terminu ili samo jednom njegovom delu. Jer, kad jedan termin nufnim nacinom ne pripada celom drugom terminu iii jednom delu ovoga, - kafemo da je kontingentno [moguce] da on ne pripada celom drugom terminu iii jednom delu ovoga. Uzmimo da A moze da pripada svakom B, i pretpostavimo da B pripada svakom r. Posta r potpada pod
B, i posto A moze da pripada svakom B, jasno je da A moze da pripada svakom r. Tako postaje jedan savrseni silogizam. Isto je tako kad je premisa AB negativna, a premisa Br afirmativna. U slucaju kad je prva kontingentna, a kad druga iskazuje prosto pripadanje, dobija se savrseni silogizam ciji je zakljucak da A moze dane pripada nijednom r. Ocevidno je da savrseni silogizmi postaju kad se prosto pripadanje odnosi na donji krajnji termin. Medutim, treba dokazati pomocu logicki nemoguceg [apsurda] da se u suprotnom slucaju69 mogu dobiti silogizmi. Time ce u isto vreme biti jasno da su to nesavrseni silogizmi, posto dokaz ne sleduje iz stavljenih premisa. Ali, prvo treba da utvrdimo sledeee: ako, u slucaju da A postoji, B nuznim nacinom postoji, - tada, isto tako, u slucaju da je A moguce, nufnim nacinom je i B moguce. J er pretpostavimo da je, pri takvom odnosu termina, A moguce, a B nemoguce. Kad bi moguce, onda kad je moguce, moglo da postane, a nemoguce, onda kad je nemoguce, ne bi moglo da postane, - i kad bi u isto vreme A bilo moguce, a B nemoguce, tada bi A moglo da postane bez B, a, ako postane, i da postoji, jer ono sto je postalo, kad je vee postalo, postoji. Ali treba primeniti nemoguce i moguce ne samo na postajanje, nego i na istinito iskazivanje i na pripadanje, i na sve druge nacine na koje se govori o mogucem. Jer, moguce ce se svuda [u svim slucajevima] odnositi na isti nacin. Dalje, kad se kafe da kad A postoji - postoji B, pod tim se ne sme podrazumevati da ce, ako postoji jedna pojedinacna stvar A - postojati B. Jer, iz postojanja samo jedne stvari nista ne proizlazi nuznim nacinom. Da bi to bilo, potrebne su najmanje dve stvari, - kao sto je slucaj sa premisama koje se odnose u silogizmu na nacin koji smo utvrdili. 70 Nairne, ako je r afirmirano o !!, a !! o Z, i r je isto tako, nuznim nacinom, afirmirano o Z. Ako je svaka od ovih premisa moguca, zakljucak je isto tako moguc. Uzmimo da suA premise, a B zakljucak. Iz toga bi moglo
114
s•
Glava petnaesta [MODALNI SILOGIZMI. - SILOGIZMI PRVE FIGURE: JEDNA PREMISA JE KONTINGENTNA ILl MOGUCA, A DRUGA ASERTORICNA ILl PROSTA, STVARNA]
115
proizaCi ne samo da ako je A nuzno, da je i B nuzno, nego i to da, ako je A moguce, moguce je i B. Iz ovog dokaza jasno je da ce, kad se pretpostavi nesto Iaino, ali ne nemoguce - i posledica ove pretpostavke biti isto tako laina, ali nece biti nemoguca. Uzmimo da je A lazno, ali ne nemoguce, i da, ako A postoji - B postoji, - tada ce B isto tako biti lazno, ali ne nemoguce. Jer, dokazano je da- ako B postoji, u slucaju da A postoji, tada ce B isto tako biti moguce, u slucaju da je A moguce. A posto je pretpostavljeno da je A moguce, i B ce biti moguce. Jer kad bi [A] bilo nemoguce, jedno isto bilo bi istovremeno moguce i nemoguce. Posto je ovo utvrdeno, uzmimo da A pripada svakom B, ida B moze da pripada svakom r. Tada, nuznim naCinom, A moze da pripada svakom r. Jer, ako pretpostavimo da tone moze biti, ali daB pripada [asertoricno] svakom r, - to je Iaino, ali nije nemoguce. Ako A ne moze pripadati r, i ako B pripada svakom r,- tada A ne moze pripadati ponekom B. Jer, dobija se silogizam u trecoj figuri. Ali pretpostavljeno je da A moze pripadati svakom B. Dakle, nuzno je da A moze pripadati svakom r. Jer, mada smo postavili lazno, a ne nemoguce, posledica je nemoguca. Moze se jos doCi do nemoguceg i pomocu prve figure ako se pretpostavi daB pripada r. Jer, ako B pripada svakom r, i ako A moze pripadati svakom B, tada i A moze pripadati svakom r. Ali pretpostavljeno je da A ne moze pripadati svakom r. ,Pripadati jednom univerzalnom terminu" znaci nesto sto nije ograniceno u vremenu - u sadasnjosti iii u jednom odredenom vremenu - nego sto treba tako shvatiti na apsolutni nacin. 71 Sarno pomocu takvih premisa mozemo da obrazujemo silogizme, - jer ako se uzme premisa u sadasnjem trenutku, nece se dobiti zakljucak. J er, nista ne sprecava da pojam ,covek" jednom pripadne i svemu sto se krece, - naime onda kad se niSta drugo ne bi kretalo. Pojam ,pokrenut" moze da pripada svakom konju; medutim ,covek" ne moze pripadati nijednom konju. Uzmimo, dalje, da je gornji termin ,zivotinja", da je srednji termin 116
,pokrenut", i donji ,covek". Premise su iste kao ranije, ali ce zakljucak biti nuzan, a ne kontingentan [moguc]. Jer, covek je nuznim nacinom zivotinja. Jasno je, dakle, da univerzalno treba razumeti u apsolutnom smislu, a ne sa organicenjem na jedno odredeno vreme. Uzmimo sad, opet, da je premisa AB univerzalno-negativna, i pretpostavimo da A ne pripada nijednom B, ali da B moze da pripada svakom r. Kad se takve pretpostavke nacine, izlazi nuznim nacinom kao moguce da A ne pripada nijednom r. Jer, pretpostavimo da to nije moguce, i da B pripada r, kao ranije. Tada A nuznim nacinom pripada ponekom B, jer postaje silogizam trece figure. Ali to je nemoguce. I tako ce biti moguce da A ne pripada nijednom r. Jer, ako se pretpostavilo da je ta propozicija lazna, zakljucak je nemoguc. · Ovaj silogizam ne daje kontingentnost u smislu [nase] definicije nego u smislu one kontingentnosti koja nijednom [subjektu] ne pripada nuznim nacinom. (Jer, ovo je kontradiktorna suprotnost nacinjene pretpostavke da A nuznim nacinom pripada ponekom r.) - Ali, silogizam pomocu nemoguceg [apsurda] postavlja kontradiktomu suprotnost ove pretpostavke. Ali, jasno je i iz termina da zakljucak nije kontingentan. Neka A bude ,gavran", B ,razuman", a r ,covek". A ne pripada nijednom B, jer niSta razumno nije gavran. Medutim, B moze pripadati svakom r, jer svaki covek moze biti razuman. Ali A nuznim nacinom ne pripada nijednom r. Prema tome, zakljucak nije kontingentan. Ali zakljucak, isto tako, nije uvek nuzan. Uzmimo da je A ,pokretan", B ,nauka", a r ,covek". A nece pripadati nijednom B, ali B moze da pripada svakom r, a zakljucak nece biti nuzan. Jer nije nuzno da se nijedan covek ne krece ili, bolje, nije nuzno da se poneki covek krece. Jasno je, dakle, da zakljucak tvrdi samo da jedan termin ne pripada nuznim nacinom nijednom terminu. Ali trebalo je bolje izabrati termine. 72 Ako se stavi negacija uz donji krajnji termin koji izrazava kontingenciju, iz samih uzetih premisa neee se do117
biti nikakav silogizam, - ali on ce se dobiti, kad se kontingentna premisa konvertira, kao u ranijim slucajevima.73 Uzmimo da A pripada svakom B, a da B moze da ne pripada nijednom r. Kad se termini tako odnose, neee proizaci nista nuznim nacinom. Ali ako se premisa Br preokrene, i ako se uzme daB pripada svakom r, dobija se silogizam kao ranije. Jer, termini imaju tada isti polozaj. Na isti se nacin postupa, ako su obe premise negativne, i premisa AB znaci prosto [asertoricno] ne-pripadanje, dok premisa Br oznacava daB moze dane pripada nijednom r. Iz ovih uzetih premisa ne dobija se nuznim nacinom nikakav zakljucak; medutim, kad se konvertira kontingentna premisa, dobija se silogizam. Uzmimo da A ne pripada nijednom B, a da B moie dane pripada nijednom r. Iz toga ne proizlazi nista nuznim nacinom. Ali ako se uzme da B moze da pripada svakom r, - sto je istinito - i ako premisa AB ostaje ista, - opet ce se dobiti isti silogizam. Ali ako se pretpostavi da B ne pripada svakom r, a ne da je moguce da B ne pripada svakom r, tada se uopste nece dobiti nikakav silogizam, - bila premisa AB negativna ili afirmativna. Zajednicki termini za nuzno pripadanje [neka budu]: ,belo", ,zivotinja", ,sneg'', a za nemogucnost nuznog pripadanja: ,belo", ,zivotinja", ,smola". Jasno je, dakle, da kad su termini univerzalni, i kad je jedna premisa prosta [asertoricna], a druga moguca, [kontingentna], tada ce se dobiti silogizam uvek kad je kontingentna premisa koja se odnosi na donji krajnji termin, - samo [ce se taj silogizam dobiti] nekad na osnovu samih premisa, a nekad na osnovu konverzije jedne premise. Utvrdili smo kad se javlja jedan, a kad drugi od ovih slucajeva, i iz koga razloga. Ali ako se pretpostavi da je jedna od premisa univerzalna, a druga partikularna, - tada ce se, uvek kad se premisa koja se odnosi na gornji krajnji termin stavi kao univerzalna i kontingentna - pa hila ona afirmativna i1i negativna - i kad je partikularna premisa afirmativna i
asertoricna74 - dobiti savrseni silogizam, kao kad su oba termina univerzalna. Dokaz je isti kao ranije. 75 Ali, kad je premisa koja se odnosi na gornji krajnji termin [gornja premisa] univerzalna, asertoricna i nekontingentna, a kad je druga [donja] premisa partikularna i kontingentna - bile obe [premise] negativne i1i afirmativne, ili hila jedna negativna, a druga afirmativna, - uvek ce se dobiti nesavrseni silogizam. Medutim, dokaz ce se izvoditi cas pomoeu nemoguceg [apsurda], a cas konverzijom kontingentne premise, kao u ranijim slucajevima. Dobice se, pomoeu konverzije, silogizam i tada, kad univerzalna premisa koja se odnosi na gornji krajnji termin [gornja premisa] oznacava asertoricno pripadanje ili nepripadanje, a kad je kontingentna druga [donja], partikularno-negativna premisa. To je slucaj ako A pripada ili ne pripada svakom B, iako je moguce da B ne pripada ponekom r. Jer, silogizam se dobija, ako se premisa Br konvertira s obzirom na kontingentnost. Kad partikularna premisa oznacava prosto [asertoricno] ne-pripadanje, - ne moze se dobiti silogizam. Termini za pripadanje [neka budu]: ,beo", ,zivotinja", ,sneg", - a za ne-pripadanje: ,belo", ,zivotinja", ,smola". Dokaz za ovo treba izvesti iz neodredenog. Ako se premisa koja se odnosi na donji termin [donja premisa] uzme univerzalno, a ako se premisa koja se odnosi na gornji krajnji termin [gornja premisa] uzme partikularno, - bilo da je jedna i1i druga [od njih] negativna ili afirmativna, kontingentna ili asertoricna, - nece se dobiti nikakav silogizam. Isto tako, i kad su premise partikularne ili neodredene, - bile one kontingentne ili asertoricne, ili bila jedna kontingentna, a druga asertoricna, - neee se dobiti nikakav silogizam. Dokaz je isti kao u ranijim slucajevima. 76 Zajednicki termini za nmno pripadanje [neka budu]: ,Zivotinja", ,belo", ,odeca". J asno je, dakle, da, kad je univerzalna premisa koja se odnosi na gornji termin [gornja premisa], tada postaje
uvek silogizam; ali kad je univerzalna premisa koja se odnosi na donji krajnji termin [donja premisa], tada ne postaje nikakav silogizam. Glava sesnaesta [MODALNI SILOGIZMI. - SILOGIZMI PRVE FIGURE: JEDNA PREMISA JE KONTINGENTNA, A DRUGA NUZNA]
Kad jedna premisa iskazuje nuzno, a druga moguce [kontingentnol pripadanje, dobice se silogizam kad se termini na isti nacin odnose kao ranije. 77 Silogizam ce biti savrsen kad je donji krajnji termin nuzan [a gornji kontingentan]. Ako su termini afirmativni, zakljucak ce biti kontingentan, a ne asertorican, - bili termini univerzalni i1i ne-univerzalni. U slucaju da je jedna premisa afirmativna, a druga negativna, tada ce, uvek kad je afirmativna premisa nuzna, zakljucak biti kontingentan, a ne asertoricno-negativan. Medutim, ako je negativna premisa nuzna, zakljucak ce biti i kontingentno-negativan i asertoricno-negativan, - bili termini univerzalni iii ne-univerzalni. Kontingentnost u zakljucku treba shvatiti na isti nacin kao ranije. 78 Ali iz nuzne negativne premise nece se dobiti nikakav silogizam, jer jedno je kad se kate: ,ne pripadati nuZnim nacinom", a drugo: ,nuznim nacinom ne pripadati". Jasno je da se iz afirmativnih termina ne dobija nuzan zakljucak. Uzmimo da A pripada svakom B nuznim nacinom, i da B maze da pripada svakom r. Ovde ce se dobiti nesavrseni silogizam, ciji je zakljucak da A maze da pripada svakom r. Da je silogizam nesavden, jasno je iz dokaza. Jer, dokaz mora na isti nacin da bude izveden kao ranije. ' 9 Uzmimo opet da A maze da pripada svakom B, a da B nuznim nacinom pripada svakom r. Ovde ce se dobiti silogizam sa zakljuckom da A maze pripadati svakom r,
a ne da mu stvamo [asertoricno] pripada. I ovaj silogizam je savrsen, a nije nesavrsen, jer neposredno dobija savrsenstvo od premisa koje su u poeetku pretpostavljene. Ako premise nisu slicne po obliku, uzmimo prvo da je negativna premisa nuzna, i da, nuznim nacinom, A maze ne pripadati nijednom B, dok B maze pripadati svakom r. Tada je nuzno da A ne pripada asertoricno [stvamo] nijednom r. Uzmimo da A pripada svakom r ili ponekom r. Ali, pretpostavljeno je da A ne maze da pripada nijednom B. Posta se negativna premisa daje konvertirati, ni B ne maze da pripada nijednom A. Ali A treba da pripada i1i svakom r ili ponekom r. Prema tome, B ne maze pripadati ponekom r i1i svakom r. Ali u poeetku je pretpostavljeno da B maze da pripada svakom r. Ocevidno da dobijeni silogizam zakljucuje isto taka na kontingentno [moguce] ne-pripadanje, posto zakljucuje na asertoricno [stvamo] ne-pripadanje. Uzmimo sad da je nuzna afirmativna premisa, i da A maze ne pripadati nijednom B, a da B nuznim nacinom pripada svakom r. Silogizam ce biti savrsen,80 ali ce zakljucak biti ne asertoricno ne-pripadanje, nego kontingentno ne-pripadanje. Jer, taka je uzeta premisa koja zavisi od gomjeg krajnjeg termina [gomja premisa], a ovde nema svodenja na nemoguce. Jer ako se pretpostavi da A maze pripadati ponekom r, i ako se isto taka pretpostavi da A maze ne pripadati nijednom B, iz tih premisa ne proizlazi nista nemoguce. Ali ako se negacija stavi u donji krajnji termin [u donju premisu], tada ce se, ako premisa oznacava kontingentnost, dobiti silogizam konverzijom, kao u ranijim slucajevima.81 Medutim, silogizam se nece dobiti, ako premisa ne oznacava kontingentnost. A nece se dobiti ni kad su obe premise negativno stavljene, a ona sto se odnosi na donji termin [donja premisa] nije kontingentna. Termini su isti kao gore. Za pripadanje termini su: ,bela", ,zivotinja", ,sneg'', a za ne-pripadanje: ,bela", ,zivotinja", ,smola". 121
lsto ce se postupati sa partikulamim silogizmima. Kad je negativna premisa nuzna, zakljucak ce biti negativan [odnosice se na ne-pripadanje]. Nairne, ako A ne moze pripadati nijednom B, a ako B moze da pripada ponekom r, tada nuznim nacinom A ne pripada ponekom r. Jer, ako A pripada svakom r, iako ne moze da pripada nijednom B, tada isto tako B ne moze pripadati nijednom A. I tako, ako A pripada svakom r, B ne moze pripadati nijednom r. Medutim, pretpostavljeno je daB pripada ponekom r. Kad je nuzna partikulam
Ocevidno je iz recenoga sle~~ce. Kad se termini .~licno odnose kako u slucaju prostog 1h stvamog [asertoncnog] pripadanja, tako i u slucaju nuznog pripadaf:lja, - ~ada postaje i ne postaje sil
Glava sedamnaesta [MODALNI SILOGIZMI.- SILOGIZMI DRUGE FIGURE: OBE PREMISE SU KONTINGENTNE]
Kad su obe premise kontingentne, u drugoj figuri nece se dobiti nikakav silogizam, -bile premise afirmativne ili negativne, univerzalne iii partikulame. . Medutim, kad jedna [premisa] iskazuje prosto pnpadanje, a druga kon~ngen~o postojanje, -:- .tada,, ako afirmativna [premisa] 1skazu1e prosto postoJanJe nee~ se nikad dobiti silogizam. Ali ako umverzalno-negatiVf:l~ [premisa] iskaz~je pros.to po~toj.anje, uvek. ce se dobltl silogizam. Isto Je tako 1 kad 1e Jedna prem1sa uzeta kao nuzna, a druga kao kontingentna. I ?vde kontinge~!~O u zakljuccima treba uzeti u istom sm1slu kao u raniJim slucajevima. 83 Najpre treba dokazati d~ .~e ne moze k~nvert1rat1 negativno-kontingentna propoz1~~Ja. Tako, n~ynm~r, ako je moguce da A ne pnpada mJednom B, ruJe .nuzno da i B moze ne pripadati nijednom A. Pretpostav!mo ?a B moze da ne pripada nijednom ~·. Posto se ~fu':flatiVno -kontingentne [premise] konvertiraJ.u. sa negat~vmm [premisama] - bile one kontre~o 1h .~ontradiktom~ suprotne; i posto B moze da ne pnpada ~IJedf:lom A, :- Jasno je daB moze pripadati svakom A. Ah t? Je po~resno. Jer ako jedno moze svakom drugom da pnpad~, IZ toga ne proizlazi da, i obratno, ovo mora onom da pnp~da: Prem~ - ---~·:.,.. ., nrnnm:iciia ne daie se konvertuati. v
•
•
. . Dalje, n~sta ne stoji na ~utu da A moze da ne pripada ll!Jednom B, 1 dane bude nuzno daB ne pripada ponekom A. Na primer, belo moze da ne pripada svakom coveku (posto ono isto tako moze da pripada svakom coveku), ali nije istina reCi da covek moze da ne pripada nijednom belom. Nairne, mnogim belim stvarima covek nuznim nacinom ne pripada. Rekli smo84 da nuzno nije kontingentno. Ali, isto tako, nije moguce dokazati konvertibilnost pomocu nvemoguce~ kad .se sudi ovako: ,Ako je pogresno da VB moze .ne PI?-Pa~at1 nijednom A, istina je da B ne ~oze ne _pnpa~atl lllJednom A. Jer, u prvoj propoziciji 1mamo aflrmac1JU, au drugoj negaciju. Ako je tako, istina ~e da B nuznim nacinom pripada ponekom A, a isto tako 1 A ponekom B. A to je nemoguce." . Ali_ ako_ B n: moze da pripada nijednom A, iz toga ne 1zlaz1 da Je nuzno da B pripada ponekom A. Jer, izraz: ,B ne moze da ne pripada nijednom A" ~po~rebljen je u dvojakom smislu. U prvom smislu pod tlm 1zrazom se podrazumeva: ,nuzno je da B pripada ponekom A", d_ok se u drugom smislu podrazumeva: ,nuzno je daB ne pnpada ponekom A". Nairne, o onome sto nuznim nacinom ne pripada ponekom A, nije istina reci da moze ne pripadati svakom A. Isto tako, nije istina reci ni o onom sto .nuznim nacinom pripada ponekom A da moze pripadatl svakom A. Ako bt neko smatrao da zato sto r ne moze da pripada svakom ~. r nuznim nacinom ne pripada ponekom A, - tvrdio bi nesto pogresno. Jer, r pripada svakom ~. ali zato sto mu u nekim slucajevima pripada nuznim nacinom, mi zbog toga kafemo da ne moze pripadati svakom ~. Prema tome, suprotnost od: ,svakom moei pripadati" jeste jednom: ponekom nuznim nacinom pripadati", i pored toga. "ponekom nuznim nacmom ne pripadati". Isto je tako i sa suprotnoscu od: ,moei nikome ne pripadati". Ocevidno je da kao suprotnost mogucem i nemogucem - u smislu u kome smo ih u pocetku definisali - treba staviti ne samo , nuzno V•
)
,
ponekom pripadati" nego i ,nuzno ponekom ne pripadati". Ali ako se uzme ovo poslednje (,nuzno ponekom ne pripadati"], iz toga ne proizlazi nista nemoguce, tako da se ne dobija silogizam. Iz recenoga je jasno da se negativna premisa ne daje konvertirati. Posto je to dokazano, pretpostavimo da A moze da ne pripada nijednom B i da pripada svakom r. Nece se dobiti silogizam pomocu konverzije (negativne premise]. Jer, rekli smo da se jedna takva premisa ne daje konvertirati. Ali se ne dobija ni dokaz pomocu nemoguceg. Jer, ako se pretpostavi da B moze da pripada svakom r iz toga ne proizlazi nista pogresno. Nairne A moze da pripada svakom r, i moze da ne pripada nijednom r. Uopste, ako ovde postoji silogizam, jasno je da bi ovaj trebalo da ima kontingentan [moguc] zakljucak, posto nijedna od dve premise nije asertoricna, a taj zakljucak morao bi da bude afirmativan iii negativan. Ali on [zakljucak] ne moze biti ni jedno, ni drugo. Jer, u slucaju da se on stavi kao afirmativan, pomoeu termina ce se dokazati da predikat ne moze pripadati subjektu. Medutim, u slucaju da se zakljucak stavi kao negativan, dokazace se isto tako da zakljucak nije kontingentan nego nuzan. Uzmimo da je A ,belo", B ,covek", a r ,konj". Tada moze A, belo, da pripada svakom r, i da ne pripada nijednom B. Ali B ne moze ni da pripada ni da ne pripada r. Ocevidno je da B ne moze pripadati r, jer nijedan konj nije covek. Ali ono [B] isto tako ne moze dane pripada r, jer je nuzno da nijedan konj ne bude covek, a nuzno nije kontingentno. 85 Prema tome, nece se dobiti silogizam. Dokaz ce biti isti ako se negativna premisa preokrene, ili ako su obe premise afirmativne ili negativne. Dokaz ce se dobiti pomocu istih termina. I kad je jedna premisa univerzalna, a druga partikulama, ili kad su obe partikulame, ili neodredene, i1i rna na koji nacin da se premise menjaju, - dokaz ce se uvek izvesti pomocu istih termina. Jasno je, dakle, da ne postaje silogizam, kad su obe premise stavljene kao kontingentne.
125
Glava osamnaesta [MODALNI SILOGIZMI. - SILOGIZMI DRUGE FIGURE: JEDNA PREMISA JE KONTINGENTNA, A DRUGA ASERTORICNA]
Ako jedna premisa iskazuje asertaricno pripadanje, a druga kantingentnast [magucnost], i aka se afirmativna premisa stavi kao asertoricna, a negativna kao kontingentna, - ne maze se dobiti nikakav silagizam, - ni kad su termini univerzalni, ni kad su partikularni. Dokaz je isti, i izvodi se pomoeu istih termina [bela, covek, konj]. Ali u slucaju da je afirmativna premisa kantingentna, a negativna asertaricna, dobice se silagizam. Uzmimo da A ne pripada nijednam B, ali da moze da pripada svakom r. Kad se negativna premisa konvertira, B nece pripadati nijednom A. Ali A moze da pripada svakom r. Tada postaje silogizam ciji je zakljucak, prema prvaj figuri, da B maze dane pripada nijednam r. Isto je i kad se negacija adnosi na r. Ali kad su obe premise negativne, i kad jedna iskazuje asertaricno ne-pripadanje, a druga kontingentno ne-pripadanje, - iz samih tih pretpastavljenih prapozicija ne proizlazi nista nuzna. Ali, kad se kontingentna premisa kanvertira, dobija se silogizam da B moze da ne pripada nijednam r, kaa u ranijim slucajevima. Nairne, tada panavo dobijama prvu figuru. Medutim, ako su abe premise afirmativne, nece se dobiti nikakav silogizam. Termini za pripadanje [neka budu]: ,zdravlje", ,zivotinja", ,covek", - a termini za ne-pripadanje: ,zdravlje", ,kanj", ,cavek". Na isti nacin ce se postupati kad su u pitanju partikularni silogizmi. Jer, kad afirmativna premisa iskazuje asertoricna pripadanje, nece se dobiti silogizam, - bila ana [premisa] pretpastavljena kao univerzalna iii kao partikularna. (Ovo se dokazuje na isti nacin kao gore, i pomacu istih termina.) Ali, kad je negativna premisa asertaricna, dobice se silogizam pomacu kanverzije, kaa u ranijim slucajevima.
126
A, opet, ako su obe premise uzete kaa negativne, i aka je asertaricna-negativna premisa univerzalna, - iz samih premisa nece proizaCi nikakav zakljucak; medutim, aka se kanvertira kontingentna premisa, moze, kao ranije, pastati silogizam. Ali ako je negativna premisa asertoricna, a pri tome stavljena kao partikularna, nece se dabiti silogizam, - bila druga premisa afirmativna iii negativna. Isto tako, [nece se dobiti silagizam] ni aka se abe premise stave kao neodredene, - bile one afirmativne, negativne i1i partikulame. Dakaz je isti, i izvadi se pamacu istih termina. 86
Glava devetnaesta [MODALNI SILOGIZMI. - SILOGIZMI DRUGE FIGURE: JEDNA PREMISA JE NUZNA, A DRUGA KONTINGENTNA]
Kad jedna premisa iskazuje [nesto] nuzno, a druga [nesta] kontingentna, - tada u slucaju kad je nuzna negativna premisa, dobice se silogizam sa zakljuckam ne sama kontingentno-negativnim, nego isto tako i asertoricno-negativnim. Medutim, kad je nuzna afirmativna premisa, - nece biti silogizma. Uzmima za nuzno da A ne pripada nijednom B, ali da [A] moze pripadati svakom r. Aka se negativna premisa konvertira, ni B nece pripadati nijednom A. Ali [pretpostavljena je] da A maze pripadati svakom r. Taka se opet dobija silagizam prve figure, sa zakljuckam da B moze dane pripada nijednom r. U isto vreme, jasno je da B ni asertaricno nece pripadati nijednam r. Uzmima slucaj asertaricnag pripadanja. Kad A moze da ne pripada nijednom B, a kad B pripada panekam r,- A ne maze pripadati panekam r. Ali, po pretpastavci, A bi magla pripadati svakom r. Na isti nacin dakazuje se i kad se negacija adnasi na r. Uzmimo sad da je afirmativna premisa nuzna, a da je druga [premisa] kantingentna, - da A maze da ne pripada nijednom B, ali da nuznim nacinom pripada svakom r. Kad se termini tako adnose, nece se dabiti nikakav silagizam, jer se moze desiti da B nuznim nacinam ne
127
pripada r. Neka A bude bela" B cavek" a r labud" " ' ,, ' '' . ,Bela" nuznim nacinam pripada labudu" ali maze da ne pripada nijednom caveku, a c~vek" nuinim nacinam ne pripada nijednam ,labudu". Ocevidna je da se u avam slucaju ne dabija silagizam sa kontingentnim zakljuckam. Jer, ana sta je nuzna nije kantingentna. Ali nece se dabiti ~~ silagizam sa nuznim zakljuckam. Jer, nuzna dobijama lh }:ad su abe premise nuzne, iii kad je negativna premisa nuzn~ .. Sem toga, ~o~e se desiti da B pripada r, kad su terrrum tako stavlJem. Jer, nista ne staji na putu da r potpa?a pod B [taka da B bude pridata r], i da A maze da p~1pada s~akom ~: a da bude nuzna da A pripada r. Uzm1ma da Je r ,b1t1 budan", B zivotinja" a A kretanje". Kretanje nuznim nacinam 'pripada o~ame ko je ~)Ud~n, a ovo [kretanje] moze da pripada svakoj zivatinji: 1, n~JZ~d, S":~ StO je b~?no jeste zivatinja. Jasno je da avde zaklJucak lllJ~ asertor.Ic?o-neg~ti~an, p~~to je kod takvag odnosa termma zaklJucak nuzmm nacmom asertaricna-afirm~tivan. Ista tako, ne mogu se pastaviti ni suprotna tvrdenJa. Preiii:a to~e, nece se dobiti nikakav silogizam. Isto se taka 1zvod1 dokaz kad se afirmativna premisa premesti [u gornju premisu]. ~~dutim, ako su pr~mise slicne po formi, tada U Slu~aJU v?a vSU On~ nev~atlvne - uvek postaje silagizam, na taJ nac1.~. StO Sev l~Vr~l konverzija kontingentne premise, kao ~ ramjlm slucaJeVI:na.87 Uzmimo da je nuzno da A ne pnpada B, a da maze da ne pripada r. Ako se izvdi konve.rzija premisa, B ne pripada nijednom A, i A maze ?a pnpada svakom r. Dakle, dabija se prva figura. Ista Je taka kad se negacija odnosi na r. . .Ali ako ~u premi~e afirmativno stavljene, ne dobija se s~lag1zam. Ocev1dna Je da zakljucak nece biti ni asertoncna.-negativan: ni negati~an ~uznim nacinam, posta nije stavlJe.?a ne~ahvna. prem.Isa m za prosto pripadanje, ni za nuzno pnpadanJe. Ah zakljucak nece biti ni kantingentna-negativan. Jer kad se termini taka odnose B nuznim naCinam nece pripadati r. Tako je kad se uz~e da je A ,belo", B ,labud", a r ,covek". U zakljucku sene magu
128
dabiti ni suprotna tvrdenja, pasta je dakazana daB nuznim nacinom ne pripada r. Taka ne pastaje nikakav silogizam. Isto ce biti i za silogizme kaji imaju partikulame zakljucke. Aka je negativna premisa apsta i nuzna, uvek ce se dabiti silagizam ciji ce zakljucak biti kantingentan i asertoricna-negativan (dakaz se izvadi kanverzijam). Medutim, aka je afirmativna premisa (apsta i nuzna), nikad se ne dobija silagizam. Dakaz ce se izvaditi na isti nacin i pamoeu istih termina kaa kad univerzalnih prapozicija. Zakljucka neee biti ni kad su obe premise afirmativne. I za ova se izvodi isti dokaz kao ranije. Ali ako su abe premise negativne, i ako je pri tome premisa koja iskazuje [prosto] ne-pripadanje univerzalna i nuzna, - tada se nece izvesti nu2nim nacinom nikakav zakljucak iz premisa onakvih kako su one stavljene; ali ce se, kao u ranijim slucajevima, dobiti silogizam konverzijom kontingentne premise. Ali aka su obe premise neodredene iii partikulamo uzete, nece se dobiti silogizam. Dokaz je ovde opet isti, i izvodi se pomocu istih terrnina. Dakle, iz recenoga je jasno da - ako se stavi univerzalno-negativna premisa kao nuzna- uvek proizlazi silogizam, koji ima zakljucak ne samo kontingentno-negativan nego i asertoricno-negativan. Medutim, nikad se nece dobiti silogizam, ako je nuzna afirmativna premisa. Isto je taka jasno da- kad se termini odnose na isti nacin u slucaju nuznog pripadanja i u slucaju asertoricnog pripadanja - postaje i ne postaje silogizam. Ocevidno je da su svi silogizmi nesavrseni, i da postaju savrseni pomocu ranije naznacenih figura. Glava dvadeseta [MODALNI SILOGIZMI. - SILOGIZMI TRECE FIGURE SA DVE KONTINGENTNE PREMISE]
U poslednjoj figuri dobija se silogizam aka su abe premise kontingentne, iii samo jedna. Kad premise iskazuju kontingentnost, zakljucak ce takode biti kontingentan; on ce isti takav biti i kad je jedna premisa kontingentna, a druga asertaricna. 9 Organon
129
U slucaju kad se druga premisa uzme kao nuzna, tada, ako je ana afirmativna, zakljucak nece b~ti ni nuz~?' ni asertorican. Ali, aka je [druga premisa] negatiVna, dob1ce se silogizam ciji ce zakljucak biti asertoricnc:negativan, kao u ranijim slucajevima.88 I ovde se ~ontmgentno:. u zakljuccima mora razumeti isto [u istom sm1slu] kao ramJe. Uzmimo najpre da su premise kontingentne, i da A i B mogu pripadati svakom r. Posta je afirmativna pr~ misa partikulamo konvertibilna, i pasta B maze da pnpada svakom r , - isto ce taka i r moci da pripada ponekom B. Aka A maze da pripada svakom r, a r ponekom B,- isto taka i A maze pripadati ponekom B. Jer dobija se prva figura. Aka A maze da ne pripada nijednom r, a aka B maze da pripada svakom r, - tada nuznim naCi~om proizlazi da A maze da ne pripada ponekom B. Na1me, konverzijom cemo dobiti opet prvu figuru. Ali, aka se abe premise stave kao negativne,. iz samih tih premisa nece proizaci nista nuzno; medutlm, konverzijom premisa dobice se silogizam kao ranije. Jer, aka A i B mogu dane pripadaju r, ponovo ce se konverzijom dobiti prva figura. Medutim, aka je jedan termin univerzalan, a drugi partikularan i aka se termini odnose na isti naCin kao u asertoricnlm propozicijama, dobice se ili nece se dobiti silogizam. Uzmimo da A maze da pripada svakom r, a B ponekom r.su Konverzijom partikularne premise dobice se prva figura. Jer, aka A maze da pripada svakom r, a aka r maze da pripada ponekom B, A isto taka maze da pripada ponekom B. Isto vaZi kad je Br univerzalno.90 Isto ce biti i aka je premisa Ar negativna, a premisa Br afirmativna.91 Opet ce se konverzijom dobiti prva figura. Aka se obe premise stave kao negativne, i to jedna univerzalno, a druga partikularno, - iz samih takvih
premisa nece proizaci nikakav silogizam. Ali on ce se, kao i ranije, dobiti konverzijom [premisa]. Kad su abe premise neodredene ili partikularne, ne postaje silogizam. Jer, A nuznim nacinom pripada svakom B, a isto taka nijednom B. Termini za pripadanje neka budu: ,zivotinja", ,covek", ,bela", a za ne-pripadanje: ,konj", ,covek", ,bela". Srednji termin: ,bela" . Glava dvadeset prva [MODALNI SILOGIZMI.- SILOGIZMI TRECE FIGURE: JEDNA PREMISA JE KONTINGENTNA, A DRUGA ASERTORICNA]
Aka jedna premisa oznacava prosto pripadanje, a druga kontingentno pripadanje, zakljucak ce biti kontingentan, a ne asertorican, i dobice se silogizam, - kad se termini nalaze u istom odnosu kao ranije. Uzmimo najpre da su termini afirmativni i da A pripada svakom r, a da B maze da pripada svakom r. 92 Aka se premisa Br konvertira, dobice se prva figura, kao i zakljucak da A maze pripadati ponekom B. Jer kad jedna premisa u prvoj figuri iskazuje kontingentnost, i zakljucak je isto taka bio kontingentan. Isto je [isti je zakljucak] i kad je premisa Br asertoricna, a [premisa] Ar kontingentna. 93 Kad je [premisa] Ar negativna, a [premisa] Br afirmativna, rna koja ad njih da je asertoricna,94 u oba slucaja zakljucak ce biti kontingentan. Jer opet se dobija prva figura, a dokazano je da aka jedna premisa u njoj iskazuje kontingentnost, i zakljucak ce isto taka biti kontingentan. Aka se negacija stavi uz donji krajnji termin, ili aka su abe premise uzete kao negativne, iz samih takvih premisa ne maze se dobiti silogizam. Ali, aka se premise konvertiraju, dobice se silogizam, kao u ranijim slucajevima. Aka je jedna premisa univerzalna, a druga partikulama, i aka su abe afirmativne,95 ili ako je negativna [premisa] univerzalna, a afirmativna [premisa] partikular9•
131
na, 96 - svt ce se silogizmi dobiti na isti nacm, jer svi ce postati savrseni pomocu prve figure. Ocevidno je da ce se dobiti silogizam sa kontingentnim, a ne sa asertoricnim zakljuckom. Ali, ako je afirmativna [premisa] univerzalna, a negativna partikulama,97 dokaz ce se izvesti pomocu nemoguceg. Uzmimo daB pripada svakom r, ida A maze da ne pripada ponekom r. Tada, nuznim nacinom, A maze da ne pripada ponekom B. Jer, aka A nuznim nacinom pripada svakom B, i aka se pretpostavi daB pripada svakom r , - Ace nuznim nacinom pripadati svakom r, jer to je ranije bilo dokazano. 98 Ali pretpostavka je bila da A maze ne pripadati ponekom r. U slucaju da su abe premise neodredene ili partikulame, - nece se dobiti silogizam. Dokaz je isti kao za univerzalne premise, i izvodi se pomocu istih termina. 99 Glava dvadeset druga [MODALNI SILOGIZMI.- SILOGIZMI TRECE FIGURE: JEDNA PREMISA JE KONTINGENTNA, A DRUGA NUZNA]
Aka je jedna premisa nuzna, a druga kontingentna, tada se, kad su termini afirmativni, uvek dobija silogizam sa kontingentnim zakljuckom. Medutim, ako je jedna premisa afirmativna, a druga negativna, tada se, ako je afirmativna [premisa] nuzna, dobija kontingentno-negativni zakljucak. Ali aka je negativna premisa nuzna, zakljucak ce biti i kontingentno-negativan i asertoricno-negativan. Medutim, nece se dobiti silogizam sa nuznim negativnim zakljuckom, - kao [sto se nece dobiti] ni u drugim figurama. Uzmimo najpre da su termini afirmativni, i da A nuznim nacinom pripada svakom r, a da B moze da pripada svakom r. 100 Posta je nuzno da A pripada svakom r, a posto r maze da pripada ponekom B,- i Ace pripadati ponekom B na kontingentan, a ne na asertorican nacin, jer taka je bilo u prvoj figuri. Dokaz ce biti isti i
ako se uzme da je premisa Br nuzna, a premisa Ar kontingentna. 101 Uzmimo, opet, da je jedna premisa afirmativna, a druga negativna, i da je afirmativna nuzna, - i da A moze da ne pripada nijednom r, a da B nuznim nacinom pripada svakom r.102 Opet ce se dobiti prva figura, a zato sto negativna premisa iskazuje kontingentnost, oeevidno je da ce zakljucak biti kontingentan. Nairne, kad su se premise tako odnosile u prvoj figuri, i zakljucak je bio kontingentan. Ali ako je negativna premisa nuzna,103 zakljucak ce biti i da je kontingentno da A ne pripada ponekom B, i da A asertoricno ne pripada ponekom B. Uzmimo da je nuzno da A ne pripada r, ida B moze da pripada svakom r. Konverzijom afirmativne premise Br dobice se prva figura, a negativna premisa pri tome je nuzna. Kad se premise na taj naCin odnose, proizlazi da A i moze dane pripada ponekom r, ida A asertoricno ne pripada ponekom r. Zato A nuznim naCinom asertoricno ne pripada ponekom B. Ali, kad se negacija nalazi u donjem krajnjerri terminu [u donjoj premisi], ako je tako postala premisa kontingentna, dobice se silogizam promenom premise, kao ranije. Medutim, ako je premisa nuzna, nece se dobiti silogizam, jer ce zakljucak biti i nuznim nacinom univerzalno-afirmativan i nuznim naCinom univerzalno-negativan. Termini za opste pripadanje [neka budu]: ,san", ,konj koji spava", ,covek", - a za opste ne-pripadanje: ,san", ,budan konj", ,covek". Isto ce biti i aka se jedan od termina odnosi prema srednjem [terminu] univerzalno, a drugi partikulamo. Jer, aka su obe premise afirmativne/04 dobice se silogizam sa kontingentnim, a ne sa asertoricnim zakljuckom. Isto je tako i kad se stavi jedna negativna, a druga afirmativna [premisa], a pri tome je afirmativna [premisa] nuzna.105 Ali kad je negativna [premisa] nuzna,tot zakljucak ce biti asertoricno-negativan. N aCin dokaza bice isti i kad su termini univerzalni, i kad nisu univerzalni. Jer, nuzno je da ovi silogizmi budu nacinjeni savrsenima pomoeu prve
133
figure, i stoga ono sto vaii u jednom slucaju [u silogizmima prve figure] vaii i u drugom [u silogizmima trece figure]. Ali kad se univerzalna negacija stavi u donji krajnji termin [u donju premisu], - ako je [ta negacija] kontingentna, konverzijom ce se dobiti silogizam; medutim, ako je ona nuzna, nece se dobiti silogizam. Ovo ce se dokazati na isti naCin i pomocu istih termina, kao za univerzalne premise. Ocevidno je, dakle, i u odnosu na ovu figuru, kad i kako ce se dobiti silogizam, i kad je zakljucak kontingentan, a kad je asertorican. Isto tako, jasno je da su svi ovi silogizmi nesavdeni i da postaju savrseni pomocu prve figure. 107 Glava dvadeset treca [OPSTA UPOTREBA TRI SILOGISTICKE FIGURE. SVODENJE NA PRVU FIGURU]
Jasno je iz recenoga da silogizmi ovih figura postaju savrseni univerzalnim silogizmima prve figure i da se na njih svode. 108 Da ovo vaii o svakom silogizmu uopste/09 bice sad jasno cim pokaiemo da svaki silogizam postaje u jednoj od ovih figura. Svaki dokaz i svaki silogizam dokazuju, nuznim nacinom, ili pripadanje ili ne-pripadanje [jednom subjektu], - bilo univerzalno ili partikularno, i bilo da se dokaz izvodi neposredno ili pomocu hipoteze. A svodenje na nemoguce jeste poseban slucaj dokaza pomocu hipoteze. Najpre cemo govoriti o silogizmima koji neposredno dokazuju. Ono sto o njima budemo utvrdili ucinice jasnim silogizme dokazane pomocu nemoguceg, i uopste silogizme dokazane pomocu hipoteze. Ako treba zakljuciti pomocu silogizma da A pripada ili ne pripada B,- nuzno je pretpostaviti nesto o necemu. 110 Ako se pretpostavilo A o B, - pretpostavilo se bas ono sto je pitanje od pocetka. 111 Ali, ako je A afirmirano o r, a ako r nije afirmirano ni 0 kome drugom terminu, niti 134
je drugi termin [afirmiran] 0 r, ni neki dru~ terminv 0 A, - nece se dobiti nikakav silogizam. 112 Jer, 1Z toga sto jedna stvar ne pripada jednoj stvari ne proi~l~zi nista nuz: nim nacinom. Prema tome, mora se [preffilSl Ar] dodah druga premisa. Ako je A afirmirano o nekom drugom ter113 minu, iii neki drugi termin o A, ili neki drugi termin o f , - tada nista ne stoji na putu da postoji silogizam; medutim, ovaj, na osnovu stavljenih premisa, n~ce zakljuciti nikakav odnos prema B. Isto tako, kad r pnpada nekom drugom terminu, ovaj opet drugom, i tako dalje, ali nijedan od tih termina nije vezan sa B, opet se nece dobiti silogizam u cijem se zakljucku postavlja neki odnos izmedu A i B. Nairne mi smo uopste utvrdili114 da nikad ne moze postojati sil~gizam koji pridaje jednu stvar drugoj bez srednjeg termina koji je pomoeu prediciranja [pripadanja] sta~ljen u odnos sa svakim krajnjim terminom. Jer, silog1zam uopste postaje iz premisa, a silogizam koji utvrduje neki odnos prema odredenom subjektu polazi od premisa koje postavljaju odnos prema ovom subjektu, a silogizam koji utvrduje odnos odredenoga predikata prema odredenom subjektu [proizlazi] iz premisa u kojima je ovaj predikat stavljen u odnos prema ovom subjektu. Ali, nemoguce je uzeti jednu premisu koja postavlja izvestan odnos prema B, a nista o njemu niti tvrdi niti odrice. Nemoguce je, isto tako, [uzeti] jednu premisu koja postavlja odnos izmedu A i B, a ne uzima nikakav zajednicki atribut, nego nesto tvrdi ili odrice o svakom terminu onih atributa koji su joj svojstveni. Prema tome, treba pretpostaviti nesto sred~je izmedu oba,115 nesto sto ce biti veza izmedu pripadan]a, - ako treba da se dobije silogizam koji postavlja odnos odredenog atributa prema odredenom subjektu. Ako116 nuznim nacinom treba pretpostaviti nesto sto oba krajnja termina imaju zajednicko, i ako je ovo moguce na tri nacina (naime time sto se A prida r i r prida B, ili sto se r prida A i B, iii sto se A i B pridaju f), koji odgovaraju figurama 0 kojima smo govorili, - ocevidno je da svaki silogizam nuznim naCinom postaje iz jedne od ovih figura. Odnos je isti i ako je A vezano sa B pomocu 135
vise srednjih termina. Jer, cak i u slucaju kad ima vise srednjih termina, figura je ista. Prema tome, oeevidno je da se silogizmi koji neposredno dokazuju ostvaruju pomocu figura o kojima smo govorilim. A da je to slucaj i kod svodenja na nemoguce, bice jasno iz sledeceg. Uvek kad se ostvaruje nesto pomocu nemoguceg, ~ilogizmo!ll se zakljucuje lazno, ali propozicija koju Je prvob1tno trebalo dokazati, dokazana je hipoteticki, kad nesto nemoguce proizlazi iz protivrecne [kontradiktome] propozicije. Tako se nesamerljivost [inkomensurabilnost] dijagonale dokazuje iz toga sto bi pri pretpostavci njene samerljivosti [komensurabilnosti] nepami brojevi postali jednaki pamima. Tada se zakljucuje da nepami brojevi postaju jednaki parnim brojevima. Uz to, hipoteticno se dokazuje inkomensurabilnost dijagonale time sto Ia2an zakljucak proizlazi iz protivrecne propozicije. 118 Jer, zakljucivanje iz nemoguceg sastoji se u tome da se dokaze nemogucnost jedne stvari pomocu prvobitno postavljene hipoteze. Posto se Iazno, pri svodenju na nemoguce, dobija pomocu silogizma koji direktno dokazuje, dok prvobitno tvrdenje biva dokazano pomocu pretpostavke; i posto smo ranije utvrdili da se silogizmi koji direktno dokazuje izvode pomoeu [navedenih] figura, ocevidno je da se i silogizmi u kojima se vrsi svodenje na nemoguce izvode pomoeu ovih figura. Isto va2i i za sve druge silogizme koji se osnivaju na pretpostavci. 119 U svim ovim slucajevima silogizam se upravlja prema propoziciji koja je stavljena na mesto prvobitne propozicije, ali ova poslednja dobijena je saglasnoscu iii drugom kakvom pretpostavkom. Ali, ako je ovo istina, svaki dokaz i svaki silogizam moraju nuznim nacinom da proizadu pomocu tri figure o kojima je ranije govoreno. Kad je to dokazano, jasno je da svaki silogizam postaje savrsen pomocu prve figure, kao i da se moze svesti na univerzalne silogizme u njoj. 136
Glava dvadeset cetvrta [0 KVALITETU I KVANTITETU PREMISA]
Dalje, u svakom silogizmu jedan od termina treba da bude afirmativan, kao i da postoji jedno univerzalno pripadanje. 100 Jer, bez jedne univerzalne premise ili nece biti silogizma, ili se ovaj nece odnositi na postavljeno pitanje, iii ce postulirati ono sto treba dokazati [dobice se petitio principiz1. Uzmimo da treba dokazati da je eticki dobro zadovoljstvo koje pribavlja muzika. Ako se prizna da je zadovoljstvo eticki dobro, a ne doda se ,svako", - nece se dobiti silogizam. Ako se prizna da je poneko zadovoljstvo dobro, - tada je ili to zadovoljstvo drugo nego muzika, i zakljucak nema nikakvog odnosa sa postavljenim pitanjem; ili je to zadovoljstvo muzika, i onda se pretpostavlja ono sto treba dokazati [vrsi se petitio principii]. Ovo se jos bolje moze razjasniti na geometrijskim figurama. Uzmimo da treba utvrditi da su jednaki uglovi na osnovici jednog ravnokrakog trougla. Linije A i B treba tada povuCi ka centro. Ako se sad uzme da je ugao Ar jednak uglu Bfl, a uopste se ne pretpostavi da su jednaki uglovi upisani u polukrugovima; i ako se opet pretpostavi da je ugao r jednak uglu fl, a pri tome se ne pretpostavi da su jednaki svi uglovi upisani u istom isecku kruga; ako se, najzad, pretpostavi da su - kad se jednaki uglovi oduzmu od celih uglova koji su sami jednaki, jednaki uglovi koji ostaju, E i Z, - tada ce se pretpostaviti ono sto treba dokazati, sem u slucaju ako se isto tako pretpostavi da su, kad se jednaki uglovi oduzmu od jednakih uglova, uglovi koji ostaju jednaki. Ocevidno je, dakle, da u svakom silogizmu treba da postoji opste pripadanje, i da je opste dokazano kad su svi termini opsti. 121 Isto tako, vidi se da je partikulamo dokazano kako na ovaj drugi nacin, tako i na prvi. 122 Prema tome, ako je zakljucak univerzalan, i termini su 137
nuzmm nacinam univerzalni. Medutim, ako su termini univerzalni, zakljucak maze dane bude univerzalan. Isto tako, jasna je da u svakam silagizmu ili abe premise ili jedna maraju, nuznim nacinom, biti jednake zakljucku. Ovim mislim ne samo [da premisa mora biti jednaka zakljucku] ukaliko je afirmativna ili negativna, nega i ukoliko je nuzna, ili asertoricna, ili kontingentna. A treba uzeti u abzir i druge nacine pripadanja.123 Jas je, apste gavoreci, jasno kad ce se dobiti silogizam, a kad se nece dobiti, i kad je on moguc [kad on vaZi], a kad je savrsen; i, najzad, jasno je da, ako postoji silogizam, termini moraju biti rasporedeni na jedan od nacina na koje smo ukazali.
Glava dvadeset peta [ODREfHVANJE BROJA TERMINA, PREMISA I KONKLUZIJA. - SVAKI SILOGIZAM IMA TRI TERMINA I DYE PREMISE]
Isto taka, jasno je da se svaki dokaz mora izvesti na osnovu tri termina, a ne viSe, iako se isti zakljucak moze izvesti iz raznih premisa. Tako se zakljucak E maZe izvesti iz premisa A i B i iz premisa r i ~. ili iz premisa A i B, ili A i r, ili B i r. Jer, niSta ne stoji na putu da za iste zakljucke postoji vise srednjih termina. Ali, u tom slucaju ne postoji jedan silogizam, nego nekoliko njih. Ili, opet, u slucaju kad je svaka od premisa A i B za sebe dobijena pomocu silogizma,124 - kao A pomocu ~ i E, i opet B pomocu z i e. Ili kad se jedna premisa dobije pomocu indukcije, a druga pomocu silogizma. Ali, i tako ima vise silogizama, jer ima vise zakljucaka, kao A i B i r. 125 I, ako se hoce da u ovim slucajevima nema vise silogizama, nego samo jedan/26 moze se tako dobiti isti zakljucak pomacu vise ad tri termina, ali to ne maze biti na nacin na kaji r proizlazi iz A i iz B. Uzmimo da je E zakfjuceno iz prapazicija ABr~. Nuzna je da jedna [od avih propozicija] staji u takvam odnosu prema drugoj kaa celina prema delu. 127 Jer, ranije128 138
je dokazano da se, kad postoji silogizam, neki od termina nuznim nacinom moraju tako odnositi. Uzmimo da [propozicija] A stoji u takvam odnosu sa [propozicijom] B. Iz ovoga proizlazi jedan zakljucak. Ovaj je [propozicija] E , i1i jedna od propozicija r i ~. i1i neka druga. Ali ako je zakljucak E, tada ce se silogizam dobiti samo na osnovu premisa A i B. Ako se [propozicije] r i ~ tako odnose, da je jedna celina, a druga deo, zakljucak ce isto tako iz njih proizaci, - a ovaj ce biti ili [propozicija] E, ili jedna i1i druga od propozicija A i B, i1i neka druga. Ali, ako je [zakljucak] E/ 29 i1i A i1i B/30 tada ce postojati ili vise silogizama, ili ce isto biti zakljuceno pomocu vise termina, na nacin koji smo naznacili kao moguc. Ali, ako je zakljucak drugi nego te propozicije [E, i1i A, ili B] , naci cemo viSe silogizama koji medusobno ne staje u vezi. Ako se r ne odnosi prema ~ tako da se dobija silogizam, tada su one [propozicije] uzalud pretpostavljene, - sem ako to nije bilo zbog kakve indukcije, ili radi prikrivanja [neceg] , ili iz nekog slicnog razloga. Ali ako iz propozicija A i B ne proizlazi E, nego neki drugi zakljucak, i ako iz r i ~ sleduje jedna od dve propozicije [A i B], ili neka druga [propozicija], - postace vise silogizama koji nemaju veze sa subjektom. Jer, bilo je pretpostavljeno da silogizam utvrduje E. Najzad, ako nikakav zakljucak ne proizlazi iz r i ~. znaci da su te premise uzalud pretpostavljene, a da silogizam ne dokazuje propoziciju koja je u pocetku stavl jena.131 Iz svega ovoga je oeevidno da se svaki dokaz i svaki [prost] silogizam dobija samo pomocu tri termina. Ako je to jasno, ocevidno je da jedan zakljucak zavisi od dve premise, a ne od vecega broja premisa. Jer, tri termina obrazuju dve premise - sem ako im se ne dada jedna nova [premisa], 132 kao sto smo rekli u pocetku, 133 radi toga da se silogizmi nacine savrsenima. Iz ovoga se vidi sledece: u svakom silogistickom zakljucivanju gde nisu parne po broju premise iz kojih proizlazi glavni zakljucak (jer izvesni od ranijih zakljucaka takvo zakljuCivanje jesu nuznim nacinom premise)/34 139
ili nije bilo silogisticko, ili je u njemu bilo postavljeno viSe pitanja nego sto je bilo potrebno radi utvrdivanja teze. Ako se uzmu u razmatranje silogizmi prema njihovim glavnim [prostim] premisama, - svaki silogizam proizlazice iz premisa koje su po broju pame, i iz termina koji su po broju nepami. 135 Jer, broj termina za jedinicu veCi je od broja premisa. A sto se tice zakljucaka, njihov broj bice za polovinu manji od broja premisa. 136 Medutim, kad se dode do zakljucka pomocu prosilogizama, iii pomocu vise kontinuiranih srednjih termina/ 37 - kao, na primer, propozicija AB pomocu srednjih termina r i ~. - broj termina bice za jedinicu veCi od broja premisa (jer dodati termin bice stavljen iii spolja [pored] iii iznutra [izmedu drugih termina)1 38 ali u oba slucaja izlazi da je broj propozicija za jedinicu manji od broja termina). Broj premisa bice jednak broju propozicija. Ali, 139 premise nece biti uvek parne, a termini neparni, nego, i obrnuto, kad su premise parne, termini su neparni, a kad su termini pami, premise su nepame. Jer, premisa se dodaje u isto vreme kad se dodaje termin, - bilo s koje se strane termin dodavao. Iz toga izlazi da - ako su premise parne po broju, a termini nepami po broju - nuznim nacinom moramo da ih, pri svakom dodavanju, cinimo naizmenicno pamim i nepamim. Medutim, za zakljucke nece vaiiti isto pravilo, ni u odnosu na termine, ni u odnosu na premise. Nairne kad se doda jedan termin, broj dodatih zakljucaka bice za jedinicu manji od broja ranijih termina.140 Jer, novi termin ne Cini zakljucak samo sa poslednjim [terminom]; inace ga cini sa svima [drugima]. Ako se terminima A, B i r doda termin ~. time su neposredno dodata dva zakljucka, - jedan u odnosu na A, a drugi u odnosu na B.141 Isto vazi i za sva druga dodavanja.U 2 Ali i kad se [novi] termin stavi izmedu dva ranija termina/ 43 bice isto,- jer samo sa jednim terminom [novi] termin nece ciniti silogizam. Tako ce zakljucaka biti mnogo vise nego termina i premisa. 140
Glava dvadeset sesta [KOJI SE ZAKLJUCCI IZVODE TESKO A KOJI LAKO]
Posto znamo na sta se silogizmi odnose, kao i kvalitet zakljucka dobijenog u svakoj figuri, i [posto znamo] na koje se nacine oni [zakljucci] izvode, - jasno nam je koje je probleme tesko, a koje je lako resavati. Lakse je dokazati ono sto je zakljuceno u vise figura i pomocu vise modusa, a teze je dokazati ono sto je zakljuceno u manjem broju figura i pomocu manje modusa. Univerzalno-afirmativan zakljucak dokazuje se [izvodi se] samo pomoeu prve figure, i pomoeu nje samo na jedan nacin.w Univerzalno-negativan [zakljucak] dokazuje se [izvodi se] pomocu prve i pomocu srednje [druge] figure; pomoeu prve samo na jedan nacin,145 a pomocu srednje [druge] na dva nacina.U 6 Partikulamo-afirmativan zakljucak dokazuje se [izvodi se] pomocu prve i poslednje [trece] figure; pomoeu prve147 samo na jedan nacin, a pomoeu poslednje [trece] na tri nacina. 148 Partikularno-negativan zakljucak dokazuje se [izvodi se] u svim figurama, ali u prvoj samo na jedan nacin/49 u srednjoj [drugo] na dva nacina/ 50 a u poslednjoj [trecoj] na tri nacina.m Jasno je, dakle, da je univerzalno-afirmativan zakljucak najteze utvrditi, a najlakse pobiti. Ali, uopste je lakse pobiti univerzalne nego partikulame propozicije. Jer, univerzalno-afirmativna propozicija pobijena je kako univerzalno-negativnom, tako i partikulamo-negativnom. Partikulamo-negativni zakljucak dokazuje se u svim figurama, a univerzalno-negativan u dve figure. Is to je tako i sa [univerzalno-] negativnim propozicijama. Jer, prvobitna propozicija [univerzalno-negativna] pobijena je i univerzalno-afirmativnom, i partikularno-afirmativnom [premisom]. A univerzalno-negativna [premisa] nalazi se u dve figure. Medutim, partikularne [premise] mogu biti pobijene samo na jedan nacin, - dokazom univerzalno-afirmativne iii univerzalno-negativne [premise).152 Ali lakse je dokazati partikulame premise [nego 141
univerzalne, jer njihov dokaz moZe se izvesti u vise figura i pomocu vise modusa. I, uopste, ne treba zaboraviti da se propozicije mogu pobijati jedne drugima, - univerzalne partikularnima, a partikularne univerzalnima. Medutim, univerzalne [premise] ne mogu se dokazati pomocu partikularnih, iako se partikularne mogu dokazati pomocu univerzalnih [prernisa]. U isto vreme jasno je i to, da je lakse pobijati nego dokazivati. Kako postaje svaki silogizam, i pomocu koliko termina i prernisa, i kako se ove poslednje medu sobom odnose, a, zatim, kakva je priroda problema [dokazanog] u svakoj figuri, i koje se propozicije dokazuju u viSe, a koje u manje figura, - sve to jasno je iz onoga sto je receno. 153
Glava dvadeset sedma [OPSTA PRAVILA ZA KATEGORICNE SILOGIZME]
Sad treba da utvrdimo kako mozemo uvek da pribavimo obilno silogizama za postavljeno pitanje, i kojim cemo putem doCi do principa za svaki problem. 154 Jer, ne treba samo posmatrati postanak silogizama nego, isto tako, treba biti u stanju da se oni postave. Od svega sto postoji, jedne stvaril55 su takve da ne mogu istinito biti univerzalno afirmirane ni od kakve druge stvari, - kao, na primer, Kleon i Kalija, to jest individualno i culno, - a druge stvari mogu 0 njima da budu afirrnirane (posto je svaka od ovih individualnih stvari i covek i zivotinja). Medutim, druge stvari156 su same afirrnirane o drugim stvarima, ali o njima nista od ranijeg nije afirmirano. Najzad, druge stvari157 su same afirrnirane o drugim stvarima, a druge stvari o njima samima, kao o Kaliji covek, a o coveku zivotinja. J asno je da postoje izvesne stvari koje, prema samoj svojoj prirodi, ne mogu ni o cemu biti afirrnirane. Sve sto je culno jeste takvo da nije afirrnirano ni 0 kojoj drugoj stvari sem akcidentalno. J er rni ponekad kaiemo da je 142
ovo belo Sokrat, ili da je ono sto dolazi Kalija. Govoricemo pono:vo158 o tome da se pri penjanju na vise [ka visim terrninima] dolazi do granice gde treba stati. Za sada se zadovoljimo time da utvrdimo ono sto cemo odmah izloziti. 0 ovim poslednjim predikatima ne moze se dokazati drugi predikat, sem kao misljenje [sem na dijalekticki nacin],159 ali oni sarni mogu biti afirmirani o drugim stvarima. Pojedinacne [individualne] stvari ne mogu se afirmirati o drugim stvarima, ali ove [druge stvari] mogu se afirrnirati o pojedinacnima. Sto se tice posrednih termina, oeevidno je da oni mogu biti afirrnirani na dva nacina: i oni sarni mogu biti afirrnirani o drugim terminima, i drugi termini mogu biti afirrnirani o njima, - i gotovo svi dokazi i istraiivanja odnose se veCinom na njih. 160 Treba, dakle, skupiti premise koje se odnose na svaki predmet na ovaj nacin. Treba, najpre, postaviti sam subjekt, definicije i sve sto je svojstveno [toj] stvari. Zatim, [valja postaviti] sve atribute koji logicki sleduju stvari, i one kojima stvar sleduje, a i one [atribute] koji joj ne mogu pripadati. Ali atributi kojima sama stvar ne moze pripadati, ne treba da budu posebno razmatrani, zato sto je negativna premisa konvertibilna. Isto tako, medu atributima koji sleduju stvari, valja razlikovati one koji pripadaju sustini stvari, i one koji su afirrnirani kao [njene] osobine, i one koji su afirrnirani kao akcidencije, i jos neke [atribute] koji pripadaju stvari na osnovu rnisljenja, i neke koji joj pripadaju shodno istini. Jer sto se sa vise takvih atributa raspolaie, brie ce se doCi do zakljucka; a sto su atributi istinitiji, dokaz ce biti savrseniji. Ali, ne smeju se izabrati atributi koji sleduju jednoj pojedinacnoj stvari, nego oni koji zavise od cele te stvari. Tako, na primer, ne [sme se izabrati] atribut koji sleduje individualnom coveku nego onaj koji sleduje svakom coveku. Jer, silogizam postaje iz univerzalnih premisa.161 Ako je propozicija neodredena, nejasno je da li je prernisa univerzalna, ali ako je propozicija odredena, to je jasno. 143
Isto tako, iz razloga koji smo naznaCili, moraju se izabrati u njihovoj celini atributi kojima subjekt sleduje. Sto se tice samoga atributa koji sleduje ne treba pre~ postaviti da on ceo zavisi od stvari.162 Ne sme se, na pnmer reci da svaka zivotinja sleduje coveku, ni svaka nauka [up;avo umetnost] muzici163 - ne~o se oba tvr~~~ja mogu reCi samo prosto, kao sto postavlJamO propOZlClJe. Drug.a propozicija bila ?iv nekorisna i ~~m~g~ca,.-:-- ka?, na pnmer, da je svakt covek svaka ztv.otlnJa, th dav Je pravvda svako dobro. Ali izraz ,sve" stavlJa se uz ono cemu nesto sleduje. Ali, kad je subjekt - za koji treba naci at~bute sto mu sleduju - sam sadrZan U nekom drugom pO]mU, tada atributi afirmativni i1i negativni, koji sleduju opstem terminu ~ ne treba da se izberu medu atributima koji sleduju subjektu164 (jer ovi atributi vee su bili podrazumevani medu atributima sto prate viSi pojam. Nairne, sve ono sto sleduje zivotinji sleduje i coveku, a isto je. i s~ onim st,? ne pripada zivotinji)165 , - nego treba Uzett atnbute SVOJstvene svakom subjektu. Nairne izvesni atributi svojstveni su rodu van vrste, jer potrebno je, nuznim nacinom, da rodovima, koji su razliciti od vrste, pripadaju izvesni svojstveni atributi. Ne treba ~abrati za subje~te koj~. pret~ hode op8tem pojmu subjekte sto prethode poJmU ko)t ova) obuhvata.166 Na primer, ne treba uzeti kao subjekt sto prethodi zivotinji ono sto prethodi coveku. Jer, nuznim nacinom ako zivotinja sleduje coveku, ona isto tako sleduje svi~ stvarima kojima sam covek sleduje. Ali, ove stvari vise zavise od izbora onoga sto se odnosi na coveka. Mora se, isto tako, uzeti u obzir ono sto veCinom sleduje ili prethodi. Jer, kod problema koji se odnose na ono sto vecinom vafi, i zakljucak proizlazi iz premisa koje vecinom vafe, - bile sve premise ili samo jedan deo takve vrste. Jer, u svakom silogizmu ima slicnosti izmedu zakljucka i njegovih principa [premisa]. Najzad, ne treba uzeti atribute koji sleduju svim terminima, - jer se ne moze dobiti silogizam iz takvih premisa. Razlog toga bice jasan iz sledecega. 167
Kad valja utvrditi da neki predikat p~ipad~ jednom univerzalnom terminu,168 - treba razmotntl subJekte predikata koji valja utvrditi, i o kojima je sam on afirmiran. Uz to, [treba razmotriti] atribute koji sleduju iz ono.ga 0 cemu treba nesto afirmirati. Jer, kad je jedan od subjekata isti kao jedan od ovih atributa, tada, nuznim nacinom, . izlazi da jedan od termina pripada drugom.e. Ali ako treba utvrditi da jedan predtkat pnpada ne jednom 'univerzalnom, nego ~~dnom vpartikula~o_m terminu/69 - tada valja razmotntl ono sto preth~1 Jedno~ i drugom terminu. Jer, ako je je~~n od s!l~Jekat~. ko]t prethodi identican drugome, - dobtJa se nuzmm nacmom partikulamo pripadanje. . .. Kad jedan termin t;te treba ~a pnpada .~t]ed~om dru.: gom univerzalnom termmu,170 valJa razmot~tl atnbute ~OJl sleduju onome cemu predikat ne tre~a da pnpad~..A ~atim! opet, [valja razmotriti] atribute koJl ne mogu btti p~sutm [koji se ne mogu nalaziti] u onome sto. ~e tre?a da pnP.ada subjektu. IIi, obmuto, [valja razmotntq .atnbute koJl ne mogu biti prisutni [koji sene mogu nalazttt] u on?me cern~ predikat ne treba da pripada; a, ~em toga, . atnbute kOJl sleduju onome sto ne treba da pnpada subJektu. U. oba slucaja, ako su ovi termin~ id~nticni, dol.~i ~e do. un~ver zalno-negativnog pripadanJa, Jer se dobtJa cas stlogtzam prve figure, a cas silogizam srednje [druge] ~igure. . Ako treba utvrditi partikulamo-negatlvno pnpadanje,171 treba razmotriti ono s~o preth~i onome cemu.predi: kat ne pripada, kao i atnbute koJl ne mogu pnpa~atl onome sto ne pripada subjektu. Ako je jedan o~ tenruna isti kao drugi, dobija se, nuznim nacinom, parttkulamo-negativno pripadanje. . Ovo sto smo rekli bice mozda jasnije na sledeci nacm. Uzmimo da su atributi koji sleduju N 72 oznaceni sa B, ono cemu B sleduje sa r, a atributi koji ne mogu
144
10 Organon
Glava dvadeset osma [POSEBNA PRAVILA ZA ISTRAZIVANJE SREDNJEG TERMINA U KATEGORil':NIM SILOGIZMIMA]
145
da mu pripadaju sa r. Uzmimo opet da su atributi E oznaceni sa Z, ono cemu ovo samo sleduje sa H, a atributi koji ne mogu da mu pripadaju sa 0. Ako je sad poneko r identicno ponekom Z, nuzno je da A pripada svakom E. 173 Jer Z pripada svakom E, a A svakom r, tako da A pripada svakom E. Ako su r i H identicni, A ce nuznim naCinom pripadati ponekom E/ 74 jer A sleduje r, a E sleduje svakom H. Ako su Z i 1'1. identicni, A nece pripadati nijednom E,176 na osnovu prosilogizma. Nairne, posto je negativna [prernisa] konvertibilna, a posto je Z identicno sa 1'1., A neee pripadati nijednom Z, ali ce Z pripadati svakom E. Ako su opet B i 0 identicni, A nece pripadati nijednom E, 176 jer ce B pripadati svakom A, ali nece pripadati nijednom E. Jer B je bilo identicno sa 0, a 0 nije pripadalo nijednom E. Ako su 1'1. i H identicni, A nece pripadati ponekom E, 177 jer ono nece pripadati H, posto ne pripada ni 1'1.. Ali H potpada pod E, tako da A nece pripadati ponekom E. Ako je B identicno sa H, dobice se silogizam sa konvertiranim zakljuckom, jer ce H pripadati svakom N 78 (posto B pripada A), a E [pripada] B (posto je B bilo identicno sa H). Ali nije nuzno da A pripada svakom E, - nego A nuznim nacinom mora pripadati ponekom E, posto se jedan univerzalni iskaz moze preokrenuti u partikularni. Jasno je, dakle, da u svakom problemu [u svakom zakljucku koji treba izvesti] valja razmotriti naznacene odnose svakog terrnina, jer se svi silogizmi na njima osnivaju. Ali, i kod onaga sto se odnosi na atribute koji sleduju i na subjekte koji prethode svakom terminu, treba obratiti paznju na one koji su prvi, upravo najopstiji. Na primer, kod E treba vise razmatrati KZ nego samo Z, a kod A vise Kr nego samo r. Ako A pripada KZ, ono ce isto tako pripadati Z i E; ali ako ono ne sleduje KZ, ono moze sledovati Z. Slicno tome, treba razmatrati i ono sto prethodi samome A [ono cemu A sleduje]. Jer ako jedan termin
sleduje prvim [najopstijim] subjektima sto mu prethode, on ce sledovati i onima koji se nalaze pod njima. Ali ako on ne sleduje prvima, on ipak moze da sleduje anima koji su im podredeni. Isto tako, ocevidno je da se ovo istraiivanje vrsi pomocu tri termina i dve premise, i da se svi silogizmi dobijaju pomocu figura o kojima smo govorili. Jer, dokazano je da A pripada svakom E, kad je jedan identican termin uzet izmedu r i Z. 179 Taj termin bice srednji terrnin, a krajnji [spoljni] termini bice A i E. Tako se dobija prva figura. A ce pripadati ponekom, E/80 kad su r i H uzeti kao identicni. To je poslednja [treca] figura, posto H postaje srednji termin. A nece pripadati nijednom E,181 kad su 1'1. i Z identicni. Tako se [u isto vreme] dobijaju prva figura i srednja [druga] figura. Prva figura [dobija se] - zato sto A ne pripada nijednom Z, aka je negativna [premisa] konvertibilna, a ako Z pripada svakom E. Srednja [druga] figura [dobija se]- zato sto 1'1. ne pripada nijednom A, a pripada svakom E. A nece pripadati ponekom E, 182 kad su 1'1. i H identicni. To je poslednja [treca] figura, jer A nece pripadati nijednom H, a E ce pripadati svakom H. Jasno je, dakle, da se svi silogizmi dobijaju pomocu figura o kojima je ranije govoreno, i da ne treba odabirati atribute koji sleduju svim terminima/83 zato sto iz toga nikakav silogizam ne moze da proizade. Jer, kao sto smo videli, 184 nikako se ne moze postaviti propozicija iz atributa sto sleduju subjektu, i ne maze se unistiti [negirati] propozicija pomocu onoga sto sleduje svim terrninima, - jer srednji termin treba da pripada jednom, a da ne pripada drugom. Isto tako, jasno je da su drugi nacini za biranje srednjih terrnina nekorisni, kad je rec o postavljanju silogizma. Takvi su slucajevi ako su identicni atributi koji sleduju svakom terminu; iii ako je ono cemu A sleduje [ono sto prethodi A] identicno sa atributima koji ne mogu da pripadaju E; iii ako su identicni atributi koji ne mogu da pripadaju jednom iii drugom terminu. Jer, nijedan silogizam ne postaje na osnovu takvih identicnih termina.
146
JO•
147
Ako su identicni atributi koji sleduju, kao B i Z, dobija se srednja [druga] figura sa afirmativnim premisama.1ss Ako je ono cemu A sleduje [ono sto prethodi A] identicno sa atributima koji ne mogu pripadati E - na primer, sa r i e 186 - imacemo prvu figuru, cija ce premisa koja se odnosi na donji krajnji termin [donja premisa] biti negativna. Najzad, ako su identicni atributi koji ne mogu pripadati jednom iii drugom terminu - kao, na primer, tl i e 187 - obe ce premise biti negativne, iii u prvoj iii u srednjoj [drugoj] figuri. Ali tako nece postati nikakav silogizam. Isto tako, ocevidno je da treba otkriti koji su u ovom istraiivanju identicni termini, a ne koji su razliciti iii kontremo suprotni, - pre svega zato sto je ovo ispitivanje vrseno zbog srednjeg termina, a takav srednji termin ne treba da bude razlicit, nego jedan istil88. Zatim, u svim slucajevima gde silogizam postaje iz termina koji su uzeti kao kontremo suprotni, upravo Iz termina koji ne mogu pripadati istoj stvari, - moze uvek da postoji svodenje na vee pomenute moduse, - kao, na primer, kad su B i Z kontremo suprotni, iii kad ne mogu pripadati istoj stvari. Kad se uzmu ovi termini, dobice se silogizam ciji ce zakljucak biti da A ne pripada nijednom E. Ali taj zakljucak nece se izvesti iz postavljenih premisa, nego na ranije pokazani nacin. Jer B ce pripadati svakom A, ali neee pripadati nijednom E, tako da, nuznim nacinom, B mora biti identicno ponekom e. Ako se, opet, B i H ne mogu nalaziti u istoj stvari, iz toga proizlazi da A nece pripadati ponekom E. J er i na taj nacin dobicemo srednju [drugu] figuru, - pasta ce B pripadati svakom A, a nece pripadati ponekom E. Taka je B nuznim nacinom identicno ponekom e. Jer, nema nikakve razlike reei da B i H ne mogu pripadati istoj stvari, i reCi da je B identicno ponekom e. Nairne, u e je saddano sve ono sto ne moze pripadati E. 148
Ocevidno je da ova istrazivanja [koja pretpostavljaju razlicite iii kontremo suprotne termine] ne daju sama po sebi nikakav silogizam. Ali, ako su B i Z kontremo suprotni, - tada, nuznim nacinom, postoji identitet izmedu B i ponekog e, i silogizam postaje iz ova dva termina [B i e]. Kad se traie termini na ovaj nacin [kad se uzimaju u obzir razliciti i kontremo suprotni termini], obraca se painja na drugi put, a ne na onaj koji je nuzan, - i to zato sto se gubi iz vida identitet izmedu B i e.
Glava dvadeset deveta [ISTRAZIVANJE SREDNJEG TERMINA U SILOGIZMIMA KOJI SE DOKAZUJU POMOCU LOGICKI NEMOGUcEG, KAO I U HIPOTETICNIM I U MODALNIM SILOGIZMIMA]
Silogizmi koji vode logicki nemogucem [apsurdu] upravljaju se po istim pravilima kao silogizmi koji direktno dokazuju. Jer, i silogizmi koji vode nemogucem postaju pomocu onaga sto sleduje svakom od dva termina189, kao i pomoeu onoga cemu oni sleduju [i onaga sto njima prethodi]. A istrazivanje [srednjeg terminal isto je u oba slucaja. Jer, ono sto je dokazano neposredno maze isto tako biti predmet silogizma pomocu nemoguceg, na osnovu istih termina. A ono sto je dokazano pomocu nemoguceg, maze biti [dokazano] i neposredno, - tako, na primer, da A ne pripada nijednom E. Uzmimo da A pripada ponekom E. Pasto B pripada svakom A, a A ponekom E, B ce pripadati ponekom E. Medutim, pretpostavljeno je da B ne pripada nijednom E. Moze se opet dokazati da A pripada ponekom E. Nairne, ako A ne pripada nijednom E, i ako E pripada svakom H, A nece pripadati nijednom H. Ali, po pretpostavci A pripada svakom H. Isto vaii i za sve druge probleme [to jest za sve zakljucke koje treba dokazati], jer uvek i svuda dokaz pomocu nemoguceg izvodice se iz onoga sto sleduje i iz onaga sto prethodi svakom od termina. I za svaki problem istraiivanje je isto, - kako za silogizam sa neposrednim dokazom, tako i za svodenje na nemoguce. 149
Jer iz istih termina proizlaze oba dokaza.t110 Ako je, na primer, dokazano da A ne pripada nijednom E, zato sto bi iz toga proizlazilo da B pripada ponekom E - sto je nemoguce, - i ako se pretpostavi daB ne pripada nijednom E, ali da pripada svakom A, - tada je jasno da A ne moze pripadati nijednom E. Ako je, opet, dokazano neposrednim dokazom da A ne pripada nijednom E, - tada, ako se pretpostavi da A pripada ponekom E, dokazace se pomocu logicki nemoguceg da ono ne pripada nijednom E. Isto je tako i za druge propozicije. Kod sviju njih mora se uzeti jedan zajednicki termin razlicit od predmeta istraiivanja191 • Na njega se moze odnositi silogizam sa laznim zakljuckom, tako da ce - ako je ova premisa konvertirana, a ako druga ostaje onakva kakva je, - silogizam biti demonstrativan na osnovu istih termina. Jer demonstrativan silogizam razlikuje se od svodenja na nemoguce time sto je, u prvom, svaka od obe premise stavljena shodno istini, au drugom je jedna [premisa] stavljena kao Iaina192• Ovo ce postati jasnije u sledecem izlaganju (knj. II, gl. 14 ovoga dela] kad budemo raspravljali o nemogucem. Za sada neka nam bude jasno da treba da razmatramo iste termine, bilo da zelimo da zakljucujemo pomoeu neposrednog dokaza, iii da svodimo na nemoguce. U drugim hipoteticnim silogizmima193, koji se osnivaju na supstituciji [zamenjivanju] iii na kvalitetu, istrazivanje ce se vrsiti u subjektima. A ti subjekti nece biti oni koji su stavljeni u poeetku, nego ani koji su hili zamenjeni; medutim, nacin posmatranja bice isti. Ali mora se razmotriti i odrediti na koliko su naCina moguci hipoteticki silogizmi. Svi problemi ce biti dokazani na nacin koji smo naznacili. Ali postoji joo jedan nacin da se silogizmom dokaiu neki od njih [od problema]. Na primer, mogu se dokazati univerzalni problemi, kad se istraiuje partikularni zakljucak, i to na osnovu jedne pretpostavke. 194 Aka bi r i H hili identicni, i ako bi se pretpostavilo da E pripada samo H, - tada bi A pripadalo svakom E. Aka bi opet !!.. i H hili identicni, a E bilo afirmirano samo o H, iz toga 150
bi proizlazilo da A nece pripadati nijednom E. Jasno je, dakle, da treba posmatrati stvari i ovako. Isti nacin [kao kod hipotetickih propozicija] primenjuje se i na nuzne i kontingentne propozicije. Istraiivanje ce biti isto; i pomocu istih termina, stavljenih u isti red, postaje silogizam, sa zakljuckom bilo kontingentnim iii asertoricnim. Kad su u pitanju kontingentni [zakljucci], moraju se uzeti i termini koji ne pripadaju subjektu, ali mu mogu pripadati. Jer, dokazano je da iz tih termina proizlazi kontingentan silogizam. Isto vaii i za sve druge moduse pripadanja. 195 Iz reeenoga je jasno da se ne samo svi silogizmi dobijaju ovim putem [istraiivanjem srednjeg terminal nego da je nemoguce dobiti ih nekim drugim putem. Jer, dokazano je da svaki silogizam postaje u jednoj od figura o kojima je ranije govoreno, a da se ove figure ne mogu obrazovati iz drugih elemenata nego samo iz onih koji sleduju svakom terminu, kao i iz onih koji mu prethode. Nairne, iz ovih termina proizlaze premise i srednji termin. Tako silogizam ne moze da postane pomocu drugih termina.
Glava trideseta [ISTRAZIVANJE SREDNJEG TERM INA U FILOZOFIJI I U DRUGIM NAUKAMA ILl UMETNOSTIMA]
Put je svuda isti, - u filozofiji, kao i u rna kojoj umetnosti i disciplini. Treba ispitati atribute i subjekte svakoga od dva termina, snabdeti se njima sto je moguce vise i razmatrati ih pomoeu tri termina, na jedan nacin pri negiranju, a na drugi pri afirmiranju. Kad se trazi istina, treba poCi od premisa u kojima su termini taka rasporedeni da daju pripadanje saobrazno istini; medutim, u dijalektickim silogizmima valja poCi od premisa saobraznih misljenju [od verovatnih premisa]. Objasnili smo u opstim potezima principe silogizama: na koji se nacin ani odnose, i kako ih treba naCi, da ne 151
bismo obracali pa.Znju na sve sto je receno 0 termmtma probiema196 , iii o istim terminima. Uz to, ne treba praviti razliku izmedu afirmacije i negacije, niti izmedu univerzalne afirmacije i partikulame afirmacije, kao ni izmedu univerzalne negacije i partikulame negacije. Umesto toga, treba obratiti pa.Znju na malo odredenih termina. Jos smo utvrdili kako treba uciniti izbor [izmedu onoga sto sleduje, onoga sto prethodi i kvaliteta nesaglasnih sa terminom] za svaki dati predmet, - na primer za dobro iii za nauku. U svakoj nauci svojstvenih principa197 ima najviSe. Otuda je stvar iskustva da pribavlja principe koji pripadaju svakom predmetu. Ka.Zem da astronomsko iskustvo pribavlja principe astronomske nauke. Jer, tek kad su nebeske pojave bile dovoljno utvrdene, otkriveni su na osnovu njih astronomski dokazi.1 98 Isto va.Zi i za rna koju drugu umetnost iii nauku. Kad se utvrde atributi svake stvari, imamo zadatak da dokaze brzo ucinimo jasnim. Jer, ako nijedan od istinitih atributa koji pripadaju stvarima nije bio propusten u nasem istra.Zivanju, bicemo u stanju da nademo dokaz za sve za sta ovaj postoji, i da doka.Zemo, a da ucinimo jasnim sve ono za sta po prirodi ne postoji dokaz. Mi smo u opstim potezima dovoljno iziozili na koji nacin treba izabrati premise,- ali 0 tome smo dali tacnija objasnjenja u nasem delu o dijaiektici.199 Glava trideset prva [PODELA200]
Lako je uvideti da je podeia na vrste201 samo mali deo nase metode. Podeia je kao siabi silogizam. Jer, sto bi trebaio dokazati, ona postulira202, a, uz to, ona zakijucuje uvek neki predikat visi od onoga sto se ocekuje203 • Pre svega, tu tacku204 su prevideli svi oni koji su se siuzili podeiom, i tako su pokusali da nas ubede kako je moguce dobiti dokaz o supstanciji i esenciji. I tako oni, pri njihovim podeiama, nisu poznavali ni ono sto je moguce zakijuciti, 152
niti su znali da je moguce dokazati pomocu silogizma onako kao sto smo objasniii~5 • U dokazima, kad pomoeu silogizma vaija dokazati afirmativno pripadanje, srednji termin - pomoeu koga postaje siiogizam - treba uvek da bude uzi, a ne opstiji od gomjeg krajnjeg termina. Ali podela ima u vidu ono sto je suprotno tome. Jer ona stavija univerzalno kao srednji pojam. Uzmimo da je ,zivotinja" oznacena sa A, ,smrtan" sa B, besmrtan" sa r, a ,covek" o kome treba dati definiciju~;· sa fl. Sad se stavlja da je svako zivo bice ili smrtno ili besmrtno, to jest da sve sto je A jeste iii B iii r. Kad se produZi deijenje opet, stavlja se da je covek zivotinja; upravo na taj nacin stavija se da A pripada fl. Silo~iz~ zakljucuje da ce svako fl biti ili B iii r. Iz toga pr01ziaz1 da je covek nuznim nacinom iii smrtan iii besmrtan, ali da je on smrtna zivotinja nije nuzno, nego je to postulat, i to je upravo bilo ono st~ je t~ebaio dokaza~. po~?~~ silogizma. Ako se opet stav1 da Je A ,smrtna ztvotm]a , B ,koja ima noge", r ,bez nogu", a ~ ."~ovek."? tada .se na isti nacin pretpostavija da se A nalaz1 1h u B 1h u r (Jer svaka smrtna zivotinja ili ima noge, iii je bez nogu), i afirmira se A o fl (jer smo pretpostavili da je covek smrtna zivotinja). I tako je nuzno da je covek ili zivotinja koja ima noge, iii zivotinja bez nogu,- ali da on .ima ~oge r:ije nuzno, nego je samo pretpostavka, - a to Je. bas }mo st? je trebalo dokazati. I posto se uvek na ova] nacm deh, ovi pisci [platonicari] moraju da uzmu univerzalno kao srednji termin, a kao krajnje termine oni moraju uzeti s jedne strane subjekt d~kaza. koji treb~ izvesti,. ~' s dru~e strane razlike.~7 Na kraJu, bdo da valJa utvrd1tl kako Je nesto covek, iii rna koji drugi predmet koji se istrazuje, - oni ne kazuju nista jasno i nuzno. Jer oni prelaze ceo ostatak puta i ne siuteei moguce obiije koje im se pruza208 • Ali isto tako je jasno da sene moze pobijati pomocu ove metode~9 , ida sene moze izvoditi zakljucak o kakvoj akcidenciji, iii osobini, ili o nekoj vrsti. Ta metoda ne moze se primeniti ni na siucajeve kad se ne zna na koji se nacin nesto odnosi; tako na primer, da li je dijagonaia ko153
mensurabilna [sa stranom kvadrata] ili nije. Ako se pretpostavi da je svaka duzina ili komensurabilna ili inkomensurabilna, i da je dijagonala duzina - iz toga se izvodi zakljucak da je dijagonala ili inkom~nsurabilna ili ~omensurabilna. Ali, ako se pretpostavi da je dijagonala m~ov~~nsurabilna, pr~tpostavice se ono sto je trebalo zakl]UCltl. To se ne moze dokazati, jer to je put kojim nije moguce doCi do dokaza. Uzrnimo da je ,ili inkomensurabilno i1i komensurabilno" oznaceno sa A, ,duzina" sa B, a ,dijagonala" sa r. - Ocevidno je da se ta metoda ne moze primeniti na svako istrazivanje, i da nije upotrebljiva cak ni u slucajevima gde izgleda da je najpogodnija. Iz recenoga je jasno iz cega i kako postaju dokazi, i sta treba razmatrati u svakom problemu.
Glava tridest druga [PRAVILA ZA BIRANJE PREMISA TERMINA SREDNJEG TERMINA I SILOGISTICKE FIGURE]
.. Kako ~~e.ba da sv~demo silogizme na figure koje smo ramJe oznacdt, - valJa posle toga da izlozimo. Jer ostao je jos taj deo da se ispita. Nairne, ako bismo razmotrili postajanje silogizama210 a ako bismo imali moe da ih otkrivamo211, i ako bismo bili sp<;>s?~ni da !h, ka~ posta~u, svedemo na figure ranije ObjasllJene, tlme btsmo pnveli kraju ono sto SIDO U pocetku stavili sebi u zadatak. U isto vreme ce tacnost ~anijeg izlaganja biti potvrdena i ucinjena jasnijom onim sto cemo sad reCi. Jer sve sto je istinito mora biti potpuno u saglasnosti sa samim sobom. . Treba, prvo, nastojati da se dobiju dve premise silogtzm~ (jer _laks~ je deliti ?a v~ce delove nego na manje212, a slozen? Je vece nego n]egovt sastavni delovi). Zatlm treba razmotriti koja je premisa univerzalna a k~ja pa~ikularna, i, ako nisu date dve premise, valja d~ samt s~a~u~~o d:Ugu [onu koja nedostaje]. A ponekad, postavlJaJUCl umverzalnu premisu, ne uzima se u obzir
'
pri vezanom izlaganju iii pri raspravljanju, premisa sadrzana u njoj [partikularna premisa)213 ; ili se postavljaju ove premise, ali se izostavljaju one [premise] ciji su zakljucak prve [premise] 21\ i tra:li se da druge budu date bez odredene svrhe. Moramo, dakle, razmotriti da li smo uzeli nesto nepotrebno ili izostavili nesto nuzno, i tada moramo da stavimo jedno, a odbacimo drugo, - dok ne dodemo do dve premise, bez kojih nije moguce svesti na naznaceni nacin dokaze u pitanju. Kod izvesnih dokaza lako je videti sta nedostaje; ali neki su skriveni i izgledaju kao da zakljucuju u obliku silogizma, zato sto nesto nuzno proistice iz stavljenih propozicija. Tako je, na primer, kad se pretpostavi da unistenje nesupstancije ne povlaCi za sobom razorenje supstancije, i da unistenje elemenata ne povlaci za sobom unistenje stvari koja se iz njih sastoji. Na osnovu pretpostavke ovih propozicija nuznim nacinom proizlazi da je supstancija i sam deo supstancije. Ali to je zakljucak koji ne proizlazi po pravilima silogizma iz stavljenih propozicija, posto su premise nepotpune. 215 Uzmimo, opet, drugi primer. Ako, kad covek postoji, nuznim nacinom postoji zivotinja, a kad postoji zivotinja, postoji supstancija, tada je nuzno da, kad covek postoji, supstancija postoji. Ali, ovaj zakljucak nije jos [pravilan] silogisticki zakljucak, jer se premise ne odnose kao sto smo utvrdili. 216 U takvim slucajevima rni se varamo zbog toga sto nesto nuzno proizlazi iz stavljenih prernisa, a sto je i silogizam nesto nuzno. Ali nuzno se siri dalje [ima siri obim] nego silogizam. Nairne svaki silogizam je nuzan; medutim, sve sto je nu:lno nije silogizam. Dakle, i ako nesto proizlazi iz stavljenih propozicija, ne treba nastojati da se one odmah svedu [na figure i na moduse silogizma], nego prvo treba staviti dve premise, a zatim ih valja rasclaniti na terrnine. Kao srednji treba staviti onaj termin koji je [tako] nazvan u obe premise. Jer, u svim figurama nuzno je da se srednji terrnin nalazi u obe premise.
155
Ako je srednji termin217 afirmiran o jednom subjektu, i ako se o njemu [srednjem terminu] nesto afirmira, iii ako je on sam afirmiran, i ako je neki drugi termin o njemu negiran, dobice se prva figura. Ako je [srednji termin] istovremeno afirmiran i negiran o necemu, dobice se srednja [druga] figura. Najzad, ako su druge stvari o njemu afirmirane, iii ako je jedna negirana, a druga afirmirana, dobice se poslednja [treca] figura. Tako se odnosi srednji termin u svakoj figuri. Isto va2i i kad premise nisu opste, jer je srednji pojam tada isto tako odreden. Jasno je, dakle, da- ako u jednom dokazu isti termin nije uzet u obzir vise puta - ne postaje silogizam, posto srednji termin nije uzet. Ali, posto znamo koja se vrsta problema zakljucuje [resava] u svakoj figuri218 , kao i u kojoj je figuri zakljuceno univerzalno, a u kojoj partikularno, - jasno je da ne treba da razmatramo sve figure, nego valja da se zadrzimo samo na onoj koja je svojstvena svakom problemu. Ali ako se zakljucak moze dobiti u vise figura, poznacemo figuru iz polozaja srednjeg termina. Glava trideset treca [KVANTITET PREMISA]
Cesto se dogada da se varamo u silogizmima zbog nuznosti [zakljucka], kao sto smo ranije objasnili, a katkad [se varamo] zbog slicnosti u polozaju termina219, - sto ne smemo da previdimo. Na primer, ako je A reeeno o B, a B or, izgledalo bi da sa terminima koji se tako odnose postaje silogizam.220 Medutim, [u ovom slucaju] nema nikakve nuznosti i nikakvog silogizma. 221 Neka A znaCi ,biti uvek", B ,misleni Aristomen", a r - ,Aristomen". Ovde je istina da A pripada B, jer misleni Aristomen uvek postoji. Ali B isto tako pripada r, posto je Aristomen - misleni Aristomen. Ali A ne pripada r, jer je Aristomen propadljiv 156
[smrtan]. Nikakav silogizam ne bi se mogao dobiti sa terminima koji se tako odnose; 222 [da bi se dobio silogizam] trebalo bi premisu AB univerzalno postaviti. Ali pogresno je misliti da svaki misleni Aristomen uvek postoji, posto je Aristomen propadljiv [smrtan]. Uzmimo sad da je r - ,Mikalos", B - ,muzicar Mikalos", a A - ,sutra urnreti". Istina je tvrditi B o r, jer je Mikalos - muzicar Mikalos. Isto tako A moze da se tvrdi o B, jer muzicar Mikalos moze sutra da umre [moze sutra prestati da bude muzicar]. Ali pogresno je tvrditi A o r. Ovaj slucaj je isti kao prethodni, jer nije univerzalno istinito da ce muzicar Mikalos sutra umreti. Ali bez te pretpostavke nije bilo silogizma. Ova zabluda postaje otuda sto ne pravimo jednu malu razliku223. Nairne, mi prihvatamo zakljucak, kao da nema nikakve razlike izmedu: ,ovo pripada onome", i: ,ovo pripada onome univerzalno". Glava trideset cetvrta [APSTRAKTNI I KONKRETNI TERMINI]
Cesto se desava da se varamo zato sto ne izla2emo dobro termine premise. Uzmimo da A oznacava ,zdravlje", B - ,bolest", ada je r - ,covek". Istina je reCi da A ne moze pripadati nijednom B (jer zdravlje ne pripada nijednoj bolesti) i da opet B pripada svakom r (jer svaki covek moze dobiti bolest). Izgleda da bi se iz toga moglo zakljuciti da zdravlje ne moze pripadati nijednom coveku.224 Razlog te zablude lezi u rdavom postavljanju termina u govoru. 225 Nairne, ako se oni zamene sklonostima koje odgovaraju tim stanjima - nece se dobiti silogizam. Tako biva ako se umesto ,zdravlje" stavi ,zdrav", a umesto ,bolesti" - ,bolestan". Nije istina reei da je bolesniku moguce da bude zdrav. Ako se tone pretpostavi,226 ne dobija se silogizam, iii se dobija samo silogizam koji se odnosi na moguce [kontingentno]. 227 Ali taj zakljucak nije nemoguc, posto je moguce da zdravlje ne pripada nijednom coveku. 157
Zabluda ce se na isti nacin pojaviti u srednjoj [drugojJ figuri. ,Zdravlje ne moze da pripada nijednoj bolesti, ali moze [da pripada] svakom coveku; dakle, bolest ne moze da pripada nijednom coveku. " 228 U trecoj figuri zabluda lezi u mogucnosti [kontingenciji] zakljucka. 229 Jer, zdravlje i bolest, nauka i neznanje, i, uopste, kontreme suprotnosti mogu da pripadaju istom subjektu, ali ti termini ne mogu da pripadaju jedan drugom. Ali, to ne odgovara onome sto je ranije receno. Nairne, utvrdeno je da, kad vise stvari mogu pripadati istom subjektu, one mogu i jedna drugoj da pripadaju. Jasno je, dakle, da u svim slucajevima zabluda proistice iz postavljanja termina. Jer, ako se stavi nosilac stanja na mesto stanja,- tada ne proizlazi nista pogresno. Dakle, ocevidno je da u takvim premisama treba uvek uzeti i staviti kao termin subjekt umesto stanja.
Glava trideset peta [SLOZENI TERMINI]
Ne treba uvek tditi tome da se termini izraze samo jednim imenom, jer to cesto mogu biti [slozeni] pojmovi kojima nije dato ime. Zato je kod takvih silogizama svodenje tesko. Ponekad ce u takvim istrativanjima= zabluda proizaCi zato sto se smatra da moze postojati silogizam za stvari koje nemaju srednjeg termina. Neka A oznacava ,dva prava ugla", B - ,trougao", a r - ,ravnokraki trougao". A pripada r pomocu B, 231 a, naprotiv, ono ne pripada viSe B preko nekog drugog termina. Nairne, trougao kao takav ima zbir uglova jednak sa dva prava ugla; tako nece biti srednjeg termina za propoziciju AB, iako se ona moze dokazati. 232 Jer, jasno je da srednji termin ne treba uvek da se uzme kao nesto individualno nego ponekad kao govor [kao sloteni izraz], sto se bas desava u pomenutom slucaju.
Glava trideset sesta [NE SME SE PREVIDETI DA GRAMA TICKA FORMA TERMINA NIJE UVEK ISTAJ
Da gornji termin pripada sr~~njem, a ovaj donje~ krajnjem terminu ne treba shvatltl tako kao da se o~~ uvek jedan o d~gom mo~u afirmi~at.i, ili. .d~ je go~Jl termin afirmiran od sr~dn]ega .na 1s!~ . nacm . kao s.to je srednji od donjega. A 1sto pravtlo v~z1 1 z~,?ep~pad~nJe: Ali treba uzeti u obzir da glagolu ,~r~pa?~tl ~a~Ja. pnda~~ onoliko znacenja koliko i glagolu ,bttl", 1h da Je 1st1na rect o jednoj stvari da ona postoji. .. Uzecemo za primer da o kontrerno suprot~o~ postOJl jedna nauka. Uzmimo da A oznacava ,postOJl ]edna n~ uka" a B stvari medusobno kontrerno suprotne . U ov~m slucaju 'A. pripada B, ali ne u smislu ,cta ~u .s~e kontrerne suprotnosti jedna nauka, nego z~~o. sto Je tstma reci da 0 kontrernim suprotnostima postOjl ]edna nauka. Katkad se desava da je gornji term_i_n af~rm~ran o srednjem terminu, a da srednJi termin ~lJe afumuan o trecem terminu.234 Tako, na pnmer, ako Je mudrost znanje, i ako postoji mudrost o dobr:t, .zakljucuje .~e da P?stoji znanje o dobru. U ovom slucaJU dobro 01Je znanJe, ali je mudrost znanje. . Drugi put srednji termin je afirmiran ? trec"em termtnu, a gornji termin nije afirn~ira~ .o. srednJeiD. 23" Ako, na primer, 0 svemu sto ima kvahtet ih Je kontrerno suprotno postoji znanje, iako je dobr~ kontrerno sup~o:no [zl~~ iako je ono nesto sto ima kvahtet, - tada ~aklj~~~k gl~sl. postoji znanje 0 dobru, ali dobro n~je znanJe, mtl Je nesto sto ima kvalitet, niti je nesto sto je kontrerno suprotno, iako je dobro i kvalitativno i kontrerno su~rot~o. . . Ima slucajeva u kojima ni gornji termm mJ~ ~ftrm1r~n o srednjem, niti ovaj o trece~ [ter~inu].' a Pornl; Je term1_n cas afirmiran 0 trecem, a cas lllje ahr~uan. 6 ~a pnmer, ako 0 onome o cemu postoji z_n~nJe pos.to)l vrsta, iako postoji znanje o dob~, ta~a za~lJ~cak gl~s1: ~ dob~~ postoji vrsta. Medutim, msta mJe aflrmuano m o cemu.
3
159
Ako ono o cemu postoji znanje jeste vrsta, i ako postoji znanje o dobru, zakljucak glasi: dobro je vrsta. Gornji termin je afirmiran o poslednjem terminu, ali jedna stvar nije afirmirana o drugoj. Na isti nacin treba razumeti stvar u slucaju ne-pripadanja.238 Nairne: ,ovo ne pripada onome" - ne znaci uvek: ,ovo nije ono", nego ponekad znaci: ,ovo nije onoga", iii ,ovo nije onome". Takav je, na primer, slucaj kad se kaze: ,nema kretanja kretanja" ili ,postajanja postajanja"; ,postoji postajanje zadovoljstva"; ,dakle zadovoljstvo nije postajanje" .239 IIi, opet [to jest: drugi je primer]: ,postoji znak smeha; ne postoji znak znaka; dakle: smeh nije znak". Isto vazi u drugim slucajevima u kojima je problem pobijen [to jest gde je zakljucak negativan] time sto je vrsta afirmirana na odredeni nacin u odnosu prema terminima toga problema. [Uzmimo], opet, drugi primer: 240 ,Prilika nije zgodno vreme, jer prilika pripada Bogu, dok mu zgodno vreme ne pripada, posto nista nije korisno Bogu." Jer kao termine treba ovde staviti: ,prilika", ,zgodno vreme" i ,Bog", ali premisa treba da bude saobrazna padezu imenice. Postavljamo uopste i zauvek pravilo: termini moraju biti stavljeni u nominativ imenica241 - kao ,covek", ili ,dobro", ili ,kontrerne suprotnosti", - a ne [u genitiv]: ,coveka", ili ,dobra", ili,kontrernih suprotnosti", - dok se premise moraju uzeti prema paddu svake imenice - [bilo u dativu]: ,jednakom tome" - [iii u genitivu]: ,dvostrukog od toga" - [iii u akuzativu]: ,onaga koji tuce" ili ,onaga koji vidi" - i1i [u nominativu]: ,Covek je zivotinja",- i1i rna na koji drugi naCin da se imenica pojavljuje u premisi.
Glava trideset sedma [RAZNE VRSTE PRIPADANJA]
Iskazi: ,ovo pripada onome", i: ,istina je reCi ovo o onom" treba da budu shvaceni na onoliko naCina koliko ima raznih kategorija. 242 A ove [kategorije] treba shvatiti
160
ili kao relativne ili kao apsolutne, ili kao proste, ili kao slozene. Isto vaii i za ne-pripadanje. Ovo treba jos bolje razmotriti i definisati. Glava trideset osma [UDVAJANJE ISTOG TERMINAl
Termin koji je udvojen u premisama tr~ba da b?de dodat gornjem krajnjem terminu, a ne s~ednJ~m .tenru~~: Hocu da kaiem sledeee. Ako je postavlJen sllogtzam CIJI je zakljucak: postoji znanje o I:r.avicnos~i da. je ova dobr~: - izraz da je ova dobra", th ,ukohko Je ova dobro - treba da bude stavljen uz gornji termin. Uzmimo da je A ,znanje da je ova dobro", B - ,dobro", a r - ,pr~: vicnost". A je istinito afirmirano o B. Jer, o p~stop znanje da je ono dobra. Ali isto je tako [1stma aflrmtrati] B o r. Jer, pravicnost potpada pod do?ro. Taka ~e dobija analiza [dokaza]. Medu~m, ako ~~ 1~r~: ,da Je [pravicnost] dobra" dada B, nece ~e. ~ol;n~I silogtzam.. Jer A ce biti istinito o B ali B nece bttl tstimto o r. Natme, afirmirati o pravicno'sti ,dobro ~oje)e dobro'.' - jeste pogresno i besmisleno. - Isto b~ vazllo. kad. b1 se dok~: zalo da je zdravo predmet znanJa ukol~ko }e do~~o; ~~~ da je jarac-jelen [predmet znanja] ?kohko .1e ~ebtc~; th da je smrtan covek [pre~met zna~Ja] uko!~ko tma cula. U svim slucajevima u koJtma predtkat dobtJa ?':akvo dodavanje, udvajanje treba da bude dodato kraJnJem [gornjem] terminu. , Polozaj termina nije isti, kad je stvar izvedena pomocu silogizma na jednostavan _nacin, i k~d ~aklj~c.ak. gl~si ~~ je ona izvedena sa izvesmm opre~elJe~~em, 1h bttmm, 1~1 uslovljenim, iii na rna kakav drugt nacm - kao na p~ mer, kad je dokazano da je dobro prosto pre~met ~nanJa, i kad je dokazano da je dobro predmet znanJa da Je o~o dobro. Ako je dokazano da je dobro prosto predmet znanJa, treba staviti za srednji termin ,bice". Ali ako se dada ,da je ono dobro", - srednji ter~n m~ra b~ti ,izvesno odredeno bice". Neka A bude ,znanJe da Je to Jedna odre-
?o?ru
11 Organon
161
dena stvar", B ,jedna odredena stvar", a r dobro". Istina je afirmirati A o B, posto je pretpostavlj~~o da o onome sto je izvesna odredena stvar postoji znanje da je to odredena stvar. Ali, isto tako, istina je afirmirati B o r je~ je. r jedna odredena stvar. Prema tome, istina je [afir~ rmrah] A o r. Dakle, o dobru ce postojati znanje da je ono dobro. Jer pretpostavljeno je da ,jedna odredena stvar" oznacava supstanciju svojstvenu stvari. Ali ako je ,bice" stavljeno k~o. srednji termin, i ako je ,bice" jednostavno dodato kraJnJem terminu, - a ne ,bice kao jedna odredena stvar", - mi ne bismo dobili silogizam koji zakljucuje da o dobru postoji znanje da je ono dobro, nego samo [znanje] da ono postoji. Uzmimo da A znaci ,znanje da stvar postoji", B bice", a r dobro" Ocevidno je da u silogizmi~a ogranicenima'' udvaja~ njem treba stavljati termine na izlofeni nacin.
Medutim, ako postoji silogizam koji dokazuje da je zadovoljstvo nesto dobro247, termin ce biti ,nesto dobro248 " . I tako ce biti i za druge slucajeve. Glava cetrdeset prva [TUMACENJE IZVESNIH IZRAZA)
Posto nije isto [reei]: ,zadovoljstvo je nesto dobro24 3" i ,zadovoljstvo je dobro 244 ", - ne treba stavljati termine na isti nacin. Ali, ako postoji silogizam koji dokazuje da je zadovoljstvo dobr
Ne postoji istovetnost, ni u stvari, ni u govoru izmedu: ,A pripada svemu cemu B pripada", i ,A pripada svemu onome cijem celom obimu B pripada". Jer, nista ne stoji na putu B da pripada r, aline svakom r. Uzmimo da je B ,lepo", a r ,belo". Ako lepo pripada ponekom belom, istina je reCi da lepo pripada belom, ali mofda ne pripada svakom belom. Ako A pripada B, ali ako ne pripada svemu cemu je B pridato, u tom slucaju - bilo daB pripada svakom r, bilo da, prosto, pripada r - nije nuzno da A pripada ne samo svakom r, nego uopste r. 249 Medutim, ako A pripada svemu cemu je B pridato shodno istini/50 dogodice se da A moze biti receno 0 svemu onome u cijem je celom obimu reeeno da se B nalazi. Ako je, medutim, A receno o svemu o cemu B moze biti receno - nista ne stoji na putu da B pripada r, a da, ipak, A ne pripada svakom r , ili nijednom r. 251 Jasno je, kad se uzmu tri termina/52 da se iskaz: ,A je receno o svemu o cemu je B receno",- svodi na ovaj: ,A je receno 0 svim stvarima 0 kojima je B receno". 253 I, ako je B receno o celom obimu treceg termina, A ce isto tako biti afirmirano o celom obimu treceg termina. Ali ako B nije receno o celom obimu treceg termina, nije nuzno da A bude receno o celom obimu ovoga termina. Ne treba, dakle, misliti da izlaganje termina vodi besmislenosti, jer mi ne cinimo upotrebu od individualne stvari, nego postupamo kao geometar koji kazuje da postoji linija duga jednu stopu, iii prava linija, ili linija bez sirine, kad, u stvari, ona ne postoji,254 - ali se ne sluzi tim figurama da bi na osnovu njih izvodio zakljucak. Jer, ako se uopste dve stvari ne odnose jedna prema drugoj kao celina
162
11*
Glava trideset deveta [MORA SE, NAROciTO KOD UDVAJANJA PAZITI NA JASNOST I KRATKOCU TERMIN,A, I ZATO PONEKAD TREBA MANJE JASAN TERMIN ZAMENITI JASNIJIM)
.Treba.pri tome~ isto v~ako, rv~meniti jedne sa drugima
~er113!ne kOJllSt? znace: .rec1 sa rec1ma, i govore sa govorima,
1 rec1 sa govonma, - 1 treba uvek umesto govora uzimati re~. Jer, tako ~zlaganje termina postaje lakse. Ako, na ~nmer,. ~ema mkakve razlike izmedu iskaza: ,pretpostavlJ~':~ n.lJe ~~sta predmeta misljenja", i iskaza: ,predmet ~m.slJe~Ja mJe pretpostavljeno" (jer ova dva suda imaju 1sh ~I_ll1sao), ----: tada je, umes~o izrecenoga govora, bolje stavttl kao termme ,pretpostavlJeno" i ,predmet miSljenja". Glava cetrdeseta [UPOTREBA CLANA)
163
prema delu i kao deo prema celini, - tada onaj ko dokazuje ne moze, u svom dokazu, poci ni od jedne takve stvari. Prema tome, nikakav silogizam ne moze postati. Izlaganjem termina sluzimo se kao culnim opa2anjem. Kad ovo ka2emo, imamo u vidu onoga ko uci. To ne znaci da se ne moze dokazivati bez termina, kao sto je nemoguce dokazivati bez premisa.
Glava cetrdeset druga [RASTAVLJANJE SLOZENIH SILOGIZAMA]
Ne treba zaboraviti da se u istom silogizmu svi zakljucci ne izvode pomoeu jedne figure, nego cas pomocu jedne, cas pomoeu druge. 255 Jasno je, dakle, da se i rastavljanja slozenih silogizama moraju vrsiti prema ovome. A posto se svaki problem [svaki zakljucak] ne nalazi u svakoj figuri, nego svaki problem ima svoje odredeno mesto, zakljucak OCeVidnO pokazuje U k0j0j ga figuri treba traziti.25G
Glava cetrdeset treca [SVOE>ENJE DEFINICIJA]
Sto se tice ovih razmatranja koja se, zbog postavljanja definicije, upotrebljavaju radi toga da se dokaZe neki sastavni deo definicije, - valja postaviti kao termin deo definicije koji je predmet raspravljanja, a ne celu definiciju. Nairne, tako cemo se manje izloziti opasnosti da budemo pometeni duzinom termina. Ako, na primer, valja dokazati da je voda tecnost koja se moze piti, tada kao termine valja staviti ,koja se moze piti" i ,voda".
Glava cetrdeset cetvrta [RASTAVLJANJE DOKAZA POMOCU LOGICKI NEMOGUcEG I DRUGIH HIPOTETICKIH SILOGIZAMA]
nego su svi priznati opstom saglasno5cu. Kad se, na primer, pretpostavilo da ako j~na [u smisl~ ie?nosti]. od kontrernih suprotnosti nema Jednu [u snuslu Jednosti] sposobnost tada nema ni znanja jedna od tih suprotnosti, posl~ toga se dokazuje da ne~a jednu [u ~mislu jed~osti] sposobnost jedna od kontrerruh suprotnosb- na pnmer, zdrav i bolestan, - jer u tom slucaju ista stvar bila bi u isto vreme zdrava i bolesna. Takvim postupkom pokazano je dane postoji jedna [u smislu jednosti] sposobnost za sv~ kontrerne suprotnosti, ali nije dokazano da ne postOJl znanje tih suprotnosti. Medutim, ovo semora priznati. Sarno to nece biti zbog silogizma, nego zbog pretpostavke. Dakl~! ovaj dokaz ne moze biti sveden. Ali dokaz da ne p~sto]l jedna sposobnost moze da bude sveden. Jer, posledn]l dokaz bio je mozda silogizam, dok je prvi bio pretpostavka. Isto je sa dokazima pomocu nemoguceg, - ni oni ne mogu biti predmet analize. Ali svodenje na nemoguce moze biti [predmet analize] (posto je ono dokazano pomocu silogizma); medutim, d~gi deo dokaz3: to ne moze biti, jer zakljucak proizlazi iz htpoteze. 257 Razhka ovoga od ranijih hipotetickih silogizama sastoji s~ u .tome sto je, ~od ranijih, nuzno ono sto je prethodno pnmlJen? .- da bt ~ prihvatio zakljucak. Na primer, treba prihvatttt da, ako Je dokazano da postoji jedna [u .s~slu j~dnosti] spos_o~most za kontrerne suprotnosti, tada Je 1 znanJe suprotnostt Jedno isto. Medutim, u sledecem primeru, iako nema prethodnog sporazuma, daje se pristanak zato sto )e zabluda o_Cevid.na: naime, ako je dijagonala komensurabtlna, neparn1 broJeVI bice jednaki parnim brojevima.258 Mnogi drugi silogizmi zakljucuju na osnovu hipote~e, - njih treba jasno ispitati i objasniti. Koje su razlike IZmedu njih, i na koliko nacina postaju hipoteticki silogizmi, - protumacicemo docnije. 259 Za sada smo ucinili ocevidnim da je nemoguce te silogizme svesti na figure. A uzrok tome smo naveli.
Sto se, dalje, tice hipotetickih silogizama, oni se ne mogu svoditi, jer [kod njih] svodenje nije moguce [izvesti] polazeci od datih premisa. Oni nisu dokazani silogizmom,
164
165
Clava cetrdeset peta [SVO:E>ENJE SILOGIZAMA JEDNE FIGURE NA NEKU DRUGU FIGURU]
~o~ svih problem~ k?j.i bivaju dokazani u vise figura ~ko. su .om bll1 dokazani silogizmom u jednoj figun.- svesti silogtzam na drugu neku figuru. 260 Tako na pnmer, negativan261 silogizam prve figure moze se svesti ?a drugu, ~. silogi~am sr~d?je. [druge] figure na prvu, 1. to . ne vaz1 u sv1m slucaJeVIma, nego samo za izvesne sllog1zme. To ce ?iti jas~? iz onoga sto cemo dalje reCi. Ako A ne pnpada lliJednom B, i ako B pripada svakom ~' A nee~ pripadati nijednom f. 262 Tako se dobija P~;a f1gura. ~h, ako se negativna premisa konvertira, dobice se .srednJa [druga] figura, posto B ne pripada nijednom A, a pnpada sv~kom r. Isto je i ako silogizam nije univerz~!an, nego partJkularan, - na primer, ako A ne pripada ~IJednom ~' i ako B pripada. ponekom r. Jer kad se negatlvna prerrusa konvertua, dob1ce se srednja [druga] figura.2s3 O? silogizat?a druge figure samo univerzalni mogu biti svederu na prvu f1guru, a od partikularnih [moze biti sveden na prvu figuru] samo jedan od dva silogizma. 264 Uzmimo da A ne pripada nijednom B, a da pripada svakom f. 265 Ka? se negativna premisa konvertira, dobice se prva figura. Natme, B nece pripadati nijednom A, i A ce pripadati svakom r. Ali, ako se afirmativna premisa odnosi na B a ne~ativna premisa. na r, ~~da se r mora staviti kao prvi termm. Jer, on ne pnpada mJednom A, a A pripada svakom B, - ?.akle r ne pripada nijednom B. B isto tako ne pripada llljednom r, posto je negativna premisa konvertibilna. . Ali, a~o je silogizam partikularan, tada, kad se negativna _premisa. odnosi na gornji krajnji termin, moze da posto~1 svode~Je na prvu figuru, - kao, na primer, kad A ne pnpada mJednom B, a pripada ponekom r. Nairne, kad se negativna premisa konvertira dobice se pr~a fig~ra, jer tada B nece pripadati nijednom a A ce pnpa~atl pone~om .r... Ali, .ako se aJirmativna premisa odnos1 na gornJI kraJnJl tennm, ne moze biti svodenja, L?og~ce Je -
A,
tako, na primer, ako A pripada svakom B, a ne pripada ponekom r. Jer, propozicija AB ne pretpostavlja konverziju, niti bi se, kad bi bilo konverzije, dobio silogizam. 266 Silogizmi trece figure ne bi mogli biti svedeni svi na prvu [figuru], 267 - ali svi [partikularni] silogizmi prve figure mogu biti svedeni na trecu figuru. 268 Uzmimo da A pripada svakom B, a B ponekom f. 269 Posto je partikularno-afirmativna propozicija konvertibilna, r ce pripadati ponekom B. Ali A je pripadalo svakom B, i tako postaje treca figura. A isto je i ako je silogizam negativan. Jer, partikularno-afinnativna premisa je konvertibilna, i tako A nece pripadati nijednom B, ali ce r pripadati ponekom B. 270 Od silogizama poslednje [trece] figure samo se jedan ne moze svesti na prvu figuru. 271 To je slucaj kad negativna premisa nije univerzalna. Svi drugi [silogizmi] mogu se svesti [na prvn figuru]. Uzmimo da suA i B afirmirani o svakom r. Tada r moze biti delimicno konvertirano sa A iii B, i, prema tome, ono pripada ponekom B. I tako ce se dobiti prva figura, ako A pripada svakom r, a r ponekom B. 272 I ako A pripada svakom r, a B ponekom r, dokaz ce biti isti. Nairne, B se konvertira u odnosu na f. 273 Ali aka B pripada svakom r, a A ponekom r, prvi termin koji pre svih treba staviti jeste B. 274 Jer B pripada svakom f, a f ponekom A, prema tome B [pripada] ponekom A. Medutim, posto je partikularna premisa konvertibilna, i A ce isto tako pripadati ponekom B. Ako je silogizam negativan, tada - kad su termini univerzalni - treba postupati na isti nacin. Uzmimo da B pripada svakom r, a da A ne pripada nijednom r,- tada ce r pripadati ponekom B, a A nece pripadati nijednom r. ZnaCi: r ce biti srednji termin. 275 Slicno je i ako je negativna [premisa] univerzalna, a afirmativna partikularna. Jer tada A nece pripadati nijednom r, i r ce pripadati ponekom B. 276 Ali, ako je negativna premisa partikularna, nece biti rastavljanja, 277 - kao, na primer, ako B pripada svakom r.
167
a ako A ne pripada ponekom r. Jer, kad se [premisa] Br konvertira, obe ce premise biti partikulame. Ocevidno je da - radi toga da se figure svedu jedna na drugu:ns - premisa koja se odnosi na donji krajnji termin treba da bude konvertirana u jednu iii drugu od figura. Jer, kad se ta premisa konvertira, omogucuje se prelaz u drugu figuru. Od silogizama srednje [druge] figure jedan moze biti sveden, a drugi ne moze biti sveden na trecu figuru. m Kad je univerzalna premisa negativna, svodenje je moguce. Jer, ako A ne pripada nijednom B, a pripada ponekom r, tada su B i r isto tako konvertibilni u odnosu na A, tako da B ne pripada nijednom A, i da r pripada ponekom A. Prema tome, A je srednji termin. 280 Ali kad A pripada svakom B, a ne pripada ponekom r, svodenje nije moguce,281 jer nijedna od dve premise posle konverzije nije vise univerzalna. Silogizmi282 trece figure mogu se svesti na srednju [drugu] figuru, kad je negativna premisa univerzalna; kao, na primer, kad A ne pripada nijednom r, i kad B pripada ponekom r iii svakom r. 283 Nairne, r nece pripadati nijednom A, i pripadace ponekom B. Ali ako je negativna premisa partikulama, nije moguce svodenje. Jer, partikuIama negativna premisa ne dopusta konverziju. Ocevidno je, dakle, da silogizmi koji ne mogu biti svedeni284 u ovim figurama 285 jesu oni isti koji nisu mogli biti svedeni ni na prvu figuru. [lsto tako ocevidno je i to] da mogu biti svedeni na prvu figuru samo oni silogizmi koji su dokazani pomocu svodenja na nemoguce. Dakle, iz onoga sto je receno jasno je kako silogizmi treba da budu svodeni, kao (sto je jasno] i to da figure bivaju svodene jedne na druge.
Glava cetrdeset sesta [ODREDENI TERMINI I NEODREDENI TERMINI U SILOGIZMIMA]
Potvrdivanje iii pobijanje jednog zakljucka286 razlikuje se prema tome da li se smatra kao istovetno i1i kao razliCito znacenje iskaza: ,ne biti ovo" i ,biti ne-ovo",- na primer: 168
ne biti beo" i biti ne-beo". Jer, tone znaci isto, a negacija ~ biti beo" ;iJ. e biti ne-beo", nego ,ne biti beo". '' , Razlog ovome je sledeCi. Propozicija: ,on moze da hoda" odnosi se prema (propoziciji] : ,on moze dane ~oda" kao [propozicija]: ,on je beo" prema: ,on je ne-beo", 1 kao: ,on poznaje dobro" prema: ,on poznaje n~-dobr~" · Jer~ nema razlike izmedu: ,on poznaje dobro" 1: ,on Je onaJ koji poznaje dobro", kao [sto nema razlike] ni izmedu; ,on moze da hoda", i: on je onaj koji moze da hoda", 1 kao . izmedu njihovih suprotnostt: ,on ne moze d a h od a " , 1: on je onaj koji ne moze da hoda". " Ako [propozicija]: ,on nije sposoban. ~a hoda" znaCi isto kao: ,on je sposoban da ne hoda", 1h kao: ,ne hodati" - ove odredbe ce pripadati u isto vreme istom subjektu' (jer isti subjekt moze istovremeno i d~ hoda i ~a ne hoda, i on je onaj koji u isto vreme poznaJe dobro 1 n~ -dobro), dok afirmacija i negacija koje su s~protne ne p~ padaju u isto vreme istom s.ubjektu. K~o sto, d~,e, m]e isto: ne poznavati dobro" 1 ,poznavat1 ne-dobro , tako " ,biti ne-dobro" 1. ,ne b'1ti. do b r.o " . J er, a.v? k su. o d nije isto: stvari koje imaju medusobno isti odnos, Jedne razhc1te, 1sto su tako i druge [razlicite]. Takode nije isto: ,biti ne-jednako" i ,ne biti jednako". Jer, pod jednim, pod ,onim sto je ne-jednak?" nalazi se nesto, to jest ,nejednako" , dok se ~?d. drugtm nista ne nalazi. To je razlog zbog koga sve mJe Jednako iii nejednako, dok je sve jednako ili ne-jednako. Dalje, ne vafe u isto vreme propozicije: ,p~~toji ne-belo drvo" i ne postoji belo drvo" . Jer ako postOJl ne-belo drvo, postojate drvo, ali ono sto nije belo drvo,. ~~je nuznim nacinom drvo. Tako je ocevidno da (propOZlClJa]: ,on je ne-dobar" nije negacija [propozicije]: ,on je dobar". Ako je za svaku propoziciju istinito da je ona iii afirmacija ili negacija, tada, ako nije ~egacija, oe~vidn~ j~ da je na neki nacin afirmacija: Me~';ltim sva~a aftrmact~,a ~rna negaciju; prema tome ta aftrmactJa [,on Je ne-dobar ] 1ma za negaciju: ,on nije ne-dobar". "
•
v
169
Red ovih pripadanja jednih drugima je sledeCi. Neka ,biti dobar" bude A, ,ne biti dobar"- B, ,biti ne-dobar" - r, koje stoji pod B, a ,ne biti ne-dobar" - ~. koje stoji pod A. U ovom slucaju ce iii A iii B pripadati svakom subjektu, ali oni nikad nece pripadati istom [subjektu]. . Is~o taka, iii r iii ~ pripadace svakom subjektu, ali mkad 1stom. I B nuznim nacinom mora pripadati svemu cemu r pripada. Jer, aka je istina reCi: ,ono je ne-belo", isto je tako istina reCi: ,ono nije bela". Jer, nemoguce je da u isto vreme jedna stvar bude bela i da bude ne-bela, iii da bude od ne-belog drveta i da bude od belog drveta. Prema tome, ako jednoj stvari ne pripada afirmacija, pripadace joj negacija. Ali r nece uvek pripadati B. Jer, ono sto uopste nije drvo, nece biti ni ne-belo drvo.287 I obratno, ~ mora pripadati svemu onome cemu A pripada. Jer iii r iii ~ [pripada svemu cemu A pripada]. Ali posto nije moguce da nesto bude u isto vreme ne-belo i bela, ~ ce pripadati [svemu cemu A pripada]. Nairne, o 0n0me StO je beJO, istina je reCi da nije ne-be}o. 288 Naprotiv, A ne vazi uvek o ~- Jer o onome sto uopste nije drvo, nije istina tvrditi A, upravo [tvrditi] da je bela drvo. Iz toga proizlazi da je ~ istinito, ali da A nije istinito, - naime da je ono belo drvo.289 Isto je tako jasno da A i r ne mogu nikad pripadati istom subjektu,290 ali da B i ~ mogu pripadati istom subjektu.291 Isto se odnose i negativni termini prema afirmativnim terminima, koji su stavljeni u isti polozaj. Neka A znaci ,jednak", B - ,ne-jednak", r - ,nejednak", a ~ ,ne-nejednak" .292 U mnogo slucajeva u kojima jedna ista stvar pripada izvesnim stvarima, a ne pripada drugima, negacija moze biti istinita na isti naCin kao ranije. 293 Takav je slucaj kad se kaze da sve stvari nisu bele, iii da svaka stvar nije bela. Medutim, pogresno je tvrdenje da je svaka stvar ne-bela iii 170
da su sve stvari ne-bele. Isto tako/94 propozicija: ,svaka zivotinja je bela" nema za negaciju: ,svaka zivotinja je ne-bela" (jer su obe ove propozicije lazne) nego [je njena negacija]: ,svaka zivotinja nije bela". Posto je ocevidno da iskaz: ,to je ne-belo" znaci drugo nego: , to nije belo",- jer je jedan od ovih iskaza afirmacija, a drugi negacija,- jasno je da svaki od njih ne biva dokazan na isti nacin. 295 Taka, na primer [ne bivaju na isti nacin dokazane propozicije]: ,sve sto je zivotinja nije bela"; iii: ,moze ne biti bela"; iii: ,istina je zvati ga ne-belim", posto poslednje znaci da je ono ne-belo. Medutim, dokazivanje da je istina zvati ga belim, iii da je istina zvati ga ne-belimvrsice se na isti nacin, 296 jer ove dve propozicije postavljene su afirmativno, pomocu prve figure. Izraz: ,istinito" treba staviti u isti red u koji [se stavlja]: ,postoji". Jer, negacija od: ,istina je zvati ga belo" nije: ,is tina je zvati ga ne-belo", nego: ,nije istina zvati ga belo". Ako, dakle, treba da se dokaze da je istina reCi: ,sve sto je covek jeste muzicar iii ne-muzicar" tada, isto tako, treba postaviti da je sve sto je zivotinja iii muzicar, iii ne-muzicar, - i dokaz je dobijen. Medutim, da ono sto je covek nije muzicar, dokazuje se pobijanjem, pomocu tri modusa o kojima smo govorili. 297 Uopste, kad su A i B takvi da ne mogu u isto vreme pripadati istom subjektu, i da jedno od njih pripada nuznim nacinom svakom subjektu; i kad se r i ~ isto tako odnose jedno prema drugom; i, najzad, kad A sleduje r, ali ne i obrnuto, - tada, isto tako, ~ mora sledovati B, ali ne obrnuto; i, sem toga, A i ~ mogu pripadati istom subjektu, ali B i r to ne mogu. Pre svega, da ~ sleduje B, bice jasno iz sledeceg izvodenja. Posto r iii 6. pripadaju nuznim nacinom, jedno iii drugo, svakom subjektu, i posto r ne moze pripadati onome cemu B pripada, zbog toga sto ono saddi u sebi A; a posto A i B ne mogu pripadati istom subjektu, - jasno je da ce ~ sledovati B. Posta r nije konvertibilno sa A, a posto iii r iii ~ pripadaju svakom subjektu, moguce je da A i ~ pripadaju istom subjektu. 171
v Napro~v, B i r ne mogu biti konvertibilni, zbog toga sto A sleduJe r; tako se dolazi do nemogucnosti. .
172
Knjiga druga OSOBINE SILOGIZAMA.- LAZNI ZAKLJUCCI
Glava prva [0 MNOGOSTRUKIM ZAKLJUCCIMA U SILOGIZMIMA]
Dosad smo izlozilP u koliko se figura dobija silogizam, kakve su osobine i koliki je broj premisa, i kad i kako postaje silogizam. Dalje, objasnili smo sta treba uzeti u obzir pri pobijanju i izvodenju [zakljucaka]; kako treba da trafimo resenje jednog problema datog ma po kojoj metodi i, najzad, kojim cemo putem dobiti principe [premise silogizma] u svakom [pojedinacnom] slucaju.2 Ali od silogizama jedni su univerzalni, a drugi partikularni.3 I zato svi univerzalni silogizmi daju uvek vise zakljucaka, a od partikulamih silogizama afirmativni daju vise zakljucaka, a negativni daju samo jedan zakljucak. Jer, druge propozicije mogu se konvertirati, ali negativna [partikulamo-negativna] propozicija ne daje se konvertirati.f Medutim, zakljucak utvrduje jednu odredenu stvar o drugoj odredenoj stvari.5 Iz toga proizlazi da svi drugi silogizmi [sem partikulamo-negativnog] daju vise zakl jucaka. Ako je, na primer, dokazano da A pripada svakom B iii ponekom B,6 - tada, nuznim nacinom, i B pripada ponekom A. Ali ako je dokazano da A ne pripada nijednom B/ tada ni B ne pripada nijednom A. Taj zakljucak je razlicit od prethodnog. Medutim, ako A ne pripada ponekom B,8 isto tako nije nuzno da B ne pripada ponekom A, posto ono moze pripadati svakom A. 173
To je, dakle, zajednicki razlog za sve silogizme [koji daju vise od jednog zakljucka],- za univerzalne kao i za partikulame. Ali za univerzalne silogizme stvar se moze i drukcije obrazloziti.9 Jer sve stvari koje potpadaju bilo pod srednji termin, bilo pod zakljucak [upravo pod donji termin zakljucka], mogu biti dokazane pomotu istog silogizma, ako su jedne stavljene u srednji termin, a druge u zakljucak. Ako je, na primer/0 zakljucak AB dokazan pomotu r, - tada sve sto potpada pod B iii r mora, nuznim nacinom, u svim slucajevima, dobiti predikat A. Jer, ako je 11 saddano u celom obimu B, a B [u celome obimu] A, i 11 ce isto tako biti sadrzano u [celome obimu] A. Ako je, opet, E saddano u celome obimu r, a r u A, i E ce, isto tako, biti saddano u A. Isto vaii i ako je silogizam negativan. 11 U drugoj figuri moie se uzeti kao zakljucak silogizma samo ono sto potpada pod zakljucak.12 Ako A ne pripada nijednom B, a pripada svakom r, zakljucak ce biti da B ne pripada nijednom r. Ako 11 potpada pod r, oeevidno je da mu B ne pripada. Da B ne pripada onome sto potpada pod A, - nije jasno iz silogizma. Medutim, B ne pripada E, ako E potpada pod A. Da B ne pripada nijednom r, dokazano je pomotu silogizma. Ali da B ne pripada A,13 pretpostavljeno je bez dokaza, i tako ne proizlazi iz silogizma da B ne pripada E. u partikularnim premisama nece biti nuzna dedukcija za stvari koje potpadaju pod zakljucak (jer kad je ovaj partikularan, nema silogizma). 14 Medutim, za sve stvari koje potpadaju pod srednji tennin [postojace nuzna dedukcija], samo, razume se, ne na osnovi silogizma. Uzmimo, na primer, da A pripada svakom B, a B ponekom r. 15 Za ono sto se nalazi pod r nece biti silogizma; naprotiv, za ono sto se nalazi pod B moze biti zakljucka, ali to nece biti na osnovi prethodnog silogizma. lsto je i za druge figure. Nije moguc dokaz termina koji potpada pod zakljucak. Medutim, moze se dobiti dokaz o drugom terminu [onome koji je subordiniran srednjem terminu], samo ne na osnovi silogizma, nego na isti nacin
174
kao sto se, u univerzalnim silogizmima, polazeei od nedokazane [gomje] premise, dokazuju stvari subordinirane srednjem terminu. Dakle nece biti zakljucka iii ako su silogizmi univerzalni iii ce ga biti aka su silogizmi partikularni.16
Glava druga [LA.ZAN ZAKLJUCAK, IZVEDEN IZ ISTINITIH PREMISA, I ISTINIT ZAKLJUCAK, IZVEDEN IZ LAZNIH PREMISA- U PRVOJ FIGURI]
Premise koje obrazuju silogizam mogu biti istinite, i mogu biti Iaine, i moze jedna [od njih] biti istinita, a druga laina. Medutim, zakljucak je, nuznim nacinom, iii istinit iii laian. Iz istinitih prernisa ne moze se izvesti laian zakljucak, ali iz Iainih prernisa17 moze se izvesti istiniti zakljucak, ali ne taka da bude pokazano zasto je nesto istinito, nego samo da je nesto istinito. Jer, ,zasto" ne moze biti predmet silogizma sa lainim premisama; uzrok toga bice objasnjen u sledecem18. Pre svega, iz istinitih premisa ne moze biti izveden laini zakljucak. Ova je jasno iz sledeceg. Ako je nuzno da, kad A postoji, B postoji, nuzno je da, kad B ne postoji, A ne postoji. Prema tome, ako je A istinito, B je nuznim nacinom istinito. u protivnom bi se desilo nemoguce: da ista stvar, u isto vreme, postoji i ne postoji. 19 Ali, zato sto se stavlja A kao jedan termin, ne sme se rnisliti da, kad samo jedna stvar postoji, nesto nuznim nacinom mora sledovati. Jer, to nije moguce. Ono sto nuznim nacinom sleduje jeste zakljucak, a ovaj postaje samo pomocu najmanje tri termina i dve propozicije iii premise. Shodno tome, ako je istina da A pripada svemu cemu B pripada, i da B pripada svemu cemu r pripada, - tada, nuznim nacinom, A pripada [svemu cemu r pripada]. Ovo poslednje ne moze biti lazno, jer bi inace, u isto vreme, jedno isto jednom subjektu pripadalo i ne bi mu pripadalo. A je, dakle, stavljeno kao jedna stvar, kao dve premise zajedno uzete.
175
Isto je i za negativne silogizme; jer iz istinitih premisa ne moze se izvesti laZan zakljucak. Ali iz laZnih premisa moze se izvesti istinit zakljucak, i kad su obe premise laZne, i kad je [laZna] samo jedna od njih. Medutim, u ovom poslednjem slucaju nije svejedno koja se od njih uzima kao laZna u celini;20 ako se, naprotiv, premisa ne uzme kao laZna u celini, tada svaka od dve premise moze biti laZna. Uzmimo da A pripada celom r, ali da ne pripada nijednom B, a da B ne pripada r. 21 To moze da bude; na primer, ,zivotinja" ne pripada nijednom ,kamenu", a ,kamen" [ne pripada] nijednom ,coveku". Ako se sad pretpostavi da A pripada svakom B, a B svakom r, - A ce pripadati svakom r, tako dace se iz dve laZne premise dobiti istinit zakljucak, - posto je svaki covek Zivotinja. Isto VaZi i kad je premisa negativna. Jer moze biti daniA niB ne pripadaju nijednom r, ada A pripada svakom B,22 kao, na primer, kad se uzmu isti termini, i kad se stavi ,covek" kao srednji termin. Jer, ni ,zivotinja", ni ,covek" ne pripadaju nijednom ,kamenu", ali ,zivotinja" pripada svakom ,coveku". Dakle, ako se uzme da jedan termin ne pripada nicem od onoga cemu pripada, 23 a da drugi termin pripada celini onoga cemu ne pripada, 24 tada ce se iz dve lazne premise dobiti istinit zakljucak. Slican zakljucak ce se izvesti ako se uzmu premise koje su obe delimicno laZne. 25 Ali, kad se samo jedna od premisa stavi kao laZna, tada, ako je prva premisa laZna u celini- na primer AB [gomja premisa] - zakljucak nece biti istinit. Medutim, ako je [laZna u celini] premisa Br [donja premisa], zakljucak ce biti istinit. Potpuno laZnom zovem premisu kontremo suprotnu istinitoj; tako, na primer, ako je ono sto ne pripada nicem uzeto kao da pripada svemu, iii ako je ono sto pripada svemu uzeto kao da ne pripada nicem. Uzmimo da A ne pripada nijednom B, ada B pripada svakom r. 26 Ako sad stavim premisu Br kao istinitu, a premisu AB kao potpuno laZnu - to jest [ako stavim kao
laZnu premisu] da A pripada svakom B, - nemoguce je da zakljucak bude istinit. Jer A ne bi pripadalo nijednom r, ako je istina da A nije pripadalo nicem cemu je B pripadalo, a da je B pripadalo svakom r. Isto tako nema istinitog zakljucka ni ako A pripada svakom B, a B svakom r. Ali dok se premisa Br stavlja kao istinita, premisa AB stavlja se kao potpuno laZna, sto znaci da A ne pripada nicem cemu B pripada. Dakle, i u ovom slucaju zakljucak ce biti laZan. 27 Jer A ce pripadati svakom r ako je istina da A pripada svemu cemu B pripada, a daB [pripada] svakom r. Dakle, oeevidno je sledece. Ako je prva premisa potpuno laZna - bila ona afirmativna iii negativna, - a ako je druga premisa istinita, - nece proizaci istiniti zakljucak. Medutim, ako premisa nije potpuno laZna, dobice se istiniti zakljucak. Ako A pripada svakom r i ponekom B, a B svakom r, 28 - na primer ,zivotinja" svakom ,labudu" i ponekom ,belom", a ,belo" svakom ,labudu",- i ako se pretpostavi da A pripada svakom B, a B svakom r, A ce u istini pripadati svakom r, zato sto je svaki labud zivotinja. Isto je tako [isti je zakljucak] ako je premisa AB negativna. 29 Jer, moguce je da A pripada ponekom B, i da ne pripada nijednom r, a da B pripada svakom r, - kao na primer da ,zivotinja" pripada ponekom ,belom", ali nikakvom ,snegu", ada ,belo" [pripada] svakom ,snegu". Ako se sad pretpostavi da A ne pripada nijednom B, a daB pripada svakom r , - A nece pripadati nijednom r. Medutim, u slucaju da se premisa AB uzme kao potpuno istinita, a premisa Br kao potpuno lazna, dobice se istiniti silogizam [to jest silogizam sa istinitim zakljuckom]. Jer, nista ne stoji na putu da A pripada svakom B i svakom r, mada B ne pripada nijednom r, 30 - kao oni rodovi iste vrste koji ne potpadaju jedan pod drugi. Jer, ,zivotinja" pripada i ,konju" i ,coveku", ali ,konj" ne pripada nijednom ,coveku". Ako se sad uzme da A pripada svakom B, a B svakom r, zakljucak ce biti istinit, mada je premisa Br potpuno laZna.
176
12 Organon
177
Isto va.Zi i kad je premisa AB negativna. 31 Jer A moze da ne pripada nijednom B i nijednom r, i B moze da ne pripada nijednom r , - kao vrsta rodovima iz druge vrste. Jer, ,zivotinja" ne pripada ni ,muzici", ni ,lekarskoj vestini", a ni ,muzika" ne pripada ,lekarskoj vestini". Ako se, dakle, uzme kao da A ne pripada nijednom B, a kao da B pripada svakom r, zakljucak ce biti istinit. Ako premisa Br nije potpuno, nego samo delimicno la.Zna, zakljucak ce biti istinit. Jer niSta ne stoji na putu da A pripada celom B i r, a da B pripada ponekom r,32 kao vrsta rodu i razlici [specificnoj diferenciji]. Jer ,zivotinja" pripada svakom ,coveku" i svakom ,bicu koje hoda nogama" a ,covek" ponekom ,bicu koje hoda nogama" ali ne svakom ,bicu koje hoda nogama". Ako se, dakle, A uzme da pripada svakom B, a B svakom r, A ce pripadati svakom r, sto je istina. Isto vazi i ako je negativna premisa AB. Jer A moze da ne pripada nijednom B i nijednom r, mada B pripada ponekom r,sa kao vrsta rodu i razlici iz druge neke vrste. Jer, ,zivotinja" ne pripada nikakvoj ,mudrosti" i nikakvoj ,teorijskoj sposobnosti", ali ,mudrost" pripada ponekoj ,teorijskoj sposobnosti". Ako se, dakle, stavi da A ne pripada nijednom B, i da B pripada svakom r, A nece pripadati nijednom r, - sto je u navedenom primeru istina. U partikulamim silogizmima, kad je prva premisa potpuno la.Zna a druga istinita, zakljucak moze biti istinit, a isto je tako kad je prva premisa delimicno lazna, a druga istinita, ili kad je prva istinita, a partikulama la.Zna, ili, najzad, kad su obe [premise] la.Zne. Jer, nista ne stoji na putu da A ne pripada nijednom B, i da pripada ponekom r, a B ponekom r, 34 kao sto ,zivotinja" ne pripada nijednom ,snegu", ali pripada ponekom ,belom", a kao sto ,sneg" pripada ponekom ,belom". Ako se sad stavi za srednji termin ,sneg", a za gomji ,Zivotinja", i ako se uzme kao da A pripada svakom B, a kao da B pripada ponekom r, - tada je premisa AB potpuno la.Zna, premisa Br je istinita, a zakljucak je istinit. Isto va.Zi ako je premisa AB negativna. Jer,
A moze da pripada celom B, a da ne pripada ponekom r; medutim B mote pripadati ponekom r. 35 Tako, na primer, ,zivotinja" pripada svakom ,coveku", ali ne sleduje ponekom ,belom", a ,covek" pripada ponekom ,belom". Ako se covek" stavi kao srednji termin, i ako se uzme da A ne prlpada nijednom B, ada B pripada ponekom r , zakljucak ce biti istinit, mada je premisa AB potpuno lazna. Ako je premisa AB delimicno la.Zna, zakljucak ce biti istinit. Jer niSta ne stoji na putu da A pripada i B i ponekom r, a da B pripada ponekom r,S6 - kao, na primer, da ,zivotinja" pripada ponekom ,lepom" i ponekom ,velikom", ada ,lepo" pripada ponekom ,velikom". Ako se sad uzme da A pripada svakom B, a B ponekom r , tada ce premisa AB biti delimicno la.Zna, premisa Br istinita, a zakljucak istinit. Isto va.Zi ako je premisa AB negativna. Jer, za dokaz bice isti termini, rasporedeni na isti nacin.37 Ako je, opet, premisa AB istinita, a premisa Br la.Zna, zakljucak ce biti istinit. Jer, nista ne stoji na putu da A pripada celom B i ponekom r, ada B ne pripada nijednom r,as - kao sto, na primer, ,zivotinja pripada svakom ,labudu" i ponekom ,crnom", iako ,labud" ne pripada nijednom ,croom". Ako se sad stavi da A pripada svakom B, a B ponekom r , - zakljucak ce biti istinit, dok je premisa Br la.Zna. Isti je zakljucak ako se uzme da je premisa AB negativna. Jer moguce je da A ne pripada nijednom B, ida ne pripada ponekom r, ida B ne pripada nijednom r,39 - kao, na primer, vrsta rodu druge neke vrste i akcidenciji svojih sopstvenih rodova. Jer ,zivotinja" ne pripada nijednom ,broju" i ne pripada ponekom ,belom", a broj" ne pripada nijednom ,belom". Ako se sad kao sr;dnji termin stavi ,broj", i ako se uzme da A ne pripada nijednom B, a da B pripada ponekom r; tada A nece pripadati ponekom r, sto je bilo istinito. I premisa AB je istinita, a premisa Br la.Zna. I, ako je premisa AB delimicno la.Zna, a premisa Br lazna, - zakljucak ce biti istinit. Jer, nista ne stoji na putu da u svakoj premisi A pripada ponekom B i ponekom
r, a da B ne pripada nijednom f, 40 - kao kad je B kontremo suprotno r, i kad su oba akcidencije iste vrste. Jer, ,zivotinja" pripada ponekom ,belom" i ponekom crnom", ali ,bela" ne pripada nijednom ,cmom". Ak~ se sad uzme da A pripada svakom B, a B ponekom r, zakljucak ce biti istinit. Ali isto je taka kad se premisa AB uzme kao negativna, - jer ce isti termini, rasporedeni na isti nacin, sluziti za dokaz. 41 I kad su obe premise lazne, zakljucak ce biti istinit. Jer, moguce je da A ne pripada nijednom B, a da pripada po.nekom r, dok B ne pripada nijednom f/ 2 - kao, na pnmer, ~rsta rodu druge neke vrste i akcidenciji svojih sopstvemh rodova. Jer, ,zivotinja" ne pripada nijednom ,broju":. ali pripada ponekom ,belom", a ,broj" ne pripa.da mJednom ,belom". Ako se sad pretpostavi da A pnpada svakom B, a B ponekom r, zakljucak ce biti istinit, dok su obe premise Iaine. Isto vazi kad je premisa AB negativna. Jer, nista ne stoji na putu da A pripada celom B, ada ne pripada ponekom r, ida B ne pripada nijednom f, 43 - na primer, da ,zivotinja" pripada svakom labu. d a ponek om ,cmom", ada ,labud" ne " prid u " , a .~e pnpa pada mJednom ,cmom". Ako se uzme da A ne pripada nijednom B, a daB pripada ponekom r, A nece pripadati ponekom r. Tako je zakljucak istinit, ali su premise Iazne.
Glava treca [ISTINIT ZAKLJUCAK IZVEDEN IZ LAZNIH PREMISA U DRUGOJ FIGURI]
U srednjoj [drugoj] figuri moguce je u svima formama i ~lucajevima iz lainih premisa izvesti istiniti zakljucak, bdo da se obe premise stave kao potpuno lazne, iii svaka od njih samo kao delimicno lazna; iii da se jedna od njih uzme kao istinita, a druga kao potpuno lazna - pa rna koja se od njih stavila kao laina; - iii bilo da su obe premise delimicno Iazne; iii da je jedna potpuno istinita, a druga delimicno Iazna; iii da je jedna potpuno Iazna, a 180
druga delimicno istinita; i da to vaii kako u univerzalnim taka i u partikularim silogizmima. Jer, aka A ne pripada nijednom B, a pripada svakom f/ 4 - aka ,zivotinja" ne pripada nijednom ,kamenu", a pripada svakom ,konju", - kad se premise stave na kontremo suprotni nacin, i kad se uzme da A pripada svakom B, a da ne pripada nijednom r, - tada ce se iz potpuno laznih premisa dobiti istiniti zakljucak. Isto je taka ako A pripada svakom B, a ne pripada nijednom r, - jer ce silogizam biti isti. 45 Tako je opet i ako je jedna premisa potpuno lazna, a druga potpuno istinita. Nairne nista ne stoji na putu da A pripada svakom B i svakom r, ali daB ne pripada nijednom f/ 6 kao vrsta svojim rodovima koji ne potpadaju jedan pod drugi. Jer, ,zivotinja" pripada svakom ,konju" i svakom ,coveku", a nijedan ,covek" nije ,konj". Aka se uzme da ,zivotinja" pripada jednome potpuno, a drugome nikako, - tada ce jedna premisa biti potpuno lazna, a druga potpuno istinita, a zakljucak ce biti istinit, rna u koju premisu da se stavi negacija. Isto ce biti i kad je jedna premisa delimicno Iaina, a druga potpuno istinita. Jer, moguce je da A pripada ponekom B i svakom r, ali da B ne pripada nijednom r. 47 Tako ,zivotinja" pripada ponekom ,belom" i svakom ,gavranu", a ,belo" ne pripada nijednom ,gavranu". Ako se sad uzme da A ne pripada nijednom B, ali da pripada svakom r, tada je premisa AB delimicno laina, premisa Ar je potpuno istinita, i zakljucak je istinit. Isto je i kad se negativna premisa premesti, jer ce se dokaz izvesti pomocu istih termina. 48 Isto je i kad je afirmativna premisa delimicno laina, a negativna potpuno istinita. Jer, nista ne stoji na putu da A pripada ponekom B, ali dane pripada celom r, a da B ne pripada nijednom f, 49 kao sto, na primer, ,zivotinja" pripada ponekom ,belom", a ne pripada nijednoj ,smoli", i kao sto ,bela" ne pripada ni jednoj ,smoli". Dakle, ako se uzme da A pripada celom B, a da ne pripada nijednom r, tada je premisa AB deli181
~i~~o lafna, premisa Ar potpuno istinita, a zakljucak je tstimt. I kad su obe premise delimicno lazne, zakljucak moze biti istinit. Jer, moguce je da A pripada ponekom B i ponekom r, ada B ne pripada nijednom rso; kao, na primer, da "zivotinja" pripada ponekom ,belom" i ponekom ,crnom", ada ,belo" ne pripada nijednom ,crnom". Ako se uzme da A pripada svakom B, a da ne pripada nijednom r, - obe premise bice delimicno lafne, a zakljucak ce biti istinit. Isto ce biti i kad se premesti negativna premisa, za sta se dokaz izvodi pomoeu istih termina. 51 . Ocevidno je da se ovo [sto smo izlozili] primenjuje 1 na partikularne silogizme. Jer, nista ne stoji na putu da A pripada svakom B i ponekom r, a da B ne pripada ponekom ,!'/2 - kao, na primer, da ,zivotinja" pripada svakom ,,coveku" i ponekom , belom", a da " covek" ne . pnpada ponekom ,belom". Ako se sad stavi da A ne pripada nijednom B, a da pripada ponekom r, - tada je univerzalna premisa potpuno lazna, partikularna premisa je istinita, a zakljucak je istinit. Isto je tako kad je premisa AB negativna. Nairne moguce je da A ne pripada nijednom B, i da ne pripada ponekom r, a daB ne pripada ponekom r,ss- kao, na primer, kad ,zivotinja" ne pripada nijednom neoduhovljenom" i ne pripada ponekom ,belom", tada"i neoduhovljen" nece pripadati ponekom ,belom". Ako s~ sad stavi da A pripada svakom B, a da ne pripada ponekom r, tada je univerzalna premisa AB potpuno lazna, premisa Ar je istinita, a zakljucak je istinit. Zakljucak je istinit i kad se univerzalna premisa stavi kao istinita, a partikularna kao lafna. Jer, niSta ne stoji na putu da A ne sleduje niB, ni r, a da, medutim, B ne pripada ponekom r,54 - kao, na primer, da ,zivotinja" ne pripada nijednom ,broju" i nijednom ,neoduhovljenom", a da ,broj" ne sleduje ponekom ,neoduhovljenom". Ako se sad stavi da A ne pripada nijednom B, a da pripada ponekom r, zakljucak ce biti istinit, univerzalna premisa istinita, a partikularna lafna. Isto je i kad je premisa
univerzalno uzeta afirmativna. Jer, moguce je da A pripada [u isto vreme] i svakom B i r, ali daB ne sleduje ponekom r, 55 - kao, na primer, vrsta rodu i razlici. Jer, ,Zivotinja" sleduje svakom ,coveku" i ,koji hoda nogama", u njenom celom obimu, - ali ,covek" ne sleduje svakom ,koji hoda nogama". Ako se sad uzme da A pripada svakom B, ada ne pripada ponekom r , - tada je univerzalna premisa istinita, partikularna lazna, a zakljucak istinit. Isto tako jasno je da zakljucak moze biti istinit i kad su obe premise lafne, jer je moguce da A [u isto vreme] pripada svakom B i r, dok B ne sleduje ponekom r. 56 Jer, ako se uzme da A ne pripada nijednom B, a da pripada ponekom r, premise su obe lafne, a zakljucak je istinit. Isto je tako kad je univerzalna premisa afirmativna, a partikularna negativna. Jer, moguce je da A ne sleduje nijednom B, ada sleduje svakom r , ida B ne pripada ponekom r ,57 - kao, na primer, da ,zivotinja" ne sleduje nikakvoj ,nauci", ali da sleduje svakom ,coveku", a da i ,nauka" ne sleduje svakom ,coveku". Ako se, sad, uzme da A pripada svakom B, ali da ne sleduje ponekom r, premise su lafne, ali je zakljucak istinit.
Glava cetvrta [ISTINIT ZAKLJUCAK IZVEDEN IZ LAZNIH PREMISA U TRECOJ SILOGISTICKOJ FIGURI]
I u poslednjoj [trecoj] figuri moze se iz lafnih premisa izvesti istiniti zakljucak. To biva kad su obe premise potpuno lafne; ili kad je svaka od njih samo delimicno lafna; i kad je jedna potpuno istinita, a druga [potpuno] lazna; zatim to biva i kad je jedna samo delimicno lazna, a druga potpuno istinita, i obrnuto, - najzad, to biva i u svim drugim slucajevima u kojima je moguce premestiti premise. Jer, nista ne stoji na putu da ni A ni B ne pripadaju nijednom r, a da A pripada ponekom B. 58 Tako, na primer, ni ,covek", ni ,koji hoda nogama" ne sleduje ni-
183
jednom ,bezdusevnom", dok ,covek" pripada ponekom ,koji hoda nogama". Ako se uzme da A i B pripadaju svakom r, premise su potpuno lazne, ali je zakljucak istinit. Isto je i kad je jedna premisa negativna, a druga afirmativna. Jer, moguce je daB ne pripada nijednom r, da A pripada svakom r, ida A ne pripada ponekom B.59 Tako, na primer, [moguce je] da ,crno" ne pripada nijednom ,labudu", da ,zivotinja" pripada svakom labudu", ada ,zivotinja" pripada ponekom ,croom". Dakle, ako se uzme daB pripada svakom r, a da A ne pripada nijednom r, tada A nece pripadati ponekom B. I tako je zakljucak istinit, ali su premise la:lne. I ako je svaka premisa delimicno lazna, zakljucak ce biti istinit. Jer, nista ne stoji na putu da i A i B pripadaju ponekom r, a da A pripada ponekom B,M- tako na primer, da ,belo" i ,lep" pripadaju ponekoj ,zivoti~ji'', a ,b~lo" ponekom ,lepom". Ako se uzme da A i B pripadaJU svakom r, premise su delimicno la:lne, ali je zakljucak istinit. Isto je i kad je premisa Ar stavljena kao negativna. Jer, niSta ne stoji na putu da A ne pripada ponekom r, ada B pripada ponekom r, dok A ne pripada svakom B.~ 1 Tako, na primer, [niSta ne stoji na putu] da ,belo" ne pripada ponekoj ,zivotinji", da ,lep" pripada ponekoj ,zivotinji", a da ,belo" ne pripada svakom ,lepom". D~kle, ako se uzme da A ne pripada nijednom r, a da B pnpada svakom r, tada su obe premise delimicno lazne, ali je zakljucak istinit. Isto je i ako je jedna premisa stavljena kao potpuno la:lna, a druga kao potpuno istinita. Moguce je da A i B sleduju svakom r, ali da A ne pripada ponekom B. 62 Tako, na primer, [moguce je] da ,zivotinja" i ,belo" sleduju svakom ,labudu", iako zivotinja" ne pripada svakom ,belom". Kad se stave ovi termini, i kad se pretpostavi daB pripada celom r, ida A ne pripada celom r , - premisa Br bice potpuno istinita, premisa Ar potpuno la:lna, a zakljucak [ce biti] istinit. Isto je i ako je premisa Br la:lna, a premisa Ar istinita.~3 Za dokaz mogu biti upotrebljeni isti termini: ,ern", ,labud", ,bezdusevan". 1S2LI.
Ali isto je tako kad se obe premise stave kao afirmativne. Jer, nista ne stoji na putu da B sleduje svakom r, ada A ne pripada celom r, ali da A pripada ponekom B.64 Tako, na primer, [nista ne stoji na putu] da ,~zivo tinja" pripada svakom ,labudu", da ,crno" ne pnpada nijednom ,labudu", a da ,ern Ako se uzme da A i B pripadaju celom r, prerrusa Br Je potpuno istinita, premisa Ar deli~cno. la:lna, _a zaklj~c~~ je istinit. Isto je tako i ako se stav1 da Je preffilsa Ar 1st1mta, a premisa Br delimicno la:lna.67 Jer, kad se isti termini premeste,68 dokaz ce biti moguce izvesti. Isto je i ako je jedna premisa negativna, a druga afirmativna. 69 ~er moguce je daB pripada svakom r, a A pone~om r, 1 - kad su termini tako stavljeni - da A ne pnpada svakom B. I posto je tako, ako se __sad uzme da B pri~ada svak~m ~· a da A ne pripada mJednom r, - negatlvna preffilsa Je delimicno la:lna, a druga je potpuno istinita, ~ao [sto je] i zakljucak [potpuno istinit]. Sad opet, posto Je _dokazano da, kad A ne pripada nijednom r, a kad B pnpada ponekom r, moguce je da A ne pripada ponekom B, jasno je da ako je premis~ ~r pot~uno_ ~st~n~t~, a premisa Br delimicno la:lna, zakljucak moze b1t1 1st1mt.70 Ako se uzme da A ne pripada nijednom r, ada B pripada svakom r, - premisa Ar je potpuno istinita, a premisa Br delimicno la:lna. J asno je da se, i u partikularnim silogizmima, u svim slucajevima, iz la:lnih premisa moze izvesti istiniti zakljucak. Treba uzeti iste termine kao kad su premise univer-
185
:alne, - afirmativne termine u afirmativnim silagizmima, negativne u negativnim silagizmima. Jer pri izbaru ternina ne cini razliku da li se umesta univerzalna-negativne Jremise uzima univerzalno-afirmativna, ili se umesta partiimlarne uzima univerzalna. 71 Ista je i sa negativnim prapozicijama.72 Ocevidna je, dakle, da- ako je zakljucak lafan prapazicije od kajih polazi zakljucivanje treba nuznim nacinom da budu lazne, bila sve, bila samo neke. Medutim, kad je zakljucak istinit, nije nuzna da premise budu istinite, - bilo da je u pitanju sama jedna i1i sve premise. Ali i kad nijedna ad premisa nije istinita, zakljucak moze biti istinit, samo ne nuznim nacinom. Razlog tome [sto zakljucak nije nuian, kad su premise lazne] jeste taj sto kad se dve stvari uzajamno tako adnose, da kad jedna pastoji, druga nuznim nacinom postoji, tada, kad druga ne postoji, ni prva nece postojati. Medutim ako druga postoji, prva ne postoji nuznim nacinom. Ali je nemoguce da pastojanje i nepostajanje iste stvari nuznim nacinom povlaci za sobom postojanje iste stvari. Mislim, na primer, da je nemoguce da belina A nuznim nacinom povlaci za sobom veliCinu B, i da nebelina A nuznim nacinam povlaci za sobom velicinu B. Ako belina ovoga A nuznim nacinom povlaci za sobom velicinu ovoga B, a ako velicina B povlaci za sobom nebelinu r, tada je nuzno da, ako je A belo, r ne bude belo. I ako, kad su data dva termina, postojanje jednog pavlaci za sobom nuznim nacinom postojanje drugog, nuzno je da ne-postojanje jednog povlaci za sabom ne-postojanje drugoga, na primer A. Ako B nije veliko, A ne maze biti belo. Ali ako je, kad A nije belo, nuzno da B bude veliko, - tada sleduje nuznim nacinom da, posto B nije veliko, samo to B jeste veliko. Ali to je nemoguce. Jer, ako B nije veliko, A nuznim nacinom nece biti bela. Ako sad, u slucaju da ovo poslednje nije belo, B mora biti veliko, izlazi da, ako B nije velika, ono je veliko, - kao da je to dokazano pomacu tri termina. 73 t
186
Glava peta [KRU2NI DOKAZ U PRVOJ FIGURI)
Kruzan i reciprocan dakaz sastoji se u tome da se, iz zakljucka i iz jedne od. premi.sa ciji je predi.k.at konvertiran, izvede druga premtsa. koJU smo postavth u yrvom silogizmu.74 Uzmimo, na pnmer, da treba dokazab da A pripada svakom r, .i da je t
_r-
187
A._ Ako se, opet, uzme da r pripada svakom A, a da A pnpada svakom B, tada nuznim nacinom r pripada svakom B. U oba ova silogizma, premisa rA bila je uzeta bez dokaza, jer su druge premise bile dokazane. Tako, ako dokazemo i tu premisu, sve ce druge biti reciprocno dokazane. Ako se sad uzme da r pripada svakom B, a B svakom A, obe te premise bile su dokazane i, nuznim nacinom, r pripada A. J asno je, dakle, da je samo tada kad su termini konvertibilni, moguc kruzni i reciprocni dokaz, (dok u drugim slucajevima stoji onako kako je ranije reeeno).81 Ali dogada se ovde [u ovim poslednjim silogizmima] da mi dokazano upotrebljavamo kao dokaz. Jer, dokazuje se r o B, i B o A, na osnovu pretpostavke da r VaZi o A, a r je dokazano o A pomocu tih istih premisa, tako da zakljucak upotrebljavamo kao dokaz. U negativnim silogizmima82 reciprocan dokaz izvodi se na sledeCi nacin. Uzmimo daB pripada svakom r, ada A ne pripada nijednom B; zakljucak je da A ne pripada nijednom r. Ako treba zakljuciti da A ne pripada nijednom B,83 - sto je ranije bilo pretpostavljeno, - A nece pripadati nijednom r, a r ce pripadati svakom B, jer je tako premisa konvertirana. Ali ako iz toga treba izvesti zakljucak da B pripada r, tada se propozicija AB ne moze vi~e konvertirat~ na isti. _nacin kao ranije, jer su iste preIIllse: ,B ne pnpada mJednom A" i: ,A ne pripada nijednom B". Medutim treba uzeti da B pripada svemu cemu nijedno A ne pripada. Uzmimo da A ne pripada nijednom r, sto je ranije bilo zakljuceno, i da B pripada svemu cemu nijedno A ne pripada. Dakle, nuzno je daB pripada svakom r. Prema tome, svaka od tri date premise postala je zakljucak, a to je kruzni dokaz, koji se sastoji u tome da se uzme zakljucak i jedna premisa, da bi se tako izvela druga premisa. U partikularnim silogizmima univerzalna premisa ne moze se dokazati pomoeu drugih; medutim, partikularna premisa moze [biti dokazana]. Jasno je da se univerzalna premisa ne moze dokazati. Jer univerzalno se dokazuje univerzalnim propozicijama. Medutim, zakljucak nije opsti, 188
a dokaz mora biti izveden iz zakljucka i iz druge premise. Sem toga, konverzijom druge premise ne dobij~ se uops~e nikakav si}ogizam, jer na taj nacin obe prellllSC postajU partikularne.84 A partikularna premisa moze biti dok~ zana. Uzmimo da je A dokazano o ponekom r pomocu B.ss Ako se stavi daB pripada svakom A, i ako zakljucak ostane, B ce pripadati ponekom r. Nairne, dobija se prva figura, i A kao srednji termin. . Ali ako je silogizam negativan,86 ne moze se dokazatl 87 univerzalna premisa iz ranije navedenog razloga. Medutim, moze se dokazati partikularna premisa, ako se konvertira premisa AB na isti nacin kao u unive~zalnim sil~ gizmima, - pomocu pretpo~tavke da_B pnpada partlkularnom terminu dok mu Je A partlkularno neguano. Na drugi nacin ne' dobija se nikakav silogizam, zato sto je partikularna premisa negativna.
