БАРОК -
Барокна епоха траје од краја 16. до половине 18.века термин „барок“ – сининоним за несавршеност у односу на ренесансу (уведен је након другог св. рата) ново схватање истине, Декарт (17.век): „Мислим – дакле, постојим!“, категорија истине се посветовљава, потиче од самог човека, истина људског ума се заснива на афекту! Монтеверди : Уметност треба да ствара према основама истине! (тумачење, истина је извесност коју мислеће биће може имати о свесним стањима, осећањима) Модерни хоће да у музику пренесу осећања исказана речима! Хегел: Самосвест, свест и себи је суштински моменат онога што је истинито!
-
Expresio verborum ( насупрот ренесансне musica reservata) – циљ музике је да на жив експресиван начин прикаже јака екстремна осећења. Приказ афеката јесте естетско начело ( пример скулптуа „Екстаза Св. Терезе“, Бернини – прича о позоришном театарском ефекту, јединству и доминацији осећања, заноса и функција усковитлане драперије...сети се!)
-
Наука о афектима, типологија афеката: туга, радост, љубав, мржња. Циљ музике нису индивидуални, лични афекти већ типови, врсте афеката које човек може да доживи, као нека објективна човекова категорија. Афекат је екстремно, али не импулсивно осећање.
-
Наука о фигурама – означава које музичке фигуре најприкладније изражавају одређене афекте, обогаћење већ познатих мадригализама. Ова наука је у служби науке о афектима, Има посредну улофгу између музике и речи. Стварање музичких фигура које би одговарале фигурама говора!.Музика као звучна реторика.
-
Нова естетика израза јесте естетика МИМЕЗИС, изражавања.Промена естетике мења и законе стварања.
естетика
израза,
представе,
Барок – стилска формација ( базично јединство): -
-
Барокна формација се управо заснива на споју противуречности (афекат и рацио!). У бароку је свака стилска црта двочлана – полифонија-хомофонија, дијатоника-хроматика, духовно – чулно, религијско-световно, вокално-инструментално...Трење супротности, спој неспојивог. Илузија, представа и стварност Барокна опера је најбоља подлога за остваривање барокних екстремних осећања. Барок започиње стварањема новог стилског комплекса – монодије.
-
Барок епоха стилског плурализма што је последица стилске дезинтеграције. Стилска различитост – идеја модерног доба!.Стилови имају различите функције и појављјуј се три изразита национална стила – италијански, француски, немачки, затим световни и духовни стил и јаки индивидуални стилови. Поставља се питање Како уопште говорити у стилком јединству?
-
Најјаче музичко средство за приказивање ових афеката је речитатив. Имао је две функције – да изнесе текст у целини и да оствари нов задатак музике. Последице употребе реч: напуштање линеарне концепције музике, поларизација структуре - дискант и бас, Типологија речитатива: Style recitativo (декламација) Style narativo (интонациона линија текста, праћење наративног тока, нема узбуђености..) Style espresivo ( већи степен изражајности, он ће се у каснијем развоју преметнути у арију) Style raprezentativo ( узнемирење душевних стања – основа драме!)
