Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
BERZE I BERZANSKO POSLOVANJE S A D R Ž A J PREDGOVOR Glava prva
1. OPŠTI OPŠTI POJMOV POJMOVII O BERZI BERZI I BERZANSKO BERZANSKOM M POSLOVA POSLOVANJU NJU 1.1. Pojam berzi 1.2. Istorijat nastanka berzi 1.3. Vrste berzi 1.4. Pojam be berzanskih po poslova 1.5. Vrste berzanskih po poslova 1.6.Osnovni zadai berzi 1.!. Prinipi tr"ovanja !.1. 1. Povjerenje i si"#rnost !.1.2. $lo"a dr%ave # berzanskom berzanskom poslovanj# Rezime Pitanja za vježbu Glava dr#"a
2. REGULATORNA TIJELA TIJELA – INSTITUCIJE INSTITUCIJE NA TRŽIŠTU KAPITALA KAPITALA I BERZANSKI POSREDNICI 2.1. 2.1.1. 2.1.2. 2.1.3. 2.1.4. 2.1.5. 2.1.6. 2.2. 2.3. 2.4. 2.5. 2.6. 2.6.1. 2.6.2. 2.6.3. 2.6.4. 2.6.5.
&omisija za hartije od vrijednosti Istorija i razvoj 'adle%nost komisija (e)#narodna or"anizaija &omisija za hartije od vrijednosti 'ezavisnost &omisije za hartije od vrijednosti 'adle%nosti &omisije za hartije od vrijednosti *ep#blike +rpske 'adle%nosti &omisije za hartije od vrijednosti *ep#blike +rbije ,entralni re"istar *e"istrovanje - #knji%avanje hartija od vrijednosti Ovla/ene banke &astodi banka 0erzanski posrednii Pojam i #nkija (jesto (j esto i #lo"a brokera na inansijskom tr%it# jelatnost prava i obaveze brokersko dilerskih dr#tava Or"anizaija brokersko dilerskih dr#tava $dr#%enja berzanskih posrednika Rezime Pitanja za vježbu
1
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
Glava tre/a
3. BERZANSKO BERZANSKO TRŽIŠTE TRŽIŠTE I BERZANSKO BERZANSKO POSLOVAN POSLOVANJE JE 3.1. Pojam i vrste kapitala 3.2. 0erzansko tr%ite 3.2.1. Pojam i vrste sek#ndarno" tr%ita 3.2.2. Osnovna obilje%ja sek#ndarno" tr%ita 3.3. Vanberzansko tr%ite 3.4. $klj#ivanje hartija od vrijednosti na berzansko tr%ite listin" 3.5. Prospekt 3.6. Pojam i vrsta nalo"a 3.!. r"ovanje berzanskim materijalom na berzi 3.7. r"ovina na kratko 3.8. r"ovina na mar"ini 3.19. (etode tr"ovanja 3.19.1. (etod preovla)#j#/e ijene 3.19.2. (etod kontin#irano" tr"ovanja 3.19.3. (etod minimalne ijene 3.19.4. (etod blok tr"ovanja 3.11. $tvr)ivanje ijena ijena hartija od od vrijednosti vrijednosti 3.11.1. $tvr)ivanje $tvr)ivanje ijena na kontin#iranom kontin#iranom i a#kijskom tr%it# 3.11.2. $tvr)ivanje ijena na dilerskom tr%it# 3.11.3. $tvr)ivanje ijena kod blok transakija 3.12. :l#kt#aije pri tr"ovanj# na berzi 3.13. 0erzanski indeksi i dr#"i pokazatelji 3.13.1. 0erzanski prosjei 3.13.2. 0erzanski indeksi 3.13.3. Indeksi 0eo"radske 0erze 3.13.3.1. 0eleks line 3.13.3.2. 0eleks15 3.13.4. 'ajpoznatiji indeksi # svijet# 3.14. Ostali pokazatelji 3.15. Globalizaija berzanskih tr%ita Rezime Pitanja za vježbu Glava etvrta
4. BERZ BERZAN ANSK SKII CIK CIKLU LUS S 4.1. Predberzanske aktivnosti 4.2. 0erzanske aktivnosti 4.3. Postberzanske aktivnosti 4.4. .4. ,ik ,ikl#si l#si sald saldir iraanja nja rali raliitih itih hart hartij ijaa od vrije rijedn dnos osti ti 4.5. *izii 4.6. &#rsna lista i berzanski iz izvjetaji 4.!. &#rsna lista +arajevske berze Rezime 2
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање Pitanja za vježbu
Glava peta
5. OSTALE OSTALE BERZAN BERZANSKE SKE OPERAC OPERACIJE IJE 5.1. (anip#laije i p pek#laije na na be berzi 5.2. .2. Povl Povlaa/en /ene ;ins ;insaajder jder<< priv rivile ile"o "ova vane ne ino inorm rmaaije ije 5.3. $lo"a berze # nadzor# na berzanskom tr%i r%it# 5.3.1. &ontrola i nadzir na 0eo"radskoj berzi 5.4. 0erzanske krize 5.5. ranser svojine 5.6. =nalize 5.6.1. :#ndamentalna analiza 5.6.2. ehnika analiza Rezime Pitanja za vježbu Glava esta
6. KARAKT KARAKTERI ERISTI STIKE KE POSLOV POSLOVANJ ANJA A NEKI NEKI BERZI BERZI 6.1. 0anjal#ka berza - 0anja >#ka +tok ?@han"e 6.1.1. K!"#$"%$&'"$ ()#!* #&+!,'"-' 6.1.2.=#kijski ()#!* #&+!,'"-' !/0!,$ 6.1.3. 0lok !/0!,$ 6.1.4. Indeksi 0anjal#ke berze 6.2. r"ovanje hartijama od vrijednosti na slobodnom berzanskom tr%it#. 6.3. 'edozvoljni post#pi na berzanskom tr%it# 6.4. 0erzanski nadzor na 0anjal#koj berzi 6.5. Or"anizaija berze 6.6. ( e)#narodna saradnja 6.!. &#rsna lista 0anjal#ke berze 6.7. +arajevska berza 0erza vrijednosnih papira - he +arajevo +tok ?@han"e 6.7.1. (etodi tr"ovanja na +arajevskoj berzi 6.7.1.1. =#kijski nain tr"ovine Multi-Fixing-Trading-Schedule < kontin#irana 6.7.1.2. (:+ ; Multi-Fixing-Trading-Schedule kontin#irana tr"ovina 6.7.1.3. &#rsna lista +arajevske berze 6.8. 'eki 6.8. 'eki podai iz istorije +arajevske berze berze 6.19. 0eo"radska 0erza 0el"rade s+tok ?@han"e 6.19.1. Istorijat i osnivanje 0eo"radske berze 6.19.2. Or"anizaija 0eo"radske berze 6.19. 3. =kionari 0eo"radske berze 6.19.4. jelatnost 0eo"radske berze 6.19.5. O&+'"$ B)!+&'*/) )&) 6.19.6. =rbitra%a 0eo"radske 0erze 6.19.!. &omisije 0e"radske berze 6.19.7. >istin" 0eo"radske berze 3
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање 6.11. 'j#jorka berza ;'A+?< 6.11.1. Or"anizaija berze 6.11.2. :#nkija 'A+? 6.11.2.1. 'eprekidno tr%ite 6.11.2.2. Pravina ijena 6.11.2.3. :inansiranje 6.11.2.4. >istin" 6.11.2.5 r"ovanje na 'A+? 6.12. '=+=B - "lobalna tr"ovaka mre%a 6.13. :rank#rtska berza 6.14. ?#rone@t 6.15. >ondonska berza 6.16. okijska berza 6.1!. Con"kon"ka berza Rezime Pitanja za vježbu !. POSLOVNA ETIKA NA BERZANSKOM TRŽIŠTU !.1. Pojam etike i etiko" poslovanja !.2. ?tiki prinipi !.3. ?tiki kodeksi !.4. O*"!/ )&'"/!+ !/&)*"$' $ 0$-)"#' Rezime Pitanja za vježbu
4
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
5
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
6
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
Čitalac mora da odluči da li želi prote ili !ori"e od#o$ore "a $o%a pita"%a & u tome' !ao i u dru#im e!o"om!im pita"%ima' "e možemo imati i %ed"o i dru#o
J!/) A0!$/ S%()#)& 1732. +. PREDGOVOR :ina :inans nsij ijsk skaa tr%i tr%it ta a kao kao sast sastav avni ni dio dio #k#p #k#pno no"" ina inans nsij ijsk sko" o" sist sistem emaa predstavljaj# krvotok privrede bilo koje zemlje. Ona moraj# da omo"#/e brz lak i eikasan i prod#ktivan prod#ktivan protok i #potreb# kapitala kapitala podizanje podizanje perormansi privrednih privrednih s#bjekata eikasn# alokaij# res#rsa motivisanje pred#zetniko" sektora i stalno pove/anje doma/e" doma/e" br#to proizvoda. proizvoda. 'a dananjim inasijskim tr%itima pris#tna s# veoma dinamina i #zb#dljiva zbivanja. 'aime razvojem kompj#terskih inormatikih i dr#"ih novih tehnolo"ija dolo do lo je do "loba "lobaliz lizai aije je i inte"r inte"rai aije je inans inansijs ijskih kih tr%it tr%itaa i dr#"ih dr#"ih inans inansijs ijskih kih instit# instit#ij ija a o"romn o"romno" o" rasta rasta berzan berzanski skihh transa transaki kija ja razvil razvilii s# se nov novii inans inansijs ijski ki instr#menti koji obezbje)#j# #nkionisanje #nkionisanje inansijsko" sistema. $ tom smisl# berze i berzansko poslovanje imaj# veoma veliki i dalje dobijaj# sve ve/i znaaj. Dbo" to"a s# berze i berzansko poslovanje predmet iz#avanja na "otovo svim ak#ltetima i visokim kolama koje se bave optom ili poslovnom ekonomijom. 0erze s# veoma znaajan se"ment inansijskih tr%ita odnosno tr%ita kapitala. &ao or"anizovane inansijske instit#ije # najrazvijenijim zemljama postoje vie od dva vijeka a na posotorima bive +:*E 0eo"radska berza #z odre)ene prekide postoji vie od stotin# "odina. I pored to"a veoma je rijetka jelovita literat#ra o berzama i berzanskom poslovanj#. osadanja razmatranja berzi i berzansko" poslovanja #"lavnom s# razmatrana # literat#ri koja se bavi inansijskim tr%itima ili tr%item kapitala. &nji"a (er)e &nji"a (er)e i *er)a"!o polo$a"%e je #d%beni #d%benikk za istoimen istoimenii predmet predmet koji se iz#ava na :ak#ltet# za poslovne i inansijske st#dije # 0anja >#i. 'astala je sa ambiijom ambiijom da b#de osnovna osnovna literat#ra literat#ra za st#dente st#dente ali i za sve ostale koji %ele da se deta detalj ljno no #poz #pozna naj# j# sa berz berzam amaa kao kao ina inans nsij ijsk skim im inst instit it# #ij ijam ama a berz berzan ansk skim im poslovanjem prednostima prednostima nedostaima nedostaima i riziima tr"ovanja na na berzi. $ kn knjiz jizii je kao kao prak prakti tia ann prim primje jerr tr"ov tr"ovan anja ja na berz berzi i po pose seba bann zna znaaj aj dat dat 0eo"radsk 0eo"radskoj oj berzi kao jednoj jednoj od najstarijih najstarijih berzi # ?vropi ?vropi s jedne strane strane i berzi koja je neto manje od 199 "odina objedinjavala tr%ite dananje +rbije 0osne i Cere"ovine Crvatske +lovenije (akedonije i ,rne Gore. ako/e znaajno mjesto
!
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање dato je 0anjal#koj i +arajevskoj berzi kao berzama koje objedinjavaj# inasijsko tr%ite 0osne i Cere"ovine i *ep#blike +rpske. &nji"a ja napisana &nji"a napisana # sklad sklad## nasta nastavni vnim m planom planom i pro"ra pro"ramom mom :ak#lt :ak#lteta eta za poslovne i inansijske st#dije # 0anja >#i. ako)e # sklad# je i sa vode/im svjets svjetskim kim i #niver #niverzit zitets etskim kim nastav nastavnim nim pro"ra pro"ramim mima. a. +til +til pisan pisanja ja i sadr%a sadr%ajj kn knji"e ji"e prila"o)en je tro"odinjem st#d#j# st#d#j# na :ak#ltet# za poslovne i inansijske st#dije kao i st#de st#dentim ntimaa koji koji pos posjed jed#j# #j# znanj znanjaa iz objast objastii #nki #nkinis nisanj anjaa inan inansijs sijskih kih tr%it tr%ita. a. Imaj#/i # vid# da naa str#na literat#ra jo nije sistematizovala termine koji se #potre #po trebal baljav javaj# aj# # prakti praktin noj oj primje primjeni ni na inan inansij sijski skim m tr%it tr%itima ima za veliki veliki broj broj odrednia ;u zagradi< dat je or"inalan or"inalan naziv na na ene"leskom ene"leskom jezik#. &nji"a &nji"a je podjeljena podjeljena # ! ;sedam< ;sedam< "lava iji sadr%aj sadr%aj predstavlja predstavlja #nkio #nkionaln nalnoo zaokr#%ene jeline. + pr$o% #la$i entralno entralno mjesto mjesto dato je berzam berzama a deiniiji deiniiji berzi berzi istorijsko istorijskom m razvoj# berzi vrstama berzi itd. $ ovom djel# date s# opte napomene o berzanskim posredniima njihovim pravima i obavezama. obavezama. ako)e objanjeni s# berzanski poslovi vrste berzanskih poslova i prinipi tr"ovanja. Imaj#/i # vid# da berze traj# vie vjekova da predstavaljaj# tr%ite koje je # nael# si"#rno na kojem se ormira er ijena tr%ino" materijala znaajna pa%nja posvje/ena je povjerenj# i s#"#rnosti # berzansko tr"ovanje tr"ovanje kao i #lozi dr%ave dr%ave # berzanskom berzanskom tr"ovanj#. + dru#o% #la$i obra)ene s# instit#ije koje s# neophodne za #nkionisanje or"anizovano" tr%ita kao to je berza. Objanjena je nadle%nost #nkija i zadatak &omisije za hartije od vrijednosti. etaljno je objanjena #nkija prava i obaveze berzanskih posrednika ;brokerskodilerskih dr#tava< koa i mjesto #lo"a i znaaj ,entralno" re"istra. ,re-a #la$a #la$a bavi se pitanjima berzansko" poslovanja. etaljno je objanjeno berzansko i vanberzansko vanberzansko tr%ite nain i #slovi #klj#ivanja hartija od vrijednosti na berzansko ili vanberzansko vanberzansko tr%ite metodi tr"ovanja nain #tvr)ivanja ijene itd. Posebna pa%nja posve/ena posve/ena je berzanskim berzanskim indeksima i ostalim tr%inim pokazateljima. Čet$rta #la$a deinie #la$a deinie tr"ovin# na berzi odnosno berzanski ikl#s. $ ovoj "lavi detaljno s# objanjene predberzanske berzanske i postberzanske aktivnosti kao i nain i str#kt#ra izvjetavanja nakon berzansko" sastanka. .eta #la$a posvje/ena #la$a posvje/ena je manip#laijama i pek#laijama na berzi. Iako berze po svom istorijskom nasle)# i #k#pnoj or"anizaiji predstavljaj# si"#rn# tr"ovin# one i pored to"a nis# im#ne od raznih manip#lativnih i pek#lativnih radnji a to dokaz#je dosadanje isk#stvo # #nkionisanj# svih berzi pa i onih najve/ih kakva je primjera radi 'j#jorka berza. Dbo" to"a s# objanjeni mo"#/i manip#lativni post#pi i mjere koje se pred#zimaj# da do njih ne do)e. /eta #la$a analizira #la$a analizira i objanjava #nkionisanje #nkionisanje nekih berzi. etaljno objanjenje #nkionisanja dato je za 0anjal#k# +arajevsk# i 0eo"radsk# berz#. ako)e veoma veliki znaaj posvje/en je najve/oj i najstarijoj berzi na svijet# - 'j#jorkoj berzi ;'A+?<. Objanjena je i "lobalna mre%a '=+=B kao i :rank#rtska >ondonska okijska Con"kon"ka berza i ?#rone@t.
7
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
S)*(' +0',' se bavi pitanjima pitanjima etike etike i etikih etikih prinipa. prinipa. 0#d#/i 0#d#/i da se na berzanskom i #opte inansijskom tr%it# s#sre/# razni #esnii koji esto imaj# s#protne interese a posebno kada je # pitanj# odnos berzansko" posrednika posrednika i klijenta veoma je va%no potivanje etikih prinipa i etikih normi. Dbo" to"a je razmatranje etike i etikih prinipa i normi nalo mjesto # ovoj knjizi. Poslije svake "lave dat je kratki rezime i navedena s# odre)ena pitanja to /e posl#%iti st#dentima da lake savladaj# savladaj# "radivo predvi)eno predvi)eno za nastavni predmet 0erze i berzansko poslovanje. =$O*I
8
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
19
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
0"i !o%i "e )"a%u "e!a uče' uče' o"i !o%i )"a%u "e!a "ala)e )ado$ol%t$o u tome da e pod%e-a%u pod%e-a%u
L'#$"/' $&)' 1. OPŠTI OPŠTI POJMOV POJMOVII O BERZI BERZI I BERZANSKO BERZANSKOM M POSLOVA POSLOVANJU NJU 1.1.
P!-'( )&$
:inansijska tr%ita # najoptijem smisl# mo"# se podijeliti na or"anizovana i neor"anizovana. 0r#a"i)o$a"o trži1te predta$l%a protor ili e!o"om!i mil%e #d%e e ure-e po"uda i potraž"%a i #d%e e 2ormira ci%e"a i o*a$l%a tr#o$i"a 2i"a"i%!im i"trume"tima. i"trume"tima. +to"a se sek#ndarna sek#ndarna tr%ita kao or"anizovana or"anizovana tr%ita dijele dijele na berze i P!#&)" "!! -) "'+0 "'+0'/ '/$#$ $#$ $ #! *' /,' /,''' )& )&'' &)* &)*/# /#', ',00-'' vanberzanski promet . P!#&) !&+'"$!,'"! 8$"'"/$-/! #&9$:#) ' *' /,'! !&+'"$!,'"! #&9$:#) "$-) )&'.
P!/#!-$ ,$:) *)8$"$ * )8$"$$-' $-' $ ,$:) "';$"' "' ;$"' *)8$"$/ * )8$"$/'"-' '"-' ! -(' )&'. B)&' /) "'-;):<) *)8$"$:) '! &!/#!& "' !() /) #&+%-) *%+!&!;"$( 8$"'"/$-/$( $"/#&%()"#$('. B)&' &)*/#',0-' !&+'"$!,'"! /)%"*'&"! #&9$:#) '&#$-' !* ,&$-)*"!/#$ /' !#%"! &)$"$( $ /#&!+! %#,&=)"$( &',$0$(' #&+!,'"-' &',$0$(' &$-)(' #&9$: #&9$:"! "!++ ('#) ('#)&$ &$-' -'0' 0' "' )& )&$ $ '! '! $ !# !#%" %"!! &) &)$ $"$ "$( ( &$# &$#)&$ )&$-% -%($ ($(' (' !-$ !-$ &)+%0$:% %/0!,) $ "';$" ' &$-)( % ;0'"/#,! "' )&$. U najširem smislu riječi berza redstavlja me!us"bne intera#tivne intera#tivne "dn"se svih učesni#a na tržištu #a" št" su F 1< emitenti emitenti ;izdavao ;izdavaoi< i< tr%in tr%ino" o" materijala materijala 2< sva sva izi izik kaa i prav pravna na lia lia ko koja ja na bilo koji koji nai nainn #es #estv tv#j #j## # pro proes es## tr"ovanja na berzi 3< prate/e prate/e a"enije a"enije kao kao to s# ;razne ;razne a"enije a"enije knji"ovo knji"ovo)e )e i slino< slino< 4< nadz nadzor orni ni or"a or"ani ni 5< klirin klirinke ke k#/ k#/ee i re"i re"istr strii CoV CoV 6< po posr sred edni nii i na na ber berzi zi !< mediji 7< sama sama berza berza kao instit#ija instit#ija # #%em #%em smisl# smisl# rijei rijei1. 0erza # #%em smisl# rijei predstavlja sredite oko ko"a se nalaze ostali #esnii na berzanskom tr%it#. $erza ne utvr!uje cijenu tržišn"g materijala% ve& utvr!uje #riterijume " načinu trg"vanja' U r"cesu trg"vanja ("rmira se cijena tržišn"g materijala 0erza se #mno"ome razlik#je od dr#"ih tr%ita "dje se obavlja tr"ovina. 'aime radi #oavanja razlike izme)# berze i dr#"ih mjesta za tr"ovanje potrebno je imati # vid# nekoliko elemenata koji s# karakteristini za berzansko tr"ovanje. *adi se o sled slede/ e/im im elem elemen entim timaF aF Gd Gdje je &a &ada da Hta Hta &a &ako ko od odno nosn snoo berz berzaa je od odre re)e )ena na eleme elementim ntimaa kao to s#F 1> (-)/#! #&+!,'"-' 2> &)*()# #&+!,$") 3> %/0!,$ ' #&+!,$"% ?&',$0' #&+!,'"-'> #&+!,'"-'> 4> %;)/"$$ % #&+!,$"$ 5> 5> ,&/#) #&+!,$"). 1
Gordana ostani/F r%ite kapitala 0eo"radska poslovna kola 0eo"rad 299!. "odine str. 71.
11
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање 1< M-)/#! #&+!,'"-'. &ada je rije o tome "dje se tr"#je onda se berza posmatra kao iziko mjesto koje je bilo vezano za tr%nie ajd%inie kaane hotele do z"rada posebno opremljenih za poslove tr"ovanja. *azvojem prije sve"a inormatike i kompj#terske tehnolo"ije dananje berze s# evol#irale od tako odre)eno" mjesta tako da berze danas predstavljaj# "lobalne elektronske mre%e. Prethodni period za berzansko tr"ovanje tr"ovanje bio je vezan za %,$-) "' $/#!( (-)/#% %,$-) % $/#! ,&$-)() a danas se berzansko tr"ovanje obavlja tokom 24 asa dnevno irom svijeta. 2 Dbo" uvije# na ist"m mjestu% uvije# uvije# u ist" vrijeme%% vrijeme%% to"a je prethodno deinisano pravilo uvije# zamijenjen" ravil"m %%staln" i svuda%%' *azvijene berze se povez#j# kompj#terskim sist sistem emim imaa kako kako bi svoj svojim im lan lanov ovim imaa ob obez ezbi bije jedi dili li najb najbol olje je mo"# mo"#/e /e #slo #slove ve za tr"ovanje. Dahvalj#j#/i tom povezivanj# svaki lan berze koji je #mre%en sa dr#"om berzom nesmetano mo%e da obavlja tr"ovake poslove na tim #mre%enim berzama. Eedna Eedna od najpozna najpoznatijih tijih mre%a za berzansko berzansko tr"ovanje tr"ovanje je Globe@ Globe@ koj# s# osno osnovale vale dvije ikake jedna pariska i jedna londonska berza. Ova mre%a pokaz#je kolika je relativizaija posebno" mjesta za tr"ovanje odnosno ona potvr)je koliki s# dometi "lobalizaije # inansijskoj seri. *azvoj kom#nikaione tehnolo"ije omo"#/io je #esniima berzansko" tr"ovanja da se sa bilo ko" mjesta # svijet# mo"# #klj#iti na berzansko tr"ovanje ba kao da se nalaze # sali za tr"ovanje. 2< P&)*()# #&+!,$"). 0itno je znati znati da se na berzi berzi tr"#je bez #zorka #zorka.. a bi se se takv takvaa tr"o tr"ovi vina na omo" omo"#/ #/il ilaa potr potreb ebno no je da tr%i tr%in nii mate materi rija jall b#de b#de tipi tipizi zira rann i standardizovan. &ada se radi o tr"ovini novem i hartijama od vrijednosti tipizaija i standardizaija je veoma jednostavna. (e)#tim kada se radi o tr"ovini berzanskom robom taj problem je znatno slo%eniji. 'aime standardizaija i tipizaija je mo"#/a # sl#aj# sirovina i nisko" stepena obrade dok kod visoko" stepena obrade proizvoda standardizaija i tipizaija je jako ote%ana ili nije ni mo"#/a. akle imaj#/i # vid# problem standardizaije i tipizaije roba robne berze isklj##j# mo"#/nost tr"ovanja svim robama ve/ samo onim koje je mo"#/e standardizovati. Dbo" to"a neke berze propis#j# standarde koji va%e za tr"ovanje na tim berzama i na taj nain se ormira berzanska ijena ijena tih roba. &ao to smo rekli na berzi se tr"#je bez #zorka. o # stvari znai da se # #slovima kada berze nis# bile dovoljno razvijene tr"ovalo "' &$-);. $ tim #slovima takva tr"ovina na reij se mo"la obavljati jer s# se tr"ovi #"lavnom poznavali sa jedne strane a #"led potovanje i povjerenje bili s# od klj#no" znaaja za tr"ove. *azvojem berzi dolo je do iz#zetno veliko" pove/anja broja #esnika na berzanskom tr"ovanj# kao i do pove/anja broja broja i kvaliteta tr%ino" tr%ino" materijala tako da kriterij#mi potovanje povjerenje i #"led nis# mo"li da samostalno re"#li# pravilno tr"ovanje. berzi i Dbo" to"a s# ovi kriterij#mi zamijenjeni sa pravilima po kojima kojima se tr"#je na berzi #"ja sva#" #" želi da trguje m"ra m"ra unarijed da rihvati' rihvati' 3< P&',$0' #&+!,'"-'. &ako se razvijalo tr"ovanje na berzi tako s# se razvijala i pravila tr"ovanja. Pravila tr"ovanja na berzi razvijala s# se #poredo sa razvojem opte" tr"ovako" prava tako da danas tr"ovanje na berzi predstavlja norme koje se propis#j# propisima vezanim za tr"ovin# #opte s jedne strane i pravilima koje propis#je svaka berza pojedinano pojedinano za sebe s dr#"e strane. Pravila po kojima se tr"#je na berzi nis# jedinstvena za sve berze ali ona # nael# ob#hva ob# hvataj taj## pravil pravilaa koja koja se odnose odnose na sam proes proes tr"ovanj tr"ovanja a na odn odnose ose izme)# izme)# 2
Eedna od karakteristika savremenih tr%ita je da s# ona intertemporalna. Ova karakteristika se posebno odnosi na inansijska odnosno berzanska tr%ita.