Glava sesta [KRUZNI DOKAZ U DRUGOJ FIGURI]
U drugoj figuri88 afirmativna propozicija ne. moz~ se dokazati na ovaj nacin, ali negativna moze. Afumativna propozicija se ne dokazuje, jer obe premise nis_u afirmativne. Jer, zakljucak je negativan,89 a afirmat1Vna propozicija je, kao sto smo videli, dokazana samo ako su obe premise afirmativne. . . ,. 90 Negativna prem1sa dokazuJe se na sledec~ nacm .. Uzmimo da A pripada svakom B, a da ne pnpada mjednom r. Zakljucak ce biti daB ne pripada nije.d~om r. Ako se uzme da B pripada svakom A, tada, nuzmm nacinom, A ne pripada nijednom r. Jer, u tom slucaju_dobija se druga figura, a srednji termin je B. Ako je prem1s~ AB stavljena kao negativna, a druga [pre~isa] kao afumativna dobija se prva figura. 91 Jer, r pnpada svakom A, iBn~ pripada nijednom r, tako daB ne pripada nijednom A. Dakle, A ne pripada ni B. Pomocu zakljucka i samo jedne premise ne dobija se silogizam, - ali ako se doda druga jedna premisa, dobice se silogizam. v •
189
Ako silogizam nije univerzalan, 92 univerzalna premisa ne me;~~ Se dokaza~i, iz ist_oga razloga koji smo ranije naznaci11,93 - medutim, parhkulama premisa moze se dokazati, u slucaju kad je univerzalna premisa afirmativna. Uzmimo da A pripada svakom B, a da ne pripada ponekom r; zakljucak je Br. 94 Ako se sad uzme da B pr~pada _svakom A, a dane pripada ponekom r, A nece pnpadatl ponekom r, posto je B srednji tennin. !vfedutim, , ako. _je univerzalna premisa negativna,95 prenusa Ar nece b1h dokazana konverzijom AB. Nairne tada ce biti negativne ili obe premise, ili jedna od njih, 9~ ~ ~o znaci da se nece dobiti silogizam. Ali dokaz ce biti 1st~ kao u univerzalnim silogizmima, ako se stavi da A pn~ada partikularnom tenninu kome je B partikularno neguan.
Glava sedma [KRUZ.NI DOKAZ U TRECOJ FIGURI]
U trecoj figuri, kad su obe premise univerzalno uzete one se ne mogu uzajamno dokazati. Jer, univerzalno s~ ~ok~uje ~o~ocu univerzalnih premisa, dok je, u ovoj ftgun, zakljucak uvek partikularan. Jasno je, dakle, da je potpuno nemoguce dokazati pomocu ove figure univerzalnu premisu. Ako je jedna premisa univerzalna, a druga partikulama, ~okaz _ce bi~i cas. moguc, cas nemoguc. Kad su obe ~rem1se a~~rmat~v~~' 1 k~d se univerzalna premisa odnosl. na dOOJl kraj~Jl tenrun, dokaz Ce biti moguc.97 Med~!1m, ~k~ se ~mverzalna premisa odnosi na drugi [gomJl] kraJOJl termm, dokaz nece biti moguc. 9s Uz~~mo _da A prip~_da svakom r, a B ponekom r , ---: zakljucak je propOZlClja AB. Ako se pretpostavi da r pnpa?a .~vakom A, dokazano je da r pripada ponekom B,_ al1 mJe dokazano da B pripada ponekom r. Ako r pr!pada ponekom B, tada treba, nuznim nacinom, da i B pnpada ponekom r. Ali nije isto reci: ,ovo pripada onom", 190
i: ,ono pripada ovom". Treba jos dodati da ako ,ovo" pripada ,onom", partikulamo uzetom, - ,ono" pripada ,ovom", partikulamo uzetom. Ali ako se to pretpostavi, silogizam vise ne proizlazi samo iz zakljucka i iz druge premise. Ali ako B pripada svakom r , a A ponekom r, moze se dokazati propozicija Ar, kad se uzme da r pripada svakom B, a A ponekom B.99 Ako r pripada svakom B, a A ponekom B, tada, nuznim nacinom, A pripada ponekom r, a srednji termin je B. Ali kad je jedna premisa afirmativna, a druga negativna, i kad je afirmativna [premisa] univerzalna, druga premisa moze biti dokazana. 100 Uzmimo da B pripada svakom r , a da A ne pripada ponekom r; zakljucak je da A ne pripada ponekom B. Ako se pretpostavi da r pripada svakom B, nuzno je da A ne pripada ponekom r, - a B je srednji termin. Medutim, kad je negativna premisa univerzalna,101 druga premisa nije dokazana, sem u slucaju da se postupi kao gore, - naime, ako se uzme da ,ono" pripada partikulamom tenninu kome je ,ovo" partikularno negirano. Ako, na primer, A ne pripada nijednom r , i ako B pripada ponekom r , zakljucak je: A ne pripada ponekom B. Ako se uzme da r pripada partikulamom terminu kome je A partikulamo negirano, - tada je nuzno da r pripada ponekom B. Drukcije nije moguce, konverzijom univerzalne premise, dokazati drugu premisu, jer nikako drukcije ne moze se dobiti silogizam.102 Jasno je, dakle, da se u prvoj figuri reciprocni [uzajamni] dokaz izvodi pomocu trece i pomocu prve figure, - naime, ako je zakljucak afirmativan, pomocu prve figure, a ako je negativan, pomocu poslednje, - posto se [u tom slucaju] pretpostavilo da ,ono" pripada svemu cemu se ,ovo" univerzalno odrice. U srednjoj [drugoj] fi'guri, kad je silogizam univerzalan, dokaz se izvodi pomocu same te figure i pomoeu prve figure. A ako je silogizam partikularan, tada se [dokaz] iz191
vodi ~o~j figuri silogizmi koji msu _dobtjemv ~omocu s~h ovth ftgura - ili nisu sposobm za kruzm dokaz, 1h su nesavrseni.
Glava osma [KONVERZIJA SILOGIZAMA PRVE FIGURE]
. Konvertirati silogizam znaci promeniti zakljucak u nJegovu .~upr
192
r. 108 Ako se pretpostavi da A pripada svakom r i <1a ne 109 pripada nijednom B, tada B nece pripadati nijednom r. Ako A i B pripadaju svakom r, Ace pripadati ponekom B. 110 Ali [u ranijem silogizmu] ono nije pripadalo nijednom r. Ako je zakljucak kontradiktorno konvertiran, silogizmi ce biti kontradiktorni, a ne univ~rz~lni. J~r,v post~j~ jedna partikularn~ prerrus_a, ~ t~ko ce . 1 za~lJucak. bttl 111 partikularan. Uzrru~o da Je sll?g1zam ahrmat~van, 1 da je konvertiran kao sto smo rekh. Ako A ~e pnpada I?onekom r, ali pripada svakom B, - B nece pnpadat1 p~ nekom r. 112 Ako A ne pripada ponekom r, i ako B pnpada r, A neee pripadati ponekom r.113 Isto je i kad je silogizam negativan.114 Nairne, ako A pripada ponekom r, a ne pripada nijednom B: ~akljucak je d~ B ~ece p~ip~?ati ponekom r, a [nije zakl]ucak] da B nece pnpadat1 ruJednom r. 115 Ako A pripada ponekom r, a B svakom r kao sto se postavilo u poeetku - A ce pripadati ponekom B.us U partikularnim silogizmima, kad je zakljucak kontradiktorno konvertiran, obe premise su pobijene, a kad je kontrerno [konvertiran], nijedna [nije pobijena]. Jer, ovde ne proizlazi vise, kao u univerzalnim silogizmima, pobijanje u kome zakljucak, dobijen konverzijom, nije univerzalan, nego ovde uopste nema pobijanja. 111 Uzrnimo da je dokazano da A pripada ponekom r. Ako se stavi da A ne pripada nijednom r, i da B pripada 8 ponekom r, A nece pripadati ponekom B.U I ako A ne pripada nijednom r, a pripada svakom B, - tada B nece pripadati nijednom r. 119 Tako bivaju pobijene obe premise. Medutim, ako je zakljucak bio kontrerno konvertiran, nijedna premisa nece biti pobijena. Jer, ako A ne pripada ponekom r, ali pripada svakom B,- tada B nece pripadati ponekom r. 120 Ali time jos nije pobijena prvobitna prernisa. Jer B moze [u isto vreme] da pripada ponek<_>m r, i da ne pripada ponekom r. Za umverzalnu prem1su AB nema uopste nikakvog silogizma [koji bi je pobio]. Nairne, ako A ne pripada ponekom r, a ako B pripada ponekom r, nijedna od dve premise nije univerzalna. 13 Organon
193
Isto vaii i ako je silogizam negativan. Ako se uzme da A pripada svakom r, obe premise su pobijene, a ako se uzme da A pripada ponekom r, nijedna od njih nije pobijena. Dokaz je isti [kao ranije]. Glava deveta [KONVERZIJA SILOGIZAMA DRUGE FIGURE]
U drugoj figuri ne moze se pobiti njenom kontremom suprotnoscu premisa koja se odnosi na gomji krajnji termin, - rna kakva se konverzija uzela. Jer, uvek se dobija konkluzija u trecoj figuri, a [kao sto smo videli] u toj figuri ne postoji univerzalan silogizam. Medutim, drugu premisu mozemo pobiti na nacin slican onome kojim je konverzija ucinjena. Kad kaiem: slicnim nacinom, podrazumevam da, ako se konverzija zakljucka vrsi kontrerno, pobijanje ce se vrsiti kontrerno, a ako se konverzija vrsi kontradiktorno, pobijanje ce se vditi kontradiktorno. Pretpostavimo da A pripada svakom B, i da ne pripada nijednom r, - tada se dobija zakljucak Bf. 121 Ako se sad uzme daB pripada svakom r, i ako [propozicija] AB ostaje, A ce pripadati svakom r. Jer, dobija se prva figura. 122 Ako B pripada svakom r, i ako A ne pripada nijednom r, A ne pripada ponekom B, - tako je dobijena poslednja [treca] figura. 123 Ali ako je zakljucak Br kontradiktorno konvertiran, premisa AB bice dokazana [upravo: pobijena] na isti nacin [kao ranije], a premisa Ar bice kontradiktorno dokazana. 124 Jer, ako B pripada ponekom r, i ako A ne pripada nijednom r, A nece pripadati ponekom B. Ako B pripada ponekom r, a A svakom B, A ce pripadati ponekom r, tako da ce zakljucak silogizma biti kontradiktorna suprotnost premise. 125 Dokaz ce biti isti, i kad se premise premeste. 126 Ako je silogizam partikularan, tada - kad je zakljucak kontrerno konvertiran - nijedna od obe premise nije pobijena, kao sto nije ni u prvoj figuri. Medutim, pri kontradiktornoj konverziji, obe premise bivaju pobijene.
194
Pretpostavimo da A ne pripad~. nijedn~~ B, a ~~ pripada ponekom r. Ta?a se dobtJa zakl~ucak Br. Ako se sad stavi da B pnpada ponekom r , 1 ako ostane premisa AB, - zakljucak ce .b~~i d~. A ~e prip~?a po~e kom r. Ali prvobitna propOZlClJa IDJe blla pobtJe?a, Jer, A moze [u isto vreme] da pripada ponekom r , 1 da ne pripada ponekom r. Ako sad B pripada ponekom r, i A .P~nekom .r' nece se dobiti silogizam, jer nijedna o.~ stavlJemh ~remts~ nije univerzalna. Tako AB nije pob~Jeno .. ~edutm~ •. pn kontradiktomoj konverziji obe prermse b~vaJU p~blJene. Jer, ako B pripada svakom r , a ako A ne.pnpada n~Jednom B, A nece pripadati nijednom r. Medutlm, ~zeto Je da A pripada ponekom rY8 Ali, opet, ako B pnpada svakom r, a A ponekom r, A ce pripad~ti po~ekoJ? lsti dokaz vazi, ako je univerzalna prermsa aflrmatlvna.
B.::
Glava deseta [KONVERZIJA SILOGIZAMA TRECE FIGURE]
U trecoj figuri, kad je zakljucak kontrerno konvertiran, nijedna od obe premise nij~ pobij~na ni u j~dnom silogizmu. Medutim, ~~i kontra~tkto:noJ. k~nverztJl, obe premise mogu biti pobtJene, u svtm stlogtzmtma. Pretpostavimo da je dokazano ?a ~ pripada p~nekor;n B ada je r uzeto kao srednji termm, 1 da su premtse umv~rzalne.131 Ako se sad uzme da A ne pripada ponekom B i da B pripada svakom r, ne dobija se silogizam koji z~kljucuje Af. 132 Isto tako, ako A ne I?r:iP~da yoneko~ B, ali pripada svakom r , nece se dobttt Stlogtzam ko]l zakljucuje Bf.133 134 Dokaz ce biti isti, ako premise nisu univerzalne. Jer, iii premise dobijene konverzijom. moraju biti oJ:>~ partikularne, 135 iii se univerzalna prermsa mora od~os1!1 na donji krajnji terrnin. 136 Ali tako [kao sto smo vtdeh] nije dobijen silogizam ni u prvoj, ni u srednjoj [drugoj] figuri.137 v
13•
195
Medutim, kad su zakljucci kontradiktorno konvertirani, obe premise su pobijene. 138 Jer, ako A ne pripada nijednom B, a ako B pripada svakom A, tada A neee pripadati nijednom r. Ali ako A ne pripada nijednom B, a pripada svakom r, B nece pripadati nijednom r. A isto je i kad jedna premisa nije univerzalna. 139 Jer, ako A ne pripada nijednom B, a ako B pripada ponekom r , - A nece pripadati ponekom r. Ali ako A ne pripada nijednom B, a pripada svakom r, - B nece pripadati nijednom r. Isto va.Zi i kad je silogizam negativan. Uzmimo da je dokazano da A ne pripada ponekom B, posto je premisa Br afirmativna, a premisa Ar negativna. Jer, [kao sto smo videli] tako je postao ovaj silogizam.14° Kad se uzme kontrerna suprotnost zakljucka, neee se dobiti silogizam. Jer, ako A pripada ponekom B, a B svakom r, nije se dobio silogizam koji zakljucuje Ar. Isto tako, ako A pripada ponekom B, a ne pripada nijednom r, nije se dobio silogizam koji zakljucuje Br. Tako premise nisu pobijene. Medutim, kad se uzme kontradiktorna suprotnost zakljucka, premise su pobijene. Jer ako A pripada svakom B, a B [svakom] r, - tada A pripada svakom r; 141 ali [reeeno je da] A ne pripada nijednom [r]. Ali ako sad A pripada svakom B, a ne pripada nijednom r, - tada B ne pripada nijednom r. 142 Ali [receno je] da B pripada svakom r. Dokaz se izvodi na isti nacin, ako premise nisu univerzalne.143 Premisa Ar je tada univerzalna i negativna, a druga [premisa je] partikularna i afirmativna. Ako A pripada svakom B, a B ponekom r, iz toga izlazi da A pripada ponekom r. 144 Ali [pretpostavljeno je da] ono ne pripada nijednom r. Ako sad A pripada svakom B, ali ako ne pripada nijednom r, tada B ne pripada nijednom r. 145 Prema pretpostavci, medutim, B pripada ponekom r. Ali ako A pripada ponekom B, a B ponekom r , - ne dobija se silogizam.l46 I ako A pripada ponekom B, a ne pripada nijednom r, - ne dobija se silogizam.U7 Tako su na prvi naCin premise pobijene, ali na drugi nacin nisu. 196
Jasno je iz onoga sto je reeeno kako konverzijom zakljucka postaje silogizam u svakoj figuri, - kao i kad je zakljucak kontreran, a kad je kontradiktoran premisi. Isto je tako jasno da u prvoj figuri [upravo u pobijanju premisa silogizma prve figure] silogizmi postaju pomoeu srednje [druge] i poslednje [trece] figure, a premisa koja se odnosi na donji krajnji termin uvek je pobijena pomoeu srednje [druge] figure, a ona koja se odnosi na gornji krajnji termin, pomocu poslednje [trece] figure. U drugoj figuri silogizam postaje pomocu prve i poslednje [trece] figure, a premisa koja se odnosi na donji krajnji termin uvek je pobijena pomocu prve figure, 148 dok [je] ona koja se odnosi na gornji krajnji termin [uvek pobijena] pomocu poslednje [trece] figure.' 49 U trecoj figuri, najzad, silogizam postaje pomocu prve i srednje [druge] figure, a premisa koja se odnosi na gornji krajnji termin uvek je pobijena pomoeu prve figure, 150 dok [je] ona koja se odnosi na donji krajnji termin [uvek pobijena] pomoeu srednje [druge] figure. 151
Glava jedanaesta [SVODENJE NA NEMOGUCE U PRVOJ FIGURI]
Ovim smo objasnili sta je konverzija i kako se ona vrsi u svakoj figuri, kao i silogizam koji iz toga proizlazi. Sto se tice dokaza silogizma pomocu Iogicki nemoguceg, 152 on postaje kad se stavi kontradiktorna suprotnost zakljucka i kad se jos doda druga premisa, - sto moie da se vrsi u svim figurama. Jer, ovaj silogizam slican je konverziji, a razlika medu njima postoji samo ukoliko konverzija pretpostavlja prethodno postavljanje silogizma i prihvatanje dve premise, dok u svodenju na nemoguce istinitost suprotnosti ne zavisi od saglasnosti protivnika, nego od njene ocevidnosti. 153 Termini su isti u oba slucaja [kako u konvertiranom silogizmu, tako i u svodenju na nemoguce], dok su premise, i u jednom i u drugom slucaju, postavljene na isti naCin. 197
Uzmimo, na primer, da A pripada svakom B, ada je r srednji termin. Aka se pretpostavi da A ili ne pripada ponekom B, ili da ne pripada nijednom B, ali da pripada svakom r - sto je bilo istinito [a avo je propozicija koja je uzeta kao istinita], - tada r mora, nuznim nacinom, ili da ne pripada nijednom B, ili da ne pripada ponekom B. Ali to je nemoguce; i, prema tome, pretpostavka je laZ:na; znaCi njena suprotnost je istinita. Isto je i u drugim figurama. Jer, gde je moguca konverzija, tu se maze vrsiti i svodenje na logicki nemoguce. Svi drugi problemi [svi zakljucci] dokazivani su pomoeu logicki nemoguceg u svim figurama, sem univerzalno-afirmativnog, koji se dokazuje u srednjoj [drugoj] i u trecoj figuri, ali se ne dokazuje u prvoj. 154 Pretpostavimo da A ne pripada ponekom B, ili da ne pripada nijednom B, i dodajmo drugu neku premisu sa jedne ili sa druge strane, - bilo da se stavi da r pripada svakom A, ili da B pripada svakom fl. Taka se dobija prva figura. Aka se pretpostavi da A ne pripada ponekom B, - tada se ne dobija silogizam, rna sa koje se strane uzela premisa. Medutim, ako se pretpostavi da A ne pripada nijednom B, i ako se dada premisa Btl, - dobice se silogizam koji dokazuje da je prva propozicija laZ:na, ali se ne dokazuje ono sto je trebalo dokazati. Ako A ne pripada nijednom B, i aka B pripada svakom tl, A ne pripada nijednom fl. Uzmimo da je to nemoguce. Tada je laZ:no da A ne pripada nijednom B. Ali aka je lazno da nijednome ne pripada, zbog toga jos nije istinito da svakome pripada. Ako se sad dada premisa r A, ne postaje silogizam, a on ne postaje ni u slucaju aka se pretpostavi da A ne pripada ponekom B. Dakle, jasno je: da nesto svakom pripada, ne dokazuje se u prvoj figuri pomocu logicki nemoguceg. Ali, u njoj se dokazuje da nesto pripada ponekom, i nijednom, i ne svakom. 155 Stavimo da A ne pripada nijednom B, i uzmimo daB pripada svakom r ili ponekom r. Prema tome A, nuznim nacinom, ne pripada nijednom r, iii ne pripada ponekom r. Ali to je nemoguce. Jer pretpo-
198
stavimo da je istinito i ocevidno da A pripada svakom r. Iz toga izlazi - aka je ova propozicija laZ:na - da A nuzno mora pripadati ponekom B. Ali aka se druga premisa odnosi na A, ne dobija se silogizam. 156 Nema zakljucka ni kad se pretpostavi kontrerna suprotnost zakljucka, naime da A ne pripada ponekom B. Jasno je, dakle, da se mora pretpostaviti kontradiktorna suprotnost. Sad opet stavimo da A pripada ponekom B, i uzmimo da r pripada svakom A . Tada je nuzno da r pripada ponekom B. Ali uzmimo da je to nemoguce; prema tome, pretpostavka je lazna. Ako je taka, - istina je da A ne pripada nijednom B. Isto vazi i ako se premisa rA uzme kao negativna. Ali, aka se uzme premisa koja se odnosi na B, nece postati silogizam.157 Aka se stavi kontrerno suprotna propozicija, dobice se silogizam, i zakljucak ce biti nemoguc, ali se neee dokazati ono sto se stavilo u zadatak. Pretpostavimo da A pripada svakom B, i uzmimo da r pripada svakom A. 158 Nuzno je, prema tome, da r pripada svakom B. Ali posto je to nemoguce, laZ:no je da A pripada svakom B. Ali nije nuzno da A ne pripada nijednom B, ako ne pripada svakom B. Isto je i ako se druga premisa odnosi na B/59 jer ce se dobiti silogizam i zakljucak koji je nemoguc, ali pretpostavka nije pobijena. Iz toga izlazi da treba pretpostaviti kontradiktornu suprotnost. Ali da bi se dokazalo da A ne pripada ponekom B/60 treba pretpostaviti da ono pripada svakom B. Jer, aka A pripada svakom B, a r svakom A, tada r pripada svakom B,- tako da- ako je avo poslednje nemoguce- pretpostavka je laZ:na. Isto vaZ:i i ako se druga premisa odnosi na B. 161 I ako je premisa rA negativna, bice isto. Jer i taka postaje silogizam. 162 Ali aka je negativna premisa koja se odnosi na B, nista nije dokazano.163 Medutim, aka se pretpostavi da A pripada ne svakome B, nego ponekom B/64 time se ne dokazuje da A ne pripada ponekom B, nego da A ne pripada nijednom B. Jer, aka A pripada ponekom B, a r svakom A, - r ce pripadati ponekom B. Aka je to nemoguce, lazno je da A pripada ponekom B, tako da je istinito da A ne pripada ni-
199
jednom B. Ali kad se to dokaie, tada je, sem toga, pobijena i istinita premisa, jer je trebalo dokazati da je A pripadalo ponekom B, i da nije pripadalo ponekom B. Sem toga, 165 nemoguce ne proizlazi na osnovu pretpostavke. Jer pretpostavka bi bila laina, posto se ne moze izvesti laian zakljucak iz istinitih premisa. Ali zakljucak je istinit, jer A pripada ponekom B. Dakle, ne treba pretpostaviti da A pripada ponekom B, nego da pripada svakom B!66 lsto valja postupati ako treba da dokaiemo da A ne pripada ponekom B. Jer ako je isto: ,ne pripadati ponekom terminu" i: ,ne pripadati celom terminu", - dokaz ce biti isti i za jedno i za drugo. J asno je, dakle, da treba uzimati kao pretpostavku u svim silogizmima ne kontrernu nego kontradiktornu suprotnost.167 JeT, tak0 CemO dobiti fiUZOi zakJjucak,'68 a pretpOStavJjena propozicija [prvobitna teza] bice prihvacena od sviju. Ako postoji afirmacija iii negacija svake stvari, tada - ako je dokazano da negacija nije istinita, - nuzno je da afirmacija bude istinita. Ako se, opet, ne pretpostavi istinitost afirmacije, bice primljena od sviju propozicija da je negacija istinita. Medutim, kontrerna suprotnost ne bi mogla, ni na koji od ova dva nacina, da bude uzeta u obzir. Jer, ako je univerzalno-negativna propozicija laina, nije nuzno da univerzalno-afirmativna propozicija bude istinita, a isto tako nije ni prihvaceno od sviju da je, ako je jedna propozicija laina, druga istinita.
Glava dvanaesta [SVOf>ENJE NA LOGICKI NEMOGUtE U DRUGOJ FIGURI]
Jasno je, dakle, da su u prvoj figuri svi zakljucci koje treba utvrditi [svi problemi] dokazani pomoeu nemoguceg, izuzimajuci univerzalno-afirmativan, koji ne moze biti dokazan. Ali, u srednjoj [drugoj] i poslednjoj [trecoj] figuri i ovaj dokaz [univerzalno-afirmativnog zakljucka}169 moze da se izvede. Neka se pretpostavi da A ne pripada ponekom B, a da A pripada svakom r. Ako A ne pripada ponekom B,
200
a pripada svakom r, tada r nece pripadati ponekom B. Ali to je nemoguce, pod pretpostavkom da je ocevidno da r pripada svakom B. Iz toga izlazi da je pretpostavka lazna. Dakle, istina je da A pripada svakom B. Ali, ako se pretpostavi kontrerna suprotnost,no dobice se silogizam i nemoguc zakljucak, ali nece biti dokazano ono sto je stavljeno u zadatak. Jer, ako A ne pripada nijednom B, a pripada svakom r , - tada r nece pripadati nijednom B. Medutim, to je nemoguce, tako da je lazno da A ne pripada nijednom B. Ali nije istina da zato sto je to lazno, A treba da pripada svakom B. Kad treba dokazati da A pripada ponekom B, 171 - stavimo da A ne pripada nijednom B, i uzmimo da A pripada svakom r. Tada je nuzno da r ne pripada nijednom B. Prema tome, ako je to nemoguce, A nuznim nacinom treba da pripada ponekom B. Ali ako se pretpostavi da A ne pripada ponekom B,172 isto ce biti kao u prvoj figuri. Sad opet stavimo da A pripada ponekom B,173 a da A ne pripada nijednom r. U tom slucaju nuzno je da r ne pripada ponekom B. Ali r je pripadalo svakom B. Dakle, pretpostavka je laina; prema tome, A neee pripadati nijednom B. Najzad, kad [treba dokazati da] A ne pripada ponekom B, 174 pretpostavimo da ono pripada svakom B, a da ne pripada nijednom r. U tom slucaju nuzno je da r ne pripada nijednom B. Ali to je nemoguce, i tako je istinito da A ne pripada ponekom B. J asno je, dakle, da svi silogizmi mogu biti dokazani pomocu srednje [druge] figure.m
Glava trinaesta [SVODENJE NA LOGICKI NEMOGUtE U TREtOJ FIGURI]
Isto tako [oni se mogu dokazati] i pomocu poslednje [treee] figure. Pretpostavimo da A ne pripada ponekom B, i dar pripada svakom B. Dakle, A nece pripadati ponekom
201
r. 176 Ako je to nemoguce, lafno je da A ne pripada ponekom B, tako da je istinito da A pripada svakom B. Ali ako se pretpostavi da A ne pripada nijednom B, 177 dobija se silogizam i nemoguCi zakljucak, ali nije dokazano ono sto je postavljeno kao cilj. Jer, ako se pretpostavi kontrerna suprotnost, dobija se isto sto i ranije. Medutim, tu pretpostavku treba naciniti, da bi se dokazalo da A pripada pone.kom B. 178 Jer, ako A ne pripada nijednom B, i ako r pnpada ponekom B, tada A nece pripadati ponekom r. Ako je ovo lafno, tada je istinito da A pripada ponekom B. U slucaju kad treba dokazati da A ne pripada nijednom B,179 pretpostavimo da A pripada ponekom B, i uzmimo da r pripada svakom B. Tada je nuzno da A pripada ponekom r. Ali [po pretpostavci] ono nije pripadalo nijednom r,t80 - i tako je Iatno dace A pripadati ponekom B. Medutim, ako se pretpostavi da A pripada svakom B/81 ono sto je nameravano nije dokazano, nego se ova pretpostavka mora uciniti, da bi se dokazalo da A ne pripada ponekom B. 182 Jer, ako A pripada svakom B, a r ponekom B, - tada ce A pripadati ponekom r. Ali tako nije bilo/83 te je lafno da A pripada svakom B. Ali ako je tako, tada je istina da A ne pripada ponekom B. Medutim, ako se pretpostavi da A pripada ponekom B/84 isto ce biti kao u ranije pomenutim slucajevima. Jasno je, dakle, da u svim silogizmima koji proizlaze pomocu nemoguceg treba pretpostaviti kontradiktornu suprotnost. Isto tako, ocevidno je da se u srednjoj [drugoj] figuri moze, na izvestan nacin, dokazati afirmativan zakljucak, a u poslednjoj [trecoj] figuri univerzalan.
Glava cetrnaesta [POREBENJE SVOBENJA NA NEMOGUCE I NEPOSREDNOG DOKAZA]
Dokaz pomoeu logicki nemoguceg razlikuje se od neposrednog dokaza time sto prvi pretpostavlja ono sto hoee da pobije185 svodenjem na neku drugu propoziciju koja je 202
priznata kao lazna, -:- ~ok nepos~e~n_i dokaz polazi od propozicija koje su pnml]~ne. kao 1stm~te. Obe ~rste dokaz~ uzimaju, dakle, dve pnmlJene premise, - .ah. n~pos:edm dokaz uzima premise iz kojih postaje [prvob1tm] sllog~z~m , dok svodenje na nemoguce uzima samo jednu od prem1sa, posto je druga propozicija kontradiktorna suprotnost zakljucka. A tamo [u neposrednom dokazu] nije nuzno dv~ zakljucak bude poznat, niti da se unapred zna da on vaz1 ili ne vati dok se ovde [u dokazu pomoeu logicki nemoguceg] m~ra unapred znati da on ne vazi.186 Ali, ne. cini nikakvu razliku da li je zakljucak afirmativan ili negativan, - naime u oba slucaja stvari se odnose na isti naCin. Sve sto je zakljuceno pomocu neposrednog dokaza moze isto tako da bude zakljuceno pomocu nemoguceg, a ono sto je dokazano pomocu nemoguceg moze biti neposredno dokazano pomocu istih termina, ali ne u istim figurama. Kad je silogizam [svodenje na nem~guce] u pr':o~ figuri, istinito [neposr~~ni do}<:~l .bic~ ~obiJen? u .s~ednJOJ [drugoj] ili u posled?JOJ [!recoJ] flgun, 1.o?o ce, b~tl t;tega: tivno u drugoj, a afirmat.Ivno u posled,nJOJ [trecol] .f1gun. Kad je silogizam [svodenJe na nemogu~e] u s:.ednJOJ [dru~ goj] figuri, istinito [neposredni dokaz] Je do?IJe~o ? prVOJ figuri, za sve zakljucke. Naposletku, kad J~ stlog~zam ~ poslednjoj [trecoj] figuri, i~tinit
pada ponekom B. Isto je taka i kad se premisa rA stavi ~ao negativna, 190 jeri na taj nacin dobija se srednja [druga] f1gura. Uzmimo sad da je dokazano da A pripada ponekom 191 B. ~retposta~ka je bi.la da A ne pripada nijednom B; ~edubm, pre~se su blle da B pripada svakom r, a A lh svakom r lh ponekom r. Jer, na taj nacin dobice se nemo.gu~e [nemoguCi. zaklj~cak]: Nairne, dobija se pos.IednJa f~gur~, ak<;> ('>-. 1 B pnpadaJu svakom r. I iz toga [iz tlh pr~ffilsa] lZlazl jasno. d~ A nuznim nacinom mora pripa?an ponekom B. Isto Je 1 aka se uzme da B iii A pripadaJu ponekom r . Uz~mo sad da je u srednjoj [drugoj] figuri dokazano da A pnp~da svakom B. 192 Dakle pretpostavka je bila da A ne pnpada ponekom B, i premise su bile da A pripada svakom r, a r svakom B. Jer, na taj nacin dobice se nemoguce [nemoguCi zakljucak]. Ali dobija se prva figura aka A pripada svakom r, a r svakom B. ' Isto je i aka je bilo dokazano da A pripada ponekom ~. Jer, pretpost~vka je tada bila da A ne pripada niJednom B, a prem1se su bile da A pripada svakom r , a r ponekom B. Ali ako je silogizam negativan, 194 pretpostavka je da A pripada ponekom B, i pri tome se uzimalo da A ne pripada nijednom r, a da r pripada svakom B tako da se dobije prva figura. ' A aka silogi~am nije univerzalan, nego ako je dokazano d~ A ne pnpada ponekom B, 195 - isto je. Pretpostavka Je da A pnpada svakom B, i pri tome se uzimalo da A ne pripada nijednom r, i da r pripada ponekom B. Jer tako se dobila prva figura. . A sad uzrnimo da je u trecoj figuri dokaz;ano da A pnpa?a svakom B. 196 Pretpostavka je, dakle, bila da A ne pnpada ponekom B, i uzimalo se da r pripada svakom B, a ~ sva~~m r. Jer, ~ako ce se dobiti nemoguce [nemoguc zakljucak]. A to JC prva figura. Isto j~ tak? aka dokaz utvrduje pripadanje u partikularno-afumahvnoj propoziciji. 197 Tada je pretpostavka 193
204
bila da A ne pripada nijednom B, i uzimalo se da r pripada ponekom B, a A svakom r . . Aka je silogizam negativan,' 98 - pretpostavka JC d.a A pripada ponekom B, i uzimalo se da r ne pripada mjednom A, ada pripada svakom B. A to je srednja [druga] figura. Isto je, najzad, ako dokaz nije univerzalan.199 Pretpostavka ce biti da A pripada svakom B, i uzima se da !' ne pripada nijednom A, i da pripada ponekom B. A to 1e srednja [druga] figura. , . . . .. Ocevidno je, dakle, da se pomocu ~stlh term1n~ koJl se primenjuju u dokazu pomocu nemoguceg, - svak1 ~ro blem moze i neposredno dokazati. Isto tako, kad su sllogizmi sa neposrednim dokazom, oni se mogu svesti .na nemoguce u datim terrninima,. afo se uz~e ~ao. prem1~a kontradiktorna suprotnost zaklJucka. Jer, sllogtzm1 postaJU istovetni anima koji se dobijaju konverzijom, - taka da odmah dobijamo i figure pomocu kojih ce svaki problem biti resen. Jasno je, dakle, da se svaki problem dok~zuje ~a oba nacina,- pomocu nemoguceg i neposredno, 1 da mJe moguce odvojiti ih jedan od drugog.
Glava petnaesta [ZAKLJUCCI IZ SUPROTNIH PREMISA]
U kojoj se figuri moze izvesti zakljucak iz suprotnih 200 prernisa, a u kojoj ne moze, - posta~e ocevidno ~z sledeceg. Kazem da su, prema govornom tzrazu, prem1se s~: protne [jedna drugoj]. na cetiri . naci~a. ~aim~, postOjl suprotnost izmedu UI~JVer~alno-ahrm~bvne. 1 un.Iverza~no -negativne premise; 1 umverzalno-ahrmahvne 1 partlkularno-negativne· i partikularno-afirmativne i univerzalno-negativne; i i~medu partikulamo-afirmativ~e i parti~ larno-negativne. Ali, u istini, postoje samo tn suprotnost1. Jer partikulamo-afirmativna yremisa s~protna je part~~':l lamo-negativnoj samo u reC!ma. Od UJlh [od propoz1c1Ja stvarno suprotnih] kontrerno suprotne su univerzalne pro205
pozicije kao: ,svakom pripadati", i: ,nijednom ne pripadati". Na primer, propozicija: ,svaka nauka je dobra" suprotna je propoziciji: ,nijedna nauka nije dobra", ostale su kontradiktomo suprotne. U prvoj figuri iz suprotnih premisa ne moze se dobiti silogizam, ni afirmativan, ni negativan. Afirmativan se ne moze dobiti zato sto obe premise moraju biti afirmativne, ~ok su suprot~e pre~se _jedna afirmativna, a druga negatlvna. A negatiVan [sllog1zam ne moze se dobiti] zato sto suprotne propozicije afirmiraju i negiraju isti predikat o istom subjektu [a i predikat i subjekt su isti u obe propozicije]. U prvoj figuri dva krajnja termina ne afirmiraju ~red~ji t~rmin, nego ovaj negira drugi jedan termin, a i on Je af1rmtran od drugog termina. 201 A takve premise nisu suprotne. Medutim, u srednjoj [drugoj] figuri moze se dobiti silogizam kako iz kontradiktornih tako i iz kontremih premisa.202 Neka sa A bude oznaceno ,dobar", a sa B i r ,na~~a". Ako se uzme da je svaka nauka dobra, a, potom, ?a lllJe.dna na~ka nije dobra, - tada A pripada svakom B, 1 ne pnpad~ mJed~?m r, tako daB ne pripada nijednom r. ~akle 1zlaz1 ?a m~edna nauka nije nauka. 203 Isto je tako 1 ako se stav1 da Je svaka nauka dobra ali da medicina nije dobra. Jer, A pripada svakom B, a ~e pripada nijednom r. Iz toga izlazi da jedna pojedinacna nauka ne bi bila n.~uka. Tako je ~ ~ko A.pripada svakom r, a ne pripada lllJednom B,- pn cemu Je B -,nauka", r- medicina" a.:A-?~~sljenje". 20~ Jer, prvo se uzelo da nij~dna nauk~ lllJe rmslJenJe, a zatlm se opet stavilo da je poneka nauka ~isljenje.
206
odnose kao celina prema delu. Inace je to nemoguce. Jer, ni na koji drugi nacin premise ne mogu biti ni kontrerno, ni kontradiktorno suprotne. U trecoj figuri nece se nikad dobiti afirmativan silogizam iz suprotnih premisa, iz razloga koji smo vee dali kad smo govorili o prvoj figuri,208 - ali se moze dobiti negativan silogizam, - bili termini univerzalni iii ne bili univerzalni. 209 Uzmimo daB i r znace ,nauku", a A ,medicinu". Ako se stavilo da je nauka svaka medicina, i da nijedna medicina nije nauka, - uzelo se da B pripada svakom A, a da r ne pripada nijednom A. Iz toga ce izaci da poneka nauka nije nauka. 210 Isto je i ako se premisa BA ne uzme univerzalno. Jer, ako je nauka jedna medicinska nauka, i ako, opet, nijedna medicinska nauka nije nauka, izlazi da poneka nauka nije nauka.211 Ako su termini univerzalno stavljeni, premise su kontremo suprotne, - ali ako je jedan partikularan, one su kontradiktomo suprotne. Treba primetiti da se suprotnosti mogu uzeti kao sto smo rekli, - naime, da je svaka nauka dobra, i da, zatim, nijedna nauka nije dobra, ili da poneka nauka nije dobra, - argument cija neispravnost [ciji sofisticki karakter] ne ostaje skrivena. Ali moze se zakljuciti na jedan od clanova protivrecnosti pomocu pitanja, ili se on moze uzeti onako kao sto smo naznacili u Topiki [VIII, 1]. A posto afirmacije imaju tri suprotnosti, izlazi da su suprotnosti uzete na sest nacina: da nesto pripada iii svakom i nijednom,212 ili svakom i ne svakom213 , iii ponekom i nijednom,214 i da se pri tome termini mogu preokrenuti. Uzmimo da A pripada svakom B i da ne pripada nijednom r; iii da A pripada svakom r i da ne pripada nijednom B; ili da A pripada svakom B i da ne pripada ponekom r; i da se pri tome opet termini mogu preokrenuti. Isto vaii i za trecu figuru. 215 Tako je jasno na koliko se nacina i u kojim figurama jedan silogizam moze dobiti iz suprotnih premisa. Isto tako, jasno je da se iz laznih premisa moze izvesti istinit zakljucak, kao sto smo ranije rekli, 216 ali da se ne
207
moze izvestl IZ suprotnih premisa. Jer [u tome slucaju] silogizam je uvek kontrerno suprotan stvarnosti. Tako, na primer, ako je nesta dabro, zakljucuje se da nije dobra, iii aka je to zivotinja, da nije zivotinja, - zata sto je silogizam izveden iz kontradiktorne suprotnosti, i sto su termini na kojima se on osniva ili identicni, ili se adnose kao celina prema delu. Isto tako jasno je da u paralogizmima217 niSta ne stoji na putu da se dobije zakljucak protivrecan pretpostavci,tako, na primer, ako je jedan braj neparan, zakljucuje se da on nije neparan. Jer, iz kontradiktarnih premisa proizlazi silogizam kontreran stvarnosti. Ako se uzmu takve premise, zakljucak ce biti protivrecan pretpastavci. Ali treba primetiti da se kontreme suprotnosti ne mogu izvesti iz jednoga silogizma, tako da se dobija sledeci zakljucak: ono sta nije dobra je dabro, ili nesto drugo te vrste, - sem ako se odmah ne uzme jedna premisa kao: ,svaka zivotinja je bela i ne-bela"; dakle: ,covek je zivotinja". Ali, ili treba uzeti u pomac protivreenost, - na primer, reci da je svaka nauka misljenje, a zatim pretpostaviti da je medicina nauka, ali da nijedna medicina nije misljenje, - prema nacinu na koji se vde pobijanja218 , - ili treba zakljucivati na osnavu dva silogizma. Ali da bi premise doista bile kontrerna suprotne, one se ne mogu uzeti ni na kaji drugi naCin sem na anaj koji je ranije aznacen.
Postuliranje i pretpostavljanje pitanja koje je prvobitno postavljeno, sa gledista vrste kojoj pripada, sastoji se u nedostatku dokaza iznesenog problema.m A ovaj [nedostatak dokaza] maze da se javi na vise nacina: aka se uopste ne zakljucuje, iii aka se polazi od nepoznatijeg iii podjednako nepoznatog, 220 ili tako da se iz onaga sto je docnije zakljucuje ono sto je ranije. 221 Jer dokaz mora da se osniva na onom sto je verodostojnije i ranije.
Ali nista od svega toga nije [ono sto se u Iogici naziva] ,trazenje principa" [ili petitio principii]. Me.dutim, posto je priroda izvesnih stvari takva da se one saznaJU same sobam, a posto se druge po prirodi saznaju samo pomocu drugih cinjenica (jer principi se saznaju sami sobom, a ono sto potpada pod principe22Z pomocu drugih cinjenica), - tada kad se nastoji da se dokaie sama sobom istina koja se ne moze saznati sama sobom - vrsi se petitio principii. Ovo [petitio principii] moze da se vrsi kad se odm~h uzme u obzir stavljeno pitanje; ili se- pomoeu drugih stvari koje bi bile, samom svojom prirodom, dokazane pitanjem stavljenim u pocetku - ova pitanje n:toze dokazati samim tim stvarima. Ovo se dogada ako Je A dokazano pomocu B, i B pomoeu r, dok u prirodi r tezi da ono samo bude dokazano pomocu A. J er oni koji tako zakljucuju - dokazuju A pomoeu njega ~n:tog. To upravo cine oni koji veruju da crtaju [dem~nstnr.aJ_u] para: lelne Iinije. Jer, oni ne primecuju da samt stavlJaJU stvan koje je nemoguce dokazati, ak? pa~alelne lir_lije ~.ec ne ~o stoje.223 Tako se desava da om ko]l na ova] nacm zakl]ucuju kazu da svaka stvar postoji, ako postoji. Ovako bi sve bilo poznata po sebi, sto je nemoguce. Ako je, dakle, neizvesno da A pripada r, a isto tako ida A pripada B, i ako se postulira da A pripada B,224 jos nije jasno da li se postulira ono sto je u pocetku bilo pitanje. Ali jasno je da nema dokaza. Jer princip dokaz.a ne moze biti ono sto je isto taka nesigumo [kao samo pltanje koje treba resiti]. Ali aka se B i r medu sobom tak? odnose da su identicni, - bilo da su oeevidno konvertlbilni, bilo da jedno pripada drugom, - tada se postulira pitanje koje je stavljeno u pocetku. Moglo bi se dokazati da A pripada B pomoeu tih termina, aka se oni konvertiraju. Ali [ako se ani ne mogu konvertirati] to sprecava takav jedan dokaz, a ne upotrebljeni nacin. Aka se to ucini [ako se oni konvertiraju], tada se cini ono sto smo rekli [dokazuje se da A pripada B], i to se cini time sto se izvrsi konverzija pomocu tri propozicije.
208
14 Organon
Glava sesnaesta [,TRAZENJE PRINCIPA" -PETITIO PRINCIPII)
209
Isto tako, ako se uzme daB pripada r, - propozicija koja je isto tako nesigurna kao pitanje da li A pripada r, - jos sene cini petitio principii, nego se samo ne dokazuje. Ali ako su A i B identicni, bilo zato sto su konvertibilni, bilo zato sto A [logicki] sleduje B, cini se petitio principii iz istog razloga [kao ranije]. Jer, mi smo objasnili sta znaCi petitio principii. Nairne, ovo se sastoji u tome da se samo sobom dokazuje ono sto nije ocevidno samo sobom. Ako postulirati pitanje stavljeno u pocetku znaci dokazati samo sobom ono sto nije jasno samo sobom; 225 to jest, ako to znaci ne dokazati, kad su podjednako nesigurni kako propozicija koju treba dokazati tako i ono pomocu cega se ona dokazuje,- bilo zato sto predikati koji su identicni pripadaju istom subjektu, bilo zato sto isti predikat pripada identicnim subjektima, - tada se u srednjoj i u trecoj figuri moze naciniti petitio principii na ova dva nacina. Medutim, za afirmativni silogizam ,traZenje prncipa" moze da postoji samo u trecoj i u prvoj figuri. 226 Ako je silogizam negativan, petitio principii postoji kad se isti predikati negiraju o istom subjektu, a obe premise ne postuliraju pitanje na isti naCin - a to treba reCi i o srednjoj figuri, - zato sto ne postoji konverzija termina u negativnim silogizmima. 227 U demonstrativnim silogizmima petitio principii sastoji se u tome da se postulira ono sto se shodno istini, a u dijalektickim silogizmima ono sto se shodno misljenju [shodno verovatnoei] tako odnosi. 228
Glava sedamnaesta [0 DOKAZU NAZVANOM U LOGICI NON PROPTER HOC]
Prigovor: ,ishod nije pogresan zbog toga" - koji u raspravljanju cesto imamo obicaj da ucinimo, nalazi se, najpre, u silogizmima koji vode u logicki nemoguce, - kad se osporava ono sto je bilo dokazano svodenjem na logicki nemoguce. Nece se reCi: ,ovo nije zbog toga",- sem ako se ne ospori ta propozicija, nego [ce se reCi] samo da je
210
nesto pogresno bilo stavljeno u ranije delove argu~enta. Isto tako to se nece reCi ni u neposrednom dokazu, Jer se u njemu ~e stavlja ono sto_ ~~porava zakl~ucak. Sem toga, kad se pobija neka propoz~ctJa ne~?sred~um. dokazom P?: mocu termina ABr ne moze se reel da slloyzam ne zav1s1 od onoga sto je bilo pretpostavljeno. v J~r, mi ~aiemo : ,to nije zbog onoga" - . sam~ u s~ucaJ~ kad_ J~ pretpostavka pobijena, a silogtzam tpak tzvodt ~akl]ucak, sto se ne dogada u silogi~_mima s~ ne.~osr~~n~m ~okazo~: Jer ako je jedna teza pobt]ena, nece vtse bttl sllogtzma koJI se na nju odnosi. J asno je, dakle, da se samo u slucajevima svodenja na logicki nemoguce moze reCi: _,ovo nije zb~g onog", i pri tome je jos potrebn~ vda tzmed~. prvobttne pretpostavke i nemoguceg [zakl]ucka~ post_oJl tak~~ odno~ da se - i kad je pretpostavka stavlJena, 1 kad mJe stavlJena - ipak zakljucuje nemogucnost. 229 Najocevidniji slucaj u. kome pog!es~ zakljucak _ne zavisi od pretpostavke - 1este kad sllogtzam, ;asta~lJen iz srednjih termina koji zak~jucuju na _ne~~guce, n~J~ 2~ vezi sa pretpostavkom, kao sto smo obJasmh u Toptkt. Jer to znaci staviti ono sto nije uzrok kao uzrok, - kao kacl bi se, na primer, htela dokazati inkomens_urabilnost dijagonale, pa se, s tim ciljem, nastojao dokazat1 Ze~onov argument o nem?gucnos.~i kr~ta~ja,_ pomoc'! svod~nJa na nemoguce. Jer, m na koJl nacm 1 mkako lazno [lazan zakljucak] ne stoji u vezi sa pocetnim tvrdenjem. Drugi je slucaj kad nemog_uce [ne~og~~i z~kljucak] stoji u vezi sa pretpostavkom, ah ne prmzlazt tz nJe. -~o se moze dogoditi, bilo da se pretpostavi veza na~ore th nadole - tako ako se, na primer, stavi da A pnpada B, da B p;ipada r, a r - t,., i da je pogresno da B pripada ll . Jer ako seA ukloni, a ipak se stavi daB pripada r, ada r pripada ll , - lazno [laZni zakljucak] nece zavisiti od pocetne pretpostavke. Ili - ako se stavi veza nagore, ~ kad se, na primer, pretpostavi da A pripada B, da E pnpad~ A, a z - E, tada bi bilo pogresno da Z pripada A. J er 1
211
na taj nacin bi ipak proiza.Slo nemoguce [nemoguci zakljucak]' i kad se ukloni prvobitna pretpostavka. Ali [da bi doista bilo svodenja na nemoguce], treba da je nemoguce [nemoguci zakljucak] u vezi sa terminima stavljenim u poeetku, - jer ce na taj nacin ono [nemoguce] zavisiti od pretpostavke. Kad se, na primer, pretpostavi veza nadole, nemoguce [nemoguci zakljucak] mora biti u vezi sa onim terminom koji je predikat. Jer, ako je nemoguce da A pripada !J., tada, kad se iskljuci A, neee viSe biti lainog [zakljucka]. Ako se postavi veza nagore, nemoguce [nemoguci zakljucak] mora biti u vezi sa subjektom pripadanja. Jer, ako Z ne moze da pripada B, tada, kad se iskljuci B, nece vise biti nemoguceg [zakljucka]. Isto vaii i za negativne silogizme. Ocevidno je, dakle, da - ako nemoguce [nemoguc zakljucak] ne stoji u vezi sa terminima stavljenim u pocetku - Iaino [lazni zakljucak] ne proistice iz pretpostavke. IIi zar, cak i u ovom slucaju, Iaino [laini zakljucak] ne bi uvek proizlazio iz pretpostavke? Ako se stavi da A ne pripada B, nego da pripada K, da K pripada r, a ovo !J., - ipak ostaje nemoguce [nemoguCi zakljucak]. Isto je i kad se uzmu termini nagore. Dakle, posto se dobija nemoguce [nemoguci zakljucak] - bila pretpostavka data ili ne - taj zakljucak moze biti nezavisan od pretpostavke. IIi mozda izraz prema kome je, u odsustvu pretpostavke, pogresan zakljucak ipak dobijen, - ne treba uzeti u smislu kao da bi, ako je neka druga pretpostavka bila stavljena, iz toga proizasla nemogucnost. Nego treba ovako shvatiti: da, kad se pretpostavka izostavi, ista nemogucnost [nemoguCi zakljucak] proizlazi iz premisa koje ostaju, posto zacelo nije besmisleno da jedan isti laini zakljucak proizlazi iz vise premisa. Tako, na primer, sleduje da se paralelne linije seku, bilo da se stavi da je unutrasnji ugao veCi nego spoljasnji ug~o, ili da se stavi da trougao ima vise od dva prava ugla.
212
Glava osamnaesta [LAZNO PROIZLAZI UVEK SAMO IZ LAZNOG.- LAZNOST ZAKLJUCKA PROIZLAZI IZ LAZNOSTI PREMISA SILOGIZMA ILl PROSILOGIZMA]
Laian argument proizlazi iz prve Iaine postavke.231 Svaki silogizam se sastoji iii iz dve premise i1i iz vise njih.2.12 Ako [laian zakljucak] proizlazi iz dve premise, jedna od ovih prernisa, ili cak obe jesu nuznim nacinom lazne. Jer, iz istinitih prernisa ne moze da postane laian silogizam.233 Ali ako silogizam postaje iz vise premisa, na primer, ako je propozicija r dobijena iz propozicija A i B, a ove iz !J., E, Z i H, - tada ce biti laina jedna od ovih propozicija koje dalje leze, a zbog toga ce i argument [biti laian]. Jer iz 11, E, Z i H zakljucuje se A i B. Dakle, iz jedne od njih [od ovih propozicija] proisticu zakljucak i laznost [glavnog silogizma].
Glava devetnaesta [KATASILOGIZAM.- PRAKTICNI SAVETI KAKO SE DIJALEKTICKI MOZE PREDUHITRITI PORAZ I SOPSTVENA STVAR DOVESTI DO POBEDEl
Da ne bismo bili pobijeni katasilogizmom,234 treba da obratimo painju, - kad nam protivnik traii dokaz, a ne dodaje zakljucke/35 - da ne upotrebimo dvaput isti terrnin u premisama [da ne pretpostavimo dve propozicije koje imaju isti termin], posto znamo da silogizam ne postaje bez srednjeg terrnina, a da je srednji onaj termin koji je upotrebljen viSe od jedanput. Kako treba gledati na srednji termin u odnosu na svaki zakljucak, - jasno je kad se zna koji zakljucak u svakoj figuri biva dokazan. To nam ne moze ostati skriveno, posto znamo kako da podrtimo nas dokaz. 236 Ono sto preporucujemo da se izbegava pri odgovorima, treba nastojati da sakrijemo kad sami postavljamo pitanja. To ce se postiCi najpre ako se- umesto.•.~~·~t;....i.~ vedu zakljucci prosilogizama- uzmu nuzne_~emtse.2~:'7')l.._ 213
zakljucci se dde skriveni; zatim, ako se, umesto da se pita za propozicije koje najbolje leze/38 uzmu one koje imaju najmanje zajednickih termina. Uzmimo da treba zakljuciti A o Z, sa Br~ i E, kao srednjim terminima. Tada treba pitati da li A pripada B, a, zatim, ne da li B pripada r, nego da li ~ pripada E, i tek tada da li B pripada P 39 i tako dalje. Ako je silogizam dobijen pomocu samo jednog srednjeg termina, tada treba poceti srednjim terminom. Tako ce se najsigurnije ostaviti u nejasnosti onaj ko odgovara. Glava dvadeseta [KAD JE POBIJANJE MOGUCE240]
Posto znamo kad jedan silogizam moze postati, i kako se pri tome njegovi termini moraju medusobno odnositi, jasno je kad ce biti, a kad nece biti pobijanja. Ako su sve propozicije priznate, iii ako su odgovori dati jedan u jednome smislu, a drugi u drugom - na primer, ako je jedan negativan, a drugi afirmativan - moze biti pobijanja. Jer, silogizam se dobijao sa terminima koji su stajali u odnosima na prvi ili na drugi naCin. 241 Prema tome, ako je ono sto je tvrdeno kontrerno suprotno zakljucku, pobijanje postaje nuznim nacinom. Jer, pobijanje je silogizam koji postavlja kontradiktornu suprotnost. 242 Medutim, ako nista nije priznato,243 pobijanje ne moze proizaci. Nairne nema silogizma, kad su svi termini negativni, i u takvom jednom slucaju nema pobijanja. Jer ako ima pobijanja, ima nuznim nacinom silogizma, ali ako postoji silogizam, nema nuznim nacinom pobijanja. Isto je [pobijanje isto tako nije moguce] i ako u odgovoru nista nije univerzalno tvrdeno. Jer ista je definicija pobijanja i silogizma. Glava dvadeset prva [ZABLUDA]
Katkad se desava da, kao sto se varamo u polozaju termina, isto smo tako u zabludi u sudu koji o njima donosimo. Moguce je, na primer, - posto isti predikat ne-
214
posredno pripada nekolikim subjektima, da se ne poznaje jedan [subjekt], pa se misli da mu predikat ne pripada, dok se poznaje drugi [subjekt]. Uzmimo da A pripada B po sebi i r po sebi, i da na isti nacin B i r pripadaju ~. Ako se sad misli da A pripada svakom B, a da B pripada ~. ali da A ne pripada nijednom r, i da r pripada svakom ~. imace se o istoj stvari u odnosu na istu stvar znanje i neznanje. Ako se, opet, zabluda odnosi na termine koji pripadaju istoj seriji [redu], - ako, na primer, A pripada B, B - r, a r - ~. ali ako se pretpostavi da A pripada svakom B, ada, opet, ne pripada nijednom r, - tada ce se, u isto vreme kad se zna da A pripada ~. pretpostavljati da mu ono ne pripada. Zar se posle toga nece verovati da se ne rnisli ono sto se zna? Zna se, u neku ruku da A pripada r pomocu B, kao sto se zna partikularno pomocu univerzalnog. I tako se smatra da se ono sto se u neku ruku zna nikako ne misli, - sto je nemoguce. U slucaju koji smo najpre naveli, u kome srednji terrnin ne zavisi od istog reda, ne mogu se misliti istovremeno dve premise koje se odnose na svaki od srednjih terrnina, - tako, na primer, da A pripada svakom B, ali da ne pripada nijednom r, i da, u isto vreme, B i r pripadaju svakom ~. Jer, desava se da je prva premisa kontremo suprotna - ili potpuno, ili delimicno. Jer, ako se pretpostavi da A pripada svemu cemu B pripada, i ako se zna da B pripada ~. isto se tako zna da A pripada ~ . Medutim, ako se smatra da A ne pripada nicem cemu r pripada, smatra se da A ne pripada onome cemu, partikulamo uzeto, pripada B. Ali ako se smatra da A pripada svemu cemu B pripada, i ako se, potom, smatra da A ne pripada onom cemu, partikulamo uzeto, pripada B, - tada je to potpuna iii delimicna kontrerna suprotnost sudova. Na takav nacin, dakle, ne moze se pretpostavljati. Medutim, niSta ne stoji na putu da se pretpostavlja jedna premisa svakoga silogizma iii dve premise jednoga od dva silogizma, - tako, na primer, da A pripada svakom B, a da B pripada ~. i da, opet, A ne pripada nijednom r.
215
Takva zabluda slicna je zabludi o pojedinacnim stvarima. Ako, na primer, A pripada svakom B, a B svakom r, Ace pripadati svakom r. Ako se, dakle, zna da A pripada svemu cemu pripada B, tada se isto tako zna da A pripada r. Ali nista ne stoji na putu da se zna da postoji r. Uzmimo da A oznacava dva prava ugla, B trougao, a r trougao koji se moze opaziti culima. Moze se misliti da r ne postoji, iako se zna da svaki trougao saddi dva prava ugla, tako da se jedno isto u isto vreme zna i ne zna. Jer, ,znati da svaki trougao ima zbir uglova jednak sa dva prava ugla" - nije nesto prosto; nego to jednom znaci da se ima znanje o opstem, a, zatim, da se ima znanje o pojedinacnom. Tako se zna opstim znanjem da r ima zbir uglova jednak sa dva prava ugla, ali se to ne zna znanjem o pojedinacnom. Prema tome, nece se imati znanje i neznanje koji su kontrerno suprotni jedno drugom. Isto tako, [moze se kritikovati] i argumenti iz Menona244 da je ucenje secanje. Nairne nikad sene dogada da se pojedinacno zna ranije, nego mi sticemo znanje pojedinacnih stvari u isto vreme sa indukcijom, kao da ih samo ponovo upoznajemo. Jer neke stvari odmah saznajemo, - tako, na primer, [saznajemo] da je zbir uglova [izvesnog pojedinacnog trougla] jednak sa dva prava ugla, cim znamo da je to trougao. Isto je i u drugim slucajevima. Mi, dakle, mislimo pojedinacne stvari pomocu saznanja opsteg, a ne saznajemo ih znanjem koje je njima svojstveno. Taka o njima mozemo biti u zabludi, ali ne na kontrerno suprotni nacin. U stvari, saznanje se odnosi na opste, a zabluda na pojedinacno. Isto je i u slucajevima o kojima smo ranije govorili, 245 - zabluda ucinjena u odnosu na srednji termin nije kontrerno suprotna saznanju stecenom pomocu silogizma. Isto taka nije [kontrerno suprotan] sud koji se odnosi na jedan od srednjih termina prema sudu koji se odnosi na drugi [srednji termin]. Medutim, nista ne stoji na putu da, i ako se zna da A pripada celome B, ada B pripada r,- ipak se misli da A 216
ne pripada r. Taka, na primer, iako se zna da je svaka mazga neplodna, a da je ova zivotinja mazga, - ipak se sudi da je ona skotna. Jer ne zna se da A pripada r, ako se istovremeno ne misli na obe propozicije istovremeno. Iz ovoga je ocevidno da se mora pasti u zabludu aka se zna jedna [propozicija], a ne zna se druga. I to je bas odnos koji postoji izmedu znanja opsteg i znanja pojedinacnog.246 Jer, mine upoznajemo nijednu od stvari koje se culima mogu opaziti, izvan onoga sto dolazi od cula, cak i ako smo ih ranije percipirali247 sem u slucaju da o njima imamo opste i svojstveno znanje, aline aktuelno [stvarno] znanje. Jer, o znanju se govori u trojakom smislu248 : ono znaci opste, pojedinacno [svojstveno stvari] i aktuelno [stvarno] znanje, - a tako i zabluda ima ovaj trojaki smisao249 • Tako nista ne stoji na putu da se jedna ista stvar i zna, i da se o njoj bude u zabludi, samo ne na kontrerno suprotan nacin. To se desava u slucaju kad je znanje ograniceno na svaku od premisa, i kad se prethodno nije razmotrila pojedinacna stvar. Jer, kad se pretpostavlja da je mazga skotna, tada se nema aktuelno znanje, a isto tako ne pada se, zbog te pretpostavke, u zabludu kontrerno suprotnu znanju. Jer, zabluda kontrerno suprotna znanju opsteg jeste silogizam. Ali, ko pretpostavi da sustina dobra jeste sustina zla, on mora pretpostaviti da su isto sustina dobra i sustina zla. Neka sustina dobra bude A, sustina zla B, i, ponovo, sustina dobra r. Posta se misli da suB i r identicni, mora se misliti i da je r - B, a, isto taka, da je B - A, i, prema tome, da je r - A. Jer kao sto bi- ako bismo rekli da ako je B bilo istina o onome o cemu je r istina, a A o onome o cemu je B istina, - A isto taka bilo istina o r, - to vazi i za glagol ,suditi". Isto je taka i za glagol ,biti". Jer, ako bi r bilo identicno sa B, a opet B sa A, i r bi, isto taka, bilo identicno sa A. Isto je tako i za glagol ,imati misljenje". Zar to [da se maze misliti da su isto sustina dobra i sustina zla] nije tada nuzno, ako se dopusti pretpostavka [da sustina dobra jeste sustina zla]? Ali, mazda zabluda lezi u tome sto se i u drugome smislu moze zamisliti da 217
sustina dobra jeste sustina zla, - a ne samo akcidentalno.250 Jer to se moze zamisliti na razliCite nacine. Ali ovu tacku treba bolje ispitati.
Glava dvadeset druga [PRAVILA ZA KONVERZIJU I POREDENJE STVARI KOJE TREBA ZELETI ILl IZBEGAVATI]
Kad su konvertirani krajnji termini, nuzno je da srednji termin isto tako bude konvertiran sa dva krajnja termina. Ako A pripada r pomoeu B, tada, ako suA i r konvertirani, i ako r pripada svemu cemu A pripada, - B se konvertira sa A, i B pripada svemu cemu A pripada, pomocu srednjeg termina r; i r se konvertira sa B pomocu srednjeg termina A. Isto je tako i za negativne propozicije. Ako B pripada r, a A ne pripada B, ni A nece pripadati r. Ako se B konvertira sa A, tada ce se, isto tako, r konvertirati sa A. Uzmimo da B ne pripada A; tada mu ni r nece pripadati, jer B [po pretpostavci] pripada svakom r. Ali ako se r konvertira sa B, B se isto tako konvertira sa A. J er, r je afirmirano o svemu o cemu je B afirmirano. I ako se r konvertira sa A i B, B se isto tako konvertira sa A. Jer, r pripada onome cemu B pripada, - ali r ne pripada onome cemu A pripada. I samo ovde [u ovom poslednjem slucaju] polazi se od zakljucka,- a ne u drugim slucajevima, - kao kod afirmativnog silogizma. Ako su, opet, A i B konvertibilni, a, isto tako, r i !1, i ako je ili A i1i r nuznim nacinom pridato svakom bicu, - tada ce se B i !1 tako odnositi, da ce i1i jedno i1i drugo biti pridato svakom bicu. Posta B pripada onome cemu A pripada, a /1 onome cemu r pripada, i posto je ili A ili r pridato svakom bicu, ali ne oba istovremeno - oeevidno je da je ili A ili !1 isto tako pridato svakom bicu, ali ne oba u isto vreme. Ako je, na primer, nestvoreno nepropadljivo, a nepropadljivo nestvoreno, nuzno je da stvoreno bude propadljivo,
218
ada propadljivo bude stvoreno. Jer, dva silogizma su ovde povezana. Ako, opet, ili A ili B pripada svakom b~cu, isto ka.o ili r ili 11, ali ne u isto vreme, tada, ako su A 1 B konvertlbilni, - B i /1 se isto tako konvertiraju. Jer, ako B ne pripada onome cemu partikularn.o pripad~ !1, jasn~ je da fe mu A pripadati. Ako mu A pnpada, pnpada mu 1 r, posto se oni konvertiraju. Dakle, r i !1 bice zajedno pridati, sto je nemoguce. Ali ako A pripada celom B i r, i nije afirmirano ni o cemu drugom · i ako, is to tako, B pripada svakom r, potrebno je, mdnim nacinom, da seA i B konvertiraju. Jer, posto A vazi samo o B i r, i pos~o j.e B ~firmir31no u i~~~ vreme o samome sebi i or, - ocev1dno Je dace B vaz1t1 o svemu o cemu A vati, sem o samome A. Medutim, kad A i B pripadaju celome r, i kad je r konvertibilno sa B, nuzno je da A pripada celom B. Nairne posto A pripada svakom r, a posto r pripada B konverzijom, - i A ce pripadati svakom B. Kad je od dva suprotna termina A i B, A bolje od B, a isto tako 11 od r, - tada, ako su Ar bolji od B/1, -A je bolje od t-... Jer, A treba zeleti isto onoliko koliko od B treba bezati, posto su to suprotnosti. Isto vazi i za r i 11, jer su i oni jedno drugom suprotni. Ak?, dakl.e, ~ treba isto toliko zeleti koliko /1, tada B treba IStO tohko 1Zbegavati koliko r. Jer svaku od stvari koju treba izbegavati valja izbegavati isto toliko koliko svaku od stvari koju treba zeleti valja zeleti. Prema tome, isto VaZi 0 obema zajedno, dakle o Ar u odnosu na B/1. Ali, posto Ar treba vise zeleti nego Bt-.., A se ne moze zeleti isto koliko !1, jer bi inace B/1 trebalo zeleti isto koliko Ar. Ali ako 11 treba vise zeleti od A, tada i B treba manje izbegavati od r, - jer manje je suprotno manjem. Ali vece dobro i manje zlo treba viSe zeleti nego manje dobra i vece zlo. Dakle, i celinu, B/1, treba vise zeleti nego Ar. Medutim, tako nije. Prema tome, A treba vise zeleti nego !1, i, prema tome, r treba manje izbegavati nego B.
219
Ako, dakle, svaki koji voli, zbog svoje ljubavi, pretpostavlja A - sto znaci da je voljena osoba raspolozena da mu ukaie svoju blagonaklonost, ali mu je ne ukazuje (sto je oznaceno sa r) - ukazivanju blagonaklonosti od stsan~ voljene osobe (sto je oznaceno sa ~), ali bez raspoJozenJa da mu [tu blagonaklonost] ukaie, sto je oznaceno sa B; - tada je oeevidno da je A takve prirode da ga treba pretpostaviti ukazivanju blagonaklonosti od strane voljene osobe. u ljubavi, dakle, covek treba vise da zeli da bude voljen, nego da se telesno sjedinjuje [sa voljenom osobom]. ~ak? .ljuba.v zavisi vise od naklonosti nego od telesnog SJedmJaVanJa. A ako je [u ljubavi] najvainije biti voljen, tada je to cilj ljubavi. Prema tome, telesno sjedinjavanje iii uopste nije cilj ljubavi, iii je cilj koji je u isti mah sredstvo da se bude voljen. To je isto tako nacin na koji postaju druge zelje i umetnosti. 251 Glava dvadeset treca [TEORIJA INDUKCIJE]
Ovim smo, dakle, objasnili odnos termina u konverzijama, i pokazali smo sta prvenstveno treba izabrati iii izbegavati. Ali sad moramo da govorimo o tome da se pomoeu figura ranije proucenih ne dobijaju samo dijalekticki i d.em<;>nst:a~ivni vsilogizrni, nego [se dobijaju] i retorski S1!og1zrru, 1 uopste svaka vrsta ubedivanja, ma kakva bila nJena metoda. 252 Jer, sve sto verujemo- verujemo iii na osnovu silogizma, iii na osnovu indukcije. ~ndukcij~ iii indukt.ivni s~logizam sastoji se u zakljuClvanJU- koJe se oslanJa na Jedan od krajnjih terminada je drugi [krajnji termin] pridat srednjem [terminu]. Na primer, kad je B srednji termin izmedu A i r, dokazace se pomoeu r da A pripada B, - i na taj nacin izvodimo indukcije. Uzmimo da A znaci " koJ·i dugo zivi" ' B - ,, koJ·i nema zuci", a r - ,stvorovi koji dugo zive", - kao ,covek", ,konj" i ,mazga". v•
220
A pripada tada svakom r, jer svaki stvor koji nema zuci dugo zivi. Ali isto tako B - ,koji nema zuci" - pri.~ pada svakom r. Ako se r konvertira sa B,va.ako s:~dnJl termin nema veCi obim nego r, tada A nuzn~m nacn~om pripada B. Ranije je dokazano da. ~~o dv~ atnbuta J?npadaju istom subjektu, i ako. se k;aJOJ~ term~n konve:tua sa jednim od njih, drugi pred1kat ce pnp~dat1 k?nv~rtuanom predikatu. Ali pod r mora se razumet1 on~.sto Je s~stav ljeno iz svih pojedinacnih bica. Jer, indukciJa postaJe nabrajanjem sviju njih. . . . Ova vrsta silogizma sluzi tome da pnba~ prvu .1 neposrednu premisu. Jer, ono za sta postoji s:edn]l term.m, stlogizam zakljucuje pomoeu s:edni_eg ~ermma; ~evd~tl~, ono za sta nema srednjeg termma stlog1zam zaklJUCUJe mduk-
. .
~~
A, na neki nacin, indukcija je suprotna sll'?g1zmu. Nairne silogizam dokazuje, pomocu sredn_ieg ter~ma, ~a gornji krajnji te~min ~ripada ~recem termi.~u; ~ 1~dukc1}a dokazuje, pomocu treceg termma, da gornJl kraJOJl termm pripada srednjem terminu. . .. . Po prirodnom redu je, dakle!.. s~logtZam.. ~OJl. zaklJUcuje pomoc':l s.red~jeg t~rm~~a ramJll poznatlJl, ah za nas je induktivm stlogtzam JaSmJL Glava dvadeset cetvrta [PRIMER KAO SREDSTVO ZAOBRAZOVANJE TEORIJSKOG I PRAKTICNOG SUDA]
Dobija se primer [JtaQ&fiEL'Y!la] 2~3 , kad s~ dokaie ~a gornji krajnji terrnin pripa~a srednJe~ termmu .Pomo~u termina slicnoga trecem. Ah tr~ba zn~h da .~redn]l te~m pripada trecem terrninu, a prv1 termmu shcnom trecem. Neka A bude ,zlo", B - ,objaviti rat ~usedi~~", ,: - ,Atinjani Tebancima", a ~ - ,Teba~c1 FokeJCI~a . Ako hocemo da dokazemo da je ratovatl. sa Tebancm~a zlo, treba staviti da je zlo ratovati sa sused1ma. V~rovanJe u ovo proizlazi iz slicnih slucajeva, - tako, na pnmer, da
221
je bilo zlo za Tebance da ratuju sa Fokejcima. Posto je zlo ratovati sa susedima, a posto je rat protiv Tebanaca rat protiv suseda, - jasno je da je zlo ratovati sa Tebancima. Jasno je da B pripada r i 1'1 (jer, u oba slucaja, to znaci objaviti rat susedima); a, isto tako, ocevidno je da A pripada 1'1 (jer rat protiv Fokejaca nije bio povoljan za Tebance). Da A pripada B, bice dokazano pomocu 11. Na isti nacin izvesce se dokaz, ako je dokaz 0 odnosu srednjeg termina prema krajnjem terminu bio dobijen pomocu vise slicnih slucajeva. Ocevidno je, dakle, da se primer ne odnosi ni kao deo prema celini ni kao celina prema delu, nego kao deo prema delu, - kad su dva pojedinacna slucaja podredena istom terminu, i kad je poznat jedan od njih. I [primer se] razIikuje od indukcije time sto indukcija, polazeci od svih individua [od sveg pojedinacnog, nedeljivog], dokazuje da gornji krajnji termin pripada srednjem terminu, i ne vezuje silogizam za donji krajnji termin; medutim primer ga vezuje, a ne dokazuje, polazeCi od svih individua.254 Glava dvadeset peta [TEORIJA ABDUKCJJE]
Postoji abdukcija,255 kad je ocevidno da prvi termin pripada srednjem, a kad je nesigurno da srednji termin pripada poslednjem, posto je taj odnos isto toliko verovatan, iii cak verovatniji nego zakljucak. Dalje, [postoji abdukcija] kad su malobrojni termini koji se nalaze izmedu poslednjeg i srednjeg termina. Jer u svim ovim slucajevima priblizujemo se znanju. Neka A bude- ,koji se moze nauCiti", B - ,znanje", a r - ,pravicnost". Jasno je da se znanje moze nauciti, ali je nesigurno da je vrlina znanje. Ako je propozicija Br isto tako verovatna, iii ako je verovatnija nego Ar, - postoji abdukcija. Jer, mi smo se pribliZili znanju time sto smo zakljucku Ar dadali prapaziciju Br, - jer ranije nisma imali nikakva znanje.
222
Uzmimo, opet, da je mali broj termina koji se nalaze izmedu B i r, - jer i na taj nacin priblizavamo se znanju.256 Uzmimo, na primer, da je 1'1- ,biti kv
Objekcija258 je premisa kontrerna suprotna jednaj premisi. Objekcija se razlikuje ad premise [kojaj je ~u pratna] time sta objekcija moze biti partikularna, a l?rermsa iii uapste ne moze biti takva, iii bar nije takva u umverzalnim silogizmima. Objekcija se javlja na dva n~Cina i u d':e fi~ur~ .. On.a se javlja na dva nacina, zato StO Je s_vaka ObJ.ekc~~a lh ~m verzalna, iii partikularna. A u dve figure obJek~IJe se Jay~ Ijaju zato sto su supratne premisi, a suprotnostl magu b1t~ dakazane samo u prvoj i u trecaj figuri259 • Jer, kad se tvrd1 da nesta svakome pripada, mi prigavaramo da ne pripada nijednom iii dane pripada ponekom, - i ad tih propazicija ana da nijednam ne pripada zakljuc~r:a je _u prvoj figuri, a ana da ne pripada panekom zaklJucena Je u poslednjoj figuri. Uzmimo da je A - ,jedna jedina nauka", aBkantrerno suprotna". Ako se tvrdi da je nauka o kantre~~ suprotnom jedna, abjekcija maze biti ili da nauka a suprotnostima nije uvek jedna i ista, i da je ana sta je kontrerna - suprotna, - tako da se dobija prva figura; iii da ne pastaji jedna nauka a anome sta se moze i 0 onome sto se ne moze saznati, - sto je treca figura.
223
Jer, 0 r - 0 onome sto se moze i 0 onome sto sene moze saznati - istina je da je to kontrerno suprotno, a lazno je da je to predmet samo jedne nauke. Isto je ako je premisa negativna260 • Kad se tvrdi da nauka o kontrerno-suprotnom nije jedna, mi kaZemo ili da su sve suprotnosti, ili da su izvesne kontrerne suprotnosti - kao zdrav i bolestan - predmet samo jedne iste nauke. U prvom slucaju zakljucak se izvodi u prvoj, a u drugom slucaju u trecoj figuri. Jer, uopste u svakoj objekciji koja se univerzalno cini, nuzno je upraviti protivrecnost protiv univerzalnog termina koji saddi u sebi od [protivnika) navedene termine. Nairne, ako protivnik tvrdi da nauka o kontrernim suprotnostima nije jedna, valja reCi da je jedna nauka o svim suprotnostima. Tako moramo dobiti prvu figuru. Nairne, univerzalno [koje sadrzi prvobitni subjekt] postaje srednji termin. Medutim, [u objekciji ucinjenoj] partikularno, protivrecnost mora biti vezana sa terminom u odnosu na koji je subjekt stavljene premise univerzalan. Tako ce se reCi da nije ista nauka 0 onome sto moze i 0 onome sto ne moze da se sazna. Jer, ,kontrerno suprotno" je univerzalno u odnosu na ove termine. I tako postaje treca figura, jer srednji termin je stavljen partikularno, - kao ono sto moze i ono sto ne moze da se sazna. Premise, iz kojih se moze izvesti kontrerno suprotni zakljucak, jesu one od kojih polazimo, kad se trudimo da izrazimo objekcije. Otuda ih dajemo samo u ovim figurama [to jest u prvoj i trecoj]. Nairne, samo u njima nalaze se suprotni silogizmi, posto srednja [druga] figura ne moze dati afirmativan zakljucak. Medutim, objekcija pomocu srednje [druge] figure ucinila bi nuznim iscrpnije obrazlozenje, - tako, na primer, kad se ne bi dopustilo da A pripada B, zato sto mu ne sleduje r. To postaje jasno samo pomocu drugih premisa. Prema tome, objekcija ne treba da pribegne drugim stvarima, nego druga premisa [koju uzima] treba da bude neposredno jasna. Zbog toga, samo ova figura ne daje dokaz pomocu znaka.
224
Treba razmotriti i druge objekcije, kao one koje su izvedene iz kontrerne suprotnosti, i iz slicnog, i iz onog sto je predmet misljenja. Isto taka, treba jos ispitati da li partikularna objekcija moze da se obrazuje u prvoj figuri, iii negativna objekcija u srednjoj [drugoj] figuri.
Glava dvadeset sedma [ENTIMEM]
Verovatno i znak nisu isto, nego je verovatno propozicija koja je verovatna. Jer verovatno je ono o cemu se zna da se veeinom tako dogada ili ne dogada, da taka jeste iii da tako nije, - kao, na primer, ,mrziti zavidljivce" iii ,osecati naklonost prema ljudima koje volimo". Medutim, znak tezi tome da bude demonstrativna propozicija, lluZna iii moguca. Jer, stvar cije postojanje iii postajanje povlaci za sobom postojanje iii postajanje druge stvari, bilo ranije iii docnije - jeste znak postajanja iii postojanja druge stvari. Entimem262 je silogizam iz verovatnih premisa iii znakova. Znak moze da se uzme u tri smisla, koji odgovaraju polozaju srednjeg termina u figurama. Jer znak moze biti uzet i1i kao u prvoj figuri, iii kao u srednjoj [drugoj)/63 iii kao u trecoj. Na primer, dokaz da je jedna zena trudna zato sto ima mleka, proizlazi iz prve figure, - jer ,imati mleka" jeste srednji termin. A je - ,biti trudna", B ,imati mleka", a r - ,zena". Medutim, dokaz da su mudraci posteni, zato sto je Pitak posten, proizlazi iz poslednje [trece figure). A je- ,posten", B - ,mudraci", a r Pitak". Ovde je istina tvrditi i A i B o r, - ali se po;lednja propozicija ne iskazuje, zato sto je poznata, i stavlja se samo prva [propozicija]. Najzad, dokaz da je jedna zena trudna zato sto je bleda odnosi se na srednju [drugu) figuru. Nairne, posto se bledilo vezuje za trudnocu, a posto se bledilo javlja kod te odredene zene, misli se da je dokazano da je ona trudna. A je - ,bledilo", B - ,biti trudna", a r - ,zena". 261
15 Organon
225
nom, ali ima ve6i obim nego treCi [krajnji termin], i ne konvertira se s njim. Uzmimo da je A - hrabrost, B velike noge, a r - lav. U tom slucaju B pripada onome cemu r pripada, ali, pored toga, pripada i drugim stvarima. Medutim, A pripada svemu cemu B pripada, i nicem drugom, ali je A konvertibilno sa B. Kad ne bi bilo taka, tada samo jedan znak ne bi odgovarao samo jednoj afekciji. NAPOMENE PRVA KNJIGA 1 Rec analitika (&vaA.u·nltij) znaci metodu ra.§clanjavanja misli i pojmova u njihove sastavne delove, zatim elementamu logiku koja se bavi pojmovima, sudovima i zakljuccima. Kod Aristotela analitika, pre svega, znaci svodenje konkluzija na njihove premise. Kao takva, analitika je ucenje o izvodenju zakljucaka, upravo silogistika. Aristotelova Prva analitika proucava formu zakljucka, a Druga analitika njegovu saddinu. Prva analitika proucava zakljucak uopste, a Druga analitika iskljucivo naucni, apodikticni zakljucak. Prva analitika izlaze formalnu teoriju silogizma, i zato se smatra da je ona uvod u Drugu analitiku - delo koje ne proucava silogizam uopste, nego samo naucni, demonstrativni silogizam. Tricot smatra da je Stagiraninova logika metodologija i propedeutika nauke o prirodi. (Upor. Aristote: Organon. III. Les Premiers Analytiques. Nouvelle traduction et notes par J. Tricot. Bibliotheque des textes philosophiques, Paris 1947, p. 1, note 1.) 2 Ove definicije univerzalnog, partikularnog i neodredenog pripadanja jesu upravo sazeta ponavljanja filozofovih izvodenja u 7. glavi De lnterpr. 3 Dijalekticka veiltina, po Aristotelu, sastoji se u tome da se odgovara sa "da" iii "ne" na postavljeno pitanje. Silogizam je instrument ne samo dijalektike nego i analitike. Silogizam, naime, cini zakljucivanje pravilnim. 4 U prvoj knjizi, u glavama 1. i 10. 5 U Drugoj ana/itici za demonstrativne, au Topici za dijalekticke premise. 6 Savrseni su samo silogizmi prve figure. 7 Drugim recima: nikakav drugi termin i nikakva druga propozicija. 8 "Jedna iii vise stvari" znaci upravo jednu novu propoziciju ili vise njih. A te nove propozicije ce od nesavrsenog silogizma naciniti savrileni silogizam prve figure.
229
9 Konverzija se sastoji u premestanju termina jedne propozicije, pri cemu se ne menja njihov kvalitet, - tako da predikat postaje subjekt, a subjekt predikat. (Upor. Tricot, str. 6, nap. 1.) 10 A je atribut, a B je subjekt. 11 Drugim reeima: konverzija je ista ako je premisa partikularna. 12 To jest: kad su u pitanju nuZ.ne premise, konverzija ce se vrsiti na isti nacin. 13 Silvester Maurus tumaci ovo mesto na sledeci na~in: nuzno je kontingentno, zato sto moze da postoji i ako ne moze i da ne postoji, kao, na primer, apsolutno bice, Bog; ne-nuzno je kontingentno, jer moze da postoji i da ne postoji, - kao stvorovi; moguce je kontingentno, zato sto moze da postoji, ne uzimajuci u obzir da li je to nuzno iii nije,- tako je, na primer, moguce da uopste nesto postoji. (Upor. Aristoteles Lehre von Schluss oder Erste Analytik, Neu iibersetzt und mit erkllirenden Anmerkungen versehen von Dr. Eug. Rolfes, Der philosophischen Bibliothek Band 10. Leipzig 1922, S. 152, Anm. 2.) 14 Vidi ovo delo, gl. 13 i 17. 1s Ovo delo, gl. 46. 16 Citalac ove glave mora prethodno da dobro upozna opstu teoriju silogizma, koja je izlozena u svakoj formalnoj logici. 17 Kojim terminima i reeenicama, u kojim figurama i kojim modusom svake figure postaje svaki silogizam. (Upor. Tricot, Nav. delo, str. 12, nap. 4, 5 i 6.) 18 U Drugoj analitici. 19 Aristotel naziva termine: To n:giiiTov lixgov, To !J.Ei~ov ,gomji termin; To £a:x.a-r:ov axgov, To Uanov - ,donji termin" i To fLEeunga ltQOTaat~: ,donja premisa". lma autora koji te izraze prevode ,velika premisa" i ,mala premisa", i ,visa premisa" i ,niza premisa". 2 0 Dva krajnja termina su TU lixQa termini extremi. Tricot istice da Aristotel oznacava srednji termin sa B, gomji sa A, a donji sa r. Gornja premisa je AB, donja Br, a zakljucak Ar. - U formalnoj logici A je univerzalno-afirmativna premisa, E - univerzalno-negativna, I - partikularno-afirmativna, a 0 - partikulamo-negativna. (Nav. delo, str. 13, nap. 2.) Z1 Ovo je Barbara prvi modus prve silogisticke figure. Radi boljeg razumevanja sledeeih Aristotelovih izlaganja o silogistickim figurama i njihovim modusima, valja uzeti u obzir, pored proucavanja formalne logike, i egzemplifikaciju napomena Tricot-a, u navedenom delu. Ta egzemplifikacija je obimna i iscrpna. 22 Anal. prior., 1, 24 b 28.
230
Drugi modus prve silogisticke figure - Celarent. Treei modus - Darii. 2s Cetvrti modus Ferio. 26 Anal. prior., 1, 26 a 2. 21 Od 16 modusa prve silogisti~ke figure Stagiranin je odbacio 12 modusa. Dakle, kao pravilna ostala su cetiri modusa prve figure - koje je prihvatila formalna logika. 28 Neodredene su propozicije koje imaju neodredeni subjekt. U ovim propozicijama nije oznaceno jesu li one univerzalne iii partikularne. 29 Jasnije receno, srednji termin je predikat u dve premise. 3o Filozof ovim izraiava da su savrseni, to jest da imaju pravu vainost samo oni silogizmi koji se mogu svesti na silogizme prve figure, - izuzev na Baroco. Ali i ako nisu savrseni silogizmi o kojima je ovde rec, u njima se zakljucak izvodi neposredno iz premisa. 31 U ovoj glavi, M je srednji termin, N gornji, a 3 donji; gornja premisa je MN, donja MS, a konkluzija NS. 32 Prvi modus druge silogisticke figure, Cesare. 33 To je dokazano za Celarent, u ovom delu, I 4. 25 b 40. 34 Drugi modus druge silogisticke figure Camestres. 35 Treci i cetvrti modus druge silogisticke figure Festino i Baroco. ao Treci modus druge silogisticke figure Festino. 37 Cetvrti modus druge silogisticke figure Baroco. 38 Tako su od 16 modusa druge figure 12 iskljuceni; prema tome, ostaju samo 4 modusa za pravilno izvodenje zakljucaka. 39 To jest: kad se, kao dopuna, dodaju jo8 neke recenice. 4o U ovoj glavi, srednji termin obelezen je sa };, gomji sa II, a donji sa P. Gomja premisa obelezena je sa II};, donja sa P};, a zakljucak sa IIP. 41 Prvi modus trece silogisticke figure Darapti. 42 Modus Darii prve figure. 43 Ekteza (od EXTEaaat) ovde znaci: sve sto vaii za srednji termin vai.i i za njegov deo. Ako je svako }; - II i P, - tada je i ponek~ }; (na primer N) II i P; dakle poneko P je II. u Drugi modus trece silogisticke figure- Felapton. 45 Tada se dobija Ferio. 46 Ovo je treei modus trece silogisticke figure Disamis. 47 Ovo je cetvrti modus trece silogisticke figure Datisi. 48 Peti modus trece silogisticke figure Bocardo. 49 Dokaz pomoeu ekteze, kad se uzme jedan deo srednjeg termina kome gomji termin ne pripada. 23 24
231
Sesti modus treee silogisticke figure - Ferison. Od 16 modusa koji su moguci u trecoj figuri, Aristotel je odbacio deset, a zadr:lao samo 6 modusa, koji su prihvaceni i do danas vaie u formalnoj logici. Aristotel je u svojoj formalnoj logici utvrdio samo tri silogisticke figure. V. Kirch mann - u svom prevodu ,Prve Analitike", str. VII, kaie da zbog toga Aristotela ne treba kuditi, nego da ga treba hvaliti, jer je od lekara Galena pronadena silogisticka figura u stvari samo preokrenuta Aristotelova prva figura. Po Kirchmann-u, Galenova cetvrta figura lakse se pri!agodava govornoj upotrebi nego prva Aristotelova figura. Medutim Stagiraninova viSe odgovara logickom stanju stvari i naucnoj upotrebi. Kirchmann smatra da se Galenova figura moze, s pravom, ostaviti po strani. Galenovu figuru su, poeev od XV veka, usvojili logicari. Medutim, vecina modernih logicara tu figuru ne prihvata. 52 U ovoj glavi filozof govori o indirektnim modusima svoje tri silogisticke figure. 53 Cesare i Camestres. 54 Ovde imamo moduse Barbara i Celarent, gde je gornja premisa nuzna, bila ona afirmativna ili negativna, - donja asertoricka, a zakljucak nuian. (Upor. Tricot, nav. delo, str. 46, nap. 1.) 55 Drugim recima: Sto o svemu vaii, i o svemu nuznim nacinom vaii, - vaii nuinim nacinom i o svemu sto se pod njim podrazumeva. 56 Ovo delo, I, 9, 30 a 23-33. 57 Dokazi da se kontingentno mora razlikovati od nuznog. 5s Ovo delo, I, 3, 25 b 21. 59 Anal. post. (I, 8). eo Ovo delo, I, 13, 32 b 38-40. 61 Ibid., I, 13, 32 a 34. 62 Modus je Darii. 63 Aristotel misli na definiciju mogucnosti pripadanja jednom univerzalnom terminu. 64 Modus je Feria. 65 Dobice se opet modus Darii. 66 U I, 5 ovoga dela. 67 Ibid., I, 13, 32 a 29 gde je utvrdeno da je kontingentno ne-nuzno, a da je ne-nuino kontingentno. 68 Ibid., I, 13, 32 a 18. 69 Ovim se misli na kontrerno suprotni raspored premisa, sto znaci da je gornja premisa asertoricna, a donja kontingentna. 1o Ovo delo, I, 23, 40 b 35 i Anal. post., I, 3, 73 a 8. 11 Kontingentan zakljucak u silogizmima o kojima je govoreno moze se dobiti samo ako su premise istinite u apsolutnom, a ne u vremenskome smislu. 50
51
232
12 Neki komentatori ovog dela- na primer Silvester Maur~~ i Tricot - smatraju da je, umesto termina ,nauka" trebalo stavltl ,ucen". 73 Ovo delo, I, 14, 33 a 7. 74 Modusi Darii ili Feria. 75 Vidi pocetak ove glave. 76 Upor. ovo delo, I, 14, 33 a-34 b 17. n Ibid., I, 15, 35 a, 25 b 8. 1s Ibid., I, 15, 33 b 29, 34 b 27. 1e Ibid., I, 15, 34 a 34 b 6. so Ovo ce biti savrseni silogizam u modusu Celarent. s1 Upor. ibid., I, 15, 35 b 7 i I, 14, 33 a 7. s2 Stavlja se u sumnju autenticnost ove poslednje recenice. s3 Upor. ibid., I, 15, 33 b 29, kao i 34 b 27. S4 Upor. ibid., I, 13, 32 a 28. 85 Upor. ibid. 86 Tricot (nav. delo, str. 100, nap. 1) upucuje ovde na Julius Pacius Aristotelis Stagirite ... Organon, Morgiis, 1584 (1, 207208), ~de su dati primeri za sve ove slucajeve. 87 Upor. ovo delo, I, 13, 32 a 29. 8S Upor. ibid., I, 19, 38 a 14. 89 Dobice se silogizam u Datisi. oo Silogizam je u Disamis. 91 Silogizam je u modusu Ferison. 0 Bocardo filozof uopste ne govori. 92 Silogizam je u Darapti. 93 Silogizam je u Darapti. 94 Silogizam je u modusu F elapton. es Silogizam je u modusu Disamis. 96 Silogizam je u modusu Ferison. 97 Silogizam je u Bocardo. 98 Upor. ibid., I, 9, 30 a 15-23. ee Taj dokaz iznet je u 20. glavi ovog dela (39 b 2-6). 100 Silogizam u Darapti. 101 Silogizam u Darapti. 102 Silogizam u modusu Felapton. 103 Silogizam u modusu Felapton. 104 Silogizam u Disamis iii u Datisi. 1o5 Silogizam u modusu Ferison. 1o6 Silogizam u modusu Ferison.
233
107 Aristotelovo ucenje o silogizmima sa kontingentnim premisama mnogo je kritikovano, tokom vekova, zbog nepreciznosti, nedoslednosti i proizvoljnosti koje saddi - cak i od Teofrastove skole koja je u njega unela neke nebitne ispravke. 108 Preciznije receno: silogizmi druge i treee figure svode se na silogizme prve figure. A ovi poslednji - kao sto je jasno iz gl. 7 ovog dela - svode se na Barbara i Celarent. 109 Ovo vaii kako za hipotetican tako i za kategorican silogizam. 11 Filozof svodi na tri figure sve silogizme koji direktno dokazuju. U svakom silogizmu koji ima da zakljuci A o B, srednji ter~m treba da bude vezan za svaki od dva krajnja termina. Po Anstote~l!· sr~~ji termin ima samo tri moguca polozaja koji tacno ka~~tensu .tn f1gm:e. Prema tome, svaki silogizam ove vrste spada nuzmm nacmom u Jednu od ovih figura. Stagiranin je postavio i pravila nl!Zna za postajanje silogizma koji direktno dokazuje. Prvo pravilo: da hi se dobio silogizam koji zakljucuje A o B, potrebna je nl!Znim nacinom premisa koja iskazuje jedan predikat o jednom subjektu. (Upor. Tricot, nav. delo, str. 118, nap. 1.) m Drugo pravilo: premisa koja je nuzna za postajanje silogizma mora biti drukcija nego zakljucak; u protivnom slucaju dobija se petitio principii (ibid., str. 118, nap. 2). 112 Trece pravilo: da hi se dobio zakljucak potrebne su bar dve propozicije. Ako imamo samo propoziciju Ar, a ako r nije afirmirano ni o jednom drugom terminu, niti je drugi kakav termin afirmiran o r iii o A, - nece se dobiti silogizam. (Ibid., str. 118, nap. 3.) . . m Cetvrto pravilo: dve premise koje su nl!Zne da se dobije sJlogJzam, treba da su rasporec:1ene tako da je srednji termin vezan za dva krajnja termina. (Ibid., str. 118-119, nap. 4.) 114 Anal. prior., I, 425 b 32. 115 Treba pretpostaviti jedan srednji termin koji vezuje gornji i donji termin. 116 Filozof utvrduje nuznost srednjeg termina iz cijeg polozaja proizlaze tri silogisticke figure. ' 117 Mislilac svodi na tri figure silogizme koji se dokazuju pomocu logicki nemoguceg. Iz njegovog izlaganja proizlazi da su ti silogizmi u stvari silogizmi koji direktno dokazuju· prema tome i za njih vaie pravila tri figure. ' ' 118 To jest komensurabilnost dijagonale. 119 Dokaz pomoeu logicki nemoguceg samo je pojedinacni slucaj hipotetickog dokaza. 120 U ovoj glavi dokazano je da svaki silogizam mora imati jednu afirmativnu premisu. A ranije Aristotel je vee utvrdio da dve negativne iii dve partikularne premise ne daju zakljucak. 121 To znaci: kad su obe premise univerzalne.
°
234
122 Partikularni zakljucak moze se izvesti iii iz dve univerzalne premise (kao u Daraptz), iii iz jedne univerzalne i jedne partikularne premise (u Darii). (Upor. Tricot, nav. delo, str. 125, nap. 2.) 123 Na primer: moguce i nemoguce. 1 24 Ovde imamo slucaj kad je svaka premisa glavnog silogizma zakljueak jednog prosilogizma. 125 A i B su zakljucci prosilogizama, a r je zakljucak glavnog silogizma. 1 2 6 Ovim se misli na polisilogizam iii sorites, u kome su ostali nepomenuti srednji zakljucci. Ali tada je u pitanju slozen, a ne prost silogizam, koji moze imati samo tri termina. 1 27 U ovoj silogistickoj figuri gornja univerzalna premisa jeste celina u odnosu na partikularnu donju premisu. 1 28 Anal. prior., I, 23, 40 b 30. 1 29 Ako r/l dokazuje E, koje je vee dokazano pomoeu AB, tada iii imamo dva silogizma, iii jedan slozeni silogizam, sorites, ali ne prost silogizam, koji na ovom mestu jedini dolazi u obzir. 13o Ako ril dokazuje premisa A iii premisa B, to je prosilogizam, a glavni silogizam ostaje AB ciji je zakljucak E. 131 Ta propozicija jeste zakljucak koji treba dokazati. 132 Nova premisa dobijena je pomoeu konverzije, kad se druga iii treca figura svedu na prvu. 133 Ibid., I, 1, 24 b 24. 134 Zakljucci prosilogizama jesu premise glavnog silogizma. 1zs Iz dve premise i tri termina. 1a6 Bice jedan zakljucak. 137 Ovo je sorites. 138 Termini A, B i r cine dve propozicije: AB i Br. Kad se doda il, dobijaju se cetiri termina i tri propozicije. Prema tome, pravilo je uvek isto. 139 u slozenim silogizrnima premise su cas parne, a termini neparni, kao u prostim silogizmima, a eas su premise neparne, a termini parni. Time je istaknuta razlika izmeciu slozenih i prostih silogizama. 140 Ako postoje tri termina, pa im se doda cetvrti, dobijaju se dva nova zakljucka. Ako se doda peti termin, dobijaju se tri nova zakljucka. w Tri termina A, B i r obrazuju dve propozicije: AB i Bri jedan zakljucak: Ar. Kad se tim terminima doda cetvrti il, dobijaju se tri propozicije: AB, Br i ril i dva nova zakljucka: M i Ail. 142 Broj zakljucaka se povecava ukoliko pridolaze novi termini. Utvrdena je sledeca formula koja izrazava zakon ove progresije:
n (n-1)
---
2 U navedenoj formuli n oznacava broj propozicija.
235
m Izmedu A i B, iii izmedu B i r. Sarno pomocu modusa Barbara. 145 Celarent. 146 Cesare, Camestres. 147 Darii. 148 Darapti, Disamis, Datisi. 149 Feria. 1so Festino, Baroco. 151 Felapton, Bocardo, Ferison. m Partikularno-afirmativna premisa pobijena je od univerzalno-negativne (Celarent, Cesare, Camestres), a partikularno-negativna od univerzalno-afirmativne (Barbara). 153 u poslednjoj recenici ukratko je iznesena saddina 26 glava ovoga dela, koje raspravljaju o sastavu silogizma. 154 Drugim recima: do premisa iz kojih ce se izvesti svaki zakljucak. 155 Individue iii ,prve supstancije" mogu biti samo subjekti, a ne atributi, - kao sto je utvrdeno u 2. glavi Kategorija. 156 Cisti atributi kao, na primer, kvantitet i kvalitet i drugo - ne mogu nikad biti subjekti. m Te ,druge stvari" jesu vrste i rodovi - koji mogu biti subjekti iii atributi. 158 U Anal. post., I, gl. 19-22. Valja imati na umu da, po Aristotelu, postoje najvii!e vrste, koje su samo atributi, a nisu subjekti. 159 Filozof misli na proste i verovatne silogizme koji se adnose na dijalektiku. xa'tu M';av je sinonim za I>Lai..Exnxii>~. 160 Oni su glavni predmeti silogizama. 161 Upravo, potrebna je bar jedna univerzalna premisa da bi se dobio silogizam. 1 62 Problem kvantifikacije predikata Aristotel resava pomoeu negativne premise. 163 Ne moze se reci: ,covek je svaka zivotinja", niti se moze reei: ,muzika je svaka nauka". 164 Na ovom mestu tekst je vrlo tciak. Po tumacenju Tricot-a znacenje teksta je sledece. Kad, u silogizmu, sam subjekt jedne premise ulazi u opstiji pojam, kao rod u vrstu, treba proceniti ne udaljene atribute koji pripadaju visem pojmu nego specificne atribute koji neposredno pripadaju subordiniranom pojmu. Na primer, treba uzeti atribute coveka, a ne zivotinje, jer su ovi poslednji vee poznati, i nekorisno ih je ponavljati: A sve ono sto pripada eoveku, pripada zivotinji. (Upor. nav. delo, str. 139-140, nap. 5.) 144
236
us Ovo tvrdenje ne vaZi u potpunosti. Tako, na primer, smeh koji ne pripada Zivotinji, pripada coveku. 166 Posto je govorio o atributima koji sleduju•. fil~zof sad pr~ Jazi na subjekte koji prethode. U odnosu na to pltanJe, postavl)a jedno slicno pravilo. Kad traZimo subjekt j~no~ atribu!.a (na primer, subjekt zivotinje)- ne treba razmatratl sub)ekte kOJl prethode rodu, obuhvacenom u vrsti. (Ibid., str. 140, nap. 2.) 167 Upor. sledecu glavu ovog dela (44 b 20). 168 Kad valja dobiti jedan univerzalno-afirmativan zakljuc~~ u Barbara (subjekt zakljucka je univerzalan), treba najpre r~motntl ono sto prethodi iii subjekte predikata koji treba utvrdttl u zakljucku, a zatim ono sto sleduje subjektu ovog zakljucka. Zajednicki termin koji istovremeno prethodi predikatu i sleduje subjektu, sacinjava srednji termin, koji ce dopustiti da se postavi silogizam u Barbara, ciji je zakljuCak da predikat u pitanju pripada celom subjektu o kome je rec. (Tricot, nav. delo, str. 141, nap. 4.) 169 U ovom slucaju treba dobiti partikularno-afirmativan zakljucak u Darapti. 110 Univerzalno-negativan zakljucak u Cesare iii Celarent, ili u Camestres. 111 Silogizam u modusu Felapton, koji se moze svesti na modus F erio. 112 A oznacava predikat zakljucka koji treba dokazati, a E oznacava subjekt. 173 Dobija se silogizam u Barbara. m Silogizam je u Darapti. 175 Silogizam je u Cesare iii Celarent, i on se dobija konverzijom negativne premise. Prosilogizam na koji je ovde ukazano moze se dobiti i u svim drugim slucajevima. 176 Silogizam je u Camestres. m Silogizam je u Felaptonu. 11s Silogizam je u Baraliptonu, indirektnom modusu prve figure. 11v To je zakljuCak jednog silogizma u Barbara. 1so Modus Darapti. 181 Modusi Celarent i Cesare. 182 Modus Felapton. 183 Upravo: gornjem i donjem terminu silogizma. 184 Upor. Anal. prior., I, 5, 27 a 18-20, 27 b 23-28 a 8. 18s U ovom slucaju dobija se silogizam druge figure sa dve afirmativne premise, sto je nemoguce, - jer druga figura, koja ima negativan zakljucak, treba da ima bar jednu negativnu premisu. 18& Prva figura ne moze imati negativnu donju premisu.
237
1s1 U ovom slucaju bice dve negativne premise, koje ne mogu dati zakljucak. 188 Srednji termin vezuje gornji i donji termin; on moze biti samo jedan. Ako su, na primer, r i Z razliciti iii kontrerno suprotni, bilo bi cetiri term ina,- sto se ne slate sa prirodom silogizma. 189 To su gornji i donji termin koji ulaze u zakljucak. Ono sto sleduje tim terminima, ono cemu oni sleduju, kao i kvaliteti kontrerno suprotni terminima isti su u obe vrste silogizama. no Po Aristotelu, isti zakljucak dokazan je kako pomocu apsurda tako i neposredno, pomoeu istih termina, - onih koji sleduju i onih koji prethode, - kao i pomoeu kontrerno suprotnih kvaliteta. Zbog toga filozof svodi silogizam koji dokazuje pomocu apsurda na silogizam sa neposrednim dokazom ciji su termini isti, i to u Darii i Camestres. I obrnuto, isti silogizam sa neposrednim dokazom u Camestres svodi se na silogizam sa dokazom pomocu apsurda. Ovo dvostruko svodenje istih propozicija sa istim terminima pokazuje osnovni identitet dve vrste silogizama. (Tricot, nav. delo, str. 152, nap. 3.) 191 Pod predmetima istrafivanja filozof podrazumeva gornji donji termin zakljucka. m Zakljucak je pogre5an, kad je jedna od premisa pogresna. 1ua Prelazeei na ispitivanje, mislilac navodi da je jedna vrsta hipotetickih silogizama svodenje na logicki nemoguce. Kod hipotetickih silogizama ispitivanje srednjeg termina vrsi se kao u kategorickim silogizmima - samo kod prvih treba razmatrati zamenjene, a ne prvobitne termine. Aristotel nije dovoljno razvio teoriju o hipotetickim silogizmima. Stoicari su prvi dali potpunu teoriju o njima. 194 To je drugi nacin da se dobije univerzalni zakljucak u trecoj figuri. 195 Kao sto je utvrdeno u De interpr. (12, 22 a 12) isto ce vaziti i za ne-nuznost, nemogucnost itd. 19G Principi silogizma koji sleduju i koji prethode menjaju se, i te promene zavise od toga da li je silogizam univerzalno-afirmativan, ili univerzalno-negativan, iii partikularno-afirmativan, iii partikularno-negativan. 197 Pod principima Aristotel i ovde misli na principe koji sleduju i na one koji prethode. 198 Aristotelovo glediSte jeste da svaka umetnost i svaka nauka imaju empirijsko poreklo. 199 Vidi Top., pre svega I, 14.- Tako je filozof jasno ukazao na to da su dijalektika i analitika tesno povezane. 2 oo Cela ova glava (vidi i Anal. post. II, 5, od pocetka do 91 b 27) jeste kritika platonovske podele - karakteristicnog postupka
238
,dijalektike koja silazi" iz poslednjih Platonovih dijaloga. A ta dijalektika je, po Aristotelovoj Metafizici (A, 6, 987 b 31), o~n~v teorije ideja. Podela po dihotomiji sastoji se, za Platona, u del]enJU vrsta u rodove prema njihovim suprotnim razlikama. Aristotel zamera ovoj metodi sto ona ne postavlja analiticku vezu izmedu pojmova, i sto ne otkriva srednji termin, - tako da zakljucak nije nuzan. (Upor. Tricot, nav. delo, str. 159, nap. 1.) 201 Dihotomna podela jeste deo opste metode izlozene u prethodnim glavama - koja se sastoji u tom~ ~a se u s~logizm~ odvoji srednji termin od onoga sto mu sleduJe 1 prethodt, kao 1 od osobina koje se ne slafu sa gornjim i donjim terminom. - Iz daljega izlaganja videee se da ~odela ne moze .doei. n~ do. kakvog negativnog zakljucka, a da se, rsto tako, ne pnmenJUJe m na sve afirmativne zakljucke. (Ibid., str. 159, nap. 2.) 2o2 Podela je ovde petitio principii. Nairne, treba najp~e upo: znati prirodu stvari koju valja definisati, da bi se mogle IZabrati razlike. 20s Upravo: konkluzija ne zakljucuje ono sto hoce da dokaze, nego neki univerzalan pojam. A u tom pojmu sadriano je ono sto treba da bude dokazano. 20• Platonicari nisu bili u stanju da utvrde da se ne moze dobiti dokaz definicija i rodova. 20s U stvari, filozof upucuje na prethodnih trideset glava ovog dela i na teoriju o silogizmu. 20e Podela se progresivno kreee; ona ide od vrste rodovima koji su sadrzani u vrsti, sve do poslednjih razlika. 201 Dihotomna podela se nastavlja, i najzad se dolazi do p~j mova koji sene mogu dalje svoditi. Aristotel s~atr~ da ~e u. svim OV:'.m podelama za srednji termin mora uzeti ono sto 1e na)umverzalmJe. 208 Platonicari po Tricot-u - idu do kraja ovoga puta, i ne sluteei da bi mogli da upotrebe silogisticku metodu. Tako oni dele iivotinju na razumnu i nerazumnu; razumnu na smrtnu i besmrtnu· smrtnu na onu koja ima noge ina onu koja ih nema; a onu koja i/na noge na onu koja ima dve i na onu koja ima mnogo nogu - sve dok ne dodu do onoga sto se vise ne moie deliti. Ali ceo ovaj put uzaludno je prevaljen. (Ibid., str. 162, nap. 1.) 209 Dve propozicije, stavljene kao premise, moraju biti afirmativne. Prema tome, ne moze se dobiti negativan zakljucak. 210 0 postajanju silogizama govoreno je u glavama 1-26. 211 0 tome je govoreno u glavama 27-31. 212 Propozicije su delovi govora ciji su sastojci termini koji, kao takvi, moraju biti manji nego propozicije. 21a Ako se ova premisa uzme u obzir, dobija se entimem. 214 To su prosilogizmi. 21s Ovo nije zakljucak pravog silogizma; to je potencijalni silogizam, posto u njemu nema srednjeg termina.
239
2 1 6 Hipoteticki silogizam, koji ce postati kategorican kad mu se premise transformiraju. 217 Iz onoga sto sleduje jasno je da se prema polozaju srednjeg termina u premisama odreduju figure silogizama. 21 8 Pri odredivanju figure treba da razmotrimo, sem srednjeg termina, jos i zakljucak. Ako je zakljucak univerzalan, silogizam spada u prvu figuru. 219 Znaci da ne pravimo razliku izmedu univerzalnih i neodredenih termina. 220 U stvari, nema silogizma. Da bi se dobila prva figura, trebalo bi uzeti B univerzalno. 221 Drugim recima: ne postoji nikakav silogisticki zakljucak, kao sto ne postoji i nikakva nuzna konkluzija. 222 Silogizam nije moguc, jer su termini neodredeni. Uz to, AB ne moze se univerzalno uzeti, kao sto to mora biti u prvoj figuri, jer je pogre5no reci da svaki Aristomen uvek postoji. 2 23 Razlika izmedu univerzalnog i neodredenog. 224 Silogizam je u modusu Celarent, koji ima gornju premisu nuznu, a donju asertoricku. Gornja i donja premisa su istinite, ali je zakljucak pogresan. 225 Zabluda dolazi otuda sto su termini apstraktni. m Drugim reeima: ako se ne pretpostavi da bolestan covek moze da bude zdrav. m Nece se dobiti nllZan vee samo kontingentan zakljucak, po kome je samo moguce da nijedan covek ne bude zdrav. 228 Silogizam je u modusu Cesare; njegova gornja premisa je nuzna, a donja kontingentna. Iako su premise istinite, zakljucak je pogresan, jer su uzeti apstraktni, umesto konkretnih termina. 229 Ako se uzme silogizam u Darapti, sa dve kontingentne premise, njegov zakljucak je pogresan. Kad se upotrebe, umesto apstraktnih, odgovarajuci konkretni termini, dobija se silogizam u Darapti, sa istinitim zakljuckom. 230 Zabluda bi upravo dolazila od nastojanja da se, u svim silogizmima, srednji termin izrazi samo jednom reeju. 2s1 Silogizam je u Barbara. 2s2 Upravo, nece biti srednjeg termina koji je izral.en samo jednom recju. Pri svemu tome, gornja premisa AB, kao svaka definicija, mOZ.e se dokazati. 233 Upravo u istom padezu. 2 34 Silogizam je u Barbara. U gornjoj premisi gornji termin je u nominativu; u donjoj premisi srednji termin je u dativu [u originalu u genitivu], o cemu Aristotel kaze: "srednji termin nije afirmiran od donjeg termina", misleCi na padez. (Upor. Tricot, nav. delo, str. 173-174, nap. 1.)
240
235 Silogizam je u Barbara. Gornja premisa i zakljucak su afirmativne propozicije, ciji je subjekt u originalu u genitivu; samo donja premisa ima subjekt u nominativu. (Ibid., nap. 2.) 2ss Silogizam je u Barbara. Gornja i donja premisa imaju subjekte [u originalu] u genitivu, a zakljucak je cas u nominativu, cas u genitivu. (Ibid., nap. 4.) 2s7 Afirrnaciju u pravilnom padezu ne sadrze ni premise ni zakljucak, posto su svi njihovi subjekti u genitivu [u originalu]. 2s8 U slucajevima kad silogizmi imaju negativan zakljucak. 239 Aristotelova gledista o nemogucnosti kretanja, kretanja i postajanja, izlozena su u Phys. V, 2, 225 b 15. 0 odnosima izmedu zadovoljstva i kretanja valja videti Eth. N icom., X, 4. 24o Primer u treeoj silogistickoj figuri u kome je [u originalu] upotrebljen dativ umesto genitiva. 241 Kad nisu u premisama, termini valja da se nalaze u nominativu. Medutim, kad su u premisama, termini treba uvek da budu u razlicitim padezima - kako to traze same propozicije. 242 0 ovome treba videti i M et., 1'1, 7, 1017 a 22. 243 Pridev: lxj'aitbv. 2u Imenica: 'tO O.yai}6v. 24 5 Imenica 246 Imenica. 247 Pridev: &yai}6v. 248 Pridev. 249 To znaci da nema univerzalnog zakljucka, i da uopste nema zakljucka. Nairne, gornja premisa AB mora, u prvoj figuri, da bude univerzalna. 250 U ovom slucaju imamo univerzalnu gornju premisu. Zakljucak je ili univerzalan u Barbara (ako je donj3: premis.a univerzalna), ili partikularan u Darii (ako je donja prem1sa partikularna). 2s1 Ni univerzalan, niti rna kakav drugi zakljucak ne moze se izvesti kad je gornja premisa AB neodredena. 252 Radi toga da se dobije univerzalan zakljucak. 253 A je afirmirano o svemu sto se nalazi u B; A je, prema tome, afirmirano 0 r. 254 Upravo: nacrtane linije nemaju takve osobine. 255 Slozeni silogizmi sadrie u sebi vise silogizama koji se, sem soritesa, ne mogu svesti na istu figuru, nego svaki od njih mora da bude sveden na svojstvenu figuru. Tako, u jednom slozenom silogizmo - na primer, koji se sastoji iz glavnog silogizma i iz prosilogizma, moze se desiti da zakljucak glavnog silogizma ne moze biti dokazan pomocu iste figure kao zakljucak prosilogizma.
16 Organon
241
256 Univerzalno-afirmativan zakljucak dobija se samo u prvoj figuri; u drugoj figuri nema afirmativnog, a u trecoj nema univerzalnog zakljucka. 257 Taj postupak Aristotel je ranije objasnio (Anal. prior., I, 23, 41 a 21, i dalje). 258 Jasno je da je to logicki nemoguce. 259 To je Aristotel propustio da protumaei. 260 U sledeeim svodenjima zakljucci treba da budu dokazani u vise figura. 261 Afirmativan silogizam ne moze biti uzet u obzir. Nairne, druga figura ima samo negativne zakljucke. 2 62 Celarent je sveden na Cesare, i to prostom konverzijom gornje i negativne premise. - Ova svodenja navodena su po Tricot-u, koji je dao i opsirnu egzemplifikaciju. 263 Feria je sveden na Festino prostom konverzijom gornje negativne premise. 284 Festino, ali ne Baroco. 265 Cesare je sveden na Celarent prostom konverzijom gornje premise. 266 Gornja premisa moze da bude samo delimicno konvertirana: ,poneko A je B". Ali tada su obe premise partikularne (I 0), pa ne moze biti silogizma. 267 Na prvu figuru Bocardo ne bi mogao biti sveden. 268 Treca silogisticka figura ima samo partikularne silogizme, pa zato svi partikularni silogizmi prve figure mogu biti svedeni na nju. 26° Konverzijom donje negativne premise Br, Darii se svodi na Datisi. 21o Feria se svodi na Ferison, konverzijom donje premise. 211 Bocardo koji ima gornju premisu partikularno-negativnu. 272 Darapti se svodi na Darii, delimicnom konverzijom donje premise. 273 Datisi se svodi na Darii. 274 Disamis se svodi na Darii, na taj nacin sto se konvertiraju donja premisa i zakljucak, i sto se izvrsi transpozicija premisa. 2 75 Felapton se svodi na Feria, delimicnom konverzijom afirmativne donje premise. 278 Ferison se svodi na Feria, prostom konverzijom donje premise. 277 Za Bocardo nema svodenja. Nairne, kad bi donja premisa hila konvertirana u partikularnu, ona bi dala dve partikularne premise, iz kojih se ne bi mogao izvesti zakljucak. 2 78 Radi toga da se prva figura svede na trecu, i treca na prvu. Svodenje se vrsi konverzijom donje premise.
279 Od partikularnih silogizama druge figure, Festino moze da bude sveden na treeu figuru, a Bocardo ne moze. 280 Festino se svodi na Ferison prostom konverzijom gornje i donje premise. 281 Svodenje nije moguce u Baroco. 282 Posto u drugoj figuri nema afirmativnog zakljucka, to su negativni silogizmi. 2 83 Felapton iii Ferison svode se na Festino, prostom konverzijom gornje premise i delimicnom konverzijom donje premise. 284 U modusima Baroco i Bocardo. 285 Upravo, koji ne mogu biti svedeni iz druge u trecu, i iz trece u drugu figuru. 286 Aristotel je izlagao o odredenim i neodredenim iii neobicnim terminima u De interp. g!. 3. 287 Ako je B stavljeno, r ne sleduje nufnim nacinom. 288 A prethodi !l, koje mu sleduje. Treba birati izmedu r i !l, ali A i r su kontrerne suprotnosti; prema tome, ostaje fl. 289 !l ne prethodi uvek A; o onome sto ne postoji moze se tvrditi !l, ali ne A. 2oo A i r su kontrerno suprotni. 291 B i !l su kompatibilni. 292 Odnosi r!l sa AB jesu isti, ako su, umesto neodredenim terminima, propozicije r i !l izrafene negacijama. Primer za ovo imamo kad se stave ,nejednako" iii ,rdavo", umesto ,ne-jednako" iii ,ne-dobro". U svakom slucaju, raspored termina i njihovi odnosi neee se promeniti. 293 Upor. Anal. prior., I, 4-5. Negacija jednog odredenog predikata nema isto znacenje koje ima afirmacija jednog neodredenog predikata. Nairne, negacija je istinita, a afirmacija je lama. 294 Jos jedan primer za razliku koja postoji izmedu negacije jednog odredenog predikata i afirmacije jednog neodredenog predikata. 295 lma silogizama sa afirmativnim zakljuckom koji se primenjuju na ,biti ne-beo", dok se drugi silogizmi sa negativnim zakljuckom primenjuju na ,ne biti beo". Te dve vrste silogizama ne mogu se uzeti jedni umesto drugih. 296 Oba ova zakljucka su afirmativna. Oni se razlikuju samo po tome sto prvi ima odredeni predikat, dok drugi ima neodredeni predikat. 297 Ta tri modusa jesu Celarent u prvoj, i Cesare i Camestres u drugoj figuri. Pomoeu ova tri modusa dokazuje se negativan zakljucak sa odredenom gornjom premisom: ,nijedan covek nije muzicar". 298 Po Aristotelu, nemoguce je da postoje dve negacije samo za jednu afirmaciju.
242
16*
243
DRUGA KNJIGA
Anal. prior., I, 1-26. Anal. prior., I, 27-31. 3 Upravo, zakljucak jednih je univerzalan, a drugih je partikularan. 4 Ako se utvrdi da je svaki covek zivotinja, samim tim se utvrduje da je poneka zivotinja covek. 5 I kad je istinita konverzija zakljucaka, ona daje propoziciju sasvim razlicitu, zbog transpozicije predikata i subjekta. 6 Konverzija zakljucka u Barbara i u Darii daje partikularnu propoziciju. 7 Konverzija zakljucka u Celarent daje univerzalnu propoziciju. B Kad je zakljuCak u Feria, ne moze biti konverzije. 9 Pomoeu stava po kome je sve sto je istinito za vrstu, istinito • 1 za rodove vrste; a sve sto nije istinito za vrstu, nije istinito ni za rodove vrste. 10 Barbara. 11 C elarent. 12 Upravo ono sto potpada pod donji termin. Ovaj primer je dat u Cesare. 13 Gornja premisa novog silogizma u Celarent nije zakljucak prethodnog silogizma u Cesare, nego je dobijena konverzijom. 14 U prvoj figuri partikularna gornja premisa ne daje zakljucak. 15 Silogizam je u Darii, ali ce zakljucivanje biti isto i za Feria. Moze se uzeti i Barbara. 16 A to znaci da postoji paralelizam izmedu silogizama sa univerzalnim zakljuckom i silogizama sa partikularnim zakljuckom. 17 Bilo da su obe Iafne, iii da je lafna samo jedna od njih. 18 Anal. prior., II, 4, 57 a 40-b 17. 19 Filozof oznacava sa A ono sto prethodi iii premise, a sa B ono sto sleduje iii zakljucak. 20 Malo docnije, u ovoj istoj glavi, 54 a 4, Aristotel obja5njava sta znaci propozicija koja je laina u celini. 21 Silogizam je u Barbara; dve premise su potpuno Iaine, a zakljucak je istinit. 22 Silogizam je u Celarent; dve premise su potpuno lazne, a zakljucak je istinit. 23 Na primer, ako se u lainoj gornjoj premisi tvrdi da ,zivotinja" ne pripada nijednom ,coveku". 24 Ako se u lainoj donjoj premisi lazno tvrdi da ,covek" pripada svakom ,kamenu". 1
2
244
25 Silogizam je u Barbara; dve premise su delimicno lazne, a zakljucak je istinit. 2 6 Silogizam je u Barbara; gornja premisa je potpuno Jaina, donja je istinita, a zakljucak je laian. 27 Silogizam je u Celarent; gornja premisa potpuno je Jafna, donja je istinita, a zakljucak je lazan. 28 Silogizam je u Barbara; gornja premisa je delimicno lafna donja je istinita, a zakljucak je istinit. ' !9 Silogizam je u Celarent; gornja premisa je delimicno la!na donja je istinita, i zakljucak je istinit. ' 30 Silogizam je u Barbara; gornja premisa je istinita, donja je potpuno laina, i zakljueak je istinit. 31 Silogizam je u Celarent; gornja premisa je istinita, donja je potpuno lazna, a zakljucak je istinit. • ~2 Silogizam je u Barbara; gornja premisa je istinita, donja dehm1cno laina, a zakljucak je istinit. . ~ Silogizam je u Celarent; gornja premisa je istinita, donja dehm1cno laina, a zakljucak istinit. 34 Silogizam je u Darii; gornja premisa je potpuno laina, donja je istinita, a zakljucak je istinit. 35 Silogizam je u Darii; gornja premisa je potpuno laina, donja je istinita, a zakljucak je istinit. 36 Silogizam je u Darii; gornja premisa je delimicno lafna, donja je istinita, a zakljucak je istinit. 27 Silogizam je u Feria; gornja premisa je delimicno laina, donja je istinita, a zakljueak je istinit. 38 Silogizam je u Darii; gornja premisa je istinita, donja je potpuno laina, a zakljucak je istinit. 39 Silogizam je u Feria; gornja premisa je istinita, donja je potpuno laina, a zakljucak je istinit. 40 Silogizam je u Darii; gornja premisa je delimicno laina, donja je laina, a zakljucak je istinit. 41 Silogizam je u Feria; gornja premisa je delimicno lafna, donja je lazna, a zakljucak je istinit. 42 Silogizam je u Darii; gornja premisa je potpuno Ja!na, donja je laina, a zakljucak je istinit. 43 Silogizam je u Feria; gornja premisa je potpuno lafna, donja je lazna, a zakljucak je istinit. 44 Silogizam je u Camestres; dve premise su potpuno Iafoe, a zakljucak je istinit. 45 Silogizam ce biti isti kao u Camestres, ali ce postojati premestanje premisa i konverzija zakljucka. 46 • •• Silogizam je u Camestres, sa jednom premisom potpuno tstlmtom, a drugom potpuno laznom, i sa istinitim zakljuckom.
245
4 7 Silogizam je u Cesare, sa negativnom premisom delimicno lafnom, afirmativnom premisom potpuno istinitom, i sa istinitim zakljuckom. 8 4 Isti je slucaj i u modusu Camestres. 49 Silogizam je u Camestres; afirmativna premisa je delimicno lazna, negativna premisa je potpuno istinita, a zakljucak je istinit. 50 Silogizam je u Camestres; dve premise su delimicno lazne, a zakljucak je istinit. 51 Isti je slucaj u Cesare. 2 5 Silogizam je u Festino; gornja premisa je potpuno lazna, donja je istinita, a i zakljucak je istinit. sa Isti je slucaj u Baroco. 54 Silogizam je u Festino; gornja premisa je istinita, donja je lafna a zakljueak je istinit. 55 Isti je slucaj u Baroco. ss Silogizam je u Festino; dve premise su lafne, a zakljucak je istinit. 57 Isti je slucaj u Baroco. 58 Silogizam je u Darapti; dve premise su potpuno lazne, a zakljucak je istinit. 59 Isti je slucaj u modusu Felapton. Go Silogizam je u Darapti; dve premise su delimicno lafne, a zakljucak je istinit. 61 Isti je slucaj u modusu Felapton. 62 Silogizam je u modusu Felapton; gornja premisa je potpuno lazna, donja je istinita, a i zakljucak je istinit. 63 Silogizam je u modusu Felapton; gornja premisa je istinita, donja je potpuno laina, a zakljucak je istinit. 64 Silogizam je u Darapti; gornja premisa je potpuno lazna, donja je istinita, a zakljueak je istinit. 65 Isti je slucaj u Darapti; gornja premisa je istinita, donja je potpuno lafna, a zakljucak je istinit. 66 Silogizam je u Darapti; gornja premisa je delimicno lafna, donja je istinita, a zakljucak je istinit. 67 Silogizam je u Darapti; gornja premisa je istinita, donja je delimicno lazna, a zakljucak je istinit. 68 To jest kad gornji i donji termin promene mesta. 69 Silogizam je u modusu Felapton; gornja premisa je delimicno lafna, a donja je potpuno istinita. 1o Silogizam je u modusu Felapton; gornja premisa je istinita, donja je delimicno laina, a zakljucak je istinit. 7 1 Znaci da je ishod isti, i kad je univerzalna propozicija potpuno Iaina, i kad je delimicno lafna. Ono sto vazi za Darapti, vazice i za Datisi i Disamis.
246
72
Sto vazi za Felapton -
vazice i za Bocardo i Ferison.
1a Taj silogizam ima samo dva termina, A i B, ali je rezult~t
isti kao da su tri termina. Nairne, B je uzeto dvaput, kao da Je upotrebljen hipoteticki silogizam ABr. 74 "Krug" iii "kruini dokaz" nije logicka p~gr~ska, nego. je pravilan postupak. Kruini dokaz postaje, kad se 1~ Je?noga s~lo gizma uzme zakljucak i jedna od njegovih. ko.nvertiramh. ~renusa, i kad se od njih nacine premise drugog silogizma. Zakl]UCak tog drugog silogizma ~ice druga. pr~misa pr:obitnog . silog~~a. Ako bilo koja od prem1sa prvog silogizma moze postatl zaklJll;Cak drugog silogizma, - tada je kruzni dokaz savrsen, je~ posta!e u mo: dusu Barbara. Medutim, ako samo jedna od prem1sa moze na taJ nacin da bude dokazana, kruzni dokaz je nesavrsen. 75 Ako se, sem ABr, uzme neki drugi srednji termin, na primer !J., ne dobija se vise krug, nego novi silogizam. 76 Od premisa prvobitnog silogizma potrebno je uzeti samo jednu. n Ta premisa ne moze biti dokazana kruinim dokazom. 78 To je prvi silogizam. 79 To je drugi silogizam. On dokazuje gornju premisu prvog silogizma. so To je treci silogizam. On dokazuje donju premisu prvog silogizma. s1 To jest jedna od propozicija ne moze se kruzno dokazati. s2 U modusu Celarent. 83 Dokaz gornje premise, pomocu zakljucka i konvertirane donje premise. 84 Zakljucak koji je stavljen kao premisa jeste partikularan, a i druga propozicija je partikularna. A kad su dve premise partikularne - nema zakljucka. s5 Silogizam je u modusu Darii. S6 Silogizam je u modusu Feria. s1 Nemoguce je dokazati univerzalnu gornju premisu pomoeu partikularnog zakljucka. 88 U pitanju su univerzalni silogizmi. 89 Afirmativni zakljucak ne moze se dokazati pomoeu negativnog zakljucka koji je postavljen kao premisa. 90 Silogizam je u modusu Camestres. 91 Silogizam je u modusu Cesare. 92 U pitanju su partikularni silogizmi. 93 Anal. prior., II, 5, 58 a 38. 94 Silogizam je u modusu Baroco. 95 Silogizam je u modusu Festino.
247
96 Ako se uzmu zakljucak gornja premisa, obe premise ce biti negativne. 97 U modusu Disamis. 98 U modusu Datisi. 99 Modus je Disamis. too MA:Jdus je Bocardo. 1o1 Modus je F erison. 102 Dobice se dve negativne premise iz kojih se ne maze izvesti zakljucak. 1os Navedena definicija primenjuje se, pre svega, na silogizme u modusu Barbara. Konverzija je osobina silogizma kojom se, kad je dat jedan silogizam, uzima kontradiktorna ili kontrerna suprotnost zakljucka i jedna od dve premise. Iz tih elemenata obrazuje se novi si!ogizam, ciji ce zakljucak biti kontradiktorna ili kontrerna suprotnost druge premise. (Upor. Tricot, nav. delo, str. 245-246, nap. 7.) 104 U Anal. prior., I, 46, dokazano je da lazan zakljucak ne moze biti izveden iz istinitih premisa. Posto se laznost zakljucka stavlja na taj nacin sto se uzima njegova kontradiktorna iii kontrerna suprotnost, i posto je jedna premisa istinita, - potrebno je, nliZnim nacinom, da druga premisa koja ostaje bude lazna. (Ibid., str. 246, nap. 1.) 105 Silogizam je u modusu Barbara. 1o6 Konverzija pomoeu Camestres sastoji se u tome sto se sacuva gornja premisa, a stavi se kontrerna suprotnost zakljucka, radi toga da bi se kontrerno pobila donja premisa u Barbara. 1o1 Konverzija pomocu modusa Felapton, pri kojoj se uzima gornja premisa, kao i kontrerna suprotnost zakljucka, da bi se kontradiktorno pobila gornja premisa u Barbara. 108 Silogizam je u modusu Celarent. 1oo Konverzija se vrsi pomocu modusa Cesare. 11° Konverzija se vrsi pomocu modusa Darapti. m Modus je Barbara. 11 2 Konverzija pomocu modusa Baroco sastoji se u tome sto se uzme gornja premisa i kontradiktorna suprotnost zakljucka, da bi se kontradiktorno pobila donja premisa modusa Barbara. m Konverzija pomocu modusa Bocardo sastoji se u tome sto se uzme kontradiktorna suprotnost zakljucka i donja premisa, da bi se kontradiktorno pobila gornja premisa modusa Barbara. 114 Modus je Celarent. 115 Konverziji pomoeu modusa Ferison pribegava se da bi se kontradiktorno pobila donja premisa u modusu Celarent. 116 Konverzija pomocu modusa Disamis vrsi se da bi se pobila gornja premisa.
248
m Modus je Darii. 11s Konverzija pomoeu mod usa F erison vrst se na taj nacm sto se uzme kontradiktorna suprotnost zakljucka i zaddi se donja premisa, da bi se kontradiktorno pobila gornja premisa u Darii. uu Pobijanje donje premise pomoeu Camestres. uo Konverzija pomoeu modusa Baroco. Zadrzi se gornja premisa i uzme se kontrerna suprotnost zakljucka, ali se ne pobija donja premisa. 121 Silogizam je u Camestres. 122 Kontrerno pobijanje donje premise modusom Barbara, kontradiktornim konvertiranjem zakljucka. 12s Kontradiktorno pobijanje premise modusom Felapton, na taj naCin sto se zakljucak kontrerno konvertira. m Premisa AB bice kontradiktorno pobijena. Dobija se silogizam u modusu Ferison. 125 Zakljucak u modusu Darii jeste kontradiktorna suprotnost donje premise u modusu Camestres. 120 Aristotel misli na promenu koja se odnosi na kvalitet premisa; ove postaju E i A u modusu Cesare. 121 Modus Festino. 128 Pobijanje donje premise modusom Celarent. 129 Pobijanje gornje premise modusom Disamis. 130 U tom slucaju modus je Baroco. 1st Modus je Darapti. 132 Gornja premisa ne moze se pobiti, ako se uzme kontrerna suprotnost zakljucka. U tom slucaju, naime, dobijaju se premise: ,Poneko B nije A", i: ,Svako r je B", - iz kojih se ne moze izvesti zakljucak. 133 Ni donja premisa ne moze se pobiti, jer se dobijaju premise: ,Poneko B nije A", i: ,Svako r je A", - iz kojih se ne maze izvesti zakljucak. 134 Modusi su u Disamis i Datisi. 135 Za pobijanje donje premise u modusu Disamis dobijaju se kad se uzme kontrerna suprotnost zakljucka, premise: ,Poneko B' nije A", i: ,Poneko r je A" - iz kojih se ne moze izvesti zakljucak. 136 Za pobijanje gornje premise dobijaju se premise: , Poneko B nije A", - i: ,Svako r je B", - iz kojih se ne moze izvesti zakljueak. m To je utvrdeno ranije u ovome delu (Anal. prior., I, 4, 26 a 17-21, kao i u I, 5, 27 a 4-12.) 138 Modus Darapti. Pobijanje modusom Celarent gornje premise vrsi se kad se uzme kontradiktorna suprotnost zakljucka. 139 Modusi su Disamis i Datisi. Modusom Ferio pobija se gornja premisa u Datisi. Donja premisa pobija se modusom Cesare.
249
140 Anal. prior., I, 6, 28 h 1-4, 15-29 a 10. Modus je Felapton. 141 Gornja premisa moze se pohiti modusom Barbara. 142 Donja premisa pohija se modusom Camestres. 143 Modus je Ferison. 144 Gornja premisa pohija se modusom Darii. 145 Donja premisa pohija se modusom Camestres. 146 Gornja premisa pohija se kontrernom suprotnoscu zakljucka. 14 7 Donja premisa pohija se kontrernom suprotnoscu zakljucka, - ali se novi zakljucak ne dohija. Ovakva zakljucivanja mogla bi se vrsiti u modusu Bocardo. 148 Subjekt jedne premise jeste predikat druge premise. 149 Suhjekt je isti, a atrihuti su razliciti. 150 Subjekt jedne premise jeste predikat druge premise. 151 Atribut je isti, a suhjekti su razliciti. 1 5 2 U dokazu pomocu logicki nemoguceg jedna od premisa kontradiktorna je zakljucku koji treha utvrditi (ng6~AlJf.ux), - nju stavlja protivnik. Druga premisa ocevidno je istinita; ona je primljena od oha sagovornika. Zakljucak koji proizlazi iz ovih premisa ocevidno je Iaian i logicki nemoguc. Ali, kako se iz istinitih premisa ne moze izvesti Iazan zakljucak, iz toga izlazi da je lazna premisa koja protivreei zakljucku; prema tome, zakljucak je istinit. (Upor. Tricot, nav. delo, str. 258, nap. 1.) 153 Aristotel se i ovde, kao na mnogim mestima Organona, nejasno izraiava. Razlika izmedu konverzije i svodenja na logicki nemoguce po njemu je dvostruka. U konverziji ima dva silogizma, i prvohitni silogizam sastoji se iz dve premise koje su primljene zajednickom saglasnoscu dva protivnika; medutim, u svodenju na nemoguce postoji samo jedan silogizam cija je jedna premisa primljena od protivnika, a o drugoj premisi se raspravlja. A u svodenju na nemoguce ne ohjasnjava se prvohitna premisa koja je suprotna zakljucku novoga silogizma, nego se ona smatra kao ocevidna po sehi. (Ibid., str. 258, nap. 2.) 154 U prvoj figuri univerzalno-afirmativna premisa ne moze se dokazati pomoeu logicki nemoguceg. U prvoj figuri, naime, ne postoji partikularno-negativna premisa koja hi hila kontradiktorna zakljucku koji treha izvesti. 155 Znaci da se u prvoj figuri moze dokazati partikularno-afirmativna, i univerzalno-negativna, i partikularno-negativna premisa. 156 Aristotel naziva drugom premisom propoziciju koja je stavljena kao istinita i dodata laZ:noj propoziciji, kontradiktornoj zakljucku koji valja utvrditi. 157 Ako je propozicija stavljena kao istinita donja premisa, dohijaju se premise iz kojih se moze izvesti zakljucak. 158 Modus Barbara.
250
Modus Barbara. Dokaz partikularno-negativne premise. Dohija se silogizam u modusu Barbara. 161 Modus je Barbara. 162 Modus je Celarent. 163 Nema zakljucka. 164 Ako se stavi kao hipoteza kontrerna, umesto kontradiktorna suprotnost, dobija se silogizam u Darii. 165 Daje se drugi razlog zbog koga treba odbaciti kontrernu suprotnost kao pretpostavku. 166 Treba uzeti kontradiktornu, a ne kontrernu suprotnost. 167 Aristotel upravo misli: u svim silogizmima prve figure koji vode logicki nemogucem. 168 Istinitost zakljucka koji treba dokazati, i koji je kontradiktorna suprotnost, sleduje nuznim nacinom iz laznosti hipoteze. 169 Dohija se silogizam u modusu Baroco. 11o Silogizam ce hiti u modusu Camestres. m Silogizam ce biti u modusu Camestres. 112 Kad se uzme kontrerna suprotnost zakljucku, dobija se silogizam u modusu Baroco. 11s Dokaz univerzalno-negativne premise silogizmom u modusu Festino. 174 Dokaz partikularno-negativne premise silogizmom u modusu Cesare. 175 Ovo znaci prema dosad izlozenom - da u drugoj figuri svi zakljucci mogu biti dokazani svodenjem na logicki nemoguce, - nezavisno od toga da li su oni univerzalni iii partikularni, afirmativni iii negativni. 176 Dokaz univerzalno-afirmativne premise silogizmom u modusu Bocardo. 111 Ako se uzme kontrerna suprotnOl>t zakljucku, dobija se neuspeli dokaz u modusu Felapton. 178 Uzima se kontrerna, a ne kontradiktorna suprotnost za dokaz partikularno-afirmativne propozicije u modusu Ferison. 179 Dokaz univerzalno-negativne propozicije u modusu Disam is. 18o Prema Anal. prior., II, 12, 62 a 39. 18 1 Ako se uzme kontrerna suprotnost, dobija se Darapti. Ali zakljucak nije dokazan, jer ohe kontrerno suprotne premise mogu hiti Iaine. 182 Da bi se dohio dokaz partikularno-negativne premise treba uzeti za pretpOl>tavku kontradiktornu suprotnost. U tom slucaju dohija se Datisi. 159
1 60
251
Anal. prior., II, 12, 62 a 39. Ako se uzme kontrema suprotnost, dobija se modus Disamis. Upor. Anal. prior., II, 11, 61 b 3~2 a 8. 185 To je, upravo, kontradiktorna suprotnost zakljucka koji treba dokazati. 1 6 8 Zna se po tome sto se uzima kontradiktorna suprotnost zakljucka koji treba dokazati. 187 U celoj ovoj glavi ,silogizam" (crui..Aoyta!J.ot;) u stvari oznacava svodenje na logicki nemoguce, a ,istinito" (0:/.:rJ{}et;) neposredan dokaz. 188 U prvoj figuri u modusu Darii dokazana je pomocu logicki nemoguceg univerzalno-negativna premisa. Neposredan dokaz je u Camestres. 189 Dokaz pomoeu logicki nemoguceg partikularno-negativne premise dobija se u modusu Barbara. A on se dobija u modusu Baroco pomocu neposrednog dokaza. 190 Dokaz univerzalno-negativne premise pomocu logicki nemoguceg dobija se u modusu Ferio. Neposredan dokaz dobija se u Camestres. Za partikularno-negativnu premisu dokaz pomocu nemoguceg je u Celarent, a neposredan dokaz je u Festino. ut Dokaz pomoeu logicki nemoguceg partikularno-afirmativne premise dobija se u Celarent. A neposredan dokaz je u Darapti iii u Disamis. 192 Dokaz pomoeu nemoguceg univerzalno-afirmativne premise dobija se u Baroco, a neposredan dokaz je u Barbara. Jus Dokaz pomoeu nemoguceg partikularno-afirmativne premise dobija se u Camestres. A neposredan dokaz dobija se u Darii. 1 4 Dokaz pomocu nemoguceg univerzalno-negativne premise D dobija se u modusu F estino. A neposredan dokaz dobija se u modusu Celarent. 195 Dokaz pomocu nemoguceg partikularno-negativne propozicije dobija se u modusu Cesare. A neposredan dokaz dobija se u modusu Ferio. ID6 Dokaz pomoeu logicki nemoguceg univerzalno-afirmativne propozicije dobija se u modusu Bocardo. A neposredan dokaz dobija se u modusu Barbara. 197 Dokaz pomocu nemoguceg partikularno-afirmativne premise dobija se u modusu Ferison. A neposredan dokaz je u modusu Darii. 19 8 Dokaz pomoeu logicki nemoguceg univerzalno-negativne premise dobija se u modusu Disamis. A neposredan dokaz je u modusu Cesare. tuo Upravo, ako on dokazuje partikularno-negativni zakljucak. Dokaz pomoeu logicki nemoguceg dobija se u Datisi. A neposredan dokaz dobija se u Festino. 183 184
252
Upravo, iz kontradiktorno iii kontrerno suprotnih premisa. U prvoj figuri srednji termin je subjekt gornje, a predikat donje premise; dakle, u te dve premise ni subjekt ni atribut nisu isti. 202 Sledeci primer pokazuje da je silogizam moguc, ali da ce zakljucak biti besmislen. 20s Silogizam je u Camestres; on ima kontrerno suprotne premise, a identicne subjekte. l!04 Dobija se silogizam u Camestres, u kome su premise kontrerno suprotne. U tom silogizmu se subjekt donje premise sadrzi u subjektu gornje premise kao vrsta u rodu. 205 Dobija se silogizam u Cesare; on ima kontrerno suprotne premise, a subjekt donje premise jeste rod subjekta gornje premise. 20s U prethodnom silogizmu gornja premisa je afirmativna (Camestres), a u ovom (Cesare) donja premisa je afirmativna. 207 Modus je Festino. A isto je i za Baroco. Premise su kontradiktomo suprotne. 208 Da bi se dobio afirmativni zakljucak, obe premise moraju biti afirmativne. 2o9 Ovo znaci: bilo da su obe premise univerzalne, ili da je univerzalna samo jedna od njih. 21o Modus je F elapton. 211 Modus je F erison. u2 Univerzalno-afirmativna i univerzalno-negativna premisa. 2 13 Univerzalno-afirmativna i partikularno-negativna premisa. 214 Partikularno-afirmativna i univerzalno-negativna premisa. 215 Sest navedenih kombinacija postoje u trecoj figuri, kao i u drugoj. - Slucajevi koji su slovima navedni kao primeri jesu iz druge figure. U prvoj figuri nisu moguci silogizmi koji se sastoje iz suprotnih premisa. 2u Anal. prior., II, 2, 3 i 4 glava. 211 Kod paralogizama podrazumevaju se pogresna zakljucivanja koja polaze od suprotnih premisa. Ta zakljucivanja izgledaju prividno istinita, zato sto su dvosmislena. Njihov zakljucak je propozicija kontradiktorna ili kontrerna onome sto je postavljeno kao istinito. 218 Upor. Anal. prior., II, 20, kao i De soph. elench., 1. 21u -r:o Ev O:Q:x.ij iii E; 0:QX.Tit; alnia{}m (petitio princ!pii) sastoji se u tome sto se pretpostavlja ono sto treba dokazatl. 220 Upravo: ako se pode od premisa manje poznatih iii podjednako nepoznatih. - Kad su premise manje jasne, iii isto tako malo jasne kao postavljeni problem, - tada nema dokaza. 221 Nairne, ono sto sleduje treba da bude obja8njeno onim sto prethodi, a ne ono sto prethodi onim sto sleduje. Upor. Categ., 12. 222 Filozof ovde misli na zakljucke objasnjene premisama. 20o
201
253
223 Oni pretpostavljaju iii da paralelne linije ne konvergiraju, iii da su jednaki naspramni uglovi, koje sa njima cini transverzala, sto je, i jedno i drugo, posledica paralelnosti. 224 Petitio principii u prvoj silogistickoj figuri. 22S Izrazito mutan kraj ove glave govori o petitio principii u drugoj i trecoj figuri. 226 Petitio principii u silogizmu sa afirmativnirn zakljuckom moze biti samo u prvoj i u treeoj figuri. Nairne, druga figura ima uvek negativan zakljucak. 227 Kad silogizam ima negativan zakljucak, petitio principii postoji, ako su isti predikati negirani o istom subjektu. U negativnim silogizmima petitio principii mora da bude samo u negativnoj premisi, zbog toga sto termini negativne premise nisu konvertibilni. 22s Vidi Top., VIII, 12. 229 U slucaju svodenja na logicki nemoguce, zakljucak se dobija i pomocu pretpostavke, i pomocu negacije. 200 Pod Topikom Aristotel u stvari misli na De soph. elench., V, 167 b 21-36. Filozof istice da je ovaj slucaj najlakse razumeti. Nairne u njemu logicki nemoguci zakljucak nema nikah.ve veze s pretpostavkom, nego jedino zavisi od posrednih propozicija koje obrazuju silogizam. Iz to~a izlazi da se jednom sofizmom pripisuje logicna uzroenost onom sto nikako nije uzrok. 0 Zenonovom dokazu Aristotel govori u Phys., VI, 9, 239 b 10. (Vidi Tricot, nav. delo, str. 200, nap. 2.) 231 Zakljucak je lazan, ako je najmanje jedna premisa lazna. m Kad su u pitanju prosilogizmi. 233 Anal. prior., ll, 2, 53 b 11-25. 234 Katasilogizam je protivan silogizam. Takav silogizam upravljen je protiv onoga koji dokazuje. zss Upravo: kad protivnik traZi premise jednog iii vise prosilogizama, a ne ukazuje na zakljucke koji ce posluziti kao premise glavnom silogizmu. 236 To jest zakljueak glavnog silogizma ne moze ostati skriven, posto protivnik treba da dokaZe protivrecnost teze. 237 To su u stvari premise prosilogizama iz kojih zakljucci proizlaze nuznim nacinom. 238 Propozicije koje imaju jedan zajednicki termin. 2 39 Da bi se zbunio protivnik, navode se propozicije koje ne leze jedna pored druge i nemaju zajednicki termin. Na taj nacin remeti se logicki red. 240 EiEyxo~ pobijanje koje je vrsta silogizma. 24 1 Aristotel hoce da kaZe da u svakom silogizmu zakljucak moze biti izveden iz dve afirmativne, iii iz jedne afirmativne, a druge negativne premise. 2 4 2 0 tome vidi De soph. elench., I, 1.
254
Ako se odrice sve sto protivnik pita. Rec je o odnosima izmedu opsteg i pojedinacnog. Opste se moze saznati samo pomocu pojedinacnog. Saznanje opsteg nalazi se potencijalno u znanju do koga se dolazi culnirn opaZanjem. 245 Anal. prior., II, 21, 66 b 20-26, 26-30. 246 Aristotelovo shvatanje jeste da kad covek zna univerzalno, a ne zna partikularno, - on je u zabludi. 247 Vidi Metaph., Z, 15, 1039 b 20. 248 Upor. De anima., II, 1. 24n Postoje, dakle, opste, pojedinacno i aktuelno znanje, a ista podela vazi i za zabludu. 2so Po Aristotelu, nemoguce je zamisliti kao sto cini Heraklit - identitet suprotnosti. Zlo po sebi moze biti dobro samo akcidentalno, i obrnuto. 251 Aristotel nagla5ava da cilj ljubavi nije fizicko sjedinjavanje, nego da je ovo poslednje sredstvo za jedan visi cilj: biti voljen. Isto je tako u reljama i umetnostima sve upravljeno cilju koji treba dostici. Upor. i shvatanja koja je filozof izlozio u Nikomahovoj etici, 2, 3, 1105 b 9. 2s2 Za Aristotela silogizam je instrument nauke iii dokaza kad se sastoji iz premisa koje izraZavaju nuzne odnose. Filozof u silogizmu gleda instrument dijalektike, kad se ovaj odnosi na obicna misljenja. Uz to, smatra silogizam za instrument retorike. A retorika je jedna grana dijalektike i odnosi se na besednicku vestinu. Upor. Rhet., I, 1, 1354 a 1. 253 0 :n:aQ6.&nyf.tO. govori Aristotel jos u Anal. post. (1, 1, 71 a 10) i u Rhet. (1, 2, 1356 b 3). Pod primerom filozof podrazumeva raznolikost indukcije koja dokazuje da gornji termin pripada srednjem terminu posredovanjem ne donjeg termina, nego cetvrtog termina, slicnog donjem. 254 Primer (:n:o.Qa&ELYf.tO.) se razlikuje od obicnog silogizma time sto ovaj zakljucuje od celine na deo, od opsteg na pojedinacno, a onaj jedan slican slucaj primenjuje na drugi.
255
objekciji u Anal. post., I, 12, 77 b 34; u Top., VIII, 2, 157 a 34-b 33, kao i u Rhet., II, 25, 1402 a 30. 2 59 Objekcija je propozicija suprotna prvobitnoj propoziciji; kao takva, ona se moze javiti samo u prvoj i u trecoj figuri, jer se samo u njima mogu dokazati suprotne premise, od kojih je jedna afirmativna, a druga negativna. Medutim, zakljucci druge figure samo su negativni. 260 Aristotel, razume se, misli na premisu protiv koje je objekcija upravljena. 261 Filozof uzima ,verovatno" i ,znak" za sastavne delove entimema. Upor. Rhet., I, 2, 1357 a 32-b 21. ,Verovatno" i ,znak" razlikuju se time sto je prvo sud, dok ,znak" slu.Zi kao pretpostavka za druge propozicije. 262 Entimem (tvihJfl'l']f!U) je skraceni zakljucak, upravo zakljucak u kome se jedna premisa izostavlja i ne iskazuje, ali moze da se dopuni u mislima. 0 entimemu upor. Rhet., I, 1, 1355 a 6; I, 2, 1357 a 32; Problem., XVIII, 3. 2 63 U prethodnoj glavi mislilac je tvrdio kontremo suprotno. 264 Upravo kad su dve premise afirmativne. U drugoj silogistickoj figuri entimem je naroeito nepouzdan. Nairne on ne moze da dokaZe cak ni jedan deo onoga sto je trebalo dokazati, kao sto to moze entimem trece figure. 265 Treba da podelimo znake na nepobitne i na one koji se mogu pobiti, i tO prema figurama. - lndicija (tEXf!tl(lto'V) ffiOZe da se smatra iii kao rod (prva figura) ciji je znak vrsta (u tri silogisticke figure); drukcije receno, to je srednji termin; iii je indicija suprotna - kao rod prema rodu. Nairne, znak se naziva ono sto je zakljuceno u drugoj i treeoj figuri (ciji se srednji termini zovu ax(la, zbog njihovog polohja, kao predikat u drugoj figuri, i kao subjekt u trecoj), a indicija ono sto je zakljuceno u prvoj figuri. (Upor. Tricot, nav. delo, str. 325-326, nap. 4.) 266 Aristotel sad proucava prirodne znake i fizionomski silogizam, koji spada u semiotiku (OEf!Hwnxf)). Semiotika je ucenje epikurejca Filodema, po kome reei nisu slike, nego su znaci nasih predstava. U medicini, semiotika je nauka o znacima iii simptomima bolesti. Fizionomski silogizam je poseban rod onoga silogizma koji se osniva na znacima. Aristotelova fizionomika ima siri obim nego moderna, ukoIiko obuhvata i Zivotinje, a uzi ukoliko kod !judi zakljucuje samo na one dusevne pojave i osobine koje su, po filozofovim recima, zajednicke dusi i telu, ukoliko je njihov subjekt iii nosilac oduhovljeno telo (na primer, gnev i pozuda). Aristotelova fizionomika smatra da je oduhovljeno telo, zajedno sa svojim organima, nosilac culnih pojava, dok misljenje i htenje pripadaju samo du5i (De anima, I, 1, 3 i 4). (Upor. Dr Eug. Rolfes, nav. delo, str. 206, nap. 96.)
256
CETVRTI DEO
DRUGA ANALITIKA
17 Organon
Knjiga prva TEORIJA DOKAZA Glava prva [NUZNOST SAZNANJA KOJA SU RANIJE POSTOJALA]
Svaka razumna nastava i svako ucenje dolaze od saznanja koje je ranije postojaio. To se vidi jasno kad se sve nauke posmatraju; na ovaj nacin sticu se matematicke nauke, a isto tako i svaka od ostalih disciplina [vestina]. Isto je tako i sa dijaiektickim obraziozavanjima [raspravijanjima, disputacijama], pa bilo da se ona vrse pomoeu siiogizama iii pomoeu indukcije. Nairne, na oba nacina proizvode ona nastavu pomoeu vee ranije saznatog [pomoeu znanja koja vee ranije postoje], i to u prvom siucaju uzimaju se premise kao da ih protivnik podrazumeva, au drugom slucaju opste [univerzaino] se potvrduje iz ocevidnosti pojedinacnog [partikuiarnog]. Na isti naCin retorski argumenti ubeduju iii primerima, dakie indukcijom, iii entimemima,t sto je siiogizam [dakie siiogistickim putem]. Svako prethodno saznanje mora biti dobijeno na dva nacina; na prvi [nacin] mora se pretpostaviti da stvar postoji, a na drugi se mora razumeti sta je ono sto je imenom [terminom] oznaceno. A katkad, opet, moraju se oba nacina uzeti u obzir [znacenje imena iii termina i postojanje stvari]. A reCi da je za svaku stvar istinito iii potvrdivanje iii odricanje znaci pretpostaviti da stvar postoji. s druge strane, mi za trougao pretpostavijamo da znaci 17*
259
izvesnu stvar; a o jedinici pretpostavljamo u isto vreme obe stvari, naime, sta ona znaci [njeno ime], kao i da ona postoji. Svaki od ova dva slucaja nije nam podjednako ocevidan. Moguee je da jedno saznanje proizlazi kako iz ranijih saznanja tako i iz saznanja stecenih u isto vreme kad i ono samo. Kao primer za to mogu se navesti pojedinacne stvari koje su obuhvaeene opstim pojmom i o kojima se, samim tim, ima saznanje. Tako se vee znalo da je zbir uglova svakog trougla jednak zbiru dvaju pravih uglova· ali da je ova figura upisana u polukrugu trougao - sa~ znaje se istovremeno sa postavljanjem druge premise. Jer, izvesne stvari se uce samo na ovaj nacin, i mali termin se ne saznaje pomoeu srednjeg termina: sve ove stvari su pojedinacne stvari koje nisu potvn1ene od nekoga subjekta. Pre indukcije iii pre izvodenja zakljucka iz silogizma treba, bez sumnje, reei da se na izvestan naCin zakljucak [konkluzija] vee zna, a da se na drugi nacin on ne zna. Jer, ako se ne zna apsolutno [u apsolutnom smislu] da li nesto [trougao] postoji, kako se o njemu moze apsolutno znati da su njegovi uglovi jednaki sa dva prava ugla? U stvari, mora biti jasno da se u izvesnom smislu zna, ukoliko se zna uopste, ali da se ne zna apsolutno. Kad tako ne bi bilo, dospelo bi se u teskoeu izlozenu u [Platonovom] Menonu: da se iii nista ne moze uciti, iii [da se moze uciti] samo ono sto se vee zna. Ali ova teskoea se ne moze resiti, kao sto su neki pokusavali, postavljajuei pitanje: ,Znas li ti da je svaka duada pama, iii ne znas?" Ako se ovo pitanje potvrdi, oni navedu jednu odredenu duadu za koju upitani ne misli da postoji, pa, prema tome, ne misli ni da je parna. I tako oni resavaju teskoeu na taj nacin sto kafu da ne znaju da je svaka duada parna, nego to znaju samo o jednoj takvoj duadi koja im je poznata kao duada. A ipak oni znaju ono o cemu imaju dokaz, iii su ga jednom ranije dobili; ali oni ga nisu dobili za sve o cemu znaju da je trougao ili broj, nego na apsolutan nacin, za svaki broj i za svaki trougao. Jer nijedna premisa ne
260
postavlja se tako da bi trebalo da vafi samo za broj koji ti kao takav poznajes, ili za pravolinijsku figuru koju ti kao takvu poznajeS, nego [se postavlja] tako da ona vazi za broj i za figuru uopste. Ali nista, mislim, ne sprecava da se ono sto se uci na neki nacin [vee] zna, a da se na neki drugi nacin [jos] ne zna. Jer, nije besmisleno reCi da se ono sto se uci na neki nacin vee zna, nego [je besmisleno] reei da se to zna u onoj meri i na onaj nacin kako se uci. Glava druga [NAUKA I DOKAZ]
Mislimo da tada nesto znamo na apsolutan nacm, a ne na sofisticki, akcidentalan [sporedan, slucajan] nacin kad mislimo da poznajemo uzrok kao takav, kojim stvar [predmet] postoji, i kad znamo da je ovaj uzrok - uzrok stvari i da ne moze biti drukcije. Jasno je da je [naucno] znanje takve vrste. Da je tako pokazuje drfanje kako onih koji ne znaju tako i onih koji znaju. Nairne, prvi veruju da se ponasaju kao sto smo naznacili, a drugi se stvarno tako ponasaju. Iz toga proizlazi da objekt nauke u pravom smislu jeste nesto sto ne moze biti drukcije nego sto jeste. Da li postoji jos drugi takav nacin znanja - objasnieemo docnije. Za sada kazemo da mi pomoeu dokaza znamo. Pod dokazom podrazumevam naucni silogizam. A naucnim nazivam silogizam, ako mi pomoeu njega ukoliko ga imamo - znamo. A ako je [naucno] znanje onakvo kao sto sam ovde pretpostavio, tada, nuznim nacinom, i apodikticko [na dokazu osnovano] znanje mora da proizlazi iz prernisa koje su istinite, i prve, i neposredne, i poznatije, i ranije nego zakljucak, i ciji su one uzrok. Jer, tako ee principi onoga sto je dokazano biti svojstveni konkluziji. Jedan silogizam moze postojati i bez takvih svojstvenih premisa, ali on neee biti dokaz, jer neee proizvoditi nauku. Premise moraju biti istinite, zato sto nije moguee znati ono stone postoji- na primer, samerljivost [komensura-
261
bilnost] dijagonale. One moraju biti prve, i one sene mogu dokazati, jer se inace ne bi mogle znati, posto ne bi bilo za njih dokaza. Nairne, znanje stvari koje se mogu dokazati - ako nije rec o akcidentalnoj nauci - nije nista drugo do imati dokaza o njima. Premise moraju biti uzroci konkluzije, poznatije od nje i ranije od nje. [Premise moraju biti) uzroci - zato sto mi tek tada znamo jednu stvar kad poznamo njen uzrok. A [premise] moraju biti ranije - zato sto su uzroci, i ranije saznate [ranije i po saznanju]. To ranije saznanje ne sastoji se samo u razumevanju na drugi nacin na koji smo ukazali nego i u znanju da stvar postoji. ,Ranije" i ,poznatije" imaju dvostruko znacenje. Jer, ono sto je po prirodi ranije nije identicno s onim sto je ranije za nas, a isto tako i ono sto je po prirodi poznatije nije identicno s onim sto je poznatije za nas. Pod onim sto je ranije i poznatije za nas podrazumevam predmete koji lefe blize culnom opaZanju; a pod ranijim i poznatijim na apsolutan nacin - predmete udaljenije [upravo: najudaljenije] od culnog opaZanja. A najopstiji uzroci su najudaljeniji od culnog opaZanja, dok su mu pojedinacni uzroci najblizi. A ovi pojmovi suprotni su jedan drugome. Premise moraju biti prve, to jest one moraju biti svojstveni principi stvari. Jer, prvu premisu i princip smatram za isto. Princip dokaza jeste jedna neposredna premisa [stav, propozicija], a neposredna je ona premisa koja nema nikakvu drugu ispred sebe. Premisa je iii potvrdni iii odrecni deo jednog iskaza, koji nesto 0 nekom iskazuje [kojim se jedan predikat pridaje iii odrice jednom subjektu]; ona je dijalekticka kad na isti naCin jedan ili drugi deo pretpostavlja, a ona je apodikticka [demonstrativna] kad jedan od njih odredeno pretpostavlja kao istinit. Iskaz je jedan iii drugi deo jedne protivreenosti, a protivrecnost je suprotnost takva dva stava, koji nista treee izmedu sebe ne dopustaju. Deo protivrecnosti koji nesto 0 necem izrazava jeste potvrdivanje
262
[afirmacija], a deo koji nesto od neeeg iskljucuje jeste odricanje [negacija]. Od neposrednih principa jednog silogizma nazivam tezama one koji se ne mogu dokazati, ali koji nisu neophodni svakome ko hoce nesto da nauci; medutim, nazivam aksiomama principe koji su neophodni svakome ko hoce ne5to da nauci. Jer, postoje neki takvi stavovi, i mi ih obicno nazivamo aksiomama. Od teza su hipoteze one koje uzimaju jedan od dva dela iskaza - mislim, naime, da nesto postoji iii da ne postoji; a one koje ih ne uzimaju jesu definicije. Jer, definicija je teza,- posto aritmeticar utvrduje da je jedinica kvantitativno nedeljiva, - ali definicija nije hipoteza. Jer, nije isto reCi sta je jedinica [definisati jedinicu] i tvrditi da jedinica postoji. Ali, posto se nase verovanje u jednu stvar i znanje koje 0 njoj imamo sastoje u tome sto imamo jedan silogizam one vrste koju nazivamo dokazom, i posto je taj silogizam takav samo na osnovu prirode principa na kojima je silogizam izveden, nuzno je, prema tome, ne samo da se poznaju pre zakljucka prve premise - bilo sve, bilo bar neke od njih - nego i da se one bolje poznaju nego zakljucak. Uzrok zbog koga jedan atribut pripada jednom subjektu, sam pripada subjektu vise nego taj atribut; na primer, nama je draZe ono zbog cega volimo [jedan predmet] nego voljeni predmet. Dakle, ako nase znanje [konkluzije] i nase verovanje proizlaze iz prvih premisa, - tada mi ove bolje znamo i viSe u njih verujemo, zato sto pomoeu njih znamo posledice. Ali nije moguce da se, u visem stepenu nego u stvari koje se znaju, veruje u stvari koje se niti znaju niti se proziru pomocu znanja viseg nego sto je saznanje.2 A to bi se dogodilo ako niko od onih koji su dokazom navedeni na verovanje ne bi ranije i bolje saznao principe. Jer, principima - iii svima iii nekima od njih - mora se vise verovati nego zakljucku [konkluziji).
263
A ko hoce da stekne znanje do koga se dolazi pomoeu dokaza, taj ne mora samo da bolje poznaje principe i da im vise veruje nego onome sto je dokazano; nego njemu, isto tako, ne sme biti nista izvesnije i poznatije nego suprotnost principa - odakle bi posao silogizam koji bi zakljucio suprotnu zabludu - jer onaj ko ima znanje u apsolutnom smislu mora biti nepokolebljiv [u svom ubedenju].