-
Style concitato (raprezantativo) – узбуђени стил
- разлика у односу на предходни стил (нов однос према Антици, усвајање али и трансформисање! Фактура: и хомофона и полифона Хармонија: рани барок: – претапање модуса у дур и мол. Прелазак из модалног у тонални систем, традицију. – Појава basso continua - генералбаса, шифровани бас! Овај шифровани бас представља границе барока! средњи и позни барок: - недвосмислено влада дур и мол - дисонанц се примењује слободније ( и мелодијске и хармонске дисонанце...) - Рамо, Трактат о хармонији – Хармонија барока заснива се на дијатоници, на дурско-молском систему са јасно израженим функцијама. Ова хармонија је основ за развој хармоније и у класици и романтизму. хармонска средстава: главни кавинакорди и септакорди са обртајима , споредни у секвенцама, алтеровани акорди дијатонског типа ( доминанте и заменици за доминанту у субдоминанту) и хроматског типа (двострукоумањени као .италијански 6 и немачки акорд 6/5, хроматика која је функционализована, миксолидијско иступање, фригијски обрт, тонални план: модулације у тоналитет првог квинтног сродства (магични хексакорд). Дијатонска, хроматска и енхармонска (усавршени клавир, темперовани систем) модулација. Важне се секвенце за модулацију. Мелодија - непериодична, асиметрична Облик - опера, ораторијум, кантата, пасија - концерт – кончерто гросо и солистички - свите, сонате, - фуга Барок се дели на три периода: 1. рани 1580-1630 ( отпор према полифонији, диференцирање вокалног и инструменталног музичког говора, прожимање модалног и тоналног система. Формирање монодијског и почеци концертантног стила) 2. средњи 1630 – 1680 ( развој барокних форми, дефинитивно устоличење дура и мола, подједнака важност и инструменталне и вокалне музике, развој белканта) 3. позни, касни, високи 1680 – 1750 ( доминација инструменталне музике, повратак полифонији кроз спајање хармоније и контрапункта, појава трансфера и стилова и жанрова
Италијански национални стил: Монодијски стил -
формира се у раном бароку , њиме наступа епоха барока спада у корпус италијанског национ. стила формира се у оквиру 2 жанра: мадригала (наслеђен, преузет) и опере (нов)
-
хомофона фактура коју чине мелодија (речитатив) и хармонска пратња ( акордски слој и генералбас) формални принцип дисконтинуитета условљен доминацијом текста над музиком; речитативи прокомпонаовни формални образац (нема понављања, нема симетрије композиција је „ у једном даху“)
-
Концертантни стил
-
везује се за инструменталну музику - кончерто гросо, трио-сонату и увертире Повећање формалних димензија, образовање цикличних форми
Фактура: - хомофона - три слоја: мелодија, допунски-хармонски гласови, континуо Форма: - једноставана, најчешће је реч о репризном барокном троделу, или је дводелна - Контраст и постојање бинарног модела ( соло-тути, тихо-гласно,...) - Формални принцип континуитета, понављања, симетрије, развоја Хармонија: - Једноставна дијатонска основа, нема хроматике - Преовлађује дур - Брз хармонски ритам - Секвенце и низање паралелних секстакорада - вантоналне доминанте за доминанту и субдоминанту као алтер. дијат. типа потреба за сталном потврдом тоналности, новог успостављеног система! Мелодија и ритам: - поступно, лествичмо кретање или разлагање трозвука, нема хроматике нити прекомерних или умањених интервалских скокова - моторични ритам, стабилна , јасна пулсација - уочавају се и ритмички модели као нпр. дактил У позном бароку овај стил се модификује – симфонизација и осамостаљивање појединих деоница, уплив контрапунктске имитационе технике - луксуријаниса! Стилски комплекс Belcanto -
реакција музичара на „диктатуру“ песника постепено се музика одваја од текста, музика тежи да освоји аутономију ( у Напуљу ће доћи до екстрема, превласт виртуозитета!).У почетној фази је у свом најчистијем виду, постоји делимична аутономија, мелодија јесте развијена али није одвојена од текста! Суспендије се надмоћ речитатива
АРИЈА – најрепрезентативнији облик белканта: - доноси ведра, лирска расположења, не носи патос афективних стања Фактура: - хомофона - мелодија са пратњом, хомофони континуо Хармонија: - једноставна хармонија, преовладава дур, једноставна хармонска прогресија, смена основних функција T S D - алетрација условљава модулацију! - значајна је појава секвенце, понављања и каденци Форма: - формални принцип континуитета - најчешће је репризна троделност
-