12
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање #esnika # tr"ovanj# post#pak prijema tr%ino" materijala na berz# post#pak i vrijeme izdavanje nalo"a pravila i metode tr"ovanja proes #parivanja pon#de i tra%nje post#pak zaklj#ivanja poslova post#pak prenosa vlasnitva i isplate itd. ako)e imaj#/i # vid# da je berza evol#irala # mo/an kompj#terski sistem pravilima se re"#li# i nain tr"ovanja p#tem kompj#terskih mre%a. 4< U;)/"$$. $esnii # tr"ovanj# s# sljede/i element koji je veoma speiian za berzansko tr"ovanje. 'aime berzansko tr"ovanje predstavlja indirektno tr"ovanje sa stanovita #e/a k#paa i prodavaa # proes# tr"ovanja. &#pi i prodavi tr%ino" materijala #estv#j# na berzanskom tr%it# preko berzanskih posrednika naje/e &!)&' $0$ *$0)&'. 0rokeri 0rokeri s# ovla/e ovla/ena na lia koja koja mo"# mo"# da tr"#j# tr"#j# # ime i za ra#n ra#n )atup"ici3 i svoje ime a za ra#n svojih klijenata ;k omiio"ari34 omiio"ari34 svojih klijenata ; )atup"ici3 i 0roker 0rokerii za svoj svoj rad rad napla/ napla/#j# #j# prov provizi izij# j# koja koja se #nap #naprije rijedd #"ovar #"ovara. a. Ona Ona zavis zavisii od vrsta i kvaliteta hartije kojima se tr"#je obima i vrijednosti tr"ovanja vrste klijenata i slino. Provizija se po pravil# napla/#je napla/#je nakon nakon obavljanja posla. posla. 0rokeri # odre)enom sl#aj# mo"# nast#pati kao portolio menad%eri ili investiioni savjetnii. Da ove poslove brokeri moraj# isp#niti propisane zakonske #slove i moraj# za te poslove zaklj#iti #"ovor sa klijentom. Pod pojmom brokera razlik#je se brokerska k#/a pravno lie koje isp#njava propisane #slove i posjed#je neophodno ovla/enje. ako)e brokerskim poslovima se mo%e baviti i iziko lie koje isp#njava propisane #slove za tr"ovanje na berzi i posjed#je odre)en# lien#. lien#. 'a berzanskom berzanskom tr%it# pored brokera brokera kao posrednii posrednii javljaj# se i *$0)&$. ileri predstavljaj# #&+!,) tr%inim materijalom koji tr"#j# # ime i za ra#n svojih klijenata # svoje ime a za ra#n svojih svojih klijenata i # svoje ime i za svoj ra#n. 1< V&/#) #&+!,$"). r"ovanje na berzi obavlja se p#tem promtne ili terminske tr"ovine. Pod promtnim nainom tr"ovanja podraz#mijeva se da predmet tr"ovi tr"ovine ne ispor# ispor## #je je i pla/a pla/a nakon nakon obavlja obavljanja nja proesa proesa tr"ovi tr"ovine ne ;zaklj ;zaklj#e #enja nja tr"ovako" posla< podraz#mijeva podraz#mijeva se period do 5 dana imaj#/i # vid# proes klirin"a i saldir saldiranj anja. a. ermi erminsk nskii nain nain tr"ova tr"ovanja nja pod podraz raz#mi #mijev jevaa da se ispor# ispor#ka ka i pla/an pla/anje je predmeta berzanske tr"ovine ne obavlja odmah po zaklj#enj# tr"ovakih poslova. Pod terminskim poslovima naje/e se podraz#mijeva pla/anje i ispor#ka predmeta tr"ovine d#%em od pet dana ra#naj#/i r a#naj#/i od dana zaklj#enja tr"ovako" posla. erminski poslovi do%ivljavaj# svoj# ekspanzij# iz slijede/ih razlo"aF 1< zbo" zatite interesa #esnika #esnika # tr"ovini posebno ako ako se radi o tr"ovini na prod#ktnim berzama robama sezonsko" karaktera 2< zbo" oekivanja promjena promjena ijena # narednom period# ;obezbje)enja ;obezbje)enja k#rsno" rizika< itd.
1.2. I/#!&$-'# "'/#'"' )&$
13
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање 0erza je termin koji je nastao jo # V vijek#. Ovaj termin je vezan za #lo"# koj# koj# je imao hotel hotel ;k#/a ;k#/a<< porod porodie ie V'" *)& B%&/) 3 # 0ri%# ;0el"ija< # koji s# odsjedali tr"ovi i zaklj#ivali tr"ovake poslove. Prve tr"ovake poslove koji s# se obavaljali # hotel# porodie Van der 0#rse bili s# prijatelji te porodie. Dato Dbo" to"a to # to vrijeme nije bilo nikakvih instr#menata za "arantovanje izvrenja do"ovrenih transakija transakija osim rijei. Dbo" to"a s# izme)# sebe tr"ovali samo prijatelji a nakon to"a # taj privatni kr#" #klj#eni s# prijatelji prijatelja pa se stvorio dr#"i kr#" i tako dalje. Dbo" takvo" istorijsko" razvitaka berzi tr"ovina na berzama se ;a posebno kada se tr"ovalo isklj#ivo na parket#< oznaava kao tr"ovina # kr#"ovima. &aoo or"a &a or"ani nizo zova vane ne inst instit it# #ije ije ko koje je s# dein deinis isan anee na nai nainn da ov ovla la/ /en enaa lia lia odre)enim odre)enim tr%inim tr%inim materijalo materijalom m na odre)eno odre)enom m mjest# mjest# po odre)enim odre)enim pravilima pravilima obavljaj# tr"ovake poslove nastale s# # dr#"oj polovini V vijeka. $ ovom period# or"anizovana s# mjesta "de se s#sretala pon#da i potra%nja pre sve"a roba i na kojim mjestima se tr"ovalo. Prethodnia savremenih berzi jes# vaari koji s# ok#pljali veliki broj tr"ovaa i na kojim se tr"ovalo. 'ajve/a tr"ovaka mjesta ;vaari< or"anizovani s# # l#kama ;prirodno jer se # l#kama skladitila roba koja je stizala iz svih krajeva svijeta<. *azvoj "radova i ind#strijske proizvodnje nametn#o je potreb# razvoja tr"ovine. 'aime razvoj "radova ind#strije i poljoprivrede doprineo je da vaari na kojima se izla"ala jelok#pna pon#da roba # #slovima kada se pojavio veliki broj tr"ovaa #slovio je da s# se poeli or"anizovati sajmovi na kojima se tr"ovalo na osnov# #zoraka. 'a ovaj nain tr"ovina je j e olakana. Isk#stvo koje je steeno or"anizovanjem razliitih sajmova imalo je za za posledi# da s# or"anizovani or"anizovani i zakazivani sastani sastani na kojima se tr"ovalo. 'a tim sastanima sastanima s# mo"li mo"li da #estv#j# samo oni tr"ovi koji s# isp#njavali odre)ene #slove. o je # stvari poetak or"anizovanja savremenih savremenih berzi. $vo)enje $vo)e njem m na tr%it tr%itee hartija hartija od vrijed vrijednos nosti ti pored pored robnih robnih berzi berzi po poele ele s# #nkionisati i berze eekata. eekata. 0erze s# nastajale nastajale na onim mjestima "dje s# s# se naje/e ok#pljali tr"ovi ;hoteli ajd%inie l#ke rkve i slino<. Osnovni motiv nastanka inansijskih berzi jeste prik#pljanje kapitala kroz vie manjih s#ma a njihovom konentraijom dobija se neophodna s#ma s jedne strane kao i premo/avanje vremensko" perioda od investiranja do ostvarenja proita. Prema dost#pnim podaima prva prava or"anizovana berza osnovana je 1531. "o "odi dine ne # 0el" 0el"iji iji # "rad "rad## =n =ntv tver erpe pen# n#.. *azv *azvoje ojem m kapi kapita taliz lizam amaa i ind# ind#st stri rijs jske ke proizvodnje razvijalo se i berzansko poslovanje. poslovanje. 'ajve/i broj evropskih berzi berzi nastale s# krajem # 16. i 1!. vijek#. $ Camb#r"# berza je osnovana 1557. "odine # =msterdam# 1618 # Pariz# 1563 a # 'jojork# 1!82. "odine. 'a naim prostorima kne%evina +rbija se dosta rano #klj#ila na tr%ite kapitala. ako je ona 1762. "odine zaklj#ila prvi zajam na tr%it# kapitala. Prvo akionarsko dr#tvo dr#tvo je osno osnovano vano 1768 1768.. "odin "odine. e. Godine Godine 17!6 17!6.. kne%evin kne%evinaa +rbija +rbija prvi p#t je emitovala dr%avn# obvezni#. Dakon o osnivanj# berzi # kraljevini +rbiji donet je 1776. "odine a doneo "a je kralj (ilan Obrenovi/. Dakon je izme)# ostalo" deinisao sljede/eF ''5adi ola!1a"%a )emal%!e tr#o$i"e' mo#u e u 6ral%e$i"i 7r*i%i po odo*re"%u mi"itra "arod"e pri$rede o"i$ati *er)e )a epape' )a 8arti%e od $ri%ed"oti i ra)"e mo"ete44 . 'a 3
$ porodinom "rob# "rob# isklesnom iznad iznad vrata dominira kesa ;lat. 0#rsa - kesa< # kojoj se #vao #vao ;metalni< nova.
14
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање sk#ptini koja je odr%ana 21. novembra 1784. "odine osnovana je 0eo"radska berza. Prvi poslovi na 0eo"radskoj berzi obavljeni s# 92. jan#ara 1785. "odine # hotel# 0osna na obali rijeke +ave. Ova berza je bila mjeovito" tipa jer se tr"ovalo val#tama devizama hartijama od vrijednosti zlatom i prod#ktima. Ova berza je radila do poetka r#"o" svjetsko" rata a ormalno je #kin#ta posle rata. *ad 0eo"radske berze obnovljen je 1878. "odine.
1.3.
V&/#) )&$
Gotovo sve berze #nkioni# prema slinim pravilima bez obzira na njihov# razliitost sa stanovita veliine broja hartija od vrijednosti sa kojima se tr"#je i obima tr"ovanja. 0ez obzira na takv# injenin# sit#aij# podjela berzi mo%e se izvr izvri iti ti prem premaa vie vie krit kriter erij ij#m #ma. a. 'a 'aj je e/e /e berz berzee se dije dijele le prem premaa slij slijed ede/ e/im im kriterij#mimaF 1< 2< 3< 4< 5< 6<
pred predme mett tr"o tr"ovi vine ne nai nainn nast nastan anka ka ilj ilj posl poslov ovan anja ja str# str#kt kt#r #raa vlasn vlasni itv tvaa broj broj lano lanova va razn raznov ovrs rsno nost st predm predmet etaa4
Prema predmet# tr"ovine kao najznaajnijem kriterij#m# za podjel# berzi berze se dijele naF 1< robn robnee ili ili prod prod#k #ktn tnee 2< inan inansi sijsk jskee ili eek eektn tnee 3< mje jeovite
R!") R!") $0$ $0$ &!*%#") &!*%#") )&) predstavljaj# berze odnosno or"anzovana tr%ita na kojima se tr"#je standardizovanim proizvodima kao to s# metali ;pre sve"a plemeniti metali ali i dr#"i kao to s# bakar ink itd< %itarie nata kaa i inansijskim derivatima. derivatima. 'a robnim berzama berzama se tr"#je velikim koliinama koliinama #"ibilne robe. Ova karakteristika se odnosi na mo"#/nost s#pstit#ija roba iji se promet obavlja na berzi. Dasniva se na potovanj# stro"ih standarda # po"led# karakteristika proizvoda. :#n"ibilnost omo"#/#je da se robom tr"#je na osnov# navo)enja oznaka bez potrebe da se vri #vid # sam# rob#. 'a robnim berzama se tr"#je na osnov# sertii sertiikat kataa koji koji predst predstav avlja ljaj# j# potvrd potvrdee o kva kvalit litet# et# berzan berzanski skihh proizv proizvoda oda.. Pored Pored sertiikata o kvalitet# materijala kojim se tr"#je mora postojati i dokaz o vlasnitv#. Ovakav nain poslovanja omo"#/#je promet velik#h koliina robe. *obne ili prod#ktne berze s# s# prve nastale nastale zbo" to"a to se se inansijsko tr%ite razvilo razvilo kasnije.
4
Verolj#n #"ali/ (ilko HtimaF )sn"ve berzans#"g "sl"vanja% +t#bovi k#lt#re 0eo"rad 299!. "odine.
15
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
Prema propisima prod#ktne berze berze 'ovi +ad na kojoj se tr"#je %itariama %itariama minimalni #slovi kvaliteta penie s# slijede/iF 1. sadr sadr%a %ajj vla" vla"ee 15K 15K 2. hekt hektol olit itar arsk skaa masa masa !4 !4 k" k" 3. kolii koliina na #k#pn #k#pnih ih primje primjesa sa najvi najvie e do 7K 7K 4. or"anskih or"anskih bijelih bijelih primjes primjesaa najvie najvie do 5K od e"a e"a ra%i najvie najvie do 3K 3K jema jema najvie do 1K proklijanih zrna najvie do 4K na"ri%enih zrna najvie do 5K od e"a najvie 2K ote/enih #bodom stjenie. Primjesa ra%i do 2K ne smatra se primjesom. 5. Or"a Or"ans nski kihh rni rnihh prim primje jesa sa najv najvi iee do 2!5 2!5K K od e"a e"a sjem sjemen ensk skih ih ko koro rova va tetnih po zdravlje lj#di do 925K sjemenki korova koje #ti# na boj# miris i #k #k#s #s proi proizv zvod odaa do 2K 2K #d #dov ovi ii iee do 95K 95K na"o na"orj rjel elih ih zrna zrna do 92K 92K pokvarenih zrna do 1K. 6. 'eo 'eor"a r"ansk nskih ih primje primjesa sa najvi najviee do 925K 925K !. Primje Primjesa sa %ivotin %ivotinjsk jsko" o" porijek porijekla la najvi najviee do 5K mrtvih mrtvih insekat insekataa ili njihovih njihovih dijelova na 1 k" . Peni Peniaa ko koja ja ne zadovo zadovolja ljava va minim# minim#m m naved naveden enih ih #slov #slovaa ne mo%e mo%e biti biti predm predmet et berzansko" tr"ovanja. tr"ovanja.
0#d#/i da se na robnim berzama tr"#je velikim koliinama roba esto se ka%e da bi bez robnih berzi dolo do nestaie roba to bi # stvari predstavljalo predstavljalo normalno stanje tr%ita a sve ostalo bilo bi nenormalno. *obne berze mo"# biti speijalizovane i mjeovite. S)$-'0$!,'") )&) s# one na kojima se tr"#je samo jednom vrstom robe naprimjer >ondonska berza metala na kojoj se prodaj# obojeni metali bakar kalaj olovo aliminij#m ink i nikl. M):!,$#) s# one berze na kojima se tr"#je razliitim robama. *obn *o bnee berz berzee od odli lik# k#j# j# od odre re)e )ene ne kara karakt kter eris isti tike ke ili ili neko nekoli liko ko krit kriti ini nih h standardi rdizovanih elemenata koji ine eo sistem veoma eikasnimF M)/#! !/0!,'"-' - 0erzanska tr"ovina se obavlja na odre)enom mest# koje je za t# namje namjen# n# pos poseb ebno no oprem opremlje ljeno. no. 'a ova ovajj nain nain smanj smanj#je #je se troko trokovi vi tr"ovi tr"ovine. ne. O,0':< O,0':<)"$ )"$ )&'" )&'"/$ /$ #&+!, #&+!,$$ - 'a berzi mo%ete tr"ovake poslove mo"# obavlj oba vljati ati ovla/ ovla/eni eni berza berzansk nskii pos posred redni nii i kao #os #ostal talom om i na dr#"im dr#"im berza berzama ma.. &ao to je ve/ re reeno na rob robnoj berzi se tr"#je /#'"*'&*$!,'"$( )&'"/$( mater materjal jalom om.. +tanda +tandardi rdizov zovan anii berza berzansk nskii mater material ial je jedan jedan od veo veoma ma znaajnih elemenata po kojem se razlik#je tr"ovin# na robnim berzama od tr"ovine p#tem dr#"ih tr%inih instit#ija. S#'"*'&*$'$-' !*&'%(),' ,'0$#)# $ ,'"#$#)#. ako naprimer naprimer J>otJ J>otJ predst predstavl avlja ja standa standardn rdn## minim minimaln aln## jedini jedini# # mere mere ;n"rmal trading unit < ili kako se kolokvijalno naziva r"und l"t . S#'"*'&*$!,'"' &',$0' #&+!,'"-' podraz#mjevaj# da se tr"ovanje obavlja po #tvr)enim pravilima tr"ovanja. 'ekada s# se koristile #zanse koje predstavljaj# obiajna prava. anas se sva pravila ponaanja impletiraj# kroz ormalno deinisane kodekse ponaanja i opta pravila berzi. P!/0!,'"-) "' &!"$( )&'('. 'a robnim robnim berzama berzama se kao kao i na dr#"im berzama tr"ovina se obavlja p#tem promptnih i terminskih terminskih poslova. Promptni poslovi poslovi ob#hvataj# eektivn# prodaj# robe koja se nalazi na skladit# ili na p#t# ka skladit# 16
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање berze. $obiajen rok izvrenja posla je dva do tri dana kada se roba nalazi na berzanskom skladit#. skladit#. Promptni poslovi na robnim berzama berzama se mo"# zaklj#ivati zaklj#ivati kaoF 1< L!! !/'! - *oba mora biti dost#pna k#p# # vreme berzansko" sastanka. sastanka. 2< P&!(# $/!&%' - *oba se prodaje k#p# # kratkom rok# ;napr. do ! dana<. P&!(# P&!(# %#!,'& %#!,'& - *oba se mora #tovariti # kratkom rok# i k#p# se mora izdati teretni list # kratkom rok# ;napr. do ! dana<. P&!(#@&! &!'' "' %#% %#% - Prodaja se vri #r#ivanjem indosirano" teretno" 3< P&!(#@ lista i k#pa od to" momenta mo%e raspola"ati Jplove/om robomJ. 4< O&!;)"$ &!(# !/'! - $tvr)#je se oroeni dat#m ispor#ke koji se #nosi # zaklj#ni#.
D"),"$ &!(#"$ !/0!,$ nemaj# za razlik# od terminskih pek#lativni karakter i kod njih #obiajeno dolazi do iziko" pre#zimanja robe. Hpek#laija je "otovo isklj#ena zbo" kratko/e roka ispor#ke tako da se promptni poslovi smatraj# kate"orijom berzanskih poslova. T)&($"/$ !/0!,$ /% &!;"$ !/0!,$ koji se zaklj##j# na na d#%i period obino obino od neko nekoliko liko mesei. 'astali s# kao poslovi namjenje namjenjeni ni k#p k#pima ima poljoprivre poljoprivrednih dnih proizvoda koji s# #napred %eleli da obezbede dio ljetine po va%e/im enama kako bi obezbjedili svoj# proizvodnj#. +#tina je # predvi)anj# b#d#/e" kretanja ena. V&/#) #)&($"/$ %+!,!&' "' &!"$( )&'(' /% F P&!/## #)&($ #)&($"/ "/$ $ %+!, %+!,!& !& /' $/! $/!&% &%! !( ( ; ("r*ard ("r*ard t" arrive< pre 1< P&!/ predsta dstavvlja lja n)/#'"*'&*$!,'" #)&($"/$ %+!,!& "de k#pa i prodava %ele da iksiraj# en# po kojoj /e biti ispor#ena roba. ("r*ard c"ntract trade< - predst 2< P&!/# #)&($"/$ %+!,!& ; ("r*ard predstav avlja lja /tandardizovan terminski #"ovor o k#poprodaji standardne koliine robe standardno" kvaliteta na odre)eni dat#m # odre)enom mese#.
2> L$,$*"$ #)&($"/$ %+!,!& ; (uture (uture c"ntract < - predstavlja pravo i obavez# da se k#piLproda standardna koliina robe na dat#m dospe/a po #"ovorenoj eni. 3> O$!"$ %+!,! r ;"ti"ns< predstavl predstavlja ja pravo ;ne ;ne i obaveza< obaveza< da k#pa k#pa k#pi rob# +call "ti"n< a prodav# da proda rob# ; ut "ti"n<. Da to pravo se pla/a premija pa se ovi #"ovori smatraj# i premijskim #"ovorima. 'ajstariji 'ajstariji entar entar robnih robnih berzi je >ondon. >ondon. 0alti 0alti ; $altic exchange< je stara berza koja danas #nkionie kroz tri sekije i toF 1< B&!*/' /)$-' je danas najve/a i na njoj se s#sre/# predstavnii k#paa brodsko" prostora naje/e tr"ovaa tr"ovaa i predstavnika predstavnika prevoznika. V'*%!0 !0!," !,"'' /)$/)$-'' na ko 2< V'*% kojo jojj prom romet or"a r"aniz niz#je #je =so =soija ijaija ija vazd#hoplovnih vazd#hoplovnih brokera osnovana posle dr#"o" svetsko" rata. R!"'' /) /)$$-'' "' !-! !-!-- se tr"#je 3< R!" tr"#je peni peniom om ov ovsom som jemom jemom #ljem #ljem i #ljariama.
1!
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање $ Velikoj 0ritaniji posl#j# jo neke va%ne robne berze kao to s#F 1< Londonska proviziona berza ;sir masla slanina salo konzervisano meso jednom nedeljno jaja< jaja< 2< Liverp#lska berza pam#ka 3< Liverp#lska berza k#k#r#za 4< Manesterska kraljevska berza 5< Londonska internaionalna internaionalna berza j#ersa i opija ; ,FF. < < 6< Me)#narodna berza nate +nternati"nal Petr"leum .xschange-P. <. <. $ += postoje dva velika berzanska entra sa velikim robnim berzama 'j#jorka i Mikaka robna berza. 'j#jorka ob#hvata tr"ovak# berz# na kojoj se tr"#je j#ers #"ovorima sa podlo"om # sirovoj nati benzin# maz#t# paladij#m# platini i krompir#. r"#je se tako)e tako)e i opijama na sirov# sirov# nat#. ,oee +#"arN,ooa ?@han"e je dr#"o veliko tr%ite "de se prodaj# j#ers #"ovori na kakao ka# i e/er. $ 'j#jork# s# poznate i *obna berza ;,omodit e@han"e ,O(?< i 'j#jorka berza pam#ka. pam#ka. Mika"o je danas jedan jedan od najznaajnijih berzanskih entara na svet# #pravo #pravo zbo" berzi sa terminskom tr"ovinom baziranom na robi. Mlanie Mikake berze s# ;,hia"o 0oard o rade,0O<. 'a ovom najve/em terminskom robnom tr%it# tr"#je se j#ersima na k#k#r#z peni# zlato srebro soj# sojin# sam# sojino #lje itd. Mikaka merkantilna berza je tako)e velika robna berza na kojoj se prodaj# j#ersi ija podlo"a mo"# biti %iva j#nad %ive svinje oblovina svinjsko salo.. 2. $"'"/$-/) $0$ )8)#") )&) predst predstavl avljaj jaj## berze berze na ko kojim jimaa se tr"#je tr"#je hartijama od vrijednosti kao to s# akije obveznie sertiikati kao i val#tama i devizama. :inansijske ili berze eekata prestavljaj# or"anizovano tr%ite kapitala na kome se vri tr"ovina sa d#"oronim hartijama od vrijednosti. akle inansijska berza predstavlja takv# inansijsk# instit#ij# na kojoj se s#eljavaj# pon#da i potra%nja i obavljaj# poslovi tr"ovanja kapitalom. 0erze eekata omo"#/#j# izdavao izdavaoima ima ;emitentima ;emitentima<< hartija hartija od vrijednosti vrijednosti da mo"# veoma veoma brzo da stekn# stekn# likvidna novana sredstva a investitorima prava po osnov# vlasnitva ;ako se radi o k#povini akija< ili prinos ;ako se radi o obvezniama<. Istovremeno i emitent i investitor #napre)#j# svoj portelj hartija od vrijednosti. Osnovni motiv tr"ovanja na berzi eekata jeste da se svi nalozi realiz#j# po najpovoljnijim ijenama - prodajni nalozi da obezbjede najvi# mo"#/# ijen# - k#povni nalozi najmanj# mo"#/# ijen#. 0erza eekata ima za ilj da se na tr%it# kapitala obavljaj# takve transakije sa stanovita obima kvaliteta i vrijednosti da se ormiraj# tr%ine ijene odnosno da kapi kapita tall b# b#de de to to jet jetin iniji iji.. Eet Eetin iniji iji kapi kapita tall omo" omo"#/ #/#j #jee dalje dalje inve invest stir iran anje je dalji dalji prosperitet i razvoj.
3. M-):!,$#) )&) predstavljaj# one berze na kojima se tr"#je i robama i hartijama od vrijednosti. $ savremenim #slovima ove berze s# rije)e i vezane s# za manje razvijena inansijska tr%ita. 0eo"radska berza prilikom svo" osnivanja imala je karakter mjeovite berze. berze. Prema nain# nastanka berze se dele naF 1< spontane 2< osno osnova vane ne zako zakono nom m 17
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
$ samom svom nastank# berze s# osnivane potp#no spontano. 'aime berze s# nastale potp#no neplanski sl#ajnim s#sretima tr"ovaa. =ko se podsjetimo da s# berze nastale # ajd%iniima hotelima l#kama rkvama onda je sl#ajnost nastanka berzi potp#no jasna. r"ovina na ovim mjestima # samom poetk# bila je sek#ndarni do"a)aj # odnos# na primarni dio aktivnosti tr"ovaa na navedenim mjestima. mjestima. akle poei osnivanja berzi nis# imali nikakv# osmiljen# plansk# aktivnost ve/ s# se nastojali iskoristiti #slovi za tr"ovin# koji s# objektivno postojali. $ samom poetk# berze odnosno sastani tr"ovaa nis# bili re"#lisani nikakvim pravilima. Hirenjem tr"ovine pove/avanjem broja tr"ovaa prometa i obima tr"ovine nastajala je potreba da se #spostave odre)ena pravila tr"ovanja. Pravila koja s# nastajala i koja s# kasnije zakonima re"#lisana nastajala s# iz prethodne prakse. Da razlik# od berza koje s# nastajale spontano neke berze ;koje s# kasnije nastajale< osnivane s# zakonom tako da je njihov rad odmah re"#lisan zakonskim odredbama. 0eo"radska berza je jedna od berzi koja je osnovana zakonom. Prema iljevima rada berze se dijele naF 1< proitne 2< nep neproi roitn tnee.
P&!8$#") )&) s# one berze koje ostvareni proit od poslovanja dijele me)# svojim lanovima. 'jemake berze s# # najve/em broj# sl#ajeva proitne berze. N)&!8$#") )&) ne dijele ostvareni proit me)# svojim lanovima. Mlanovi berze svoj prihod ostvar#j# od provizija za obavljeni posao. Velike berze s# #"lavn #"lavnom om nep nepro roitn itne. e. Proviz Provizija ija je stim#l stim#lan anss za lanov lanovee berze berze ko koja ja istovr istovreme emeno no doprinosi irenj# berzansko" poslovanja. Prema str#kt#ri vlasnita berze mo"# bitiF 1< javne 2< privatne 3< mje jeov ovit ite. e.
