Poetika
Aristotel
"Poetika"
Temelje teorijskog viđenja udario je Aristotel svojom Poetikom. Tekst nije celovit, struktura teksta nije jedinstvena. Raspravlja se o opštem i pojedinačnom naizmenično. Poglavlje o tragediji je u celosti obrađeno, za razliku od dela o komediji i dela o epu; na jednom mestu Aristotel kaže da je o komediji bilo reči ranije, ali mi ne znamo za te spise, pređašnje. Aristotel je u istoriji filozofije najveći sistematičar, od njega počinje prava filozofija, filozofija, tj. filozofij filozofijaa kao apstraktno apstraktno mišljenje, mišljenje, koja se zaniva na pojmovima a ne na slikama kako je to kod Platona. Poetika pripada "predelu" pitkog štiva, zbog toga je postojalo mišljenje da on onaa nije nije Arist ristot otel elov ov spi spis, po pošt štoo drug drugii njeg njegov ovii spis spisii kao kao np npr. r. Metamorfoze ili Fizika, spadaju u onaj viši stepen, visoki stil. Teofrast Teofrast - učenik Aristotela, Aristotela, koji je sredio njegove spise. Aristotel Aristotel je bio bolestan, umro je u 63. godini, najverovatnije od raka želudca. Poetika je pro prona nađe đena na u veom veomaa loše lošem m stan stanjju, vero verova vattno po posl slee Teof Teofra rast sta, a, i pretpostavlja se da su izbačeni oni delovi Poetike koji nisu bili čitki. Neka mesta koja su sačuvana, ostala su nejasna, ta nejasnoća najviše se odnosi na pojam KATARZE, i taj pojam, u tom obliku, samo jednom srećemo u Poetici.
•
- filolozi su rekonstruisali ovu reč, a po Aristotelu ona bi se odnosila na pročišćenje, vezano za boga Dionisa.
katharsis
Horacijeva Poetika je destruktivna, aristotelovska; Horacije nije čitao Aristotela. Najviše je Aristotel tumačen u doba renesanse. Franja Petrić Komentari uz Aristotelovu Poetiku Aristotelovu Poetiku. Najčešće su to bili negativni, ironični komentari, ali i netačni. U doba renesanse Platon je bio vodeći filozof, otuda negativna konotacija prema filozofiji koju je propagirao Aristotel. U srednjem veku Aristotel je bio glavni filozof, Toma Akvinski je temeljio svoju Filozofiju na Aristotelovoj. Ideja da se u Firenci organizuje država po ugledu na Platonovu Državu, svedoči koliko je Platon bio poštovan u doba renesanse. Sofističke rasprave oko Aristotelove Poetike. Aristotel je bolje "prolazio" u doba klasicizma, zajedno sa Horacijem. U naše doba Žerar Ženet oslanja se na Aristotela u svojim Figurama. Poetika je imala je presudan dan značaj za RUSKE Aristotelova FORM FORMAL ALIST ISTE E (na (na Jako Jakobs bson onaa prven prvenst stve veno no), ), ko koji ji su ud udari arili li teme temelj ljee
Izvor: prof. Nikola Strajnić - predavanja - 08.12.'04
Poetika
modernoj teoriji književnosti. Aleksandar Veselovski - otac ruskih formalista, iz njegove Istorije poetike proizišli su ruski formalisti. Naziv formalisti je pogrdni naziv koji su im dali neprijatelji; Ruski formalisti zastupaju stav: nije bitno o čemu se piše, može se raditi o sasvim nebitnim stvarima, bitan je NAČIN na koji je nešto napisano. Aristotelova Poetika je dobila naziv po prvoj reči u spisu (raspravlja se o pesničkoj umetnosti). Zdeslav Dukat - dao komentare komentara o Poetici. Zadaci o kojima Aristotel govori jesu: 1. pesničko umeće 2. njegove vrste 3. cilj, kakav učinak, šta proizvodi svaka od tih vrsta. Kranji cilj ( telos grč. krajnji cilj) je u tragediji katarza. 4. kako treba oblikovati fabule (lat. fabule pokriva značenje reči mit, priča)
fabule = mithos - priča koja nije izvorno mit
Ovaj četvrti zadatak odnosi se na NAČIN STVARANJA tj. na SIŽE, u onom značenju koje su kasnije propagirali ruski formalisti, jer oni se oslanjaju na Aristotela, umeli su da razumeju značaj koji je on izneo tako što su odvojili fabulu od sižea, i izneli razliku. Po Tomaševskom razlikujemo: 1. Stepanasti siže - i on je najednostavniji 2. Prstenasti siže 3. Paralelni siže - najkomplikovaniji tip sižea, Tolstoj se koristi njime, uvodeći nekoliko naporednih porodica u svom izlaganju. Misao o ruskom filmu razvija se uporedo sa mišlju o književnosti, ono što je flash back u filmu to je prstenasti siže u književnosti ruskih formalista. 5. iz koliko i od kakvih delova je sastavljeno delo.
Izvor: prof. Nikola Strajnić - predavanja - 08.12.'04