Glava treca [KRITIKE IZVESNIH ZABLUDA 0 ZNANJU I DOKAZU)
Neki misle da zato sto se moraju znati prve premise ne postoji nauka [naucno saznanje]. Drugi, opet, dopustaju postojanje nauke, ali misle da za sve postoje dokazi; medutim, ni jedno ni drugo od tih misljenja nije istinito iii nuzno. Jer, oni, po Cijoj pretpostavci nikakvo znanje uopste nije moguce, tvrde da se bavljenjem kojim od njih dospeva do beskonacnog, posto se sledece ne moze znati pomocu ranijeg ako ne postoji prvo. I u tome imaju pravo, jer se beskrajno ne moze proCi do kraja. I ako se stane kod principa, onda, kafu, ovi se ne mogu saznati, jer za njih ne postoje nikakvi dokazi koji jedini sacinjavaju [naucno] znanje. Ako se prve premise ne mogu znati, - tada se ni ono sto je iz njih izvedeno [konkluzije] ne moze znati u apsolutnom iii u pravom smislu vee samo pod pretpostavkom da su premise istinite. Drugi dopustaju mogucnost znanja, koje - kafu oni - postaje samo pomoeu dokaza. Ali, po njima, nista ne sprecava da za sve postoji dokaz. Jer, dokaz moze da bude voden u krugu i reciprocan [premise mogu jedna iz druge da budu dokazane]. Ali, mi kafemo da svaka nauka nije demonstrativna i da se nauka o neposrednim principima ne moze dokazati. A jasno je da tako mora biti nuznim nacinom. Jer, ako je nuzno poznavati ranije premise, iz kojih dokaz biva iz264
voden, i ako se jednom stane kod nep?srednih istina, ove se, nuznim nacinom, ne mogu dokazah. To je nase gledis~e, i mi tvrdimo n~ ~am~ da post~:>ji nauka [naucno saznanJe] nego da postojl 1 pocetak [pnncip] nauke, kojim mi upoznajemo definicije. 3 Jasno je da dokaz u krugu u apsolutnom smislu nije moguc ako dokaz treba da pode od ranijih i poznatijih principa ka zakljucku [konkluziji] .. Jer, moguce je da i~~e stvari, u odnosu na iste stvari, u tsto vreme budu ramJe iii docnije - sem ako se ti izrazi ne uzmu na drugi naCin i ako se ne kaze da su jedne takve za nas, a druge u apsolutnom smislu, - dakle, na naCin kojim indukcija vodi saznanju. Ali, u tom slucaju, nasa definicija znanja u pravom smislu ne bi bila tacna, nego bi ovo znanje u stvari imalo dvojako znacenje. Ili, druga vrsta dokazivanja, koja polazi od onoga sto je poznatije za nas, mozda i nije dokazivanje u pravom smislu? Ali oni koji pretpostavljaju dokaz u krugu ~~ samo da dospevaju u teskoce o kojima smo sll:d govonh _nego oni isto tako, ne mogu niSta drugo kazatt nego da ]edna stv~r postoji, ako [ona] postoji. A da to proizlazi, jasno je kad se stave tri pojma,- jer nije vazno da lise kafe da se dokaz savija u krugu pomoeu mnogo iii pomocu malo pojmova, - pomocu malo pojmova ili samo pomocu dva pojma. Ako, naime, postojanje A povlaci za sobom, nuznim nacinom, postojanje B, a ovo poslednje postojanje, iz toga izlazi da ce postojanje A povuCi za sobom postojanje r. Ako sad postojanje A, nuznim nacinom, povlaci za soborn postojanje B, a ovo poslednje postojanje A (jer u tome se, po nasem objasnjenju, sastoji dokaz u krugu!~ onda A moze biti stavljeno na mesto r. Prema tome, rect da - ako B postoji - A postoji, jeste isto sto i reci da ako B postoji - postoji i r, a iz toga proizlazi zakljucak da - ako A postoji, postoji i r. Ali r je identicno sa A. Dakle, oni koji pretpostavljaju da j~_dokaz kruzn_i_ ne tvrd~ nista drugo nego da - ako A postojl - A postojl. I na taJ naCin daje se sve lako dokazati. 265
Ali takvo dokazivanje ne bi bilo moguce, sem kod onih pojmova koji jedan drugom logicki sleduju kao svojstveni atributi4 • Ali, za slucaj da je stavljena samo jedna stvar, mi smo dokazali da iz nje nikad nuznim nacinom ne proistice druga stvar (pod ,samo jedna stvar" hocu da kazem da se stavlj~ samo jedan termin [pojam] iii samo jedna teza [premisa]). Tek na osnovu najmanje dve teze [premise] Il_lOg~ce je izvesti zakljucak [konkluziju], a to je uslov za stlog1zam. Kad, dakle, A sleduje B i r i kad ova dva poslednja termina sleduju jedan drugome i A - u tim slucajevima je moguce da se u prvoj figuri dokazu, jedna pomocu druge, sve propozicije koje se traze [konkluzija i premise], kao sto je pokazano u [nasim] raspravama 0 silogizmu. Mi smo tamo5 takode dokazali da se u drugim figurama ili ne moze dobiti [izvesti] kruzni silogizam ili se konkluzija silogizma ne odnosi na postavljene premise. A propozicije ciji se termini uzajamno ne potvrduju nikad ne mo~u._biti predmet. k~z~og dokaza. I posto se malo propoziCIJa ove vrste JaVIJaJu u dokazivanjima, jasno je da je uzaludno [prazno] i nemoguce tvrditi da dokazivanje biva izvodeno iz propozicija koje se uzajamno potvrduju i da, na taj nacin, sve moze biti dokazano.
Glava cetvrta [DEFINICIJE ,0 SVAKOM", ,PO SEBI" I ,OPSTE" (, UNIVERZALNO")]
Posto je nemoguce da se moze drukcije odnositi ono sto je predmet nauke, uzet u apsolutnom smislu, bice nuzno ono sto se zna apodiktickim znanjem. Apodikticko je znanje onda kad ga imamo time sto imamo dokaz. A dokaz je zakljucak iz nuznog [dokaz je silogizam izveden iz nuznih premisa]. Moramo, dakle, da ispitamo kakve su osobine i kakva je priroda premisa dokaza. Ali prvo moramo da utvrdimo sta podrazumevamo kad kaiemo ,o svakom" [,pridato svakom subjektu"], i ,po sebi", i ,opste" [,univerzalno"].
266
Pod izrazom ,o svakom" podrazumevam: u odnosu na ono sto se ne nalazi samo kod jednog, a kod drugog ne, ili [u odnosu] na ono sto ne postoji samo jednom, a drugi put ne postoji; kao, na primer, ako za svakog coveka vazi predikat zivotinja [stvorenje obdareno culima], i ako je istinito reCi da je ovo covek, tada je takode istinito reCi da je to zivotinja; i ako je prva recenica sad istinita, i druga je u isto vreme istinita. A isto je tako i ako je svakoj liniji pridata tacka. A dokaz za to sto smo rekli jeste da mi prigovore protiv onoga ,o svemu" verujemo da smo vratili ako iii pitamo da li nesto kod jednoga ne vaii, ili da li jednom ne vaii. ,Po sebi" postoje atributi koji pripadaju sustini subjekta; tako, na primer, trouglu pripada linija, a liniji tacka (jer bitnost trougla i linije sastoji se iz ovih elemenata koji su saddani u definiciji sto izrazava sustinu stvari). Drugo, sami atributi [akcidencije] saddani su u subjektima, koji se sami podrazumevaju u definiciji sto izrazava prirodu ovih atributa. Tako liniji pripadaju pravo i okruglo, a neparno i parno pripadaju broju, - a isto tako prvo [prosto] i slozeno, i ravnostrano [kvadratni broj], i raznostrano [pravougaoni broj].6 Za sve te atribute definicija koja oznacava njihovu prirodu saddi subjekt, naime, tamo liniju, a ovde broj. Isto tako, sto se tice svih drugih atributa, nazivam atributima po sebi one koji kao sto sam napomenuo - pripadaju njihovim subjektima; naprotiv, one koji ne pripadaju njihovom subjektu ni na koji od ta dva nacina, nazivam akcidencijama [slucajnim, sporednim atributima]- kao, na primer, muzicar [obrazovan] ili beo - za stvorenje obdareno culima. Dalje upotrebljavam izraz ,po sebi" za ono sto nije iskazano o nekom drugom subjektu; na primer, kad se kaze ,onaj koji ide", to znaci da je neka druga stvar koja ide [to je podrazumevani subjekt, supstancija], ili koja je bela; naprotiv, supstancija, upravo sve ono sto oznacava izvesnu odredenu stvar, nije ne5to drugo nego ono sto ona sama jeste. Prema tome, ja nazivam ,atributima po 267
sebi" atribute koji nisu iskazani o jednom subjektu, a ,akcidencijama" one koji su iskazani o jednom subjektu. Isto tako, jos je na drugi nacin [u drugom smislu] ono sto jednoj stvari pripada zbog nje same- ,po sebi"; medutim, ono sto joj ne pripada zbog nje same jeste ,akcidentalno". Ako, na primer, seva munja dok neko ide, onda je to akcidentalno zato sto nije sevala munja zbog idenja, nego se samo, kaiemo, tako akcidentalno desilo. Ali, ako jednoj stvari pripada nesto zbog nje same, tada joj to po sebi pripada. Tako, kad ugine neka zaklana zivotinja, to se dogada zbog klanja kao takvog, jer je ona uginula zato sto je zaklana, i nije samo akcidentalno da zivotinja ugine pri klanju. Tako, dakle, sto se tice objekata nauke u pravom smislu, atributi koji se nazivaju ,po sebi", iii u smislu sto su njihovi subjekti saddani u njima, ili u smislu sto su oni [atributi] saddani u njihovim subjektima - ti atributi ,po sebi" postoje u isto vreme i kao takvi i nuznim nacinom. Jer, nemoguce je da subjektu ne pripadaju atributi ,po sebi" ili u apsolutnom smislu, ili kao jedna od dve suprotnosti, - kao [sto, na primer,] liniji [pripada] pravost ili krivost, a broju neparnost ili parnost. Jer kontrerno suprotno je ili lisenost [privacija] ili protivreenost [kontradikcija] u istoj vrsti. Tako, na primer, kod brojeva parno je ne-parno [ukoliko parno nuznim nacinom sleduje iz ne-neparnog]. Dakle, ako je nuzno ili potvrdivati ili odricati predikat jednog subjekta, atributi po sebi moraju isto tako nuznim nacinom pripadati svojim subjektima. Na ovaj nacin, dakle, treba da budu pojamno odredeni ,o svakom" [to jest atribut potvrden od svakog subjekta] i ,po sebi" [to jest atribut po sebi]. A ,opste" [,univerzalno"] nazivam ono [onaj atribut] sto pripada svakom subjektu i po sebi, i ukoliko je ono sto jeste. 7 Iz ovoga je jasno da sve sto je opste nuznim nacinom pripada stvarima.8 ,Po sebi" i ,kao takvo" jesu jedna i ista stvar. Tako liniji po sebi pripadaju tacka i pravost, jer joj one pripa-
268
daju ukoliko je ona linija. A trouglu, ukoliko je trougao, pripada zbir uglova jednak sa dva prava ugla - zato sto su uglovi trougla po sebi jednaki sa dva prava ugla. Atribut pripada univerzalno subjektu kad se moze pokazati da on pripada rna kome od njih [subjekata], kao i da mu prvobitno pripada. Tako atribut saddavati dva prava ugla" ne pripada figuri univerzalno:' Isto tako, moze s~ na jednoj fig';lr~ dokazati da saddi dva prava ugla, ah ne na rna koJOJ figuri, - a i onaj ko dokazuje ne upotrebljava rna koju figuru. Jer, cetvorougao je figura, ali zbir njegovih uglova nije jednak sa dva prava ugla. Medutim zbir uglova rna koga ravnostranog trougla jednak je sa dva prava ugla, ali ne prvobitno, nego, pre njega, tu osobinu ima trougao [uopste] . Dakle, jednom slucajno uzetom ili svakom d~u gom trouglu, na kome je, kao prvome, dokazana osobma da ima zbir uglova jednak sa dva prava ugla - ova [os.
Ne treba prevideti da se covek cesto vara, i da dok~ zana konkluzija nije prva ni opsta u smislu u kome mislimo da smo je dokazali kao prvu i opstu. Ta pogreska se cini, pre svega, kad se ne moze naCi nijedan pojam visi od jednoga ili mnogih pojedinacnih subjekata. Dalje, ova pogreska se cini kad jedan takav pojam postoji, ali kad on nema imena, u slucaju stvari koje su razlicite po vrsti. Najzad, ona se cini kad se, u
269
dokazivanju, ono sto je u stvari deo celine uzme za celinu jer ce se dokazivanje odnositi na pojedinacne slucajev~ obuhvacene u tome delu, i ovo ce se primeniti na sve subjekte, ali ipak prvi i opsti [univerzalni] subjekt nece biti dokazan. Ali, ja nazivam nesto dokazom za prvi subjekt kao takav ako on va.Zi za prvi univerzalni subjekt. Ako bi se, prema tome, dokazalo da se prave linije ne seku, onda, izgleda, da se dokaz odnosi na ono sto je prvo opste, zato sto je tako kod svih pravih linija. Ali nije tako ako je istina da paralelizam linija ne zavisi od toga sto su uglovi [trougla] jednaki sa dva prava ugla na taj odredeni naCin, nego sto su oni uvek jednaki. I kad bi postojali samo ravnostrani trougli, dokaz da oni sadrie u sebi dva prava ugla, izgledalo bi da va.Zi samo utoliko ukoliko su oni ravnostrani. Najzad, stav o konvertibilnosti9 clanova jedne proporcije bio je dokazan odvojeno za brojeve, i linije, i tela, 1 vremena mada je bilo moguce dokazati ga za sve te pojmove jednim jedinim dokazom. Ali, posto za sve ovo - naime, za brojeve, duzine, vreme i tela - nema jednog zajednickog imena i posto su svi ovi pojmovi medusobno specificno razliciti, ta osobina je bila dokazana za svaki od njih odvojeno. Ali, sad je stav univerzalno dokazan, jer onaj atribut se ne nalazi u njirna kao u linijama ili brojevima, nego ukoliko su oni ono sto se pretpostavlja da je kao opste u njirna sadriano. Ako bi se zbog toga o svakom trouglu - bilo istom, bilo svaki put drugom demonstracijom - dokazalo da svaki sadrii dva prava ugla, - i to odvojeno za ravnostrane i odvojeno za raznostrane i odvojeno za ravnokrake trouglove, - jos se ne bi znalo o trouglu da su njegovi uglovi jednaki sa dva prava ugla, sem na sofisticki nacin, niti [bi se to znalo] o trouglu uopste, cak i ako van tih vrsta ne postoji nikakva druga vrsta trougla. Jer, ne zna se da trougao kao takav ima ovu osobinu niti cak da nju ima svaki trougao, - sem ako se ne izvrsi nabrajanje svih trouglova. A dokazati ovu osobinu prema obliku, ne znaci
270
dokazati je o svim trouglovima, - cak i ako ne bi postojao nijedan koji se ne poznaje. [Postavlja se pitanje:] kad nase znanje nije opste [univerzalno], a kad je ono apsolutno? Ocevidno bi se to apsolutno znalo kad bi ,biti trougao" i ,biti ravnostran" bili isto ili za pojedinacni trougao ili za sve [trouglove]. Ali, ako ne postoji identitet nego raznolikost sustine [izmedu trougla kao takvog i ravnostranog trougla] i ako zamisljeni atribut pripada ravnostranom trouglu, ukoliko je ovaj trougao- tada nase znanje nema opstosti. Ali, da li mu ovaj atribut pripada ukoliko je trougao, ili ukoliko je ravnokrak? I kad mu prvobitno pripada? I za koji se subjekt moze dokazati da mu [ovaj] atribut pripada univerzalno? Ocevidno, prvom terminu apstrahovanjem pripada atribut. Tako su uglovi ravnokrakog tucanog trougla jednaki sa dva prava ugla i kad se apstrahuje [cinjenica] da je on tucan i ravnokrak. Ali [moze se postaviti pitanje] da li se atribut gubi ako se apstrahuju figura i granica? Zacelo, ali figura i granica nisu prvi subjekt. Koji je prvi subjekt? - Ako je to trougao, onda samo zbog trougla atribut isto tako pripada drugim subjektima, i trougao je subjekt za koji moze biti dokazano da mu atribut univerzalno pripada.
Glava sesta [0 NUZNOM I BITNOM KARAKTERU PREMISA DOKAZIVANJA]
Ako apodikticka [na dokazu osnovana, demonstrativna] nauka proizlazi iz nuznih principa (jer predmet prave nauke ne moze biti drukciji nego sto jeste) i ako bitni atributi nuznim nacinom pripadaju stvarima (jer jedni pripadaju bitnosti njihovih subjekata, a drugi sadrie njihove subjekte kao elemente u njihovoj sopstvenoj prirodi i, za ove poslednje atribute, jedna ili druga od suprotnosti pripadaju subjektu nuznim nacinom) - jasno je da ce, polazeCi od izvesnih premisa ove vrste, biti izveden 271
demonstrativni silogizam. Nairne, svaki atribut ili na taj nacin pripada svome subjektu ili je akcidentalan. Medutim, akcidencije nisu nuzne. Dakle, mora se ili tako reCi, ili se mora postaviti kao princip da je dokaz nesto nuzno i da, kad je ne5to dokazano, to ne moze drukcije biti. Prema tome, silogizam mora biti izveden iz nuznih premisa. Jer, iz istinitih premisa moze se, razume se, zakljucivati bez dokazivanja, ali iz nuznih premisa ne moze se drukcije zakljucivati nego time StO Se dokazuje, posto OVO vee pripada dokazu. Znak da dokaz treba izvesti iz nuznih premisa jeste taj, sto prigovore protiv onih koji veruju da su nesto dokazali Cinimo na taj nacin [sto isticemo] da stvar ne stoji tako nuznim nacinom [to jest: osporavamo nuznost jedne od premisa], pa bilo da pri tome mislimo da ona uopste drukcije stoji [da ona moze biti druga nego sto jeste], ili da se tako kate samo radi diskusije. Iz ovoga je jasno da su naivni ljudi, koji misle da pravilno shvataju principe, ako su premise samo verovatne ili cak istinite - kao sto to cine sofisti kad tvrde da znati znaCi imati [poznavati] nauku. Jer, nije princip verovatno ili neverovatno, nego princip moze biti samo ono sto je prvo u vrsti koju dokazivanje ima za predmet, a sve sto je istinito nije svojstveno predmetu koji dolazi u pitanje. Iz sledecega proizlazi da silogizam mora da se osniva na nuznim premisama. Ako se onde gde je moguc dokaz ne poznaje razlog zasto stvar postoji, tada tu nema naucnog znanja. Pretpostavimo, dakle, da A, nuznim nacinom, pripada r, ali da B - srednji termin kojim se vrsi dokazivanje- nije nuzan. U ovom slucaju razlog sene poznaje. Jer, nuznost da A o r biva iskazano, ne dolazi od srednjeg termina [nuznost zakljucka ne zavisi od srednjeg termina]. Jer, srednji termin maze i da ne vati, ali zakljucak vazi, nuznim nacinom. Dalje, ako neko jednu stvar sad ne zna, i ako je zaddao u pameti razmatranje o njoj i zakljucak o njoj, i ako on dalje zivi, a stvar i dalje postoji, a on [ono sto je znao]
nije zaboravio - on je sad ne zna zato sto on tu stvar ni ranije nije znao. A srednji termin mogao je potom da propadne, - posto on po pretpostavci nije bio nuzan. I taka ce taj covek, ako dalje zivi, i ako stvar i dalje postoji, poznavati razmatranje o stvari i zakljucak o njoj, ali nece imati znanje, ani ranije ga nije imao. Cak i onda ako srednji termin nije propao, ali maze da propadne, ova konsekvencija bi bila moguca i mogla bi biti proizvedena. Ali nemoguce je da se, pri takvome stanju stvari, ima znanje. Ako je zakljucak nuzan, niSta ne stoji na putu da srednji termin, koji je razlog dokaza, bude nuzan. Jer, moguce je zakljuciti ono sto je nuzno i iz stavova koji nisu nuzni, kao sto i istinito maze da bude zakljuceno iz onaga sto nije istinito. A ako je srednji termin nuzan, i zakljucak je nuzan- kao sto istinite premise daju uvek istinitu konkluziju. Jer, ako A nuzno vati o B, a B o r, tada je nuzno da A pripada r. Ali ako zakljucak nije nufan, nije moguce ni da srednji termin bude nuzan. Pretpostavimo da A ne pripada nuznim nacinom r, ada A pripada nuznim nacinom B, a B nuznim nacinom r; tada bi A pripadalo nuznim nacinom r. Ali pretpostavljeno je da mu ono ne pripada nuznim nacinom. Posta, dakle, apodikticko [demonstrativno] znanje mora doCi do nuznog zakljucka, potrebno je, ocevidno, da se dokazivanje vrsi pomocu srednjeg termina. Inace se nece znati ni zasto je zakljucak nuzan niti cak da je on nufan. Nairne, tada ce se ili verovati samo da se ima znanje nuznosti zakljucka, i ako se on ne zna, kad se kao nuzno pretpostavlja ne-nuzno; ili se cak nece ni verovati da se ima to znanje - bilo da se zna prosto da je stvar istinita, pomoeu posrednih propozicija, ili cak da se zna zasto [je ona istinita], pomoeu neposrednih propozicija. Ali ne maze postojati apodikticko [demonstrativno] znanje za one akcidencije koje ne postoje po sebi, u smislu u kame smo definisali atribute po sebi. Nairne, ovde se
272
18 Organon
273
ne moze izvesti nuzan zakljucak, jer akcidencija, u srnislu ? kome ovde o njoj govorim, moze i da ne pripada subJektu. Medutim, mozda bi moglo biti sumnje u to zasto se pov_odom t~vih akcidencija koje nisu nuzne, izvesna pi~ tanJa moraJu postavljati, ako zakljucak ne treba nuzno da va.i~. Jer; rezulta~ n~ bi bio razlicit i kad bi neko iz prernisa prmzvolJno uzetih tzveo zakljucak. ,U .stvari, tr~b~ tra.iiti od protivnika da dopusti postavlJanJe propOZ1CIJa, ne zato StO je zakljucak nuzan na osnovu trazenih propozicija, nego zato sto je nuzno da se, ~ad se dopuste ove propozicije, pretpostavi, isto tako ~a~l~ucak, i da se zakljuci istina, - ako su propozicij~ tstlmte. . AI~ pos.~o s~, u sv~koj. vrsti, nuzni atributi koji bitno pnpva~aJu nJI~~Vlffi: sub]ektlma kao takvima, jasno je da na?'?m dok.az1 tmaJu za predmet bitne zakljucke, i da se oy• tzv~e 1z premisa koje su i same bitne. Jer akcidencije msu nuzne, tako da se ne zna nuznim nacinom uzrok zak~j~~ka, ~ak ~i o~og k~ji se izvodi iz uvek istinitih propo~lC1Ja; ah k~Je msu nuzne. To se desava u silogizmima ko]l se 1zvode 1z znakova. Jer, u tom slucaju nece se znati po sebi ono sto postoji po sebi niti ce se znati zasto ono postoji. A znati ,zasto" - znaci poznavati uzrok. Treba dakle, ?a srednji termin trecem, a prvi srednjem pripadaj~ po seb1. Glava sedma [0 NEKOMUNIKABILNOSTI TO JEST NESPOJLJIVOSTI VRSTA]
Prema tome, ne moze se dokazivati na taj nacin sto se iz jedne vrste prelazi u drugu; tako se ono sto spada u geometriju ne moze dokazivati aritmetickim stavovima. v Jer, za dok~ivanje. s~ tra.ie tri elementa. Prvi je ono sto treba dokazatl, zaklJucak, a to je ndto [izvestan atribut] sto po sebi pripada izvesnoj vrsti. Drugi elemenat jesu
aksiome ono iz cega biva dokazano [upravo: aksiome su principi 'na osnovu kojih zakljuca~ pro~~lazi iz. pr~mi~a]. TreCi elemenat jeste vrsta, - sub]ekt C1Je osobme 1 b1tne atribute dokazivanje cini ocevidnim. Aksiome, pomocu kojih dokaz biva izvoden, ~o~u biti iste [za dve ili za vise nauka]. Ali kod onoga sto 1e po vrsti razlicito, kao kod a:itm~t~ke i geo~etrije, aritm~ ticki dokaz nije moguce pnmemtl na osobme prosto~h velicina ako velicine nisu brojevi. A kako to kod mnogt~ velicin; moze biti slucaj, bice docnije objasnjeno. ~h aritmeticki dokaz krece se uvek u okviru vrste na koJU se dokaz odnosi, a isti je slucaj i kod drugih ~a~ka. ~~ toga izlazi da vrsta mora nuzn~m nacinon;. bitl tsta; th na apsolutni nacin, ili na jedan 1zvestan nacm, - nmme, ako dokaz treba da prede u drugu vrstu [ako dokaz treba da se prenese iz jedne nauke u drugu]. A jasno je da i~a~e nik~kav d?~az nii~. moguc .. Jer krajnji i srednji terrmm moraJ.U, ~uzmm nacm?m, ~npa dati istoj vrsti, zato sto pre~hk.atl, ak? ne pnpa~aJU P? sebi svojim subjektima, moraJU 1m akctdentalno pnpadatl. Zbog toga se ne moze pomocu geometrije dokazati da kontrerno suprotno spada u jedn~ nau~u, a is~o ta~~ ni da dva kubna broja [kad se pomnoze] daJU kubm bro] ; niti jedna nauka moze dokazati. stavove druge nau.ke: sem ako se one jedna prema drugoJ tako ~nose, da _Je ]edna obuhvacena drugom, kao StO se optlka odnOSl prema geometriji, a harmonika prema aritmetici. A isto tako nije moguce dokaz~ti. ?a lin~jama pripada neka osobina, ali ne ukoliko su one hm]e,. to Jest .~a osno~u njima svojstvenih prin~i~~' - ~ak~, na p~~er, .~•Je ~oguce dokazati da je prava hm]a naJlepsa od hmJa, tl~ da Je ona kontrerno suprotna kruznoj liniji. Nairne lepo 1 kon~~erna suprotnost lepom ne pripadaju lini!ama ~a os~ovu vnJ•h?ve svojstvene vrste, nego ukoliko pnpadaJU ne~em sto 1~a veCi obim [nego lepo i suprotnost lepom Jesu osobme zajednicke i drugim vrstama]. 275
274
Glava osma [IZ UNIVERZALNIH PREMISA PROIZLAZI VECAN ZAKLJUcAK]
Ali isto tako, jasno je da ako su opste [univerzalne] premise iz kojih je silogizam izveden, nuznim nacinom je vecan i zakljucak takvog jednog dokaza, upravo dokaza u apsolutnom smislu. Nairne, o prolaznim stvarima nema nikakvog dokaza i nikakvog apsolutnog znanja, nego samo akcidentalnog, - zato sto u podrucju prolaznih stvari niSta ne vazi o necemu univerzalno, nego samo u odredeno vreme i na odredeni nacin. Ali, aka [za prolazne stvari] vazi onaka kako je zakljuceno, tada je jedna premisa nuznim nacinom ne-opsta i prolazna; prolazna je zato sto samo aka je premisa prolazna, i zakljucak ce biti takav; a nije opsta, zato sto Ce predikat 0 subjektu CaS VaZiti, a CaS nece VaZiti, taka da se ne moze dobiti zakljucak koji vazi opste, nego samo za sadasnjost. Isto tako je i sa definicijama, jer je definicija iii princip dokaza, iii je dokaz koji se razlikuje samo polozajem svojih termina, iii je zakljucak stav [konkluzija] jednog dokaza. Dokazi i nauke o onome sto se cesto dogada, kao o pomracenjima meseca, oeevidno, uvek vaZe ukoliko su pravi dokazi i nauke; a ukoliko ti dokazi i nauke ne vaZe uvek, ani su partikularni. A sto vaZi za pomracenja meseca, vaZi i za druge pojave ave vrste.
Glava deveta [SVOJSTVENI PRINCIPI DOKAZIVANJA KOJI SE NE MOGU DOKAZATI]
Posta je, prema tome, jasno da se svaka stvar maze dokazati samo iz njenih svojstvenih principa, dakle, samo tada kad ono sto se dokazalo kao takvo pripada jednom subjektu, - ocevidno nije nikakvo znanje kad se nesto dokazuje samo iz istinitih i neposrednih premisa koje se ne mogu dokazati.
276
Jer, tada bi se moglo ndto tako dokazati, kao sto je Brizoh11 ucinio sa kvadraturom kruga. Jer, takvi stavovi dokazuju pomoeu neceg opsteg, sto i drugom subjektu moze da pripada. Zato se ti stavovi isto taka primenjuju na druge subjekte, koji ne pripadaju istoj vrsti. Zbog toga se ne zna stvar kao takva, nego se zna samo akcidentalno. Jer inace se dokaz ne bi primenjivao ina drugu vrstu stvari. Ali mi ne znamo jedan predmet na akcidentalan nacin aka ga saznamo pomocu onoga pomoeu cega on vazi, to jest iz njegovih svojstvenih principa, koji mu kao takvom pripadaju, - tako aka mi, na primer, saznamo da osobina imati zbir uglova jednak sa dva prava ugla pripada predmetu [trouglu] kame se pridaje po sebi, na osnovu njegovih svojstvenih principa [kao da proistice iz njegovih svojstvenih principa]. Ali, ako ta osobina onome cemu pripada po sebi pripada, onda srednji termin, nuznim nacinom, mora pripadati istoj vrsti kao gornji i donji termin. A ako to nije slucaj, imamo odnos koji, na primer, nalazimo u harmonici, ukoliko se njeni zakoni [njene teoreme] izvode iz aritmetike. Takve teoreme dokazuju se na isti nacin, ali samo sa jednom razlikom: [cista] cinjenica potpada pod drugu [nizu] nauku [pod harmoniku], - (jer je druga vrsta koja ovim teoremama sluzi kao osnov), - dok ,zasto" [uzrok] potpada pod viSu nauku [aritmetiku] kojoj atributi bitno pripadaju.12 Iz ovoga je jasno da se nesto moze potpuno dokazati samo iz svojstvenih principa. Ali principi svojstvenih principa [metafizicki principi] obuhvataju oblast zajednicku obema vrstama nauka- visoj i nizoj. Aka je ovo sad jasno, jasno je i to da nije stvar svake [pojedinacne] nauke da dokazuje svojstvene principe. J er, za to su potrebni principi koji za sve vaze [principi svih stvari], a nauka koja takve principe postavlja mora biti najvisa od svih nauka [metafizika]. Nairne onaj ko zna nesto iz visih uzroka, zna to u visem stepenu. Jer, saznaje polazeCi od prvih premisa, onaj ko saznaje polazeei iz neprouzrokovanih uzroka. Prema tome, aka neko saznaje 277
u visem i u najviSem stepenu, to saznanje ce biti i nauka u viSem i u najvisem stepenu. Dakle, dokaz se ne primenjuje na drugu vrstu, sem sto se, kao sto smo rekli, geometrijski dokazi daju primeniti na mehaniku iii na optiku, a aritmeticki dokazi na harmoniku. Medutim tesko je saznati da li se nesto zna iii ne, posto je tdko saznati da li mi svaku stvar znamo iz njenih svojstvenih principa ili je ne znamo. A u ovom poslednjem se upravo sastoji znanje. Ali mi verujemo da znamo, kad imamo silogizam iz istinitih i prvih premisa. Ali to nije dovoljno, - nego zakljucak mora da pripada istoj vrsti kao i premise. Glava deseta [RAZLICITI PRINCIPI]
Ali, ja nazivam principima u svakoj vrsti one istine za koje se [sredstvima odgovarajuce nauke] ne moze dokazati da postoje. Pretpostavlja se sta znace kako prve istine tako i a~r~buti koji ~u. iz njih. izvedeni. 13 Ali mora se pretpostavtti ?a pnnctpt postoJe, a postojanje ostalog [atributa, osobma] treba dokazati. Tako se pretpostavlja sta znace jedinica, a sta prava i trougao. Ali mora se pretpostaviti da postoje jedinica i [prostorna] veliCina, a sve drugo treba dokazati. Od principa koji se primenjuju u naukama koje dokazuju [u demonstrativnim naukama] jedni su svojstveni svakoj nauci, a drugi su opsti, - ali opsti u smislu analogije iii jednakog odnosa, jer je njihova upotreba ogranieena na vrstu koja potpada pod odgovarajucu nauku. U svojstvene principe spadaju definicije linije i prave, a u opste principe stav da kad se jednako oduzme od jednakog ostaje jednako. Ali svaki od ovih stavova je dovoljan kad ostaje u okviru vrste s kojom se odgovarajuca nauka bavi. Nairne, on ce imati istu vrednost cak i kad
278
nije upotrebljen u svojoj opstosti, nego ako je [na primer, u geometriji] primenjen samo na [prostorne] velicine, iii aka ga aritmeticar primeni samo na brojeve. Ali principi svojstveni jednoj nauci, cije postojanje biva pretpostavljeno, jesu objekti na kojima nauka posmatra ono sto im po sebi pripada [njihove bitne atribute]. Takvi principi su za aritmetiku jedinice, a za geometriju znaci [iii tacke] i linije. Postojanje i znacenje [definicija] tih predmeta pretpostavljaju se u isti mah [bez dokaza]. A sto se tice atributa koji tim objektima po sebi pripadaju, pretpostavlja se samo znacenje svakoga od njih. Tako aritmetika pretpostavlja sta je neparan iii paran broj, kvadratni iii kubni broj, a geometrija sta je iracionalno [inkomensurabilno, nesamerljivo], iii isprekidana iii kriva linija, Ali, postojanje ovih pojmova dokazano je kako pomocu opstih aksioma tako i iz vee dokazanih konkluzija.14 lsto tako postupa i astronomija. Jer, svaka nauka koja dokazuje ima da radi sa tri elementa: sa onim cije postojanje pretpostavlja (to jest sa vrstom cije bitne osobine razmatra); sa opstim principima, nazvanim aksiomama, iz kojih, kao iz prvih istina, ona izvodi dokaze; i, trece, sa osobinama. A za svaku od tih osobina nauka pretpostavlja znacenje (to jest nauka prima bez dokaza sta svaka od tih osobina znaci]. Medutim, desava se da pojedine nauke zanemare neke od tih elemenata. Na primer, neka nauka moze da ne pretpostavi postojanje vrste, ako je to postojanje ocevidno (jer nije na isti nacin jasno da broj postoji, kao da hladno i toplo postoje),15 i moze da ne pretpostavi znacenje osobina, ako su ave jasne. Isto tako, nije potrebno pretpostaviti znacenje opstih aksioma, kao, na primer, da kad se jednako oduzme od jednakog ostaje jednako, - jer je to poznato. Ali, po prirodi stvari, postoje tri elementa dokazivanja: predmet dokazivanja, stavovi koji se dokazuju i principi od kojih se polazi. Ali nije ni hipoteza ni postulat ono sto nuznim nacinom postoji po sebi i u sta nuznim nacinom treba verovati [a to je aksioma]. Nairne, dokaz, kao i silogizam, ne od-
279
nosi se na spoljasni govor, nego na unutrasnji govor duse. 16 Jer, mogu se uvek ciniti prigovori na spoljni govor, dok se ne mogu uvek ciniti prigovori na unutrasnji govor. Ono sto se - mada moze biti dokazano - postavi, a ne dokaze [od strane ucitelja], jeste hipoteza, aka nju prihvati ucenik, ali to nije hipoteza u apsolutnom smislu, nego samo u odnosu na ucenika. Ako ucenik nema nikakvo misljenje, iii, ako ima suprotno misljenje, tada je ta pretpostavka postulat. I u tome je razlika izmedu pretpostavke i postulata. Jer postulat je suprotan ucenikovom misljenju, i mada se moze dokazati, on se bez dokaza pretpostavlja i upotrebljava. Definicije, dakle, nisu pretpostavke (jer one niSta ne kazuju o postojanju i nepostojanju), nego pretpostavke lefe u premisama. Potrebno je samo razumeti definicije, - a razumevanje definicija nije pretpostavka, jer bi se inace moralo reCi da je i slusanje17 [sve ono sto se cuje] pretpostavka. N asuprot tome, postoji hipoteza, kad iz same Cinjenice sto su izvesne stvari postavljene, proizlazi zakljucak. Isto taka, nije istina ono sto neki ljudi govore, naime da geometar ne5to lafno pretpostavlja. Jer oni navode da se ne sme upotrebiti nista lafno, a da geometar tvrdi nesto lafno kad kaZe da je jedna linija koja nije dugacka jednu stopu - dugacka jednu stopu iii da je prava nacrtana linija, i aka ona nije prava. U stvari, geometar ne izvodi nikakav zakljucak iz cinjenice pojedinacne linije o kojoj govori, nego samo iz pojmova koji njegove figure izrafavaju. Sem toga, svaki postulat i svaka hipoteza zamisljeni su ili kao celina [univerzalno] iii kao deo [partikulamo], dok definicije nisu ni jedno ni drugo. Glava jedanaesta [AKSIOMEl
Da bi se omogucilo dokazivanje nije nuzpo da postoje ideje iii jedinstvo van mnozine. 18 Medutim, za to je nuzno da uistinu postoji jedno u mnozini [upravo:
280
da jedan isti atribut moze da bude potvrden od vise subjekata]. Jer, kad taka ne bi bilo, ne bi postojalo nista opste [univerzalno], a kad ne bi postojalo nista opste, ne bi bilo nista srednje, a, prema tome, ne bi postojalo nikakvo dokazivanje. Prema tome, jedno i identicno mora postojati u mnogome [u mnozini individua], i to ne u smislu same jednakosti imena [na nedvosmisleni naCin]. Princip prema kame je nemoguce u isto doba potvrdivati i odricati jedan predikat o jednom subjektu- nijedan dokaz ne uzima za pretpostavku, jer bi inace i zakljucak morao biti dokazan u tom istom obliku.19 U ovom slucaju, dokazivanje pretpostavlja kao [gomju] premisu da je istinito potvrdivati gomji termin o srednjem terminu, a da nije istinito odricati ga. A sto se srednjega termina tice, - nema nikakve raziike aka se u isto vreme pretpostavi da on postoji i dane postoji, - a isto vafi za treci [donji] termin. Jer, aka se pretpostavi jedan [donji] termin o kame je istinito tvrditi ,covek"' - cak i aka je isto taka istinito tvrditi ,ne-covek", - aka se samo dopusti da je covek stvorenje obdareno culima, a ne stvorenje koje nema cula, - bice uvek istinito reCi da je Kaiija, cak i aka je istinito reCi to i o ne-Kaliji, ipak zato stvorenje obdareno culima, a da nije stvorenje koje nema cula. Razlog tome jeste sto je gomji termin potvrden ne samo od srednjeg termina nego i od drugoga, zato sto ima veCi obim. Iz toga izlazi da bilo da je srednji termin u isto vreme sam on i ono sto nije sam on [upravo: da je ono sto je, iii da to nije], avo nema nikakvu vamost za zakljucak. Princip po kame je za svaki predikat istinito potvrdivanje iii odricanje/0 upotrebljava se u dokazivanju koje postupa svodenjem na logicki nemoguce [apsurdum]. Taj princip nije uvek opste [univerzalno] upotrebljavan, nego samo ukoliko je dovoljan, - sto je slucaj kad je dovoljan za vrstu koja je u pitanju. Pod ,vrstom koja je u pitanju" podrazumevam vrstu u kojoj se izvodi dokaz, kao sto sam gore napomenuo. 21 Sve nauke stoje medusobno u zajednici pomocu opstih principa [aksioma]. A zajednickim nazivam principe ko-
281
jima se nauke sluze da bi na osnovu njih dokazivale, a ne ono 0 cemu dokazuju iii ono sto biva dokazano. A dijalektika je zajednicka svim naukama. I to bi vazilo i o nauci22 koja bi pokusala da na opsti nacin dokafe zajednicke principe, - na primer, da je za svaku stvar istinito potvrdivanje iii odricanje [da se sve mora potvrdivati iii odricati], iii da, kad se jednako oduzme od jednakog, ostaje jednako, i druge aksiome ove vrste. Ali dijalektika nema za predmet stvari odredene [determinirane] na taj naCin, niti je ona ogranicena samo na jednu vrstu. Jer, inace se dijalekticar ne bi sluzio pitanjima. Nairne, pri dokazivanju nije moguce ispitivati, posto se ne moze dokazati jedna ista konkluzija pomoeu suprotnih ci?jenica [pomoeu jedne afirmativne i jedne negativne prermse]. J a sam to dokazao u mojoj raspravi 0 silogizmu [u Prvoj analiticzl. Glava dvanaesta [NAUCNO ISPITIVANJE]
Ako je jedno silogisticko ispitivanje isto kao jedna premisa, k
Zato ne treba svakom ko zna stavljati svako pitanje, niti u svakoj nauci treba odgovarati na sve sto se pita, - nego ispitivanja treba da se krecu u granicama pojedinih nauka. Ali, ako se sa geometrom kao takvim disputuje, tada se, oeevidno, dobro disputuje ako se iz takvih pitanja i odgovora nesto dokafe, - inace se ne disputuje dobro. Isto tako, ocevidno je da se inace geometar samo akcidentalno pobija. Dakle, u ne-geometrijskim stvarima ne mora se disputovati o geometrijskim predmetima, jer bi se inace - a da se to i ne primeti - rdavo disputovalo. Isto vafi i za druge nauke. Ali, ako postoje geometrijska pitanja, postoje li tada isto tako i ne-geometrijska pitanja [u geometriji]? I jesu li geometrijska ona pitanja koja, na osnovu nekog neznanja, u svakoj nauci bivaju postavljana? I je li silogizam, osnovan na neznanju, zakljucak iz premisa suprotnih [nauci], iii je to paralogizam koji ostaje i u geometriji [izveden iz geometrijskih premisa]. Morace se reci da postoje takva pitanja, a da su to ona koja pripadaju drugoj disciplini [vestini, umetnosti]; kao, na primer, da je pitanje iz ~?Iasti m~zike, kad. s~ postavi u geometriji - ne-geometn]sko. Ah ako se m1sh da se paralelne linije seku, onda je to misljenje na jedan nacin geometrijsko, a na drugi nacin ne-geometrijsko. Jer, izraz ,ne-geometrijsko" ima dvostruki vs~isao: kao i izraz ne-ritmicno". Nairne, u jednom slucaJu taJ izraz znaci ~no sto je ne-geometrijsko, zato sto nema u sebi niceg geometrijskog, kao sto i ne-ritmicno nema u sebi niceg ritmickog. Medutim, u drugom slucaju ~aj izraz znaci prostu geometrijsku zabludu. A OVO neznanje, to ce reei neznanje koje zavisi od ove vrste principa, suprotno je nauci [geometriji]. · U matematickim naukama25 paralogizam nije cest, zato sto se dvosmislenost uvek nalazi u srednjem terminu. Jer, gornji termin je potvrden celim srednjim terminom, a srednji termin je potvrden celim donjim terminom, pri cemu se predikatu ne dodaje rec ,svaki". Ovi srednji termini mogu se [u matematickim naukama] na neki nacin 283
videti duhom, dok nam u dijalektici njihova dvosmislenost ostaje skrivena. ,Je li svaki krug figura?" Ako se krug nacrta, to se vidi jasno. Ali aka se dada: ,Da li su epovi krug [upravo jedan ciklus pesama]?" - odgovor ce hiti: ,Razume se da nisu." Ali, ne sme se staviti nikakav prigovor [ohjekcija] na pitanje, ako je premisa induktivna. Posto nema premise koja sene primenjuje na vise slucajeva (jer, inace ona ne hi hila istinita za sve slucajeve, a silogizam se izvodi iz opstih premisa), ocevidno je da to vaii i za prigovor. Jer, premise i prigovori su isti. Jer, prigovor koji se cini mogao hi da postane premisa, - hila apodikticka ili dijalekticka. Ali mnogi mogu da se ogrde o formu silogizma time sto stavljaju srednji termin posle aha krajnja termina, kako, pored ostalih, cini Kainej, kad hoce da dokaie da se vatra ohimom siri po geometrijskoj proporciji. Jer, kako on kaie, povecava se hrzo kako vatra taka i ova proporcija. 26 Ovakvo zakljucivanje nije silogizam. Nairne silogizam moze postojati samo ako proporciji koja najhrze raste sleduje geometrijska proporcija, i aka proporcija koja najhrze raste maze da se prida kretanju vatre. 27 Katkad nije moguce naciniti silogizam, polazeci od premisa takve prirode, ali nekad je to moguce, mada se ta mogucnost ne vidi. Aka hi hila nemoguce dokazati istinito polazeci od laznog, onda hi rastavljanje konkluzije na njene premise hilo lako, jer hi nuznim nacinom postojala veza izmedu premisa i zakljucaka, koji hi uzajamno hili u jednakom odnosu [i mogli hi da se preokrecu]. Pretpostavimo da A postoji, i da postojanje A povlaci za sohom stvari za koje znam da postoje, na primer B; polazeCi od ovih poslednjih stvari, ja mogu pokazati da prvo [A] postoji. To stajanje u jednakom uzajamnom odnosu premisa i konkluzije, i ohratno [upravo mogucnost njihovog preokretanja], narocito je cesto u matematickim naukama, zato sto ove ne uzimaju za premise niSta akcidentalno 284
(i u tome se matematicke nauke razlikuju od dijalektickih raspravljanja), nego uzimaju za premise samo definicije. Dokazivanja se ne uvecavaju umetanjem novih srednjih termina, nego dodavanjem novih [velikih ili malih] termina. Taka je, na primer, A potvrdeno od B, B od r, a r od f't., i taka dalje u heskrajnost. A to moze i lateralno da se Cini, ako je, na primer, A dokazano o r i o E. Uzmimo da A oznacava hroj konacne ili heskonacne velicine, B neparan hroj konacne velicine, a r neparan pojedinacan hroj; tada je A potvrdeno od r. Zatim uzmimo da je jedan paran konacan hroj oznacen sa f't., a jedan pojedinacan paran hroj sa E; A je tada potvrdeno od E. Glava trinaesta [ZNANJE CINJENICA I UZROKA]
Znanje cinjenice [ott] razlikuje se od znanja uzroka [lh6tt]. Ova razlika postoji, prvo, u jednoj istoj nauci, i to na dva nacina. Prvi [naCin] je kad se silogizam ne izvodi iz neposrednih premisa (jer tada nije sta-,:1jen uzrok koji neposredno prethodi posledici, dok je znanje uzroka ono koje neposredno prethodi posledici); a drugi je [nacin] kad se silogizam izvodi iz neposrednih premisa, ali umesto da se izvodi iz uzroka, on se izvodi iz onoga od dva reciprocna termina koji je poznatiji [umesto da se uzme uzrok kao srednji termin, uzima se posledica, koja stoji u odnosu reciprociteta sa neposrednim uzrokom]. Jer, nista ne stoji na putu da od dva predikata koji stoje u odnosu reciprociteta, holje poznati hude katkad onaj koji nije uzrok, taka da ce se pomoeu njega vrsiti dokazivanje. Ova je slucaj kad se dokazuje da su planete hlizu, zato sto one ne svetle. Uzmimo da su r planete, da je B ne svetliti, a da je A hiti hlizu. Ovde je B istinito tvrdeno o r, po8to planete ne svetle. Ali i A moze da hude tvrdeno o B, jer ono sto ne svetli jeste hlizu, - kao sto se moze utvrditi indukcijom ili culnim opaianjem. Posta A nuznim nacinom pripada r, dokazano je da su planete hlizu. Takav silo285
gizam nije izveden iz uzroka, nego iz Cinjenica. Jer, planete nisu blizu zato sto ne svetle, nego one ne svetle, zato sto su blizu. Ali moze se, isto tako, posledica dokazati uzrokom, i tada se dobija dokazivanje uzroka. Neka r budu planete, B - biti blizu, A - ne svetliti. B pripada tada r, a A - ne svetliti - pripada B. Dakle, A pripada isto tako r, a silogizam se odnosi na uzrok, posto je neposredni uzrok uzet za srednji termin. Drugi je primer kad se dokazuje sfemi oblik meseca uveeavanjem njegove svetlosti. J er ako ono sto se tako uvecava ima oblik sfere, a ako se mesec tako uvecava, ocevidno je da on ima oblik sfere. Na ovaj nacin dobija se silogizam koji se odnosi na cinjenicu, ali ako se srednji termin preokrene, dobice se silogiza!ll uz~oka. N aime, mesec nema sfemi oblik zbog svojih uvecavanJa, nego se on tako uvecava zato sto ima sfemi oblik. Mesec je r, sferni - B, uvecavanje - A. U slucajevima u kojima srednji termini nisu reciprocni [konvertibilni], i gde je poznatiji termin onaj koji nije uzrok, - dokazana je cinjenica, a ne uzrok. To se dogada u slucaju kad je srednji termin stavljen izvan krajnjih termina, jer i tada se dokazivanje odnosi na cinjenicu, a ne na uzrok, posto neposredni uzrok nije oznacen. Takav slucaj imamo, na primer, kad se na pitanje zasto zid ne dise, odgovori: ,Zato sto on nije zivotinja." Jer, kad bi to bilo uzrok nedisanja, tada bi ,biti zivotinja" moralo biti uzrok disanja, kao sto je - ako je odricanje uzrok nepostojanja potvrdivanje uzrok postojanja. Tako, ako je neravnoteza izmedu toplog i hladnog uzrok rdavog zdravlja, njihova ravnoteza je uzrok dobrog zdravlja. A isto tako, ako je potvrdivanje uzrok postojanja, odricanje mora da bude uzrok nepostojanja. Ali u datom primeru ta posledica se ne proizvodi, jer svaka zivotinja ne dise28 • Silogizam koji upotrebljava ovu vrstu uzroka stvara se u drugoj figuri. Pretpostavimo da A oznacava zivotinju, B disanje, a r zid. A pripada tada svakom B (jer je zivotinja sve sto dise), ali ne pripada nijednom r, tako da B ne pripada nijednom r; dakle zid ne dise.
286
Takvi uzroci lice na hiperbolicki govor, koji se sastoj1 u tome sto se srednji terrnin uzme mnogo dalje, kao sto je, na primer, slucaj u izreci Anaharsidovoj: ,U Skitiji nema sviraca u flautu, zato sto tamo nema vinove loze. " 29 Takve su, dakle, u oblasti jedne iste nauke, prema polozaju srednjih terrnina, razlike izmedu silogizama Cinjenica i silogizama uzroka. Ali ima jos i drugi nacin kojim se razlikuju cinjenica i uzrok, - naime kad svaki od njih ispituje druga nauka. U ovu vrstu idu nauke koje medusobno stoje u odnosu podredenosti, - kao sto optika stoji prema geometriji, mehanika prema stereometriji, harmonika prema aritmetici, a ucenje o nebeskim pojavama na sublunarnom nebu prema astronorniji. Neke od tih nauka imaju gotovo isto ime kao discipline kojima su podredene. Tako se astronomijom naziva kako matematicka tako i nauticka astronornija, a harmonikom kako matematicka tako i akusticka harmonika. Ovde je, naime, stvar onoga ko opaza [empirijskoga posmatraca] da zna cinjenicu, a matematicara da znaju uzrok. Jer, ovi drugi imaju dokaze iz uzroka, i cesto ne znaju cinjenicu; kao sto oni koji posmatraju samo ono sto je univerzalno cesto ne znaju neke od pojedinacnih slucajeva, zato sto im nedostaje moe opserviranja. Takve su nauke koje se - mada su po sustini razlicite od matematike- ipak bave samo formama. Jer, matematicke nauke bave se samo formama, a ne jednim odredenim supstratom.30 Nairne, iako su geometrijske osobine - osobine jednog izvesnog supstrata, matematicke nauke ih ne dokazuju ukoliko one [te osobine] pripadaju supstratu31 • Kao sto se optika odnosi prema geometriji, taka se prema optici odnosi i druga jedna nauka - ona o dugi. Jer, u njoj je znanje cinjenice stvar fizicara, a znanje uzroka stvar opticara, na apsolutan naCin, ili ukoliko je on matematicar. Uostalom, isto se tako uzajamno odnose mnoge druge nauke koje nisu jedna drugoj podredene; taka se,
287
na primer, medicina odnosi prema geometriji. Tako lekar zna da se okrugle rane sporije zaceljuju, ali geometar zna zasto je tako. 32 Glava cetrnaesta [PREIMUCSTVO PRVE FIGURE]
Od svih [silogistickih] figura prva je najviSe naucna. Jer, u toj figuri izvode svoje dokaze matematicke discipline - kao sto su aritmetika, i geometrija, i optika, - i, moze se reci, gotovo sve nauke koje istrazuju uzroke. Jer, silogizam uzroka izvodi se ili iskljucivo ili obicno i u najvise slucajeva u toj figuri. I zbog toga je prva figura najvise naucna, i sama po sebi ima najnaucnije obeldje. Jer, znanju je najvise svojstveno [jer najsvojstvenija osobina znanja jeste] da ispituje uzrok. Drugo, samo u ovoj figuri moguce je steCi znanje o sustini stvari. Jer, u drugoj figuri ne dobija se nikakav afirmativan zakljucak, - a znanje 0 sustini stvari jeste nesto pozitivno. A u trecoj figuri dobija se doduse afirmativan, ali nikakav univerzalan zakljucak, - a sustina je nesto univerzalno. Jer, covek nije samo u jednom izvesnom smislu dvonozno bice. Najzad, trece, prvoj figuri nisu potrebne obe druge figure, ali ove poslednje bivaju pojacane i pro8irene prvom, dok se ne dode do neposrednih premisa. Prema tome, jasno je da prva figura ima vodece mesto u nauci. Glava petnaesta [NEGATIVNE NEPOSREDNE PROPOZICIJE]
Ali, kao sto A moze da bude neposredno afirmirano od B, isto tako moze i da bude neposredno negirano. Pod neposrednim afirmiranjem [pripadanjem] ili negiranjem [ne-pripadanjem] podrazumevam da izmedu ta dva termina nema nikakvog srednjeg termina, jer se samo
288
u tom slucaju nece pomoeu neceg drugog [nego pomocu samih termina] vrsiti afirmiranje [pripadanje] ili negiranje [ne-pripadanje]. Ako su, dakle, ili A ili B, ili cak A i B, uzeti zajedno, saddani u jednoj celini [u jednom opstijem pojmu], tada nije moguce da negiranje A od B bude neposredno [prvobitno]. Pretpostavimo da je A saddano u jednoj celini, u r. Ako sad B nije u celini, u r (jer moguce je da je A u jednoj celini, koja ne sadrzi u sebi B), - onda ce se dobiti silogizam cija je konkluzija da A ne pripada B. Jer, ako r pripada svakom A, ali nijednom B, tada A neee pripadati nijednom B33. Isto je tako, ako je B u jednoj celini, recimo u !1. Jer tada t1 pripada svakom B, ali A [ne pripada] nijednom !1, tako da konkluzijom A nece pripadati nijednom B34 • Dokazivanje ce se izvesti na isti nacin, ako su oba termina saddana u jednoj celini. Ali da B mozda nije saddano u celini koja saddi A, ili da, obmuto, A nije u celini u kojoj je B, - vidi se iz redova pojmova koji se ne daju zameniti jedan drugim35, Jer, ako nijedan termin reda Art1 nije pridan nijednom terminu reda BEZ, a ako se A saddi u celom E>, terminu koji pripada istom redu kao on, tada B oeevidno nece biti u E>, jer bi inace redovi bili razmenjeni jedan sa drugim. Isto je tako i kad je B u jednoj celini. Ali ako nijedan od oba termina nije u jednoj celini, i ako A ne pripada B, tada mu ono mora neposredno ne pripadati. Jer, ako bi postojao neki srednji termin, onda bi jedan od oba [termina] morao biti saddan u jednoj celini. Jer, silogizam bi se obrazovao ili u prvoj ili u drugoj figuri. Ako bi to bilo u prvoj figuri, tada bi B bilo u jednoj celini (jer premisa koja se odnosi na B mora biti afirmativna)36. Medutim, ako bi to bilo u drugoj figuri, tada bi jedan od dva termina, A ili B, bio u jednoj celini, posto se dobija silogizam bilo da se negativna premisa odnosi na jedan ili na drugi37 • Ali, ako su obe premise afirmativne - nema silogizma. 19 Organon
289
Dakle, sad je ocevidno da jedan termin moze biti neposredno negiran od drugoga, a mi smo objasnili kad i kako je to moguce.
Glava sesnaesta [ZABLUDA I NEZNANJE KOJI PROIZLAZE IZ NEPOSREDNIH PREMISA]
Sto se tice neznanja, shvacenog, ne u smislu negacije znanja, nego u smislu stanja duha,- ono je zabluda proizvedena silogizmom. Zabluda se, pre svega, proizvodi u slucajevima neposrednih pridavanja iii nepridavanja, i tada se pojavljuje na dva nacina: iii se potpuno veruje u jedno pripadanje iii nepripadanje, iii se to verovanje stice pomoeu siiogizma. Zabiuda sto potice iz potpunog verovanja jeste prosta, dok zabiuda stecena silogizmom uzima razne forme. Pretpostavimo da A ne pripada nijednom B neposredno. Ako se, pomocu srednjeg termina r, zakljuci da A pripada B, - to ce biti zabluda proizvedena silogizmom. Dalje, mogu obe premise da budu pogresne [lazne], a, isto tako, moze i samo jedna da bude pogre8na. Ako se A ne pridaje nijednom r, a r se ne pridaje nijednom B, ali se ipak u svakoj od obe propozicije suprotno pretpostavija, - onda ce obe premise biti pogresne. Ali moze biti da je odnos r prema A i B takav, da r niti potpada pod A, niti je univerzalno pridato B. Jer, s jedne strane, B ne moze biti u jednoj celini, posto je za A reeeno da ne pripada neposredno B, a, s druge strane, A nije nuznim naCinom univerzaini atribut svih stvari. Iz toga izlazi da obe premise mogu biti pogresne. Ali moze jos biti da je jedna od premisa istinita, ali ne rna koja od obe, nego samo premisa Ar. Jer, premisa rB mora uvek biti pogresna, zato sto B nije saddano ni u kakvoj vrsti. Medutim, premisa Ar moze biti istinita, kao kad, na primer, A neposredno pripada r i B. Jer, kad je isti termin neposredno pridat mnogim terminima,
290
nijedan od ovih nece pripadati drugome. Ali ne cini nikakvu razliku ni ako pridavanje [prve premise Ar] nije neposredno. Zabluda u pridavanju postaje samo iz tih razloga i na taj nacin (jer videli smo da silogizam u kome je pridavanje univerzalno ni u jednoj figuri nije moguc sem u prvoj 38); medutim, zabluda u ne-pridavanju javlja se u isto vreme u prvoj i u drugoj figuri. Ali, recimo prvo u koliko se oblika ona javlja u prvoj figuri, i kako se premise odnose u svakom slucaju. Zabluda nastaje i kad su obe premise la:lne; to je slucaj ako se pretpostavi da A neposredno pripada r i B. Jer, ako se uzme da A ne pripada nijednom r, a da r pripada svakom B, - tada su obe premise pogresne. Ali zabluda je, isto tako, moguca i kad je jedna od premisa - svejedno koja - pogresna. Jer, premisa Ar moze biti istinita, a premisa rB pogresna, - naime Ar istinita, zato sto A ne pripada svemu sto postoji, a premisa rB pogresna, zato sto je nemoguce za r, kome nikad ne pripada A, da ono [r] pripada B. Jer, tada premisa Ar ne bi bila vise istinita. Ali, u isto vreme, ako su obe premise istinite, i zakljucak bi bio istinit. Ali, isto tako, moze premisa rB biti istinita, dok je druga premisa la:lna. Na primer, kad bi B istovremeno bilo sadrtano u r i u A, nuzno bi bilo da jedan od ova dva termina potpada pod drugi, - tako da, ako se pretpostavi da A ne pripada nijednom r, takva jedna premisa mora biti pogre8na. Tako ocevidno, silogizam mora biti pogresan, - pa bila samo jedna premisa pogresna, iii obe. Ali u drugoj figuri obe premise ne mogu biti potpuno pogresne. Kad A pripada svakom B, tada se ne moze uzeti nijedan srednji termin koji je univerzalno afirmiran od jednog krajnjeg termina, a univerzalno negiran od drugoga. Dakle, premise treba tako uzeti, da srednji termin bude afirmiran od jednog krajnjeg termina, a negiran od drugog krajnjeg termina, - ako treba da postane silogizam. Ako su, dakle, tako uzete premise potpuno pogresne, ocevidno je da ce njima kontremo suprotne
291
premise biti potpuno istinite. Ali to je nemoguce. Medutim, nista ne stoji na putu da obe premise budu delimicno pogresne. Uzmimo da r stvarno pripada ponekom A i ponekom B. Jer, ako se pretpostavi da r pripada svakom A, a nijednom B, obe premise bice pogresne, ali ne potpuna, nego samo delimicno. A isto je taka i kad se, obrnuto, negiranje stavi u gornju premisu. Isto se tako moze desiti da je jedna od premisa pogresna, i to svejedno koja. Pretpostavimo da ce ono sto pripada svakom A, pripadati isto tako i svakom B. Ali ako se sad pretpostavi da r pripada celom A, ali da ne pripada nijednom B, tada bi premisa rA bila istinita, a premisa rB laZna. A opet ono sto ne pripada nijednom B, nece pripadati ni svakom A. Jer aka bi ono pripadalo svakom A, tada bi pripadalo i svakom B. Ali to je protiv pretpostavke. Ako se sad pretpostavi da r pripada celom A, ali nijednom B, onda je premisa rB istinita, a. druga premisa je laZna. Isto je tako i kad se negiranje stavi u gornju premisu. Jer, sto ne pripada nijednom A, neee, isto taka, pripadati nijednom B. Ako se sad pretpostavi dar ne pripada svakom A, ali da pripada svakom B, tada ce premisa Ar biti istinita, a druga premisa laZna. I obrnuto, pogrdno je pretpostaviti da ono sto pripada svakom B, ne pripada nijednom A. Jer ono sto pripada svakom B, nuznim nacinom pripada i ponekom A. J er aka se pretpostavi da r pripada svakom B, ili nijednom A, onda ce premisa rB biti istinita, a premisa r A laZna. Vidi se, dakle, [sledece]: bilo da su abe premise pogrdne, ili samo jedna, - uvek je u slucaju neposrednih propozicija moguc jedan laZan silogizam. Glava sedamnaesta [NEZNANJE I ZABLUDA KOJI PROIZLAZE IZ POSREDNIH PREMISA]
U slucajevima u kojima se - ne bez posredovanjapridaje iii se ne pridaje predikat subjektu, kad pomocu svojstvenog srednjeg termina silogizam daje lazni zakljucak, 292
- nije moguce da obe premise budu laZne. Nairne, tada moze biti lazna samo gornja premisa. A pod svojstvenim srednjim terminom podrazumevam srednji pojam pomoeu koga se dobija istiniti silogizam, protivrecan [kontradiktoran] pogresnom silogizmu. Uzmimo da A treba da pripada B pomocu srednjeg termina r. Ali posto je [ako se zakljucak vrsi pomocu prve figure] nuzno da premisa rB bude afirmativna da bi se dobio silogizam, - ana, ocevidno, mora uvek biti istinita, posto nije preokrenuta [konvertirana]. Medutim, premisa Ar mora biti laZna, jer njenim preokretanjem [konverzijom] silogizam postaje kontremo suprotan. Isto je taka kad se srednji termin uzme iz nekog drugog reda. Uzmimo, na primer, da je 11 ne samo saddano u A kao u svojoj celini, nego i da je afirmirano od svakoga B. Tada je nuzno da [donja] premisa 11B ostane [afirmativna], ada druga [gornja] premisa [11A] bude preokrenuta [da postane negativna]; prema tome, bice prva premisa uvek istinita, a druga uvek pogresna. A jedna takva zabluda gotovo je ista kao ona sto proizlazi iz svojstvenog srednjeg termina. Ali ako zakljucak nije dobijen svojstvenim srednjim terminom, tada - ako srednji termin potpada pod A, ali ne pripada nijednom B - obe premise nuznim nacinom moraju biti laZne. Jer, premise moraju biti uzete na nacin kontremo suprotan onome na koji se one stvamo odnose, ako treba dobiti silogizam. Ali, ako se one uzmu na ovaj nacin, obe postaju lazne. Uzmimo sad da A pripada svakom 11, a da 11 ne pripada nijednom B, - tada kad se te premise preokrenu [konverzijom tih premisa] dobice se zakljucak Cije ce obe premise biti laZne. Ali ako srednji termin, dakle 11 ne potpada pod A, - premisa A/1 bice istinita, a premisa /1B laZna. J er premisa A/1 je istinita, zato sto 11 nije bilo saddano u A, a premisa 11B je laZna, posto, kad bi ona bila istinita, i zakljucak bi bio istinit [jer dve istinite premise ne mogu dati laZnu konkluziju]; medutim, zakljucak je po pretpostavci laZan. 293
Ali, ako je zabluda zakljucena u drugoj figuri, tada ne mogu obe premise biti potpuno Iaine (jer kad B potpada pod A, nijedan termin ne moze da bude afirrniran o celini jednog krajnjeg termina, a da bude negiran o celini drugog krajnjeg termina, kao sto smo vee ranije rekli), - ali je moguee da je jedna od dve premise laina, i to svejedno koja. Jer, ako r istovremeno pripada A i B, tada ee, ako se pretpostavi da r pripada A, a da ne pripada B, - prernisa Ar biti istinita, a druga prernisa ee biti laina. I obrnuto, ako se pretpostavi da r pripada B, ali da ne pripada nijednom A, premisa rB biee istinita, a druga premisa biee laina. Tako smo izlozili kad i pomoeu kojih vrsta prernisa postaje zabluda, kad je negativan silogizam koji daje zabludu. Ali kad je silogizam afirmativan,S9 nemoguee je - ako je zakljucak dobijen svojstvenim srednjim terminom - da obe premise budu Iaine. Jer, premisa rB mora da ostane [kao afirmativna], ako se hoee da se dobije silogizam [prve figure], - kao sto je vee ranije receno. Otuda ee prernisa rA biti uvek laina, jer je ona preokrenuta [konvertirana]. Isto se dogada ako srednji termin biva uzet iz nekog drugog reda, kao sto je vee bilo receno [kad je govoreno] 0 slucaju negativne zablude. Jer, prernisa ilB treba da ostane, nuznim nacinom, a prernisa Ail mora da bude preokrenuta, - i tada je zabluda ista kao u ranijem slucaju. Ali ako afirmativan silogizam nije dobijen svojstvenim srednjim terminom, onda ee ako 11 potpada pod A, ta prernisa [gornja premisa ilA] biti istinita, a druga [donja premisa ilB] biee lazna, - jer A moze biti atribut vise termina koji ne potpadaju jedan pod drugi. Ali, ako 11 ne potpada pod A, tada ee, ocevidno, ova prernisa [gornja prernisa ilA] uvek biti pogresna (jer je ona afirmativno uzeta), ali prernisa B!l moze biti kako istinita tako i lazna. Jer, nista ne stoji na putu da A ne pripada nijednom 11, i da 11 pripada svakom B,- kao, na primer, [da] biee obdareno culima [ne pripada] nijednoj nauci, ali [da] nauka [pripada] muzici. A isto tako niSta ne sprecava da A ne pripada nijednom 11, kao ni 11 nijednom B. Dakle, ocevidno
294
je: kad srednji termin ne potpada pod A, tada mogu da budu Iaine kako obe premise tako i samo jedna od njih. Tako je, dakle, ocevidno na koliko nacina i na osnovu kojih premisa mogu da se jave zablude koje proizlaze iz silogizma, - bilo kod neposrednih propozicija, iii kod onih koje se mogu dokazati. Clava osamnaesta [NEZNANJE POSMATRANO KAO NEGACIJA NAUKE]
Dakle, jasno je, isto tako, da, - ako jedno culo nedostaje,- tada, nuznim nacinom, nedostaje i jedna nauka, koju je nemoguee steei.40 Nairne, mi ucimo ili pomoeu indukcije ili pomoeu dokazivanja [demonstracije]. Ali dokazivanje se izvodi iz opsteg [iz univerzalnih principa], a indukcija iz pojedinacnih slucajeva. Ali nemoguee je steCi saznanje opsteg drukcije nego putem indukcije, posto cak i ono sto se naziva ishodima apstrakcije moze biti pristupacno samo pomoeu indukcije, - preciznije receno time sto svakom rodu, prema prirodi svojstvenoj svakom od njih, pripadaju izvesne osobine koje se mogu proucavati kao odvojene, cak i kad u stvari nisu odvojene. Ali nemoguce je baviti se indukcijom, ako se nema culo [ako se nema senzacija]. Jer, na pojedinacne slucajeve primenjuje se senzacija. A za pojedinacne slucajeve ne moze postojati nauka, jer se ona ne moze dobiti ni iz opsteg bez indukcije, niti indukcijom bez senzacije. Clava devetnaesta [DA LI SU PRINCIPI DOKAZIVANJA KONACNI ILl BESKONACNI PO BROJU]
Svaki silogizam sastoji se iz tri termina. Afirmativan silogizam ima snagu da dokaze da A pripada r, zato sto A pripada B, a B pripada r; medutim, u negativnom silogizmu jedna premisa izraiava da jedan termin pripada drugom, dok, naprotiv, druga premisa izrazava da jedan termin ne pripada drugom.
295
Vidi se, dakle, da su to principi i takozvane pretpostavke silogizma. Jer, kad se ani uzmu na ovaj nacin, 41 tada se, nuznim nacinom, maze dokazati da A pripada r pomoeu B, i opet da A pripada B pomocu drugog jednog srednjeg termina, i da, isto tako, B pripada r. Za onaga ko se zadovoljava da zakljucuje prema rnisljenju i na dijalekticki nacin, oeevidno je da treba gledati samo nato, da li silogizam proizlazi iz najverovatnijih ~o¥uCih prei?.isa. ---:- Aka, dakle, izmedu A i B ne postoji mstmu srednJl termm, nego aka samo izgleda da postoji - tada ce onaj ko na osnovu njega izvodi zakljucak dija~ lekticki zakljucivati. A da bi se dostigla istina, mora se imati u vidu ono sto postoji. Ali sa tim stvar ovako stoji. Postoje atributi koji su afirmirani o jednom subjektu drukcije nego akcidentalno. Pod akcidentalnim [pridavanjem] podrazumevam da se, na primer, 0 nekom belom predmetu kaze da je covek, sto nema isti smisao kao reCi da je covek beo. Nairne, covek nije beo buduCi nesto drugo nego covek, dok, naprotiv, bela je bela zato sto je covek beo [jer bela mora uvek biti u jednom subjektu]. Dakle, postoje izvesni termini takve vrste [prirode] da mogu biti kao takvi pridavani drugima. Pretpostavimo sad da je r termin koji sam ne pripada nikakvom drugom terminu, a njemu kao prvom pripada B, i da nista izmedu njih ne postoji. Pretpostavimo da E pripada Z na isti nacin, a Z - B. Mora li ovaj red nuznim naCinom ovde da se zaustavi, iii maze li taka da ide u beskonacnost? Pretpostavimo opet da nista nije afirmirano o A po sebi, ali da [atribut] A neposredno pripada [subjektu] e, a nicem drugom izmedu njih, - a da e [kao atribut] pripada [subjektu] H, a da H pripada B. Da li i ovaj red isto taka nuznim nacinom treba da se zaustavi, iii maze li on da ide dalje u beskonacnost? Ovo drugo pitanje razlikuje se od prvog time, sto se u prvom pita da li se - polazeCi ad onaga sto samo ne pripada nijednoj drugoj stvari, ali cemu druga stvar pripada - maze iCi nagore bez kraja; medutim, drugo pitanje
296
sastoji se u ispitivanju da li se, pocmJuct onim sto je pridano drugom, ali eemu nista drugo nije pridano maze nadole iCi u beskonacnost. Dalje, mogu li srednji termini da budu beskrajni po broju, dok su krajnji termini cvrsto determinirani? Hoeu da kaiem: pretpostavimo da A pripada r, a da je B srednji termin medu njima, a da izmedu B i A postoje drugi srednji termini, a izmedu ovih opet drugi, - maze li tada red tih srednjih termina da bude beskrajan, iii je to nemoguce? Na avo se obazreti, znaci pitati da li dokazivanja idu u beskonacnost, i da li postoji dokaz za sve, ili se dokazi uzajamno ogranicavaju?42 Ista pitanja stavljam i o negativnim silogizmima i o negativnim prernisama. Na primer, aka A ne pripada nijednom B, onda ce to [ne-pripadanje] biti ili neposredno, iii ce izmedu njih postojati neki srednji termin, koji prethodi B, a kame A ne pripada (neka to bude H koje pripada svakom B), - ali tu maze postojati jos jedan terrnin koji prethodi H, na primer e, koji pripada svakom H. U ovim slucajevima [kao i u gore navedenim] ili je red ranijih termina kojima A ne pripada beskrajan, i1i se on zaustavlja. Ali ne stoji tako [ili: ova pitanja se ne mogu postaviti] sa pojmovima koji se daju preokrenuti [sa konvertibilnim pojmovima]. Nairne, kad se subjekt i predikat daju preokrenuti, tada nema ni prvog ni poslednjeg subjekta. Jer, u ovom pogledu odnosi se sve prema svemu na isti nacin [svi reciprocni termini stoje u istom odnosu], pa bilo da su beskrajni atributi subjekta, ili da su beskrajni i subjekti i atributi. Ovde je izuzet slucaj kad se termini mogu preokrenuti na razne nacine, i kad se pridavanje vrsi za jedan termin akcidentalno, a za drugi kao kategorija [kao odredba bica]. Glava dvadeseta [BROJ SREDNJIH TERMINA NIJE BESKRAJAN]
J asno je da je nemoguce da izmedu dva termina postoji beskrajan broj srednjih termina, aka red atributa
297
nadole i red atributa nagore imaju granicu. 43 Pod redom nagore podrazumevam pravac ka opstijem, a pod redom nadole pravac ka pojedinacnom. Ako bi, kad se A prida Z, posrednih termina [izmedu njih], ovde obelezenih sa B, bilo beskrajno mnogo, oeevidno je da bi bilo moguce, polazeCi od A, dodati beskrajno atributa jednih drugima prema redu nanize (posto bi, pre nego sto se dode do z, bilo beskrajno posrednih termina); kao sto bi, polazeci od z nagore, trebalo preCi beskrajni broj posrednih termina, pre nego sto bi se stiglo do A. Ali ako je to nemoguce [to jest: ako je red atributa po broju ogranicen], bice isto tako nemoguce da izmedu A i Z postoji beskrajni broj srednjih termina. Isto tako ne sluzi nicem reci da izvesni termini recta AB dolaze neposredno jedan za drugim, na nacin koji ne dopusta nijedan posredni termin izmedu njih,44 dok se kod drugih ne daju pronaCi takvi termini, koji se medu sobom neposredno granice.45 Jer, rna koji od B termina da uzmem, broj posrednih termina u pravcu A ili Z mora biti beskrajan ili konacan. A nema nikakve vaZnosti [utvrditi] odakle ti redovi termina postaju beskrajni, - da 1i odmah, iii ne odmah, jer ce u svakom slucaju [srednji] termini koji potom dolaze biti beskrajni po broju.
Glava dvadeset prva [U NEGATIVNIM DOKAZIVANJIMA SREDNJI TERMINI NISU BESKRAJNI PO BROJU]
Ali, isto tako, jasno je da ce i u negativnom dokazivanju red termina biti po broju ogranicen, ako je, u afirmativnom dokazivanju, on ogranicen u dva pravca [to jest ako postoji prvi atribut i poslednji subjekt]. Pretpostavimo da nije moguce [u afirmativnim silogizmima] iCi u beskrajnost, ni iduCi od poslednjeg termina navise [od subjekta ka atributu], (a ja nazivam poslednjim terminom onaj koji sam ne pripada nijednom drugom terminu, ali kome pripada neki drugi termin, na primer Z); niti polazeCi od prvog termina poslednjem [to-ce-reCi, silazeci od atributa
298
subjektu], (a ja nazivam prvim terminom onaj koji se iskazuje o jednom drugom, ali o kome nijedan drugi nije iskazan). A ako je tako [to jest, ako postoje prvi i poslednji termin u afirmativnim dokazivanjima], onda ce i red srednjih termina, u slucaju negiranja, imati kraja. Jer, na tri nacina se dokazuje da nesto ne pripada necem drugom. Pre svega, moze se reCi: B pripada svemu cemu pripada r, i A ne pripada nicem cemu B pripada. Sto se tice propozicije Br, - a to je uvek slucaj za jedan od dva intervala [premise, ovde: donje premise], - treba nuZnim naCinom doCi do neposrednih propozicija, posto je ovaj interval [ova premisa] afirmativan. Sto se tice druge premise, jasno je da ako je gornja premisa negirana od nekog drugog termina, na primer od ~. koji je raniji od B, - tada ce ~ morati da pripada svakom B. A ako je opet gornja premisa negirana od nekog drugog termina, ranijeg nego ~, taj termin morace da pripada svakom ~. Iz toga izlazi da ce - posto je red nagore po broju ogranicen - i red nadole biti isto tako ogranicen, i da ce pos.tojati prvi subjekt kome je A negirano. Ali ako, opet, B pripada svakom A, ali nijednom r, onda ni A ne pripada nijednom r. Aka sada treba dokazati ovu propoziciju [negativnu donju premisu], onda ce se to ocevidno dokazati ili prvom figurom, kao gore, ili ovom [drugom] figurom, ili trecom. 0 prvoj smo govorili, a drugu cemo objasniti. Dokaz ce se otprilike ovako izvoditi: ~ pripada svakom B, a ne pripada nijednom r, posto predikat, nuznim nacinom, pripada B. I zatim, posto valja dokazati da ~ ne pripada r, drugi jedan termin, sam negiran od r, pripada ~. Ali posto je afirmativno pripadanje visem terminu46 uvek ograniceno, negativno pripadanje [visem terminu] bice isto tako ograniceno. U trecoj figuri postupa se na sledeCi nacin. Ako A pripada svakom B, a ako r ne pripada ponekom B, r ne pripada svemu cemu A pripada. I ovde ce ta premisa [negativna premisa Br] biti dokazana ili gornjim [silogistickim] figurama, iii samom ovom figurom. U prve dve figure, red je ogranicen. U poslednjoj figuri ponovo ce se
299
pretpostaviti da B pripada E, terminu kome je - uzetom pojedinacno - r negirano. I ova propozicija ce biti na isti nacin dokazana. Ali posto se pretpostavlja da je red nadole isto tako ogranicen, jasno je da ce postojati granica i u negativnom pridavanju r. Ocevidno je, dakle, da ce dokaz biti ogranicen i kad se ne izvodi j.ednim putem, nego svim putevima, - to jest [ne ~amo u Jednoj, nego u tri silogisticke figure], cas u prvOJ, cas U drugoj, cas U trecoj (silogistickoj] figuri. Jer, putevi su konacni po broju. A ako se konacno pomnozi konacnim brojem, proizvod ce, nuznim nacinom biti konacan. ' Dakle, jasno je da postoji granica u negiranju, kao sto ona postoji i u afirmiranju. Ali da je tako u afirmiranju, moze se videti iz sledeCih dijalektickih razmatranja. Glava dvadeset druga [U AFIRMATIVNIM DOKAZIVANJIMA BROJ TERMINA JE KONACAN]
Sto se tice bitnih predikata,47 ocevidno je da su ti predikati ograniceni po broju. Jer, ako je definicija moguca, to jest ako se bitnost moze saznati, i ako se, s druge stra~e, jedan beskrajni red ne moze preci, tada, nuznim nacmom, treba da su bitni predikati konacni. 0 predikatima uopste imamo da katemo sledece. Moze se reci shodno istini: ,belo ide" i: ,ova velika stvar je od drveta", iii opet: ,drvo je veliko" i: covek ide". Ali postoji razlika izmedu prvih i drugih [od ~vih] iskaza. Kad katem: ,belo je od drveta", ja pod tim podrazumevam da se slucajno dogada onome sto je belo da bude od drveta, a ne da je belo supstrat drveta. Jer, stvar nije postala od drveta time sto je ona sustina belog ili jedne vrste belog, - prema tome belo je drvo samo akcidentalno. Naprotiv, kad kazem: ,drvo je belo", to ne znaci da je belo nesto drugo, cemu se slucajno desilo da bude drvo. Isto tako, kad kazem: ,muzicar je beo", hocu da katem da
300
je beo covek kome se slucajno desilo da bude muzicar. [Prema tome, kad katem: ,drvo je belo", to znaci] da je drvo supstrat koji je, u svojoj bitnosti, postao beo, posto nije nista drugo nego sama bitnost drveta ili jedne vrste drveta. Ako sad [povodom ovoga] treba da se postavi neko pravilo, onda je ovaj poslednji nacin govora [,drvo je belo"] jedan iskaz, a drugi iskaz [,belo je drvo"] iii uopste nije nikakav iskaz, iii nije iskaz apsolutno, nego akcidentalno. Sto tada zauzima mesto belog, jeste ono sto je iskazano [atribut], a sto zauzima mesto drveta, jeste ono o cemu nesto biva iskazano [subjekt]. Pretpostavimo, dakle, da se predikat pridaje subjektu uvek apsolutno, a ne akcidentalno, jer dokazivanja dokazuju pridavanjem ove vrste [a ne akcidentalnim pridavanjem]. Kad je samo jedan predikat pridan samo jednom subjektu, pridavanje se odnosi ili na bitnost, iii na kvalitet, iii na kvantitet, iii na odnos, ili na akciju, iii na trpljenje, iii na mesto, i1i na vreme.48 Dalje supstancijelni predikati oznacavaju iii bice iii deo bica onoga cemu bivaju pridavani. A akcidencije su atributi koji ne oznacavaju supstanciju, nego koji su afirmirani o subjektu razlicitom od njih samih, koji nije ni sam odredeni atribut, ni vrsta toga atributa. Na primer, belo je akcidencija coveka, jer covek nije ni bitnost belog, ni bitnost dela belog. Medutim, moze se reci da je covek zivotinja, jer je covek po svojoj bitnosti jedna vrsta zivotinje. Ovi nesupstancijelni predikati moraju da budu pridavani nekom subjektu, i nema nijednog belog koje je belo, a da, isto tako, nije i nesto drugo nego belo. A ideje se moraju odbaciti. Jer, ideje su samo prazne zvucne fraze; kad bi one i postojale stvarno, bile bi za obrazlozavanje potpuno beznacajne, posto se dokazi bave tim obrazlozavanjima [predikatima kako smo ih mi definisali]. 49 Ali, dalje, jedna stvar ne moze biti kvalitet druge [stvari], a ova [ne moze biti] kvalitet prve [stvari]. To jest, jedna stvar ne moze biti kvalitet svoga kvaliteta, posto je nemoguce da one budu uzajarnno jedna od druge potvrdene [afirmirane] na jedan od navedenih nacina.
301
One mogu jedna o drugoj da budu istinito izrecene, ali ne mogu da budu istinito potvrdene jedna od druge. 50 Ali nesto se moze pridati u smislu supstancije [u smislu bitnog uzajamnog pridavanja], to jest kao nesto sto je ili vrsta ili razlika [subjekta] koju predikat potvrduje. Medutim, dokazano je [u pocetku ove glave] da ova pridavanja nisu beskrajna ni u redu naniZe, ni u redu navise. Tako, na primer, nije beskrajan ni red: ,Covek je dvonozac", ,dvonozac je stvor [zivotinja]", a stvor opet nesto drugo; niti [je beskrajan] red koji pridaje stvora coveku, coveka Kaliji, a Kaliju nekom drugom subjektu, kao jednu odredbu njegove bitnosti. Jer, svaka takva supstancija daje se definisati; ali beskrajno se ne moze preci u misljenju. A iz toga izlazi da nisu beskrajni ni red navise ni red nanize. Jer, ne daje se definisati jedna supstancija ciji je broj predikata beskrajan. Kao vrsta, predikati se ne mogu uzajamno afirmirati jedan drugim, jer bi to bilo identifikovati vrstu sa jednim od njenih rodova. Ali ni kvalitet ne moze, isto tako, drukcije nego akcidentalno da bude uzajamno potvrden od jednog kvaliteta. Isto vaii i za druge kategorije. Nairne, svi ovi predikati [upravo kategorije] su akcidentalne prirode i pridaju se supstancijama. Ali, isto tako, ni red [predikata] nagore nije beskrajan, jer ono sto se tvrdi 0 svakoj stvari izraiava da je subjekt odredenog kvaliteta, ili odredenog kvantiteta, iii da spada pod jednu kategoriju te vrste, 51 ili da izraiava atribute koje supstancija saddi. Ali ovi atributi su ograniceni po broju, a vrste kategorija postoje isto tako u jednom odredenom broju. Jer, kategorije su ili kvalitet, ili kvantitet, ili odnos, ili delatnost, ili trpljenje, ili mesto, ili vreme. 52 Uzmimo da se jedan predikat afirmira o jednom subjektu, a, sem toga, da predikati koji ne izraiavaju supstanciju ne mogu biti pridavani jedni drugima. Jer, sve su to akcidencije, samo su neke od njih predikati po sebi, a druge su razlicitoga tipa. Mi ipak kaiemo da su svi ti predikati podjednako afirmirani o nekom supstratu, a da 302
akcidencija nije nikad supstrat. Zaista, mi nikako ne postavljamo medu odredbe ove vrste jednu stvar, koja, ne buduci nesto drugo nego ona sama, nosi oznaku koju nosi, - nego kaiemo da je ona afirmirana od subjekta drugog nego sto je ona sama, kao i da ti atributi mogu biti razliciti prema razlicitim subjektima. Dakle, nece moei bez kraja ni navise ni nanize jedno [samo jedan predikat] o drugome [samo jednom subjektu] da bude tvrdeno [afirmirano]. Jer subjekata cije su akcidencije afirmirane, ima onoliko koliko ima sastavnih delova svake individualne supstancije, a ti delovi nisu po broju beskrajni.58 A red naviSe obuhvata i sastavne delove [svake individualne supstancije] i akcidencije. U stvari, ni jedni ni drugi nisu beskrajni po broju.54 Nuzno je, prerna tome, da postoji jedan prvi subjekt o kome nesto prvo biva tvrdeno [kome se pridaje prvi atribut], a o ovome nesto drugo [i da postoji drugi atribut kome se prvi pridaje], i taj red mora se zaustaviti, i mora postojati nesto sto vise ne biva tvrdeno 0 drugom, kao 0 ranijem, i 0 cemu nije viSe tvrdeno drugo, kao ranije [taj red mora se zaustaviti jednim atributom koji nije viSe pridavan nekom ranijem terminu, i kome nijedan raniji termin nije pridavan].55 Ovo je jedan nacin kojim moze da se dokaze ono sto smo rekli. A postoji i drugi nacin, posto se dokazivanje tice stvari kojima su pridati raniji predikati, i posto se, prema stavovima koji se daju dokazati, covek ne moze bolje odnositi nego tako da ih zna. 50 Ali nemoguce je znati te stavove bez dokazivanja. A posto je zakljucak poznat samo iz premisa, onda, ako ove ne znamo, niti ih mozemo poznavati na neki nacin koji je bolji od znanja na osnovu dokaza, necemo poznavati ni zakljucke sto iz njih proizlaze. Ako se pretpostavi da je moguce nesto saznati apsolutno pomoeu dokazivanja, a ne na osnovu postulata i pretpostavaka, - nuzno je da posredni termini budu ograniceni po broju. Jer, kad oni ne bi bili ograniceni, nego kad bi postojao uvek jedan termin visi od poslednjeg termina, onda bi za sve postojao dokaz [onda bi se 303
svaki stav mogao dokazati]. A iz toga proizlazi da p<>Sto se ne maze preci beskrajnost - [nece biti prvoga principa, i] mi stvari za koje postoji dokaz ne mozemo znati na osnovu dokazivanja. Dakle, aka mi nismo prema njima [tim stvarima] u boljem polozaju nego kad bismo ih poznavali,S7 tada ne bi bilo moguce rna sta znati pomocu dokaza apsolutno, nego samo na osnovu pretpostavaka. Sa dijalekticke tacke gledista, dokazi koje smo izneli dovoljni su da se poveruje u ono sto smo rekli,- ali analiticki dokaz pokazace jos krace da ni red predikata navise, ni red predikata nanize ne maze biti beskrajan po broju u demonstrativnim naukama, koje su predmet naseg ispitivanja. Dokaz se odnosi na ono sto po sebi pripada stvarima. A atributi po sebi pripadaju stvarima na dva nacina: i1i zato sto su saddani u sustini njihovih subjekata, ili zato sto su njihovi subjekti saddani u njihovoj svojstvenoj sustini. Takvo je, na primer, u drugom pomenutom slucaju nepamo, koje je atribut broja. Jer, i aka nepamo pripada broju, sam broj je saddan u definiciji nepamog, a opet mnozina ili deljivost [saddani su] u definiciji broja. Ali nemoguce je da jedan ili drugi red predikata po sebi bude beskrajan. To nije moguce u slucaju u kame se nepamost potvrduje [afirmira] o broju, jer bi tada u nepamosti bio saddan neki drugi atribut kame bi neparno pripadalo. Ali aka je taka, broj ce biti prvi subjekt ovih atributa, i on ce pripadati svakom od njih. Posta nije moguce da se beskrajni atributi ave vrste sadde u jednoj stvari, ni red nagore nece biti beskrajan. Jer, nuzno je na svaki nacin da svi ovi atributi pripadaju prvom subjektu, - na primer broju, a broj njima, taka da medu njima postoji konvertibilnost, ali da nijedan od njih ne premasuje drugi [nema veCi obim nego drugi]. A nisu beskrajni po broju ni atributi koji su saddani u sustini svojih subjekata, - inace bi definicija bila nemoguca.58
Dakle, ako svi predikati koji su afirmirani postoje po sebi, i ako ti predikati nisu beskrajni, red nagore bice ogranicen, a, prema tome, [bice ogranicen] i red nadole. Ali, ako je taka, onda su isto taka posredni termini izmedu dva termina uvek ograniceni po broju.59 A tada je ocevidno da moraju nuznim naCinom postojati principi dokazivanja kao [sto je ocevidno] i da se sve istine ne mogu dokazati, - kao sto misle neki o kojima smo govorili u pocetku. Jer, aka postoje principi, onda niti se sve [sve istine] daje dokazati, niti se moze iCi u beskonacnost. Jer, pretpostaviti jedno iii drugo, znacilo bi tvrditi da nijedan interval [propozicija] nije neposredan i nedeljiv, nego da su svi deljivi, posto se zakljucak dokazuje umetanjem srednjeg termina, a ne dodavanjem spoljnjeg termina. Dakle, aka bi se avo umetanje moglo produziti u beskonacnost, onda bi izmedu dva [spoljnja] termina mogao postojati beskrajan broj srednjih termina. Ali to je nemoguce, aka postoji granica u redu termina kako nagore, taka i nadole. Ali mi smo ranije dijalekticki dokazali da postoji granica, a sad smo to dokazali na analiticki nacin. 60
304
20 Organon
Glava dvadeset treca [KOROLARIJE)
Posto je to dokazano, jasno je da aka isti predikat, A, pripada dvama terminima, r i ~. a ovi sami nisu pridavani jedan drugom, nikako, iii ne univerzalno, taj im predikat nece uvek pripadati na osnovu jednog zajednickog srednjeg termina. Uzmimo, na primer, da ravnostrani i raznostrani trougao, na osnovu jednog zajednickog srednjeg termina, imaju osobine da je zbir njihovih uglova jednak sa dva prava ugla. Ta osobina im pripada ukoliko su i jedan i drugi jedna odredena [geometrijska] figura, ali ne ukoliko se razlikuju jedan od drugog. Ali nije uvek tako. Neka B bude termin na osnovu koga A pripada r i ~. Ocevidno je da ce B pripadati r i ~ na osnovu drugog zajednickog termina, a opet ovaj drugi na osnovu treceg 305
termina, taka da bi izmedu dva termina bio umetnut beskrajan broj posrednih termina. Ali to je nemoguce. Dakle, nije uvek nuzno da se pridavanje jednog istog predikata nekolikim subjektima vrsi na osnovu: jednog zajednickog terrnina, jer tu treba da postoje i neposredni intervali [neposredne propozicije]. Ali nuzno je da srednji termini pripadaju istoj vrsti, i da su izvedeni iz istih nedeljivih prernisa, - aka zajednicki atribut treba da pripada bitnim atributima. Jer, pri dokazivanju ne sme se preci iz jedne vrste u drugu. Isto je taka jasno da, aka A pripada B, - a izmedu njih postoji jedan srednji termin, - maze se dokazati da A pripada B. Elementi toga zakljucnog stava jesu premise koje sadde srednji termin [o kame je rec]. 61 Tih elemenata ima onoliko koliko ima srednjih terrnina. Jer elementi su sve neposredne propozicije, ili bar one koje su univerzalne. Medutim, aka nema srednjeg termina, nije moguce nikakvo dokazivanje, - ali na tome putu dolazi se do principa. Isto vazi i kad A ne pripada B; aka postoji jedan srednji terrnin ili jedan termin raniji nego B, kame A ne pripada, - dokazivanje je moguce. Medutim, u drugom slucaju [aka tih termina nema], dokazivanje nije moguce, nego je premisa princip. Sem toga, ima onoliko elemenata koliko [ima] srednjih termina. Jer, premise sadde te termine koji su principi dokazivanja. Isto taka postoje mnogi principi koji se ne mogu dokazati, koji tvrde da je ovo - ono, ili da ova pripada onom, - kao sto ima drugih koji negiraju da je avo - ono, i da avo pripada onom. 62 Tako ce jedni principi potvrdivati da jedna stvar postoji, a drugi da ana ne postoji. Aka treba dokazati jedan zakljucni stav [konkluziju], tada treba o B uzeti [u pomoc] njegov prvi predikat. Neka to bude r, kame je A slicno pridano [kao sto je pridano i B]. I aka se uvek taka dalje ide, nikad se ne uzimaju [u obzir] za dokaz jedna propozicija ili jedan atribut koji leze van A, nego se srednji termin [interval izmedu A i B] neprekidno steze [zgusnjava], sve dok propozicije ne postanu nedeljive i ne svedu se na jedno [na jednu neposrednu
propoziciju koja se ne maze dokazati, a koja se maze uporediti sa nedeljivom jedinicom]. A postoji jedinstvo, kad prernisa postane neposredna, posto je samo neposredna prernisa jedna, u apsolutnom smislu reci. I kao sto je, u drugim oblastima, princip [jedinica mere] nesto prosto, aline svuda isto- za tezinu je princip mina [mera], za melodiju polovina tona, a za druge stvari taka je za silogizam princip je neki drugi princip,63 neposredna premisa, a za dokazivanje i nauku to je nus [razum, urn, intelektualno gledanje]. Tako u silogizrnima koji dokazuju da jedan atribut pripada jednom subjektu, srednji terrnin ne pada nikad izvan gornjeg terrnina. U negativnim silogizrnima prve figure koji dokazuju pripadanje [jednog predikata jednom subjektu] - srednji terrnin ne pada nikad izvan gornjeg terrnina; taka, na primer, kad se dokazuje da A ne pripada B pomo6u r; jer ako r pripada svakom B, A ne pripada nijednom r. Aka treba dokazati da A ne pripada nijednom r, tada treba uzeti jedan srednji terrnin izmedu A i r, i tako ce se uvek dalje ici. Ali ako treba dokazati da !!. ne pripada E, ukoliko r pripada svakom !!., ali ne pripada nijednom E ili ne pripada ponekom E, - srednji terrnin nece nikad pasti izvan E, a E je subjekt kame !!. ne treba da pripada. Najzad, u trecoj figuri, srednji terrnin nece nikad lezati izvan terrnina kome drugi neki [termin] treba da se odrice, niti izvan termina koji treba da se odrice.
306
20°
Glava dvadeset cetvrta [PREIMUCSTVO UNIVERZALNOG DOKAZA]
Ali posto je dokaz univerzalan ili partikularan, afirmativan iii negativan, javlja se pitanje koji je od njih bolji. Isto pitanje javlja se i povodom takozvanog direktnog dokaza i povodom dokaza koji se sastoji u svodenju na nemoguce. Ispitajmo prvo univerzalni i partikularni dokaz. Kad na njih jednom budemo bacili svetlost, govoricemo o takozvanom direktnom dokazu i o dokazu koji vodi nemogucem. 307
Kad neko o tome razmislja, maze mu se uciniti da je partikularni dokaz bolji iz sledecih razloga. Bolji dokaz je onaj koji vodi viSem znanju (jer u tome se sastoji vrednost dokaza). A mi jednu stvar bolje znamo, kad je znamo po sebi [o odnosu na nju samu], a ne kad je znamo na osnovu neceg drugog [u odnosu na neku drugu stvar]. Taka mi bolje poznajemo muzicara Koriska, kad znamo da je Korisk muzicar, nego kad znamo da je covek muzicar. Isto je i u drugim slucajevima. A univerzalan dokaz samo dokazuje da stvar druga nego subjekt, a ne sam subjekt ima jedan [odredeni] atribut. Taka, na primer, taj dokaz, u odnosu na ravnokraki trougao, samo dokazuje da trougao, a ne ravnokraki trougao, ima takvu osobinu. Medutim, partikularni dokaz dokazuje da sam subjekt ima takav atribut. A aka je bolji dokaz [koji utvrduje] da jedan subjekt po sebi ima jedan atribut, i aka je priroda partikularnog dokaza takva da to u vecem stepenu utvrduje nego priroda univerzalnog dokaza, - iz toga ce proizlaziti da je partikularan dokaz bolji. Dalje, aka opste [univerzalno] nije ndto sto postoji van pojedinacnih stvari, - ali aka dokaz [o tome] izaziva misljenje da postoji nesto sto je osnova dokaza, i da to sacinjava prirodu koja stvarno postoji; - na primer prirodu trougla van pojedinacnih trouglova, figure van pojedinacnih figura i broja van pojedinacnih brojeva; a aka je, s druge strane, dokaz 0 onome sto postoji [a partikularnom] bolji ad dokaza 0 onom sto ne postoji [o univerzalnom], i aka je dokaz koji nas ne vara bolji ad onaga koji nas vara; i aka opsti [univerzalni] dokaz spada u tu poslednju vrstu [aka je on dokaz koji nas vara], (jer se, u tome dokazu, postupa kao u jednom slicnom argumentu [u kame se tvrdi] da je ono sto je takve prirode, a sto nije ni linija, ni broj, ni tela, ni povrsina, ipak nesto slicno pored toga); aka je, dakle, ovaj dokaz opstiji, i aka se on primenjuje manje na ono sto je partikularni dokaz, i aka proizvodi pogresno misljenje, - iz toga ce sledovati da je univerzalni dokaz gori ad partikularnog dokaza.
308
Medutim, pre svega, zar prvi dokaz ne pristoji manje dobra opstem dokazu nego partikularnom? Aka je osobina jednakosti sa dva prava ugla osobina subjekta, ne ukoliko je on ravnostran, nego ukoliko je trougao, - onaj ko zna da ravnostrani trougao ima taj atribut poznaje manje sam subjekt nego onaj ko zna da trougao ima taj atribut. Uopste, aka subjekt nema u stvari jedan atribut ukoliko je trougao, - a dokaze se da ga ima ukoliko je trougao, - to nece biti dokaz. Medutim, aka subjekt ima taj atribut ukoliko je trougao, - onda vise zna onaj ko poznaje subjekt kome pripada taj atribut ukoliko je ovaj ono sto je. Prema tome, aka trougao ima siri obim [nego ravnostrani trougao], i ako [za sve vrste trouglova] postoji samo jedan isti pojam trougla, to jest, aka se rec trougao ne kazuje samo homonimno, i aka stav o jednakosti zbira uglova sa dva prava ugla pripada svakom trouglu, - tada taj stav o zbiru uglova ne vazi za trougao ukoliko je on ravnostran nego vazi za ravnostrani trougao ukoliko je on trougao. Prema tome, onaj ko jednu stvar univerzalno zna,- zna bolje zasto joj jedan atribut pripada, nego onaj ko je partikularno poznaje. Dakle, univerzalni dokaz bolji je ad partikularnog dokaza. Dalje, aka postoji samo jedan isti pojam univerzalnog, a ne jedan homoniman pojam, univerzalno nece postojati manje ad pojedinacnih stvari, nego viSe, - ukoliko univerzalno saddi neprolaznost, a pojedinacno prolaznost. Sem toga, nije nikako nuzno pretpostaviti da je univerzalno nesto sto postoji odvojeno ad pojedinacnih stvari, zato sto oznacava jednu stvar; kao sto nije potrebno pretpostaviti to isto za druge stvari, koje ne oznacavaju supstanciju, nego kvalitet, ili odnos, i1i delanje. A aka se nacini takva pretpostavka, za to nije kriv dokaz, nego slusalac [koji rdavo razume dokaz]. Dalje, ako je dokaz silogizam koji dokazuje uzrok i ,zasto", univerzalno je vise uzrok, - jer ono cemu po sebi pripada jedan atribut, jeste samo uzrok toga pripadanja, a univerzalno je prvi uzrok; dakle, univerzalno je
309
uzrok. Dakle, univerzalan uzrok je bolji, jer on vise dokazuje uzrok i ,zasto". Dalje, mi .~otl~}razimo ,zasto"; i verujemo da ga tada znam?, ~ad. mJe vtse moguce da Je uzrok postajanja iii post?JanJa Jedne s.tvari postajanje iii postojanje druge stvan. Jer, poslednJa tacka [stepen] ovakvog istrazivanja jest: k~aj i gr~nica [problema]. Taka, aka neko pita: ,Zasto Je on dosao?" - odgovara se: ,Da bi dobio novae· a on hoce novae, da bi vratio ono sto je duzan, - a ov~ [zeli] da ne bi ucinio nepravdu." I kad idemo taka dalje, sve dok ne dodemo do neceg sto se ne dogada vise pomoeu neceg drugog niti radi neceg drugog, - i kad kazemo ?~ je neko dosao.. i~ .izvesnog razloga koji je njegov cilj, Ilt da stvar postOJl Ilt postaje, - tek tada [mozemo da] kazemo da najvise poznajemo razlog zasto je on dosao. Aka su, dakle, svi uzroei i sva ,zasto" slicni u tom pogledu, i aka, - kad su u pitanju finalni uzroci, kako smo ih mi izlozili, - na ovaj nacin najbolje saznajemo, izlazi da, i kad s~ drugi uzr?ci u p~~anju, dostizemo veee saznanje kad atnbut ne pnpada vtse [svome] subjektu uslovljen neko~ .drugom stvari. Taka, kad znamo da su spoljnji ~gl~vt J~dnog trougla jednaki sa cetiri prava ugla, zato sto Je. taJ .troug~o ravnokrak, t.ada jos ostaje da se odgovori na pttanJe: zasto ravnokraki trougao ima tu osobinu? Odgovor glasi: zato sto je on trougao, i zato sto je trougao pravolinijska figura. A ako pravolinijska figura nema tu osobinu ni iz kakvog drugog razloga nego zbog svoje sopstvene prirode, - tada najviSe znamo. J er tada je bas nase znanje postalo opste [univerzalno]. Prema tome, opsti [univerzalni] dokaz je bolji. Dalje, sto je dokaz partikularniji, on sve viSe dospeva u beskrajnost, dok opsti dokaz vodi prostom i ogranicenom. Ali, ukoliko su beskrajne, pojedinacne stvari ne mogu .se saznati; samo ukoliko su konacne, one se mogu saznatt. Prema tome, mi stvari vise saznajemo ukoliko su one opste, nego ukoliko su pojedinacne. Dakle, opste se vise daje dokazati. A za ono sto se vise daje dokazati, i dokaz je jaci, posto se i korelativni
310
pojmovi istovremeno povecavaju. Prema tome, opsti [univerzalni] dokaz je bolji, zato sto je on dokaz u visem stepenu [zato sto on vise dokazuje]. Dokaz kojim upoznajemo jednu stvar, a i druga, treba pretpostaviti onom kojim upoznajemo samo jednu stvar. Dakle, onaj ko ima opsti [univerzalni] dokaz, zna i pojedinacno, dok onaj ko zna pojedinacno, ne zna opste. Prema tome, i iz ovoga razloga, treba pretpostaviti opsti dokaz. Poslednji argument sastoji se u sledecem. Opste se maze bolje dokazati, zato sto se ono dokazuje pomocu srednjeg terrnina koji blize stoji prineipu. Ali njemu najblize stoji neposredna premisa koja je [upravo] sam princip. Aka je sad dokaz koji polazi ad principa tacniji nego onaj koji ne polazi ad principa, tada je i dokaz koji stoji blize prineipu tacniji nego dokaz koji od njega dalje stoji. Posta je opsti dokaz tesnje vezan za svoj princip, opsti dokaz je bolji. Aka, na primer, treba dokazati A o !:1, pri cemu su B i r srednji termini, - onda, posto je B gornji termin, i dokaz koji se na njemu osniva bice opstiji. Medutim, neki od ovih argumenata samo su dijalekticki. Najjasniji dokaz o visoj vrednosti opsteg [univerzalnog] dokaza sastoji se u sledecem. Ako od dve propozicije imamo raniju, rni, na neki nacin, znamo i onu koja je doenija,- mi je [upravo] imamo [znamo] potencijalno. Taka, kad se zna da je zbir uglova svakog trougla jednak sa dva prava ugla, onda se zna na neki nacin da je i u ravnokrakom trouglu zbir uglova jednak sa dva prava ugla. To se, upravo, zna potencijalno, cak i kad se zna da je ravnokraka figura trougao. Ali ko ima [zna] donju premisu, taj ne zna opste ni u kome srnislu, ni poteneijalno, ni aktuelno. Najzad, opsti [univerzalni] dokaz je inteligibilan, dok se partikularni dokaz svrsava culnim opazanjem.64 Glava dvadeset peta [VISA VREDNOST AFIRMATIVNOG DOKAZA]
Ovim je, dakle, utvrdeno da je opsti [univerzalan] dokaz bolji ad partikularnog dokaza. Ali da je afirmativan dokaz bolji od negativnog dokaza, postaje jasno iz sledecega. 311
Pretpostavimo da je - kad sve drugo ostaje isto bolji dokaz onaj koji je izveden iz manjeg broja postulata iii pretpostavaka, to jest premisa. Jer, kad su propozicije podjednako poznate, steci ce se bde znanje iz malobrojnijih propozicija, i zato njih treba pretpostaviti [mnogobrojnijim]. A argumenat za nase tvrdenje da je bolji dokaz koji proizlazi iz manjeg broja propozicija - jeste opsti. Ako su, u jednom slucaju kao i u drugom, srednji termini poznati, i ako su oni koji su raniji viSe poznati, mozemo da pretpostavimo dokaz, pomocu srednjih termina Br~, da A pripada E, i drugi jedan, pomocu ZH, da A pripada E. Da A pripada ~' poznato je u istom stepenu kao i da A pripada E. Medutim, da A pripada ~' jeste ranije i poznatije nego da A pripada E, posto je ovo poslednje dokazano ranijim, a posto je ono cime se dokazuje sigurnije od onoga sto je dokazano. Prema tome je, pod inace jednakim uslovima, bolji onaj dokaz koji ima manji broj premisa. Oba dokaza, i afirmativni i negativni, izvode se pomocu tri termina i dve premise; ali prvi pretpostavlja samo da nesto postoji, a drugi pretpostavlja u isto vreme da nesto postoji i da nesto ne postoji; drugi se, dakle, izvodi iz vecega broja premisa; prema tome, on je gori. Dalje, bilo je dokazano65 da dve negativne premise ne mogu dati nikakav silogizam; moguce je da postane silogizam samo ako je jedna premisa negativna, a druga afirmativna. Dalje, mora jos ovo da se uzme u obzir. Ukoliko se dokaz uvecava [prosilogizmima], afirmativnih propozicija bice vise nuznim nacinom; a nemoguce je da bude vise od jedne negativne premise u svakom silogizmu. Uzmimo da A ne treba da pripada nijednoj stvari kojoj B pripada, ali da B pripada svakom r. Ako sad, opet, obe premise treba uvecavati, tada treba umetnuti jedan srednji termin. Neka ~ bude srednji termin za AB, a neka E bude srednji termin za Br. Sad je ocevidno da je E afirmativno stavljeno [u odnosu naB i r], a 11 afirmativno u odnosu na B, a negativno u odnosu na A. Jer, ~ pripada svakom B, dok A ne treba da pripada nijednom 11. Tako se dobija samo jedna negativna premisa - A/1.
312
Isto vazi i za druge silogizme [za silogizme drugih figura], jer je uvek, u terminima jednog afirmativnog silogizma, srednji termin afirmativan u odnosu na dva krajnja termina. Medutim, u negativnom silogizmu, treba, nuznim naCinom, da je srednji termin negativan samo u odnosu na jedan od njih [od dva krajnja termina], tako da je samo ova premisa negativna, a da su druge premise afirmativne. Ako je, dakle, ono cime se dokazuje poznatije i verodostojnije nego ono sto se dokazuje, i ako je negativna propozicija dokazana afirmativnom, a ne afirmativna negativnom, tada ce afirmativan dokaz - kao raniji, bolje poznati i verodostojniji - biti bolji. Sem toga, ako je princip silogizma univerzalna neposredna premisa, i ako je univerzalna premisa afirmativna u afirmativnom dokazu, a negativna u negativnom dokazu; ako je afirmativna premisa ranija i poznatija od negativne premise - posto se negacija saznaje afirmacijom, i posto je afirmacija ranija, upravo kao sto je bice ranije od ne-bica, - iz toga izlazi da je i princip afirmativnog dokaza bolji od principa negativnog dokaza. A jedan dokaz koji se osniva na boljim principima jeste i sam bolji. Na kraju, priroda afirmativnog dokaza vise se priblizuje prirodi principa, jer bez afirmativnog dokaza ne maze biti negativnog dokaza. Glava dvadeset sesta [PREIMUCSTVO DIREKTNOG DOKAZA NAD SVODENJEM NA NEMOGUCE]
Ali ako je afirmativan dokaz bolji od negativnog dokaza, on je, ocevidno, samim tim, bolji od svodenja na nemoguce. Ali, pre svega, treba dobra znati kakva je razlika izmedu ova dva dokaza [izmedu negativnog dokaza i svodenja na nemoguce]. U~mimo, na primer, da A ne y~ipada n~d nom B, ada B pnpada svakom r. Iz toga, nuzm~¥~~ 313
izlazi da A ne pripada nijednom r. Sa premisama ave prirode, bice direktan negativan dokaz da A ne pripada r. A svodenje na nemoguce sastoji se u sledecem. Aka treba dokazati da A ne pripada B, tada treba pretpostaviti da mu ono pripada, a, sem toga, da B pripada r, taka da bi iz toga izlazilo da A pripada r. Ali pretpostavimo kao poznato i priznato da je to nemoguce. Prema tome, nije moguce da A pripada B. Aka se, dakle, prizna da B pripada r, nemoguce je da A pripada B. Red termina je isti u oba dokaza. Razlika izmedu ta dva dokaza lezi u njihovoj primeni, koja se svodi na pita~je koja je od te dve negativne propozicije poznatija, da h ana koja odrice da A pripada B, iii ana koja odrice da A pripada r. Aka je poznatiji zakljucak da A ne pripada r, tada se ima dokaz pomocu nemoguceg; medutim ako je poznatija premisa silogizma, - ima se direktan dokaz. Ali propozicija da A ne pripada B po prirodi jeste ranija od propozicije da A ne pripada r. Jer, premise iz kojih je izvedena konkluzija ranije su od same konkluzije. Propozicija da A ne pripada r jeste konkluzija, a ana da A ne pripada B jeste jedna od premisa iz koje se izvodi konkluzija. Jer, negativan ishod svodenja na nemoguce nije konkluzija, niti su stavovi koji joj prethode premise. Naprotiv, principi silogizma jesu premise koje se izmedu sebe odnose kao celina prema delu, ili kao deo prema celini; medutim premise Ar i AB ne stoje jedna prema drugoj u odnosu te vrste. 66 Aka je, dakle, bolji dokaz izveden iz poznatijih i ranijib premisa, i aka oba dokaza [direktan dokaz i svodenje na nemoguce] ubeduju, polazeci od toga da nesto ne postoji· i ako je polazna tacka jednog [direktnog dokaza] ranij~ od polazne tacke drugoga [svodenja na nemoguce], izlazi da [direktan] negativan dokaz mora biti apsolutno bolji od svodenja na nemoguce, a afirmativan dokaz, kao bolji od negativnog dokaza, bice isto taka ocevidno bolji od svodenja na nemoguce.
314
Clava dvadeset sedma [USLOVI PREIMUCSTVA JEDNE NAUKE]
Jedna nauka je tacnija i ranija [u poredenju sa drugom], ako ana, u isto vreme, poznaje cinjenicu i uzrok [,zasto"], a ne samu cinjenicu, odvojenu od uzroka. lsto taka, nauka koja se ne bavi [kakvim materijalnim, promenljivim] supstratom tacnija je od one koja se bavi [takvim] supstratom; taka je aritmetika tacnija od harmonike [ucenja o harmoniji]. Isto je taka nauka koja se osniva na manje principa tacnija od one koja se osniva na principima sto proizlaie iz dodavanja, - kao aritmetika koja je tacnija od geometrije. Pod ,proizlaze iz dodavanja" hocu da kazem da je, na primer, jedinica supstancija bez polozaja, a da je tacka supstancija koja ima polozaj. A na taka nesto kao ,koja ima polozaj" mislim, kad govorim o dodavanju. 87 Clava dvadeset osma (JEDINSTVO I RAZNOVRSNOST NAUKA]
J edna nauka samo je jedna aka ima za predmet samo jednu vrstu, - naime, takvu jednu vrstu koja je sastavljena iz prvih principa i od koje postoje delovi iii afekcije [stanja] po sebi. Medutim, jedna nauka razlikuje se od druge, kad njihovi principi ili nemaju zajednicko poreklo, ili kad ne vade poreklo jedni od drugih. Dokaz za tu razliku ima se kad se dospe do premisa jedne nauke koje se ne daju dokazati. Jer ave premise moraju da se nalaze u istoj vrsti u kojoj i konkluzije njima dokazane. A dokaz za to jeste sto konkluzije dokazane ovim premisama pripadaju istoj vrsti i sto su im srodne. Clava dvadeset deveta [0 MNOGOSTRUKOSTI DOKAZA]
Ali moze biti vise dokaza za jednu istu konkluziju ne samo na taj nacin sto se iz istoga reda uzima jedan nekontinuirani srednji termin, na primer r i 11 i Z, odvo-
315
jeno, [kao] srednji termini A i B, nego i sto se oni uzimaju iz nekog drugog recta. Uzmimo, na primer, da A znaci menjati se, 6 kretati se [trpeti promenu], B ractovati se [osecati zactovoljstvo], a H mirovati. 6 moze istinito cta se prida B, a A moze istinito cta se pricta 6, jer onaj ko se ractuje trpi promenu, a ono sto trpi promenu, menja se. S druge strane, A moze istinito da se prida H, a H moze istinito cta se pricta B, jer svaki ka se raduje - miruje, i svaki ka miruje - trpi pramenu. Dakle, silagizam maze cta se pastavi pomocu srednjih termina kaji su razliciti, uprava kaji ne pripadaju istame rectu, - sama, razume se, ne tako kao cta nijedan act ovih srectnjih termina ne bi mogaa cta se pricta drugom. Nairne, treba, nuznim nacinam, cta aba srectnja termina pripactaju sama jectnam i istom subjektu. Ovde bi se, isto taka, marala ispitati na kalika se nacina u drugim figurama maze ctabiti ista kankluzija iz silogizma. Glava trideseta [SLUCAJNE CINJENICE NISU PREDMET DOKAZA]
Ali o slucajnom ne moze postojati nauka osnovana na dokazu. Jer, slucajno se ne dogada ni iz nuznosti, ni veCinom, nego se dogada izvan ova dva recta cinjenica. A ctokaz se izvocti samo o jednom iii ctrugom od njih. Jer, svaki silogizam osniva se na nuznim ili samo na stalnim premisama, posto je konkluzija nuzna, ako su premise nuzne, a posto je ona samo stalna, ako su premise stalne. Dakle, posto slucajna cinjenica nije ni stalna, ni nuzna, na nju se dokaz nece primeniti. Glava trideset prva [NEMOGUCNOST DOKAZA OSNOVANOG NA CULNOM OPAZANJU]
Ali nije moguce steci znanje ni na osnovu culnog opazanja. Jer, ako se culno opazanje octnosi na stvar jectnog odredenog kvaliteta, a ne samo na jednu pojedinacnu stvar, 316
ancta se mora, nuzmm nacmam, apazati jedna adredena stvar na jednom actredenam mestu i u jectnom adredenam trenutku. Ali nemaguce je imati culno opazanje apsteg [univerzalnog], koje se primenjuje na sve slucajeve, jer opste nije ni jectna actredena stvar, niti je jectan adredeni trenutak,- jer inace ana ne bi bilo apste. Nairne mi nazivarna apstim ana sto se nalazi uvek i svucta. Ali pasta su ctakazi opsti [univerzalni], i posta opsti pojmavi ne mogu biti culna apazani, jasna je da nema nauke na osnovu culnag apazanja. Medutim, ocevictno je cta bismo, cak i kad bi bilo moguce utvrctiti opazanjem cta je zbir uglova u trouglu jectnak sa ctva prava ugla, mi a tome trazili ctrugi dokaz, a ne bisma - kaa sta neki kazu68 - to znali. Nairne, pojectinacne stvari opazaju se culima, nuznim nacinam, a nauka se sastoji u saznanju opsteg. Taka, ako bisma mi hili na mesecu, i ako bismo victeli zemlju kako se postavlja na putanju suncane svetlosti,- mine bismo znali uzrok pomracenja. Nairne, mi bismo opazali cta u tom trenutku postoji pomracenje meseca, ali nikako ne bismo znali za uzrok toga. Jer, kao sta smo rekli, nase opatanje ne odnosi se na opste. Medutim, ako bi se taj dogadaj cesto posmatrao, i time se otkrilo opste, ctobio bi se ctokaz; jer kad se pojectinacno cesto ponavlja, opste postaje acevictno.69 A vrectnost opsteg sastoji se u tome sto ono otkriva uzrok. I tako je o cinjenicama koje imaju uzrok u necem drugom [a ne u sebi samima], opste saznanje od vece vrednosti nego culno opazanje ili intuicija.70 Ali sa najvisim principima ctrukcije stoji. Jasno je, dakle, cta je nemoguce pomocu culnog opazanja steci znanje 0 onome sto se moze dokazati, - sem ako se opazanjem ne naziva cinjenica posectovanja znanja na osnovu ctokaza. Medutim izvesni problemi bivaju postavljani samo zbog nesavrsenstva culnog opazanja. Jer, o mnogome ne bi nam bilo potrebno cta pitamo, kact bismo ga victeli. A mi to ne bismo saznali glectanjem, nega zato sto bismo iz onoga sto victimo utvrctili opste. Kact 317
bismo, na primer, videli da je staklo porozno i da kroz njega prolazi svetlost, bilo hi isto tako jasno zasto svetlost gori [saznali bismo razlog providnosti], posto bismo videci da se ta pojava ponavlja odvojeno za svaku casu u isto vreme razumeli da je tako u svim slucajevima. Glava trideset druga [0 RAZNOLIKOSTI PRINCIPA]
Nemoguce je da principi budu isti za sve silogizme. Da je tako, pokazuju prvo dijalekticka razmatranja. Neki silogizmi su istiniti, a drugi su lazni. Jer, iako se istinito moze zakljuciti iz laznih premisa, to se dogada samo jednom. Nairne, ako je, na primer, A istinito o r, a ako je srednji termin B laZan - posto je laZno i da A pripada B, i da B pripada r - tada ce ipak, ako su srednji termini uzeti da dokazu ove premise, one biti lazne, zato sto svaka laZna konkluzija ima lazne premise. Medutim istinite konkluzije imaju istinite premise, a lazno i istinito u stvari se razlikuju. Sem toga, laZne konkluzije ne proizlaze uvek iz principa koji su medusobno identicni, posto su lazne i stvari koje su kontrerno suprotne jedne drugima, i one koje ne mogu zajedno da postoje, - sto se vidi iz sledeCih primera: ,Pravicnost je nepravda iii kukavistvo"; ,Covek je konj iii vo"; ,Jednako je vece ili manje". Ali polazeci od principa koje smo utvrdili, moze se izvesti sledeCi dokaz. lstinite konkluzije nemaju sve iste principe. 71 Principi rnnogih konkluzija razlikuju se po vrsti i ne mogu se zameniti jedni drugima. Tako jedinice ne mogu zauzeti mesto tacaka, jer prve nemaju polozaj, a druge ga imaju. Trebalo hi bar da se termini prilagode bilo kao srednji, iii navise, iii nanize, iii jedni u unutrasnjosti, a drugi u spoljasnjosti krajnjih termina. Ali neki od zajednickih principa ne mogu sluziti ni kao premise, da hi se dokazale sve konkluzije. Pod ,zajednickim principima" podrazumevam takve kao sto je 318
na primer, onaj po kome se sve [o jednom predmetu] moze ili afirmirati ili negirati. Jer, vrste bica su razlicite; izvesni atributi pripadaju kvantitetu, a drugi pripadaju samo kvalitetu, - i to su odredbe na osnovu kojih dokaz biva izvoden, pomoeu zajednickih principa.72 Dalje, principa nema mnogo manje nego konkluzija. Nairne, principi su premise, a premise postaju na taj nacin sto se doda iii umetne jedan termin. Dalje, konkluzije su beskonacne po broju, dok su termini konacni po broju. Najzad, izvesni principi su nuzni, a drugi su moguCi. Pri ovakvim razmatranjima izgledace nemoguce da su principi identicni iii ograniceni po broju, posto je broj konkluzija beskonacan. Ako se, s druge strane, upotrebljavajuci identitet u drugom smislu, kaze da su ovo principi geometrije, ovo principi silogizama73 , a ovo medicine, - sta hi to drugo znacilo nego da postoje razni principi za razne nauke? Nazivati ih identicnima, zato sto su sami sebi identicni, bilo hi smesno, - jer se na taj nacin svaka stvar moze identifikovati sa svakom stvari. Isto tako ne moze se tvrditi da se sve iz svega daje dokazati, jer hi to bilo tvrditi da sve treba da ima iste principe, sto hi bilo vrlo jednostrano. Nairne to sene dogada ni kod evidentnih matematickih stavova, a nije moguce ni u [silogistickoj] analizi, posto su neposredne premise principi, i posto se razlicita konkluzija dobija samo kad se doda jedna nova neposredna premisa. Ali ako se kaze da su ove prve neposredne premise principi, to je zbog toga sto postoji jedna takva premisa u svakoj vrsti. Ali ako stvar ne biva shvacena ni tako, kao da iz svih moguCih premisa rna koja konkluzija moze biti dokazana, i ako se ne pretpostavi da su principi toliko razliciti da su razliCiti za svaku [pojedinu] nauku, - ostaje jos da se ispita da 1i - mada su principi svih konkluzija jedne iste vrste - ipak neke posebne konkluzije ne hi bile dokazane nekim posebnim premisama, a neke druge nekim drugim [premisama].74 Ali, ocevidno je da ni to nije moguce. Jer, dokazano je da su principi stvari koje su razlicite po vrsti i sami razliciti po vrsti. Jer, principi su dvojaki: oni pomocu kojih se dokazuje, i principi o
319
kojima biva dokazivano [koji su svojstveni svakom predmetu]. Prvi su opsti, a drugi su svojstveni pojedinim naukama, kao sto su, na primer, broj i [prostorna] velicina. 75
Nauka i njen predmet razlikuje se od miSljenja i njegovog predmeta time sto je nauka opsta i nuzna. A nuzno je ono sto ne moze da bude drukcije nego sto jeste. Ima stvari koje su istinite i koje stvarno postoje, ali koje mogu da budu i drukcije. Jasno je da se nauka ne bavi njima, jer, inace, stvari koje mogu biti drukcije ne bi mogle biti drukcije. Ali isto tako ni nus [intuicija] ne bavi se njima. A pod nusom [intuicijom] podrazumevam princip nauke. Ali te stvari nisu ni predmet nauke koja se ne moze dokazati, i koja se sastoji u shvatanju neposredne premise.76 Ali posto mogu biti istiniti razum, i nauka, i misljenje, kao i ono sto oni izrazavaju, izlazi da se misljenje odnosi na ono sto - bilo istinito iii lazno - moze biti drukcije nego sto je. A to ce reei da je misljenje shvatanje jedne neposredne i ne-nuzne premise. To se slaze i sa onim sto posmatramo. Jer, misljenje je nepostojano, i njegova priroda je takva. Uostalom, nijedan covek ne veruje da samo [nesto prolazno] misli, kad veruje da stvar [o kojoj misli] ne moze biti drukCija: nego on tada ddi da je to [sto misli] znanje. Ali ako neko veruje da je stvar takva [kakvom je on sebi predstavlja], ali da nista ne stoji na putu da bi ona mogla biti i drukcija, - tada on to smatra za [prosto] miSljenje, jer veruje da je takav svojstveni predmet [prostog] miSljenja, dok je ono sto je nuzno predmet nauke. Kako je sad moguce da jedna ista stvar moze u isto doba da bude predmet [prostog] misljenja i nauke? I zasto misljenje nije nauka, ako se pretpostavi da se sve sto se zna moze isto tako i misliti? U stvari, i onaj ko zna, i onaj ko ima miSljenje produzavaju da idu istim putem pomocu
istih srednjih termina, sve dok ne dodu do neposrednih premisa. Tako, ako je istina da prvi poseduje znanje, njega ce imati i drugi koji samo misli. Doista, moguce je imati misljenje ne samo o cinjenici nego i o ,zasto" [uzroku], a ,zasto" je srednji pojam. Ali, ako se shvataju istine koje ne mogu biti drukcije, na nacin na koji se razumeju definicije na osnovu kojih se izvode dokazi, - tada se nece misliti nego ce se znati. Medutim, ako se istine shvate kao istinite, ali ne supstancijelno i sustinski vezane za subjekt, onda ce se imati misljenje a ne istinita nauka, - ono misljenje koje se odnosi i na cinjenicu i na ,zasto" [uzrok], ako je dobijeno na osnovu neposrednih premisa, a ako nije dobijeno na osnovu neposrednih premisa, ono se odnosi samo na cinjenicu. Medutim, predmet misljenja i predmet nauke nisu potpuno identicni, nego kao predmet laznog misljenja i predmet istinitog misljenja mogu biti isti samo u izvesnom smislu; na taj isti naCin predmet nauke i predmet misljenja mogu takode biti isti. Jer, verovanje da istinito misljenje i lazno misljenje imaju isti predmet u smislu u kome to neki tvrde, [pre svega, sofist Protagora] - vodi, pored drugih besmislenosti, i pretpostavci da onaj ko ima pogresno misljenje nema misljenja. Jer, izraz ,identican" ima viSe znacenja; u jednom smislu predmet istinitog miSljenja i laznog miSljenja moze biti isti, ali u drugom smislu on ne moze biti isti. Tako je besmisleno misljenje koje pretpostavlja kao istinito da je dijagonala komensurabilna [stranama kvadrata]; ali, posto je ista dijagonala na koju se odnose dva misljenja [istinito i lazno], ta dva misljenja imaju u tom smislu samo jedan i isti predmet. Sarno [pojamna] bitnost, izrazena u definiciji, nije ista u oba slucaja. U tom smislu znanje i misljenje odnose se na isto. Nauka, na primer, shvata zivotinju na taj nacin da ona ne moze da ne bude zivotinja; za misljenje, medutim, ova bi mogla i da ne bude zivotinja. U prvom slucaju, imamo shvatanje da je zivotinja bitni element coveka, a u drugom slucaju shvatanje da je zivotinja atribut coveka, ali da nije bitni element coveka. I u jednom i u drugom
320
21 Organon
Clava trideset treca [NAUKA I MISLJENJE]
321
slucaju subjekt je isti, posto je on covek, - ali nacin saznanja nije isti. Ali, iz toga je, isto tako, jasno da se ne moze isto istovremeno misliti i znati. Jer, tada bi se istovremeno pretpostavljalo, da ista stvar moze biti drukcija, i da ne moze biti drukcija nego sto jeste, - sto nije moguce. Znanje i misljenje o jednoj stvari mogu istovremeno postojati u raznim duhovima, u smislu u kome je to naznaceno, ali ne mogu istovremeno postojati u istoj licnosti. Jer, tada bi se istovremeno pretpostavljalo, s jedne strane, da je covek u bitnosti zivotinja (a to se podrazumevalo, kad je receno da on ne moze biti drugo nego zivotinja), a, s druge strane, pretpostavljalo bi se da covek nije u bitnosti zivotinja,- jer to bi znacilo moci biti drugo nego zivotinja. A sto se ostalog tice - to jest razlika koje treba utvrditi u misljenju, i intuiciji [nusu], i nauci, i umetnosti, i razboritosti, i mudrosti, - ta pitanja vise spadaju delom u fiziku, a delom u etiku.
Glava trideset cetvrta [OSTROUMNOST]
Ostroumnost je sposobnost da se u trenutku tacno otkrije srednji termin. Primer za ostroumnost je kad neko vidi da mesec svoju svetlu stranu uvek okrece suncu, pa odmah shvati uzrok te pojave, - naime, da to biva zato sto mesec svoju svetlost dobija od sunca. Ili kad neko posmatra coveka koji govori sa nekim bogatasem, pa odmah otkrije da on od njega hoce da pozajmi novae. Ili kad se pronade razlog prijateljstva izmedu dve licnosti u njihovoj zajednickoj mrznji prema trecoj licnosti. U svim ovim slucajevima bilo je dovoljno videti krajnje termine, pa saznati srednje termine, koji su uzroci. Oznacimo sa A - okrenuti svetlu stranu suncu, sa B - primiti svetlost od sunca, a sa r - mesec. Tada mesecu, r, pripada B - primiti svetlost od sunca, dok A - okrenuti svetlu stranu suncu - pripada B. Tako je A preko B pridano r. 322
D r u g a k n j i g a 77 [TEORIJA DEFINICIJE I UZROKA]
Glava prva [RAZNE VRSTE ISTRA2.IVANJA]
Ono o cemu se pita jednako je po broju onome sto se zna. A postavljamo cetiri vrste pitanja. Ona se odnose na cinjenicu, na ,zasto" [uzrok], na: da li stvar postoji, i na: sta je ona78 • Tako, kad se, obuhvatajuci mnozinu termina, pitamo je li jedna stvar ovakva ili onakva, - da li se, na primer, sunce pomracuje ili ne, - tada istrazujemo cinjenicu. Dokaz da je tako jeste sto mi prestajemo da pitamo, cim utvrdimo da se sunce pomracuje. A ako od pocetka znamo da se sunce pomracuje, mi to vise ne ispitujemo. Ali, kad poznajemo cinjenicu, mi trazimo uzrok; na primer, ako znamo da se sunce pomracuje ida se zemlja trese, mi pitamo zasto se sunce pomracuje iii zasto se zemlja trese. Takva su pitanja koja postavljamo sebi kad obuhvatamo mnozinu termina. Ali ima slucajeva kad postavljamo sebi pitanje na drugi nacin. Tako, na primer, ,da li kentaur ili Bog postoji ili ne postoji"? Izraz: ,da li postoji iii ne postoji", - uzmimo u apsolutnom smislu, a ne kao kad se kafe: ,Da li je subjekt beo iii nije." A kad smo saznali da stvar postoji, mi pitamo sta je ona, na primer: ,Sta je Bog", i1i ,Sta je covek"? 21•
323
Glava druga [SVAKO ISTRAZIVANJE SVODI SE NA ISTRAZIVANJE SREDNJEG TERMINA]
Dakle, takve su vrste pitanja koje postavljamo sebi. U odgovorima na ova pitanja sastoji se nase znanje. Kad trazimo cinjenicu, iii kad trazimo da li jedna stvar postoji u apsolutnom smislu, mi u stvari trazimo da li za to postoji i1i ne postoji srednji termin. 79 Ali ako smo saznali cinjenicu, ili [ako smo saznali] da stvar postoji, ili da ona postoji bilo delimicno ili apsolutno, a kad opet istrazujemo uzrok ili prirodu stvari, rni tada istrazujemo koji je srednji termin. Kad se istraZivanje odnosi na cinjenicu, tada govorim o delirnicnom postojanju stvari, a ako se odnosi na samo postojanje, tada govorim o apsolutnom postojanju. 0 delimicnom postojanju rnisli se kad se pita: ,Da li se mesec pomracuje?" ili: ,Da li se mesec uvecava," Jer, rni time pitamo, da li jedna stvar ima ili nema izvestan atribut. A da li jedna stvar apsolutno postoji, misli se kad se postavlja pitanje da li mesec iii noc postoje ili ne. U svim ovim istraZivanjima rni se pitamo bilo da 1i postoji srednji terrnin [kao uzrok], bilo koji je srednji terrnin. U stvari, srednji terrnin je uzrok, a on se trazi u svim ovim pitanjima. Na primer pitanje: ,Da lise mesec pomracuje?" znaci: ,Postoji li za to uzrok iii ne postoji?" Posle, kad se sazna da postoji za to uzrok, prelazi se na pitanje: ,Koji je taj uzrok?" Jer, uzrok kojim jedna stvar jeste ne ovo iii ono, nego kojim ona jeste [postoji] na apsolutan i bitan nacin, kao i uzrok kojim jedna stvar jeste [postoji] ne na apsolutan nacin, nego kojim je ana ova ili ono, ukoliko ima neki bitan ili akcidentalan atribut, - taj uzrok je, u oba slucaja, srednji termin. Pod izrazom: ,stvar koja jeste na apsolutan nacin", podrazumevam sam subjekt, kao mesec, iii zemlju, iii sunce, iii trougao; a pod ,nesto" [pod kvalitetom potvrdenom od subjekta] podrazumevam pomracenje, jednakost, nejednakost, pitanje je li [zemlja] u sredini [sveta] iii nije. U svim ovim slucajevima jasno je da su isti priroda jedne
324
stvari i njen uzrok. ,Sta je pomracenje meseca?" ,Nestanak svetlosti na mesecu interpozicijom zemlje." ,Zasto nastaje pomracenje?" Ili: ,Zasto mesec biva pomracen?" ,Zato sto nestaje svetlosti, posto zemlja stupa pred mesec." ,Sta je muzicki akord?" ,Odnos brojeva u visini ili dubini tonova." ,Zasto stoji u skladu visina [tona] sa [njegovom] dubinom?" ,Zato sto visina i dubina [tona] stoje medusobno u jednom [odredenom] odnosu brojeva." "Moze li postojati sklad izmedu visine i dubine?" ,Je li njihov odnos numericki?" A aka smo otkrili da je to odnos broja, mi pitamo: ,Dakle kakav je taj odnos?" Da se istrazivanje uvek odnosi na srednji termin, to se jasno pokazuje u slucajevima kad se srednji termin maze opaziti culima. Mi srednji termin trazimo samo zato sto ga ne opazamo culima. Mi, na primer, istrazujemo postoji li ili ne postoji srednji terrnin koji prouzrokuje pomracenje meseca. Ali kad bismo bili na mesecu, mi ne bismo istrazivali ni da li postoji pomracenje meseca, ni zasto ono postoji, nego bi nam i jedno i drugo [i cinjenica i uzrok] bili u isto vreme jasni. Nairne, iz opazanja bismo ovde dobili saznanje opsteg. Jer, opazanjem bismo doznali da je sad nastala interpozicija zemlje, posto je ocevidno da mesec sad biva pomracen, - i iz ovoga bi se shvatilo ono sto je opste [univerzalno]. Taka, kao sto smo rekli, znati sta je jedna stvar jeste isto sto i znati njen uzrok [zasto ana postoji]. Ova je istinito i za stvari ukoliko one postoje u apsolutnom smislu, a ne samo ukoliko su odredene nekim atributom [a isto tako i ukoliko se kaZe da one imaju neki atribut], kao, na primer, jednak sa dva prava ugla, ili veCi ili manji.
Glava treca [RAZLIKA IZMEDU DEFINICIJE I DOKAZA]
Dakle, jasno je da se sva pitanja svode na istrazivanje srednjeg termina. IzloZicemo dakle, kako se dokazuje sta je jedna stvar, i na koji se nabn definicija moze svesti na dokaz, kao i
325
sta je definicija, i za koje stvari postoji definicija. Osvrnimo se, pre svega, na neke teskoee koje se javljaju pri resavanju tih pitanja. Pocnimo sa teskocom koja je najbliza nasim dosadasnjim ispitivanjima. Moglo bi se, naime, sumnjati je li moguce isto i u istom odnosu znati pomocu definicije i pomoeu dokaza, iii je to nemoguce? Jer, definicija izgleda da se odnosi na ono sto stvar jeste, i sve ono sto objasnjava sta je jedna stvar jeste univerzalno i afirmativno, dok silogizama ima delom negativnih, a delom ne-univerzalnih.80 Tako su svi silogizmi druge figure negativni, a silogizmi trece figure su ne-univerzalni. Dalje, ne mogu se definisati svi afirmativni zakljucci prve figure, tako, na primer, zakljucak, da je zbir uglova svakog trougla jednak sa dva prava ugla. Razlog tome [razlog razlike izmedu definicije i dokaza] jeste sto znati ono sto se moze dokazati znaci imati dokaz za to. Ako za konkluzije ove vrste moze biti dokaza, jasno je da ne moze postojati i njihova definicija, jer bi se inace mogla znati takva jedna konkluzija i pomocu njene definicije, i ako se o njoj nema dokaza. Jer, nista ne stoji na putu da se ima jedna bez druge. Dovoljnu potvrdu [za ovo] moze nam pruziti indukcija, jer pomocu definicije mi nikad nismo saznali ono sto jednom subjektu iii po sebi pripada iii mu je akcidentalno. Ako je, najzad, definicija saznanje supstancije, tada takve odredbe ocevidno nisu supstancije. J asno je, dakle, da nema definicije za sve za sta postoji dokaz. Ali da li tada postoji ili ne postoji dokaz za sve za sta postoji definicija? Ima jedan razlog, isti kao malopre navedeni, koji se i ovde daje primeniti. Jedna i ista stvar, ukoliko je jedna, moze biti saznata samo na jedan nacin [pomoeu dokaza, iii pomocu definicije]. Ali, ako znati ono sto se moze dokazati znaci isto kao imati dokaza 0 tome, - tada ce proizaCi nemogucnost, - onaj ko ima definiciju znace bez dokaza [upravo: znace se stvar koja se moze dokazati bez dokaza, - sto je nemoguce]. Dalje, definicije su principi dokaza, o kojima je ranije dokazano da za njih ne moze biti nikakvih dokaza, - jer 326
inace bi se iii principi mogli dokazati, kao i principi principa, i tako bi to dalje iSlo u beskrajnost, iii bi prvi principi bile definicije koje se ne mogu dokazati. Ako, uzeti u celini, predmeti definicije i predmeti dokaza ne mogu biti isti, zar bar neki od njih ne mogu biti isti? IIi je to nemoguce? Jer, dokaz se ne odnosi na ono na sta se odnosi definicija. Jer, definicija se odnosi na sustinu i na supstanciju, dok je ocevidno da svi dokazi pretpostavljaju i uzimaju u obzir sustinu. Tako matematicki dokazi pretpostavljaju sustinu jedinice i sustinu neparnog, a isto je i u drugim naukama. Dalje, svaki dokaz dokazuje da jedan predikat pripada iii ne pripada jednom subjektu, - ali u definiciji jedno [predikat] nije pridano drugom [subjektu]. Tako, na primer, mi ne tvrdimo ni da je dvonozac zivotinja, niti da je zivotinja dvonozac. lsto tako, mi ne tvrdimo ni da je ravan figura,- posto ravan nije figura,- niti da je figura ravan. Dalje, postoji razlika izmedu: pokazati sta je jedna stvar i pokazati da jedan predikat pripada jednom subjektu.81 Definicija cini jasnim sta je jedna stvar [Cini jasnom njenu sustinu], a dokaz da izvestan atribut pripada iii ne pripada izvesnom subjektu. Razlicite stvari traze razlicite dokaze, - ukoliko se jedan dokaz ne odnosi prema drugom kao deo prema celini. Hocu da kazem: dokazano je da je i zbir uglova u ravnokrakom trouglu jednak sa dva prava ugla, kad je dokazano da ta osobina pripada svakom trouglu, jer je onaj [ravnokraki trougao] deo, a trougao je celina. Ali u slucaju kojirn se bavimo, cinjenica da jedan predikat pripada jednom subjektu i sustina stvari ne odnose se uzajamno tako, posto jedno nije deo drugog. J asno je, prema tome, da ne postoji dokaz za sve o cemu postoji definicija, niti da postoji definicija svega za sta postoji dokaz. I tako se nikad o istoj stvari ne moze [u isto vreme] imati definicija i dokaz. I tako je jasno da definicija i dokaz niti mogu biti identicni, niti saddani jedno u drugom, jer da je drukcije, i njihovi subjekti stajali bi u istim odnosima. 327
Glava cetvrta [NE POSTOJI DOKAZ SUSTINE]
Toliko o teskocama koje se ovde javljaju. Da li je o sustini moguc silogizam i doka~, ili nije kao .st~ j~ pretpostav~jalo sadasnje raspravljanje?82 U stvan, silog1zam dokazuJe da jedan atribut pripada jednom s~bjekt~ po.mocu srednjeg termina, a, s druge strane, b1tnost Je u 1sto vreme svojstvena subjektu, i pridaje mu se k~o da pripada njegovoj sustini. Ali, u tom slucaju, subjekt, nJegova definicija i srednji termin jesu, nuznim nacinom konvertibilni. Jer, ako je A svojstveno r, jasno je da je svojstveno B, a da je B svojstveno r , - tako da su svi ovi termini svojstveni jedan drugom. I, dalje, ako je A sadrtano u sustini svakog B, i ako je B afirmirano univerzalno o svakom r, kao da pripada sustini r,- A mora isto tako, nuznim nacinom, da bude afirmirano od kao da pripada njegovoj sustini. Ali ako nije tako u dve premise, to jest ako se tvrdi da A pripada sustini B, ali da B ne pripada sustini subjekata o kojima je afirmirano, A nece biti nuznim nacinom afirmirano o r, kao da pripada njegovoj sustini. Tako ce obe premise afirmirati sustinu, i, prema tome, i B ce biti afirmirano o r kao njegova sustina. Posto, dakle, obe premise afirmiraju sustinu, to jest bitnost, - bitnost r bice srednji termin, pre nego sto zakljucak bude izveden. Pretpostavimo da treba dokazati kakva je covekova sustina. Pretpostavimo da je r covek, a A covekova sustina, - hila to dvonozna zivotinja ili nesto drugo. Ako, dakle, hocemo da nacinimo silogizam, nuzno je da A bude pridano svakom B. Ali ta premisa imace jedan novi srednji termin, koji ce isto tako biti sustina coveka. Dakle, pretpostavlja se ono sto treba dokazati, posto je B isto tako sustina coveka. Ali treba posmatrati slucaj kad postoje samo dve premise, i kad su premise prve i neposredne,83 posto tako najpre postaje jasno ono sto kazemo.
A
r:
328
Dakle, oni koji pomocu konvertibilnih termina dokazuju sustinu duse ili sustinu coveka ili neku drugu stvarnost, vee pretpostavljaju ono sto treba dokazati. Takav je slucaj ako se pretpostavlja da je dusa ono sto je samome sebi uzrok zivota, a da je to broj koji samoga sebe kreee. 84 Jer, tada nuznim nacinom treba pretpostaviti da je dusa u sustini svojoj broj koji samoga sebe krece, u tome smislu sto postoji potpuni identitet duse i toga broja. Ako A [logicki] sleduje B, a B [logicki] sleduje r , A nece biti bitnost r, nego ce biti samo ono sto je bilo istinito reCi o r. Isto je tako i ako A - afirmirano o svakom B, ukoliko je B - jeste identicno jednome rodu A; u tom slucaju sustina zivotinje afirmirana je sustinom coveka, - posto je istina da, u svim slucajevima, sustina coveka jeste sustina zivotinje, isto tako kao sto je istina da je svaki covek zivotinja, - ali nije afirmirana kao identicna sustina coveka. ' Zakljucujemo da se-ako se ne pretpostave dve premise kao sto smo rekli [to jest premise koje izrazavaju sustinu] - ne moze zakljuciti da je A bitnost i supstancija r. Sarno ako se one uzmu na taj nacin, kad se pretpostavi B pretpostavice se unapred da je B bitnost r. I tako se nije izveo nikakav dokaz, nego se odmah u pocetku pretpostavilo kao istinito ono sto je trebalo dokazati. Glava peta [SUSTINA NE MOZE BITI DOKAZANA PODELOM]
Ali, isto tako, ni put kroz podele [ni metoda podele] ne daje nikakav zakljucak, kao sto smo to objasnili u analizi koja se odnosi na silogisticke figure [u logickom rastavljanju konkluzije na njihove premise]. Jer, nikad se ne dobija nuznim nacinom da jedna izvesna stvar postoji zato sto druge izvesne stvari postoje. Nairne, deoba ne dokazuje vise nego indukcija. Zakljucak ne treba da bude ispitivanje, i ne treba da zavisi od odo329
bravanja [protivnika], ali nuzno je da on postoji, kad su premise date, cak i kad ga pobija onaj ko odgovara. [Uzmimo da se postavlja pitanje:] ,Je li covek zivo bice _[Ziv~tinja] ili je on bez Zivota?" 85 Zatim se pretpostavlJa, ah se ne zakljucuje, da je on zivo bice. I dodaje se da svako zivo bice zivi ili na suvu ili u vodi, i pretpostavlja se da covek zivi na suvu. Ada je covek skup ta dva pojma, to jest da je on jedno zivo bice koje zivi na zemlji, - ne_ proiz_lazi nuzni~ nacinom iz onoga sto je receno, nego Je to Jedan novt postulat. Ali ne menja stvar da li se deoba vrsi sa velikim ili sa malim brojem razlika· u oba slucaja je isto [sve je pretpostavljeno, ali nista nij~ dokazano]. Dakle, ovaj postupak [upotreba deobe] ne koristi anima koji ga primenjuju ni kod stvari koje se daju dokazati silogizmom. Jer, sta sprecava da sve to bude istinito 0 coveku~ a da ipak ne otkriva ni covekovu sustinu, ni njegovu bttnost? Sta smeta da se dada nesto sustini, i1i da se o? nje nesto oduzme, ili da se prede preko nekog njenog bttnog elementa? To su zaista nedostaci, ali oni se mogu izbeCi ako se uzmu svi ele~enti_koji su saddani u sustini, i ako se, posto se pretpostavt prvt element, produzi deljenjem neprekidan red termina, i nijedan od njih se ne izostavi. I ti uslovi moraju biti ispunjeni, posto deoba mora da dospe do onaga sto je nedeljivo. Ali u takvom postupanju nema silogizma, i ako nam deljenje daje znanja o necemu, to biva na drugi nacin. A u tome nema niceg besmislenog, jer ni indukcija ne d_oka_zuje, ali ipa_k nesto pokazuje. Ali ne postavlja se stlogtzam kad se tz deobe izvodi definicija, jer s tim stvar stoji kao sa zakljuccima u kojima nedostaju srednji termini. Jer, ako neko u tom slucaju tvrdi da, kad su izvesne premise date, tada, nuznim nacinom, treba da postane izvesna stvar, - moze se pitati za razlog toga. Tako je i sa definicijama koje se osnivaju na deobi. Na primer: ,Sta je covek? Smrtno bice, koje se koracanjem pokrece, i koje je dvonozno i bez krila." Pri dodavanju svakog novog 330
atributa moze se pitati: »Zasto". Reci ce se, cak ce se i dokazati - kao sto se bar veruje - pomoeu deobe, da je svako zivo bice ili smrtno ili besmrtno. Ali celo tako dobijeno obrazlozenje nije nikakva definicija. Tako, cak i kad bi se pretpostavilo da se ovo moze dokazati pomotu deobe, ipak time definicija nikako ne bi postala zakljucak.
Glava sesta [SUSTINA NE MOZE BITI DOKAZANA HIPOTETICKIM SILOGIZMOM]
Ali, da li je moguce hipotetickim silogizmom dokazati definiciju koja izrazava sustinu jedne stvari, pretpostavljajuci, s jedne strane, da se bitnost stvari [ovde: njena definicija] sastoji iz elemenata svojstvenih njenoj sustini, a, s druge strane, da se samo ti elementi sadde u sustini, i da je njihov skup svojstven stvari? Jer, u tome se sastoji sustina stvari. Medutim, javlja se pitanje da li i u ovoj [donjoj] premisi nije pretpostavljena bitnost, posto dokaz nuznim naCinom mora da se izvodi pomocu srednjeg termina?86 Dalje, kao sto se u silogizmu ne uzima za premisu ono sto je sam silogizam, - posto se uvek jedna od premisa iz kojih se sastoji silogizam odnosi prema drugoj kao celina prema delu, - tako isto ni bitnost87 ne treba da se saddi u silogizmu, nego treba da bude van pretpostavljenih premisa. Onome ko sumnja da li je konkluzija silogisticka ili nije, treba odgovoriti da je ona silogisticka, posto odgovara definiciji koju smo postavili o silogizmu. A onome ko sumnja da je konkluzija bitnost, treba odgovoriti da je ona to izvesno, jer odgovara definiciji bitnosti koju smo dali. Tako se moze zakljucivati, cak i bez definicije silogizma ili bitnosti.88 A isto je tako i u dokazu sledece vrste koji je osnovan na hipotezi. Ako se sustina zla sastoji u deljivosti, i ako je sustina kontrerno suprotnog jedne stvari - kad su u pitanju stvari koji imaju kontrernu suprotnost - kon331
trerno suprotno sustini stvari, tada, ako je dobro kontrerno suprotno zlu, a ako je nedeljivo kontrerno suprotno deljivom, iz toga izlazi da se sustina dobra sastoji u nedeljivosti. Jer, i ovde se dokazuje samo na taj nacin sto se bitnost stavlja kao premisa, ito kao premisa koja se stavlja da hi se dokazala bitnost.89 Ali [maze se primetiti] to je druga bitnost. - Ja to dopustam, jer i u dokazima mi stavljamo kao premisu stav da se izvesna stvar pridaje drugoj stvari, - ali pridani termin nije ni isti kao gornji [termin], niti je identican sa njim na osnovu definicije, niti je konvertibilan sa njim. Najzad, povodom obe vrste dokaza - onaga na osnovu deobe i onaga na osnovu silogizma kao sto smo ga opisali- javlja se ista teskoca [koja se sastoji u pitanju]: zasto hi covek bio jedno dvonozno bice koje zivi na zemlji, a ne jedno bice i koje zivi na zemlji? Jer, iz usvojenih premisa ne proizlazi nikakva nuznost da predikati sacinjavaju jedinstvo, nego je to samo jedna veza, kao u slucaju kad se istom coveku pripisuje da je muzicar i gramaticar. Glava sedma [DEFINICIJA NE MOZE DA DOKAZE SUSTINU]
Kako hi onaj ko definise dokazao supstanciju iii sustinu? Jer, on niti moze dokazivanjem iz stavova cije je vazenje priznato da ucini jasnim da, aka izvesne stvari postoje, tada nuznim nacinom postoji neka druga stvar, jer to hi bio dokaz; niti maze da ucini jasnim, kao kod indukcije, oslanjajuci se na ocevidne pojedinacne slucajeve, da je celina takva, zato sto nijedan od pojedinacnih slucajeva nije drukciji. Jer, indukcija ne dokazuje sta je jedna stvar, nego da ova ima iii nema neki atribut. Dakle, koji drugi naCin [postupanja] preostaje? Jer, zaista, sustina se ne moze dokazati culnim opazanjem iii na taj nacin sto ce se na nju pokazati prstom. Dalje, kako hi se definicijom dokazala sustina? Jer kad se zna sta je covek iii neka druga stvar, onda se isto 332
taka nuznim nacinom zna da on postoji. Jer, niko ne zna sta je ono sto ne postoji; naime, samo se moze z~ati sta znaci govor iii ime, kad kazem ,jarac-jelen", - ah nemoguce je znati sta je ,jarac-jelen". Ali ako definicija moze da dokaze sta je jedna stvar, da li ana moze da dokaze i da stvar postoji? [I kako hi definicija u isto vreme dokazala sustinu i postojanje j~d nim obrazlozenjem, posto] definicija, kao i dokaz, obJasnjava samo jednu stvar? A razliciti su sustina coveka i postojanje coveka. Zatim kazemo da se, nuznim nacinom, pomocu dokaza za sve moze dokazati da postoji, sem za supstanciju.90 Ali bice nije nikad supstancija necega, posto ono nije vrsta. Dakle, dokaz ce se odnositi na postojanje stvari. Tako sad postupaju nauke. Geometar pretpostavlja sta znaci trougao, ali on dokazuje da trougao ima izvestan atribut. Sta ce se onda dokazati kad se definiSe sustina? Mazda trougao? Dakle, kad se na osnovu definicije zna sta je jedna stvar [trougao], nece se znati da li ana postoji,- sto je nemoguce, Ali isto je tako jasno, ako posmatramo sadasnje nacine definicija, da oni koji daju definiciju jedne stvari pri tome ne dokazuju da definisana stvar postoji. J er' cak i kad hi postojalo nesto sto je podjednako udaljeno od sredista,- [maze se jos uvek pastaviti pitanje]: zasto hi definisana stvar postojala? I zasto hi to hila definicija kruga? Moglo hi se isto tako reCi da je to definicija mesinganog kruga. Jer, definicije ne dokazuju ni da definisana stvar maze postojati, ni da je ana ono sto se hoce definisati; uvek je moguce pitati: zasto [taka nesto mora postojati]? Ako, sad, onaj ko definise dokaze iii sta je stvar iii sta znaci njeno ime, mi iz toga mozemo zakljuciti da ce definicija, ako apsolutno ne dokazuje sta je stvar, biti samo govor koji ima isto znacenje kao ime. Ali to je besmisleno. J er tada hi, prvo, postojala definicija i ne-substancija i onaga sto ne postoji, pasta se i stvari koje ne postoje mogu izraziti imenom. - Dalje, svi govori hili hi definicije. Jer svakom govoru moze se dati ime, tako da bismo uvek govorili u definicijama i da hi i Ilijada hila definicija. - Najzad, 333
nijedna nauka ne dokazuje da izvesno ime znaci izvesnu odredenu stvar, i zbog toga ni definicije neee to objasniti. Prema svemu ovom, izgleda da definicija i silogizam nisu isto, i da predmet definicije i predmet silogizma nisu identicni; a iz toga izlazi da definicija nista ne dokazuje i nista ne objasnjava, i da sustina ne maze biti poznata ni pomocu definicije, ni pomoeu dokaza.
Glava osma [ODNOS DEFINICIJE I DOKAZA]
Medutim, moramo jos jednom da ispitamo koji su od tih zakljucaka tacni [pravilni], a koji nisu, sta je definicija, i da li sustina u izvesnom smislu moze biti predmet dokaza iii je to potpuno nemoguce. Tako je, kao sto smo rekli, isto znati sta je jedna stvar i znati uzrok njenoga postojanja, a razlog toga jeste sto jedna stvar mora imati uzrok. Sem toga, taj uzrok je iii identican sustini iii razlicit od nje, i samo u slucaju kad je njen uzrok razlicit od nje, sustina se iii maze dokazati, iii se ne maze dokazati. Ako je uzrok razlicit od sustine, i ako je dokaz moguc, uzrok ce nuznim nacinom biti srednji termin, a dokaz se daje u prvoj figuri, jer je tu ono sto se ima dokazati univerzalno i afirmativno. Taka bi jedan nacin koji smo sad izlozili [da dodemo do svoga cilja] bio dadokazemo sustinu pomocu druge sustine [da dokafemo definiciju jedne stvari pomocu druge jedne od njenih definicija]. Jer, zakljucci koji sadrie sustine moraju nuznim nacinom biti dobijani pomocu jednog srednjeg termina koji je sam sustina, kao sto su svojstveni atributi dobijeni pomocu svojstvenog srednjeg termina. Tako ce se od dve bitnosti jedne [iste] stvari jedna dokazati, a druga se neee dokazati. Da ovaj nacin postupanja ne maze biti nikakav dokaz, vee sam ranije rekao. 91 Taj nacin je samo jedan dijalekticki silogizam o sustini. Pocnimo, dakle, ponovno od pocetka, i objasnimo na koji se nacin maze dokazati sustina. Kad saznamo cinjenicu, mi trazimo uzrok, i mada su nam 334
ponekad istovremeno poznati cinjenica i uzrok, ipak nije moguce znati uzrok pre nego sto se zna cinjenica. Taka, ocevidno, bitnost jedne stvari ne maze da se sazna, ako se ne sazna njeno postojanje. Jer, nemoguce je znati sta je jedna stvar kad se ne zna da li ona postoji. Ali, da li jedna stvar postoji iii ne, mi znamo katkad samo akcidentalno, a katkad shvatajuti i nesto od te stvari. Taka, na primer, zna se da je gram tutnjava oblaka, da je pomracenje meseca lisenost svetlosti, da je covek jedna vrsta zivotinje, a da je dusa ono sto samo sebe pokrece. A uvek kad samo akcidentalno znamo da neka stvar postoji mi nuznim nacinom, nemamo nikakvo znanje o njenoj sustini, jer ne znamo pouzdano cak ni da ona postoji. A trafiti sta je jedna stvar, a ne znati da ona postoji, to je traziti nista. Ali, kad shvatamo jedan element stvari, lakse je [trafiti njenu sustinu]. Iz toga izlazi da sto bolje znamo da jedna stvar postoji, mi smo sve sposobniji da saznamo njenu sustinu. A o stvarima o cijoj sustini nesto znamo, navedimo kao prvi primer sledece. Neka pomracenje bude A, mesec r, a interpozicija zemlje B. IstraZivati da li se mesec pomracuje iii ne, znaci istrafivati da li B postoji iii ne postoji. A to nije nista drugo do traziti razlog pomracenja meseca. A ako taj razlog [interpozicija zemlje] postoji, mi kazemo da i A takode postoji. IIi [da navedemo drugi primer]: kame od dva clana jedne kontradiktorne suprotnosti pripada razlog sto je [u trouglu] zbir uglova jednak sa dva prava ugla iii sto on nije jednak? Ali cim smo nasli razlog, mi u isti mah znamo i cinjenicu i uzrok, ukoliko su premise neposredne. Ali ako premise nisu neposredne, mi znamo cinjenicu, ali ne uzrok. [Uzmimo sledeci primer.] Neka r bude mesec, A pomracenje, a B nesposobnost meseca, kad je pun, da baca senku, i ako se nikakvo tela ne maze videti izmedu nas i meseca. Ako, dakle, B - nesposobnost [meseca kad je pun] da baca senku, i ako se nikakvo tela ne nalazi izmedu nasi meseca- pripada r , a ako A biti pomracen - pripada B, jasno je da je mesec pomracen, a1i jos nije jasno zasto je pomracen, i mi znamo da po335
stoji pomracenje, ali ne znamo sta je ono. Ali, ako je jasno da A pripada r, tada pitati zasto mu ono pripada, znaci pitati sta je B, - da li je to interpozicija zemlje, ili okretanje meseca, ili gasenje njegove svetlosti? Ali ovaj novi srednji termin jeste definicija drugoga krajnjega termina, dakle, ovde A. Jer, pomracenje je interpozicija koju proizvodi zemlja. - Moze se pitati: sta je grom? Odgovor: gasenje vatre u oblaku. - Pitanje: zasto grmi? Odgovor: zato sto se vatra gasi u oblaku92 - Neka oblak bude r, grom A, a gasenje vatre B. Sad B pripada oblaku, r, zato sto se u njemu vatra gasi,- A, tutnjava, pripada B, a B je izvesno definicija A, velikog [prvog] krajnjeg termina. Ako je potreban jos i neki drugi srednji termin [kao uzrok B], to ce biti jedna od definicija A. Tako smo, dakle, utvrdili kako se iznalazi i saznaje sustina, kao i to da nema ni silogizma, ni dokaza sustine. Medutim, sustina se ipak upoznaje silogizmom i dokazom. Dakle, bez dokaza nije moguce upoznati sustinu jedne stvari koja ima nesto drugo za uzrok. Uz to, ona [ta stvar] ne moze biti dokazana, kao sto smo naznacili u nasim prethodnim raspravljanjima.
Glava deseta [RAZNE VRSTE DEFINICIJA]
Izvesne stvari imaju uzrok drugi nego one same [sto su], dok uzrok nekih drugih stvari nije razlicit od njih samih. Otuda je ocevidno da i medu sustinama ima onih koje su neposredne i koje su principi; za te sustine treba pretpostavljati ne samo da postoje, nego i ono sto su, ili ih treba uciniti jasnim na neki drugi naCin. To je upravo ono sto cini aritmeticar, posto on, u isto vreme, pretpostavlja i sta je jedinica, ida ona postoji. Medutim, stvari koje imaju srednji termin, upravo uzrok drugi nego sto je njihova bitnost, moguce je, kao sto smo kazali, uciniti jasnim pomocu dokaza, ali time ne moze biti dokazana njihova sustina.
Posto se definicija smatra kao govor koji objasnjava sta je jedna stvar, jasno je da ce jedna od njenih vrsta biti govor koji objasnjava sta znaci ime, ili govor potpuno nominalan, razlicit od onoga koji izrazava sustinu. To ce biti ono sto znaci izraz trougao. Kad znamo da trougao postoji, mi pitamo zasto on postoji. Ali tesko je tako [kad poznajemo samo nominalnu definiciju] shvatiti definiciju stvari za koje ne znamo da li postoje. Uzrok teskoce jeste - kao sto smo ranije rekli93 - sto mi samo akcidentalno znamo da li stvar postoji ili ne. J edinstvo jednog govora je dvostruke vrste: jedna se sastoji u vezi, kao u Ilijadi, a druga u tome sto izrazava samo jedan predikat samo jednog subjekta drukcije nego akcidentalno. 94 Prva definicija definicije jeste ona koju smo dali. Druga vrsta definicije jeste govor koji pokazuje zasto neka stvar postoji [to je definicija pomocu uzroka]. Tako prva [definicija] oznacava sta je stvar, ali to ne dokazuje; medutim, druga ce ocevidno biti kao neki dokaz sustine, koji se od dokaza razlikuje samo polozajem svojih termina. Jer, postoji razlika izmedu re6i: ,Zasto grmi?" i: ,Sta je grom?" Jer, u prvom slucaju reci ce se da grmi zato sto se vatra gasi u oblacima. Ali sta je grom? Tutnjava koja postaje kad se vatra gasi u oblacima. Tako isti govor dobija razliciti oblik: u jednom obliku on je kontinuirani dokaz, a u drugom je definicija. Jos jedna definicija groma jeste: tutnjava u oblacima, - i to je zakljucak dokaza 0 sustini [groma]. Najzad, definicija neposrednih termina jeste tvrdenje o sustini koje se ne moze dokazati. I tako, definicija je, u prvom smislu, govor o sustini koji se ne moze dokazati. U drugom smislu, ona je silogizam o sustini koji se razlikuje od dokaza samo poloiajem termina [spoljnom formom]. U trecem smislu, ona je konkluzija u dokazu 0 sustini. Prema onome sto smo rekli, vidi se,95 dakle, u kom smislu postoji, a u kome smislu ne postoji dokaz o sustini,
336
22 Organon
Glava deveta [NE MOGU SE DOKAZATI NI POSTOJANJE NI SUSTINA PRINCIPA]
337
za koje stvari on postoji, a za koje ne postoji. Zatim se vidi u koliko je srnisla uzeta definicija, u kome smislu ona do~azuje sustinu, au kome srnislu je ne dokazuje. Sem toga, VIdi se za koje stvari postoji definicija, a za koje ne postoji. Naposletku, vidi se kako se definicija odnosi prema dokazu, i kako jedno i isto [jedan i isti objekt] moze imati definiciju i dokaz, a kako ne moze.