J',") J',") )&) )&) s# one berze berze koje koje osniv osnivaj# aj# dr%ave. dr%ave. $ takvom takvom sl#aj# sl#aj# dr%av dr%avaa obezbje)#je sredstva za rad a berzanski posrednii s# dr%avni sl#%benii. Imaj#/i # vid# takv# injeni# injeni# #nkionis #nkionisanje anje ovak ovakvih vih berzi vezano vezano je za odl#ke dr%avnih dr%avnih 5 or"ana i one nemaj# potp#n# samostalnost . B)&) &$,'#"!+ '&'#)&' osnivaj# akionari. Oni obezbje)#j# sredstva za rad i # odnos# na dr%av# s# potp#no samostalne 6. M-):!,$#) )&) s# one berze koje osniva dr%ava a lanovi berze obezbje)#j# sredstva za rad i #slove poslovanja!. Prema broj# lanova berze se dijele na berze iji je broj lanova 0$($#$&'" i berze kod kojih broj lanova berze "$-) 0$($#$&'". 'j#jorka berza je bila berza kojih je broj lanova limitiran. 0roj lanova bio je limitiran na 1366 lanova ;stolia<. anas je 5
Ovakve berze osnovane s# # 0el"iji Italiji i Hpaniji. Ovakve berze s# osnovane # Velikoj 0ritaniji i +=. ! 0eo"radska berza spada # red mjeovitih berzi. 6
18
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање ovo moderna elektronska berza berza iji broj lanova lanova nije limitiran ve/ tr"ovin# na na berzi mo"# obavljati svi oni koji isp#ne veoma stro"e #slove za lanstvo. 0erz 0erzee kod kod koji kojihh broj broj lan lanov ovaa nije nije limi limiti tira ran n lan lanom om berz berzee post postaj ajee se isp#njavanjem propisanih #slova.
P&)(' P&)(' &'"!, &'"!,&/" &/"!/# !/#$$ predmeta berze se mo"# podijeliti na "šte i secijaliz"vane. Opte berze s# one na kojima se tr"#je razliitim vrstama tr%ino" materijala. $ opte berze spadaj# berze eekata i prod#ktne berze "dje se tr"#je sa velikim velikim brojem proizvoda. proizvoda. +peijaliz +peijalizovan ovanee berze s# one berze berze na kojima kojima se tr"#je speijalizovanim materijalima. o s# naje/e prod#ktne berze na kojima se tr"#je pojedinim proizvodima ;berze nate pam#ka pam#ka plemenitih metala metala i slino<. 1.4. P!-'( )&'"/$ !/0!,' +am pojam berzanski poslovi "ovori o tome da se oni obavljaj# ili s# vezani za berz#. =li ta s# to berzanski poslovi Iz ranije" izla"anja znamo da se na berzi obav obavlj ljaa k#po k#povi vina na i prod prodaj ajaa tr%i tr%in no" o" mate materi rija jala la.. Poja Pojam m k#po k#povi vine ne i prod prodaj ajee podraz#mijeva zaklj#ivanje #"ovora o k#poprodaji. Prema tome *er)a"! *er)a"!ii polo$i polo$i predta$l%a%u u#o$ore o !upoproda%i *er)a"!o# *er)a"!o# materi%ala !o%i )a!l%uču%u *er)a"!i pored"ici4 Hta pored"ici4 Hta s# osnovne karakteristike berzanskih poslova 1< 0erzansk 0erzanskii poslovi poslovi se obavlj obavljaj# aj# ;zaklj# ;zaklj##j#< #j#< na berzi. berzi. 2< 0# 0#d# d#/i /i da berz berzan ansk skoo po posl slov ovan anje je pred predst stav avlja lja indi indire rekt ktn# n# k# k#po popr prod odaj aj## tr%in tr%ino" o" materi materijala jala ;na berzi berzi se ne po pojav javlj# lj#j# j# emiten emitenti ti i invest investito itori< ri< k#poprodaj# berzansko" materijala obavljaj# berzanski posrednii. 3< 0erzansk 0erzanskii poslovi poslovi se zaklj##j# zaklj##j# na osnov osnov## posebne posebne orme koj# koj# propis#je propis#je berza svojim internim internim aktima i zakonom domiilne domiilne dr%ave. 4< Izvr Izvra ava vanj njee berz berzan ansk skih ih posl poslov ovaa je veom veomaa pre preiz izno no kont kontro roli lisa sano no i obezbje)eno # veoma velikoj mjeri. 5< 0erzansk 0erzanskii poslovi poslovi imaj# javni javni karakte karakter. r.
B)&'"/ B)&'"/$ $ !/0!, !/0!,$$ /) !',0!',0-'-% '-% ?'0?'0-%;% %;%-%> -%> "' )&$. )&$. 0erzanski poslovi s# samo oni poslovi koji se zaklj##j# F 1< na sam samoj oj berzi berzi ;za berzan berzanski skim m p#lto p#ltom< m< i 2< p#tem p#tem kom kom#ni #nika kaion ionee mre%e mre%e.. $koliko je berza or"anizovana na nain da se berzansko tr"ovanje obavlja na samoj berzi - za berzanskim p#ltom samo oni poslovi koji s# obavljeni # tim #slovima smatraj# se berzanskim poslovima. $koliko je berza ;a to je najve/i broj savremenih berzi< or"anizovana or"anizovana kao kao kom#nikaijska i inormatika mre%a mre%a odnosno kao kao ko kom# m#ni nika kai ijsk jskii i ino inorm rmat ati iki ki milj milje e on onda da se po posl slov ovii zakl zaklj# j#e eni ni p# p#te tem m kom#nikaijskoinormatike kom#nikaijskoinormatike mre%e smatraj# berzanskim poslovima. Daklj#ivanje berzanskih poslova bilo da se radi o poslovima zaklj#enim na berzanskom p#lt# bilo da se radi o poslovima zaklj#enim telekom#nikaijskim telekom#nikaijskim p#tem obavlja se na nain koji je propisan zakonom odnosno po propisima ondanje berze. Ovim propisima preizno s# odre)eni #slovi za prijem berzansko" materijala kotiranje liitiranje zaklj#enje #"ovora #lo"a i zadatak komisije za hartije od
29
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање vrijednosti i klirinke k#/e ;entralni re"istar< kao i izvrenje i kontrola zaklj#eno" posla.
U0!+' )&'"/$ !/&)*"$'. 0erzanski poslovi predstavljaj# predstavljaj# speiian speiian nain nain tr"ova tr"ovanja nja i zaklj# zaklj#iv ivan anja ja #"o #"ovor vora. a. Daklj# Daklj#iv ivanj anjee berza berzansk nskih ih pos poslov lovaa mo"# mo"# da obavljaj# samo posebno ovla/ena lia a to s# berzanski posrednii. a bi neko pravno ili iziko lie mo"lo mo"lo imati #lo"# berzansko" berzansko" posrednika posrednika ono mora isp#njavati isp#njavati #slove propisane zakonom i internim propisima odnosne berze. !&(' '0-%;)"$ %+!,!&' "' )&$. $ najoptijem smisl# berzanski poslovi s# #"ovori o k#poprodaji berzansko" materijala. +peiinost ovakvo" naina tr"ovanja je dvojakaF 1< #"ov #"ovorne orne strane strane se ne pozna poznaj# j# - tr"ovina tr"ovina je anon anonimna imna 2< #"ov #"ovor orne ne stra strane ne nema nemaj# j# nika nikaka kavv nepo neposr sred edni ni kont kontak akt tk# k#po popr prod odaj aj## obavljaj# berzanski posrednii<. &lijenti ;#"ovorne strane< daj# nalo" posredniima da k#pe ili prodaj# odre)eni berzanski materijal. 'akon izdavanja nalo"a od strane klijenata oni nemaj# nikakv# dalj# #lo"# vezan# za k#poprodaj# tr%ino" materijala ali berzanski posrednii s# d#%ni da nalo" izvre na nain kako je to njime deinisano. K!"#&!0' $,&:)"-' . 0erza kontin#irano vri kontrol# rada #esnika tr"ovanja na berzi. Osnovni ilj berzanske kontrole je da se izbje"n# poreme/aji i krize. 0erzanski nadzorni or"ani nad"ledaj# potivanja pravila berzansko" tr"ovanja i ako #tvrde odre)ene poreme/aje ob#stavljaj# izvravanje nalo"a i izri# sankije. J',"!/# % &'*%. Osnovna odlika berzanskih poslova je javnost # rad#. Eavnost se izra%ava kroz nekoliko elemenataF 1< nain nain zak zaklj# lj#iva ivanja nja #"ov #"ovora ora 2< objavl objavljiv jivanj anjee zaklj# zaklj#en enih ih poslova poslova 3< objavl objavljiv jivanj anjem em k#rs k#rsne ne list liste. e. $"ovori o zaklj#enim $"ovori zaklj#enim poslovim poslovimaa na berzi s# javno" karaketra karaketra # smisl# da se objavlj#j# objavlj#j# podai podai o veliini veliini i vrijednosti vrijednosti transakija transakija.. 0erza ima obavez# obavez# da sve transakije koje s# obavljene objavi # sredstvima javno" inormisanja a # #slovima internet tehnolo"ije i na sajt# berze. 'a taj nai posti%e se "otovo potp#na javnost # tr"ovanj# berzanskim materijalom s tim da je isklj#en podatak ko s# prodavi i k#pi. +a stanovita tr%ino" naina poslovanja ovi podai s# potp#no irelevantni.
1.5. V&/#) )&'"/$ !/0!,' 0erza 0erzansk nskii pos poslov lovii se mo"# mo"# pod podije ijelit litii na osn osnov# ov# vie vie kriter kriterijm ijma. a. 'aje 'aje/a /a i najznaajnija podjela je sa aspekta vremenske dospjelosti zaklj#enih #"ovora. 'a osnov# ovo" kriterij#ma berzanski poslovi se dijele naF 1< promp promptne tne ili kasa kasa posl poslove ove i 2< term termin insk skee pos poslo love ve.. .od prompt"im ili !aa polo$ima polo$ima na na berzi eekata podraz#mjevaj# se oni poslovi kod kojih se prava i obaveze iz zaklj#enih k#poprodajnih #"ovora realiz#j# odmah po njihovom zaklj#enj#. Pod pojmom ''odma8 po )a!l%uče"%u'' podraz#mijeva )a!l%uče"%u'' podraz#mijeva se rok od tri ili pet radnih dana od dana zaklj#enja k#poprodajno" #"ovora. akle 21
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање promptna obaveza obaveza iz k#poprodajno" #"ovora #"ovora na berzi eekata znai znai obavez# k#pa k#pa da prodav# odmah ili najkasnije # rok# od pet radnih dana doznai sredstva za k#pljeni tr%ini materijal a prodava tr%ino" materijala ima obavez# da # istom rok# k#p# na nje"ov depo ra#n doznai k#pljeni tr%ini materijal. Imaj#/i # vid# da s# promptni poslovi poslovi sa kratkim rokom realizaije oni s# # stvari bez rizika.
Promptna k#poprodaja akija po metod# kontin#irano" tr"ovanja vidljiva je iz slede/e" primjeraF Investitor C" %eli da k#pi promptno 199 akija na 0eo"radskoj berzi kompanije ?ner"oprojekt 0eo"rad. Pojednostavljen post#pak k#poprodaje je slede/iF 1< Investitor Investitor poziva poziva svo" svo" brokera brokera i saopta saoptava va m# svoj# svoj# odl#k# odl#k# da %eli %eli da k#pi 199 akija ?ner"oprojekta 0eo"rad. 2< 0roker 0roker se inormie inormie o kotaiji kotaiji akija akija ?ner"oproje ?ner"oprojekta kta i saoptava saoptava investit investitor# or# da je posljednja ijena po kojoj s# prodavane akije iznosila 2159 dinara. 3< Investitor Investitor izdaje izdaje limitirani limitirani nalo" nalo" broker# broker# da k#pi k#pi 199 akija akija ali ali po limitiranoj limitiranoj ijeni od 21!9 dinara. 4< 0roker 0roker p#tem p#tem kom#ni kom#nika kaijs ijsko" ko" siste sistema ma prijav prijavlj# lj#je je k#p k#povi ovin# n# 199 akija akija ?ner"oprojekta po ijeni od 2169 dinara i to po metod# kontin#irano" tr"ovanja. 5< 'iko od vlasnika vlasnika akija akija ?ner"opr ?ner"oprojekt ojektaa nije pon#dio pon#dio prodaj# prodaj# akija po ijeni ijeni od 21 2169 69 dina dinara ra.. Dbo" Dbo" to"a to"a nema nema #p #par ariv ivan anja ja po pon# n#de de i tra% tra%nj njee i nema nema zaklj#ivanja #"ovora o k#poprodaji. 6< 0roker 0roker vri vri izmen# izmen# nalo"a nalo"a za k#p k#povi ovin# n# tako da za jedn# jedn# akij# akij# n#di 2165 2165 dinara. !< Eedan Eedan od vlasnika vlasnika akija akija ?ner"opro ?ner"oprojekta jekta n#di n#di prodaj# prodaj# 299 akija akija po ijeni od 2165 dinara. 7< $ tom moment# moment# broker broker berze konstat konstat#je #je da postoji postoji #parivan #parivanje je ene pon#de pon#de i tra%nje i evidentira da je realizovana k#poprodaja 199 akija ?ner"oprojekta po ijeni od 2165 dinara i na taj nain jedna promptna k#poprodaja je zavrena. 8< 0roker 0roker obavjetava obavjetava invest investitora itora da je nje"ov nje"ov nalo" nalo" realizovan realizovan i to po ijeni ijeni od 2165 dinara #mjesto 21!9 dinara. 19< 'ako 'akonn zavrne zavrne berzanske berzanske aze ;k#poprodaja< ;k#poprodaja< nast#pa vanberzanska vanberzanska aza # kojoj k#pa ima obavez# da sa svo" depo ra#na prenese prodav# novana sredstva a prodava sa svo" depo ra#na CoV prenese k#pljene akije. Ova aza mo%e trajati najd#%e 5 radnih dana ra#naj#/i od dana k#poprodaje na berzi.
22
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
P!* #)&($"/$( !/0!,$(' na berzi eekata podraz#mijevaj# se takvi poslovi koji se ne realiz#j# odmah nakon zaklj#enja k#poprodajno" #"ovora ve/ # nekom kasnijem period# odre)eno" dat#ma ili # nekom kasnijem period# # kome nije preizno odre)en odre)en dat#m ve/ je odre)en odre)en samo krajnji krajnji rok. akle terminski poslovi podraz#mijevaj# da se ispor#ka k#pljeno" tr%ino" materijala i nje"ovo pla/anje izvri # nekom b#d#/em period# tano odre)eno" dana ;bez#slovni #"ovori< ili pak # okvir# neko" b#d#/e" perioda bez tano odre)eno" dat#ma ali sa preizno #tvr)enim krajnjim rokom ;#slovni #"ovori<. +hodno navedenom terminski berzanski poslovi se mo"# podijeliti naF 1< Obine Obine ili bez#slov bez#slovne ne termi terminske nske poslove poslove 2< $slovne $slovne terminske terminske berzansk berzanskee poslov poslove. e. .od o*ič"im ili *e)ulo$"im *er)a"!im *er)a"!im termi"!im polo$ima se podraz#mijeva da se zaklj#eni k#poprodajni #"ovori moraj# realizovati ba ono" dana koji je naveden # #"ovor# bez isp#njavanja bilo kojih #slova. .od ulo$"im *er)a"!im *er)a"!im termi"!im poslovima termi"!im poslovima podraz#mijeva se realizaija #"ovora # nekom b#d#/em period# tano odre)eno" dat#ma ili neko" dat#ma # b#d#/em period# koji ima preizno odre)en krajnji rok realizaije s jedne strane i mo"#/nost od#stajanja ili izmjene ve/ zaklj#eno" #"ovora #z pla/anje odre)ene naknade pod #slovom da je ona polo%ena s dr#"e strane. 0ez obzira o kojoj vrsti berzansko" posla je rije osnovni smisao terminskih poslova je /('"-)"-) &$$' odnosno zatita zatita od promjene ijena ijena i zarada koja /e biti ostvarena zbo" ijene koja /e biti ve/a od ijene # moment# zaklj#enja posla. erminski poslovi imaj# obilje%ja pravih k#poprodajnih #"ovora. (e)#tim b#d#/i da terminski poslovi pretpostavljaj# pretpostavljaj# odre)en# promjen# promjen# koja /e biti # korist ili k#pa k#p a ili proda prodava va ovi pos poslov lovii ob objek jektiv tivno no imaj# imaj# karakt karakter er pek#l pek#la aije ije.. 'aime 'aime terminski poslovi s# vezani za brojne elemente koji mo"# #tiati na ijene tr%ino" materijala # b#d#/nosti a koji s# # tren#tk# zaklj#enja #"ovora nepoznati. Dbo" to"a predmet terminsko" tr%ino" materijala ne mo%e da b#de svaki tr%ini materijal ve/ samo samo odre) odre)ene ene vrste vrste tr%in tr%ino" o" materi materijal jala. a. Pored Pored to"a to"a termin terminska ska tr"ovi tr"ovina na se realiz#je na posebnim berzama ili na posebnim odjeljenjima standardne eektne berze. erminski poslovi do%ivljavaj# svoj# ekspanzij# iz slijede/ih razlo"aF 1< zbo" zatite interesa #esnika # tr"ovini posebno ako se radi o tr"ovini na prod#ktnim berzama berzama robama sezonsko" sezonsko" karaktera karaktera 2< zbo zbo"" oekiv oekivanj anjaa promje promjena na ijena ijena # naredn narednom om period period## ;obez ;obezbje bje)e )enja nja k#rsno" rizika< itd. + tim # vezi #esnii na terminskom berzanskom tr%it# mo"# se podijeliti na dvije osnovne "r#peF 1< Ced%ere i 2< Hpek Hpek#l #laante7. 7
ermin ermin pek#l pek#lant ant poti potie e od latins latinske ke rijei rijei seculans pod kojom kojom se naje naje/e /e pod podraz raz#mi #mijev jevaa nedop#tena tr"ovina. (e)#tim # berzanskom poslovanj# ovaj termin nema ne"ativno znaenje ve/ predstavlja jedan od motiva tr"ovanja na berzi.
23
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
$ )*9)&) se naje/e #brajaj# (armeri ;tra%e zatit# ijena koja je na njivi ili # skladi skladit# t#< < s#ladištari ;tra%e ;tra%e zatit zatit## od pad padaa ijen ijenaa od momen momenta ta sklad skladit itenj enjaa do ispor# ispor#ke ke< < izv"znici ;tra%e zatit# od od pove/anja ijena koja nije nabavljena a #"ovorena je na termin< i uzgajivači st"#e i r"izv"!ači hrane ;tra%e zatit# od pada ijena %ive stoke i pove/anja ijena stone hrane<. Pored armera hed%eri se javljaj# i # dr#"im privrednim djelatnostima kao to s# r#darske kompanije prera)ivai drveta b#ai nate proizvo)ai proizvo)ai papira tekstila tekstila i li dr#"ih proizvoda. proizvoda. Ced%eri %ele da se zatite od promjena ijena koje mo"# #"roziti njihov# planiran# dobit.
'a primjerF kompanija koja se bavi proizvodnjom proizvodnjom tekstila %eli da se zatiti od rasta ijena pam#ka do ko"a mo%e do/i #sled najrazliitijih razlo"a ;bolest elementarne nepo"ode i slino<. Dbo" to"a ona reimo # april# k#p#je 199 j#ers #"ovora na pam#k sa ispor#kom # deembr# po eni od 699 dinara po odre/enoj jedinii pam#ka. =ko # tok# "odine do)e do odre)enih elementarnih nepo"oda ili ako pam#k napadne neka bolest i rod b#de manji od planirano" zakonito dolazi do pove/anja ijena pam#ka. (e)#tim (e)#tim na k#pa hed%era hed%era ovakva sit#aija ne #tie jer je on on # prethodnom period# j#ers #"ovorom zatitio zatitio svoj# ijen#. 'a taj nain on ostvar#je ostvar#je planiran# zarad#. zarad#. 'ajkra/e reeno hed%eri hed%eri se %ele zatititi od rizika promjene ijena # b#d#/nosti. b#d#/nosti.
$ naprijed navedeni navedeni primjer koji koji je vezanom za hed%era mo%e se primijeniti i za pek#lanta. 'aime ako pek#lant proijeni da /e do/i do porasta ijena pam#ka # deembr# # odnos# na april on mo%e k#piti odre)en# koliin# pam#ka po ijenama koje va%e # april# i onda ih prodati # deembr# kada b#de ijena ve/a i na taj nain on /e ostvariti ostvariti zarad#. zarad#. =li # odnos# na hed%era hed%era pek#lant pek#lant k#p#je po ni%oj ijeni ijeni da bi prodao po vioj. Dnaajno je raz#mjeti da on tim post#pkom svjesno rizik#je da bi na kraj# transakije ostvario ve/# zarad#. *azliitost motiva hed%era i pek#lanata za k#povin# i prodaj# berzansko" materijala vidljiv je iz sljede/e"F *ed. broj 1.
$esnii Ced%eri
(otiv za k#povin# (otiv za prodaj# terminskih #"ovora terminskih #"ovora :iksiranje ijene i :iksiranje ijene i
24
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
2.
Hpek#lanti
zat zatit itaa od pove pove/a /anj njaa ijene Darada koja je moti motivi visa sana na b#d# b#d#/i /im m rastom ijena
zat zatit itaa od sman smanje jenj njaa ijene Darada koja je moti motivi visa sana na b#d# b#d#/i /im m padom ijena
osadanja praksa je pkazala da se mo"# razlikovati dvije vrste pek#lanataF Pablic seculat"rs seculat"rs< i 1< Eavn Eavnii pe pek# k#la lant ntii ; Pablic 2< r"ov r"ovii na na park parket# et# berze berze ; Fl""r Fl""r traders<.
Eavni pek#lanti predstavljaj# #dr#%enja veliko" broja malih akionara i tr"#j# na berzi # njihovo ili svoje ime. r"ovi na parket# imaj# isti motiv kao investiioni ondovi ali zaklj##j# poslove mno"o manje" obima # svoje ime i za svoj ra#n ili za manji broj slinih tr"ovaa.8
1.6. O/"!,"$ '*'$ )&) Istori Istorijsk jskii po posm smatr atrano ano berza berza je nastal nastalaa #sled #sled po posto stojan janja ja vikov vikovaa i manjk manjkov ovaa kapitala s jedne strane i obezbje)ivanja tr"ovanja sa razliitim tr%inim materijalom bez #zoraka i neposredno" pris#stva emitenata i investitora s dr#"e strane. akle imaj#/i # vid# istorijski nastanak i nain savremeno" #nkionisanja osnovni zadai svih berzi mo"# se deinisati kaoF 1< 2< 3< 4< 5< 6< !<
ormir ormiran anje je likvi likvidn dno" o" tr%i tr%ita ta obezbj obe zbje)e e)enje nje kontin kontin#it #iteta eta tr%ita tr%ita stvaranje stvaranjem m #slova za ormiranje ormiranje objektiv objektivne ne ijene ;perekt ;perektne ne ijene ijene er< #tvr)ivanj #tvr)ivanjee ijene ijene tr%ino" tr%ino" materijala materijala.. obezbje)# obezbje)#je je promjen# promjen# vlasnikih vlasnikih i #pravljak #pravljakih ih prava nad kompan kompanijama ijama indirektn indirektnaa pomo/ pomo/ inansiran inansiranj# j# privred privrede e zati zatita ta invest investito itora ra i inormis inormisanj anje. e.
trži1ta na berzi se mora 1< a bi berza berza mo"la mo"la obezbijed obezbijediti iti #nkij# #nkij# li!$id"oti trži1ta na tr"ovati tr"ovati sa velikim velikim brojem hartija hartija od vrijedno vrijednosti. sti. L$,$*"!/# #&9$:#' podraz#mijeva velik# velik# #est #estalo alost st berza berzansk nskih ih transa transaki kija ja # #slovi #slovima ma male male razlik razlikee izme)# izme)# ijene ijene pon#de i ijene potra%nje jedne iste hartije od vrijednosti ; cjen"vni aritet +engl' sread <. <. Da berzansko berzansko poslovanje poslovanje i aktivnost aktivnost privrednih privrednih s#bjekata s#bjekata veoma veoma je va%no va%no #spostaviti likvidnost tr%ita jer ono i emitentima i investitorima obezbje)#je veoma brz# promen# inansijske aktive. 'ova se pretvara # hartije od vrijednosti i obrn#to. a bi se zaista inansijska aktiva veoma brzo i lako mo"la mijenjati iz jedno" oblika # dr#"i i da bi se postizala najpovoljnija ijena neophodno je da na berzanskom tr%it# postoji veliki broj razliitih hartija hartija od vrijednosti. 93 6o"ti"uitet trži1ta obezbje)#je se kotiranjem hartija od vrijednosti na berzi. +talna pon#da i potra%nja hartija od vrijednosti na berzi #tie na pove/an# 8
Goran =ltarasF erminsko poslovanje str. 14.
25
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање mo"#/nos mo"#/nostt prik#pljan prik#pljanja ja likvidnih likvidnih sredstav sredstavaa od strane strane emitenata emitenata #z istovreme istovremen# n# pove/an# mo"#/nost mo"#/nost da investitori viak svojih sredstava plasiraj# plasiraj# # relativno si"#rne plasmane sa pove/anim prinosom s jedne strane i poboljanje svo" portelja hartija od vrijednosti i diversiikaijom rizika s dr#"e strane.