структура има обрисе метричко-синтаксичне диспозиције ( класичарког типа) – мотив његово понављање, секвенцирање и каденца! мотивска јединственост – ЈЕДИНСТВО АФЕКТА ( карактеристича је нека фигура у пратњи којом се обезбеђује то карактерно јединство)
Мелодија: - је хармонски условљена ( дисонанца је строго функционализована, њоме се не истиче афекат ) - Честа су украшавања мелодијске линије пасажима, трилерима, украсим, портаментима, мелизмима... - Уочава се и примена мадригалистичких поступака - Спрега декоративности и илустративности - Јасна и прегледна ритмичка и метричка основа
Немачки национални стил Осећајни стил: Фактура: - хомофона - али јављају се чак и полифони елементи којима се нарушава јасноћа метричке основе нарушава се извесна правилност у циљу досезања максималне изражајности, драматике! Хармонија: - јасна тонална орјентација (никако не помешати са монодијом у којој се још увек бoри модалност и тоналност!) - преовлађује мол – изражајна драматика - сложенији хармонски језик, хроматизован – истицање експресије - алтеровани акорди и дијатонског и хроматског типа - наполитански секстакорд, фригијски обрт, hromatizovan frigijski obrt - истакнуте дисонанце – нпр. барокни тик VII септакорд на тоничном педалу - појава и брже промене тоналитета Мелодија: - Ариозна ( између речитатива и арије – stiyle raprezentativo) или је само речитатив - Ариоза= драмски актив - Нема украшавања, честа су понављања тонова као нека узбуђена декламација, разлагање умањених или прекомерних акорада, скокови у критичне тонова нпр. вођицу, акокови умањених или прекомерних интервала - Значајне су паузе које доводе до фрагментације мелодијске линије. Динамика: - динамички контрасти - крешенда која прате хармонску прогресију - акцентуација путем sf ili sfp...
Ораторијумски стил - хомофонија - маестетичан, химнични карактер, помпезно, фанфарно - јадноставна хармонија, дијатоника, дур - спор хармонски ритам ( по такту) - редукција средстава максимум ефекта - силабичан третман текста, примесе скандирања - фиксиран ритам – чест је дактил - илустративна функција хорова – ако је полифонизовано ткиво онда је реч о приказивању нпр. борбе – то су тзв. фреско слике – сцене неког збивања које као да нам се пред очим дешавају - честе појава је и двохорског стила венецојанске школе – најчешћи ефекти дијлогизирања и еха
Luxurianis - пример – Бахове фуге ( све њене карактеристике јесу и карактеристике овог стила) - повратак контрапунктске технике напуштене крајем 16.века - спој хармоније и полифоније ( хомофони континуо и контрапункт) - подвлачи се значај тоналне динамике - лествично кретање или разлагање акорада - брз хармонски ритам у спрези са барокном моторичношћу
Француски национални стил: - он се формално и суштински може означити као класичан - Шта је то класично? 1. класично као универзално значење, уметност као универзална вредност, опште признате вредности 2. антички узори – водећи жанр је опера – трагедија 3. постојање прећутних норми – норматизација 4. величина, монументалност, грандиозност У музици: чврста веза са реториком, наглашава се умеће-артифицијелност ( техничка страна – сети се ефеката у позоришту којима се класична основа премеће у барокну раскош), увек срећан крај трагедије! Галантни стил - друга половина 17.века - проистиче из традиције дворских балета ( игре), драмски неповезани балетски наступи – балетски дивертименти, - важан је моменат украшавања на почетку 17.в ( сети се гоблена) - музички – ведра, елегантна музика, играчког метра(¾), прегледне форме, хомофона, pastoralna atmosfera
КЛАСИЦИЗАМ - класична музика – термин којим се означава комплетна традиционална уметничка музика - музика класике, класицизам јесте време између барока и романтизма од половине 18. века до почетка 19. века ( још уже овај периоде се може насвати и Бечка класика) Естетика: ЕСТЕЗИС
1. поједностављивање, намерно упрошћавање у односу на барокну компликовану техику. Напуштају се барокно артифицијелних, високо учених, конфузних поступака. Захетва се једноставност, непосредност израза и присутност, пријемчивост, разумљивост муз говора 2. Снажна хуманистичка идеја – језик музике мора бити универзалан, разумљив читавом човечанству! Поступак премошћавања националних стилова – док је барок афирмисао стилску различитост класицизам тежи да избрише те разлике. ( манифест ове естетике – класичне идеје, универзализације је нпр. Бетовенона 9. симф.) Такође потире се индивидуално, субјективно, плурализам Фазе, периоди: - рани 1755 – 1770 / 75 - високи 1770 – 1780 - зрели 1780 – 1827 .