Glava jedanaesta [RAZLICITI UZROCI UZETI KAO SREDNJI TERMINI]
Mi mislimo da znamo kad poznajemo uzrok. A ima cetiri vrste uzroka: lJrva je bitnost;tdruga vrsta se sastoji u tome da, kad su izvesne. stvari date,Xdruga jedna stvar proizlazi nuznim nacinom; 1\reca je princip kretanja stvari; 1---cetvrta je !'lli zbog koga se nesto desava. 96 Otuda su svi ovi uzroci dokazani jednim srednjim terrninom (to jest: mogu se pojaviti u srednjem terrninu.] Kad je jedna stvar data - da onda proizlazi, nuznim nacinom, druga stvar - to se ne moze dokazati samo pomocu jedne premise, vee su za to potrebne najmanje dve premise, a to znaci da one moraju imati samo jedan srednji termin. Tako, kad se stavi taj srednji termin, zakljucak proizlazi nuznim nacinom. To se jos moze objasniti i na sledeci nacin [sledeCim primerom]. Zasto je prav ugao upisan u polukrugu? IIi: sta mora biti pa da on bude prav ugao? Neka sad A oznacava prav ugao, B polovinu dva prava ugla, a r ugao upisan u polukrugu. Da A, pravi ugao, pripada r, uglu u polukrugu, tome je uzrok B, - jer B je jednako A, a ugao r jednak je B, jer B je polovina dva prava ugla. Posto je B polovina dva prava ugla, zbog toga A pripada r, a to znaci, kao sto smo rekli, da je prav ugao upisan u polukrugu. Sem toga, B je identicno bitnosti A, posto je B ono sto oznacava definicija A. Vee je pokazano97 da je srednji termin bitnost kao uzrok. 98 Dalje, pitanje: ,Zasto je persijski rat voden protiv Atinjana?" - znaci: ,koji je uzrok rata koji je voden pro338
tiv Atinjana?" 99 Odgovor glasi: ,zato sto su oni [Atinjani] sa Eretrejcima up ali u Sard". J er, to je izazvalo rat. Uzmimo da A oznacava rat, B prvi upad, a r Atinjane. Tada B, prvi upad, pripada r, Atinjanima, a A pripada B, jer se rat vodi protiv onih koji su prvi napali. Tako A, ratovati, pripada B, onima koji su prvi poceli [da napadaju], a B pripada r, Atinjanima, jer su oni prvi poceli [da napadaju]. Dakle, i ovde uzrok, to jest princip kretanja, jeste srednji termin100• Isto vazi i za slucajeve u kojima se uzrok pojavljuje kao ono zbog cega se nesto desava101 • Uzmimo sledeci primer. Zasto se covek seta? Da bi bio zdrav. A zasto postoji kuca? Da bi se sacuvalo pokucanstvo. U prvom slucaju uzrok [finalni] je zdravlje, au drugom taj uzrok je ocuvanje [pokucanstva]. Ali, nema nikakve razlike izmedu pitanja zasto se treba setati posle rucka, i pitanja radi cega to treba ciniti. Neka r znaci setnju posle rucka, B cinjenicu da hrana ne ostaje u stomaku, a A biti zdrav. Pretpostavimo, dakle, da setnja posle obeda cini da jela ne ostaju na otvoru zeluca i da je to dobro za zdravlje, - jer izgleda da r, setanju, pripada B - cinjenica da jela ne ostaju u zelucu, da A - biti zdrav - pripada B. Koji je uzrok zbog koga A, finalni uzrok, pripada r? Taj uzrok je B, cinjenica da jela ne ostaju u zelucu. B je vrsta definicije A, jer se pomoeu njega objasnjava A. Ali zasto B pripada r? Zato sto biti u takvom stanju kao B znaci biti zdrav. Treba premestiti definicije, pa ce tako sve postati jasnije. Sarno, red postajanja je ovde obrnut onome kod uzroka kretanja. Nairne u redu eficijentnih uzroka srednji termin mora da bude prvi, dok je u redu finalnih uzroka prvi r , donji termin, a poslednji je finalni uzrok. Moguce je da ista stvar u isto vreme postoji zbog nekoga cilja i iz nuznosti, - na primer svetlost koja prolazi kroz fenjer. Jer, ono sto se sastoji iz manjih delova prolazi nufnim nacinom kroz vece pore, ako se pretpostavi da svetlost postaje napolju prodiranjem. U isto vreme to se dogada i zbog jednog cilja: da se ne bismo sudarali [u mraku]. Ako jedna stvar moze da postoji iz dva uzroka, 339
zar ona, isto taka, ne maze ida postane iz dva uzroka? Na primer, zar, s jedne strane, gram nije zvizdanje i tutnjava, koji su, nuznim nacinom, proizvedeni gasenjem vatre u oblacima, a, pri tome, s druge strane, kao sto kazu pitagorovci, zar on nema za cilj da preti stanovnicima Tartara, da bi im ulio strah? Uostalom, primeri te vrste veoma su mnogobrojni, a narocito kod bica ciji su postajanje i sastav prirodni, jer priroda proizvodi nekad zbog nekog cilja, a nekad iz nuzde. A nuznost je dvojak. Jedna [nuznost] je saobrazna prirodi i nagonu, a druga je nasilna i suprotna nagonu. Taka, na primer, kamen se iz nuznosti krece kako nagore tako i nadole, ali ne iz iste nuznosti. Sto se tice stvari koje vode poreklo [koje proizlaze] iz misljenja, u jednima ad njih nikad nijedan deo nije postao sam ad sebe. Taka, na primer, kuca iii statua ne postaju same ad sebe. One, isto taka, nisu nacinjene slucajno iii iz nuznosti, nego uvek radi nekog cilja. Medutim drugi proizvodi misljenja, kao, na primer, zdravlje i spasavanje iz neke opasnosti, mogu da proizlaze i iz srecnog slucaja. A narocito su stvorena radi nekog cilja one stvari koje mogu biti i drukcije nego sto su, ukoliko ih ne stvara srecan slucaj, taka da je taj cilj dobar, - bio on u prirodi iii u umetnosti. S druge strane, nista ad onaga sto zavisi ad srecnog slucaja ne dogada se zbog nekoga cilja.
Glava dvanaesta [0 ISTOVREMENOSTI UZROKA I POSLEDICE]
Jedno i isto maze biti uzrok za stvari koje postaju, i za stvari koje su postale, i za stvari koje ee postati, kao i za stvari koje postoje. Jer, srednji termin je uzrok; za stvari koje postoje uzrok postoji, za stvari koje postaju uzrok postaje, a za stvari koje su postale uzrok je postao, a za stvari koje ce ubuduce postati uzrok ce postati. Na primer: zasto se desilo pomracenje meseca? Zato sto je zemlja dosla u sredinu [izmedu meseca i sunca]. 340
Pomracenje nastaje zato sto zemlja dolazi u sredinu; ono ce biti zato sto ce zemlja doci u sredinu, i pomracenje postoji zato sto je zemlja u sredini. - Dalje: sta je led? Pretpostavimo da je led smrznuta voda. Neka voda bude r, zaledena A, a srednji termin, koji je uzrok, naime potpuna oskudica toplote - neka bude B. Dakle, B pripada r, a A, zaledenost, [pripada] B. - Led se stvara kad se stvara B; led se stvorio kad se B stvorio, i on ce se stvoriti kad se B bude stvorilo. Ova vrsta uzroka [formalni uzrok] i njegova posledica postaju istovremeno kad postaju, i postoje istovremeno kad postoje; a isto je taka i sa njihovim postojanjem u proslosti i u buducnosti. Ali u slucajevima kad ne postoji lStovremenost uzroka i posledice,102 da li stvari, kao sto nama izgleda, mogu biti uzroci drugih stvari u jednom kontinuiranom vremenu, -pasta prosla posledica proizlazi iz proslog uzroka, razlicitog ad njega; pasta buduca posledica [proizlazi] iz razlicitog buduceg uzroka, a pasta posledica koja postaje - [proizlazi] iz razlicitog i ranijeg uzroka. Silogizam polazi ovde ad onaga sto je docnije postalo [jer se u silogizmu uzrok dokazuje posledicom]; ali, i u ovakvim slucajevima pocetak lezi u onome sto je ranije postalo, i zato taka stoji i sa onim sto postaje. Medutim, aka se pode ad onaga sto je ranije, nije moguce zakljuciti da zato sto se nesto dogodilo, drugo nesto docnije mora da se dogodi. A isto je taka i sa buducim dogadajima. Jer bilo da se meduvreme [izmedu uzroka i posledice] pretpostavi kao neodredeno iii kao odredeno, nikad nece biti moguce zakljuciti da je- tim samim sto je istina reei da se izvestan prosli dogadaj desio- istina reCi da se izvestan docniji prosli dogadaj desio. Jer u meduvremenu [izmedu jednog i drugog dogadaja] bice pogresno reCi avo drugo [to jest da je istina da se izvestan docniji pro~Hi dogadaj desio], i aka se prvi dogadaj vee desio. Razmatranje je isto i kad su u pitanju buduce stvari. Nairne, ne maze se zakljuciti ni dace se jedan buduCi dogadaj desiti, zato sto se izvestan dogadaj desio. Jer, srednji termin mora pripadati istoj vrsti kao krajnji termin, - on mora biti u proslosti kad 341
su krajnji termini u proslosti; u buducnosti kad su oni u buducnosti; u postajanju kad su oni u postajanju· au postojanju kad oni postoje. Ako se krajnji termini odnose na proslost i buduenost, ne moze biti srednjeg termina iste vrste [u odnosu na vreme]. Drugi razlog je taj sto meduvreme ne moze biti ni neodredeno, ni odredeno, posto ce iskaz biti lazan za sve to meduvremeno103, Mi takode treba da ispitamo prirodu onog sto osigurava kontinuiranost dogadaja, tako da u samim stvarima proslom dogadaju sleduje dogadaj u postajanju. Moze se reei da je ocevidno da jedan sadasnji dogadaj nije kontinuiran jednom proslom dogadaju, posto jedan prosli dogadaj ne moze biti kontinuiran jednom proslom dogadaju. Nairne, proSli dogadaji su ograniceni i nedeljivi. Kao sto tacke nisu kontinuirane jedne drugima, tako nisu ni prosli dogadaji, jer sui tacke i dogadaji nedeljivi. Isto tako, jedan sadasnji dogadaj ne moze biti kontinuiran jednom proslom dogadaju, i to iz istog razloga, jer sadasnje postojanje je deljivo, a prosli dogadaj je nedeljiv. Tako je odnos sadasnjeg postajanja prema proslom dogadaju slican odnosu linije prema tacki. Nairne, beskonacni broj proslih cinjenica sadrzi se u onome sto postaje. Ova pitanja treba jos jasnije da budu raspravljana u opstem ucenju 0 kretanju. Da bismo objasnili kako je - kad se pretpostavi da je postajanje red dogadaja koji dolaze jedan za drugim srednji termin identican sa uzrokom, napomenimo sledece. u tim silogizmima srednji i gornji termin nuznim nacinom treba da obrazuju jednu neposrednu premisu. Na primer: posto se r dogodilo, A se dogodilo. A se ranije dogodilo, a r docnije. Ali princip je r, jer je r blize onome sto se sad dogada, a sadasnjost je princip vremena. r se dogodilo, ako se 1:1 dogodilo. Posto se 1:1 dogodilo, A se nuznim nacinom dogodilo. Uzrok [tome] je r, jer ako se 1:1 dogodilo, r se moralo nuznim naCinom dogoditi; a ako se r dogodilo, A se moralo nutnim nacinom ranije dogoditi. Ali ako se na taj nacin uvek uzima jedan srednji termin, da li ce se red zaustaviti na jednoj neposrednoj premisi, iii ce se jedan novi srednji termin uvek umetati izmedu dva dogadaja, 342
posto su srednji termini beskrajni po broju. Nairne, kao sto je receno, jedan prosli dogadaj nije kontinuiran jednom proslom dogadaju104. - Ali treba nuznim nacinom poci od premise obrazovane od srednjeg termina i od gornjeg sadasnjeg termina. Isto vati i za buduce dogadaje. Jer, ako je istina reci da ce 1:1 postojati, tada pre toga treba, nuznim nacinom, da bude istina reci dace A postojati. Uzrok toga zakljucka je r. Jer, ako 1:1 treba da postoji u buducnosti, r ce postojati pre njega, a ako r treba da postoji u buducnosti, A ce postojati pre njega. I ovde je ista podela u beskonacnost, posto buduCi dogadaji ne teku kontinuirano jedan za drugim.105 Ali i ovde treba uzeti kao princip jednu neposrednu premisu [gornju premisu rA]. Isto je tako i u stvarnosti. Ako je jedna kuca sagradena, kamenje je, nuznim nacinom, moralo biti istesano i moralo je postojati. A zasto? Zato sto je temelj, nuznim nacinom, morao biti udaren, posto je kuca sagradena. A ako treba da se udari temelj, kamenje pre toga, nuznim nacinom, mora da postoji. A ako jedna kuca treba tek u buducnosti da se sagradi, kamenje ce, isto tako, pre toga morati da postoji. Dokaz se i ovde izvodi pomocu srednjeg termina na isti nacin, jer ce temelj postati pre kuce. Ali, posto vidimo kod onaga sto postaje jednu vrstu kruznog postajanja, ovo se moze isto tako ponoviti u dokazu, ako srednji termin i spoljnji termini idu jedan za drugim, posto, u ovom slucaju, postoji konverzija.106 A konvertibilnost zakljucaka i premisa dokazana je ranije/07 i kruzno postajanje je primer za to. Au stvarnosti to kruzno postajanje javlja se na sledeCi nacin. Kad je zemlja mokra, nuznim nacinom postaje para; a kad postane para, tada od nje postaje oblak, i kad ovaj postane, tada postaje voda [kisa], a kad pada kisa, zemlja nuznim nacinom postaje mokra. A to je bio pocetak [polazna tacka], tako da je zatvoren krug [postajanja i dogadanja]. Jer, ako je dat rna koji od ovih termina, onda sleduje drugi, a iz njega opet drugi, a iz ovoga prvi. 343
lma nekih dogadaja koji se opste desavaju (jer uvek i u svim slucajevima oni postoje iii postaju ono sto su). A drugi se ne desavaju uvek, nego samo najcesce, - na primer, kod coveka muskarac nema uvek bradu, ali najcesce je ima. u slucajevima ove vrste treba, nuznim nacinom, da i srednji termin najcesce postoji. Ako je A univerzalno potvrdeno o B, a ako je B univerzalno potvrdeno or, nuino je, isto tako, da A uvek i u svim slucajevima bude potvrdeno o r, posto se priroda univerzalnog sastoji u tome da vazi za sve i uvek. Medutim, ovde smo pretpostavili, da je rec o onom sto se najcesce desava; dakle, nuznim nacinom, treba da i srednji termin, predstavljen sa B, najcesce va:li. Dakle, i za zakljucke koji su najcesCi postojace neposredni principi, - a to su zakljucci koji postoje iii postaju najcesce na ovaj nacin. Glava trinaesta [DEFINICIJA SUPSTANCIJE METODOM KOMPOZICIJE. - UPOTREBA PODELE]
Ranije je objasnjeno108 na koji se nacin sustina javlja u terminima jednog dokaza, i na koji nacin postoji iii ne postoji dokaz ili definicija sustine. Sad cemo reei kako treba traziti predikate koji su saddani u sustini. Medu atributima koji uvek pripadaju jednoj stvari neki se sire dalje nego ona, ali se ne sire preko vrste. Pod atributima koji se dalje sire podrazumevam one koji, iako pripadaju univerzalno jednom subjektu, - pripadaju i drugom. Na primer, postoji jedan atribut koji pripada svakoj trijadi [broju tri], a koji pripada i onom sto nije trijada, kao sto bice pripada trijadi, ali 0 onome sto nije broj. Medutim, neparno je u isto vreme atribut svake trijade i atribut koji se siri dalje nego ona, posto neparno pripada i pentadi [broju pet], ali sene siri dalje od vrste. Nairne, pentada je broj, a nista, izvan broja, nije neparno. Ove atribute treba dalje tra:liti, i zaustaviti se tek na tacki u kojoj se svaki od njih siri dalje nego subjekt, ali 344
ne i svi zajedno. Jer, skup tih atributa je nuinim nacinom sama supstancija stvari. Na primer, atributi svake trijade jesu da je ona broj, i to neparan, a, isto tako, da je ona prvi broj u dva smisla, - to jest ona nije deljiva ni sa kojim brojem, i ona nije zbir brojeva.109 To je upravo trijada: broj, neparan, i prvi, i to prvi u dva smisla, jer prva dva od ovih atributa, kad se odvojeno uzmu, pripadaju svim neparnim brojevima, a poslednji pripada i duadi i trijadi. Medutim, svi zajedno ne pripadaju nijednom broju. Ali posto smo ranije pokazali110 da su nuini oni predikati koji su saddani u sustini, i da su univerzalni atributi nuini, i posto su atributi za koje pretpostavljamo da pripadaju trijadi iii svakom drugom subjektu koji je sastavljen na taj nacin, afirmirani kao da pripadaju njegovoj sustini, - trijada ce tako imati nuznim nacinom ove atribute. Ali da ovi atributi sacinjavaju supstanciju trijade, jasno je iz sledeceg. Kad ovi atributi ne bi cinili sustinu trijade, trebalo bi, nuinim nacinom, da oni budu u odnosu na trijadu kao neka vrsta- koja bi iii imala ime, iii bi bila bez imena, i koja bi, dakle, bila sira nego trijada. Jer, treba pretpostaviti da se vrsta, bar potencijalno, vise siri nego njena saddina. Ako ovaj skup atributa ne pripada nikakvom drugom subjektu, nego samo individualnim trijadama, on ce biti sustina trijade. Jer, mi jos mozemo pretpostaviti da je supstancija svakog subjekta ona vrsta poslednjeg pripadanja koje se primenjuje na individue. 111 Iz ovoga izlazi da 6e svaki drugi skup atributa, koji su tako dokazani, biti, na slican nacin, identican samoj sustini subjekta. Ako je rec o jednoj celini, treba podeliti vrstu na njene prve, nedeljive rodove, - na primer, treba podeliti broj na trijadu i duadu, a zatim pokusati da se dobije definicija tih rodova, - na primer, definicija prave linije, kruga i pravog ugla. A posle toga, kad se utvrdi sta je njihova vrsta [kojoj kategoriji pripada vrsta], da li pripada kvantitetu iii kvalitetu, treba razmotriti svojstvene osobine vrste, pomocu opstih i prvih osobina rodova. Posto su bili definisani svojstveni rodovi od kojih se vrsta sastoji, znace se iz samih tih definicija koji su bitni 345
atributi vrste. Princip svih ovih pojmova [vrsta i razlika] jeste definicija, to jest ono sto je prosto, a atributi pripadaju bitno i jedino ovim prostim rodovima, ali oni pripadaju vrsti samo preko njenog posrednika [to jest preko njenih rodova]. Podele prema specificnim razlikama jesu korisna pomoc pri takvom postupanju [pri trazenju definicije]. A kako one sluze za dokazivanje, receno je ranije. 112 Ovde cemo pokazati da one mogu samo posluziti tome da se dode do zakljucka o sustini. Zacelo bi moglo izgledati da one [podele] ne sluze nicem drugom nego da stave svaku stvar na neposredan nacin [bez dokazivanja], kao sto se stavlja pocetni postulat bez podele113• Ali postoji razlika u redu predikata, prema kojoj je jedan [od njih] prvi ili poslednji. Na primer, nije isto reCi: ,zivotinja-pitoma- dvonozna", i reCi: ,dvonozna-zivotinja - pitoma".114 Jer, ako se sve sto se moze definisati sastoji iz dva dela, i ako ,zivotinja-pitoma" cini jedinstvo, i ako taj pojam, kad se prida jednoj [specificnoj] razlici, sacinjava coveka, ili neku drugu stvar, koja postaje samo jedan pojam, - tada su stavljeni elementi nuznim nacinom hili podeljeni. Zbog toga se sme postupati samo na ovaj nacin [pomocu deljenja], da se ne bi niSta izostavilo [previdelo] pri odredivanju sustine. Ako se stavi prva vrsta, i ako se uzme jedna od podela koja stoji dublje pod njom [jedna od nizih podela] [umesto da se uzmu bliske razlike], tada stvar koju treba deliti nece cela potpasti pod ovu podelu. Na primer, svaka zivotinja nema krila koja su samo iz jednog komada [oMrctEQo~] iii krila sastavljena od odvojenih pera [ax.tt6rctEQo~] nego [njih ima] samo svaka krilata .Zivotinja, - jer diferencijacija pripada ovom poslednjem pojmu. Ali, prva diferencijacija zivotinje mora biti ona koja obuhvata svaku zivotinju. Isto vazi za sve druge vrste, kako za vrste izvan vrste zivotinje, tako i za one koje su njoj podredene. Na primer, u poslednjem slucaju, prva diferencijacija ptice je ona koja obuhvata svaku pticu, a [prva diferencijacija] ribe je ona koja obuhvata svaku ribu. Ako se tako postupa, moze se znati da nista nije prevideno 346
[u definiciji]; medutim, drukcije postupanje vodi nuznim nacinom propustima, a da se to i ne primeti. Medutim, da bi se definisalo i delilo nije potrebno znati sve sto postoji [sve pojedinacne stvari]. A ipak se kaze [tvrdi] da je nemoguce poznavati razlike svake [pojedinacne] stvari od svake druge, ako sene poznaje svaka od drugih stvari. Ne moze se poznavati svaka stvar, ako sene poznaju njene razlike. Jer, ono od cega se jedna stvar ne razlikuje jeste identicno toj stvari, a ono od cega se ona razlikuje, jeste od nje razlicito. Ali, pre svega, ovo poslednje tvrdenje je laZno. J er ne Cini svaka razlika da nesto postane razlicito ili [da postane] nesto drugo, jer mnoge razlike pripadaju stvarima koje su po vrsti identicne, ali se ne odnose na njihovu sustinu ni na njihove bitne osobine.U5 Dalje, kad se uzmu suprotnosti i razlika [po vrsti], i kad se pretpostavi da cela sadrzina vrste potpada pod jednu ili pod drugu suprotnost, i da je subjekt koji treba definisati prisutan u jednoj od njih, i da se on potpuno poznaje, - tada je svejedno da lise poznaju ili ne svi drugi subjekti, cije su razlike isto tako afirmirane. J asno je da ako se produzujuci tako podelu - dade do onaga [do onih odredaba] sto ne saddi u sebi viSe nikakvu razliku, - onda ce se imati definicija sustine. Sem toga, pretpostaviti da cela saddina vrste potpada pod podelu, - nije princip koji se stavlja a ne dokazuje [petito principii], ako su u pitanju suprotnosti izmedu kojih nema nicega [posrednog]; jer je, nuznim nacinom, potrebno da se sve ono sto spada u vrstu nalazi u jednom od dva dela podele, - ako je uzeta u obzir [specificna] razlika ove vrste. Da bi se postavila [dobila] jedna definicija pomocu podele, treba obratiti paznju na tri pravila. Nairne, treba uzeti predikate saddane u sustini jedne stvari [njenu vrstu i specificnu razliku]; zatim ih treba poredati po redu, to jest reCi koji je prvi iii drugi; i, najzad, treba uzeti sve te predikate. Prvo od ovih pravila maze se privesti u delo, jer- kao sto za akcidenciju mozemo zakljuciti da pripada [jednoj] stvari - na isti nacin mogu se, pomocu vrste, 347
postaviti vrsta i razlika. - S druge strane, atributi ee biti stavljeni u ispravni red, ako se kao prvi uzme termin koji treba, a to ce biti slucaj ako je stavljeni termin onaj koji [Iogicki] sleduje svima drugima, a ako nijedan od drugih logicki ne sleduje njemu, - po5to je, nuznim nacinom, potreban jedan termin ove vrste116• Kad se ovaj termin tako stavi, na isti naCin ce se postupati sa nizim terminima, jer ce drugi termin biti prvi od ostalih termina, a treCi termin bice prvi od sledecih termina. Jer, kad se visi termin ukloni, termin koji ostaje, a koji iza njega dolazi bice prvi. A isto ce biti i za ostale [termine]. A sto se tice celokupnog nabrajanja svih atributa, ono jasno proistice iz naseg nacina postupanja. Nairne mi smo uzeli razliku koja u podeli dolazi na prvo mesto, tako da je - na primer - svaka zivotinja ovo iii ono, i da joj pripada jedan od ovih atributa [na primer, vrsta je zivotinja, a razlika u podeli jeste: razumna iii nerazumna]. Zatim, iz ove celine [zivotinja, razumna) mi smo uzeli razliku i pokazali da u poslednjoj celini nema razlike. To jest, cim smo uzeli poslednju razliku, da bismo nacinili nesto slozeno [zivotinja, razuman, covek- kao definicija coveka], ovo poslednje ne pretpostavlja vise nikakvu podelu na rodove. Zaista je ocevidno da nista suvisno nije dodano, posto svi ovi termini koje smo uzeli cine deo sustine. Ali, isto tako, nista nije ni izostavljeno, jer bi termin koji nedostaje bio ili jedna vrsta iii jedna razlika. A ono sto je stavljeno kao prvo [kao prvi termin], i sto je uzeto sa njegovim razlikama, jeste vrsta, a i sve razlike se podrazumevaju, posto nema vise nikakve docnije razlike, - jer bi se inace ono sto je poslednje slozeno specificno razlikovalo od definicije. A mi smo rekli da se ono od nje ne razlikuje. Treba uzeti u obzir grupu slicnih i nediferenciranih jedinaka i traziti prvo sta sve one mogu imati identicno. A zatim to treba ciniti za drugu grupu jedinaka koje, iako spadaju u istu vrstu kao prve, jesu medu sobom specificno razliCite od jedinaka prve grupe. Kad se jednom za individue druge grupe utvrdi ono sto je u svima njima identicno, i kad se isto ucini i za individue prve grupe, tada 348
treba razmatrati da li te dve grupe imaju nesto identicno, - dok se ne dospe do jednog izraza, - jer ce ovaj biti definicija stvari. Medutim, ako se - umesto da se dode do samo jednog izraza - dode do dva iii vise njih, jasno je da ono sto se nastoji definisati nije jedno, nego da je mnogostruko. Ako, na primer, trazimo sustinu gordosti, treba da obratimo paznju na neke gorde ljude koje poznajemo, i da posmatramo sta svi oni kao takvi imaju zajednicko. Na primer, ako je Alkibijad bio gord, kao i Ahil i Ajaks, pitacemo se sta im je svima zajednicko? Zajednicko im je to sto ne mogu da podnesu uvredu. I to je prvoga odvelo ratu, drugoga ljutini, a trecega samoubistvu. A ispitacemo i druge [gorde Ijude] na primer Lizandra il~ _Sokrata. _I tada, ako im je zajednicka ravnodusnost u sreCi 1 u nesre6, uzimaju se ove dve zajednicke osobine, i razmatra se cega imaju zajednickog ravnodusnost prema promenama sre~e i nedostatak strpljenja da se podnosi sramota. Ako nemaJU niceg zajednickog, tada moraju postojati dve vrste gordosti. Svaka definicija je uvek univerzalna. Nairne, Iekar ne kaze uvek samo ono sto je lekovito za jedno oko, nego sto je lekovito ili za sve oci, ili bar za jednu odredenu vrstu oCiju. Ali lakse je definisati pojedinacni rod nego univerzalni. Zbog toga treba preCi od pojedinacnih rodova univerzalnim vrstama. A homonimije vise ostaju neprimetne u univerzalnim vrstama nego u onome sto nije odvojeno specificnim razlikama [nego u rodovima koji vise ne dopustaju razlike]. Kao sto u dokazima mora da se nalazi snaga zakljucivanja, tako u definicijama mora da bude jasnosti. ~ to ce se postici ako se, pomoeu pojedinacnih grupa koJe smo postavili, moze dobiti odvojeno definicija svakoga roda, :na primer definicija slicnog, ne uopste, nego samo u ?oJama i figurama; definicija ostrog [ali samo] u glasu, - 1 ako se tako ide zajednickom [elementu], pazeci da sene padne u homonimiju. Ako, u dijalektickoj] diskusiji, treba izbegavati metafore [koje vode dvosmislenostima], onda je isto 349
tako ocevidno da se u definiciji ne treba sluziti ni metaforama, ni metafornim izrazima, - sem ako ne bi trebalo da i dijalektika upotrebljava metafore.
oznaci kost sipe, riblja kost i kost. Medutim sve ove stvari imaju atribute koji im pripadaju, kao da su samo od jedne prirode te vrste [od jedne koscane prirode].
Glava cetrnaesta
Glava petnaesta
[ODRE:E>IVANJE RODA]
[0 IDENTITETU SREDNJEGA TERMINA ZA VISE PITANJA]
Da bi se resili problemi, treba izabrati odeljke i podele, i pri tome tako postupati, da se kao osnov stavi vrsta koja je zajednicka svim proucenim subjektima. Ako su, na primer, u pitanju zivotinje [treba ispitati] kakve osobine pripadaju svakoj Zivotinji. Ako se ove [osobine] utvrde, mora se ponovo videti koji nuzni atributi pripadaju celoj prvoj od ostalih klasa. Ako je to, na primer, klasa ptica, mora se videti koje osobine pripadaju svakoj ptici. I uvek se mora tako dalje pitati [koje osobine pripadaju klasi koja dolazi neposredno za prethodnom]. Jer, jasno je da cemo tada isto tako znati da kazemo zasto klase koje potpadaju pod zajednicku vrstu imaju svoje atribute; na primer, zasto covek ili konj imaju svoje atribute. Neka A bude zivotinja, B atributi svake Zivotinje, a r~E izvesni rodovi zivotinja. Ovde se jasno vidi zasto B pripada ~; to je, naime, zbog A, a pomocu A i B pripada drugim rodovima. Isti razlog vazi i za druge klase. Izabrali smo sad primere medu stvarima koje su dobile zajednicka imena, ali ovde ne treba da zaustavimo nase razmatranje117• Ako smo razmatrali jos neki drugi zajednicki atribut, potrebno nam je, posto ga uzmemo, da vidimo kojim rodovima on pripada i kakve osobine ima. Kod zivotinja koje imaju rogove, na primer, otkrivamo kao zajednicke osobine stomak koji preziva [,treci stomak"] i zube samo u jednoj vilici. Zatim treba pitati kojih je vrsta atribut: imati rogove? Jer, tada je jasno zasto ti atributi pripadaju tim zivotinjama, - naime, to je zato sto one imaju rogove. 118 Postoji jos jedan nacin [postupanja]; to je izbor po analogiji. Nairne, nije moguce naCi jedno isto ime da se njime
Neki problemi koje treba resiti jesu identicni, zato sto imaju samo jedan isti srednji termin, na primer, zato sto sve sto sacinjava grupu cinjenica koje treba dokazati jeste posledica suprotnog dejstva [reakcije]. Medu samim ovim problemima neki su identicni samo po vrsti [a ne po rodu], i to su oni koji se razlikuju medusobno samo zato sto se odnose na razlicite subjekte, ili koji se razlikuju nacinom manifestovanja. Ovo je, na primer, slucaj ako se trafi uzrok odjeka, iii odbijanja svetlosti, ili uzrok duge. J er svi ovi problemi svode se po vrsti na jedno isto pitanje (jer sve ove pojave jesu oblici odbijanja zvuka i svetlosnih zrakova), - ali oni se razlikuju po rodu. Sto se drugih problema tice, razlika izmedu njih sastoji se samo u tome, sto srednji termin jednog problema stoji pod srednjim terminom drugoga. Uzmimo kao primer pita~e: zasto Nil tece obilnije [jace] krajem meseca? Zato sto 1e mesec [dana] vlazniji kad se blizi kraju. Ali zasto je mesec [dana] vlazniji kad se blizi kraju? Zato sto mesec [nebesko telo] tada opada. Uzajamni odnos pomenutih cinjenica jeste onaj koji naznacujemo.
350
Glava sesnaesta [ODNOSI IZMEDU UZROKA I POSLEDICE]
Povodom uzroka i njegove posledice moglo bi se pitati [sumnjati] da li, kad postoji posledica, postoji i uzrok. 119 Na primer, kad opada Iisee, ili kad je pomracenje meseca, da li ce postojati i uzrok pomracenja meseca ili opadanja IiSca. A uzrok opadanja IiSca jeste taj sto biljka ima siroko 351
Iisee, dok uzrok pomracenja meseca jeste sto se zemlja nalazi izmedu meseca i sunca. Ako ovaj uzrok ne postoji, nesto drugo ee biti uzrok ovih pojava. A ako postoji uzrok, posledica ee u isto vreme postojati..Na primer, kad zemlja stoji u sredini, postoji po?lracenJ~ meseca, a kad je liSee siroko, onda ono opada. Ah, ako Je tako, uzrok i posledica ce biti istovremeni i mogu se jedno drugom dokazati. Neka opadanje liSca bude A, imati siroko Iisee B a yino~~ loza Ako. ~vprip~da B (jer svaka biljka k~ja lma ~lfO~~ hsee v~Ubl. hse~, 1 ako B pripada r (jer svaka lo:~ Je bllJka sa ~1rokim hseem), tada A pripada r, drugim ~ec1ma, svaka vmova loza gubi Iisee, a srednji termin B Je uzrok. Ali, moze se isto tako dokazati da je vinova loza biljka sa sirokim liscem, - zato sto ona gubi Iisee. Pretpostavimo da ~ znaci biljku sa sirokim liscem, da E znaci gubiti Iisee, a Z vinovu lozu. Tada E pripada Z (jer svaka vinova loza gubi Iisee), a ~ pripada E (posto svaka biljka koja gubi Iisee jeste biljka sa sirokim liscem). Dakle, svaka yinova loza jeste biljka sa sirokim liseem. A gubljenje liSca Jeste uzrok. Ali, ako nije moguce da ovi termini budu uzroci jedan dr~goga (jer uzrok je raniji od onoga ciji je on uzrok, a mterpozicija zemlje je uzrok pomracenja meseca, a po?lracenje meseca nije uzrok interpozicije zemlje), i ako Je, .?a~!e,.dokaz i~ uzroka dokaz o "~~sto", a ako je dokaz koJl OlJe 1zveden 1z uzroka dokaz o cmjenici, - tada [kad se zna pomoeu pomracenja] zna se samo cinjenica interpozicije [zemlje], ali sene zna [njen] uzrok. Ali jasno je da pomracenje [meseca] nije uzrok interpozicije [zemlje], nego da je interpozicija uzrok pomracenja meseca. Nairne, u samoj definiciji pomracenja [meseca] sadriana je interpozicija zemlje. A iz toga ocevidno izlazi da je pomracenje meseca poznato pomocu interpozicije zemlje, a da nije interpozicija zemlje poznata pomoeu pomracenja meseca. Ali je li moguce da postoji vise uzroka jedne posledice? Ako je isti predikat afirmiran za vise stvari koje su
E·
352
uzete kao prvi subjekti, na primer, ako je B prvi subjekt atributa A, a ako je r jedan drugi prvi subjekt A, a ako su ~ i E drugi prvi subjekt B i r, tada ce A pripadati ~ i E, B ce biti uzrok sto A pripada ~, a r ee biti uzrok sto A pripada E. Tako, ako postoji uzrok, nuzno je da postoji i stvar [posledica], ali, ako postoji stvar [posledica], nije nuzno da postoji sve ono sto bi joj moglo biti uzrok. Ono sto je nuzno jeste da jedan uzrok postoji, a ne da svi uzroci postoje. Ali, posto je problem uvek univerzalan, a posto je uzrok celina, i posledica mora isto tako biti univerzalna. Na primer, gubljenje lisca pripadace iskljucivo jednom subjektu koji je celina, i cak, ako ova celina ima rodove, pripadace univerzalno i njegovim rodovima, - bilo svim rodovima biljaka, bilo jednom posebnom rodu biljaka. Tako, u ovim silogizmima, treba da postoji adekvatnost srednjeg termina i njegovih posledica; upravo oni moraju biti konvertibilni [jedan u drugom]. Na primer, zasto drvece gubi Iisee? Ako se pretpostavi da to biva zgrusavanjem soka [srednji termin], tada, ako drvo gubi liSee, mora postojati zgrusavanje [soka], a ako postoji zgrusavanje [soka] ne rna u cemu, nego u jednom drvetu,- ovo mora da gubi lisee. 120
Clava sedamnaesta [DA LI RAZLICITI UZROCI MOGU DA PROIZVEDU ISTU POSLEDICU]
Ali je li moguee da uzrok iste posledice nije isti u svim subjektima, nego da je razlicit, - ili je to nemoguee? Mo:Zda je to nemoguee, ako je dokazano da posledica sustinski pripada stvari, a da joj ne pripada samo kao znak iii kao akcidencija stvari, - posto je tada srednji termin definicija gornjeg termina. Medutim, ako se dokaz ne odnosi na sustinu, mno:Zina uzroka je moguea. Zacelo se mogu posmatrati posledica i njen subjekt, ukoliko oni cine akcidentalno jedinstvo. Medutim, izgleda 23 Organon
353
da to nisu problemi u pravom smislu [posto se dokaz odnosi samo na ono sto je nuzno J. Ako je, medutim, jedna akcidentalna veza primljena kao predmet problema, srednji termin bice slican krajnjim terminima. 121 Ako su ovi homonimni [dvosmisleni], srednji termin ce biti homoniman [dvosmislen], a ako su oni po rodu jedno, srednji termin ce isti takav biti. Uzmimo kao predmet pitanje: zasto su termini jedne proporcije konvertibilni? Uzrok je razlicit za linije i za brojeve, ali on je ipak [u osnovi] isti. Ukoliko su linije linije [a ne brojevi], uzrok je drugi, a ukoliko one sadde odredeno povecavanje, uzrok je isti. Tako je i u svim proporcijama. Medutim, uzrok slicnosti izmedu boje i boje drugi je nego uzrok izmedu figure i figure. Jer, slicnost je ovde [kod figura] jedan homoniman [dvosmislen] termin koji bez sumnje znaCi proporcionalnost strana i jednakost uglova. A kad je u pitanju boja, slicnost se sastoji u jedinstvu senzacije koja ih opaza, ili u necem drugom ove vrste. Ali stvari ko je su iste samo po analogiji, imace srednji termin isto tako po analogiji. U stvari, uzrok, posledica i subjekt [srednji, gornji i donji termin] uzajamno se afirmiraju na sledeci nacin. Ako se rodovi uzmu odvojeno, tada se posledica siri dalje nego subjekt. Na primer, imati spoljne uglove jednake sa cetiri prava ugla - jeste atribut koji se siri van trougla iii kvadrata. Medutim, taj atribut pruza se [siri se] podjednako kod svih pravolinijskih figura. Nairne, u ovom primeru atribut se prostire podjednako na sve figure ciji su spoljni uglovi jednaki sa cetiri prava ugla. A srednji termin [sa krajnjim terminima] nalazi se uzajamno u jednakom odnosu, jer je srednji termin definicija gornjeg termina. Zbog toga, sve nauke postaju pomoeu definicije. Na primer, gubljenje lisca je u isto vreme atribut loze i atribut koji se pruza [siri] dalje nego ona. Ali gubljenje liSca je isto tako atribut smokvinog drveta, kao sto je i atribut koji se pruza [siri] dalje nego to drvo. Ali taj
atribut ne pruza se dalje nego sve biljke i drvece sa sirokim liSeem, vee se prostire isto koliko oni. Ako se uzme srednji termin, koji je prvi poeev od gornjeg termina, tada je to definicija opadanja liSca. Nairne, imace se, najpre, prvi srednji termin [sirina liSca], pocev od donjeg termina [vinova loza, smokvino drvo], i jedna premisa koja potvrduje taj srednji termin o svim subjektima [koji imaju siroko Iisee]. A, zatim, imace se jedan srednji termin, upravo zgrusavanje soka ili nesto drugo ove vrste [i taj srednji termin dokazaee da prethodni srednji termin pripada gornjem terminu]. Sta znaci opadanje liSca? To je zgrusavanje soka semena na mestu gde se spaja Iisee sa granom. Ako se trazi shema veze uzroka i posledice, ona se moze dati na sledeei nacin. 122 Neka A pripada svakom B, a B svakom od rodova 1!1, ali tako da se A i B dalje prostiru [sire] nego njihovi subjekti [ali da su jednaki njihovom skupu]. Tada ce B biti opsti atribut svakog od rodova 1!1. Jer nazivam takav jedan atribut opstim, cak i ako nije konvertibilan, a nazivam ga prvim opstim atributom ako je konvertibilan, ne sa svakim od rodova, nego sa njihovim skupom. Dakle, B se prostire [izvan svakog od rodova, uzetog odvojeno]. Tako je B uzrok sto A pripada rodovima 1!1; prema tome, A mora da se prostire dalje nego B. Jer kad tako ne bi bilo, za5to bi B bilo viSe uzrok nego A [zasto bi B bilo uzrok sto A pripada 1!1, pre nego sto bi A bilo uzrok sto B pripada 1!1J. Ako sad A pripada svim rodovima E, svi rodovi E cinice jedinstvo, zbog toga sto imaju zajednicki uzrok drugi nego B. Jer, inace, kako bismo mogli tvrditi da se A moze pridati svemu cemu se moze pridati E, kad se E ne moze pridati svemu cemu se A moze pridati? Zasto, dakle, nema nikakvog uzroka za to [sto A pripada E], kao sto ima uzroka za pripadanje A svim rodovima 1!1? Tada ce i rodovi E ciniti jedinstvo, time sto imaju jedan uzrok, koji treba isto tako da se razmotri, i koji se moze oznaciti sa r. Dakle, ista posledica moze imati vise od jednog uzroka, ali to ne vazi za subjekte koji su po rodu identicni.
354
23*
355
Na primer, uzrok sto cetvoronosci dugo zive jeste sto oni nemaju zuc, a uzrok dugovecnosti ptica jeste sto one imaju suvu prirodu, - iii je uzrok dugovecnosti ptica razliCit od onoga koji vazi za cetvoronosce. Ali ako se ne dade odmah do neposrednih premisa, i ako srednji termin nije jedan, nego ih je vise, - tada ima i vise uzroka.
Glava osamnaesta [NAJBLIZI UZROK JE ISTINIT UZROK]
Ako ima vise uzroka, da li je, rnedu srednjim terminima, uzrok pripadanja [jedne] osobine raznim rodovima srednji termin koji se najvise priblizuje opstom i prvom terminu, ili je to onaj koji se najvise priblizuje rodovima? Jasno je da su uzroci srednji termini, - koji su najblizi svakom rodu, uzetom odvojeno, ciji su uzroci, - posto je uzrok ono sto cini da se subjekt saddi u univerzalnom. Pretpostavimo da je r uzrok sto B pripada 11. Iz toga izlazi da je r uzrok sto A pripada 11, da je B uzrok sto A pripada r; dok je uzrok sto A pripada B samo B.
Glava devetnaesta [SHVATANJE PRINCIPAt23]
A kad je rec o silogizmu i dokazu, jasno se vidi sustina jednog i drugog, kao i nacin kako se oni obrazuju. To se u isti rnah vidi i za demonstrativnu nauku, posto je ona identicna samom dokazu. Medutim, kad je rec o principima, ono sto ce nam jasno pokazati kako ih upoznajemo, i koja ih sposobnost upoznaje, - jeste raspravljanje [nekoliko] prethodnih teskoca124• Ranije smo izlozili da nije moguce znati pomoeu dokaza a ne poznavati prve neposredne principe. Ali sto se tice saznanja ovih neposrednih principa, mogu se javiti neka pitanja. Mogu se postaviti pitanja: da li to saznanje 356
jeste ili nije iste vrste kao saznanje demonstrativne nauke [koje se osniva na zakljuccima]; ida li postoji iii ne postoji nauka u svakom od ovih slucajeva [u slucaju zakljucaka i u slucaju principa]. [Sem toga, mogu se postaviti pitanja:] da li nauka postoji samo za konkluzije, dok bi za principe postojala jedna razliCita vrsta saznanja; i da li sposobnosti kojima saznajemo principe nisu urodene nego stecene, iii su urodene, ali mi prvo ne znamo za njihova prisustvo u nama. Ali kad bismo mi sticali principe na poslednji nacin, - to bi bilo besmisleno. Jer, iz toga bi izlazilo da mi imarno znanja, - koja bi bila jos tacnija nego ona stecena pomoeu dokaza, - ali da ne znamo za njihova prisustvo u nama. A ako ih sticemo, a nemamo ih ranije, - kako ih rnozemo saznati i nauciti, ako ne podemo od ranijeg znanja. To je nemoguce, kao sto smo naznacili i u ucenju 0 dokazu. J asno je, dakle, da mi ne mozemo imati urodeno znanje principa, i da se, isto tako, principi ne mogu obrazovati u nama, ako o njirna nemamo nikakvo znanje, niti kakvu sposobnost za njih. Zbog toga mi, nuznim nacinom, moramo imati neku moe da ih steknemo, ali ne takvu moe koja bi tacnoscu nadmasavala samo znanje principa. Ta vrsta znanja izgleda da se nalazi kod svih zivotinja, jer one imaju jednu urodenu moe razlikovanja koja se zove culno opazanje. Ali iako je culno opazanje urodeno kod svih zivotinja, kod izvesnih [visih zivotinja] traje culni utisak, a kod drugih [nizih zivotinja] on ne traje. Taka zivotinje kod kojih culni utisak ne traje, iii nemaju nikakvo znanje izvan samoga akta opazanja, iii upoznaju samo pomoeu cula predmete od kojih utisak ne traje. Medutim, zivotinje, kod kojih culni utisak traje, zaddavaju, posle culnog opazanja, u dusi culni utisak. Kad se uveeaju [kad se mnogo puta ponavljaju] ti utisci koji traju [ostaju], pojavljuje se jos jedna druga razlika; naime, kod jednih se iz trajanja ovih utisaka obrazuje pojam, a kod drugih se takav pojam ne obrazuje. Tako iz culnog opazanja proizlazi ono sto nazivamo seeanjem, 357
a iz secanja na jednu istu svtar koje se nekoliko puta ponavlja - proizlazi iskustvo, jer mnogobrojne uspomene jesu [postaju] jedno iskustvo. A iz iskustva, upravo iz univerzalnog koje potpuno miruje u dusP 25 , kao jedinstvo van mnozine, i koje se nalazi jedno i identicno u svim pojedinacnim subjektima, - proizlazi princip umetnosti i nauke, - umetnosti u onome sto se odnosi na postajanje, a nauke u onome sto se odnosi na bice126 • Dakle, ove sposobnosti nisu u nama urodene u jednom odredenom obliku. One, isto tako, ne proizlaze iz drugih, poznatijih sposobnosti, nego [polaze] iz culnog opazanja. Kad u jednoj bici, usred poraza, svi beze, pa se jedan vojnik zaustavi, - tada se zaustavlja i drugi, a potom i treci, - [i tako se to nastavlja sve] dok se vojska ne vrati u svoj prvobitni red. Slicno tome, i dusa je sazdana na nacin da moze osecati tako nesto. 127 Posto ono sto smo o ovome ranije reklP 28 nije dovoljno jasno, mi se ponovo vracamo na to. Kad se jedna od pojedinacnih stvari [culno opazenih] koje nisu izdiferencirane po rodu zaustavi u dusi, tada je to prvi opsti pojam. (Jer, i ako akt opazanja ima za predmet pojedinacno, culno opafanje se ipak odnosi na opste [naime, opste se saddi u pojedinacnom],- na primer na coveka, a ne na coveka Kaliju.) Zatim se u ovim prvim opstim pojmovima desava [u dusi] jedno novo zaustavljanje129, dok se u njoj, najzad, ne zaustave nedeljivi i opsti pojmovi [kategorije, najopstiji pojmovi]. Tako je izvestan rod zivotinja stepen razvitka ka vrsti zivotinja, a ovaj je, opet, stepen razvitka ka jednom visem pojmu. Jasno je da nas indukcija130 nuznim nacinom upoznaje sa principima, jer na taj nacin samo culno opazanje proizvodi u nama opste. Sto se tice sposobnosti razuma, kojima saznajemo istinu, - jedne [od njih] su uvek istinite, a druge su podlozne i zabludi, - kao, na primer, misljenje i zakljucivanje. A nauka i intuicija uvek su istinite, - i, sa izuzetkom intuicije, nijedna vrsta saznanja nije tacnija od nauke. Me-
358
dutim, principi su poznatiji nego dokazi, a svaka nauka osnovana je na rasudivanju. A iz toga izlazi da nema nauke o principima. I posto, sa izuzetkom intuicije, nijedna vrsta saznanja ne moze biti istinitija od nauke, - intuicija ce shvatati principe. To izlazi ne samo iz razmatranja koja prethode nego i iz cinjenice sto sam princip dokaza nije dokaz, kao sto i nauka nije princip nauke. Ako, dakle, nemamo izvan nauke nikakvu drugu vrstu istinitog saznanja, - tada ce intuicija biti princip nauke. A intuicija je princip samoga principa, a cela nauka odnosi se prema celini stvari kao sto se intuicija odnosi prema principu.131
NAPOMENE PRVA KNJIGA
Entirnern (€vihl~-tl'J!HX) premisa izostavlja. 1
skraceni zakljucak u kome se jedna
2
• To znanje, vise nego znanje osnovano na dokazu, jeste za Anstotela intuicija koju uou; proizvodi. • Fil
13 14
x.at
,;a
1tQiiha xat
,;a Ex
,;ou,;wv.
Tricot smatra da su ove konkluzije uzete kao premise, za razliku od aksioma, koje imaju samo regulativnu ulogu. (Aristote, Organon IV, Les seconds analytiques, Nouvelle traduction par J. Tricot. Bibliotheque des textes philosophiques, page 56, note 1.) 15 Zbog toga aritmetika izrecno pretpostavlja postojanje broja, dok fizika smatra da je nepotrebno pretpostavljati da hladno i toplo postoje. (Upor. ibid., nap. 5.)
360
16 Razliku izmedu spoljnjeg i unutrasnjeg govora duse postavio je Platon u Tetetu (189 e). Spoljasnji govor izrazava se recima. Unutrasnji, iskreni govor dusa drzi samoj sebi. (Ibid., str. 57, nap. 3.) 17 Na ovom mestu za Aristotela je razumevanje duhovno slusanje. 18 Ovim Aristotel prelazi na kritiku Platonove teorije ideja. Stagiranin odbacuje postojanje ideja kao ve~nih realnos~i i praslik_;: stvari koje su jedinstvo mnozine. On, sa SVOJe str~ne, uct ~:; post?Jt vrsta, koja je jedinstvo mnogoga. Prema tome, opste postOJt u pOJedinacnom. 19 Filozof misli ovde na stav protivrecnosti. 20 To je stav iskljucenja treceg, koji ~e upot_ rebljava _u dokazivanju pomocu svodenja na apsurdum. TaJ stav Je za Anstotela, u stvari, drugi oblik stava protivrecnosti. 21 Upor. Anal. post., 7, 75 a 42, i 10, 76 b 13. 22 Ta nauka je metafizika. 23 Naucno ispitivanje razlikuje se od dijalektickog ispitivanja. 24 Ova objasnjenja spadaju u oblast metafizike. 25 Aristotel smatra da ovo vazi za sve nauke koje dokazuju. 26 Silogizarn sojista Kaineja. Prva premisa: Ono sto raste po geometrijskoj proporciji [progresiji] raste brzo; Druga premisa: Vatra raste brzo; Zakljucak: Dakle, vatra raste po geometrijskoj proporciji [progresiji]. 21 U tom slucaju, kad se gornja premisa konvertira, dobija se sledeci pravilan silogizam prve figure. Prva premisa: Proporcija koja najbde raste jeste geometrijska proporcija. Druga premisa: Vatra se najbde povecava; Zakljucak: Dakle, vatra raste po geometrijskoj proporciji. 28 Po Aristotelovom bioloskom tumacenju, ne dise svaka zivotinja nego samo zivotinja koja ima pluca. 29 Posto u Skitiji nema loze, u njoj nema ni vina koje izaziva dobro raspolozenje i svirku. - Anaharsid je_ Skit, _kralje_vskog__roda. Boravio je u Grckoj i tamo se obrazovao 1 studtrao ftlozoftJU. ~ Grckoj je stekao veliki ugled. Neki su tvrdili . da j~ Anaharsid ?to jedan od sedmorice mudraca. lzgleda da ga Je ubto brat zato sto je u svojoj domovini hteo da uvede grcki kult bogova.
361
30 Matematika se bavi formama, apstrahujuci od svih materijalnih predmeta koji se mogu culno opaziti. 31 ,Matematika posmatra, doduse, materijalne forme, jer se prostorna velicina nalazi u materiji ina njoj, ali je ne posmatra ukoliko su one materijalne ... " Aristoteles Lehre von Beweis oder zweite Analytik, libersetzt von Eug. Rolfes, Leipzig 1922, S. 122, Anm. 77. 32 Lekar zna na osnovu iskustva, a geometar zna apriorno da se okrugla rana teze leci nego rana drugog oblika a istog obima, jer se ivice prve rane teze zatvaraju, zbog veceg rastojanja izmedu njih. 33 To jest, dobice se silogisticka figura Camestres: Svako A je r; Nijedno B nije r; Nijedno B nije A. 34 Dobice se silogisticka figura Celarent (subjekt B je u /1, a atribut A nije u IJ.): Nijedno IJ. nije A; Svako B je IJ.; Nijedno B nije A. 35 Ovde je ukazano na to da krajnji pojmovi mogu pripadati razlicitim vrstama. 36 • _Na taj .~acin dobija se silogizam u Celarent, jer donja premisa koja sadrz1 B, treba da bude afirmativna. 37 Ako je gornja premisa negativna, dobija se silogizam u Cesare, a ako je donja premisa negativna, dobija se silogizam u Camestres. 38 U drugoj figuri nema nikakvog afirmativnog, a u trecoj nikakvog univerzalnog zakljucka. 39 Filozof na ovom mestu uzima u pretres pogresne zakljucke koji su afirmativni, i to u prvoj silogistickoj figuri Barbara. Pri tome pretpostavlja da su odgovarajuce negativne konkluzije istinite. 40 • . ~~istote! uci da svako saznanje proizlazi iz dokazivanja iii IZ mdu.kciJe: A I~d~;~kcija pro}stice iz opazanja pojedinacnih stvari; ona pnbavlja prmc1pe dokaz1vanju. Tako, u krajnjoj Iiniji, za Aristotela sv.ak,o saznanj~ proizlazi !z c~Ia. Ako jedno culo nedostaje, od~?var~JUCa n31uka Je ~e~oguca, jer nema senzacija na osnovu kOJih b1 se doslo do pnncipa. - Time je jasno formulisano da bez cula nema ni zakljucivanja ni indukcije. (Upor. Tricot, nav. delo, str. 95-96, nap. 5.) Nairne Aristotel smatra da se samo indukcijom. dolazi ~o opstih p~jmova. - Ovako shvatanje suprotno je doktnnama p1tagorovaca 1 Platona, po kojima apstraktni pojmovi postoje nezavisno oct culnih predmeta. 41 Taj nacin sastoji se u tome da se uzmu dve afirmativne premise za afirmativni silogizam, a jedna afirmativna i jedna negativna premisa za negativni silogizam.
362
4 2 Da je red srednjih termina beskrajan, bile bi nemoguce naucne i filozofske discipline. 43 U ovoj glavi Aristotel dokazuje da, ako su u silogizmu krajnji termini ograniceni po broju, i srednji termini moraju isto tako biti ograniceni. 44 Te termine Aristotel zamislja kao diskretne velicine. 45 Ovi termini zamisljeni su kao kontinuirane velicine. 4 6 ,U svakom prosilogizmu srednji termin afirmiran je o subjektu koji postaje sve univerzalniji, u odnosu na subjekt prvobitnog silogizma." Tricot, nav. delo, str. 106, nap. 1. 47 U ovoj glavi jednoj od najteze prevodljivih ne samo u ,Drugoj analitici" nego u Aristotelovim delima uopste - utvrduje se da bitni atributi moraju biti ograniceni po broju, zato sto su konstitutivni elementi pojma iii definicije stvari. •s Upor. Categ. 4. 49 I na ovom mestu, gde je rec o uzajamnom akcidentalnom pridavanju predikata, Aristotel ne propusta priliku da pokaze svoje neslaganje sa Platonovom teorijom ideja. so Ovo pridavanje nije supstancijelno, nego je akcidentalno. 51 Aristotel ovim utvrduje da je red predikata navise nuzno brojno ogranicen, posto svaki predikat spada u jednu kategoriju. S druge strane, i broj predikata u svakoj od kategorija mora biti ogranicen. Najzad, i broj kategorija je konacan. 52 Celokupno sledece mutno izlaganje o supstancijelnim i akcidentalnim predikatima treba da ucini reljefnijim Aristotelovo ucenje da su konacni i red predikata naviSe i red predikata nanize. sa Posto su subjekti jednaki po broju sastavnim delovima svake supstancije, za koje je vee dokazano da ne mogu biti beskrajni po broju, - izlazi da red subjekata nanize mora biti konacan. 54 Posto ni supstancijelni ni akcidentalni predikati nisu beskrajni po broju, i red atributa koji ide navise mora biti konacan. 55 Ovom nejasno formulisanom recenicom Aristotel nastoji da dokaze da su ogranicene brojem kako krajnje tako i srednje premise. 56 Za Aristotela saznanje na osnovu intuicije nusa nadmoeno je znanju na osnovu dokazivanja. 57 Drugim recima: posto mi o njima nemamo intuiciju. 58 A ako nema definicije, nema ni nauke. 59 Ako su spoljni termini ograniceni po broju, posrednih termina ne moze biti beskrajno mnogo. Uopste, posredni termini izmedu jednog odredenog subjekta i jednog odredenog atributa moraju biti ograniceni po broju. so Dijalekticki dokaz primenjuje se na svaki silogizam, a analiticki dokaz samo na demonstrativan silogizam.
363
1
Dokazivanje je moguce samo ako postoji srednji termin. Stavovi u kojima nema srednjeg termina ne mogu se dokazati. Ti stavovi su, po Aristotelu, elementi i principi dokazivanja. 62 Drugim recima: kao sto postoje pozitivne neposredne premise, tako postoje i negativne. 63 Ovo Aristotel tvrdi shodno svom shvatanju da jedinica mere za razne stvari varira svojom materijom, ali ne svojom formom, koja je jedna. 64 Aristotel smatra da intuicija nusa saznaje opste i svrsava se opstim. Medutim, partikularan dokaz svrsava se senzacijom. Posto nus ima vecu vrednost nego cula, i univerzalni dokaz mora stajati nad partikularnim dokazom. 65 Upor. drugi argument u Anal. prior. knj. I, gl. 7. 66 0 svodenju na nemoguce upor. Anal. prior. knj. I, gl. 5 (27 a 15). 67 Aristotel utvrduje da su prostije, apstraktnije i tacnije nauke osnovane na manje principa od onih koje su osnovane na principima sto ,proizlaze iz dodavanja". u prvu grupu ubraja aritmetiku, a u drugu geometriju - koja proucavanju brojeva dodaje proucavanje prostornih velicina. 68 Ovim se verovatno misli na Protagoru. 9 6 Da bi se upoznao uzrok jedne pojave potrebno je, na osnovu opstih pojmova, doCi do dokaza o tome uzroku. 70 f) VOTJ
DRUGA KNJIGA 77
Prva knjiga ovog dela raspravlja o demonstrativnom zakljucku; druga knjiga, medutim, ispituje principe na kojima se osniva istina dokazanog. Jedni od tih principa su srednji pojmovi, a drugi su principi pojedinih nauka koji se vise ne mogu dokazati. (Upor. Eug. Rolfes, nav. delo, nap. 1, uz Drugu knjigu, str. 139.)
78 Po Tricot-u, prvo je pitanje: da li izvestan.p:edikat prip.ada izvesnom subjektu (da !i je covek beo?); drugo: kO)l J~.razlo~ pnpadanja (zasto je covek beo?); tr~ce: da li suJ;ljekt poStO)l (da h covek postoji?); a cetvrto: kakva je covekova pnroda? (Upor. nav. delo, . v• . . str. 161, nap. 1.) 79 cetiri vrste istrazivanja svode se na Istraztva~)e sre~nJeg termina,'ictentifikovana sa uzrokom o·n - da l_i pripa.dan)e P,r~~Ikata subjektu ima uzrok? 1\ton- koji je ':~~ok pnpadan_Ja?- n EO'nda li subjekt ima uzrok? ·tt llcr·n- koJI )e uzrok subjekta? - TJ_zrok nikako ne znaci J.tEO'OV, kad je U pitanju d ecr.n (~~so!utna egZIStencija). Uzrok jedne supstancije koja poseduJe __ btce ~ a~solu~nom smislu nije niSta drugo nego sama ta s~pstanc~)a, _to Je nJ~n l._oyo<;, njena definicija, a ne moze biti sredn]t termm Jednog st!ogtzma. v .. v (Upor. nav. delo, str. 163, nap. ~) 8o Dakle, jasno je: sve ono sto 11!-o~~. bttl ~
364 365
93
Ovo deJa, II, 8. Upor. ovo delo, II, 7. 95 U ovom stavu filozof ukratko navodi sadr:linu gJava 3-10 ovoga deJa ,Druge anaJitike". 94
. • Aristo~~l ~osta':'!ia .c~tiri ~rste uzroka. Prvi je formaJni, dru~t _Je ~ater~JaJm, trect eftct)entm, a cetvrti finaJni uzrok. u ovoj glavt tzlozen~~; Je na neja.~an na~i~ teorija o cetiri vrste uzroka koji su posmatram kao srednJl termmt. (Upor. Tricot, nav. delo str. 197 do 198, nap. 4.) ' 97 U ovome deJu, II, 8, 93 a 3. 98 . U sr~dnj_em terminu, na osnovu koga se izvodi naucni zakljucak, POJaVIJuje se materijalni uzrok. 99 Aristotel prelazi na ispitivanje eficijentnog uzroka. 100 • • Na ovome mestu srednji termin B je eficijentni uzrok zakljucka. 98
~a~ ~i~li_l.~c _uzi~~ ~ pretr~s. finalne uzroke koji su, po njemu, u kraJnJOJ hniJI, JdentJcm sa eficijentnim i formalnim uzrokom. 102 Prelazi se na materijaJne i eficijentne uzroke. 103 • Razmatra~je koje se vrsi u vremenu izmedu uzroka i posledice nema vrednostl, zato sto se posledica jos nije pojavila. 104 • Rasp~aylianj~ o ~ontinuitetu i diskontinuitetu prostora iz seste ~!av~ F1z1ke pnme~Jena .~u na do?a~aje. Filozof postavJja ~nalogiJU tzmedu dogadaja, ko)l su shvacem kao nedeljive celine I ~acaka. Kao st~ P? teoriji o diskontinuitetu prostora izmedu dv~ tacke mora postojatl prazan prostor, taka i izmedu dva dogadaja _ kao dve cehne - treba pretpostaviti prazno. 10 • ~ Jeda~ ~ogad~j J?iie kontinuiran sa drugim, kao sto su to deloy1 )t:dne hn!Je. Ah f1Iozof naglasava kako se iz toga ne moze ~akiJUCitl ?a se 1zmedu dva pojma moze uvek umetnuti treci pojam 1 tako dalJe, do u beskonacnost. ' 108 • Tricot ~aze: ,Drugim recima, konverzija je uslovljena reciprocitetom termma u dokazu." (Nav. delo, str. 210, nap. 2.) 107 u. ~recoj glavi prvog deJa ovog spisa, i u drugom delu ,Prve anahtike", u glavama 3, 4, 5, 8, 9 i 10. 108 U drugom delu ovog spisa, u glavama 4--10. 109 Jedinica nije broj, nego princip broja i mera. 110 u ovom spisu, u cetvrtoj glavi prvog deJa. 111 ~ricot daje sledece objasnjenje Aristotelovom vrlo mutnom raz~atra.nJu, o~Ianjaju?i s~ .na Philop., 400, 15: ,Ako skup atributa mo~e J?_flP~dati samo I_lldivid~aJnim trijadama koje su saddane u yrstJ~tf!J~.di, ~~da se.. mi .~alaztmo pred definicijom trijade: sustina I defi!llCIJ~ t.nJade .mJ~ ~usta dr~go nego poslednje pripadanje, a ovo se pnmenJUJe na mdlVldue koje se naJaze u vrsti cija je definicija data." (Upor. nav. deJo, str. 215, nap. 1.) 101
366
112 U drugom deJu, petoj gJavi ovog spisa, kao i u prvom delu, 31. gJavi Anal. prior. 113 Podele pomocu specificnih razlika sJuze tome da se utvrde vrsta i rod; medutim one ne mogu zameniti dokaz o sustini. 114 Podela utvrduje istiniti red pojmova koji cini definiciju . Po Aristotelu, ako se svaka podeJa sastoji iz vrste i razlike, i ako vrsta, dodana definiciji, obrazuje jedan novi pojam, koji, sa svoje strane, obrazuje drugi, kad mu se dada nova razlika,- tada je jasno da su ovi elementi dobijeni i uredeni podelom. 115 Definicija uzima u obzir samo bitne osobine, a nikako akcidentalne. 116 Prvi termin za Aristotela jeste vrsta koja je, samom svojom prirodom, ranija od svih termina koji posle nje dolaze. 111 Filozof tvrdi da se ono sto je izlozio ne odnosi samo na vrste i podvrste koje imaju ime, nego i na one vrste koje nemaju imena, - a koje izrazavaju zajednicku prirodu i zajednicke atribute. Upucuje da u poslednjem slucaju treba traziti rodove i zajednicke atribute te vrste bez imena. (Upor. Tricot, nav. deJo, str. 227, nap. 3.) 11s Upor., povodom ovog primera, AristoteJovu Hist. anim., II, 1, 501 a 12; II, 17, 507 b 7. 119 Na redu je dijalekticko raspravljanje pitanja da li se moze zakljuciti sa date posledice na uzrok, kao sto se moze sa datog uzroka zakJjuciti na posJedicu. 120 Ova glava saddi pozitivno resenje pitanja da Ji se od posledice moze zakljuCiti na jedan odredeni uzrok koji cini jedinstvo. 121 U slucaju kad se izvodi akcidentaJni zakljucak, srednji termin bice iste prirode kao zakljucak. 122 Tricot (nav. delo, str. 237, nap. 6) daje sledecu shemu: A
B
r
E U glavi 19 dat je izvod saddine abe Analitike. 124 Prva analitika raspravJja o silogizmu, a Druga analitika o dokazu. U Drugoj ana/itici (I, 2,3) utvrdena je identicnost demonstrativne nauke i dokaza. Principi su najvisi stavovi, koji se mogu dokazati, pojedinih nauka i umetnosti. · U prvoj kn)izi Druge analitike Aristotel je utvrdio koje su vrste premise ili principi iz kojih se, pomocu zakljucaka, dobija nauka; druga knjiga istoga deJa pokazuje nacin kako se oni nalaze. - Ali sa principima ne moze se ici u beskonacnost, nego mora doCi do prvih, neposrednih principa, koji se ne daju dokazati iz principa odgovarajuce nauke. - Ova glava govori o tome kako se saznaju ti prvi i neposredni principi. (Upor. Eug. Rolfes, nav. delo, str. 157-158, nap. 90.) 123
"'
367
1 25 Za Stagiranina, pojmovi su nepomicni; oni postaju na taj nacin sto se u dusi zaustavlja i umiruje ono sto je zajednicko u vise razlicitih predstava. A misao je akt koji se nalazi izvan postajanja i kretanja. 1 26 Tri su stupnja kroz koja culno opazanje mora da prode, da bi pripremilo saznanje principa. Prvi stupanj je pamcenje, koje filozof svodi na trajanje senzacije. Drugi stupanj je iskustvo, koje priprema polaznu tacku za stvaranje univerzalnog pojma, - dok je treci stupanj pojam, koji saddi ono sto je opste u mnozini pojedinacnih stvari. Pojam je princip umetnosti, kad se odnosi na bica koja postaju i nestaju. Medutim, pojam je princip nauke, kad se odnosi na saznanje realnosti. 1 27 Aristotel pretpostavlja da dusa ima prirodu koja saznaje, i koja, snagom sto u njoj postoji, materijal culnog opazanja podize do univerzalnog. Tako se opste saddi u predmetu opazanja. 1 28 U Drugoj analitici (II, 13, 97 b 7) Aristotel tvrdi da je univerzalno prerada pojedinacnog. 1 29 ,Prvi opsti pojmovi" su opsti pojmovi rodova, preko kojih i pomocu kojih se dolazi do jos opstijih pojmova. 130 Indukcija je metoda zakljucivanja koja od posebnog ide opstem. 131 Ovim je utvrdeno da ne postoji nauka o principima. Isto tako, principi ne mogu potpadati pod misljenje iii pod zakljucivanje, jer su oba podlozni zabludi; medutim principi su istinitiji i pouzdaniji nego sve drugo. Aristotel stavlja principe pod intuiciju (uoii<;), koja je princip nauke ukoliko saznaje njene principe.
PETI DEO
TOPIKA
24 Organon
Knjiga prva
[OPSTI POGLEDI 0 DIJALEKTICI. PREDMETI DIJALEKTIKE. - DOKAZI) Glava prva [PLAN OVE RASPRAVE]
Cilj ove rasprave je da nade metodu koja nas osposobljava da iz verovatnih premisa izvodimo zakljucke o svakom postavljenom problemu, a - kad sami treba da odgovaramo na dokaz - da izbegavamo da kazemo nesto sto mu je suprotno. Dakle, treba, pre svega, da objasnimo sta je silogizam i koje su njegove razne vrste, da bismo shvatili sta je dijalekticki silogizam. Jer dijalekticki silogizam bice predmet naseg istrazivanja u ovoj raspravi. Silogizam• je govor u kame, kad se izvesne stvari pretpostave, druga jedna stvar, razlicita od njih, proizlazi nuznim nacinom, na osnovu pretpostavljenih stvari. Dokaz2 se dobija kad silogizam postaje iz istinitih i prvih premisa, iii iz premisa koje su takve da samo saznanje koje o njima imamo proistice iz prvih i istinitih premisa. - Dijalekticki je onaj silogizam koji zakljucuje na osnovu verovatnih premisa. Istiniti i prvi jesu stavovi koji dobijaju svoju izvesnost, ne od drugih stavova, nego sami od sebe. Jer, ne treba pitati za uzrok principa nauka nego svaki od tih principa treba da bude sam po sebi izvestan. - Verovatna su misljenja 24*
371
ona koja su yrimljena od svih I judi, ili od veCine, ili od mudraca, a 1zmedu ovih ili od svih, ili od vecine, ili od najpoznatijih i najslavnijih. . ~ristick~ je silogizam ~oji se osniva na misljenjima koJa Izgledaju verovatna, ah nisu takva, kao i silogizam k?ii .s~mo. privi~n~ zakl ju.cuje na osnovu verovatnih misljenJa 1h omh koJa IzgledaJU verovatna. Jer, nije verovatno sve ~no sto izgleda verovatno. Jer niSta od onoga sto je oznaceno kao verovatno ne odaje na povrsini sigurnu osobinu lainosti, kao sto je slucaj za principe eristickih dokaza. ~aime, kod ovih se odmah otkriva njihova lazna priroda, 1 to u veCini slucajeva, - i cak i za one koji su obdareni samo sa malo razumevanja. . . T~ko prvi o~ eris~ick!h silogizama o kojima smo govonh naz1vamo prv1m silogizmom, a drugi nazivamo eristickim silo~i~mom, a ne prosto silogizmom, jer on zakljucuje samo pnv1dno, ali u stvari ne zakljucuje. . Sem sv~~ sad ~avedenih silogizama, ima jos i paralogizama kOJI posta]u od premisa svojstvenih odredenim naukama, koje nalazimo u geometriji i u srodnim disdplinama. Ova vrsta [zakljucivanja] izgleda da se razlikuje od vee oznacenih silogizama. Crtac laznih geometrijskih figura ne zakljucuje ni iz istinitih i prvih premisa, ni iz verovatnih premisa. On ne potpada pod [nasu] definidju, posto ne uzima za propozicije ni one prihvacene od svih ljudi, ni od veCine njih, ni od mudraca, a medu mudracima ni od sviju njih, ni od veCine, ni od najslavnijih, - nego izvodi svoj silogizam iz propozidja koje su svojstvene od&ovar~j-~Icoj. n~w;~, ali nisu istinite. J er on izvodi paralogizam lh OplSUJUCI polukrugove drukcije nego sto treba ili povlaceci odredene linije onaka kako one ne treba d~ budu povucene.3 Ovo mogu, u opstoj skid uzete, biti razlicite vrste silogizama koje smo oznacili. Opste govoreCi, ovde bismo mogli da se zaustavimo sa nasim razlikovanjima svih silogizama o kojima smo govorili, kao i onih o kojima cemo dalje govoriti. Nasa namera nije da damo tacnu definiciju svakoga od n jib. Mi cemo sve [pomenute silogizme] navesti 372
samo u skid. Smatramo, naime, dace biti sasvim dovoljno, za metodu koju smo prihvatili, ako se osposobimo da upoznamo na neki nacin svaki od tih silogizama.
Glava druga [KORIST DIJALEKTIKE)
Posle ovoga sto je napomenuto treba da kazemo za koliko je stvari i za koje je stvari korisna ova rasprava. Ona je korisna na tri nacina: za vezbanje, za izmenu misli i za filozofske nauke. Da je korisna za vezbanje, jasno je po sebi. Nairne, kad razpolaiemo ovom metodom, bicemo sposobniji da lakse dajemo dokaze o datom predmetu. Ta razprava korisna je i za izmenu misli, jer kad se upoznamo sa misljenjima mase, mi mozemo sa njome da se nademo u oblasti njenih sopstvenih misljenja, a ne misljenja koja su joj strana, i mozemo da pobijemo svaki njen dokaz koji nam ne bi izgledao osnovan. Najzad, sto se tice proucavanja filozofskih nauka, mogucnost da se problemima dadu dokazi u dva smisla [za i protiv], pomoCi ce nam da lakse otkrijemo u svakom pojedinacnom slucaju istinu i laz. Postoji jos jedna korist [od ove rasprave] koja se tice prvih prindpa svake nauke. Nairne nemoguce je zakljucivati o njima na osnovu prindpa svojstvenih jednoj datoj naud, posto su prindpi prvi elementi svega ostalog. Njih, nuznim nacinom, treba objasniti samo pomocu verovatnih misljenja koja se ticu svakog od njih. To je svojstvena ili najvlastitija duznost dijal~ktike. Jer zbog njene istrazivacke vestine, ona nam krc1 put ka prindpima svih ispitivanja [nauka].
Glava treca [DIJALEKTicKA VESTINA)
Savrseno cemo raspolagati ovom metodom, ako se prema njoj budemo odnosili kao sto se odnosimo prema retorici, medicini i drugim vdtinama ove vrste; drugim 373
rectma, aka, koliko je to moguce, ispunimo postavljeni cilj. Jer, niti ce retor ubedivati, niti ce lekar leciti na svaki nacin, - nego aka oni ne izostave nista od onaga sto je moguce, reci cemo da raspolazu valjanim znanjem. G l a va
(; e t v r t a
[0 ELEMENTIMA DIJALEKTICKOG DOKAZIVANJA]
Treba prvo da razmotrimo iz koliko se delova nasa metoda sastoji. Kad bismo uspeli da dokucimo na kolike se i kakve se stvari [to jest probleme iii zakljucke] primenjuju dijalekticka dokazivanja, kao i elementi od kojih ova polaze\ i [kad bismo mogli da dokucimo] nacin na koji mozemo da ih obilno pribavimo, - postigli bismo svoj cilj. Elementi iz kojih postaju dijalekticki dokazi po broju su jednaki i istovetni kao ani koji se uzimaju za predmete dokazivanja. Dijalekticki dokazi postaju iz propizicija, dok su predmeti silogizama problemi. Svaka propozicija i svaki problem izratavaju iii vrstu, ili svojstvenost, ili akcidenciju, jer i [specificna] razlika, kao srodna vrsti, mora zajedno sa njom da bude stavljena. Ali, posto svojstvenost cas znaci bitnost stvari, a cas je ne znaci, treba podeliti svojstvenost na ana dva sad nazvana dela. Deo koji oznacava bitnost bice nazvan definicijom, a drugi, prema nazivu koji se obicno daje ovim pojmovima, ostace nazvan svojstvenoscu. Taka je iz recenoga jasno da se, po ovoj sad nacinjenoj podeli, dobijaju cetiri elementa: svojstvenost, definicija, vrsta i akcidencija. Ali neka nas niko ne razume kao da smo kazali da svaki od njih [od tih elemenata], uzet za sebe, sacinjava sam jednu propoziciju iii jedan problem. Mi hocemo samo da kazemo da od tih pojmova proizlaze problerni i propozicije. Problem i propozicija razlikuju se po formi [po obrtu recenice]. Aka se kate: ,je li zivotinja koja hoda i koja ima dve noge definicija coveka"? i: ,je li zivotinja vrsta coveka"? - dobija se propozicija. Medutim, aka se kate: 374
je li iii nije zivotinja koja hoda i koja ima dve noge defi~icija coveka"? i: ,je li iii nije zivotinja vrsta cove~a"? to je problem. A isto je i za drugo [za druge poJmove]. Iz ovoga prirodno izlazi da su problemi. i_propo~icije jednaki po broju. Nairne, od svake propo~tct}e maze se naCiniti problem [i obratno] kad se promem nJena forma. Glava peta [OBJASNJENJE cETIRI DIJALEKTicKA ELEMENTAl
Sad treba da katemo sta je definicija, sta svojstvenost, sta vrsta i sta akcidencija. Definicija je govor koji oznacava bitnost stvari. Ona se maze izraziti u obliku bilo govora koji dolazi na mesto jedne reci, bilo govora koji dolazi na mesto jednog govora: Jer, izvesne stvari, izratene govorom, mogu da budu 1 definisane. 5 Ali kad se, na koji bilo nacin, stvar koju treba definisati izrazi samo jednom recju, ocevidno je da to ne znaci dati definiciju stvari, posto je definicija uvek izvestan ~ova!. Osobinu definicije ima na primer recenica: ,Ono sto Je pristojno jeste eticki dobra-:• Isto _vati_i. za pita~!~:. ,pa li SU culno opazanje i nauka jedDO 1StO ~!1 SU razhcth? . Je_r, u definicijama najveea te5ko~a po~t?J1 o~o. raspravljaDJa pitanja o istovetnosti [idenbtetu] 1h ~azhct. Za~o cern? pridati osobinu definicije [~pravo os?b_ul:':l: onog~ sto def1nise iii sto sluzi iii sto pnpada deftmc1Jl] uopste svemu sto spada u isti red istraziva~lja kao. defini_cije. Da ~ve sto smo sad naveli ima tu osobmu - Jasno Je po sebt. Ak~ smo sposobni da u raspravlj_~~ju utv~di~o ?.a s~ dve stvan istovetne [identicne] iii razhctte, na tsb nacm. b~c~mo sposobni da nademo obilno dokaza u pogledu def1D1C1Ja. Taka, aka smo pokazali da stvari nisu istov~tne, unistili _sm? definiciju. Ono sto je sad ~e~e~o n~_daJe se _konvermatt: Jer, da bi se posta~ila deft~lClJa, n~Je do":?l!no d~k~~~b istovetnost dve stvan; medutlm, da b1 se umstd~. deftD1C1Ja, dovoljno je dokazati da ta istovetnost ne posto)l. 375
Svojstveno je ano sto ne izrazava bitnost jedne stvari, ali pripada sama toj stvari i maze da se u iskazu razmeni sa njome. Tako se, na primer, osobenost coveka sastoji u tome sto je on sposoban da nauci gramatiku. Jer, ako covek postoji, on je sposoban da nauci gramatiku, a ako je sposoban da nauci gramatiku, on je covek. Nikad se ne naziva svojstvenim ono sto maze pripadati nekoj drugoj stvari; na primer san se nikad ne naziva svojstvenoscu coveka, i kad bi siucajno, za neko vreme, san samo coveku pripadaa. I kad bi se taka nesto nazvaio svajstvenim, ono se ne bi nazvaio svojstvenim u apsolutnom, nego u vremenom iii u reiativnom smislu. ,Biti desno" jeste [za subjekt] svojstveno u vremenom smislu, a ,dvonozni« se naziva svojstvenim u relativnom smislu; poslednji izraz VaZi, na primer, za coveka u odnosu na konja i psa. Ali acevidno je da nista od onaga sto moze da pripada i necem drugom [sem subjektu], ne maze u iskazu biti razmenjeno sa subjektom. Jer, ako jedno bice spava, ne sleduje nuznim nacinom da je ono covek. Vrsta je ono sto je kao bitno pridato mnogim stvarima koje se po rodu medusobno razlikuju. Treba smatrati kao bitne predikate sve termine koji su takve prirode da prikladno odgovaraju na pitanje: ,Sta je ovaj subjekt pred varna"? Taka, na primer, ako se o coveku pita sta je on, prikladan odgovor je da je on zivotinja. U pitanje o vrsti spada sledece: ,Da li jedna stvar spada u istu vrstu kao druga stvar, ili u razlicitu vrstu"? Nairne takvo pitanje potpada pod isto naucna istrazivanje kao pitanje 0 vrsti. Ako smo u raspravijanju utvrdili da je zivotinja vrsta coveka, a isto taka i vola, utvrdili smo da oni spadaju u istu vrstu. Medutim, ako smo dokazali da je zivatinja vrsta jednog, a da nije vrsta drugag, utvrdili smo da ani nisu u istoj vrsti. Akcidencija je ono sto nije nista od svega toga, sto nije ni definicija, ni svojstvenost [H\wv, lat. proprium], ni vrsta, ali sto pripada stvari; iii akcidencija je ano sto maze da pripada iii da ne pripada jednoj i istaj stvari, rna kakva ona hila. Taka, na primer, ,sedeti" maze pripa376
dati iii ne pripadati jednom istom bicu. Ista vaZi i za ,bela". Nairne, nista ne stoji na putu da ista stvar bude cas bela, a cas ne-bela. Od ove dve definicije akcidencije druga je bolja. Nairne ako se prva prihvati, potrebno je nuznim nacinom, da bi se ona razumela, da se unapred zna sta je definicija, i vrsta, i svojstvenost· medutim druga [definicija akcidencije] dovoljna je po' sebi da nam ucini shvatljivim sta je po sebi izraz 0 kame je rec [to jest akcidencija]. Za akcidenciju se mogu vezati i sva poredenja medu stvarima. Nairne rna na koji nacin da seta poredenja vrse, kaze se da ona proizlaze od akcidencije. Takav je slucaj, na primer, u sledeCim pitanjima: ,Da li zasiuzuje preimucstvo lepa ili korisno?" ,Da li je prijatniji zivot shodan vrlini ili zivot shodan uzivanju?" A takav je slucaj i kad je u pitanju svaki drugi problem koji bi se mogao izraziti na slican nacin. Jer, u svim takvim slucajevima ono sto se istrazuje jeste: ,Na koji se od dva termina predikat o kame je rec vise akcidentalno primenjuje?" Po sebi je ocevidno da nista ne stoji na putu akcidenciji da postane vremena iii relativna svojstvenost. Taka, na primer sedeti" - koje je akcidencija, ako sam covek sedi - ~;ze da bude vremena svajstvenost; medutim, ako sam covek ne sedi, to ce biti i relativna svojstvenost u odnosu na one koji ne sede. Taka nista ne sprecava da akcidencija postane relativna ili vremena svojstvenost. Medutim, u apsolutnom smislu uzeto, to nece biti svojstvenost. Glava sesta [PROUCAVANJE ONOGA STO SE MOZE PRIDATI]
Ne treba da izgubimo iz vida da sve ono sto se odnosi na svojstvenost, na vrstu i na akcidenciju, ~oze da se pr~ meni i na definicije. Kad pokazemo da atnbut o kame Je rec ne pripada jedinom terminu koji potpad~ yod defin~ ciju - kao sto se cini i u slucaju svojstvenostl Jedne stvan, - iii da vrsta naznacena u definiciji nije prava vrsta, iii 377
da jedan od elemenata pomenutih u definiciji ne pripada definisanom - sto vazi i za akcidenciju, - mi smo tada uniStili i samu definiciju. Tako, prema ohjasnjenju koje smo ranije dali6 , svi pojmovi koje smo nahrojali mogli hi, na izvestan naCin, imati prirodu definicije. Ali zato se ne sme traziti jedna zajednicka metoda koja hi se primenjivala na sve te pojmove. N aime, ta metoda ne hi se lako pronasla, a cak i kad hi hila pronadena, ona hi hila potpuno nesigurna i neprimenljiva na nasu sadasnju raspravu. Medutim, ako se naznaci jedna metoda svojstvena svakoj od vrsta koje smo razlikovalF, u tom slucaju, kad se pode od pravila saohratenih svakom pojmu, hilo hi mozda lakse ispitati nas predmet. Tako, kao sto smo ranije8 rekli, treha da razumemo nasu podelu formalno. A od ostalih pitanja - svako treha prikljuciti onom koje mu je najsrodnije, oznacavajuci ih kao pitanja koja se odnose na definiciju i na vrstu9 • Tako smo ono o cemu govorimo vee prilicno postavili na pravo mesto.
Glava sedma [RAZNE VRSTE IDENTITETA]
Pre svega treha da utvrdimo u koliko se znacenja govori o izrazu ,identican"10 Moglo hi se misliti da identicno - da hismo ga opisali samo u opstem pregledu- ima tri znacenja. Nairne mi nazivamo nesto identicnim ili po hroju [numericko], iii po rodu [specificno], iii po vrsti [genericko]. Po hroju je identicno ono sto ima vise imena, ali je samo jedna stvar, - na primer, odeea i ogrtac. Po rodu je identicno ono sto je vise [nego jedno], ali ne pokazuje nikakvu razliku u rodu. Tako je, na primer, covek identican coveku, a konj konju, - jer stvari koje spadaju u isti rod nazivaju se identicne po rodu. Isto tako su identicne po vrsti stvari koje potpadaju pod istu vrstu, kao na primer konj i covek. Moglo hi se smatrati da se nacin na koji se voda iz istog izvora naziva identicnom, razlikuje od sad nazna378
cenih naCina. Ali ovakva identicnost treha da hude stavljena u isti red kao stvari koje su, na jedan ili na drugi nacin, nazvane identicnima zato sto pripadaju jednom rodu. Jer sve takve stvari izgleda da su srodne i slicne jedne drugima. Svaka voda nazvana po rodu identicna je svakoj drugoj vodi, zato sto ima izvesnu slicnost s njom, a voda iz istog izvora razlikuje se samo time sto je ovde slicnost jos jaca. Zhog toga je ne odvajamo od stvari koje se na neki nacin nazivaju identicnima zato sto pripadaju jednom rodu. Opste se pretpostavlja da se izraz ,identicno" prvenstveno upotrehljava za ono sto je po hroju identicno. Ali i u ovom slucaju taj izraz moze da ima vise smisla. U svom osnovnom i prvom smislu, ovaj izraz se upotrehljava, kad je identitet pridan imenu ili definiciji,- kao, na primer, kad je ,ogrtac" identifikovan sa ,odecom", a kad je ,zivotinja koja hoda nogama i koja ima dve noge" identifikovana sa ,covekom". U drugom smislu identitet se pridaje svojstvenoj odredhi jedne stvari, - kao, na primer, kad se ono sto je sposohno za nauku identifikuje sa covekom, a ono sto se po prirodi penje nagore sa vatrom. U trecem smislu identitet se pridaje jednom predmetu na osnovu akcidencije, - kao, na primer, kad se onaj ko sedi ili muzicar identifikuje sa Sokratom. U svim ovim slucajevima nastoji se da se oznaci numericko jedinstvo. Da je ono sto je sad receno istinito, doznaje se najholje iz slucajeva u kojima je jedan naziv zamenjen drugim. J er cesto kad zapovedimo da se pozove jedna od licnosti koje sede, oznacujuCi je njenim imenom, - mi menjamo to oznacavanje uvek kad licnost kojoj dajemo zapovest ne razume ono sto smo joj rekli. Posto ocekujemo da ce nas ona holje razumeti, ako podemo od neke akcidentalne osohine, mi joj naredujemo da nam pozove ,coveka koji sedi" iii ,koji raspravlja". Nairne mi ocevidno pretpostavljamo da oznacavamo identicno, hilo da nazivamo ime ili akcidenciju. 379
Glava osma [RAZLICITI DOKAZI ZA ONO STO SE MO.ZE PRIDATI]
Tako se identicno, kao sto smo kazali upotrebljava u tri razna smisla. ' .. Indukcija je prvi nacin da se covek uveri da su elementi ~OJI. su.~anij~p~znaceni~ 1 ~:mi_ na osnovu kojih su sastavlJen~)~IJalekti~~~] do~~zt; 1z ~Ih elemenata proizlaze [dijalekbcki] dokaztt na nJih se pnmenjuju. . _Ako se pojedina~_no ispi~aju propozicije i pitanja, ~~d.ece _se da sv~ko od nJ1h dolaz1 ili iz definicije jedne stvari, th IZ nJen~ svoJ_stvene o~redbe, ili iz vrste, ili iz akcidencije. . Drugt n~cm d~ se ~ovek u to uveri dobija se zakljuCivanJem. Svakt predtkat Jednog subjekta iii se nuznim nacinom ko_nvertira, ili se ne konvertira sa subjektom. Ako se ~?n':erbra [sa s_ubjektom], dobice se i1i definicija predikata, ~h nJegova. SVOJstven~ odredba, - njegova definicija, ako ~zra~ava bttnost, ~ nJegova_ svoj~tvena odredba, ako je ne tzrazava. Jer, rekh smo da Je svojstvena odredba ono sto se konve~tira sa subjekto~, ali sto ne izrazava njegovu bitnost. ~edu~I~? ako se predt~at ne ~onvertira sa subjektom, tada ~eon 1h J~~a~_od term~na koJ~ su ~addani u definiciji subJekta; --:- th m~e .. ~~o Je pre~I~at Jedan od termina koji su sadrzam u deftmCIJI, on ce btti rod ili [specificna] razlika pos~o se definicija sastoji iz vrste i [specificnih] razlika. Me~ dut1m, ako predikat nije jedan od termina koji je obuhvacen u definiciji, once ocevidno biti akcidencija. Nairne mi smo o~nacil_i kao akcidenciju ono sto nije ni definicija, ni vrsta, m SV<;>Jstvena odredba, a ipak pripada stvari o kojoj se govon.
Ima deset kategorija. One su: sustina, kvantitet, kvalitet, odnos, mesto, vreme, polozaj, posedovanje, delanje, trpljenje. Akcidencija, i vrsta, i svojstvena odredba, i definicija moraju uvek pripadati jednoj od ovih kategorija. Jer, sve propozicije, obrazovane iz ova cetiri pojma, oznacavaju ili sustinu, iii kvalitet, iii kvantitet, i1i jednu od drugih kategorija. 13 Ali, ocevidno je po sebi da se, oznacavajuCi sta je stvar, oznacava cas supstancija, cas kvalitet, a cas jedna od drugih kategorija. Kad se neko nalazi u prisustvu jednog coveka, pa kaze da je covek ili zivotinja ono sto ima pred soborn,- tada kazuje sta je to, i oznacava jednu supstanciju. Ali kad se neko nalazi pred jednom belom bojom, pa kaze da je belo iii boja sto ima pred sobom, tada napominje sta je ova, i oznacava jedan kvalitet. Isto tako, kad se neko nalazi pred velicinom od jednog lakta, pa kaze da ima pred sobom velicinu od jednog lakta, - tada kazuje sta je ova, i oznacava jedan kvantitet. Isto stoji i sa drugim kategorijama. Izrazava se sustina svakog od pojmova ove prirode, ako se, od jedne date stvari, potvrduje iii sama stvar, ili njena vrsta. Medutim, kad se potvrdivanje odnosi na stvar drugu nego sto je stvar 0 kojoj je rec, tada se ne izrazava sustina nego kvantitet, ili kvalitet, ili koja od drugih kategorija. Iz toga izlazi da su kategorije, po prirodi i po broju, predmeti [problemi] i elementi [propozicije] dijalektickih dokaza. Kako cemo da ih steknemo i obilno pribavimo, treba posle ovoga da kazemo. Glava deseta [DIJALEKTICKE PROPOZICIJE]
Glava deveta [KATEGORIJE I NJIHOV ODNOS SA ONIM sTO SE MO.ZE PRIDATI]
Posle ovoga sto smo sad rekli, treba odrediti vrste kategorija u koje spadaju cetiri elementa o kojima smo govorilP 2 • 380
Najpre treba da definisemo sta je dijalekticka propozicija i sta je dijalekticki problem. Jer, ne treba smatrati svaku propoziciju ni svaki problem kao dijalekticki. Nairne, nijedan covek koji ima razuma nece tvrditi ono sto niko ne ddi za istinito, niti ce praviti problem od onoga sto je ocevidno za sve I jude iii za vecinu I judi. U drugom slucaju nema teskoce, a prvi slucaj niko nece prihvatiti. 381
Dijalekticka propozicija je pitanje koje je verovatno iii za sve !jude, iii za veCinu njih, iii za mudre, a medu mud~ima ~li z:a sve, iii za veCinu njih, ili za najuglednije, - ab to pttanJe ne treba da bude protivno opstem misljenju. Jer, moze se prihvatiti ono sto je dobijeno od mudraca ako to nije suprotno misljenjima mnogih !judi. ' U dijalekticke propozicije spada i ono sto je slicno verovatnim misljenjima, kao i propozicije sto protivrece kontrernim suprotnostima misljenja koja se drte za verovatna, a isto tako i sva misljenja koja su saglasna sa onim sto uce priznate vestine. Ako je verovatno misljenje da je nauka o kontrerno suprotnom jedna ista, izgledace isto taka verovatno da je opazanje kontrerno suprotnog jedno i isto. Isto taka, ako je verovatno misljenje da postoji po broju jedna gramatika, izgledace verovatno i da je po broju jedna vestina sviranja u frulu. Medutim, ako je verovatno misljenje da ima viSe gramatickih nauka, izgledace isto taka verovatno da ima vise vestina sviranja u frulu. Jer, sve ovo [sva ova miSljenjaJ izgledaju slicna i srodna. Isto taka, izgledace verovatne i propozicije koje protivrece kontrernim suprotnostima verovatnih misljenja. Ako je verovatno miSljenje da treba ciniti dobra svojim prijateljima, isto je taka verovatno misljenje da im ne treba ciniti zlo. Stav da treba ciniti zlo svojim prijateljima kontrerno je suprotan [opstim misljenju], a stav da im ne treba ciniti zlo protivreci tom kontrerno suprotnom stavu. Isto taka, ako svojim prijateljima treba ciniti dobro, ne treba ga ciniti svojim neprijateljima. I ovo protivreci misljenjit?a koja su kontrerno suprotna [opstim misljenjima], posto je kontrerno suprotno misljenje da treba ciniti dobro svojim neprijateljima. A isto je i u svim drugim slucajevima. Isto taka, pri poredenju izgledace saobrazno opstem misljenju da kontrerno suprotan predikat pripada kontrerno suprotnom subjektu, - taka, na primer, ako treba ciniti dobro svojim prijateljima, treba isto taka ciniti zlo svojim neprijateljima. Moglo bi izgledati i kao da je cinjenje dobra svojim prijateljima kontrerno suprotno cinjenju zla svojim 382
neprijateljima. Medutim pitanje je li u istini taka iii nije, bice objasnjeno u nasim raspravljanjima o kontrernim suprotnostima14• A jasno je i to da sva takva misljenja koja su saglasna sa nastavom ve5tina, jesu dijalekticke propozicije. Jer mogu se prihvatiti misljenja dobijena od onih koji su upuceni u te predmete. Taka, na primer, o pitanjima iz medicine sudice se kao sto sudi lekar, o pitanjima iz geometrije kao geometar i taka dalje.
Glava jedanaesta [DIJALEKTICKI PROBLEM. -
DIJALEKTICKA TEZA]
. J?ij~~ekticki proble~ je te~rema [predmet istrazivanja] koJa Je tb usmerena na tzbor 1 bekstvo [na to da izabere i da izbgene] 15, ili na istinu i saznanje16, i to ili po sebi [neposredno], ili kao pomm~ resenju nekog drugog problema te vrste. To treba da bude stvar o kojoj masa nema nikakvo odredeno misljenje, ili ima misljenje suprotno mudracima, iii o kame mudraci imaju misljenje suprotno masi, ili o kame postoji nesaglasnost izmedu mudraca i medu masom. Postoji korisno poznavanje izvesnih problema, koje sluzi tome da se izabere ili izbegne neka stvar. Takav je, na primer, problem da li je zadovoljstvo ono sto treba zeleti ili nije. Medutim kod drugih problema korist lezi samo u znanju, taka, na primer, u problemu da li je svet vecan ili nije. Neki problemi, opet, kao takvi i po sebi nisu od koristi ni za jedan od ova dva predmeta [ni za saznanje, ni za praksu], ali doprinose resenju takvih problema. Nairne ima mnogo stvari koje mi ne zelimo da saznamo po sebi i kao takve, nego samo zbog drugih stvari, - upravo da bismo, pomoeu njih, upoznali neku drugu stvar. Problemi sui pitanja o kojima postoje suprotna zakljucivanja (te5koca se, povodom njih, sastoji u tome da se dozna jesu li stvari takve iii nisu, posto je moguce dati ubedljive dokaze u oba smisla). Isto taka, problemi su i pitanja povodom kojih nemamo nikakav dokaz, posto 383
su obimna i posto smatramo da je tesko naznaCiti im je, na primer, pitanje da li je svet vecan iii lllJe, - Jer se i tako nesto moze ispitivati. Dakle, problemi i propozicije treba da budu definisani on~ko k~o s~o smo rekli. Teza17 je sud, kontrerno suprotan ~pste pnmlJenom misljenju, koje je izrazio neki ugledni fllozof, - na primer, da ne moze biti protivrecnosti, kao sto je tvrdio Antisten, iii da se sve krece, kao sto smatra Heraklit, iii da je bice jedno, kao sto ka.Ze Melis. Jer, bilo bi glupo brinuti se za misljenja suprotna opstim misljenjima koja rna ko ispoveda. IIi teza moze jos biti tvrdenje koje mozemo opravdati zakljucivanjem kontrerno suprotnom opstim misljenjima. Takvo je, na primer, zakljucivanje da sve sto postoji nije ni postalo, niti je vecno, kao sto kazu sofisti. Nairne, tvrde sofisti, muzicar koji je gramaticar jeste takav, i ako nije postao gramaticar, i ako on nije vecno gramaticar. A ako se ovo tvrdenje i ne primi, ono bi moglo biti pretpostavljeno, posto za njega postoji razlog. I t~za je problem, ali svaki problem nije teza, posto su nek1 problemi takvi da o njima nemamo nikakvog [odredenog] misljenja ni u jednom ni u drugom smislu. Medutim, jasno je da je i teza problem. Jer, prema recenome proizlazi, nuznim nacinom, ili da masa 0 tezi nije u sagla~nosti sa mudracii_D.a, ili da [o tome] postoji nesaglasnost 1zmedu mudraca 1h medu masom, - posto je teza sud suprotan opstem misljenju. U danasnjici se nazivaju tezama gotovo svi dijalekticki problemi. Ali nije od vaznosti kako se oni nazivaju. Jer mi nismo zeleli da dajemo imena, cineCi ova razlikovanja, nego smo nastojali dane previdimo razlike koje postoje izmedu tih pojmova. Ne treba ispitivati svaki problem i svaku tezu nego [to treba Ciniti] samo [u slucaju] kad teskocu iznesu ljudi koji traze dokaze, a ne kad ona trazi kaznu ili kad je dovoljno imati zdrava cula [pa resiti teskocu]. Tako, na primer, onima koji sumnjaju da li treba ili ne treba postovati bogove i voleti roditelje, potrebna je kazna, a onima koji sumnjaju da li je sneg beo iii nije, potrebna su zdrava r~~log. ~akvo
384
cula [potrebno je da vide sneg]. Raspravljanje ne treba da se odnosi ni na ono za sta je dokaz sasvim blizu, ni na ono za sta je dokaz odvee udaljen. U prvom slucaju nema nikakve teskoce, a u drugom slucaju teskoee su odvec velike za prosto vezbanje.
Glava dvanaesta [DIJALEKTICKO ZAKLJUCIVANJE I DIJALEKTICKA INDUKCIJA]
Posto je ovo utvrdeno, treba odrediti koliko ima vrsta dijalektickih zakljucivanja. Jedna vrsta je indukcija, a druga zakljuCivanje. Ranije smo rekli sta je zakljucivanje18• A indukcija je put od pojedinacnog [od pojedinacnih slucajeva] opstem. Tako, ako je na primer, 'najvestiji krmaros onaj ko razume svoj posao, a ako isto vaii i za kocijasa, - tada je, uopste, najbolji covek koji, u svakom slucaju, zna svoj posao. lndukcija je ubedljivija i jasnija, lakse se moze poznati pomoeu culnog opazanja, i, prema tome, pristupacnija je prosecnom coveku. Medutim zakljucivanje ima vise snage, i delotvornije je, u slucaju kad treba odgovarati onima koji protivrece.
Glava trinaesta [D!JALEKTICKA ORUDA]
Vrstve stvari19 na koje se primenjuju [dijalekticka] zakljucivanja i iz kojih se obrazuju, treba da budu podeljene kao sto je ranije naznaceno20 • Oruda, koja ce nam obilno pribaviti zakljuCivanja i indukcije, ima cetiri: jedno [prvo] je iznalazenje recenica, drugo je sposobnost da se razlikuje u koliko je znacenja uzeta svaka pojedinacna rec, treee je iznalazenje razlike [medu stvarima], a cetvrto je ispitivanje njihovog identiteta. 25 Organon
385
Tri poslednja oruda su na neki nacin isto taka recenice, jer se za svako od njih maze naciniti recenica. Uzmimo kao primer [sledece recenice]: ,ono sto treba izabrati moze biti ili lepo, i1i prijatno, ili korisno". , Osecaj se razlikuje od nauke u tome sto nauka, kad se izgubi, moze opet da se stekne, dok osecaj ne maze." 1: ,Zdrav se odnosi prema zdravlju kao sto se onaj koji je dobrog sastava odnosi prema dobrom sastavu." Prva od ovih recenica izvedena je iz razlike znacenja jednog izraza, druga je izvedena iz razlika medu stvarima, a treca iz njihovih slicnosti. Glava cetrnaesta [PRAVILA ZA IZBOR PROPOZICIJA]
Sto se tice propozicija [recenica], ima onoliko nacina da se one izaberu koliko smo razlikovali rodova u samoj recenici21 • Taka mozemo uzeti miSijenja svih, iii veCine, iii mudrih ljudi, a medu poslednjima iii misljenja svih, iii veeine, ili onih najuglednijih. Ili mozemo uzeti misljenja kontrerno suprotna anima koja izgledaju opste usvojena, kao i ana koja v
Treba izabrati svoje recenice i iz napisanih izvodenja, i naciniti spiskove tako da se stave odvojeno pod svaku vrstu, na primer pod Dobra, ili pod .Zivotinju, i to pod sveukupno Dobra, pocev od sustine. Isto taka, trebalo bi zapisati na ivici rnisljenja svakog filozofa, - taka, na primer, iz Empedoklovog ucenja da postoje cetiri telesna elementa. Jer, prihvatice se [kao teza] ono sto je neki slavni covek rekao. Postoje - da se samo u skici izrazimo - tri vrste propozicija i problema. Jedne propozicije su eticke, druge fizicke, a trece logicke. Eticke su propozicije kao sto je, na primer, sledeca: ,da li treba slusati roditelje pre nego zakone, aka izmedu njih postoji neslaganje"? Logicke propozicije su kao sto je, na primer, sledeea: ,da li je nauka o kontrernim suprotnostima jedna ista ili nije"? A fizicke propozicije su kao sto je, na primer, sledeca: ,da li je svet vecan i1i nije"? Ista podela v
0 propozicijama neka bude dovoljno ono sto je receno. Sto se tice mnozine znacenja jednog izraza, treba ne samo da raspravljamo o ovim izrazima koji imaju razliCita 25°
387
znacenja, nego treba pokusati i da se za njih dadu definicije. Taka, na primer, treba da kazemo ne samo da su ,pravicnost" i ,hrabrost" nazvani dobrom u jednom smislu, a ,snazan" i ,zdrav" u drugom smislu, nego i da su prve od ovih reci taka nazvane zato sto izrazavaju izvesnu osobinu, a druge dve ukoliko nesto proizvode, a ne ukoliko same sobom izrazavaju izvesnu osobinu. Isto je tako i u drugim slucajevima. Da li je jedan izraz upotrebljen prema definiciji u vise smisla i1i samo u jednom smislu, mora se razmotriti na slede6i nacin: Valja prvo ispitati da li kontrerna suprotnost izraza ima vise znacenja, - pa bilo da [medu njima postoji] razlika po rodu ili samo po imenu. U nekim slucajevima razlika koja ide do imena odmah se javlja, - tako, na primer, ostro u glasu ima za kontrernu suprotnost duboko, a kad je u pitanju telo [kontrerna suprotnost ostrom] je tupo. Prema tome jasno je da kontrerna suprotnost od ostrog ima viSe znacenja. Ako je tako, ,ostar" mora imati vise znacenja. Jer, svakom oct ranijih izraza odgovarace razlicit kontrerno suprotan izraz. J er nece isto ostro biti kontrerno suprotno tupom i dubokom, iako je ostro kontrerno suprotno jednom i drugom. A dubokom u glasu kontrerno suprotno je ostro, ali kad je u pitanju tela, tada je to lako, taka da je duboko uzeto u vise smisla, zato sto je isto tako uzeta u vise srnisla i njegova kontrerna suprotnost. Isto je tako i za [izraz] lepo, koji kad se primeni na zivo bice ima kao kontrernu suprotnost ruzno, a kad se primeni na kucu, ima za kontrernu suprotnost poruseno, - tako da je [izraz] lepo homoniman. Kod izvesnih stvari ne javlja se nikakva razlika u recima, nego se u njima odmah veoma jasno pokazuje razlika u rodu, - kao, na primer, kod belog [jasnog] i crnog [tamnog]. Tako se govori o glasu da je jasan i taman, a isto tako i o boji. Ove stvari ne razlikuju se u recima, nego se u njima odmah veoma jasno pokazuje razlika u rodu. Jer, boja nije nazvana jasnom u istom smislu kao glas. To je jasno i kad se uzme u obzir osecaj. Stvari koje 388
su po rodu iste izazivaju isti osecaj, ali o jasnom ne sudimo istim osecajem kao kod tona i kod boje, nego o boji sudimo culom vida, a o tonu culom sluha. Isto je tako sa ljutim i tupim kod ukusa i kod tela, - samo se o drugom sudi pipanjem, a o prvom ukusom. Jer, i ovde nema razlike u recima, ni kod imenovanih stvari, ni kod njihovih kontrernih suprotnosti. Nairne tupim se naziva ono sto je kontrerno suprotno ostrom u jednom ili u drugom smislu. Dalje treba razmotriti da li jedno od znacenja izraza ima kontrernu suprotnost, dok je drugo znacenje uopste nema. Tako, na primer, zadovoljstvo u picu ima za kontrernu suprotnost patnju zbog zedi, ali zadovoljstvo u posmatranju da je dijagonala inkomensurabilna strani nema nikakvu kontrernu suprotnost. Tako se o zadovoljstvu govori u vise znacenja. A oct ,voleti" u duhovnom smislu kontrerna suprotnost je ,mrzeti", ali od ,voleti" u culnom srnislu nema takve suprotnosti, i taka je jasno da je , voleti" homonimni [dvosrnisleni] izraz. Dalje, sto se tice njihovih izraza koji stoje u sredini, treba videti da li [izvesna znacenja i njihove kontrerne sue. protnosti] imaju jedan takav terrnin, a drugi ga nemaju, ili da li, u oba slucaja, postoji jedan, ali koji nije isti. Tako, na primer, izmedu belog i crnog stoji kod boja u sredini siva, a kod glasa ne stoji niSta, a i kad bi se nalazilo ne5to, to bi bilo promuklo, kao sto neki smatraju da se promukao glas nalazi na sredini [izmedu jasnog i dubokog glasa]. Prema tome, belo je homoniman izraz, a crno isto taka. Dalje, treba razmotriti da li neki od ovih izraza imaju vise od jednog srednjeg termina, a drugi samo jedan, - kao bela i crno. Kod boja ima viSe srednjih termina, a kod glasa ima samo jedan - promuklo. Isto taka, kod kontradiktorne suprotnosti treba videti da li izraz ima vise znacenja. Ako ima vise znacenja, i njegova suprotnost bice uzeta u vise smisla. Tako se, na primer, ,ne videti" upotrebljava u vise smisla: u jednom, da se nema vid, au drugom da se nema sposobnost gledanja. Ali, ako se ,ne videti" upotrebljava u vise smisla, izlazi, nuznim nacinom, da se i "videti" upotrebljava u vise smisla, 389
jer za svaki smisao ,ne videti" postojace jedan suprotni smisao. Tako, na primer, za ,nemati vid" [postojace suprotni smisao] ,imati vid", a za ,nemati sposobnost gledanja" [bice suprotni smisao] ,imati sposobnost gledanja". Isto tako, treba ispitati izraze koji su suprotni prema [kategoriji] lisenosti i posedovanja. Ako jedan od izraza ima vise znacenja, i drugi ce imati vise znacenja. Tako, na primer, ako izraz ,osecati" ima vise znacenja, prema tome da li se primeni na dusu ili na telo, i izraz ,ne osecati" imaee viSe znacenja, prema tome da li se primeni na dusu ili na telo. Ocevidno je da je suprotnost izmedu sad navedenih izraza ona prema [kategoriji] liSenosti i posedovanja, posto ziva bica po prirodi imaju svaki od dva roda osecaja, kako za dusu, tako i za telo. Dalje, treba razmatrati menjanje oblika reci. Ako se ,pravicno" kaie u vise znacenja, i ,pravican" ce se reci u vise znacenja. Jer, svakom od znacenja reci ,pravicno" odgovara jedno znacenje reci ,pravican". Na primer, ako se izraz ,pravicno" uzme i u smislu ,suditi po svome ubedenju", i u smislu ,suditi kako treba", bice isto i za izraz ,pravican". Isto tako, ako se [pridev] ,zdrav" uzme u vise znacenja, i [prilog] ,zdravo" ce se uzeti u vise znacenja. Tako, na primer, ako je ,zdrav" ono sto proizvodi, ono sto cuva i ono sto oznacava zdravlje, i ,zdravo" ce znaciti ili nacin koji proizvodi, i1i nacin sto cuva, ili nacin sto oznacava zdravlje. Isto tako, u drugim slucajevima, kad izraz ima vise znacenja, i menjanje oblika koje je iz njega izvedeno imace vise znacenja. Medutim, ako menjanje oblika ima vise znacenja, i izraz ce imati vise znacenja. Isto tako, treba razmatrati vrste kategorija na koje se izraz odnosi i videti da li su one svuda iste. Jer, ako one nisu iste, ocevidno je da je izraz homoniman [dvosmislen]. Tako, na primer, dobro kod hrane jeste ono sto stvara zadovoljstvo, a u medicini je dobro ono sto stvara zdravlje. Za dusu, medutim, dobro znaci izvesnu osobinu, - kao umeren, ili hrabar, ili pravican, - a isto je tako i ako se dobro primeni na coveka. Nekad se dobro odnosi na vreme [na kategoriju vremena], - kao, na primer, 390
dobro koje dolazi u dobar cas. J er dobro se naziva ono sto dolazi u zgodan cas. Cesto se dobro odnosi na kvantitet [na kategoriju kvantiteta], kao kod prave mere. Jer, prava mera naziva se dobrom. Iz toga izlazi da je dobro homoniman izraz. Na isti je nacin belo [jasno], primenjeno na telo, boja [kvalitet], a primenjeno na glas ono sto se lako moze cuti [dejstvo]. Slicno je i sa ostrim, jer ono ne znaci isto u svim slucajevima. Tako je ostar glas brz [on brzo deluje] 23, kao sto to uci matematicka teorija harmonije. Medutim, ostar ugao je onaj koji je manji od pravog ugla24 , a ostar mac je onaj ciji vrh ima ostar ugao [kvalitet]. Treba razmatrati i vrste stvari koje imaju [potpadaju pod] isto ime, i videti da li su one razlicite, a ne potpadaju jedna pod drugu, - kao, na primer, rec magarac [ovo<;] koja [na grckom] oznacava zivotinju i spravu. Jer definicija reci ovde je razlicita za jednu i za drugu stvar. Nairne jedna rec ce oznaciti odredenu zivotinju, a druga odredenu spravu. Ali ako su vrste podredene jedna drugoj, nikako nije nuzno da definicije budu razlicite. Tako je vrsta gavrana zivotinja, a i ptica. Kad kazemo da je gavran ptica, mi kaiemo i da je on Zivotinja izvesne vrste, tako da gavran obe vrste afirmira. Isto tako, kad nazovemo gavrana krilatom zivotinjom na dve noge, mi kazemo da je on ptica. I tako su obe vrste afirmirane o gavranu kao i njihove definicije. Ali to se ne dogada kod vrsta koje ne potpadaju jedna pod drugu. Nairne kad kazemo sprava, mi ne kaiemo zivotinja, a kad kazemo zivotinja, ne kazemo sprava. Treba jos paziti na to da li su vrste razlicite, a ne potpadaju jedna pod drugu, i to ne samo u odnosu na stavljeni izraz, nego i u odnosu na njegovu kontrernu suprotnost. Ako je kontrerna suprotnost uzeta u viSe znacenja, jasno je da isto vazi i za stavljeni izraz. Isto tako, korisno je obratiti paznju na definiciju slozenoga izraza, - kao sto su, na primer, ,belo telo" i ,jasan glas". J er, ako se odvoji ono sto je svojstveno u svakom slucaju [telo i glas], treba da ostane ista definicija [jasnog]. Ali kod homonimnih izraza - na primer kod onih koje smo sad pomenuli - to se ne dogada. Jedan 391
[iz.~az] je te~o izvesne odredene boje, a drugi je glas koji se pnJatno. slu~_a. _Ako se odyoje ,telo" i ,glas", - tada ono ~to ostaJe lllJe 1~to u oba tzraza. A da je ,jasan" sinonimni 1zraz, trebalo b1 da u svakom slucaju definicija bude ista. Cesto se u same definicije uvuce homonimija, i iz toga razloga treba ispitati i definicije. Ako bi se na primer ?efinisalo 0~0 sto objavljuje i stvara zdravl{e kao on~ sto s~ odnost prema zdravlju na pravilan nacin, - tada ne b1 trebalo odbaciti tu definiciju, nego bi trebalo razmotriti sta se pod izrazom ,na pravilan nacin" oba puta p~d.razumev~.. Tako: n~ prime~, d_a li, u drugom slucaju, taJ tzraz znac1 ono sto Je kvantltativno sposobno da stvori zdravlje, a, u prvom slucaju, ono sto je kvalitativno sposobno da oznaci kakva je priroda subjektovog stanja. Dalje [treba razmotriti] da li izrazi ne mogu biti uporeden~ prema ,vise" iii prema ,jednakom stepenu", kao, na pn_me!, kad _su ~ pitanju jasan glas i beli ogrtac, i ostar ukus 1 ostar [vtsoki] glas. Za ove stvari ne moze se reci da ~u j_asne iii ostre, -~iti da su takve u istom stepenu, niti da Je Jedna takva v1se nego druga. Iz toga izlazi da su jasno .i. <;>str~ homoni~. Nairne sinonimi se mogu uvek pored~tl JedJ?l s~ drugtma, jer ce se uvek o njima reei da su om takv1 u 1stom stepenu, iii da je jedan takav vise nego drugi. A posto su razlike vrsta koje su razlicite i medu sobom nepodredene i po rodu [specificno] razlicite - kao, na primer, vrste zivotinje i nauke Uer su razlike oba ova pojma razlicite) - mora se razmotriti da li su znacenja nazvana istim imenom, razlike razlicitih vrsta koje su me~u sobom nepodredene, kao sto je, na primer, ostro razhka glasa i tela. Nairne, jedan glas razlikuje se od drugoga glasa time sto je ostar, a isto tako [se razlikuje] telo od tela. Iz toga izlazi da je ,ostro" homonimna rec, jer ona oznacava razlike razlicitih vrsta, nepodredenih medu sobom. Sem toga [treba razmotriti] da li su razlike znacenja koje su oznacene istim imenom i same razlicite - kao na primer, boja u telima i u melodijama25 • Je; [razlik~ boje u telima] rasturaju i skupljaju vid, a u melodijama
392
nisu iste takve razlike [boja]. I tako izlazi da je boja homonimna [dvosmislena] rec. Nairne iste stvari imaju iste razlike. Dalje, posto rod nije razlika ni od cega, treba razmotriti je li od znacenja obeleienih istom reci jedno rod, a drugo [specificna] razlika26 , kao, na primer, izraz ,beo" [,jasan"] koji, kad se primeni na telo, jeste rod boje, a kad se primeni na glas, jeste razlika. Jer glas se razlikuje od glasa time sto je jasan. Glava sesnaesta [ISTRAZIVANJE RAZLIKA]
Razna znacenja jednog izraza treba da budu ispitana pomocu navedenih i pomoeu slicnih nacina. . Uzajamne razlike medu stvarima treba posmatrat1 u unutrasnjosti sarnih vrsta. Tako, na primer, treba istrazivati u cemu se pravda razlikuje od hrabrosti, a mudrost od umerenosti (jer sve one proisticu iz iste vrste). I tako treba iCi od jedne vrste drugoj, obracajuci paznju samo na to da one ne budu suvise udaljene jedna od druge, kao kad se, na primer, istrazuje razlika izmedu culnog opazanja i nauke. Nairne, potpuno su ocevidne razlike izmedu vrsta koje su veoma udaljene jedna od druge. Glava sedamnaesta [ISTRAZIVANJE SLICNOSTI]
Slicnost treba prvo razmatrati u stvarima koje se nalaze u razlicitim vrstama, i valja postati svestan toga da kao sto se jedan izraz odnosi prema drugom, taka se treci izraz odnosi prema cetvrtom. Taka, na primer, kao sto se nauka odnosi prema svom predmetu, tako se osecaj odnosi prema onom sto se culima opata. I kao sto je jedan izraz u drugom, taka je treci u cetvrtom. Tako, na primer, kao sto je vid u oku, tako je razum u dusi, i kao sto je mir u moru, taka je zatiSje od vetra u vazduhu. 27 393
Narocito se treba vezbati da se nadu slicnosti u izrazima vrlo udaljenim jedan od drugog. Jer, u drugim slucajevima mi mozemo lakse da zapazimo slicnosti. Isto tako, treba razmotriti stvari koje se nalaze u istoj vrsti, i videti da li im ~esto identicno svima pripada, - na primer coveku, kOUJU i psu. Jer, ukoliko im [svim] nesto identicno pripada utoliko su one slicne. Glava osamnaesta [RAZNOVRSNA KORIST OD TRI POSLEDNJA DIJALEKTICKA SREDSTVA]
Korisno je da se uzme u obzir broj znacenja jednog izraza, kako radi jasnoce (jer se bolje poznaje ono sto se tvrdi, kad postane ocevidna raznolikost znacenja toga izraza), tako i radi toga da se uverimo da se zakljucivanja odnose na samu stvar, a ne samo na njeno ime. Ako se ne zna u koliko je smisla nesto receno, moze se desiti da o~aj ko od%ovara, kao i onaj ko pita, ne upravljaju svoju nnsao na 1stu stvar. Medutim, ako je postalo ocevidno u koliko je smisla nesto receno, i ako se zna na sta se misli kad se nesto tvrdi, - onaj ko pita izgledace smesan ako svoj dokaz ne primeni u tom smislu. Ovo proucavanje je, isto tako, korisno radi toga da sam covek ne bi bio prevaren paralogizmima, a da bi njima mogao prevariti protivnika. Kad znamo koliko znacenja ima jedna rec, nece nas prevariti paralogizmi, nego cemo primetiti da li onaj ko pita upravlja svoje dokazivanje u istom pravcu. A ako mi sami pitamo, moci cemo da pomocu paralogizama prevarimo onog ko odgovara, - sem ako on ne zna koliko znacenja ima jedna rec. Ali to nije moguce u svim slucajevima, nego samo kad su od raznih znacenja jedna istinita, a druga laina. Ovoj nacin [dokazivanja] nije svojstven dijalektici.28 Otuda dijalekticari treba da potpuno izbegavaju raspravljanja koja se sastoje od reci, - sem u slucaju da su sasvim nesposobni da na drugi nacin raspravljaju o postavljenom predmetu. 394
Pronalaienje razlika korisno je za zakljucivanja o identicnom i razlicitom, a zatim i radi toga da se sazna sustina svake stvari. Jasno je da je to pronalazenje korisno za zakljucivanja o identicnom i razliCitom. Jer, ako smo otkrili rna kakvu razliku u predmetima koji su nam postavljeni, mi smo time pokazali da oni nisu identicni. A to pronalazenje korisno je i za saznanje sustine, zato sto razlikujemo definiciju svojstvenu supstanciji svake stvari pomocu razlika svojstvenih toj stvari. 29 Razmatranje slicnosti korisno je za induktivne dokaze i za hipoteticka zakljucivanja, a i za davanje definicija. Ono je korisno za induktivne dokaze, zato sto indukcijom pojedinacnih slucajeva koji su slicni mislimo da cemo izdvojiti ono sto je opste. Jer nije lako induktivno zakljucivati, ne poznavaju6i slicnosti. Razmatranje slicnosti korisno je i za hipoteticka zakljucivanja, posto je verovatno da je ono sto je istinito za jedan od slicnih slucajeva istinito i za ostale slucajeve. I tako cemo se- ako o kome od n jih imamo obilno dokaza za raspravljanje - prethodno sporazumeti da sve sto vazi za taj slucaj, vaii i za onaj o kome je rec. Ako smo prvi slucaj dokazali, samim tim smo hipoteticki dokazali ono sto je u pitanju. Jer time sto smo uzeli kao pretpostavku da sve sto vaii za ovaj slucaj, vaii i za slucaj o kome je rec, izveli smo trazeni dokaz. - Najzad, trazenje slicnosti korisno je da se pribave definicije, zato sto mi, ako smo u stanju da opazimo ono sto je u svakom slucaju identicno, necemo biti u zabuni o tome u koju vrstu da stavimo stvar o kojoj je rec kad je definisemo, jer medu zajednickim predikatima, vrsta 6e biti onaj koji najvise izrazava sustinu. Isto tako, za definicije stvari koje su vrlo daleko jedna od druge, korisno je posmatranje slicnosti, - kao, na primer, da je tisina na moru isto sto i zatisje od vetrova u vazduhu (jer je svako od njih tiSina), a da je tacka u Iiniji isto sto jedinica u broju, - jer, i tacka i jedinica jesu princip. I zato, oznacavajuci kao vrstu ono sto je zajednicko svim slucajevima, izgleda da necemo netacno definisati. A na isti nacin oni koji definisu
daju .obicn? definicije. Nairne, oni kazu da je jedinica prmctp broJ~,. a da je tacka princip linije. J asno je, dakle, da o~ staV~JaJu kao vrstu ono sto je zajednicko u svakom od OVl~ poJmova. Takva bi hila oruda za zakljucivanje.30 Sto se ttce mesta za koja je ono sto je receno korisno, ona su sledeca.
Knjiga druga [ZAJEDNICKA MESTA AKCIDENCIJE] Glava prva [OPSTE NAPOMENE]
Jedni problemi su univerzalni [opsti], a drugi su partikularni [pojedinacni]. Univerzalni su, na primer [problemi]: ,svako zadovoljstvo je dobro", i: ,nijedno zadovoljstvo nije dobro". A partikularni su, na primer [problemi]: ,poneko zadovoljstvo je dobro", i: ,poneko zadovoljstvo nije dobro". Ovim dvema vrstama problema zajednicka su mesta koja sluze tome da utvrde iii da pobiju univerzalno. Ako smo dokazali da nesto svakom pripada, mi smo isto tako dokazali da to i ponekom pripada. A ako smo dokazali da nesto nijednom ne pripada, mi smo, isto tako, dokazali da to i ponekom ne pripada. Pre svega, treba da govorimo o mestima koja sluze tome da pobijaju univerzalnu propoziciju, zato sto su takva mesta zajednicka univerzalnim i partikularnim problemima, kao i zato sto kad sagovornik stavi pre afirmativne nego negativne teze, oni koji dokazuju stavljaju sebi u zadatak da ih pobijaju. Ali, vrlo je tesko konvertirati svojstveni naziv izveden iz akcidencije. Jer, jedino u slucaju akcidencija jedna stvar moze vaziti samo na izvestan nacin, a ne uopste. Nuznim nacinom su konvertibilni nazivi izvedeni iz definicije, iz onaga sto je svojstveno i iz vrste. Tako, na primer, 397
ak~ je zivotinja koja hoda nogama i koja ima dve noge atnbut ~.ekog subjekta, bice istinito kazati, posto se izvrsi ~On~er~Ija, da je taj SUbjekt zivotinja koja hoda nogama 1
koJa rma dve noge. Isto je taka i kad se naziv izvede iz
vr~te. ~aim~, ~~o j~ ~,biti zivotinja" atribut nekog subjekta, ~aJ su~Jekt Je zrvo.tmJa. Isto vazi i kad je rec o onome sto
Je. svojstveno. Narm.e, aka ,biti sposoban za gramatiku"
pnpad~ nekom subjektu, taj subjekt ce biti sposoban za
gramatrku [da nauci gramatiku]. Nijedan od ovih predikat.a ne maze. pripadati iii ne pripadati subjektu u izvesnom smrsl~ ~r.elahvn~], ne~o mu maze samo apsolutno pripada~~· ih .~e pnpad~!r. Medutim, kad su u pitanju akcidencrJe, msta ne stOJI na putu da jedan atribut - kao belina iii pravicnost - pripada stvari u izvesnom smislu tak? d~. nije ?vovolj~o dokvazati [pri raspravljanju] da j~ belma rh pravrcnost Jedan covekov atribut, da bi se dokazalo d~ je covek beo iii pravican. Jer postoji sumnja o ~orne, 1 maze. se reCi da je covek beo iii pravican samo u Izvesnom smrslu. Taka nema nuznim nacinom konverzije za akcidencije. Ali treba odrediti i pogreske u problemima. One su ?vojake, --:- ~li se sastoje u pogresnom tvrdenju, iii u tome sto se neki rzraz ne uzima u uobicajenom smislu. Grese oni koji nesto pogresno tvrde, i koji kaiu da jednoj stvari pril?ad~ on~ sto joj ne pripada; a oni koji nazivaju stvari tudrm rmemma - kao, na primer [koji nazivaju] platan covekom- odstupaju od uobicajenog smisla jednog naziva. Glava druga [MESTA]
. ~rvo p~avilo [o -r6no~ - znaci i mesto i pravilo] jeste vrd~tr da h Je odreden [da li je protivnik odredio] jednom sub]ektu kao akcidencija atribut koji mu pripada na neki drugi _?aci~ [~ao rod~ iii svojstv~nost, iii kao definicija]. Ova pogreska ~mr se. vecmom s o~zrrom na rodove; na primer, a~o se ~aze da Je za ?elo akcrdencija da bude boja, - jer niJe akcrdentalno da Je bela boja, nego je boja vrsta belog. 398
Moze biti da onaj ko postavi jedan stav [jednu tezu] definise atribut na taj nacin sto upotrebi naziv akcidencije, - kao, na primer, kad kaze da je za pravicnost akcidentalno da bude vrlina. Cesto, i aka nema takve definicije jasno je da je vrsta uzeta kao akcidencija, - tako, na primer, aka je receno da je belina obojena iii da je hodanje u pokretu. Nairne, predikat izveden iz vrste nije nikad, u svom obliku koji proizlazi iz druge reci, afirmiran od roda, nego su uvek vrste sinonimno afirmirane od svojih rodova, posto rodovi dobijaju ime i definiciju svojih vrsta. Aka se kaze da je bela obojeno,- tada obojeno nije uzeto kao vrsta belog, jer je za to upotrebljena rec izvedena iz boje, niti je obojenost uzeta kao svojstvenost belog, iii kao njegova definicija. Jer, definicija i svojstvenost ne pripadaju nicem drugom sem subjektu, - ali obojene su i mnoge druge stvari, a ne samo belo, - kao, na primer, drvo, kamen, covek, konj. Dakle jasno je da je ovaj atribut uzet kao akcidencija. Drugo mesto [pravilo] jeste posmatranje svih slucajeva u kojima je predikat univerzalno afirmiran iii negiran o subjektu [od strane protivnika]. Ali ti slucajevi moraju se ispitivati po rodovima, a ne po individuama kojih je bezbrojno. Jer tada ce se ispitivanje vrsiti metodicnije i sa manje zaddavanja. Valja poceti istrazivanjem prvobitnih klasa, i od njih ici do dalje nedeljivih rodova. Tako, na primer, aka je receno [ako je protivnik rekao] da postoji jedna ista nauka o suprotnostima, treba ispitati da li je jedna ista i nauka o relativnim i o kontrerno suprotnim pojmovima, kao i o pojmovina suprotnim prema [kategoriji] lisenosti i posedovanja, i o onima kontradiktorno suprotnim. I aka za ove slucajeve jos nista nije jasno dostignuto, treba ih i dalje deliti, sve dok sene dode do onoga sto nije viSe deljivo. Taka, na primer, treba videti da li taj stav [da postoji jedna ista nauka o suprotnostima] vazi i za pravicno i nepravicno [kontrerno suprotno], za dvostruko i polovinu [kategorija relacije], za slepilo i vid [kategorija IiSenosti i posedovanja], za bice i nebice [kontradiktorne suprotnosti]. Jer, ako je za jedan od ovih slucajeva dokazano da nauka nije ista, - mi 399
smo dokazali neosnovanost problema1 • A isto je tako, kad jedan atribut nijednoj od suprotnosti ne treba da pripada. 2 Ovo mesto upotrebljava se podjednako i za utvrdivanje problema, i za dokazivanje njegove neosnovanosti. Ako pri podeli izgleda da se predikat primenjuje na sve slucajeve iii na veliki broj slucajeva, moze se od protivnika traiiti da postavi tvrdenje kao opste, iii da nasuprot postavi negativan primer, da bi pokazao u kome slucaju nije tako. Jer, ako ne ucini ni jedno ni drugo, izgledace besmisleno sto odbija tezu. A drugo jedno mesto [pravilo] jeste dati definicije akcidencije i subjekta kome je ova pridata, iii [definicije] obojih [akcidencije i subjekta] odvojeno, iii samo jednog od njih, - i zatim razmotriti da li je nesto neistinito uzeto u definicijama kao istinito. Tako, na primer [ako problem glasi]: ,Da lise moze uciniti nepravda Bogu?" [treba pitati:] ,Sta znaci uciniti nepravdu?" Ako to znaci hotimicno skoditi nekom, ocevidno je da se Bogu ne moze uciniti nepravda. Jer Bog ne moze da pretrpi nikakvu stetu. [A ako protivnikov problem glasi:] ,Da li je valjan covek zavidljiv?" [valja pitati:] ,sta je to zavidljiv"? i ,sta je to zavist"? Ako je zavist zalost koju izaziva izgled sreee jednog ~gle~og vcov~ka, jasno je da valjan covek nije zavidljiv,Jer b! mace b10 rdav. [Ako problem glasi:] ,Da Ii je covek prav1can kao bozanstvo Nemezis3 zavidljiv?" treba pitati: ,sta je jedno i drugo [pravican kao bozanstvo Nemezis i zavidljiv]"? Jer tako ce se videti da li je ono sto se tvrdi istinito iii Iaino. Na primer: ako je zavidljiv covek onaj ko se zalosti zbog uspeha dobrih !judi, a ako je covek pravican kao bozanstvo Nemezis onaj ko se zalosti zbog uspeha ziih ljudi, jasno je da covek pravican kao bozanstvo Nemezis neee biti zavidljiv. Treba umesto izraza koji se nalaze u ovim definicijama staviti njihove svojstvene definicije,4 i ne treba se zaustavljati sve dok se ne dode do nekog dobro p~zn~~og _izraza. Nvaime ce~to,_ kad se uzme cela definicija, JOS mJe Jasno trazeno resenJe; medutim ako se umesto jednog od izraza koji se nalaze u definiciji stavi njegova svojstvena definicija, on odmah postaje ocevidan.
Dalje, od problema se moze naciniti propoziCIJa, i moze se uciniti protiv nje prigovor.5 Jer, prigovor ce biti napad na tezu. Ovo mesto je gotovo isto kao kad se posmatraju predmeti o kojima je predikat bio univerzalno afirmiran iii negiran. Raziika lezi samo u obrtu [dokazivanja]. Dalje, valja odrediti koje stvari treba zvati kao [sto ih zove] vecina !judi, a koje ne. To je korisno i za utvrdivanje i za pobijanje problema. Tako mozemo reci da pri imenovanju stvari treba ici sa veCinom ljudi, ali kad se pita koje stvari jesu i1i nisu jedne izvesne vrste, ne treba se vise obracati vecini. Na primer, valja nazvati zdravim ono sto prouzrokuje zdravlje, kao sto veCina kaze. Medutim, ako treba doznati da li predmet o kome je rec jeste iii nije uzrok zdravlja, ne treba vise usvojiti misljenje vecine ljudi, nego lekara. '
400
26 Organon
Glava treca [DRUGA MESTA]
Dalje,6 ako je jedan izraz uzet u vise znacenja, i ako je [u problemu ili u tezi] stavljeno da on pripada ili ne pripada jednom subjektu, treba dokazati jedno od dva razlicita znacenja, ako se ne mogu dokazati oba. Ovim [mestom ili pravilom] treba se sluziti kad razlicita znacenja ostaju skrivena. A ako nije skriveno da se izraz uzima u viSe znacenja, [onaj ko brani tezu] stavice prigovor da se nije raspravljalo o znacenju koje je on doveo u pitanje, nego o drugom znacenju. Ovo mesto [pravilo] podjednako sluzi da utvrdi i da pobije jedan problem. Ako zelimo da utvrdimo izvesnu tezu, pokazacemo da atribut pripada subjektu u jednom od dva znacenja, kad to ne mozemo da pokazemo u oba znacenja. Medutim, ako hocemo da pobijemo tezu, pokazacemo da atribut ne pripada subjektu u jednom od dva znacenja, kad to ne mozemo da pokazemo u oba znacenja. Ali, pri pobijanju nikako nije potrebno da raspravljanje zavisi od protivnikovog ustupanja7 po kome teza pretpostavlja opste afirmativno pripadanje iii opste nepripadanje. Jer, ako pokazemo da u jednom slucaju atribut ne pripada
401
subjektu, mi smo time pobili da on pripada svakom subjektu. Isto taka, aka pokazemo da u jednom slucaju atribut pripada subjektu, mi smo time pobili da on ne pripada nijednom subjektu. Medutim, oni koji postavljaju jednu tezu, moraju prethodno pretpostaviti [sa protivnikom] da ako, u izvesnom slucaju, atribut pripada subjektu, on mu univerzalno pripada, - pod pretpostavkom da je to verovatan postulat. Jer, da bi se pokazalo da nesto svemu pripada, nije dovoljno raspravljati samo o jednom slucaju. Tako, na primer, nije dovoljno dokazati da je covekova dusa besmrtna, da bi se utvrdilo da je svaka dusa besmrtna. Prema tome treba se prethodno saglasiti o tome da ako je rna koja dusa besmrtna, svaka ce dusa biti besmrtna. Ali to ne treba uvek ciniti, nego samo u slucaju kad ne mozemo na: vesti dokaz zajednicki za sve slucajeve, - kao kad geometar - na primer - tvrdi da je zbir uglova u trouglu jednak sa dva prava ugla. Ako8 razlicita znacenja jednog izraza nisu skrivena, treba naznaciti u koliko se znacenja koji izraz uzima,- pre nego sto se teza pobije iii utvrdi. Taka, na primer, aka se pretpostavi da je duznost ono sto je korisno iii ono sto je casno, valja se truditi da se utvrde iii pobiju ova dva tvrdenja za izneseni predmet, i da se dokaze da je on posten i koristan, iii da nije ni posten ni koristan. Ali aka se ne mogu dokazati oba znacenja, treba bar dokazati jedno od njih, i pri tome nagovestiti da je izneseni predmet istinit u jednom smislu, a Iazan u drugome. Isto pravilo vazi i kad je broj znacenja koje jedan izraz ima veCi od dva. Treba jos razmotriti izraze koji imaju vise znacenja ne na osnovu homonimije [jednakosti dve reci koje imaju razIicita znacenja], nego na drugi nacin. 9 Uzmimo, na primer, recenicu: ,Nauka o viSe stvari jeste jedna ista." U ovoj recenici ,vise stvari" maze da znaci iii cilj i sredstva da se dostigne taj cilj, kao sto je medicina nauka o oddavanju zdravlja i dijete; iii se ave dve stvari uzimaju kao ciljevi, kao sto se kaze da je nauka 0 kontrernim suprotnostima jedna ista (jer jedna od tih suprotnosti nije vise cilj nego sto je druga). 10 IIi ,vise stvari" maze da znaci jedan atribut po
sebi, i jedan akcidentalni atribut. Taka, na primer, bitni je atribut da trougao ima uglove jednake sa dva prava ugla, a akcidentalan atribut jeste da ravnostrani trougao ima uglove za koje isto vazi. Nairne, pasta je akcidentalno za ravnostrani trougao da bude trougao, mi iz toga saznajemo da je zbir njegovih uglova jednak sa dva prava ugla. Aka ni u jednom od njenih znacenja ne maze biti ista nauka o vise stvari, jasno je da ana uopste ne maze biti jedna ista, iii ako u jednom od tih znacenja ana maze biti jedna ista, jasno je da je nauka o vise stvari jedna ista. Valja raziikovati onoliko znacenja koliko je to korisno. Aka, na primer, ho6emo da utvrdimo jednu tezu, treba da navedemo slucajeve koji mogu da se sa njom slaiu, i da izdvojimo samo ona [njihova] znacenja koja su korisna i za utvrdivanje teze. Medutim, aka hocemo da pobijemo [tezu], valja da navedemo sva znacenja koja se ne slazu sa tezom, a preko ostalih treba da predemo11. A to treba uciniti i u slucaju kad je nepoznato koliko znacenja ima jedan izraz. I valja utvrditi pomo6u istih mesta da se jedna stvar odnosi, iii se ne odnosi, na neku drugu stvar,- na primer da se izvesna nauka odnosi na izvesnu pojedinacnu stvar, koja je uzeta iii kao cilj, iii kao sredstvo da se dode do tog cilja, iii kao akcidencija; iii, opet, da se izvesna stvar ne odnosi na izvesnu stvar ni na jedan od navedenih nacina. Isto pravilo VaZi i za zelju, kao i za sve drugo sto se odnosi na vise stvari. Jer, zelja za izvesnom stvari znaci iii zelju za tom stvari koja je uzeta kao cilj na primer, zelju za zdravljem, iii kao sredstvo da se dostigne cilj - na primer zelju za uzimanjem lekova, ili kao akcidenciju, - kao, na primer, - kad je u pitanju vino, kad onaj ko voli slatkis zeli vino, ne zato sto je to vino, nego zato sto je ono slatko. Jer on zeli slatko kao takvo, a vino [zeii] samo akcidentalno, jer kad je vino oporo, on ga vise ne zeii. Dakle on akcidentalno zeli vino. Ova mesto korisno je za ono sto je relativno, jer gotovo sve stvari ave vrste spadaju u relativne.
402
26•
403
Glava cetvrta [DRUGA MESTA]
Sem toga, zgodno je i zameniti jedan izraz drugim, poznatijim,- tako na primer, u jednom sudu reci ,jasan" umesto ,tacan", a umesto ,cinjenice mesanja u mnoge posiove" reCi ,cinjenica voleti se mesati u mnoge posiove". Jer, kad je izraz postao poznatij~ Iakse je napadati tezu. I ovo mesto [kao i mesta koja su mu prethodila] zajednicko je za obe namere: za utvrdivanje i za pobijanje [jednog tvrdenja]. Da bi se dokazalo da kontrerne suprotnosti pripadaju is tom subjektu, treba razmotriti vrstu toga subjekta [drugo mesto iii pravilo]. Tako, na primer, ako hocemo da dokazemo da u culnom opazanju postoje istina i zabluda, reci cemo da je opazati suditi, i da se moze suditi istinito i ne-istinito, i da u culnom opazanju mogu postojati istina i zabluda. Ovoj dokaz izvodi se od vrste na rod. Jer, sudenje je jedna vrsta opazanja. Nairne, onaj ko opaza u neku ruku sudi. A opet moze se, obrnuto, zakljucivati od roda na vrstu. Jer, svi atributi koji pripadaju rodu jesu i atributi koji pripadaju vrsti. Na primer, ako postoji jedna rdava i jedna dobra nauka, postoji i jedna rdava i jedna dobra osobina. Jer, osobina je vrsta nauke. Prvo od ova dva mesta je pogresno da se postavi teza, a drugo je istinito. Nije nuzno da sve sto pripada vrsti pripada i rodu. Tako zivotinja ima krila i cetiri noge, a covek ih nema. Medutim, sve sto pripada rodu, nuznim nacinom pripada i vrsti. Ako je covek vaijan, i .Zivotinja je vaijana. Ali, za obaranje jedne teze, prvo mesto je istinito, a poslednje je pogresno. Jer, sve sto ne pripada vrsti, ne pripada ni rodu, ali nije nuzno da sve sto ne pripada rodu, ne pripada ni vrsti. Zatim, stvari kojima se pridaje vrsta moraju isto tako, nuznim nacinom, dobijati kao atribut neki od rodova, a sve sto ima vrstu ili je oznaceno kao paronim vrste [izraz izveden iz vrste] treba nuznim nacinom da ima i neki od rodova 404
iii da bude oznaceno kao paronim [izraz izveden iz] jednog od rodova. Tako, na primer, ako je jednoj stvari pridata nauka, tada ee toj stvari biti pridata i gramatika, ili muzika, iii koja od drugih nauka, a ako neko poseduje nauku ili je oznacen jednim paronimnim imenom nauke, on ee posedovati i gramatiku, ili muziku, iii neku od drugih nauka, ili ce biti oznacen nekim paronimnim imenom tih nauka, kao, na primer, ,gramaticar" iii ,muzicar". Ako je stavijen neki izraz koji je, na neki nacin, uzet iz vrste - na primer da se dusa krece - treba ispitati da Ii dusa moze da se krece prema jednom od rodova kretanja, na primer, da li ona moze da se povecava, iii da propada, ili da postaje, ili da ima neki drugi rod kretanja. 12 Jer, ako se ona ne krece nijednim od ovih kretanja, jasno je da se nikako ne krece. Ovo mesto je zajednicko za obe [nase namere], - za pobijanje i za utvrdivanje [teze]. Jer, ako se dusa krece prema jednom od rodova kretanja, jasno je da se krece, a ako se ne krece ni prema jednom od rodova kretanja, jasno je da se ne krece. Ako nedostaje dovoljno dokaza da se napadne teza,13 treba ispitati da li se oni ne mogu uzeti medu stvarnim definicijama stvari o kojoj je rec iii medu njenim prividnim definicijama.U A ako za ovo nije dovoljna jedna definicija, treba uzeti dokaze iz vise njih. Ako je navedena definicija stvari, bice lakse da se napadne [teza]. Nairne, napad protiv definicija uvek je laksi. Dalje, sto se tice predmeta raspravijanja, treba ispitati kojoj datoj stvari taj predmet sleduje, iii koja stvar sieduje nl1Znim nacinom, ako je predmet dat. 15 Kad hoce da se dokaze [jedna teza], treba traziti kojoj ce datoj stvari siedovati predmet o kome se raspravlja (jer ako je dokazano postojanje prve stvari, time je dokazano i postojanje predmeta o kome je rec). Medutim, kad hoce da se pobije jedna teza, vaija ispitati koja stvar postoji, - ako je dat postavljeni predmet. Jer, kad budemo dokazali da ono sto sieduje postavljenom predmetu ne postoji, mi smo samim tim obesnaZili predmet 0 kome je rec.
405
A, isto taka, treba obratiti paznju 1 na vreme, 16 i videti postoji lisa njime kakvo neslaganje. Na primer, [sagovornik kaZe da] ono sto se hrani raste nuznim nacinom. [Nato se maze odgovoriti] da se zivotinje uvek hrane, ali da uvek ne rastu. A isto je taka i ako se tvrdi da je znanje secanje. 17 Jer, secanje se odnosi na proslost, a znanje na sadasnjost i buducnost. Nairne, mi kaZemo da znamo sadasnje i buduce stvari, - taka, na primer, da ce biti pomracenje; medutim, nije moguce secati se neceg drugog sem onaga sto je proslo.
Glava peta [DRUGA MESTA]
Dalje, [ovde dolazi u obzir] sofisticki naCin raspravljanja koji se sastoji u tome da se protivnik dovede do tacke18 gde nam za napad stoji na raspolaganju mnostvo dokaza. Ovaj nacin postupanja bice nekad stvarno nman, a nekad prividno nuzan; 19 medutim, [nekad nece biti] ni prividno ni stvarno nuzan. [Pomenuti naCin] bice stvarno nuzan kad onaj ko odgovara pobije neko tvrdenje korisno da se napadne teza, dok onaj ko pita upravlja svoje dokazivanje na spornu tacku, - a ova je tacka jedna od onih u prilog kojih se mogu navesti mnogi dokazi. [Pomenuti nacin, isto taka] bice stvarno nuzan kad [onaj ko pita] izvede indukciju osnovanu na tvrdenju onaga ko odgovara, pa nastoji da pobije propoziciju do koje je dosao. Jer, ako ova padne, pasce i tvrdenje koje je najpre bilo stavljeno. [Pomenuti nacin je] prividno nuzan, kad tacka na koju se odnosi raspravljanje izgleda korisna i svojstvena tezi, ali stvarno nije takva. A ona nije takva, bilo zato sto je onaj ko oddava teret dokaza [onaj ko odgovara] odbio da ustupi [protivniku] neku tacku [koja sluzi tome da se dokaZe prvobitna propozicija], iii zato sto se onaj ko pita- posto je verovatnom indukcijom, osnovanom na tezi onaga sto odgovara, dostigao tu tacku - trudi da je obori. Ostaje jos slucaj kad tacka na koju se raspravljanje odnosi nije nuzna ni stvarno, ni prividno, i kad je onaj ko odgovara pobijen na nekom drugom pitanju. Valja se cuvati ovoga nacina
406
raspravljanja koji je stavljen na poslednje mesto. Nairne, on ne pripada dijalektici- i njoj je stran. Zbog toga onaj ko odgovara ne treba da se ljuti, nego treba da prizna vaznost tackama koje nisu korisne za pobijanje teze, kao ida oznaci sve tacke koje sene slazu sa njegovim misljenjem, ali kojima on priznaje vaznost. Jer, veCinom, oni koji postavljaju pitanja dolaze u vecu zabunu aka - posto im se odobre sve propozicije ave vrste- ne uspevaju da izvedu zakljucak. Dalje, 20 uvek kad se nesto kaze [kad se izrekne neko tvrdenje], kazana je, u izvesnom smislu, mnozina, - jer svemu sto se kaze sleduju, nuznim nacinom, mnoge posledice. Taka, na primer, kad se kaze da je neko covek, receno je, isto taka, da je on zivotinja, i da je oduhovljen, i da ima dve noge, ida je sposoban za razumno misljenje i za nauku; prema tome, aka je samo jedna od ovih posledica - rna koja to hila - oborena, - i prvobitna propozicija je aborena. Ali treba izbegavati da se prede sa jednog predmeta na drugi tezi [predmet]. Jer, nekad je lakse pobiti posledicu, a nekad samu tezu.
Glava sesta [DRUGA MESTA]
Uzmimo subjekte kojima, nuznim nacinom, treba da pripada samo jedan od dva kontrerno suprotna atributa kao sto, na primer, coveku, nu.Znim nacinom, pripada bolest iii zdravlje. Ako imamo mnogo dokaza da jedan od ovih atributa pripada iii ne pripada subjektu, ima6emo ih i za drugi atribut. Ovo mesto maze da bude uzajamno korisno za obe namere [ida se utvrdi ida se pobije jedna teza]. Aka smo dokazali da jedan od dva atributa pripada subjektu, mi smo time dokazali da mu drugi ne pripada, a ako smo dokazali da jedan od dva atributa ne pripada subjektu, mi smo time dokazali da mu drugi pripada. J asno je da je ovo mesto korisno za oba slucaja. Protivnik se maze napasti i na taj nacin sto se jedan izraz svede na njegov pojam [sto mu se da njegov bukvalni smisao] 21 [i sto se naglasi] da je prikladnije taka shvatiti
407
izraz, nego onako kao sto se on obicno shvata. Tako, na primer, moze se re6i da izraz ,onaj ko ima dobru dusu" [dhjm;:o~] ne znaci ,hrabar covek", kao sto je sad utvrdeno [uobicajeno], nego ,covek cija je dusa dobra", - kao sto izraz ,koji ima dobru nadu" [eueA.m~] moze znaciti covek koji se nada dobrim stvarima". Slicno tome, moze '~e reci da ,~recan" [eUilat!!WV] znaci ,onaj ciji je demon22 val jan", u smtslu u kome Ksenokrat kaze da je srecan onaj ko ima valjanu dusu, jer je dusa demon svakog coveka. Dalje, posto se neke stvari dogadaju nuznim nacinom, druge stalno, a neke opet slucajno, - ako se stavi nuzno kao stalno, iii stalno- bilo ono samo iii njegova kontrerna suprotnost - kao nuzno, stvara se uvek mesto za napad [pr~tiv_ sebe).23 Ako se stavi nmno kao stalno, ocevidno je da Je ttme r~cen~ da ono ne pripada svemu, - ali posto ono [u stvan] pnpada svemu, - ucinjena je pogreska. A ak~ se ka~e _da i;: st~ln~ on~ sto je nuzno, ucinjena je pogreska na tstl nacm, Jer Je receno da svemu pripada ono sto [u ~tvari] nev pri~ada svemu. Isto je tako ako se kaze da je nuzno ono sto Je kontrerno suprotno od stalnog. N aime, kontrerno suprotno od onoga sto je stalno jeste uvek ono sto je rede. Kad su, na primer, ljudi stalno rdavi oni su rede dobri. Tako je jos veca pogreska ucinjena,' ako je receno da su ljudi nuznim nacinom dobri. Isti je slucaj i kad se uzme ono sto je slucajno kao nuzno iii stalno. Jer, ono sto je slucajno nije ni nuzno, ni stalno. Ako je u pitanju stvar koja se najcesce dogada, tada i ako sagovornik nije odredio je li ona stalna iii nuzna moze se I?retpostaviti u_ raspravljanju [da bi se protivnik pobio] ?a J.e ~ek~~ kako Je stvar nuzna. Ako je on kazao da su Ijudi tskl]ucem tz nasledstva rdavi svi bez razlike moze se u raspravljanju pretpostaviti da su oni takvi n~znim nacinom. Da~je, treb~ isp~tati24 i da li je protivnik postavio stvar kao akctdentalm atnbut same sebe, i uzeo je kao razliCitu stvar~ zato sto se raz.Iicito naziva, kao sto je [sofist] P:?dtk. [sa Keosa] de~10 zadovoljstva na radost, i veselje, i uztvanJa. Jer, ovo su tmena za nesto identicno sa zadovolj408
stvom. Kazati da je ,radovati se" akcidentalni atribut od ,uzivati" - znaci reci da je stvar akcidentalni atribut same sebe. Glava sedma [DRUGA MESTA]
Posto je ono sto je kontrerno suprotno medusobno povezano na sest nacina, ali posto samo cetiri od tih povezanosti obrazuju kontrernu suprotnost, - valja uzeti kontrerno suprotno onako kako ono moze biti korisno za pobijanje kao i za utvrdivanje jedne teze. Jasno je da se ono sto je kontrerno suprotno povezuje na sest nacina. IIi ce se svaki od kontrerno suprotnih atributa povezati sa svakim od kontrerno suprotnih subjekata na dva nacina, - kao, na primer: ,ciniti dobro prijateljima" i: ,ciniti zlo neprijateljima", iii, naprotiv: ,ciniti zlo prijateljima", i ,ciniti dobro neprijateljima". IIi se dva kontrerno suprotna atributa odnose samo na jedan subjekt, i to opet na dva nacina, - kao, na primer: ,ciniti dobro prijateljima" i ,ciniti zlo prijateljima", iii ,ciniti dobro neprijateljima" i: ,ciniti zlo neprijateljima". IIi se samo jedan od kontrerno suprotnih atributa odnosi na dva subjekta, opet na dva nacina, - kao, na primer, ,ciniti dobro prijateljima" i: ,ciniti dobro neprijateljima", ili ,ciniti zlo prijateljima" i ,ciniti zlo neprijateljima". Dve povezanosti koje smo prvo oznacili ne obrazuju kontrernu suprotnost, - tako, na primer: ,ciniti dobro prijateljima" nije kontrerno suprotno sa: ,ciniti zlo neprijateljima". Jer, treba zeleti obe ove stvari, koje zavise od istog etickog stava. A ,ciniti zlo prijateljima" nije, isto tako, kontrerno suprotno sa: ,ciniti dobro neprijateljima". Jer treba izbegavati obe ove stvari, koje zavise od istog etickog stava. I ne izgleda da je jedna stvar koju treba izbegavati kontrerno suprotna drugoj stvari koju isto tako treba izbegavati, - sem ako jedna od njih ne znaci suvise mnogo, a druga suvise malo. Jer, suvise mnogo pripada stvarima koje treba izbegavati, a isto tako suviSe malo. 25 Medutim, sve ostale cetiri povezanosti obrazuju kontrernu suprotnost. 409
,Ciniti dobro prijateljima" kontremo je suprotno sa: ,ciniti zlo prijateljima", jer dolazi iz kontremo suprotnog etickog stava, i jedno treba zeleti, a drugo valja izbegavati. Isto je tako i sa drugim povezanostima. N aime, u svakom paru kontremih suprotnosti jednu od stvari treba zeleti, a drugu valja izbegavati; jedna proizlazi iz dobrog etickog stava, a druga iz rdavog. Iz recenoga je, dakle, jasno da od jedne iste svari ima vise kontremih suprotnosti. ,Ciniti dobro prijateljima" ima za kontreme suprotnosti i: ,ciniti dobro neprijateljima" i ,Ciniti zlo prijateljima". Isto je tako i sa svakim od drugih tvrdenja; naime kad se svako od njih ispita na ovaj nacin, videce se da ima po dve kontreme suprotnosti. Treba, dakle, izabrati onu od dve kontrerne suprotnosti, koja se moze iskoristiti za tezu [da se napadne teza]. Dakle, ako akcidencija jedne stvari26 ima kontrernu suprotnost, valja razmotriti da li ova pripada subjektu kome akcidencija treba da pripada. Ako mu pripada, druga [kontrema suprotnost] ne moze da mu pripada. Nairne, nemoguce je da istom subjektu istovremeno pripadaju kontrerne suprotnosti. Ili [valja razmotriti] da li je jednom subjektu pridat takav predikat da, ako je ovaj dat, kontrerne suprotnosti moraju nuznim nacinom pripadati subjektu. Kao primer za to neka posluzi tvrdenje da su ideje u nama. Jer, iz toga tvrdenja· ce sledovati da ideje u isto vreme bivaju pokretane i da miruju, kao i da su istovremeno culne i inteligibilne. Kad se pretpostavi postojanje ideja, - izgleda da ideje miruju i da su inteligibilne. A ako se ideje nalaze u nama, nemoguce je da one budu nepokretne. J er kad se mi krecemo, tada se, nuznim nacinom, i sve sto je u nama krece sanama27 • Jasno je da se ideje, ako su u nama, culno opazaju, - jer opazanjem cula vida upoznajemo oblik svake stvari. A, opet, ako je teza pretpostavila jednu akcidenciju koja ima kontremu suprotnost28 , treba videti je li subjekt, sposoban da primi akcidenciju, sposoban da primi i kontrernu suprotnost te akcidencije. Jer, ista stvar sposobna je da primi kontrerne suprotnosti29 • Tako, na primer, ako
410
je receno da mdnja sleduje gnevu [to je teza], mdnja ce biti u impulzivnom delu duse, posto je gnev u njemu. Zatim treba videti da li je kontrerna suprotnost mrznje [prijateljstvo, ljubav] u impulzivnom delu duse, jer ako nije tamo, to jest ako se prijateljstvo nalazi u pozudnom delu duse, u tom slucaju mrznja nece sledovati gnevu. Isto je tako i ako se tvrdilo da je pozudni deo duse lisen saznanja. Taj [pozudni] deo bio bi sposoban i za znanje ako je bio sposoban za neznanje. Ali se obicno ne pretpostavlja da je pozudni deo sposoban za znanje. Kad treba pobiti nesto [neku tezu], valja, kao sto smo rekli, primeniti ovo mesto. Medutim, ako treba utvrditi nesto [neku tezu], ovo mesto se ne moze primeniti radi dokaza da akcidencija pripada subjektu, nego se moze primeniti samo radi dokaza da akcidencija moze pripadati subjektu. Kad dokatemo da stvar o kojoj je rec nije sposobna da primi kontrernu suprotnost akcidencije koja je afirmirana, time smo dokazali da akcidencija ne pripada i da ne moze pripadati subjektu. Ali, ako dokazemo da kontrerna suprotnost pripada subjektu, ili da je subjekt sposoban da primi kontrernu suprotnost, - jos nismo dokazali da njemu pripada i afirmirana akcidencija. Time bismo samo dokazali da mu ona moze pripadati.
Glava osma [DRUGA MESTA]
Posto ima cetiri suprotnosti00, valja videti da li · se moze izvesti dokaz iz protivrecnih termina, na taj nacin sto se obrne red sledovanja [subjekta i predikata] ito bilo u slucaju da se pobija, bilo da se utvrduje [jedna teza]. Taj dokaz se dobija indukcijom. Uzmimo ovaj primer: ,Ako je covek zivotinja, ono sto nije zivotinja nije covek." Isto je tako i u drugim primerima za protivrecne termine. Nairne u njima je obrnuto sledovanje [subjekta i objekta], zato sto coveku sleduje zivotinja, a ne-coveku ne sleduje ne-zivotinja, nego, naprotiv, ne-zivotinji sleduje ne-covek. u svim ovim slucajevima treba uzeti postulat, kao sto je, 411
na primer,.. sled~~i: ,Ak.? je dobro prijatno, u tom slucaju o~o sto mJe pnJatno lliJe dobro. Ako jedno nije istinito, ~ drug~ nije istinito." Isto tako: ,Ako ono sto nije pri-
~atno ll1Je dobro, dobro je prijatno. " 31 Tako je jasno da 1 za. potyrdiv.anje i za pobijanje teze32 vazi sledovanje po prottvrecnostt, kad se ovo uzme u suprotnom smislu. . Sto se tice. kontrer~~h s~p~otnosti [subjekta i pred1kata teze], valJa obratttt paznJu na to da li kontrerna suprotno~~ jednog dol~i za kontrernom suprotnoscu ?rugog, ~~1 n.ep?sredno, 1~1 obrnuto. Ovo mesto je korisno 1 za pob1JanJe 1 za utvrd1vanje jedne teze. Ovakvi dokazi ~~raju se dobiti pomocu indukcije, ukoliko nam to sluzi C11Ju.. Tako j::_ sledovanje neposredno, na primer, za hrabrost 1 kukav1cluk. Hrabrosti sleduje vrlina, a kukavicluku porok: Prvoj sl.eduje d~ je treba zeleti, a drugome da ga ~reba 1zbe~ova~t. Ovde Je ~ledovanje neposredno. Jer, ono sto treba zelett kontrerno Je suprotno onome sto valja izbegavati. A tako je i inace. ~eduti~, s~edovanj~ je obrnuto [za utvrdivanje teze] u slucaJ~ ka~ st? Je sled~C!: dobrom telesnom stanju sleduje zdrav!Je, ~h lose~ stanJu tela ne sleduje bolest, nego bolesti sleduje lose stan_1e tela. Dakle, jasno je da je ovde sledovanje obrnuto. Meduttm, obrnuto sledovanje retko se ddava kod kontrernih suprotnosti, i sledovanje je vecinom neposredno. ~ko, dakle, ~ontrerna suprotnost jednog terrnina ne sleduje ~ontrernoJ suprotnosti drugog termina ni nepo~redno m ~brnuto, jasno je da ni u stavljenom problemu jedan termtn ne sleduje drugom. 33 Ako kod kontrernih suprotnosti jedna sleduje drugoj, tada, nuznim nacinom, treba da bude is to kod prvobitnih termina. 34 Na isti nacin kao kod kontrernih suprotnosti, treba postu}:?ati p~i ispitivanju liSenosti i posedovanja.35 Sarno kod hsenostt nema o~rl?-utog ~~edovanja, nego je sledovanje uvek nepo~redno nu~m~ nac.mom. Tak?, na primer, vidu uvek sleduje opazanJe cula v1da, a sleptlu odsustvo [vizu~ln~g] OJ?azanja. Cul.no opazanje i odsustvo culnog opazanJa .stoJ~ nasuprot Jedno drugom kao posedovanje i Iisenost, Jer Jedno Je posedovanje, a drugo liSenost. v
v
412
Isto kao kod posedovanja i lisenosti treba postupati i sa suprotnostima relativnih pojmova.36 Jer, i ovde je neposredno isto sledovanje atributa. Tako, na primer, ako je trostruko nesto mnogostruko, njegova trecina je vrlo mali deo. Jer, trostruko je relativno treCini, a mnogostruko je relativno svom vrlo malom delu. 37 Opet jedan primer: ako je znanje [nauka] verovanje, predmet znanja jeste i predmet verovanja. 38 Ako je videnje culno opatanje, i predmet videnja je i predmet culnog opatanja. Mogao bi se staviti prigovor da kod relativnih pojmova sledovanje ne biva, nuznim nacinom, kao sto je tvrdeno. Nairne, predmet culnog opatanja jeste predmet znanja, a culno opazanje nije znanje [nauka]. Ali ne izgleda da se taj prigovor osniva na istini. Nairne mnogi tvrde da o predmetima culnog opatanja ne moze biti znanja. 39 Dalje, ono sto je receno [poslednje mesto] nije manje korisno da dokaze kontrerno suprotno tvrdenje, - kao, na primer, da predmet culnog opazanja nije predmet znanja, posto culno opazanje nije znanje.
Glava deveta [DRUGA MESTA]
Dalje, treba obratiti patnju na srodne izraze i na izvedene reci, i u slucaju kad se pobija, i u slucaju kad se utvrduje jedna teza. 40 Nazivaju se srodnima izrazi kao, na primer, sledeei. ,Pravicna dela" i ,pravican covek" srodni su sa ,pravicnoscu", a ,hrabra dela" i ,hrabar covek" sa ,hrabroscu". Isto tako stvari koje nesto proizvode ili oddavaju srodne su sa onim sto proizvode ili odrzavaju, kao, na primer, ,ono sto je zdravo" sa ,zdravljem", a ,ono sto doprinosi zdravlju" sa ,dobrim stanjem tela". Isto vazi i za druge slucajeve. Takve se stvari obicno zovu srodnima; medutim izvedene reci bice, na primer, ,pravicno"' i ,hrabro", i ,zdravo", i svi izrazi koji se na ovaj naCin obrazuju. Izgleda da su izvedene reci isto tako srodni izrazi, kao sto je, na primer, ,pravicno" u odnosu na ,pravdu", i ·· l."