3> 0erza ima zadatak zadatak da prik#pljanjem prik#pljanjem konentraijom i s#eljavanjem s#eljavanjem pon#de i potra%nje tr%ino" materijala do)e do ormiranja to !-)#$,"$-) ' /,) *! )&8)#") 8)& #&9$:") $-)") to" materijala. (e)#tim imaj#/i # vid# da berza ne predstavlja potp#no savreno tr%ite ve/ da postoji objektivna mo"#/nost manip#laija na berzi od strane #esnika na berzanskom tr%it# berza ima zadatak da prati i analizira ponaanje pojedinih #esnika i otklanja elemente i manip#laije i sankionie #esnike koji nar#avaj# objektivno tr"ovanje na berzi. 4> &otiranjem tr%ino" materijala na berzi svakodnevno ;a # #slovima kontin#ira kontin#irano" no" tr"ovanja< tr"ovanja< i vie p#ta dnevno %#,&=%-) /) "-)+!,' $-)"'. $koliko postoji izra%ena potra%nja za odre)enim tr%inim materijalom odnosno #koliko je potra%nja ve/a od pon#de emitent pove/ava svoj# ijen# ' #$() $ !,)<',' $-)"% /,!-) !('"$-) . 5> &#poprodaja hartija od vrijednosti ;akija< b#d#/i da se radi o hartijama od vrijednosti koje imaj# vlasniki karakter sa sobom nosi i &!(-)"% ,0'/"$:#,' . ?mitenti akija koji nis# zadovoljni zadovoljni njihovim prometom prometom ili im je potreban ve/i iznos iznos likvidnih sredstava imaj# mo"#/nost da snize ijen# svojih akija i na taj nain pove/aj# potra%nj# za njima. (e)#tim takva aktivnost nosi sa sobom rizik da investitori k#pe kompletn# pon#d# i na taj nain obezbijede akviziij# odnosne kompanije ili da ostvare odl##j#/a #pravljaka prava. akva opasnost je znak za menad%ere da moraj# poboljati perormanse svoje kompanije to /e impliirati pove/anj# vrijednosti akija i na taj nain /e se izbje/i akviziija o niskim ijenama ili ostvarenje odl##j#/ih vlasnikih prava a time /e istovremeno i stovremeno izbje/i #"ro%avanj# #"ro%avanj# svoje poziije # kompaniji. 6> 0erza i berzansko tr"ovanje omo"#/#j# investitor# da brzo povrati #lo%ena sredstva kroz kapitaln# dobit i ostvareni prinos. &ada se hartije od vrijednosti odre)ene kompanije kotiraj# na berzanskom tr%it# dolazi se do saznanja o postojanj# tra%nje za tim hartijama. $koliko je tra%nja izra%ena to je jasan pokazatelj da s# mo"#/e mo"#/e nov novee emisij emisijee na osn osnov# ov# kojih se prik#p prik#plja ljaj# j# sredst sredstva va za dalje dalje &$,&)*") '#$,"!/#$. Pored Pored to"a kotiran kotiranje je hartija hartija od vrijedno vrijednosti sti na berzansk berzanskom om tr%it# tr%it# omo"#/#je #spostavljanje #spostavljanje realne realne ijene tih hartija od od vrijednosti a time i objektivne vrijednosti kompanije # jelini. Pon#da Pon#da velik veliko" o" broja broja razli razliitih itih hartij hartijaa od vrijedno vrijednosti sti na berza berzansk nskom om tr%it tr%it## #slovljava objektivno sni%avanje njihovih ijena. +amo sni%avanje ijena hartija od vrijednosti ima za posljedi# obezbje)enje ve/e" iznosa likvidnih sredstava koja se mo"# #potrijebiti za dalje investiije # privredne aktivnosti. > I"8!&('#$,"' '#$,"!/# berze i emitenata ima za !/0)*$% ':#$#% $",)/#$#!&'. ?mitenti prilikom dolaska na berz# daj# sve neophodne inormaije o svom poslovanj# tako da b#d#/i investitori mo"# dobiti realn# slik# o kompaniji emit emiten ent# t# hart hartija ija od vrij vrijed edno nost sti. i. Isto Isto tako tako toko tokom m ko kota tai ije je na tr%i tr%it# t# hart hartija ija od vrijednosti odre)ene kompanije berza stalno provjerava injenie # vezi poslovanja kompanije to ima za ilj pravilno inormisanje investitora i njihov# zatit#. ako)e
26
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање objavl objavljiv jivanj anjem em k#rsne k#rsne liste liste berza berza daje daje potp#n potp#n## inorm inorma aij# ij# o poz pozii iiji ji odre)e odre)enih nih hartija od vrijednosti na berzanskom tr%it# to tako)e ima #lo"# zatite investitora.
> B)&' !(!+%<%-) /)0)"-) '$#'0' iz neproitabilnijih privrednih "rana # proitabilnije privredne "rane. 'aime neproitabilne kompanije na berzi prodaj# svoje akije i tako prik#pljena sredstva innvestiraj# # proitabilne na taj nain posti%e se mobilnost kapitala s jedne strane a dr%ava izvrava svoj# alokativn# #nkij# bez direktno" #tiaja. #tiaja. 1..
P&$"$$ #&+!,'"-'
'es#mnjivo je da je razvitak berzi i berzansko" poslovanja posledia razvoja inansijsko" tr%ita. akle razvitak berzi odvijao se #poredo sa razvojem ekonomije i inansijsko" tr%ita. $ 'ovom vijek# tr%ita #opte a posebno inansijska tr%ita do%ivjela s# svoj veoma veliki razvoj to je #slovilo i razvoj berzi i berzansko" poslovanja kako prostorno tako i tehnoloki. 'aime # svim ve/im "radovima osnovane s# berze berze sa klasinim nainom nainom tr"ovanja ;postojanje berzansko" berzansko" sl#%beno" sl#%beno" prostora koji se naziva ring% it ili ar#et na kome se tr"#je metodama a#kije i izvikivanja<19 ili elektronske berze koje predstavljaj# takav tip berze eekata koji je potp#no kompj#terizovan kompj#terizovan i tr"ovina se obavlja obavlja # tiini i potp#no potp#no a#tomatizovano. a#tomatizovano. Dbo" osnivanja elektronskih berzi zbo" njeno" bezli/no" i rada # tiini jedan broj teoretiara smatra da ovakve berze nemaj# dalek# b#d#/nost jer nemaj# tr%ino" ara. ara. Osnovn Osnovnaa karak karakter terist istika ika nastan nastanka ka berzi berzi je spo sponta ntanos nost. t. +ponta +pontanos nostt nastan nastanka ka podraz#mijeva i spontanost nastanka pravila kojima se tr"ovalo na berzi. 0erza kao samostalna tr%ina instit#ija ne trpi nikakave dr#"e odnose i pravila koja nis# vezana za ekonomsk# ser#. akle svi odnosi koji se odvijaj# na berzi rez#ltat s# potreba tr%ita i tr"ovine a berzanska pravila nastaj# nastaj# # tok# razvoja berzansko" berzansko" poslovanja. Potrebno Potrebno je na"la na"lasiti siti da s# pravila pravila tr"ovanja tr"ovanja nastala nastala spontan spontano o a nakon nakon to"a to"a razvojem savremenih berzi ta pravila s# pretoena # zakonske norme. Imaj#/i # vid# karakteristike berze sasvim je raz#mljivo da je ona spontano nastala i da s# se pravila tr"ovanja ormirala na samoj berzi. 'astanak berze vezan je za nastanak prvo" kr#"a tr"ovaa ;prijatelji porodie /an den $eurse predstavljaj# prvi kr#" ondanje berze< a danas s# to ovla/eni posrednii koji se esto nazivaj# i i"rai. 'akon pove/anja obima i vrijednosti tr"ovanja ormiran je entar koji je obavljao prvo ra#novodstvene ra#novodstvene a potom i kontrolne kontrolne poslove. +pontanost nastanka berzi #sko je vezana sa razvojem tr%ita i #tiaja okr#%enja. *azvoj *azvoj tr%it tr%itaa i ostalo ostalo eko ekonom nomsko sko okr#%e okr#%enje nje #tia #tialo lo je na #savr #savrava avanje nje proes proesaa tr"ovanja. $tiaj tr%ita i okr#%enja na razvoj i #nkionisanje berzi treba raz#mjeti kao me)# me)#sob sobno no pov poveza ezane ne proe proese se jer pos postoj tojii i obrn# obrn#ti ti #tia #tiajj berzi berzi na tr%it tr%itee i okr#%enje. ako s# na primjer %itarie postale predmet "otovo svih robnih berzi zbo" lako" standardizovanja i iroke rasprostranjenosti ove k#lt#re. Isto tako tr"ovina ovom k#lt#rom na berzi doprinjela je da se i dr#"e k#lt#re na)# na berzanskom tr%it# a time se iri i njihova rasprostranjenost. 0erza i berzansko poslovanje doprinjela je da se na berzama tr"#je sa holandskim lalama na primjer ili s#vim ljivama pas#ljom i dr#"im proizvodima na predratnoj 0eo"radskoj berzi. 19
ivota *isti/F r%ite kapitala str. 189.
2!
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање *azvoj i #savravanje berzansko" poslovanja doprinio je kreiranj# izvedenih hartija hartija od vrijednosti vrijednosti - standardizo standardizovani vanihh terminskih terminskih #"ovora #"ovora prema potrebam potrebamaa okr#%enja i tr%ita roba.
1..1. P!,-)&)"-) $ /$+%&"!/# *obne berze s# pretee savremenih berza eekata. *azvitak tr"ovanja robama na berzi zahtijevao je #tvr)ivanje naina kontrole kvaliteta i kvantiteta roba sa kojim se tr"#je. 'a ovaj nain smanjen je rizik i pove/ana po#zdanost tr"ovanja tako da se sam proes tr"ovanja mo"ao odvijati nesmetano. Provjera i #tvr)ivanje kvaliteta i kvantiteta roba kojima se tr"#je na berzi zavisno od berze do berze vre same berzanske sl#%be ili odre)ene instit#ije van berze kao to s# razne vrste a"enija. akle ak le na ova ovajj nain nain berze berze pos postaj taj## tr%in tr%inaa instit instit# #ija ija od najve najve/e /e"" po povje vjeren renja ja i po#zdanosti. Pored to"a to"a berzansk berzanskoo tr"ovanje tr"ovanje karakterie karakterie brzina i eikasnost. eikasnost. Dbo" to"a savr savrem emen enee berz berzee #tvr #tvr)# )#j# j# ko koje je vrst vrstee roba roba i ko koje je ko koli lii ine ne mo"# mo"# biti biti pred predme mett berzansko" tr"ovanja. aj proes naziva se standardizacija. On ima za ilj da obezbjedi potp#n# si"#rnost transakija koje se obavljaj# na berzanskom berzanskom tr%it#. Hto se berzansko tr"ovanje vie razvijalo to je i standardizaija dobijala ve/i znaaj. $ savremenim #slovima proizvodi s# i onako postali predmet standardizaije pa je posao standardizaije standardizaije za potrebe berzi postao postao ne#poredivo laki laki odnosno iskoristili s# se ve/ postoje/i standardi ili nekih ovlatenih a"enija ili dr%avnih or"ana. Pored standardizaije proizvoda za berzansko poslovanje va%an je i nain smjetaja robe nain pre#zimanja ;#tovara ili pretovara< i slino. Dbo" to"a kao va%an element berzansko" tr"ovanja tr"ovanja imaj# i skladita. skladita.
P!,P!,-)& )&)" )"-) -) $ /$+% /$+%&" &"!/ !/## jes# jes# veom veomaa zna znaaj ajne ne od odre redn dni iee berz berzan ansk sko" o" poslovanja. Ono izvire iz samo" njeno" nastanka. nastanka. Dato je berzansko tr"ovanje nastalo izme)# prijatelja porodie /an den $eurse0 Dato to se izme)# njih tr"ovalo ne"graničen"g "vjerenja #"je je bil" izraz rijateljs#ih "dn"sa 1 trg"val" na osnov# ne"graničen"g se na riječ' &ako se osnovni kr#" #esnika #esnika na berzi irio tako je nestajalo potp#no" potp#no" povjerenja i zbo" to"a s# se ormirala ormalna pravila. :ormalna pravila koja s# nastaj nastajala ala bila bila s# izraz izraz realni realnihh odn odnosa osa ko koji ji s# oba obavlj vljala ala na berza berzansk nskom om tr%it tr%it#. #. Instit#alizaija povjerenja je proes proes koji se obavlja obavlja izme)# samih samih #esnika # proes# proes# berzansko" tr"ovanja a koji je #slovljen razvojem tr%ita pove/anjem broja #esnika na tr%it# i obima tr"ovine. Instit#alizaija se odvija kori/enjem odredaba postoje/e" tr"ovako" plana i #svajanjem dr#"ih neophodnih normi. 0erza je nastala na prinipima poverenja i si"#rnosti i kao takva mo%e da #nkionie na takav nain. $koliko bi se jedan od ovih elemenata - prinipa od#zeo iz proesa berzansk berzansko" o" tr"ovanja tr"ovanja dolo bi do #r#avanja #r#avanja berze kao instit#ije. instit#ije. Ova dva prinipa zasi"#rno predstavljaj# temelje na kojima poiva svaka berza. r%ita na kojima ne #nkionie berza nis# razvijena tr%ita ona s# nesi"#rna i pod velikim #tiajem netr%inih aktora. 0erza ne mo%e da #nkionie na onim tr%itima "dje nije mo"#/e mo"#/e obe obezb zbije ijedit ditii eleme elementa ntarne rne eleme elemente nte pov povjere jerenja nja i si"#rn si"#rnost ostii da /e se sve sve trans transak aki ije je ko koje je s# ob obav avlje ljene ne na park parket et## ili ili elek elektro trons nski kim m p# p#te tem m i real realiz izov ovat ati. i. ?lementi prinipi povjerenja i si"#rnosti berzansko" poslovanja dobijaj# jo vie na znaaj# ako se ima # vid# da je berzanska tr"ovina indirektna tr"ovina jer # ime 27
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање klijenata - k#paa k#paa i prodavaa transakije transakije obavljaj# berzanski berzanski posrednii posrednii - brokeri ili dileri. Dbo" to"a berza je # tok# svo" razvoja od nepisanih normi i obiajnih pravila izrasla # savremen# tr%in# instit#ij# koja je pisanim normama zatitila dva prinipa - osnov# berzansko" berzansko" poslovanja poslovanja - povjerenje i si"#rnost. si"#rnost. &ao to je reeno proes si"#rnosti predstavlja obavez# da se transakije koje s# obavljene realiz#j# na nain kako je to do"ovoreno. Dbo" to"a je proes si"#rnosti okren#t prema okr#%enj# berze a ne samoj berzi. $esnii na berzanskom tr%it# proes iz"radnje si"#rnosti i povjerenja realiz#j# # dva prava. Prvi prava se odnosi na one koji s# se #dr#%ili # berz# - berzanski posrednii. Oni imaj# za ilj da berzanske sastanke obezbjede od netr%inih #slova i da tr%ine rizike sved# na minim#m. Dbo" to"a oni provjeravaj# kvalitet hartija od vrijednosti kvalitet i kvantitet robe ili dok#menata o kvalitet# robe deini# pravila berze itd. ako)e oni razvijaj# instr#mente da svi oni koji %ele da tr"#j# na berzi posl#j# po pravilima berze i na taj nain isklj##j# netr%ino ponaanje. ako)e oni imaj# zadatak da obezbjede da se # str#kt#ri berzansko" tr%ita na)# i dr%avne hartije od vrijednosti to # nael# dovodi do ve/e" znaaja berze i berzansko" poslovanja. r#"i proes koji je va%an za si"#rnost tr"ovanja na berzi je aktivnost dr%ave prema berzi. 0ez obzira na injeni# da s# berze a#tonomne inansijske instit#ije razna devijantna ponaanja # prethodnom period# ;pronevjere krize slomovi itd. dovela s# do to"a da je nametn#la potreb# dr%avno" #tiaja na berz#. $tiaj dr%ave na berzansko poslovanje sa stanovita si"#rnosti o"leda se pre sve" sve"aa # ob obra razo zova vanj nj## neza nezavi visn sno" o" re"# re"#la lato torn rno" o" tije tijela la - 2"misije za hartije "d vrijed vrijedn"s n"sti ti i 3entra 3entraln" ln"gg regist registra ra hartij hartijaa "d vrije vrijedn" dn"sti sti. Ov Ovaa komi komisi sija ja je prvo prvo ormirana # +jedinjenim =merikim r%avama a nakon to"a ona je #nkionalno preslikana # "otovo sve dr%ave svijeta. Ovakav #tiaj dr%ave je veoma osjetljiv i ima dvije #lo"e. Prva #lo"a se odnosi da obezbijedi da se na berzi tr"#je sa validnim tr%inim materijalom sa materijalom iza koje" zaista stoji ona vrijednost onaj kvalitet i kvantitet proizvoda ili dr#"i oblik vrijednosti koji je naveden # odnosnom tr%inom materi materijal jal#. #. r#"a r#"a #lo"a #lo"a se odn odnosi osi na injen injeni# i# da je berza berza a#tono a#tonomna mna tr%in tr%inaa inst instit it# #ija ija i da dr%a dr%ava va svoj svojim im akti aktima ma pro proed ed#r #ram amaa i prav pravil ilim imaa ne smije smije da onemo"#/ava onemo"#/ava njen# tr%in# #nkij#.
1..2. U0!+' *&9',) % )&'"/!( !/0!,'"-% &ao to se iz dosadanje" dosadanje" izla"anja izla"anja mo"lo saznati berza berza je nastala spontano bez pomo/i dr%ave. (e)#tim na razvoj berzansko" tr"ovanja #tiao je razvoj inansijskih tr%ita i tr"ovine #opte. 'a razvoj inansijskih tr%ita i tr"ovine veliki #tiaj ima dr%ava pa se iz to"a zaklj##je da dr%ava # savremenom nain# poslovanja i tr"ovanja ima #tiaj #tiaj i na berz# berz# i berzansko berzansko tr"ovanje. &ako predstavlja nezavisn# nezavisn# instit#ij# postavlja se pitanje pitanje kako to onda dr%ava ima ima #tiaj na berz# i da li je berza berza zaista nezavisna instit#ija =ko se prisjetimo da s# dr%avne obveznie jedna od veoma veo ma estih estih hartija hartija od vrijed vrijedno nosti sti sa kojima kojima se tr"#je tr"#je na berzi berzi ond ondaa odmah odmah dobijamo od"ovor da dr%ava ima #tiaj na berzansko poslovanje odnosno tr"ovanje. Pored to"a na berzi s# #klj#eni mno"i dr%avni ili ak paradr%avni privredni s#bjekti. 28
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање jel#j#/i direktno ili indirektno dr%ava ima realn# mo"#/nost da #tie na tokove i obim tr"ovanja na berzi. Posmatraj#/i sa aspekta vrijednosti hartija od vrijednosti sa kojima dr%ava mo%e da tr"#je na berzi vremen# kada /e se odl#iti za tr"ovanje i sa stanovita ijene hartija od vrijednosti neosporno se mo%e zaklj#iti da dr%ava veoma znaajno mo%e da #tie na berzansko tr"ovanje. (e)#tim i pored to"a dr%ava se prila"o)ava i prihvata pravila tr"ovanja koja s# izraz volje same berze i na taj nain njen potenijalno veoma znaajni #tiaj se smanj#je. Pove/ Pove/anj anjee obima obima tr"ova tr"ovanja nja na berza berzama ma #est #estalo alost st tr"ova tr"ovanja nja na berza berzama ma doveli s# do to"a da se dr%ava indirektno #klj#i # kontrol# tr"ovanja da bi se obezijedila dva osnovna prinipa tr"ovanja na berzi /$+%&"!/# $ !,-)&)"-). &ontrol# rada berze dr%ava indirektno ostvar#je obrazovanjem &omisije za hartije hartije od vrijednosti vrijednosti i ,entralno" ,entralno" re"istra. re"istra. Ove dvije instit#ije instit#ije koje s# iniijalno iniijalno osnovane od strane dr%ave a nakon to"a djel#j# samostalno obezbje)#j# si"#rnost i povjerenje # berzansko berzansko poslovanje poslovanje i neposredno #ti# #ti# na berzansko berzansko okr#%enje. 0erza #tie na okr#%enje a time i na dr%av# svojim pravilima tr"ovanja to isklj##je pretjerani #tiaj dr%ave na berzansko poslovanje. &ontrolnore"#latorska #lo"a dr%ave pris#tna je i zbo" to"a to dr%ava predstavlja klj#ni aktor okr#%enja # kojem berza djel#je. 0ez obzira na mo"#/nost direktno" ili indirektno" #tiaja na berz# dr%ava ne smije da pre)e odre)eni pra". aj pra" je odre)en jo # vremen# spontano" nastanka berze izme)# odabrano" broja i"raa koji s# samostalno #redili pravila tr"ovanja na osnov# "vjerenja% "štenja i sigurn"sti i bez "m"&i države' o znai da dr%ava ne smije da #tie na a#tonomnost berze koja kao samostalna i nezavisna instit#ija #re)#j #re)#jee i re"#li re"#lie e osnovna osnovna pravil pravilaa i po pojed jedina inane ne odnose odnose.. +amo +amo je berza kao samostalna instit#ija ovlatena da re"#lie odnose na berzi koji s# i danas izraz spontanosti i zahtjeva konkretnih odnosa koji nastaj# # proes# tr"ovanja. r%ava mo%e da re"#lie one odnose koji se realiz## po izlask# sa berze i one odnose koji nastaj nastaj## # irem irem okr#%e okr#%enj# nj# odn odnosn osnoo one odn odnos osee koji koji predst predstav avlja ljaj# j# eko ekonom nomski ski ambijent. (e)#tim i # ovim odnosima dr%ava sve vie poprima #lo"# ono"a ko poma%e a manje manje ono"a ko #re)#je #re)#je i #skla)#je. r%ava predstavlja veoma slo%en sistem koji ima bezbroj #lo"a i #nkija dok je berza potp#no zaokr#%en #nkionalni sistem koji ne trpi nikakve improvizaije. Iako s# ova dva sistema potp#no razliita kako po obim# sadr%aj# #lo"ama i zadaima ona #nkioni# paralelno i me)#sobno se doti# i prepli/#. 'ajznaajnije za ova dva sistema sistema je to da ona ne mo"# biti jedna dr#"om hijerarhijski nadre)ena. =ko bi se to do"odilo onda bi bile #"ro%ene osnovne #nkije i jedno" i dr#"o" sistema. akle #tiaj dr%ave na berz# je prihvatljiv samo kroz mehanizam #klj#ivanja # pravila berzansko" tr"ovanja i bez #"ro%avanja osnovnih berzanskih prinipa. $koliko bi do to"a dolo berza berza bi zamrla odnosno odnosno nestala kao kao instit#ija.
5e)ime a bi se # potp#nosti mo"lo raz#mjeti sadr%aj i #nkionisanje tr%ita kapitala nephodno je prethodno deinisati pojam kapitala. &apital se mo%e deinisati sa 39
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање vie aspekata. 'aje/e se deinie sa aspekta kompanije i tada se pod kapitalom podraz#mjeva #k#pnost #k#pnost kapitalnih dobara kojim raspola%e odre)ena kompanija ili privreda. +ledstveno toj deiniji pod tr%item kapitala podraz#mijeva se mjesto s#eljavanja ili povezivanja pon#de i potra%nje za razliitim obliima d#"oronih inansijskih instr#menata ; (inansijs#i instrumenti čija je r"čn"st duža "d g"dine dana<. r%ite r%ite kapitala kapitala se # osnov osnovii dijeli dijeli na tr%ite tr%ite obvezni obveznia a tr%ite tr%ite hipoteka hipoteka i tr%ite akija. (e)#tim tr%ite kapitala mo%e se posmatrati i prema tome da li se inansijski instr#menti koji s# predmet inansijskih transakija prvi p#t nalaze na tr%it# ili ne odnosno da li je jedan od #esnika na inansijskom tr%it# ori"inalni vlasnih inansijsko" instr#menta ;emitent< ili je rije o preprodaji inansijsko" instr#menta sa kojim se ve/ tr"ovalo. +a ovo" aspekta tr%ite kapitala se dijeli na &$('&"! $ /)%"*'&"!. .rimar"o trži1te !apitala predstavlja promet inansijskih instr#menata izme)# izme)# ori"inaln ori"inalno" o" vlasnika vlasnika ;emitenta< ;emitenta< i prvo" investitora investitora.. 7e!u"dar"o trži1te !apitala ob ob#h #hva vata ta sve sve kasn kasnije ije k# k#po pop pro roda daje je ve/ ve/ emit emitov ovan anih ih ina inans nsij ijsk skih ih instr#menata i predstavlja dalji %ivot hartija od vrijednosti. +ek#ndarno tr%ite kapitala mo%e se deinisati i kao ekonomski prostor odnosno # savremenim #slovima milje na kome se tr"#je d#"oronim inansijskim instr#mentima za razlik# od primar"o# od primar"o# trži1ta !apitala koji predstavlja ekonomski prostor odnosno milje "dje se mobilie kapital emitovanjem d#"oronih inansijskih instr#menata. Postoj Postojii visoka visoka korela korelaij ijaa i #slovl #slovljen jenost ost prima primarno rno"" i sek#n sek#ndar darno" no" tr%it tr%itaa kapitala. +ek#ndarno tr%ite kapitala ne mo%e postojati bez postojanja primarno" tr%ita kapitala. 'a sek#ndarnom tr%it# kapitala ormira se ijena emitovanih hartija od vrijednosti. $estvovanje veliko" broja kompanija sa velikim brojem hartija od vrijednosti na sek#ndarnom tr%it# kapitala dovodi do ormiranja ijene #k#pne pon#de i tra%nje to ima za posledi# sni%avanje ijene kapitala odnosno ormiranja nje"ove objektivne ;er< tr%ine ijene. :inansijsk :inansijskaa tr%ita mo"# mo"# se podijeliti podijeliti i sa aspekta da li s# or"anizov or"anizovana ana ili neor"aniz neor"anizovan ovana. a. 0r#a"i)o$a"o trži1te predta$l%a protor ili e!o"om!i mil%e #d%e e ure-e po"uda i potraž"%a i #d%e e 2ormira ci%e"a i o*a$l%a tr#o$i"a 2i"a"i%!im i"trume"tima. i"trume"tima. +to"a se sek#ndarna tr%ita kao or"anizovana tr%ita dijele na berze i vanberzanski vanberzanski promet. P!#&)"! -) "'+0'/$#$ $ #! *' /,'' )&' &)*/#',0-' !&+'"$!,'"! 8$"'"/$-/! #&9$:#) ' *' /,'! !&+'"$!,'"! #&9$:#) "$-) )&'. 0erz 0erzaa se naj naje e/e /e dein deini iee kao kao pros prosto torr na ko kome me se tr"#j tr"#jee d# d#"o "oro ron nim im inansijskim instr#mentima. 0erza predstavlja or"anizovano sek#ndarno tr%ite hart hartija ija od vrije vrijedn dnos osti ti sa po potp tp#n #noo pre preiz izni nim m i stro stro"o "o #tvr #tvr)e )eni nim m prav pravil ilim imaa tr"ova tr"ovanja nja pravil pravilima ima prijem prijemaa tr%in tr%ino" o" mater materija ijala la kao kao i potp# potp#no no preiz preiznim nim kriterij#mima koji re"#li# #slove i nain za prijem # lanstvo na berzi. 0erz# od svo" osnivanja karakteri# koji daj# od"ovore na pitanjaF 45 mjest" trg"vanja trg"vanja%% 65 redmet redmet trg"vine% trg"vine% 75 usl"vi za trg"vinu% trg"vinu% 85 učesnici učesnici u trg"vini% trg"vini% 95 met"d trg"vine' Pravila po kojima se tr"#je na berzi nis# jedinstvena za sve berze ali ona # nael# nael# ob#hvataj# ob#hvataj# pravila pravila koja se odnose odnose na sam proes proes tr"ovanja tr"ovanja na odnose odnose izme)# #esnika # tr"ovanj# post#pak prijema tr%ino" materijala na berz# post#pak i vrijeme izdavanje izdavanje nalo"a pravila pravila i metode tr"ovanja proes #parivanja 31
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање pon#de i tra%nje post#pak zaklj#ivanja poslova post#pak prenosa vlasnitva i isplate itd. 0erze se naje/e dijele prema slijede/im kriterij#mimaF &)*()# #&+!,$") "';$ "';$" " "'/# "'/#'" '"' ' $0$0- !/0 !/0!, !,'" '"-' -' /#&% /#&%# #%& %&'' ,0'/ ,0'/"$ "$:# :#,' ,' &!&!- ;0'"! ;0'"!,' ,' &'"!, &'"!,&/" &/"!/# !/# &)*()# &)*()#''. Prem Premaa pred predme met# t# tr"o tr"ovi vine ne kao kao najz najzna naa ajn jnij ijem em kriterij#m# za razmatranj# vrsta berzi berze se dijele naF &!") $0$ &!*%#") 8$"'"/$-/) $0$ )8)#") $ (-):!,$#). Osnovni zadai svih berzi mo"# se deinisati kaoF ormiranje likvidno" tr%ita obezbje)e obezbje)enje nje kontin#it kontin#iteta eta tr%ita tr%ita stvaranje stvaranjem m #slova #slova za ormiranje ormiranje objektivn objektivnee ijen ijenee ;pere ;perektn ktnee ijene ijene er ijene ijene< < #tvr)i #tvr)iva vanje nje ijene ijene tr%in tr%ino" o" materi materijal jala a ob obez ezbj bje) e)#j #jee prom promje jen# n# vlas vlasni nik kih ih i #p #pra ravl vlja jak kih ih prav pravaa nad nad ko komp mpan anija ijama ma indirektna pomo/ inansiranj# privrede i zatita investitora i inormisanje. 'a berzi tr"ovanje obavljaj# berzanski posrednii brokeri i dileri. Oni mo"# osnivati jedno ili vie svojih #dr#%enja. #dr#%enja. $dr#%enja se se mo"# osnivati osnivati kao posebna nezavisna #dr#%enja # sklad# sa propisima domiilne zemlje ili kao posebna #dr#%enja pri privrednim komorama. 0erzanski posrednii na berzi zaklj##j# berzanske poslove. poslove. r"ovanje na berzi berzi obavlja se p#tem p#tem promtne ili terminske tr"ovine. Pod promt promtnim nim naino nainom m tr"ova tr"ovanja nja pod podraz raz#m #mije ijeva va se da se predm predmet et tr"ovi tr"ovine ne ispor##je i pla/a odmah po obavljanj# proesa k#poprodaje. erminski nain tr"ovanja podraz#mijeva da se ispor#ka i pla/anje predmeta berzanske tr"ovine ne obavlja odmah po zaklj#enj# tr"ovakih poslova. $esni $esnii i na termin terminsko skom m berza berzansk nskom om tr%it tr%it## mo"# mo"# se pod podije ijelit litii na dvije dvije osnovne "r#peF )*9)&) $ :)%0'"#). Ced%eri s# #esnii na terminskom tr%it# koji %ele da se zatite od promjena ijena koje mo"# #"roziti njihov# planiran# dobit dobit odno odnosn sn "ni žele da se "siguraju "d rizi#a r"mjene cijena% "dn"sn" "d "stvar "stvariva ivanja nja lanir lanirane ane d"biti d"biti'' $ :)%0'"#) spad spadaj aj## on onii #es #esni nii i na berzanskom tr%it# koji %ele da ostvare zarad# na osnov# razlike # ijeni berzansko" materijala kojim se tr"#je na termin. 'a taj nain oni svjesn" rizi#uju u cilju "stvarivanja zarade "dn"sn" d"biti' (er)a"!i polo$i predta$l%a%u u#o$ore o !upoproda%i *er)a"!o# materi%ala !o%i )a!l%uču%u *er)a"!i pored"ici4 pored"ici4 0erzanski poslovi poslovi s# samo oni poslovi koji koji se zaklj##j# na samoj berzi ;za berzanskim p#ltom< ili p#tem kom#nikaione kom#nikaione mre%e. Osnovna osobina osobina berzanskih poslova je javnost # rad# koja se izra%ava kroz nain zaklj#ivanja #"ovora objavljivanje zaklj#enih poslova objavljivanjem k#rsne liste itd. 0erza kontin#irano vri kontrol# rada #esnika tr"ovanja na berzi. Osnovni ilj berzanske kontrole je da se izbje"n# poreme/aji i krize. 0erzanski nadzorni or"ani nad"ledaj# potivanja pravila berzansko" tr"ovanja i ako #tvrde odre)ene poreme/aje ob#stavljaj# ob#stavljaj# izvravanje izvravanje nalo"a i izri# sankije. sankije.