-
важан је прелазни период, рани класицизам 1755-1775 тзв. Маниризам. У том преиоду нема великих аутора, великог дела нема још уједначености изражајности и елеганције музике класике. Не Класицизам снажну утичу три стил. комплекса из барока - концертантни, белканто и галантни стил. У овом периоду актуелно је мноштво анонимних стилова и подземне струје. Паралелно постоје: Галантни стил – Јохан Кристијан Бах Осећајни стил – Карл Филип Емануел Бах Позни барок Манхајмска школа ( предкласика)
Стилска формација: - класицизам - период форме - основа јесу следеће 3 црте – апстрактне, временске категорије: 1. структура – периодична 2. метар – правилан 3. ритам – издиференциран Структура: - Хајнрих Кристоф Кох – осмотактна целина као базични принцип - Битно је да се ове периодичне структуре могу лако уочити, опазити ( оне су у бароку замаскиране моторичношћу ритма, екстензија..) - Ова струк. Је преузета из барокне инструменталне музике, преусмерене су већ постојеће особине - Барокни галантни стил – балетски дивертисман – валцер – сихфонизација кончерта горса - Једина барокна игра која је пренета у клас. јесте менует ( франц. национ стил) Метар: - класичарска синтаксично-метричка концепција музике - веома се лако опажају метричке целине ( правилан метар, стабилан пулс, издиференц. рит - у бароку је нпр, ритам униформисан- барокна моторичност) - нпр. албертински бас, понављање, пулсирање басовог тона) У високом класицизму шема се шири – умест дотакта и четворозакта сада су актуелни четворотактри и осмотакти У последњој фази структуре се ирегуларизују изнутра – направилне су изнутра, нарочито код Бетовена: то се постиже фрагментацијама, корозијом, пробијањем метричких грабица, моторичним ритмом, ритам се још више диференцира и у дијахронији и синхронији, променама темпа = процес индивидуализације Хармонија – тонална традиција: - у оштром контрасту према бароку. Идеја поједностављења редукционализам , радикално поједностављење - једноставност, дијатоника, превласт дура - молски ставови јесу ставови јаке експресије у оквиру основне дурске сфере. Мол је „инцидент, ексес“ који потврђује полазни светли дур - базична ћелија јесте однос, поларитет T – D, поједностављење муз. језика на његову основу - појачавање тензионе структуре - Едвард Тикон: ...произвадња и контрола напетости - Јакобсон: Класицизам је језик који слави самог себе ( тоналитет се слави преко каденце T – D , а овде је тај модела урезан у свеки сегмент муз. говора од микројединица до дела у целини) -
афирмација тоналног јединства
-
конструктивна, обликотворна, па тек онда експресивна – структурно-формални значај тоналног плана каденца као музичка интерпункција класични тоналитет је поуздани темељ муз. збивања тензија која ће бити доведена до коначног помирења! ( T D ..................T T ) тонални поларитет јесте различитост експресивних сфера која доводи до динамичности музичког тока.Присутно је финално уравнотежење супротности!