413
,hrabro" u odnosu na ,hrabrast". Nazivaju se sradnima izrazi koji spadaju u isti red pojmova, kao ,pravicnost", ,pravican covek"' ,pravicno delo"' ,pravicno". Ako je, na primer, dokazano da je rna koji izraz iz istoga reda pojmova ,dobar" iii ,dostojan hvale",- sarnim tim je dokazano da su i svi ostali izrazi takvi. Ako, na primer, ,pravicnost" spada u stvari dostojne hvale, tada ce ,pravican covek"' i ,pravicno delo"' i ,pravicno" isto tako spadati u stvari dostojne hvale. 0 cemu se kaze ,pravicno"' 0 tome ce se kazati i ,dostojno hvale"' prema istom izvoden ju iz ,dostojnog hvale"' kao sto je ,pravicno" izvedeno iz ,pravicnosti". Treba razmotriti ne samo subjekt o kome je rec, nego i njegovu kontrernu suprotnost za kontrerno suprotni predikat. 41 Tako, na primer, moze se re6i da dobra nije nuznim nacinom prijatno, jer ni zlo nije [nuznim nacinom] mucno; iii ako je zlo nuznim nacinom mucno, i dobra je nuznim naCinom prijatno. A ako je pravicnost znanje, i nepravicnost je neznanje. A ako je ,pravicno" - ,uceno" i , vesta" i ,nepravicno" je ,neznalacko" i ,nevesto". A ako ova druga dva [odnosa] nisu [istinita], ni prva dva [odnosa] nece biti [istinita], kao sto smo sad rekli [u navedenom primeru]. Jer moglo hi pre izgledati da je ,nepravicno" -,vesta" nego da je ,nevesto". Ovo mesto bilo je ranije navedeno/ 2 u sledovanjima kontrernih suprotnosti. Jer, mi sad ne mislimo nista drugo, nego da kontrerna supratnost predikata sleduje kontrernoj supratnosti subjekta. Dalje, dolaze u obzir naCini postajanja i propadanja [jedne stvari] i uzroci njenog proizvodenja i prapadanja,43 kako da hi se pobila tako i da bi se utvrdila [jedna teza]. Stvari ciji naCini postajanja spadaju u dobre stvari, jesu i same dobre, a ako su same stvari dobre, i njihovi nacini postajanja su isti takvi. Medutim, ako nacini postajanja stvari spadaju u rdave stvari, i same stvari su rdave. Ali za nacine propadanja vazi obrnuto: ako nacini prapadanja spadaju u dobre stvari, same stvari su rdave,44 a ako nacini propadanja spadaju u rdave stvari, same stvari su dobre. 45 Isti dokaz vazi i za uzroke praizvodenja i prapadanja 414
stvari. Ako je ono sto proizvodi stvari dobra, i same stvari su dobre, a ako je ono sto proizvodi propadanje stvari dobro, same stvari su rdave. 48
Glava deseta [DRUG A MESTA]
Treba opet razmotriti i stvari slicne ovome o cemu je rec, i videti da li se one slicno odnose. Na primer, ako postoji jedna nauka koja ima vise od jednoga predmeta, to vazi i za jedno misljenje, a ako imati vid znaci videti, tada i imati sluh znaci cuti. Isto je tako i kod drugih stvari, kako kod onih koje postoje tako i kod onih za koje se samo rnisli da postoje. Ovo mesto moze posluziti za obe svrhe [za utvrdivanje i za pobijanje teze]. Jer ako se [ovo mesto] tako odnosi kod jedne od slicnih stvari, tada se tako odnosi i kod drugih slicnih stvari. A ako se tako ne odnosi kod jedne od njih, tada se tako ne odnosi ni kod drugih stvari. Treba, isto tako, razmotriti da li se [ovo mesto] na isti nacin odnosi prema jednoj stvari i prema mnogim stvarima. Jer nekad ima neslaganja. Ako, na primer, znati jednu stvar znaci misliti je, tada znati mnogo stvari znaCi misliti o mnogo stvari. Ali ovo tvrdenje nije istinito. Jer, mogu se znati mnoge stvari, ali se [u isto vreme] ne mogu misliti mnoge stvari. A ako poslednje tvrdenje nije istinito, tada nije istinito ni ono koje vazi samo za jednu stvar. Prema tome, ne moze se smatrati da znati jednu stvar znaci rnisliti je. Dalje, moze se dokazivati pomoeu ,vise" i ,manje". u odnosu na ,vise" ima cetiri mesta. Jedno [mesto] sastoji se u tome da se razmotri da li ,viSe" predikata prati ,viSe" od subjekta [da li uvecavanje predikata dolazi za uvecavanjem subjekata]. Tako, na primer, ako je zadovoljstvo dobra, valja razmotriti da li je vece zadovoljstvo i VeCe dobra, a ako je Ciniti nepravdu zlo, valja razmotriti i da li je vece Cinjenje nepravde veee zlo. Ovo mesto je upotrebljivo za obe [svrhe]. Jer, ako- kao sto je receno - uvecavanju subjekta sle415
duje uvecavanje akcidencije, jasno je da akcidencija pripada subjektu, a ako mu ne sleduje, akcidencija ne pripada subjektu. To treba utvrditi indukcijom. [Uzmimo sad u obzir] drugo mesto. Kad se jedan predikat afirmira o dva subjesta, tada ako on ne pripada onome kome je prirodnije da pripada, on ne pripada ni onome kome je manje prirodno da pripada. A ako pripada onome kome je manje prirodno da pripada, on isto tako pripada onome kome je prirodnije da pripada. A, opet, kad su dva predikata afirmirana samo o jednom subjektu [vazi sledeee pravilo]. Ako onaj koji izgleda da vise pripada subjektu njemu ne pripada, tada mu ni onaj koji izgleda da mu manje pripada isto tako ne pripada. Ili ako onaj koji izgleda da manje pripada subjektu njemu pripada, tada i onaj koji izgleda da mu vise pripada njemu pripada. Dalje, kad su dva predikata potvrdena o dva subjekta [vazi sledece pravilo]. Ako onaj od dva predikata koji izgleda da vise pripada jednom od dva subjekta njemu ne pripada, - tada ni drugi predikat ne pripada drugom subjektu. Ili ako onaj od dva predikata koji izgleda da manje pripada jednom od dva subjekta njemu pripada, i drugi predikat pripada drugom subjektu. Dalje, moze se izvesti dokaz iz toga sto jedan atribut pripada ili izgleda da pripada jednom subjektu na tri nacina, - upravo onako kao sto je to poslednji put naznaceno za tri mesta koja se odnose na ,vise". Kad je samo jedan predikat afirmiran ili izgleda afirmiran, na isti nacin, 0 dva subjekta, - tada VaZi pravilo: ako predikat ne pripada jednom subjektu, on ne pripada ni drugom; medutim, ako pripada jednom, on pripada i drugom subjektu. Kad su dva predikata afirmirana na isti nacin o istom subjektu, vazi pravilo: ako jedan predikat ne pripada subjektu, tada mu ni drugi predikat ne pripada; medutim, ako mu jedan pripada, i drugi atribut mu pripada.
416
lsto pravilo vazi i ako su dva predikata afirmirana, na isti nacin, o dva subjekta. Ako jedan predikat ne pripada jednom subjektu, ni drugi predikat ne pripada drugom subjektu; medutim ako jedan predikat pripada jednom subjektu, i drugi predikat pripada drugom subjektu.
Glava jedanaesta [DRUGA MESTA]
Moze se izvesti dokaz iz , vise" i ,manje", a i iz ,slicnog" na onoliko nacina kao sto smo rekli. A moze se izvesti dokaz i na osnovu dodavanja. Ako jedna stvar, dodata drugoj, cini tu drugu stvar dobrom ili belom, mada ova ranije nije hila ni dobra, ni bela, - dodata stvar ce biti dobra ili bela, i imaee osobinu koju ce preneti na celinu. Dalje, ako dodavanje necega jednom predmetu pojacava osobinu koju je ovaj vee imao, i dodata stvar 6e imati tu osobinu. Isto vazi i za druge predikate. Ovo mesto ne moze se primeniti na sve slucajeve nego samo na one gde mogu da se vrse uvecavanja u smislu mesta ,vise". Ali, ovo mesto se ne daje konvertirati, tako da bi moglo postati korisno i za pobijanje. Jer, ako ono sto je dodato ne cini drugu stvar dobrom, iz toga jos ne proizlazi da ono sto je dodato nije samo dobro. Jer, dobro, kad se doda zlu, ne cini celinu nuznim nacinom dobrom, kao sto ni belo, kad se doda crnom, ne cini celinu nuznim nacinom belom. A opet ako se za predikat kafe da pripada vise ili manje jednom subjektu, to je zato sto mu i apsolutno pripada. Jer, za ono sto nije dobro iii belo, ne moze se reCi ni da je vise ili manje dobro ili belo. Jer ne moze se reei da je jedna rdava stvar vise ili manje dobra nego ijedna druga, vee samo da je vise ili manje rdava. Ni ovo mesto ne daje se konvertirati, tako da bi se moglo upotrebiti za pobijanje. Jer, mnogo predikata u odnosu na koje sene govori o ,vise" [i ,manje"], apsolutno 27 Organon
417
pripadaju subjektu. 0 eoveku sene ka.Ze da je vise iii manje covek, ali iz toga ne sleduje da on nije covek. Treba jos razmotriti na isti nacin pridate atribute, i u relativnom smislu, i u odnosu na jedno dato vreme, i u odnosu na jedno dato mesto. Ako je jedan predikat moguc u relativnom smislu, tada je on moguc i u apsolutnom smislu. Isto je tako i za ono sto va.Zi u jednom datom vremenu ili mestu. Jer, ono sto je apsolutno nemoguce, nije moguee ni u relativnom smislu, ni u jednom datom vremenu, ni mestu. Na ovo se moze staviti prigovor da ima ljudi koji su u relativnom smislu valjani po prirodi. 47 Tako, na primer, covek moze biti plemenit ili umeren, iako, u apsolutnom smislu, nije po prirodi valjan. Jer niko nije po prirodi mudar. Isto tako, jedna propadljiva stvar moze da ne propadne u jedno izvesno vreme, ali, u apsolutnom smislu uzeto, nije moguce da ne propadne.'8 Na isti nacin, na izvesnom mestu korisno je voditi jedan odredeni nacin Zivota, kao, na primer, u nezdravim krajevima, ali u apsolutnom smislu uzeto to nije korisno.'8 Isto tako, moguce je da se na izvesnom mestu nalazi samo jedan eovek, ali, u apsolutnom smislu uzeto, nije moguee da se tamo nalazi samo jedan covek. Na isti nacin, u izvesnim krajevima smatra se za dobro prineti na zrtvu svoga oca, kao sto je to slucaj, na primer, kod Tribala50, ali, u apsolutnom smislu uzeto, to nije dobro. Ali ovde se pitanje odnosi ne na mesto vee na ljude. Jer, nista neee promeniti stvar mesto gde su oni, jer svuda gde se budu nalazili, taj postupak ce za njih biti dobar, zato sto su oni Tribali. Jos jedan primer: u izvesnom vremenu51 dobro je uzimati lekove, - na primer, onda kad je eovek bolestan, - ali uopste ih uzimati nije dobro. A mozda ovde nije u pitanju jedno izvesno vreme, nego telesno stanje. Nairne, ovde niSta nece promeniti stvar vreme, ako je eovek u tome stanju [ako je bolestan]. Ali jedna stvar jeste apsolutno ono sto je, kad se i ako se nista ne doda - moze reei da je ona dobra ili da je kontremo suprotna dobru [rdava]. Tako, na primer, 418
iaete se reei da je dobro prineti svoga oca na zrtvu nego
'•, [te se reei] da to samo izvesni ljudi smatraju za dobro; :prema tome, to nije dobro u apsolutnom smislu. Medutim ie6i ce se- bez ikakvog dodavanja- da je dobro posto'vati bogove, - jer to je dobro u apsolutnom smislu. Dakle, ::za ono sto bez ikakvoga dodavanja izgleda da je lepo, i1i I rumo, ili da ima neku drugu SliCnU OSObiflU, reei 6e Se ,da je takvo u apsolutnom smislu.
Knjiga treca [NASTAVAK MESTA 0 AKCIDENCIJI]
Glava prva [MESTA]
Treba na sledeei nacin ispitati pitanje koju od dve ili vise stvari treba najpre pretpostaviti, ili koja je bolja. Ali, prvo treba napomenuti da se nase ispitivanje ne odnosi na stvari koje su veoma udaljene jedna od druge i izmedu kojih postoji velika razlika (jer niko se ne muci pitanjem da Ii treba da se pretpostavi sreca iii bogatstvo), nego na bliske stvari o kojima smo u nedoumici kojoj treba dati prvenstvo, zato sto ne vidimo nikakvo preimucstvo jedne nad drugom. Kod takvih stvari jasno je sledece. Cim se dokafe jedno ili vise preimucstava [na nekoj od tih stvari], nase misljenje ce se saglasiti s tim da rna koja bila stvar koja ima preimucstvo, nju treba pretpostaviti [ostalima]. Pre svega, ono sto je trajnije i postojanije treba pretpostaviti onome sto ima tu osobinu u manjoj meri. A, isto taka, treba pretpostaviti ono sto bi izabrao mudar covek, ili dobar covek, ili pravican zakon, ili ljudi vesti u svojoj struci koji biraju kao takvi [kao strucnjaci], ili ono sto u svakoj vrsti stvari biraju ani koji znaju, - a to znaci ono sto bi izabrala iii mnozina od njih, ili svi ani. Taka, na primer, u medicini ili u gradevinarstvu, to je ono sto bi izabrala vecina lekara, iii svi lekari, - ili uopste to je sve ono sto bi izabrala ~ecina !judi, iii ~vi .lj?di, iii sve
upraviti dokaz, prema potrebi, ka jednoj od tih tacaka. Ali ono sto je, u apsolutnom smislu uzeto, bolje i sto treba pretpostaviti, jeste ono sto pripada boljoj nauci; medutim, za pojedinca to je ono sto pripada njegovoj sopstvenoj nauci. Zatim, ono sto je u bitnosti jedna odredena stvar, treba pretpostaviti onome sto ne pripada odgovarajucoj vrsti. Tako, na primer, pravicnost treba pretpostaviti pravicnom coveku. Jer, pravicnost pripada vrsti, dobru, a pravican covek joj ne pripada, i prva je u bitnosti dobro, a drugi to nije. Jer ni za jednu stvar ne kaie se da je u bitnosti vrsta, kad ne pripada vrsti. Tako, na primer, beo covek nije u bitnosti boja. A to vaii i za drugo. A ono sto treba zeleti zbog njega samoga treba vise zeleti nego ono sto valja zeleti zbog neceg drugog. Tako, na primer, zdravlje treba vise zeleti nego gimnastiku. Jer, zdravlje treba zeleti zbog njega samoga, a gimnastiku zbog neceg drugog. A ono sto postoji po sebi treba pretpostaviti onome sto akcidentalno postoji. Tako treba viSe zeleti da su [nasi] prijatelji pravicni nego [nasi] neprijatelji. Jer jedno treba zeleti po sebi, a drugo akcidentalno. J er mi samo akcidentalno zelirno da [nasi] neprijatelji budu pravicni, - da nam nista ne bi naskodili. Ovo mesto je isto kao prethodno, i razlikuje se od njega samo po izrazu. Jer mi po sebi zelirno da [nasi] prijatelji budu pravicni, cak i kad to ne bi irnalo po nas nikakvih posledica, i kad bi se oni nalazili u Indiji. Medutim mi zelimo da [nasi] neprijatelji [budu pravicni] zbog druge stvari, - da nam nista ne bi naskodili. A ono sto je po sebi uzrok dobra treba pretpostaviti onome sto mu je uzrok akcidentalno; tako vrlinu treba pretpostaviti sreCi. Jer, vrlina je sama po sebi uzrok dobrih stvari, a sreca [je uzrok dobrih stvari] akcidentalno. A isto vazi i za druge takve stvari. Isto je i sa kontremom suprotnoscu. Ono sto je po sebi uzrok zla treba vise izbegavati nego ono sto je to akcidentalno. Kao primer za to uzmimo nevaljalstvo i slucaj. Jer prvo je rdavo po sebi, a drugi je to akcidentalno. 422
A ono sto je u apsolutnom smislu dobro treba pretpostaviti onome sto je dobro samo za jednu odredenu licnost. Tako, na primer, ,osecati se zdravirn" treba pretpostaviti stanju ,pretrpeti odsecanje nekoga dela tela". Jer, jedno je u apsolutnom smislu dobro, a drugo je dobro samo za onoga za koga je takva jedna operacija nuzna. A ono sto je po prirodi dobro treba pretpostaviti onome sto po prirodi nije dobro, - kao, na primer, pravicnost pravicnom eoveku. Jer, pravicnost je dobra po prirodi, a dobrota pravicnog coveka je stecena. I, zatim, treba viSe zeleti atribut koji pripada boljem i dostojnijem subjektu. Tako, na primer, treba vise zeleti ono sto pripada Bogu nego ono sto pripada coveku, i treba vise zeleti ono sto pripada dusi nego ono sto pripada telu. A ono sto je svojstveno boljem subjektu bolje je od onoga sto je svojstveno gorem subjektu. Tako je, na primer, ono sto je svojstveno Bogu bolje od onoga sto je svojstveno coveku. Jer, sto se tice atributa koji su zajednicki Bogu i coveku, medu njima nema razlike; medutim kad su u pitanju atributi koji su irn svojstveni, jedan nadmasava drugi. I bolje je ono sto se nalazi u boljim, ili ranijim, ili dostojnijim stvarima. Tako je, na primer, zdravlje bolje nego jacina i lepota. Jer, zdravlje se nalazi u vlaznim, i suvim, i toplim, i hladnim delovima, ukratko receno u prvim sastavnim delovima zivotinje, - medutim jacina i lepota nalaze se u docnijim sastavnirn delovima. Nairne, jacina lezi u zilama i kostima, a lepota izgleda da je izvesna simetrija delova tela. I cilj izgleda da treba vise zeleti nego sredstva, a od dva sredstva treba viSe zeleti ono koje se nalazi blize cilju. I, uopste, sredstvo koje se odnosi na cilj zivota treba pretpostaviti onome koje je upravljeno drugom nekom cilju. Tako, na primer, ono sto doprinosi sre6i treba pretpostaviti onome sto doprinosi mudrosti. A moguce [u etickom smislu] treba pretpostaviti nemogueem. Od dva cinitelja koji deluju [proizvode] treba pretpostaviti onaj ciji je cilj bolji. Ali ako treba uporediti Cinilac koji deluje sa ciljem, odlucuje se pomoeu proporcije sta treba pretpostaviti. Nairne, [odlucuje se] prema proporciji da li jedan cilj nad423
masa drugi vise nego sto ovaj nadmasa njemu svojstveni delatni uzrok. Ako, na primer, sre6a nadmasa zdravlje viSe nego sto zdravlje nadmasa delatni uzrok zdravlja, - tada je delatni uzrok srece bolji od zdravlja. Jer, za koliko sreca nadmasa zdravlje, za toliko delatni uzrok srece nadmasa delatni uzrok zdravlja. Ali, zdravlje manje nadmasa delatni uzrok zdravlja. Prema tome, delatni uzrok sreee nadmasa delatni uzrok zdravlja vise nego sto samo zdravlje nadmasa delatni uzrok zdravlja. Tako je jasno da delatni uzrok srece treba pretpostaviti zdravlju, jer on nadmasa vise delatni uzrok zdravlja. Dalje, treba pretpostaviti ono sto je po sebi lepse [eticki bolje], dostojnije i vrednije hvale. Tako, na primer, prijateljstvo treba pretpostaviti bogatstvu, a pravicnost snazi. Jer prijateljstvo i pravicnost po sebi pripadaju stvarima koje su dostojne i vredne hvale; medutim bogatstvo i snaga nisu takvi po sebi, nego zbog neceg drugog. Nairne niko ne ceni bogatstvo zbog njega samoga, nego zbog neceg drugog; medutim prijateljstvo sene ceni kao takvo, cak i kad se od njega ne ocekuje nikakva korist. Glava druga [DRUGA MESTA]
Dalje, kad su dve stvari vrlo slicne jedna drugaj i kad ne mazema da primetima nikakva preimucstva jedne nad drugam, tada treba razmatriti ona sto im sleduje [sta za njima dalazi]. Jer, anu stvar kaja je pracena veeim dobram treba vise zeleti. Ali, aka su rdave posledice kaje tu stvar prate, tada treba pretpastaviti stvar kaja je pracena manjim zlam. Jer, iako abe mogu biti dostojne zelje, nista ne stoji na putu da iz njih proistekne nesta mucna. Ispitivanje onoga sto se na stvari nadavezuje, maze da se vrsi na dva nacina. Jer sa njima nesto moze da bude vezano ranije, a nesto docnije. Taka je, na primer, sa covekom koji uci ranije vezana neznanje, a docnije [je vezana] znanje. Ali veCinom je bolje razmotriti ano sto je docnije 424
vezano. Dakle, od stvari koje su sa nectm vezane treba uvek uzeti onu koja je korisnija u datom slucaju. Dalje, veci broj dobara treba vise zeleti nego manji broj dobara, iii u apsolutnom smislu, iii kad se jedna dobra nalaze u drugima, upravo kad se manji broj dobara nalaze u vecem broju. Stavice se prigovor da se moze dogoditi da jedno od dobara postoji zbog drugog, i da tako ta dva dobra zajedno ne treba viSe zeleti nego samo jedno. Tako, na primer, vracanje zdravlja i zdravlje ne treba viSe zeleti nego samo zdravlje, jer mi zelimo da povratimo zdravlje zbog zdravlja. Ali, isto tako, nista ne stoji na putu da se stvari koje nisu dobre [dodate dobrim stvarima], pretpostave dobrim stvarima [vecem broju dobrih stvari], tako, na primer, da se sreca i nesto sto nije dobro vise zele nego pravicnost i hrabrost. 1 iste stvari treba vise zeleti kad su pracene zadovoljstvom nego kad su bez zadovoljstva. I iste stvari treba vise zeleti kad su bezbolne nego kad su pracene bolom. Svaku stvar treba vise zeleti u vreme kad ona ima vise znacaja. Tako, na primer, bezbolnost treba vise zeleti u starosti nego u mladosti, jer ona ima vise znacaja u starosti. Shodno tome, mudrost treba vise zeleti u starosti. Nairne, niko ne bira mlade ljude za vode, jer sene smatra da su oni mudri. Sa hrabroscu stvar stoji obrnuto, jer je hrabro postupanje nuznije u mladim godinama. Isto je tako i sa umerenoscu, - jer su mladi ljudi optereceniji pozudama nego stari. I vise je za zeljenje ono sto je korisnije u svako doba, iii u vecini slucajeva. Tako su, na primer, pravicnost i umerenost vise za zeljenje nego hrabrost. Jer, prve dve su uvek korisne, a hrabrost samo povremeno. I, od dve stvari treba pretpostaviti onu koja, posto je svi imaju, druga nam i nije potrebna. Nairne, ovu prvu stvar treba pretpostaviti onoj drugoj koja bi - i kad bi je svi imali - ipak u nama ostavila potrebu za prvom stvari. Primer za to daju nam pravicnost i hrabrost. Jer, kad bi svi bili pravicni, hrabrost ne bi bila niSta patrebna. 425
Medutim, kad hi svi hili hrahri, pravicnost hi i dalje hila potrehna. Sem toga, moze se suditi o preimucstvima stvari iz njihovih propadanja, i guhitaka, i postajanja, i dohitaka, i kontrernih suprotnosti. Jer, treha vise zeleti stvari cije propadanje valja vise izhegavati. A isto vazi i za guhitke i za kontrerne suprotnosti stvari, jer valja vise zeleti stvar ciji guhitak ili kontrernu suprotnost treha vise izhegavati. A sa postajanjima i dohicima stoji suprotno. Nairne, stvari cije dohitke ili postajanja treha vise zeleti, valja i same vise zeleti. Uzmimo drugo mesto: ono sto je hlize dohru holje je i dostojnije zelje, i slicnije je dohru. Tako je, na primer, pravicnost holja nego pravican covek. 1 I treha vise zeleti jednu stvar koja je slicnija [nego druga stvar] necem sto je holje nego sama ta [prva] stvar. Tako je, na primer, kao sto neki kazu, Ajant hio holji nego Ulis zato sto je hio slicniji Ahilu. Na ovo se moze staviti prigovor da to nije istina, jer nista ne stoji na putu da Ajant hude slicniji Ahilu [nego Ulis] u onome u cemu je Ahil holji, dok je Ulis dohar, iako nije slican Ahilu. Treha razmotriti i slucaj u kome slicnost prelazi u smesno. Tako majmun lici na coveka, a konj na njega ne lici, jer majmun nije lepsi nego konj, iako vise lici na coveka. A, opet, kad su u pitanju dve stvari, - ako je jedna od njih slicnija holjoj stvari, a druga goroj, - tada ce hiti holja ona koja je slicnija holjoj [stvari]. I ovde se moze staviti prigovor. Nairne nista ne stoji na putu da jedna stvar hude malo slicna holjoj, a da druga hude vrlo slicna goroj stvari, kao sto je, na primer, slucaj kad je Ajant malo slican Ahilu, a kad je Ulis veoma slican Nestoru. I stvar slicna holjoj stvari moze da lici na nju po onom sto je u njoj gore, a stvar slicna goroj stvari moze da lici na nju po onom sto je na njoj holje, - kao sto konj lici na magarca, a majmun na coveka. Drugo mesto: ono sto je ocevidnije [dohro] treha vise zeleti nego ono sto je [dohro] manje ocevidno, a ono sto je teze [treha viSe zeleti] nego ono sto je manje tesko. Jer, 426
za nas vise vredi da imamo ono sto nije lako steci. I ono sto je svojstvenije valja vise zeleti nego ono sto je opstije. I treha pretpostaviti ono sto je manje pristupacno zlu, jer treha vise zeleti ono cemu ne sleduje nikakva te5koca nego ono cemu neka teskoca moze sledovati. Dalje, ako je ovo u apsolutnom smislu holje od onoga, tada je najholja od stvari koje su u prvom saddane holja nego najholja od stvari koje su saddane u drugom. Ako je, na primer, covek holji od konja, tada je i najholji covek bolji od najholjeg konja. I ako je najholje [ovoga] holje od najholjeg [onoga], tada je i prvo u apsolutnom smislu bolje od drugog. Tako, na primer, ako je najholji covek bolji od najholjeg konja, tada je i covek u apsolutnom smislu holji od konja. Dalje, ono u cemu [nasi] prijatelji mogu da uzimaju ucesca treha vise zeleti od onoga u cemu oni to nisu u stanju. I stvari koje pretpostavljamo da ucinimo za prijatelja treha viSe zeleti od onih koje hismo ucinili za koga mu drago. Na primer, treha vise zeleti da se pravicno postupa i da se cini dohro, nego da samo izgleda da se tako radi. Jer, mi viSe zelimo da [stvarno] cinimo dohro [svojim] prijateljima, nego da to samo tako izgleda; ali stvar stoji ohrnuto kad je u pitanju hilo ko [neki covek koji nam je ravnodusan]. A ono sto proizlazi iz ohilja bolje je od onoga sto je nuzno, a ponekad je i vise za zeljenje. Jer dobro ziveti bolje je nego ziveti. A dobro ziveti proizlazi iz obilja; medutim sam zivot je nuzan. Ali ponekad ono sto je holje nije i ono sto treba viSe zeleti. Jer, kad je nesto bolje, ono nije nuznim nacinom i dostojnije zeljenja. Tako je filozofirati bolje nego sticati novae, ali za coveka kome nedostaje ono sto je nuzno prvo nije dostojnije zeljenja od drugoga. A ohilje je kad neko ima ono sto je nuzno, a radi da stekne neku drugu lepu stvar. U strogom smislu uzeto, mozda valja vise zeleti ono sto je nuzno, ali je holje ono sto pripada obilju. I treba vise zeleti ono sto se ne moze pribaviti pomocu drugoga nego ono sto se moze pribaviti pomocu drugoga, 427
kao sto je to, na primer, slucaj sa pravicnoscu, u poredenju sa hrabroscu. I od dve stvari treba pretpostaviti prvu drugoj, ako prvu treba zeleti bez druge, ali ne drugu bez prve. Tako, na primer, moe ne treba zeleti bez mudrosti, ali mudrost treba zeleti bez moci. I, ako od dve stvari negiramo jednu da bi izgledalo kao da imamo drugu, tada treba pretpostaviti onu za kojl! zelimo da izgleda kao da je imamo. Tako, na primer, neguamo da smo marljivi, da bismo izgledali obdareni. !' zatim, ono z?og Cijeg bismo odsustva manje prekor~vah sebe u nes~~ - treba vise zeleti; a ono zbog cijeg b1smo odsustva v1se prekorevali sebe, kad nismo u nesreCi - treba vise zeleti.
Glava treca [DRUGA MESTA]
. Da~je, od stv~ri istoga roda treba viSe zeleti onu koja 1ma SVOJStvenu vrlmu roda nego onu koja je nema. A ako je obe imaju, treba pretpostaviti onu koja je ima u vecem stepenu. Dalje, ako jedna stvar cini dobrom stvar u kojoj se nalazi, a ako je druga [stvar] ne cini dobrom,- tada treba vise zeleti onu koja cini stvar dobrom, - kao sto je i ono sto greje toplije nego ono sto ne greje. A ako jednu stvar cine dobrom dve stvari, tada treba pretpostaviti onu koja je cini dobrom u vecem stepenu, iii onu koja cini dobrom stvar koja je bolja i znacajnija, - na primer, ako jedna cini dobrom dusu, a ako druga cini dobrim telo [treba pretpostaviti prvu]. Dalje, treba suditi o stvarima prema menjanju oblika izraza koji ih oznacavaju,2 prema njihovim upotrebama, i delanjima, i radnjama; i [obrnuto], treba suditi [o ovim odredbama] pomocu samih stvari, jer jedne dolaze za drugima. Tako, na primer, ako ,pravicno" treba vise zeleti nego ,hrabro", tada i pravicnost treba viSe zeleti nego hrabrost. A ako pravicnost treba vise zeleti od hra428
brosti, tada i ,pravicno" treba vise zeleti nego ,hrabro". A slicno je i sa drugim slucajevima koje smo naveli. Sem toga, kad je, za jedan isti subjekt, jedan od atributa veee dobro, a drugi manje [dobro], tada treba vise zeleti ono koje je vece. IIi, kad jedan [atribut] pripada visem subjektu, i on je sam veci. Ali, i kad dve stvari treba vise zeleti nego samo drugu jednu, tada onu koju treba najviSe zeleti valja vise zeleti nego onu koju treba manje zeleti. Dalje, stvar cije preterano obilje treba vise zeleti nego preterano obilje druge stvari, - valja vise zeleti nego tu drugu stvar. Tako, na primer, prijateljstvo treba vise zeleti od bogatstva, jer preterano obilje prijateljstva treba vise zeleti od preteranog obilja bogatstva. I stvar koju bi covek izabrao da bude sama svoj uzrok, treba vise zeleti od one koja bi se dobila od drugog. Tako, na primer, prijatelje treba viSe zeleti od bogatstva. Moze se, dalje, o onome sto treba viSe zeleti suditi po dodavanju, i videti da li, kad se jedna stvar doda istoj stvari kao i druga stvar, - ovo cini celinu vise za zeljenje, nego sto je cini samo dodavanje druge stvari. Ali ovo mesto ne treba prosirivati na stvari u kojima zajednicki termin ima za orude jednu od dodatih stvari, iii od nje ima pomoe na neki drugi nacin, i drugu od njih nema za orude i od nje ne dobija pomoc. Takav slucaj imamo, na primer, kad se testera i kosa dodadu drvodeljskoj vestini, jer testeru treba pretpostaviti [kosi, kad je vezana sa drvodeljskom vestinom], ali, u apsolutnom smislu uzeto, testeru ne treba pretpostavljati kosi. A, opet, jednu stvar treba vise zeleti ako ona, dodata nekoj manje dobroj stvari, cini celinu boljom. Isto tako, o onome sto treba vise zeleti moze se suditi po oduzimanju. Ono sto, kad se oduzme od jedne i iste stvari, cini ostatak manje dobrim, bice veee dobro, posto njegovo oduzimanje cini ono sto ostaje manje dobrim. A ako jednu stvar treba zeleti zbog nje same, a drugu iz sujete [tada prvu treba viSe zeleti]. Tako, na primer, treba vise zeleti zdravlje nego lepotu. Definicija onoga 429
sto se zeli iz sujete jeste sledeca: to je stvar koju se covek ne bi naprezao da stekne, aka niko o njoj niSta ne bi znao. A jednu stvar treba vise zeleti, aka je ana za zeljenje zbog nje same i u isto vreme zbog sujete, dok je druga stvar za zeljenje samo zbog jednog ili drugog. A ana od dve stvari koja ima vrednost zbog sebe same jeste isto taka bolja i viSe za zeljenje. A imace vecu vrednost po sebi ana stvar koju pretpostavljamo zbog nje same, i nista drugo nece biti potrebno da joj pripada. Dalje, valja razlikovati u koliko se smisla upotrebljava rec ,ono sto treba vise zeleti", i zbog cega [se ona upotrebljava], - na primer, da li zbog koristi, ili radi dobra, ili radi zadovoljstva. Jer, stvar koja je korisna za sve pomenuto, ili za veCinu od ovoga, valja vise zeleti nego onu koja nije korisna u istom stepenu. Aka ista preimucstva pripadaju dvema stvarima, treba ispitati koja ih ima u vecem stepenu. Taka, na primer, treba ispitati koja je od dve stvari prijatnija, ili lepsa, ili korisnija. A, zatim, valja pretpostaviti ono sto se cini radi boljeg cilja. Taka, na primer, ono sto se cini radi vrline treba pretpostaviti onome sto se cini radi zadovoljstva. Isto je taka i sa stvarima koje treba izbegavati. Taka treba viSe izbegavati ono sto u vecem stepenu stavlja prepreku stvarima koje treba zeleti. Na primer, bolest treba vise izbegavati nego ruznoeu, jer halest je veca prepreka i zadovoljstvu i vrlini. Dalje, [moze se odrediti da li jednu stvar treba vise zeleti, na osnovu cinjenice] sto pomenutu stvar treba podjednako izbegavati i zeleti. Nairne, jednu stvar, koja se podjednako zeli i izbegava, treba manje zeleti nego drugu koju treba samo zeleti.
Glava cetvrta [PRIMENE PRETHODNIH MESTA NA PROSTE IZRAZE]
Uzajamna poredenja stvari [prema onome sto je , vise" i ,manje"] treba da se cine onaka kao sto smo naznacili. Ista mesta korisna su da pokazu da jednu stvar treba pot-
puno zeleti ili izbegavati; valja samo izostaviti izraz "viSe" [ili ,manje"] koji se daje jednoj stvari u odnosu na drugu. Ako ono sto je dostojnije treba vise zeleti, tada i ono sto je dostojno treba zeleti; i aka ono sto je korisnije treba vise zeleti, tada i ono sto je korisno treba zeleti. A isto je i sa ctrugim preimucstvima, koja su taka uzajamno poredena. Ali za izvesne izraze tvrdimo odmah, cim ih uporedimo jedan s drugim, da svaki od njih, i1i samo jedan, treba zeleti, - taka, na primer, kad kazemo da je jedan [od izraza] po prirodi dobar, a da drugi po prirodi nije dobar. Jer, ono sto je po prirodi dobra ocevidno treba zeleti.
Glava peta [UOPSTAVANJE PRETHODNIH MESTA]
Mesta koja se odnose na , vise" i na ,manje" treba uzeti u sto je moguee opstijem smislu. Jer, kad se tako uzmu, ana su upotrebljiva u vecem obimu. A malom promenom izraza moguce je uciniti opstijim izvesna od navedenih mesta. Tako se, na primer, kaie da ono sto ima izvesnu osobinu po prirodi, - ima je vise nego ono sto je nema po prirodi.3 I, aka jedna stvar daje izvesnu osobinu subjektu koji je ima, a druga stvar mu je ne daje, tada sve sto cini subjekt takvim jeste u viSem stepenu takvo nego ono sto ga ne cini takvim.' A ako abe stvari cine subjekt takvim, tada ona [stvar] sto ga cini vise takvim jeste i sama vise takva.5 Dalje, aka je za istu stvar jedan atribut viSe takav, a drugi manje, 8 i aka je jedan atribut vise takav nego sto je neki treCi atribut, a aka drugi atribut nije takav, ocevidno je da ce prvi biti viSe takav. Dalje, maze se suditi po dodavanju/ i videti da li jedna stvar, dodata istoj stvari kao neka druga stvar, cini celinu vise takvom nego sto bi je cinila ta druga stvar, i1i da li, kad se [prva stvar] dada stvari koja je manje takva, ona cini celinu vise takvom. 431
Isto je i ako se uzme u pomoe oduzimanje.8 Nairne, ono sto, kad je oduzeto, cini ostatak manje onakvim [nego sto je bio], jeste samo vise takvo. A stvari koje su manje pome5ane sa svojim kontrernim suprotnostima imaju u visem stepenu izvesnu osobinu.9 Tako je, na primer, belje ono sto je manje pomesano sa crnim. Uz to, van mesta o kojima smo ranije raspravljali, jednu odredenu osobinu ima viSe ono sto savrsenije ispunjava svojstvenu definiciju te osobine.10 Tako, na primer, ako je definicija belog ,boja koja rastura vid", - tada je belje ono sto je vise boja koja rastura vid.
Ako je problem postavljen kao pojedinacan, a ne kao opsti, tada su, pre svega, korisna sva opsta mesta koja smo naznacili,11 a koja dopustaju da se postavi ili da se pobije neka teza. Kad utvrdujemo ili pobijamo opstu tezu, mi dokazujemo i pojedinacnu. Tako, ako jedan atribut pripada svim stvarima jedne vrste, on pripada i ponekima od njih, a ako ne pripada nijednoj od njih, on ne pripada ni ponekoj od njih.12 Najzgodnija i najopstija su ona mesta koja su izvedena iz suprotnosti, iz onoga sto je srodno [po pojmovima] i iz izvedenih oblika. Propozicija: ako je svako zadovoljstvo dobro, tada je i svako nezadovoljstvo zlo, - isto je toliko verovatna kao propozicija: ako je poneko zadovoljstvo dobro, tada je i poneko nezadovoljstvo zlo. 13 Ako, dalje, poneko culno opazanje nije sposobnost, tada ni poneko odsustvo culnog opazanja nije odsustvo sposobnosti.14 A ako je poneki predmet misljenja predmet znanja, tada je i poneko misljenje isto tako znanje.15 A ako je poneka nepravicna stvar dobro, poneka pravicna stvar je isto tako zlo. 16 A ako je poneka stvar pravicno ucinjenazlo, tada je i poneka stvar nepravicno ucinjena- dobro.17 A ako ponesto prijatno treba izbegavati, tada i poneko
zadovoljstvo treba izbegavati. Po istom pravilu, ako je korisno ponesto od onoga sto je prijatno, tada je i poneko zadovoljstvo korisno. A tako je i sa onim sto prouzrokuje propadanje, kao i sa postajanjima i nestajanjima. 18 Ako je dobro ono sto prouzrokuje propadanje zadovoljstva ili znanja, tada ee i zadovoljstvo ili znanje spadati u zla. Isto tako, ako poneko nestajanje znanja spada u dobra, iii ako poneko postajanje znanja spada u zla, poneko znanje spadace u zla. Tako, na primer, ako spada u dobra zaboraviti sramna dela koja su ucinjena, Hi ako spada u zla secati ih se, - tada znati za sramna deJa koja su uCinjena spada u zla. A tako je i inace. U svim slucajevima premise i zakljucci podjednako su verovatni. Dalje, moze se poei od onoga sto je vise, i manje, i pojednako. 19 Ako neka od stvari koje zavise od druge vrste ima u visem stepenu jednu izvesnu osobinu nego sto je imaju one stvari koje zavise od vrste o kojoj je rec, i ako nijedna od stvari te druge vrste nema tu osobinu, - tada ni ono sto spada u vrstu 0 kojoj je rec neee imati takvu osobinu. Tako, na primer, ako je neka nauka [druga vrsta] viSe dobro [zajednicka osobina] nego [sto je to] zadovoljstvo [vrsta o kojoj je rec] , i ako nijedna nauka nije dobro, ni zadovoljstvo nece biti dobro. A moze se pobiti i utvrditi jedna teza, i polazeci od onoga sto je podjednako i manje. Sarno, dok se pomoeu podjednakog moze i pobiti i utvrditi jedna teza, pomoeu manjeg ona se samo moze utvrditi, a ne moze se pobiti. A ako je neka sposobnosti podjednako dobro20 kao nauka, i ako je neka sposobnost dobro, i nauka je dobro. A ako nijedna sposobnost nije dobro, i nauka nije dobro. A ako je neka sposobnost manje dobro nego nauka/1 i ako je neka sposobnost dobro, i nauka je dobro. Medutim, ako nijedna sposobnost nije dobro, tada ne proizlazi nuznim nacinom da nijedna nauka nije dobro. Jasno je, dakle, da se moze, polazeci od onoga sto je manje, samo utvrditi jedna teza.
432
28 Organon
Glava sesta [PRIMENA RANIJIH MESTA NA POJEDINAL:NE PROBLEME]
433
Ali ne samo da se moze pobiti jedna teza pomocu neke druge vrste, nego je to moguce uciniti i pomoeu iste vrste, na taj naCin sto se iz nje uzme ono sto ima jed~u odredenu osobinu u najvisem stepenu. N a primer, ako Je pretpostavljeno da je poneka nauka dobro, ali ako je dokazano da mudrost nije dobro, nijedna druga nauka nece biti dobro, jer nije dobro ni rod u kome izgleda da ima najvise dobra. Dalje, moze se hipoteticki postupati, i pretpostaviti da ako atribut pripada iii ne pripada samo jednom subjektu, on, isto tako, pripada iii ne pripada u istoj m~~i svim subjektima. Tako, na primer, [moze se pretpostav1t1] da, ako je covekova dusa besmrtna, i druge duse su besmrtne, a ako covekova dusa nije besmrtna, ni druge duse nisu besmrtne. Ako je bilo pretpostavljenoZZ da atribut pripada ponekom subjektu, valja dokazati da on ne pripada ponekom subjektu, jer ce, na osnovu pretpostavke, sledovati da on ne pripada nijednom subjektu. Ali ako je pretpostavljeno da atribut ne pripada ponekom subjektu," tada treba dokazati da on pripada ponekom subjektu, jer na taj nacin ce proizaci da on pripada svim subjektima. J asno je: kad se uzme ova pretpostavka, cini se op~tim problem koji je postavljen kao pojedinacan. Jer, sud1 se da, - kad se dopusti pojedinacno, - dopusta se i opste, posto se sudi da ako atribut pripada samo jednom subjektu, on na isti nacin pripada svim subjektima. Kad je problem neodreden, tada se moze pobijati saroo na jedan nacin. Takav je, na primer, slucaj kad sagovornik tvrdi da je zadovoljstvo dobro, ili da nije dobro, a ne doda nijednu drugu odredbu. Ako se smatra da je on hteo reci da je poneko zadovoljstvo dobro, treba opste dokazati da nijedno zadovoljstvo nije dobro, ako se zeli pobiti to tvrdenje. Isto tako, ako je on utvrdio da poneko zadovoljstvo nije dobro, treba opste dokazati da je svako zadovoljstvo dobro. Inace, taj stav nije moguce pobiti. Nairne, ako dokaZemo da poneko zadovoljstvo nije dobro, ili da je dobro, - tada tvrdenje jos nije pobijeno.24 434
Jasno je da se [jedna neodredena propozicija] moze pobijati samo na jedan nacin; medutim ona se moze utvrditi na dva nacina. Bilo da opste dokaremo da je svako zadovoljstvo dobro, iii da je poneko zadovoljstvo dobro, - mi eemo dokazati tvrdenje. A isto je tako i ako, kad treba da ispitamo stav da poneko zadovoljstvo nije dobro, - dokaZemo da nijedno zadovoljstvo nije dobro, iii da poneko zadovoljstvo nije dobro. U tom slucaju, naime, mi smo zakljuciii na dva naCina, na opsti i pojedinacni, da bismo dokazali da poneko zadovoljstvo nije dobro. Ako je teza odredena, tada se ona moze pobiti na dva nacina. Taj slucaj imamo, na primer, ako je pretpostavljeno na dobrota pripada ponekom zadovoljstvu, an da ne pripada ponekom drugom [zadovoljstvu]. Jer bilo da se dokaZe da je svako zadovoljstvo dobro, iii da nijedno zadovoljstvo nije dobro, tvrdenje ce biti pobijeno. Ali a.ko je protivnik tvrdio da je samo jedno zadovoljstvo dobro, to tvrdenje se moze pobiti na tri nacina. Jer, mi cemo navedeno tvrdenje pobiti, kad dokaZemo da je svako zadovoljstvo dobro, iii da nijedno zadovoljstvo nije dobro, iii da je vise od jednoga zadovoljstva dobro. A ako je teza j<>S me odredena, - tako ako se uzme kao primer da je mudrost jedina od vrlina znanje, - ona se moze pobiti na cetiri nacina. Jer, ovo tvrdenje bice pobijeno kad se dokaZe da je svaka vrlina znanje, iii da nijedna vrlina nije znanje, ili da je poneka druga vrlina, na primer pravicnost, isto tako znanje, iii da sama mudrost nije znanje. Korisno je takode razmotriti pojedinacne slucajeve u kojima je poneki atribut [u tezi] afirmiran kao da pripada ill ne pripada subjektu, - kao [sto je slucaj] i kod op5tih problema.15 Dalje, valja razmotriti vrste, na taj naCin sto ce se one deliti na rodove, sve dok se ne dode do onih koji nisu vise deljivi - kao sto smo ranije naznacili.l!lll Jer, bilo da atribut izgleda kao da pripada svakom subjektu, ill kao da ne pripada nijednom subjektu, potrebno je po5to se [u korist svoje teze] navelo vise primera - ili da protivnik uopste prihvati tezu, iii da navede negativan 435
primer, pokazajuci u kome slucaju nije ~~- J?alje, u slucajevima u kojima se akcidencija moze deliti bilo po rodu, ill po broju, treba ispitati da li nijedna od ovih odredaba ne pripada subjektu,n- tako, na prim~r, [kad se.~ potvrdivanje stava] da se vreme ne kreee 1 da ono IDJ~. kretanje, nabroje razliciti rodovi kretanja. Jer, ako IDJedna od ovih odredaba ne pripada vremenu, jasno je da se vreme ne krece, i da ono nije kretanje. 1st~ tak?, moi~ se dokazati da dusa nije broj, posto se svaki broJ podeh na neparan i paran. Jer, ako dusa nije ni neparna, ni parna, ona ocevidno nije broj. Sto se tice akcidencija, m<>Ze se postupati takvim sredstvima [upravo slicnim onima o kojima smo govorili], i na takav nacin.
Knjiga cetvrta [OPSTA MESTA VRSTE] Glava prva [MESTA]
Posle mesta akcidencije treba ispitati mesta koja se odnose na vrstu i na svojstvenost.l To su sastavni delovi mesta koja se odnose na definicije,1 ali oni su, kao takvi, retko predmet istraZivanja dijalekticara.3 Ako je protivnik postavio vrstu nekog bica, treba prvo da upravimo paZnju na sve stvari koje pripadaju istoj vrsti kao stvar 0 kojoj je rec, da bismo videli postoji li neka stvar kojoj vrsta nije pridana, - kao sto smo cinili za akcidenciju.' Tako, na primer, ako je dobro postavljeno kao vrsta zadovoljstva, treba videti da 1i poneko zadovoljstvo nije dobro. Nairne, ako je tako, ocevidno je da dobro nije vrsta zadovoljstva, - jer vrsta je afirmirana od svega sto potpada pod isti rod. Dalje, treba ispitati je li vrsta afirmirana, ne u bitnosti, vee samo kao akcidencija, - kao sto je belo afirmirano od snega, iii kao sto je ono sto se samo sobom kr~ [afirmirano] od duse. Jer, sneg nije u bitnosti beo - i, prema tome, belo nije vrsta snega. A ni dusa nije u bitnosti ono sto se krece, nego je njeno kretanje za nju akcidencija - kao sto je i za Zivotinju cesto akcidencija "hodati" i "biti stvor koji hoda". Dalje, ono sto se kreee ne oznaCa.va sustinu, nego ono sto dela iii sto trpi. Isto vaZi za belo. Jer, belo ne izraZava sustinu snega, nego njegov. 437
izvestan kvalitet. Iz toga izlazi da nijedan od ova dva izraza nije u bitnosti afirmiran. A naroeito treba razmotriti definiciju akcidencije, da bi se videlo da li se ona slaze sa naznacenom vrstom, kao sto je to slucaj u sad navedenim primerima. Moguce je da se jedna stvar kreee i da se ne kreee, a, isto tako, da bude bela i da ne bude bela. Tako nijedan od ovih atributa nije vrsta, nego je akcidencija, posto smo nazvali akcidencijom ono sto moze pripadati i ne pripadati jednom subjektu.5 Treba, dalje, ispitati da li se vrsta i rod nalaze ne u istoj podeli [kategoriji], nego da li je vrsta supstancija, a rod kvalitet, ill da li je prva relacija, a druga kvalitet. Tako, na primer, sneg i labud su supstancije, a belo nije supstancija, nego kvalitet. Tako, belo nije vrsta ni snega ni Iabuda. Uzmimo, opet, kao drugi primer: nauka spada u relacije, a dobro i lepo su kvaliteti. Tako, dobro i lepo ne mogu biti vrsta nauke. Nairne, vrste relacije treba same da spadaju u relacije, kao, na primer, dvostruko, jer mnogostruko, kao vrsta dvostrukog, i samo je relacija. Opste govoreCi, vrsta mora potpadati pod istu podelu kao i rod. Ako je rod supstancija, i vrsta mora biti supstancija, a ako je rod kvalitet, i vrsta mora biti kvalitet. Tako, na primer, ako je belo kvalitet, tada i boja mora biti kvalitet. A isto je tako i za drugo. A, opet, treba videti je li nuZno iii mogu6e da vrsta ucestvuje u onome sto njoj treba da pripada [to je rod]. Ucestvovati znaci dobiti definiciju onoga u cemu nesto ucestvuje.• Iz ovoga je jasno da rodovi ucestvuju u vrstama, a ne vrste u rodovima. Jer rod dobija definiciju vrste, a vrsta [ne dobija] definiciju roda. Treba videti da li data vrsta ucestvuje ill moze ucestvovati u rodu. Na primer, u slucaju da se jedna stvar oznaci kao vrsta bica iii jednog, iz toga proizlazi da bi vrsta ucestvovala u rodu. Nairne, biee i jedno afirmirani su od svega sto postoji, a prema tome [afirmirana je] i njihova definicija.7 Dalje, treba videti je li istinit rod koji je pridat jednoj stvari, dok [njena] vrsta nije istinita. Tako, na primer,
treba videti je li bice ill predmet nauke stavljen kao vrsta predmeta misljenja. Predmet misljenja moze biti afirmiran od nebica, posto su predmeti misljenja mnoge stvari koje ne postoje. Medutim, jasno je da biee iii predmet znanja nisu afirmirani od nebica. Prema tome, ni biee ni predmet znanja nisu vrsta predmeta misljenja. Jer, i vrsta stvari ciji je rod afirmiran mora biti afirmirana. Treba jos razmotriti da li stvar koja treba da pripada vrsti nije sposobna da ucestvuje ni u jednom od rodova. Jer, nemoguee je da ono sto ne ucestvuje ni u jednom od rodova ueestvuje u vrsti,- sem ako to nije jedan od rodova koji su dobijeni pomoeu prve podele, jer ovi ucestvuju samo u vrsti. Ako je kretanje stavljeno kao vrsta zadovoljstva, treba videti da li zadovoljstvo nije ni kretanje iz mesta u mesto, ni kvalitativna promena, niti inace koji od pretpostavljenih rodova kretanja. Jer, tada je jasno da zadovoljstvo ne moze ucestvovati ni u jednom od rodova, a, prema tome, ni u vrsti, - posto ono sto ucestvuje u vrsti mora ucestvovati i u jednom od rodova. Iz toga proizlazi da zadovoljstvo ne moze biti neki rod kretanja, a i nijedna od individualnih cinjenica koje se podrazumevaju pod recju "kretanje". Jer, individue ucestvuju u vrsti i u rodu. Tako, na primer, pojedinacni covek ucestvuje u ooveku i u zivotinji. Dalje, treba videti da li termin koji treba da pripada vrsti ima siri obim nego vrsta. Tako, na primer, predmet misljenja ima siri obim nego bi6e, posto su biee i nebice u isti mah predmet misljenja, i tako predmet misljenja ne moze biti rod bica. Nairne, vrsta uvek ima siri obim nego rod. J os treba ispitati da li su rod i vrsta jednakog obima, - tako da li je od atributa koji pripadaju svim stvarima [i koji su prema tome jednakog obima] jedan stavljen kao rod, a drugi kao vrsta, - kao, na primer, biee i jedno. Jer, bice i jedno pripadaju svim stvarima, tako da nijedno od njih dvoje nije vrsta drugog, posto imaju jednak obim. Isto vaii ako se ono sto je prvobitno i princip stave kao da potpadaju jedno pod drugo. Jer, princip je ono sto je prvobitno, a ono sto je prvobitno je princip, tako da su iii 439
ova dva izraza samo jedna ista stvar, ill da nijedna od njih dveju nije vrsta druge. Glavno pravilo za sve ovakve slucajeve jeste da vrsta mora imati veei obim nego rod i nego [specificna] razlika. Jer i razlika ima manji obim nego vrsta. Treba jos ispitati da li pomenuta vrsta nije, ili moze da ne izgleda, vrsta neeeg sto po rodu nije razlicito od stvari o kojoj je rec. Ili [treba ispitati], kad se utvrdi jedna teza, je li ona vrsta neke od tih stvari. A sve stvari koje se ne razlikuju po rodu imaju istu vrstu. Ako je dokazano da je ona vrsta jedne od tih stvari, tada je ocevidno da je ona vrsta svih tih stvari; a ako je dokazano da ona nije vrsta samo jedne od tih stvari, oeevidno je da ona nije vrsta nijedne od njih. To je kao kad bi, na primer, neko ko je stavio nedeljive linije [linije koje se ne mogu seei] tvrdio da je njihova vrsta nedeljiva. Ovaj izraz [nedeljivo] nije vrsta linija koje su deljive, a ove se ne razlikuju po rodu od nedeljivih linija. Jer, sve prave linije nisu nikad po rodu razlicite jedne od drugih.
Glava druga [DRUGA MESTA]
Treba, isto tako, obratiti pamju na to da li postoji neka druga vrsta datoga roda koja ne sadrZi datu vrstu, i koja nije pod njom, - kao sto bi bio slucaj kad bi, na primer, neko stavio nauku kao vrstu pravicnosti. Jer, vrlina je takode vrsta pravicnosti, i nijedna od ove dve vrste ne saddi drugu, tako da nauka ne bi mogla biti vrsta pravienosti. Jer, izgleda da uvek kad jedan rod potpada pod dve vrste, jedna vrsta je sadrzana u drugoj.8 Ali ovo pravilo donosi teskoou u vise slucajeva. Nairne neki smatraju da je mudrost u isto vreme vrlina i nauka, a da nijedna od ove dve vrste ne potpada pod drugu. Svi ne misle da je mudrost nauka. Ali i kad se dopusti da je to tvrdenje istinito,' ipak 6e izgledati nufno da su vrste iste stvari podredene jedna drugoj, ill da se obe sadrze u istoj vrsti, kao sto to vaZi za vrlinu i nauku. Jer obe
440
poslednje potpadaju pod istu vrstu, posto je svaka od njih stanje i sposobnost. Treba, dakle, razmotriti da li nijedna od ove dve osobine ne pripada naznacenoj vrsti. Jer ako vrste nisu podredene jedna drugoj, i ako obe ne pripadaju istoj vrsti, tada naznaceni izraz ne moze biti vrsta. Valja isto tako razmotriti vrstu date vrste, i tako uvek treba ici dalje ka visoj vrsti i videti da li su sve vrste afirmirane od roda, i da li su afirmirane u bitnosti. J er, sve vise vrste moraju biti bitno pridate rodu. Ako na nekom mestu nema ovog slaganja, jasno je da naznaceni termin nije vrsta. Treba, uz to, videti da li vrsta ucestvuje u rodu, - i1i ona sama, ill jedna od njenih visih vrsta. Jer, visa vrsta ne ucestvuje ni u kakvim niZim vrstama. Ako se jedna teza pobija, treba primeniti pravilo koje smo dali. Ali, ako treba utvrditi tezu, i ako je pretpostavljeno da termin izrafen kao vrsta pripada rodu, ali se samo sumnja da mu on pripada i u koliko je vrsta, dovoljno je dokazati da je jedna od visih vrsta bitno afirmirana od roda. Jer, ako je samo jedna od njih [od vrsta] u bitnosti pridata, tada ee sve vrste - i one koje su vise, i one koje su niZe od nje, - ako su afirmirane od roda, biti u bitnosti afirmirane, tako da je i izraz koji je naznacen kao vrsta bitno afirmiran. Treba pomo6u indukcije pokazati da ee, ako je samo jedna od vrsta bitno afirmirana, i sve ostale [vrste], cim su afirmirane, biti bitno afirmirane. Ali, ako se sumnja da izraz koji je naznacen kao vrsta potpuno pripada subjektu, tada nije dovoljno dokazati da je neka od visih vrsta u bitnosti afirmirana o rodu. Tako, na primer, ako je premestanje [iz mesta u mesto] naznaceno kao vrsta hoda, nije dovoljno dokazati da je bod kretanje da bi se dokazalo da je on premestanje, posto postoje i drugi rodovi kretanja. Nairne treba jos dokazati da hod ne ucestvuje ni u jednom od rodova kretanja koji proizlaze iz iste podele [iz iste vrste kretanja], sem u slucaju premestanja [iz mesta u mesto]. Jer, nufnim nacinom, ono sto ucestvuje u vrsti, ucestvuje i u nekom od rodova koji su dobijeni prvom deobom vrste. Prema tome, ako hod
441
ne ucestvuje ni u uve6avanju, ni u smanjivanju, ni u drugim rodovima kretanja, jasno je da ~e on ucestvovati u premestanju, - tako da ~e premestanje [iz mesta u mesto] biti vrsta hoda. A kad se tiee stvari ciji je postavljeni rod afirmiran kao vrsta,10 treba razmotriti je li ono sto je naznaceno kao njegova vrsta isto tako u bitnosti afirmirano o samim stvarima kojima je rod isto tako pridat, a, slicno tome, da li su sve vrste koje su vise nego ta vrsta takode [pridate stvarima]. Ako na nekom mestu nije tako, jasno je da naznaceni izraz nije vrsta. Jer, kad bi bio vrsta, tada bi sve vrste koje su vise nego ona, a i ona sama, bile u bitnosti afirmirane o onim stvarima ciji je rod isto tako u bitnosti afirmiran. Ako se pobija neka teza, korisno je videti da li nije u bitnosti afirmirana vrsta onih stvari ciji je rod isto tako afirmiran.U Ali, ako se utvrduje neka teza, korisno je razmotriti je li vrsta u bitnosti afirmirana. Jer, ako jeste, iz toga ~e proizaCi da ~e vrsta i rod biti u bitnosti afirmirani od istog subjekta, tako da isti subjekt potpada pod dve vrste. Ove vrste moraju, nuznim nacinom, biti potcinjene jedna drugoj. A ako je dokazano da izraz koji hocemo da utvrdimo kao vrstu ne potpada pod rod, jasno je da ~e rod potpadati pod njega, tako da ~e biti dokazano da je taj izraz vrsta. Valja razmotriti i definicije vrsta i videti da li one odgovaraju datom rodu i onom sto u rodu ucestvuje. Treba, nuinim nacinom, da definicije vrsta budu afirmirane o rodu i o stvarima koje ucestvuju u rodu. Ako na nekom mestu nije tako, ocevidno je da naznaeeni izraz nije vrsta.1~ Valja jos obratiti painju na to da li je protivnik stavio [specificnu] razliku kao vrstu, uzimajuci, na primer, besmrtno kao vrstu Boga. J er, besmrtno je razlika Zivog biea, posto su od zivih bi~a jedna smrtna, a druga besmrtna. Prema tome, jasno je da je protivnik pogresio [ako je tako ucinio]. Nairne, [specificna] razlika nije nikad vrsta nicega. A ocevidno je to istinito, jer nijedna razlika ne izraiava sustinu, nego pre neku osobinu, kao sto su, na primer, "onaj ko hoda nogama" i "dvonoZni". 442
Treba jos razmotriti je li protivnik stavio [specificnu] razliku u vrstu, - na primer na taj nacin sto je uzeo neparno za broj. Jer neparno je razlika broja, a nije rod. A ne izgleda ni da razlika ueestvuje u vrsti. Jer ono sto ucestvuje u vrsti uvek je ill rod, iii individuum; medutim razlika nije ni rod, ni individuum. Tako je ocevidno da razlika ne ucestvuje u vrsti. Dakle ni neparno ne moze biti rod, nego [specificna] razlika, posto ne ucestvuje u vrsti. Dalje, treba razmotriti da 1i je protivnik stavio vrstu u rod13 - , na primer, time sto je ono sto se dodiruje uzeo za ono sto je kontinuirano, ill time [sto je uzeo] mesavinu za stapanje/4 iii - kao u Platonovoj definiciji - sto je uzeo kretanje iz mesta u mesto za premestanje sa jednog mesta na drugo.15 Dodir ne mora nuinim nacinom da bude kontinuitet, nego je, naprotiv, kontinuitet dodir. Jer, sve sto se dodiruje nije kontinuirano, ali sve kontinuirano se dodiruje. Tako je i sa ostalim primerima. Svaka mesavina nije stapanje (jer mesavina suvih stvari nije stapanje), i svaka promena mesta nije premestenje sa jednog mesta na drugo. Hodanje nije premestanje sa jednog mesta na drugo. 0 premestanju se govori obicno samo kod stvari koje prelaze sa jednog mesta na drugo nevoljno [mehanicki], kao sto je to slucaj kod neoduhovljenih bi6a. Unavedenim slucajevima vidi se da rod ima siri obim nego vrsta, obmuto onom sto bi moralo da bude. Dalje, valja razmotriti da li je protivnik postavio [specificnu] razliku u rod,- kao, na primer, da li je uzeo besmrtno za Boga. 1' Iz toga bi proizaslo da rod ima obim jednak ili ve~i [nego razlika- sto ne moze biti]. Jer, razlika ima uvek obim jednak ili v~i nego rod. Dalje, treba razmotriti da li je protivnik stavio vrstu u razliku time sto je, na primer, rekao da je boja ono sto skuplja [sto cini manjim ono sto se vidi] ili da je broj ono sto je neparno. I [treba razmotriti]: da li je protivnik uzeo vrstu za razliku. J er moze se izneti sledeea teza: da je mesavina razlika stapanja i1i da je menjanje mesta razlika premestanja iz mesta u mesto. lspitivanje svih ovakvih slucajeva 443
mora se vrsiti pomo6u istih pravila, jer mesta su opsta za sve [slucajeve]. Vrsta treba uvek da ima veCi obim nego razlika, i ne treba da ucestvuje u razlici. Ali ako je vrsta uzeta kao sto je [ranije] receno, nijedno od dva [pomenuta] pravila neee vditi. Nairne, vrsta ce imati manji obim nego razlika i ueestvovace u razlici. Zatim, ako nijedna od razlika vrste nije afirmirana o datom rodu, ni vrsta neee biti afirmirana. Tako, na primer, o dusi nije afirmirano ni neparno, ni parno, - tako da ona nije broj.11 Valja jos videti je li rod po prirodi raniji nego vrsta, i da li, kad iscezne, nestaje i vrste. Jer, izgleda da treba da bude suprotno. Dalje, ako pomenuta vrsta, i1i njena razlika mogu da nedostaju rodu, - na primer, ako je moguee da kretanje nedostaje dusi, i1i da istinito i ldno nedostaju misljenju, - tada nijedan od pomenutih izraza neee biti ni vrsta, ni razlika. Jer, izgleda da vrsta i razlika prate rod, dokle god on traje.
Glava treca [DRUGA MESTA]
Treba jos razmotriti da li ono sto se podrazumeva u vrsti, ucestvuje, ili moze da ucestvuje u necem sto je kontremo suprotno vrsti. Tada ee, nairne, ista stvar istovremeno ueestvovati u kontremim suprotnostima, posto se ona nikad ne odvaja od svoje vrste, - a, ipak, ona ucestvuje ili moze da ucestvuje u onome sto joj je kontremo suprotno. Dalje, treba videti da li rod ima udela u nekoj osobini za koju je potpuno nemoguce da pripada stvarima sto potpadaju pod vrstu. Tako, na primer, ako dusa ima udela u Zivotu, a nijedan broj ne moze da zivi, - tada dusa ne moze da bude rod broja. Treba obratiti pdnju i na to da 1i je rod homoniman vrsti, na taj nacin sto pri tome upotrebljavamo elementarne principe koje smo oznacili.18 Jer, vrsta i rod su sinonimi. 444
Posto svaka vrsta sadrZi vise rodova, treba videti da li je nemoguce da postoji jos i jedan drugi rod sem onog koji je stavljen kao da pripada naznacenoj vrsti. Ako taj rod ne postoji, jasno je da izreceni izraz uopste ne moze biti vrsta. Treba, isto tako, videti da li je protivnik naveo kao vrstu neki metaforni izraz [izraz u prenesenom smislu]. Tako, na primer, kad se kde da je umerenost harmonija, [jasno je da je] svaka vrsta afirmirana u bukvalnom [pravom] smislu reci o svojim rodovima, a [da] harmonija nije afirmirana o umerenosti u bukvalnom smislu, vee metafomo. Jer, svaka harmonija leZi u tonovima. Dalje, treba videti postoji li kontrema suprotnost rodu. To ispitivanje moze se vrsiti na vise nacina. Prvo valja videti da li kontrema suprotnost spada u istu vrstu kao rod, kad vrsta nema kontremu suprotnost. Jer, kontreme suprotnosti moraju biti u istoj vrsti, ako vrsta nema nikakvu kontremu suprotnost. Ali, ako vrsta ima kontremu suprotnost, valja videti da li se kontrema suprotnost roda nalazi u kontremo suprotnoj vrsti. Jer, kontremo suprotni rod treba nmnim nacinom da se nalazi u kontremo suprotnoj vrsti, uvek kad postoji kontrema suprotnost vrsti. Sve ovo u pojedinostima postaje ocevidno pomoeu indukcije. Sem toga, valja videti da li se kontrema suprotnost roda ne nalazi uopste ni u jednoj vrsti, nego je sama ona vrsta. Uzmimo kao primer dobro. Ako dobro nije u vrsti, ni njegova kontrema suprotnost neee biti u vrsti, nego ce sama biti vrsta, kao sto se desava kod dobra i zla. Nairne, nijedno od njih ne stoji u vrsti, nego su vrsta i jedno i drugo. Dalje, treba videti da li su vrsta i rod kontreme suprotnosti necem, i da li par tih kontremih suprotnosti ima jedan srednji izraz, a ne drugi. Ako vrste imaju ne8to srednje, rodovi ga isto tako imaju, - a ako ga imaju rodovi, tada ga imaju i vrste, kao sto je to slucaj kad su u pitanju vrlina i porok [vrste], pravda ili nepravda [rodovi], gde svaki od ovih parova ima nesto srednje. Na ovo se 445
moze staviti prigovor da izmedu zdravlja i bolesti ne postoji nista srednje, iako ono postoji izmedu dobra i zla. Ili valja ispitati da li, mazda, - i ako zaista postoji nesto na sredini izmedu oba, to jest i vrsta i rodova, - ovo nije izraZeno u oba slucaja na isti nacin, vee je u jednom [slucaju izraZeno] negativno, a u drugom kao subjekt.19 Verovatno je da se ono sto stoji u sredini mora odnositi na isti nacin u oba slucaja kao kod vrline i poroka, pravicnosti i nepravicnosti, jer u ova dva para [suprotnosti] ono sto stoji u sredini izraZeno je negativno.20 Dalje, kad vrsta nema kontrernu suprotnost, treba ne samo razmotriti da 1i se ono sto je kontrerno suprotno rodu nalazi u istoj vrsti, nego da li se u njoj nalazi i nesto srednje. Jer, u vrsti gde se nalaze krajnosti nalazi se i ono sto stoji na sredini, kao kod belog i crnog. Jer, boja je i njihova vrsta, i vrsta svih boja koja se izmedu njih nalazi. Moze se staviti prigovor da nedostatak i preteranost pripadaju istoj vrsti Ger oba pripadaju zlu); medutim, prava mera, koja stoji izmedu jednog i drugog, ne pripada zlu nego dobru. Mora se jos ispitati da li vrsta ima neku kontrernu suprotnost, a rod je nema. Jer, ako vrsta ima neku kontrernu suprotnost, i rod je ima, - kao sto je, na primer, vrlinakontremo suprotna poroku, a pravicnost nepravicnosti. Ako se ispitaju i drugi primeri, videce se jasno da je tako. Kao prigovor moze se navesti slucaj zdravlja i bolesti. Zdravlje je potpuno kontremo suprotno bolesti, ali jedna odredena bolest, koja je izvestan rod bolesti, nije kontrerno suprotna nicem. Kao primer za to mogu posluziti groznica, i bolest ociju, ili druge pojedinacne bolesti. Sve ove razne nacine razmatranja treba primeniti na pobijanje [jedne teze]. Jer, ako osobine o kojimaje govoreno ne pripadaju postavljenoj vrsti, jasno je da dati izraz nije vrsta. Ali ako treba utvrditi tezu, postupa se na tri nacina. Pre svega, treba se zapitati da li kontrerna suprotnost roda postoji u naznacenoj vrsti, kad vrsta nema kontreme suprotnosti. Ako kontrema suprotnost postoji u vrsti, jasno je da u njoj postoji i rod o kome je rec.
446
Zatim, valja videti da lise srednji rod nalazi u naznacenoj vrsti. Jer, gde se nalazi srednji rod, nalaze se i krajnji rodovi. Sem toga, kad vrsta ima kontrernu suprotnost, valja videti da li i kontrerno suprotni rod stoji u kontremo suprotnoj vrsti. Jer, ako se on u njoj nalazi, jasno je da i rod 0 kome je rec stoji u vrsti 0 kojoj je rec. 21 Pored toga, i kad se pobija, i kad se utvrduje teza, valja uzeti u obzir izvedene gramaticke oblike i srodne pojmove, i videti da li oni na slican nacin sleduju jedan drugom. Jer, atribut koji pripada ili ne pripada jednom izrazu, u isto vreme pripada ili ne pripada svim izrazima. Tako, na primer, ako je pravicnost nauka, tada je ,pravicno" - ,naucno"' a ,pravican covek" je ,naucnik". Medutim, ako ne VaZi jedan od ovih izraza, tada ne VaZi ni jedan od ostalih izraza.
Glava cetvrta [OSTALA MESTA]
Dalje, treba razmotriti stvari koje medusobno stoje u slicnom odnosu. Ta:ko prijatno stoji prema zadovoljstvu u istom odnosu kao korisno prema dobrom. Nairne, u svakom slucaju jedno proizvodi drugo.n Ako je zadovoljstvo u sustini dobra, i prijatno Ce biti u sustini korisno. Jasno je da ee prijatno proizvoditi dobra, posto je zadovoljstvo dobra. lsto tako, treba razmotriti postajanja i propadanja [nestajanja]. Tako, na primer, ako je ,graditi" - ,delati", tada je ,gradilo se" - ,delalo se"; a ako je ,uciti"- ,seeati se", tada je i ,ucilo se"- ,secalo se"; i ako je ,rastociti se" - ,propasti", tada je isto tako ,biti rastocen" - ,biti propao", a rastocavanje je vrsta propadanja. A isto je tako za sve ono sto proizvodi postajanje i propadanje, kao i za sposobnosti i [njihove] primene. I, uopste, bilo da se jedna teza pobija, ili da se utvrduje, treba uzeti u obzir stvari prema nekoj [njihovoj] slicnosti, kao 447
sto smo to naveli za postajanje i propadanje. Ako ono sto proizvodi propadanje proizvodi i rastoeavanje, tada ,biti propao" jeste ,biti rastocen"; a ako ono sto proizvodi postajanje proizvodi i stvaranje, tada ,biti postao" jeste i ,biti stvoren", a postajanje jeste stvaranje. Isto je i sa sposobnostima i [njihovim] primenama. Jer, ako je obdarenost nastrojenost, tada ,biti obdaren" jeste i ,biti nastrojen". A ako je upotreba neceg delatnost, tada je ,upotrebiti" - ,delati", a ,upotrebilo se" - ,delalo se". Ako je suprotnost rodu neka lisenost, tada se jedna [postavljena] teza [o vrsti] moze pobiti na dva nacina. Prvo, treba ispitati da li je suprotnost u datoj vrsti. Jer, ill se lisenost nikad ne nalazi u istoj vrsti, ill se bar ne nalazi u istoj najbliZoj vrsti. Tako, na primer, ako je najbliZa vrsta koja sadrZi vid ose6aj [vida], tada slepilo neee biti oseeaj [vida]. Drugo, ako postoji lisenost koja je suprotna i vrsti i rodu, ali ako se suprotnost roda ne nalazi u suprotnosti vrste, tada ni sam dati rod ne moze biti u datoj vrsti. Kad se [pri raspravljanju] pobija jedna teza, moraju se primeniti pravila kao sto je to objasnjeno. Ali za utvrdivanje teze postoji samo jedan [naCin postupanja]. Nairne, ako je suprotni rod u suprotnoj vrsti, tada ce i rod o kome je rec biti u vrsti o kojoj je rec. Tako, na primer, ako je slepilo rod neosetljivosti, vid je rod oseeaja. A kod negacije [vrste i roda] treba obmuto postupati, kao sto je receno za akcidenciju." Tako, na primer, ako je prijatno u sustini dobra, ono sto nije dobro nije prijatno. A kad ne bi bilo tako, tada bi i stvar, koja nije dobra bila prijatna. Ali ako je dobro vrsta prijatnog, tada je nemoguce da stvar koja nije dobra bude prijatna. Jer kad vrsta jedne stvari nije afirmirana, nijedan od njenih rodova nije afirmiran. A ko treba nesto da utvrdi, mora isto tako da postupa. Jer ako ono sto nije dobro nije prijatno, tada je prijatno dobra; prema tome, dobra je vrsta prijatnog. Ako je rod relacija, treba videti da li je i vrsta relacija. Jer, ako rod spada u relacije, u njih spada i vrsta, kao sto se vidi na dvostrukom i mnogostrukom," koji su i jedno i drugo relacije. Ali ako vrsta spada u relacije, nije nuzno 448
i da rod u njih spada. Tako je nauka relacija, ali gramatika to nije. Ili mozda i ono sto je ranije receno neee izgledati istinito. Nairne vrlina je u sustini lepa i u sustini dobra, ali ona je relacija, a dobro i lepo nisu relacije, nego kvaliteti. A, zatim, treba ispitati da li se rod i odnosi na istu styar, kad se on uzme po sebi, i kad se stavi pod svoju vrstu. Tako, na primer, ako se dvostruko nazove dvostrukim od polovine, tada se i mnogostruko mora nazvati mnogostrukim od polovine, - inace mnogostruko ne bi moglo biti vrsta dvostrukog. I, dalje, valja razmotriti da li se rod ne naziva u odnosu na istu stvar, - i na vrstu i na sve vrste svoje vrste. N aime, aka je dvostruko mnogostrukost polovine, tada ce se reci i da je polovina veea, i uopste, da su se udvostrucile sve viSe vrste koje se odnose na polovinu. Maze se staviti prigovor, da nije nuzno da se 0 jednom izrazu govori u odnosu na jednu istu stvar, kad se govori o njemu kao takvom, i kad se o njemu govori prema njegovoj vrsti. Nairne, o nauci se kaze da je ana nauka o svom predmetu, ali da je ona stanje i sposobnost ne svoga predmeta, nego duse. Jos valja razmotriti da li su vrsta i rod upotrebljeni na isti nacin, upravo u istim padezima, - tako, na primer' da li se kate [u dativu] ,necem", [u genitivu] ,necega", i taka dalje. Jer, vrsta se [ovde] mora slagati sa rodom, kao u slucaju dvostrukog i njegovih visih vrsta. Nairne mi kazemo ,dvostruko od necega" i ,mnogostruko od necega". A taka je i sa naukom. J er, kao sto se kate ,nauka o necem", tako se kate da se i njene vrste, to jest sposoonost i stanje, odnose na ndto. Na avo bi se moglo prigovoriti da ponekad nije tako. Jer, katemo: "visi od neceg" i ,kontremo suprotno necem" [na grckom dativ]. Medutim, ,drugi", koji je vrsta ovih izraza, ne ide [na grckom] sa dativom, nego sa genitivom. Jer, kate se: ,drugi nego ndto" [hEQov yaQ two~ /..eyE-em, na grckom genitiv]. I jos: valja razmotriti da li relativni izrazi koji su slicno izrateni u padezima reci nisu slicno konvertibilni25, kao dvostruko i mnogostruko. Svaki od ova dva izraza 29 Organon
449
tra.Zi isti genitiv i za sebe, i pri konverziji. Nairne mi k~ zemci i polovina neceg" i "vrlo mali deo neceg". Isto je tako i s~ naukom i sa misljenjem. Predmeti na koje se odnose nauka i misljenje stoje [u grckom] u dativu, i isto je tako kad se izvrsi konverzija. Ako u nekim slucajevima slaganja reci zbog konverzije nisu slicna, jasno je da jedna rec nije vrsta druge. A, zatim, v~ja ispitati da li se rod i vrst~ od~ose na podjednako padeza. Jer, smatra se da su oba [1 rod 1 vrs~a] afirmirani u istim padezima i za isti broj padeza, kao sto se vidi na primeru poklona i dara. Jer, ka.Ze se poklon necega nekome [grcki: nvo; T] nvt], a dar necega i nekome [nvo; xai nvt]. A dar je vrsta poklona. Nairne, poklon je dar koji ne treba da se vraca. Kod nekih stvari padezi nisu jednaki po broju. Jer, dvostruko je dvostruko od necega, a OflO StO nadmasa i StO je VeCe jesu takvi U necem i od neceg [grcki: nvo; xat ,;wt]. Nairne, sve ono StO nadmasa iii StO je VeCe, UVek nadmasa U necem i _?d neceg. Tako, pomenuti izrazi nisu vrste dvostrukog, posto se ne odnose na isti broj padeza kao rod. Ili mozda ne bi bilo bezizuzetno istinito da se vrsta i rod odnose na jednaki broj padeza. Mora se videti i da li suprotnost roda ima suprotnost vrste za svoju vrstu~. Tako, na primer, ako je mnogostruko vrsta dvostrukog, da li i polovina ima za vrstu mali deo mnogostrukog. J er, suprotnost vrste mora uvek biti vrsta suprotnog roda. Ako se tvrdi da je na~~~ u sustin~ ~ulno opa.Zanje, tada i predmet nauke u sustim mora b1t1 o~o sto se opa.Za. Ali, nije tako. Svaki predmet nauke ne moze se opa.Zati, jer ima i nekih inteligibilnih stvari koje su predmet nauke. Predmet culnog opa.Zanja nije vrsta predmeta nauke. A ako to nije, ni culno opa.Zanje nije vrsta nauke. Od relativnih izraza neki se nalaze nuznim nacinom u stvarima, iii se odnose na stvari za koje se upotrebljavaju. Takvi su, na primer, sposobnost, i stanje, i ~~la~no~t (je~ izrazi o kojima je govoreno ne mogu se nalaz1ti m u JednoJ stvari sem u onima za koje se upotrebljavaju). A drugi izrazi ne nalaze se nuznim nacinom u stvarima za koje se 450
upotrebljavaju, ali se mogu u njima naci (tako je, na primer, dusa predmet nauke, jer niSta ne stoji na putu da dusa ima znanje o sebi, i ako to nije nuzno. Jer moguee je da se ta nauka o dusi nalazi u drugoj stvari.) I najzad, drugi izrazi ne mogu uopste postojati u stvarima za koje se upotrebljavaju, - kao, na primer, kontremo suprotno u kontremo suprotnom, iii nauka u predmetu nauke, sem ako predmet nauke nije dusa iii oovek. Treba razmotriti da li je protivnik stavio jedan izraz u pogresnu vrstu,- da li je, na primer, izjavio da je pamcenje odmor od nauke. Svaki odmor nalazi se u stvari koja miruje i na nju se odnosi; prema tome, i odmor od nauke je u nauci. Tako je i pamcenje u nauci, posto je ono odmor od nauke. Ali to nije moguce, posto je pameenje u dusi. Mesto o kome je govoreno zajednicko je i akcidenciji. Jer, nema razlike u tome oznaciti odmor kao vrstu pameenja, iii re6i da je odmor akcidencija pamcenja. Jer, rna na koji nacin da je pamcenje odmor, i dalje ee va.Ziti isto dokazivanje o pamcenju. ·
Glava peta [DRUGA MESTA]
Dalje, treba jos ispitati da li je protivnik svrstao stanje u delanje, iii delanje u stanje, - tako, na primer, da li je tvrdio da je culno opa.Zanje kretanje koje telo prenosi. Jer, culno opazanje je stanje, a kretanje je delanje. Isto je tako i ako se tvrdi da je pamcenje stanje koje je sposobno da zadr:Zi jednu misao. Jer, pamcenje nije nikad stanje, nego je pre delanje. Varaju se oni koji uvrscuju stanje u sposobnost koja je njena posledica27 • Primere za ovo imamo, kad se blagost oznaci kao savladivanje gneva, a hrabrost i pravicnost kao savladivanje straha i :Zudnje za dobitkom. Nairne, hrabrim i blagim naziva se covek koji je osloboden strasti, a gospodarem sebe onaj ko je obuzet strastima, ali ne dopusta da ga one vode. A oba ova stanja moze da prati takva moe da, kad je covek aficiran stras6u, on joj 29•
451
ne podleze, nego vlada njome. Ali u tome ne lezi sustina hrabrosti u jednom slucaju, a blagosti u drugom, nego ona lezi u tome da se uopste ne ose6aju takve strasti. A nekad se stavlja kao vrsta sve sto je rna kako povezano sa radom; taka, na primer, [stavlja se] bol kao vrsta gneva, a misljenje kao vrsta verovanja. Oba pomenuta izraza [bol i misljenje] su na neki naCin povezani sa datim rodovima [gnevom i verovanjem], ali ni bol ni misljenje nisu njihove vrste. Onaj ko se ljuti oseea bol, ali se bol u njemu stvorio pre gneva. Jer, gnev nije uzrok bola nego je bol uzrok gneva. Prema tome, u apsolutnom smislu uzeto, gnev nije bol28 • Shodno tome, ni misljenje nije verovanje. Nairne, moguee je da se zaddi isto misljenje, ada verovanje ne ostane isto. Ali to nije moguee, ako je verovanje rod misljenja. Jer jedna stvar ne moze da ostane ista, ako joj se potpuno promeni rod. Tako ista zivotinja ne moze cas biti covek, a cas ne biti. Medutim, ako se kaze da verovati znaci, nuznim naCinom, i misliti [u smislu: biti ubeden], tada ee verovanje i misljenje dobiti isti obim. A tako jedno od njih neee biti vrsta drugog. Nairne, vrsta mora imati veei obim [nego rod]. Valja jos ispitati da 1i se oba [vrsta i rod] mogu po prirodi nalaziti u istom subjektu. Jer, u onome u cemu se nalazi rod, nalazi se i vrsta. Taka je, na primer, boja u onome u cemu je belo, a znanje je u onome u cemu je gramatika. Ako se, dakle, stid nazove strahom, a gnev bolom iz toga ee proizaei da se rod i vrsta neee nalaziti u istom subjektu. Jer, stid je u razurnnom delu duse [ev 'tQJ l.oyton%&], strah u kolericnom delu [ev 'tQJ itUJ.LOELI>Ei], bol U pozudnom delu duse [tv 'tQJ EmihJf.LTj'tL?I.W], u kome je i zadovoljstvo, a gnev je u kolericnom delu duse. Prema tome, dati izrazi nisu vrste, posto oni ne postaju, prema svojoj prirodi, u istom delu duse kao rodovi. Isto taka, ako bi se prijateljstvo nalazilo u pozudnom delu duse, ono ne bi bilo rod volje. Jer svaka volja nalazi se u razurnnom delu duse. Ovo mesto maze se primeniti ina akcidenciju. Nairne, u istoj stvari nalaze se akcidencija i ono cija je ona akcidencija,- tako da, ako se [ta dva 452
eleme~ata] . ~e pojavljuju u istoj stvari, jasno je da nije rec o akctdenctJI. A zatim, opet, valja ispitati da li samo u izvesnom odnosu rod ucestvuje u vrsti o kojoj je rec. Nairne smatra se da rod ne ucestvuje u vrsti samo u izvesnom odnosu. Tak_? covek nije .zivotinja u izvesnom odnosu, niti je grama~~ nauka u ~es~om odnosu. A isto va:Zi i za druge ~lucaJeve. Treba vtdeti da li se u vrsti ucestvuje samo u IZVesnom odnosu, - kad su u pitanju neki njeni rodovi. Taka, na primer, [valja ispitati] da li se za zivotinju kate da jev.stv~r. koji se u sust~ni culno opaza ili koji se vidi. !er, ztvob_!lJ~ Je ..samo. ':1 tzves~om odnosu stvor koji se ~uln~ opa~a! koJt se vtdt. Ona }e stvor koji se culno opaza 1 ko~t se VIdi u odnosu na [svoje] telo, ali ne u odnosu na [SVOJU] dusu. I taka ono sto se vidi i sto se culno opa:Za ne moze biti vrsta zivotinje. Nekad se ne primeti da se celina stavila u deo kao na primer, kad se tvrdi da je zivotinja oduhovljen~ tela~ Deo ni na koji nacin nije afirmiran od celine, i taka tela ne moze biti vrsta Zivotinje, posto je ono deo [zivotinje]. Treba jos ispitati da li je protivnik stavio kao mo6 ~sposobn?st], i1i k.ao moguenost nesto sto valja kuditi iii tzbegav31tt.. ~a pnmer, [t;eba ispitati] da li je sofist iii klevetmk, t.h lopov oznacen kao covek koji ume da se do~epa tudeg dobra, ili da ispreda klevete, ili da se bavi sofiz~am.a. Jer, niko od ovih ljudi nije nazvan taka zbog toga sto •rna sposobnost da ucini naznaceno delo. Nairne i Bog i posten eovek mogu da cine rdava dela ali oni nis~ takvi [nisu rdavi]. Jer, rdavima se nazivaju ~ni koji cine zlo vpo_ SV_?ID slobo~nom izboru. Svaka moe je nesto dostoj!10 zeljenJa. Cak su 1 sposobnosti da se cini zlo za zeljenje, t zbo~ toga k~emo vda ih imaju Bog i valjan covek, jer su om sposobm da cine rdava dela. Taka moe ne maze biti vrsta onaga sto je za kudenje. Nairne, kad ne bi bilo t~~· sled.oval? bi d~ je ono sto je kudenje dostojno zeljenja, - Jer bt postojala neka moe onoga sto je za kudenje. A treba jos ispitati da li je stavljeno nesto sto je zbog samoga sebe puno vrednosti, i1i dostojno zeljenja - u
453
[vrstu] mooi, moguceg i stvaralackog. Jer svaka moe, i sve sto je moguce, i stvaralacko - dostojno je zeljenja samo zbog neceg drugog. A, zatim, [treba ispitati] da li je jedna stvar. koja se nalazi u dve ili vise vrsta, stavljena samo u jednu od njih. Neke .stvari ne mogu se staviti samo u jednu vrstu, - kao, ~a pnm~r, va~alica i klevetnik. Jer, nije klevetnik ill varah~~ ona) ko .bt hteo takav da bude, ali nije za to sposoban; ruti onaJ ko Je za to sposoban, ali ne bi hteo takav da bude nego je klevetnik ill varalica onaj ko raspolafe sa ob~ ova uslova. Prema tome, ovo o cemu je govoreno ne treba staviti u jednu vrstu, nego u dve vrste. Dalje, ponekad se [u preokrenutom redu] daje vrsta umesto [specificne] razlike, a [specificna] razlika umesto vrste. Primer za to imamo kad se kaze da je prenerafenost preteranost cudenja, a da je ubedenje cvrstina verovanja. Ni preteranost, ni cvrstina nisu vrsta, nego [specificna] razlika. Jer, smatra se da je prenerafenost preterano cudenje, ada je ubedenje cvrsto verovanje. Tako su prenerafenost i verovanje vrsta, a preteranost i cvrstina razlika. Ako se pretpostavi da su preteranost i cvrstina vrste tada bi i stvari koje nemaju duse imale ubedenje i oseeaie prenerafenost. Cvrstina i preteranost necega nalaze se prisutni u onom cemu pripadaju evrstina i preteranost. Ako je prenerafenost preteranost cudenja, prenerafenost ce se nalaziti prisutna u cudenju, tako da ce cudenje biti prenerafeno [a to je besmisleno]. A isto tako ubedenje ce se nalaziti .prisutno u verovanju, ako je ubedenje cvrstina yerovanJa , - ~ako da ce verovanje biti ubedeno [Sto je, tsto tako, besmtsleno]. A desilo bi se [onome ko razvija ovakvo shvatanje] da govori o cvrstoj cvrstini i o preteranoj preteranosti [sto je, isto tako, besmisleno]. Postoji cvrsto ubedenje. Ako je ubedenje cvrstina, postojaee cvrsta cvrstina. lsto tako je i prenerafenost preterana. Ako je prenerafenost preteranost, postojace preterana preteranost. Ali nijedna od ove dve postavke ne moze se prihvatiti, kao ni [kao sto se ne moze prihvatiti ni tvrdenje] da je nauka predmet nauke, ada je kretanje pokretano. 454
Nekad. zabluda_ nastaje otuda sto se jedno trpljenje ill osobma stavlJa u subjekt kao u vrstu koja ima ovu os~b~~· - kao, na primer~ kad se kaze da je besmrtnost vecru ztvot. Jer besmrtnost tzgleda da je izvesna modifikacija ili a~cide~cija zivota. Da je receno istina, jasno je kad. se pnhvatl mogucnost da neko od smrtnog moze postatl besmrtan. Nairne niko neee re6i da ovaj eovek ulazi u drugi neki zivot, nego da je ovaj isti Zivot dobio izvesnu novu akcidencij~ iii modifikaciju. Prema tome, zivot nije vrsta besmrtnostl. Treba jos ispitati da li se jednoj modifikaciji pripisuje za vrstu subjekt cija je ona modifikacija. Takav primer imamo. kad se k~e da je vetar pokrenuti vazduh. Upravo, vetar Je kretanJe vazduha. 29 Nairne, vazduh ostaje isti i .~ad se krece, i kad miruje. Prema tome, vetar uopste mJe vazduh. Jer, inace bi bilo vetra cak i kad se vazduh ne bi kretao. Nairne, ostaje isti vazduh, koji je malocas bio vetar. Isto je tako i sa drugim takvim stvarima. A kad bi se smatralo da u ovom slucaju treba da prihvatimo kako je vetar pokrenuti vazduh, ne bi trebalo pretpostaviti da ovo tvrdenje vafi za sve stvari koje nemaju istinitu vrstu. Nairne, to tvrdenje trebalo bi primeniti samo na stvari cija je data vrsta istinito afirmirana. U nekim slucajevima izgleda da ova vrsta nije istinita, kao, na primer, u slucaju blata i snega. Nairne, kafe se da je sneg zgusnuta voda, a da je blato zemlja pomesana sa vlagom. Ali sneg nije voda, niti je blato zemlja, i tako ni sneg ni voda ne mogu biti vrsta. Jer, vrsta mora uvek biti istinita za sve svoje rodove. Isto tako, ni vino nije uskisla voda u smislu u kome kaze Empedokle, ,voda uskisla u drvetu" • • v •• ' ' - Jer vmo uopste mJe voda. .
Jedn~
Glava sesta [DRUGA MESTA]
Dalje, treba razmotriti da li dati izraz nije uopste vrsta nicega, jer jasno je da on tada ne moze biti ni vrsta roda koji je u pitanju. Valja ispitati da li se stvari koje uce455
stvuju u datoj vrsti ni u cemu po rodu ne razlikuju jedna od druge, kao, na primer, bele stvari koje se po rodu ne razlikuju jedna od druge. Medutim, rodovi svake vrste su razliciti. Tako belo ne moze biti vrsta nicega. Treba, zatim, razmotriti i da 1i je opsti [univerzalni] atribut oznacen kao rod ili kao [specificna] razlika. Nairne ime vise opstih atributa. 110 Tako Biee i Jedno spadaju u opste atribute. Ako je Bice postavljeno kao vrsta, jasno je da ce ono biti vrsta svega, posto je od svega afirmirano. Jer, vrsta nije pridata nicem drugom nego svojim rodovima. Tako bi Jedno bilo rod Bica. Iz toga izlazi da 6e o svemu o cemu je vrsta afirmirana i rod biti afirmiran. J er Bice i Jedno afirmirani su od svega uopste. A rod treba da ima manji obim [nego vrsta]. Medutim, ako je neki opsti atribut oznacen kao [specificna] razlika, jasno je da 6e ta razlika dobiti obim jednak i1i veei nego vrsta. Jer, obim razlike bice jednak obimu vrste, ako i vrsta spada u opste atribute, a ako ne spada, obim razlike bice veei. Dalje, valja ispitati da li je u subjektu vrsta pridata rodu, - kao belo snegu. J asno je u tom slucaju da belo ne moze biti vrsta.11 Jer, vrsta je afirmirana o rodu samo kao o subjektu. Valja ispitati i da li vrsta nije sinonimna rodu:. Jer, vrsta je sinonimno afirmirana o svim rodovima. 31 Dalje, valja ispitati da li je, kad postoji jedna kontrema suprotnost i za rod i za vrstu, bolja [od tih suprotnosti] stavljena u goru vrstu. ss Iz toga bi sledovalo da se rod koji ostaje nalazi u vrsti koja ostaje, jer se kontreme suprotnosti nalaze u kontremo suprotnim vrstama. Tako ce bolji rod biti u goroj vrsti, a gori rod u boljoj vrsti. Ali smatra se da bolji rod treba da spada u bolju vrstu. A [nepravilno se postupa] i ako se isti rod isto odnosi prema dvema vrstama, pa se on stavi u goru, a ne u bolju vrstu. Tako [se postupa], na primer, ako se dusa oznaci kao kretanje i1i kao pokretac. Izgleda da je dusa princip mirovanja kao i kretanja. Ako je mirovanje bolje, tada dusa pripada toj vrsti. 456
Dalje, valja dokazivati na osnovu onog sto je ,vise" i onog sto je ,manje". Ako nesto [jedna teza] treba da se pobije, valja ispitati da li vrsta dopusta vise, a rod ne dopusta, i to ni sam rod, niti izraz koji je po njemu nazvan. Tako, na primer, ako vrlina moze da se poveeava [ako ona dopusta vise], tada to mogu i pravicnost i pravedan covek. Jer, jedan covek se naziva pravednijim od drugoga. Prema tome, ako data vrsta moze da se poveeava, a rod to ne moze- ni sam rod, ni ono sto je po njemu nazvano,tada dati izraz neee biti vrsta. I opet: ako ono sto izgleda vise, i1i isto toliko vrsta - nije vrsta, jasno je da ni dati izraz to nije. Ovo mesto narocito je korisno za one slucajeve gde izgleda da rodovi imaju vise bitnih predikata koji nisu razlikovani jedan od drugog, te, prema tome, ne mozemo re6i koji je od njih vrsta. Tako su, na primer, gnevu obicno bitno pridavani [kao vrste] i bol i oseeanje pretrpljenog prezrenja, - jer gnevan covek oseca bol i smatra se prezrenim. lsto ispitivanje primenjuje se i kad se jedan rod uporeduje sa drugim. Ako se ono sto izgleda da se vise i1i podjednako nalazi u datoj vrsti ne nalazi u vrsti, jasno je da ni dati rod neee biti u vrsti. Ako se pobija [jedna teza], treba primeniti naznaceni postupak, a ako se [jedna teza] utvrduje, mesto je neprimenljivo, ako data vrsta i rod mogu da se uveeavaju [ako dopustaju vise]. Jer, iako oba izraza mogu da se uveeavaju [ako dopustaju vise], niSta ne stoji na putu da jedan bude vrsta drugog. Lepo i belo mogu da se uveeavaju, a nijedno nije vrsta drugog. Medutim, korisno je poredenje vrsta izmedu njih samih i rodova izmedu njih samih. Na primer, ako jedna odredena stvar izgleda isto toliko vrsta koliko neka druga odredena stvar, tada, ako je jedna od njih vrsta, i druga je isto tako vrsta. Isto vafi i u slucaju ako je vrsta ono sto manje izgleda da je vrsta, kao i u slucaju ako je vrsta ono sto vise izgleda da je vrsta. Tako, na primer, ako je moe, vise nego vrlina, vrsta samosavladivanja, tada, ako je vrlina vrsta, i moe ee biti [vrsta]. lsto se daje primeniti i na rod. Ako jedna odredena stvar izgleda isto 457
toliko rod vrste o kojoj je rec koliko neka druga odredena stvar, tada, ako je jedna vrsta, i druga je isto tako vrsta. ~ ako ono sto manje izgleda da je rod jeste rod, tada ~e tsto tako biti rod i ono sto izgleda da je viSe rod. . Daij:, da bi. se ~tvrdila [jedna teza], valja razmotriti je h vrsta bttno aftrmtrana od stvari za koje treba da vazi, pod pretpostavkom da ne postoji samo jedan dati rod nego da }h. ima vis~! i to razlicitih. Jer, jasno je da ~e u' tome sluca)~ ?n~ bttt vrs~a. Ali ako je dati rod jedan, valja raz~otntt Je li vrsta bttno afirmirana i od drugih rodova, Jer ~e opet sledovati da je vrsta afirmirana od vise i razlicitih rodova. . Ali,. po.sto neki smatraju da je i [specificna] razlika bttno aftrmtrana od rodova, valja razlikovati vrstu od [specificne] razlike na taj nacin sto ce se iskoristiti osnovni principi ? kojima je ranije84 bilo reci. Tako se smatra, prvo, radt toga sto vrsta ima vecr obim nego razlika, a zatim z~g. toga sto _je za oznacavanje sustine jedne stvari zgod~Je tmv~no':a~ vr~tu nego .~azliku. Jer, kad se kaZe da je COVek ZlVO!illJa, t~me Se ~Se po.kazuje Sta je COVek, nego kad se kaze da Je on bt~e koje hoda nogama. Najzad, [tako se smatra] zato sto razlika uvek oznacava kvalitet vrste, a vrsta ne oznacava kvalitet razlike. Kad se kaZe ,bi~ koje hoda nogama", oznacava se zivotnja izvesnog kvaht~ta .. A. kad se kaze ,zivotinja", tada se bicu koje hoda ne pndaJe tzvestan kvalitet. Tako razliku treba odvajati od vrste. - Izgleda da je - ako je muzicar covek koji [nesto] zna- tada i muzika n~ka nauka, i ~a je - .ako se onaj ko hoda pokreee hodaDJem ~ .tada 1 h~anJe kretanje. A posto je tako, valja razmotntl VrStU UkOJU ho6emo nesto da postavimo na nacin o k
vertirati sa atributom. Jedna stvar moze [logicki] da prati drugu stvar u univerzalnom smislu, a da druga stvar ne prati prvu u univerzalnom smislu. Tako, na primer, mir uvek prati tisinu bez vetra, a deljivo prati broj, ali obrnuto nije slucaj (jer sve deljivo nije broj, niti je mir tisina bez vetra). A posto je sve to tako, treba pretpostaviti - kad sam covek dokazuje - da termin koji uvek sleduje jeste vrsta, kad drugi termin ne moze da se konvertira s prvim [jer vrsta uvek logicki prati rod, ali rod ne prati logicki vrstu]. Ali, ako protivnik iznosi ovaj dokaz, njega ne treba odobriti u svim slucajevima. Tom dokazu moze se postaviti prigovor da nebi~e sleduje svemu sto postaje (jer ono sto postaje ne postoji) i da izmedu njih nema konverzije (jer ne postaje sve ono sto ne postoji), a ipak nebiee nije vrsta onoga sto postaje. A uopste ne postoje nikakvi rodovi nebica [jer ovo ne moze biti vrsta]. 0 rodu treba raspravljati onaka kao sto smo naznacili.
Knjiga peta ' [OPSTA MESTA- PRAVILA- 0 ONOME STO JE . SVOJSTVENO]
Glava prva [0 SVOJSTVENOM I NJEGOVIM RAZNIM RODOVIMA]
Da li je naznaceni atribut svojstven ili nije, treba razrnotriti na osnovu sledecih mesta [pravila]. Data svojstvenost1 je takva i1i po sebi i uvek, ili u odnosu na nesto drugo i za izvesno vreme. Tako, na primer, eoveku je svojstveno po sebi da bude po prirodi pitoma Zivotinja. Svojstveno u odnosu na nesto drugo jeste, na primer, za dusu u odnosu na telo- da prva vlada, ada drugo sluzi. Vecno svojstveno je, na primer, za Boga da bude besmrtno biee. Vremenski svojstveno jeste, na primer, za coveka da Se Seta pO mestu Za te}esne Vezbe [to "('Uf..I.Vcl
461
1!-oge, a ~~:mj cetiri~ Jer, moguce je pokusati da se doka.Ze da coyek Olje dvonozan, i da je on po prirodi cetvoronozan a 1sto !ako [mo~ce)e pokusati da se doka.Ze] da je konj dv~>nozan, a da .mJe cetvoronozan. I ma kakvo bilo tvrdenje koJ~. se dokazuJe, postavljena svojstvenost ne moze da se odrz1. ~vojstveno po sebi jeste ono sto je dato kao svojstve~
i one koje su relativne. Relativna svojstvenost proizvodi vise problema, kao sto smo rekli malocas [u ovoj istoj glavi 128 b 22]. Nairne, ima dva iii cetiri problema koji postaju nuznim nacinom, i zato mora da bude i vise dokaza ]toje oni stvaraju. 0 svojstvenom po sebi i o uvek svojstvenom moze se ·raspravljati u odnosu na mnoge stvari, iii se oni mogu posmatrati s obzirom na vise vremena. 0 svojstvenom po 5ebimoze se raspravljati s obzirom na mnoge stvari. Nairne, ono sto je svojstveno mora pripadati svom subjektu u odnosu na sva bica, tako da ako subjekt nije odvojen od svega clrugog, svojstvenost ne moze biti pravilno data. Svojstvenost koja uvek postoji daje se posmatrati u odnosu na razna vremena. Nairne ako svojstvenost ne pripada subjektu, iii ako mu nije pripadala, iii mu neee pripadati, ona ne moze biti svojstvenost. Medutim vremensku svojstvenost ne posmatramo ni u kom drugom vremenu sem u sadasnjosti. Prema tome, o njoj nema mnogo dokaza. A problem zgodan za raspravljanje jeste onaj koji stvara umoge cvrste dokaze. Svojstvenost koja se zove relativna treba da bude ispitana pomoeu mesta [pravila] koja se daju primeniti na akcidenciju. Valja videti da 1i akcidencija pripada jednoj , stvari, dok ne pripada drugoj.S A svojstvenosti koje uvek 1 ~.· postoje i koje su bitne valja razmotriti na osnovu sledeeih mesta. Glava druga [MESTA- PRAVILAl
Pre svega, valja ispitati da 1i svojstvenost mozda nije pravilno izrazena, iii jeste. Da hi se znalo je li ta svojstvenost izra.Zena pravilno ill nije, prvo mesto [pravilo] jeste znati da li je svojstvenost postavljena na osnovu termina koji su manje poznati iii ViSe poznati nego subjekt. A pri pobijanju [teze] valja ispitati [je 1i svojstvenost postavljena] na osnovu manje pozna-tib termina, dok pri utvrdivanju [teze] treba razmotriti da li 4 je ona postavljena na osnovu poznatijih termina. Da hi
463 462
se saznalo je li [svojstvenost postavljena] na osnovu manje poznatih termina, valja, pre svega, ispitati je li data svojstvenost uopste manje poznata od subjekta cija je svojstvenost naznacena. Jer, ako je tako, znaci da svojstvenost nije pravilno postavljena. Mi postavljamo svojstvenost radi toga da poznamo stvar. Zbog toga, svojstvenost mora biti odredena terminima koji su poznatiji nego stvar. Jer, samo tako moze se subjekt tacnije saznati. Tako, na primer, ako se stavi da je svojstvenost vatre to sto ona najviSe lici na dusu, upotrebljava se za objasnjenje [vatre] dusa koja je manje poznata nego vatra (jer mi bolje znamo sta je vatra nego sta je dusa). I zbog toga se ne moze pravilno staviti da je svojstvenost vatre da bude ono sto najvise lici na dusu. A moglo bi se, isto tako, ispitati da li je pripadanje svojstvenosti subjektu manje poznato nego sam subjekt. Jer, ne samo da svojstvenost treba da bude poznatija nego stvar, vee valja da bude poznatije i to data svojstvenost pripada stvari. Jer, ako se ne zna da li svojstvenost pripada izvesnom subjektu, neee se znati ni da li ona pripada samo tom subjektu. Tako, i u jednom i u drugom slucaju svojstvenost postaje nejasna. Tako, na· primer, ako se uzme da se svojstvenost vatre sastoji u tome da bude prvi element u kome se po prirodi nalazi dusa., tada se iskoriscuje nesto sto je manje ·poznato nego vatra, - a to je [pitanje] da li dusa pripada vatri, i da li joj prvobitno pripada. Zbog toga svojstvenost vatre ne moze biti pravilno odredena ako se tvrdi da je ona prvi element u kome se dusa po prirodi nalazi. Pri utvrdivanju teze mora se razmotriti da li je svojstvenost odredena poznatijim terminima, i to terminima poznatijim na svaki od dva nacina o kojima smo govorili. Jer, tako bi svojstvenost bila pravilno odredena. Od mesta koja utvrduju da je svojstvenost pravilno odredena, jedna pokazuju da je ona samo u tom pogledu, a druga mesta da je apsolutno pravilno odredena. Tako, na primer, kad se kaie da je svojstveno zivotinji da ima culno opazanje, - tada su upotrebljeni poznatiji izrazi i nacinjena je svojstvenost poznatijom na oba [pomenuta] nacina. Tako je
posedovanje culnog opaianja u tom pogledu pravilno odredeno kao svojstvenost zivotinje. Zatim, kad je rec 0 pobijanju Uedne teze], treba razinotriti da li jedna od reci upotrebljenih da objasni svojstvenost ima vise znacenja, iii ceo izraz ima nekoliko smisla. Jer, u tom slucaju, svojstvenost ne bi bila pravilno data. Posta, na primer, ,opaiati" ima nekoliko znacenja, - pre svega ,imati culno opaianje"' a zatim ,upotrebiti ~ulno opazanje", ne odreduje se pravilno svojstvenost iivotinje kad se kaie da je ona po prirodi sposobna da opaia. Zbog toga se za odredivanje svojstvenosti ne sme upotrebiti ni ree ni recenica koje imaju nekoliko smisla, zato sto vise znacenja izrazenog cine nejasnim ono sto se kaZe, jer se onaj ko na tome hooe da se oproba u raspravljanju pita koje od razlicitih znacenja ima receno. Jer svojstvenost je data radi ucenja [radi toga da se upozna stvar]. Sem toga, valja dodati da kad neko svojstvenost tako odredi, on se nuznim nacinom izlaie pobijanju, - naime, kad protivnik izvodi svoje zakljucivanje na osnovu onaga medu razlicitim znacenjima izraza koji se ne slaze sa onim o cemu je rec. Medutim, pri utvrdivanju [jedne teze] valja obratiti painju na to da nijedna· od pojedinacnih reci i nijedan od celih izraza nema vise znacenja. Jer, tada bi svojstvenost bila pravilno postavljena. Posta, na primer, nemaju vise znacenja ni ,telo", ni ,ono sto se najlakse kreee ka gornjem mestu", niti celina obrazovana iz pomenute reci i pomenute recenice, - bice pravilno reci da je, u tom pogledu, svojstveno vatri da bude telo koje se najlakse kreee ka gornjem mestu.5 Zatim, pri pobijanju [jedne teze] valja razmotriti da li je uzet u vise smisla subjekt cija se svojstvenost daje, a da [pri tome] nije odredeno u kome je od tih znacenja svojstvenost stavljena. Jer, [u tom slucaju] svojstvenost ne bi bila pravilno stavljena. Uzroci zbog kojih je tako, ne mogu biti skriveni zbog onaga sto je ranije [u ovoj istoj glavi, 129 b 7] reeeno, jer iste posledice proizlaze nuznim nacinom. Tako, na primer, izraz ,ovo znati" ima vise znacenja (taj
464
30 Organon
465
izraz znaci da sam subjekt ima znanje, da se on sam sluZi znanjem, zatim da se ima znanje o tom subjektu i da se upotrebljava znanje koje se ima o tom subjektu). I zato svojstvenost izraza ,ovo znati" neee biti pravilno postavljena, ako nije odredeno u kome je od ovih razlicitih znacenja svojstvenost postavljena. Kad se utvrduje [teza], valja razmotriti da li izraz cija se svojstvenost odreduje ima vise znacenja, iii je on jedan i prost. Jer, [u drugom slucaju] svojstvenost bi bila pravilno postavljena. Tako bi se, na primer, - posto se o coveku govori samo u jednom smislu - pravilno odredila svojstvenost coveka kad bi se reklo da je on po prirodi pitoma Zivotinja. Zatim, kad je rec o pobijanju [teze], treba razmotriti da li se pri [odredivanju] svojstvenosti viSe puta isto kaie. Cesto sene primeeuje da se to cini i pri [odredivanju] svojstvenosti, kao [sto se cini] i pri [postavljanju] definicija. Svojstvenost koja bi imala takav nedostatak, ne bi bila pravilno postavljena. Nairne, ponavljanje zbunjuje onoga ko ga slusa. Tako, numim nacinom, smisao postaje nejasan, i ono sto se govori izgleda brbljanje. A na dva nacina moze se dogoditi da se jedno isto vise puta kaie. Prvi nacin sastoji se u tome da se ista rec vise puta ponavlja, - kao kad se, na primer, svojstvenost vatre odreduje time ~to se tvrdi da je ona najtanje telo medu telima (ovde je rec telo dvaput reeena). A drugi nacin sastoji se u tome sto se umesto reci stave njihove definicije, - kao kad se, na primer, kao svojstvenost zemlje stavi da je ona supstancija koja, od svih tela, po prirodi najvise tezi donjem mestu, i tada se, umesto reci ,telo", upotrebi izraz ,takve [materijalne] supstancije". Jer, ,telo" i ,takve supstancije" jesu jedno isto. Ovde bi se rec ,supstancija" dvaput upotrebila. Tako, nijedna od ovih svojstvenosti nije bila pravilno data. Pri utvrdivanju [teze] treba obratiti painju nato da se jedan izraz ne upotrebi vise puta. Jer, tada [kad se na to obrati painja] svojstvenost se pravilno odreduje. Tako, na primer, posto se, u slucaju kad se kaie da je svojstveno coveku da bude bice sposobno za nauku, - nijedan izraz nije vise puta
466
vpotrebio, - u tome smislu pravilno je odredeno ono Ito je svojstveno ooveku. . Zatim, kad se pobija [teza], valja ispitat~ d~ li je, p~~ odredivanju svojstvenosti, protivnik upotrebto tzraz k~Jl svemu pripada [univerzalni atribut]. Izraz koji ne od':aJ~ subjekt od drugih stvari, ne bi bio ni od kakv~ konsti: Nairne, potrebno je da izrazi koji. o~r~uj'! s':?Jstveno~tt odvajaju subjekt, kao sto ga odvaJaJU 1 tzr~ k?J• odr~UJU definicije. Shodno tome, svojstv~nost. ne b~ blla pravtlno odredena. Na primer, ako se stav1 da Je svoj~tven
467
Kad se, na primer, kaie da je svojstveno tecnosti da bude !elo koje !Doze da uzima svaki oblik, - odredena je samo Jedna svo}stvenost, a ne vise njih. Prema tome, u tom pogledu svojstvenost tecnosti pravilno je postavljena.
Glava treca [DRUGA MESTA]
~a~im, pri pobijanju [teze] valja razmotriti da li je [pr_otiv_n_1k] u~otrebio sam subjekt cija se svojstvenost odreduJ~, 1b neki o~ ~jegovih. rodova.. Jer, u tom slucaju, svojstvenost n~ b1 bd~ pravll_no stavljena. Nairne svojstvenost se odreduje da b1 se subjekt saznao. Ali subjekt ostaje uvek nepozn~t, kao sto. je i. svojstvenost bila nepoznata, ~' ~~m toga, ~~-dan od nJegovih rodova je docniji nego on, 1 ntje P.?znatiJ1.. Tako, na ovaj nacin, subjekt ne postaje poznatiJ1. Na pnn;t~r ~~d. se kai~ da je svojstveno zivotinji da b~d~ supstanc1Ja C1J1 Je rod covek, primenjuje se jedan od nJenth r~ova. ~re~a tome, svojstvenost nije pravilno odr~deJ?-a. P~1 utv~d1~~Ju [teze] treba paziti da se ne upotreb1 ~1 subjekt, 1 m Jedan od njegovih rodova. Nairne, tada b1, u t?m smislu, svojstvenost bila pravilno odredena. Tako, na P~.1~er, ~k~ se odredi da je svojstveno zivom bicu ~a se s~~tOJ1 ~ duse 1 tela, - tada se nije upotrebio ni subJek~ mti koJ1 od njegovih rodova. Prema tome u tom s~tslu, odredilo bi se pravilno ono sto je svojstve~o zivom
bu~u.
Na ~sti nacin v~ja r~motr~~i i druge odredbe koje ne cme s~bJ_ekt. poz~a~Jlm, II~ g~ cme takvim. Pri pobijanju !reba 1sp1tab da .1~ Je [~rotivruk] upotrebio ono sto je subJektu sup~o-~o, ~ uop~~e nesto sto mu je po prirodi istovremeno, 1h st_o J~ docruJ~ nego on. Jer, u tom slucaju svojst~eno~t. ne b1 bila praVIlno odredena. Suprotnosti su po pnrod1 1Stovremene, a OllO sto je po prirodi istovremeno jed~?m subjektu, i1i sto je docnije od njega, ne cini ga poznatijlm. Tako, ka~ se, na primer, kaie da je svojstveno dobru da bude naJveea suprotnost zlu, - upotrebljena je suprotnost dobru, i, prema tome, svojstvenost dobra nije v·
468
pravilno odredena. Pri utvrdivanju [jedne teze] valja paziti
4a se ne upotrebi nikakva suprotnost i niSta sto je po pritodi istovremeno jednom subjektu i1i sto je docnije od njep. Jer u tome slucaju bi, u ovom pogledu, svojstvenost hila pravilno odredena. Tako, na primer, ako se stavi da je svojstveno nauci da bude najpouzdanije ubedenje, tada 5e nije upotrebila ni suprotnost, niti nesto sto je po prirodi istovremeno subjektu, niti nesto sto je docnije od njega. Prema tome, u tom pogledu pravilno je odredeno ono sto je svojstveno nauci. ' Zatim, pri pobijanju, valja razmotriti da li je protivnik .stavio za svojstvenost nesto sto ne prati uvek subjekt, nego mu ponekad nije svojstveno. Jer, u tom slucaju svoj$tvenost ne bi bila pravilno oznacena.8 Nairne tada ne bi bilo nu:Zno da i ime subjekta mora biti istinito za ono cemu, po pretpostavci, takva svojstvenost pripada. lsto tako, tada ne bi bilo nuzno ni da ime subjekta bude istinito za ono cemu, po pretpostavci, takva svojstvenost ne pripada. Sem toga, i kad se svojstvenost odredi, nije jasno da li ona pripada subjektu, posto mu mozda nedostaje. I tako nije oeevidno da 1i je to svojstvenost. Tako, na primer, kad se uzme da je zivotinji svojstveno da secas kre6e a cas miruje, time je data svojstvenost koja katkad prestaje da to bude; i zbog toga svojstvenost nije pravilno uzeta. Pri utvr(!ivanju teze valja razmotriti da li ·se stavilo kao svojstvenost ono sto je uvek to, nuznim nacinom, - jer tada bi se svojstvenost u tom pogledu pravilno postavila. Tako, na primer, ako se uzme da je vrlini svojstveno da ucini valjanim onoga ko je ima, - tada je kao svojstvenost navederio ono sto uvek ide za vrlinom. U ovom slucaju pravilno · je navedeno ono sto je svojstveno vrlini. Zatim, pri pobijanju, valja videti da li je protivnik stavio svojstvenost koja sad postoji, i pri tome propustio da kaie kako je dao svojstvenost koja sad postoji. Jer, u tom Slucaju, svojstvenost ne bi bila ispravno postavljena. Prvo, sve ono sto se cini suprotno navici traii objasnjenje, a Svi su navikli da stavljaju kao svojstvenost atribut koji uvek prati subjekt. Drugo, stvar ostaje nejasna kad se ne
469
ka.Ze tacno da li se zelela staviti sadasnja svojstvenost. A ne treha pru.Zati izgovor kritici. Tako, kad se uzme kao svojstvenost jednog odredenog coveka cinjenica da on sa nekim sedi, uzima se svojstvenost koja sad va.Zi. [U ovom slucaju] svojstvenost nije pravilno data, ukoliko je naznacena hez odredbe. Kad se utvrduje [teza], treha ohratiti pa.Znju na to da li je, pri stavljanju sadasnje svojstvenosti, tacno odrec:teno da je to sadasnja svojstvenost. Jer, tada hi u tom pogledu ono sto je svojstveno hilo pravilno stavljeno. Na primer, ako se ka.Ze da je svojstveno jednom odredenom coveku da se sad seta, pa se ta svojstvenost tacno stavi, ona je, u tom slucaju, pravilno utvrdena. Zatim, pri pohijanju, treha razmotriti da li je protivnik oznacio takvu svojstvenost da se njeno pripadanje saznaje samo culnim opa.Zanjem. Jer, u tom slucaju svojstvenost ne hi hila pravilno postavljena. Nairne, sve sto se daje culno opaziti postaje neizvesno kad se nac:te van culnog opa.Zanja. Jer, tada je nepoznato da li [ono sto se daje culno opaziti] jos pripada suhjektu, jer se to samo pomoeu culnog opa.Zanja daje saznati. To ce hiti istinito kad su u pitanju atrihuti koji ne prate uvek suhjekt nuZnim nacinom. Kad se, na primer, kao svojstvenost sunca navede da je ono najsjajnije nehesko telo koje se kre6e vise [iznad] zemlje, tada je, pri oznacavanju svojstvenosti, upotrehljen izraz da se sunce kreee vise zemlje, sto se upoznaje samo culnim opa.Zanjem. Zhog toga svojstvenost sunca nije pravilno odredena. Nairne neizvesno je da 1i se sunce, kad zac:te, [i dalje] kreee vise zemlje, jer nam tada nedostaje culno opa.Zanje. Pri utvrdivanju [teze] valja razmotriti da li je postavljena svojstvenost koja nije opa.Zena pomocu senzacije, iii koja, i ako se daje culno opaziti, ocevidno pripada suhjektu nuZnim nacinom. Naime, tada je svojstvenost u ovom pogledu pravilno odrec:tena. Ako se, na primer, odredi da je svojstvenost jedne povrsine ono sto je ohojeno kao prvi suhjekt, - pri tome je upotrehljen culni kvalitet hiti obojen, ali je taj kvalitet takav da ocevidno uvek pripada
470
suhjek~. Prema tom~~ u tom pogledu, pravilno je odredena svo]stvenost povrsme. . . . . Dalje, pri pohijanju valja videti da h Je [p~otivmk] oznacio definiciju kao svojstvenost. Jer, tada svoJstven<~;t ne hi hila pravilno data. Nairne, svojstvenost ne tre~a a objasni bitnost neeega. Tako, na pr~~r, ka.d se ~aze da je svojstvenost covekova to sto je on Zl':'O htce .koje ho~a no ama i koje ima dve noge, --:, time ~e stavlJe!lo da Je sv~jstveno coveku ono sto oznacava nJegovu bt~nost. A: time svojstvenost covekova nij~. pra':il':lo postavl]ena.. P?utvrc:tivanju [teze] valja ohratiti P.aznJU n~ to da 1~ J~ stavl' ena svojstvenost predikat kOJl . se JJ?-OZ~ konve~ratl • Jh. ktom ali koj'i ne izra.Zava njegovl httnost. Narme, sa su Je , . . 'In na • tada hi svojstvenost u tom snn~lu btl~ ~ravt o ozna~e . : Tako na primer, ako se postavtlo da Je coveko~a svojstve• nost da bude zivotinja po prirodi pitoma, tada Je odre~en~ svojstvenost koja je predikat koji se mo~e konve~tratl sa suhjektom, ali koji ipak ne izra.Zava nJegovu btt.?ost. Prema tome je, u tom pogledu, pravilno odredena covekava svojstvenost. Zatim pri pohijanju valja razm
471
Glava cetvrta [DRUGA MESTA]
. Da li j~ svojstv~~ost pravilno data, iii nije, valja ispitati na nacme. o koJima Je govoreno. A valja razmotriti pomoeu. sledecih .mest~ _Pit.~nje da li ono sto je oznaceno ka? svojstvenost Jeste 1h IDJe potpuna svojstvenost. Mesta koJa P?tpu.no utvrduju da je svojstvenost pravilno odredena btce tsta kao ona koja stavljaju pravu svojstvenost. :'-ko smo .?ve poslednje oznacili, i prva mesta ce biti izlozena sa nJrma. . Pre ~-y.ega; pri pobijanju valja razmotriti svaki rod su?Jekta CIJU Je svojstvenost protivnik naveo. Tako na pn~er, treba vi?~ti da li svojstvenost ne pripada nijed~om od !th ro?ova•. ~h da li ona nije istinita u odnosu na odredem subjekt, th da li to nije svojstvenost svakog od tih rodova u odnosu n.a subjekt cija je svojstvenost oznacena. Jer,. tada ono sto Je odredeno kao svojstvenost neee biti SVOJSt~enos.t. Tako, na primer, posto nije istina za geo~etr~ da Je ~esposoban da bude prevaren nekim zakljuc.tvanJem (nrume geometar se vara kad nacrta pogresnu ftguru), n~ m~z~ se odrediti kao svojstvenost naucnika da o? ne. moze btti prevaren nekim zakljucivanjem. Pri utvrdrv~nJU teze ya.lj~ obratiti pafuju na to da li je odredena svojstvenost rstmrta u s-yim slucajevima i da li je istinita ~ odnosu ~ kom~ govonmo.. !er, tada ce ono sto je oznaceno da IDJe svojstvenost, bttl svojstvenost. Tako na primer, posto je oznaka: ,zivo bice sposobno za nau~" istinita o svak?m coveku, i to ukoliko je on covek, posta6e covekova svojstvenost oznaka: ,zivo bice sposobno za nauku". . . ~vo ~est.? ~p~t~e~ljava se za pobijanje.8 Nairne, treba ~Sptt~tl .d~ h ':ll-Je lS~llll!.tS~~ ~oji .se odn?si na OllO cije je 1mve tstl~t?, 1 d.a .h . IDJe tstlmto rme koJe obelezava ono J cemu Je tskaz tstlmt. Zatim, da bi se utvrdila [tezal treba r~motri~ da ~i _je _i .iskaz ~fir~ran o onom cije je im~ afir~~~· 1 da h Je 1 rme af1rmrrano o onom o cemu je izkaz 1ll1 Jllll an. . Zatim, priJ?O\;>ij~ju v~lj~ videti da li iskaz nije afirruran o onom CIJe Je rme aftrrmrano, i da 1i ime nije afirmi-
rano o onom o cemu je iskaz afirmiran. Jer, u tom slucaju, ono sto je oznaceno kao svojstvenost neee biti svojstvenost. Tako, na primer, posto je [oznaka]: ,Zivo bice koje ucestvuje u znanju" istinita o Bogu, a predikat covek nije afirmiran o Bogu, - [oznaka:] ,Zivo bice koje ucestvuje u znanju" ne moze oznacavati covekovu svojstvenost. Pri utvrdivanju [teze] valja razmotriti da li je i ime afirmirano o onome o cemu je iskaz afirrniran, i da li je iskaz afirrniran o onom cije je ime afirrnirano. Jer, u tom slucaju, ono sto je oznaceno kao da nije svojstvenost bice svojstvenost. Tako, na primer, posto je predikat: ,zivo bice" istinit o onome o cemu je istinito: . ,imati dusu"; a posto je: ,imati dusu" istinito o onome ciji je istiniti predikat: ,zivo biee", - [oznaka:] ,imati dusu" bice svojstvena ,zivom bicu". Dalje, pri pobijanju [teze] valja razmotriti da li je protivnik stavio subjekt kao svojstvenost onoga sto se nalazi u samom subjektu. Jer, u tom slucaju ono sto je oznaceno kao svojstvenost nece biti svojstvenost. Tako, na primer, navesti vatru kao svojstvenost najtanjeg tela, znaci oznaciti subjekt kao svojstvenost njegovog predikata. Nairne, vatra ne moze biti svojstvenost najfinijeg tela. Subjekt nece biti svojstvenost onoga sto se nalazi u samom subjektu, zbog toga sto bi tada ista stvar hila svojstvenost mnogih stvari koje su razlicite po rodu. Jer, isti subjekt ima vise predikata koji su razliciti po rodu i koji samo njemu pripadaju. Ako se svojstvenost tako odredi, subjekt ee biti svojstvenost svih tih predikata. 9 Pri utvrdivanju [teze] valja obratiti painju na to da li je, kao svojstvenost subjekta, navedeno ono sto se nalazi u subjektu. Jer, tada ce svojstvenost biti ono sto je protivnik naveo da nije svojstvenost, pod pretpostavkom da je to afirmirano samo od stvari cija svojstvenost treba to da bude. Tako, na primer, kad se kaie da je svojstvenost zemlje da bude po rodu najteze telo, navodi se da je svojstvenost subjekta nesto sto VaZi samo o toj stvari, i sto je afirmirano kao ·njena svojstvenost, - i zbog toga je svojstvenost zemlje tacno odredena. Zatim, pri pobijanju [teze], valja obratiti painju na to da li je protivnik odredio svojstvenost na osnovu ucestvo-
473
vanja •. Jer, u t~~ slu~aju ono sto je oznaceno kao svojstyenos~ ne~e bttl ~VOJStvenost. Atribut u kome subjekt uces~Je pnpada nJegovoj bitnosti. A ovakav atribut bice [speciftcna] .razlika koja va.Zi samo za jedan odredeni rod. Ta~o, na p~er, .kad se kao covekova svojstvenost naznaci da Je on btee koJe hoda nogama i koje ima dve noge _ tada je odre~ena s~ojstvenost na osnovu ucestvov~ja. Zbog tog~: .. ~~~~ koJe hoda ~ogama i koje ima dve noge" - ne maze bttl .c?vekova SVOJstve~tost. Pri utvn1ivanju [teze] mora se pazttl da sene odredt svojstvenost na osnovu ~cestv~v~ja, nit~ kao ono sto oznacava bitnost subjekta, 1 ~~ JOJ s~ subjekt mo~e uzajamno pridati. Jer, u tom sluca!_U SVOJ.Stvenost Ce btti ono sto je protivnik naznacio da ~Je svoJs~~enost. Tako, na primer, ako se oznaci kao ~vo~stvenost. ztvog..bica prirodna sposobnost za culno opaZanJe, - time ntje odredena svojstvenost ni na osnovu uce~tvovanja, niti [je odredena] kao da oznacava bitnost subJe~ta, i ako joj se subjekt moze uzajamno pridati. I zato ~~ pnr~dna sposobnost za culno opaianje biti svojstvenost ztvog btca. 1
Zatim, pri _pobijanju [t~ze] treba razmotriti da li svojne moze da bude tstovremena onom cije je ime afrrmrrano, nego je iii docnija iii ranija od subjekta.u u drugom slucaju, ono sto je oznaceno kao svojstvenost neee biti svojstvenost - iii nikad, iii bar ne uvek. Taka' n~ primer, posto je moguce da setanje po javnom tr~ pnpada nekom [stvoru] ranije iii docnije nego coveku zbog !oga setanje J:?O javnom trgu iii nije nikad, iii 'mje uvek c~v.ekov~ .SVOJ~tvenost. Pri utvrdivanju [teze] treba razmotnti da li Je atrtbut uvek nuinim nacinom istovremen stv~ri, a da pri tome nije ni njena definicija ni [specifiena] raz~~· Jer, t~.da ee .biti svojstvenost ono sto je protivnik oznacto d~. ntJe. svojstvenost. Tako, na primer, posto je ?.znaka; ,ztvo btce sposobno za nauku" uvek nuinim nacm~m lSt?vre~~n~ C?Veku, a pri tome nije ni [specificna] razlika, ru defmtCtJa covekova, - oznaka: ,Zivo bice sposobno za nauku" bice svojstvena coveku. s~en<;>st
474
Zatim, pri pobijanju [teze] valja razmotriti da li isti atribut nije svojstven stvarima koje su iste kao subjekt, ukoliko su iste. Jer, u tom slucaju ono sto je navedeno kao svojstvenost ne bi bilo svojstvenost. Na primer, posto onome za cim valja teZiti nije svojstveno da izgleda dobra nekim ljudima, onome sto treba zeleti isto taka nije svojstveno da izgleda dobra nekim ljudima. Jer, ono za cim valja teZiti i ono sto treba zeleti jesu isto. Pri utvrdivanju [teze] treba razmotriti da li je isti atribut svojstvenost jedne stvari koja je ista kao subjekt, ukoliko je ista. Jer u slucaju da je tako, ono sto je oznaceno da nije svojstvenost, bice svojstvenost. Taka, na primer, posto vaii kao svojstveno coveku, ukoliko je covek, da ima dusu koja se sastoji iz tri dela, - zbog toga ce i smrtnom bicu, ukoliko je smrtno, biti svojstveno da ima dusu koja se sastoji iz tri dela. Ovo mesto daje se primeniti i na akcidenciju. Jer, istim stvarima, ukoliko su iste, isti atributi treba iii da pripadaju ili da ne pripadaju. Zatim, pri pobijanju [teze] valja razmotriti da 1i svojstvenost stvari koje su po rodu iste kao subjekt nije uvek po rodu ista kao svojstvenost o kojoj je rec. Jer, tada ono sto je oznaceno kao svojstvenost ne bi hila svojstvenost subjekta o konie je rec. Tako, na primer, postoji istovetnost po rodu izmedu coveka i konja Oer oba pripadaju vrsti Zivotinje]. Posta nije uvek svojstveno konju da sam od sebe stoji, - nece biti ni svojstveno coveku da se sam od sebe kreee. Jer, ,sam od sebe se kretati" i ,sam od sebe stajati" jesu identiCni po rodu, posto svaki od ta dva atributa pripada svakoj od ovih Zivotinja - eoveku i konju ukoliko su oni zivotinje [ziva bica]. Pri utvrdivanju [teze] treba razmotriti da li je uvek istinita za stvari koje su po rodu istovetne kao subjekt svojstvenost koja je po rodu ista kao svojstvenost o kojoj je rec. Jer, tada Ce ono sto je protivnik oznacio da nije svojstvenost ipak biti svojstvenost. Tako, na primer, posto je svojstvenost coveka da bude ,zivo bice koje hoda nogama i koje ima dve noge", i svojstvenost ptice bice da bude ,stvor koji ima krila i dve noge". Jer, svaki ovaj izraz 475
jeste isti po rodu, ukoliko su covek i ptica rodovi koji spadaju u istu vrstu zivotinje, a druga dva izraza [,koji hoda nogama i ima dve noge", i ,koji ima krila i dve noge"] obelezavaju [specificne] razlike vrste- zivotinje. Ovo mesto je la:lno, kad jedna od naznacenih svojstvenosti pripada samo jednom rodu, a druga mnogima, - kao, na primer, kod predikata ,koji hoda nogama i ima cetiri noge". Posta se o ,istom" i ,drugom" govori u vise smisla, - tesko je onome ko sofisticki uzima stvari da navede svojstvenost koja pripada samo jednoj stvari i njoj jedinoj. Ono sto pripada jednoj stvari koju prati neka akcidencija, pripadaee i akcidenciji, kad se ova stavi zajedno sa subjektom cija je akcidencija. Tako, na primer, ono sto pripada coveku pripadace i belom coveku, ako postoji beo covek, a ono sto pripada belom coveku, pripadaee i coveku. Mogle bi se voditi i prazne prepirke o veCini svojstvenosti, i isticati da je subjekt drugi po sebi, a da je drugi sa [svojom] akcidencijom, i reei, na primer, da je drugi covek, a drugi beo covek - i, dalje, da je drugo stanje, a da je opet drugo ono sto je nazvano prema stanju. Jer sto pripada stanju, pripada6e i onom sto je nazvano prema tom stanju, a sto pripada onome sto je oznaceno prema nekom stanju, pripadaee i stanju. Tako, na primer, posto je i preimucstvo naucnika oznaceno prema nauci, ne moze biti svojstvenost nauke to sto je ona upoma prema raspravlj,anju, jer bi tada i naucnik bio uporan u raspravljanju. Pri utvrdivanju [teze] valja naglasiti da subjekt akcidencije nije potpuno drukciji od akcidencije, koja je stavljena sa subjektom cija je akcidencija, i ako se kaZe da je drukciji zato sto je razliCit nacin postojanja dve stvari. Nairne, nije isto za eoveka da bude covek, i za belog coveka da bude beo covek. A moraju se razmotriti i oblici reci [padezi], i treba, na primer, reei za naucnika da ce on biti ne ono sto je upomo u raspravljanju, nego onaj ko je uporan u raspravljanju. A o nauci valja reei da je ona ne ono sto je upomo u raspravljanju, nego ona koja je upoma u raspravljanju. Nairne, svim odbrambenim sredstvima valja odgovarati protivniku koji se sluZi svim oruijem.
Glava peta [DRUGA MESTA]
Zatim, pri pobijanju [teze], valja razm~triti. da.li se protivnik koji hoce da odredi 0!-!0 sto po pnrodtv pnpada subjektu, izra:lava na nacin koJI o~~acava vono s~o uvek pripada subjektu. Nairne, u tom slucaJU uopste ce.IZgledati da treba odbaciti ono sto je navedeno kao SVO]Stvenost. Tako, na primer, kad se kao covekova svojstvenos~ naved~ da on ima dve noge, smatra se da je oW:e~en atnbut _kOJl mu po prirodi pripada. Medutim, ovaJ tzraz o.~nacav:'l atribut koji uvek pripada coveku,' Prem~ !orne, Olje SVOJstveno coveku da ima dve noge, 1er sv~~~ coye~ nema dve noge. Pri utvrdivanju teze valja obratitt paz.nJU .na ~o da li se zeli odrediti svojstvenost koja po pnr~~ pn~ada subjektu, i da li se to izrazava na zg~an nacm. Nan~e, tada u tom pogledu svojstvenost ne mozve da bude p~btje na. Tako, na primer, kad se navede kao covekova svojstvenost da je on zivo bice sposobno za n~uku, ta~a s~ ne samo zeli oznaciti svojstvenost koja posto]t po pnrodi .nego se ova i izra:lava. Prema tome, tako odr~ena .~voJstvenost ne moze se pobiti, niti se moze dokazatl da mJe covekova svojstvenost da bude zivotinja sposobna za nauku. Sem toga, za sve sto je receno o subjektu. zbog neko~ prvog subjekta, i1i o subjektu koji je sam stavlJe~ kao_prvt, - tesko je odrediti svojstvenost. Ako ~e odredt svojst~~: nost subjekta prema drugom nek~m su_bJektu, ova 6e vaztti i za prvi subjekt, a ako se odredt svojstvenost prvog. subjekta ana ee biti afirmirana i o drugom. Tako, na pnmer, ako ~e obojenost navede kao svojstvenos~ povdine, tada ce obojenost vaZiti i za telo. A ako se oboJ~nost nav~~e kao svojstvenost tela, ana ce biti ~~~a t od povrsme. lz toga izlazi da samo im~ ?~~ bttt tstimto o onome o cemu ·v v je isk.az o svojstvenosti tstimt. Kod nekih svojstvenosti dogada se da naJce~. zabl~ da dolazi otuda sto nije odredeno kako s~ naznacuje SVOJstvenost i kojim stvarima ona treba da pnpada. 477
476
. . s.vi se trude da navedu kao svojstvenost izvesne stvari ~h atnbut koji joj po prirodi pripada - kao coveku da ~a dve noge; i1i atri~:mt koji joj stvarno pripada _ kao l~esnom COVeku da Ima Cetiri prsta; iii atribut koji joj pnp.ada .P~ ro~u - ~a? .vatri da se sastoji iz najtanjih ~sti~aL Il1 a!?~ut. kOJ1 JOJ u potpunosti pripada - kao z1v~~J1 da ztvt; 1li atribut koji joj pripada ukoliko ona zavts1 od neke druge stvari - kao dusi da bude mudra· ill atribut koji pripada stvari kao prvom subjektu - ka~ razumnom delu duse mudrost; iii zato sto je stvar u izvesnom ~tanju - kao. st~ na_ucniku pripada da bude nepokoi~?lJ1V u raspravlJaDJU Uer naucnik nece biti nepokoleblJ1~ u raspra':ljanju ni zbog eega drugog nego samo zato sto se nalaz1 u tzvesnom stanju)· iii zato sto je stvar st~je koje je svojina ne~ega - kao ~auka kojoj pripada, da Je n~ mogu pokolebati raspravljanja; iii zato sto u njoj ~cestVUje Dek~
tom slucaju ona ne moze biti svojstvenost. Jer, ako se prida svojstvenost jednoj stvari na osnovu toga sto je ona stanje neke druge stvari, svojstvenost ce pripadati i onome sto ima to stanje. A ako se prida svojstvenost jednoj stvari zato sto ona ima jedno stanje, ta svojstvenost ce pripadati i tom stanju. Takav je, na primer, slucaj da se bude nepokolebljiv u raspravljanju, - kad se ovo poslednje stavi kao svojstvenost nauke iii nauCnika. Pada se u zabludu i ako se unapred ne oznaci da svojstvenost pripada stvari zato sto stvar ucestvuje u necem, iii zato sto nesto u toj stvari ucestvuje. Nairne, u tom slucaju svojstvenost ce pripadati i nekim drugim stvarima. Ako se odreduje svojstvenost jedne stvari na osnovu toga sto neka stvar ucestvuje u njenom subjektu, svojstvenost ee pripadati i stvarima koje u njemu ucestvuju. A ako se ta svojstvenost odreduje na osnovu toga sto subjekt stvari ucestvuje u necem, svojstvenost ce pripadati i stvarima u kojima subjekt ucestvuje. Takav je, na primer, slucaj ako se zivljenje stavi kao svojstvenost jednog pojedinacnog roda Zivotinje - iii zivotinje uopste. U zabludu ce se pasti i ako se ne objasni da se odreduje svojstvenost koja pripada rodu. Nairne, tada ce svojstvenost pripadati samo jednoj od stvari koje potpadaju pod izraz Cija se svojstvenost oznacava. Jer, ono sto se pridaje u najjacoj meri pripada samo jednoj od tih stvari. Ovo, na primer, biva u slucaju kad se stavi, kao svojstvenost vatre, osobina najlakseg elementa. Ponekad se pada u zabludu i kad se doda ,po rodu". Nairne, [da bi to objasnjenje bilo dovoljno] trebalo bi da postoji samo jedan rod stvari odredenih da prime svojstvenost, uvek kad se doda izraz, po rodu". Ali kod nekih stvari, kao, na primer, kod vatre, to nije slucaj. Ne postoji samo jedan rod vatre; ugalj, plamen i svetlost su vatra, ali su po rodu razliciti. Ali, ne treba da postoji drugi rod sem jedinog naznacenog roda uvek kad je dodat izraz ,po rodu"' - zbog toga sto 6e svojstvenost 0 kojoj je rec pripadati vise jednim, a manje drugim rodovima, - kao sto vatri pripada da se sastoji iz najtanjih cestica. Jer, svetlost je sastavljena iz tanjih cestica nego ugalj i plamen. 479
~! ~o ~e sme d~ bude, sem ako i ime ne pripada vise onom ~JI Je tzraz ~VOJStvenosti istinitiji, -
inace, ne bi se ispu!IJ~V~~?. p~avllo, po kome, onde gde je izraz svojstvenosti IStimtiJI 1 Ime treba da bude istinitije. Ovome treba dodati da.~e se dogoditi da isti atribut bude svojstven kako izrazu kOJI. ga .Potpuno ~a tako i onome sto ga ima u najjacoj men u tzr~ koJI ga potpuno ima, - kao sto se desava ~o~ v~tre koJ~. ~e sas!oji iz najtanjih cestica. Nairne ovaj 1st~ atnbu.t [kOJI Je svoJstven vatri] bice svojstven i svetlosti posto se 1 svetlost sastoji iz najtanjih cestica. ' Ako protivnik tako odreduje svojstvenost njega treba ~.a~asti. Me~utim mi sami ne treba da trpim~ da nam se Clni taka~ pngovor, nego, cim se oznaci svojstvenost valja da odredtmo na koji je nacin ona oznacena. ' . Z~tim, pr~. pobijanju [teze] valja razmotriti da li je prottvm~ ,oznac10V stv~r kao Vsvojstvenost nje same, Jer, U t~l!l slu~aJu, ono sto Je oznaceno kao svojstvenost _ nece btti. SVOJ~t_venost. JerJ svaka styar ~~a sobom pokazuje SVOJU .sus~u•. ~.ono sto pokazuJe sustmu nije svojstvenost, nego Je de~ctJa. Tako, na primer, kad se kaie da je primerno SVOJsn:eno lepom, upravo dobrom u moralnom smislu --:- d~ta Je stvar kao svojstvenost same sebe (jer su ~~~o I ~nmerno istovetni), i zbog toga primerno ne moze btti ~VOJstveno lepom. Pri utvrdivanju [teze], valja obratiti paZnJU n~ to. da se stv~ ne oznaci kao svojstvenost sebe same, ~o~to Je postavljen jedan predikat koji je sa njom kon~~rtibil~. Jer, tada ce ono sto je pretpostavljeno kao da niJe SVOJS~enos~ biti syojstvenqst. Tako, na primer, ako se p~etpostavt da Je svojstvenost Zivotinje da bude oduho~lJena supstancija, tada se nije pretpostavila stvar kao s~OJStven.?st s~e sebe, nego je oznacen predikat koji sa nJom sto}~ u ';!ZaJa~om odnosu. Prema tome, oduhovljena SUpstanctja btce SVOJStvenost zivotinje. Zatim,. kad ~u u P!!anju stvari koje se sastoje iz slicnih del~va; ValJ~ pn pob.tJ.anJu razmotriti da li svojstvenost celine ne V~I za deo, IIi da li svojstvenost dela nije afirmirana od. celine. u tom slucaju, naime, ono sto je oznaceno kao SVO]Stvenost - neee biti svojstvenost. Ovo moze da se 480
desi u nekim slucajevima. Nairne, kad su u pitanju stvari koje se sastoje iz slicnih delova, svojstvenost se moze oznaciti iii kad se razmotri celina, iii kad se obrati painja na ono sto je afirmirano od dela. Ni u jednom od dva navedena slucaja svojstvenost nije tacno odredena. Kad je rec o celini, moze se, na primer, reti da je svojstvenost mora da bude najveea mnozina slane vode. Time je odredena svojstvenost neceg sto je sastavljeno iz slicnih delova, ali je na taj nacin stavljena svojstvenost koja ne vaii za deo (jer jedno pojedinacno more nije najveea mnozina slane vode). Prema tome, svojstvenost mora ne moze biti da je ono najveca mnozina slane vode. A ako je ree o delu, - kad se stavi da je svojstveno vazduhu da se moze udisati, tada je naznacena svojstvenost neceg sto se sastoji iz slicnih delova. Ali time je data svojstvenost koja vaii za neki odredeni vazduh, ali ne za vazduh uopste (jer se svaki vazduh ne daje udisati). Prema tome, svojstvenost vazduha ne moze biti da se on moze udisati. - Pri utvrdivanju [teze] valja razmotriti da li je ono sto je istinito o svakoj od stvari koje se sastoje iz slicnih delova - isto tako svojstvenost tih stvari kad se one uzmu kao celina. Jer, tada bi ono sto je [po protivnikovom izlaganju] oznaceno kao da nije svojstvenost- bilo svojstvenost. Tako, na primer, posto vazi za celu zemlju [za svaki deo zemlje] da prirodnim kretanjem tezi nadole, i posto je to svojstveno jednom odredenom delu zemlje, ukoliko je taj deo zemlja, - bice svojstvenost zemlje da prirodnim kretanjem tezi nadole.
Glava sesta [DRUGA MESTA]
Zatun, tamo gde su u pitanju suprotnosti, treba, prvo, uzeti u obzir kontrerne suprotnosti, i pri pobijanju [teze] valja razmotriti je li kontrerna suprotnost odredene svojstvenosti - svojstvenost kontrerno suprotnog subjekta. Jer, u tom slucaju, druga kontrerna suprot!lost neee _biti svojstvenost drugog kontrerno suprotnog subjekta. Uzmtmo kao primer sledece. Nepravicnost je kontrerna suprotnost 31 Organon
481
pravicnosti, a najveee zlo je kontrema suprotnost najveeem dobru. Ali najveee dobro nije svojstvenost pravicnosti. Prema tome, najveee zlo ne moze biti svojstvenost nepravicnosti. Pri utvrdivanju [teze] valja razmotriti je li kontrema suprotnost odredene svojstvenosti - svojstvenost kontremo suprotnog subjekta. Nairne, u tom slucaju bi i druga kontrema suprotnost hila svojstvenost drugog kontremo suprotnog subjekta. Uzmimo sledeCi primer. Zlo je kontrema suprotnost dobra, a ono od eega valja bezati jeste kontrema suprotnost onoga sto valja zeleti. A posto je ono sto valja zeleti svojstvenost dobra, ono od cega valja bezati biee svojstvenost zla. Drugo, valja pre svega razmotriti relativne pojmove. A pri pobijanju [teze] valja obratiti paZnju na to da Ii korelativan pojam stavljene svojstvenosti nije svojstvenost korelativnog pojma subjekta. Jer, tada ni drugi korelativan pojam ne bi bio svojstvenost korelativnog subjekta. Uzmimo sledeei primer. Dvostruko je relativan pojam polovine, a ono sto nadma8uje relativan je pojam onoga sto je nadmaseno. Ali ono sto nadma8uje nije svojstvenost dvostrukog. Zbog toga polovina ne moze imati za svojstvenost ono sto je nadmaseno. Pri utvrdivanju teze treba obratiti paZnju na to da li korelativan pojam stavljene svojstvenosti ima za svojstvenost korelativ subjekta. Jer, i u tom slucaju ce drugi korelativni pojam biti svojstvenost korelativnog subjekta. Tako se, na primer, govori o dvostrukom u odnosu na polovinu, a o dva u odnosu na jedan. A svojstvenost dvostrukog jeste da se odnosi kao dva prema jedan, i stoga ce biti svojstvenost polovine da se odnosi kao jedan prema dva. · Na treeem mestu, pri pobijanju [teze] treba razmotriti da li svojstvenost posedovanja nije izraz nazvan po njemu. Jer, u tom slucaju svojstvenost lisenosti ne bi bio atribut koji je nazvan po lisenosti. A ako izraz nazvan po lisenosti nije svojstvenost lisenosti, u tom slueaju ni izraz nazvan po posedovanju ne bi bio svojstvenost posedovanja. Tako, na primer, posto se ne oznacava kao svojstvenost gluvoee nedostatak senzacija sluha, neee biti ni svojstvenost sluha 482
postojanje senzacija sluha. Pri utvrdivanj~ [tez~] treba razmotriti da li je izraz nazv~ po _posedovanJU svoJS~~enos~ posedovanja. Jer, ~ tom.slucaJU ~az nazvan po ~~~enos~ bi~e svojstvenost hsenosti.. A ako tzr.az nazvan po lisenostt jeste svojstvenost lisenostt, tada ee ~az n~an po ~ose dovanju biti svojstven 1mamo vtd.. I zato J~ slepilu svojstveno da ne vtdt, ukoliko nemamo v.tda - kOJl bi, po prirodnoj sposobnosti, trebalo da poseduJemo. 1 Zatim, valja razmotriti afirmaciju i ne~~ciju/ i tm ~ram 1h negirani. Uz to pri pobijanju valJa obra~tl paZn~? n~ to. da li afirmativni iziaz nije svojstven subjektu .k~Jl afi~tra. Nairne, u tom slucaju ni negativan t~~ ne bt ~~o svo~stven subjektu koji negira. A ako negati~an waz m~e. svo~stven subjektu koji negira, ni afirmativan waz neee ,!>tti ~~oJs~en subjektu koji afirmira. Tako,. na. pt?mer, po~to ztvo b~ee nije eovekova svojstvenost [IsklJuCiva osobma], .ne-z~vo bi6e neee biti ne-Covekova svojstyenost. I ~
svojstveno da zivi. A ako izgleda svojstveno zivom bicu da zivi, izgledace svojstveno ne-zivom bicu da ne zivi. . . Treee, valja razmotriti same subjekte, i pri pobijanju treba obratiti pafnju na to da li je naznacena svojstvenost svojstvena subjektu koji potvrduje. U tom slucaju, naime, isti izraz nece biti svojstven i subjektu koji odrice. A ako je naznaceni izraz svojstven subjektu ·koji odrice, on ne moze biti svojstven subjektu koji potvrduje. Tako, na primer, posto je oduhovljenost svojstvena zivom. bicu, oduhovljenost ne moze biti svojstvena ne-zivom bicu. Pri utvrdivanju [teze] valja se drzati sledeceg stava: ako naznaceni izraz nije svojstven subjektu koji potvrduje, on ce biti svojstven subjektu koji negira. Medutim, ovo mesto je pogresno. Jer, afirmativan izraz nije svojstven subjektu koji odrice, niti je negativan izraz svojstven subjektu koji afirmira. Nairne, afirmativan izraz nikako ne pripada subjektu koji odrice, a izraz koji odrice, i ako pripada subjektu koji potvrduje, ne pripada mu kao svojstvenost. Zatim dolazi u obzir slucaj kad treba razmotriti cianove jedne iste podele. Ovde pri pobijanju [teze] treba videti da li nijedan clan podele nije svojstven nijednom od drugih clanova. Tada, naime, stavljeni izraz nece biti svojstvenost onaga za ciju je svojstvenost stavljen. Tako, na primer, posto zivo bice koje culno opafa nije svojstvenost nijednog zivog bica koje je smrtno, inteligibilno zivo bice neee biti svojstvenost Boga. Pri utvrdivanju [teze] valja obratiti pafnju na to da li je koji od drugih clanova podele svojstven svakom od onih i.Zraza koje podela obuhvata. Jer, u tom slucaju, izraz koji ostaje bice svojstvenost onaga sto [po protivnikovom izlaganju] nije svojstvenost. Taka, na primer, posto je svojstveno mudrosti da u sustini po prirodi bude razumni deo duse, - tada, ako se svaka od drugih vrlina uzme tako [kao da je preimucstvo jednog odredenog dela duse] - bice svojstveno umerenosti da u sustini po prirodi bude vrlina pozudnog dela duse. 484
Glava sedma [DRUGA MESTA]
Zatim treba razmotriti oblike i padeze reci i videti da li, pri pobijanju, oblik i padez stavljene svojstve~o~ti nije svojstvenost oblika i padeza subjekta. U tom slueaJU, naime, ni drugi neki oblik i padez ne bi hili svojstven~st drugog nekog oblika i padeza. Tako, n~v pri~er, J?Osto dobra" [prilog] nije svojstvenost ,praVlenog [pnlog], :.._ ni ,lepo" [pridev] neee biti svojstvenos~ .''pra~i~nog'' [pridev]. Pri utvrdivanju [teze] treba obratltl p~znJU na to da Ii je padez stavljene svojstvenosti - sVOJStvenost padeza subjekta. Nairne, i u tom sluc~ju neki drugi ~adef bio bi svojstvenost nekog drugog padeza. Tako, na pnme~, ako je onaj koji hoda nogama i ima dve noge" - svoJ,. stvenost' coveka" [genitiv], tada ce svojstven ,coveku" [dativ] biti i izraz ,onomev ~oji h~a ~ogama i i~a ~v~ noge". Aline samo da u slueaJU gornJeg tzraza treba tspttatl padeze nego [to isto treba uciniti] i u slucaju ~ad . s.u u pitanju suprotnosti toga izr~a, ~~o .sto smo pnmetlh na ranijim mestima15• Tako, pn pobt]aDJU [teze], treba obratiti pafnju na to da li oblik reci i pad~z supr~tn.osti da:e svojstvenosti - nije svojstvenost obhka.. reel 1. pad~.z~ suprotnosti subjekta. Jer, u slu~aju ~a n~Je, obhk re~1 1 padez druge suprotnosti neee ~ntl m svoJstve~ost oblt.ka reci i padeza druge suprotnostl. Tako, na prlffie~, posto dobra" [prilog] nije svojstvenost ,pravicnog" [pnlog] cl ,rdavo" [prilog] nece biti svojstvenost prilog~. ,nepr~ vicno". Tako, pri utvrdivanju teze treba .obrati.tl paZDJ~ na to da li je oblik reci i pa~ez su~~o~nostl ~tavlJene svoJ: stvenosti - svojstvenost obhka rec1. 1 pa~eza .supr?t~ost1 datog subjekta. U slucaju, naime, da Jeste, ~ obh~ .r~el r p~ dez druge suprotnosti bice svojstvenost ob~ika _reel 1 I?ade.~~ druge suprotnosti. T~ko, ~a J?!imer, . I?<'sto. 1e ,na]bOIJt svojstvenost dobrog, 1 ,naJgOn ce b1t1 SVO]Stvenost zlog. Zatim, valja razmotriti stvari ~<;>ie sve .slicno odnose; i, pri pobijanju [teze], treba obrati~ pa~nJU na !o da . ~l ODO StO se slicno odnosi prema datO] SVO]Stvenostl - lll]C v
485
svojstvenost onoga sto se slicno odnosi prema subjektu. U slucaju da nije, - ni druga stvar koja se slicno odnosi ne bi hila svojstvenost onoga sto se slicno odnosi. Tako, na primer, posto se graditelj odnosi prema gra<1enju ku~e na slican nacin kao lekar prema uspostavljanju zdravlja, - a posto uspostavljanje zdravlja nije svojstvenost lekara, - ni gra<1enje ku~e n~e biti svojstvenost graditelja. Pri utvr<1ivanju [teze] treba obratiti painju na to da li je ono sto se slicno odnosi prema datoj svojstvenosti - svojstvenost onoga sto se slicno odnosi prema subjektu. Nairne, u slucaju da jeste, i druga stvar koja se slicno odnosi bi~e svojstvenost onoga sto se slicno odnosi. Tako, na primer, posto se lekar odnosi prema uspostavljanju zdravlja na slican nacin kao ucitelj gimnastike prema uspostavljanju snage [normalnog stanja duse i tela], i posto je svojstvenost ucitelja gimnastike da uspostavlja snagu, i svojstvenost lekara biee da uspostavlja zdravlje. Dalje, valja razmotriti stvari koje se istovetno odnose,t• i pri pobijanju [teze] valja obratiti painju nato da li atribut koji se istovetno odnosi prema dva subjekta nije svojstvenost subjekta koji se prema njemu istovetno odnosi kao subjekt o kome je rec. Jer u slucaju da nije, atribut koji se istovetno odnosi prema jednom i drugom subjektu, n~e biti svojstvenost subjekta koji se prema njemu odnosi istovetno kao prvi subjekt. A ako atribut koji se odnosi istovetno prema dva subjekta jeste svojstvenost subjekta koji se prema njemu istovetno odnosi kao subjekt o kome je ree - tada atribut ne6e biti svojstvenost onoga subjekta kome je stavljen kao svojstvenost.17 Tako, na primer, mudrost se istovetno odnosi prema [eticki] lepom i sramnom, posto je ona nauka i o jednom i o drugom. A posto nije svojstvenost mudrosti da bude znanje o lepom, svojstvenost mudrosti n~e biti ni da bude znanje o sramnom. Ali ako je svojstvenost mudrosti da bude znanje o lepom, njena svojstvenost n~e biti da bude znanje o sramnom. Jer, ista stvar ne moze da bude svojstvenost vise subjekata. Pri utvr<1ivanju [teze] ovo mesto 486
nije nimalo korisno. Jer, ono ~to se ~~tovet~o odnosi jeste jedini atribut koji se upore<'!uje sa VlS~ subjekata: . . Zatim, pri pobijanju [teze], valJa razmotnti ~a h atribut nazvan po postojanju nije svojstvenos~ su~Jekta koji je nazvan po postajanju. Jer, u tom sluc~JU ru propadanje ne bi bilo svojstvenost o.noga ~to Je nazvano po propadanju, niti bi po~toj~nje btlo svojstv~nost onoga sto je nazvano po postaJanJU. Tak~, n~ . p~er, ~sto covekova svojstvenost nije da bude ZlVOtinJ.a, ~ S~Oj~tv_e DOSt covekovoga postajanja neee biti po~taj~~Je ZlVOtiDJ~, niti ~e svojstvenost covekovoga pr?p~d~Ja b1ti propa~anJe zivotinje. Na isti nacin tr~b~ zaklJuCivati o.d postaJanJ!i ~a postojanje i na propadanJe, 1 od prol?a?.anJ~ na posto~an~e i na postajanje, - kao sto ~IDO z.aklJUC1:Vali .od postOJaDJa na postajanje ina propadanJe. Pn utvr<1ivanJU [teze] ~e~a razmotriti da li subjekt koji je odre<1en prema postoJ~JU ima za svojstvenost atribut koji je odre<1en prema postoJanju. Nairne, ako ga ima, subjekt ~oji je nazvan prema postajanju imace za svojstvenost atnbut nazv.an .prema po.stajanju, a subjekt nazvan prema propadanJ~ 1maee ~tnb1;1t odre<1en prema propadanju. Tako, na \'r~er, \'osto Je covekova svojstvenost da bude ~~an, b1ce 1 s:voJstveno~t covekovoga postajanja - postaJanJe smrtnog b1ca, a svoJstvenost covekovoga propadanja bice. propad~~lje. smrtnog bica. Na isti nacin kao sto smo rekli za pob1JanJe [teze], treba poei od postajanja i propadanja, i i6i bicu i svemu sto iz toga proizlazi. Zatim, valja obratiti painju na ideju ~~re<1e11:og subjekta/8 i pri pobijanju [tezeJ t~~ba r~~?tnti ~a. h o~~e~ <1ena svojstvenost ne pripad~ 1~e11 o k~JOJ. ,1e ~ec, 1h. da li JOJ ne pripada ukoliko je ona 1de1a stvan CiJa Je sVOJS~en~st oznacena. U slucaju da joj ne pripada, ono sto Je bllo odre<1eno kao svojstvenost - n~e biti svojstvenost. Tako, na primer, mirovanje ne pripada eoveku kao takv?m [upravo: ideji coveka], ukoliko j~ on rove~, n.e~o ukoliko je ideja. I posto je tako,. ~ovanJe ne ~oze btti c~v_ekov~ svojstvenost18• Prl: ~tyr<1i"._anJ';l [tez~] v.~lJ~ raz?l_?l_ntt.da li svojstvenost o kOJOJ Je rec pnpada 1de]1, 1 da h JOJ pnpada 487
uko.li~o j~ ona. ideja [konkretne] stvari, za koju se smatra da JOJ niJe SVOJStvenost. Nairne, u tom slucaju ono sto je odredeno k~o da v!liie. ~~ojstvenost - bice svojstvenost. !ako! n.a pn~er, ~n·:otinJt kao takvoj pripada da se sastoji ~ ~~se ~ t~la, 1 da !OJ, ~em toga, ta osobina pripada ukoliko Je ZlVOtinJa:. ~ POS!O _Je tako, SVOjstvenost zivotinje bice da se sastoJt 1Z duse I tela. Glava osma [DRUGA MESTA]
. Za~~m,. valja razmotriti ,vise" i ,manje" i, pre svega, pn robi_J~DJU [teze) treba obratiti paznju na to da 1i 000 ~to !~ VIse odr~deni. predikat nije svojstvenost onoga sto !e VIse ?drederu s~bJekt.. Jer, u slucaju da nije, ni ono sto !e ~anJe o~redem predikat nece biti svojstvenost onoga sto Je ~anJe .odredeni subjekt; ni ono sto je najmanje odre~em predi~at n~ biti svojstvenost onoga sto je najmanJe o.dreden.I subjekt. A isto tako, ono sto je najviSe od.r~~em predi~at n~ce biti ~vojstvenost onoga sto je n~~VIse .odredem subjekt, kao sto ni prost predikat nece bib SVOJstvenost prostog subjekta. Tako na primer posto v~ca o~ojenos~ nije svojstvenost onog~ sto je vde telo, lll ~anja ObOJ.e!lOSt neee. biti SV?j.stvenost onoga sto je manje !elo, ~ti c.e ObOJenost bttl svojstvenost prostog ~ela.. Pn.vutvrdiVanJ~ [teze_J valja razmotriti da li je ono ~to }~ VIse odr~dem. predikat - svojstvenost onoga sto Je VIse ?drede~ll subJekt. Jer, ako jeste, ono sto je manje odrede~ pre~Ikat biee svojstvenost onoga sto je manje o~rederu. subjekt; ono sto je najmanje odredeni predikat bice svoJs!veno~t .~moga sto j~ najmanje odredeni subjekt; ono st? J~ naJ.v~~e odrederu predikat bice svojstvenost o!loga st? Je naJvise odredeni subjekt, - a prost predikat biee SVOJstvenost prostog subjekta. T~ko,. na .Pri5?-er, posto je vise opazati svojstvenost onoga ~to _1e vis~ zi~o, - manje opazati bice svojstvenost onoga ~to J~ man.Je.vziv~. A najvis~ opazati jeste svojstvenost onoga sto Je naJVIse Zivo, dok Je najmanje opafati svoj-
488
stvenost onoga sto je najmanje zivo, a prosto opafati jeste svojstvenost onoga sto, prosto, zivi. Treba preei od prostog izraza istim izrazima [kao u gornjim izlaganju], to jest ,visem" i ,manjem", i pri pobijanju valja obratiti pafnju na to da 1i prost atribut nije svojstvenost prostog subjekta. Jer, u slucaju da nije, ono sto je vise odredeni predikat ne6e biti svojstvenost onoga sto je vise odredeni subjekt, niti ce ono sto je manje odredeni predikat biti svojstvenost onoga sto je manje odredeni subjekt. A isto tako, ni ono sto je najvise odredeni predikat neee biti svojstvenost onoga sto je najvise odredeni subjekt. A takode ni ono sto je najmanje odredeni predikat nece biti svojstvenost onoga sto je najmanje odredeni subjekt. Tako, na primer, posto valjanost nije svojstvena coveku, ni veea valjanost neee biti svojstvena onome sto je vise covek. Pri utvrdivanju [teze] valja obratiti pafnju na to da 1i je prost predikat svojstvenost prostog subjekta. Jer, u tom slucaju, ono sto je vise odredeni predikat biee svojstvenost onoga sto je vise odredeni subjekt; ono sto je manje odredeni predikat bice svojstvenost onoga sto je manje odredeni subjekt; ono sto je najmanje odredeni predikat bice svojstvenost onoga sto je najmanje odredeni subjekt, a ono sto je najvise odredeni predikat bice svojstvenost onoga sto je najvise odredeni subjekt. Tako, na primer, posto je svojstveno vatri da po prirodi tezi navise, - i onome sto je vise vatra bice svojstveno da po prirodi tdi navise. Na isti naCin treba sva ova pitanja razmotriti s obzirom na druge pojmove. Drugo20, pri pobijanju [teze] valja obratiti pafnju na to da 1i ono sto je vise svojstvenost nije svojstvenost onoga sto je viSe subjekt. Jer u slucaju da nije, ono sto je manje svojstvenost neee biti ni svojstvenost onoga sto je manje subjekt. Tako, na primer, posto je culno opazanje vise svojstvenost zivotinje nego sto je znanje svojstvenost coveka, a posto culno opafanje nije svojstvenost zivotinj~, - znanje neee biti covekova svojstvenost. Pri utvrdivaOJU [teze] valja obratiti pafnju na to da li je ono sto je manje svojstvenost - svojstvenost onoga sto je manje subjekt.