P$#'"-' ' ,-)9% 4' :ta :ta je je t" t" #a #ait ital al00 2. ;e(inisati i "bjasniti tržište #aitala.
32
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање 7' ;e(ini ;e(inisat satii rimar rimarn" n" i se#und se#undarn arn"" tržište tržište #aital #aitala% a% "bjasnit "bjasnitii razli# razli#uu i "vezan"st izme!u izme!u njih' 8' 2"ja su "bilje "bilježja žja se#un se#undarn darn"g "g tržišta tržišta #aitala0 #aitala0 9' ;e(ini ;e(inisat satii i "bjasn "bjasniti iti "ja "jam m berzi berzi'' <' 2"ji 2"ji su "sn"vn "sn"vnii eleme elementi nti berzi0 berzi0 =' 2"ja se vrsta trg"vine "bavlja na berzi sa stan"višta r"#a za#ljučivanja transa#cija0 transa#cija0 )bjasniti sva#u sva#u "d "jedinih "jedinih vrsta' >' ?ave ?avest stii #rit #riter erij ijum umee za "dj "djel eluu berz berzi' i' )bja )bjasn snit itii r"bn r"bnee berz berze% e% berz berzee e(e#ata i mješ"vite berze' @' 2"ji 2"ji su "sn"vn "sn"vnii zadac zadacii berz berze0 e0 4A' ;e(inisati i "bjasniti "bjasniti berzans#e berzans#e "sl"ve' "sl"ve' 44' )bjasniti razli#u izme!u izme!u hedžera i še#ulanata' 46' )bjasniti ul"gu države države u berzns#"m berzns#"m "sl"vanju' "sl"vanju'
2. REGULA REGULATOR TORNA NA TIJELA TIJELA – INSTIT INSTITUCI UCIJE JE NA TRŽIŠTU TRŽIŠTU KAPITAL KAPITALA AI BERZANSKI POSREDNICI 2.1.
K!($/$-' ' '&#$-) !* ,&$-)*"!/#$ 33
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
2.1. 2.1.1. 1. I/#! I/#!&$ &$-' -' $ &' &',! ,!-okom dvadesetih "odina prolo" vijeka dolo je do sna%no" razvoja inansijsko" tr%ita na tl# +jedinjenih =merikih =merikih r%ava. O"roman broj amerikanaa amerikanaa je #la"alo # akije i na taj nain dolo je do pove/anja tra%nje s jedne strane i pove/anja ijena aki akija ja s dr#" dr#"ee stra strane ne.. Vrije Vrijedn dnos ostt no novi vihh emis emisija ija # tom tom peri period od## stal stalno no je rasl rasla. a. ?konomisiti s# #pozaravali #pozaravali da hiper emisija mo%e dovesti dovesti do ne%eljenih posledia posledia ali velika tra%nja za akijama imala imala je za posledi# posledi# da s# emisije emisije i dalje rasle. $vi)aj#/i $vi)aj#/i da nove emisije nemaj# realno ekonomsko pokri/e dr%ava je pok#ala da #vede od odre re)e )en# n# re"#l re"#lat ativ iv#. #. (e)#t (e)#tim im taj taj po pok# k#a ajj je propa propao o jer jer se javno javno mijen mijenje je s#pros s#p rostav tavilo ilo mjeram mjeramaa dr%ava dr%ava s obraz obrazlo% lo%enj enjem em da se ona mijea mijea # pred#z pred#zetn etnik ik## aktivnost privrednih s#bjekata s#bjekata i da sp#tava njihov# %elj# za za ostvarivanjem to to ve/e" bo"atstva a koje koje je #jedno i izvor b#d%etskih b#d%etskih prihoda. prihoda. (o%e se re/i da je velika ekonomska kriza 1828. "odine i otre%njenje koje je nast#pilo nakon njeno" zavretka doprinijela donoenj# re"#lative na inansijskom tr%it#. =naliza #zroka velike ekonomske krize pokazala je da je ona nastala hiper emisijom emisijom hartija od vrijednosti vrijednosti i manip#lat manip#lativnim ivnim mjerema mjerema na inansijskom inansijskom tr%it#. tr%it#. 0ez obzira to je analiza pokazala da je jedan od #zroka velike ekonomske krize nedostatak zakonske re"#lative i hiper emisija hartija od vrijednosti nije bilo lako #spostaviti zakonsk# re"#lativ#. ek 1833. 1833. "odine "odine ;etri "odine poslije poslije velike ekonoms ekonomske ke krize< &on"res &on"res += #svojio #svo jio je Dakon Dakon o hartijama hartijama od od vrijednos vrijednosti ti a nako nakonn to"a # Dakon Dakon o &omisiji &omisiji za 44 vrijednosnie i berze ; Securities and .xchange 3"missi"n 1 S.35 ' 'a taj taj nain nain ova ova komisije postala je prva # svijet# a danas je i vode/a kako po razvoj# re"#lative i svojoj poziiji na naionalnom naionalnom tako i na "lobalnom "lobalnom tr%it#. Osnovni sadr%aj ova dva zakona ;ije se odredbe ili direktno ili neto izmijenjene primjenj#j# # svim ostalim ostalim zemljama< odnosi se na to daF 1< &ompanije &ompanije koje koje %ele da emit#j# emit#j# hartije hartije od vrijednos vrijednosti ti # ilj# prodaje prodaje na tr%it# tr%it# hartija od vrijednosti - berzi moraj# javnost objektivno i istinito obavjetavati o svom poslovanj# o kvalitet# hartija od vrijednosti koje se emit#j# o riziima i prednostima prednostima koje nosi investiranje investiranje # njih. 2< Instit#ije Instit#ije i dr#"i s#bjekti s#bjekti koji or"aniz or"anizij# ij# i koji tr"#j# hartijam hartijamaa od vrijednosti vrijednosti moraj# moraj# se prema prema invest investito itorim rimaa - k#p k#pim imaa hartij hartijaa od vrijed vrijednos nosti ti odn odnosi ositi ti poteno i asno i njihove interese staviti ispred svojih. Pored ova dva zakona tr%ite hartija od vrijednosti #re)eno je i donoenjem zakona o d#%nikim hartijama od vrijednosti investiionim ondovima 12 kojim je re"#li re"#lisan san njihov njihov promet. promet. *eor *eorma ma ovih ovih zakona zakona nast#pi nast#pila la je 299 2992. 2. "odine "odine kao posljedia tri krize ;velika paiika kriza teroristiki napad na k#le +vetsko" tr"ov tr"ovin insk sko" o" ent entra ra # 'j#j 'j#jor ork# k# i bank bankro rott veli veliki kihh amer ameri iki kihh ko komp mpan anija ija zbo" zbo" ra#novodstvenih prevara # bilansima<. Izmjene ovih zakona ;koji se zove +arbans 11
Ovaj Dakon postao je temelj na osnov# koje" s# sve zemlje donosile sline zakone kako po naziv# tako i po sadr%aj#. 12 Ovi zakoni s# # += donijeti 1849. "odine.
34
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање "dredbi #"je se Okslijev zakon - Sarbanes-)xleB Cct < odnosile s# se na ""štravanje "dredbi "dn"se "dn"se na "dg"v"rn "dg"v"rn"st "st subje#a subje#ata ta emitenata emitenata%% zatim zatim "dg"v"rn "dg"v"rn"st "st za ri#aziva ri#azivanje nje (inansijs#ih "data#a " "sl"vanju #"manija sa čijim se hartijama "d vrijedn"sti trguje na berzi' P"red t"ga ve"ma detaljn" je ure!en" račun"v"dstv" račun"v"dstv" i revizija . Ovim izmenama izmenama #vedena #vedena je # sistem inansijsko inansijsko"" tr%ita jo jedna #stano #stanova va Odbor za 13 Public 3"manB Ccc"unting )versight nadzor ra#novodstva javnih pred#ze/a ; Public $"ard <. <.
o"a)aji koji s# imali za posledi# donoenje navedenih izmjena doprinijeli s# pad# ijena hartija od vrijednosti kao i smanjenj# obima tr"ovanja. Pored to"a # poslednjoj dekadi dvadeseto" vijeka inansijsko tr%ite je postalo "lobalno a nje"ova re"#lativa ostala ostala je na naionalnom nivo#. =mer =meri ika ka &o &omi misi sija ja za vrije vrijedn dnos osni nie e i berz berzee ima ima pet pet ko kome mesa sara ra od ko koji jihh predsjednik += jedno" imen#je za predsjednika. 'ajvie tri komesara mo"# biti iz jedne politike partije tako da se na taj nain obezbje)#je da rad komisije ne b#de podlo%an #tiaj# pojedinih partija. (andat svakom lan# &omisije traje pet "odina ali jednom od njih mandat istie svake "odine 5. j#na. Osnovna djelatnost &omisije sastoji se # sljede/emF 1< #mae #mae savezne savezne zakone zakone koji koji se odnose odnose na hartije hartije od vrijednos vrijednosti ti 2< o op# p#nnj#j# j#j# post postoj oje/ e/ee prav pravil ilni nike ke i osta ostale le prop propis isee koji koji se odno odnose se na rad rad &omisije 3< Pred Predla la%# %# no nove ve pro proed ed#r #ree i prav pravil ilaa # skla sklad# d# sa izmi izmije jenj njen enim im #slo #slovi vima ma na tr%it# 4< Obezbje)# Obezbje)#j# j# primjen# primjen# zakon zakonaa i ostalih ostalih propisa propisa koji koji se odnose odnose na tr%ite tr%ite hartija hartija od vrijednosti. +jed +jedni nie e &o &omi misi sije je s# po prav pravil il## javn javne. e. &o &omi misi sija ja ima ima eti etiri ri od odje jelje ljenj njaa ;za ;za koorpo koo rporat rativn ivnee inans inansije ije za re"#la re"#laij ij## tr%it tr%ita a za #prav #pravlja ljanje nje inves investi tiija ijama ma i za kontrol#< i osamnaest #reda kanelarija. kanelarija. $redi - kanelarije kanelarije obavljaj# veoma veoma irok# aktivnost od #pravno" prava do ra#novodstva inormativne djelatnosti obrazovanja investitora ekonomskih analiza i slino. abela broj 1 Hema &omisije za hartije od vrijednosnie i berze
13
Pod ovim pred#ze/ima se se podraz#mijevaj# javna akionarska dr#tva sa ijim se hartijama od vrijednosti tr"#je na berzi.
35
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
36
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
3!
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
2.1. 2.1.2. 2. N'*0 N'*0)9 )9"! "!/# /# !($ !($/$ /$-' -' Pod #tiajem #tvr)enih nadle%nosti &omisije za vrijednosnie i berze sve dr#"e dr#"e zemlje zemlje don donije ijele le s# svoje svoje pos posebn ebnee zakone zakone ko kojima jima je re"#li re"#lisan sanaa nad nadle% le%nos nostt &omisija za hartije od vrijednosti vrijednosti ali svakoj od komisija komisija iako imaj# svoje speiine speiine nadle%nosti #tvr)#j# se opte nadle%nosti kao to s#F 1< 2< 3<
Oblast ko koorpo rporativno" #p #prav ravljan janja # ak akionarskim dr#tvima odnosn odn osnoo sk# sk#pp me)#s me)#sobn obnih ih odn odnosa osa vlasni vlasnika ka i #pravl #pravlja jaaa i povjerilaa $re)enje tr%ita kapitala kontrolom #esnika na njem# berzanskih posrednika posrednika same berze. berze. Datita privatne svojine # oblik# korporativnih i d#%nikih hartija od vrijednosti - kontrola re"istra hartija od vrijednosti.
&omisi &omisija ja hartije hartije od vrijed vrijednos nosti ti bav bavii se i #re)en #re)enjem jem tr%it tr%itaa inan inansij sijski skihh derivata. Velika inansijska tr%ita ;+=< obraz#j# posebn# komisij# koja se bavi ovom vrstom tr%ino" materijala.
2.1.3. M)=%"'&!*"' !&+'"$'$-' !&+'"$'$-' !($/$-' ' '&#$-) !* ,&$-)*"!/#$ *azvoj *azvoj inans inansijs ijskih kih tr%it tr%ita a "lobal "lobaliza izaija ija tr%it tr%itaa kap kapita itala la i tr%it tr%itaa #op #opte te nametn nametn#la #la je potreb potreb## jedins jedinstve tveno" no" #re)en #re)enja ja svih svih naion naionaln alnih ih tr%it tr%itaa kapit kapitala ala (e)#na (e)#narod rodna na or"ani or"aniza zaija ija za komisi komisije je za hartij hartijee od vrijed vrijednos nosti ti ; nternati"nal )rganizati )rganizati"n% "n% "( Securitie Securitiess 3"missi"n 3"missi"nss 1 )S3) 1Madrid5% 1Madrid5% dala je veliki znaaj #niikaiji naionalnih tr%ita kapitala. Ova or"anizaija nastala je 1873. "odine od Inte Intera rame meri rike ke re"i re"ion onal alne ne aso asoija ijai ije je re"# re"#la lato tora ra.. Go Godi dine ne 18 1874 74.. "o "odi dine ne ov ovoj oj or"anizaiji priklj#eni s# naionalni re"#latori tr%ita kapitala iz :ran#ske Velike 0ritanije Indonezije i E#%ne &oreje. +talni Generalni Generalni sekretarijat osnovan osnovan je 1876. 1876. "odine. Ova or"anizaija tren#tno broji 171 lani# koja svojom djelatnos/# pokriva sva inansijska tr%ita # svijet#. Ova me)#n me)#naro arodna dna instit instit#i #ija ja veo veoma ma mno"o mno"o je dop doprin rinije ijela la razvoj razvoj## tr%it tr%itaa kapitala i hartija od vrijednosti. Osnovni znaaj ove or"anizaije sastoji se #F 1< $svajanj# $svajanj# iljeva iljeva i prinipa prinipa re"#l re"#lisanj isanjaa tr%ita tr%ita hartija hartija od vrijednos vrijednosti ti ;#svojeni ;#svojeni 1887.< koji s# postali standard za sva naionalna tr%ita 2< $svajanje $svajanje memora memorand#m nd#maa o raz#mijevan raz#mijevanj# j# ;#svojen ;#svojen 2992.< 2992.< iji je zadatak zadatak da omo"#/i omo"#/i razmjen# razmjen# inormaija inormaija i isk#stava isk#stava naionalni naionalnihh komisija. komisija. 'a ovaj nain olakana je realizaija optih prinipa. 3< $svajanje $svajanje (etodolo" (etodolo"ije ije ;#svoje ;#svojena na 2993.< 2993.< za proje projen# n# primjen primjenee nivoa nivoa optih optih prinipa. Postoj Postojee tri nivoa nivoa lanst lanstva va # ovo ovojj or"ani or"aniza zaiji ijiFF p#n p#nopr opravn avno o pripre pripremn mnoo i pridr#%no. P#nopravni lanovi imaj# pravo "lasa i pravo da b#d# birani # Izvrni komitet.
37
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање Predsjedniki komitet ine predstavnii svih lanova koji se sastaj# jednom "odinje. Ova or"anizaija posjed#je re"ionalne komitete. Mlanovi me)#narodne or"anizaije or"anizaije komisije za hartije od vrijednosti obavezni s#F 1< 2< 3< 4<
da sara)#j# sara)#j# # promoiji promoiji visokih visokih standard standardaa # re"#laiji re"#laiji tr%ita tr%ita kapitala kapitala razmjenj#j# razmjenj#j# inorma inormaije ije # ilj# re"#laije re"#laije i razvoja razvoja naionalnih naionalnih tr%ita tr%ita kapitala kapitala #spostave #spo stave standard standardee za eikasan eikasan nadzor nadzor nad me)#narodn me)#narodnim im transakijam transakijama a obezbje) obezbje)#j# #j# #zajamn# #zajamn# pomo/ pomo/ # zatiti zatiti inte"riteta inte"riteta tr%ita tr%ita kapitala kapitala..
Mlanstvo Mlanstvo # (e)#narod (e)#narodnoj noj or"anizai or"anizaiji ji komisije komisije za hartije od vrijednost vrijednostii podraz#mijeva da je tr%ite kapitala #re)eno na zadovoljavaj#/i nain i da investitori na njem# #%ivaj# zatit#.
2.1.4. N)',$/"!/# K!($/$-) ' '&#$-) !* ,&$-)*"!/#$ &omisija za hartije od vrijednosti predstavlja nezavisno re"#latorno tijelo. a bi ona mo"la t# svoj# osnovn# i nepodijeljen# #nkij# izvravati ona mora imati potp#n# nezavisnost. Dbo" to"a &omisija za hartije od vrijednosti ima trojak# nezavisnostF I"/#$#%$!"'0"% )&/!"'0"% $ 8$"'"/$-/%. Instit#ionalna nezavisnost posti%e se time to se &omisije osnivaj# zakonom sa preiznim #tvr)ivanjem nadle%nosti. 'ajve/i stepen instit#ionalne nezavisnosti posti%e se # sl#aj# kada lanove lanove komisije postavlja postavlja imen#je parlament. 'a taj nain komisija dobija stat#s nezavisnosti kao to "a imaj# s#dovi entralna banka ili vlada. 'i%i nivo nezavisnosti nezavisnosti posti%e se kada kada lanove komisije komisije imen#je vlada vlada a najmanji kad to ini neko od ministarstava ministarstava - ministarstvo ministarstvo inansija naprimjer. Personalna nezavisnost podraz#mijeva da lanovi komisije - komesari ne smij# biti izlo%eni nikakvim pritisima i #tiajima bilo koje vrste pa ni od samih lanova komisije - komesara. (e)#tim personalna nezavisnost zavisi i od samo" karaktera lana komisije - komesara od nje"ovo" lino" proesinalno" i moralno" inte"riteta. Dbo" to"a se pretpostavlja da /e personalna nezavisnost svako" lana komisije komesara biti ve/a ako se on bira javno # parlament#. :inansijska nezavisnost je ona nezavisnost koja # s#tini odre)#je #k#pn# nezavisnost. $koliko bi neka komisija imala i #nkionaln# i personaln# nezavisnost a ako ne bi imala inansijsk# nezavisnost onda prethodne dvije nezavisnosti ne bi imale nikakvo" nikakvo" smisla. smisla. :inansijs :inansijska ka nezavisnos nezavisnostt podraz#mi podraz#mijeva jeva da rad komisije komisije ne smije biti inansiran od strane dr%ave ili nekih dr#"ih izikih ili pravnih lia koja s# zainteresovana za #nkionisanje tr%ita kapitala. 'a koji nain se onda obezbje)#je inansijsk inansijskaa nezavisnos nezavisnost t 'a isti nain nain na koji se ona obezbje)#je obezbje)#je # svim ostalim ostalim sl#ajevima privredno" privredno" i dr#"o" %ivota. +amostalnim +amostalnim inansiranjem. o znai da da se rad komisije inansira iz taksi koje napla/#j# za svoje #sl#"e. 'a taj nain rad ove komisije se birokratiz#je ali se istovremeno ostvar#je njena inansijska nezavisnost. akl a kle e napl naplat atom om svoj svojih ih #sl# #sl#"a "a &o &omi misi sija ja je stim stim#l #lis isan anaa da radi radi eik eikas asno no da prik#pljena sredstva sredstva i samostalno se inansira i na taj nain nain postaje nezavisna. nezavisna.
38
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање :inansijski plan &omisije za hartije od vrijednosti donosi se prema proed#ri koja va%i za inansijski plan entralne banke a #svaja "a parlament.
2.1.5. N'*0)9"!/#$ ")$ K!($/$-' ' '&#$-) !* ,&$-)*"!/#$ R)%0$) S&/) 'adle%nosti &omisije &omisije za hartije od vrijednosti vrijednosti *ep#blike +rpskeF +rpskeF •
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
donosi propise kojima se re"#lie #nkionisanje tr%ita hartija od vrijednosti # *ep#blii +rpskoj propis#je #slove nain izdavanja i promet hartija od vrijednosti p#tem javne pon#de izdaje dozvole i odobrenja za osnivanje i vri nadzor nad radom investiionih ondov ondova a dr#ta dr#tava va za #prav #pravlja ljanje nje invest investii iioni onim m ondo ondovim vimaa i ovla ovlaten tenih ih #esnika na tr%it# hartija od vrijednosti kontrolie potovanje pravila #obiajene tr"ovine i lojalne konk#renije # tr"ovini hartijama od vrijednosti or"a or"ani niz# z#je je pred pred#z #zim imaa i nad" nad"le leda da mjer mjeree ko koji jima ma se osi" osi"#r #rav avaa eik eikas asno no #nkionisanje tr%ita hartija od vrijednosti i zatita interesa investitora propis#je elemente obavezno" obavezno" izvjetavanja investitora i javnosti o poslovanj# emitenata i dr#"ih #esnika na tr%it# hartija od vrijednosti ob#stavlja emisij# i promet pojedinih hartija od vrijednosti i pred#zima dr#"e akti aktivn vnos osti ti # sl# sl#aj aj## mani manip# p#la lai ija ja ili ili pek pek#l #la aija ija # prom promet et## hart hartija ija od vrijed vrijednos nosti ti ili kad kadaa proij proijeni eni da s# tim aktiv aktivnos nostim timaa #"ro%e #"ro%eni ni intere interesi si investitora i javnosti ili te aktivnosti nis# # sklad# sa zakonom zakonom prati i pro#ava stanje stanje i kretanje na tr%it# hartija hartija od vrijednosti # sl#aj# povrede zakonskih odredbi i dr#"ih propisa sprovodi prethodne radnje izrie prekrajne kazne i pred#zima dr#"e mjere za koje je nadle%na daje inormaije i iri znanja o djelovanj# tr%ita hartija od vrijednosti sara)#je sa srodnim or"anizaijama # inostranstv#.
2.1.6. N'*0)9"!/#$ K!($/$-) ' '&#$-) !* ,&$-)*"!/#$ R)%0$) S&$-) 'adle%nosti i ovla/enja ovla/enja &omisije za hartije hartije od vrijednosti re"#lisani re"#lisani s#F 1. Dakonom o tr%it# hartija od vrijednosti i dr#"ih inansijskih instr#menata. 2. Dakonom o pre#zimanj# akionarskih akionarskih dr#tava i 3. Dakonom o investiionim ondovima.