Драматургија дела: - на крају увек happy end! – дур, ведрина, оптимизам, ведро дивертимент. Расположење - контрасти тема јесте декорација која подржава тонални план (Розен) - класицизам подразумева проток више идеја ( нема говора о барокној монотематичности) а главни разлог јесте басична основа тоналног плана ! Мелодија: Рани класицизам: - неутрална, другостепеног значаја - склопљена је од поменутих градивних блокова - стереотипне, кратког даха, сачињене од лествичних пасажа или разлагања акорада ( манхајм или барок) - мотив је фигуративно профилисан није мотив у правом смислу речи.Више је реч о барокном наслеђу – мотив је артифицијелни, неиндивидуализован - два типа мелодија: 1. галантна мелодија ( малопре описана, као песмица) 2. говорна мелодија - резервисана за спорије ставове, осећајни стил Високи класицизам: - индивидуализација и мотива и мелодије Мотив: – основ оригиналности, носи експресивни потенцијал не само става већ и читавог дела. – Има формативну снагу, он је сложена појава, вишеслојна, вишезначењска, скуп више појединачних енергија у јединству ( метар, боја, динамика, регистар, инструментација, артикулација, хармонија) – Има развојни потенцијал Мелодија- тема: - затвореног карактера, индивидуализација - два типа: 1. тема које поштују антички дијастематски лук, један мотив, затворена тзв. развојна реченица n + n + 2n 2. састављена од више мотива који јесу у јединству, селективне реченице – кантабилне теме других ставова Форма: - симетрија, пропорција, равнотежа - битематски сонатни облик и сонатни циклус - архитектонско начело градње - „квадратне структуре“ - Склад форме и садржине Фактура: - хомофона, заједно са хармонијом знатно поједносдтављена - мелодија и хармонска пратња ( нема басо континуа)
-
сједињено је и линеарно и вертикално мишљење у басовој деоници – пример је опет албертински бас који представља мелодију тарложеног трозвука али и јесну хармонску подлогу
Жанрови: комична опера озбиљна опера која је претрпела преодражај кроз Глукову реформу симфонија ( из итал. Увертите; важна је Манхајмска школа) солистичке сонате камерна музика – гудачки квартет - стандардизација музичких облика
Комплакси стила Рани класицизам: 1. -
Галантни стил француски национ. Стил доминантни стилски комплекс идилично, декоративно, илузија, спектакл, природа
2. Осећајни стил - немачки нац. стил - потврђује тенсиону структуру, представља ексес усред доминантног галантног 3. Концертантни стил У раном клас. галантни и осећајни се јошувек не спајају, то су одвојене сфере!Нема још јединства елеганције и изражајности Високи класицизам: На слику стила значајно утичу два правца који фиксирају један романтични модел без кога се високи класицисам не може разумети: Штурм унд дранг – бура и продор ( име драме Фридриха Клингера) – око 1780 јавља се у књижевности, немачка – Промовисање бунта против свих стега, учмалости, против догматске концепције уметности против естетских и стилских парадигма класицизма – Уноси осећање слободе стварања – Појам ГЕНИЈА – еземпларна индивидуалност се промовише, генијални стваралац, богомдан – бреузеће романтизам – Враћање на изворно, неспутано, реално ( а не илузија ) – Он представља јак романтичарски импулс! Сентиментализам ( Русоизам) - у Француској 1770 – 1785. - Ово није линија бунта ово је линије осећајности - концепт сентименталног општења, сентименталне комуникације - Против је рационализма уметности - Појам УЗВИШЕНЕ ДУШЕ – лирска сензитивна природа - Дописивање сродних душа
Стилски комплекси су: 1. Комплекс ДРАМЕ: - брзи ставови, прве теме - чврсти, прегнантни ритам - динамична концепција музике, изражена конфликтна драматургија - појава раслојавања фактуре, уношење и полифоних елемената у последњој фази класицизма 2. Комплекс ЛИРИКЕ: - лагани ставови, друге теме - настају елоквенције речитативног типа - индивидуализација мелодије. Гете: лепа мелодија - раслојавње фактуре - слобода и третману форме ( нпр. дуго вођене синкопе) Глалнтни стил кога носе апстрактне категорија ( структура, метар и ритма) сада се драматизује, одузима му се галантни карактер кроз хармонију и мелодију ( прича о новом статусу мотива). Изразита дурска сфера се хроматизује и преводи у молску сферу. Уводе се прегнантни драмски ритмови супротстављени и у вертикали. Самосталност линија постаје све већа па се чак долази и до повратка полифоним техникама у последњој фази развоја класицозма. Осећајни стил се трансформише. Реторична мелодија постаје кантабилна. Из мола се постепено прелази у дур. -
Поларизација се увек и свуда потенцира ( тоналним планом, сменом комплекаса драма-лирика, промена расположења, промена темпа граве – престо, динамички контрастни ефекти, дијатоника-хроматика, распевана мелодија и тремола....) доминација дура остепено слаби и тежиште се прабацује на мол чести су и програмски наслови