489
Jer,. u slucaju da jeste, ono sto je vise svojstvenost bice sv~Jstv~nost ?n~ga sto je vise subjekt. Tako, na primer, P?sto Je manJe ~veko~a svojstv~!lost da bude po prirodi p1t~m nego StO ~e SVO)Stvenost ZlVOtinje da zivi, i posto !~ ~ov~kova ~~OJStv.enost da }mde po prirodi pitom, ZlV}JenJe ce b1ti SVOJStvenost ZlVOtinje. Tr~eu~ pri ~bijanj.u [teze] treba obratiti painju na to ?a h atnbut DIJe svojstvenost onoga cemu je on vise SVOJStven. Jer,. u slucaju .da nije, to ne bi bila ni svojstvenost onoga cemu Je on . svojstven. Me<1utim, ako je on svojstv~nost prvoga subjek~a, on nete biti svojstvenost drugoga subjekta. Tak?, na pnmer, posto je obojenost vise svojstve~?st povdme. nego tela, a posto ona nije svojstvenost povrs~e, - o~oJenost ne moze biti ni svojstvenost tela. M~utun, ako Je on~ svojstvenost povrsine, ona nete biti svojstvenost tela. Ah za utvrc.tivanje teze ovo mesto se ne mo~e upotreb~~· Nairne, nemoguce je da ista stvar bude svojstvenost VISe subjekata. ~etyrto.~, pri. pobijanju [teze] valja razmotriti da li o~o sto Je ~se SVOJStveno odredenom subjektu nije u stvari nJeg<;wa s':oJstvenost. Nairne, u slucaju da nije, ono sto je m~Je SVOJStveno tome subjektu ne bi isto tako bila njegova SV~jstvenost. Tako, na primer' posto je ono sto se moze cu~a op~ti vise svojstveno zivotinji nego ono sto se mo~e dehtl, .a 1>?~~0 ono sto vse moze culima opaziti nije s~?Jstveno ZlvotmJl, - ono sto se moze deliti ne moze btti ~v.ojstve!l~ zivoti~ji. ~ri utvrdivanju [teze], valja raz~otntl da ~ Je ono sto Je manje svojstveno subjektu D}egova .sVOjStvenost. Jer! U slu~aju ~a jeste, ono sto je VISe SVOJStv~no to~ s~bJektu btce nJegova svojstvenost. ~ak~, ~a pnmev~' posto Je ,culno opaianje manje svojstveno Z~VOt~~~ neg~.ZlVOt, i posto je culno OpaZanje SVOjstveno ZlVOtinJl, - ZlVOt ce biti svojstvenost zivotinjen. . Za~imu, ~~lja razmotriti atribute koji na slican nacin pnpadaju svojtm .s~bje~t~a, i, pre svega, pri pobijanju [tez~], tre~a obratltl p~JU nato da li ono sto je na slican ~acm SVOJ~tvenost - DIJe u stvari svojstvenost onoga cija je ono SVOjstvenost na slican nacin. Nairne, u tom slucaju,
490
ni ono sto je na slican nacin svojstvenost ne bi bilo svojstvenost onoga cija je ono svojstvenost na slican nacin. Tako, na primer, posto je zudnja svojstvena pofudnom delu duse na isti nacin kao sto je misljenje [svojstveno] razumnom delu duse, a posto fudnja nije svojstvena pofudnom delu du~e, - ni misljenje ne bi bilo svojstveno razumnom delu duse. Pri utvrc1ivanju [teze] valja obratiti pamju na to da li ono sto je na slican nacin svojstveno jeste svojstveno onome kome je svojstveno na slican nacin. Jer, u slucaju da jeste, ono sto je svojstveno na slican nacin bice svojstveno onome kome je svojstveno na slican nacin. Tako, na primer, pos!o je prvi subjekt mudrosti svojstvenost razumn.og d~la duse na isti nacin kao sto je prvi subjekt umerenosti svojstvenost pozudnog dela duse, - kao sto je svojstvenost r~mnog dela duse prvi subjekt mudrostl, svojstvenost pozudnog dela duse bice prvi subjekt umerenosti. Drugo, pri pobijanju [teze] valja razmotriti da 1~ o~o sto je na slican nacin neeem SV~jstven? - U S~Varl ll!Je njegova svojstvenost. Jer, u slucaJU .d~ Je ta~o, ru ono st? je na slican nacin svojstveno- ne bt btlo s~oJstven? stv~. Tako, na primer, posto su vid i sluh na shcan nacm. svoJstveni coveku, i posto vid nije svojstven coveku, ru sluh neee biti coveku svojstven. Pri utvrc.tivanju [teze] valja obratiti pamju na to da li on~ sto je na slican nac!n.svojstveno stvari jeste njena svojstvenost. Jer, u slucaJu da jeste, ono sto je na slican nacin ~vojstven.? toj stvari ~iee njena svojstvenost. Tako, na p~er, posto Je nav slican nacin svojstveno dusi da bude prv1 subJekt svog pozudno~ i razumnog dela, i posto je svojstv~no du~i da budev·prv1 subjekt svog pozudnog dela, - b1ee svojstveno dus1 da bude prvi subjekt svog racionalnog dela. Trece, pri pobijanju [te~e] valja obratiti•. p~nju n.a to da li svojstvenost nije svojstvenost onoga C:Ja Je svoJstvenost na slican nacin. U tom slucaju ona nete biti ni svojstvenost onoga cija je svojstvenost na slican nacin. Medutim, ako jeste svojstvenos~ prvog subjekta, . ona nete biti svojstvenost drugog subjekta. Tako, na pnmer, posto je gorenje na slican nacin svojstveno plamenu i
491
uglju, a posto gorenje nije svojstveno plamenu, gorenje nece biti svojstveno ni ug1ju. Medutim ako je [gorenje] svojstveno p1amenu, ono neee biti svojstveno uglju. Za utvrdivanje [teze] ovo mesto nikako se ne moze upotrebiti25. Mesto izvedeno iz stvari koje se odnose na slican nacin, razlikuje se od mesta izvedenog iz atributa koji na slican naCin pripadaju subjektu26 time sto je prvo mesto izvedeno po slicnosti, bez uzimanja u obzir pripadanja subjektu, a sto drugo mesto izvodi poredenje od pripadanja subjektu. Glava deveta [DRUGA MESTA]
Zatim, pri pobijanju [teze] va1ja razmotriti da 1i je protivnik, pri odredivanju potencijelne svojstvenosti, odredio i potencijelnu svojstvenost u odnosu na ne-biee, - u s1ucaju kad potencijelnost 0 kojoj je rec ne moze pripadati ne-bicu. U tom slucaju, naime, ono sto je odredeno kao svojstvenost neee biti [prava] svojstvenost. Tako, na primer, kad se kafe da je svojstveno vazduhu da se moze udisati, time je data potencije1na svojstvenost Ger se moze udisati ono sto je takve prirode da se moze udisati), ali je odredena i svojstvenost u odnosu na ne-bice. Jer, vazduh moze postojati i kad ne postoji nikakva zivotinja po prirodi sposobna da udise vazduh; medutim, nikakvo disanje nije moguce, ako ne postoji nikakva zivotinja. I tako nece biti svojstvenost vazduha da moze [po svojoj prirodi] da bude udisan,- ako ne postoji nijedna zivotinja koja [po svojoj prirodi] moze da ga udise. Prema tome, ne moze biti svojstveno~t vazduha da on moze biti udisan. Pri utvrdivanju [teze] valja obratiti pafnju na to da li se, kad se odreduje potencije1na svojstvenost, odreduje i svojstvenost ili u odnosu na bice ili u odnosu na ne-bice, - kad potencije1nost moze da pripada ne-bicu. Nairne, u tom s1ucaju ono sto je bilo oznaceno kao da nije svojstvenost - bice svojstvenost. Tako, na primer, ako se odredi, kao svojstvenost bica, sposobnost trp1jenja ili
492
de1anja -
time sto je odredena potencije1na svojstveno_st,
odrede~a je i svojstvenost u odnosu na bice. Jer, .k.~~ :\ce
ostoji ono raspo1afe i sposobnoscu da nesto trp1 1 l . e ~, fako d~ ce svojstvenost bica biti sposobnost za trp1JenJe ili za de1anje. .. v • Zatim pri pobijanju [teze], treba obratlt1 pazn~u na to da li j'e protivnik izra~io .svojstvenost superlatt.vom~ Jer u s1ucaju da jeste orio sto Je treba1o da bude svojstve no~t, nece biti svojst~enost. Jer, dogada .se~ ~ad se tako odreduje svojstvenost, ?~ i.Ill:e ne b.ude 1Stlruto za stv~r ciji je iskaz svojstvenostl 1Stlmt. Jer, 1 kad .~tvar proyad~~ iskaz svojstvenosti ipak moze da po~tO]l, zat.o sto . ri ada superlativu neke od stvari koJe po~toJe. To Je: p p · 1 ako se oznaCi da je svojstveno vatn na pnmer, s ucaJ, d t c da bude naj1akse telo. Jer, i kad vatra propa ne, os a e i ak rieko te1o koje ce biti naj1akse. Tako . vat~a nema s~ojstvenost da bude naj1akse te1o. Pri. utvrd1vanJU ~teze1 val'a obratiti paznju na to da se svojstven~st ne 1Zr~~ J 1 tt' J·er 6e tada u tom pog1edu, svojstvenost b1tl super a vom, ' . k v k a ravilno odredena. Tako, na pnmer, kad se ao <:~>Ve. o'! ;'vojstvenost postavi da je on po prirodi pi~oma Z1'!otm]~, t d nije data svojstvenost u superlativu, 1 zato Je svoJs~v:nost, u tom pog1edu, pravilno odredena. v
•
Knjiga sesta [OPSTA MESTA DEFINICIJE] Glava prva [OPSTA PODELA PROBLEMA KOJI SE ODNOSE NA DEFINICIJU]
Razjasnjavanje o definicijama ima pet delova. [Treba ukazati na sledetih pet tacaka.] [Prvi deo obuhvata slucajeve u kojima] uopste nije istinito primenjivati izraz definicije na stvar koja dobija ime (jer definicija ooveka treba da bude istinita o svakom ooveku). [Drugi deo uzima u obzir slucajeve kad] i ako stvar ima vrstu, ona se ne stavlja pod vrstu, ili ne pod vrstu koja joj je svojstvena (jer, pri definisanju, stvar treba staviti u njenu vrstu, i tada valja dodati njene razlike, - jer, od svih sastavnih delova definicije, vrsta najvise oznacava su!itinu definisane stvari). [Treti deo obuhvata slucajeve u kojima] izraz definicije nije svojstven stvari (jer definicija - kao sto je vet kazano - mora biti svojstvena definisanoj stvari)1 • [Cetvrti deo obuhvata slucajeve u kojima] valja razmotriti da 1i- i ako su svi raniji uslovi bili uzeti u obzir- ipak stvar nije definisana, to jest nije izraiena njena bitnost. Osim ovoga sto je receno, ostaje jos da se [u petom delu] razmotre slucajevi kad je stvar definisana, - ali nije pravilno definisana. Ako izraz definicije nije istinit i za stvar koja dobija ime, ispitivanje treba vrsiti prema mestima [pravilima] koja se odnose na akcidenciju. Nairne, i ovde se nameee 495
pitanje da 1i je iskaz istinit iii nije istinit. Jer, kad utvrdimo da akcidencija pripada subjektu, tada tvrdimo da je [iskaz] istinit, a kad utvrdimo da ne pripada subjektu, tada tvrdimo da nije istinit. Bilo da stvar nije stavljena pod njenu svojstvenu vrstu, iii da dati izraz nije svojstven stvari, ispitivanje se mora oslanjati na rnesta koja se odnose na vrstu i na svojstvenost.2 Ostaje jos da se izlozi kako treba da se ispita da li stvar nije definisana, ili da li nije pravilno definisana. Ovde treba prvo obratiti painju na pitanje da li stvar nije pravilno definisana. Jer, sve se lakse daje ciniti nego dobro ciniti. U OVOID slucaju cesce Se gresi, jer je zadatak tezi. I, prema tome, napad postaje laksi u drugom slucaju nego u prvom. Moze se na dva nacina ne definisati dobro. Prvi je nacin kad se upotrebi nejasan izraz,- jer pri postavljanju definicije treba biti sto je moguee jasniji, posto se ona daje radi saznanja; drugi je nacin kad se u definiciji daje viSe nego sto je nuzno, posto je suvisno sve sto se dodaje definiciji. A svaki od ova dva naznacena momenta deli se opet u vise delova.
Glava druga [0 NEJASNOSTI DEFINICIJE]
Prvo mesto o nejasnosti definicije sastoji se u tome da se razmotri je li upotrebljeni izraz homoniman nekom drugom, - kao, na primer, kad se kaze: ,postajanje je prelaz supstanciji"; iii: ,zdravlje je ravnoteza toplih i hladnih elemenata". Ovde su homonimni izrazi: ,prelaz" i ,ravnoteza", te je nejasno na koje se od mnogih znacenja izraza misli. Isto je i ako se definisani izraz uzme u raznim znacenjima, pa se postavi definicija, a ne nacini se razlika [medu njima]. Nairne, tada je nejasno o kome je od tih znacenja data definicija. Uz to, protivnik moze da pravi te8koce iz pakosti i da tvrdi kako se definicija ne moze 496
primeniti na sve stvari cija je definicija da.ta. Slican. p~ govor se moze uciniti ~~?cito .onda kad ~e hom?~Ja skrivena. A posto se nacmx razhka u mn
497
u pravom smislu, ocevidno je da je upotrebljen izraz nejasan i gori nego sto je metafora. Dalje, valja razmotriti da li je nejasna definicija kontrerne suprotnosti postavljene definicije. Nairne, definicije koje su pravilno postavljene objasnjavaju i svoje kontrerne suprotnosti. IIi treba obratiti pa.Znju na to da li definicija, po sebi uzeta, oznacava jasno sta njome treba da bude definisano, iii je sa njome kao sa slikama starih slikara u kojima se ne zna sta svaka slika predstavlja, - ako to na njoj nije napisano.
Ako definicija nije jasna, tada ispitivanje treba da se vrsi na osnovu razmatranja ove vrste. Ali ako je definicija suvise siroka, tada valja prvo razmotriti da li je [protivnik] upotrebio atribut koji pripada svim stvarima, kako uopste stvarnim predmetima tako i onima sto potpadaju pod istu vrstu kao i ono sto je definisano. Jer, zbog toga atributa definicija postaje suvise siroka nuinim nacinom.4 Vrsta treba da odvaja stvari od drugih stvari, a [specificna] razlika treba da odvaja stvar od neke od drugih stvari koje spadaju u istu vrstu. Medutim, atribut koji pripada svim stvarima ne odvaja jedan predmet ni od cega, a atribut koji pripada svim predmetima koji potpadaju pod istu vrstu, ne odvaja jedan predmet od predmeta koji spadaju u istu vrstu. Prema tome, takav jedan dodatak je izlisan.5 IIi valja razmotriti sledeee: i ako je dodati atribut svojstven definisanom predmetu, da li je ipak, ako se taj atribut izostavi, ostatak definicije svojstven definisanom, i da li ipak objasnjava njegovu sustinu. Tako je definiciji eoveka [,covek je zivotinja koja hoda nogama i koja ima dve noge"] izlisno dodati: ,sposobna za nauku". Jer, i kad se taj atribut izostavi, ostatak definicije svojstven je coveku i objasnjava njegovu sustinu. Ukratko, izlisno je sve ono sto moze da se izostavi a da ipak ostatak objasnjava ono
sto je definisano. Takva je, na primer, definicija duse, po kojoj je dusa broj sto samoga sebe pokreee.a Jer, ono sto samo sebe pokrece jeste dusa, - kao sto je Platon definisao.7 Ali upotrebljeni izraz moze da bude svojstven subjektu a da ipak ne objasnjava sustinu duse, - ako je rec "broj" izostavljena. Tesko je odrediti koja je od ove dve definicije pravilna8 • U svim takvim slucajevima treba uzeti u obzir ono sto je korisno [u raspravljanju]. Tako se uzima da je definicija sluzi: ,prva nesvarena vlaga iz hrane". Ono sto prvo dolazi jeste jedno, a ne mnogo; prema tome, suvisan je izraz ,nesvareno". Ako se taj izraz i izostavi, ostatak definicije bice ipak svojstven subjektu. Jer ne mogu istovremeno sluz a i nesto drugo proizlaziti prvi iz hrane. IIi, mozda, sluz nije potpuno ono sto proizlazi prvo iz hrane, nego samo ono sto proizlazi prvo od nesvarenoga, tako da treba dodati: ,nesvareno". Jer, bez ovoga dodatka definicija ne bi hila istinita, posto sluz nije prva od svega uopste [od svih proizvoda hrane]. Dalje, valja razmotriti da li jedan od sastavnih delova definicije ne pripada svemu sto potpada pod isti rod. Jer, ovakva definicija gora je od onih u kojima se upotrebljava atribut koji pripada svim bicima. U ranijem slucaju, ako je svojstveno definisanom predmetu ono sto ostaje [kad se izbaci suviSan izraz], - i celina ce mu biti svojstvena. Jer, moze se uopste reCi dace- ako se svojstvenosti doda rna kakav istiniti atribut - u tom slucaju i ceo izraz postati svojstven. Medutim, u ovom slucaju, ako jedan od sastavnih delova definicije ne pripada svim stvarima koje potpadaju pod isti rod, - tada celina ne moze biti svojstvenost definisanog objekta, posto ta celina neee biti atribut koji moze da se konvertira sa predmetom. Uzmimo kao primer definiciju: ,zivotinja koja hoda nogama i koja ima dve noge, visoka cetiri lakta". Takva definicija nije atribut konvertibilan sa [definisanim] predmetom [covekom], zato sto oznaka "visok cetiri lakta" ne pripada svim bi6ima koja potpadaju pod isti rod. I, opet, valja obratiti paznju na to da li je protivnik vise puta ponovio isto, - kao, na primer, da li je rekao da
498
32°
Glava treca [SUVISNOST RECI U DEFINICIJI]
499
~e zud~j.a zelja za jeste _pn~~tno?. tako
prijatnim. Jer, predmet svake zudnje da Ce i predmet onoga sto je identicno ~dn!1 ~1t1 pnJa~o. !ako .~obijamo [sledetu] definiciju fudDJe: zelJa za pnJatnim pnJatnog. Jer, nema nikakve razlike kad se kaZe: .~dnja,_ ~ kad se kaZe: zelja za prijatnim, tako da ce pnjatno b1ti predmet svakoga od ova dva izraza. ~edutim, ~oze da bude istina da ovde nema niceg b~sm1slenog. Nmme moze se reti: ,Covek je dvonozno b1Ce; prema tome, i ono sto je identicno coveku biee dvonozno b~ee; .d~e. identicna je ooveku zivotinja koja hoda no~ama 1 koJa wa d~e noge. A iz toga izlazi dace zivotinja koJa hoda nogama 1 koja ima dve noge biti dvonozac." Iz ovoga ne proizlazi nikakva besmislenost. N aime dvokad n?zac" ?ije predik~t ,ziv~tin.je koja ~oda nogama" b1 to b~o, ,dvonozac" b1 b1o afrrm1ran dvaput o istom). y s~~~. ,dvonozac" se naziva ,zivotinja koja hoda nogama 1 koJ~ _tma dve n~~", ta~ko da je ,dvonozac" svega jednom pr~?tcrra_n. lsto Je 1 sa zudnjom. Nairne, nije afirmirano o zelp _da 1~a..za pr~e! prijatno, nego je to afirmirano o celmt ~o zelJt za pnJatnim], tako da se i ovde prediciranje samo Jednom VrS1. Besmislenost ne lezi u tome sto se ista ~ee dv~put izgovara ne~o u tome sto se o necem vise puta tsto kaze k~o. st~, na pnmer, Ksenokrat tvrdi da je mudrost ono sto de~101se 1posmatra bica. Jer definicija je vet izvesno posmatranJe, tako da kad se doda ono: ,i koja posmatra"tsta stvar se dvaput kazuje. U istu zabludu padaju oni koji kafu da je nazeb lisenost prirodne toplote. Svaka lisenost lisava. [~eki predmet] jed~og prirodnog atributa; prema toD?-e, ~hSan Je dodatak ,pnrodan". Nairne, bilo je dovoljno re6t ,hsenost toplote"' posto sama rec lisenost"' oznacava da je u pitanju nesto prirodno. " A jo~ valj~ obratiti paZnju i na to da li je, posto je univerzalno tskazano, dodat i neki partikularni izraz - tako na primer~ da li je za blagost receno da je ona u~anjivanj~ konsnog 1 pravtcnog. Nairne, pravicno je ne8to korisno i zbo~ to~a se. vee ~adr~i u ~ori.snom. Zbog toga je rei ,pravtcno suvtsna, Jer time sto Je oznaceno univerzalno vee je dodato partikularno. A isto je tako i kad se medicin~
u:r
500
definise kao nauka o onom sto je zdravo za Zivotinju i ooveka, ill kad se zakon definise kao slika onog sto je ·po prirodi lepo i pravicno. Jer pravicno je vrsta lepog [u etickom smislu], - i stoga je [u takvoj definiciji] isto receno vise puta.
Glava cetvrta [DRUGA MESTA]
Da li je definicija pravilna ill nepravilna, treba ispitati prema ovim i slicnim razmatranjima. Medutim, da li je naznacena i definisana bitnost stvari, valja ispitati prema sledetem. Prvo, valja obratiti paznju na to da protivnik nije propustio da izvede definiciju na osnovu ranijih i poznatijih pojmova. Definicija se izvodi radi toga da bi se upoznao termin koji je u pitanju. Ali upoznajemo stvari ne kad ~emo ~a koji termin, nego kad uzmemo ranije i poznatije termme - kao sto se cini u demonstracijama. (Jer, to vaZi za svaku nastavu koja se daje ili prima.) - A posto je tako, ocevidno je da, kad se ne definise takvim terminima, nikako se i ne definise. Kad to ne bi VaZilO, ista stvar bi imala vise definicija. Jer, oCevidno je da upotrebiti ranije i poznatije termine znaci dati definiciju, i to bolju definiciju, - i tako bi i jedna i druga definicija bile definicije iste stvari. Ali ne izgleda da je to tako. Nairne, svako od bica ima samo jednu sustinu. Ako treba da postoji vise definicija za jednu istu stvar, sustina definisane stvari bice istovetna njenom izrazu u svakoj od definicija. Ali ti izrazi nisu isti, posto su definicije razlicite'. Prema tome, ocevidno je da se nije definisalo kad se to nije ucinilo pomoeu ranijih i poznatijih termina. Tvrdenje da se definicija ne osniva na poznatijim terminima moze se razumeti na dva nacina. Nairne, i1i se pretpostavlja da su termini [te definicije] manje poznati u apsolutnom smislu, ill da su ti termini manje poznati za nas. Jer, i jedno i drugo moze da bude. U apsolutnom smislu uzeto, ranije je poznatije nego docnije. Tako, na primer, 501
tacka je poznatija nego linija, linija je poznatija nego povrsina, a povrsina nego telo. Isto tako stoji i sa jedinicom prema broju. Jer jedinica je ranija od svakog broja, i ona je princip svakoga broja. Isto tako stoji i sa slovom prema slogu. Ali, obmuto stoji sa onim sto je poznatije za nas. Jer, telo se najvise opafa culima, povrsina se vise opaza nego linija, a linija vise nego tacka. Jer, veeina Ijudi upoznaju prvo ove pojmove. Nairne, rna koji obican covek moze da ih shvati, dok je za shavanje drugih pojmova potreban ostriji i visi razum. U apsolutnom smislu uzeto, bolje je nastojavati da se ono sto je docnije upozna pomoeu onog sto je ranije, zato sto se na taj nacin vise unapreduje znanje. Medutim, za one koji ne mogu doci do saznanja tim putem, mozda je nuzno dati definiciju pomocu termina koji su im poznati. Takve su vrste definicije tacke, linije i povrsine. Nairne, sve one obja8njavaju ranije docnijim, - posto se u njima tvrdi da je tacka granica linije; da je linija grimica povrsine, a da je povr8ina granica tela. Medutim, ne treba prevideti da se, kad se tako definise, ne moze objasniti bitnost definisanog, - sem ako slucajno nije istovetno ono sto je poznatije za nas i ono sto je poznatije u apsolutnom smislu, - posto pravilna definicija mora da definise pomoeu vrste i [specificnih] razlika, a posto ove pripadaju stvarima koje su, u apsolutnom smislu uzeto, poznatije i ranije od roda. Jer, kad se izostave vrsta i razlika,- tada to povlaci sa sobom izostavljanje roda. Nairne vrsta i razlika su ranije nego rod. Ali, one su i poznatije. Jer, kad se poznaje rod, tada nuznim nacinom moraju biti poznate i vrsta i razlika Ger kad se poznaje covek, nuZnim nacinom se poznaje i ,Zivotinja" i ,koja hoda nogama"). Ali kad se poznaje vrsta iii [specificna] razlika, ne poznaje se nuZnim nacinom rod. Dakle, rod je manje poznat. Sem toga, ako se smatra da su istinite definicije one koje se izvode iz odredaba koje pojedinac bolje poznaje, mora se reCi da postoji vise definicija iste stvari. Nekim ljudima su poznatije izvesne stvari, a drugim ljudima opet neke druge stvari, ali svima nije isto poznatije,- tako da svakom 502
valja dati razlicitu definiciju, ako definicija treba da se izvede iz odredaba koje pojedini ljudi bolje poznaju. Isto su tako za iste ljude u jednom vremenu jedne, a u drugom vremenu druge stvari poznatije. U pocetku su poznatiji predmeti koji se mogu culima opaziti, ali kad docnije duh postane izostreniji, dogada se suprotno. I zato, cak i za istog coveka, ne treba davati uvek istu definiciju, ako se smatra da definicija treba da bude izvedena iz odredaba koje neki pojedinac bolje poznaje. J asno je, dakle, da ne treba definisati na osnovu takvih odredaba, nego na osnovu onih koje su poznatije - kad se stvar uzme u apsolutnom smislu. Jer, samo tako moze postati definicija koja je uvek jedna ista. Ali moZda i ono sto je poznato, kad se stvar uzme u apsolutnom smislu, nije ono sto je svima poznato, nego sto je poznato samo onima ciji je duh razvijen, - kao sto je apsolutno zdravo ono sto je zdravo za one cije je telesno stanje dobro. Treba, dakle, tacno odrediti svaku od ovih tacaka, i korisno je primenjivati u raspravljanjima. A vise svega je neospomo da se jedna definicija moze oboriti, ako protivnik nije izveo svoje izlaganje ni oslanjajuci se na ono sto je poznato u apsolutnom smislu, ni oslanjajuCi se na ono sto je poznatije za nas.10 Kao sto smo malocas11 rekli, prvi [pogresan] nacin da se definicija ne izvodi na osnovu poznatijih odredaba, sastoji se u tome da se izrazi ranije docnijim. Drugi [pogresan] nacin sastoji se u tome da se da definicija onoga sto se nalazi u miru i sto je odredeno na osnovu onoga sto nije odredeno i sto se nalazi u kretanju. Jer, ono sto ostaje i sto je odredeno, jeste ranije od onoga sto je neodredeno i od onoga sto se nalazi u kretanju. Pogreska koja se sastoji u tome da se definicija ne daje na osnovu onoga sto je ranije,- moze dobiti tri oblika. Prvi je kad je suprotnost definisana [svojom] suprotnoscu,- na primer, kad je dobro definisano zlim. J er suprotnosti su po prirodi istovremene [pa jedna nije ranija od druge]. Neki 503
misle da su obe suprotnosti predmeti iste nauke, i da prema tome jedna nije poznatija od druge. Ne treba prevideti da se neke stvari mozda ne daju drukcije definisati, tako, na primer, dvostruko" ne moze biti de~inisan? b~z ,polo_vine" '. kao i bez svih izraza koji su po seb1 relativru. Jer, btce svth takvih izraza sastoji se u jednom odredenom odnosu prema necem, - tako da se ne moze upoznati jedan od relativnih pojmova bez drugog. Zbog toga, u definiciji jednoga od njih i drugi nuznim nacinom treba da se podrazumeva. Tn~~a, da~e~ s~e ovo [sva. ova pravila] poznavati i upotrebtti u slucaJevtma kad to tzgleda korisno. Drugi oblik ove zablude sastoji se u tome da se [u definiciji] upotrebi samo ono sto je definisano. Ova zabluda ostaje skrivena, kad se ne upotrebi samo ime definisanog, -;:- kao, .na primer, kad se sunce definise kao zvezda koja SlJa danJu. Jer, kad se upotrebi rec dan, upotrebljava se i rec sunce. Da bi se otkrile takve zablude, treba na mesto i~en_a staviti definiciju i [u ovom slucaju], na primer, defimsati dan kao kretanje sunca viSe zemlje. Jasno je da se kazalo: ,sunce", kad se kazalo: kretanJ·e sunca vise zem" 1.Je " . T ak o se upotrebio izraz ,sunce" kad se upotrebi izraz ,dan". Tre6i oblik zablude o kojoj govorimo postaje, kad se od dva supro~a clana jedne podele jedan definise drugim, - _kac;>, _na pnmer, kad se neparno definise kao ono sto je ~a.!e~ru~ veee 0~ parnog. J?elovi jedne podele koja prolStice lZ 1ste vrste 1stovremem su po prirodi. A nepamo i pamo su takvi delovi, jer su oba razlike broja. . !sto t~?~ treba o~ra~ti paznju na to da li je protivnik def~sao VIS~ tzraz nekim tzrazom koji mu je podreden, da ~ Je~ ~a p~mer, rekao da je parno- broj podeljen na polovme 1li da Je dobro- stanje vrline. Jer, polovina je izvedena .od broja dva, koji je paran, a vrlina je nesto dobro. Tako su ~razi k~jivs~ upc;>trebljeni za objasnjenje podredeni onima koJ~ ~e ObJaSnJavaJU. 1st~ tako, kad se upotrebljava podrederu tzraz, mora. se n~zmm na~inom upotrebiti i drugi. Jer, kad se upotreblJava 1zraz ,vrhna", upotrebljava se i izraz 504
dobro", posto je vrlina izvesno dobro. lsto tako, kad se
~potrebljava izraz ,polovina", upotrebljava se i izraz ,paran" - posto biti podeljen na polovine" znaci ,biti po' na dva dela", " deljen a posto je . ,dva" paran broJ..
Glava peta [DRUGA MESTA]
Uopste uzev, postoji samo jedno mesto za [pogresnu] definiciju koja se ne sastoji iz ranijih i poznatijih izraza. Delovi toga mesta su gore navedeni. Drugo mesto sastoji se u sledeeem: doznati da Ii je protivnik ucinio pogresku da stvar koja spada u vrstu ne stavi u vrstu. Ovakva zabluda nalazi se svuda gde sustina nije stavljena u izraz definicije, - kao sto je to, na primer, slucaj u definiciji tela, po kojoj je telo ono sto ima tri dimenzije; iii u definiciji ooveka, po kojoj je covek ono sto zna da racuna. Nairne, u ovim definicijama nije oznaceno sta je ono sto ima tri dimenzije i1i ono sto zna da racuna. A vrsta oznacava bitnost stvari, zato ona kao prva treba da se nalazi medu delovima definicije. Zatim valja razmotriti da li je - posto definisano va2:i za vise stvari - nacinjena pogreska sto nisu navedene sve stvari za koje definisano va2:i. Taj slucaj imamo, na primer, ako se gramatika definise kao znanje da se pise ono sto se kazuje. Jer, mora se dodati jos: ida se Cita. Znanje da se pise ne spada u definiciju gramatike vise nego znanje da se cita; prema tome, nije se stvarno definisala gramatika, kad se ka2:u jedna i1i druga, nego samo kad se [istovremeno] ka2:u obe stvari. Nairne, za istu stvar ne moze postojati vise definicija. Medutim, samo je u izvesnim slucajevima u istini onako kao sto je receno, dok u mnogim slucajevima nije tako,- kao, na primer, onda kad su u pitanju izrazi [odredbe termini] koji ne stoje [istovremeno] u sustinskom odnosu sa'dve stvari11• Tako je kad se ka2:e da medicina proizvodi bolest i zdravlje. Nairne, ka2:e se da medicina proizvodi po sebi zdravlje, a bolest samo akcidentalno. Jer, proizvodenje 505
bolesti jeste stvar potpuno suprotna medicini. Definicija medicine koja istice obe ove strane ne definise je bolje nego ona koja samo jednu stranu uzima u obzir. Mozda je ova druga definicija gora, jer i svaki ko nije lekar moze da proizvede bolest. Dalje, treba obratiti pamju da li se definisano ne odnosi na bolje, nego na gore, kad ima vise stvari na koje se definisano odnosi. Jer, svako znanje i moe odnosi se, kako izgleda, na najbolje. A, sem toga, valja razmotriti, prema osnovnim pravilima koja se mogu primeniti na vrste, kao sto je ranije receno13,- da li neki termin nije stavljen u svojstvenu vrstu. Dalje, treba obratiti paZnju na to da li je u oznacavanju vrsta preskocena pri definisanju, na primer, pravicnost, kao stanje koje proizvodi jednakost iii koje razdeljuje ono sto je jednako. Jer, kad se tako definise, preskace se vrlina, i na taj nacin izostavlja vrsta pravicnosti, i ne naznacuje se njena bitnost. Nairne, sustina jedne stvari je, u svakom pojedinom slucaju, vezana za vrstu te stvari. Znaci da ne treba staviti stvar u njenu najbliZu vrstu. Jer, kad se ona stavi u najblifu vrstu, time se naznacuju sve vise vrste, jer su sve vise vrste afirmirane od vrsta koje pod njih potpadaju. Prema tome, iii treba staviti stvar u njenu najbliZu vrstu, iii valja pridati visoj vrsti sve razlike kojima je definisan najbliZi rod. Jer, tako se nista ne izostavlja, nego se podredena [najbliza] vrsta oznacava definicijom, umesto imenom. Medutim, kad se pomene sama visa vrsta, time se ne oznacava u isto vreme vrsta koja pod nju potpada. Jer, kad se kaZe ,biljka", time se ne kaZe ,drvo".
Glava sesta [DRUGA MESTA]
A, povodom razlika, valja na isti nacin obratiti paZnju na to da li su i razlike koje su oznacene - razlike vrsta. Jasno je da nema definicije ako ova ne sadrii svojstvene razlike stvari, iii ako je stavljen neki odredeni termin koji
506
nikako ne moze biti razlika necega, - na primer zivotinje iii supstancije. Nairne, ovi termini nisu razlike nicega [posto su zivotinja i supstancija vrste]. Sem toga, valja ispitati da li naznacena razlika ima neki termin koji joj je suprotan u istoj podeli. Ako to nije slucaj, ocevidno je da naznacena razlika ne moze biti razlika vrste. Jer svaka vrsta podeljena je razlikama koje su koordinirani termini podele. Tako, na primer, vrsta zivotinje podeljena je na zivotinje koje hodaju nogama, na krilate, na one koje zive u vodi i na dvonozne zivotinje. IIi valja jos razmotriti da li, pored toga sto postoji razlika suprotna stavljenoj razlici, -ova nije istinita o vrsti. Jer, tada je jasno da ni jedna ni druga ne moze biti razlika u vrsti, posto su sve koordinirane razlike jedne iste podele istinite o vrsti svojstvenoj stvari. lsto tako valja ispitati da li, i ako je istinita razlika koja je suprotna datoj razlici, njeno dodavanje vrsti ipak ne obrazuje jedan rod. Ako je tako, ocevidno je da ona ne moze biti razlika koja obrazuje rod [specificna razlika] vrste. Nairne, svaka specificna razlika kad se doda vrsti obrazuje rod. A ako ona nije razlika, tada to nije ni naznacena razlika, posto joj je ona suprotna u podeli. Dalje, valja ispitati da li je vrsta podeljena negacijom, kao sto je dele oni koji definisu liniju kao duiinu bez sirine. Jer to ne znaci nista drugo nego da linija nema sirine. Iz toga bi izlazilo da vrsta ucestvuje u svom rodu.14 Jer svaka duiina iii nema sirine, ili je ima, posto za svaku stvar vaZi iii afirmacija iii negacija. Tako i vrsta linije, koja je duiina, ili nema sirine, iii je ima. Duzina bez sirine jeste definicija roda, ali je isto to i duiina koja ima sirinu. Jer izrazi: ,bez sirine" i ,koji ima sirinu" jesu razlike, a definicija roda sastoji se iz razlike i iz vrste. Tako ce vrsta dobiti definiciju svoga roda. A, isto tako, vrsta ce dobiti definiciju razlike, posto je jedna iii druga od naznacenih razlika nuznim nacinom afirmirana od vrste. A ovo mesto o kome je rec moze se upotrebiti protiv onih koji tvrde da postoje ideje. Ako duiina po sebi postoji, kako ce moCi da se tvrdi da vrsta ima sirinu iii da je bez sirine. Za duzinu uzetu u njenoj sveukupnosti treba da bude
507
istinit samo jedan od ova dva atributa, posto on treba da vaZi za vrstu. Ali to se ne desava, jer postoje duiine bez sirine i sa sirinom. Tako se ovo mesto moze upotrebiti samo protiv onih koji propovedaju da je vrsta uvek po broju jedna. A to cine pristalice ideja, koji tvrde da je vrsta duiina po sebi i Zivotinja po sebi. Ali u nekim slucajevima postoji nuznost da se pri definisanju upotrebi cak i negacija, - kao, na primer, kad treba definisati nemanje [lisenost, privaciju]. Tako je ,slepo" ono sto nema vida u vreme kad bi trebalo da ga ima po prirodi. Ali nema razlika u tome da li se vrsta deli pomocu negacije iii pomocu afirmacije koja, nuznim nacinom, ima negaciju kao suprotan termin u deljenju, - kao, na primer, kad se jedna stvar definise kao duiina koja ima sirinu. Jer, onome sto ima sirinu suprotnost [koordinirani termin] u podeli jeste ono sto nema sirinu, i nista drugo, tako da je ovde opet vrsta podeljena negacijom. Dalje, treba obratiti paznju na to da li je umesto razlike dat rod, kao sto cine oni koji definisu vre(tanje kao drskost pracenu podsmehom. A podsmeh je jedna odre(tena drskost. Iz toga izlazi da podsmeh nije razlika, vee da je rod. Dalje, treba obratiti pamju na to da li je stavljena vrsta kao razlika,- tako, na primer, da li je receno da je vrlina dobro [casno] stanje. Jer, dobro je vrsta vrline [a nije njena razlika]. Ili, mozda, dobro nije vrsta, nego razlika, ako je istina da se ista stvar ne moze nalaziti u dve vrste koje ne potpadaju jedna pod drugu. Nairne, niti dobro saddi stanje, niti stanje saddi dobro. Jer, svako stanje nije dobro, niti je svako dobro stanje. Prema tome, oba ova pojma ne mogu biti vrste. Dakle, ako je stanje vrsta vrline, jasno je da dobro nije vrsta, nego razlika vrline. Stanje izraiava sustinu vrline, a dobro ne izraiava sustinu, nego kvalitet. Dakle, izgleda da razlika obelezava izvestan kvalitet. Valja jos razmotriti da li stavljena razlika oznacava - ne izvestan kvalitet, nego neku odre(tenu stvar. Jer, po opstem misljenju, razlika uvek izraiava izvestan kvalitet. · 508
Isto tako treba obratiti painju da li razlika pripada definisanom ;amo akcidentalno. Jer, nikad razlika, kao ni vrsta, ne pripada akcidentalnim at~butim~. !er, r.~lika jedne stvari ne moze i da pripada tOJ stvan, 1 da JOJ ne pripada. 15 • • • • • • Dalje, ako je predikat vrste razhka, th rod, tli. J~~a od stvari koje potpadaju pod rod, - tada nema deftmCIJe. Nista od sveg recenog ne moze biti afirmirano od vrste, posto vrsta ima najveCi obim od svega toga. Zatim, valja razmotriti da li je afirrnirana vrsta 'razlike. Jer, izgleda da vrsta nije afirrnirana o r~ici, !leg? da je afirmirana o ot~ome ~. ce~~ je ~am? razhk~ aftrmt: rana18• Tako je, na pnmer, ztvotmJa aftrmtrana o coveku, 1 0 volu, i 0 drugim zivotinjama koje hodaju noga~.a, ~ ~e o samoj razlici, koja je afirmirana? rodu. J~r, ako .ztvotinJa treba da bude afirrnirana o svakoJ od svoJih razhka, tada 6e zivotinja vise puta biti afirmirana ~ rodu,.-:- post? ~1! razlike afirmirane o rodu17• A sve razhke su th rodovt, th individue18, ukoliko su one zivotinje. Jer, svaka zivotinja je i1i rod, ili individua. Dalje treba na isti nacin ispitati da li je afirmiran o razlici i r~d i1i nesto sto potpada pod rod. A to je nemoguce, jer r~lika ima siri obim ~ego rodovi. Iz toga .b! izlazilo da je razlika rod, ako je Jed~n od ro~ova o n_J~J afirmiran. Tako, na primer, ako je covek pndat razhct, ocevidno je da je razlika covek.19 Jos valja obratiti pamju na to da li razli~~ nije ranija od roda. Nairne, razlika treba da bude docmJa od vrste, ali ranija od roda.20 Valja jos ispitati da li data razlika ~ripad~ i?~ nekvoj drugoj vrsti koja nije ni sadrzana [u vrsb o koJOJ Je rec], niti je sadrzi. Izgleda da ista razlika ne moze p~pa~ati dvema ~rstam~ od kojih jedna ne sadrZi drugu. Inace bt se dogodilo da 1 isti rod bude u dve vrste od kojih jedna ne sadrzi drugu. Jer svaka razlika nosi sobom svoju svojstvenu vrstu, tak~, na primer, ,onaj koji hoda nogama" i ,dvonozan" nose soborn vrstu ,zivotinja". 509
0 cemu je afirmirana razlika, o tome je afirmirana i svaka od obe vrste, i tako bi ocevidno trebalo da rod bude u dve vrste, od kojih jedna ne saddi drugu [a to nije moguce]. IIi mozda nije nemoguce da ista razlika pripada dvema vrstama od kojih jedna ne saddi drugu ali bi mozda jos. trebal? dodati: ,sem u slucaju kad obe [vrste] potpadaJu pod 1stu vrstu". Tako ,Zivotinja koja hoda nogama" i ,zivotinja koja ima krila" jesu vrste od kojih jedna ne saddi drugu, a dvonozni je [specificna] razlika u obe vrste. Treba jos dodati: ,sem u slucaju kad se obe [vrste] nalaze ~ i~toj vrsti". Jer, obe [te vrste] potpadaju pod vrstu ,zivotmJa". Jasno je, isto tako, da nije nuzno da razlika nosi sa sobom celu svoju svojstvenu vrstu, posto je moguce da se ista razlika nalazi u dve vrste, od kojih jedna ne saddi drugu. Ali nuzno je da ona samo nosi sa sobom jednu iii drugu od vrsta, zajedno sa svim vrstama koje su viSe od nje, - kao sto ,dvonozni" nosi sa sobom iii krilatu zivotinju" ili ,zivotinju koja hoda nogama". , Jos valja obratiti paznju na to da li je dato postojanje u necemu kao razlika supstancije jedne stvari. Jer, izgleda da se jedna supstancija ne razlikuje od druge supstancije samo time sto se nalazi na izvesnom mestu. Zbog toga su ~udeni oni koji dele zivotinje na ,one koje zive na zemlji" 1 ,one koje zive u vodi",- posto nazivi ,koji zivi na zemlji" i ,koji zivi u vodi" ukazuju na mesta gde te zivotinje borave. IIi, mozda, u ovom slucaju zamerka nije opravdana. Nairne, naziv ,koji zivi u vodi" ne znaci da zivotinja postoji u neeem ili na nekom mestu, nego znaci jednu ~~~snu o~o~inu. Nairne, jedna zivotinja je Zivotinja koja Z1V1 u vodi 1 kad se nalazi na zemlji, a, isto tako, zivotinja koja zivi na suvu, i kad se nalazi u vodi, biee zivotinja koja zivi na suvu, a ne ona koja zivi u vodi. Ali ako se nekad dogodi da razlika oznacava postojanje u necem, jasno je da je ucinjena pogreska u definiciji. A treba obratiti painju i na to da li je postavljena afekcija kao [specificna] razlika21 • Jer, svaka afekcija, kad se pojaca, slabi supstanciju stvari. Ali za razliku to ne vaii. Izgleda da razlika pre spasava [odriava] ono cija je raz510
lika, i potpuno je nemoguee da svaka stvar postoji bez svoje svojstvene razlike. Jer, ako nema bica koje hoda nogama, neee biti ni coveka. Uopste govoreCi, nista od onoga od cega se stvar menja ne moze biti njena razlika. Jer sve takve odredbe, kad se pojacaju, slabe supstanciju [stvari]. Prema tome, gresi se ako se stavi takva neka razlika. Jer ne postoje za nas nikakve [kvalitativne] promene uopste u oblasti razlika. Valja jos ispitati da li je data, kao razlika jednog re.lativnog izraza, razlika koja nije sama relativna. Jer, razlike relativnih pojmova jesu i same relativne, kao sto to biva u nauci [koja je relativna svom predmetu]. A razlikuju se spekulativna [teorijska], prakticna i poetska [stvaralacka] nauka, i svaka od tih razlika obelezava jedan odnos. Nairne, nauka je teorija 0 necem teorijskom, i stvaranje necega. i delanje necega. Mora se obratiti painja ina to da lise, pri definisanju, svaki od relativnih pojmova doveo u odnos sa onim cemu je po prirodi relativan. U nekim slucajevima svaki od relativnih pojmova moze se upotrebiti samo u odnosu na ono cemu je po prirodi relativan. U drugim slucajevima, medutim, on moze da bude upotrebljen i u odnosu na neku drugu stvar. Tako, na primer, vid sluzi samo za gledanje, a cesagija moze da posluzi i za vadenje vode. Medutim, ucinila bi se pogreska, kad bi se cesagija definisala kao orude za vadenje vode. Jer, ona ne postoji po prirodi radi toga. Ako se traii definicija onoga na sta se jedna stvar po prirodi odnosi, ona je sledeea: ,to je ono za sta bi stvar bila upotrebljena od mudrog coveka, ukoliko je on mudar, kao i od nauke koja je toj stvari svojstvena". IIi treba obratiti painju na to da li, kad se dogodi da neki izraz stoji u odnosu sa vise stvari, ovaj [izraz] nije stavljen u svom prvobitnom odnosu. Tako, na primer, valja paziti da li je mudrost definisana kao vrlina coveka i1i duse, a ne kao vrlina razumnoga dela duse. Nairne mudrost je prvobitno vrlina razumnoga dela [duse], posto se samo u odnosu na ovu sposobnost smatra da dusa i covek imaju mudrost. 511
. . l~t~ ta~o.' pogreseno je u definiciji ako stvar - ciji Je deflillsaru IZTaz nazvan afekcijom, ill sposohnoscu, iii nekom drugom odredhom - nije u stanju da je primi. Svak~ "'~po~ohnost i sva~a. afekc~ja postaje prirodno u onoj stv~.CIJa J~ sp~sohnost tli afekctja, kao sto i znanje postaje u dust, posto. J.e ono sposohnost duse. Ali katkad se gresi u ovakvtm pnbkama,- tako, na primer, kad se kaZe da je ~an nemoe culnog opaZanja, a da je sumnja [neizvesnost] Jed';lakost kont~e~o suprotnih zakljucivanja, a da je hoi nastlno r~dvaJ~Je delova ~oj~ su po prirodi sjedinjeni. San n.e pnt;>ada culnom "'opazanJu, - a morao hi mu pripa~att, da Je on ne':floe culnog opaZanja. Isto tako sumnja [~~Izvesnos~ ne. pnpada kontrerno suprotnim zakljucivaDJil';la, ~a~ ~to .m ?ol ne. pripada delovima koji su po priro~t SJed~nJem~ )er hi, u suprotnom slucaju, stvari koJe nemaJu dusu osecale hoi, posto hi se hoi u njima nalazio. Pogresna je i definicija zdravlja, ako se tvrdi da je zdravlje ravnoteza toplog i hladnog. Jer, kad hi hilo tako trehalo hi, nuinim nacinom, da toplo i hladno hudu zdravi: Nairne, ravnoteza svake stvari pripada onome sto ima ravnot~zu" pr~ma tome, toplota i hladnoea morali hi pripadati z~ravlJu. Dogada se d~ oni koji tako definisu stavljaju po~.ledtcu umesto uzroka, 1 ohratno. A odvojenost delova koJI su po prirodi spojeni nije hol, nego uzrok bola. Isto tako, san nije nemoc eulnog opaZanja, nego je jedno uzrok ?~goga. Jer, iii .spav~o zhog nemoei [culnog opaZanja], dt smo n~mocm za .culn~ opaZanje zato sto spavamo. Isto tako tzgledalo hi da Je Jednakost izmedu kontrerno suprot~ ~a~jucivanja uzrok neizvesnosti [sumnje]. Jer, ~ad za~JUCUJemo na dve strane, i kad svi razlozi izgledaju jednaki na ohe strane, - tada smo u neizvesnosti sta treha da radimo.
~propadljivo" .
A taj izraz moze da znaci iii da nesto nije unisteno, ill da ne moze hiti sad unisteno, ill da je sad ::sakvo, da nikad ne moze hiti unisteno. Ako kafemo da je ;jedno zivo hire sad nepropadljivo, time hoeemo da kaZemo da je jedno Zivo hice sad takvo da nikad ne moze hiti unis:teno. A to znaci da je ono hesmrtno, tako da iz toga ne proizlazi da je samo sad besmrtno. Ali ako se dogodi da ono §to je dato u definiciji pripada sadasnjosti ill proslosti, dok im ono sto ima ime ne pripada, - tada nema identiteta [izmedu definicije i onoga sto je definisano]. Valja primeniti ovo mesto onako kao sto je receno. ttac~
Glava sedma [DRUGA MESTA]
. D~lje, tr~ha ohratiti paZnju na sva [razna] vremena, vidett da h u tom pogledu ima kakvog neslaganja 22 tako, na primer, da li je definisano da je hesmrtno ono sto je zivo i s~? je s~d n~propadljivo. Jer, zivo hice koje je sad nepropadljtvo hdo hi sad hesmrtno. Ili hi se moglo desiti da posledica ne sleduje, zato sto je dvosmislen izraz ,sad
Treha razmotriti da li neka druga stvar tacnije nego data definicija izrafava prirodu stvari koja je definisana. Primer za to imamo ako se pravda definise kao sposohnost koja razdeljuje jednakost. Izraz ,pravican" oznacava vise coveka koji po svojoj volji hoee da deli jednakost, nego onoga ko za to ima samo sposohnost. Prema tome, pravicnost ne moze hiti sposohnost koja razdeljuje jednakost. Jer, i tada hi najpravicniji hio covek koji hi imao najveeu sposohnost da deli jednakost [a koji je ne hi delio]. Dalje, valja razmotriti da 1i stvar dopusta ,vise" [to jest: svoje uveeavanje], a saddaj definicije to ne dopusta, ill da li, ohrnuto, saddaj definicije dopusta ,vise"' a stvar to ne dopusta. Jer treha da ,vise" dopusta i jedno i drugo [i stvar i definicija], ill da nijedna od oheju to ne dopusta, ako je saddina definicije identicna sa stvari. Dalje, valja razmotriti da li se - iako ohe [stvar i definicija] dopustaju , vise" - one istovremeno ne uveeavaju. Taj slucaj imamo ako se, na primer, fizicka ljuhav definise kao zudnja za telesnim sjedinjavanjem. A, u stvari, onaj ko voli vise, ne fudi za telesnim sjedinjavanjem, tako da se ovo dvoje [to jest: s jedne strane ljuhav, a, sa druge, fudnja za telesnim sjedinjavanjem] ne uveeavaju istovremeno. A to hi moralo hiti, kad hi ovo dvoje hilo pti~.
512
33 Organon
.
1
513 :;.
Dalje, aka je rec o dve stvari, valja ispitati da li je onoj ciji definisani pojam dopusta "vise"' pridata definicija koja dopusta "manje". Takav primer imamo aka se vatra definise kao najtanje tela. Nairne, plamen je viSe vatra nego svetlost, ali je plamen manje nego svetlost najtanje tela. Pri svemu tome, i definicija i definisani pojam morali bi vise pripadati istoj stvari, aka bi trebalo da ani budu identicni. Sem toga, valja razmotriti da 1i ad dve stvari o kojima je rec [te dve stvari su definisani pojam i definicija], jedna [definisani pojam] pripada podjednako dvama pretpostavljenim predmetima, a druga [definicija] im ne pripada obojima podjednako vee [pripada] vise jednom nego drugom. Pored toga, valja razmotriti da li je definicija postavljena za dve stvari uzete odvojeno [disjunktivno]. Primer za to imamo kad se lepo definise kao ono sto je prijatno z.a vid i za sluh, a biee kao ono sto je sposobno da trpi iii da dela. Tada ee ista stvar biti istovremeno lepa i nelepa, i, slicno tome, ana ee biti biee i nebiee. I er ono sto je prijatno za sluh biee identicno lepom, - taka da ee ono sto je neprijatno sluhu biti identicno sa nelepim. Jer suprotnosti identicnih stvari su isto taka identicne. Suprotnost lepom je nelepo, a onome sto je prijatno sluhu suprotnost je ono sto je neprijatno sluhu. Jasno je da postoji identitet izme<1u neprijatnog za sluh i nelepog. Aka je jedna stvar prijatna za vid, a nije prijatna za sluh, ana ee u isto vreme biti lepa i nelepa. A isto taka eemo dokazati da je ista stvar [istovremeno] biee i nebiee. Zatim, za vrste, i razlike, i za sve drugo sto je data u definiciji - moraju se staviti definicije umesto imena, i mora se razmotriti da li se nesto ne slaze.
Glava osma [DRUGA MESTA]
Aka je definisani izraz- bilo kao takav bilo po svojoj vrsti - relativan, tada valja razmotriti da li se pogresilo sto se u definiciji nije naznacilo cemu je on relativan, upravo da li je takav po sebi, ili po svojoj vrsti. Taka, na primer,
514
treba razmotriti da li je nauka definisana kao nepokolebljivo su<1enje, iii htenje kao zudnja u kojoj nema zalosti. Sustin~ svakog relativnog pojma sastoji se u tome da se on odnost na neku drugu stvar. Nairne, vee je receno" da se hie~ svakog relativnog pojma sastoji samo u tome da on stoJt u izvesnom odnosu. Prema tome, trebalo bi reCi da je nauka sud o onom sto se maze saznati, a da je htenje rudnja za dobrom. Isto bi bilo kad bi se gramatika definisala kao nauka o slovima. Jer, u definiciji trebalo bi dati ili ono na sta se sam definisani izraz odnosi,24 iii bar ono na sta se njegova vrsta odnosi.15 IIi valja jos razmotriti je li ucinjen~ pogr~s~a st? se relativan izraz nije stavio u odnosu na nJegov cdJ. Natme, cilj je za svaku stvar ono sto je najbolje iii ono radi cega sve ostalo postoji. Treba naznaciti. ono }to ~e n~~bolje i krajnje. Taka, na primer, .treba reC! ?a z~dnJa tezt ne z.a prijatnim, nego za zadovolJstvom,- Jer rot zbog zadovolJstva zelimo prijatno. Treba, isto taka, ispitati j~ li ono na sta se i~raz .o.dn?~i postajanje iii delanje. Je~, ~st.a takvo. ~e maze: bttt cilJ. Jer, izraz delanja i postaJanJa Je pr~ cxlJ ne~o [sto ~u to] delanje po sebi i postajanje po sebt. Me<1utim, ovaJ stav mazda nema opstu istinitost. Jer, veeina ljudi vise voli da uziva nego da prestane da uiiva, -taka da oni radije stavljaju kao cilj samo delanje nego njegov izraz. U ponekim slucajevima, opet, valja razmot~iti je .~ propusteno da se nacini razlika izme<1u kvantite~, ilt kvaliteta, iii mesta, iii drugih razlika, - taka, na pnmer, u slucaju castoljubivog coveka [je li propusteno da se naznaci] kolike i kakve poeasti on zeli. Nairne, pasta svi ljud~ zele pocasti, nije dovoljno reei da ~e cas~oljubiv covek onaJ koji zeli poeasti, nego treba dod~ti razJ!ke .odredaba o kojima je govoreno. lsto taka, kad J~ ~ P_I~allJU l~komv covek, valja dodati koliko bogatstv~ on z~li, ~·. ka~. Je rec o neumerenom ooveku treba reet u koJtm uztVanJtma on nema mere. Jer ne nazi;a se neumerenim onaj ko se predaje ma kojoj vrsti uiivanja, nego on!j ~o se predaje_j~~om odre<1enom uZivanju. A isto vazt 1 kad se defmtse noe kao
515
senka zemlje [kao senka na zemlji], iii zemljotres kao kretanjezemlje,ili oblakkaozgusnjavanje vazduha, iii vetarkao kretanje vazduha. U svim ovim slucajevima, nairne, treba dodati odredbe kvantiteta, kvaliteta i uzroka. Isto vafi i za ostale slucajeve te vrste. Nairne, ako se izostavi ma koja razlika, ne moze se oznaciti bitnost. Valja uvek napadati ono eega nema u definiciji. Tako, na primer, nema zemljotresa, kad se zemlja kreee proizvoljno i u proizvoljnom kvantitetu, i isto tako nema vetra, kad se vazduh kreee proizvoljno i u proizvoljnom kvantitetu. Dalje, kad su u pitanju zelje, valja razmotriti je li propusteno da se doda rec ,prividan". A isto va:Zi za druge slucajeve gde se ta rec primenjuje. Takav slucaj imamo, na primer, ako se kafe da je volja zelja za dobrim, iii da je poruda zelja za prijatnim, a ne kafe se da je rec o prividnom dobru iii o prividnom zadovoljstvu. Onima koji nesto zele, cesto.ostaje skriveno sta je dobro iii prijatno, - tako da nije nu:Zno da predmet zelje bude dobar iii prijatan, nego je nuzno da samo takav izgleda. Trebalo bi dati definiciju, uzimaju6i u obzir ovo obja8njenje. Ali i kad je izraz 0 kome je rec dodat u definiciji, valja dovesti u oblast ideja protivnika koji pretpostavlja da ideje postoje. Jer, nista sto je prividno nema ideju, nego izgleda da se o ideji govori uyek u odnosu na [drugu] ideju. Tako, na primer, zudnja po sebi odnosi se na prijatno po sebi, a volja [zelja] po sebi na dobro po sebi. Ove ideje ne odnose se na prividno dobro ina prividno prijatno. J er, besmisleno je pretpostaviti da postoji prividno dobro po sebi iii. prividno prijatno po sebi.
Glava deveta [DRUGA MESTA]
Dalje, ako se definicija odnosi na stanje, valja razmotriti •subjekt koji ima stanje, a ako se definicija odnosi na subjekt koji ima stanje, treba razmotriti· stanje. Isto vafi i za druge slucajeve. Tako, na primer, ako je prijatno identicno korisnom, tada je i oovek koji oseea zadovoljstvo onaj ko ima koristi. Uopste, moze se reei da se, u definicijama
516
ove vrste, dogada da onaj ko definise u izvesnom smislu definise vise stvari umesto jedne. Tako, na primer, kad se definise nauka, definise se na neki nacin i neznanje [ne~ naucnost], a, isto tako, sa naucnikom definise se i neznalica, a sa znanjem i neznanje. Nairne, kad se prvi izraz razjasni, i ostalo se na neki nacin razjasnjava. U svim ovakvim slucajevima treba obratiti pafnju na to da nema negde nekog neslaganja; pri tome treba upotrebljavati osnovna pravila do kojih se dolazi razmatranjem konkretno suprotnih izraza, kao i onih izraza koji pripadaju istom redu. Kad su u pitanju relativni izrazi, valja ispitati je li rod dat kao relativan rodu onoga kome je sama vrsta data kao relativna." Tako, na primer, ako se misljenje odnosi na predmet misljenja, valja razmotriti da li se jedno odredeno misljenje odnosi na jedan odredeni predmet misljenja. A ako se mnogostruko o.dnosi na "!lo male delove [jedne stvari], valja razmotriti da li se ono sto je mnogostruko odredeno odnosi na odredene vrlo male delove [jedne stvari]. Ako se ne ucini tako, ocevidno je da se pogresno postupilo. Isto tako, valja razmotriti da li suprotan izraz ima suprotnu definiciju,- tako, na primer, da li je definicija polovine suprotna definiciji dvostrukog. Jer, ako je dvostruko ono sto [nesto drugo] nadmasa za jednaku kolicinu, tada je polovina ono sto je nadmaseno od jednake kolicine.· Isto va:Zi i za kontreme suprotnosti. Jer, na kontremo suprotni izraz primenice se definicija koja je kontremo suprotna shodno jednom od nacina povezivanja kontrernih suprotnosti. Tako, na primer, ako je korisno ono sto prol izvodi dobro, tada je stetno ono sto proizvodi zlo iii sto unistava dobro. Jer, jedan od ova dva izraza nuznim nacinom je kontremo suprotan prvobitnom izrazu [definiciji korisnog, kao onog sto proizvodi dobro]. Ako nijedan od dva izraza nije kontremo suprotan prvobitnom izrazu, jasno je da nijedna od definicija koje su date na poslednjem mestu [definicije onog sto proizvodi zlo i onog sto proizvo.. di dobro] nece biti definicija kontreme suprotnosti prvobitno definisanoga izraza. Prema tome, isto tako nije pra.,. vilno data definicija koja je prvobitno data. A kad su :u
517
pitanju neke od kontrernih suprotnosti, jedna je izrazena samo lisenoscu druge, kao sto, na primer, nejednakost izgleda da je lisenost jednakosti (jer se naziva nejednakim ono sto nije jednako). A posto je tako, ocevidno je da kontrema suprotnost izraZena u formi lisenosti, nuZnim nacinom mora da bude definisana drugom kontremom suprotnoscu; medutim, druga kontrema suprotnost ne moze biti izraZena u formi lisenosti, jer bi iz toga sledovalo da bi svaka od njih hila poznata pomoeu druge. 27 Kad su u pitanju kontreme suprotnosti,18 treba, dakle, obratiti paZnju na to da se ne ucini takva pogreska,- kao, na primer, da se definise jednakost kao kontrema suprotnost nejednakosti, - jer tada bi se ona definisala u formi lisenosti. Sem toga, kad se ovako definise, mora se u definiciji upotrebiti definisano. To postaje jasno kad se umesto imena stavi njegova definicija. Nairne, nema nikakve razlike kad se kaZe ,nejednakost" i kad se kaze ,lisenost jednakosti". Jer, jednakost ce biti kontrema suprotnost lisenosti jednakosti, - i tako je upotrebljen bas onaj izraz koji treba definisati. Ako nijedna od dve kontrerne suprotnosti nije izraZena u formi lisenosti, nego je definicija stavljena na isti nacin kao ranije, kao, na primer: ,dobro je kontrema suprotnost zla", - tada je jasno da ce i zlo biti kontrerna suprotnost dobra. Jer, definicija stvari koje su na ovaj nacin kontremo suprotne mora biti stavljena na isti nacin. Prema tome, i ovde sleduje da se upotrebljava bas ono sto je definisano. Jer, dobro postoji u definiciji zla. Shodno tome, ako je dobra kontrerna suprotnost zla, i ako se zlo ni u cemu ne razlikuje od kontrerne suprotnosti dobra, - tada ce dobro biti kontrerna suprotnost kontrerne suprotnosti dobra. Tako je oeevidno da je upotrebljeno ono sto je trebalo definisati. Dalje, valja ispitati da li je, pri stavljanju izraza oznacenog prema lisenosti, propusteno da se stavi izraz cija je on liSenost [upravo: na koji se on odnosi], - na primer, stanje, iii kontrerna suprotnost, iii nesto drugo cija je on li8enost. A, isto tako, treba ispitati da li je propusteno da se doda izraz u kome se lisenost po prirodi javlja,- ito iii na taj nacin sto nije dodat uopste nikakav izraz, iii sto
S18
nije dodat prvi subjekt u kome se lisenost po prirodi javlja. Takav slucaj imamo, na primer, ako se pri definisanju neznanja kao lisenosti ne napomene da je ono lisenost znanja, iii ako se ne doda subjekt u kome se neznanje po prirodi javlja, iii ako se doda subjekt, ali se ne naznaci prvi subjekt u kome se ono javlja. Takav slucaj imamo, na primer, ako se tvrdi da se neznanje nalazi ne u razumnom delu duse, nego u coveku iii dusi. Ako jedno od ovoga nije izvrseno, ucinjena je pogreska. Isto je tako i ako se ne kaZe da je slepilo lisenost vida u oku. Da bi se pravilno definisalo sta je slepilo, mora da se naznaci i cega je ono liSenost, a, isto tako, i koji je subjekt te lisenosti. Dalje, treba ispitati da li je definisano na osnovu lisenosti ono sto nije izraZeno prema lisenosti. Tako, na primer, ako je u pitanju neznanje, izgleda da pogresku ove vrste cine oni koji ne shvataju neznanje kao negaciju. Nairne, onaj ko nema znanja ne izgleda da ne zna, nego pre izgleda da ne zna onaj koji se prevario. Zbog toga mi ne kaZemo da neoduhovljena bica i deca ne znaju. Dakle, neznanje ne treba da se shvati na osnovu lisenosti znanja.
Glava deseta [DRUGA MESTA]
Dalje, valja razmotriti da li slicnim oblicima reci u definiciji odgovaraju slicni oblici reci u onome sto je definisano· tako, na primer, da li ,koristan" znaci ,koji proizvorli zdravlje"' a ,korisno" - ,ono sto proizvodi zdravlje"' a ,ono sto je bilo korisno" - ,ono sto je proizvelo zdravlje". Treba isto tako, ispitati da li ce se oznacena definicija primeniti i 'na ideju. U nekim definicijama to nije slucaj, tako, na primer, kad Platon dodaje rec ,smrtan" p~ definisanju zivotinja. Ideja - na primer, covek po sebt - ne moze biti smrtna, i, prema tome, definicija se ne moze primeniti na ideju. Uopste, svuda gde su dodati izrazi ,sposoban da dela" ill sposoban da trpi" - numim nacinom se ne slazu defini;ija i ideja. Jer, oni koji pretpostavljaju da ideje
519
postoje, smatraju da su ove nesposobne da pate sto su nepomicne. Protiv njih su i ovakvi dokazi korisni. 28 Dalje, kad su u pitanju homonimni izrazi, valja obratiti painju na to da li je data samo jedna definicija, zajednicka svim znacenjima [tih izraza]. Sinonimni izrazi imaju samo jednu definiciju koja ih zajednicki oznacava. Prema tome, data definicija ne pripada nijednoj od stvari koje se nalaze u homonimnom izrazu, posto se ta definicija podjednako primenjuje na sve sto taj izraz saddi. Takvu pogresku sadrzi i definicija zivota koju je dao [sofist] Dionizije,30 i po kojoj je zivot urodeno kretanje vrste bica koja moze da se hrani. A ta osobina ne pripada vise zivotinjama nego biljkama. Medutim, izgleda da zivot nije shvacan samo kao jedan rod,- nego je zivot drukciji u zivotinjama, a drukciji u biljkama.31 Ali moze se namerno dati ovakva definicija,S2 na osnovu pretpostavke da je Zivot sinoniman pojam koji oznacava samo jedan rod. Ali nista ne stoji na putu ni tome da se, pri svem tom sto se primeti homonimija i sto se zeli dati definicija samo jednoga od dva znacenja izraza, - ne primeti da je data definicija koja nije svojstvena jednom znacenju, nego je zajednicka [nego vaii] za oba znacenja. Ali nije manje istinito ni to da se pogresi, rna kako se postupalo.33 A posto se neki homonimi ne opaiaju, onaj ko postavlja pitanja treba da ih upotrebi kao sinonime. (Jer, definicija jednoga od znacenja neee odgovarati drugom znacenju, - tako da ce izgledati kao da onaj ko odgovara nije definisao na pravilan nacin. Nairne sinoniman izraz treba da se primeni na sve sto pod njega potpada.) - Medutim, onaj ko odgovara treba da razlikuje razna znacenja izraza. Ali neki od onih koji odgovaraju kaiu da je homonim ono sto je u stvari sinonim,- kad stavljena definicija ne odgovara svemu sto se podrazumeva pod onim sto je definisano. Sem toga, neki od onih koji odgovaraju kazu da je sinonim ono sto je u stvari homonim, kad data definicija moze da se primeni na dva znacenja izraza. [Da bi se izbeglo ono sto je navedeno], treba se prethodno sloziti o ovome sa protivnikom, ill valja ranije dokazati da je izraz [koji se upotrebljava] homoniman ili sino11iman.
520
Jer, do sporazuma se lakse dolazi kad se ne predvida kakve ee biti njegove posledice. Ali, ako nikakav sporazum nije prethodio i ako protivnik tvrdi da je homonim ono stu je u stvari sinonim, zbog toga sto se stavljena definicija ne moze primeniti na drugo znacenje izraza, - valja ispitati da lise i definicija drugoga znaeenja primenjuje na ostala znacenja. Jer, u tom slueaju ocevidno je da to znacenje mora biti sinonimno sa ostalim izrazima. Kad tako ne bi bilo, postojalo bi vise definicija ostalih znacenja, jer im se pridaju dve razlicite definicije u objasnjavanju izraza - definicija sto je data prva i ona sto je data poslednja." Ali nekad protivnik treba da definise jedan izraz koji ima vise znacenja, a njegova definicija ne moze da se primeni na sva znacenja, pa on smatra ne da je taj izraz homoniman [dvosmislen], nego da rec ne odgovara svim znacenjima, posto im ni njegova definicija ne odgovara. Tada bi tome protivniku trebalo odvratiti da, iako se u nekim slucajevima ne treba izraiavati kao prost svet, mora se upotrebljavati uobicajeni i opste prihvaceni nacin izrazavanja, a ne izazivati takve pometnje.
Glava jedanaesta [DRUGA MESTA]
Ako je stavljena definicija jednog slozenog izraza, valja odvojiti od definicije jedan od sastavnih delova toga izraza, i razmotriti da li ono sto ostaje od definicije definise ono sto ostaje od izraza. Ako nije tako, jasno je da cela definicija ne odgovara celom izrazu. Tako, na primer, ako se definisala konacna prava linija kao granica povrsine, koja ima granice i cija se sredina nalazi u istom redu u kome i krajevi; i ako je definicija konacne linije da je ona granica povrsine koja ima granice, - tada ostatak - ,cija se sredina nalazi u istom redu u kome i krajevi" - mora biti definicija prave linije. Ali beskonacna linija nema ni sredine, ni granica, - a ipak je prava linija. Prerna tome, taj ostatak nije definicija ostatka izraza.
521
Dalje, kad je definisani izraz slozeni pojam, valja razmotriti da li se data definicija sastoji iz onoliko clanova iz koliko se sastoji ono sto je definisano. Za definiciju se kaie da je sastavljena iz onoliko clanova iz koliko je sastavljeno ono sto je definisano, kad je broj sastavnih delova koji se nalazi u definisanom isti kao broj imenica i glagola sto se nalaze u definiciji. Nairne, neizbemo je u takvim definicijama da postoji prosta razmena izraza, i to iii svih, ili izvesnih od njih. Jer, sad nema vise upotrebljenih imenica nego sto ih je bilo ranije. Pri definisanju valja umesto reci dati njihove pojmove, ako ne za sve, bar za veeinu od njih. Jer, kad bi se tako postupalo, tada bi i prosti izrazi mogli biti definisani na taj nacin sto bi im se samo ime promenilo, i sto bi se, na primer, stavilo ,odelo" umesto ,ogrtac". Pogreska je jos veca ako se manje poznati izrazi stave umesto prvih, - tako, na primer, ako se umesto ,beo covek" kaie ,bezazleni smrtnik". U ovom slucaju, naime, nije se definisalo, a [upotrebljeni] izraz je nejasniji. Isto tako, kod promene reci treba obratiti painju na to da Ii [njihova] znacenje nije vise isto. Taj slucaj, na primer, imamo kad se za teorijsku nauku kaie da je teorijsko sudenje. Jer, sudenje nije isto sto je nauka. A bilo bi potrebno da je tako, ako cela definicija treba da bude ista kao definisano. Nairne, mada je rec ,teorijski" zajednicka za oba izraza, razlicito je ono sto ostaje. Valja razmotriti da li se, kad se jedan izraz zameni necim drugim, menja ne razlika nego vrsta, - kao sto je slucaj u navedenom primeru. Jer, ,teorijski" je manje poznat izraz nego ,znanje", posto je ovaj vrsta, dok je onaj razlika, a vrsta je najpoznatiji od svih izraza. Prema tome, ne bi trebalo menjati rod nego razliku, posto je ova manje poznata. Ali ova kritika moze izgledati smesna. Jer, nista ne stoji na putu da se razlika, a ne vrsta, izrazi najpoznatijom recju. Jasno je da u ovom slucaju valja promeniti ime vrste, a ne razlike. Ali, ako se umesto jedne reci stavi ne samo druga rec, nego ako se umesto jedne reci stavi ceo izraz, - jasno je
522
da treba da bude data pre definicija razlike nego vrste, posto se definicija daje radi saznanja. Jer, razlika je manje poznata nego vrsta.
Glava dvanaesta [DRUGA MESTA]
Ako je data definicija razlike, treba videti da. li ta definicija obuhvata i drugu _neku. stvru:. T~o, ~a? Je, na primer, receno da je neparm broJ onaJ broJ ~OJl 1ma _sredinu, treba jos objasniti kako. on ima sr~d!D~· ~a1me, rec ,broj" zajednicka je u oba tzraz~, ~ ~e!.mt~tJa Je. sta~ ljena na mesto izraza ,neparan". Ah, 1 liniJa 1 telo -~~~~u sredinu a nisu neparni. Tako mi ovde nemamo defmtClJU neparn~g. Ali ako izraz. _,koji ima sredi~u" s~ddi viSe znacenja, mora se odredtti u kome se sffilsl~ uz!ma ov~e izraz ,koji ima sred?m". Iz ov'?ga ~~ prm.z~Ci kudenJe navedene definicije, ilt dokaz da msta mJe def1ntsano. Jos valja razmotriti da li ono za st~ je st~vljen~ ~e!~ nicija spada u stvari ko!e p~stoje, a. da h o~o sto def~ctJa saddi ne spada u stvan koJe postoje. UzmliDO, na pnmer, da je belo definisano kao boja pomesana ~a vatro~. ~e moguce je da nesto bestel~sno bude pomesano s~ jedmm telom, tako da boja pomesana sa vatrom ne moze postojati, dok belo postoji.as . . . . . . Dalje, - kad su u pttanJU relattvm poJmO~t, pa s~ ne objasni cemu je nesto ~~lativno; nego se korelatt~an poJam obuhvati zajedno sa vtse stvan, - ta~a se grest :potpu~o ili delimicno. Tako se, na primer, grest ako se kaze da Je medicina nauka o onome sto postoji. Ako medicina nije nauka ni o cemu sto postoji, jasno je da se potpuno pogresilo; medutim, ako je medicina nauka o _ne~em sto postoji a ne i o nece!ll. drugom, --: _tada se delimtcno ~ gresilo. Nairne, medtcma mora bttt ~auka o s~emu sto postoji ako ona treba da bude po sebt. a ne akctdent~no, nauka 'o onom sto postoji. To vaii i za d;uge relati~e pojmove. J er, svaki predmet nauke .odnost . se na .svoJU nauku. Isto vaii i za sve druge relattvne poJmove, Jer se svi relativni pojmovi mogu konvertirati.
523
Dalje, ako se smatra da je pravilan nacin definisanja jedne stvari ne da se ona definise po sebi, nego akcidentalno, - u tom slucaju bi se svaki od relativnih izraza odnosio ne samo na jednu stvar nego na vise njih. Jer, nista ne stoji na putu da ista svar i postoji, i da bude i bela, i dobra. I zato bi, kad bi se stvar dovela u odnos sa ma kojom od ovih odredaba, to znacilo dati njenu pravilnu definiciju, - kad bi dati akcidentalnu definiciju znacilo dati pravilnu definiciju. . Ali nemoguce je da takva definicija bude svojstvena ~ato~ izrazu: J er smatra se da ne samo medicina nego 1 vecma drugih nauka stoje u odnosu sa onim sto postoji, i tako bi svaka od njih hila nauka o onom sto postoji. Jas!l~ t~ da ova definicija n~ vaZi ni za jednu nauku, jer defnnc11a treba da bude SVOJStvena definisanom, a ne zajednicka definisanom i drugim predmetima. Katkad se ne definise stvar, nego stvar u dobrom ~vojstvu iii u savrsenom stanju. Takve su definicije retora 1 lopova, - ako se retor definise kao onaj ko je sposoban da u svakoj priiici iznac.1e ono sto ubec.1uje i da nista ne izostavi, a lopov kao onaj ko tajno uzima. Kad se ovo dvoje tako definisu, jasno je da ce jedan biti dobar retor. a drugi dobar lopov, - iako nije lopov onaj ko tajno uzima, nego onaj ko zeli da tajno uzme. Sem toga, valja razmotriti da li je dato ono sto treba ~~~~~ .P?. sebi ;-- kao vred~o zeljenja radi onoga sto stvara iii cnn, iii uopste kao ono sto treba zeleti radi neceg drugog, - kao, na primer, kad se kaie da je pravicnost ono sto za8ti6uje zakone, iii da je mudrost ono sto stvara sreeu. Naime ono sto proizvodi iii zasticuje Spada u stvari koje treba zeleti radi neceg drugog. lstina je: moze se reei da nista ne stoji na putu da ono sto treba zeleti po sebi treba zeleti i zbog neceg drugog. Ali nije se manje pogresilo i kad se tako definisalo ono sto treba zeleti po sebi. u stvari, ono sto je najbolje u svakoj stvari, nalazi se u njenoj sustini. A za jednu stvar bolje je da bude za zeljenje zbog sebe same, nego da bude za zeljenje zbog neceg drugog. Prema tome, trebalo bi da definicija ovo narocito izrazi. 524
Glava trinaesta [OPSTA MESTA)
Valja jos ispitati da li se, kad se stavi definicija jedne stvari, ona definisala da je ,ovo i ono", ill da je ,proizvod ovog iii onog", iii da je ,ovo sa onim". Ako je stvar definisana kao ,ovo i ono"' - tada ce definicija vaiiti za dve stvari zajedno, a neee vaZiti ni za jednu odvojeno. Takav slucaj imamo, na primer, kad je pravicnost definisana kao umerenost i hrabrost. Ako se pretpostave dva coveka od kojih svaki ima samo jednu od te dve osobine, - u tom slucaju ce obojica biti pravicni, i nijedan od njih neee biti pravican, - posto obojica zajedno raspolaiu pravienoseu, a posto svaki odvojeno njome ne raspolaZe. A ako receno ne izgleda veoma besmisleno, posto se takvo stanje javlja i u drugim slucajevima Uer nista ne stoji na putu da dva coveka imaju jednu minu, iako je nijedan od njih nema odvojeno), - bilo bi potpuno besmisleno da kontremo suprotni atributi pripadaju istim subjektima. A to bi se dogodilo ako bi jedan od njih raspolagao umerenoscu i kukavistvom, a drugi hrabroscu i neumerenoscu. Jer, obojica ce, u tom slucaju, imati [kao osobine] pravicnost i nepravicnost. Nairne, ako j~ pravicnost umerenost i hrabi:ost, nepravicnost 6e biti ·kukaviStvo i neumerenost. Uopste, sve sto nastoji da dokaie da celina nije identicna sa svojim delovima, moze da bude iskorisceno u sadasnjem raspravljanju. Jer, kad se definise na ovaj nacin, izgleda kao da se kaie da su delovi identicni sa celinom. Ovi dokazi su narocito saobraieni slucajevima u kojima je skup delova ocevidan,- kao, na primer, kad je u pitanju kuca ili druga neka stvar te vrste. Jer, u njima, ocevidno, nista ne stoji na putu da delovi postoje i ako celina ne postoji, tako da delovi nisu isto sto je celina. Ali, ako se kaZe da ono sto je definisano nije ,ovo i ono" nego ,proizvod ovog i onog", m~ra se prvo ~azm? triti da 1i po prirodi moze postati samo Jedna stvar 1Z ovih izraza. Neke stvari se mec.1usobno tako odnose da iz njih nista ne moze proizaci, - kao, na primer, linija i broj. 525
Dalje, valja razmotriti da li se ono sto je definisano po prirodi nalazi samo u jednom prvom subjektu, a izrazi iz kojih se kaie da definisano proizlazi ne nalaze se samo u jednom prvom subjektu nego se svaki od njih nalazi u odvojenom subjektu. Jer, tada, ocevidno, definisano ne bi moglo proizlaziti iz tih izraza. N aime, gde su delovi tamo je nuznim nacinom i celina, tako da se celina ne bi nalazila samo u jednom prvom subjektu, nego u vise njih [a to bi bilo besmisleno]. Ali, ako su i delovi i celina samo .u jednom prvom subjektu, valja razmotriti da li taj subjekt nije isti, nego je drugi za celinu, a drugi za delove. I, sem toga, valja razmotriti da li delovi propadaju istovremeno kad i celina, jer treba da bude obmuto, da, kad propadnu delovi, propadne i celina. Ali, ako je propala celina, nije nuino da i delovi propadnu. IIi treba ispitati da li je celina dobra iii rdava, a delovi nisu ni jedno, ni drugo; iii, obmuto, da li su delovi dobri iii rdavi, a celina nije ni jedno, ni drugo. Iz stvari koje nisu ni dobre ni rdave ne moze proizaCi nesto dobro iii rdavo, niti iz rdavih iii dobrih stvari moze proizaci nesto sto nije ni dobro ni rdavo. IIi valja razmotriti da li je - kad je jedan od dva sastavna dela vise dobar nego sto je drugi rdav - i ono sto iz tih delova proizlazi vise dobro nego rdavo. Takav slucaj imamo, na primer, ako je bestidnost definisana da proizlazi iz hrabrosti i iz lainog misljenja. U ovom slucaju hrabrost je dobra vise no sto je Iaino misljenje rdavo. Prema tome, i ono sto je iz njih proizaslo mora da ide za onim sto je bolje, ida bude iii potpuno dobro, iii, bar vise dobro nego rdavo. ' Medutim, ovo poslednje nuino je samo ako je svaka od ovih osobina po sebi dobra iii rdava. Jer, mnoge stvari koje proizvode neke druge stvari nisu dobre po sebi, nego [su dobre] samo kad su pomesane. IIi, obmuto: svaka stvar za sebe moze biti dobra, a kad je pomesana sa drugima ona je rdava, iii nije ni dobra ni rdava. Ovo sto je sad
526
receno, najjasnije se pokazuje na onome sto je za zdravlje korisno iii skodljivo. Jer, neki lekovi tako su nacinjeni da je svaki od njih, kad se zasebno uzme, dobar, ali kad se daju oba pomesano, oni rdavo dejstvuju. Sem toga, valja razmotriti da li celina, kad se sastoji iz jednog boljeg i iz jednog goreg dela, nije gora nego bolji deo, i bolja nego gori deo. Ali to se desava nuinim nacinom samo ako su po sebi dobri delovi iz kojih je celina sastavljena, - inace nista ne stoji na putu da postane celina koja nije dobra, kao u primeru koji smo malocas naveli. Sem toga, valja razmotriti da li je celina sinonimna sa jednim od svojih delova. Jer, tako ne treba da bude, kao sto se to ne dogada ni kod slogova. Nairne, slog nije sinoniman ni sa jednim od slova iz kojih se sastoji. Dalje, treba razmotriti da li je propusteno da se naznaci nacin spoja [delova]. Da bi se jedna stvar upoznala, nije dovoljno reei da se ona sastoji iz izvesnih delova. Jer, sustina svake od slozenih stvari ne sastoji se samo iz njenih sastavnih delova, nego ona zavisi i od nacina kako su ovi slozeni. Kao primer za to mozemo uzeti kucu. Nairne, kad se stavi materijal kako mu drago, daleko je od toga da postane kuea. Ako je neka stvar definisana kao ,ovo sa onim", valja prvo primetiti da je ,ovo sa onim" isto sto i ,ovo i ono", iii da je isto sto i ,proizvod iz ovog ili onog". Jer, kazati ,med sa vodom"' znaci reci ,med i voda" iii ,nesto od meda i vode". Prema tome, ako je ,ovo sa onim" istovetno sa jednim iii drugim od dva druga izraza, tada mozemo staviti iste primedbe koje smo ranije stavili na svaki od tih izraza. Dalje, treba razlikovati razna znacenja u kojima se kaie ,jedno sa drugim", a zatim valja razmotriti da li se ne moze re6i ,ovo sa onim" ni u jednom od tih znacenja. Tako, na primer, ako se kaze ,jedna stvar sa drugom", - to znaci da se one iii nalaze u istom subjektu koji je sposoban da ih primi - kao sto se pravicnost i hrabrost nalaze u dusi, - iii da postoje na istome mestu, iii u isto
527
vreme, pa nijedno od ovih znacenja nije istinito za izraze o kojima je rec, - u tom slucaju jasno je da se stavljena definicija ne moze primeniti ni na sta, posto se ni na koji nacin ne moze reei ,ovo sa onim". Ali ako je- povodom znaeenja koja su razlikovana - istina da se svaki od dva izraza nalazi u istom vremenu u kome se i drugi nalazi, u tom slucaju valja ispitati da li se i jedan i drugi ne odnose na istu stvar. Primer za ovo imamo ako se hrabrost definise kao smelost [udruzena] sa pravilnim misljenjem~ Jer, mogure je imati hrabrost da se krade, i pravilno misljenje o stvarima koje se odnose na negu zdravlja. Ali covek nije hrabar kad ima u isto vreme ovu osobinu sa onom. . Sem toga, cak i kad se obe ove osobine odnose na isto, na primer na stvari za lecenje - jer nista ne stoji na putu da se u stvarima za lecenje raspol8Ze smeloscu i pravilnim misljenjem, - covek nije hrabar ako raspol8Ze jednom sa drugom od tih osobina. Jer, kao sto obe ove osobine ne treba da se odnose na drugi predmet, tako ni isti predmet na koji se one odnose ne treba da bude koji mu drago, - nego valja da se obe ove osobine odnose na cilj hrabrosti, naime na opasnosti u ratu, ill, mozda, na nesto drugo sto jos vise sacinjava taj cilj." Neke od definicija ove poslednje vrste ne spadaju pod podelu o kojoj je govoreno. Primer za to imamo kad se gnev definise kao zalost pracena eovekovom predstavom da je prezren. A to znaci da zalost proizlazi iz covekove predstave da je prezren. Ali, reCi da jedna stvar postaje pomoou neke druge stvari ne znaCi reci ,jedna stvar sa drugom", - i to ni na jedan od nacina o kojima je govoreno.
Glava cetrnaesta [DRUGA MESTA]
A, zatim, ako je celina oznacena kao spoj njenih delava, - na primer, ako je zivo bice oznaeeno kao spoj duse i tela, - valja prvo razmotriti da li je propusteno da se k8Ze kakav je taj spoj. Tako, na primer, valja razmo-
528
triti da li su definisani meso ill kosti kao spoj vatre i zemlje, ill vazduha. Nije dovoljno reei da je to spoj, nego treba odrediti i kakav je to rod spoja. Jer, meso ne postaje kad se ti elementi spoje kako bilo, nego meso postaje kad se oni spoje na jedan odredeni nacin, a kosti postaju kad se oni spoje na drugi odredeni nacin. Ali izgleda da ilijedno od dva sastavljanja o kojima je govoreno nije ni u cemu identicno sa jednim spojem. Jer, svaki spoj ima za kontremu suprotnost razdvajanje; medutim obe celine o kojima je govoreno nemaju kontreme suprotnosti. 87 Ako zasluzuje podjednako verovanje da je ill svako sastavljanje spoj, ili da nijedno sastavljanje nije spoj, i da, iako je svako zivo bice sastavljanje, ono nije spoj, u tom slucaju nijedno od drugih sastavljanja ne maze biti spoj. Aka, sem toga, kontreme suprotnosti mogu podjednako da po prirodi pripadaju nekom subjektu, i aka je stvar definisana samo pomoeu jedne od njih, - ocevidno je da ona nije definisana. Kad ne bi bilo taka, desilo bi se da bi isti predmet imao vise definicija. Jer, zasto bi trebalo smatrati da je definicija pomoeu jedne kontreme suprotnosti bolja od definicije pomoeu druge kontreme suprotnosti, kad po prirodi abe podjednako pripadaju istom subjektu? Takav karakter ima definicija duse kad se dusa definiSe kao supstancija sposobna za nauku, posto je ana sposobna i za neznanje. Kad se ne moze napasti cela definicija zato sto se ona ne poznaje u celini, valja bar napasti jedan od njenih delova, ako je on poznat i aka ne izgleda pravilno odreden. Jer, ako se obori deo, oborena je i cela definicija. Kad su definicije nejasne, treba ih ispraviti i preinaCiti taka da postanu jasnije, i na taj nacin dobiti oslonac da se one napadnu, - pa potom pristupiti njihovom ispitivanju. A onaj sto odgovara treba nmnim nacinom ili da prihvati shvatanje onaga koji pita, ill da sam objasni sta znaci njegova definicija. 34 Organon
529
, I - kao sto je u narodnim skupstinama obicaj kad se predlaZe neki novi zakon, da se raniji zakon ukine, ako je ;novi bolji - tako treba postupati sa definicijama, i vaija predloZiti drugu definiciju. Jer, ako izgleda da je ova bolja i da jasnije opisuje stvar koju treba definisati, jasno je da ce stavljena definicija biti oborena, posto ne moze postojati vise definicija jedne iste stvari. Pri napadu na sve definicije pravilo koje nikad ne treba zanemariti jeste da covek samome sebi da tacnu definiciju predmeta 0 kome je rec, iii da usvoji definiciju koja je pravilno data. Kad se na definiciju gleda kao na uzor, treba nuZnim nacinom zapaziti koji sastavni delovi, od onih koje bi ona trebalo da ima, nedostaju definiciji, kao sto treba videti i ono sto je njoj nekorisno dodato. Na taj nacin dobice se vise materijala za raspravljanje. Neka toliko bude receno o onome sto se odnosi na definicije.
Knjiga sedma [OPSTA MESTA IDENTITETA. - NASTAVAK 0 MESTIMA DEFINICIJE]
Glava prva [MESTA IDENTITETA}
Da li su dve stvari identicne iii razlicite - u najosnovnijem od svih znacenja koja su navedena za izraz identican" (a rekli smo1 da izraz "identican" u najosnov;rljem znacenju jeste ono sto _je po }>r?ju jedJO) - t? Se mora ispitati na osnovu oblika rect 1 padeza, kao 1 na osnovu njihovih srodnih pojmova i njihovih suprotnosti/ Ako je "pravicnost" identicna sa "hrabroseu"~ tada Je i "pravican" [pridev] identic~ sa ~hrabrim" [pndev], a "pravicno" [prilog] sa "hrabnm" [pnlog]. . A isto vaZi i za suprotnosti. Nairne, ako su odredem izrazi identicni, i njihove suprotnosti su id~nticne, ~a kak~v da je rod suprotnosti o k<;>me se. ~ovon. Jer s~eJedno Je da li se uzima suprotnost Jednog iii drugog, posto su one identicne. Isto tako treba ispitati ono sto proizvodi i unistava stvari o kojima je rec, kao i njihovo postajanje i nestajanje, i uopste sve ono sto. se slicno .odn~si !!a svaku od tih stvari. Jer kad su stvan potpuno tste, 1 nJihova postajanja i nestaj~ja su ista, kao i ono sto ih proizvodi i unistava. . Valja, isto tako, obratiti paZnju na to dbadh, ak_? od dve stvari o kojima je rec, jedna treba da u e nesto u 34•
531
?ajvisem stepenu, tada i za drugu od tih istih stvari, u 1stom. odnosu, vaZi predikat u najvisem stepenu. Tako, na pnmer, Ksenokrat dokazuje da su sreean zivot i Zivot pun vrline identicni, zato sto od svih zivota najvise treba zeleti zivot pun vrline, a isto VaZi i za srecan zivot J er ist~ je c;m~ sto najviSe treba zeleti i ono sto je naJveee: A 1sto Je 1 sa drugim takvim slucajevima. Ali treba da s~!ka od ?ve ~tv~. za koju se kaie da je najveca iii najV1se ~~toJna }~lJenJa .bu?e po broju jedna. Jer, kad ovo ne b1 b10 slucaJ, ne b1 bdo dokazano da je to ista stvar. Ako s~ Peloponezani i Lakedemonjani najhrabriji od Grka, 1Z toga ne proizlazi nuznim nacinom da su Pelopone~~ni ide~ticni s Lakedemonjanima, posto po broju ne postOJ1 samo Jedan Peloponezanin iii Lakedemonjanin. Ali samo proizlazi da jedan od ovih izraza nufnim nacinom mora da se podrazumeva pod drugim, kao Lakedemonjani pod Peloponezanima. Inace, ako se jedan od tih naroda ne podrazumeva pod drugim, dogodice se da ce oni uzajamno biti bolji jedan od drugog [a to je besmisleno]. Tada su Peloponezani nufnim nacinom bolji nego Lakedemonjani, posto se jedan od tih naroda ne podrazumeva pod drugim. Jer, oni su bolji od svih ostalih [naroda]. A, opet, i Lakedemonjani su nuZnim nacinom bolji od Peloponezana jer su i oni bolji od svih ostalih [naroda]. Tako ee ~va~ od naroda ~iti uzajamno bolji od drugog. D~kle, oceVIdno Je da ~no sto treba da bude najbolje i ~ajveee, mora da bude Jedno po broju, ako njegov identltet treba da bude dokazan. .. .z~og toga ~.Kse~okra~ nij~. izveo d?kaz. Jer, po broju Wje 1Sti srecan Z1VOt 1 Valjan Z1VOt. A 1Z toga sto su oba ta ~ivota najvise dostojna zeljenja, ne proizlazi nufnim nacmom da su oni identicni, nego samo da jedan potpada pod drugi. . I~to tako, treba razmotriti da li, ako se pretpostavi da Je _1edna od dve stvari identicna trecoj, i druga identicna tr_eeo~. Je~,v ako .obe one nisu identicne treeoj, jasno je da msu 1denticne m mec.1u sobom.3
?h
532
Sem toga, valja ispitati dve stvari polazeei od njihovih akcidencija, kao i od stvari cije su one akcidencije. Nairne, · sve sto je akcidencija jedne od tih stvari, mora biti i akcidencija druge stvari. A stvarima kojima akcidentalno pripada jedna od pomenute dve stvari, mora biti akcidencija i druga od njih. Ako u jednom od tih slucajeva postoji nesklad, to je zato sto stvari 0 kojima je rec ocevidno nisu identicne. Valja, isto tako, razmotriti da li dve stvari, umesto da se nalaze u istoj vrsti kategorije, spadaju jedna u kategoriju kvaliteta, a druga u kategoriju kvantiteta iii relacije. Treba jos videti da li vrsta svake od te dve stvari nije ista, nego je, na primer, jedna dobra, a druga rdava, iii je jedna vrlina, a druga nauka. - IIi [treba videti] da li je vrsta ista, ali razlike afirmirane o svakoj od njih nisu iste, posto je jedna istaknuta kao teorijska, a druga kao prakticna nauka. A isto je i u drugim slucajevima. Sem toga, s obzirom na ,vise", valja ispitati da li je jedna od stvari sposobna za , vise" [sposobna da se uvecava], a druga nije, iii obe stvari dopustaju , vise", ali ne u isto vreme. Tako onaj ko vise voli ne oseca vecu fudnju za telesnim sjedinjavanjem; prema tome, nisu istovetne ljubav i fudnja za telesnim sjedinjavanjem. Dalje, valja pribeei dodavanju, i razmotriti da li se, kad se istoj stvari doda svaka od dve stvari o kojima je rec, ne dobija ista celina; iii, da li je, kad se od svake od te dve stvari oduzme ista stvar, ostatak razlicit. Primer za to imamo ako se tvrdi da je dvostruka polovina istovetna sa mnogostrukom polovinom. U tom slucaju, ako se sa obe strane oduzme polovina, trebalo bi da ostaci znace isto. Ali oni ne znace isto, jer dvostruko i mnogostruko ne znace isto. Ali valja razmotriti ne samo da li nesto nemoguce proizlazi neposredno iz teze [da su A i B istovetni] nego i da li ta nemogucnost moze proizlaziti iz neke hipoteze. A to se dogada onima koji smatraju da su ,prazno" i ,ispunjeno vazduhom" identicni. Jer jasno je da ako se vazduh izbaci napolje, nece biti manje, nego vise praznog, 533
dok ispunjenost vazduhom neee vise postojati. Prema tome pri jednoj odre4enoj pretpostavci, hila ona laina ill istini~ (jer to nema vainosti), jedna od dve stvari je unistena, a druga nije, - i prema tome te dve stvari nisu identicne. Uopste uzev, valja ispitati da li postoji negde nesklad u predikatima afirmiranim na neki nacin o svakom od dva izraza, kao i u stvarima o kojima su ovi izrazi afirmirani. Jer, sve sto je pridato jednom, treba da bude pri~ato i drugom, a sve ciji je predikat jedno, treba da ima 1 drugo za predikat. I, dalje, posto rec ,identican" ima vise znacenja, valja razmotriti da li su stvari iste i na drugi nacin. Nairne mJe ru nuzno ru mogu6e da stvan koje su iste po rodu, ill po vrsti, budu iste po broju. Mi treba da ispitamo da li su stvari iste u tom treeem smislu [po broju] iii nisu. Naposletku, valja razmotriti da li jedna od dve stvari moze da postoji bez druge, jer u tom slucaju one ne bi mogle biti identicne. ••
•
v
•
•
-.
'
Glava druga [0 UPOTREBI MESTA IDENTITETA U DEFINICIJI]
Toliko bi mesta koja se odnose na identicno trebalo navesti. Jasno je iz onoga sto je receno da sva mesta koja se
odnos~ na identitet i kojima se pobija, mogu da se pri-
mene 1 za pobijanje definicije, kao sto je gore napomenuto.' Jer, ako ono sto je oznaceno recju i izrazom nije isto, jasno je da stavljeni izraz ne moze biti definicija. Me4utim, nijedno od mesta kojima se utvrduje ne moze da se primeni za utvr&vanje definicije. Jer, nije dovoljno dokazati identitet onoga sto potpada pod dati izraz i pod r~~- da bi se utvrdilo da je izraz definicija, - naime defimctJa treba da ima sve osobine koje su vee propisane.s 534
Glava treca [DAUB 0 MESTIMA DEFINICIJE]
Sto se tice pobijanja definicije, treba uvek pokusati da se ona pobije na ovaj nacin i ovim sredstvima. Ali ako zelimo da utvrdimo jednu definiciju, valja pre svega znati da se u raspravljanjima nikad ne dolazi, ill se retko kad dolazi do definicije pomocu zakljucivanja, nego da se definicija uzima uvek kao princip. Tako se, na primer, postupa u geometriji, u aritmetici, i u drugim takvim disciplinama. Zatim, treba znati da je zadatak druge jedne rasprave [Anal. post.] da tacno odredi i prirodu definicije i nacin definisanja. Za sada je dovoljno da se zadrzimo na onom sto nam je u OVOID trenutku korisno. Prema tome, neka bude samo receno da se pomoeu zakljucivanja mogu dobiti definicija i bitnost. Jer, ako je definicija stav koji izraiava bitnost stvari, i ako treba da su sami predikati koji se nalaze u definiciji pridati i stvari u njenoj sustini; i ako su vrste i [specificne] razlike tako afirmirane u kategoriji sustine; - u tom slucaju je jasno da 6e - ako se uzmu atributi koji su samo afirmirani od stvari u njenoj sustini - stav gde se nalaze ti atributi biti nuznim nacinom definicija. Nairne, nesto drugo ne moze biti definicija, jer nista drugo [to jest: nikakva druga vrsta ni razlika] nije afirmirano o stvari u njenoj sustini. Ocevidno je, dakle, da se moze doei do definicije pomoeu [dijalektickog] zakljucivanja. Na drugim mestima je' tacnije odre4eno pomoeu kojih mesta definicija treba da bude utvr4ena. A u sadasnjem istraiivanju mogu biti primenjena ista mesta [kao i za pobijanje]. Radi toga moramo obratiti painju na ispitivanje kontrernih i drugih suprotnosti stvari, i moramo razmotriti izraze u celini, kao i u njihovim delovima. Jer, ako je suprotna definicija u stvari definicija suprotnog izraza, tada data definicija nuinim nacinom mora biti definicija postavljenoga izraza. Ali, posto kontrerne suprotnosti dopustaju vise povezanosti, me4u tim povezanostima kontrernih 535
suprotnosti valja izabrati onu cija kontremo suprotna definicija izgleda najjasnija. Prema tome, treba razmotriti definicije uzete u celini, kao sto je receno. A ispitivanje njihovih delova vrsi se na sledeci nacin. Pre svega, treba razmotriti da li je data vrsta bila pravilno data. Jer, ako se kontrerno suprotna stvar nalazi' u kontrerno suprotnoj vrsti, i ako subjekt o kome je rec nije u istoj vrsti, - ocevidno je da ce on biti u kontrerno suprotnoj vrsti, posto se kontrerne suprotnosti nuznim nacinom nalaze ill u istoj vrsti, ill u kontrerno suprotnim vrstama. Smatramo da su kontrerno suprotne i razlike koje su afirmirane od kontrernih suprotnosti - kao, na primer, razlike izmedu belog i cmog. Jer, jedna od njih rastura vid, a druga ga skuplja.7 Ako su razlike koje su kontrerno suprotne [onima koje se nalaze u definiciji] afirmirane od kontrerno suprotnog termina, - u tom slucaju ce razlike postavljene u definiciji biti afirmirane od termina o kome je rec. Ali posto su i vrsta i razlike bile pravilno stavljene, jasno je dace stavljena definicija biti pravilna. IIi, moZda nije numo da su kontremo suprotne razlike afirmirane od kontrernih suprotnosti, - sem ako se kontrerne suprotnosti ne nalaze u istoj vrsti. Za stvari cije su same vrste kontremo suprotne nista ne stoji na putu da ista razlika bude pridata obema - kao, na primer, pravicnosti i nepravicnosti. Jer, jedna je vrlina, a dru~a rdavstina duse, tako da je izraz ,dusa" [specificna] razlika za obe, posto i telo ima svoju vrlinu i svoj porok. Ali je istinito da su razlike kontrernih suprotnosti ill kontremo suprotne, ill identicne. Ako je razlika kontremo suprotna [stavljenoj razlici] afirmirana od kontrerno suprotnog termina, a ne od termina o kome je rec, - jasno je da data razlika treba da bude afirmirana od ovog drugog. Opste govoreei,8 posto se definicija sastoji iz vrste i iz [specificnih] razlika, ako je definicija kontrerno suprotnog termina ocevidna, i definicija postavljenog termina bice ocevidna. Njegova kontrema suprotnost nalazi se ill u istoj, ill u kontremo suprotnoj vrsti, a slicno tome su 536
i razlike, afirmirane od kontrernih suprotnosti, kontremo suprotne ill identicne. A posto je tako, ocevidno je da mogu nastati tri mogucnosti. Prva je da ce se od postavljenog termina afirmirati ista vrsta kao vrsta njegove kontreme suprotnosti, a njegove razlike bice kontremo suprotne razlikama njegove kontrerne suprotnosti, ill svih, iii nekih od njih, dok druge ostaju identicne. Druga mogucnost, naprotiv, sastoji se u tome sto ce razlike biti iste, a vrste kontremo suprotne. A treea mogucnost sastoji se u tome, sto ce obe biti kontrerno suprotne, naime, vrste i razlike. A nemoguce je da i vrste i razlike budu identicne, jer bi inace kontrerne suprotnosti imale istu definiciju. Dalje, treba poci od oblika reci i od srodnih izraza, jer vrste nnZnim nacinom treba da odgovaraju vrstama, a definicije definicijama. Ako je, na primer, zaborav gubitak znanja, i zaboraviti ce biti izgubiti znanje, a zaboravljeno bice izgubljeno znanje u proslosti. Ako se prizna jedan od tih izraza, i sve ostalo nuznim nacinom mora biti priznato. Isto tako, ako unistavanje znaci rastavljanje supstancije, tada i biti unisten znaci imati rastavljenu supstanciju, a unistiteljsko znaci rastavljeno. A ako unistiteljski znaci onaj sto rastavlja supstanciju, i unistenje bice rastavljanje supstancije. lsto vazi i za druge slucajeve. Tako, ako se stavi jedan od ovih izraza, i sve ostalo ce biti priznato. Treba se jos staviti na tacku gledista onih stvari koje stoje u istim odnosima jedna sa drugom. J er ako je zdravo ono sto proizvodi zdravlje, tada ce ono sto doprinosi zdravlju biti ono sto proizvodi savrseno zdravlje, a korisno ce biti ono sto proizvodi dobro. Svaki od pomenutih izraza stoji u istom odnosu prema svom svojstvenom cilju, tako da, ako se jedan od ovih izraza definise kao da proizvodi taj cilj, ta definicija mora vaziti i za svaki od ostalih izraza. Dalje, treba poCi od ,vise" i od ,istog stepena", i ispitati na koliko se nacina moze osnovati definicija pomocu poredenja dva i dva izraza. Na primer, ako jedna odredena definicija definise odredenu stvar bolje nego 537
druga odredena definicija drugu odredenu stvar, i ako je definicija koja definise manje dobro ipak definicija, tada je i ona koja definise bolje definicija. I ako odredena definicija definise odredenu stvar, u istom stepenu kao sto druga odredena definicija definise drugu odredenu stvar, i ako ta druga definicija definise tu drugu stvar, - tada i definicija koja ostaje definise stvar koja ostaje. Medutim, kad se jedna definicija poredi sa dve stvari iii dve definicije sa jednom stvari, neee biti nikakve koristi od razmatranja "vise". Nairne, nije moguce da postoji jedna definicija za dve stvari, niti dve definicije za istu stvar. Glava cetvrta [NAJKORISNIJA MESTA]
Najzgodnija mesta jesu ona koja smo sad naznacili kao i ona koja se izvode iz srodnih izraza i iz oblika reci: Zato je najvaZnije njih imati na raspolaganju i pri ruci. Jer, ta mesta su najkorisnija u najveeem broju slucajeva. A medu drugim mestima najznacajnija su ona koja su najopstija, jer ona imaju najvise dejstva od svih ostalih. Tako treba uzeti u obzir pojedinaene slucajeve, i tada razmotriti da li se na njihove rodove definicija moze primeniti, posto je rod sinoniman individuama. Ovo mesto korisno je i za pobijanje onih koji pretpostavljaju postojanje ideja, kao sto je ranije receno.' Jos treba razmotriti da li je protivnik upotrebio jedan izraz metafomo, ill ga je ~mirao o .sam?m ~azu, kao da je drugi.. A ako postoji JOS ~~ko zaJednicko 1 delotvomo mesto, DJega treba primemtt. Glava peta [DA Ll JE LAKO ILl TESKO POBITI ILl UTVRDITI RAZNE PROBLEME]
Ali . da je. teze ut':diti nego pobiti jednu definiciju, postace Jasno 1Z onoga sto cemo reei. Stavove kao sto su sledeei nije lako sam naci ill ih pomo6u pitanja dobiti od drugih. Na primer: da je od 538
sastavnih delova koji se nalaze u datoj definiciji, jedan vrsta, a drugi [specificna] razlika; a da su u kategoriji sustine afirmirani samo vrsta i [specificne] razlike. Bez ovih stavova nemoguce je dobiti definiciju pomoeu zakljucivanja. Jer, ako su i neke druge stvari afirmirane 0 stvari u kategoriji sustine, neizvesno je da li je definicija subjekta naznaceni izraz, ill je to neki drugi izraz, - posto je definicija izraz koji obja8njava bitnost stvari. A drugi dokaz [da je lakse pobiti nego utvrditi jednu definiciju] jeste da je lakse izvesti samo jedan zakljucak nego vise njih. Za pobijanje [definicije] dovoljno je diskutovati protiv samo jednog od njenih delova (jer ako unistimo samo jedan od njenih delova, - ma koji on bio, - mi smo unistili i definiciju). Medutim, pri utvrdivanju definicije nuzno je zakljuciti da svi delovi definicije pripadaju stvari. Dalje, pri utvrdivanju definicije treba izvesti opsti zakljucak.10 Jer, definicija treba da bude pridata svemu cemu je samo ime pridato, a sem toga i da bude konvertibilna, - ako data definicija treba da bude svojstvena subjektu. Pri pobijanju, medutim, nije nuZno dokazati univerzalno vaZenje. U tom slucaju dovoljno je dokazati da izraz definicije nije istinit za jednu od stvari koje su obuhvacene imenom. I kad bi trebalo pobijati univerzalnom propozicijom, i tada ne bi bilo nuzno dokazati konverziju propozicije pri pobijanju definicije. Jer, za univerzalno pobijanje definicije dovoljno je da se pokaZe da se izraz ne moze pridati nijednoj od stvari kojima je ime pridato, ali nije nmno dokazati konverziju i pokazati da ime nije afirmirano 0 stvarima ciji je izraz afirmiran. Isto tako, definicija je pobijena ako se primenjuje na sve sto je obuhvaceno imenom, ali se ne primenjuje samo na to.11 Isto stoji i sa onim sto se odnosi na svojstvenost i vrstu; i jednu i drugu lakse je pobijati nego utvrdivati. Za svojstvenost ovo oeevidno proizlazi iz recenoga. Svojstvenost je veCinom data kao povezana sa drugim izrazima, tako da se ona moze pobiti ako se unisti samo jedan od 539
izraza. Mec:1utim, da bi se svojstvenost utvrdila, treba nuznim nacinom sve izraze dokazati pomoeu zakljucivanja. A gotovo sve drugo sto vaZi za definiciju vaZiee i za svojstvenost. Kad se utvrduje svojstvenost, treba pokazati da ona pripada svim stvarima koje su obuhvacene l.menom o kome je rec. A kad se pobija svojstvenost, dovoljno je pokazati da ona ne pripada samo jednoj od tih stvari. A cak i ako svojstvenost pripada svim stvarima koje potpadaju pod izraz, ali ne samo njima, cak je i tako pobijanje izvrseno, kao sto smo rekli za definiciju. Postoji, numo, samo jedan nacin da se utvrdi vrsta: pokazati da ona pripada svim slucajevima. Mec:1utim vrsta se pobija na dva nacina: bilo da se pokaZe da vrsta ne pripada nijednom slucaju, iii da ne pripada ponekom slucaju, - oba puta je oboreno ono sto je u pocetku bilo stavljeno kao vrsta. Da bi se utvrdila vrsta, nije dovoljno pokazati da ona pripada jednom predmetu, nego se mora pokazati i to da mu ona pripada kao vrsta. Pri pobijanju, mec:1utim, dovoljno je pokazati da ona ne pripada jednom slucaju, iii da ne pripada nijednom slucaju. Otuda izgleda da je - kao StO to VaZi i U drugim podrucjima gde je unistiti lakse nego stvoriti - i ovde lakse pobijati nego utvrc:1ivati. _ A sto se tice akcidencije, univerzalnu akcidenciju lakse je pobiti nego utvrditi. Jer, pri utvrc:1ivanju mora se pokazati da akcidencija pripada svim slucajevima, a pri pobijantu dovoljno je pokazati da ona ne pripada jednom slucaJu. I obratno, partikularnu akcidenciju lakSe je utvr?iti nego pobiti. Jer, pri utvrc:1ivanju akcidencije dovoljno Je pokazati da ona pripada jednom pojedinacnom slucaju dok pri pobijanju treba pokazati da ona ne pripada ni~ jednom slucaju. J asno je za8to je od ova cetiri problema najlakSe pobiti definiciju. Nairne, posto definicija sadrzi najvise delova, u njoj se nalazi najvise tacaka koje se mogu pobijati. Sto je vise delova tim brze se izvodi zakljucak. Jer, prirodno je da se zabluda cesce javlja kod mnogo, nego kod malo stvari. -
540
Dalje, moze se napasti definicija i pomoeu drugih pravila.11 Jer, definicija je pobijena, bilo da izraz nije svojstven predmetu, ill da stavljeni termin nije vrsta, il~ da jedan od delova definicije ne pripada predmetu. Da b1 se pobili drugi problemi, ne treba ih napadati ni pomoeu mesta izvedenih iz definicija, ni pomocu drugih koja ostaju. Sarno mesta koja se odnose na akcidenciju zajednicka su svim rodovima atributa o kojima je govoreno. Jer, svaki od rodova atributa o kojima je govoreno mora pripadati predmetu 0 kome je rec, a vrsta moze da mu ne pripada kao svojstvenost, ali da zbog toga ne bude pobijena. Isto tako, nije nufno da svojstvenost pripada predmetu kao vrsta, niti da mu akcidencija pripada kao vrsta iii kao svojstvenost, nego treba samo da mu pripada. Prema tome, nije moguce sluZiti se jednima protiv drugih, sem kad se daje definicija. J asno je, dakle, da je od svih problema najlakse pobiti definiciju, ada je najteze nju utvrditi. Jer, pomoeu zaklju- . civanja treba utvrditi sve sastavne delove (naime i da naznaceni atributi pripadaju subjektu, i da je stavljeni termin prava vrsta, i da je izraz svojstven subjektu), a, uz to, [valja utvrditi] da izraz objasnjava bitnost stvari. I ovo treba da bude pravilno urac:1eno. Od drugih problema, svojstvenost je najvise slicna definiciji13• Svojstvenost je l~e pobiti, zato sto je ona najcesce sastavljena iz vise reci; mec:1utim, nju je najteze utvrditi, zato sto treba dokazati vise sastavnih delova, i sto, osim toga, valja dokazati da ona ne pripada samoj stvari i da je sa njom konvertibilna. Utvrditi akcidenciju najlakse je od svega [od svih problema]. Za druge probleme treba pokazati ne samo da predikat pripada subjektu nego i kako mu pripada. Medutim, kad je u pitanju akcidencija, dovoljno je pokazati da ona pripada samo subjektu. Mec:1utim, akcidenciju je
541
najteze pobiti, jer ona saddi najmanje sastavnih delova. Jer, za akcidenciju nije oznaeeno kako ona pripada subje~.u. U ~C?~ sJucajevima moze se pobijati na dva nacma, - ih time sto se pokazuje da predikat ne pripada subjektu, ill da mu ne pripada na izvestan odrec!eni naCin· ~e.dutim, kad je u pitanju akcidencija, nju je moguce po~ b1t1 samo kad se pokare da ona ne pripada subjektu. Mesta pomoeu kojih mozemo dobiti dokaze za raspravlj~je svakog problema hila su priblizno dovoljno nabroJana.
Knjiga osma [PRAKTICNA DIJALEKTIKA]
Glava prva [PRAVll..A ISPITIVANJA)
Posle ovoga, treba raspravljati o redu i o nacinu kojima valja i6i u postavljanju pitanja. Kad se nameravaju postavljati pitanja, prvo valja pronaci mesto od koga napad treba da pode; drugo, treba sam u sebi iskazati pitanja i staviti ih jedno po jedno u odrec!eni red; i, tr~e, valja ih postaviti drugom [protivniku]. Dok je ree o pronaldenju mesta, istr8Zivanje je isto za filozofa i za dijalekticara; medutim, stavljanje mesta u red i postavljanje pitanja jeste svojstvena dmnost dijalekticara. Jer, sve sto ovde spada ima znacaja samo u odnosu prema protivniku. Ali, ne vaZi isto za filozofa i za onoga ko istrafuje za sebe. Nairne, prvom je malo stalo do toga sto su premise njegovog silogizma - rna bile one istinite ill poznate - odbacene od strane onoga ko odgovara, zato sto su bliske pitanju koje je stavljeno u pocetku, i zato sto ovaj predvida posledicu svoga prihvatanja. Stavise, filozof treba da se stara o tome da njegove aksiome budu sto je moguee poznatije i sto bliZe pitanju, jer iz njih proizlaze naucni silogizmi. Ranije1 je oznaceno odakle treba uzimati mesta. Sad valja raspravljati o [njihovom] redu i o stavljanju pitanja, a, pre svega, valja odrediti premise koje su druge nego nmne premise i koje sem ovih treba primeniti. Nmnima se 543
nazivaju premise na osnovu kojih postaje zakljucak. Ima cetiri vrste premisa koje se sem ovih primenjuju. One se primenjuju ili da bi se, pomocu indukcije, priznala univerzalna premisa, ili da bi se prosirio dokaz2 , ili da bi se prikrio zakljucak, ili da bi se dokaz ucinio jasnijim. Sem ovih premisa, ne sme se upotrebiti nijedna druga, - jer samo pomoeu njih treba pokusati da se pitanja prosire i postave. A propozicije koje imaju za cilj da prikriju zakljucak postavljene su samo radi raspravljanja. Ali, posto je cela ova [dijalektika] vestina uvek upravljena protiv drugog [protivnika], i mi smo primorani da se njome sll1Zimo. Prema tome, nuzne premise, pomoeu kojih se vrsi zakljucivanje, ne treba odmah stavljati, nego treba poei od recenica koje su sto je moguce vise udaljene od zakljucka. Na primer, ako se nastoji da protivnik prihvati da je nauka 0 kontrernim suprotnostima jedna ista, od njega ce se traziti da to prihvati ne o onome sto je kontrerno, nego o onome sto je suprotno. Ako je to prihvaceno, tada se moze zakljuciti i da je nauka o kontrernim suprotnostima jedna ista, posto je ono sto je kontrerno- ono sto je suprotno. Ali ako protivnik to ne prihvati, valja nastojati da on to ipak primi pomoeu indukcije, na taj nacin sto se postavljaju pojedinacne kontrerne suprotnosti. Jer, nuzne premise moraju se dobiti iii pomocu zakljucivanja, iii pomoeu indukcije, iii jedne pomoeu indukcije, a druge pomoeu zakljucivanja, - a suvise jasne propozicije moraju se neposredno postaviti. Zakljucak koji se izvodi uvek je teze pregledan iz rastojanja i pomoeu indukcije, a, s druge strane, i ako nismo sposobni dana taj nacin postavimo traZene premise, slobodno nam je da ih same postavimo. A premise koje nisu nume i o kojima je maloeas govoreno8 - moraju biti uzete u obzir zbog nl1Znih premisa. Svaku od njih treba upotrebiti na sledeCi nacin. Indukcija od pojedinacnih slucajeva ide opstem, i od poznatog nepoznatom, posto su predmeti koji se culno opafaju bolje poznati, bilo u apsolutnom smislu uzeto, ili veeini ljudi. Skrivanje zakljucaka vrsi se kad se pomoeu prosilogizama utvrduju premise kojima dokaz problema stav\jenog u 544
pocetku treba da bude dobijen. A tih premisa treba uzeti sto je moguce vise. To se moze postici ako se pomocu silogizma mogu dokazati ne samo nl1Zne premise nego i neke od onih koje su korisne za njihovo postavljanje. Dalje, ne treba iskazati zakljucke [tih prosilogizama], nego ih, najzad, valja izvoditi jedan za drugim. Jer, na taj naCin [onaj koji odgovara] osta6e na najveeem mogu6em rastojanju od prvobitne teze. Uopste govore6i, kad se u postupku upotrebi skrivanje, treba postavljati pitanja tako da - posto se ispitivanje odnosilo na ceo dokaz, a kad se utvrdi zakljucak- sagovornik treba jos da istraruje "zasto" [upravo: kako se zakljucak dobija iz premisa?]. A to ce se posti6i narocito na malocas kazani nacin. Jer, kad se iskafe samo poslednji [glavni] zakljucak, ostaje nejasno kako je ovaj dobijen. Jer, onaj ko odgovara nije predvideo iz kojih propozicija zakljucak proizlazi. A to biva zato sto mu raniji silogizmi nisu bill objasnjeni u pojedinostima, a i zato sto silogizam zakljucka ne zalazi u pojedinosti. Nairne, mi smo stavili ne propozicije iz kojih se sastoji silogizam zakljucka, nego samo one iz kojih su postale same te propozicije [A.~f.I.J.UlTa]. A isto taka je korisno [kad zakljucak treba sakriti] . da se ne uzmu u kontinuiranom redu [tJ.iJ O'U'VE:X.'i\] propozicije [a;LrotJ.a-ra] koje se traZe za obrazovanje silogizama, nego valja uzimati naizmenicno propozicije koje vade jednom i one koje vade drugom zakljucku. Jer, ako se propozicije koje pripadaju svakom zakljucku stave neposredno jedna pored druge, bi6e jasnije ono sto ce iz njih sledovati. Treba, gde je to mogu6e, nastojati da se dobije univerzalna premisa pomoeu definicije koja vaZi ne za same izraze o kojima je rec, nego za one koji su im srodni po smislu. Jer, oni koji odgovaraju zaplicu se sami od sebe u zabludu, kad se definicija odnosi na izraz srodan po smislu, a oni veruju da ne odobravaju univerzalnu propoziciju. Takav slucaj imamo, na primer, kad se mora priznati da gnevan covek zeli osvetu zbog preziranja koje mu je pokazano, i kad se dopusti da je gnev zelja za osvetom koja je izazvana izrafavanjem preziranja. J asno je da cemo, ako se ovo pos35 Organon
545
lednje prizna, dobiti uopste ono do eega nam je stalo. Meduti.m, ako se iskafu premise koje se odnose na izraze o kojima je rec, tada se cesto dogada da onaj ko odgovara odbija da ih prihvati, zato sto mu sam izraz pruia vise prilike za prepirku povodom njegovog prigovora, - kao u ovom slucaju, na primer, da gnevan covek ne zeli osvetu. Nairne, mise ljutimo na nase roditelje, aline zelimo da im se svetimo. Ali ovaj prigovor neosporno nije osnovan. Jer, u odnosu na neke ljude, dovoljna je osveta da im se zada zalost i da se u njima izazove kajanje. Medutim, taj prigovor nije bez izvesne ubedljivosti koja izgleda da daje protivniku neki razlog da odbaci propoziciju. Ali, kad se definise ljutina, nije tako lako naci prigovor. Sem toga, treba postaviti propoziciju kao da se ona ne stavlja radi nje same, nego zbog neeeg drugog. Oni koji odgovaraju cuvaju se svega sto moze da koristi tezi. Uopste govoreei, treba uciniti sto nejasnijim da li se zeli da bude priznata propozicija iii njena suprotnost. Jer, ako ono sto simi dokazivanju ostane nejasno, u tom slucaju oni koji odgovaraju vise su voljni da kafu svoje . misljenje. Sem toga, mogu se postavljati pitanja pomo6u slienosti, jer takvo ispitivanje je ubedljivo, a ono sto je univerzalno ostaje pri tome vise skriveno. Takav slucaj imamo, na primer, kad se pitanjima izazove sledece priznanje: kao sto je isto znanje i neznanje kontrernih suprotnosti, tako je isto i culno opaianje kontrernih suprotnosti; ill obratno: posto je culno opaianje isto, i znanje je isto. Ovaj postupak slican je indukciji, iako nije identiean sa njom. Jer, u indukciji iz pojedinacnih slucajeva dobija se opste; medutim, na osnovu slicnosti ne dobija se opste u kome je sadrzano sve sto je slicno. Ponekad se mora uciniti prigovor i samom sebi. Jer, oni koji odgovaraju nisu nepoverljivi prema onima koji pri raspravljanju izgleda da pravilno postupaju. Korisno je jos dodati da je ono sto se tvrdi opste priznato. Jer oni koji odgovaraju ustrueavaju se da poljuljaju uobieajeno misljenje, kad nemaju spreman prigovor. A posto, u isto 546
vreme, oni upotrebljavaju ov~e. [opste primljene] dokaze, - cuvaju se toga da ih poljulJaJU. Dalje, ne treba se uporno zalagati za neki. dok~,v ma kako ovaj bio koristan. Naime, upomo zalaganJe poJacava otpor protivnika. . . .. Dalje: treba postaviti [~VOJU] prop<>ZIClJU ~ao poredenje. Jer, lakse se prima ono sto se tvrdt zbog nec~g. drugog, a nije korisno zbog sebe [a nema samo sebe za.cilJ]. . . A ne treba staviti ni propoziciju cije nam Je usvapl~Je QuZnO, nego OQU cije je QuZQO sledovanje p~a. propOZlClJa. Protivnik lakse prihvata ovu drugu propOZlClJU, za~o sto ne vidi tako jasno sta je njena posle~ca, - ~ ako Je wslednja propozicija usvojena, i druga Je usvoJena. I, na kraju, treba pitati sta ~e najvi~~ zeli da b.ude priznato. Naime, oni kojivodgo~~aJU t;taroc~~~ s~ s~om da odbiju prva pitanja, zato sto vecma onih kOJllSpttuJU go':ore najpre o stvarima do kojih im je najvi.se stalo. Meduti~ nekim protivnicima treba pre sveg~ reet. ovakve pr~poZI cije. Jer, neprijatni ljudi najpre pnhva~J~ ono sto ~ s~ prvo pruZa, - sem ako zakljuc.ak koJl .tz tog~ pr~tzlazt nije potpuno jasan, --:- a na .~aJu J?OStaJU teski. lsti s!av treba imati prema omma koJl veruJU da. ~u os~roumru '! svojim odgovorima. Jer post? s~ od.obnliv· v~mu. stvan [koje su im prvo iznesene], om pn kraJU .pocmJU da ~od~ opsene kojima hoee da dokaru da zaklJucak ne prmzlazt iz stavijenih propozicija. Oni lako cine us~upke, zato ~to veruju U SVOjU vestinu, i StO misle da im Se msta nepOVOlJDO ne moze dogoditi. Sem toga, dobro je produzavati do~az .i u njeg~ ~et nuti stvari koje nisu korisne za raspravlJanJe, kao sto erne oni koji crtaju pogresne geometrijske fi~e. Jer, kad se mnogo govori, neizvesno je gde s~ nal~1 zabluda. ~bog toga oni koji pitaju ponek~d ne pnmeCU:JU ~a su u tO) nejasnosti uspeli. d~ bud~ P.rihvaeene stvart koJe, da su same izlozene, ne bt bile pnmlJene. .. Kad je rec o skrivanju [dokaza], }reba. upotrebt.tl nacine o kojima je govoreno. A za ukrasavanJe tzlaganJa iskoriseuje se indukcija i podela srodnih pojmova. 3?
547
. Jas~o ~e sta je indukcija. A deliti- to je, na primer, reet da Je ]edna nauka bolja nego druga nauka, ill zato sto je tacnija, ill zato sto je njen predmet visi, ill zato sto su od nauka jedne teorijske, druge prakticne, a treee stvar~~acke~ Svako od tih raz~kovanja ukrasava izlaganje, i ako niJe nuzno da ona budu 1skazana zbog zakljucka. . Da bi se raspravljanje ucinilo jasnijim, treba navesti pnmere i pore<1enja, ali primere koji su prikladni i uzeti i.z poznatih stvari, kao iz Homera, ali ne kao iz Hoirila. Jer, tako ono sto je tvr<1eno postaje jasnije.4 Glava druga [PRAVILA ZA POSTAVLJANJE PITANJA. INDUKCIJA I SILOGIZAM]
. . U dijalektickim r~~pravljanjima silogizam treba prime~ nxti pre u odnosu na diJalekticare nego na masu· me<1utim indukciju treba primeniti pre na masu. 0 tom~ je ranij~ vee govoreno.5 . . ~ ne~ slucajevima moguce je pri indukciji stavljati p1t~Ja u umverz~om obliku: U ~gim slucajevima, opet, to nt]e lako, zato sto nema zaJedmckog imena koje je utvr<1eno za sve slicnosti, nego, kad treba dobiti univerzalno kafe se da se izvestan izraz upotrebljava u svima takvi~ slucajev~a. Al~ ono sto. je naj.~eze, jeste odrediti sta je od navede~ ~tv~n takvo,. 1 sta ntJe. ! otuda se sagovornici u raspravljanJU cesto UZajatnno varaJU, na taj nacin Sto jedni tvr~e d~)e slicno on? st?y nije slicno, a sto drugi sumnjaju da Je slic~o ~no sto Je slicno. .zoog toga [oni sto ucestvuju u raspravlJanJu] treba da nasto1e da sami prona<1u ime za sve stvar1 [sto spadatu u vrstu o .k~joj je r;c], tako da ni onaj ko odgovara ne moze da sumnJa 1 da kaze da postavljena stvar nije uz~ta u ~licnom znacenju, niti onaj ko pita moze Iafno da n;d1 ~a Je stv~ ~eta u sli~no.m znacenju. Jer, mnoge stvan, koJe .ne~~~u she~? zn~cenJe, izgleda da ga imaju. ~adsetzvrs1 mdukc11a koJa obuhvata mnoge slucajeve, a onaJ ko odgovara ipak ne6e da prizna univerzalnu propozieiju, - tada je ispravno zatraZiti od njega da stavi svoj
548
prigovor. Ali ako sam on ne kafe u kojim je slucajevima tako, nije ispravno traZiti od njega da kaZe u kojim slueajevima nije tako. Treba najpre izvrsiti indukciju, a tek potom traZiti da protivnik stavi prigovor. Isto tako, treba zahtevati da se prigovori ne odnose na samu stvar koja se tvrdi, sem u slucaju ako ta stvar nije jedina u svom rodu,- kao sto je, na primer, duada, me<1u parnim brojevima, jedini prvi broj. Jer, onaj ko cini prigovor treba da upravi svoj prigovor na drugi predmet, sem u slucaju ako moze da kafe da je predmet o kome je rec jedini u svome rodu. Sto se tice onih koji cine prigovore na jedno opste tvr<1enje i upravljaju prigovor ne na samu stvar nego na jedan homonim i koji, na primer, tvrde da neko moze imati boju, ill nogu ill ruku koja nije njegova (posto slikar moze da ima boju koja nije njegova, a kuvar nogu koja nije njegova), u takvim slucajevima treba postaviti pitanje tek posto se nacini razlika. Nairne prigovor na propoziciju imace vafnost, dokle god homonimija ostaje skrivena. Ali ako [protivnikov] prigovor - koji se ne odnosi vise na homonim nego na samu stvar - omete ispitivanje, u tom slucaju onaj ko ispituje treba da izostavi ono sto je od prigovora pogo<1eno, a da ostatak ucini univerzalnim, dok ne postigne da se primi ono sto mu je korisno. Da bismo ovo objasnili, uzmimo za primer zaborav i cinjenicu da je [nesto] zaboravljeno. Jer, protivnici ne priznaju da je zaboravio onaj ko je izgubio znanje, zato sto - ako se stvar promeni - znanje je izgubljeno, ali nije zaboravljeno. Treba izostaviti ono sto je pogo<1eno od prigovora, a braniti ostatak tvr<1enja, - tako, na primer, treba reei da ako stvar i dalje traje, a znanje o njoj je izgubljeno, - u tom slucaju znanje je zaboravljeno. Isti stav treba imati prema onima koji cine prigovor stavu da je vecem dobru suprotno veee zlo. Jer, oni navode da je zdravlju, koje je manje dobro nego normalno stanje duse i tela, suprotno veee zlo, posto je bolest veee zlo nego r<1avo stanje tela. I ovde treba izostaviti ono sto je prigovor pogodio. Jer ako se to izostavi, protivnik ce lakse primiti
549
stav da je veeem dobru suprotno veee zlo, - sem ako jedno od dva dobra ne sadrzi u sebi drugo, kao sto normalno stanje duha i tela sadrzi u sebi zdravlje. Ovo treba ciniti ne samo kad protivnik stavlja prigovor nego i kad ga ne stavlja ali negira ono sto tvrdimo, zato sto predvida da iz toga moze da se postavi jedan takav prigovor. Jer, kad se izostavi ono na sta je upravljen prigovor, protivnik ce biti primoran da da [svoj] pristanak, posto ne moze da predvidi u onome sto ostaje nesto sto ne bi bilo onako kako je reeeno. A ako protivnik ne da svoj pristanak, u tom slucaju, kad se od njega zatraZi prigovor, on neee mo6i da ga stavi. Takvi slucajevi nastaju kad su u pitanju propozicije koje su delimicno lame, a delimicno istinite. U njima je moguce izostaviti jedan deo, tako da ostatak ostane istinit. A kad se propozicija rasiri na mnoge pojedinacne slucajeve, a protivnik ne stavi nikakav prigovor, .treba smatrati da je on nju prihvatio. Nairne, u dijalektici vaZi premisa koja moze da se tako primeni na mnoge pojedinaene slucajeve, ada se protiv nje ne stavi prigovor. Kad se isti zakljucak moze izvesti kako bez svodenja na logicki nemoguce tako i svodenjem na nemoguce, - u tom slucaju, ako se dokazuje, i ako se dijalekticki ne raspravlja, svejedno je da li se zakljucuje ovako iii onako [jednom iii drugom metodom]. Ali, ko dijalekticki raspravlja s protivnikom taj ne sme primeniti zakljucivanje pomocu nemogueeg. Ako je zakljuceno bez svodenja na nemoguee, protivnik ne moze izazvati nikakvu sumnju. Medutim, ako je izveden nemoguc zakljucak, protivnik negira da je on nemoguc,sem u slucaju da je laZnost sasvim ocevidna, tako da oni koji ispituju ne postiZu da bude prihvaceno ono sto zele. Treba tvrditi sve propozicije koje se tako primenjuju na mnoge slucajeve, i koje ne dopustaju nikakav prigovor iii uopste, iii na prvi pogled. Jer, ako protivnici nisu sposobni da primete slucajeve u kojima nije tako kao sto je receno, oni primaju propoziciju kao istinitu. Od zakljucka ne treba praviti pitanje. Inace, ako ga protivnik odrice, izgleda da nije bilo zakljucivanje. Jer, protivnici cesto negiraju zakljucak, i kad on nije stavljen 550
kao pitanje, nego kad je izvede~ kao z~kljU:~ak, i ~ad ta~o cine, njih ne smatraju kao pob11ene om kOJl ne Vlde da Je to [nuZni] zakljucak iz primlje~ pre~sa. ~ k~d ~e ne kaze da je to zakljucak, pa se ovaJ staVl kao pttanJe, 1 protivnik ga odrekne, - u tom slucaju nikako ne izgleda da je izvrseno zakljucivanje. Izgleda da svako opste pi!anje ~je .dijalekti~kavpropo,: zicija. Kao primer za to uzmrmo p1tan1e: ,st~ Je c~~ek? iii: ,u koliko se smisla govori o dobru?" Natme, diJa~ek ticka je ona propozicija na koju moze da se odgovon. s.a da" iii ne", - sto nije slucaj sa navedenim propoztcrfama. Zb~g toga ovakva pitanja nisu dijalekticka, sem ako onaj ko pita nije sam izveo razlikovanja iii podele, i -:-.na primer - rekao: ,da li se o d.ob~ govor! u ovom .il! .'! onom smislu?" Jer, na ovakva p1tan1a lako Je odgovonti ill potvrdno iii odrecno. Stoga treba nas!oja? ?a se uz~aj'! ovakve propozicije. A u isto vreme mozda Je tspravno ~nta.ti protivnika u koliko se smishi: govori o dobru, k~d ih J~ onaj ko postavlja pitanja o znacenju dobra razlikovao 1 postavio, a protivnik ih nikako nije prihvatio. Onaj ko dugo vremena postavlja pitanja samo o jednoj stvari - rdav je ispitivac. Ako ispitivac to cini, i ako ispi: tivani odgovara na ono sto ga pita, jasno je iii da mu prv1 stavlja vise razlicitih pitanja, iii da mu stavlja vise puta isto pitanje. A iz toga izlazi iii da je ovo brbljanje, iii da ne~a silogizma. Jer, svaki ~ilo~am sastoji se iz mal~g ?~OJ~ premisa. Ali, ako protivnik ne odgovara, - tada tsp1t1vac gresi sto ga ne kudi, iii sto ne prekine raspravljanje.
Glava treca [TESKOCE DIJALEKTICKIH DOKAZA]
Ima nekih pretpostavka koje je tesko napadati i lako braniti. Takve su stvari koje su po prirodi prve i koje su poslednje [prvi principi i poslednji zakljucci]. ~rvim .s~a~ma potrebna je definicija, a na poslednJe stvan zaklJUCUJe se 551
pomoeu mnogo posrednih clanova, ako se ho6e da se sacuva kontinuitet [od pocetka do kraja], i to pocev od prvih principa. Bez toga svako raspravljanje [o ovom predmetu] izgleda sofisticko, posto je nemoguce nesto dokazati, ako sene pocne sa principima koji su [toj stvari] svojstveni, i ako se ne poveze [red raspravljanja] sve do poslednjih zakljucaka. Sto se tice definisanja prvih principa, oni koji odgovaraju ne misle da to Cine i ne obracaju nikakvu paZnju onome ko ispituje kad on definise. A, medutim, dok ne postane jasan predmet raspravljanja, nije lako boriti se protiv njega. A to se najvise dogada kad su u pitanju principi. Jer, drugo [druge propozicije] se dokazuje pomoeu principa, a ovi sami ne mogu biti dokazani pomoeu drugoga, nego se svaka od ovakvih propozicija mora upoznati pomoeu definicije. Ali tesko je napadati i propozicije koje su vrlo bliske principu. Jer, ne mogu se pribaviti mnogi dokazi protiv njih, zato sto ima malo srednjih propozicija izmedu zakljuCaka i principa, a sto pomo6u tih srednjih propozicija treba nU.Znim nacinom dokazati propozicije koje im sleduju. Ali od svih definicija najteze je napadati one koje upotrebljavaju izraze za koje je prvo nejasno da 1i imaju jedno ili vise znacenja, i za koje je, sem toga, nejasno i da ih onaj ko definise uzima bukvalno iii kao metaforu. I posto su ti izrazi malo jasni, oni se ne mogu uzeti kao uporiste za napad; a posto se ne zna da 1i njihova nejasnost dolazi otuda sto su upotrebljeni kao metafora, nije ih moguce pobijati. · Uopste o svakom problemu koji se tesko daje pobijati valja pretpostaviti da mu je potrebna definicija, iii da je on dvosmisleno iii metafomo izraZen, ili da nije udaljen od principa, ili da nam na prvi pogled nije jasno na koji se od ovih nacina svodi teskoca koju on stavlja. Jer kad postane jasan nacin na koji se javlja teskoea, tada je oeevidno da treba ili definisati, iii razlikovati, iii pribaviti srednje propozicije na osnovu kojih se dokazuju krajnje propozicije. 0 mnogim tezama nije lako raspravljati i napadati ih, posto definicija nije bila tacno data. Ovo, na primer, vaZi 552
za problem da li jedna stvar ima jednu iii vise ~ontre~h suprotnosti. Ali, ako su kontreme suprotnosti pravilno definisane, lako je zakljuciti da li ista stvar moze ili ne moze imati vise kontremih suprotnosti. A na isti nacin se postupa kad su u pitanju drugi izrazi koje treba definisati. Izgleda da i u matematici neke teskoee u dokazu figura dolaze zbog nedostatka definicije. Takav primer imamo kad se dokazuje da prava koja sece povrsinu paralelnu strani [jednog paralelograma] na slican nacin deli Iiniju i povrsinl!. Medutim ako je data definicija, ono sto se ka.ze postaJe odmah j~sno. Jer, povrsine bivaju secene isto ~ao linije, i to je definicija iste proporcije. U apsolutnom srmslu uzeto, kad se stave definicije - na primer, linije i kruga - tada je vrlo Iako dokazati prve osno~e principe. S~o, ne~a mnogo dokaza koji se mogu dati. za sv~ od nJih, .P?~~o nema mnogo srednjih clanova. Ah, ako msu date definiCIJe principa, ovaj dokaz je tezak, ako ne i nemog~c. A .~licno kao sa matematickim pojmovima dogada se 1 sa diJalektickim zakljucivanjima. Ne treba smetati s uma da, kad je tesko diskutovati protiv jedne teze, to bi.va zbog toga st? ona ~a i;,dan od nedostataka o kojima Je govoreno. Ali, kad Je tez1 posao raspravljati o postulatu, up!avo ~ ~remisi, nego o. ~~?~ tezi, valja dvoumiti treba 1i stavlJati takve propoziClJe 1li ne treba. Jer, ako sene odobri postulat, i ako se hoee da se i o njemu raspravlja, - tada ce se od protivnika traZiti nesto teze nego sto je dokazati tezu koja je stavljena u pocetku. Medutim, ako se postulat odobri, protivnik ce verovati na osnovu onoga sto je manje za verovanje. Ako se jedan problem ne s1n:e naciniti te~im, ~r~~a odobriti postulat, ali ako se zakljucak m?ra IZVOdtti 1.z poznatijih premisa, ne treba da se postav1 postulat. Ih: onaj ko zeli da se bavi proucavanjem ne treba da ga postavi sem ako on nije poznatiji od zakljucka. Medutim, onaj ' ko se vezba [u raspravljanju] treba da postavt. postulat ako samo ovaj izgleda istinit. Ocevidno je, dakle, da se m~nja nacin na koji se tra.ze takvi postulati, prema tome da 1i neko ispituje iii predaje. 553
Glava cetvrta {ULOGA ONOGA KO ISPITUJE I ONOGA KO ODGOVARA]
.
Ono sto je receno gotovo je dovoljno da objasni kako u kome redu treba stavljati pitanja. ~. sto se tice odgovora [odbrane teze], valja najpre odre~~b sta treba da r~di ol!aj koji hoee dobro da odgovara, kao 1 sta treba da radt onaJ koji hoee dobro da pita. Zad~tak onog~ k<;>ji ispituje [koji napada tezu] jeste da tako. vo~t raspravljanJe da natera onog koji odgovara da tvrdt DaJV~ paradokse koji iz teze nuznim naCinom proizlaze.. Medu~, zadatak onoga koji odgovara [onoga koji braru tezu] Jeste da nastoji da ono sto kaze besmisleno iii parado~l!? ~gle~a kao da ne dolazi od njega, nego kao da protstice tz DJegove teze. Jer, postoji razlika izmedu pogreske koja se sastoji u tome da se stavi kao teza ono sto ne treba da bude stavljeno, i pogreske koja se sastoji u tome da se stavljeno ne brani kako treba. 1
Glava peta [PRAVILA ZA ONOG KOJI ODGOVARA]
Oni koji raspravljaju radi vezbanja i probe nemaju ni-
~a~v~ .od!ed~navpravila ~oj~ tr~bav da se ~rz7,- jer nisu
tsti ~ilJe~ onih sto pre,?aJ~ th o~..s!o .s7 uc~ 1 onih koji se ~r~pu.uC! bore,- ~ao sto ]e drukctJl 1 CilJ omh koji raspravlJa~~ Je~an s drugtm radi nekog istraZivanja. Nairne, onaj ~OJI ~Cl treba uyek davprizna ono sto mu izgleda istinito, J~~ mk? 11:ece m P?kusati da mu predaje nesto Iamo. u dtjalek!tcki~ sukobtm~,. onaj koji pita ima za cilj da svim sre.~stvtma tz~ove pn~~ da je pobio protivnika, a onaj k?JI odgovara .•rna za cdJ da se prikazuje kao da ga to nije mmalo p~goddo. ~li u .dij~ektickim borbama u kojima s~ d~k~J.e ne radt RrepiranJa, nego radi ogledanja i ispi!IVanJa, niJe dosad msta odredeno receno o cilju koji onaj ~~o odgovara treba da ima u vidu, niti kakve stvari treba th ne tre?a da priznav·da bi dobr? .iii ~davo odbranio svoju tezu. Posto nam nast prethodmct msu o ovome predali v
554
nista [n.ikakva odredena pravila koja smo pomenuli u pocetku ove glave], mi cemo pokusati da sami nesto kazemo 0 tom predmetu. Numo je da onaj koji odgovara podrZi raspravljanje time sto ce postaviti tezu koja je iii verovatna ili neverovatna, iii koja nije ni jedno, ni drugo; i koja je iii verov~tna ili neverovatna ili u apsolutnom, iii u odredenom smtslu, iii na primer, u odnosu na nekoga, iii na samoga onog ko odgovara, ill na nekog drugog. Ne cini ~kakvu razliku ~a koji je od ta dva n~cina teza vero':atna ilt nev~ro':atn~, Jer ce nacin da se pravtlno odgovara, 1 da se ono sto Je pttano odobrava iii ne odobrava, biti isti [u oba slucaja]. Ako je neverovatna teza onoga koji odgovara, zakljucak koji traii onaj koji ispituje mora biti ve.rov~~an,, a on je neverovatan za verovatnu tezu. Jer, onaJ koJt ptta izvodi uvek zakljucak suprotan stavljenoj tezi. A ako ono sto se tvrdi nije ni verovatno ni neverovatno, i zakljucak ee biti takav. Ali posto onaj koji pravilno zakljucuje dokazuje zakljucak iz premisa koje su verovatnije i poznatije nego sto je zakljucak, jasno je da - u slucaju ako je teza P?tpun~ neverovatna - onaj koji odgovara ne treba da pnzna m ono sto je potpuno neverovatno, ~i ono sto je ve~ov~t~o, ali je manje verovatno nego zaklJucak ?.noga ko tspttu_Je. Jer, ako je neverovatna teza [onoga kojt odgovara], btce verovatan zakljucak [onoga koji ispituje], tako da ce sve stavljene premise [od strane onoga koji ispituje] morati da budu verovatne i verovatnije nego zakljucak [koji on izvodi]. Jer, pomocu poznatijih premisa mora se zakljuci.ti ?no .sto je manje poznato. Prema tome, ako neko od stavlJemh ptt~ nja nije takvo, onaj koji odgovara ne treba da ga odobn. Medutim, ako je potpuno verovatna teza [onoga koji odgovara], jasno je dace biti potpuno neverovatan zakljucak [onoga koji ispituje]. Prema tome, [onaj koji odgovara] treba da prizna sve sto je verovatno, a od onoga sto nije verovatno sve ono sto je manje neverovatno od zakljucka [onoga koji ispituje]. Jer, tako ce se smatrati da je zadovoljavajuce raspravljao. 555
Isto tako treba postupati u slucaju ako teza [onoga koji odgovara] nije ni verovatna, ni neverovatna. Jeri tada valja odobriti sve sto je verovatno, a od stvari koje nisu verovatne sve one koje su verovatnije od zakljucka [onoga koji ispituje]. Jer, na taj nacin zakljucivanja ce postati verovatnija. Ako je, dakle, ono sto se tvrdi potpuno verovatno iii potpuno neverovatno, - u tom slucaju merilo poredenja treba da bude ono sto je potpuno verovatno. Medutim, ako ono sto se tvrdi nije potpuno verovatno ill potpuno neverovatno, nego ako je verovatno ill neverovatno samo za onoga koji odgovara - tada ce sam ovaj biti merilo poredenja na osnovu koga treba da sudi o onome sto je verovatno iii neverovatno, i da prihvata iii da odbija traienu stvar. A ako onaj koji odgovara brani misljenje nekog drugog, jasno je da, imajuci u vidu to misljenje, on treba da prizna ill da odbaci sva tvrdenja. Zbog toga i oni koji uvode u misljenje drugih - kao, na primer, [u misljenje] da su dobro i zlo isto, kao sto kaie Heraklit,- neee da pretpostave da je nemoguce da kontrerne suprotnosti pripadaju u isto vreme jednoj istoj stvari, - i to ne zato sto oni sami u ovo ne veruju, nego zato sto, kad se zakljucuje prema Heraklitu, treba tako da se tvrdi. To cine i oni koji uzimaju teze jedan drugog. Oni nastoje da se izraze kao sto bi cinio onaj koji je postavio tezu.
,Glava sesta [ODGOVOR NA VEROVATNA I NEVEROVATNA TVRDENJA, KAO INA TVRDENJA KOJA PRIPADAJU I KOJA NE PRIPADAJU STVARI]
verovatno i da nema odnosa sa dokazom, onaj koji odgovara treba da ga odobri i da ~aZe da je ono ve~ovatno. A ako ispitivanje nije verovatno 1 ako se ne o~os1 ~a ~okaz, onaj koji odgovara treba ipak da ga odobn, ali .l?n tom treba da ukaie na to da ono nije verovatno, kako b1 IZbegao da ga smatraju za jednostranog. A ~o ·~~ ispitivanje odnosi na dokaz i ako je verovatn~, o~aJ ko}~ od~ovara .tre~a da kaie da je ono verovatno, ali da Je suv1s~ blizu !ez~ koJa je stavljena u pocetku, i d~, ..ako ~e od?~n, ~tavl},e~ pr~ blem se rusi. A ako propoZ1C1Ja koJU traz1 onaJ koJ1 1sp1tuje stoji u vezi sa dokazom, ali je suv~se neverovatna, - u to~ slucaju onaj koji odgovara dopustiee d~, ako se ~n~ odobn, traieni zakljucak iz nje proistiee, ali da Je propoZ1C1Ja odvee jednostrana da bi hila primljena. . Ako propozicija nije neverovatna, ~ verovatna, - ta~a u slucaju da se ona ni u cemu ne odnos1 na do~az, treba Je odobriti bez primedaba. Ali ak~ se ona odnos1 ~~ dokaz, tada onaj koji odg~vara treba os1m ~?~ada n~ac1 da, ~ko se ona prihvati, rusi se problem, koJ1 Je u poce~ ~!avlJen. Kad se ispunjavaju ova pravila, tada onaJ koJ1 odgovara neee izgledati ni u cemu kao licnc;> odgovoran za ~no sto mu se dogada, ako predvida posle~1cu svake ~s!uplJene tacke; a onaj koji ispituje moCi ce da IZVede zakiJu~.ak, posto su mu odobrene sve premise koje su verovatmJe nego zakljucak. Ali oni koji se trude da.~edu zaklj~cvak po!azeci od premisa koje su neverovatmJe nego za~Jucak, ocevidno ne zakljucuju pravilno. Zato te prennse ne treba odobriti onima koji ih traze.
Glava sedma [OSOBINA ISPITIVANJA]
Ocevidno je, dakle, sta treba da ima u vidu onaj koji odgovara, - bilo da je njegova teza potpuno verovatna, iii da je verovatna za nekog. Svako ispitivanje treba nuZnim nacinom da bude iii verovatno, iii neverovatno, iii da ne bude ni jedno ni drugo, i treba iii da se odnosi na dokaz, iii da se ne odnosi na dokaz. A, posto je tako, tada u slucaju da je ispitivanje 556
Na isti nacin treba da postupa onaj koji odgovara ako protivnik upotreb~av~ izraze koji ~.u nejasni i koji ~aju vise znacenja. Posto Je ono~e kOJ1 odgovara dozv,?lJeno da ako nesto ne razume kaze da ne razume, a posto ako protivnik postavlja pitanje koje ima vise ~nace~ja, on ne mora da ga potvrduje iii odrice, - ocev1dno Je, pre 557
sv~~a, da ako [neki] izraz [protivnikov] nije jasan, onaj kOJI vodgovara bez ustezanja treba da kaie da ga ne razume. Je~ ce~to s~ z~pada u tesko&l kad se odgovara na pitanja koJa rusu bda Jasno postavljena. v A. ako razume izraz, i ako je ovaj upotrebljen u vise znvacenJa, - tada, ako je izraz u svim znacenjima istinit iii laz~, ?n mora.P?!puno da ga odobri iii da ga odbaci. Ali ak? Je .IZr~ deli.~tcno laian a delimicno istinit, on mora da ?bJas~ da Je taJ Izraz upotrebljen u vise znacenja kao i da Je u Je~om od ovih istinit, a u drugom laian.' Jer ako tu }azhku .naci.ni docnije, ostace nejasno da li je ;ec 11 pocetku prtmetio dvosmislenost. . Ako onaj koji odgovara nije prethodno primetio dvo~nusleno~t, neg'?. odobrio pitanje, imajuCi u vidu samo J~d~n smts~o rect, - u tom. slu~ajuA on treba d~ kaie prottvru~!-1· k?JI.hoee da svom pttanJU da drugo znacenje - da on ruJe mt~lio na to~ ne~o ~a dr_ugo znacenje, kad je priznao reeerucu. Ako Je pitanJe u Isto vreme Jasno i prosto na njega treba odgovarati sa da iii ne. '
Glava osma [0 ODGOVORU NA INDUKCIJU]
~.li. u zakljucivanju}~.Pr.elnis~ [koju protivnik predlaie] ~yek IIi Je~~ od ~r~poZICIJa IZ koJih se sastoji zakljucivanje, IIi pr~poziCIJa ~o~~ Je postavljena radi toga da utvrdi jednu od OVIh ~ropoztCIJa. - ~ u~ek je j~sno ka~ je propozicija ~eta ~~~ n~ke ?rnge receruce, - IZ toga sto je stavljeno VIse sh~nih p~~an~~· (Jer, unive~;aino se dobija veCinom pom~u ~?ukctJe tli pomocu slicnosti.) - I posto je tako, ona! ~OJI odgovara moze da prizna sve partikularne propoziCIJe, ako. s~ one istinite i verovatne. A protiv univerzalne propoZI~IJe treba nastojati da se stavi prigovor. Jer bez takvog pngovora, bio on stvaran iii prividan sputavati d~kaz -: znaci praviti nepotrebne teskoce. Ako se ne p~n~ ~':erzaln~ propo~cija koja jasno proizlazi iz mnogo pojedmacnih slucaJeva, 1 ako nikakav prigovor nema da
558
se stavi, - ocevidno je da se samo prave nepotrebne teskoee. A ako ne mozemo pokazati protivdokazom da propozicija nije istinita, jos vise cemo izgledati izlozeni nepotrebnim teskoeama. I to cak i u slucaju kad ovaj protivdokaz ne bi bio dovoljan. Nairne, Ini se cesto nalazimo pred dokazima kontrerno suprotnim uobicajenim Inisljenjima i koje je tesko resiti. Primer za to imamo u Zenonovom dokazu da kretanje nije moguce i da se trkaliste ne moze pretrcati. Ali to nije razlog da se ne usvoje suprotnosti ovih stavova. Ako sene odobri [protivnikova propozicija], i ako se nasuprot njoj ne moze staviti ni prigovor, ni protivdokaz, ocevidno je da se prave bezrazlozne teskoee. J er, izraz ,ciniti bezrazlofue teskoee pri raspravljanjima" znaci dati odgovor koji postaje na nacin razlicit od pomenutih nacina - koji obara zakljucak.
Glava deveta [0 PRETHODNIM VEZBANJIMA I 0 NEVEROVATNIM TEZAMA]
Pre no sto podrzi jednu tezu iii jednu definiciju, onaj ko odgovara treba samom sebi da ucini sve prigovore. Jer, njegova je duznost, ocevidno, da uzme kontrernu suprotnost dokaza kojima oni koji ispituju pobijaju ono sto je on stavio. On ce izbegavati ida poddi neverovatnu pretpostavku. Jedna pretpostavka moze biti neverovatna na dva nacina. Ona je neverovatna kad iz nje proizlaze besmislene propozicije,- kao kad bi se na primer reklo da se sve kreee ili da se nista ne kre6e.e Neverovatne su i pretpostavke koje prihvataju !judi rdavih sklonosti, a koje su suprotne sklonostima normalnog coveka: kao, na primer, da je zadovoljstvo dobro, i da je ciniti nepravdu bolje nego je podnositi. Ljudi osecaju mrznju prema onome ko podrzava te stavove, jer smatraju da on to ne cini radi raspravljanja, nego zato sto stvarno tako Inisli. 559
Glava deseta [0 RESENJU LA2.NIH DOKAZA]
Dokazi koji daju la.Zan zakljucak obesna.Zuju se na taj nacin sto se izostavlja deo iz koga postaje zabluda. Jer, izostavljanje jednog dela ne ispravlja dokaz, cak ni ako je izostavljeni deo la.Zan. A dokaz moze da saddi vise zabluda. Uzmimo, na primer, [kao premise propozicije]: ,Onaj ko sedi pise", i: ,Sokrat sedi". Zakljucak iz tih premisa jeste: ,Sokrat piSe". Ako se izostavi recenica: ,Sokrat sedi", tim~ jos nista nije dobijeno za ispravljanje dokaza. Moze se desiti da je tra.Zena recenica [donja premisa, koja je izostavljena] la.Zna, ali od nje ne zavisi laznost dokaza. Jer, ako slucajno neko sedi, ali ne pise, tada se ne moze primeniti isto resenje. Prema tome, ne treba izostaviti donju premisu, nego gomju: ,Onaj ko sedi pise." J er, ne piSe svako ko sedi. Prema tome, potpuno resenje dokaza sastoji se u tome da se izostavi deo iz koga postaje zabluda. A kad se zna da od tog dela zavisi dokaz, tada se poznaje resenje, kao sto je slucaj kod pogresno nacrtanih geometrijskih figura. Jer, nije dovoljno uciniti prigovor, cak i ako je izostavljeni deo la.Zan, nego valja dokazati zasto je on laian. Jer samo tako mo6i 6e da se vidi jasno da li je, kad je prigovor ucinjen, posledica bila iii nije bila predvidena. Postoje cetiri nacina da se spreci dobijanje jednog zakljucka. IIi: izostavljanjem dela [propozicijel iz koga postaje zabluda. IIi: kad se uputi prigovor onome ko ispituje, jer cesto, i kad se ne moze doneti resenje [i kad ne moze da pobije protivnikovu tezu] onaj koji ispituje nije sposoban da produzi svoje dokazivanje. Trece: prigovor moze da bude upucen stavljenim pitanjima. Jer, moze se dogoditi da zakljucak koji zeli onaj ko ispituje ne proizlazi iz njegovih pitanja, zato sto je pogresno pitao, dok bi neka dodata propozicija dala zakljucak. Ako onaj koji pita ne moze da produii dokazivanje, prigovor ee se odnositi na onoga koji ispituje; medutim, ako moze da produii dokazivanje, prigovor ce se odnositi na njegova pitanja.
560
Cetvrti i najgori prigovor odnosi se na vreme [raspravljanja]. Jer, mnogi ljudi cine prigovore koji su takvi da je za njihovo ispitivanje potrebno vise vremena nego sto im stoji na raspolaganju. Tako, kao sto smo rekli, ima eetiri nacina da se stavljaju prigovori. Ali samo prvi nacin daje pravo resenje, dok ostali samo sprecavaju i sputavaju izvodenje zakljucaka.
Glava jedanaesta [KRITIKE NA ZAKLJUCIVANJA I KRITIKE NA PROTIVNIKA]
Kritika jednog dokaza nije ista kad se odnosi na sam dokaz i na dokaz u obliku pitanja. Cesto rdav tok dokazivanja daje onaj koji pita, zato sto ne priznaje propozicije iz kojih bi se zgodno mogao izvesti dokaz protiv njegove teze. Jer, ne lezi u moei samo jednog od dva protivnika da uspesno izvede zadatak koji je zajednicki obojici. Nekad je numo napasti samog sagovornika, a ne njegovu tezu, - naime, onda kad onaj ko odgovara upomo vreba sve sto je suprotno onome sto zeli ispitivac. Tako zlonamema preterivanja cine raspravljanja od dijalekticnih polemickima. Sem toga, posto se takvi dokazi daju radi vezbanja i probe, a ne radi ueenja, oeevidno je da treba zakljucivati ne samo istinito vee i la.Zno, i ne uvek samo iz istinitih premisa vee nekad i iz la.Znih. Cesto kad se stavi istinita propozicija, onaj koji raspravlja mora da je obori i da se pri tome oslanja na la.Zne propozicije.7 Nekad stavljanu la.Znu propoziciju treba oboriti la.Znim propozicijama.8 Jer, nista ne stoji na putu da neko vise veruje u ono sto ne postoji nego u ono sto je istinito. Iz toga proizlazi da, ako dokaz postaje iz propozicija koje mu izgledaju istinite, on ee lakse biti ubeden iii ee mu se lakse pomoei. Ali onaj ko hoee da ispravno prede [od istinitog laZnom, i od lainog istinitom], treba da u tome prelaienju postupa dijalekticki, a ne eristicki - kao sto geometar 36
Or~on
561
rasuduje geometrijski- bilo da je njegov zakljucak istinit iii lazan. A ranije8 je receno kakvi su dijalekticki silogizmi. A posto je rdav drug onaj ko sputava zajednicko delo, - ovo ocevidno vaZi i pri raspravljanju. Jer, i ovde postoji zajednicki cilj, sem za one koji raspravljaju radi same borbe. Nairne, istome cilju ne mogu teziti i jedni i drugi [od protivnika], jer moze da pobedi samo jedan, a ne viSe njih. Svejedno je da li stetu nanosi onaj koji odgovara ill onaj koji pita. Nairne, onaj ko eristicki pita isto je tako rdav dijalekticar kao i onaj ko ne daje odgovor koji mu izgleda istinit, iii najzad odbija da shvati ono na sta se odnosi istraZivanje onoga ko postavlja pitanja. Jasno je iz onoga sto je receno dane treba kuditi na isti nacin dokaz po sebi i onoga ko ispituje. Jer, nista ne stoji na putu da dokazivanje bude rdavo, a da ipak onaj ko ispituje najbolje moguce raspravlja sa onim ko odgovara. Jer, sa smutljivcima mozda nije moguce odmah izvoditi zakljucke kako se hoee nego samo kako se moze. Dokazi postaju DuZnim nacinom pogresni, ukoliko nije odredeno kad ljudi pretpostavljaju kontrerno suprotne stvari, a kad se drze onoga sto je stavljeno u pocetku [svoga prvobitnog glediSta]. (Jer, cesto, kad govore sami sa sobom, oni kazuju kontrerno suprotne stvari, i, posto su prvo negirali jednu stvar, oni je potom pretpostavljaju. Zbog toga, kad su ispitivani, oni cesto odobravaju kontrerno suprotne stvari i ono sto je u pocetku bilo predlozeno.) - Uzrok tome jeste onaj ko odgovara, zato sto jedno ne priznaje, i drugo takve prirode priznaje. Ocevidno je da one koji ispituju ne treba tako kuditi kao njihove dokaze. Ima pet zameraka kojima podleze dokaz po sebi. Prva se cini kad se iz stavljenih pitanja ne izvodi ni predlozeni zakljucak, niti uopste zakljucak, i kad su laZne i neverovatne, ako ne sve, a ono veeina premisa na kojima se osniva zakljucak, i kad se ni pomoou oduzimanja, ni pomocu dodavanja, ni pomoeu oduzimanja i dodavanja zajedno ne moze dobiti zakljucak. Druga zamerka se cini ako zakljucivanje ne moze da se izvrsi u odnosu na tezu, iako je . sastavljeno iz odredenih premisa i na naznaceni 562
nacin. Treca zamerka se cini kad izvesni dodaci dopustaju da postane zakljucak, ali su ti dodaci gori od stavljenih pitanja i manje verovatni od zakljucka. I opet [zamerka se cini], kad se dobija zakljucak, posto se nesto oduzme. Jer, katkad se uzima vise premisa nego sto je nuzno, tako da zakljucivanje ne postaje zbog toga [zbog njihovog prisustva]. Najzad, [poslednja zamerka se cini] kad su premise neverovatnije i manje ubedljive nego zakljucak, iii kad su one istinite, ali traZe vise truda da budu dokazane nego problem. Ne treba traZiti da za sve probleme zakljucivanja budu podjednako verovatna i ubedljiva. Jer, neposredno pripada prirodi [stvari] da izvesni problemi koji se istraZuju budu laksi, a drugi tezi, tako da, ako se zakljucilo na osnovu najverovatnijih mogucih premisa, dobro se raspravljalo. Iz toga je jasno da, cak i kad se dokaz razmatra, zamerka ne moze biti ista, nego je razlicita prema tome da li je dokaz uzet u odnosu na problem iii po sebi. Jer, nista ne stoji na putu da je sam dokaz dostojan .ku~enja, a ipak dostojan preporuke u odnosu na postavlJem problem.10 I obrnuto: dokaz je dostojan pohvale po sebi, a dostojan kudenja za postavljeni problem, - naime, kad postoji nekoliko propozicija koje su verovatne i istinite, i iz kojih bi se lako mogao izvesti zakljucak. A jedan dokaz iz koga se izvodi zakljucak moze katkarl biti gori nego dokaz iz koga se ne izvodi zakljucak. To biva kad prvi dokaz izvodi zakljucak iz slabih premisa, dok problem nije slab, i kad drugi dokaz, iako su mu potrebni izvesni dodaci, njih traZi samo kao verovatne i istinite dodatke, ali se dokaz ne osniva na njima. Ali onima koji zakljucuju istinito iz laZnih premisa ne moze se postaviti umesna zamerka. LaZno se uvek nuZnim nacinom zakljucuje iz laZnih premisa, ali istinito moze katkad da se zakljuci iz laZnih premisa, kao sto je jasno iz Analitika11 • Kad se nesto dokazuje pomoeu dokaza o kome je rec, tada, ako postoji nesto drugo sto nema nikakvog odnosa 563
sa zakljuckom, isti argument ne6e dokazati i tu drugu stvar, - a ako izgleda da je dokazuje, to ~e biti sofizma, a ne dokaz. . .~iloz':lfema je ~en;tons~ativno zakljucivanje; epiheirem je
Glava dvanaesta [KAD JE DOKAZ JASAN A KAD JE LA2AN]
Dokaz je jasan u prvom, najobicnijem smislu, kad je 11jegov zakljucak takav da mu nisu potrebna nikakva dalja pitanja. Dokaz je jasan u drugom smislu, po kome se obic110 takvim naziva, kad iz uzetih propozicija zakljucak proistice nuznim nacinom, i kad je dokaz izveden na osnovu premisa koje su same zakljucci [prosilogizama], Najzad, u treeem smislu dokaz je jasan, kad izostavlja jedan deo koji je veoma verovatan [u ovom slucaju dobija se entimem]. Laznim se naziva dokaz u cetiri smisla. U prvom smislu dokaz je la:lan kad izgleda da zakljucuje, ali u stvari ne zakljucuje. Ovo se naziva eristickim zakljucivanjem. U drugom smislu, dokaz je la:lan kad dolazi do zakljucka, mada to nije zakljucak o kome je ree. Ova pogreska ob~cno se desava pri svodenju na nemoguce. U tre6em sooslu, dokaz je la:lan kad vodi zakljucku koji je u pitanju, ali ne po metodi koja je svojstvena predmetu. To je slucaj kad dokaz koji nije medicinski izgleda medicinski, ili kad dokaz koji nije geometrijski izgleda .geometrijski, ili kad dokaz koji nije dijalekticki izgleda dijalekticki, - pa bio njegov ishod istinit ili la:lan. Najzad, cetvrto, dokaz je jos u drugom jednom smislu la:lan kad je, naime, zakljucak dobijen pomoeu la:lnih premisa. A zakljucak takve jedne dedukcije bi~e katkad la:lan, a katkad istinit. Jer, lamo se uvek zakljucuje iz la:lnog, a istinito moze da se zakljuci i iz neisti:.. nitog, kao sto smo ranije rekli11• Sto je jedan dokaz pogresan, vise je greska onaga ko dokazuje nego dokaza, a nije uvek ni greska onoga ko dokazuje, nego samp u slucaju kad on ne opa:la da daje la:lan dokaz. Jer mi u ovome, radije nego u mnogim istinitim dokazima, cesto pretpostavljamo dokaz koji obara istinitu propoziciju, ako proizlazi iz premisa sto je mogu~ verovatnijih. Nairne, ovakav dokaz jeste dokaz drugih stvari koje su istinite. Jer, jedna od premisa koje su bile stavljene nikako ne bi trebalo da je stavljena,- i o tome ~e tada postojati dokaz. 11 Ali, ako bi istinit zakljucak bio 565
izveden iz laZnih i vrlo prostih pretnisa, dokaz bi bio gori od mnogih dokaza koji vode lliZnom zakljucku14 - iako bi i dokaz koji vodi lliZnom zakljucku mogao biti takav. Dakle, jasno je da prva stvar koju treba ispitati u jednom zakljucivanju po sebi jeste da 1i ono ima zakljucak· druga je da li je zakljucak istinit ill je laZan· a treea- ~ kojih premisa on postaje. Jer, ako su prer:nse lame, ali verovatne, dokaz je logicki [dijalekticki]· a ako su istinite ~i ~everovatne, on je pogresan. A ako ;u premise i laZne; 1 pn tome vrlo proste, - oeevidno je da je dokaz rdav, iii u apsolutnom smislu ill u odnosu na predmet.