49
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање 'avedenim zakonima zakonima propisano je da da &omisijaF 1. donosi akta radi sprovo)enja ovih zakonaQ 2. odobravaF 1< izdavanje hartija od vrijednosti sa i bez javne pon#de 2< pravnim liima stat#s proesionalnih investitora 3< objavljivanje pon#da za pre#zimanje akionarskih dr#tava 3. daje dozv dozvole ole za rador"an rador"anizat izator# or# tr%itaF tr%itaF 1< za oba obavlj vljan anje je djelat djelatnos nosti ti broker brokersko skodi diler lersko sko"" dr#tv dr#tvaa ;broke ;brokersk rsko o dilerskim dr#tvima i ovla/enim bankama< 2< za obavljanje djelatnosti kastodi bankama 3< za raddr raddr#t #tv# v# za #pravl #pravljan janje je i or"ani or"anizo zovan vanje je otvore otvoreno" no" odn odnos osno no osnivanje zatvoreno" investiiono" onda ;istovremeno ;istovremeno se daje sa"lasnost sa"lasnost na sadr%aj prospekta i skra/eno" prospekta< dr#tv# za #pravljanje za #pravljanje #pravljanje ondom ondom ;to se ini # ost#pk# ost#pk# #pisa #pisa investi investiion iono" o" onda onda # re"istar investiionih ondova< dr#tv# za #pravljanjeQ 4. daje sa"lasnost F 1< na izmene akata i na imenovanje lanova #prave ovla/enih #esnika or"anizatora tr%ita ,entralno" re"istra hartija od vrijednosti i dr#tva za #pravljanje 2< na st stat at#s #sne ne pr prom omje jene ne i st sti ian anje je kv kval ali iik ikov ovan ano" o" # #e e/a /a # kapi ka pita tal# l# brokersko dilersko" dilersko" dr#tva or"anizatora or"anizatora tr%ita i dr#tva za #pravljanjeQ #pravljanjeQ 5. #tvr)#jeF 1< na nai inn # #va vanj njaa do dok# k#me ment nta aij ijee i kr krit iter erij ij#m #mee ko koje je mo mora raj# j# is isp# p#ni niti ti inormaioni sistemi ovla/enih #esnika #esnika koji posl#j# sa hartijama od vrijednosti 2< bli%i sadr%aj obaveznih inormaija koje joj se dostavljaj# i javno objavlj#j#Q 6. vodi re"istreF 1< javnih dr#tava 2< dr#tava za #pravljanje 3< investiionih ondova 4< proesionalnih investitora 5< rjeenja o re"istraiji prospekta za izdavanje hartija od vrijednosti koji je odobrio inostrani or"an or"an 6< iz izda dati tihh do dozv zvol olaa za ra radd or or"a "ani niza zato tora ra tr tr%i %it ta a do dozv zvol olaa za ob obav avlja ljanj njee djelatnosti brokerskodilersko brokerskodilersko"" dr#tva i dozvola za obavljanje djelatnosti kastodi banke !< re re"i "ist star ar br brok oker era a in inve vest sti iio ioni nihh sa savj vjet etni nika ka po port rto oli lioo me mena nad% d%er eraa i posrednikaQ !. prat pratii st stan anje je i kr kret etan anje je na or or"a "ani nizo zova vano nom m tr% tr%i it# t# da daje je in ino orm rma aij ijee o or"anizovanom tr%it# i pred#zima mjere za otklanjanje poreme/aja na tom tr%it#Q 7. sara)#je sa me)#narod me)#narodnim nim or"anizaijama or"anizaijama stranim re"#latornim or"anima i 41
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање dr#"im doma dr#"im doma/im /im odno odnosno sno stran stranim im or"an or"anima ima i or"a or"aniza nizaijam ijamaa radi pr#% pr#%anja anja pravne pomo/i pomo/i razmjene inormaija i # dr#"im sl#ajevima kad za tim postoji potreba # sklad# sklad# sa zakonomQ zakonomQ 8. or"aniz#je je pred#zima i kontrolie sprovo)enje mjera koji jim ma se obez ob ezbj bje) e)#je #je e eik ikas asno no # #nk nki ion onis isan anje je or or"a "ani nizo zova vano no"" tr tr%i %it taa i za zat tit itaa investitoraQ 19. vri nadzor nad poslovanje jem m brokersko dilerskih dr# r#tava or"a or "ani niza zato tora ra tr% tr%i ita ta dr dr# #ta tava va za #p #pra ravl vlja janj nje e in inve vest sti iio ioni nihh o ond ndov ova a ,entralno" re"istra hartija od vrijednosti ovla/enih banaka kastodi banaka izdavalaa izdavalaa hartija od vrijednosti vrijednosti investitora proesionalnih investitora i dr#"i dr#"ihh lia # dijel# posl poslova ova koje oni obav obavljaj# ljaj# na or"an or"anizov izovanom anom tr%i tr%it# t# # skla sk lad# d# sa ov ovim im za zako kono nom m za zako kono nom m koji ko jim m se #re) #r e)#j #jee pre# pr e#zi zima manj njee akionar aki onarskih skih dr#t dr#tava ava zako zakonom nom kojim se #re)#j# #re) #j# inve investii stiioni oni ondo ondovi vi i propisima donijetim na osnov# ovih zakona kao i dr#"im zakonima koji re"#li# predmetn# materij#Q 11. podnosi nadle%nom dr%avnom or"an# prijav# protiv ovla/enih #esnika koji ko ji po posl sl#j #j## sa ha hart rtija ijama ma od vr vrij ijed edno nost sti i ,e ,ent ntra raln lno" o" re re"i "ist stra ra be berz rze e i or"aniza or"a nizatora tora vanb vanberza erzansko nsko"" tr%i tr%ita ta za koje # post# post#pk# pk# nadz nadzora ora #tvrdi da imaj# obilje obi lje%ja %ja kri krivi vino" no" dje djela la pri privre vredno dno"" pre prest# st#pa pa ili prekr pre kraja aja odnosn odn osnoo poresko" krivino" krivino" djela i poresko" prekrajaQ &omisi &omi sija ja za ha hart rtije ije od vr vrij ijed edno nost stii mo mo%e %e po pokr kren en#t #tii i vo vodi diti ti pr pred ed s# s#do dom m post#pak radi zatite interesa investitora i dr#"ih lia za koja #tvrdi da im je povrije)eno odre)eno pravo ili na prav# zasnovan interes a # vezi sa poslovima sa hartijama od vrijednosti i dr#"im inansijskim instr#mentima.
2.2. C)"#&'0"$ &)+$/#'& ,entralni re"istar predstavlja nezavisno re"#latorno tijelo # okvir# inansijskih tr%ita. ,entralni re"istar se esto naziva i entralni re"istar depo i klirin" hartija od vrijed vrijednos nosti ti +3entral Securities ;e"sit"rB and 3learing h"use - ,+N,C ,+N,C<. <. 0ez obzira na naziv ove instit#ije koji se poneto razlik#je od zemlje do zemlje on # svim zemlja zemljama ma ima ima ist# ist# #nki #nkij#. j#. :e"tral"i re#itar e može de2i"iati !ao i"tituci%a' od"o"o "e)a$i"o re#ulator"o ti%elo !o%a $odi %edi"t$e"u e$ide"ci%u o i)datim 8arti%ama od $ri%ed"oti i "%i8o$im $la"icima $la"icima i o*a$l%a !liri"# i aldira"%e 8arti%a 8arti%a od $ri%ed"oti i "o$ca "a!o" o*a$l%a"%a tr#o$i"!i8 tra"a!ci%a "a 2i"a"i%!om trži1tu4 Eedinstvena evidenija evidenija hartija od vrijednosti vodi se na na nivo# kompanija kompanija i anal analit iti iki ki za svak svako" o" vlas vlasni nika ka poje pojedi dina nan no. o. 'a ovaj ovaj nai nainn omo" omo"#/ #/en enoo je entralizovano vo)enje ra#na klijenata i ekonomian klirin" i saldiranje. ,entralni re"istri "otovo svih zemalja pridr%avaj# se osnovnih me)#narodnih standarda. Ovi standardi sadr%ani s# # pravilima klirin"a i saldiranja hartija od vrijednosti i nova a koji s# prepor#eni od (e)#narodne or"anizaije &omisija Rec"mmendati"ns hartija od vrijednosti ; nternati"nal "( Securities 3"mmissi"ns Rec"mmendati"ns IO+,O<.
42
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање 'ajva%niji prinipi kojima # svom rad# r#kovode svi ,entralni re"istri s# slijede/iF 1< VP ;deliverB versus aBment < prin prinip ip istovr istovrem emene ene ispor# ispor#ke ke hartija hartija od vrijednosti sa pla/anjem< 2< Ob Obav avlja ljanj njee sald saldir iran anja ja # ok okvi vir# r# prop propis isan ano" o" roka roka za sald saldir iran anje je ; settlement cBcle5% 3< +aldir +aldiranj anjee # realn realnom om vrem vremen# en# +real time settlement5% 4< $lo" $lo"aa ,ent ,entra raln lno" o" re"i re"ist stra ra kao kao #n #niv iver erza zaln lnee stra strane ne # trans transak aki iji ji ; central c"unter artB - ,,P< 5< $pravljanje $pravljanje rizikom rizikom odnosno odnosno "arantova "arantovanje nje #spjenost #spjenostii okonanja okonanja transakija transakija i eleminisanje ne%eljenih #tiaja na okonanje i neopozivost saldiranja ; (inal and irrev"cable settlement <. <. ,entra ,entralni lni re"ist re"istar ar # svom svom po poslo slovan vanj# j# primje primjenj# nj#je je me)#n me)#naro arodne dne prepor prepor#ke #ke i pravila kao to s#F s#F 1< Pre"ru#e Drue 4A' Gr#pa 19 predstavlja #dr#%enje ministara i "#vernera ,entralnih banaka zemalja koje imaj# zadatak da #naprijede #nkionisanje inanijskih tr%ita posebno # oblasti tr"ovine hartijama od vrijednosti. Gr#p# 19 ine slede/e zemljeF += Velika 0ritanija :ran#ska 'jemaka 0el"ija &anada ItalijaEapan ColandijaHvedska ColandijaHvedska Hvajarska. 2< Pre"ru#e Drue 7A' Gr#pa Gr#pa 39 predst predstavl avlja ja #dr#%e #dr#%enje nje najve najve/ih /ih javnih javnih i privatnih investitora iji je zadatak da se razmotri i #napre)#je klirin" i saldiranje na me)#narodnom nivo# i saine prepor#ke koje /e imati za ilj smanjenje trokova i smanjenje rizika pove/anje si"#rnosti i pootravanje nadzora i #napre)enje eikasnosti i sprovo)enje tr%inih aktivnosti vezanih za tr"ovin# hartijama od vrijednosti. 75 Pre"r Pre"ru#e u#e za saldir saldiranj anjee hartij hartijaa "d vrije vrijedn dn"st "stii Me!una Me!unar"d r"dne ne "rgani "rganizac zacije ije #"misija za hartije "d vrijedn"sti% 4< +tan +tanda dard rdii ?vro ?vrops pske ke ent entra raln lnee bank bankee za klir klirin in"" i sald saldir iran anje je hart hartij ijaa od vrijednosti # ?vropskoj $niji Iz me)#n me)#naro arodni dnihh prepor prepor#ka #ka i standa standarda rda koje koje primje primjenj# nj#je je ,entra ,entralni lni re"ist re"istar ar mo"#/e je deinisati i iljeve entralno" re"istra. Osnovni iljevi entralno" re"istra sadr%ani s# # slijede/emF 1< O#vanje O#vanje po#zd po#zdanos anosti ti tanos tanosti ti i si"#rnos si"#rnosti ti podatak podatakaa o vlasni vlasnitv# tv# hartija hartija od vrijednosti za ra#n izdavaoa s jedne strane i sa stanovita vlasnika hartija od vrijednosti sa dr#"e strane. 2< Obezbje)e Obezbje)enje nje si"#rno" si"#rno" bla"ovreme bla"ovremeno" no" tano" tano" i preizno preizno"" prenosa vlasnitv vlasnitvaa nad hartijama od vrijednosti vrijednosti sa staro" na novo" novo" vlasnika p#tem elektronsko" elektronsko" zapisa. 3< Od Odr% r%av avan anje je i razv razvoj oj sist sistem emaa re"i re"ist stro rova vanj nja a depo depono nova vanj njaa i evid eviden enti tira ranj njaa prometa hartija od vrijednosti # sklad# sa tr%inim razvojem i razvojem inormaionih sistema 4< Potp#no Potp#no potiva potivanje nje zakon zakonaa i dr#"ih dr#"ih propisa propisa i 5< Potp Potp#n #naa sara saradn dnja ja sa nadl nadle% e%ni nim m dr%a dr%avn vnim im inst instit it# #ij ijam amaa za hart hartij ijee od vrije vrijedn dnos osti ti inst instit it# #ija ijama ma nadl nadle% e%ni nihh za ob obav avlja ljanj njee plat platno no"" prom promet eta a
43
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање inst instit it# #ija ijama ma za ob obav avlja ljanj njee tr"o tr"ovi vine ne hart hartija ijama ma od vrij vrijed edno nost stii i dr#" dr#"im im #esniima na inansijskom tr%it# posebno na tr%it# hartijama od vrijednosti. $ osnovi entralni re"istar ima obavez# da pr#%a dvije vrste #sl#"aF 1< Osno Osnovn vnee #sl #sl#" #"ee ;c"re services < 2< o oda datn tnee #sl #sl#" #"ee ;n"n 1 c"re - value added services <. 0"o$"e ulu#e ,entralno" ulu#e ,entralno" re"istra re"istra proisti# iz iljeva nje"ovo" rada. akle # osnovne #sl#"e entralno" re"istra hartija od vrijednosti mo"# se #vrstiti #sl#"e kao to s#F 1< re"istrovanje emisija hartija od vrijednosti 2< re"istrovanje vlasnitva nad hartija hartijama ma od vrijed vrijednos nosti ti 3< prekn preknji% ji%ava avanje nje vlasni vlasnitv tvaa po razli razliiti itim m osnov osnovama ama ;k#poprod ;k#poprodaja aja poklon nasle)e nasle)e i slino< slino< 4< vo)e vo)enje nje razliitih vrsta ra#na ra#na hartija hartija od vrijednosti. 'akon obavljanja transakija na tr%it# hartija od vrijednosti # ,entralnom re"istr# re"istr# obavlja se potvr)ivan potvr)ivanje je transaki transakija ja od strane strane #esnika #esnika # transaki transakijama jama.. 'akon potvr)ivanja transakija transakija od strane #esnika #esnika # transakijama sprovodi sprovodi se klirin" i saldiranje. &lirin" i saldiranje podraz#mijeva #tvr)ivanje potra%ivanja i obaveza hartija od vrijednosti i novanih sredstava za svako" #esnika # transakiji. Veoma znaajno za si"#rnost i povjerenje za tr"ovanje na tr%it# hartijama od vrijednosti je injenia da se istovremeno vri prenos nad vlasnitvom hartija od vrijednosti i prenos novanih nov anih sredstava. sredstava. o je takozvan takozvanii VP prinip. prinip. Posebno Posebno je va%no va%no imati imati # vid# injeni# injeni# da je VP prinip #vijek #vijek va%e/i va%e/i bez obzira na propisani propisani rok za klirin" klirin" i saldiranje. ,entralni re"istri imaj# #nkij# da #pravljaj# rizikom ; Ris# Management <. <. a bi t# svoj# #nkij# mo"ao isp#niti ,entralni re"istar ormira "arantni ond. Ovaj ond mo%e da b#de # varijabilnom ili iksnom iznos#. a li /e biti # varijabilnom ili iksnom iznos# zavisi od zakonske re"#lative i proent#alno" #e/a # tr"ovanj# pojedinih #esnika na tr%it#. Garant Garantni ni ond ond ima #nki #nkij# j# da obe obezb zbjed jedii mo"#/ mo"#/nos nostt inali inaliza zaije ije oba obavlje vljenih nih transakija ako do)e do sit#aije da izdvojena novana sredstva nis# dovoljna za realizaij# obavljenih i potvr)enih transakija. ;odat"e ulu#e ,entralno" ulu#e ,entralno" re"istra s# one #sl#"e koje nis# vezane za nje"ov# osnovn# djelatnost. odatne #sl#"e naje/e s# vezane za sljede/eF 1< Pozajm Pozajmljiv ljivanj anjee hartija hartija od vrijednos vrijednosti. ti. 2< &olateraln &olateralnii menad%men menad%mentt - #zimanje #zimanje # zalo" hartija hartija od vrijednos vrijednosti ti ili nova. nova. 3< Prin Prin#d #dna na prod prodaj ajaa ili ili k# k#po povi vina na harti hartija ja od vrij vrijed edno nost stii to to po podr draz az#m #mij ijev evaa nadoknad# hartija od vrijednosti ili njihov# prodaj# # sl#aj# da na dan saldiranja ne postoji adekvatan iznos ;broj< hartija od vrijednosti ili nova na ra#nima #esnika # transakiji. 4< &orporativ &orporativne ne radnje radnje podraz#mije podraz#mijevaj# vaj# veliki veliki broj #sl#"a #sl#"a koje pr#%a pr#%a entralni entralni re"istar. 'aje/e korporativne radnje #sl#"e s# slijede/eF slij ede/eF objavljivan objavljivanje je i sprovo)e sprovo)enje nje pon# pon#da da za pre#ziman pre#zimanje je akija akija akionar akionarskih skih dr#tava objav objavljiv ljivan anje je poziva poziva za odr%a odr%avan vanje je sk#pti sk#ptina na akion akionara ara akion akionars arskih kih dr#tava 44
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
objav objavljiv ljivan anje je poziva poziva za davan davanje je zast#p zast#pni nikih kih izjav izjavaa sa p#nomo p#nomo/je /jem m za potrebe odr%avanja odr%avanja sk#ptine akionara akionara Ispl Isplat ataa divi divide dend ndii za aki akion onar aree od odre re)e )eno no"" izda izdava vao oa a ispl isplat ataa k# k#po pona na odnosno "lavnie obveznie pov povez eziva ivanje nje sa entr entraln alnim im re"ist re"istrim rimaa # re"ion re"ion## izdava izdavanje nje jedins jedinstve tvene ne evide evideni nije je akion akionara ara.. +ve navedene #sl#"e ,entralni re"istar napla/#je i novana sredstva ostvarena tim p#tem predstavljaj# dio #k#pnih prihoda. Imaj#/i Imaj#/i # vid# obaveznost obaveznost re"istrai re"istraije je hartija hartija od vrijednosti vrijednosti posredstvom posredstvom entralno" re"istra raz#mljivo je da se stie #tisak da je j e ,entralni re"istar monopolska instit#ija. 'je"ov polo%aj kao monopolske instit#ije je bio predmet razmatranja mno"ih me)#narodnih na#nih sk#pova ali nije jo #vijek prona)eno bolje rjeenje. Ono to je va%no za smanjenje nje"ovo" monopolsko" polo%aja jeste imperativni zahtjev da se provizija koj# napla/#je ,entralni re"istar svede na minim#m a da dodatne neophodne prihode ostvar#je kroz pr#%anje dodatnih #sl#"a.
2.3. R)+$/#&!,'"-)%"-$9','"-) R)+$/#&!,'"-)%"-$9','"-) '&#$-' !* ,&$-)*"!/#$ Vlasnik hartija od vrijednosti je samo ono pravno ili iziko lie ije je vlasnitvo vlasnitvo nad hartijama hartijama od vrijednosti vrijednosti #pisano # ,entralni ,entralni re"istar. +va prava prava koja proisti# iz vlasnitva na hartijama od vrijednosti ostvar#j# ostvar#j# se nakon njihovo" #pisa # ,entralni re"istar. Hirarnikom hartija od vrijednosti i dr#"ih inansijskih instr#menata #re)#je se vrsta hartija od vrijednosti i dr#"ih inansijskih instr#menata koji mo"# biti #pisani # ,entralni re"istar. *e"ist *e"istra raija ija hartija hartija od vrijed vrijednos nosti ti # ,entra ,entralno lnom m re"ist re"istr# r# pod podraz raz#mi #mijev jevaa dodjel dod jeljiv jivanj anjee CI !* i ISIN broja. broja.Ovi Ovi brojevi brojevi se dod dodjel jelj#j j#j## primje primjenom nom ISO standarda.
CI !* podraz#mijeva &lasiikaij# &lasiikaij# inansijskih instr#menata ;classi(icati"n "( (inancial instruments < odnosno me)#narodni standard ;I+O 19862F2991< kojim se identiik#je vrsta hartija od vrijednosti pojedinana prava iz tih hartija. CI !* je oznaka vrste hartije od vrijednosti iz koje zakoniti vlasnii ostvar#j# ista prava s obzirom na klas# odnosno serij# tih hartij '. CI !* ima est slovnih znakova sa razliitim znaenjimaF P&,$ "' oznaava najvii nivo klasiikaije odnosno oznaava klas# hartija od vrijednosti i sadr%i est razliitih "enerinih kate"orijaF =kijski kapital ; eEuities< Instr#menti d#"a ;debt instruments5 Prava ;entitlements< Opije ;"ci"ns< :j#ersi;#t#res< i Osta Ostalo lo +"thers<. D&%+$ "' oznaava oznaava speiine "r#pe # okvir# svake "enerike )#$&$$ !/0 !/0-)* -)*""-'' "' "''' ozna kate kate"o "ori rije je.. )#$& oznaa ava vaj# j# najva najva%n %nije ije atrib atrib#t #tee ko koji ji se primjenj#j# na svak# svak# speiin# "r#p#. ISIN &!- predstavlja me)#narodni sistem identiikaionih brojeva hartija od ISIN &!- -) vrije vrijedn dnos osti ti ;internati"nal securities identi(icati"n number <. <. ISIN ()=%"'& ()=%"'&!*" !*"$$ /#'"*' /#'"*'&* &* ? I+O616 I+O6166F2 6F2991 991<. <. Ovim Ovim brojem brojem se identi identiik ik#je #je zemlja zemlja izdavanja hartija od vrijednosti izdavala i vrsta hartija od vrijednosti.
45
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
ISIN ISIN &!&!- ima slede/ slede/## str#kt str#kt#r# #r#FF CC ;iden ;identii tiika kaije ije zemlje zemlje<< - CCC CCCC C ;skra/ena oznaka emitenta< - C oznaka klase hartije - CCCC ;"enerisani broj po zadatom al"oritm#< - C ;kontrolni broj po mod#l# d"uble add d"uble <. PrimjerF Izdavao hartija od vrijednosti em"(arm /ršacG /ršacG Gdje je
ISIN &!- RSMRE5F3F RS oznaka za *ep#blik# +rbij# MR oznaka oznaka za Cemoarm E oznaka &lase hartije 5F3 "enerisani broj po al"oritm# i O kontrolni broj.
a bi zakoni zakoniti ti vlasni vlasnikk mo"ao mo"ao da tr"#je tr"#je hartij hartijama ama od vrijed vrijednos nosti ti nak nakon on njihovo" evidentiranja kod ,entralno" re"istra potrebno je da preko neko" od lanova ,ent ,entra raln lno" o" re"i re"ist stra ra otvo otvori ri vlas vlasni nik kii ili ili emis emisio ioni ni ra# ra#n. n. ek ek nako nakonn otva otvara ranj njaa vlasniko" ra#na zakoniti imala hartija od vrijednosti stie #slov da sa njima raspola%e odnosno da tr"#je na berzi.
2.4. O,0':<)") '") 'aje/i berzanski posrednii posrednii jes# brokerskodilerska dr#tva. (e)#tim pored brokerskodilerskih dr#tava kao berzanski posrednii odnosno tr"ovi hartijama od vrijednosti javljaj# se i banke. Poznato je da s# banke #esnii na inansijskom tr%it# kao instit#ije koje se bave poslovanjem - prijemom depozita i plasiranjem sredstava. Imaj#/i # vid# takv# injeni# # ilj# irenja inansijskih tr%ita banke mo"# imati ovla/enja da se bave tr"ovinom vrijednosnim papirima. (e)#tim svaka banka ne mo%e da se bavi tr"ovinom hartijama od vrijednostima. +amo one banke koje isp#ne #slove koji se zahtijevaj# od brokerskodilerskih dr#tava mo"# da se bave poslovima tr"ovine hartijama od vrijednosti. &ao i kod brokerskodilerskih dr#tava &omisija za hartije od vrijednosti provjerava isp#njenost #slova banke koja %eli da se bavi tr"ovinom hartijama od vrijednosti i nakon #tvr)ivanja da s# svi propisani #slovi isp#njeni banka dobija dozvol# za rad. &ada banka dobije dozvol# za rad odnosno kada dobije dozvol# za !,0':< :<)" )"'' '" '"' '.. akle tr"ov tr"ovin in## hart hartija ijama ma od vrij vrijed edno nost stim ima a on onaa po post staj ajee !,0' tr"ovinom hartijama od vrijednosti mo"# da se bave samo ovla/ene banke. a bi neka banka mo"la da se bavi tr"ovinom hartijama od vrijednosti odnosno da bi dobila dozvol# za t# tr"ovin# ona mora za te poslove da or"aniz#je
46
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање jedan poseban or"anizaijski dio # okvir# banke a koji nema stat#s pravno" lia. Da taj posebni or"anizaijski dio banka mora daF 1< vodi posebn# evidenij# nje"ovo" poslovanja # poslovnim knji"ama 2< da taj dio tehniki kadrovski i or"anizaiono osposobi da # potp#nosti mo%e obavljati obavljati poslove berzansko" berzansko" posrednika posrednika kao i brokerskodilersko dr#tvo dr#tvo 3< da donese pravila za rad to" or"anizaiono" dijela za koje &omisija za hartije od vrijednosti vrij ednosti treba da da sa"lasnost. Osta Ostali li #slo #slovi vi ko koji ji se tra% tra%ee od brok broker ersk sko odi dile lers rsko ko"" dr# dr#tv tvaa # po po"l "led ed## osnivako" kapitala naina or"anizaije i broja lanova #prave ne tra%e se od banke jer s# ti #slovi isp#njeni prilikom provjere #slova i davanja dozvole za rad same banke od strane entralne banke. banke. Poslove Poslove banke banke vezane vezane za tr"ovanje tr"ovanje hartijama hartijama od vrijed vrijednosti nosti kontrolie kontrolie &omisija za hartije od vrijednosti isto kao i brokerskodilersko dr#tvo. (jere koje &omisija za hartije od vrijednosti ima pravo da izrie brokerskodilerskom dr#tv# mo%e da izrie i bani za poslove vezane za tr"ovin# hartijama od vrijednosti.
2.5. K'/#!*$ '"' +avrem +avremen enaa inasi inasijsk jskaa tr%it tr%itaa pod podraz raz#mi #mijev jevaj# aj# i odre) odre)ene ene speij speijali alizov zovan anee banke. Eedna od speijalizovanih banaka na inansijskom tr%it# je i K'/#!*$ '"' . &astodi ili skladina banka ; cust"dB znai #vanje ili staranje to se mo%e prevesti kao skladitenje< je banka koja se bavi #vanjem i #pravljanjem hartija od vrijednosti za ra#n njihovih vlasnika koji s# joj klijenti. 'a robnom tr%it# postoje skladita koja #vaj# rob#. 'a inansijskom tr%it# ne postoji roba ne"o postoji nova i hartije od vrijednosti. vrijednosti. :#nkij# skladita skladita odnosno odnosno #vanja i #pravljanja hartijama od vrijednosti vre vre &astodi banke. banke. Dbo" to"a se se # evrokontinentalnoj evrokontinentalnoj literat#ri ove bakne nazivaj# nazivaj# de"zitne banke. &lijenti kastodi banke kao deponenti imaj# dvije mo"#/nostiF 1< da svoje hartije hartije od vrijednosti vrijednosti daj# na #vanje #vanje 2< da svoje hartije hartije od vrijednosti vrijednosti daj# na #vanje i #pravljanje ;r#kovanje<. $ sl#aj# da klijent povjeri bani na ;%,'"-) svoje hartije od vrijednosti ona ima obavez# da ih #va i izvrava nalo"e na ra#ne povjerilaa. $ sl#aj# sl#aj# da klijent klijent bani bani povjeri povjeri svoje hartije od vrijednos vrijednosti ti na %&',0-'"-) ?&%!,'"-)> onda banka ima obavez# da se stara o nje"ovim pravima i obavezama koje proizilaze iz prava po osnov# njihovo" vlasnitva. a prava kre/# se od naplate dividende do zast#panja na sk#ptinama sk#ptinama akionara da pla/a porez na prihod ili porez na kapitaln# dobit i slino<. &astodi banka #koliko za to nema posebno ovla/enje klijenta nema prava da raspola%e sa hartijama od vrijednosti # smisl# prodaje i dr#"ih oblika ot#)enja.
4!
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање 0#d#/i da kastodi 0#d#/i kastodi banka obavlja obavlja poslove poslove #vanja #vanja i r#kovanja r#kovanja hartijama hartijama od vrijednosti svojih klijenata proizilazi da ona #vijek obavlja poslove za t#)i ra#n. $ sl#aj# kada banka ima #lo"# r#kovanja hartijama od vrijednosti svojih klijenata klijenata prema tre/im liima liima bank bankaa nast#pa kao zastuni# svo"a svo"a klijenta. $ tom sl#aj# banka nast#pa nast#pa # ime i za ra#n svo"a svo"a klijenta. $ tom sl#aj# vlasnik vlasnik hartija od vrijednosti je banin klijent # svim poslovima sa tre/im liima # kojima je banka obavila neke poslove za nje"ov ra#n. &astod &ast odii bank bankaa # nast nast#p #pan anj# j# prem premaa tre/i tre/im m lii liima ma mo%e mo%e imat imatii i #lo" #lo"## #"misi"nara. $ tom sl#aj# kastodi banka se prema tre/im liima pojavlj#je kao imala hartija od vrijednosti i ona je #"ovara a ne klijent poslova sa tre/im liima. liima. $ tom sl#aj# banka te poslove obavlja # svoje ime ali za ra#n svo" klijenta. Imaj#/i # vid# da se svi poslovi obavljaj# na imovini klijenta banka je d#%na da po obavljanj# svih poslova sve rez#ltate preda svome klijent#. $ sl#aj# da kastodi banka nast#pa kao komisionar izme)# nje i njeno" klijenta postoje odre)eni veoma preizni poslovni odnosi # vezi #vanja poslovne tajne. =ko kastodi banka nast#pa kao komisionar ona ne smije da tre/oj strani sa kojom kojom po posl# sl#je je otkrije otkrije identi identitet tet svo svo"" klijen klijenta ta bez nje"ov nje"ovo" o" odo odobre brenja nja.. Dati Datita ta identi identitet tetaa klijen klijenta ta ne va%i va%i # sl#aj sl#aj## zahtje zahtjeva va nadle nadle%no %no"" dr%avn dr%avno" o" or"an or"anaa ;s#da ;s#da entralne banke ili &omisije za hartije od vrijednosti<. &astodi banka ima ovla/enje da obavlja vie vrsta poslova me)# kojima s# najznaajnijiF 1< otvara otvara i vodi ra#n hartija hartija od vrijednos vrijednosti ti kod ,entraln ,entralno" o" re"istra re"istra kao zast#pn zast#pnik ik klijenta ;vlasniki ra#n hartija od vrijednosti< 2< otva otvara ra i vodi vodi ra# ra#nn hart hartij ijaa od vrij vrijed edno nost stii kod kod ,ent ,entra raln lno" o" re"i re"ist stra ra kao kao komisionar njihovo" jedno" ili vie vlasnika hartija od vrijednosti ;zbirni kastodi ra#n< 3< izvrava izvrava nalo"e nalo"e imala imalaaa za prenos prenos hartija od od vrijednost vrijednostii i #pis prava prava tre/ih tre/ih lia ;npr. tereta kao to je zalo"a ili plodo#%ivanje< na hartijama vlasnika ije ra#ne vodi 4< napl napla/ a/#j #jee po potr tra% a%iv ivan anja ja po hart hartija ijama ma od njih njihov ovih ih izda izdava vala laa a ;div ;divid iden end# d# kamat# i slino< 5< pozajmlj# pozajmlj#je je hartije hartije od vrijednos vrijednosti ti svojim svojim kljentim kljentima a 6< obav obavjeta jetava va akionar akionaree o zasjedanj# zasjedanj# sk#pti sk#ptine ne akionar akionara a !< pla/a pla/a porez porez po hartij hartijama ama od vrijedn vrijednost ostii za ra#n ra#n klijenta klijenta ako "a oni za to izriito ovlaste. &astodi banka kao speijalizovana banka za #vanje i r#kovanje hartijama od vrijednosti nema prava da se bavi poslovima iz djelatnosti brokerskodilersko" dr#tva kao to s# zast#panje klijenata # k#poprodaji hartija od vrijednosti itd. &astodi banka je d#%na d#%na da se stara o novanim novanim ra#nima i ra#nima hartija od vrijednosti svo"a klijenta # smisl# da na tim ra#nima ima dovoljno hartija od vrijednosti ili novanih sredstava za isp#njenje svih dospjelih obaveza. &astodi banka nalazi se # nadzor# &omisije za hartije od vrijednosti kao svako brokerskodilersko dr#tvo. dr#tvo. 47
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
2.6. B)&'"/$ !/&)*"$$ 2.6.1. P!-'( $ 8%"$-) 'ajkra/e reeno reeno berzanski posrednii posrednii s# inansijke instit#ije instit#ije odnosno lia koja #estv#j# # tr"ovini ili s# vezani za tr"ovin# na inansijskom tr%it#. 0erzanski posrednii mo"# #estvovati # tr"ovini na berzi samo ako s# za te poslove ovla/eni od strane nadle%no" berzansko" or"ana. 0#d#/i da postoje razliiti tipovi tipovi berze berze eeka eekata ta pos postoj tojee i razli razliiti iti tipovi tipovi berzan berzanski skihh pos posred rednik nika. a. (e)#t (e)#tim im zajedniko za sve tipove berza eekata jes# tri osnovne "r#pe berzanskih posrednika i toF 1< 2< 3<
brokeri dileri ostali #esnii
Pored osnovnih "r#pa berzanskih posrednika na inansijskom tr%it# se s#sre/# iF 1< eskontne irme koje se bave bave poslovima otk#pa eskonta eskonta i reeskonta mijenia 2< lombardne lombardne irme koje vre poslove otk#pa lombarda i relombarda hartija od vrijednosti ili odobravaj# kredite na osnov# zalo"a hartija od vrijednosti i dr#"ih roba 3< irme koje obavljaj# poslove bez"otovinsko" bez"otovinsko" i klirinko" platno" prometa 4< zalo%ni zavodi i zala"aonie zala"aonie koji odobravaj# kredite na osnov# zalo"e pokretnih stvari 5< mijenjanie koje obavljaj# poslove k#poprodaje deviza.
B&!)&$ s# takvi berzanski posrednii ;ovaj naziv se koristi # en"leskom jezik# dok se # nemakom jezik# koristi termin ma#leri ili senzali a na ran#skom c"urrtieri5 koji obavljaj# obavljaj# berzans berzanske ke poslove poslove # ime i za ra#n svojih svojih klijenata. klijenata. $ ovom sl#aj# sl#aj# brokeri nast#paj# nast#paj# kao )atup"ici . 0rokeri mo"# obavljati poslove # svoje ime a za ra#n svojih klijenata. $ tom sl#aj# nast#paj# kao !omiio"ari . $ svakom sl#aj# oni za svoje #sl#"e napla/#j# provizij#. Visina provizije je razliita i zavisi kako od vrste tr%ino" materijala tako i od nje"ovo" obima i vrijednosti. Proviz Provizija ija se nap napla/ la/#je #je nak nakon on oba obavlj vljeno eno"" pos posla la sa klijen klijentov tovo" o" nov nova ano" no" ra#n ra#na. a. 0rokeri nis# vlasnii berzansko" - tr%ino" materijala. 0rokeri mo"# biti pravna ili izika lia. a bi neka instit#ija ;brokerska k#/a< ili pojedina mo"ao da #estv#je # berzanskom poslovanj# poslovanj# mora da isp#ni isp#ni #slove koje propis#je konkretna konkretna berza. 14 Osim Osim kao berza berzansk nskii pos posred rednik nik broke brokerr mo%e mo%e imati imati i savje savjetod todavn avn## #lo"# #lo"# odnosno brokeri se mo"# baviti poslovima investiiono" savjetnika ako za te poslove isp#ne isp#ne od" od"ova ovaraj raj#/e #/e zakono zakonom m propis propisane ane #slove #slove ;polo% ;polo%ee ispit ispit za inves investi tiion iono" o" 14
+vaka berza zavisi od sadr%aja i veliine tr%ita za koj# je osnovana propis#je konkretne #slove koje mora isp#njavati svako ko %eli da postane broker bilo da se radi o pojedin# ili instit#iji.
48
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање savj savjet etni nika ka<< ili ili po port rto oli lioo mena menad% d%er eraa i ako ako za te po posl slov ovee sa klije klijent ntom om zakl zaklj# j#e e od"ovaraj#/i #"ovor. $ nael# postoje tri vrste brokeraF 1< *ro!er *er)e 1 to je lie koje je zaposleno na berzi kao instit#iji i koje je ovla/eno za berzansko i vanberzansko vanberzansko poslovanje poslovanje 2< ro!er & čla" *er)e - to s# lia koja s# lanovi berze ovlastili za berzansko i vanberzansko vanberzansko poslovanje poslovanje 3< "e)a$i"i *ro!eri F to s# lia koja s# berzanski posrednii ovlastili za vanberzansko vanberzansko poslovanje. Pojam broker esto se koristi i # terminolo"iji vezanoj za poslove nekretnina ili # poslovima koji s# vezani za poslove osi"#ranja. (e)#tim i pored to"a pojam broker je najrasprostranjeniji najrasprostranjeniji i najvie se koristi koristi # berzanskim poslovima. poslovima. 0roke 0rokersk rskaa proes proesija ija predst predstavl avlja ja relati relativno vno nov nov## proes proesij#. ij#. &ak &akoo broker broker predstavlja veoma va%n# vez# izme)# klijenata emitenata i klijenata investitora objektivno je potrebno da nje"ova #nkija b#de veoma preizno deinisana. Dbo" to"a # najve/em broj# zakonodavstava &omisija za hartije od vrijednosti propis#je #slove koje mora isp#niti pojedina ili brokersko dr#tvo radi obavljanja posrednikih posrednikih poslova na berzi. 0ez obzira to naionalna zakonodavstva zakonodavstva razliito deini# #slove koje broker mora da isp#njava oni se mo"# svrstati # nekoliko optih #slova koji s# vezani za $eliči"u !apitala "eop8od"o# )a o"i$a"%e *ro!er!o# dru1t$a' truč"u opoo*l%e"ot )apole"i8' )apole"i8' u"utra1"%a or#a"i)aci%a i "ormati$"o ure
D$0)&$ s# dr#"a "r#pa "r#pa berzanskih berzanskih posrednika posrednika ;ovaj ;ovaj naziv koristi se # =merii # >ondon# se nazivaj# j"bberima a # 'emak 'emakoj oj hendlerima<. ileri s# # prinip# predstavnii velikih investitora - banaka investiionih ondova i svih dr#"ih posrednikih instit#ija instit#ija kao #esnika na tr%it# kapitala. $ prinip# dileri berzanske poslove obavljaj# # svoje ime i za svoj ra#n i tada nast#p nast#paj# aj# kao &$"$'0$. ileri mo"# poslove obavljati # ime i za ra#n svojih klijenata klijenata i tada nast#paj# nast#paj# kao )atup"ici' a # sl#aj# kada poslove obavljaj# # svoje ime a za ra#n svojih klijenata onda nast#paj# kao !omiio"ari kao !omiio"ari . $ naje/em sl#aj# kada dileri nast#paj# kao prinipali oni k#p#j# tr%ini materijal za svoj ra#n a potom "a prodaj# po pravil# po vioj ijeni. Pozitivna razlika izme)# k#povne i prodajne ijene predstavlja prihod prinipala to #kaz#je na injeni# da priniipali ne napla/#j# provizij# za obavljeni posao. *azlika izme)# k#povne i prodajne ijene mo%e biti i ne"ativna i # tom sl#aj# ne"ativna razlika predstavlja poslovni rizik dilera. *azlika izme)# k#povne i prodajne ijene hartija od vrijednosti naziva se mar%a mar%a i njena visina zavisi od veliko" broja aktora kao to s#F 1< vrsta vrsta hart hartije ije od vrijed vrijedno nosti sti 2< #tr%iv #tr%ivost ost hart hartije ije od vrij vrijedn ednos osti ti i 3< velii veliine ne trans transak akije ije i sli slino. no.
59
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање ileri # berzanskom poslovanj# veoma esto sara)#j# sa brokerima. Mesto se pojam diler koristi za lie koje k#p#je ili je ovla/eno da prodaje rob# krajnjim korisniima15. 'a prostorima bive +:*E pojam diler vezan je za posao nezakonite k#povine i prodaje stranih val#ta. ileri mo"# nast#pati kao market mejkeri ; mar#et ma#er <. <. (arket mejkeri $/#!,&)()"! objavlj#j# k#povn# i prodajn# ijen# $/#) '&#$-) !* ,&$-)*"!/#$ ,&$-)*"!/#$ ;kao i njene koliine< koj# s# spremni da prodaj# odnosno da k#pe. akle market mejkeri 16 istovremeno daj# i ijen# pon#de i tra%nje ;kao i koliine< odre)ene hartije od vrijednosti i # okvir# iskazanih - pon#)enih veliina ijena k#povine i prodaje d#%an je da zaklj#i transakije #koliko se pojvi pon#da sa s#protnim predznakom. predznakom. 'a ovaj nain nain market mejkeri mejkeri postaj# kreatori kreatori tr%ita jer s# s# #vijek spremni da k#p#j# ili prodaj# berzanski materijal materijal # jelini ili po lotovima lotovima #z javno objavljivanje. Eavno objavljivanje ima za ilj podstianje dr#"ih investitora za poslovanje tr"ovin# na berzi. 'a nekim tr%itima market mejkeri se nazivaj# i speijalis speijalistima tima ;'A+?<. +lin# #lo"# #lo"# imaj# ma#leri ili dž"beri koji se s#sre/# na berzama kao to s# >ondon :rank#rt Varava. Glavna odlika merket mejkera je to oni sl#%e kao katalizatori tr%ita. Istovremenom pon#dom i k#povne i prodajne ijene oni spre spreav avaj# aj# da zaite zaiteres resova ovani ni prodav prodava a ili k#p k#pa a b#d b#d## jedini jedini na nelikv nelikvidn idnom om berzanskom tr%it#. tr %it#. ime oni #ti# na pove/anje likvidnosti i prometa na itavom tr%it# to i jeste njihova "lavna #lo"a. Postavlja se pitanje kakvi s# motivi market mejkera da pozitivno #ti# na likvidnost berzansko" tita. (otivi market mejkera nemaj# nikakv vii ilj osim proita koj# ostvar#j# na razlii k#povne i prodajne ijene ijene hartij hartijaa od vrijed vrijednos nosti. ti. (e)#ti (e)#tim m da bi marke markett mejke mejkeri ri imali imali zaista zaista #lo"# #lo"# katalizat katalizatora ora tr%ita a istovremeno istovremeno da bi se sprijeile sprijeile zlo#potrebe zlo#potrebe od strane market market mejkera sa stanovita veliko" raspona k#povne ili prodajne ijene berze o"raniava l#k#t#a l#k#t#aij# ij# k#povne i prodajne prodajne ijene. Prinip Prinip o"raniavanja o"raniavanja kotaiono" kotaiono" raspona raspona zasniva se na tome da se maksimalno o"ranii raspon za one hartije od vrijednosti koje s# najatraktivnije dok se za nelikvidne hartije od vrijednosti dozvoljava ve/i kotaioni raspon ; sread <. <. Granie kotaiono" raspona s# maksimalne dozovoljene "ranie l#kt#aije a market mejker # zavisnoszi od svo" potenijala mo%e se kretati # tim "raniama. &ao to je ve/ reeno dileri ostvar#j# prihod po osnov# razlike izme)# k#povne i prodajne ijene hartija od vrijednosti - kotaioni raspon ; *id *id & a! a! = pread < Pored to"a dileri prihod mo"# da ostvar#j# i na slede/i nainF 1< na osno osnov# v# kap kapita italne lne do dobit biti i 2< na osno osnov# v# devi devizn znee arbi arbitr tra% a%ee ;pro ;prome mena na devi devizn znih ih k# k#rs rsev evaa kada kada po posl sl#j #j## na deviznim tr%itima< 3< na osnov# osnov# razlike razlike # visini visini stope stope troko trokova va kapital kapitala a odn odnos osno no ijene ijene po kojoj kojoj dolaze dolaze do sredst sredstav avaa i stope stope prinos prinosa a odn odnos osno no prihod prihodaa ko koje je ostvar ostvar#j# #j# od investiija # hartije od vrijednosti.
15
Ovaj pojam veoma esto se koristi # tr"ovini sa a#tomobilima - dileri a#tomobila. $lo"a market mejkera je veoma slina dilerima dilerima na nele"alnom nele"alnom tr%it# deviza kada istovremeno istovremeno n#de k#povin# i prodaj# deviza ali po razliitim ijenama. Isti je sl#aj i sa mijenjaniama. 16
51
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање Ostalim #esniima # berzanskom poslovanj# treba smatrati bankarske i dr#"e posrednike ali bez bez ovla/enja da da tr"#j# eektima novinare novinare i posjetioe. posjetioe. 1!
2.6.2. M-)/#! $ %0!+' &!)&' "' 8$"'"/$-/!( #&9$:#% 0erzansko poslovanje odnosno berzansko tr%ite predstavlja vid indirektno" tr%ita. Dato Dbo" to"a to se klijenti k#pi i prodavi ne s#eljavaj# direktno ve/ preko berzanskih posrednika brokera ili dilera. Imaj#/i # vid# takv# #lo"# brokera i dilera jasno se mo%e vidjeti da je njihova #lo"a # berzanskom poslovanj# veoma va%na i sadr%ajna. Dbo" to"a je potrebno da brokerskodilerska dr#ta osim optih #slova koje moraj# da isp#ne sve kompanije moraj# da isp#ne i dodatne #slove koji s# propisani Dakonom o hartijama od vrijednosti pravilima koje propis#je &omisija za hartije od vrijednosti i pravila koja propis#je sama berza. 0rokerskodilerska dr#tva koja %ele da postan# lanovi berze moraj# da isp#ne i dodatne #slove koje deinie sama berza. Iako svaka naionalna dr%ava sasvim samostalno # zavisnosti od stanja svoje ekonomije deinie koji s# to #slovi koje je neophodno isp#niti za osnivanje brokerskodilersko" brokerskodilersko" dr#tva. i #slovi #slovi se #"lavnom odnose odnose na slede/eF slede/eF 1< visin# visin# kapitala kapitala potrebn# potrebn# za osnivanje osnivanje 2< str#n# str#n# ospos osposoblje obljenost nost zaposlen zaposleno" o" osoblj osoblja a 3< #n# #n#tra tranj nj## or"ani or"aniza zaij ij# # 4< no norm rmat ativ ivn# n# re"#la re"#lai ij# j#.. 0rokerska re"#lativa mora da sadr%i odredbe vezane za odnos brokerske k#/e i klije klijena nata ta.. Ov Ovaa re"# re"#la lati tiva va mora mora da b# b#de de # skla sklad# d# sa re"# re"#la lati tivo vom m ko koj# j# do dono nosi si asoijaija brokerskodilerskih brokerskodilerskih dr#tava dr#tava ;etiki kodeks<. 0rokerskodilerska dr#tva s# pravna pravna lia or"anizovana or"anizovana kao akionarska akionarska dr#tva ili ili kao kao dr# dr#tv tvaa sa o"ra o"rani nie eno nom m od"o od"ovo vorn rno o/# /# koja koja obav obavlj ljaj aj## posl poslov ovee na or"anizovanom tr%it# hartija od vrijednosti. jelatnost brokerskodilersko" dr#tva ne mo%e se obavljati bez dozvole &omisije za hartije od vrijednosti.
2.6.3. D-)0'#"!/# &',' $ !',)' &!)&/!*$0)&/$ *&%:#',' Osnovna djelatnost brokerskodilersko" dr#tva je sljede/aF 1< .oredo$a"%e u !upo$i"i i proda%i hartija hartija od vrijednosti # ime i za ra#n br"#ers#i-dilers#i "sl"vi< klijenta ;br"#ers#i-dilers#i 8arti%a od vrijednosti # svoje ime i za svoj ra#n ; dilers#i 2< 6upo$i"a i proda%a 8arti%a od "sl"vi< 3< 0*a$e)a !upo$i"e i proda%e hartija proda%e hartija od vrijednosti # svoje ime i za svoj ra#n po ijeni koj# #naprijed objavlj#je brokersko dilersko dr#tvo ; "sl"vi mar#et mej#era < 4< +pra$l%a"%e hartijama hartijama od vrijednosti vrijednosti # ime i za ra#n klijenta klijenta ;#z #slov #slov da je menadžera< za to ovla/en< ; "sl"vi "rt("li" menadžera
1!
ivota *isti/F r%ite kapitala - teorija i praksa ivota *isti/ str.189. 0eo"rad 2994. "odine.
52
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање 0r#a"i)o$a"%e a"%e ditri*uc ditri*uci%e i%e hart 5< 0r#a"i)o$ hartija ija od vrije vrijedn dnos osti ti bez bez ob obav avez ezee otk# otk#pa pa neprodatih hartija od vrijednosti odnosno or"anizovanje #klj#ivanja hartija od vrijednosti na or"anizovano tr%ite ; "sl"vi agenta emisije< 6< 0r#a"i)o$a"%e ditri*uci%e hartija hartija od vrijed vrijednos nosti ti sa oba obavez vezom om njihov njihovo" o" otk#pa od izdavaoa radi dalje prodaje ili sa obavezom otk#pa od izdavaoa "sl"vi "#r"vitelja "#r"vitelja emisije<. neprodatih hartija od vrijednosti ; "sl"vi !< .ruža"%e a$%etoda$"i8 a$%etoda$"i8 ulu#a # ulu#a # vezi sa poslovanjem hartija od vrijednosti "sl"vi investici"n"g investici"n"g savjetni#a<.17 ; "sl"vi $ vezi vezi sa osnov osnovnom nom djelat djelatno no/# /# broker brokersko skodi diler lerski skihh dr#ta dr#tava va raz#ml raz#mljiv jivoo je izdvajaj# se njihove obaveze i prava. Osnovne obaveze berzanskih posrednika sadr%ane s# # sljede/emF 1< .otupa"%e u !ladu a do*i%e"im "alo#om. "alo#om . 0erz 0erzan ansk skii nalo nalozi zi imaj imaj## naredbodavni naredbodavni karakter i obavez#j# posrednika posrednika na izvrenje izvrenje tano # sklad# sklad# sa do dobi bije jeni nim m nalo nalo"o "om. m. o obi bije jeni ni nalo nalo"" ne trpi trpi nika nikakv kv## impr improv oviz iza aij# ij# ili ili odst#panje #koliko se klijent sa tim odst#panjem ne slo%i. +va teta koja b#de priinjena klijent# zbo" odst#panja berzansko" posrednika od dobijeno" nalo"a pada na teret berzansko" posrednika. 2< 7tara"%e o i)$r1e"%u do*i%e"i8 "alo#a . 0erzanski posrednik ima obavez# da se star staraa o izvr izvre enj nj## nalo nalo"a "a klije klijent ntaa tan tanoo on onak akoo kako kako je to dei deini nisa sano no nalo"om. nalo"om. 0erzansk 0erzanskii posrednik posrednik ima obav obavez# ez# da izvrenj# izvrenj# nalo"a nalo"a prist#pa prist#pa 18 marl%i$o' po1te"o' ča"o i o*a)ri$o . 3< 0*a$%e1ta$a"%e !li%e"ata o $im $až"im či"%e"icama ' 0erzanski posrednik ima obavez# da klijenta bla"ovremeno bla"ovremeno obavijesti o svim bitnim injeniama o izvr izvre enj nj## ili ili prob proble lemi mima ma izvr izvre enj njaa nje" nje"ov ovih ih nalo nalo"a "a.. On Oni i ako ako s# za to ovla ovla/en /eni i imaj# imaj# oba obave vez# z# i pravo pravo da klijen klijent# t# predlo predlo%e %e nain nain #pravl #pravljan janja ja njihovim portolijom hartija od vrijednosti. 4< Ču$a"%e polo$"e ta%"e ' 0erzanski posrednik ima obavez# da trajno #va poslovn# tajn# i dr#"e inormaije koje nis# za javnost koje je dobio od klijenta # tok# proesa dobijanja nalo"a. 5< >odi polo$"i d"e$"i!4 $ poslovni dnevnik se #pis#j# sve va%ne inormaije koje s# vezane za dobijene nalo"e i njihovo izvrenje. $ poslovni dnevnik se evidentiraj# svi #"ovori koji s# zaklj#eni # tok# berzansko" poslovanja. 0*a$% a$%e1t e1te"% e"%ee !li%e" !li%e"ta ta o i)$r1 i)$r1e"% e"%u u ulu#a ulu#a' 0erza 6< 0* 0erzansk nskii pos posred rednik nik nakon nakon zaklj#enja ili primitka inormaije o nemo"#/nosti nemo"#/nosti zaklj#enja zaklj#enja posla d#%an d#%an 29 je da o tome obavijesti obavijesti klijenta # najkra/em najkra/em vremen#. 0erzanski posrednii # svojoj djelatnosti berzanskih posrednika pored obaveza koje imaj# prema klijentima i berzi imaj# i odre)ena prava. 'jihova prava sadr%ana sadr%ana s# # slijede/emF slijede/emF 1< 0*a$l%a%u 0*a$l%a%u polo$e polo$e !upo$i" !upo$i"ee i proda%e trži1"o# trži1"o# materi% materi%ala ala 1to %e i "%i8o$a o"o$"a d%elat"ot4 Oni imaj# pravo da na tr%it# nova tr%it# kapitala deviznom tr%it# i derivatnim tr%itima n#de raznovrsne mo"#/nosti k#povine i prodaje razno" tr%ino" materijala. 17
Gordana ostani/F 0eo"radska poslovna kola kola r%ite kapitala kapitala 299!. "odine str. 68 (iodra" (i/ovi/F 0erzanski poslovi i hartije od vrijednosti str. !1. 29 Verolj#b #"ali/ (ilko HtimaF Osnove berzansko" poslovanj str. 161. 18
53
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање 2< 0*e)*%e
2.6.4. O&+'"$'$-' &!)&/! – *$0)&/$ *&%:#',' Velii Veliina na i or"ani or"aniza zaij ijaa broke brokersk rskod odile ilersk rskih ih dr#ta dr#tava va zavisi zavisi od njihov njihovee djelatnosti. 0rokerskodilerska dr#tva mo"# biti veoma mala ali i veoma velika i slaba zavisno od to"a da li je njihova djelatnost #smjerena na manje "eo"rasko podr#je ili na veliki veliki prostor kao i broj i disperzija disperzija klijenata i vrsta posla. posla. Imaj#/ Imaj#/ii # vid# vid# napri naprijed jed nav navede edene ne odredb odredbee mo%em mo%emoo razlik razlikova ovati ti slijed slijede/ e/aa brokerskodilerska dr#tvaF dr#tvaF 1< 0rokersko 0rokerskodiler dilerska ska dr#tva dr#tva koja posl#j# posl#j# sa instit#ionaln instit#ionalnim im investitorim investitorimaa koja po pravil# nis# "lomazna "lomazna ali s# prostorno prostorno iroko raz"ranata raz"ranata 2< 0rokersko 0rokerskodiler dilerska ska dr#tva dr#tva #smjeren #smjerenaa na male #la"ae #la"ae koja imaj# imaj# razvijena razvijena odjeljenja za prijem i izvrenje nalo"a. Ove vrste brokerskodilerskih dr#tava s# veoma esto vezana za banke ili tedionie. 3< 0roke 0rokersk rskod odile ilersk rskaa dr#tv dr#tvaa #niver #niverzal zalno" no" tipa s# #"lavn #"lavnom om velike velike i visoko visoko kapitalizo kapitalizovane vane inansijsk inansijskee instit#ije instit#ije.. One imaj# imaj# razvijene razvijene svoje #nkije #nkije or"an or"anizo izovan vanee kao kao pos posebn ebnaa odjel odjeljen jenja ja za tr"ova tr"ovanje nje doma/i doma/im m akij akijam ama a doma/im obvezniama i inostranim hartijama od vrijednosti. $ okvir# svako" odjeljenja brokeri s# podijeljeni na "r#pe po "ranama djelatnosti i privrednom s#bjekt# sa ijim hartijama od vrijednosti tr"#j# 21. 0rokerskodilerska dr#tva mo"# svoj# djelatnost obavljati na berzanskom ili vanberzanskom tr%it# irom svijeta. Dahvalj#j#/i savremenim kom#nikaijskim sredstvima i intertemporalnoj karakteristii inansijskih tr%ita tr"ovanje se mo%e obavljati 24 asa dnevno. Or"anizaija brokerskodilerskih dr#tava zavisi od vie aktora i oni pre sve"a sve"a zavise zavise od djelat djelatnos nosti ti i vrste vrste tr%ita tr%ita za koj# koj# s# osnovan osnovana. a. Pored to"a konkretna #n#tranja or"anizaija or"anizaija zavisi i od slijede/ih aktoraF 21
(irko Vasiljevi/ 0ranko Vasiljevi/ ejan (alini/F :inansijska tr%ita &omisija za hartije od vrijednosti 2997. "odine str. 77.