Glava trinaesta [TRAZENJE PRINCIPA I TR.A2ENJE KONTRERNIH SUPROTNOSTI]
Kako onaj koji pita moze ,trliZiti princip" i traZiti kontreme suprotnosti, raspravljeno je sa stanovista istine u Analitikama [Anal. prior., II, 16]. A sad treba da govorimo o tome sa gledista misljenja. A ,traZenje principa" izgleda da se moze izvrsiti na pet nacina. Prvi i najocevidniji nacin jeste kad se traZi bali ono sto treba dokazati. Ova pogreska ostaje tesko skrivena, kad se traZi sam izraz o kome je rec. Ali nju je teze otkriti kod sinonima, i tamo gde rec i izraz isto znace. Drugi je nacin kad se u opstem smislu traZi ono sto treba da bude dokazano pojedinacno. Primer za to imamo u slucaju kad hoee da se dokaZe da je nauka o kontrernim suprotnostima jedna, pa se postulira [pretpostavi] da je nauka o kontrernim suprotnostima uopste jedna. Jer, tada izgleda da se stvar, koju je trebalo dokazati samu sobom, postulira sa vise drugih stvari. Treei je nacin kad se postulira pojedinacno ono sto treba opste dokazati. Primer za to imamo u slucaju kad tamo gde treba dokazati da je nauka o svim kontremim suprotnostima jedna, - ovo se postulira za neke kontreme
suprotnosti. Jer i ovde izgleda da se ~vojen~ i za se~e postulira stvar koju je trebalo dokazati sa vtse drugih. Dalje, [cetvrti nacin ,trliZenja principa" post~je] ka~ se problem postulira, posto je [pr~thodno] P
566
Glava cetrnaesta [KAKO SE POSTAJE VALJAN I VEST DIJALEKTICAR]
Da bi se stekle izvezbanost i vestina u ovakvim dokazima, treba se prvo navici da se dokazi konvertiraju. Jer, tako cemo biti vise u stanju da raspravljamo [protivnikovu] tezu o kojoj je rec, i posle malo pokusaja upoznacemo savrseno mnoge dokaze. A konvertirati dokaz15 znaci preokrenuti zakljucak, i sa njim i ostalim premisama oboriti jednu od datih premisa. Jer izlazi nuznim nacinom da, ako zakljucak nije istinit, jedna od premisa je oborena, posto, kad su sve premise date, zakljucak nU.Znim nacinom treba da bude izveden. Za svaku tezu valja traZiti dokaze za i protiv; a kad se oni pronadu, valja tra.liti kako se oni mogu pobiti. Jer, tako ce se u isto vreme imati najbolje vezbanje kako za stavljanje pitanja tako i za odgovaranje. I ako nemamo nikoga drugog sa kime bismo mogli raspravljati, to cemo ciniti sa samima sobom. I moraju se izabrati dokazi kojima mozemo pobijati samu tu tezu [koju smo malocas branili], i moramo ih staviti paralelno sa prethodnima. J er imati na raspolaganju dokaze za i protiv, znaci steci obilje dokaza kojima ee se prisiliti protivnik, kao i veliku pomoc u pobijanju. Jer tada treba biti sam na oprezu od propozicija kontremo suprotnih onoj koja se zeli utvrditi. A za saznanje i za filozofsku nauku nije neznatno orude moei obuhvatiti ill vee obuhvatiti jednim pogledom konzekvencije jedne i druge pretpostavke. Jer tada ne ostaje nista vise da se ucini, nego da se izmedu te dve pretpostavke nacini pravilan izbor. Ali za to su potrebne sreene prirodne sklonosti, a te srecne prirodne sklonosti sastoje se upravo u sposobnosti da se pravilno izabere ono sto je istinito, a da se izbegne ono sto je la.lno. A to mogu da cine ljudi prirodno obdareni. Jer sa pravom ljubavlju iii nninjom prema onome sto im se predla.le, oni pravilno sude ·sta je najbolje. Sto se tice problema koji se najcesce javljaju u raspravljanjima, dobro je duboko poznavati dokaze koje treba upotrebiti, - narocito za prve stavove [principe]. Jer. 568
dok njih raspravljaju, oni koji odgovaraju. po_staju eesto . nestrpljivi [posto su ti stavovi potp~no oc_e':~]. . . Dalje treba raspolagati mnogrm definic1Jama 1 ~matt u pripravdosti one medu njima koje su verovat.:i~· ~ 1 o~e koje su prve. Jer, pomoeu njih izvode se za JUC1VanJ~· A treba pokusati i da se potpuno o~lada opstim :nest_tma pod koja dokazi najcesce potpadaJu. Je~, kao sto Je u eometriji korisno biti upucen u poznavanJe elemenata, i :ao sto je U aritmetici korisna podrobna upozea~OS! sa Pitagorinom tablicomu - _sto ima veli~o~ znacaJa 1 za znanje mnozenja drugih broJev~ -:- _ta~o Je 1 za dokaze korisno da se dobro poznaju prm~~p1 1 ~a s~ naRamet znaju premise. Kao sto je mnemoruc~ [cove u vtcnom vestini pamcenja] dovoljno samo da 1m~ pr~d s~bo~ mnemonicka mesta, pa da se pomoeu DJih '? rna ~-s~. amih 8tv . tako ee sklonosti o kojima govonmo uctnttt da zakljucuje, t?ga _ima oCima propozicije U odredenom brOJU. Ali _bo Je Je U~e~a 1 sebi u pameenje jednu zajednicku preiDls~ ~ego. Je. an dokaz, jei nije tesko snabdeti se obiljem pnnc1pa 1 hipo-
~veka sp:~bnijim
z~g
~~o
pre~
teza. Dalje, treba se vezbati u tome da se iz j~dno~. dok~a ~· . ·~ .ih i to na sto je moguce skriveru11 nacm. nactnt vtse n1 ' .. x • ee vise od To se dogada kad se covek uda111 :.to Je mo~u . alni .. mesta koja su bliska subjektu do~~a. NaJ~verz J1 dokazi mogu narocito dati pomenutt 1Shod. ~nmer za ~o imamo u stavu da ne moze P<;>stojati ~~o Je~a nau .a ·~ o d Je . dne stvari' - J·er taJ poJ. . stav vaz1 za relattvne . o v1se move, za kontreme suprotnostt 1 za srodne P~Jmove. . p . eeanju na protivnikove stavove [u d1skutovan1~], ovima r:r!ba dati univerzalan oblik, i ako ih je on uprav1'? na "edinacno. Jer, na taj nacin, iz jednoga do~~a mo~1 ce da~e naeini vise njih. Slicno se postupa u r~to~c1 sa entimima Medutim radi samoga sebe treba sto Je mog~ce ~~ iz~gavati da 'se sopstvena zakljucivanja uopstavaJU: vtse . b"" . Uvek treba ispitivati da lise dokazt.do 1JaJU na osno~ O stih principa. J er, partikularni dokaz1 SU 1StO tako UD_tV~rzalno dokazani, a u partikulamom dokazu uvek Je 569
saddan univerzalan dokaz, zato sto sene moze izvesti nikakvo zakljucivanje, ako se ne primeni univerzalno. Treba iskoristiti vestinu u induktivnom zakljucivanju protiv mladog, a vestinu u deduktivnom zakljucivanju protiv iskusnog protivnika. Treba pokusati da se uzmu premise od onih koji deduktivno zakljucuju, a poredenja od onih koji induktivno zakljucuju, jer su i jedni i drugi vesti u odgovarajucim zakljucivanjima. Uopste, iz ovih dijalektickih vezbanja treba se truditi da se izvede ill neki silogizam o necem, ill resenje nekog pitanja, ill neka propozicija, iii neki prigovor, iii neki sud o tome je li pitanje postavljeno pravilno ill nepravilno, da li ga je sfun oovek postavio, ill neko drugi, i zasto je ono bilo dobro ill rdavo postavljeno. Jer, iz tih stvari dobija se snaga, zbog koje se vrsi vezbanje, a najviSe u onome sto se odnosi na stavove i prigovore. J er, jednom recju izraZeno, dijalekticar je onaj ko je sposoban da postavlja propozicije i prigovore. A postaviti propoziciju znaci od vise stvari naciniti jednu (posto treba uzeti uopste, kao jednu stvar, zakljucak dokaza). A postaviti prigovor znaci od jedne stvari naciniti vise njih. Nairne, u drugom slucaju se deli ill se pobija, time sto se jedan deo propozicije odobrava, a drugi ne. Ne treba raspravljati sa svakim, niti se upustati u dijalektiku s kim bilo. Jer, s nekim protivnicima zakljucivanja se nuZno izopacuju. Ako se ima protivnik koji se svim sredstvima trudi da izgleda kao da mu se ne moze priCi, ispravno je svim sredstvima pokusati da se izvede zakljucak, - ali to nije otmeno. I zbog toga se ne treba lakomisleno upustati u svadu sa svima koji naidu, jer iz toga nuznim naCinom proizlazi razgovor o rdavim stvarima. A oni koji se na taj nacin vezbaju [u raspravljanju], neee moei da se uzdrze i da raspravljaju bez zestine. Najzad, treba imati gotove dokaze za ovakve probleme, u kojima raspolaZemo sa najmanje izvora, ali njima mozemo da se sluZimo u najvise slueajeva. Takvi su univerzalni dokazi, a njih je teze pribaviti pomocu svagdasnjega iskustva.17 570
NAPOMENE PRVA KNJIGA
Upor. definiciju silogizma u Anal. priora, I, 1, 24 b 18. Vidi Anal. post., I, 2, 71 b 16. a Aristotel misli na svoje definicije demo~strativnih, dijale~ tii!kih i eristickih silogizama, koje se na paralogJZam ne mogu pnmeniti. 4 To su propozicije ili dijalektii!ka mesta. .. . . 6 Definisano moze biti prosti termin koji definic~il!-. razVI)3., th propozicija koju definicija objasnjava drugom propoztct)om. e Top., I, 5, 102 a 9. . . 1 Te vrste su definicija, svojstvene odredbe Jedne stvan, vrsta i akcidencija. s Top., I, 1, 101 a 22. e Pitanje razlika treba vezati za pitanje vrste, a pitanje poredenja za pitanje akcidencije. .. 10 Vidi o ovome Metaph., A, 9, 1017 b 27-1018 a 11. u Ti elementi su opet definicija, svojstvene odredbe jedne stvari - i1i propria, vrsta i akcidencija. 11 0 kategorijama vidi Categ., 4. 11 Tako Aristotel svodi na deset kategorija p~opoz~~ije koje izrahvaju definiciju, vrstu, svojstvenu odredbu 1 akctdenct)U. 14 Upor. Top., II, 7, 113 a 1-18 i De interpr., 14, 23 b 3-7. t5 Misli se na praktican moralni problem: da se ispuni dobro, a izbegne zlo. . . . 1e Misli se na teorijski problem kojim se ide za ctstim saznan)em. 11 0 tezi upor. filozofovo izlaganje u Anal. post., I, 2, 72 a 15. 1
t
571
Top., I, 1, 100 a 25, i dalje. Definicija, svojstvenost, vrsta i akcidencija. zo Vidi Top., I, 4, i dalje. 11- Vidi Top., I, 10, 104, a 8-15. 11 Vidi Top., I, 10, 104 a 13 i 20. 13 Za Aristotela je to kategorija delovanja, posto ostrina tona brzo seee vazduh. 14 Kategorija odnosa. 25 Vidi Metaph., A, 7, 1057 b 8, i dalje. " Izvesno je dvosmislen (homoniman) izraz koji znaci i rod (,jasan", upravo ,beo" za boju), i specificnu razliku ( jasan" za glas). Nairne, rod ne moze biti specificna razlika. " 17 Vidi Metaph., H, 2, 1043 a 21. 18 Naznaeeni naein dokazivanja svojstven je sofistici. ze Definicija se sastoji iz vrste i specificne razlike. 30 0 tim orudima mislilac je govorio u glavama 13-18. lB
11
DRUGA KNJIGA
Taj problem je postavljen kao univerzalan stav, po kome je liauka o suprotnostima jedna ista. • 1 .~r?tivni~ postavlja svoju tezu: nauka ni o jednoj od suprotnostl m)e Jedna lSta. 3 NEflEO'l~ boianstvo u kome je olicena bozanska pravicnost. 4 Definicije subjekta i atributa nekad mogu biti analiza koja • Je nedovoljna da pokaie istinitost iii pogreSnost jedne teze. U tom sl.u~ju. ~a!ia defini~ati i svaki od izraza koji saeinjava same te defim~1J7> 1 1~1 tako dal)e, sve dok se ne do4e do izraza koji su oeevidni. (V1d~ Ar~stf!te! Organon V, Les To_piques, Nouvelle traduction par J. Tncot, Btbbotheque des textes philosophiques, Paris 1950 page 58, note 1.) ' 5• ~stotel upucuje da tr~ba da ucinimo ono StO bi naS protiv• mk ucm10, - treba da konvertiramo problem u univerzalno-afirmativnu iii negativnu propoziciju. Tada ce se na8a pobijanja primeniti na ovu t~u. A tako se vracamo na drugo mesto, o kome je u ovome delu ran11e govoreno (II, 2, 109 b 13). Vidi ibid., str. 58, nap. 3. 8 Prvo mesto je prikrivena dvosmislenost. 7 Da bi se pobila jedna afirmativna iii negativna - univerza~na teza, valja k~tegc;>ficki postupati. Nairne, posto je propozicija umverzalna, dovol)no Je dokazati da se u izvesnom pojedinacnom s~ucaju o~a ne prim.eni?ie, pa da ta propozicija bude oborena. Me4utrm, da b1 se utvrdila )ed.na teza, treba postupati bipoteticki i prethodno, saglasno s protivmkom, pretpostaviti da je ono sto je istinito u jednom slucaju istinito u svim slucajevima. Upor. ibid., str. 60, nap. 1. 8 Drugo mesto je oeevidno dvosmisleno. 1
572
e Treee mesto je izraz sa viSe n~yosm.islenih. znaeenja. . 0 bojama smatra kao cil)eve 1 belo ~ cmo. u Preciznije: valja uzeti samo znaeenja poyol)n~ .za tezu ko)a se zeli utvrditi, ili nepovoljna za tezu koja se z~b pob1ti. 11 Filozof postavlja razne vrste kretan)a u Metaph., Z, 1, 1032 a 15. n Drugo mesto. . a Nairne predmet dijalektike su i verovatne stvan.. u To je ~esto onoga ~to prethodi i onoga ~to sledu)e. u Upravo: na mesto koje se odnosi na vr?.me. , . 11 Ovde Aristotel kritikuje Platonovu teonJU secan)a. 1s Ta taeka nije postavljeni problem. n Ova dva slucaja iilofena su u nameri da se dokafe problem, ali u njima nema niceg sofistickog. . . .. . . zo Mesto koje se sastoji u prelazu prvob1tne propoz1c11e n]entm konzekvencijama. u Mesto uzeto iz etimologije. n llat11rov - demon, dobri dub i genije. . n Ovo mesto proiza8lo je iz podele stvan na nu!ne, stalne i~~ . u Mesto izvedeno iz nemogucnosti da stvar bud~ s~a svo) atribut. Zab}uda do}azi od mno?ne im~na k~j.a oznaeaVa)U lStU stvar. Ako se- kao ~to je cinio sof1st Prodik, .kOJl se u ~laton<_>vom Pro_:1 tagori bavio definicijom reei, - zadovol)stvo pod':ll ~ po)m~ve ko~ su samo razni prelazi zadovoljstva, tada se stvar pndaJe samOJ stvan. Upor. Tricot, nav. delo, str. 74, nap. 3. . . . . u Po Aristotelovoj definiciji, svaka vrbna Je sredma 1ZIDe4u dva ekstrema. 0 ovome videti Eth. Nic., II, 8, 1108 b 11. . . n Ovo mesto izvedeno je iz toga ~to, na ~novu. P?nctpa protivrecnosti, kontreme suprotnosti ne mogu pnpadati tstovremeno istom subjektu. Vidi Categ., 11. t1 Aristotel istice da je ovo unutra8nja protivreenost u Platonovoj teoriji ideja, po kojoj su ideje inteligibilne i nepokretne. 28 Drugo mesto: ono sto moze da primi jednu od dv~ kontre!"fl~ suprotnosti, moei ce da primi i drugu, !'- ono ~to ne ~~ze da prliDl jednu od dve kontreme suprotnosti, nee: mo~1 da pnmt drugu. 21 0 ovome vidi Categ., 5,. 4 a 10, 1 dal)e. . so Vidi Categ., 10. - Ovde filozof ispituje ~ont~d1ktornu suprotnost. U neposrednom sledovanju subjekt i pred1k~t..Jedne pr~ pozicije suprotni su subjektu i predikatu druge propoZ1C1Je. Na pnmer: ,Hrabrost je vrlina,- dakle k~vistvo je por~k." Ob~uto sledovanje je ono u kome je red termma ob~u!_; u n)em~ sub)ekt prve propozicije postaje predikat druge propoz!C1J~, a p~edtkat prve subjekt druge propozicije. Na primer: ,Covek Je zlVotmJa, - dakle ne-zivotinja nije covek." to Nauka
573
. . ~to se. tice kontradiktomih termina, mesto je sledeee. Treba ISPI~tl da. h se r_n~emo poslufiti obmutim sledovanjem termina protivrei?mh. termm1ma stavljenim u tezi, - da bi se pobila iii da bi ~e !lt~Ila )edna t~a. }{a~ i.e afirmacija istinita, obmuta negacija Je. ISti~Ita (,Cove~ )e ZlVotlD)~ :- dakle ne-zivotinja nije covek"). Time Je t~ po?_IJC-?a.. u. t~rmrmma u kojima je negacija istinita i · obrnuta afirmaci)a. JC lStimt~ (,_On? ~to nij~ zivotinja, nije COV~k, - . dakle ono sto JC covek )e Zivotln)a"). Time je teza potvrdena. Tncot, nav. delo, str. 80, nap. 1. 81 Ovo zakljucivanje sad postavlja tezu. 32 To je sledovanje termina teze prema protivreenosti termina. 33 Slucaj neposrednog iii obrnutog sledovanja, da bi se po• blla teza. •34 Slucaj neposrednog iii obmutog sledovanja da bi se utvrdila teza. ' ~ ~ilozof govori o su~rotnosti prema posedovanju i lisenosti. U slucaJU. da su _dve stvan suprotne kao posedovanje i liSenost posedovan]u sledu]e I??S~oyanje, a li_senosti liSenost, i sledovanje j~ neposredno. I za pobiJaDJe 1 za utvrd1vanje teze postupak je isti kao za kontrerne suprotnosti. 81 Filozof govori o suprotnosti relativnih pojmova. 37 Trostruko i treeina su relativni pojmovi, ali je trostruko • nesto mnogostruko, dakle, treeina je deo. 38 ~n~je_ i njegov predmet jesu relativni pojmovi, kao sto su • 1 ver?van)e 1 DJ~gov predmet relativni pojmovi. Prema tome, ako je znan)e verovan)e, predmet znanja je predmet verovanja. U Rhet., III, 16, Arist?tel utvrduje da je znanje verovanje koje . Je d~kazom postalo n~bonvo. ~~®tim verovanje je podloino zabludi. Predmet verovan)a mogu b1t1 stvari o kojima nemamo znanje. 39 Znanje se odnosi na op8te, a opa.Zanje na pojedinacno. 40 Opet jedno mesto. 41 Drugo jedno mesto. 42 U Top., II, 8, 113 b 27-114 a 6. 48 Pomenuto mesto izvedeno je iz postajanja i nestajanja stvari. 44 Propadanje bolesti je dobro, a bolest je J;dava. 45 Propadanje zdravlja je r
~~
'
T. ~ JC . prv1. ?bl"k · 1 pngovora koji se odnosi na relaciju. U vezi s OVlffi V1d1 Eth. N1c., VI, 9, 1142 a 13--16. 48 Drugi oblik prigovora u odnosu na vreme. 48 Za treei oblik prigovora koji se odnosi na mesto dati su primeri koji sleduju. .
41
so Pleme koje je zivelo ~ sev~ru Trakij~.. . 11 vracanje na drugi oblik pngovora koJI se odnOSI na vreme. TRECA KNJIGA
To je akcidencija. Upor. Top., II, 9, 114 a 26. a Ibid., III, 1, 116 b 10. 4 Ibid., III, 3, 118 a 29. s Ibid., III, 3, 118 a 31. • Ibid., III, 118 b 1. 1 Ibid., III, 3, 118 b 10. 8 Ibid., III, 3, 118 b 17• 8 Ibid., III, 2, 117 a 24. to Mesto a definitione. u Ta mesta obja.Snjena su u II i III knjizi Topike. 12 Upor. Top., II, 2, 109 b 13.. . 1s Mesto izvedeno iz kontrermh suprotnost1. 14 Mesto izvedeno iz suprotnosti izmedu posedovanja i lise1
1
nosti.
u Mesto izvedeno iz odnosa. 111 11
18 18
Mesto izvedeno iz kontrernih suprotnosti. Ovo mesto i sledeea izvedena su iz srodnih pojmova. Vidi Top., II, 9, 114 b 16. Primena mesta iz ovoga dela, II, 10, na pojedinacne pro-
b" · lspitivanje slicnog. Moguce je i utvrditi i ,po It.l tezu. v Ispitivanje manjeg, jer se samo pomocu n)ega moze utvrditi teza. 22 ,Poneka duSa. je besmrtna." n ,Poneka dusa nije besmrtna." t4 Zbog toga sto dve kontrerno suprotne propozicije mogu da budu istinite u isto vreme. !5 Vidi Top., II, 2, 109 b 13. ze Ibid., II, 2, 109 b 15. 21 Mora se ne samo subjekt nego i predikat, akcidencija, deliti po rodovima. Kad se ka.Ze da akcidenciju treba deliti. po rodu ili po broju, tada izgleda da se izraz ,po broju" odnos1 na slucajeve gde se ne moze govoriti 0 rodovima.
bleme.
20
11
CETVRTA KNJIGA 1 Red u kome jedan za drugim idu cetiri pr~meta prob!em~ i disputacija jeste sledeei: akcidencija, _vrsta, s~OJ~~vena osobm.~ I definicija. Akcidencija je prisutna u sub]ektu, ah DIJC odredba b1ca,
575 574
i .f!e daje se ~a njime razmeniti. Primer: ,Marko je step."- Vrsta niJe samo pnsutna u subjektu nego pripada odredbi njegovog biea. Pr.imer: ,Cove~ je ~ulno bice." Svojstvena osobina ne samo da je pnsutna u sub1ektu nego moze sa njime da se razmeni. Primer: ,C?v~~- se ~~eje." - ..~no sto se smeje, jeste ~ovek." - Najzad, d~!mt~IJ~ DIJe s~!DO pnsutna u subjektu nego stoji kao odredba b~~a,.,I btva sa DJtm razmenj~a. ~rimer:· ,Svaki ~ovek je razumno b~ce. - .!'Svako razumno bice )e ~ovek." (Upor. Aristoteles Toplk, !'leu ut>et:se~t von dr. Bug. Rolfes, Zweite Auflage, Der philosophischen Bibhothek Band 12, Leipzig 1922, Seite 210 Anmerkung 1.) ' 1 Jer, definicija saddi vrstu, i ona je svojstvenost onoga sto se definise. Zbog toga definicija dolazi poslednja na red. . a Nairne, dijalekticari se vise interesuju za mesta akcidencija Jer su ova ce8ca u dijalektickim raspravljanjima. ' 4 Vidi Top., II, 2, 109 b 13. ~> Ibid., I, 5, 102 b 6. 8 • • Covek, na primer, ucestvuje u definiciji zivotinje ali ZivotmJa ne ucestvuje u definiciji ~oveka. ' 7 Po5to su bice i jedno najopstiji pojmovi oni ne mogu potpadati ni pod koju vrstu. ' 8 • Prema ovom izlaganju, jedan rod ne moze pripadati razmm vrstama koje ne potpadaju jedne pod druge. 8 v • Tvr.denje da je mudrost znanje podrazumeva da isti rod moze Imatt dve vrste. 10 • Ov~ vrlo mutno ~e:>to Tljcot obja8njava, po Pacius-u, na ~Ied:Ct n~m. Ako r~ kOJI Je ~ pitanju spada u jednu vrstu, i ako J~ sam ~n v~ta s obztr~ na niZe rodove, - treba da je viSa vrsta bttno af~rr~a ~ m.zih ~ova.. A ako je sama visa vrsta sad.dana u JoS VlSOJ vrsti, ova JOs visa vrsta treba na isti nacin da bt~:de afirmirana od niZih vrsta i rodova. Tako na primer ako je ,~IV" vr.sta. ,zivotinje", tada su vise vrste (,t~lo", ,supstancija") ~1~0 afrrmrrane od coveka, od konja, i, uop8te, od rodova zivotmja. (Nav. delo, str. 130, nap. 3.) 11 , Ak~ hoeemo da pobijemo da je nauka vrsta vrline kazac~mo: ~o J~ nauka vrsta vrline, nauka i vrsta nauke treba d~ budu bitn? afrrmrr~e ~ svih pojedinacnih vrlina (umerenosti. pravicnosti?· M~utim, niJe ta~o. Prema tome, umerenost ili pravicnost oeevidno rusu nauka. (Ibid., str. 131, nap. 1.) 11 Ako se definicija nauke ne primenjuje na vrlinu jasno je da nauka nece biti vrsta vrline. ' 13 • V~ta nije u rodu, upravo nije podredena rodu kao jedan od DJegovih rodova. 14 • ~tlstS - me8avina elemenata u rna kome agregatnom staDJU. XQiiats - me8avina teenosti. 15
576
u Rod je vrsta specificne razlike, Bog je vrsta besmrtnog, a besmrtno je specificna razlika Boga. n Ovo je suprotno Ksenokratovom shvatanju o dmi kao broju. 1s Vidi Top., I, 15, 106 a b. 18 Vidi Categ., 10, 12 a 20. zo Vrlina i porok - koji su vrste - i pravi~nost i nepravi~ nost - koje su rodovi - imaju samo nesto sto izmedu njih stoji na sredini, i to je ndto negativno. To je, upravo, ono sto nije ni vrlina ni porok, i sto nije ni pravicnost ni nepravicnost. t1 Nepravda je kontrerno suprotna pravdi, a porok vrlini. A vrlina je vrsta pravde. Dakle, porok je vrsta nepravde. Jer, gde su vrste kontremo suprotne, moraju kontrerno suprotni rodovi da pripadaju kontrerno suprotnim vrstama. u Filowf se ovde poziva na pojam proporcije, o kome je govorio uAnal. post., I, 4, 74 a 17. 2a Vidi Top., II, 8, 113 b 15-26. 24 Po Categ., 1, dvostruko je rod mnogostrukog. 25 0 konverziji relativnih pojmova mislilac govori u Categ., 7, 6 b 27. H Aristotel misli na suprotnost izmedu relativnih pojmova, na primer, izmedu nauke i njenog predmeta, i izmedu culnog opaZa.nja i njegovog predmeta. 21 Znaci da nije vrsta jednog stanja sposobnost koja tom stanju sleduje. 2s Gnev nije rod bola, zato sto bol prethodi gnevu, a vrsta ne treba nikad da prethodi svojim rodovima. 28 Prema tome, vetar je modifikacija vazduha, a ne jedan od njegovih rodova. Jer vazduh je uvek isti, i kad je u miru, i kad se krece - sto ne bi bilo kad bi vetar bio rod vazduha. ao Ti univerzalni atributi postace u skolastickoj filozofiji transcendentni pojmovi, koji ne mogu biti ni vrste, ni specificne razlike. a1 Iz ovoga izlazi da, ako se termin koji je dat kao vrsta nalazi u rodu kao u subjektu, on je u stvari akcidencija, a nije vrsta. Tako je belo akcidencija snega, a nije njegova vrsta. Nairne, vrsta je afirmirana od roda subjekta. st Upor. Top., IV, 3, 123 a 33. aa Ako su dve kontrerno suprotne vrste dobro i zlo, a dva kontrerno suprotna roda zadovoljstvo i bol, tada.zadovoljstvo treba da bude rod dobra, a bol rod zla. u Vidi Top., IV, 2, 123 a 3. PETA KN1IGA
0 svojstvenom vidi Top., I, 5, 102 a 1~30. Utvrdeno je da je logicko mesto celog ovog paragrafa posle 129 a 16. t 1
37 Organon
577
1 Relativna svojstvenost nije prava vee pre akcidentalna svojstvenost. Naime, ona moze i pripadati i ne pripadati subjektu. Prema tome, mesta koja vafe za akcidenciju, vafice i za relativnu svojstvenost. • Svojstvenost treba da bude izrafena terminima koji su poznatiji nego subjekt. Ako su ti termini manje poznati, to zna.Ci da je svojstvenost nfavo postavljena, i teza je samim tim pobijena. Mectutim, ako su ti termini poznatiji nego subjekt, svojstvenost je dobro postavljena, i teza je potvrctena. 5 Po fJ.Zici starih Grka postoji trostruko prirodno kretanje t~la: nagore, nadole _i u krugu. Najvise se nagore penje vatra, ispod n)e vazduh, pa zeml)a, pa voda. Eterna nebeska tela, sfere i zvezde, . kreeu se .u kruilJ. • U ovom slucaju imali bismo akcidenciju, a ne svojstvenost. 1 Geometar je rod vrste naucnika. A svojstvenost naucnika jeste da ne moze da se vara. a Ceo ovaj stav izgleda da je docnije dodat. ' Po Tricot-u, ovo je dokaz pomoeu logicki nemoguceg. Ako bi jedan subjekt mogao imati vise predikata razlicitih rodova, i ako bi subjekt mogao biti svojstvenost onoga sto sadrZi, - on bi bio svojstvenost svih tih predikata razlicitih rodova. U stvari, su5tina svojstvenosti sastoji se u tome sto ona mofe da pripada samo jednom subjektu. (Upor. nav. delo, str. 187, nap. 2.) 10 Aristotel se slufi Platonovim izrazom. Ono u cemu subjekt ueestvuje nije svojstvenost. Naime, subjekt ucestvuje u vrsti i specificnoj razlici. A dve poslednje jesu elementi esencije i definicije. 11 Nufnim nacinom i uvek, svojstvenost mora biti istovremena subjektu. 11 Filozof prelazi na ispitivanje kontradiktome suprotnosti. 13 Uzeta su dva predikata sa jednim subjektom. 1' Uzeta su dva atributa sa dva subjekta. 15 U drugoj knjizi, devetoj glavi Topike (114 b 6-15). 1• Mesto o kome mislilac govori ima po objdnJenju Tri~t-a - tri termina, dva subjekta i jedan atribut, koji je afirm•ran od dva subjekta. Ako atribut nije svojstvenost prvog subjekta, on neee biti ni svojstvenost drugog subjekta. Mectutim, ako je atribut svojstvenost prvog subjekta, on ne moze biti svojstvenost drugog subjekta, jer jedan isti atribut ne mo-U biti svojstvenost viSe stvari. (Nav. delo, str. 210, nap. 1.) Ovo mesto je jedan od najnejasnije izrafenih stavova o svojstvenosti kod Aristotela. 11 Primer sto sleduje ne govori o odnosu jednog atributa prerna dva subjekta vee o odnosu dva atributa prema jednom subjektu. Za~ su neki tumaei smatrali da taj primer nije dao Aristotel, nego da 1e umetnut.
578
18 Stagiranin uzima u obzir Platonovu teoriju ~deja, .tvr:cteei da ono Sto ne pripada ideji jedne stvari, ne mofe pnpadatl m sa: moj toj stvari. Aristotelu uvek pravi zadovoljstvo da pronal8Zl . . slaba mesta u cuvenoj teoriji svoga ~citelja. 11 Mirovanje nije cove.ko~a SV?JStVen~ a!l pnp~a COVC~U, kad se ovaj posmatra kao ide)a. MrrovanJe, na~me, pnpada sv1m idejama. . · d b" kta 10 Ovo mesto, po tumacenju Tncot-a.. pored~ va su JC i dva atributa. Prvi atribut treba da bude viSe svo)stvenost J?rvog subjekta nego sto je drugi atribut svojstvenost drugog subJekta· Prema tome, ako prvi atribut nije svojstvenos~ prvog sub]ekta, drugi atribut nece biti svojstvenost drugog sub]ekta. (Nav. delo, str. 215, ·nap. 2.) . b" k 11 Ovo mesto poredi jedan atribut sa dva su Je ta. n Porede se dva atributa sa jednim subjektom. u U ovom istom delu tvr4eno je malo ~je .~138 a. 7) verovatno samo hipoteticki - da culno opafan)e m]e svo]stveno zivotinji. . . ect u Filozof izoosi slucajeve kad su dve ~vo)s~enosti P?r ene sa dva subjekta, iii kad dve svojstvenosti pnpadaJU samo J~om subjektu, ili kad samo jedna svojstvenost pnpada dvama sub)ek-
tima. u Naime, svojstvenost ne moze pripadati nekolikim subjektima. ao Upor. Top., V, 8, 138 a 30-b 27. !IBSTA KN11GA
Upor. Top., I, 4, 101 b 19. . ... a 0 pomenutim mestima raspravlja se u IV 1 V knJlZl ovoga · d 1· dela. . a Ova tvrctenja ne nalaze se u sacuvamm P1atonovm e 1!Da. ' u definiciji je izman atribut koji pripada svim stvanma · t . . Ako · 1· T r1co iste vrste. . 5 Pacius navodi sledeee primere ko)e ponav Ja 1 na primer kafem da je covek bice obdareno du5om, ~ulma 1 razumom .:_ tada je izliSan izraz ,bice". A ako kafem da)e.c~vek zivotinja koja CUlDO opaZa i koja je razum';ia :-. tada Je lZliSan izraz ,koja culno opafa", - po5to svaka !ivotin)a culno opafa. (Upor. nav. delo, str. 230, nap. 1.) • Tu definiciju formulisao je Ksenokrat. . . .. 1 Platon je u F edru (245 e) dao ovu defmlClJU. 8 Prva definicija glasi: ,Du5a je broj koji samo~a se~ PO: kreee", a druga: ,Du§a samu sebe pokreee." A to znae1 da Je broJ . . . . vrsta duse, ili da on to nije. • Po5to svaka stvar ima samo Jedou su5tinu .- ~ofe p~t!>~~ti samo jedna definicija jedne stvw;i. Jer, k~d bi bilo viSe defmiClJ8, bilo bi j vise sustina jedne Stvarl - StO )e nemoguce. 1
579
10
U navedenom slucaju definicija je neospomo la.Zna. u Ova ista alava, 141 a 26. 11 Ti izrazi odnose se su5tinski na jednu, a akcidentalno na drugu stvar. u Top., VI, 1, 139 b 3. 14 Taj rezultat je nemoguc, jer, po ovome delu (IV, 1 121 a, 10), rod ucestvuje u vrsti. Celokupno navedeno izvodenje 'Aristotelovo upravljeno je protiv Platonove teorije ideja. 15 Akcidencija i pripada i ne pripada jednoj stvari, a specificna razlika spada u njene bitne atribute. tt Vrsta je afirmirana o rodovima i o individuama o kojima je razlika afirmirana. Vrsta, dakle, nije afirmirana o razlikama. 17 Ako bi se vrsta pridavala razlici, a ne rodu koji je postao iz vrste i iz razlike, - tada bi vrsta me puta bila atribut roda. 18 Po8to je to nemoguce, imamo jo8 jedan razlog za dokaz da vrsta ne moze biti afirmirana o razlici. 1' Ako je ,covek" pridat ,onome koji hoda nogama", u tom slutaju bi onaj ,koji hoda nogama" bio ,covek", - sto je nemoguce. 10 Po8to razlika, kad se prida vrsti, obrazuje rod, izlazi da je razlika ranija od roda. 11 Na primer, da li je sagovornik rekao da je covek topla ili hladna zivotinja. n To neslaganje bilo bi izmedu onoga sto je definisano i definicije. u Vidi Categ., 7 i 8. 14 Nairne, na vestinu da se slova citaju i pisu. 15 Na ono sto se moze saznati, upravo na ono sto, po samoj njegovoj prirodi, mou biti saznato. 18 Uzmimo da je jedna vrsta relativna prema drugoj vrsti. U tom slucaju, i jedan rod prve vrste mora biti relativan prema rodu druge vrste. n Na primer, nejednakost se moze definisati kao lisenost jednakosti, ali se jednakost ne moze definisati kao lisenost nejednakosti. ta Filozof ovde podrazumeva da je jedna od kontrernih suprotnosti li8enost druge. tt u idejama kao veenim bitnostima ne m<>Ze da ucestvuje niSta smrtno. Isto tako, po8to su ideje bez delanja i bez trpljenja, nista sto dela i sto trpi ne moZe ucestvovati u njima. ao 0 tome soflStu nisu ostali nikakvi podaci. Aristotel ga pominje i u Physiogn., 3, 808 a 16. Definicija Dionizijeva moze se primeniti samo na zivotinje, ali ne i na biljke. • 1 Prema tome, nje moguce dati jednu definiciju Zi.vota, koja bi se mogla primeniti i na zivotinje i na biljke. I I To jest, definicija zivota koji je dvosmislen pojam.
580
sa Znaci da postoje dve pogre8.ke, - kao sto. t~a.Ci .Tricot. Prva se sastoji u tome sto se homomm S!p-atra za ~morum, •. s!o..se za dva dvosmislena izraza namerno da samo )edna defmlCtJa. Druga pogre§ka, medutim, sastoji se u tome sto se, - iako se zna da homonimija postoji, - stavi definicija koja nije svojstve~~;a samo jednom znacenju, nego se primenjuje i na druga znacenJa dvosmislenog izraza. (Upor. nav. delo, str: 272, n!lP. 1.) . . u Razume se da je nemoguce 1 besmtsleno davatl ovobke definicije za isti izraz. . 85 U antickoj fizici vatra je smatrana za telo, a boJa za kvalitet tela. ae 0 ovome vidi Eth. Nic., III, 9. 37 Ne postoji kontrerna suprotnost izmedu mesa i kostiju, dok ona postoji izmedu belog i svetlog. SBDMA KNJIGA
Vidi Top., I, 7, 103 a 23. 0 identicnom vidi i Metaph., ~· ?· 2 Da li je jedna definicija pravilna, zavisi od toga da h ~e ona identicna sa onim sto je definisano. Otuda posle mesta koJa se odnose na definiciju, dolaze mesta koja se odnose na identicno. 3 Ako su dve stvari identicne treeoj, one su i medu sobom identicne. 4 Upor. Top., I, 5, 102 a 11. & Upor. Top., VI, 1, 139 a 27-35. • Anal. post., II, 13 i Metaph., Z, 17. 1 0 tome je vee bilo govoreno u ovom delu, I, 15, 107 b 28. 8 u sledeeem filozof na vrlo nejasan naein daje zakljucak o utvrdivanju definicije jednog termina, suprotnom definicijom suprotnog termina, pomoeu vrste i specificnih razlika. ' Vidi Top., VI, 10, 148 a 14. 10 Ako definicija koju .valja utvrdi~ treba d!l .bude uni-.:erzalna, ona mora da se primeni na sve sto se defmiSe.•.Medutrm, definicija ce biti pobijena ako se dok~ da ona ne vazt samo za jednu individuu za koju treba da VaZl. • • • 11 Definicija koju treba utvrditi treba da se pnmenJUJC samo na ono sto je definisano. 12 Aristotel misli na pravila o svojstvenosti, o vrsti i o akcidenciji. u Svojstvenost je teie utvrditi nego vrstu i akcidenciju, ali lakse nego definiciju. 1
OSMA KNHGA
U ovom istom delu, u knjigama II-VII. Filozof pretpostavlja da ce protivnik, moZda, od?briti s~o !enu i pro8irenu propoziciju, koju ne bi prihvatio kad b1 ona bda prosta. 1
I
581
a Vidi Top., Vlll, 1, 155 b 2~28. Hoiril sa Samosa bio je Euripidov savremenik. Napisao je
4
ep u kome opisuje pobedu Grka nad Persijancima. Aristotel u Retorici navodi jedan Hoirilov stih (III, 14, 1415 a 4). ' 0 tome govori filozof u Top., I, 12, lOS a 16, i dalje. • Heraklit iz Efesa- tvrdio je da se sve kreee, a Eleatanin Parmenid da je Biee nepokretno. 1 U Anal. post., II, 2, 3, 4, dokazano je da se iz istinitih premisa ne mof.e izvesti lilian zaklju~, ali da je moguee da istinit zaklju~ bude izveden iz la!nih premisa. 8 Zakljucak koji treba izvesti je istinit. • Top., I, 1, 100 a 22. 10 Nairne, bolji se ne mole naei. u Upravo iz Anal. prior., II, 2. u Upor. Top., Vlll, 11, 162 a 10, kao i Anal. prior., II, 2. u Kad je dokaz u cetvrtom smislu l&Zan, upravo kad je materijalno lafan, a formalno pravilan, i kad pobija ono §to je istinito - iz toga proizlazi laZn.ost jedne od premisa, na osnovu kojih se dokaz ostvaruje. Jer, iz samih istinitih premisa mote, pri formalno pravilnom zakljucivanju, da proizade samo istiniti zaklju~- Me4utim, laZnost jedne premise povlaci za sobom istinitost njene kontradiktome suprotnosti. 14 Ovo znaci da svoctenje na logicki nemoguce, koje iz Ia!nih premisa izvodi la!an zaklju~, radi toga da utvrdi istinitu propoziciju, - valja pretpostaviti istinitom zakljucku koji je izveden iz Ia!nih premisa koje su neverovatne. 11 0 konverziji silogizama vidi Anal. prior., II, 8-10. 1' Sa mnoienjem prvih deset brojeva. o xs
SESTI DEO
0 SOFISTICKIM POBIJANJIMA
Glava prva [UVOD. - CIU I SADRZINA SPISA. SOFISTI I SOFISTICKI ZAKUUCCI]
Govorimo sad o sofistickim pobijanjima1 i o pobijanjima koja samo takva izgledaju, ali koja su u stvari paralogizmi, a ne pobijanja. Poceeemo onim stvarima koje su prve po prirodi.l Ocevidno je da su neka zakljuCivanja pravilna, a da druga zakljucivanja nisu pravilna, ali izgledaju da jesu. Sa dokazima se dogada isto sto i sa drugim stvarima gde postoji izvesna slicnost [izmec:tu istinitog i prividnog]. Tako su jedni ljudi u dobrom [telesnom] stanju, a drugi samo izgledaju da jesu, zato sto su se naduli i opremili sebe kao sto plemena opremaju Zivotinje koje prinose na zrtve. Jedni SU doista lepi, a drugi Sarno takvi izgledaju, zato sto su se nagizdali. Isto vaZi i za neoZivljene predmete. I od njih su jedni od pravoga srebra iii zlata, a drugi nisu, nego samo izgledaju takvi culnom opdanju. Tako predmeti od mesavine srebra i olova i od kalaja izgledaju srebrni, a predmeti od zutog metala izgledaju zlatni. Na isti nacin zakljucivanje i pobijanje su nekad pravi, a nekad nisu, i ako ih neiskusnost Cini pravima. Jer ne~ iskusni ljudi vide samo izdaleka, kao oni koji su udaljeniJ Zakljucak silogizma proizlazi iz izvesnih stavljenih premisa, tako da on, nuZnim nacinom, na osnovu stavljenog, iskazuje nesto drugo nego ono sto je stavljeno.1 Pobijanje je zakljuCivanje koje protivreCi zakljucku [protivnika].4 Ovo sofisti ne cine, nego samo izgleda da cine iz vise razloga. 585
Jedan od tih razloga [iz kojih taj privid proizlazi], najprirodniji i najopstiji, jesu imena [koja se daju stvarima]. U raspravljanje sene mogu uneti same stvari, nego se, umesto njih, upotrebljavaju njihova imena kao simboli [znaci]. Otuda verujemo da ono sto vaZi za imena, va.Zi i za stvari, kao kad se racunanje vrsi pomoeu kamicaka. Ali [izmedu imena i stvari] nema [potpune] slicnosti. Imena su ogranicena po broju, a isto tako i mnoZina definicija, a stvari su neogranicene po broju. Zato je nuZilo da vise stvari bode oznaceno i istom definicijom i istim imenom. Prema tome, kao sto [u ranije spomenutom primeru] oni koji nisu vesti u rukovanju kamiccima [za racunanje] bivaju prevareni od onih koji su tome vicni, na isti nacin i oni koji su neiskusni u znacenju reei pogresno zakljucuju i kad sami raspravljaju, i kad slusaju druge. lz tog razloga, kao i iz onih koji ce biti [docnije] navedeni5 postoje i silogizam i pobijanje koji su prividni, a ne pravi. Ali, posto postoje neki !judi kojima vise godi da izgledaju mudri, nego da budu mudri, a da takvi ne izgledaju Uer sofistika je prividna, a ne stvarna mudrost, a sofist je eovek koji ume da zaraduje novae od prividne, a ne od stvarne mudrosti, - jasno je da je za njih pre nl1Zno da prividno cine delo mudrosti nego da ga stvarno cine, a da tako ne izgleda. A [da bi se uporedile dl1Znost pravog mudraca sa duznoseu sofista] dl1Znost onoga ko zna, u odnosu na svaku stvar, jeste da sam ne la.Ze 0 onome sto zna, kao i da moze da obelodani onoga ko la.Ze. A [od te dve duZilosti] jedna se sastoji u tome da se moze navesti razlog [stvari], a druga da se moze primiti [shvatiti] razlog koji drugi daje. Iz toga, nuZnim nacinom, proizlazi da oni koji hoce da budu sofisti treba da tra.Ze dokaze o vrsti o kojoj je govoreno. Ovo moze posluziti njihovom cilju, posto ee im takva sposobnost [vestina]' dati privid mudraca,- a to su oni basi zeleli [da postignu]. Jasno je da postoji takva vrsta dokaza, i da !judi koji su nazvani sofistima teze [da dostignu] sposobnost ove vrste. A sad cemo izloziti koliko ima rodova sofistickih do-
k
. k liki je broj elemenata iz kojih se ta ~posobn~st
s=t~ji~ i ~oliko del.ovav~~ ovo istraijvanje, kao 1 drugo sto pripada pomenutoJ vesttm.
Glava druga [0 RAZNIM VRSTAMA DOKAZA U RASPRAVUANJU}
Ima cetiri vrste dokaza u .ra~pr~v~j~ju: didakticki i dijalekticki, i kriticki [peirasticki] I ensti~ki. . Didakticki su oni dokazi sto zaklJUCUJU na os~voyu principa svojstvenih svakoj nauci, a ne. nadosn~vu.:u;l~; n. a ono a ko odgovara Ger potr~bno..Je a uc~m u ubeden)~ Dijalekticki su oni dokaztv kOJl, po~az~1 od ~ero: vatnih premisa, dolaze do zakljuc~a ~ro~vrecno~ at~J tezi K.riticki su oni dokazi sto zakl]UCUJU ~ pr~ID;ise koJ.e izgl~daju istinite onome ko odgovara, ~ koJe n~ na(ctnom mora poznavati onaj ko se pravt da zna n~ . u . na ko 'i naCin, objasnjeno je na drugome me~t~7): r:nsticki .su dokazi koji zakljucuju ili izgl~a da ~a.J?JUCUJU IZ premtse ko ·e su prividno verovatne, ali u stvan msu .takv~. . J 0 demonstrativnim dokazima raspravlJanO Je u Analztikama a o dijalektickim i kritickim dokazima n~ d~~om~ mestu.: A sad eemo da se pozabavimo agomstickim t eristickim dokazima.
Glava treca [PET CIUEVA SOFISTICKOG DOKAZIVANJA}
Pre svega, treba razmotriti koj~ ciljeve hoee. d~. dostignu oni koji se bore i uvek p~~p~ ~ raspravlJ~Jtma. Tih ciljeva je pet na broju: pobtJanJe, 1 z~bluda, ~ paradoks i soloikizam [jezicna pogreska, n~oc1to ~ro~v praviln~g izgovora i sintakse] i. na':o.denJe [~rotivmka] ~a razno brbljanje, sto znaci prmuditi g~. da cesto p~mavl]a kto. U svakom od tih slucaj~va nastOJ1 se da se tzazove . . .. privid, a ne tezi se za stvarnoseu. Sofisti pre svega, zele da izazovu pnvtd da su po~th protivnika.'Na drugom mestu,- zele da poka.Zu da protiv587
586
nik govori nesto pogresno· na tre6em -
da ga dovedu do
par~d<;>ksnih tvrdenja; na 'cetvrtom, .:.._ da ga navedu na so~<;>1kizam, to jest nastoje da samim dokazom nagone onoga ~OJ1 ~dgovar~ da upotrebi neki netacan [varvarski] izraz;
1, naJzad, -
zele da ga navedu da vise puta isto kaie.
Glava cetvrta [POBIJANJE]
.IIJ;la dva ~ac~na po.bijanja: jedni se osnivaju na govoru [na J~ztcnom ~azavanJu], a drugi su van njega [nezavisni od.~Jega]. ~a sest pogresaka koje proizvode privid dokaza kOJ1 se osmva na govoru. . .. Te pogreske s~: ho?lonimija~, ~ibolija10, kompoz1c9a, podela, naglas~v~Je [akcentrranJe] 11 i forma izraza. ~ac~o~tv ovoga n~b~aJanJa do~~je se pomocu indukcije i stlog~stt~~o~ ~aklJucka :- kOJ1 bt se mogao osnivati i na drugtm ClDjemcama. Natme, na onoliko nacina na koliko je reeeno [na sest nacina] moze sene oznaciti ista stvar istim imenima iii izrazima. J'la ~omo~ji [dvosmislenosti reci] se osnivaju dokazi ka?. st?. Je sled~1: ,Oni koji znaju uce, posto gramaticari [uc1tel11 gJamatike] '!~~ stvari ~oje ~ njihovi ucenici govore nap_?:met. Re~",u~1tt na grckom tma dva znacenja; ona znac~ ,razumett prtmenom nauke, a, zatim, i ,steei znanje". Uzm~mo. opet
bio bolestan. Tacno je da je covek koji je ozd~avio bi~ bolestan, kao i da je bolestan onaj koji ozdra~lJa, - ali zdrav covek nije [u isto vreme] bolestan; on mJe bolestan sad nego je ranije bio bolestan. Na amfiboliji se osnivaju primeri, kao sto su sledeei: Zeleti za mene hvatanje neprijatelja.
,A~o
neko moze. da nosi jednu stvar, on je sposoban i da nost mnoge stvart. " 18 Jt:la podeli se osnivaju slucajevi kao sto su sledeei: ,Pet Je ~va plus. tri; ~no je neparno i parno; a, sem toga, ono sto Je veee jeste jednako, zato sto je onoliko i nesto vise."" Jer, kako izgleda, isti izraz ne znaCi uvek isto kad je podelj~~ .i kad je P?vezan~ kao, na primer: ,Od roba ja sam te UClDlO slobodnim, "10 1: Bozanski Ahil ostavi pede" set Ijudi od sto. "'1 . Dokaz koji se osniva na akcentiranju [nagla8avanju lZgOV~anj_u reei po akcentu i duZini slogova] nije lako datf u neptsantm [usmenim] raspravljanjima· medutim to je lakSe u napisanim diskusijama i u poeziji~12 ' ..Tak?, na p~er, neJ? ispravljaju Homera da bi odgovo~th omma koJt smatraJu da je besmisleno kad Homer k~e: ,Gde drvo truii od kise" [to JA.EV o~ xa'tc:ututhrt
590
Tako pobijanja koja se osnivaju na govoru pro.izlaze iz ovih mesta [izvora].- Ima sedam vrsta p~alogiZam.a koji su izvan [nezavisni od] govora. Prva se osmva na akctdenciji; druga vrsta postaje kad ~e jed~ izraz _uzme u apso: Iutnom iii u ne-apsolutnom smtslu, ah s obzrrom na neki nacin ill vreme ill odnos. Treea vrsta osniva se na neznanju ~bijanja· &tvrta na sledovanju; peta uzima ka? priznato ono sto' se u pocetku traii.23 Sesta vrsta postavlJa neuzrok kao uzrok. Najzad, sedma cini od vise pitanja jedno. Glava peta [OPIS POBIJANJA IZVAN GOVORA]
Paralogizmi osnovani na akcidenciji postaju kad se smatra da neki atribut pripada na .isti nacin stvari .i nje?.oj akcidenciji.u A posto ista stvar tma mnoge akct~en~tJe, nije nufno da svi isti atributi pripadaju svim predikatima jedne stvari i u isto vreme njihovom subjektu. Uzmimo k3:o primer: ,Ako je Korisk ~est? ~go ~ego c~ve~, tada ~e on nesto drugo nego on sam, Jer Je on covek. IIi: ,Ako Je on [Korisk] neko drugi nego Sokrat, a ako je Sokrat covek, tada je priznato da je Korisk nes!o d~go neg.o cov~k, jer se tako desava da ono od cega Je receno da Je Konsk razlicit - jeste akcidentalno covek." Paralogizmi koji se osnivaju n~ pit~j.u da li je jedan izraz upotrebljen u apsolutnom smtslu, tli samo u tzvesnom odnosu, a ne u pravom smislu, - javljaju se kad. je jedan izraz, upotrebljen partikulamo, uzet kao upotreblJ~n u apsolutnom smislu. Takav je, na p~er, do~~.: ,Ako .~e ne-bice predmet misljenja, tada ne-biCe post?Jt. J~r, mJe isto biti nesto i biti nesto u apsolutnom smtslu. Ih opet: Biee nije biee, ako nije jedno od bica, na primer, ako nije govek." Jer, nije isto ne biti nesto, i ne ~iti u apsol_utnom smislu. Ali to izgleda isto, zbog srodnosti ova dva tzraza, i zato sto postoji samo mala razlika izmedu ,biti nesto" i biti" kao i izmedu ne biti nesto" i ,ne biti". Isto vaii i ;a dokaze koji ispit~ju da li je jedan izraz upotrebljen samo u izvesnom odnosu ill u apsolutnom smislu. Primer
591
za to je sledeCi.: ,Aim je jedan Hindus ceo ern, ali su mu zubi bell, on je tada [u isto vreme] beo i ne-beo." IIi ako dva atributa pripadaju subjektu u izvesnom odnosu, [tada, po zakljucivanju sofista] kontreme suprotnosti pripadaju istovremeno istom subjektu. Svaki moze lako poznati u nekim slucajevima paralogizme slicne sledeeem. Ako se, na primer, pretpostavilo da jeEtiopljanin em, i ako se sad pita je lion beo s obzirom na [njegove] zube; tada ~e- ako je Etiopljanin beo u ovom pogledu - sofist verovati da je dijalekticki dokazao da je Etiopljanin [u isto vreme] i em i nije em, kao i to da je on sam [sofist] dosao do kraja svog ispitivanja. U izvesnim slucajevima, medutim, ovaj paralogizam ostaje cesto skriven, - tako u svim slucajevima kad je jedna stvar uzeta u izvesnom odnosu, pa izgleda da [iz togi,tj moze da sleduje i da je uzeta u apsolutnom smislu. A tako je i u svim slucajevima u kojima nije lako videti koji od atributa treba da bude stavljen u svojstvenom smislu. To je slucaj kad su kontreme suprotnosti podjednako pridate subjektu. Jer, tada izgleda da treba apsolutno prihvatiti ill obe, ill nijednu. Ako je, na primer, jedna stvar polubela, a polucma, je li ona bela iii cma? Drugi paragolizmi postaju zato sto se nije ..definisalo sta je dokaz ili pobijanje, i zato sto je u njihovoj definiciji nesto ispostavljeno.• Pobijanje se sastoji u tome da se protivreci samom atributu, koji je isti ne samo po imenu nego i po predmetu. A nije samo u pitanju ime u sinonimnom smislu, - nego to treba da bude isto ime. Protivrecnost treba da pode od priznatih propozicija i da je osnovana na nuznosti; uz to, ona ne treba da racuna sa propozicijom u pocetku pretpostavljenom, koju treba dokazati. [Protivrecnost treba da postuje i sve druge uslove.] Nairne, sve treba da bude uzeto pod istim vidom, u istom odnosu na isti nacin, i u isto vreme, - kao zakljucak koji treba pobiti. Na isti nacin treba postupati i pri definisanju lamog pobijanja necega. Neki, koji propustaju da ispune ponesto od onoga o cemu je govoreno, daju samo prividno pobijanje. Tako, na primer, oni dokazuju da je ista stvar u isto vreme dvo592
struka i ne-dvostruka, posto je dva dvostruko od jedan, a nije dvostruko od tri. ~ [oni dokazuju]_~a je ~sta stvar [u isto vreme] dvostruka 1 ne-dvostruka tstOJ s~.an, sam~ n~ .u odnosu na isto; jer ona je dvostruka duzmom, ali mJe dvostruka sirinom. Ill [oni pokazuju] da je ista stvar dvostruka i ne-dvostruka istoj stvari, u odnosu na isto, i na isti naCin, ali da ona to nije u isto vreme. Tako je [njihovo] pobijanje prividno. Ov~j_ n~cin pobijanja. [~va pogr~ska] moze se racunati u pobtJanJa koJa se osmvaJU na govoru. Pobijanja u kojima se prvobitni problem ~a kao vee dokazan" · postaju isto tako i na onoliko nacma na koliko se ucini ta pogreska.17 Privid pobijanja proistiee ovde otuda sto se ne uvida sta je isto, a sta razlicito. Pobijanje'· koje se osniva na sledovanjuzs proizlazi otuda sto se veruje da se odnos sledovanja. sme preokr~ nuti [konvertirati]. Nairne, zato sto kad Jedno postO]I, drugo nuznim nacino~ ~stoj~. pretpostav~ja se da i ~ad drugo postoji, prvo nuzmm nacmom postOJl. Iz ovog,:t t~to tako proizlaze zablude osnovane na culnom op~anJu. Tako se cesto zuc uzima za med, zbog toga sto gde Je med, tu je uvek i futa boja. A posto se ~ogada d~ zemlja p~~le kise postaje vlama, mi pret~ostvalJamo da. Je p~d~a kis~, ako je zemlja mokra. Medutim, to ne sle~uJe nuz~ nact: nom. U retorici su osnovani na sledovan)U dokazt IZVedem iz znaka. Nairne kad [retori] hoce da dokafu da je neko preljubnik, oni' uzimaju kao posledicu [prelj~?~ckog zivota] ili [cinjenicu] sto se taj covek ~asav.a, ill .sto ga vidaju da noeu luta. Medutim, ~ogtma .pnpadaJU ove osobine, ali im preljubnistvo ne pnpada. Sh~no se do~ada u silogistickim raspravljanjima. Tako, na pnmer, Mehsov argument da je vaseljena bezgranicna [da nema pocetka!upravo da je vecna] pretpostavlja [stavove] da Je vasel~ena nestvorena Ger iz nebi~a nista ne moze da ~ostan~~· 1 ~a ono sto je stvoreno ima pocetak. Ako vaselJena mJe blla stvorena ona nema pocetka; ona je, prema tome, bezgraniena [v~ena]~e. Ali to sledovanje ~je nufno. Jer, ~o s~e sto je bilo stvoreno ima poeetak, 1Z toga ne vsleduJe da ~e i ono sto ima pocetak bilo stvoreno, - kao sto ne sleduJe 38 Organon
593
ni da - aim je topao covek koji ima groznicu - covek koji je topao mora imati groznicu. Pobijanje u kome se ne-uzrok uzima kao uzrok80 sastoji se u tome sto se ne-uzrok uvuce u pobijanje, kao da se ovo na njemu osniva. To se doga<1a u silogizmima koji vode nemogu6em. Nairne, u njima, nu.Znim nacinom, treba oboriti jednu od uzetih premisa. Ako se u pitanja [premise] koja su nu.Zna da se utvrdi nemoguc zakljucak, uracuna i ne-uzrok, tada ce cesto izgledati da pobijanje postaje zbog ovoga. Takav je, na primer, slucaj sa dokazom da dusa i Zivot nisu isto. Ako, je naime, postajanje kontremo suprotno nestajanju, tada 6e i jedno odre<1eno postajanje biti kontremo suprotno jednom odre<1enom nestajanju. Smrt je jedno odre<1eno nestajanje, i ona je kontremo suprotna Zivotu. Prema tome, zivot je postajanje, a zivot je biti ro<1en.11 Ali to je nemogu6e. Prema tome, du8a i zivot nisu isto. A to ne proistice ni iz jednog silogizma. Jer, nemogu6e proistice i kad se ne kaie da je zivot isto sto je dusa, nego [ako se samo pretpostavi] da je zivot kontrerno suprotan smrti koja je nestajanje, a [da je] postajanje [kontremo suprotno] nestajanju. Takvi dokazi, iako nisu potpuno nemoeni da se pomoeu njih zakJjuci, ipak su nemocni da odvedu pretpostavljenom zakJjucku. A ovo cesto ostaje nepoznato cak i onima koji stavljaju pitanja. Takvi su dokazi koji se osnivaju na sledovanju i na neuzroku [lainom uzroku]. Dokazi koji se osnivaju na tome da se od dva pitanja nacini jedno, nastaju kad ostane neprimeeeno da ima vise pitanja, i kad se daje samo jedan odgovor, kao da postoji samo jedno pitanje.32 U nekim slucajevima lako je videti da ima vise pitanja, i da ne treba davati odgovor,- kao, na primer, [kad se pita]: "Da li je zemlja more, iii je nebo?" Me<1utim, u izvesnim slucajevima to nije tako lako, i pitanje se raspravlja kao da je jedino. Tada [sagovornik] iii daje saglasnost na postavljeno pitanje time sto [na njega] ne odgovara, iii on izgleda pobijen. Na primer: "Je li A i B covek?- [Da.]- DakJe, ako se udari A i B, udarice se jedan covek, a ne Ijudi." IIi, dalje, [drugi primer koji se odnosi na stvari] za stvari od kojih 594
iu jedne dobre, a druge r<1av~, "Jesu li s.ve one dob!e il~ r<1ave?" Ako se kaie jedno, IZgleda da IZ toga proizlazt prividno pobijanje, a ako se kaie drugo, izgleda da se Cini oeevidna pogreska. Jer, reei da je me<1u stvarima koje nisu dobre nesto dobro, iii da me<1u stvarima koje su dobre nesto nije dobro - to je pogreska. A nekad iz sagla8avanja sa dodatim pitanjima moze da proiza<1e pravo pobi: janje. Takav slucaj, na primer, nastaje ako se pretpostavt da je za vise stvari receno da su bele, i gole, i sl~pe, u isto~ smislu u kome je to receno za jednu stvar. Natme, ako Je slep stvor koji nema vid, a koji bi po prirodi trebalo da ga ima, tada ce biti isto tako slepi stvorovi koji nemaju vid, a koji bi po prirodi trebalo da ga imaju. Kad jedan stvor ima vid, a kad ga drugi nema, oni ce iii oba videti, iii ce oba biti slepi, - sto je nemoguee. Glava sesta [SVOE>ENJE P ARALOGIZAMA NA "NEZNANJE POBIJANJA"- "IGNORATIO ELENCHI"]
Tako se prividni dokazi i prividna pobijanja moraju iii podeliti kao sto smo ovde naznaCili, iii se svi oni mo-
raju svesti na "neznanje pobijanja", a od ovoga se mora naciniti princip svih sofizama. Jer, mogu6e je sve opisane nacine svesti na neznanje definicije pobijanja. Pre svega, [valja ispitati] da li su ti nacini nepodobni da dadu zakJjucak. Jer, zakljucak treba da proizlazi iz stavljenih premisa, tako da se on iz njih izvodi nu.Znim naCinnom, - a ne samo da izgleda kao da se iz njih izvodi.33 Zatim treba da razmotrimo pojedinacne delove definicije pobijanja. Od paralogizama koji se osnivaju na govoru, jedni proizlaze od dvojakog smisla. Takav je, na primer, slucaj kod homonimije [jednakosti imena], i [dvosmislenosti] govora, i slicne forme izraza Ger smo navikli da smatramo da svaka stvar znaci odre<1enu supstanciju). Ali spajanje, i podela, i akcentiranje proizvode paralogizme, zato sto 595
ree nije ista iii sto je izraz drukciji. A rec, kao i stvar, morali bi biti isti, ako treba da se dobiju pobijanje iii dokazi. Na primer, ako se govori o ogrtacu, treba izvesti zakljucak ne o odelu, nego o ogrtacu. Jer, ovo prvo [zakljucak o odelu] moze biti istinito, ali nije dokazano zakljucivanjem. Zato je potrebno dodati jos jedno pitanje, da bi se onome ko pita zasto se tako zakljucuje, pokazalo da je znacenje isto. Paralogizmi osnovani na akcidenciji ocevidno spadaju - prema definiciji silogizma - u neznanje kako se pobija. Jer, ista definicija treba da vaZi i za pobijanje, - samo ovde pridolazi jos i protivrecnost. Nairne, pobijanje je silogizam koji zakljucuje na protivrecnost.34 Ako nema silogizma akcidencije, nema pobijanja. Na primer: ako je, kad postoje dve odredene stvari, nuZno da treea odredena stvar postoji, i ako je ta poslednja stvar bela, tada nije nuZno da ova bude bela na osnovu silogizma.35 lsto tako, ako trougao ima tri ugla, koji su jednaki sa dva prava ugla, i ako je on akcidentalno figura, iii prvi elemenat, iii princip, - trougao nema taj zbir uglova zato sto je figura, iii princip, iii prvi elemenat. Jer, dokaz [da je zbir uglova u trouglu jednak sa dva prava ugla] ne VaZi ukoliko je trougao figura, niti ukoliko je prvi elemenat, nego ukoliko je trougao. Isto treba reei i o drugim slucajevima. Dakle, ako je pobijanje jedna vrsta silogizma, tada dokaz koji se osniva na akcidenciji ne moze biti pobijanje. Otuda su strucnjaci i uopste znalci [prividno] pobijani od neznalica koji svoja zakljucivanja protiv onih koji znaju osnivanju na akcidenciji. A ako oni [koji znaju] nisu sposobni da prave razliku [izmedu onoga sto postoji po sebi i akcidencije], ti ljudi iii potvrduju ono sto ih pitaju, iii se iako to nisu potvrdili smatra da jesu [zato sto cute]. Pobijanje na osnovu onoga sto je receno u izvesnom odnosu iii u apsolutnom smislu [jesu pogresni zakljucci],30 posto se u njima ·afirmacija i negacija ne odnose na isto. ,Belo u izvesnom odnosu" ima za negaciju ,ne-belo u izvesnom odnosu", a ,apsolutno belo" ima za negaciju ,apsolutno ne-belo". Ako je priznato da je jedna stvar bela u 596
izvesnom odnosu, a uzme se da je to receno u apsolutnom smislu,- tada sene vrsi pobijanje, nego samo izgleda kao da se ono vrsi, zato sto se ne zna sta je pobijanje. Ali najjasniji od svih paralogizama jesu oni za koje smo ranije37 rekli da stoje u vezi sa definicijom pobijanja, zbog cega su i dobili svoje ime [izraz koji se upotrebljava u logici ,ignoratio elenchi" znaci ,neznanje pobijan~~"]. Prividnost [pobijanja] dolazi ovde od nedostatka k
i istu velicinu postaju jednake, tada i stvari koje postaju jednake dobijaju samo jednu velicinu. Tako se ovaj slucaj oslanja na sledovanje. Posto se pobijanje na osnovu akcidencije sastoji u neznanju pobijanja, ocevidno je da to vaii i za pobijanje na osnovu sledovanja.42 Ovo se mora razmotriti i na drugi naCin. Paralogizmi koji iz vise pitanja cine jedno, osnivaju se na tome sto mi ne rasclanimo i ne razdelimo definiciju propozicije. A propozicija iskazuje jedan [predikat] o jednom [subjektu]. Za pojedinacnu stvar i za stvar uopste vaii ista definicija, - na primer, za coveka i za samo jednog eoveka. Isto vaZi i za drugo. Ako je jedna propozicija jedna time sto iskazuje jedan [atribut] 0 jednom [subjektu], tada re i propozicija, prosto uzeta, biti takva. I posto silogizam proizlazi iz [odredenih] propozicija, a posto je pobijanje silogizam, pobijanje ce proizaCi iz [odrel'!enih] propozicija. Ako propozicija iskazuje samo jedan [predikat] o samo jednom [subjektu], oeevidno je da se i ovaj paralogizam osniva na neznanju pobijanja, - jer izgleda da je propozicija ono sto nije propozicija. Ako je, kao na jedno pitanje, dat odgovor, - tada ce postojati pobijanje. Ali ako [odgovor] nije [doista] dat, nego ako samo tako izgleda, tada ce postojati samo prividno pobijanje. Tako svi oblici [paralogizma] potpadaju pod neznanje pobijanja. Oni [paralogizmi] koji se osnivaju na govornom izrazu [potpadaju] zato sto je samo prividna protivreenost koja je - kao sto smo rekli - svojstveno obelezje pobijanja; a drugi [paralogizmi] zato sto nisu saobrazni definiciji silogizma.
Glava sedma [UZROCI P ARALOGIZAMA]
Kad su u pitanju dokazi koji se osnivaju na homonimiji i na dvosmislenosti govora, zabluda u njima dolazi od nesposobnosti da se razlikuje vise znaeenja [pojedinog] izraza (a doista nije lako razlikovati izvesne izraze, kao sto
598
su, na primer jedno, i biee, i isto). A kad su u pitanju dokazi koji se osnivaju na spajanju ina odvajanju, [zabluda u njima dolazi] otuda sto se smatra da nema nikakve razlike izmel'!u spojenog i odvojenog izraza, kao sto to biva u vecini slucajeva. lsto je i kad su u pitanju dokazi osnovani na akcentiranju [nagla5avanju, glasoudaru]. Nairne smatra se da rec, zbog toga sto ima mek iii ostar akcent, ne dobija nikad, iii dobija samo retko drugi smisao. A kod dokaza, osnovanih na formi govora, [zabluda lezi] u slicnosti izraza. Nairne tesko je razlikovati sta se izraiava u istom, a sta u razlicitom smislu. A ko je za ovo sposoban, on je blizu toga da sazna istinu. A narocito nas navodi da napustimo ovu zabludu41 pretpostavljanje da je svaki atribut jedne stvari nesto konkretno [individualna supstancija] i sto ga shvatamo kao individualno jedinstvo. Jer izgleda da konkretnost [individualnost] i biee narocito pripadaju jednome i supstanciji. Zato ovaj oblik [paralogizma] treba staviti u pobijanja govorom, - pre svega zbog toga sto zabluda lakSe postaje kad se nesto ispituje sa drugima, nego kad sam covek to cini Uer ispitivanje sa drugima vrsi se govorom, au onome koje covek sam cini ne razmatra se nista manje sama stvar). Zatim, dogal'!a se da se covek prevari i kad sam ispituje; to biva u slucaju kad kao osnov [svoga] ispitivanja stavi govor [umesto same stvari]. Dalje, zabluda se osniva na slicnosti, a slicnost na govoru. Kod paralogizama koji se osnivaju na akcidenciji zabluda dolazi otuda sto se ne moze razlikovati sta je identicno, a sta drugo [razlicito]; i sta je jedno, a sta mnogo; i za koje su vrste predikata sve akcidencije iste kao za subjekt. Isto vaZi i za paralogizme koji se osnivaju na onome sto sleduje. Nairne, ono sto sleduje jeste deo akcidencije". Dalje, u mnogo slucajeva izgleda i misli se da ako ova stvar ne moze da bude odvojena od one, tada ni poslednja ne moze da bude odvojena od prve. Kod paralogizama koji proizlaze iz nekoga nedostatka u definiciji pobijanja, kao i kod onih koji zavise od razlike izmel'!u izraza uzetog u izvesnom odnosu i izraza uzetog u apsolutnom smislu, - zabluda proizlazi iz neznatnosti
599
razlike [izmedu ova dva izraza]. Nairne, mi smatramo da P?sebna. oso?in~, iii. odnos, ill nacin, ill vreme ne dodaju niSta s~slu 1 pnznaJemo vdenje univerzalne propozicije.45 I~to :~ za paralo~me koji se osnivaju na ,trazenju princtpa . 1 za paralogtZme koji se osnivaju na ne-uzroku, kao 1 za o~e koji sjedinjuju vise pitanja u jedno. Za sve [te paralogtzme] zabluda dolazi od neznatnosti [razlike u i~~~a~. J~r, ne ispitujemo tacno definiciju propoZICIJe 1 sllogtzma tz razloga koji smo naznacill.
In!
Glava osma [SOFISTICKA POBIJANJA S OBZIROM NA NJIHOVU MATERIJU]
.
.Po_sto. zn~o. na os~ovu kojih nacina postaju pri-
vt~.~~~o~! ~ _POZn.aJ~?IO i nacine na koje postaju
sofisticki stlogtZnu 1 sofisticka pobijanja. Nazivam sofistickim pobijanjem i sofistickim silogizmom ne samo prividan sil?gizam i~ ~prividno] pobijanje, koji izgledaju da su to! ~. u s!"an msu, ne~? [tako nazivam] i one koji ~u to ~ ts~, ali su samo pnvtdno svojstveni stvari [koja 41 J~ u pttanju]. Takvi su [silogizmi] koji ne pobijaju s obzrrom na stvar o kojoj je rec i ne otkrivaju neznanje protiv~a, -~to je pred~et kritike. A ~~tika je deo dijalektike, koJa moz~ da. dokaze lafan ~aJ?Jucak pomoeu neznanja ?noga kop vd~Je odg?vor: Sof1sttcka pobijanja, medutim, tako zaklJUCUJU protlvrecnost, ne cine oeevidnim da li je protivnik neznalica [ili nije]. Jer, sofisti pomoeu ovih dokaza dovode u .zabunu i onoga ko zna. Da njih [ova sofisticka pobijanja] upoznajemo istom meto?om [kojom upo~ajemo p~vidne silogizme]- to je ~e~dno. ~~atranJa - . koJa navode slusaoce, pod uticaJem pnvtda, da poveruJu kako je silogizam izveden iz propozicija koje je protivnik priznao - opredelice onoga ko odgovara da poveruje u taj silogizamY Tako ce laZni dok~ .proizaci iz vsvih iii iz nekih od nacina koje smo naznacilt. Jer, ono sto se veruje da je odobrio [slusalac] koji nije bio pitan, odobrio bi ida je bio pitan. Sarno,
600
ima sofistickih pobijanja u kojima se dodaje pitanje koje je nedostajalo, ali se u isto vreme otkriva njegova ldnost. Ovo je slucaj sa paralogizmima koji se osnivaju na govoru i na solecizmu.48 Ako paralogizmi ciji je zakljucak ~rotivrecnost [jed~ nom tvrdenju] dolaze otuda sto samo tzgleda da su om pobijanja, [a u stvari to nisu], jasno je da ee razloga od kojih zavise dokazi ldnih zakljucaka biti onoliko isto koliko i onih od kojih zavisi prividno pobijanje. Prividno pobijanje moze da se izvodi na onoliko nacina koliko istinito pobijanje ima delova. Nairne, nedostatak svakog ?d njih [~~ ~ih delova] ucinice pobijanje prividnim. Na pnmer, [ucrmce ga prividnim] nedostatak zbog koga se, da bi se doslo do nemoguceg, ne zakljucuje na osnovu dokaza [nego na osnovu ne-dokaza]· i [uciniee ga prividnim] onaj [nedostatak] koji od dva pitanja cini jedno i osniva se na jednoj neispravnosti recenice; i onaj koji zamenjuje sustinu akcidencijom· i onaj koji je jedan deo ovog poslednjeg dokaza, - nedostatak da se zakljucuje iz onog sto sleduje; dalje, ona pogresna postupanja zbog kojih zakljucak ne pr?izlazi iz stvarnosti, nego iz reci; potom pogresno postupanje kad se - umesto da uopste dokde protivrecnost, u istom pogledu, u istom odnosu, ina isti nacin- pobijanje oslanja samo na izvesnom pogledu na stvar, ili na nekoj od ovih odredaba· najzad, postupanje protiv zahteva da ne treba racunati ~a prvobitnom propozicijom koju treba dokazati, te se pobijanje osniva na ,trafenju principa". Tako bismo imali sve nacine na koje proizlaze paralogizmi. Tih nacina ne moze biti vise, i na ovima o kojima smo govorili osnivaju se svi paralogizmi. Sofisticko pobijanje nije apsolutno pobijanje, nego je to samo u odnosu na izvesnu licnost [na sagovornika koji odgovara]. Isto vaZi i za [sofisticki] silogizam. Jer, neee biti ni pobijanja, ni silogizama, ni u apsolutnom smislu, ni u odnosu na onoga ko je ispitivan, sem ako u paralogizmu osnovanom na homonimiji sagovornik izjavi da homonimna rec ima samo jedan stnisao i, ako u paralogizmu osnovanom na slicnosti forme, sagovornik ne izjavi da je
601
S?pstancija j~din.a kategorija, - i ako isto ne ucini i dru gun paralogtZnUma. Medutim ak · u . slucajevima prihvati ono o " ' . o sagovorruk, u SVl.Dl vaiiti za o~oga ko je ispiti~:u ~:oren~~ pobijanja re Jer, iskaz sagovornika nema s~o J"edno e V~I~ apsolu~o. samo prividno zn " . . . znacenJe, nego l.Dla [za protivnika]. acenJe, I to za Jednog odredenog coveka
1::.
Glava deveta [NEMOGUCNOST DA SE UPOZNAJU SVA POBIJANJA]
Sa koliko se mesta prof · · [0 . .. mogu pobiti _ to tr b IVWci ~ kOJI su pobijeni] se ne zna n~uka o ~~ est~~f!:sa~ati da ~e dokuc~, ako moze b~~ predmet nijedne discipllne v[v!~tkt~ ~anJ:] ne [s~o~r::~en~v p~ broju, ~· prema tome, ocevi~~o, ~~0~~
:~~~!~t~~~~~ !J~~~j:!o!stinit.a P~?ijanja:
Jer, uvet ko tvrdi protivrecnost istinitog Ako b ~e se I p~ Itt onaJ !:_rdio db~ jbe. ?iiag~~ala komens~rabilna tst~~p=at~]n .ogao I Iti pobiJen dokazom da ·e on . ' bilna: Prema tome, trebalo bi imati zn~·e: s~omens.ura Jer, IZVesna pobijanja osnivala bi se da p .~ ~tvarima. metrije i na zakljuccima ko"i iz n·· ~Cipima geo[pobijanja osnivala bi se] na ~rincipu!~ r::~IZ~aze; d~ga opet, na principima drugih nauka. erne; a ne a, · Ali i lama pob.. · U. svakoj vestini [~~a:~ij s;~;~~Ji t~~be:faJna po broju. P~I~er, u geometriji geometrijski [laZni d 0I~gtZ]am, - ~a Ciru medicinski [la!ni dokaz] 0 . az , a u medivestini [nauci]" podrazume~amvde pod IZrazom ~u ~vakoj vestine [nauke]". ,na osnovu pnncipa te Prema t ·d· svih b.. . orne, VI I se da ne treba pronalaziti mesta
lektido :J~Ja, nego samo. oni~ koja su osnovana na dija. ~e, ova su zaJedrucka svakoj vestini i ak . sv OJ sposobnosti. A pobijanje u . d" " . ispita strucn1·ak i da vt"di d 1POJe macno~ nauci valja da . !. • a I ono samo Izgleda b"" · a to [u stvan] niJe, I ako jeste [pobijanJ"e] zasto . tpoMIJ~Je • Je o. euu602
tim, sa pobijanjima koja proizlaze iz zajednickih principa ito ne spadaju ni u kakvu posebnu vestinu - imaju da se bave dijalekticari. Jer ako poznajemo mesta iz kojih proisticu verovatni silogizmi o nekom predmetu, tada znamo i mesta iz kojih proisticu pobijanja o tom predmetu. Nairne, pobijanje je silogizam protivreCn.osti, tako da jedan ill dva silogizma protivrecnosti cine pobijanje. Tako znamo mesta na koja se svode sva ovakva pobijanja. A ako to znamo, znamo i njihova resenja, jer su resenja - prigovori na ta pobijanja. Tako poznajemo i sva mesta od kojih zavise prividna pobijanja, - prividna ne za svakog, nego za one koji su u to [u dijalektiku] upuceni. Jer, moguce je naci beskrajno razloga koji nekom mogu da ucine pobijanja prividnima. Prema tome, vidi se jasno da mora biti dijalekticar onaj ko ima moe da dokuci sa koliko tacaka glediSta, na osnovu zajednickih principa, postaje pobijanje - bilo ono stvarno, ill prividno pobijanje, drugim reeima bilo ono dijalekticko, ill prividno dijalekticko, i1i kriticko .
Glava deseta [DOKAZI OSNOVANI NA RECIMA I DOKAZI OSNOVANI NA S1VARIMA]
Ne postoji razlika medu dokazima koju neki pronalaze kad kaiu da se jedni osnivaju na recima, a drugi na misli. Nairne, besmisleno je smatrati da su neki dokazi osnovani na recima, a drugi na misli, i da oni nisu isti. J er, ne znaci li diskutovati protiv protivnikove misli, ako, kad smatra da je sam pitan, covek ne upotrebi reci u smislu u kome ih je prihvatio onaj ko je pitan? Ovo, upravo, znaci disputovati protiv reei. Medutim, znaci disputovati na osnovu misli, kad se upotrebe reci u istom smislu koji je onaj sto odgovara imao u svesti kad ih je prihvatio. Ako bi, u slucaju gde rec ima vise znacenja, i onaj ko pita i onaj ko je pitan smatrali da [rec] ima samo jedno znacenje - kao sto, na primer, [izrazi] biee i jedno mogu imati vise znacenja, a ipak bi onaj ko odgovara - odgovarao, a onaj ko pita, 603
52
rec.imo
~non,
- pitao, misleCi da rec ima samo jedan Smi~ao;. 1 ako dokaz treb~ da pokaie da je sve jedno, moze li se, u tom slucaJU, reei da je ovo raspravljanje upr~vljen~ ~s~i ono~a ~o j~ pitan? Ali ako neko pretpostavt da bt~e 1 Jedno tma]U VISe znacenja, jasno je da takvo raspravljanje nije upravljeno misli. . Pr~ svega, u ~lucaju ~okaza gde vise znacenja dolaze u p1tan]e, moguce Je da oru budu upravljeni recima i misli· zatim, to moze da bude u slucaju svakog dokaza, rna kaka~ on bio. Jer, nije od vainosti za sam dokaz da li je on upravljen misli, nego je to vaino za stav onoga ko odgovara prema onome sto on prihvata. Potom, mogu~e je da su svi dokazi osnovani na recima. Jer, "biti osnovan na recima" znaci ne biti osnovan na misli". Ako svi dokazi ne bi bill osno.;'ani ill na recima iii na misli, tada bi postojali neki drugi dokazi koji se n~ bi osnivali ni na recima, ni na misli. Me
dokazu Homerov spev je figura, zato sto je ciklus", zabluda je"u silogizmu. A dokaz koji se ne gresi ni o silogizam, ni o protivrecnost, jeste istinit silogizam. Ali da bismo se vratili tamo odakle je nas dokaz posao, ~ da li su matematicka zakljucivanja upravlj~na misli, iii nisu? I ako neko misli da tzraz "trougao: tma vise znacenja, i ako mu prida drugi smisao nego [sto se pridaje] figuri za koju se zakljucuje da ima [zbir uglova jednak sa] dva prava ugla, - da li je, u ovom slucaju, dokaz onoga ko postavlja pitanje upravljen misli protivnikovoj iii nije? Dalje, ako ree ima vise znacenja, ali onaj .ko .odgovara to ne primeeuje i ne misli, kako tu raspravlJanJe [onoga ko pita] ne bi bilo uprav~je~o misli [~n~ga .ko ?dgovara]? Dalje, kako bi trebalo p1tati [posta~lJatl p~tanJa], ako ne navode~i onoga ko odgovara na razhkovanJe, - kao kad, na primer, pitanje glasi: "Je li mogu& ~ute6i g?vo~ti?" iii mu bar ulivajuCi: "Zar to ne treba o?r~t u Jednom smislu, a potvrditi u drugom?" Ako. p~otivru~ to n~ ?opusti ni u kome smislu, .ali ako ~g1 disp~tuJ~ [sa ctlJem da ga pobije] - zar nJegovo dtsputovanJe ruJe upu~eno misli onoga ko odgovara? Pri svem tom, smatra se da njegov dokaz zavisi od reci. Prema tome ne postoji nikakva svojstvena vrsta dokaza koji su upr;vljeni misli. Ali postoje dokazi upravljeni recima. Pod njima ne treba podrazumevati ne samo sva pobijanja nego cak ni sva prividna pobij~j~. Jer, postoje neka prividna pobijanja koja se n.e ?smvaJU n~ go~?.ru~ kao, na primer, ona koja se osruvaJU na akctdenCIJI, 1 izvesna druga. Ali ako se traii da onaj ko ispituje sam nacini podelu i kaie: Pod cute~i govoriti podrazumevam u jednom smislu o;o, a u drugom ono", - taj zahtev je, prvo, besmislen. Nairne, (ponekad sam onaj ko pita izgleda da ne opaia da njegovo pitanje ima vise znaeenja,. i da ~u je nemoguee da nacini podelu koju nema u svest1). Zatim, sta bi to [to jest: sta bi naciniti ovu podelu] ~ilo dru~o nego predavati [dati didakticki dokaz]? OnaJ ko p1ta 605
objasnice znacenje [gomjega] stava onome ko ga nikad nije razmatrao, niti ga poznaje, niti pretpostavlja da on moze imati i neko drugo znaeenje. Jer, i u odnosu na stvari koje nemaju dvojako znaeenje, - sta stoji na putu da se !!-acini. ov_o .raz~ovanje? U~mimo kao primer pitanje: ,Da h su Jedinice Jednake broJevima dva [duadama] u br~ju cetir_i?" A ,b~ojevi dva sadrZe se u cetiri u jednom srmslu na jedan nacm, au drugom smislu na drugi nacin". IIi: ,Je li nauka kontrernih suprotnosti jedna ill nije?" A ,jedne kontrerne suprotnosti su poznate, a druge nepoznate". Tako, kad se Cini ovaj zahtev, izgleda da se ne zna da_je predavati drugo nego raspravljati, i da onaj ko predaJe ne treba da pita nego da obja5njava, a da onaj ko raspravlja treba da pita. Glava jedanaesta [RAZNE VRSTE POBIJANJA] v· Nije stvar.~noga ko dokazuje da od svoga sagovomika traz1 P?~vr~~ 1~ ~reean od~~vor,. nego [je to stvar] onoga ko ~kriticki] 1SpltuJe. Jer, krittka Je rod dijalektike, i ima u VIdu ne onoga ko zna, nego onoga ko ne zna a izaziva ' privid da zna. ~o ~s~atra oP.ste p~cipe u odnosu na stvar [koja . Je u pttanJu] Jeste diJalekticar, a ko to cini samo prividno jeste sofist. .. ~ eristicki ~ sofis~cki. silogizam jeste, pre svega, onaj kop. Je samo pnVIdno silo~zam, u slucaju kad dijalektika knticno postupa- a takav Je cak i kad bi njegov zakljucak bio istinit, - jer taj silogizam vara u odnosu na uzrok. Sem toga, eristicki silogizam obuhvata paralogizme koji ne odg~v~aju ~etodu ispitivanja svojstvenom svakom predmetu, ali tzgledaju kao da odgovaraju vestini koja je u pitanju. Pogresno nacrtane geometrijske figure nisu eristicke (jer paralogizmi koji se na njima osnivaju potpadaju pod geometrijsku nauku). Nije eristicka ni pogresno nacrtana geometrijska figura, kad bi ona nesto istinito dokazala
606
'
- kao na primer, Hipokratova figura ill kvadratura kruga ~moeu srpaste figure. Me4utim, sofisticka je metod~ kojom Brison" hoee da izvede kvadraturu kruga, --:-: cak 1 ako krug moze da postane kvadrat, - zato sto mJe saobrazna stvari [zato sto nije izvedena iz geometrijskih principa]. Zato je prividni silogizam.- k?ii. se .odnosi n~ oye s.tvari - eristicki dokaz· kao sto Je ensticki dokaz 1 sllogiZam koji je samo prividno izveden saobrazno stvari, - cak i kad je [pravi] silogizam. J er on samo prividno odgovara stvari, tako da vara i da je neispravan. Kao sto je nepravd~ ucinjena u javnom takmieenju jedna odrel1ena nepravda 1 jedan nacin nepostene borbe, :- tako je eristika n;P_<>sten~ borba u prepiranju. Jer, kao sto se, u prvom slucaJU, om koji hoee da pobede po svaku cenu, sluie svim sredstvima da u tome uspeju, tako cine i oni koji se prepiru. Oni koji, radi samog 'uZivanja u pobedi, tako postupaju, obicno se smatraju za ljude koji vole prepirku i sval1u · me4utim oni koji se trude da dol1u do ugleda sto vodi ~al1ivanju novca jesu sofisti!' Jer, kao sto smo rekli,56 sofistika je vestina da se izvlaci novcana korist iz prividne mudrosti, i zato sofisti traie samo prividne dokaze. Iste dokaze upotrebljavaju ljudi koji vole sval1u i sofisti, ali ne u istim namerama. Isti dokaz biee sofisticki i eristicki, ali ne u istom odnosu. Ukoliko dokaz ima u vidu prividnu pobedu, on ce biti eristicki, a ukoliko ima u vidu prividnu mudrost, once biti sofisticki. Jer, sofistika je prividna, aline stvarna mudrost. Eristicki dokaz odnosi se u neku ruku prema dijalektickom dokazu [kao sto se odnosi] crtac P?gresnih figura ['ljleulloyQa
607
koji na osnovu dijalektickih principa dokazuje neku drugu stvar, bice ocevidno eristicki. Na primer, kvadratura kruga ~m~c~ srpastih figura ~je eristicka, a Brisonov dokaz je ensticki.541 U prvom slucaJU dokaz se daje primeniti samo na geometriju, zato sto se osniva na principima svojstvenim toj nauci. Medutim, u drugom slucaju, dokaz se moze uputiti mnogima koji ne znaju sta je svakoj stvari moguce i nemogu6e, jer ee on pristajati svima njima. A eristicka je i metoda kojom je Antifon pokusavao da resi problem kvadrature kruga. 57 Eristicki je postupak i kad se, na osnovu Zenonovog dokaza, odrice da je preporucljivo setati se posle obeda, - jer to ne bi bio medicinski dokaz [osnovan na principima svojstvenim medicini]. Nairne, Zenonov dokaz osnovan je na opstem principu [o kretanju]. Kad bi se eristicki dokaz odnosio prema dijalektickom dok~ potpuno slicno kao sto se crtac pogresnih figura odnos1 prema geometru, tada ne bi bilo eristickog dokaza u ovim [geometrijskim] stvarima. Medutim, dijalekticki dokaz nije ogranicen na jednu odredenu vrstu stvari. Taj ar~ument nista ne dokazuje, i nije onakav kakav je, na pr~er, argument u metafizici koja je opsta disciplina. Nrume, sve [sva bica] ne pripada [ne pripadaju] jednoj odredenoj vrsti, a i kad bi to bio slucaj, [sva bica] ne bi mogla potpadata pod iste principe. Prema tome, nijedna od ovih vestina koja dokazuje prirodu necega ne sluzi se ~etodo~ pitanja, jer ona ne dopu8ta da se prima jedan 1h drugt od dva dela protivrecnosti. Nairne, silogizam se ne moze izvesti polazeci od dva [dela]. Medutim, dijalektika se sluZi metodom pitanja. A kad bi ona dokazivala, njeno ispitivanje ne bi se odnosilo ako ne na sve, bar ne na prve pojmove i na principe svojstvene stvari o kojoj je rec. Jer, kad bi se pretpostavilo da ih onaj ko odgovara ne priznaje, dijalektika ne bi vise imala nikakve osnove sa koje bi se dalje raspravljao protivnikov prigovor. Dijalektika je i kritika. Jer, ni kritika nije ista kao geometrija, - naime, nju [kritiku] moze obavljati i onaj ko je ne zna [ko nije vest u njoj, nestrucnjak]. I onaj ko ne zna tu disciplinu maze da kriticki ispituje onaga ko
nema znanje o njoj, ako ovaj priznaje neke tacke sto nisu izvedene iz stvari koje on zna, niti iz principa svojstvenih predmetu o kame je rec, nego iz svih posledica koje zavise od predmeta, i koje su takve da se mogu vrlo dobra p~z navati i ako se ne poznaje vestina [dijalektike]. Medutim, one ne mogu biti nepoznate bez nuinog neznanja [pomenute] vestine. Prema tome, oeevidno je da kritika nije nauka koja bi bila ogranicena na jedan odredeni predmet. Zbog toga se ona odnosi na sve stvari, jeri sve vestine upotrebljavaju izvesne zajednicke principe. Otuda dolazi da svi ljudi, cak i oni koji ne znaju, na neki nacin upotrebljavaju dijalektiku i kritiku. Jer, svi se donekle trude da stave na probu one koji smatraju da znaju. A oni koji ne znaju sluze se o~de opstim principima. Jer, oni ih sami poznaju isto koliko oni koji znaju, - i ako izgleda da su onim sto kafu daleko od nauke [to jest: u kritikovanju se svi razumeju]. Dakle, svi !judi vr5e pobijanja, jer oni bez vestine [nevesto] cine ono sto dijalektika cini sa vestinom [vesta]. A dijalekticar je onaj ko vrsi kritiku pomoou silogisticke vestine. A posto ima mnogo principa istih za sve stvari, ali koji nisu takvi da cine jednu posebnu prirodu i jednu vrstu biCa, nego su kao negacije, - dok drugi principi nisu takvi, nego imaju svojstveni karakter, - mogu6e je, polazeci od opstih principa, ispitivati sve stvari, i tim putem doei do jedne odredene vestine koja nije ista kao vestine dokazivanja. Zbog toga sa eristicarem ne stoji potpuno onaka kao sa crtacem laZnih figura. Nairne, eristicar neee zasnivati svoja Iaina sudenja na nekoj odredenoj vrsti principa, nego 6e uzimati u obzir sve vrste. To bi bili razliciti nacini sofistickih pobijanja. Nije tesko videti: dijalekticaru pada u deo da ih [ta pobijanja] razmotri i osposobi se da ih [sfun] ostvari,- jer celokupno ovo razmatranje obuhvata istraiivanje o premisama. 39 Organon
608
609
Glava dvanaesta [DRUGI PREDMET SOFISTIKE: BACITI PROTIVNIKA U ZABLUDU ILl U PARAOOKS]
Zavrsiii smo [svoje] izlaganje o prividnim pobijanjima. Da bi se pokazalo da je onaj ko odgovara u zabludi, i da bi se njegov dokaz sveo na paradoks, (jer to je bila druga tacka sofistickog programa), [treba reCi sledeee]. Na prvom mestu, taj uspeh posti.Ze se najsavrsenije izvesnim nacinom kojim se vrsi istraZivanje pomocu pitanja. Postavljati pitanje, a ne dovesti ga u vezu sa jednim odredenim predmetom, znaci iCi u lov za navedenim ciljem. Ko bez plana govori, vise je sklon da se vara, a govori bez plana onaj ko nema u vidu nikakav odredeni predmet. Isto tako, mnogo pitati, i ako je predmet raspravljanja odreden, i traZiti da protivnik kaie Sarno ono sto misli, znaci stvoriti izvesnu lakocu da se on navede na paradoks iii na zabludu, - i - ako na nesto odgovori sa "jeste" ili "nije"- da se dovede na stanoviste protiv koga se pruia prilika za napad. Uostalom, u danasnje vreme manje je lako nego ranije varati [protivnike] ovakvim sredstvima, jer protivnici pitaju kakvu vezu ima to [sto sofisti govore] sa pitanjem koje je u pocetku stavljeno? Bitno sredstvo da se [protivnik] navede na to da kaie neku lai iii neki paradoks - jeste ne postavljati odmah pitanje u odnosu na jednu odredenu tezu, nego tvrditi da se ispituje iz zelje da se nesto nauci,- jer ovim ispitivanjem dobija se teren za napad. Svojstveno [osobito zgodno] mesto da se ukaie na protivnikovu zabludu, jeste sofisticko pravilo da se onaj ko odgovara navede na tvrdenja protiv kojih [sofistu] mnogi argumenti stoje na raspolaganju. A ovo se moze uciniti vdto iii nevesto, kao sto je ranije [Top., II, 2] receno. A da bi se protivnik naveo da govori paradokse, treba videti [ispitati] kojoj [filozofskoj] skoli on pripada, i tada ga pitati 0 nekoj doktrini te skole koja velikom broju ljudi izgleda paradoksna. Jer, u svakoj skoli nalazi se poneka takva doktrina. Nairne, ovde je bitno imati medu svojim
610
propozicijama teze raznih skola. A odgovarajuee resenje koje ovde treba dati sastoji se u tome da se pokaie kako paradoks ne proizlazi iz dokaza, - sto protivnik uvek hoce da istakne. Dalje, za ovaj cilj mogu da posluie zelje i jasno izrazena misljenja. Ono sto se zeli i ono sto se izraiava nisu iste stvari, - nego se govori ono sto izgleda najcasnije, a zeli se samo ono sto se cini korisno [unosno]. Tako se, na primer, kaie da je bolje slavno umreti nego Ziveti u zadovoljstvu, i da je bolje biti casno siromasan nego sramno bogat, - ali se zeli ono sto je suprotno tome. Treba navesti onoga ko govori po svojim zeljama da jasno izrazi svoja misljenja, a onoga ko govori shodno ovim poslednjima, valja navesti da govori o misljenjima koja drii skrivena. U oba slucaja protivnici ce nuinim naCinom kazivati paradokse. Nairne, oni ce govoriti suprotno iii [svojim} jasno izraienim misljenjima, iii [svojim] skrivenim misljenjima. Najrasprostranjenije mesto da se da podstrek za paradoksna tvrdenja jeste ono koje se navodi o [sofistu] Kaliklu, kad diskutuje u [Platonovom] Gorgiji; u njegovo uspesno dejstvo verovali su svi stari. To mesto izvodi se iz prirode i zakona [to je, upravo, razlikovanje onoga sto je shodno prirodi i onoga sto je shodno zakonu]. Smatra se da su priroda i zakon kontremo suprotni, i da je pravicnost lepa shodno zakonu, ali da nije lepa shodno prirodi. Prema tome, kaie se da onome ko govori shodno prirodi treba staviti nasuprot ono sto je shodno zakonu, a onoga ko govori shodno zakonu treba odvesti onome sto je shodno prirodi. Jer, u oba slucaja dolazi se do paradoksalnih tvrdenja. Za njih [za sofiste], ono sto je shodno prirodi bilo je istina, a ono sto je shodno zakonu bilo je misljenje gomile. Jasno je da su oni [stari sofisti] nastojalikao sto i sadasnji [sofisti] cine - ili da pobiju onaga ko odgovara, ili da ga navedu na paradoksna tvrdenja. Izvesna pitanja su takva da je odgovor u oba smisla podjednako paradoksan. Uzmimo kao primer pitanje: , Treba li slusati mudrace ili svog oca?" I zatim: , Treba Ji 611
ciniti ono sto je korisno iii ono sto je pravicno?" 1: ,Je 1i bolje trpeti nepravdu ili je ciniti?" Potom treba navesti protivnika cas na ono sto ·je kontrerno suprotno misljenju gomile, a cas na ono sto je kontrerno suprotno misljenju mudraca. Nairne, ako protivnik govori kao umni i obrazovani ljudi, valja ga navesti na neko suprotstavljanje ljudima gomile; a ako govori kao ljudi gomile, valja ga navesti na suprotstavljanje mudrim i obrazovanim ljudima. Jedni kafu da je sre6an covek nl1Znim nacinom pravican; medutim za ljude gomile je paradoksno da kralj ne bude sreean. Dovesti razlaganje do ovakvih paradoksa, isto je sto i dovesti ga na kontrernu suprotnost izmedu onoga sto je shodno prirodi i onoga sto je shodno zakonu. Jer, zakon je misljenje ljudi gomile, a mudraci govore shodno prirodi i shodno istini.
Glava trinaesta [SOFISTI NAVODE PROTIVNIKA NA PRAZNE RECI]
Treba nastojavati da se dobiju paradoksi iz naznacenih mesta. Sto se tice navodenja protivnika na prazne reci, vee smo rekli58 sta pod praznim recima podrazumevamo. Njih zele da izazovu svi dokazi ove vrste: ako nema nikakve razlike da li se stavlja jedan izraz iii njegova definicija, tada su isto ,dvostruko" i ,dvostruko od polovine". A ako je ,dvostruko" - ,dvostruko od polovine", tada ce ono [,dvostruko"] biti ,dvostruko od polovine polovine". A ako se jos jednom umesto ,dvostruko" stavi ,dvostruko od polovine", - u tom slucaju ce se triput reei [upravo: triput ce se ponoviti isti izraz]: ,dvostruko od polovine polovine polovine". I [drugi primer]: ,Je li zudnja- .ZUdnja za prijatnim?" Ali .ZUdnja je ,zelja za prijatnim". Prema tome, ,zudnja je zelja za prijatnim prijatnog". Svi ovakvi dokazi nalaze se, pre svega, u relativnim izrazima, koji ne samo da imaju relativne vrste nego su i sami relativni pojmovi, i odnose se na istu stvar. Tako je, na primer, zelja- zelja za necim, zudnja je .ZUdnja za necim, 612
dvostruko je dvostruko od neceg, . naime dvost~uko . od polovine. A, zatim, .pomenu.ti ~o~azt nalaz~ se. u t~r~a koji, iako nikako rusu relativm, tpak su ~~ od .r:-vesne supstancije i oznacavaju njena stanJa~ th ~~kctJe~ ili neku njenu odredbu ove vrste,. ~ako da ~e u nJI~OVOJ definiciji izraZen pojam te supstanctJe. Tako. Je, na .:Pnmer~ neparno" broj koji ima sredinu". Ah posto)t ,broJ ~eparni". Prem'~ tome, postoji ,broj k?ji je ~roj sto im"a sredinu". Zatim: ako je ,prcavost" - ,tzdublJenost ~osa , i ako postoji ,prcav nos", - postoji, prema tome, 1 ,nos koji je izdubljen nos". Nekad se samo cini da se proizvode ove prazne reci, ali to u stvari ne stoji. Ovo biva zato sto onaj koji odgovara nije naroeito pitan da li, na primer, rec ,duplo", uzeta po sebi, znaci nesto ili ne znaci nista, i ako znaci nes~o, da 1i isto [sto zeli onaj ko pita]. ili n~sto ~go. .!o ~~lazt o~ da sto se zakl jucak odmah tzVodi. Ali posto)t pnvtd [pobtjanja], zato sto je rec ista kao i njena definicija i znaci isto.
Glava cetrnaesta [SOLECIZAM -
GRAMATICKA, JEZICNA GRESKA]
Ranije58 je receno sta je grama~cka P"eska. M.o~e se uciniti gramaticka greska, i izgledatt da Je ona ~CmJ.e~~· iako u stvari nije ucinjena; a moze s.e ona u styart. uctrutt, iako tako ne izgleda. Uzmimo, na pnmer, kao sto Je rekao [sofist] Protagora, da su imenice J.ti\Vt~ [gnev] i n:~A.fll; [slem] muskog roda.80 Ako se za gnev kaZ~ ~a _ie ouA.o!l~~v [pogubna, zenski rod], tada se po Protagon, c~~ ~ramatic~a greska, iako drugima ne izgleda da se ona ctru; m~dutim ako se [za gnev] kaze ouMJA.Evov [pogubno, srednJt rod] - tada [drugima] izgleda da se cini gramaticka. greska: ali se ona stvarno ne cini [po Protagori]. Jasno Je da bt jedna izvesna vestina mogla da pro~ede ovo; .z~og toga mnogi dokazi, iako [stvarno] nemaJU za zakl]ucak grar maticku gresku, izgleda da je imaju, kao sto se dogada i u slucaju pobijanja.81 613
Gotovo sve prividne jezicne greske dolaze od izraza •ME [ovo]u, a dolaze i onda kad padez ne izra.zava ni muski, ni zenski, nego srednji rod. Rec o.O•o~ [ovaj] oznacava muski rod, a aihTJ [ova] zenski rod; ali •oii•o [ovo], iako treba da oznacava srednji rod, cesto oznacava jedan od druga dva roda. Kao primer uzmimo: "Sta je ovo? To je Kaliopa, to je drvo, to je Korisk." Za muski i .Zenski rod svi padeZi su razliciti, a za srednji rod neki jesu, a neki nisu." Cesto kad je dato •oii•o [ovo], izvodi se zakljucak kao da je receno 'tOU'tOV [ovoga - akuzativ od o-Q-co~], a isto je i kad se stavi jedan padez umesto drugog. . ~ar~~am ~olazi O!t'da St~ je 'tOU'tO (ovo] oblik koji Je ZaJednicki za VISe padeza. Natme, 'tOU'tO [ovo] znaci cas o-Q-co~ (ovaj U nominativu], a cas 'tOU'tOV (ovoga, U akuzativu]. Ta znacenja treba da ima naizmenieno. Tako, kad je u sastavu sa e
Prema tome jasno je da se treba truditi da se ~ede zakljucak u kome ce se nalaziti jezicna greska sto dolazt od pomenutih nastavaka pade.Za. . .v • • •v • Takvi bi bili oblici borbenih [agomstickih softsti~kih] dokaza, i podvrste tih oblika, i naznacene metode [koJe se na njih primenjuju]. . . Ali nije od malog znacaja d~. li .s~ sasta~m de~ovt pitanja rasporedeni tako da se sakriJe ~tlJ za koJm;t se tde, kao sto se cini u dijalektickim dokaztm~. ~ obzrrom na receno, o ovome pre svega valja raspravlJati.
Glava petnaesta [RASPOREDIVANJE DOKAZA]
Prvi zahtev da se pobije protivnik jeste dU.Zina dokazivanja. Nairne, tesko je obuhv~titi jed~m pogle~?m nekoliko stvari istovremeno. Da bt se dobila ta dUZina. treba primeniti osnovne principe. ranije ~azn~~ene." Drugt z~ tev je brzina govora. Natme, om koJI. zaostan~ ~anJe vide pred sobom. U treei zahtev spadaJU .gnev 1 lJu~av prema raspravljanju. Uzbudeni su uvek m~Je ~pos'?bm da se cuvaju. Glavna pravila da se [kodv p:otivmka~ .IZazov~ ljutnja jeste pokazati mu da mu se zeli na8koditi, k~o. 1 biti potpuno bezoean. Cetvrti je zahtev .da se .stavlJ~!u pitanja, ali da se menja njihov }ed, -:- btlo ~a tma vtse dokaza koji vode istom ~akljuc}cu, .btlo .da tm~ dokaza kojima se potvrduje i odnce nesto JednoJ ~tvan: ~~ to~a izlazi da se protivnik mo:a istovreme~o cu~ati th vtse stvari, ili njihovih kon~~rnih. s"?pro~osti. U~pste, sve ,';11~~ tode za skrivanje [svoJih mtsli] koJe su optsane ramJe, primenljive sui na dokaze zgodne za borbu. J~r ~ovek s~ krije [upravo: krije svoju misao~, d~ ~a pro~tvmk ne bt video, a on neee da ga protivmk vtdt, da bt ga mogao prevariti. Sto se tice protivnika koji odricu da odobre sve za sta smatraju da moze poslU.Ziti pobijanju [onoga sto tvr~e]~ - njima treba postaviti pitanje negativno, kao da se zeli v
615
dobiti suprotan odgovor, ill bar kao da se postavlja pitanje bez _Pr~r~su.de. Jer, ~ad postoji sumnja o odgovoru koji pr?hvnik. zeh da dob1]e, tada se onaj ko odgovara pokaZUJe manJe uporan. A ~a~ se raspr~vljanje odnosi na posebne slucajeve, pa protivnik dopusb nesto pojedinacno, tada cesto kad se izvr~i indu~cija, ne tr~ba J?<>Stavljati pitanja o opstem, nego nJeg~ va~~a upotrebl~ava~ kao nesto priznato. Nairne, nekad om ~op .odg
616
premise sopstvenog dokaza, iz toga, nuznim nacinom, proizlazi [za proti~k~] ili. pob~janje ill: P.aradoks, pobijanje, ako [prottvnik] pnhvatl propoz1ClJU;, parado~s, ako je ne prihvati i kaze da u nju i ne veruJe; a nesto slicno pobijanju, ako je ne prihvati, ali prizna da je ona verovatna. Dalje kao u retorskim govorima, taka isto i u [sofistickim] p~bijanjima treba ispitati je li ono sto kafe onaj sto odgovara kontremo suprotno bilo njegovim sopstvenim tvrc:1enjima, bilo onome sto k~~ ill cine.. ~mi ~~ koje 0~ sam priznaje da dobra govore tb dobro cme, lh om kOJ1 obicno kao takvi vafe, iii oni koji su im slicni, ili, najzad, oni koji stoje u kontremoj suprotnosti sa onim sto kafu iii cine veeina ljudi, iii svi ljudi. I kao sto cesto oni koji odgovaraju, kad osete da ce biti pobijeni, naci.ne. jedno razliko':anie.. ll: t~c~ koja im mora doneti pobiJanJe, - taka om kOJl tspttUJU ~eba. s vremena na vreme da pribegnu tome sredstvu protiv omh sto im cine prigovore, naznacujuci da ako ih prigovor pogac:1a u jednom smislu, on ih n~ pogac:1a u ~gom,;. ~ oni su stvar shvatili u drugom sxmslu, - kao sto to ctm Kleofon u [izgubljenoj tragediji] Mandrobulu. 88 Isto taka treba naglo prekinuti svoj dokaz i preseei ostale napade [kad onome ko pita zapreti .opasnost d~ bude pobijen od onaga ko odgovara]. Mec:1utlm, ako onaJ ko odgovara ova [ovakvu nameru svoga protivnika] predvidi, on treba da je preduhitri i da joj se suprotstavi. Nekad treba upraviti napade protiv stvari razlicitih od one 0 kojoj je rec, ako se ova ne moze napasti, - kao sto je ucinio Likofron, kad mu je stavljeno u duznost da slavi liru.87 Nasuprot tome, onima koji hoce da znaju protiv cega se upravlja napad, - posto se uopst: pr.etp~stavlj.a ~a treba poloziti racuna o uzroku, 08 a P?st~ tzrazavanJe tzvesnih tacaka budi ve6u opreznost protivntkovu, - kazace se ·da se ima samo uopste u vidu ishod pobijanja, upravo protivurecnost teze. At? zn.a~i: nastojavace. se da se o~rekne ono sto je teza potvrdtla, th da se potvrdl ono sto Je ana
617
odrekla. Ali se nete taeno odrediti da se poku8ava utvrditi da je nauka o konkretnim suprotnostima ista, ili da nije ista. Najzad, ne treba pitati o [svom sopstvenom] zakljucku kao o premisi. A neke zakljucke nikako ne treba postaviti kao pitanja, nego ih treba uzeti i njima se sluZiti kao da su priznati.
Glava sesnaesta [RESENJE PARALOGIZAMA]
Objasnili smo odakle se uzimaju pitanja, i kako treba stavljati pitanja u sofistickim disputima. Zatim moramo da raspravljamo 0 odgovoru, i da izloZim.o kako treba resavati sofizme, sta treba resavati, i cemu su korisni ovakvi [sofisticki] dokazi. Oni su korisni za filozofiju iz dva razloga. Pre svega, posto se oni najceste osnivaju na govoru, oni nas stavljaju u bolji polozaj da vidimo u koliko je smisla uzeta svaka rec, i [pomafu nam da bolje razumemo] sta u istom, a sta u razlicitom smislu vafi kod stvari i kod [njihovih] imena. Drugo, [sofisticki dokazi korisni su] za istraZivanja koja sami cinimo. Nairne, onaj ko je lako naveden od drugog u zabludu, a to ne opafa, cesto se izlafe opasnosti da i sam isto pretrpi od samoga sebe. Na tretem i poslednjem mestu, ti dokazi su jo8 korisni za to da onaj ko se njima sluzi stekne glas kako je izvezban u svim stvarima i kako ni u jednoj nije neiskusan. Nairne ~maj ko uzim~ ucesee u raspravljanjima, a kritikuje ih: ~ak~ ne zna .msta ~dret'leno da k~e o njihovoj jalovosti, ~zazt~'a sumnJu da b1 tesko6e na koJe ukazuje mofda mogle 1mati za uzrok ne [njegovu] temju za istinom, nego [njegovu] neiskusnost. Onima koji odgovaraju bite jasno kako treba odvracati na ovakve dokaze, ako je istina da je tacno ono sto ~mo ranije rekli o mestima odakle proizlaze paralogizmi, 1 ako smo dovoljno razlikovali razlicite vestine koje sofisti upotrebljavaju u svojim pitanjima.
618
Ali nije isto, s jedne strane uzeti jedan dokaz, i videti i objasniti njegovu neodrZivost, a, s W.:Uge strane, ~~ pitanje [koje se odnosi na taj dokaz] moe1 brzo odvratitl. Jer ono sto znamo, eesto ne znamo, - ako se to na drugo me~to stavi." Kao sto se u drugim stvarima brzina pojacava vezbanjem, tako [se ona pojacava] i u dokazima; sto~~ ak~ jasno vidimo jednu stvar, a nemamo iskustva o nJOJ, m1 temo cesto propustiti zgodan trenutak. I eesto se ovde dogada ono sto se dogat'la sa geometrijskim figurama. Nairne, ponekad, posto smo analizirali figuru, ne mozemo vi8e da je sastavimo. Tako je i u pobijanjima: i ako znamo otkud dolazi veza dokaza, mi smo u zabuni kako treba da obesnaZimo dokaz.
Glava sedamnaesta [0 PRIVIDNIM RESENJIMA SOFIZAMA]
Pre svega, kao sto kafemo da ponekad valja pretpostaviti verovatan dokaz istinitom dokazu, isto. t.a~~ treba katkad pre resiti dokaze na verovatan, nego na 1stimti nacin. Uopste sa eristicarima [sofistil_J;ta koji se pre~?~~] ne treba se boriti kao sa ljudima kOJl [stvamo] pob1JaJU [protivnicka misljenja], nego kao sa lj~dima koji t~ smD:o prividno cine. Nairne, mi kafemo da om ne do.kazuJU .s~oJe zakljucke, i zato se ispravljanje mora postarati .~a ?m 1 ne izgledaju kao da to cine [da stvamo vrse pob1Janja]. Ako je [istinito] pobijanje jedna nedvosmislena protivrecnost koja polazi od izvesnih Cinjenica, - neee biti potrebno da se u njemu cine razlikovanja u izrazima, da bi se izbegle amfibolija i homonimija. Jer, gde se dve poslednje nalaze - nema silogizma [do~aza] ..Ne postoj~ nikakav drugi razlog da se dodadu razhkov~nJ~, sem ta) da dobijeni zakljucak ima izgled pravog pob1JanJa. Dakle, treba se cuvati, ne pobijanja, nego privida pobijanja•. posto ispitivanje koje primenjuje amfibolije i homoni~e .lZ~~e, kao i sve druge prevare ove vrste pomracUJU 1st1mto pobijanje, i cine neizvesnim ko je pobijen, a ko nije pobijen.
619
A J>?Sto [sagovornik] ima pravo na kraju, kad se doc:1e do zakljucka, da kaZe da je [njegov] protivnik odrekao ne zakljucak koji je on sam potvrdio, nego samo dvosmisleni [ho~o~mni] zakljuca_k, - cak i ako se pretpostavi da je [protivnik] doveo SVOJ dokaz do istog zakljucka [sto znaCi da p~otivnikov zakljucak nije dvosmislen], - ostaje sumnja ~a li ~e ~sagovornik] .b~o.pobijen. Jer, postoji sumnja da h protivmk sad govon 1stinu. Mec:1utim, ako bi se nacinilo r~likovanje, i ako bi se protivniku stavilo pitanje o homontmnom izrazu ili o amfiboliji, pobijanje ne bi vise bilo neizvesno. Jos vise: bio bi postignut cilj kome teze eristicari - doduse danas manje nego nekad, - a koji se sastoji u toll!e da pitani odgovara sa ,da" ili sa ,ne". Ali sad [u n~se. vreme~, kad _oni _koji postavljaju [svoja] ispitivanja ne p1ta1u ~ravilno, p1tam mora da doda nesto svom odgovoru, da b1 poprav1o nedostatak stavljene propozicije. Jer kad onaj _ko pita cini potrebna razlikovanja, onaj ko od: govara pnnuc:1en je da odgovara samo sa ,da" i ,ne". . . _Ako s:. pr~tpostavi da je dokaz koji zavisi. od homontmtJe pob1JanJe, tada onaj ko odgovara neee mo6i da i~beg~e da ~a neki nacin bude pobijen. Jer, kad su u ~ttanJU stvart koje se vide, onaj ko odgovara prinuc:1en Je ~a odriee izraz koji je tvrdio, i da tvrdi . onaj koji je odncao.
d:
poprave ovu teskocu, nije . A ono c~e ~eki ~oee m o~v ka~e konsti:vOm ne kazu: ,Korisk je [u isto vreme] mUZic~r 1 ~e-m_uncar", ~~go: ,ovaj Korisk je muzicar, ~ ov_aJ VKo~sk ~e ne-muztcar". Jer, reei: ,ovaj Korisk" tsto _1e ~to 1 r~: ,ovaj Kori~k je ne-muzicar", ili: ,ovaj Konsk Je muztcar", - a to Je ono sto [sagovornik] isto~remeno tvrdi i odriee. Ali moZda ,ovaj Korisk" ne znaci 1sto u obe recenice. Jer ovde ni ime [Korisk] nema isto znacenje. Prema tome, postoji jedna izvesna razlika. Ali bilo. bi besmisle_no dati jednoj od tih licnosti prosto ime !
Mec:1utim, posto ostaje neizvesno je li onaj ko ne razlikuje smisao amfibolije pobijen ili nije pobijen, i posto je u dokazivanjima dopusteno ciniti razlikovanja, jasno je da je zabluda dopustiti ispitivanje u apsolutnom smislu i bez postavljanja razlika, -.tako da, u to~ sl~caju! ak~ ~e sam sagovornik, tada bar nJegOVO obrazlozenJe daje pnv1d da je on pobijen. Medutim, cesto se dogac:1a, i a~o s~govor nik vidi amfiboliju, da se on usteze da se posluit ovtm razlikovanjima, zbog velikoga broja onih koji postavljaju takva pitanja, - kako ne bi izgledalo da svud pravi tesk~. Nairne, i ako sagovornik nije mislio da je to tacka oko koJe se okreee dokaz, on ce cesto izloziti sebe paradoksu. Prema tome, tamo gde je razlikovanje dopusteno, ne treba se ustezati [da se ono primeni], kao sto smo ranije kazali.70 Ali ako se od dva pitanja ne bi nacinilo jedno pitanje, ne bi postao ni paralogizam koji proizlazi iz homonimije i iz amfibolije, nego bi iii postalo jedno pobijanje, iii [ne bi postalo] nikakvo [pobijanje]. Jer, u cemu se razlikuje pitati da li su Kalija i Temistokle muzicari, i pitati da li oba, iako razlicite licnosti, imaju samo jedno ime? Nairne, ako ime izraiava vise od jedne stvari, stavljeno je vise od jednog pitanja. Ako nije pravilno traiiti da se na dva pitanja da prosto jedan odgovor, ocevidno je dane dolikuje dati prost odgovor na jedno homonimno pitanje, - i to cak ni u slucaju ako je predikat istinit za sve subjekte, kao sto neki misle. J er to bi bilo potpuno isto, kao kad bi se postavilo pitanje: ,Da li su Korisk i Kalija kod ku6e, iii nisu kod kuce?" - i to pretpostavljajuCi da su oba prisutni iii da nisu prisutni. Nairne, u oba slucaja ima vise recenica, jer time sto je istinito re6i [da su kod kuce], pitanje ne postaje jedno. Mogle bi se postaviti mirijade drugih pitanja, na koja bi se moglo istinito odgovoriti sa ,da" iii ,ne". Alina njih ne treba odgovoriti samo jednim pitanjem, jer bi se time unistilo svako raspravljanje. To je isto kao kad bi razlicite stvari dobile isto ime. Ako, dakle, ne treba dati jedan odgovor na dva pitanja, ocevidno je da u slucaju homonimnih [dvosmislenih] pitanja ne treba odgovoriti sa da" iii ne". Jer, govoriti tako ne znaci nikako odgovarati,
"
620
"
621
nego prosto govoriti. Ali oni koji raspravljaju drze to u ~eku ruku z.a ?vdgovor, zato sto ne zapaZaju posledicu koja IZ toga pr01sttce. Ka? st? smo re~,71 kao sto ima nekih pobijanja koja [u stvanJ ~su. to, ali IZgleda da jesu, - na isti nacin i izvesna resen1a ~gleda da.su to~ ali nisu [prava] resenja. 1 to ~u. ~na [r~se~Ja] za ~OJa kazemo da ih treba, pre nego tstiru~a resenJa, d~~eti pri agonistickim razlaganjima i u slucaJU kad se pobtJa dvostruki smisao jednog izraza. v Kao odgo~,?r na ono sto izgleda istinito treba reei: [,~to s~ ~ene tice] neka tako bude". Jer, na taj nacin, ima naJIDaDJe IZgleda da postane laZno pobijanje. Ako je [sagovornik] primoran da kaZe nesto paradoksno, on tada treba da se narocito pobrine za to da do~a ~svon;te odgov~~]: ,i.z¥leda". Nairne, tako ne6e izgledati ru da Je on pobtJen, ruti da brani neki paradoks. . A J?OS~O !~ 7!":sno vono sto .se. podr~eva pod "traZenJ~~. J?nnc1p~ , 1 posto se rmsh da svtm sredstvima treba urustiti prermse koje su bliske zakljucku, - treba odreci d~ .se vodobr~ n~kev!ll.edu nj~a [premisama], navodeei da b1 mace protivruk cmto , trazenje principa". . . . Isto ~ako, kad pro~ivnik od nas traZi jednu propoZ1?1JU,- 1 to takvu da Je ona numa posledica nase teze ~h da je pogresna iii paradoksna, - treba re6i da je on~ ~~ta kao teza. Jer, nuzne posledice jedne teze izgleda da erne deo same teze. . Kad je,. dalj.e, opste [univerzalno] uzeto ne pod [jedru~ odrederum] ~enom, neg? na osnovu poredenja, valja r~ v da ga [?naJ ko postavlJa pitanja] ne uzima u zakljucku u S?JIS~u u ko!lle smo ga odobrili, kao ni u smislu u k?me. ga Je. ~an;t on 1zneo u premisi. J er na tome se cesto osruva 1 pob1JaDJe. Ako su ti putevi [odbrane] zatvoreni treba pribeei argument~ ?a protivnik nije pravilno dokaz'ao zakljucak i suprotstavtti ~u se pom~u ranije utvrdenih razlikovanj;. 1a . U sl~c~JU ka~. su tmena uzeta u svojstvenom smislu valJa, nuzrum nacmom, odgovarati iii prosto, iii ciniti
622
razlikovanje. Pobijanje moze proizaci kad su u propozicije upletene neke stvari koje se pretpostavljaju,7' kao kad se, na primer, ne pita jasno, nego u skracenom [nepotpunom] obliku. Uzmimo kao primer: ,Je li ono sto pripada Atinjanima svojina Atinjana? - Da. - Tako je i u drugim slucajevima. Ali pripada li covek zivotinjama? - Da. Dakle, oovek je svojina zivotinja." [U ovoj sofizmi] kaZemo da covek pripada zivotinjama, zato sto je zivotinja, [u smislu u kome kaZemo] da Lisandar pripada Spartancima, zato sto je Spartanac. Vidi se, dakle, da, kad je premisa nejasna, nju ne treba jednostavno odobriti. Kad se o dve stvari711 opste pretpostavi da, ako je jedna istinita, i druga je istinita nuznim nacinom, ali ako je druga istinita, prva nije istinita nmnim nacinom, - u tom slucaju, ako se postavi pitanje koja je od dve stvari istinita, moze se dopustiti da je to ona koja ima manji obim. Nairne, teze je zakljuciti polazeei od veeega broja premisa. A ako sofist pokusava da navede da se prihvati kako jedan izraz ima kontremu suprotnost, a drugi je nema, pod pretpostavkom da je njegovo tvrdenje istinito, trebalo bi reCi da svaki od izraza ima kontremu suprotnost, ali da jedna od kontrernih suprotnosti nema imena. A posto bi gomila - za neka svoja tvrdenja - rekla da se vara onaj ko se sa njima ne slaZe, a to ne bi rekla za druga tvrdenja, kao na primer, za sva ona po kojima je misljenje podeljeno Ger, na primer, gomila nema nikakvo jasno ubedenje 0 tome da li je dusa zivih bica propadljiva ili besmrtna), u svim slucajevima gde se ne vidi u kome se smislu pretpostavljena premisa obicno uzima, treba odgovoriti: ,kao misli" [,maksime", ,sentencije"] Ger gomila naziva imenom ,misli" i istinita misljenja i opste negacije) ili kao [nmni stav]: ,dijagonala je inkomensurabilna". U svim slucajevima gde su podeljena gledista o istinitosti [jednog stava], najbolje se moze izbeei dokaz kad se promene reci. Posto je nejasno u kome je od dva smisla premisa istinita, neee izgledati da se postavlja sofizma, a p<>Sto su misljenja podeljena, neee
623
izgledati da se upada u zabludu. A promena izraza ucinice dokaz neoborivim. Naposletku, uvek, kad sagovornik predoseti jedno pitanje, on treba da krene ispred prigovora [da preduhitri prigovor] i da prvi govori. Tako ce se najuspesnije dovesti u zabludu onaj ko pita.
Na kraju, postoji velika razlika u tome da li se jedan dokaz resava kad je neko [sagovornik] pitan, iii kad nije. Nairne, tesko je predvideti [zamke]; medutim, lakse ih je videti u dokolici [kad se ima vremena za razmisljanje].
Glava osamnaesta
[RESENJE POBIJANJA KOJA DOLAZE OD HOMONIMIJE I AMFIBOLIJE]
[PRAVILNO RESENJE SOFISTICKIH SILOGIZAMA]
Pravilno resenje sastoji se u tome da se ucini ocevidnim pogresno zakljucivanje, na taj nacin sto se pokazuje od koje vrste pitanja zavisi zabluda. A pogresno zakljucivanje uzeto je u dvostrukom smislu Ger pogresno se zakljucuje ill ako je dobijen pogresan zakljucak, ill ako zakljucivanje izgleda da je istinito, ali nije takvo). A posto je tako, postojaee resenje o kome smo govorili, a i ispravljanje prividnog dokaza koje se sastoji u tome da · pokaie na kome se pitanju osniva privid. Tako se dogada da se unistavanjem [negiranjem] resavaju dokazi koji su istinita zakljucivanja, a da se razlikovanjima resavaju prividni dokazi. Ali posto medu dokazima koji su [prava] zakljucivanja78 jedni imaju istinit, a drugi laian zakljucak, dokazi koji su laZni zbog njihovog zakljucka mogu biti reseni na dva nacina. To se moze uciniti kad se [u isto vreme] unisti [negira] jedna od traienih premisa,71 i kad se pokaie da se zakljucak ne odnosi onako kao sto se kaie.78 Medutim, oni [dokazi] koji su laini zbog njihovih premisa mogu biti reseni samo unistenjem [negiranjem] jedne od premisa, posto je zakljucak istinit. Zato, ako zelimo da oborimo jedan laian silogizam, moramo prvo da vidimo [da ispitamo] da lion zakljucuje ill ne zakljucuje.7i Zatim, moramo da razmotrimo da li je zakljucak istinit iii laian, da bismo mogli resiti dokaz iii deleei ga, ill unistavajuci ga [negiraju6i ga], - i to unistavajuCi ga na jedan ill na drugi od ranije naznacenih nacina.80 624
Glava devetnaesta
Od pobijanja koja se osnivaju na homonimiji i amfiboliji, jedna sadrze pitanje koje ima nekoliko smisla, a druga zakljucak sa vise znacenja. Tako, na primer, u dokazu ,onaj ko cuti govori" - zakljucak je d~osmislen~ a u dokazu ,onaj ko saznaje ne razume ono sto sazna]e" - jedno od pitanja sadrzi amfiboliju. A dvosmisleno je cas istinito, a cas nije; ono znaci nesto sto jeste i nesto sto nije. Uvek kad postoji mnoZina smisla u zakljucku, pobijanje teze [sagovomika] dobija se samo ako sofist uzme. u obzir i protivrecnost [sagovomikove] teze, - kao sto Je, na primer, slucaj u dokazu ,slep videti"81. Nairne, be~ protivrecnosti nije bilo pobijanja. Ali, uvek kad posto]l mnozina smisla u pitanjima, nije nuzno odricati prvo premisu koja ima dva smisla [da bi se dobilo pobijanje]. Jer ona [ta premisa] nije bila cilj dokaza, nego samo sredstvo pomoeu koga on postaje. Od pocetka treba odgovarati, obracajuci painju na dvosmislenost i u izrazu, i u govoru, i reei da je u jednom smislu ovako, ali da u drugom smislu nije. Tako, na primer, [valja reci] da je [izraz] ,cuteei govoriti" moguc u jednom smislu, a nemoguc u drugom. I [isto tako valja reei da je moguca] u jednom smislu [propozicija]: , Treba raditi ono sto treba da je uradeno"' a da u drugom smislu [ona] nije moguca, posto ,ono sto treba da bude uradeno" ima vise znacenja. Ako se u pocetku [dvosmislenost] previdela, tada pri zakljucku valja tako uciniti ispravku, da se pitanju stavi 40 Organon
625
dodatak. Tako se, na primer, k3Ze: ,Je li mogu~e ~teei govoriti?" - ,Nije, ali je to mogu6e kad se govori o ovoj stvari koja 6uti." lsto se postupa i kad se vise znacenja nalaze u premisama. Na primer: ,Dakle ne razume se ono sto se zna? - Da, ali ne kad se tako [na odredeni nacin] zna. " 81 Jer, nije isto reCi: ,oni koji znaju ne mogu razumeti ono sto znaju" i kazati: ,oni koji znaju na odredeni nacin ne mogu razumeti ono sto znaju." Uopste, [onaj ko odgovara] valja da se bori, cak i ako [protivnik] apsolutno [nedvosmisleno] izvodi zakljucak. Nairne, [onaj ko odgovara] treba da k3Ze da ono sto je [protivnik] negirao nije stvar koju je on sam izrekao, nego samo njeno ime, i da, prema tome, nema pobijanja [to jest: protivnik ga nije pobio]. Glava dvadeseta [RESAVANIE POBIJANJA OSNOVANIH NA PODELl I SASTAVLJANJU]
Jasno je kako treba resavati pobijanja osnovana na podeli i sastavljanju. Nairne, ako govor ima razlicit smisao, - prema tome da li je podeljen ill sastavljen, - tada, cinl sofist izvede zakljucak, treba uzeti izraz u suprotnom smislu.83 Sva [sofisticka] rasudivanja kao sledeea osnivaju se na sastavljanju i na podeli. ,Je li onim Cime si video ovog coveka udarenog, on bio udaren?" 1: ,Jesi li ga ti video onim cime je on bio udaren?" Ovaj paralogizam saddi u svojim pitanjima nesto dvosmisleno, ali se [u stvari] osniva na sastavljanju. A znacenje koje se osniva na podeli [reci] nije dvosmisleno, posto podeljeni govor nije vise isti, - sem ako se ne pretpostavi da je izraz koji je izgovoren, zbog naglasavanja [akcentiranja] - kao ISQo; [breg] i iSQO; [granica] - izraz sa dvojakim smislom. U napisanom oblillu rec je ista, kad je napisana istim slovima i na isti nacin, - i cak i tu se sada stavlja znak da hi se obelezio izgovor,- ali reci, onakve kakve su izgovorene, nisu iste. Tako deljenje nije dvosmislenost. Prema tome, jasno je da
626
se sva pobijanja ne osnivaju na dvosmislenosti, kao sto neki tvrde. Onaj ko odgovara treba da podeli reci, jer nije isto reei: Video sam svojim oeima jednog udarenog coveka", i Video sam jednog coveka, udarenog svojim ocima." " A dokaz Eutidemov&' [ima za zakljucak]: ,Ti, koji si sad u Siciliji, znas da ima trijera86 u Pireju." Zatim, drugi primer: ,Da li dobar covek koji je obu~ar moze biti rdav? - [Ovde se podrazumeva odgovor: ne]. - Ali dobar covek moze biti rdav obuear; dakle, dobar obucar biCe rdav." [Jos jedan primer:] ,Da li je dobro uciti ono sto je dobro znati? - [Odgovor: da]. - Ali znanje zla je dobro; dakle, zlo je dobar predmet za ucente. - [Odgovor: da.] - Ali zlo je i zlo i predmet za ucenJe. Tako je zlo rdav predmet za ucenje. Ali, dobro je znati zlo." [Opet jedan primer:] ,Je li istina reei sad da si ti roden?- [Odgovor: da.]- Dakle, ti si sad roden." Kad je ovaj isk~ podelj~n'. on ima ~~o. ZI?-aeenje: N~~ istina je reCi sad da s1 t1 roden, ah mJe tstma reet da st ti ·roden sad. [IIi primer:] ,Hooes li ti nesto sto moze8, i kako mozes, ida ucinis? [Odgovor: da.] - Kad ne svira8 u kitaru, ti imas sposobnost da svira8 u kitaru. Dakle, ti mozes da sviras u kitaru, ne sviraju~i u kitaru." U stvari, nema se sposobnost da se svira u kitaru kad se ne svira u kitaru, nego samo kad se to ne cini, ima se sposobnost da se to cini. Neki resavaju ovo poslednje pobijanje i na drugi nacin. Ako je bilo priznato da se radi onako kako se moze, iz toga, karu oni, ne proizlazi da se svira u kitaru kad se ne svira u kitaru. Nairne, nije bilo priznato da se nesto cini na sve nacine na koje se to moze ciniti,- i nije isto ciniti to na nacin na koji se moze, i ciniti na sve nacine na koje se moze. Ali oeevidno je da ovo resenje nije dobro. Jer isto je resenje dokaza koji zavise od istoga mesta. Medutim ovo resenje neee se primeniti na sve slucajeve ove vrst~ ni na sve nacine na koje se stavljaju pitanja; ono v3Zi protiv onoga koji pita, ali ne protiv njegovog dokaza.
627
Glava dvadeset prva [RESENJE POBIJANJA KOJA DOLAZE OD NAGLASAVANJA - AKCENTIRANJA]
Ne postoje paralogizmi koji se osnivaju na naglasavanju [akcentiranju] - biii oni napisani, iii govoreni, sem, mozda, vrlo malo njih, i to ove vrste kao sto je sledeci: ,Je li tamo gde ti stanujes kuca? - Da. - Je li ti ne stanujes - negacija od ti stanujes? - Da. Ali ti si rekao da je tamo gde ti stanujes kuca. Dakle, kuea je negacija." Jasno je kako se resava [ova tesko6a]. Nairne, kad se izgovara sa ostrim naglaskom [spiritus asper], rec ne znaci isto kao kad se izgovori sa mekim naglaskom [spiritus Ienis]. Glava dvadeset druga [RESENJE POBIJANJA KOJA SE OSNIVAJU NA OBLIKU GOVORA]
J asno je i kako treba odbiti ove paralogizme koji se osnivaju na istom izraZavanju onoga sto nije isto. Nairne, mi za to imamo razlicite kategorije. Tako se onaj od sagov.ornika koji je bio ispitivan saglasio da jedan termin koji izraZava jednu supstanciju nije pridan drugoj stvari. Medutim, drugi je [sagovornik] pokazao da je ono sto je ustvari kvantitet iii relacija pridato nekoj drugoj stvari, ali da to, zbog nacina govora, izgleda da oznacava supstanciju. To, na primer, biva u sledecem dokazu: ,Moze li se isto u isto vreme i ciniti i biti ucinjeno? - Ne. Ali nesto se moze videti, i isto u istom odnosu [moze] biti videno." [Jos jedan primer:] ,Je li trpljenje [pasivnost] delar~.je [aktivnost]? Ne. - ali tada: ,on je isecen', ,on Je ispeeen', ,on je aficiran', - jesu slicni izrazi, i svi oni oznacavaju trpljenje; a opet ,govoriti', ,trcati', ,videti' slicni su jedan drugome izraZajno [naime, svi oni i:a-aZavaju akciju], ,Videti' je opaZanje, i prema tome je, u isto vreme, trpljenje i delanje."
628
Medutim, ako se pretpostavi da u naznacenom primeru, - posto se [sagovornik] saglasio s tim da se ne moze u isto vreme ista stvar ciniti i biti ucinjena, - [on dalje] tvrdi da se ta stvar u isto vreme moze videti i biti videna, on jos nije pobijen ako kaZe da ,videti" nije delati nego trpeti. Jer i ovo pitanje treba dodati, iako slusalac pretpostavlja da je ono vee prihvaceno, kad je prihvaceno da je ,seci"- ,ciniti", da je ,biti secen"- ,biti cinjen'\ a da je tako i sa svima drugim stvarima koje se na isti nacin izraZavaju. Sfun slusalac dodaje ostalo, misleei da je znacenje isto. Ali, znaeenje nije isto, vee se samo cini da je takvo, posto je govor slican. .. Ovde se dogada isto sto i kod homonima. Kad su u pitanju homonimne stvari, onaj ko je nevican dokazivanju misli da je sofist odrekao stvar koju je tvrdio, a ne samo ime [rec]. Medutim, i ovde je potrebno [postaviti] novo pitanje: da li je iskazan homonimni izraz samo u jednom smislu. Jer, samo ako se ovo prihvati, postojace pobijanje. Dokazi slicni prethodnima jesu sledeei. [Pita se, na primer:] ,da li se izgubilo ono sto se najpre imalo, a sto se potom nema. Jer, onaj ko je izgubio samo jednu kocku, ne6e imati vise deset kocaka. " 86 U stvari, neko je izgubio samo ono sto vise nema, ali sto je ranije imao; medutim nema nikakve nmnosti da je on izgubio toliko stvari m u tolikom broju. Tako se pitanje odnosilo na ono sto neko ima, a zakljucak [se odnosio] na kolicinu stvari koju ima, - jer je deset kolicina. Ako bi se, dakle, u pocetku pitalo da li je neko izgubio onoliko stvari koliko je ranije imao, a sad ih vise nema, sa time se niko ne bi saglasio drukcije nego ovako: iii onoliko [stvari koliko je imao] iii samo jednu od tih stvari. [A ima i drugi primer:] ,Covek moze da da ono sto nema, jer on nema samo jednu kocku. " 87 U stvari, ono sto je covek dao nije ono sto nije imao, nego nacin na koji on to nije imao, upravo samo jednu [kocku]. Izraz ,samo" ne znaci ono [individualnu supstanciju], i nista kvalitativno, i nista kvantitativno, nego znaci samo odnos prema necem, upravo da nesto nije zajedno sa drugim. To je isto kao
629
kad hi na pitanje: ,Moze li neko dati ono sto nema?" odgovor hio odreean; pa se, zatim, pitalo moze li neko hrzo dati neki predmet kad ga nije hrzo imao; i najzad se, na potvrdan odgovor, zakljucilo da covek moze dati ono sto nema. Oeevidno je da se [u stvari nista] nije zakljucilo. Jer, ,hrzo dati" ne znaCi dati izvesnu stvar, vet dati je na izvestan nacin. A jedna stvar moze se dati na nacin na koji se nije imala. Tako, na primer, ona se mogla imati sa zadovoljstvom, a mogla se dati sa zalo~. Slicni [dokazima o kojima smo govorili] jesu svi slede6i: ,Moze li se udariti rukom koja se nema, ill moie li se videti okom koje se nema? Jer, nema se samo jedna ruka ill samo jedno oko." Neki resavaju ove paralogizme na taj nacin sto govore da onaj ko ima vise od jednog oka ill vise od neke druge stvari ima takoc1e samo jedno oko. Drugi ovo [ove paralogizme] resavaju kao [sto resavaju pohijanje dokaza:] ,Covek ima ono sto je dohio." Nairne, jedan [od dva protivnika] dao je samo jedan jedini kamencic, a drugi, karu oni, ima od njega samo jedan jedini kamencic. Drugi, mec1utim, odmah negiraju pitanje, i karu da se more imati ono sto se nije dohilo. Uzmimo kao primer: posto se dohilo slatko vino, moze se imati kiselo vino, alco se ono pokvarilo onda kad je primano. Ali, kao sto smo vee .ranije88 rekli, sva ova resenja upravljena su coveku, a ne njegovom dokazu. Jer, kad hi to hilo [pravo] resenje, tada, ako se prihvati suprotna propozicija, ne hi se moglo naci resenje, kao sto se dogac1a u drugim slueajevima. [Uzmimo da je resenje:] ,Ovaj izraz je istinit u jednom smislu, a ne-istinit u drugom smislu", - tada, ako [onaj ko odgovara] potpuno prihvati izraz, sleduje zakljucak [sofista]. Mec1utim, ako zakljucak ne sleduje, to neee hiti resenje. A ono sto tvrdimo o prethodnim primerima, jeste da nije dat nikakav dokaz, i kad se sve premise sofista prihvate. Ovde spadaju i sledeCi dokazi: "Je li neko napisao ono sto je napisano?- [Odgovor: da.] -Ali sad je ono sto
630
je napisano - naime da ti sedis - Iaino ~vrc1enje. Ali ono je hilo istinito, onda kad je hil~ nap1sano. J?akl~ tvrc1enje koje je hilo napisano jeste u 1sto ~erne ~~~o. 1 istinito. "" [Ovaj primer je sofizam.] Jer, laznost 1h IStlnitost jednog tvrc1enj~ ill jedno~ ~~lje~j~ n~ oznacava supstanciju nego kval1tet [tvrc1enJa ill miSIJe~Ja~. !er, na tvrc1enje primenjuje se ista primedha kao na miSlJenJe. [Primer:] ,Je 1i ono sto uci onaj ko uci - ono sto on uci? - [Da.] -Ali on uci hrzo ono sto je sporo.~ Ovde nije receno sta uci [onaj ko uci], nego kako [na kOJl nacin] uci. Drugi primer: ,Da li se gazi nogama ono sto se prelazi hodajuci?- [Da.]- Ali hoda s~ celoga dana.~ Ov~e nije govoreno o onome po cemu se 1de [o mestu IdenJa] nego o vremenu kad se ide. A kad se kaZe ,piti pehar", time se ne oznacava ono sto se pije, nego ono iz cega se pije. [Drugi primer:] ,Zna li se ono sto se zna, ill zato sto je to nauceno, ill z~to sto je to pr~n~c1eno? - [Da.] Ali pretpostavimo da Je <;>d .dve ~tvan Jedna p~onac1~na, ! druga naucena; ohe stvan msu v~ pron~c1~ne, m ~aucene.. U stvari ono sto se zna" znacx u zaklJucku celmu stvan, '" v a u propoziciji svaku stvar pojed"macno uzetu. [Pomenimo] i dokaz da postoji ,treei covek", razlicit od coveka po sehi" i od pojedinacnih ljudi!0 [Ali to je sof~a]. Nairne, covek i svaki opsti predikat ne znaci pojedinacnu supstanciju, nego [znaci] kvali~~t, ill kv~n~tet, ill odnos, ill koju drugu ovakvu ~ategonJ~· I.sto Je ~ ~~ pitanjem: ,Da li su Korisk muzxc~r !<-onsk 1stovetni..ill razliciti?" Jer, ,Korisk" izrazava poJedinaenu supstanciJ~, a muzicar Korisk" kvalitet, tako da se ovaj ne moze od;ojeno posmatrati. Ali, odvojeno .posm~~anj.e opst~g pojma ne cini ,treeeg coveka"' neg~ njeg~ Cim pnznavanje da je covek individualna supstanCIJa. Namie, ,covek kao takav" ne moze hiti pojedinacna supstancija, kao sto je to Kalija. I nicem ne h~ sl~ilo tvrditi da je .~no sto je o~vo jeno posmatrano ne mdxVIdualna supstanCIJa, nego kvalxtet.
!
631
Jer uvek bi jos postojalo Jedno, van mnozine stvari ito bi b~o ~vek. Ocevidno je da ne treba prihvatiti da j~ zajedmcki predikat ~vih individua jedna individualna supstancija, nego treba r~1 da on znaci kvalitet, iii kvantitet iii neku drugu kategoriju te vrste. '
Glava dvadeset treca [GLAVNO PRAVILO ZA RESAVANJE POBIJANJA OSNOVANIH NA GOVORU]
Uopste r~senje dokaza koji se osnivaju na govoru uvek. 6e. se dati pomoeu suprotnosti onome od cega zavisi [proti~k,?v] dokaz. Ako se dokaz, na primer, osniva na sas~avlJanJu, resenje se sastoji u razvijanju, a ako se [dokaz] osmva na razvijanju, resenje se sastoji u sastavljanju. Ako dokaz zavi~i o~ ostrog akcentiranja, tada resenje lez1 u mekom akcentuanJu, a ako [dokaz] zavisi od mekog akc~ntiranja, resenje je ostro akcentiranje. Ako se dokaz osmva !la ho-?Ionimiji, on se moze resiti ako se upotrebi ~uprotni te~: Tako, na primer, ako je zakljuceno da je Je~a stvar b~ztvotna, tr.eba osporiti svoju raniju negaciju d~. J~ stvar hila t.akva~ 1 pok~ati u kome je smislu ona ozr~lJena. A ako Je receno da Je stvar bezivotna, i ako je ~sof1st] za~jucio da je ona ozivljena, treba pokazati kako Je ona beztvotna. Isto vaii i u slucaju amfibolije. A ako ~e ~okaz osn!va na slic~osti izraza, suprotnost ce biti resen!e. [Na pnmer]: ,Moze li se dati ono sto se nema?" Ne moze se dati ono sto se nema, ali se moze dati na nacin na koji se nema, - naime samo jedna kocka. [Primer]: ,Da 1i se zna ono sto se zna zato sto se to naucilo iii ~ato sto je to nac1eno?" Da, ~li to ne vaii za celinu on'oga sto. se. zna. 1: ,ako eovek gazt nogama ono sto prelazi hodaJuCi",- to sene odnosi na vreme kad ide. I tako dalje. v·
Glava dvadeset cetvrta [RESENJE POBIJANJA OSNOVANIH NA AKCIDENCIJI]
Za sve dokaze koji se osnivaju na akcidenciji vazi samo jedno i isto resenje. Posto je neodrec1eno kad o samoj
632
stvari treba tvrditi ono sto se tvrdi o njenoj akcidenciji, i posto u izvesnim slucajevima izgleda i pretF.st~vlja se da je nuZnim nacinom tako, a U drugom s}ucaJeVIma da to nije nuino, - potrebno je, kad se izv~e zakljll:cak, u svim slucajevima dati isti odgovor, - na1me da mkakva numost za to ne postoji.'1 Ali treba imati [pri ruci] primere za to.n Na akcidenciji se osnivaju svi dokazi sto spadaju ~ istu vrstu kao sled~i. ,Znas li ono sto ho6u da te pttam?"'3 ,Poznajes H onoga ko se pri~liiava i1i ono~a ko j~ sakriven velom?"u ,Je 1i statua tvo]e delo?"'5 Ih: ,Je li pas tvoj otac?" 98 ,Je li mali broj, pomnozen malim brojem - mali broj?" Ocevidno je da u svim ovim slucajevima nije nuino da atribut koji je istinit o akcidenciji bude istinit i o stvari. Sarno stvarima koje su po [svojoj] supstanciji bez razlika i jedno, pripadaju svi isti a?:ibuti. M~c1u~~· ~ko je u pit~n~u nesto dobro, nije isto b1t1 dobar 1 b1t1 pttan. U ~~U~aJU coveka koji se pribliiava ill koji je sakriven velom, ruJe tsto pribliiiti se i biti Korisk. Tako, ak_? ~znajem Ko!iska a ako ne poznajem onoga ko se pnbhzava, ne moze se r~i da u isto vreme poznajem i ne poznajem istog eoveka. A ako je jedna stvar moja, i ako je ona delo, ne moze se re6i da je moje delo,- nego je iii [moja] svojina, i1i [moja] stvar, i1i nesto drugo. Resenje se daje na isti nacin i u drugim slucajevima. Neki resavaju ova pobijanja time sto odbijaju [stavljeno] pitanje. Jer, oni kaiu da je moguce poznavati i ne poznavati istu stvar, ali ne u istom odnosu. Prema. tome, kad ne poznaju coveka koji se pribliiava, ali poznaJu Koriska, oni smatraju da poznaju i da ne poznaju isti predmet, ali ne u istom odnosu. Mec1utim kao sto smo v~ rekli,97 treba da bude isto ispravljanje d~kaza koji se os!l~vaju na i~tom uzro~u. A~i to ispravljanje neee se dogoditi, ako se 1st~ p~e~sa ~n meni ne na poznavanje neeega, nego na btce ~1 na b~ce u izvesnom stanju, ako se, na primer, pretpostaVI: ,To btce
633
je otac", i ,Ono je tvoj [otac]". Jer, ako je to istinito u izvesnim slucajevima, i ako je mogu~e da se isto i zna i ne zna, ovde se naznaeeno ni u eemu ne primenjuje. Zatim, nista ne stoji na putu da isti dokaz ima viSe nedostataka. Ali otkrivanje tih nedostataka nije resenje. Jer, moze se pokazati da je izveden 18Zan zakljuCak, a ne pokazati odakle on proizlazi, kao sto je, na primer, slucaj u Zenonovom dokazu protiv kretanja. I zato, ako bi se pokusalo da se pokde nemogu~ost ovoga ucenja, to bi bio pogresan postupak, i kad bi se dalo deset hiljada dokaza. Jer, to nije resenje [Zenonovog dokaza]. Nairne, re&enje se sastoji u otkrivanju ldnosti silogizma na taj nacin sto se J>?kazuje otkud.a. ta Iamost proizlazi. Ako protivnik nije rusta dokazao, iii ako on sad poku&ava da utvrdi ill nesto istinito, ill nesto Iamo, otkrivanje toga jeste re&enje[sofizme]. . Nista ne stoji na putu da se to [resenje] primeni na ~esn~ paralogizme, u slucajevima kojima se bavtmo IZgleda da se ovo [resenje] ne moze prihvatiti. Jer o Korisku ~e.~~ da je Korisk, a .o onome ko .,se pribliZuje da se pnbiiZUJe. lzgleda da se tsta stvar moze znati i ne znati, -:- kao, na primer, kad se zna da je jedan oovek beo, ali se ne zna da je on muzicar. Nairne tako se ista stvar zna i ne zna, ali ne u istom odnosu. Ali o onome ko se pribliZuje i o Korisku zna se da se oovek pribliZuje a da je on Korisk. ' Pogresku slienu onoj koju Cine Ijudi koje smo pomenuli, - cine oni koji resavaju sofizmu da je svaki broj mali broj. Jer grese oni koji prelaze preko toga sto zaklju~ak nij~ do~az~, i karu da je on dokazan i istinit, posto Je svaki broJ [u tsto vreme] veliki i mali. Neki resavaju sledeea zakljucivanja, tvrdecr da ona sadde i;yesnu. dv.os~.slen~t, kao, na pt;Uner, da je to tvoj otac, ill [tvoJ] sm, ill [tvoJ] rob. Me4utim, ocevidno je da, ako se privid pobijanja osniva na mnoZini znacenja, tada ree ill izraz [o kojima se govori] moraju biti uzeti ~ vise svojstvenih znaeenja. Nairne niko ne kaZe da je jedan oovek dete drugoga u pravom smislu, ako je drugi gospodar [toga] deteta, nego je ovo povezivanje akciden-
aiJ
634
talno. Je li ovo bi~ tvoje?- Da. - Je lito dete?[Da.] ..:._ Dakle, to je tvoje dete." Nairne ono je akcidentalno ,tvoje" i ,dete", ali nije ,tvoje dete". . Postoji i dokaz da je jedno od zala do~r~, Jer mudro~t je znanje o zlima [~UJtiJ!lTI 'tCirv xa?!.<\)v]. Ali ruaz: ,Ovo J.e onih [stvari]" nije uzet u vise znaeenja, nego samo znact: ovo je osobina [tekovina, x'rijJ.La] onih stvari". Smatra se da taj izraz ima viSe znaeenja (jer mi kdemo i da covek spada u zivotinje, iako nije njihova svojina). lsto tako, kde se da izraz koji stoji u odnosu sa ,zlima" pomoeu reei ,o" jeste, zbog toga, ,o z~a~, iako nije .iedno od zala. Zato treba r~i da ova pnvtdna znacenJa dolaze otuda sto je izraz upotrebljen na izvestan nacin ill u apsolutnom smislu. Me4utim, [moZe se re6i] moguce je naCi pravu dvosmislenost u izrazu: ,Poneko od zala je dobro." - To je mogu~, ali ne u ovom primeru, nego u s}ed«;m: '!Jedan rob je dobar od r4avoga gospodara." Ali mozda m ovde nemamo dvosmislenost. Jer, nesto moze biti dobro, i od jednog bi~a, a da ne bude u isto vreme dobro od jednog bica. ReCi da oovek spada u zivotinje isto tako ne predstavlja iskaz sa vise znaeenja. Jer, jedno tvr4enje ne dobija vise znacenja samo time sto se skra~no izrdava. Isto tako, kad mi samo polovinu stiha izrazimo i kdemo: ,Opevaj, boginjo, gnev .. ." izrdavamo misao: ,Daj mi Ilijadu."
Glava dvadeset peta [RESENJE POBIJANJA KOJA DOLAZE OD SUPROTNOSTI IZMEDU APSOLUTNIH I RELATIVNIH IZRAZA]
Dokaze koji se osnivaju na izrazu sto vdi za jednu pojedinacnu stvar - ill u izvesnom pogledu, ill u izv~sno vreme ill na izvestan nacin, ill u izvesnom odnosu, ali ne u aps~lutnom smislu, - treba resavati razmatrajua zakljucak, upore4en sa njegovom protivrecno~u [odricanjem, negacijom], da bi se videlo potpada li on pod neku od ovih odredaba. Ako je nemogu~ da kontreme i kontradiktome suprotnosti, i tvr4enje [afirmacija] i odricanje
635
[negacija], apsolutno pripadaju istoj stvari, - nista ne sp~ecava da i jedna i druga [od tih suprotnosti] pripadaju u tsto vreme toj stvari u izvesnom pogledu, iii u izvesnom odnosu, iii na izvestan nacin, iii da joj jedna od njih pripada u izvesnom pogledu, a druga u apsolutnom smislu. Iz toga izlazi da ako jedna [od tih suprotnosti] pripada stvari apsolutno,_. a. druga u izvesnom pogledu, tada jos nema pobtJanJa. A ovo upravo treba gledati u zakljucku uporedeno sa njegovom protivrecnoscu [odricanjem negacijom]. ' Svi dokazi kao sledeCi imaju tu osobinu. Moze li neb!ce postojati? - [Ne]. - Ali ono je nesto, "i ako je nebtce." Isto tako, bice neee postojati, jer ono neee biti neko od biea. - ,Je li moguee da se isti covek, u isto vreme, istinito i laZno zakune?" - , Moze li isti oovek' u .tsto vreme, da bude poslusan i neposlusan istoj licnosti?" Treba reei da ,biti nesto" i biti" nije isto. A cak i ako je nebiee nesto, ono to nij; potpuno (apsolutno]. 1st~ ~~~· a~o se neko istinito zakune u pojedinacnom slucaJU th u IZVesnom pogledu, on sene zaklinje apsolutno istinito nuZnim nacinom. Jer, onaj ko se zakleo da ce se krivo zakleti, drzi svoju zakletvu samo onda kad se krivo zaklinje, ali je ne drzi potpuno. Isto tako, onaj ko je neposlusan ne slusa, ali je poslusan u jednoj tacki. v Z~jucivanje je slicno i kad se tice pitanja da li isti COVek U IStO vreme moze reei ono sto je istinito i ono sto je laZno. Ali posto se ne moze lako videti da li apsolutno" treba da bude pridato onome sto se kaZe istinit~ iii onome sto se kaZe lamo, slucaj izgleda tesko resiti. Ali nista ne stoji na putu da je jedan govor laZan u apsolutnom smislu, a istinit u izvesnom pogledu, iii za jednu odredenu stvar, - upravo da je istinit u nekim slucajevima, ali da nije istinit u apsolutnom smislu. Isto je kada je rec o odnosu, o mestu i o vremenu. Svi sl~de~. paralogizmi osnivaju se na njima. ,Je li dobro zdravlJe ih bogatstvo? - [Da]. - Ali za nerazumnog i za onog ko ne cini od njih dobru upotrebu, oni nisu dobra. Dakle oni su dobro i nisu dobro." 636
Zatim: ·Je li dobro biti zdrav i biti na celu drzave? - [Da].- '.Ali mozda je nekad bolje ne bi~ ~_jedno ni drugo. Dakle isto je za istog coveka dobra 1 ruJe dobro. Nista ne stoji na putu da je jedna stvar. ~obro uv aps_olutnom smislu, ada nije dobra za nekoga; tli da nesto, 1 ~~ je dobro za nekoga, nije dobra sad [u izvesno vreme] 1h ovde [na izvesnom mestu]." Je 1i zlo ono sto ne bi hteo pametan covek?- [Da.]-:Ali o':t neee da izgubi dobro. Dakle, do~r? je zlo. '.' U stvan~ nije isto reei: ,Dobra je zlo" i: ,Izgub1ti dobra Je~to zlo. Isto je i sa zakljuckom o lo~vu. Jer, ako Je..lopov zlo - uzeti nije zlo. Dakle, ono sto lopov hoee ruJe zlo, nego dobra, posto je ono sto je dobro uzimati - _dobro. I bolest je zlo, ali nije [zlo] osloboditi se bolestl. ,Da li pravicn~ treba r.retpostavi~ nepr~~i~nom, i ono sto Se cini na pravican nacm onome StO se CliD ~a. nepravican nacin? - [Da.] - Ali, treba pretpostavttt da se nepravicno umre." Zatim: ,Je li pravicn? da svaki ~a. sv.oje? - [~a.] - Ali ono sto sudija sudi po s~om mtslJenJ.u [ubeden~u]! vaZi po zakonu, i kad je pogresno. Dakle, 1sta stvar Je 1 pravicna i nepravicna." v • • • A zatim· Da li treba odlucttl u konst onoga ko govorl pravicne: ill u korist onaga ko govori nep~avicne s~vari? - [U korist onaga ko govori pravicne stvan.] - Al.1 pr~ vicno je da onaj ko je podneo ~epravdu ~ potpun~s,~t kaze ono sto je pretrpeo. A to su btle nepravtcne stvart. [Medutim, ovo su sofizme.] Nairn~, iz.toga sto vtreba pretpostaviti trpljenje nepravde, ne prmzl~1. da ono sto se cini na nepravican nacin treba pretpostavttl on?m sto se cini na pravican nacin. Nairne, .u apsolu~nom S~tsl~ uzeto, preimu6stvo ima ono sto se cim na pravtcan nacm, l ako, u izvesnom pojedinacnom slucaju, nista ne stoji na putu da ono sto se cini na nepravican nacin . ima preimucstvo nad onim sto se cini na pravican nacin. A pravicno je za coveka da ima ono sto je njegovo, ali nije pravicno da ~a ono sto je tude. Nista ne stoji na putu da jedan odredem su~ ~m~e pravican, - · na primer ako je donet shodno mtslJen]u 637
[ubedenju] sudije. Jer, iz toga sto je nesto pravicno u izvesnom slucaju iii na izvestan naCin, ne proizlazi da je to i a~ysolutno p~avicno. A, isto tako, i ako su stvari nepravicne, rusta ne stOJl na putu da bude pravicno to reei. J er iz toga sto je pravicno to reci, ne proizlazi nuznim nacino~ da su stv~ pra~cne, kao sto stvari nisu korisne zato sto je konsno re6i da su one takve. Isto vaZi i za pravicne stvari. A a~o su kaz~e stva~i nepraviene, zbog toga ne pobeduje ?naJ k~ govon nep~aVI~ne stvari. Jer, on govori stvari koje Je pravtcno govontt, ah koje su u apsolutnom smislu i kad se trpe nepravicne.
Glava dvadeset sesta [RESAVANJE POBIJANJA OSNOVANIH NA ,NEPOZNAVANJU POBIJANJA" -IGNORATIO ELENCHI]
Sto se tice pobijanja koja se osnivaju na definiciji pobijanja, prema opisu koji smo dali ranije'8 - na njih treba odgovoriti na taj nacin sto ce se zakljucak [sofista] uporediti sa njegovom protivrecnoS6u [sa tezom sagovornika], i sto 6e se videti da li ce tu biti isti atribut i uzet sa istog gledista, i u istom odnosu, i na isti nacin, 'i u istom vremenu. Ako u poeetku ovo pita [sofisticki protivnik], tada se ne6e pretpostaviti da je nemoguce za jednu istu stvar ~~ bu~e dvostruka i ne-dvostruka, nego ce se pretpostaVIti da Je to moguce, ali ne tako d~ bismo, ako bismo to prihvatili, mi sami hili pobijeni. Svi sledeCi zakljucci zavise od uzroka ove vrste. Pomaje li stvar onaj koji ma da je ona ono sto jeste?" na isti naCin: "I vafi li isto za onoga ko to zna? - [Da.] Ali covek koji zna da je Korisk - Korisk, moze ne znati da je ovaj muzicar, tako da taj covek isto zna i ne zna." A zatim: "Je li stvar od cetiri lakta veea od stvari od tri Iakta? [Da.] - Ali iz stvari od tri lakta moze postati po duZini druga, ~oja ima cetiri lakta. A ve6e je veee nego manje. Dakle, tsta stvar je i veea i manja od same sebe."
i
Glava dvadeset sedma [RESENJE POBIJANJA OSNOVANIH NA , TRAZENJU PRINCIPA" - PETITIO PRINCIPII]
Sto se tice pobijanja u kojima se ono sto je :U poeetku stavljeno radi raspravljanja trafi i uzima kao pnmato, -:ako to primeti onaj ko odgovara, on ne treba da odobn ono sto mu se trafi, i kad bi to bilo verovatn~, ne~o !-Te~a da We istinu. Ali ako je pogreska ["traf~n).e p~ctpa ] ostala skrivena, tada zbog nedostatka u zaklJU~Van}rma.ove vrste treba prebaciti pogresku na onoga ko ptta,.! r~t dy~ on nije izveo pravilan zakljucak. Jer, [pravo] ~obtJa~Je vr~1 se bez unapred stavljenog pitanja. Zatim valJa. ree1 da _1e primata pretpostavka o kojoj je rec, ali ne da ?• se ~rotl~ nik njome slufio [kao premisom], nego da bt protty nJe zakljucivao, - sto je .b~s ~ontrem~ s~protno onome sto se dogada u laZnim [softstickim] pobtJanJtma.
Glava dvadeset osma [RESAVANJE POBIJANJA OSNOVANIH NA LA2NOJ KONSEKUCIJI]
A kod pobijanja }'oja zakljucuju na ~s~ovu sledovan~a treba dokazati pogresku u samom z~J~~ku. Sl~d~van~e dokaza vrsi se na dva nacina. [Na prvt nacm zaklJUCtvanJe je ovakvo.] Kao sto opste sleduje poj~din~cn?m~- kao, ~a primer, zivotinja ooveku - tako 1 pojedinacno. sleduje opstem. Jer, ako jedno prati uvek drugo, tada 1 drugo prati prvo. . Ili se zakljucivanje vrsi na osnovu anti.teza [sul?r~tn1h stavova], - tako da ako jedna stvar sle?uJe drugoJ, ! suprotnost prve stvari sledovaee suprotnostl ~ge ~tvan. Na ovome se osniva i Melisov dokaz:" ako ono sto Je postalo ima pocetak, tada ga ne6e imati ono ~to j~ nepostalo; prema tome, ako je n~~. nepost~o, ono Je ve.~no [~~ogra niceno -a3t£LQo~]. Ah mJe tako, Jer konsekuctJa vazt samo u suprotnom smislu.
638 639
Glava dvadeset deveta [RESENJE POBIJANJA OSNOVANIH NA LAZNOM UZROKU]
Sto se tice pobijanja cije je zakljucivanje osnovano na .sa raspravljanjem], treba tzostavi, nemoguc zakljucak tpak prmstlce. A ako Je tako, tada onaj ko odgovara treb~ na to da u~aie, kao i da izjavi da je taj dodatak prihvatio, ne zato sto ga odobrava, nego zbog raspravljanja [~a bi..ga ~rotiv~k iskoristi~. kao dokaz], dok se onaj ko ptta lllJe DJrme mkako posluzto za svoj dokaz. n~ko~ do~a~ku [koji n~ma veze ~tde~ da h, 1. k~_? se taJ do~atak
Glava trideseta [RESENJE POBIJANJA OSNOVANIH NA SAKUPLJANJU VISE PITANJA U JEDNO- PLURIUM INTERROGATIONUM]
. Sto se tice pobijanja koja vise pitanja skupljaju u Jedno, treba neposredno i od pocetka praviti razliku [iz~edu raznih pit~ja]. Ono pitanje je jedno, na koje postoji Jedan odgovor, 1 zato ne treba tvrditi iii odricati ni vise stvari o jednoj, ni jednu stvar o vise stvari, nego samo jednu stvar o jednoj stvari. . I kao sto u homonimima, gde jedan atribut cas pripada tzrazu u dva smisla, a cas mu ne pripada ni u jednom smislu. tako da, iako pitanje nije prosto, prost odgovor ne povlaci nikakvu nepriliku, - tako je i kad je rec 0 dvostrukim pita!ljima.. ~rema .tome, ka~ vise ~tributa pripadaju jednom subjektu, .tit kad Jedan atnbut pnpada vecem broju subjekata, onaJ ko daje prost odgovor i tako pogresi, ne izlaie se opasnosti da ucini pobijanje. Medutim, kad jedan atribut pripada jednom subjektu, a ne pripada drugom, iii kad je postavljeno pitanje da li vise atributa pripada vecem broju subjekata, i kad, u jednom smislu, dva atributa pripadaju dvama subjektima, a u drugom smislu im, opet, oni ne pripadaju, - tada se treba cuvati [da se da prost odgovor]. Tako je, na primer, u sledeeim zakljucivanjima. Ako je jedna stvar dobra, a druga rdava, tada [ee covek biti naveden na zakljucak da] je istina reci da su te stvari dobre,
640
i da je istina reei da su one rdave, i, opet, reci da one nisu ni dobre ni rdave, - jer svaka od njih nema. ~vaku o~ ovih osobina. Tako ee ista stvar u isto vreme bttl dobra 1 rdava, i ni dobra ni rdava. Zatim: posto je svaka stvar identicna samoj sebiv i razlicita od drugog, i posto je covek naveden !la to da kaze da su [dve] stvari iste ne sa drug~v~tvarrma, nego .sa sarnima sobom i da su isto tako razhctte od sebe samth, - iste stvari bice [u isto vreme] iste sa samima sobom i razlicite od sebe samih. Dalje: ako dobro postan~ rdavo, a .rdavo dobro, tada dve stvari moraju obe postati dve stvan. A posto je od dve nejednake stvari svaka. samoj sebi jednaka, - iz toga ce proiza~i da su one [u tsto vreme] v • v• jednake i nejednake same sebt. Ova pobijanja potpadaju i pod druga resenJa. Re~~ ,oba" i ,sve" imaju vise zna~enja, tako da se po~vrdan th odrecan zakljucak odnosi na tstu stvar sa~o J?O ~~nu. ~ pod pobijanjem mi nismo to podrazumevali. Ali oce~dno J~ da, ako se vise pitanja ne uzmu kao jedno, nego ako .Je onaJ ko odgovara tvrdio iii odricao j~d~ atri~ut.vo Jedll;~~ subjektu, protiv njega se ne moze tzvesti msta logtcki nemoguce.
Glava trideset prva [RESENJE POBUANJA KOJA VODE BRBLJANJU I i>RAZNIM RECIMA]
Sto se tice zakljucivanja koja [sagovornika] nateraju da cesto istu stvar govori, ocevidno je da ne tr~ba d~pu stiti da relativni pojmovi znace nesto, kad su uzett odvo1eno i po sebi.100 Tako, na primer, treba reei .da ,i'd~ostruk?" ne znaci nista sem ,dvostruko od polovme , Jer se Jedno samo prividno nalazi u drugom. Rec deset" nalazi se u izrazu ,deset manje jedan", a .. ciniti" u" ne ciniti" i, uopste, afirmacija se [verbalno] nai~zi u neg;ciji. Med~tim, ako se kaie da nesto nije belo, ne kaie se da je ono belo. Rec ,dvostruk" ne znaci zacelo 4'1 Organon
641
nista, kao sto nista ne znaci ni rod u reci polovina" - a i ako nesto znaci, ,dvostruk" nema isti smi~ao koji in{a kad se nalazi u sastavu sa drugom reei [sa ,polovinom"]. Ni rec ,nauka" nije ista u svakom od njenih rodova, - na primer u medicinskoj nauci,- sem ako se ovaj rod ne uzme u njegovom opstem smislu, koji je nauka o onom sto se moze saznati. Kad su u pitanju atributi koji su razja8njeni svojim subjektima, treba reei da oni ne znace isto kad stoje odvojeno, i kad su u vezi sa pojmom koji sadrze. Rec udubljen" ~a opste znacenje koje je isto za tup nos i za knvu nogu, ali, kad je u vezi sa drugim imenicama, nista ne stoji na putu data rec dobije razlicita znacenja. Ta rec ima jedno znacenje, ako se odnosi na nos, a drugo ako se odnosi na nogu. Jer tamo znaci ,tup", a ovde znaci ,kriv". Nairne, nema nikakve razlike u tome reCi ,tup nos" ili ,udubljen nos". Ali ne treba dopustiti da rec bude u prvom paderu, jer je to zabluda. , Tup" nije , udubljen nos", nego nesto n~ nosu~ n~ primer, jedna nj.egov~ osobina. I tako nije msta logtcki nemoguee smatratl da Je tup nos onaj nos koji ima nosno udubljenje.
Glava trideset druga [RESENJE POBIJANJA KOJA VODE SOLECIZMU] 101
~~je .. ~mo.. govorili _?dakl~ izgleda da proizlaze soleclZlDl. Nacm nJihovog resavanJa postaee jasan u toku samih zakljucivanja. . So!eciz~ je ishod kome se cilja [upravo: na koji se protivmk zeli navesti] u svim zakljucivanjima kao sto su sledeea. ,Ono sto [o] ti istinito kdes, je 1i to i u istini ovo [toiito]? - [Da.] - Ali ti kaies da je nesto [tL] kamen [J..~t~v]; dakl~. nesto £:nl je kamen." u stvari, reei J..(tov [u ongmalu stOJI akuzattv od o J..f.i}o; - kamen] ne znaci reei o[ono], nego ov [onoga], ni reCi toiito [ovo]- nego toiitov 111 [o'.:ogaF Ako bi se pitalo: ,da li onaj koga [av] istinito kazes Je ovoga [toiitov]?" - izgledalo bi da se ne govori
642
grcki [a ni srpski], kao i kad bi se pitalo: ,da li ona koju [ilv] ti kdes jeste ovog [.o{i·co;]?" Ali nema nikakve razlike da li se tako naziva drvo, ili svaki izraz koji nije ni muskog ni zenskog roda.103 I zato ne postaje nikakav solecizam ako se pita: ,Ono sto [o] kdes, je lito ovo [toiil:o]?- ~Da.] Ali ti kdes da je to drvo [;uJ..ov]; dakle, to je drvo [;uJ..ov]." Ali ,kamen" i ,ovaj" [o{;to;] jesu mu8kog roda. Ako bi neko pitao: ,Da li ovaj [o{ito;] moze biti ovaj [aihTJ]?" pa opet: ,Sta? Zar ovaj [o{;to;] nije Korisk?" - i zatim rekao: ,Dakle, ovaj [outo;] je ova [aihTJ]"- solecizam ne bi bio dokazan, cak i ako bi ,Korisk" oznacavao ,ovu" [zenu], sve dok onaj ko odgovara ne bi to prihvatio, ....,.... ali bi to [u svakom slucaju] jos moralo biti predmet ispitivanja. Medutim, ako ta tacka nije ni istinita, ni prihva6ena, sofist ne bi nista dokazao ni stvarno, ni protiv onoga ko je pitan. Na isti nacin u gomjem primeru trebalo bi da bude priznato da ,ovaj" [o{;to;] znaci ,kamen" [l..t-ftov]. Ali ako to nij~ ni istinito, ni prihvateno, ne treba izvuci zakljucak. Meduttm, privid solecizma dolazi ovde otuda sto padez reci izgleda slican nominativu, iako mu u stvari nije slican.104 [Dalji primer:] ,Je li istina reei dajeova [aihTJ] onoza sta ti nju [aut~v] izdajes [sto ti kdes da je ona]?- LDa.JAli ti je izdajes za stit [aa:~:f.tla], dakle on je stit" [aa:~:iba, akuzativ u originalu, da se pokde zbrka izmedu nominativa i akuzativa]. Ali ona to nije nuznim nacinom, zato sto znacenje reci autTJ [ova] nije aa:~:f.tla [stiti, u akuzativu], nego cia:~:(; [stit, u nominativu], naime ci.a:~:iba bi bilo ono sto znaci taUtT}V [ovu, u akuzativu]. Ne moze se isto tako ni reei: ,Ono sto kdes da je toiitov [akuzativ] jeste omo; [nominativ]· ti kdes da je on KJ..Erova [akuzativ od K/..£(()V]; dakle o{ito; ' [ovaj] je KJ..trova. Dakle oi'ito; nije KJ..trova, jer je receno: ,Ono sto kdem je toiitov [akuzativ od o\ho;], to je omo;"' a ne toiitov"' jer pitanje, ovako postavljeno ne bi bilo grcko. [Dalje pitanje:] ,Poznajes li to? - [Da.] - Ali to je kamen [1..1.-(}o;], dakle ti poznajes kamen" [£:~:f.ataaaL aQa Wto;. Glagol £:~:lataai}aL ide sa akuzativom. Jo8 jedna zabuna sa padezima]. Rec ,ovo" ne znaci isto u recenicama: 41*
643
,Poznajes li ovo?" i: ,Ovo je kamen." U prvoj ta rec znaci toiitov, a u drugoj o~·ro;. ,Da li poznajes ono hoiito], o cemu [o~] imas znanje?" - [Da.] Ali ti imas znanje kamena [lclitou]; ti, dakle, poznajes kamena [Uitou - zabuna izmedu genitiva i akuzativa]. U stvari, jedan od ovih izraza je o~ lclitou, a drugi je toiito lclitov. A bilo je prihvaceno sledece: , Ti poznajes ono ['routo], a ne onoga ['routou cije znanje imas, - tako da ne poznajes J..(i}ou, nego J..(i}ov." lz recenog izlazi ocevidno da zakljucivanja ove vrste ne dokazuju solecizam stvarno nego samo prividno, i zasto ga dokazuju prividno, kao i kako na njih [na ta dokazivanja] treba odgovoriti.
Glava trideset treca [GDE JE RESENJE PARALOGIZAMA LAKO, A GDE JE TESKO]
Treba napomenuti da je, kad su u pitanju sva ova zakljucivanja, kod jednih od njih lakse, a kod drugih teze videti zasto i u eemu ona varaju slusaoca, iako su cesto jedna od njih ista kao druga. Treba zvati identicnim zakljucivanje koje zavisi od istog mesta. A isto zakljucivanje moze jednima izgledati da je izgubio VaZnOSt zbog govora, drugima zbog akcidencije, a treeima opet zbog neceg drugog, - posto svako od tih zakljucivanja, kad se izmene njegovi termini, nije onako jasno kakvo je bilo. U paralogizmima koji zavise od homonimije i koji, kako izgleda, .cine najprostiji oblik paralogizama, jedni su jasni za svakoga - jer gotovo sva smesna dokazivanja zavise od govora. Tako, na primer: ,Jedan covek nosio je kola preko stepenica." 1: ,Gde idete?- Na motku koja dcii jedro." 1: ,Koja ee se od krava ranije [tJ.A. - :n:Qoai}Evova rec moze da znaci i ,spreda"] oteliti?- Nijedna, ali obe ce se oteliti odostrag." Zatim: ,Je li severni vetar cist [xni}np6;, rec koja znaci i bistar, nevin, iskren]?- Nikako, jer je on [mrazom koji je sobom nosio] ubio prosjaka i trgovca." Potom: ,Je li to Euarh [ova rec je osobena ime" 644
nica, a znaci i, ,onaj ko dobro upravlja' Eunpx.oc;]? - Ne nego je Apolonid [osobena imenica, i ,onaj ko upropascuje stvar", od glagola ruroAAUJ.t.t- upropastiti]." Tako je i u svim drugim slucajevima. Medutim neke paralogizme izgleda kao da ni najiskusniji ne zapafaju. Znak da je tako, jeste sto cesto postoji svada oko reci, - tako, na primer, oko toga da li bice i jedno znace u svim slucajevima isto iii razlicito. Jer neki [mislioci] smatraju da bice i jedno isto znace, dok drugP05 resavaju Zenonov i Parmenidov dokaz time sto kafu da se o jednome i bieu govori u vise smisla. lsto vafi i za paralogizme koji se osnivaju na akcidenciji i na svakom od drugih tipova. Od tih dokaza jedne je lakse opaziti, a druge teze. A nije u svim slucajevima podjednako lako shvatiti kojoj vrsti pripada jedan paralogizam, kao i da li postoji pobijanje, i1i pobijanje ne postoji. Dokaz je o8tar kad dovede [slusaoca] u najveru nepriliku, - naime, ovaj dokaz najvise pogada. A ima dve vrste neprilika. Jedna vrsta je u dokazima koji stvarno zakljucuju, da bi se doznalo koje od pitanja [upravo: koju od premisa] treba pobiti. A druga vrsta je u eristickim dokazima, da bi se doznalo kako treba braniti ono sto smo u pocetku pretpostavljali. u dokazivanjima koja stvamo zakljucuju - ostriji dokazi stavljaju vise napora onome ko odgovara. Najostrije silogisticko dokazivanje jeste ono koje polazi od najverovatnijih premisa, i unistava najverovatniji zakljucak. Jer, kad se protivrecnost premesti, samo jedno dokazivanje uciniee slicnim sve silogizme. Jer uvek, na osnovu verovatnih propozicija, bice dokazan i zakljucak podjednako verovatan, bio on negativan iii pozitivan, - i zbog toga se dolazi u nepriliku. Najo8triji je dokaz ove vrste, a to je upravo onaj dokaz koji izjednacuje svoj zakljucak sa trazenim propozicijama. Na drugo mesto dolazi dokaz osnovan na podjednako verovatnim premisama. Nairne, ovaj stvara u nama zabunu koju od trafenih premisa treba unistiti. To je tdko
645
pitanje; naime izvesno je da treba unistiti jednu premisu, ali se ne zna koju. Od eristickih dokaza najo5triji je onaj u kome od poeetka nije jasno da li je dobro zakljucio iii nije, kao i da li resenje zavisi od Iaine premise iii od kakvog razlikovanja koje valja uciniti. Medu ostalim eristickim dokazima na drugome mestu stoji onaj cije resenje jasno zavisi od nekog razlikovanja iii pobijanja, ali koji ne pokazuje ocevidno koju od traienih premisa treba pobiti iii razlikovati, da bi se do5lo do resenja, i ostavlja neizvesno da li zabluda zavisi od zakljucka iii od nekog od postavljenih pitanja. Nekad je dokaz koji ne zakljucuje [koji formalno ne vaii] neprikladan, ako su njegove pretpostavke suvise neverovatne iii Iaine; medutim, ponekad taj dokaz ne treba prezirati. Kad se izostavi jedno od onih pitanja oko koga se dokaz okreee i kojim se ostvaruje, zakljucivanje koje ga nije dodalo, i nije izvelo pravilnu konkluziju jeste neprikladno zakljucivanje. Ali, kad se izostavi nesto sto ne pripada samom dokazivanju, tada dokaz ne treba prezirati, nego se on moze prihvatiti, ali onaj ko postavlja pitanja nije pravilno ispitivao. Kao sto se jedno resenje moze odnositi cas na zakljucivanje, cas na onoga ko pita i na [njegovo] pitanje, a cas ni na sta od toga, tako se moze i ispitivati i zakljucivati u odnosu i na tezu, i na onaga ko odgovara, i cak i na vreme, - naime, onda kad resenje traii vise vremena nego sto se moze posvetiti raspravljanju 0 kome je rec.
Glava trideset cetvrta [OP~TI
ZAKLJUCAK]
U nasim ranijim objasnjenjima dovoljno je rasvetljeno na koliko nacina ina koje nacine postaju u raspravljanjima paralogizmjlOI, j kak0 CeffiO pokazati da pr0tivnik Upada u zabludu, i kako cemo ga navesti da kaie paradokse;107 zatim, iz cega proizlazi solecizam108, i kako treba pitati, i koji red treba unositi u pitanja/011 i, potom, cemu su korisni svi dokazi ove vrste. 110 A sto se tice odgovora 646
[u nas1m raruJlm objasnjenjima dovoljno je rasvetljeno] sta je on uopste,111 i kako treba resiti dokaze i solecizme.111 Sad nam ostaje jos da podsetimo na nas prvobitni program,'13 i da 0 njemu kaiemo jos nekoliko reci, pa da zavrsimo nase raspravljanje. Nas program bio je da otkrijemo izvesnu sposobnost za zakljucivanje o svakom postavljenom predmetu, polaze6 od najverovatnijih mogu6ih premisa. Jer samo u tome sastoji se delo dijalektike, po sebi uzete, kao i kritike.114 Ali kako se od dijalektike- zbog njene srodnosti sa sofistikom- traii ne samo da bude u stanju dana dijalekticki nacin ispita protivnikovu vrednost, nego i da pruZi izgled da poznaje stvar o kojoj se raspravlja, zbog toga smo, u ovoj raspravi, ne samo postaviii sebi zadatak o kome sm~ govorili, - [naime, da steknemo] sposobnost da se konstimo onim sto je protivnik prihvatio, - nego jo5 - kad u raspravljanju mi sami odgovaramo - i ~posobno~!. da na isti nacin branimo nasu tezu, pomoeu najverovatnijih mogucih dokaza. Mi smo vee rekli sta je uzrok ovome. Zbog toga je i Sokrat [samo] ispitivao i nije odgovarao. Nairne on se prikazivao kao da ne zna odgovor. Mi smo objasnili u ranijim spisima [u Topicz1w; za koliko ce se problema i pomoeu koliko ce se mesta ovo izvrsiti, kao i odakle cemo se obilno snabdeti gradom za to111• Dalje smo objasnili kako treba pitati, i kojim redom valja vr8iti svako ispitivanje,117 kao i kako treba odgovarati i resavati zakljucivanja onaga ko ispituje. 118 Bilo je objasnjeno i sve sto se odnosi na istu metodu raspravljanja.118 A, kao sto smo ranije kazali,uo ovome smo dodali proucavanje paralogizama. Jasno je, dakle, da smo svoj program valjano izveli. Ali ne treba da propustimo da naznacimo ono cime se odlikuje ova rasprava. Medu svim otkrieima, jedna koja su dobijena od drugih, i koja su ranije obradena, postepeno .su se r~jala na~to janjima onih koji su ih zatim sabral1. Medutim prv.obl~a otkrica obicno su se u pocetku slabo uveeavala, ali to Je bilo mnogo korisnije nego njihova docnije razviee.m Jer,
647
u svemu je, kao sto se kaZe, pocetak glavni, i zbog toga je on najtezi. Nairne, sto je pocetak jaci po moci, tim je manji po obimu, i, prema tome, tim je teze poznati ga. Ali kad se pocetak jednom nade, lakSe mu je dodati ostalo i razviti ga. Tako je bilo sa retorskim govorima i sa svim drugim vestinama [disciplinama]. Oni koji su otrikili principe samo su malo unapredili te vestine, a sad slavni ljudi imaju nasledstvo mnogih prethodnika,- koji su unapredivali ove vestine samo postepeno i doveli ih do ovog razvoja. Tu dolaze: Tisija122, posle osnivaca, pa Trazimah123 posle Tisije, potom Teodor, i mnogi drugi koji su dali svoje pojedinacne doprinose. I zbog toga nema nicega cudnog sto je ova vestina [disciplina] dostigla obilnu sadrZ.inu. A o ovome spisu ne moze se reci da je jedan njegov deo bio vee obraden, a drugi ne. U stvari, nista nije postojalo. Jer, nastava onih koji su za nagradu predavali eristicke dokaze hila je slicna Gorgijinoj124 vestini. Jedni su davali da se napamet uce retorski govori, a drugi govore u obliku pitanja koja su - kako su oni mislili - najcesce obuhvatala dokaze dva sagovomika. Tako je nastava koju su pruzali svojim ucencima hila brza, ali nespretna. Oni su predavali ne vestinu, nego ishode vestine, ali su uobraZavali da vaspitavaju. Oni su postupali kao covek koji je obecao da ce predavati nauku koja se stara o tome da ljude ne bole noge, pa nekome preda ne vestinu kako se pravi obuca, niti kako se nabavljaju stvari te vrste, nego stavlja pred njega bogat izbor svih mogu6ih cipela. Na taj nacin bi mu se ukazala prakticna pomoe, ali mu se ne bi predavala pomenuta vestina. 0 retorici su postojali mnogobrojni i stari radovi; medutim o zakljucivanju nismo imali nikakvih ranijih radova, i zato smo upropastili mnogo vremena u mucnim istraZivanjima. Ako vam se, posle razmatranja, i posto su prvobitno stvari tako stajale - nas nacin istraZivanja ucini valjan kad se uporedi sa drugim disciplinama koje su se razvijale predanjem,- ostace svima varna, svima nasim slusaocima, samo da nam oproste nedostatke na8eg ispitivanja, a zbog otkrica koja su u njemu ucinjena da osete veliku zahvalnost.
648
NAPOMENE 1 Svoje shvatanje o pobijanju (£A.ej'xo;) Aristotel je izlo:l.io u Anal. prior., II, 20. 2 To su op8ti principi. a Definicije silogizma nalaze se u Anal. prior., I, 1, 24 b 18, kao i u Top., I, 1, 100 a 25. 4 U Anal. prior., II, 20,6 6 b 11 stoji: , . .. pobijanje je silogizam koji utvrduje protivreenost". 5 Glava 4. ovoga deJa i dalje. 6 Vc:Stina da sa.Cuvaju privid istine. 1 Top., VIII, 5. Vidi i Anal. post. I, 1. s Top., I-VIII. e Dvosmislenost reci. 10 Dvosmislenost ne reci, nego recenice. u Izgovaranje reei prema akcentu i dufini sl~g~va. •. 12 Dvosmislenost lezi u glagolu lle'tv moratl, Jer on znac1 i nuznost i moralnu obavezu. u Ovaj stav sofist iskoriscuje da bi izazvao zabunu u P.ogl~~ proslosti i sadasnjosti. Jer, ,sedi" i ,b~lestan~ mog:u se ~nmemtJ i na sada5njost i na proslost. Nav~e~1 stav. Je _sof1zam, Jer ~e u njemu govori da se dc:Sava u sada8nJOStl ono sto Je trebalo uzetl da se de8ava u pro8losti. . u navedenom primeru nejasno je da li se zeli da mene uhvate neprijatelji, ili da ja uhvatim neprijatelje. . 15 Primer moze imati dvojako znacenje. . Prvo:. ,covek_. 1ma saznanje onoga sto saznaje", - sto je saznan]e sub~e!ta kop s~ znaje. Drugo: ,Stvar koja se saznaje moze da sazna)e , - sto Je · saznanje saznatog objekta. . 16 ae-&o; znaci orao i arhitektonski ukras, a xuwv znac1 pas, riba - konstelacija. 11 Pogrc:Ska u zakljucivanju sastoji se u tome sto je ,sad" sofisticki povezano sa ,naucio". '!"e dve reei tr~~a d~ ~udu odyojene. Jer, istina je da je onaj koj1 zna sa~ nauc10, ~~ Je pogresno da je onaj koji zna naucio sad. Cela sof!Z~a glas1: ..~t~ se zn~: to se naucilo; on sad zna slova; dakle on Je sad naucto slova.
1•
649
ts P!>8fc:Ska je u tome sto se te stvari m .. naeno, ali ne sve zajedno. Upor. Plat. Euthyd. ~ nosib pojedi18 U ovom slue · e5 . . '. a. treba da bude poveza~~ pogr nog zakiJUCIVanJa deli se ono sto to Navedeni primer sofi fck d . . adekvatno prevesti. Reeenica. sEI ' e , vosmisle~osti nemoguce je - moze da znaei: Od rob .· yoo 61Hhp~a. 6ouA.ov ov"''F-A.euih~QOV slobodnog ja sam te naeink/aosbam t~ nacmio slobodnim", ili: "Od u I . r om. u to) reeenici smisao se . . vede "" .. sto od pedeset ljudi" _ s;s~~ ~enJ~, a~o se ona pre08 ka.lu da se smisao reeenic · . nJI pnmen treba da podvajaju iii povezuju. e menJa prema tome da li se reei raz-
e Tek od III veka pre nase ere tr br . jeziku akcenti; ranije ih nije bilo. upo e JaVaJu se u grckom n "Tra.lenje principa" _ 0 k .. u logici poznato pod imenom ~e s~o. v~ r~IJe govorili dokazivanju i zakljucivanju ko" "petitio P!?ncipu ' )este pogreska u pr~m!sa stav koji tek treba dJ:~~t~as~~I udtome sto se uzme k~o pnncip dokaza. • o a u dokazu nedostaJe 24 Sofisticko je zakljuciv · k . . . sto se tvrdi 0 njegovom pred"kaantu,Je . OJeb propiSUJe subjektu sve ono • • I I o muto. 115 To Je "Ignoratio elenchi" _ c:Sk . se sastoji u tome sto se ono sto ' pogr . a ~ .~okazivanju koja bregava, a dokazuje se i pobij tr~~a ~okazivati III pobijati prenezof govori o uslovima neoph~ n~ o rugo. Na OY,O~ mestu filoM "Petitio principii". mm za pravo pobiJanJe.
16
~
64"b028"p~titio principii" Aristotel govori i u Anal
' I 1;1 Top., VIII, 13, 162 b 31. . prior., II, "Fallacia consequentis". h Vidi Aristotelovu Fiziku (I 2) d kritika argumenata Eleacanina M e1ISa. . • • g e se nalazi op§irnija Aristotel prihvata da ima poe t k s . . smatra da iz toga ne proizlazi d e ~ sbvile to JC bilo stvoreno, ali 0 stvoreno sve sto ima poeetak. a Je . ao Logicki termin za ovu sofizmu . t fall . causam ut causam" iii post h Jes e " acia propter non g~c:Sno zakljucivanje u k~me se ':~oe~fo P_r,:>pter hoc". .Ov? je po0 n.,.;em prethodi UZima kao nJegov uzrok. at Logicki nemoguc zakljueak kljucuje da dusa i zivot nJS·u I. t ' na osnovu koga se dalje zau 0 . so. vaJ pogrc:Sni zakljucak zove se I . . fal u ogiCI " lacia plurium interrogationum ut unius". 31 Sof T . .. IZk~e I 1 ne daju nikakav zakljueak, iii ne zaklJ"uxuJ·u PropoZICIJU OJa je u pitanju. " 14 U silogizmu se iz datih · · · v • Pobijanje ima istu definiciju kagrelus~ IZVodi nuzm zakljucak. SI ogtzam, samo se u njemu t8
dokazuje protivreenost. Prema tome, nema silogizma akcidencije. Iz toga izlazi da nema ni pobijanja akcidencije. Paralogizam osnovan na akcidenciji sastoji se u neznanju definicije pobijanja. 35 Treea stvar je akcidentalno bela, a to ne proizlazi iz silogizma. • "Ignoratio elenchi". a1 Upor. De soph. elench., 5, 167 a 21-35. as Vidi Anal prior., I, 1, 24 b 18. at Upor. De soph. elench., 5, 167 a 25. 40 Primer za paralogizam na osnovu akcidencije: "Ova ptica je bela; labud je beo; dakle, ova ptica je labud." IIi: "Ovo je zuto; med je zut; dakle, ovo je med." 41 Paralogizam na osnovu sledovanja: "Labud je beo; sneg je beo; dakle, labud je isti kao sneg." 41 Za Aristotela je i sledovanje akcidencija. n Zato sto se me8a prva supstancija sa drugom supstancijom (koje se obe na isti nacin izra.lavaju irnenicama), - pogresno se smatra da svaki atribut spada u kategoriju supstancije, i pripisuju mu se individualnost i bice, - te iskljucive odredbe prve supstancije. " Upor. ibid., 6, 168 b 27. ~ To je pogrc:Sno, s obzirom na ogranieenost navedenih kategorija. 4' Po tumacenju Tricot-a, silogizam je sofisticki i kad pravilno zakljucuje, ali ne s obzirom na stvar koja je u pitanju. U ovom slucaju silogizam je pogrc:San s obzirom na svoju materiju, ali ne s obzirom na svoju formu. Ovaj silogizam razlikuje se od kritickog silogizma time sto drugom nije cilj da dokaie istinitost stvari, nego samo da ucini oeevidnim neznanje protivnika, - kao sto to cini Sokrat u Platonovim dijalozima Protagori i Gorgiji. Upor. Aristote, Organon VI, Les refutations sophistiques, Nouvelle traduction par J. Tricot. Bibliotheque des textes pbilosophiques, Paris 1950, page 35, note 1. 47 Tako je paralogizam prevario slu5aoce koji u disputu. nisu ucestvovali. Ali isto tako prevaren je i protivnik, koji smatra da je istinit silogizam paralogizam koji .ga je pobio. 48 Solecizam (aoA.o~x~a11o;) je pogrc:Ska protiv pravilnog izgovora i sintakse. Ova ree dobila je ime po kilikijskom gradu Soli (l:oA.ot), ciji su stanovnici, pod uticajem stranaca, iskvarili svoj aticki jezik. •• Navedena protivreenost treba da bude dodata u definiciji pobijanja. so Vidi o tome De soph. elench., 4, 166 a 13. u Ibid., 22, 178 a 37. 51 Upor. Anal. post., I, 12, 77 b 32.
650 651
53 •
Povodom kvadrature kruga upor. Anal. przor., · II, 25, 69 A naI. post., I, 9, 75 b 41. 54 Aristotel oznacava razliku izme4u eristickog silogizma i sofistickog silogizma. 55 Vidi De soph. elench., 1, 165 a 22. • K ~risonov dokaz moze da se, sem na geometriju primeni 1 na broJeve. ' 57 Metod!! sofista.1ntifona, Sokratovog savremenika, sastojala se ~ tome StO )e 00 Up1S1Vao U krugu jedan pravilan poligon ciji je broJ strana poveeavao, kako bi, najzad, strane poligona pale 'ujedno sa k.ru~om. Ovakav postupak je eristicki, jer prava linija ne moze pasti U!~~o sa ~~nom linijom. - 0 Antifonu vidi: dr Ksenija Atanas!JCV1C, Sofzstz drugoga reda, Misao Beograd 1 i 16 januar 1925, str. 48-54; 130--136. ' ' · · 58 Upor. De soph. elench., 3, 165 b 16. su Ibid., 3, 165 b 20. 80 • • Naved~ne ree! su ~enskoga roda. Protagora je nacinio razhku IZmedu tn roda unemca. Upor. Arist. Rhet. III 5 1407 b 7 · · ' 'ali• to stvamo· •. 6t N a1me Izvesna pobijanja izgleda da pobijaju ne cme. ' 82 • ~~ :ec je srednjeg roda, ali se cesto upotrebljava umesto muskog 1h zenskog roda. 3 ~ • U. sre
a 32,
1
1s Kao primer mogu da poslwe vrsta i rod. Nairne, sto je reeeno 0 vrsti, nije nuinirn nacinom reeeno 0 rodu; medutirn, ono sto je receno o vrsti, nwnirn nacinom je reeeno o rodu. Takav je i odnos izmedu univerzalne i partikulame propozicije. 7 & Saddina tih zakljucaka je la.Zna. Po Anal. prior., jedan silogizam moie biti laZa.n, ili kad zakljucuje istinito iz lainih premisa, iii kad zakljucuje Iaino iz lainih premisa (II, 2). 77 Ako je zakljucak laZa.n, jedna od dve premise je lazna. Vidi Anal. prior., II, 4, 51 a 36. 7B Upravo, ako se pokaie da je zakljucak lazan. 78 To znaei: da li je postavljen po svirn pravilima silogisticke forme. eo De soph. elench., 176 b 36-177 a 2. Bt Na ovom mestu u izlaganjima sofista ,slep" se uzima cas kao podmet glagola ,videti" (,slep vidi"), a cas kao njegov predmet (,videti slepog"). 82 ,Znati" je uzeto u smislu ,pamtiti". 83 Znaci: ako sofist deli, treba sastavljati, a ako sastavlja, treba i deliti. u Braca Eutidem i Dionisodor spadaju u najdekadentnije sofiste i najozlogla8enije eristieare; oni su tvorci najbesmislenijih sofizama. 0 njihovoj eristickoj delatnosti govori Platon u svom dijalogu Eutidem. Upor i Arist. Rhet., II, 24, 1401 a 27, i dalje. Vidi: dr Ksenija Atanasijevic, Braca Eutidem i Dionisodor, Revija za filozofiju i psihologiju, Zagreb, 1927, knj. I, sv. 1-2, str. 43 do 48. 85 f1 'tQLTJQTJIO troveslanica, trijera, ratna lac.1a koja je na svakoj strani imala po tri veslacke klupe - jednu nad drugom. To su kod starih Helena obicno hili ratni brodovi, brzi i laki. " Navedena sofizma proizlazi iz zbrke izmec.1u supstancije i kvantiteta. U celini, sof'IZma glasi: ,Onaj ko je imao jednu stvar i ko je vise nema, - da li je nju izgubio? - Da. - Ali on je imao deset kocaka, izgubio je jednu, i nema, dakle, vise deset kocaka koje je imao ranije; dakle on je izgubio deset kocaka, - sto je nemoguce." si Ta sofizma osnovana je na zbrci izmec.1u supstancije i odnosa. Sofist hoee da dokaie da se moze dati ono sto se nema. BB De soph. elench., 20, 177 b 31. 88 Ova sofizma treba da ukaie na to da su istinito i Iaino prosti kvaliteti jedne stvari, koji se mogu vremenom menjati. so Sofizma ,treei covek" sastoji se u sledeeem. Kad se kaie: ,Covek se seta", tada ,covek" nije ni univerzalni covek, upravo ideja coveka (jer je ideja nepomicna), niti je pojedinacni covek, jer se ne kaze koji se covek seta. A iz toga izlazi da je to ,treci covek". Ovde paralogizam postaje na taj nacin sto se univerzalno me8a sa individualnim, - koje ima isto irne. Aristotel nastoji da
652 653
savlada ovu teSkoeu, na taj nacin sto tvrdi da covek kao takav nije individualna supstancija, nego da je, kao i ostali op5ti pojmovi, zajednicki predikat. A takav predikat daje se primeniti na mnoZinu pojedinaenih stvari. Stagiranin smatra da dokaz o ,treeem covelru" saddi odlucni prigovor protiv teorije o idejama. - Dalja Aristotelova razlaganja na ovom mestu upravljena su protiv Platona. Upor. Tricot, Organon VI, page 102, note 1. " To jest nije nu~no da jedan atribut u isto vreme pripada i stvari i njenoj akcidenciji. u Drugim rooima, da se pokde kojoj vrsti upravo pripada jedan atribut; da li je on, nmnim nacinom, vezan za svoj subjekt, iii je akcidentalan (a to znaei da m~e i pripadati i ne pripadati stvari). •• Ova sofizma glasi: ,Zna8 1i ono sto hoeu da te pitam? Ne. - Ali da li zna8 da je vrlina dobro? - Da. - Dakle, to hocu da te pitam. Dakle ti zna8 ono sto hoeu da te pitam." " Cela sofizma glasi: ,Poznaje8 li onoga ko se priblibva (iii onoga ko je sakriven velom)? - Ne. - Dffem veo. Poznaje8 li toga coveka? - Da. - Dakle ti p
654
ua Upor. pocetak ToJ!.ike. . h 8 m Kritika je deo dt)alekttke. Upor. De soph. elenc ., ' 169 b 25. 111 Top., I, 4, 5 i 8. ue Vidi ibid., II-VII. 111 Ibid., VIII, 1-3. 11s Ibid., VIII, 4 i dalje. m Ibid., VIII, 14. 110 De soph. elench., 183 a 27. m Upor. Metaph., A, 1, 993 b 18. .. . . 111 Sicilijanski retor Tisija bio je sa svo)tm ucttel)em Koraksom osnivae retorike. . . . . 113 Trazimah iz Halkedona, sofist i retor. Ytdt o DJemu. dr Ksenija Atanasijevic, Sofisti drugoga reda, Mtsao, Beograd, 1. j 16. januar 1925, str. 48-54; 13~136.. " ... . tu 0 Gorgiji jednom od prvih 1 naJVRZWJlh sofista, upor.. dr Ksenija Atanasijevic, Filozofeme sofista, Misao, Beograd, 16. oktobra 1922, str. 1473-1490.
REGISTAR POJMOVA I IMENA
42 ()raRDOD
A A.bdukcija 222, 223 adekvatnost 353 afekcija 21, 28, 29, 43, 226, 227, 228, 315, 510, 512, 613 - fizicka afekcija 226 afektivni kvaliteti 21, 28 aficiran 24, 27, 451 afirmacija 8, 33, 35, 38, 39, 55, 56, 57, 58, 59, 61, 62, 63, 66, 67, 68, 71, 74, 77, 79, 80, 86, 89, 110, 127, 152, 169-172, 200, 207, 313, 483, 507, 508, 567, 596, 641- afirmativan 35, 66, 93, 95, 96, 98, 99, 100, 101, 103, 104-111, 113-115, 118-123, 125, 126, 128-133, 135, 137, 138, 144, 148, 190, 193, 195, 196, 202, 203, 206, 207, 210, 214, 218, 219, 224, 288, 289, 291, 293-296, 299, 301-303, 307 313, 484 afirmativno 91, 92, 128, 153, 171, 326, 334, 401 -afirmiran 6-9, 11, 34, 36, 54, 62, 70, 85-87, 90-95, 98, 103, 113, 134, 142, 143, 145, 150, 156, 159, 160, 161, 304, 329, 345, 347, 352, 391, 399, 401, 411, 416, 417, 435, 437-439, 441, 442, 444, 445, 448, 450, 453, 455, 456, 458, 472-474, 477, 480, 481, 483, 500, 506, 507, 509, 510, 533-537, 539, 613 - afirmirano 9-11, 328 - afirmiranje 55, 151, 288, 289, 300
'11,
42*
A. g a m e m n o n 590 agonisticki 622 A. h i l 349, 426, 590 A.jant 326,349 akcent 590, 599 akcentiranje 590, 595, 599, 632 akcidencija 18, 143, 153, 179, 180, 267, 268, 272-274, 347, 353, 374, 376, 380, 381, 397-400, 403, 416, 436-438, 448, 451-453, 455, 463, 475, 476, 495, 496, 533, 5~542, 591, 596-599, 601, 605, 632, 633, 645 - akcidentalan 16, 17, 22, 261, 262, 272, 324, 354, 379-399, 403, 408, 409, 509, 591, 596, 597 - akcidentalno 70, 78, 142, 218, 268, 275-277, 283, 284, 296, m, 300-302, 326, 335, 337, 353. 377, 403, 422, 505, 523, 524~ 533, 634, 635 akcija 301-303, 375-379, 410, 411 aksioma 263, 275,279, 282, 544 aktivan 590 - aktivnost 590 aktuelan 16, 217 - aktuelno 63, 71, 311- aktuelnost 76, 77 akusticki 281 A l k i b i j a d 349 alternativa 63 amfibolija 588, 589, 619-621, 625, 632 A n a h a r z is 281 analiticki 305 A n a li t i k e 563, 566, 587 analiza 161, 165, 319, 329
659
analogija 278, 350, 354 Anti/on 608 A ntisten 384 antiteza 561, 639 apodikticki 261, 262, 271, 273 A p o I o n i d 645 aporema 564 apsolutan 16, 116, 161, 260-262, 264, 266, 268, 276, 280, 287, 306, 323, 377, 418, 425, 427, 429, 452, 466, 501-503, 544, 553, 555, 566, 591, 592, 596, 597, 599, 601, 602, 621, 635-637 · - neapsolutan 591 - apsolutno 53, 69, 70, 117, . 206, 260, 264, 271, 276, 301, 303, 304, 314, 324, 325, 333, 376, 398, 417, 419, 422, 423, 464, 502, 626, 638 apstrakcija 295 apsurd 101 apsurdno 14, 15 argument 207, 211, 216, 259, 308, 311, 312, 564, 593, 608, 610, 622 - laian argument 213 Aristomen 156,157 aritmetika 275, 277, 279, 287, 288, 315, 535, 569 - aritmetiw 263, 279, 336 aritmeti~ki stav 274 asertoriean 109, 112, 114, 119, 120, 123, 125-132, 138, 151 - asertori~no 121, 123, 133 - asertoricno-negativan 120 - asertori~no ne-pripadanje 121 astronomija 279, 287 - astronomski 152 Atina 17- Atinjanin 338, 339, 623 atribut 10, 11, 57, 59, 60, 77, 78,89, 135,143-148,151,152, 221, 263, 266-274, 277, 278, 279, 294, 296-298, 301-304, 306-310, 319, 321, 324, 325, 327, 328, 331-334, 344-346, 348, 350, 351, 353-355, 377,
660
398-404, 407-409, 413, 416, 418, 423, 429, 431, 432-435, 438, 439, 447, 456, 458, 459, 461, 467, 469, 470, 474, 475, 477, 478, 480, 482, 486, 487, 489, 490, 492, 498-500, 508, 509, 525, 535, 541, 591, 592, 599, 633, 638, 640-642 atribut po sebi 267 B
Beskonacan 285, 319, 342, 521 - beskonacno 264 ~ beskon~ost 69, 296, 297, 305, 343 beskrajan 18,297,300,302,305, 310, 343, 602, 603 - beskrajno 264, 298 - beskrajnost 285, 298, 303, 310, 327 besmrtan 153, 331, 402, 423, 434, 442, 455, 513 - besmrtno 442, 443, 512 - besmrtnost 455 bestelesno 523 bezbolan 425- bezbolnost 425 bezbrojno 399 bezgranican 593 be1.ivotan 632 bice 6, 8, 12, 19, 24, 33-35, 37, 42, 43, 55, 58, 63, 76, 161, 162, 178, 218, 221, 294, 301, 313, 319, 332, 333, 340, 344, 358, 376, 377, 384, 390, 399, 437, 438, 439, 442, 443, 456, 458, 462, 463, 466, 467, 474, 487, 492, 493, 499-501, 504, 511, 514, 515, 519, 591, 599, 603, 609, 633-636, 640, 645 - nebice 55, 70, 76, 161, 399, 439, 514, 593, 636 - ne-bice 313, 459, 492, 591 - zivo hiee 153, 330, 331, 467, 468, 471-475, 477, 483, 484, 512, 513, 528, 529, 623 - ne-fivo bice 483, 484 - besmrtno bice 461 - smrtno bice 475 487 ,
bitan 274, 275, 279, 300, 306, 321, 324, 330, 345, 347, 403, 457, 610 - bitno 277, 346, 376, 441 - bitnost 25, 36, 267, 272, 300-302, 321, 322, 328-332, 335, 336, 338, 374-376, 380, 422, 437, 438, 441, 442, 471, 474, 495, 501, 502, 505, 506, 516, 535, 539, 541 B o g 160, 323, 400, 423, 442, 443, 453, 461, 473, 484 bogovi 384, 419 bo1.anski 590 bogatstvo 421, 429, 524 boja 349, 354, 381, 388, 389, 391-393, 398, 399, 422, 432, 438, 443, 446, 452, 523, 549 bol 425, 452, 457, 512 bolest 14, 26, 34, 36, 38-40, 157, 158, 407, 412, 430, 446., 505, 506, 549 bolestan 39, 40, 55, 157, 165, 224, 418, 567, 588, 589 borba 554, 562, 615 B ri so n 277, 607, 608 broj 15, 16, 18, 34, 41, 78, 94, 136, 139, 140, 165, 173, 179, 180, 182, 208, 223, 260, 261, 267, 268, 270, 275, 279, 285, 297, 298, 302-305, 308, 312, 319, 320, 323, 325, 329, 342-345, 354, 374, 375, 378, 379, 381, 382, 394-396, 402, 425, 436, 443, 444, 450, 459, 499, 502, 504, 522, 523, 525, 531, 532, 534, 538, 549, 569, 586, 602, 606, 610, 613, 621, 623, 629, 634 - kubni broj 275 brzina 619 buducnost 341, 343, 406- buduci 341, 343, 406
c celina 11, 163, 164, 176, 208, 270, 280, 289, 290, 293, 294,
314, 327, 331, 332, 345, 348, 353, 359, 417, 429, 431, 453, 465, 480, 481, 499, 500, 525-529, 533, 535, 613, 632 -ceo 208 centar 137 ciklus 605, cilj 310, 338-340, 374, 402, 403, 412, 423, 515, 535, 537, 554, 562, 586, 587, 610, 611, 615, 620, 625,
c cetvorougao 31, 269 cinjenica 209, 277, 280, 282, 285-287, 315-317, 321, 323, 324, 327, 334, 335, 339, 342, 351, 352, 359, 404, 439, 470, 549, 588, 619 clan 335 covek 411 - ne-Covek 411, 484 - ,.oovek po sebi" 631 - ,.covek kao takav" 631 "treei covek" 631 cula 281, 295, 317, 357, 384, 385, 389, 393, 410, 412, 490, 502, 503 - obdaren culima 294 - culan 325 - culno 142, 410, 453, 470, 484, 544 - culni kvalitet 470 D
dan 504 dativ 450 dedukcija 174, 565 - dednktivan 570 definicija 5, 8, 9, 18, 24, 54, 68, 69, 86, 112-114, 117, 143, 153, 164, 214, 263, 264, 267, 276, 278, 280, 285, 300, 304, 321, 325-328, 330-334, 336339, 344-350, 352-355, 372, 374-381, 387, 388, 391, 392, 395-400, 405, 430, 432, 437, 438, 442, 466, 467, 471, 474, 480, 495, 497-507, 509-518, 520-525, 528-530, 534-541,
661
545, 551-553, 559, 569, 586, 592, 595-600, 612, 613, 638 - definisan 333, 345, 347, 375, 384, 495-506, 508, 509, 511-515, 517, 519, 520, 522527, 529, 553 - definisano 378, 518 - definisanje 495, 506, 511, 519, 522, 524, 535, 552, 592 dejstvo 351, 538, 611 delanje 1, 32, 153, 309, 381, . 428, 451, 493, 511, 515, 590, 628 - delatnost 302, 448 delo 453, 539, 560, 633 deljenje 508, 626--' deljiv 305, 342, 345, 399, 440, 459 deljiv 332 - deljivost 304, 331 demon 408 demonstracija 269, 270, 501 demonstrativan 86, 264, 272 deo 103, 144, 152, 154, 155, 164, 165, 211, 222, 262, 263, 270, 280, 301, 303, 314, 327, 331, 340, 346, 374, 411, 413, . 423, 437, 452, 453, 462, 475, 478, 480, 481, 495, 496, 499, 504, 505, 512, 517, 521, 522, 525-529, 535, 536, 540, 550, 565, 570, 587, 595, 597, 600, 601, 604, 608, 615, 622, 648 - sastavni deo 526, 539, 541, 542 - deoba 329, 330-332, 387, 441 determiniran 297 diferencijacija 346 dijagonala 65, 136, 153, 154, 165, 211, 262, 321, 389, 567, 602, 623 dijalektika 152, 282, 284, 285, 373, 383, 387, 394, 407, 550, 570, 600, 606, 601, 609, 647 .:...._ dijalekticki 68, 259, 262, 284, 296, 300, 304, 305, 311, . 318, 334, 349, 350, 371, 374, 383-385, 548, 550, 551, 554, 561, 562, 570, 592, 602, 603, 608, 647 - dijalekticar 282,
662
394, 437, 543, 548, 562, 570, 603, 606, 609 dimenzija 505 D i o n i z i j e (sofist) 520 direktno 149 disciplina 53, 56, 85, 151, 259, 283, 287, 372, 535, 602, 608 diskretan 15 diskusija 272, 349, 590 dispozicija 31, 44 disput 618 - disputovanje 605 dobro (imenica-eticko dobro) 14, 33, 34, 38-40, 77-80, 85, 87, 92, 144, 152, 159-163, 208, 217, 218, 219, 332, 382, 387, 388, 390, 391, 397, 409, 410, 412, 414, 415, 417-419, 421-427, 429, 430, 432-435, 437, 438, 445, 446, 448, 449, 468, 475, 482, 503-505, 515518, 537, 549, 551, 554, 556, 559, 569, 588, 595, 617, 627, 633-637, 646- dobro (imanje) 453 - dobar 386, 404, 408, 412-415, 421, 425, 428, 431, 447, 449, 480, 524, 526, 533, 567, 585, 595, 627, 633, 640, 641 - dobro (prilog) 78, 485, 496, 508, 524, 538, 547, 550, 554, 584 - dobrota 435 dobici 426 dodatak 563, 626, 640- dodavanje 71, 305, 315, 330, 417, 419, 429, 431, 507, 533, 562 dokaz 85, 90, 95, 102-104, 106, 107, 110, 115, 116, 119, 120, 122, 125-129, 132-134, 138, 139, 142, 143, 150, 152-156, 164, 165, 167, 171, 174, 177, 179-182, 185, 188-190, 192, 194-196, 200, 203, 205, 208, 209, 213, 222, 225, 260-265, 267, 269, 270, 272, 274, 276-281, 288, 297, 299-301, 303, 304, 308-312, 314-317, 321, 323, 325, 326-329, 331-334, 336, 338, 343, 344,
349, 352, 353, 356, 357, 359, 371-375, 383-385, 394, 402, 404-407, 411, 412, 414, 416, 417, 422, 459, 463, 467, 520, 523, 539, 542, 544, 545, 547, 552, 553, 556-562, 564-569, 570, 585, 586-588, 590, 592-596, 598, 599, 601, 602, 604, 605, 607, 608, 610-613, 615, 617-621, 623-625, 627, 628, 630, 632-636, 639, 640, 645-647 - principi dokaza 326 - direktan dokaz 101, 308, 314 - neposredah dokaz 150, 202, 203, 205, 211 - opsti dokaz 309, 310 afirmativan dokaz 311, 313, 314-agonisticki dokaz 587 - borbeni dokaz 615 analiticki dokaz 304 - aritmeticki dokaz 275, 278 didakticki dokaz 587- dijaIekticki dokaz 381, 565, 587, 607, 608, 615 - eristicki dokaz 587, 607, 608, 645, 646, 648 - geometrijski dokaz 279, 565 - kriticki dokaz 587 - kruZni dokaz 188, 192, 266 :.- dokaz u krugu 264, 265 - k.ruZan i reciproeni dokaz 187, 188- reciprocni dokaz 191, 264 - matematicki dokaz 327 - medicinski dokaz 565, 608 - negativan dokaz 311, 313 partikularan dokaz 308-311 - univerzalan dokaz 308, 309 - dokaz pomotu neodreltenog 100- dokaz pomoeu znaka 224 - protivdokaz 559- dokaz pomocu nemoguceg 96, 98, 99, 119, .125, 132, 149, 165, 205, 314 dokaz pomocu logicki nem~> guceg 197, 202 - svodenje na apsurd 102 - svodenje na nemoguce 94, 99, 101, 102, 121, 136, 149, 150, 165,
168, 197, 198, 203, 211, 281, 308, 313, 314, 550, 565 dokaz protiv kretania 634 dokazan 89, 101, 103, 105, 116, 125, 129, 131, 132, 136, 137, 139, 147, 149-151, 161, 165, 166, 168, 171, 173, 174, 186-190, 192-196, 199-202, 204, 209, 213, 221-223, 225, 261, 264, 266, 269, 270, 272, 279-282, 285, 299, 300, 302, 305, 313, 315, 327, 336, 345, 353, 434, 440, 442, 532, 596, 645 - neposredno dokazano 203 - nedokazan 175, 187 - dokazivanje 171, 265, 266, 270, 272-275, 279-282, 285, 286, 289, 295, 297, 298, 301, 303-307, 332, 346, 379, 394, 451, 546, 560, 562, 564, 609, 615, 621, 629, 644-646 silogisticko dokazivanje 645 doktrina 610 drZ.anje 19, 20 duada 260, 345, 549 dubina 325 duga 351 duh 11, 80, 284, 290, 322, 503, 550 - duhovni 389 dusa 226, 227, 280, 329, 335, 358, 390, 393, 402, 405, 408, 411, 423, 428, 434, 436, 437, 444, 449, 451, 453, 454, 456, 461, 462, 464, 467, 468, 471, 473, 475, 478, 488, 491, 499, 511, 512, 519, 527-529, 536, 549, 594, 623 - kolericni deo du5e 452, 462 - pozudni deo du5e 452, 462, 484, 491 - razumni deo du8e 452, 462, 484, 491, 511, 519 dvosmislenost 283, 284, 558, 598,620,625-627,634,635dvosmislen 512, 552, 625, 626 dvostruk 19 duZ.ina 17, 154, 270, 507, 508, 593, 615, 638 duZ.nost 402
663
E ekteza 98, 99, 103 ekvipolentan 14 elementaran 444 - elementi 151, 155, 267, 271, 274, 275, 279, 306, 321, 330, 331, 335, 346, 373, 374, 378, 380, 387, 464, 479, 496, 529, 569, 587, 596 - prvi element 596 Em p e do k l e 387, 455 entimem 225, 259, 569 epiheirem 564 E r e t r e j ci 339 eristika (borba u prepiranju) 007 - eristil!ar 009, 619, 620 - eristil!ki 372, 561, 562, 006, 007' 608 esencija 152 etika 322 - etil!ki 386, 409, 410 - etil!ki dobro 137, 375 E t i o p l j a n i n 592 Euarh 644 Eutidem 627
F figura 29, 31, 91, 93, 97, 100, 101, 113, 123, 129, 134, 135, 136, 141, 142, 147, 151, 154-156, 163-166, 168, 172, 174, 192, 197, 198, 203, 205, 207, 213, 220, 223, 225, 200, 261, 266, 269, 271, 288, 291, 305, 308, 316, 327, 354, 472, 553, 605, 607-609 - prva figura 94, 98, 101, 102, 104, 105, 107, 108, 114, 116, 126-128, 130-134, 136, 141, 145, 147, 148, 156, 166-168, 171, 189, 191, 194-197, 200, 201, 203, 204, 206, 207, 210, 223-226, 266, 288, 289, 291, 299, 300, 307, 334 - silogizam prve figure 95 - druga figura 93, 102, 103, 105, 123, 141, 147, 148, 156, 166, 168, 174, 180, 189, 191, 192, 194, 195, 197, 198, 200-203, 205,
664
206, 210, 224-226, 286, 288, 289, 291, 294, 299, 300, 326 - treta figura 97, 101-104, 106, 116, 117, 129, 141, 147, 156, 158, 167, 168, 183, 190192, 194, 195, 197, 198, 200202, 204, 207, 210, 223, 224226, 288, 299, 300, 307, 326 - silogisticke figure 329 geometrijske figure 137, 372, 547, 560, 606, 619 - ravnokrak.a figura 311 fiziCar 287 - fizil!ki 387 fizika 322 filozot 384, 387, 543- filozofema 564 - filozofija 151, 387, 618 fizionomija 226, 227 forma 29, 96, 110, 128, 180, 284, 287, 290, 374, 375, 518, 595, 599, 601 G genitiv 449, 450 geometar 163, 280, 282, 283, 288, 333, 383, 402, 472, 561, 607, 608 - geometrija 274, 275, 279, 282, 283, 287, 288, 315, 319, 372, 383, 535, 569, 602, 608 - gcometrijski 562, 602, 607- geometrijsko 282, 283, 287 gimnastika 422, 486 glagol 53-56, 64-67, 70, 71, 86, 159, 217, 522, 590 glas 54, 55, 57, 68, 77, 80, 388, 391-393 glediSte 566, 623, 638 - tacka gledi§ta 603 gnomon 43 G o r g i j a (sofist) 648 G o r g i j a (Platonov dijalog) 611 govor 15, 16, 41, 53-57, 71, 85, 86, 157, 158, 162, 163, 280, 297, 301, 333, 337, 371, 375, 588-591, 593, 595, 598, 599,
001, 004, 605, 615, 617, 618, 625, 628, 629, 633, 644, 648 - govoren 541, 602, 628 gramaticar 29, 31, 332, 384, 405, 588 - gramatil!ki 613 - gramatika 5, 7, 29, 31, 32, 41, 376, 382, 398, 405, 449, 452, 453, 505, 515 - gramaticka nauka 6, 382 - gramaticki oblici 5, 10, 447 granica 15, 271, 298, 300, 305, 310, 521 G rc i 532 greska 565, 613-615 grom 336, 337, 340 H harmonija 287, 391, 445, 497 harmonika (nauka o harmoniji) 275, 277, 278, 315 H e r a k l i t 384, 556 Hindus 592 hiperbolicki 287 Hipokrat 607 hipoteticki 136, 150, 331, 395, 434 - liipoteza 533, 569 hladno 279, 286 Hoiril 548 H o m e r 70, 548, 590, 004 homoniman 354, 388-393, 496, 520, 521, 601, 620, 621, 629 - homonimi 5, 392, 444, 520, 521, 549, 629, 640 homonimija 349, 392, 402, 497, 520, 549, 588, 589, 595, 598, 001, 619, 620, 621, 625, 632, 644- homonimno 57, 76, 109, 309
I ideja 280, 301, 410, 487, 507, 508, 516, 519, 538 identican 43, 53, 54, 79, 145-148, 150, 172, 208-210, 217, 262, 281, 318, 319, 321, 327, 329, 338, 342, 345, 347, 349,
488, 110, 206, 302, 334, 351,
355, 358, 378, 379, 408, 475, 500, 513, 514, 516, 525, 531-534, 536, 537, 546, 597, 599, 641, 644 - identicno 265, 329, 348, 379, 380, 394, 395, 529 - identil!nost 379 - identifikovan 379 - identitet 149, 271, 319, 329, 332, 379, 385, 513, 514, 532, 534 Jlijada 337 ime 1, 8, 10-12, 21, 22, 29, 30, 34, 55, 60, 64, 68, 259, 269, 270, 281, 287, 333, 334, 337, 345, 350, 378, 379, 384, 388, 391, 392, 399, 405, 408, 463, 472-474, 477, 480, 493, 495, 504, 506, 513, 514, 518, 522, 539, 540, 548, 586, 588, 592, 597, 615, 618, 620-623, 626, 629, 641 - neodre<1eno ime 64 imenica 53, 54, 56, 65-67, 160, 522, 613, 614, 642 individua 222, 227, 345, 348, 439, 443, 462, 509, 538, 632 - individualan 143, 163, 303, 345, 439, 599, 631, 632 individualno 142, 158 In d ij a 422 indukcija 39, 138, 139, 216, 220-222, 259, 260, 265, 285, 295, 326, 330, 332, 358, 380, 385, 387, 395, 399, 406, 411, 412, 416, 441, 444, 445, 546-549, 558, 570, 588, 616 - induktivan 284, 395 inkomensurabilan 154,389, 567, 002 - inkomensurabilnost 211 inteligibilan 311, 410, 450, 484, 623 interpozicija 325, 335, 336, 352 interval 299, 305, 306 intuicija 317, 322, 358, 359 iracionalno 279 ishod 565, 569 iskaz 41, 45, 56-58, 68, 69, 111, 112, 146, 160, 162, 163, 168,
665
171, 262, 263, 300, 301, 342, 376, 472, 473, 477, 478, 493, 496, 627, 635 - iskazan 272, 301, 500, 629 - iskazivanje 115 iskustvo 153, 358, 570, 619 ispitan 393, 463-ispitivac 551, 561 - ispitivan 551, 628 ispitivanje 85, 282, 283, 297, 326, 329, 373, 385, 399, 412, 421, 424, 443, 445, 457, 495, 496, 498, 529, 535, 536, 545, 546, 549, 554, 556, 551, 561, 592, 599, 606, 608, 610, 619, 620, 621, 643, 647, 648 ispravljanje 560, 624 istina 56, 61, 67, 68, 70-72, 76, 78, 89, 92, 96, 124, 143, 151, 157, 159, 160, 162, 163, 170, 171, 175, 177, 178, 199, 201, 202, 217, 224, 225, 264, 267, 270, 274, 278-280, 296, 305, 321, 329, 341, 343, 358, 373, 383, 404, 413, 426, 455, 472, 500, 508, 524, 528, 564, 566, 599, 611, 612, 616, 618, 620, 627, 638, 640, 644 - u istini 505, 600 - istinit 38, 39, 41, 53, 54, 58-65, 67, 68, 70-72, 75, 77-80, 86, 99, 115, 118, 143, 152, 157, 175-186, 198-200, 203, 207, 213, 226, 261, 262, 264, 272-274, 276, 278, 282, 284, 290-294, 302, 318, 320, 321, 358, 359, 371, 372, 386, 394, 398, 400, 402, 404, 415, 438, 440, 444, 455, 462, 469, 472, 473, 475, 477, 478, 480, 493, 495, 496, 499, 502, 507, 508, 520, 528, 534, 539, 543, 550, 553, 558, 559, 565, 566, 561-563, 568, 587, 596, 597, 601, 602, 605, 606, 619, 621-624, 630, 631, 633-635, 643 n~istinit 404, 630 - istinito 62, 74, 142, 154, 161, 171, 201-203, 267, 281, 284, 285, 316, 325,
666
329, 330, 379, 381, 395, 412, 442, 449, 450, 481, 536, 554, 625, 636, 642 - shodno istini 150, 163, 210, 300, 470 - istinitost 197, 200, 387, 515, 623, 631 isto 599-645 istovetan 61, 74, 168, 205, 374, 375, 475, 480, 501, 527, 533, 631 - istovetno 486, 487, 502, 526 - istovetnost 163, 375, 475 istovremen 468, 469, 474, 499, 503, 504 - istovremeno 23, 42, 58, 60, 79, 106, 111, 114, 116, 156, 169, 215, 217, 218, 226, 260, 291, 294, 311, 322, 335, 341, 352, 410, 444, 513, 514, 589, 620- u isto vreme 65, 66, 75, 106, 115, 127, 140, 142, 165, 169-172, 175, 183, 215, 216, 218, 219, 260, 264, 267, 268, 281, 291, 312, 315, 318, 325, 328, 336, 339, 344, 352, 354, 386, 410, 430, 440, 506, 514, 528, 533, 556, 558, 568, 591-593, 601, 615, 628, 629, 631, 636, 641 - u isti mah 66, 335, 336 - istovremenost 23, 341 istrazivanje 143, 310, 324, 325, 371, 375, 376, 437, 543, 554, 562, 587, 609, 610, 618, 648 izdiferenciran 358 izlaganje 548, 610 iznalazenje 385 izostavljanje 560 · izraz 6, 8, 9, 13, 14, 17, 18, 20-22, 24, 35, 42, 44, 45, 54, 55, 56, 58, 65, 67, 69-71- 76, 77, 86, 87, 89, 92, 103, 110, 111, 124, 144, 161, 171, 205, 212, 265, 267, 283, 323, 337, 349, 376-379, 386-394, 398, 400-405, 407, 408, 413, 414, 422, 428, 431, 438, 440-442, 444-447, 449-452, 455, 457,
464-467, 470, 475-480, 482 do 485, 489, 495-501, 504, 505, 511-528, 531, 532, 534 do 541, 545, 546, 548, 552, 553, 551, 558, 564, 566, 567, 588, 590, 591, 595, 596, 598, 599, 602, 612-614, 619, 620, 622-626, 629, 630, 632, 635, 640, 643 - forma izraza 588 - relativan izraz 511 - izraZa.vanje 521, 617, 628 i.zra.Zen 74, 77, 80, 321, 463, 465, 495, 497, 518, 519, 552, 611, 613 izveden 218, 306, 386, 390, 503, 504 izvesnost 371 izvo4en 171-173, 260, 387 J
jacina 423 jasan 496, 498, 527, 529, 544, 547, 552, 558, 565, 597, 623, 644 - jasno 153, 522, 524, 530, 533-536, 540, 541, 545, 548, 551, 553, 555, 556, 560, 562, 563, 566, 586, 601, 603, 610, 615, 618, 619, 621, 622, 626, 628, 647 - jasnoea 394 - jasnost 349 jedini 416, 479, 594 · jedinica 140, 260, 263, 278, 279, 315, 318, 327, 336, 395, 396, 502, 504, 606 - jedinka 348 - jedno 280, 281, 384, 438, 439, 456, 499, 531, 599, 603, 632, 645, 646 jedinstvo 69, 91, 95, 280, 306, 332, 337, 346, 353, 354, 355, 358, 379, 599 jednak 136, 270, 271, 325, 335, 450, 456, 506, 512, 517, 597, 641 - jednako 19, 518 jednakost 269, 281, 309, 324, 354, 506, 512, 513
K
Kainej 284 K a l i j a 11, 142, 143, 281, 302, 358, 621, 631 - ne-K a 1 i i a 281 K ali k l e 611 K ali ope 614 kao takav 383, 437, 488 kao takvo 268, 270, 283 katasilogizam 213 kategorije 11, 12, 30, 32, 160, 297, 302, 381, 390, 533, 535, 539, 602, 628, 631, 632 [deset kategorija:] supstancija, kvantitet, kvalitet, odnos, mesto, vreme, polozaj, posedovanje, delanje, trpljenje 7, 8 - kategorije aktivnosti 590 kentaur 323 kisa 343 kitara 621 Kleofon 617 K leon 142, 643 kolicina 517, 629 komensurabilan 154, 165, 321 kompozicija 588 konacan 285, 298, 300, 310, 319, 521 konkluzija 93, 194, 261, 262, 266, 269, 273, 279, 282, 284, 289, 314-316, 318, 319, 326, 331, 337, 357, 646 konkretan 599 - konkretnost 599 konsekucija 40, 639 konsekvencija 513, 568 kontingencija 112, 117- kon· tingentan 70, 88, 89, 103,109, 111, 112, 114, 115, 117-120, 122, 123, 125-128, 131-134, 138, 151 - nekontingentan 119 - kontingentno 124, 128 130 - nekontingentno 70, '110, 113, 123 - kontingentno-negativan 120 - kon·
667
tingentno nepripadanje 121 - kontingentnost 114, 117 119-121, 126, 129, 131, kontinuiran 15, 16, 140, 337, 341, 342, 343, 443, 545 nekontinuiran 315 - kontinuirano 443 - kontinuiranost 342, 443 - kontinuitet 552 kontinuum 15 kontradikcija 59, 74 - kontradiktoran 58, 74, 75, 193, 194, 197, 200, 206 - kontradiktoma konverzija 194, 195 kontradiktoma suprotnost 194, 196, 197, 199, 203, 205, 208, 214, 387, 567, 635 kontradiktome reeenice 72 75, 80 - kontradiktom~ konvertiran 194-196 - kontradiktomo suprotan 58, 59, 65-67, 70, 72, 123, 192, 206 207, 214, 399 ' kontrarijetet 18, 77, 79 kontreran 18, 197, 200,;206, 208, 544 - kontremo 194, 223 - kontremo konvertiran 193, 194 - kontremo suprotan 12, 17, 18, 20, 30, 34, 36, 38, 39, 40, 44, 58, 59, 66, 74-80, 123, 148, 149, 159, 180, 181, 192, 199, 205, 207, 208, 215-217, 223-224, 275, 291, 293, 318, 331, 384, 386, 388, 389, 399, 407-410, 412-414, 418, 444, 445, 447, 456, 481, 512, 517, 525, 536, 537, 559, 562, 567, 568, 569, 611, 612, 617 - kontremo suprotne reeenice 80, 85 - kontremo suprotno 382, 446, 449, 594, 639 - kontrema suprotnost 12-14, 17, 18, 20, 30, 32-34, 36, 38-40, 44, 76, 78, 117, 158-160, 165, 176, 194, 196, 199-202, 208, 215, 224, 225, 268, 331, 335, 382, 383, 386,
133
668
388, 389, 391, 402, 404, 408-412, 414, 422, 426, 432, 444-447, 456, 481, 482, 498, 517, 518, 529, 535-537, 544, 546, 553, 556, 564, 566, 567, 569, 592, 606, 612, 615-618 623, 635 ' konvencija 56 konverzija 89, 101, 107, 110112, 118, 119, 121, 125, 126, 128-131, 133, 134, 167, 168, 189, 190, 192-195, 197, 198, 205, 209, 210, 219, 220, 343, 398, 450, 459, 539 konvertibilan 36, 42, 73, 87-89, 105, 107, 108, 113, 143, 146, 147, 166, 168, 171, 172, 187, 188, 209, 210, 218, 219, 228, 332, 353-355, 397, 449, 480, 499, 539, 541 - partikulamo konvertibilan 88, 328 329 - univerzalno konvertlbilan 88 konvertibilno 107 konvertibilnost 40-42 88 270, 304, 343 - konv;rtibil~ nost pomoeu nemoguceg 124 koordiniran 507 korelacija 21, 22 - korelativ 22, 481 - korelativan 21, 23, 564 - korelativne recenice 72 K oris k 308, 591, 614, 620, 624, 631, 633, 634, 638 korisno 412, 417, 431, 442, 447, 457, 487, 499, 500, 503, 504, 516, 519, 535, 545, 546, 549, 611, 612 - korist 383 424 430, 607, 620, 637 - koris~ tan 402, 403, 406, 407, 409, 413, 425, 430, 432, 433, 435, 457, 519, 520, 527, 537, 538, 547, 569, 618, 647, 648 kretanje 14, 16, 43, 44, 128, 160, 338, 339, 342, 405, 436, 437, 439, 442-444, 451, 454-456, 458, 481, 503, 504, 516, 520 559 •
kriticki 587, 603, 608- kritika 470, 522, 561, 600, 606, 608, 609, 647 - kriticno 606 krivost 268 krug 31, 223, 284, 333, 345, 553, 607 - is~ kruga 137 polukrug 137, 260, 372 kndan 343 K s e n o k r a t 408, 500, 532 kubni 279 kvadrat 31, 43, 64, 354, 607 kvadratan 223, 279 - kvadratura kruga 23, 277, 607, 608 kvalitativan 21, 29, 30, 32, 629 - kvalitativno 392 - kvalitativno kretanje 44 - kvalitativno misljenje 44 - kvalitativna promena 43, 44, 439 - kvalitativno promenjen 43 - kvalitet 7, 12, 14, 17, 26-32, 44,-141, 150, 159, 301, 302, 309, 316, 319, 345, 381, 438, 449, 458, 508, 515, 516, 533, 590, 631, 632 kvantitativan 16-18, 263 kvantitativno 392 - kvantitet 7, 12, 15, 16, 18, 19, 30, 44, 301, 302, 319, 345, 381, 391, 515, 516, 533, 590, 628, 629, 631, 632 - diskretan kvantitet 15
L L a k e d e m o n j a n i 532 laz 70, 320, 373, 610 lazan 39, 41, 53, 54, 59-64, 67, 72, 75, 77-79, 101, 116, 150, 171, 175-183, 185, 186, 198-201, 203, 211-213, 291-295, 318, 321, 342, 347, 372, 394, 400, 402, 444, 476, 526, 534, 550, 558, 560-563, 565, 566, 592, 600-602, 604, 609, 622, 624, 631, 634, 639, 646 - lafno 136, 175, 184, 199, 202, 224, 280, 284, 548,
554, 636 - lafnost 213, 372, 550, 601, 631, 634 lek 521 - lekar 288, 374, 383, 401, 421, 486, 506 lep 449, 480, 485, 514, 585 nelep 514 - [eticki] lepo 486 - lepo 419, 449, 457, 501 - lepota 423, 430 licnost 423, 601, 620, 621, 636 Likofron 617 linija 15, 16, 91, 137, 163, 267-270, 275, 278-280, 308, 342, 354, 372, 395, 396, 440, 502, 507, 523, 525, 553 isprekidana [linija] 279 kriva linija 279 - kndna linija 275 - paralelne linije 209, 212, 283 - prava linija 270, 278, 280, 345, 440, 521, 553 L is a n d a r 349, 623 lisen 589 - lisenost 33, 35-37, 39, 268, 335, 390, 399, 412, 413, 448, 482, 483, 500, 518, 519 logicki 10, 73, 143, 266, 348, 387, 462, 566 - togicki nemoguce 149, 150, 198, 210, 641 logicko sledovanje 172 LJ ljubav 533, 568 M M and ro b ula
[izgubljena tragedija Kleofontova] 617 manifestovanje 351 masa 383, 384 matematicar 287 - matematicki 287, 391 - matematika 287, 553 medicina 91, 206-208, 288, 319, 373, 383, 390, 402, 421, 500, 505, 506, 523, 524, 567' 602 - medicinska nauka 207 medicinski 602 - medicinsko 282
669
me4usobno 325, 351 376 409 525 ' ' ' me4uvreme 341, 342 mehanika 278, 287 Mel is 384, 593, 597, 639 Me n o n [Platonovo delo] 216 260
'
menjanje 44, 428 _ menjanje mesta 43, 44 mera 446, 497, 515 merilo 556 mesec 216, 286, 317, 322, 324, 325, 335, 336, 340, 351, 352 - pomrat!enje meseca 317 mesta [pravila) 7, 15, 16, 18, 30,32,44, 164,301,302,317 381, 397, 401, 404, 405, 407: 408, 411, 412, 414-418 422 426, 429-432, 437, 439: 442: 444, 451, 452, 457, 461 463-466, 472, 475 476, 483-486, 490, 492, 495-497' 505, 507, 508, 510, 513 515' 517, 534, 535, 538 541. 542. 543, 569, 591, 600' 602' 603, 610-612, 618, 619' 627, 636, 644, 647 , ' ' metafizika 608 metafora 349, 350, 497 498 552 - metatorno 538 55i - metaforni izraz 350, 445 metoda 152-154, 173, 220, 371, 373, 374, 378, 565 600 ~-608, 615, 647 - ' metO: d1cno 399 M i k a los 157 mir 55, 459, 503 - mirovanje 43, 456, 487 - mirovanje na mestu 44 misao 53, 55, 70, 394, 451, 603-605,623,635- miSljenje 13, 14, 25, 70, 142, 151, 162, 206, 208, 217, 225, 280, 283 296, 302, 304, 308, 320-322: 340, 358, 371-373, 382-384 386, 387, 401, 407, 415 421' 432, 439, 444, 452, 450: 491:
508, 517, 526, 528, 546 556 559, 564, 566, 587, 591: 611: 612, 623, 631, 637 mlad 425 - mladost 425 mnemonicki 569 mnogo 281, 409, 499, 599 mnogobrojan 358 - mnoZina 280, 323, 353, 358 387 407, 421, 481, 525, 634 686 mnozenje 569 , moe 16, 287, 324,357, 428, 451, 453, 454, 457, 506 601 648 modalitet 12, 87 ' ' modifikacija 455 modus 73, 98, 141, 142, 148 151, 171 ' mogtic 63, 64, 76, 94, 97, 98, 104, 105, 107, 112-120, 122, 123, 138, 139, 152, 153, 174, 180, 187, 188, 190, 198, 225-227, 264-266, 272, 275, 284, 288-292, 294, 296, 298, 300, 319, 334, 336, 353, 418, 496, 550, 563, 625, 647, 648 - moguce 57, 61, 69-76, 88, 89, 95, 103, 106, 108, 111 124, 135, 151, 153, 154, 157: 164, 168, 175, 177, 179, 181-185, 206, 214, 260, 270, 273, 275, 282, 293, 303, 304, 306, 310, 312, 316, 317, 319, 322, 326, 328, 331, 333, 335, 336, 341, 350, 352, 353, 356, 374, 383, 387, 394, 423, 431, 434, 438, 451, 452, 454, 461, 474, 497, 510, 528, 534, 538, 541, 544, 545, 548, 552 559 562, 565, 569, 589, 595: 603: 604, .~8, 626, 633-636, 638 - DIJe moguce 168 - mogucnost 63, 72, 75, 76, 158, 264, 284, 373, 453, 455, 537 moralan 480 mrznja 411, 559, 568 mudar 382, 418, 421, 425 478 511, 586 mudrac 372,' 383: 384, 611, 612 - mudrost 92 159, 178, 322, 393, 423, 425:
428, 434, 435, 440, 478, 484, 486, 491, 500, 511, 524, 586, 607, 635 muzicar 69, 171, 267, 300, 301, 308, 332, 379, 384, 405, 458, 620, 621, 631, 634, 638 ne-muzicar 620 - muzicki akord 325 muzika 32, 137, 144, 178, 226, 283, 294, 405, 458 N
nabrajanje 588 nacin 44, 74, 100, 101, 115, 116, 127, 130, 132-134, 138, 139, 141, 143, 147, 149-151, 591, 592, 600, 604, 630, 635, 636, 638, 639 naglasak 628 - nagla.Savanje 588, 628 nagon 340 napad 543, 552, 610, 617 napisan 590, 628, 631 nastava 501 - naucen 631 nauka 19, 20, 23, 26, 31, 32, 41, 44, 85, 91, 111, 117, 152, 158, 159, 183, 206-208, 223, 224, 259, 261, 262, 264, 265, 266, 268, 271, 272, 275-279, 282, 283, 285, 287' 288, 294, 295, 307, 315-317, 318, 319-322, 327, 333, 354, 357-359, 371-373, 379, 386, 387, 393, 399, 402-405, 407, 415, 421, 433, 434, 438-440, 447, 449, 450, 451, 454, 458, 462, 466, 467, 469, 471, 472, 476-479, 486, 497, 498, 501, 504, 515, 517, 523, 524, 529, 533, 544, 548, 566, 567, 569, 587, 588, 602, 606, 608, 609, 618, 642, 648 - demonstrativne nauke 11, 85, 304, 356, 357 - filozofske nauke 373 geometrijska nauka 606 - matematicke discipline 288 -
matematicke nauke 259, 283-285 - medicinska nauka 642 - nauka o dugi 287 prakticka nauka 548 - stvarala.Cka nauka 548 - teorijska nauka 522, 548 - naucan 272, 274, 282, 288, 376 naucnik 447, 472, 476 478, 479, 517 - naucno 447 nauticki 281 nebesko telo 410 - nebo 594 nedeljiv 305, 306, 330, 342, 345, 358, 440 - nedeljivo 332 nedeljivost 332 nediferenciran 348 nedostatak 553, 564, 599, 601 nedvosmislen 619 negacija 1, 33, 35, 38, 39, 55-63, 65-68,70,71,74, 75,77-80, 86, 110, 117, 121, 126, 127, 129, 131, 132, 134, 152,. 169, 172, 181, 200, 290, 313, 448, 483, 507, 508, 519, 567, 596, 609, 623, 628, 632, 641 - negiran 62, 66, 85, 92, 189 - negiranje 55, 71, 85, 151, 288, 289, 292, 299, 300 - negativan 35, 87, 93-95, 98-101, 103, 104, 106-110, 112-115, 118-123, 125-128, 130-133, 138, 144, 146-148, 156, 167, 168, 171, 173, 174, 176-185, 189, 190, 192, 193, 194, 196, 199, 203-207, 210, 212, 214, 218, 224, 288-291, 294, 295, 297-300, 307, 312-314, 326, 386, 397, 399-401, 435, 484, 645 negativno 91, 92, 446, 615 neistina 61 - neistinit 565 nejasan 466, 469, 496, 498, 522, 529, 557, 623 - nejasno 465, 497 545, 546, 552, 558 nejasnost 496, 552 nejednak 641 - nejednako 19, 518 - nejednakost 324, 518 nekoristan 461, 530
671
670
Nemezis 400 nemoguc 15, 109, 113, 115, 116, 122, 144, 149, 157, 190, 219, 266, 268, 273, 291, 297, 305, 510, 511, 550, 623, 640 nemoguce 40, 61, 62, 68, 70-74, 76, 91, 104, 110, 113, 114; 116, 117, 121, 124, 125, 135, 150, 151, 164, 165, 170, 175, 177, 186, 198-204, 207, 209, 212, 215, 281, 284, 292, 294, 295, 297, 298, 301, 303-305, 307, 312, 314, 317-319, 326, 327, 333-335, 347, 353, 357, 373, 410, 418, 423, 439, 444, 445, 448, 490, 509, 510, 523, 524, 533, 537, 539, 552, 553, 556, 594, 595, 601, 605, 608, 635 - Iogicki nemoguce 116, 642 - nemogucnost 72, 118, 136, 172, 211, 212, 326, 533, 634 neodreden 61, 85, 87, 91-93, 96, 100, 101, 111, 113, 119, 122, 125, 127, 129, 131, 132, 143, 342, 434, 503 - neodre4eno 341, 632 neoduhovljen 443, 519 neogranicen 586, 602 neotivljen 585 neparan 34, 36, 136, 140, 165, 208, 279, 327, 344, 345, 436, 523 - neparno 267, 268, 304, 443, 444, 504, 590 neparnost 268, 304 nepodreden 392 neposredno 533, 544, 545 nepostojanje 14, 41, 72, 186, 280, 286 nepravilan 501 - nepravilno 570 neprijatelj 382, 383, 409, 410, 422 neprolaznost 309 nepropadljivo 512, 513 nesaglasnost 384 nesamerljivost 136
672
nesavrsen 101 - nesavr8enstvo 317 nesklad 533, 534 neslican 614- nesliato 20, 31 nesposoban 394, 472, 520 nesposobnost 27, 335, 598 nesreca 349, 428 nestajanje 43, 44, 433, 531, 593 Nest or 426 nesvojstven 41 nezadovoljstvo 432 neznanje 92, 158, 215, 216, 283, 290, 411, 414, 424, 517, 519, 529, 546, 591, 595, 596, 598, 600,609 Nil 351 noc 515 nominativ 160 numericki 325, 379 nus 307, 320 nuzan 16, 103-109, 113, 116, 117, 120, 121, 123, 125, 129, 130, 132-134, 138, 149, 151, 153, 173, 174, 192, 200, 213, 224, 225, 264, 271-274, 291, 306, 316, 319, 320, 344, 350, 404, 406, 423, 425, 427, 440, 543, 545, 547, 594, 609, 622 ne-nufan 103, 320 nu.Zda 340 - nu.Znim nacinom 41-43, 53, 56, 58-63, 66, 67, 74-77, 86-91, 94, 95, 97101, 103-108, 111, 113-118, 120, 121, 124, 127-140, 144146, 155, 169-175, 186-190, 192, 198, 201, 204, 213, 214, 218, 219, 221, 226, 261, 264266, 268, 272-277, 279, 284, 285, 290, 292-296, 299, 300, 305, 312, 313, 316, 317, 328335, 338-340, 342-348, 357, 358, 371, 373, 376, 377, 380, 384, 389, 397, 398, 404-408, 410, 412,-414, 417, 427, 433, 442, 443, 445, 450, 452, 462, 463, 465, 466, 469, 470, 474 498, 502, 504, 507' 508, 512, 517-519, 526, 527, 529, 530,
532, 535-537, 539, 552, 554, 556, 562, 563, 565, 567' 568, 570, 585-587, 593-595, 611, 612, 617, 622, 623, 633, 636, 638, 643 - nl1Zno 40, 43, 60, 62-64, 70-75, 79, 88, 89, 110, 114, 118, 124, 125, 127129, 146, 148, 149, 153, 155, 163, 165, 172, 175, 186; 188, 191, 199, 201-203, 217, 218, 227. 263, 264, 266, 268, 280, 293, 303, 304, 320, 330, 344, 353, 391, 408, 438, 448, 449, 451, 469, 496, 502, 510, 526, 534, 536, 539-541, 548, 555, 561, 563, 570, 586, 588, 591, 596, 625, 633 - ne-nu!no 88, 89, 110, 273 - nl1Znost 34, 61-63, 76, 86, 90, 94, 110, 112, 156, 272, 316, 332, 339, 340, 508, 592, 629, 633 - ne-nl1Znost 144 0
obaranje 404 - oboren 407, 540 obelef.en 393 - obeleije 598 obilje 427, 429 obim 113, 163, 174, 221, 227, 228, 275, 281, 309, 431, 439, 440, 443, 444, 452, 456, 458, 509, 623, '648 obja.fnjavanje 521- obja8njen 383 - obja8njenje 282, 378, 464, 469, 504, 516, 646 objekcija 223-225 - negativna objekcija 225 objekt 58, 70, 268, 279, 499, 589 oblak 336, 337, 340, 343 oblast 271, 511 oblik 54, 95, 112, 121, 155, 270, 351, 485, 504, 548, 569, 590, 598, 599, 614-616, 623 - oblici reei 537, 538 menjanje oblika (reci) ·390 43 Organon
obrnut 339, 411, 427, 502 obmuto 412, 414, 448, 459, 526 ocevidnost 197, 259 odgovor 68, 547, 554, 559, 594, 600, 606, 616, 618, 620-622, 630, 633, 640, 647 odnos 17, 19, 21, 22, 24, 25, 30, 33, 34, 40, 42, 66, 67, 94, 103, 104, 115, 128, 131, 134, 135, 137, 138, 146, 301, 302, 309, 381, 480, 505, 511, 515, 524, 537, 557, 563, 567, 591, 592, 596, 597, 599, 601, 607, 628, 631, 633-636, 638 odobravanje 330 odredba 302, 303, 319, 326, 379, 380, 381, 434, 436, 468, 470, 502, 503, 511, 512, 515, 516, 524, 601, 613, 635 odreden 93, 116, 117, 135, 143, 152, 155, 156, 160-162, 225, 270, 276, 282, 287, 301, 305, 316, 317, 325, 342, 349, 354, 358, 372, 383, 386, 391, 392, 398, 418, 422, 423, 434, 435, 446, 457, 458, 462, 464-472, 474, 477, 479, 481, 482, 487-490, 492, 493, 503, 504, 506, 508, 515, 517, 529, 531, 534, 535, 538, 541, 542, 554, 555, 562, 567, 569, 590, 594-597, 602, 608-610, 168, 626, ·636, 637 - odredeno 341 - odredivanje 465, 467, 492 odrel:an 262, 606, 630, 641 odreeno 551- odricanje 53, 54, 57, 61, 64, 65, 259, 263, 281, 282, 286, 635 odsustvo 428, 432 oduhovljen 401, 453, 480 oduhovljeno 483, 484 oduzet 432- oduzimanje 429, 432, 562 odvajanje 599 - odvojen 463, 599, 641 - odvojeno 270, 354, 356, 567, 631, 642
673
ogranilavanje 297 - ogranicen 116, 217, 282, 298-300, 302305, 310, 319, 342, 586, 609 oksitono 590 opazanje 19, 21, 317, 325, 357, 358, 382, 404, 410, 412, 628 - culno opa!anje 23, 164, 262, 285, 311, 316, 317, 332, 357, 358, 375, 385, 393, 404, 412, 413, 432, 450, 451, 464, 465, 470, 474, 478, 489, 490, 512, 546, 585, 593 - opa!en 470 opste 76, 85, 103, 137, 216, 259, 266, 269-271, 277, 281, 295, 310, 317, 320, 325, 342, 372, 382, 384-386, 395, 400, 401, 435, 438, 508, 521, 544, 546, 551, 566, 567, 616, 622, 623, 639- o~ti 57, 60, 62, 66, 79, 80, 87, 90, 96, 99,129, 133, 144, 146, 151, 153, 156, 165, 188, 216, 217, 260, 262, 268, 269, 270, 276, 278, 279, 282, 284, 298, 308, 311, 312, 345, 355, 356, 358, 378, 387, 427, 431, 432, 434, 435, 456, 515, 538, 539, 547, 549, 569, 586, 606, 608, 609, 623, 631, 642, 647 - op~tost 271, 279 optika 275, 278, 282, 287, 288 oru4e 385, 386, 396, 429, 511, 568 osecaj 386, 388-390, 393, 448 osnova 143 - osnovno 458, 478, 517, 553 osoba 590- osobenost 376 osobina 62, 153, 173, 266, 269, 270, 275, 277, 279, 295, 305, 308-310, 327, 345, 347, 349, 350, 356, 372, 375, 379, 388, 390, 404, 417, 419, 421, 431-434, 441, 442, 444, 446, 455, 479, 488, 510, 520, 525, 526, 528, 534, 593, 600, 635, 636, 641, 642 ostatak 432, 498, 499, 533, 549, 550
674
oznacavanje 379, 506 - oznacen 472, 474-476, 480, 481, 487, 492, 505, 518 oznaka 303, 472, 474, 480, 499 ozivljen 632 p
padez 54, 160, 449, 450, 485, 531, 614, 615, 642, 643 •padezc glagola 55, 56 pamcenje 451, 569 par 65, 72, 410, 445, 446 paradoks 554, 587, 610-612, 616, 617, 621, 646 - paradoksalan 554, 610-612, 622 paralelan 553 - paralelizarn 270 - paralelno 568 paralogizam 208, 283, 372, 394, 585, 591, 592, 595-597, 598602, 604, 606, 614, 618, 621, 626, 628, 630, 634, 636, 644-647 paran 34,35,131,136,139, 140, 154, 165, 174, 224, 260, 279, 285, 436, 505, 549- parno 267, 268, 444, 504, 590 pamost 268 P a r m e n i d 645 paronimi 5, 404, 405 - paronimni 405 - paronimno 20 partikula 66 - partikularan 87, 91-93, 100, 103, 104, 106-108, 113, 118, 119, 123, 125-127, 129-133, 142, 145, 146, 152, 156, 166-168, 173, 174, 178, 181, 182, 185, 189, 190, 193-196, 207, 219, 225, 276, 307, 308, 397, 500, 540, 558, 567, 569, 591 - partikularno 95, 99, 119, 134, 137, 215, 309 - partikularno-afirmativno 91 pasivan 590 P e l o p o n e a n i 532 pentada 444 persijski rat 338 pipanje 389, 608
z
Pirej624 pitagorovci 340 Pitak 225 pitan 643 - pitanje 68, 544546, 548-555, 557, 558, 560562, 565, 567, 568, 570, 589, 591, 592, 594, 595, 597-601, 604-606, 610, 611, 615, 616, 618-621, 624-627, 629, 630, 633, 636, 639-641, 643-646, 648 - postavljanje pitanja 543 planeta 285, 286 Plato n 497, 499, 519 pobeda 601 pobijanje 168, 171, 173, 193, 194, 208, 214, 401, 404, 405, 407, 409, 412, 417, 446, 463, 465-469, 471-475, 477, 481493, 534, 535, 538-540, 568, 585, 587, 588, 591-605, 609, 610, 613, 614, 617, 619623, ,625-627, 629, 633, 636, 638-641, 645, 646 - pobijen 160, '193-197, 199, 200, 211, 434, 435, 477, 480, 541, 602, 616, 619-622 - ,neznanje pobijanja" 595 pocetak 341, 593 podela 42, 43, 53, 57, 152, 153, 329, 343, 346-348, 374, 387, 438, 439, 441, 484, 504, 507, 528, 551, 588, 590, 595, 605, 626, 627 - podeljen 385, 507, 508, 567, 590, 626, 627 podreden 147, 222, 287, 346, 440, 506 - podre4enost 287 podvrsta 615 poetika 56 - poetski 511 poezija 590 pogled 601 pogrdan 67, 211, 290-294, 308, 404, 451, 472, 484, 547, 560, 562, 566, 588, 601, 604, 606-608, 622, 624, 634, 637 - pogr~no 75, 104, 123-125, 157, 158, 161, 170, 172, 211, 321, 341, 398, 512, 517, 586,
607 - pogr~ka 269, 398, 408, 503, 505, 510, 511, 515, 518-520, 522, 554, 564567, 588, 593, 595, 634, 639 pohvala 563 pojam 5, 10, 11, 26, 31, 35-37, 56, 76, 116, 144, 158, 260, 262, 265, 266, 269, 270, 279, 280, 289, 297, 309, 317, 330, 346, 357, 358, 374, 378, 381, 384, 387, 392, 396, 399, 407, 413, 414, 489, 501, 502, 508, 514, 520, 522, 531, 547, 597, 608, 613, 631, 642 - viSi pojam 144 - korelativni pojmovi 20, 22, 26, 310, 482, 511, 523 matematicki pojmovi 553 - relativni pojmovi 20, 22-25, 32, 33, 36, 38, 413, 482, 504, 515, 523, 569, 612, 641 - srednji pojarn 321 - srodni pojmovi 447, 569 - pojarnno 268 pojava 26, 29, 276, 322, 351, 352 - nebeske pojave 152 pojedinac 422, 503 - pojedinacan 57-60, 66, 69, 70, 76, 85, 97, 115, 143, 206, 216, 217, 224, 226, 227, 260, 262, 269-271, 280, 285, 287, 295, 298, 300, 308-310, 316, 317, 332, 349, 358, 385, 395, 403, 432, 434, 435, 439, 465, 479, 540, 544, 546, 550, 564, 598, 602, 616, 631, 635-637, 639, - pojedinacno 62, 259, 311, 317, 481, 566- pojedini 503 polemicki 561 polovina 338, 449, 450, 482, 533 polozai 1, 15, 16, 19, 20, 29, 32, 118, 161, 170, 172, 214, 225, 276, 287, 315, 318, 337, 381 pomracen 335 - pomraeenje 323-325, 335, 336, 340, 341, 352, 406 poredenje 547, 548, 556, 570, 622
675
porok 40, 445, 446, 536 po sebi 70, 78, 2~, 267, 268, 273, 274, 279, 304, 308, 315, 326, 383, 422, 424; 449, 462, 498, 508, 514, 516, 519, 523, 524, 527, 564, 566, 613, 641, 647 posedovanje 1, 32, 33, 35-37, 39, 45, 317, 381, 390, 399, 412, 413, 465, 467, 482, 483 posledica 61, 62, 68, 116, 263, 285, 286, 341, 351-355, 407, 422, 424, 451, 465, 512, 521, 543, 547, 557, 560, 593, 609, 622 postajanje 43, 44, 63, 78, 115, 154, 225, 310, 342, 343, 358, 414, 426, 433, 447, 487, 496, 531, 594 postojanje 14,41-43, 63, 72, 123, 160, 186, 225, 265, 278, 279, 280, 284, 286, 310, 324, 333335, 339-342, 405, 410, 448, 483, 487, 510, 515, 538 ne-postojanje 63 postulat 153, 279, 280, 303, 312, 330, 346, 402, 411, 553, 564 - postuliranje 208 postupanje 346, 347, 348, 406, 601 potencijalan 15, 492, 493 potencijalno 63, 71, 76, 311, 345 - potencijalnost 76, 77, 492 potreban 552 - potrebno 467 potvrda 326 - potvrdan 262 606, 630, 641 - potvrdno 551 - potvr
676
pozitivan 288, 645 po!uda 516 - pozudan 411, 425 praktican 511, 533 pravac 298 pravda 393 pravi 585, 586, 589, 591 pravo 267 pravilan 499, 501, 502, 520, 524, 585, 639, 646 - pravilno 272, 463-472, 493, 495, 496, 498, 517, 529-530, 536, 541, 546, 553, 555, 557, 568, 570, 62o-622, 624 - pravilo 301 pravolinijski 261, 354 - pravost 268 prediciran 500 - prediciranje 135, 500 - predikati 7, 8, 11, 58, 59, 68-71, 86, 89, 103, 125, 135, 143, 145, 152, 161, 174, 187, 206, 210, 212, 214, 215, 221, 267, 268, 275, 276, 281, 285, 292, 297, 299306, 327, 332, 337, 344-347, 352, 376, 377, 380, 382, 395, 398-401, 410, 414-418, 457, 471, 473, 476, 480, 483, 488500, 509, 532, 534, 535, 541, 591, 599, 621, 631, 632 prvi predikat 306 predmet 16, 85, 97, 149, 150, 152, 153, 162, 164, 165, 175, 224, 225, 262, 266, 271, 272, 274, 277, 279, 282, 283, 304, 315, 320, 321, 327. 334, 354, 357, 358, 371, 373, 374, 378, 379, 381, 383, 393-395, 401, 402, 405, 407, 413, 415, 417, 432, 437, 439, 449-451, 454, 498-500, 503, 504, 514, 516, 517, 518, 524, 528-530, 540, 541, 544, 548, 549, 552, 555, 564-566, 585, 591, 592, 600, 602, 603, 606, 609, 610, 616, 627, 630, 633, 643, 647 predstava 528 premestanje 61, 441-443
premise, 85-89, 92, 93, 96, 99-101, 103-110, 112-116, 118-121, 123, 125-131, 133135, 137-140, 142-144, 147, 148, 150-152, 155-158, 160, 164, 168, 173, 175-182, 184190, 192-200, 203-210, 212, 214, 215, 217, 221, 223, 224, 226, 259-264, 266, 271-274, 276-277, 278, 280-285, 289295, 297. 299, 303, 306, 307' . 313-316, 318, 319, 328, 330331, 332, 335, 338, 343, 355, 371, 372, 433, 543-546, 550, 553, 555, 557, 558, 560, 562, 570, 585, 587, 595, 597, 609, 616-618, 622-626, 630, 633, 645-647 - gomje premise 92, 292, 293, 299, 560 donje premise 92, 311, 560 - prva premisa 177, 215, 293 - druga premisa 130, 177, 189, 191, 194, 197, 199, 293, 299 - atirmativne premise 87, 88, 98, 105-107, 126-130, 166, 313 - negativne premise 89, 94, 95, 105107, 120, 122, 126-129, 133, 143, 166-168, 178, 189, 312, 313- kontingentne premise 88, 111, 127-129 - afirmativno-kontingentne premise 123 - asertoricno-negativne premise 127 - demonstrativne premise 85, 86 - dijalekticke premise 85, 86, 608 - partikularne premise 8789, 95, 104, 108, 113, 130, 141, 183, 186, 188 - partikulamo-afirmativne premise 108, 141, 167, 205 - partikulamo-konvertibilne premise 130 - partikulamo-negativne premise 88, 89, 106, 108, 109, 119, 122, 205 univerzalno-afirmativne premise 108, 132, 141, 186, 205 - univerzalno-negativne pre-
mise 87-89,93, 117, 123, 129, 141, 186, 205 - univerzalne premise 87, 95, 104, 120, 122, 132, 183, 188 - kontradiktome premise 208 - konvertirana premisa 187 neposredne premise 311, 313, 319-321, 342, 343, 356 neposredna i ne-nu!na premisa 320 - nu!ne premise 88, 102 - suprotna premisa 205 preokrenut 74, 206, 293, 294 preokretanje 73, 101-103, 293 prepiranje 554 pridan 290, 297, 303, 306, 327, 376, 379, 437, 438, 456, 514, 539, 628 - pridavan 301, 303, 457 - pridavanje 70, 87, 89, 290, 291, 300-302, · 306, 462 - asertoricno pridavanje 127 - nepridavanje 290, 291, 297 prigovor 272, 284, 401, 546, 549, 550, 558-561, 570, 603, 617, 624 prijatelj 382, 409, 410, 422, 427, 429- prijateljstvo 411, 424, 429, 452 primedba 521, 631 primer 221, 259 princip 62, 76, 86, 142, 144, 151, 152, 173, 209, 261-265, 271, 272, 275-279, 281, 282, 296, 305-307, 311, 313-315, 318-320, 336, 338, 339, 342344, 346, 347, 356, 357, 359, 371, 372, 386, 395, 396, 439, 444, 456, 458, 502, 535, 552, 553, 567, 569, 587, 595, 596, 602, 603, 606-609, 615, 648 - prvi principi 315 principi principa 327 - najvisi principi 317 - neposredan princip 356 - ,trazenje principa" 567, 597, 622 prioritet 41
677
pripadanje 70, 85, 92, 94-96, 98-100, 102, 109, 114, 115, 119, 120, 122, 123, 126, 128, 131, 133-135, 137, 138, 145, 151, 153, 170, 204, 212, 299, 307, 309, 345, 355, 356, 401, 464, 470 - asertoricno pripadanje 129 - pa.rtikulamo·nc:gativno pripadanje 145 um":erzalno-negativno pripadanJe 145 - ne-pripadanje 85, 92, 94-96, 98, 102, 115, 118, 119, 122, 123, 126, 129, 131, 133, 134, 159-169 401 - nemogucnost pripadanja 122 priroda 26, 34, 35, 68, 142, 209, 220, 263, 266, 267, 271, 284, 302, 308, 310, 313, 314, 320, 324, 340, 342, 344, 351, 356, 372, 376, 378, 381, 392, 452, 492, 513, 535, 562, 563, 608, 609, 611, 612 - po prirodi 36, 37, 39, 40, 42, 54, 77, 89, 110, 152, 209, 262, 279 314, 379, 390, 418, 423 431, 452, 461, 462, 464-466: 468: 469, 471, 477, 478, 484, 489, 490, 492, 494, 497, 501, 504, 508, 511, 512, 519, 525, 526, 529, 551, 585, 595 - prirodan 474, 481, 500, 586 prirodno 111, 512, 540 shodno prirodi 41, 111 privacija 65 problemi 56, 93, 141, 142, 144, 146, 149, 150, 152, 154, 156, 160, 164, 166, 173, 198, 205, 208, 282, 317, 350, 351, 353, 354, 371, 373-375, 377, 381, 383, 384, 387, 397, 398, 400, 401, 412, 432, 434, 435, 463, 541, 542, 544, 552, 553, 557, 563, 567, 568, 570, 593, 608, 647 Prodik [sa Keja, sofist] 408 prolaznost 309
678
promena 14, 26, 38, 43, 44 511, 522 ' propadanje 113, 414, 415, 426, 433, 447, 448, 487 - propadljiv 218, 219, 418, 623 - propao 447, 448 proporcija 423, 553 570 geometrijska prop~rcija 284 - proporcionalnost 354 propozicija 63, 64, 101, 110, 111, 114, 123, 124, 126, 136, 138-140, 142-144, 147, 150, 151, 155, 158, 167, 169, 171, 173, 186-189, 195, 198-200, 202, 203, 206, 209-211, 213, 214, 217, 218, 222, 223, 225, 266, 270, 273, 274, 292, 295, 299, 300, 306, 311, 312, 314, 354, 372, 374, 380, 381, 383, 384, 386, 387, 397, 401, 406, 407, 432, 539, 544-550 552 553, 557-559, 561, 563, 565, 567-569, 592, 597, 598' 600, 601, 604, 611, 616, 6ti, 620: 622, 623, 630, 631, 645 propozicije ili premise 175 afirmativna propozicija 124, 189, 312- asertoricna propozicija 130 - demonst.~ativn~ propozicija 225 diJalekticka propozicija 382 - geometrijska propozicija 41 - negativna propozicija 123, 124, 186, 313, 314 negativno-kontingentna propozicija 123 - partikulamo-afirmativna propozicija 110 167, 204- univerzalna pro~ pozicija 129, 188, 205 univerzalno-afirmativna propozicija 200 - univerzalno-negativna propozicija 200 prosilogizam 140, 146, 213, 544 prostorni 275 prosli 341-343, 406 - pr<>Slost 341, 342, 406, 513, 537 P r o tag o r a [sofist] 613
protivan 382- protivnik 197, 549-551, 553, 557, 558, 561, 568-570, 587, 600, 602, 603, 605, 608, 610- 612, 615, 617, 620, 622, 634, 639, 646, 647 protivrel:an 62, 63, 208, 293, 386, 411, 587- protivrecno suprotan 71 - protivr~nost 57, 60, 68, 70, 86, 207, 208, 224, 262, 268, 282, 384, 412, 592, 596, 598, 600-605, 608, 617, 619, 635, 636, 638, 645 proucavanje 394, 553
R rasprava 266, 373, 378, 535, 647 - raspravljan 342, 548 - raspravljanje 155, 285, 328, 336, 356, 375, 376, 383, 385, 394, 395, 401, 405408, 463, 465, 476, 478, 479, 503, 525, 530, 535, 537, 542, 544, 546-548, 551, 552, 554, 555, 559, 561, 562, 5,68, 586, 587, 590, 604, 605, 610, 615, 616, 618, 621, 646, 647 rastocavanje 441, 448 - rastoeen 447, 448 rasuilivanje 359, 626 ravan 327 - ravnokrak 271 - ravnostran 269, 271, 305 - ravnostrano 267 ravnoteza 286, 496, 512 neravnoteza 287 razboritost 322 razgovor 510 razlaganje 620, 622, 646 razlil:it 43, 66, 148, 150, 168, 169, 173, 187, 269, 270, 274, 275, 287, 301-303, 319, 327, 333, 334, 336, 337, 341, 347, 348, 351, 353, 354, 356, 357, 371, 372, 375, 376, 387, 391, 392, 395, 401, 402, 408, 436, 440, 456, 458, 465, 466, 473, 476, 479, 501, 503, 521, 522, 531, 533, 551, 559, 563, 591,
609, 614, 617, 618, 621, 626, 628, 631, 641, 642 - razlika [specificna] 7, 11, 71, 86, 148, 153, 157, 162, 165, 169, 178, 183, 186, 192, 197, 203, 226, 277, 280, 281, 287, 291, 300, 302, 313, 314, 322, 327, 337, 346, 385, 386, 389, 392, 393, 395, 401, 408, 421, 423, 440, 442, 443, 444, 451, 454, 456, 458, 462, 474, 476, 495498, 500, 502, 504-511, 514516, 518, 522, 523, 533, 535537, 539, 549, 554, 555, 591, 596, 599, 600, 603, 612, 620, 621, 633, 640, 642, 643 razlicito 645 - razlikovan 457 razlikovanje 357, 372, 384, 393, 548, 551 605, 606, 609, 617, 619, 621-624 razlog 71, 88, 96, 111, 118, 139, 144, 157, 169, 174, 186, 189, 190, 207, 210, 272, 273, 281, 291, 310, 311, 322, 326, 330, 334, 335, 342, 384, 392, 512, 546, 559, 585, 586, 600, 601, 603, 618, 619 razmatranje 272, 273,300,318, 319, 350, 359, 395, 446, 498, 501, 517, 538, 600, 648 razmisljanje 341 raznolikost 271, 394 raznostran 305 razum 320, 381, 393, 462, 502 - razuman 407, 478 - razumevanje 262, 372 razvijanje 632 - razvitak 358 rilav 19, 400, 404, 408, 410, 414, 416, 424, 453, 462, 526, 533, 549, 551, 561, 562, 566, 567, 570, 595, 627, 635, 640, 641 - rdavo 422, 485, 554, 559, 570 - rdavstina 536 reciprocitet 285 - reciproean 285, 286 - reciproeno 188 rel: 6, 7, 21, 53-55, 70, 72, 78, 94, 162, 283, 309, 347, 348,
679
356, 375, 377, 381, 385, 388, 390-395, 398, 399, 401, 405, 411, 414,. 415, 433, 437, 440, 446, 447, 450, 453, 458, 465, 466, 475, 486, 487, 497, 500, 504, 507, 515, 516, 521-523, 528, 530, 531, 533, 534, 536, 540, 541, 543, 545, 546, 549, 558, 566, 570, 586, 589, 596, 599, 600, 601, 603-605, 612614, 618, 623, 627, 634, 635, 641-645 - izvedene reti 413 - oblici reci 476, 485, 519, 531 - padezi reci 485 slaganje reti 450 ..:._ reeen 632 - receno 465, 501, 505, 509, 513, 525, 527, 530, 534, 536, 550, 554, 562, 588, 596, 597, 610, 615, 644 recenica 35, 38, 41, 53, 56-60, 62, 65-68, 70, 73-75, 77, 80, 87, 89, 375, 385-387, 402, 465, 544, 558, 560, 601, 620, 621, 643 - afirmativne recenice 71, 89 - modalne reeenice 74 - neodre4ene reeenice 99 - partikularne retenice 95 - univerzalne reeenice 95 red 16, 41, 65, 89, 151, 170, 171, 215, 221, 289, 293, 294, 296-300, 302,305, 314-316, 330, 339, 342, 346, 347, 358, 375, 379, 411, 414, 450, 517, 521, 543, 545, 554, 615, 646, 647 relacija 1, 31, 36, 438, 448, 449, 533, 628 - relativan 17-20, 24, 25, 31, 32, 36, 161, 376, 377, 387, 399, 403, 413, 418, 449, 450, 462, 463, 514, 515, 517, 524, 564, 612, 613 re$avanje 642 - re§en 624 resenje 560, 561, 570, 590, 603, 611, .622, 624, 627, 630, 632-634, 641, 646
680
retor 374,. 499, 524 -
retorika 56, 373, 569, 593, 648 retorski 259, 617, 648 rob 590 rod 8-11, 31, 40, 42-44, 144, 177-181, 184, 226, 227, 295, 302, 329, 345, 346, 348-351, 353-356, 358, 378-380, 386390, 392, 393, 399, 404, 405, 428, 434-446, 448, 449, 452, 453, 455, 456, 476, 478, 479, 499, 502, 506-510, 517, 520, 522, 529, 531, 534, 538, 541, 549, 586, 606, 642 - muski rod 590, 614, 643 - srednji rod 447, 590, 614 - zenski rod 590, 614, 643 - krajnji · rodovi 447 roditelji 384, 387 rutno 419 rufnoea 430
s sadaJnji 342, 378, 406, 470 -
sadl!Snjost 342, 406, 463, 513 sadr!.an 261, 268, 289, 290-291,
293, 304, 345, 347, 440, 564, 570 - saddina 345, 347, 513, 648 saglasnost 165, 384, 594 sagovornik 561, 601, 602, 606; 621, 624, 628, 648 samerljivost 136, 262 sam od sebe 415 samosavlailivanje 451 san 376, 590 Sard 339 sastav 340, 386 sastavni
522, 527 sastavljanje 53, 529, 626, 632
-
sastavljen 481, 626
savladivanje 451 savrsen 101, 112, 132, 133, 136,
138, 139, 143 - savr8enstvo 94, 121 saznanje 20, 21, 25, 33, 216, 259, 260, 262, 263, 265, 278, 295, 310,. 317, 322,...325, 326,
90, 91, 93, 97, 101, 102, 113-115, 119-121, 123, 129, 134 - nesavr8eni silogizam 85, 87, 98, 101, 114, 115, 119-121, 123, 129, 134 slozeni silogizam 164 univerzalni silogizam 102, 104, 106, 175 simbol 53, 54, 80, 586 simetrija 423 simpatija 227 simultan 43 sinoniman 392, 399, 456, 520, 521, 527, 538, 592 - sinonimi 5, 11, 392, 444, 520, 521, 566
356, 357, 359, 371, 383, 395, 411, 496, 502, 523, 568, 589 secanje 216, 357, 358, 406, 569 senka 335 senzacija 23, 24, 295, 354, 470,
482, 483 sfera 286 - sferni 286 shema 355 shvatanje 320, 502, 529 Sicilija 621 silogisticki 140, 331, 609 -
silogisticko ispitivanje 282 - silogisticka premisa 86 silogisticko raspravljanje 593 - silogisticki zakljuCak 155 - silogizam 85, 90-95, 97104, 109, 111-120, 123, 125132, 134, 141, 144-158, 161, 168, 173-175, 177, 181, 182, 188-190, 192-199, 201-203, 205-208, 210-213, 215, 217221, 223, 224-226, 259-261, 263, 264, 266, 272, 274, 276, 278, 279, 282-297, 307, 309, 312-314, 316, 318, 319, 326, 328, 330, 331, 334, 336, 341, 342, 353, 356, 371~373, 543, 545, 548, 551, 562, 570, 585, 586, 594, 596, 598, 601-608, 619, 624, 634, 645 - 0 silogizmu [rasprava u Prvoj analitic1l 282 - afirmativni silogizmi 186, 313- demonstrativni silogizam 111, 150, 210, 220 - dijalekticki silogizmi 151, 210, 220 - eristicki iii sofisticki silogizam 606 - induktivan silogizam 220, 221 - kontingentan silogizam 151 - kruZni silogizam 266 - negativni silogizmi 102, 104, 166, 186, 188, 307, 313- partikularan silogizam 102, 106, 122, 175, partikularno178, 188 -negativan silogizam 95, 102, 104- retorski silo&izmi 220 - savr8eni silogizam 85, 86,
Skit i j a 281 sklad 325 sklonost 157, 450, 559, 568,
569 /
slaganje 614 sled 41, 42- sledovanje 73, 74,
411-414, 547, 592-594, 597, 598, 639 slican 379, 382, 426, 447, 480, 481, 490-492, 497, 569, 614, 617, 629 - slicno 19, 20 slusalac 600, 616, 629, 644, 648 smanjivanje 442 smesno 426 smrt 594 - smrtan 153, 161, 442, 455, 462, 484, 487, 519 - smrtno 331 snaga 424, 486 sofist 272, 384, 453, 585-587, 592, 600, 606, 607, 618, 623, 625, 629, 630, 643 - sofisticki 57, 261, 270, 406, 476, 552, 585, 586, 600, 601, 607, 609, 610, 616, 618 - sofistika 607, 647 - softzma 453, 564, 595, 618, 623, 634 Sokrat 61, 69, 143, 349, 379, 560, 591, 647 soleicizam 642-644, 646, 647 sopstven 180, 271, 282, 310, 373, 569, 617 spajanje 54, 55, 595, 599
681
Spartanci 623 specificno 270, 348 spekulativan 511 spev 605 spoj 528, 529 - spojen 55, 599 spoljaJnjost 312 sposoban 376, 379, 398, 407, 410, 411, 439, 451, 453, 454, 465, 466, 472, 474, 477, 492, 498, 519, 524, 527, 529, 533, 550, 560, 569, 570, 599, 615 - sposobnost 26, 27, 30, 31, 165, 322, 356-358, 385, 330, 432, 433, 441, 447-451, 453, 474, 483, 492, 493, 511-513, 568, 587, 589, 602, 627, 647 - teorijska sposobnost 178 sreca 349, 400, 421-425, 524 - sreean 408, 532, 612 sredina 353, 389, 446, 521, 523, 613 srediJte 333 srednji 135, 281, 445, 446, 552, 553 sredstvo 402, 403, 423, 436, 476, 535, 554, 570, 607, 610, 617, 622, 625 srodnost 591 stanoviste 566, 610 stanje 19, 26-28, 31, 33, 37, 40, 44, 53, 92, 107, 157, 158, 290, 392, 412, 413, 423, 441, 449-451, 476, 478, 479, 504, 506, 508, 512, 516, 518, 524, 525, 549, 550, 585, 590, 613, 633, 647 telesno stanje 503 star 425 - starost 425 stav 63, 74, 75, 262, 263, 270, 273, 275-279, 303, 309, 314, 332, 371, 382, 399, 409, 410, 434, 435, 515, 535, 538, 539, 547, 549, 559, 569, 570, 590, 604, 606, 616 - matemati~ki stavovi 319 prvi stavovi [principi] 568 zaklju~ni stav 306
682
stereometrija 287 strana 345, 567 strast 226, 451 strucnjak 602 stvaralacko 454 stvaranje 448, 511 stvaran 405, 478, 498, 586, 607 - stvarno 292, 293, 301, 406, 478, 505, 564, 603, 613, 643, 645 stvarnost 76, 208, 329, 343, 587, 601 stvor 221, 302, 453 - stvoren 593 · - nestvoren 593 stvorenje 281 subjekt 6, 8-12, 24, 28, 34-37, 39, 40, 54, 55, 57-59, 64-72, 74, 78, 80, 85-89, 91, 93-95, 103, 111 125, 135, 139, 143147, 150, 151, 153, 156, 158, 169-172, 175, 206, 210, 212, 215, 221, 224, 260, 263, 267272, 274-277, 281, 292, 296, 297, 299, 301-304, 306-310, 316, 321, 323, 324, 326-328, 337, 344, 345, 347, 350, 351, 353-356, 358, 376, 380, 382, 398-402, 404, 407, 409-411, 414-418, 423, 429, 431, 434436, 438, 441, 442, 446, 452, 455, 456, 461-477, 479, 481, 483-490, 492, 496, 497, 499, 516, 519, 525-527, 529, 536, 539, 541, 542, 569, 589, 591, 592, 597' 599, 602, 621, 640642 - prvi subjekt 303, 304, 353, 470, 477, 478, 486, 490, 491, 519, 526 - drugi subjekt 490, 491 - korelativni subjekt 482 subordiniran 115 sud 13, 14, 77-80, 162, 214-216, 384, 404, 515, 570- su
80, 95, 110, 111, 115, 128, 129, 169, 205-208, 219, 221, 223, 262, 264, 280, 282, 283, 340, 351, 371, 382-384, 390, 412, 448, 450, 504, 506-508, 512, 517, 535, 544, 549, 550, 555, 559, 561, 567, 611, 616, 630, 632, 639 - suprotno 153, 426, 444, 468, 469, 503 suprotnost 14, 33-37, 57, 63, 76, 78, 110, 124, 165, 169, 172, 192, 197, 198, 200, 205207, 219, 223, 224, 262, 264, 268, 271, 347, 387, 389, 399, 400, 402, 411, 413, 432, 448, 450, 469, 481, 485, 503, 504, 508, 514, 531, 546, 559, 567, 632, 639 - suprotstavljanje 612 supstancija 7-14, 18, 24, 25, 94, 152, 155, 162, 267, 301-303, 309, 315, 326, 327, 329, 332, 333, 345, 381, 395, 438, 466, 468, 480, 496, 507, 510, 511, 529, 537, 595, 599, 613, 628, 631-633 ne-supstancija 155, 333 - prve supstancije 9-12, 24, 77 - druge supstancije 8-12, 24 - supstancijelan 301, 321 - nesupstancijelan 301 supstitucija 150 supstrat 9, 10, 287, 300-302, 315 suJtina 5, 20, 31, 33, 34, 78, 143, 217, 218, 267, 271, 287, 288, 300, 304, 327-338, 344349, 353, 356, 381, 387, 395, 437, 442, 447-450, 452, 453, 458, 467, 471, 480, 484, 495, 498, 499, 501, 505, 506, 508, 515, 524, 527, 539, 601 su!tine 336 - su§tinski 321, 353, 505 svest 603, 605 ~et 383, 384, 387 svetlosan 351 - svetlost 318, 322, 325, 335, 336, 339, 351, 479, 480, 514
sviranje 382 svodenje 148, 166, 168, 202 svojstven 7-10, 12-14, 19, 21, 40, 42, 103, 135, 143, 144, 152, 156, 162, 216, 217, 227, 261, 262, 266, 272, 276279, 288, 292-295, 304, 320, 328, 331, 334, 345, 372, 373, 376, 378-381, 391, 394, 395, 397, 398, 400, 406, 423, 424, 427, 428, 432, 461, 463, 466, 471, 473, 475-477, 480, 484, 485, 489-491, 495, 496, 498, 499, 506, 507, 509-511, 520, 524, 537, 539, 541, 543, 552, 565, 587, 592, 598, 600, 605, 606, 608-610, 614, 622, 634 - svojstven po sebi 463 svojstveno 462, 464, 465, 467470, 477-481, 483, 484, 490 - uvek svojstveno 463 svojstvenost 10, 11, 14, 21, 38, 37/r377, 399, 437, 461464, 466-475, 481-493, 496, 499, 539, 540, 541
s Iirina 507, 508, 593 Ikola 610, 611 T tacka 15, 267, 268, 318, 342, 344, 396, 495, 501, 502 t~ka gledi§ta 304 tacnost 588 Tartar 340 telesno stanje 418- telo 15, 16, 19, 23, 24, 34, 226, 227, 270, 335, 388-393, 413, 423, 428, 451, 453, 461, 462, 465-468, 473, 477, 478, 488, 490, 493, 502, 505, 514, 523, 528, 536, 549, 550 T e m i s t o k l e 621 Teodor 648
683
teorema 383, 607 teorija 391 - teorijski 511, 533 termin 6, 8, 9, 11, 18, 22, 31, 36, 58, 65, 68, 79, 85-90, 9296, 98-100, 103, 104, 106-108, 114-120, 122, 123, 125-135, 137-140, 142, 144-152, 155158, 160-164, 167, 171, 174179, 180, 182, 184-188, 197, 200, 203, 205-208, 210-215, 219, 220, 222, 223, 226, 266, 271, 276, 281, 285, 286, 288291, 294-300, 305, 306, 312314, 318, 323, 329, 330, 332, 337, 338, 343, 344, 348, 352, 354, 376, 377, 380, 389, 411, 412, 429, 439, 441, 459, 463, 464, 471, 483, 501, 502, 506508, 536, 541, 628-632, 644 - gomji termin* 90, 93, 98, 100, 102, 114, 116, 119, 159162, 277, 281, 284, 307, 311, 332, 342, 343, 353-355 srednji termin 34-37, 90-94, 96-98, 100, 105, 107-109, 111, 116, 131, 133, 135, 136, 138, 140, 147, 148, 151, 153, 155, 156, 158, 159, 161, 162, 167, 168, 174-176, 178, 179, 187, 189, 190, 192, 195, 198, 206, 211, 213-216, 218, 220222, 224-227, 260, 272-275, 277, 281, 284-299, 306, 307, 312, 313, 315, 316, 318, 321, 322, 324, 325, 328, 330, 331, 334, 336, 340-344, 351-356, 389 - donji termin 90, 92, 95, 99-101, 114, 119-121, 277, 339, 355- prvi termin 187, 298 - srednji pojam 293 - treei termin 159, 163, 187 - poslednji termin 160, 222, 298, 303 spoljnji termin 305, 343 - mali ter-
min 260 - posredni termini 143, 298, 303, 305 - zajednicki termini 100 - krajnji termini 35, 90, 93, 96-98, 100, 155, 161, 206, 218, 220, 222, 226, 227, 275, 284, 286, 291, 294, 297, 313, 318, 322, 336, 341, 342, 354 - gomji krajnji termin 91, 95, 97, 99, 106, 113, 114, 118, 119, 121, 122, 153, 161, 166, 190, 192, 194, 197, 221, 222 gomji krajnji predikat 97 donji krajnji termin 91, 92, 96, 101, 112-115; 117, 118, 121, 122, 131, 133, 134, 148, 159, 168, 190, 192, 195, 197, 222 - afirmativni termini 170, 186 - negativni termini 170, 186 - partikulami termini · 99 - univerzalni termini 99, 102, 116- konvertibilni termini 187 teikoca 326, 328, 356, 375, 381, 383-385, 427, 440, 496. 497, 552, 553, 558-590, 618, 620, 621 teza 140, 211, 263, 266, 384, 386, 397, 400-407, 409, 410, 412, 413, 432-435, 440-443, 446-448, 464, 472, 477, 483, 490, 533, 545, 546, 552-557, 559, 561, 562, 568, 587, 610, 611, 617, 622, 625, 646,_ 647 Tisija 648 tonovi 325, 389, 445, 497 T o p i k a 68, 371 toplo 219, 286 - toplota 341 Traz.imah 648 ,traienje principa" [petitio principi1l 209, 210, 600, 601 - ,tra!iti princip" 566 Tribal i 418 trijada 344, 345 trijera 627
* Ovde, kao i svuda gde je bilo potrebno u ovom registru, pojmovi su stavljeni po logicnom redu.
684
trougao 31, 158, 212, 216; 259, 260, 267, 269-271, 278, 305, 309-311, 317, 326, 333, 337, 354, 402, 403, 596, 605 ravnokraki trougao 137, 158, 270, 308, 310, 311, 327 ravnostrani trougao 270, 305, 309 - raznostrani trougao 270, 305, 403 trpljenje 1, 8, 32, 301, 302, 381, 455, 492, 493, 628, 637 tvrdenje 51, 61, 128, 129, 136, 144, 170, 211, 312, 337, 347, 384, 398, 400, 402, 406, 410, 413, 415, 434, 435, 440, 455, 462, 497, 501, 548, 549, 556, 610, 611, 616, 617, 623, 631, 635 - paradoksno tvrctenje 588
/
/
u
ubeden 458, 469 - ubectenje 454, 458, 467' 623 ucenik 588, 648 - ucenje 216, 342, 357, 387, 465, 561, 627, 634 - ucenje o nebeskim pojavama 287 udvojen 161 uglovi 65, 137, 260, 269-271, 277, 311, 317, 326, 327, 335, 354, 402, 403, 596 - uglovi na osnovici 137 - ~tar ugao 391 - pravi uglovi 31, 158, 212, 216, 260, 269271, 277, 305, 309-311, 317, 325-327, 335, 338, 345, 354, 391, 402, 403, 596, 605 spolja8nji uglovi 212, 310, 354 - unutra8nji uglovi 212 - zbir uglova 596 ukus 389 U lis 426 umanjivanje 43, 44, 500 umerenost .425, 445, 525 umetnost 151, 152, 220, 322, 340, 358, 386
unistavanje 537, 624-'- unisten 461, 513, 534, 437 - uni§tenje 537, 624 -'- uni§titeljsko 537 univerzalan 66, 67, 92-94, 96, 98, 99-101, 103, 106-108, 113, 114, 118-120, 122, 123, 125127, 129-134, 137, 138, 142, 143, 145, 146, 152, 154, 156, 157, 166-168, 173, 174, 181, 182, 185, 189, 190, 193-196, 202, 204, 206, 207, 214, 223, 224, 226, 269-271, 276, 287, 288, 290, 291, 305-308, 313, 334, 349, 353, 356, 397, 459, 500, 539, 540, 544-546, 548, 549, 558, 567, 569, 570, 600 - ne-univerzalan 120, 322 - univerzalno 65, 91, 92, 94, 98, 114, 119, 153, 188, 192, 215, 309, 326, 328, 344, 358, 399, 401, 402, 500 univerzalno-afirmativan 200 univerzalno-afirmativni problemi 198 - univerzalni problemi 150 unutralnjost 318, 393 upisan 137, 260, 338 upotreba 428, 497 ,- upotrebljen 498 uroden 351, 358 uslov 454, 495 uspomena 358 utisak 351 - culni utisak 357 utvrden 152, 385, 467, 470, 535, 622 - utvrdivanje 140, 400, 401, 403-405, 409, 412, 448, 463-473, 475-477, 480-493, 534, 539, 540 uvecan 43 - uvecavanje 43, 44, 286, 415-417, 442 uzajaman 393, 430, 480 - uzajamno 297, 301, 302, 354, 431, 532, 548 uzrok 28, 29, 41-43, 165, 175, 211, 261, 262, 274, 277, 285, 286-288, 309, 310, 315, 317, 322-325, 329, 334-336, 338-
685
340, 343, 351-356, 371, 401, 414, 422, 429, 465, 512, 516, 562, 564, 591, 594, 604, 606, 617, 618, 633, 638 - neuzrok 591, 594, 600 - delatni uzrok 424 - eficijentni uzrok 339 - finalni uzrok 310, 339 - prvi uzrok 309 - univerzalni uzrok 310 uzivanje 377, 408, 515
v vaseljena 18, 593 vatra 336, 337, 340, 379, 464467, 473, 478-480, 489, 493, 514, 523, 529 vazduh 455, 481, 492, 516, 529, 533, 534 vazenje 600 vecan 383, 384, 387, 462, 639 - v~no 384, 461 velicina 215, 278, 279, 285, 320, 381, 597, 598 vestina 30, 373, 382, 383, 544, 547, 568, 570, 587, 602, 603, 606-609, 613, 618, 648 lekarska ve5tina 178 vetar 455, 459, 516 visina 325 voda 341, 343, 379, 455, 507, 510 volja 452, 513, 516 vreme 1, 16, 17, 19, 26, 28, 32, 35, 40, 42, 43, 53-55, 57, 64, 116, 117, 270, 276, 301, 302, 341, 342, 376, 381, 390, 406, 418, 425, 436, 461-463, 503, 508, 512, 528, 551, 561, 591, 592, 600, 610, 617, 628, 631, 633, 635, 636, 638, 646, 648, 632 - zgodno vreme 160 - vremen 376, 377 - vremenski 461-463 vrlina 26, 30, 38, 40, 44, 377, 399, 412, 422, 428, 430, 435, 440, 445, 446, 449, 457, 469,
686
484, 497, 504-506, 508, 511, 536 vrsta 7-12, 14, 15, 17, 19, 23, 26-29, 31-33, 40, 42, 43, 54, 55, 60, 64, 65, 67, 75, 76, 78, 90, 92, 144, 152, 153, 156, 159, 160, 162, 177-181, 183, 203, 208, 221, 261, 263, 265, 266, 270-272, 274-279, 281-283, 286, 287, 290, 294, 296, 300-303, 306, 308, 314, 315, 318, 319, 324, 326, 331333, 335, 337-351, 354, 355, 357-359, 371-378, 380, 381, 383, 385, 387, 390-399, 401, 403-405, 407, 421, 422, 432435, 437-458, 462, 471, 475, 478, 495-498, 501, 502, 504510, 514-517, 519, 520, 522, 523, 528, 533-537, 539, 541, 543, 586, 591, 599, 605, 608, 609, 612, 613, 616, 619, 624, 627, 628, 632, 633, 638, 639, 644, 645, 647, 648
z zabuna 600, 645 zadovoljstvo 137, 160, 162, 163, 383, 389, 390, 397, 408, 415, 425, 430, 432-435, 437, 439, 447, 452, 515, 516, 559, 611, 630 zajednicki 150, 270, 282, 319, 350, 355, 378, 395, 397, 402, 405, 429, 451, 467, 520, 523, 524, 548, 561, 562, 597, 602, 603, 609, 614, 632 - zajednicko 349, 396, 541 zakljucak 11, 86, 91, 95, 98, 101, 103-109, 112-115, 117, 118, 120-123, 125-129, 130, 132, 133, 135-141, 143, 144, 146, 148, 150, 151, 153, 155, 157-161, 163-165, 168, 173176, 178-190, 192-198, 200, 202, 203, 205-208, 211-214, 218, 222, 224, 226, 260,
261, 263, 265, 266, 272-274, 276, 278, 281-284, 288, 291294, 296, 303, 305, 314, 326, 328-331, 334, 337, 338, 343, 344, 346, 371, 407, 433, 497, 539, 551, 553, 555-551, 559, 560, 563-568, 570, 585, 587, 592, 594-597' 600-602, 606, 613-616, 618-620, 622, 624626, 629-631, 633-641, 645, 646 - izvesti zakljul!ak 154, 562, 563 - izvo4enje zakljul!ka 561 ...:._ afmnativan zakljucak 96, 288 - asertoril!no-afirmativan zakljucak 128 - asertoril!no-negativan zakljul!ak 127-130, 132, 133 - kontingentan zakljucak 129, 134 - kontingentno-negativan zakljul!ak 127129, 132 - negativan zakljul!ak 96 - nemoguci zakIjucak 202 - nu!an zakIjul!ak 101, 128 op5ti partikuzakljul!ak 10~ · laran zaklju&k 90, 150 partikulamo-negativan zakIjul!ak 141 silogistil!ki zakljul!ak 588 - univerzalan zakljul!ak 90 - univerzalno-afirmativan zakljul!ak 133, 141 univerzalno-negativan zakljul!ak 133, 141 zakljul!en 138, 139, 141, 156, 188, 203, 223, 226, 273, 276, 294,632, 636 - zaklju~vanje 114, 139, 186, 220, 284, 349, 358, 380, 383-385, 394-396, 465, 472, 512, 535, 539, 540, 544, 550, 551, 556, 558, 562, 563, 565, 566, 569, 570, 585, 596, 624, 634, 639, 640-642, 644, 646-648 - demoostrativno zakljul!ivanje 564 dijalektil!ko zakljul!ivanje 559, 564 - eristil!ko zakljul!ivanje 564, 565 - matematicko zakljucivanje 605
silogisticko zakljul!ivanje 139 - zaklju~vanje iz nemoguceg 136 zakon 386, 497, 501, 524, 530, 562, 611, 612, 637 zamerka 562, 563 .,zaJto" [uzrok] 175, 277, 309, 310, 321, 323, 331, 352 zbir 216, 260, 269, 277, 305, 309, 326, 327, 345, 402, 403 zdrav 39, 40, 55, 157, 161, 165, 224, 339, 386, 390, 401, 413, 423, 537, 567, 588, 589, 637 - zdravlje 14, 26, 34, 36, 38-40, 54, 126, 157' 158, 339, 340, 386, 390, 392, 401403, 407, 412, 413, 422-425, 430, 446, 486, 496, 505, 512, 519, 527, 528, 537, 549, 550, 636 - zdravo 390, 501, 503 zemlja 317, 323-325, 332, 335, 336, 341, 343, 352, 455, 466, 470, 473, 481, 497, 504, 510, 515, 516, 529-594 zemljotres 516 Z e n o n 211, 559, 603, 608, 634, 645 Zevs 590 zao 485 - zlo [imenica] 14, 33, 34, 39, 40,77-79,217-219, 221, 222, 331, 332, 382, 387, 409, 410, 414, 415, 417, 422, 424, 427, 433, 445, 446, 453, 468, 482, 503, 517, 518, 549, 550, 556, 588, 627, 635, 637 znacaj 425, 569 znacenje 71, 168, 262, 265, 279, 333, 378, 385-394, 401-403, 465, 466, 496, 497, 520-523, 527, 528, 534, 548, 551, 552, 557, 558, 586, 588, 589, 596, 598, 602-606, 614, 620, 625627, 629, 634, 635, 641-643 znak 53, 54, 225-228, 272, 274, 279, 353, 593, 626, 645
687
Zllllnje 26, 159462, 165, 215217, 222, 223, 261, 263-266, 271-273, 276, 278, 285, 288, ·290, 303, 308, 310, 316, 317, 320-322, 324, 330, 335, 357, 374, 383, 406, 411, 413, 414, . 424, 432, 433, 435, 439, 451, 452, 466, 473, 486, 489, 502, 505, 506, 512, 517, 519, 522, 531, 537, 546, 548, 569, 588, ..· 589, 602, 609, 627, 635, 644 zv.ezda 504
z zalost 400, 515, 630 zeljenje 425, 427,429, 430, 453, 454, 524, 532 - ielja 226, 500, 516, 545 1.ivljenje 419, 490 - zivot 423, 444, 455, 490, 520, 532, 594 - veeni zivot 455 1.ivotinja 411 - ne-zivotinja 411 1.udnja 491, 500, 513, 515, 516, 533, 612
SADRZAJ Dr Bogdan Sdic: ARISTOTELOV ORGANON Prvi deo Kategorije Glava prva - [Homonimi, sinonimi, paronimi] . . . . . . . . . . Glava druga ,..,.. [0 raznim izrazima] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava treca - [Predikat predikata - Vrste i rodovi] . . . . Glava cetvrta. - [Deset kategorija] .......•.......... , ... Glava peta - [Supstancija] .... . ......... . .......... , . . Glava sesta ...,.... [Kvantitet] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava sedma- [Odnos - relacija] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava osma - [Kvalitet] . . . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava deveta - [Delanje, trpljenje i druge kategorije] . . . . Glava deseta- [Suprotnosti] .. .. .. .. . . .. .. . .. .. .. . . .. . Glava jedanaesta - [0 kontremim suprotnostima] . . . . . . Glava dvanaesta - [Ranije] .............•.... . . . .... . . ·. Glava trinaesta - [Istovremeno (simultano -l114a)] . . . . . . Glava cetrnaesta - [Kretanje) • . . . • • . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . Glava petnaesta - [,lmati") . . . . . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Napomene . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . Drugi deo 0 tumacenju Glava prva - [Govor i pisanje. - Istinit i la.Zan govorl Glava druga - [Imenice. Proste i sl<>Zene imenice. PadeZi] Glava treca - [Glagol] . . .. .. .. . .. . .. . .. .. .. . . . . .. .. . . Glava cetvrta - [Govor i rel!enica] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava peta· - [Afirmacija i negacija. Prosta i sl&ena reCentca]. • . . . • • • . • • • . . • . . • . • . • • . . • • • • • . • • . • • • • . • . . . . . Glava sesta - [Afirmacija i negacija. - Kontradikcija]. . . Glava ·sedma - [Op8te (univerzalno) i pojedinal!no (singu~o). ·- .Suprotnost reeenica: kontradikcija i kontran)etet] • , • . . . • • . • • . . . . . . ..• . . . . • . . . . . • . . . . . . . . . . • . . 44 Organon
v
·5 6 ·7 7 ·.8 15 19 26 32 33 39 40 42 43 44
A6
53 53 ·54 55 ··56 57 57
689
Glava osma - [0 jedinstvu i mnozini reeenica. - Stvarne i prividno jedinstvo reeenica] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava deveta - [Kontradiktome reeenice o buducem] . . . Glava deseta - [Proste propozicije sa dodatkom] . . . . . . Glava jedanaesta - [Slo!ene reeenice] . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava dvanaesta - [Suprotnost modalnih recenica] . . . . . . Glava trinaesta - [Logicko sledovanje modalnih reeenica] Glava letrnaesta - [0 kontrarijetetu reeenica] . . . . . . . . . . Napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
60 60 64 68 70 73 77 81
Treci deo Prva analitika K n j i g a p r v a - [Teorija: o silogizmu] . . . . . . . . . . . . . . Glava prva - [Zadatak analitike. - Premise. Termin. Silogizam i njegove vrste] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava druga - [Konverzija ili preokretanje cistih reeenica] Glava treca - [Kooverzija reeenica prema njihovom modalitetu] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava cetvrta - [Kategoricki silogizam prve figure. Pravila za izvo4enje zaklju~a u prvoj figuri] . . . . . . . . . . . . . Glava peta - [Pravila za izvo4enje zakljueaka u drugoj figuri] ..... ,_,_/. . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava sesta - [Pravila za izvo4enje zakljucaka u treeoj figuri. - Ka:tegoricki silogizam treee figure] . . . . . . Glava sedma - [Zaklju~ci pomoeu preokretanja iii konverzije u svim figurama. - Odnos izme4u tri silogisticke figure. - Redukcija silogizama] . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava osma - [Modalni silogizmi. - Silogizmi sa dve nulne premise] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava deveta - [Modalni silogizmi. - Silogizmi prve figure: jedna premisa je nulna, a druga asertoricna] Glava deseta - [Modalni silogizmi. - Silogizmi druge figure: jedna premisa je nuZna, a druga asertoricna] Glava jedanaesta - [Modalni silogizmi. - Silogizmi treee figure: jedna premisa je nulna, a druga asertoricna] Glava dvanaesta - [lzvedeni stavovi. Pore
690
85 85 85 88 90 93 97 101
103 104 lOS
106 109 109 112 114
Glava "fesnaesta - [Modalni silogizmi. - Silogizmi prve figure: jedna premisa je kontingentna, a druga nulna] Glava sedamnaesta - [Modalni silogizmi. Silogizmi druge figure: obe premise su kontingentne] • . . . . . . . Glava osamnaesta - [Modalni silogizmi.- Silogizmi druge figure: jedna premisa je kootingentna, a druga asertoricna] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava devetnaesta - [Modalni silogizmi. - Silogizmi druge figure: jedna premisa je nulna, a druga kontingentna] Glava dvadeseta - [Modalni silogizmi. - Silogizmi treee figure sa dve kontingentne premise] . . . . . . . . . . . . . . Glava dvadeset prva - [Modalni silogizmi. Silogizmi treee figure: jedna premisa je kontingentna a druga asertoril!na] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava dvadeset druga - [Modalni silogizmi. - Silogizmi treee figure: jedna premisa je kontingentna, a druga nulna] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava dvadeset treea - [Opsta upotreba tri silogisticke figure. Svo4enje na prvu figuru] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava dvadeset cetvrta - [0 kvalitetu i kvantitetu premisa] Glava dvadeset peta - [Odrelfivanje broja termina, premisa i konkluzija. - Svaki silogizam ima tri termina i dve premise] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava dvadeset sesta - [Koji se zakljucci izvode te8ko a koji lako] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava dvadeset sedma - [Opsta pravila za kategoricne silogizme] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava dvadeset osma - [Posebna pravila za istraZivanje srednjeg termina u kategoricnim silogizmima] . . . . . . Glava dvadeset deveta - [Istralivanje srednjeg termina u silogizmima koji se dokazuju pomoeu logicki nemoguceg, kao i u hipoteticnim i u modalnim silogizmima Glava trideseta - [lstra!ivanje srednjeg termina u filozofiji i u drugim naukama iii umetnostima] . . . . . . . . . . . . . . Glava trideset prva - [Podela] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava trideset druga - [Pravila za biranje premisa, termina, srednjeg termina i silogisticke figure] . . . . . . . . Glava trideset treca - [Kvantitet premisa] . . . . . . . . . . . . . . Glava trideset cetvrta - [Apstraktni i konkretni termini] Glava trideset peta - [Sloleni termini] . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava trideset sesta - [Ne sme se prevideti da gramati~ka forma termina nije uvek ista] . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . . Glava trideset sedma - [Razne vrste pripadanja] . . . . . . . . Glava trideset osma - [Udvajanje istog terminal . . . . . . . . Glava trideset deveta - [Mora se, naroeito kod udvajanja, paziti na jasnost i kratkoeu termina i zato ponekad treba manje jasan termin zameniti jasnijim] . . . . . . . . Glava cetrdeseta - [Upotreba clana] . . . . . . . . . . . . . . . . . .
.u•
120 123 126 127 129 131 132 134 137
138 141 142 145 149 151 152 154 156 157 158 159 160 161 162 162
691
Glava cetrdeset prva - [Tumaeenje izvesnih izraza] . . . . Glava cetrdeset druga - [Rastavljanje sl<>Zenih silogizama] Glava cetrdeset treca - [Svo4enje definicija] . . . . . . . . . . . . Glava c~tr'!eset cetvrta -:- [Rastavljanje dokaza pomoeu 1'?8tckt nemoguceg 1 pomoeu drugih hipoteticnih silogiZa.IIla] · . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava cetrdeset peta - [Svodenje silogizama jedne figure na neku drugu figuru] . . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava ~e~rdese~ se~ta :- [Odre4eni termini i neodre4eni termmt u stlogiZ.numa] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . K n jiga dr u ga [Osobine silogizma. - LaZni zakljucci] .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava prva - [0 mnogostrukim zakljuecima u silogizmima] Glava druga - [Lafan zakljucak, izveden iz istinitih premisa i .isti?J-it ~jucak, izveden iz lafnih premisa u prvoJ ftgunl . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava treca - [Istinit zakljueak izveden iz lainih premisa u drugoj figuri] . ... ; . . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava cetvrta - [lstinit zakljucak izveden iz lafnih premisa u treeoj silogistickoj figuri] . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava peta - [KruZni dokaz u prvoj f'tgurl],.......... . Glava sesta - [KruZni dokaz u drugoj figuri] . . . . . . . . . . . . Glava sedma- [KruZni dokaz u treeoj figuri] . . . . . . . . . . . • Glava osma - [Konverzija silogizama prve figure] ..... , . Glava deveta ........ [Konverzija silogizama druge figure] . . . . . Gliiva deseta- [Konverzija silogizama treee figure] . . . . . . Glava jedariaesta - [Svodenje na nemoguce u prvoj figunl Glava dvanaesta- [Svodenje na logicki nemoguce u drugoj figuri] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava trinaesta ·- [Svodenje na logicki nemoguce u treeoj figuri] . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava cetrnaesta- [Pore4enje svodenja na nemoguce i neposrednog dokaza] . . . . . . . . . . . . . • . ... . . . . . . . . . . . . . . Glava petnaesta - [Zakljui!ci iz suprotnih premisa] . . . . . . . Glava Jesnaesta- [,Tra.Zenje principa" -petitio principii] Glava sedamnaesta _.;. [0 dokazu nazvanom u logici non propter hoc] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava osamnaesta - [LaZno proizlazi uvek samo iz lafnog. · -:- LaZJ?-?St z~ju~ka proizlazi iz lafnosti premisa silogiZma ih prosllogiZma] .. .. .. .. .. .. .. . .. .. .. .. .. .. Glava devetnaesta.- [Katasilogizam.- Prakticni saveti kako se dijalekticki moze preduhitriti poraz i sopstvena stvar dovesti do pobede] . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . . . . . . . . . Glava dvadeseta - [Kad je pobijanje moguce] . . . . . . . . • . Glava dvadeset prva - [Zabluda] ............ , . . . . . . . . . . Glava dvadeset druga __;_ [Pravila za konverziju i poredenje stvari .koje treba zeleti iii izbegavati] . . . . . . . . . . . . . . .
692
163 164 164 164
Glava dvadeset treca - [Teorija indukcije] . . . . . . . . . . . . . . Glava dvadeset cetvrta - rPrimer kao sredstvo za obrazovanje teorijskog i prakticnog suda] . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava dvadeset peta - [Teorija abdukcije] . . . . . . . . . . . . . . Glava dvadeset sesta - [Objekcija] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava dvadeset sedma- [Entimem] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
220 221 222 223 225 229
166 168 173 173 175 180 183 187 189 190 192 194 195 197
200 201
202 205 208 .210 213 213 214 214 218
Cetvrti deo Druga analitika K n j i g a p r v a -:- Teorija dokaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava prva - [Nu!nost saznanja koja su ranije postojala] Glava druga - [Nauka i dokaz] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava treca - [Kritike izvesnih zabluda o znanju i dokazu] Glava cetvrta- [Definicije ,o svakom", ,po sebi" i ,opste", [,univerzalno"] · . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava peta - [0 zabludama u opstosti dokazivanja] Glava sesta - [0 nu!nom i bitnom karakteru premisa dokazivanja] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava sedma- [0 nekomunikabilnosti to jest nespojljivosti vrsta] .. ·. . ......... . .......... . . . .... .. .......... Glava osma - [lz univerzalnih premisa proizlazi veean zakljucak] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . • Glava deveta - [Svojstveni principi dokazivanja koji se ne mogu dokazivatil . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava deseta - [Razliciti principi] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava jedanaesta - [Aksiome] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava dvanaesta - [Naueno ispitivanje] . ....... . , . . . . . . . Glava trinaesta- [Znanje cinjenica i uzroka] . . . . . . . . . . . . Glava cetrnaesta - [P.reimucstvo prve figure] .. , . . . . . . . . . Glava petnaesta- [Negativne nep<>sredne propozicije] . • . . Glava sesnaesta- [Zablude i neznanje koji proizlaze iz neposrednih premisa] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava sedamnaesta- [Neznanje i zabluda koji proizlaze iz posrednih premisa] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava osamnaesta - [Neznanje posmatrano kao negacija nauke] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava devetnaesta - [Da li su principi dokazivanja konacni iii beskonacni po broju] .. . .. .. . .. .. .. . .. .. . .. .. . .. Glava dvadeseta - [Broj srednjih termina nije beskrajan] Glava dvadeset prva- [U negativnim dokazivanjima srednji termini nisu beskrajni po broju] . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava dvadeset druga - [U afirmativnim dokazivanjima broj termina je konaean] .. .. .. .. .. . .. . .. .. . .. .. .. . Glava dvadeset treca - [Korolarije] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava dvadeset cetvrta- [Preimucstvo univerzalnog dokaza] Glava dvadeset peta- [Visa Vrednost afirmativnog dokaza]
259 259 261 264 266 269 271 274 276 276 278 280 282 285 288 288 290 292 295 295 297 298
300 305 307 311
693
Glava dvadeser sesta - [Preimucstvo direktnog dokaza nad svoctenjem na nemoguce] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava dvadeset sedma - [Uslovi preimuestva jedne nauke] Glava dvadeset osma- [Jedinstvo i raznovrsnost nauka] . . Glava dvadeset deveta - [0 mnogostrukosti dokaza] . . . . . Glava trideseta - [Slucajne cinjenice nisu predmet dokaza] Glava trideset prva - (Nemoguenost dokaza osnovanog na culnom opaZanju] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava trideset druga - [0 raznolikosti principa] . . . . . . . . . Glava trideset treca - [Nauka i misljenje] . . . . . . . . . . . . . Glava trideset letvrta - [Ostroumnost] . . . . . . . . . . . . . . . . . K n j i g a d r u g a [Teorija definicije i uzroka] . . .. . . . . .. Glava prva - [Razne vrste istra!ivanja] . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava druga - [Svako istra!ivanje svodi se na istraZivanje srednjeg terminal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava treca - [Razlika izmectu definicije i dokaza] . . . . . . . Glava cetvrta - [Ne postoji dokaz suStine] . . . . . . . . . . . . . . Glava peta- [Swtina ne moZe biti dokazana podelom] . . . Glava :Sesta - [Su8tina ne moze biti dokazana hipotetickim silogizmom] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava sedma- [Definicija ne moze da doka!e sustinu] . . . Glava osma - [Odnos definicije i dokaza] . . . . . . . . . . . . . . G/ava rjeveta. -. [Ne mogu se dokazati ni postojanje ni susttna prlDClpa] • . . . . . . . . . . . • . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . • . Glava deseta - [Razne vrste definicija] . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava jedanaesta - [Razliciti uzroci uzeti kao srednji termini] ... . .. .. .. .. . .. . .. .. . .. ... . .. . ............. Glava__.dvanaesta - [0 istovremenosti uzroka i posledice] Glava trinaesta - [Definicija supstancije metodom kompozicije. - Upotreba podele] . . . . .. .. . . .. .. .. .. .. .. Glava cetrnaesta - [Odrectivanje roda] . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava petnaesta - [0 identitetu srednjega termina za viSe pitanja] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava sesnaesta - [Odnosi izmectu uzroka i posledice] . . . Glava sedamnaesta - [Da li razliciti uzroci mogu da proizvedu istu posledicu] . . .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . .. . . . Glava osamnaesta - [NajbliZi uzrok je istiniti uzrok] . . . . . Glava devetnaesta - [Shvatanje principal . . . . . . . . . . . . . . . Napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Peti deo Topika K n j i g a p r v a - [Opsti pogledi o dijalektici. - Predmeti dijalektike. - Dokazi] .. .. .. .. .. .. . .. .. .. .. .. .. .. . Glava prva - [Plan ove rasprave] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava druga - [Korist dijalektike] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . •
694
313 315 315 315 316 316 318 320 322 323 323 324 325 328 329 331 332 334 336 337 338 340
344 350 351 351 353 356 356 360
371 371 373
Glava treca - [Dijalekticka ve8tina] . . . . . • . . . . . . . . . . . . . . Glava cetvrta - [0 elementima dijalektickog dokazivanja] G/ava peta - [Obja8njenje cetiri . dijalekticka elemental . . . Glava sesta- [Proucavanje onoga sto se moze pridati] . . . Glava sedma - [Razne vrste identiteta] . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava osma- [Razliciti dokazi za ono sto se moze pridati] G/ava deveta - [Kategorije i njihov odnos sa onim sto se mof.e pridati] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava deseta - [Dijalekticke propozicije] . . . . . . . . . . . . . . . Glava jedanaesta - [Dijalekticki problem. - Dijalekticka teza] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava dvanaesta - [Dijalekticko zakljucivanje i dijalekticka indukcija] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava trinaesta - [Dijalektiaa oructa] . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava cetrnaesta - [Pravila za izbor propozicija] . . . . . . . . Glava petnaesta - [TraZenje homonimnih izraza] . . . . . . . . Glava sesnaesta - [IstraZivanje razlika] . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava sedamnaesta - [Istra!ivanje slicnosti] . . . . . . . . . . . . . Glava osamnaesta - [Raznovrsna korist od tri poslednja dijalekticka sredstva] .. .. . .. .. .. . .. . .. .. .. . .. . .. .. .
373 374 375 377 378 380
K n jig a drug a - [Zajednicka mesta akcidencije] . .. . . Glava prva - [Opste napomene] .............. , . . . . . . . . Glava druga - [Mesta] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . Glava treca- [Druga mesta] . . . . . . . . .. .. .. .. . . .. .. .. .. Glava cetvrta - [Druga mesta] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava peta - [Druga mesta] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava sesta - [Druga mesta] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava sedma - [Druga mesta] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava osma- [Druga mesta] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava deveta - [Druga mesta] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava deseta - [Druga mesta] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava jedanaesta - [Druga mesta] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
397 397 398 401 404 406 407 409 411 413 415 417
K n jig a t r e c a - [Nastavak mesta o akcidenciji] . . . . . . Glava prva - [Mesta] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava druga - [Druga mesta] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava treca- [Druga mesta] . . . .. . . .. . .. . .. .. .. .. . . .. . Glava cetvrta- [Primene prethodnih mesta na proste izraze] Glava peta - [Uopstavanje prethodnih mesta] . . . . . . . . . . Glava sesta - [Primene ranijih mesta na pojedinaene probleme] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
421 421 424 428 430 431
K nj i g a c e tv r ta - [Op8ta mesta vrste] . .. .. . .. . . .. Glava prva - [Mesta] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava druga- [Druga mesta] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava treca - [Druga mesta] . . . . .. .. . .. . .. . .. . . . . . . . . . Glava letvrta - [Ostala mesta] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
437 437 440 444 447
380 381 383 385 385 386 387 393 393 394
432
695
G/ava peta - [Druga mesta] ........... . ............. . Glava sesta - [Druga mesta] .......... .. ............. . K n j i g a p eta - [Opsta mesta - Pravila - 0 onome sto je svojstveno] ............................•... Glava prva- [0 svojstvenom i njegovim raznim rodovima] Glava druga- [Mesta - pravila] .................... . Glava treca - [Druga mesta] ......................... . Glava cetvrta - [Druga mesta] ...... . ................ . Glava peta - [Druga mesta] ......................... . Glava sesta - [Druga mesta] ......................... . Glava sedma - [Druga mesta] ....... .. ............... . Glava osma - [Druga mesta] ................... . ..... . Glava deveta - [Druga me8ta] ....................... . K n j i g a sest a - [Op8ta mesta definicije] ........... . Glava P'}'~ .-:- [Opsta podela problema koji se odnose na deflDICIJU] ..................... ~ .. ............... . Glava druga - [0 nejasnosti definicije] ................ . Glava treca - [Suvisnost reei u definiciji] ............. . Glava cetvrta - [Druga mesta] ....................... . Glava peta - [Druga mesta] ......................... . Glava sesta - [Druga mesta] ...•...................... Glava sedma - [Druga mesta] ....................... . Glava osma - [Druga mesta] ......................... . Glava deveta - [Druga mesta] ....................... . Glava deseta - [Druga mesta] ........................ . Glava jedanaesta - [Druga mesta] .................... . Glava dvanaesta - [Druga mesta] ..................... . Gf~_'!-4 trinaesta - [Opsta mesta] ...................... . Glava cetrnaesta - [Dmga mesta] ........ .-............ .
451 455 461 461 463 468 472
477 481 485
488 492
495 495 496 498 501 505 506
513 514 516 519 521 523 525 528
K n i i g a s e d m a - [Opsta mesta identiteta. - Nastavak o mestima definicije] ............. ; . ... , . . . . . . . . . . . 531 Glava prva - [Mesta identiteta] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 531 Glava druga - [0 upotrebi mesta identiteta u deflniciji] · · 534 Glava treca - [Dalje o mestima definicije] ............ , . 535 Glava cetvrta - [Najkorisnija mesta] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 538 Glava peta - [Da li je lako ill te8ko pobiti iii utvrditi 538 razne probleme] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . K n j i g a o s m a - [Prakti~na dijalektika] . . . . . . . . . . . . 543 Glava prva - [Pravila ispitivanja] . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . 543 Glava_ d~ug~ - [Pravila za postavljanje pitanja. Indukcija 1 stlogiZam] ....... : . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 548 Glava treca - [Te8koee dijalektickih dokaza] . . . . . . . . . . . . 551 Glava cetvrta - [Uloga onoga ko ispituje i onoga ko od554 govara] ......................... . ......... , . . . . . . Glava peta .- [Pravila za onog koji odgovara] . . . . . . . . . . 554
696
Glava sesta - [Odgovor na verovatna i neverovatna tvrdenja kao i na tvrdenja koja pripadaju i koja ne pripadaju stvari] ...... ... . . ................ . ....... . G/ava sedma - [Osobina ispitivanja] ................. . Glava osma - [0 odgovoru na indukciju] ............. . Glava deveta - [0 prethodnim vezbanjima i o neverovatnim tezama] ••••.••••.••••••.••••• • .••••..•.•••• Glava deseta - [0 re8enju laZnih dokaza] •............. Glava jedanaesta - [Kritike na zakljucivanja i kritike na protivnika] ...................................... . Glava dvanaesta - [Kad je dokaz jasan a kad je luan] Glava trinaesta - [TraZenje principa i traZenje kontremih suprotnosti] ..................................... . Glava cetrnaesta - [Kako se postaje valjan i VeSt dijalekticar] ......... ... ............................ . Napomene ...... . ...... . ..............•...............
Sesti deo Glava prva _;. [Uvod. - Cilj i saddina spisa. - Sofisti i sofisticki zakljucci] ... . ......................... . Glava druga - [0 raznim vrstama dokaza u raspravljanju] Glava treca - [Pet ciljeva sofistickog dokazivanja] ..... . Glava cetvrta - [Pobijanje] .......................... . Glava peta - [Opis pobijanja izvan govora] .•.......... Glava sesta - [Svodenje paralogizama na ,neznanje pobijanja" - ,ignoratio elenchi"] ... . ...... . ........ . Glava sedma - [Uzroci paralogizama] ................ . Glava osmlf. - [Sofisticka pobijanja s obzirom na njihovu matenJU] ... ...... . ...................•.......... Glava deveta - [Nemogucnost da se upoznaju sva pobijanja] ................................. · .. · · ·. · · . . . Glava de~eta - [~okazi osnovani na reeima i dokazi osnovam na stvanma] ................... . ........... . Glava jedanaesta - [Razne vrste pobijanja] ........... . Glava dvanaesta - [Drugi predmet sofistike: baciti protivnika u zabludu iii u paradoks] ................... . Glava trinaesta- [Sofisti navode protivnika na prazne reei] Glava cetrnaesta - [Solecizam - gramaticka, jezicna greska] ................ .. .......................... . Glava petnaesta - [Rasporedivanje dokaza] . .......... . Glava sesnaesta - [Re8enje paralogizama] ............. . Glava sedamnaesta - [0 prividnim re8enjima sofizama] G/ava osamnaesta - [Pravilno re8enje sofistickih silogizama] Glava devetnaesta - [Re8enje pobijanja koja dolaze od homonimije i amfibolije] . .......................... . Glava dvadeseta - [Re8avanje pobijanja osnovanih na podeli i sastavljanju] ............................. .
556 557 558 559 560 561 565 566 568 571
585 587 587 588 591
595 598 600
602 603 606 610 612 613
615 618 619 624 625 626
697
Glava dvadeset prva - [Rdenje pobijanja koja dolaze od n~a§avanja- akcentiranja] •.•.. . .........••....• Glava dvadeset druga - [Rdenje pobijanja koja se osnivaju na ob~ govora] ..... .. •............ •• ..... Glava dvadeset treta - [Glavno pravilo za rdavanje pobijanja osnovanih na govoru] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • Glava d~ades~!. cetvrta - [Re8enje pobijanja osnovanih na akctdenct)t] • . . . . . . . . . . . • . . . • . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava dvadeset peta - [Rdenjc pobijanja koja dolaze od suprotnosti izmedu apsolutnih i relativnih izraza] • • , Glava dvadeset .festa - [Rdavanje pobijanja osnovanih na ,nepoznavanju pobijanja" - ignoratio elenchi] . . . . . . Glava dvadeset sedma - [Rdavanje pobijanja osnovanih na ,tra!enju principa" -petitio principii] . . . . . . . . . . Glava dvadeset osma - [Re8avanje pobijanja osnovanih na la!noj konsekuciji] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • • . Glava dvadeset deveta - [Rdenje pobijanja osnovanih na lainom uzroku] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava trideseta - [Re8enje pobijanja osnovanih na sakupljanju viSe pitanja u jedno - plurium interrogationum] Glava !ri~eset prya - ~Re8enje pobijanja koja vode brbljan)u 1 praznun rettma] . ... ... , . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . Glava trideset druga - [Re8enje pobijanja koja vode solecizmu] . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . .• . . . • Glava trideset treca - [Ode je re.Senje paralogizma lako, a gde je tdko] . • • . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glava trideset cetvrta - [Op§ti zakljucak] . . . . . . . . . . . . . . . Napomene • . . . • . . ••. . . . . . •. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Registar pojmova i imena .. . .. .. .. .. .. . . . . .. .. .. .. .. .. .
628 628 632
632 635 638 639 639
640 640
Lektori Ljiljana LapcevU Iovan Sijak
641 642 644 646 649 657
§tampa
COP DELO Ljubljana