54
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
1< 2< 3< 4< 5< 6<
vrste i broja klijenata klijenata kao iljne iljne "r#pe "r#pe vrste hartija hartija od vrijedn vrijednosti osti na koj# koj# je dr#tvo dr#tvo orijenti orijentisano sano stat stat#s #saa na berz berzi i sopstv sop stvene ene inorm inormati atike ke tehnolo tehnolo"ij "ije e stepena stepena kompj#teri kompj#terizova zovanost nostii tr%ita tr%ita vrst vrstee tr%i tr%it taa na ko koje je je do domi mina nant ntno no orij orijen enti tisa sano no - berz berzaa ili ili vanb vanber erza zans nsko ko tr"ovanje !< ostali ostali pojed pojedina inani ni aktor aktori. i.
$n#tranja $n#tranja or"aniz or"anizaija aija brokersk brokerskoo - dilersko" dilersko" dr#tva dr#tva zavisi zavisi od veliine i broja navedenih aktora. $ nael# svako brokerskodilersko brokerskodilersko dr#tvo ima slijede/e or"anizaijske dijeloveF 1< ?"$eticio"o od%el%e"%e@ Ovo od%el%e"%e@ Ovo odjeljenje se bavi poslovima kojim se bave i investiione banke. Ovo odjeljenje po pravil# posjed#j# velike brokerske k#/e. k#/ e. Ovo odjelj odjeljenj enjee svo svoje je pos poslov lovan anje je prima primarno rno oba obavlja vlja na primarn primarnom om inansijskom tr%it#. 2< A"alitič!o od%el%e"%e@ od%el%e"%e@ Ovo odjeljenje primarno se bavi poslovima analize hartija od vrijednosti koje s# dominantne # poslovanj# dr#tva. Da #tvr)ivanje stanja i projene kretanja prinosa hartija od vrijednosti 22 veoma s# bitne tane #lazne #lazne inormaije inormaije.. =nalitik =nalitikaa odjeljenja odjeljenja klijente klijente obav obavjeta jetavaj# vaj# o sadr%aj# sadr%aj# njihovih njihovih analiza analiza i kretanj# kretanj# b#d# b#d#/e" /e" prinosa. prinosa. (e)#tim (e)#tim brokersko brokerskodile dilerska rska dr#tva ne smij# da "arant#j# b#d#/e prinose. *ad ovo" odjeljenja je direktno povezan sa radom odjeljenja za izvrenje nalo"a tako da bi se svaka dobijena inormaija mo"la odmah realizovati na tr%it#. 3< 0d%el%e"%e )a i)$r1e"%e "alo#a@ Ovo "alo#a@ Ovo odjeljenje obavlja poslove prihvatanja i izvravanja nalo"a. $ sl#aj# elektronskih berzi 23 # kompj#t kompj#tersk erskii sistem sistem se se #nose svi bitni podai iz nalo"a. Davisno od metoda tr"ovanja odmah po #nos# #no s# nalo"a nalo"a oni s# sprem spremni ni za tr"ova tr"ovanje nje.. 'ak 'akon on realiza realizaij ijee nalo"a nalo"a i ob obav avlje ljene ne tran transa sak kije ije brok broker ersk skaa k# k#/a /a ob obav avje jet tav avaa dire direkt ktno no klije klijent ntaa ili ili nje"ovo" predstavnika o realizovanoj transakiji. 4< 0d%el% 0d%el%e"% e"%ee )a o*radu o*radu "alo#a "alo#a@@ Ov Ovoo odjelj odjeljenj enjee oba obavlj vljaa pos poslov lovee ob obra ra#na #na izvrenih transakija sravnjenja transakija i dostavlja potvrde klijentima. $ obra#n# transakija prikaz#j# se sve neophodne vrijednostiF k#poprodajna ijena ;ijena koj# treba da plati ili vrijednost koj# treba da primi< iznos provizije za brokerskodilersko dr#tvo trokovi berze porez i svi dr#"i trokovi vezani za odnosn# transakij#. 5< (la#a%"a@ Ov Ovoo od odje jelj ljen enje je ob obav avlja lja po posl slov ovee sald saldir iran anja ja i po posl slov ovee nako nakonn saldir saldiranj anja. a. Ovo odjel odjeljen jenje je je od"ovo od"ovorno rno za otvar otvaranj anjee ra#na ra#na hartija hartija od vrijed vrijednos nosti ti ;nova ;novani ni i emisio emisioni ni ra#n< ra#n< kao kao i za nov novan anee ra#ne ra#ne #n# #n#tar tar brokerskodilersko" dr#tva. dr#tva. 6< 0d%el%e"%e )a e$ide"ci%u 8arti%a od $ri%ed"ot@ Ovo odjeljenje vodi dvije posebne evidenije evidenije i toF B4 eviden evidenij ij## hartija hartija od vrijed vrijednos nosti ti koje koje broker brokersko skodi diler lersko sko dr#tv dr#tvoo posjed#je i 94 evidenij# novanih sredstava. 22
Prinos ;maksimizaija prinosa< je osnovni motiv tr"ovanja ?lektronske ?lektronske berze s# naje/i naje/i nain or"anizovanja or"anizovanja berzansko" berzansko" tr%ita tr%ita # savremeni savremenim m tr%inim tr%inim #slovima. r"ovanje na berzi p#tem izvikivanja # savremenim tr%itima "otovo i da ne postoji. 23
55
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање Ovo odjeljenje vodi evidenij# evidenij# o svakom kretanj# kretanj# hartija od vrijednosti koje se nalaze kod dr#tva kao i # okvir# samo" dr#tva. !< 5aču"o$odt$o@ 5aču"o$odt$o@ *e"i *e"ist str# r#je je sva sva no nov van anaa kret kretan anja ja veza vezana na za izvr izvre ene ne transakije vri akt#risanje naplat# i pla/anje provizije obra#n i isplat# zarada pla/anje dr#"ih trokova poslovanja i naplat# dr#"ih prihoda i ostalih trokova. 7< 0d%el%e"%e )a )atupa"%e@ )atupa"%e@ Ovo odjeljenje zast#pa klijente # poslovima sa kompanijom ijih akija je on vlasnik. 'aime kada akionari ne mo"# da direktno kom#niiraj# sa akionarskim dr#tvom tada taj dio posla obavlja brokerskodilersko dr#tvo. &ada se klijent izjasni kako %eli da se zast#paj# nje"ovi interesi ovo odjeljenje te instr#kije dostavlja sk#ptini akionara. 8< 0tali di%elo$i dru1t$a@ dru1t$a@ +vako brokerskodilersko dr#tvo mo%e osnivati i dr#"a odjeljenja zavisno od dominantnih i ostalih poslova kojim se bavi ;odjeljenje za terenske poslove itd<.
2.6.5. U*&%9)"-) )&'"/$ !/&)*"$' 0erzanski posrednii mo"# osnivati jedno ili vie svojih #dr#%enja. $dr#%enja se mo"# osnivati kao posebna nezavisna #dr#%enja # sklad# sa propisima domiilne zemlje ili kao posebna #dr#%enja pri privrednim komorama. *ad i #nkija #dr#%enja deinie se +tat#tom. 'aje/i razlozi za osnivanje #dr#%enja jes#F 1< #napre)enje berzansko" i vanberzansko" vanberzansko" poslovanja 2< donoenje zajedniko" kodeksa ponaanja pra/enja potivanja zajedniki doneto" kodeksa ponaanja or"anizovanja interne interne str#ne ob#ke ob#ke kao i str#ne ob#ke ob#ke za klijente klijente vo)enja vo)enja re"istra berzansk berzanskih ih posrednika itd. $dr#%enja berzanskih posrednika s# slobodna dobrovoljna #dr#%enja ko koja ja po pove vez# z#je je zaje zajedn dni iki ki inte intere ress lan lanov ovaa #d #dr# r#%e %enj nja. a. &a &ada da pres presta tane ne po post stoj ojat atii zajedniki interes #dr#%enja prestaj# sa radom
56
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
R)$() &omisija za hartije od vrijednosti vrij ednosti predstavlja nezavisno re"#latorno re"#latorno tijelo koje obavlja odre)ene poslove na tr%it# kapitala. +vaka zemlja po #"led# na &omisij# za vrijednosnie i berze += samostalno re"#lie nadle%nost komisije za hartije od vrijednosti ali s# njihove nadle%nosti nadle%nosti veoma sline. 'aje/e 'aje/e nadle%nost nadle%nost &omisije za hartije od vrijednosti s# # slede/im oblastimaF oblast koorporativno" #pravljanja # akionarskim dr#tvima odnosno sk#p me)#sobnih odnosa vlasnika i #pravljaa i povjerilaa #re)enje tr%ita kapitala kontrolom #esnika na njem# - berzanskih posrednika same berze zatita privatne svojine # oblik# korporativnih i d#%nikih hartija od vrijednosti - kontrola re"istra hartija od vrijednosti itd.. &omisi &omisija ja hartije hartije od vrijed vrijednos nosti ti bav bavii se i #re)en #re)enjem jem tr%it tr%itaa inan inansij sijski skihh derivata. Velika inansijska tr%ita ;+=< obraz#j# posebn# komisij# koja se bavi ovom vrstom tr%ino" materijala. &ako je &omisija za hartije od vrijednosti nezavisno re"#latorno tijelo i kako bi mo"la t# svoj# osnovn# i nepodijeljen# #nkij# izvravati ona mora imati potp#n# nezavisnost. Dbo" to"a &omisija za hartije od vrijednosti ima trojak# nezavisnostF I"/#$#%$!"'0"% )&/!"'0"% $ 8$"'"/$-/%. Instit#ionalna nezavisnost posti%e se time to se &omisije osnivaj# zakonom sa preiznim #tvr)ivanjem nadle%nosti. 'ajve/i stepen instit#ionalne nezavisnosti posti%e se # sl#aj# kada lanove komisije postavlja imen#je parlament. 'i%i nivo nezavisnosti posti%e posti%e se kada lanove komisije komisije imen#je vlada vlada a najmanji kad to ini neko od ministarstava - ministarstvo inansija. Personalna nezavisnost podraz#mijeva da lanovi komisije - komesari ne smij# biti izlo%eni nikakvim pritisima i #tiajima bilo koje vrste pa ni od samih lanova komisije - komesara. (e)#tim personalna nezavisnost zavisi i od samo" karaktera lana komisije - komesara od nje"ovo" lino" proesinalno" i moralno" inte"riteta. Dbo" to"a se pretpostavlja da /e personalna nezavisnost svako" lana komisije komesara biti ve/a ako se on bira javno # parlament#. :inansijska nezavisnost je ona nezavisnost koja # s#tini odre)#je #k#pn# nezavisnost. $koliko bi neka komisija imala i #nkionaln# i personaln# nezavisnost a ako ne bi imala inansijsk# nezavisnost onda prethodne dvije nezavisnosti ne bi imale nikakvo" nikakvo" smisla. smisla. :inansijs :inansijska ka nezavisnos nezavisnostt podraz#mi podraz#mijeva jeva da rad komisije komisije ne smije biti inansiran od strane dr%ave ili nekih dr#"ih izikih ili pravnih lia koja s# zainteresovana za #nkionisanje tr%ita kapitala. *ad komisije inansira iz taksi koje napla/#je za svoje #sl#"e. 'a taj nain rad ove komisije se birokratiz#je ali se istovremeno ostvar#je njena inansijska nezavisnost. 0erza predstavlja indirektn# tr"ovin# jer se klijenti ne pojavlj#j# na berzi nekoo svo nek svoje je invest investii iione one i dr#"e dr#"e intere interese se ostvar ostvar#j# #j# preko preko berza berzansk nskih ih pos posred rednik nika. a. 'aje/i berzanski berzanski posrednii jes# brokersko dilerska dilerska dr#tva. (e)#tim pored brokerskodilerskih dr#tava kao berzanski posrednii odnosno tr"ovi hartijama od vrijednosti javljaj# se i banke. Poznato je da s# banke #esnii na inansijskom tr%it# kao instit#ije koje se bave poslovanjem - prijemom depozita i plasiranjem sredstava. 5!
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање Imaj#/i # vid# takv# injeni# # ilj# irenja inansijskih tr%ita banke mo"# imati ovla/enja da se bave tr"ovinom hartijama od vrijednosti. (e)#tim svaka banka ne mo%e da se bavi tr"ovinom hartijama od vrijednostima. +amo one banke koje isp#ne #slove #slove ko koji ji se zahti zahtijev jevaj# aj# i od broke brokersk rskod odile ilersk rskih ih dr#ta dr#tava va mo"# mo"# da se bav bavee poslovima tr"ovine hartijama hartijama od vrijednosti. &ada banka dobije dozvol# za rad odnosno kada dobije dozvol# za tr"ovin# !,0':<)"' '"' '"' o znai hartijama hartijama od vrijednosti vrijednosti ona posta postaje je !,0':<)"' znai da da tr"ovinom tr"ovinom hartijama od vrijednosti mo"# da se bave samo ovla/ene banke. +avrem +avremen enaa inasi inasijsk jskaa tr%it tr%itaa pod podraz raz#mi #mijev jevaj# aj# i odre) odre)ene ene speij speijali alizov zovan anee banke. Eedna od speijalizovanih speijalizovanih banaka na inansijskom tr%it# je i K'/#!*$ '"' . &astodi ili skladina banka je banka koja se bavi #vanjem i #pravljanjem hartija od vrijednosti za ra#n njihovih vlasnika koji s# joj klijenti. 'a robnom tr%it# postoje skladita koja #vaj# rob#. 'a inansijskom tr%it# #nkij# skladita odnosno #vanja #vanja i #pravljanja hartijama hartijama od vrijednosti vrijednosti vre kastodi kastodi banke. Dbo" to"a se # evrokontinentalnoj literat#ri ove banke nazivaj# de"zitne banke. ,entralni re"istar predstavlja jo jedno nezavisno re"#latorno tijelo # okvir# inansijskih tr%ita. ,entralni re"istar se mo%e deinisati kao instit#ija odnosno nezavisno re"#latorno tijelo koja vodi jedinstven# evidenij# o izdatim hartijama od vrijednosti i njihovim vlasniima i obavlja klirin" i saldiranje hartija od vrijednosti i nova nakon obavljanja tr"ovinskih transakija na inansijskom tr%it#. ,entralni re"istri "otovo svih zemalja pridr%avaj# se osnovnih me)#narodnih standarda. Ovi standardi sadr%ani s# # pravilima klirin"a i saldiranja hartija od vrijednosti i nova a koji s# prepor#eni od (e)#narodne or"anizaije &omisija hartija od vrijednosti. 'ajva%niji prinipi kojima # svom rad# r#kovode svi ,entralni re"istri s# slede/iF VP prinip istovremene ispor#ke hartija od vrijednosti sa pla/anjem< obavljanje saldiranja # okvir# propisano" roka za saldiranje saldiranje # realnom vremen# % #lo"a entralno" re"istra kao #niverzalne strane # transakiji #pravljanje rizikom odnosno "arantovanje #spjenosti okonanja transakija i eleminisanje ne%eljenih #tiaja na okonanje i neopozivost saldiranja. Osnovni iljevi entralno" re"istra sadr%ani jeste o#vanje po#zdanosti tanosti i si"#rnosti si"#rnosti podataka podataka o vlasnitv# vlasnitv# hartija hartija od vrijednos vrijednosti ti za ra#n ra#n izdavaoa izdavaoa s jedne strane i sa stanovita vlasnika hartija od vrijednosti sa dr#"e strane obezbje)enje si"#rno" bla"ovremeno" tano" i preizno" prenosa vlasnitva nad hartijama od vrijednost vrijednostii sa staro" staro" na novo" vlasnika vlasnika p#tem elektron elektronsko" sko" zapisa zapisa odr%avan odr%avanje je i razv razvoj oj sist sistem emaa re"i re"ist stro rova vanj nja a depo depono nova vanj njaa i evid eviden enti tira ranj njaa prom promet etaa hart hartija ija od vrijednosti # sklad# sa tr%inim razvojem i razvojem inormaionih sistema potp#no potivanje zakona i dr#"ih propisa i potp#na saradnja sa nadle%nim dr%avnim instit#ijama za hartije od vrijednosti instit#ijama nadle%nih za obavljanje platno" prometa instit#ijama za obavljanje tr"ovine hartijama od vrijednosti i dr#"im #esniima na inansijskom tr%it# posebno na tr%it# hartijama od vrijednosti.
P$#'"-' ' ,-)9% 4' 2"je su su (un#cije (un#cije 2"misi 2"misije je za hartije hartije "d vrijedn" vrijedn"sti0 sti0 6' )bjasniti )bjasniti djelat djelatn"st n"st #"misi #"misije je za hartije hartije "d vrijedn"s vrijedn"sti' ti'
57
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање 7' U čemu čemu se sast"ji sast"ji nezav nezavisn" isn"st st 2"misij 2"misijee za hartije hartije "d vrijedn"s vrijedn"sti ti i #"je #"je vrste nezavisn"sti "sjeduje 2"misija za hartije "d vriejdn"sti0 8' U čemu je značaj značaj Me!unar Me!unar"dn "dnee "rganiz "rganizaci acije je #"misij #"misijaa za hartij hartijee "d vrijedn"sti0 9' :ta je djelatn"s djelatn"stt br"#ers br"#ers#"-d #"-dilers ilers#ih #ih društ društava0 ava0 <' :ta je (un#ci (un#cija ja 2as 2ast"d t"dii ban# ban#e0 e0 =' :ta je t" i #"ja #"ja je je (un#cij (un#cijaa 3entraln 3entraln"g "g regis registra0 tra0 >' 2"ji su rincii rincii rada 3entraln" 3entraln"gg registr registra0 a0 @' :ta su su ciljev ciljevii 3entra 3entraln" ln"gg regis registra tra00 4A' 2"je vrste usluga ruža ruža 3entralni registar0 44' 44' ?a #"ji #"ji nači načinn se hart hartij ijee "d vrij vrijed edn" n"st stii regi regist stru ruju ju u 3e 3ent ntra raln ln"m "m registru0
58
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
69
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
61
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање .od%ela rada "ata%e "ata%e )*o# čo$e!o$e !lo"oti da e trampi' ra)me"%u%e i tr#u%e %ed"om t$ari )a dru#u4 ,a ,a !lo"ot %e "e1to "e1to 1to %e )a%ed"ič!o $im $im l%udima' i 1to "e poto%i "i !od %ed"e dru#e ži$oti"%e C Di!o "i!ada "i!ada "i%e $idio pa !a!o $i%e"o i a "am%erom ra)m%e"%u%e !ot )a "e1to dru#o4
A*'( S($# B!+'#/#,! "'$-' 16.+.
3. BERZ BERZAN ANSK SKO O POS POSLO LOVA VANJ NJE E 3.1.
P!-'( $ ,&/#) #&9$:#' '$#'0'
*adi potp#no" raz#mijevanja tr%ita kapitala potrebno je prethodno deinisati pojam kapitala. &apital se mo%e deinisati sa vie aspekata. +a aspekta kompanije kapital ;engl' caital < se mo%e deinisati kao proizvodni inila koji je dio lj#di odnosno # #%em smisl# kapital ine sredstva za rad ;kapitalna dobra< i predmeti rada odnosno #k#pnost kapitalnih dobara kojim raspola%e odre)ena kompanija ili privreda. $ ra#novodstvenom smisl# kapital se mo%e posmatrati kao viak imovine # odnos# na ob obave aveze. ze. +a stanov stanovit itaa inans inansijk ijkih ih tr%it tr%itaa pod kap kapita italom lom se po podra draz#m z#mije ijeva vaj# j# razliiti oblii d#"oronih inansijskih instr#menata odnosno #k#pan iznos odlo%ne no nov van anee po potr tro onje nje na rok rok d# d#%i %i od jedn jednee "o "odi dine ne.. a akl kle e pod trži1tem !apitala podra)umi%e$a e m%eto učel%a$a"%a ili po$e)i$a"%a po"ude i potraž"%e )a ra)ličitim ra)ličitim o*licima o*licima du#oroč" du#oroč"i8 i8 2i"a"i%! 2i"a"i%!i8 i8 i"trume" i"trume"ata ata E2i"a"i%! E2i"a"i%!ii i"trume" i"trume"ti ti či%a %e roč"ot duža od #odi"e da"a34 r%ite kapitala se mo%e podeliti na #&9$:#) !,)"$' #&9$:#) $!#)' $ #&9$:#) '$-'. ,rži1te o*$e)"ica podraz#mijeva o*$e)"ica podraz#mijeva tr"ovin# d#"oronim d#%nikim hartijama od vrijednosti vrijednosti koji izdaj# izdaj# ;emit#j#< ;emit#j#< razliiti s#bjekti s#bjekti sa razliitim razliitim rokovima rokovima ali 8ipote!a predstavlja tr%ite "dje se najkra/i rok mora biti d#%i od "odin# dana. ,rži1te 8ipote!a predstavlja tr"#je hipotekarnim kreditima i hartijama od vrijednosti koje se baziraj# na hipotei na imovin imovin## izdav izdavao aoaa ;emite ;emitenta nta<< te hartije hartije ili nje"ov nje"ovo" o" "arant "aranta. a. ,rži1t ,rži1tee a!c a!ci%a i%a predstavlja tr%ite na kome se tr"#je vlasnikim vlasnikim hartijama od vrijednosti. vrijednosti. r%ite kapitala dijeli se i prema tome da li se inansijski instr#menti koji s# predmet inansijskih transakija prvi p#t nalaze na tr%it# ili ne odnosno da je jedan od #esn #esnika ika na inans inansijs ijskom kom tr%it tr%it## ori"in ori"inaln alnii vlasni vlasnihh inan inansijs sijsko" ko" instr# instr#me menta nta ;emitent< ili je rije rij e o preprodaji inansijsko" instr#menta sa kojim se ve/ tr"ovalo. +a ovo" aspekta tr%ite kapitala se dijeli na &$('&"! $ /)%"*'&"!. engl' PrimarB caital caital mar#et mar#et 3 predstavlja promet .rimar"o trži1te !apitala E engl' inansijskih instr#menata instr#menata izme)# ori"inalno" ori"inalno" vlasnika ;emitenta< ;emitenta< i prvo" investitora. investitora. $ pravil# na primarnom inansijskom tr%it# klj#n# #lo"# imaj# veliki investitori ;banke ;banke osi"# osi"#rav ravaj# aj#/a /a dr#tv dr#tva a penzi penzioni oni i invest investii iioni oni ondov ondovii i slino slino<. <. ?miten ?mitentt hartija od vrijednosti na primarnom inansijskom tr%it# emit#je hartije od vrijednosti
62
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање # ilj# prik#pljanja dodatnih sredstava. Ove aktivnosti esto nis# dost#pne javnosti jer se transakije odvijaj# odvijaj# direktno izme)# izme)# emitenta i investitora. Sec"ndarBB 3aital 3aital Mar#et Mar#et < ob#hvata sve 7e!u"dar"o trži1te !apitala ;engl' Sec"ndar kasnije k#poprodaje ve/ emitovanih inansijskih instr#menata i predstavlja dalji %ivot hartija hartija od vrijed vrijednos nosti ti sa kojim kojim sem sem svo svojih jih oba obavez vezaa prema prema vlasni vlasnik# k# hartija hartija od 24 vrijednosti ori"inalni emitent nema direktne veze. +ek#ndarno tr%ite kapitala mo%e se deinisati i kao ekonomski prostor odnosno # savremenim #slovima milje na kome se tr"#je d#"oronim inansijskim instr#mentima za razlik# od primar"o# trži1ta !apitala koji predstavlja ekonomski prostor odnosno milje "dje se mobilie kapital emitovanjem d#"oronih hartija od vrijednosti.
3.2. 3.2.1.
B)&'"/! #&9$:#) P!-'( $ ,&/#) /)%"*'&"!+ #&9$:#' '$#'0'
+ek#ndarno tr%ite kapitala ; Sec"ndarB 3aital Mar#et < predstavlja milje na kome se tr"#je d#"oronim inansijskim instr#mentima. Primarno tr%ite kapitala ; PrimarB 3aital Mar#et5 predstavlja ono tr%ite na kome ekonomski s#bjekti mobili# kapital izdavanjem ;emisijom< d#"oronih inansijskih instr#menata. Imaj Imaj#/ #/ii # vid# vid# da se na sek# sek#nd ndar arno nom m tr%i tr%it# t# kapi kapita tala la tr"# tr"#je je d# d#"o "oro ron nim im inansijskim instr#mentima koji s# emitovani na primarnom tr%it# kapitala proizilazi da s# ova dva tr%ita me)#zavisna. 'jihova me)#zavisnost se sastoji # tome da sek#ndarno tr%ite ne mo%e postojati bez primarno" tr%ita dok primarno tr%ite mo%e sasvim samostalno postojati bez sek#ndarno" tr%ita kapitala. Ovaa dv Ov dvaa tr%i tr%ita ta s# po pove veza zana na mno" mno"im im veza vezama ma.. 'a prim primje jerF rF orm ormira iranj njee ije ijene ne inansijsko" instr#menta na sek#ndarnom inansijskom tr%it# #tie na ijen# ? "itial "itial pu*lic o22eri"# & ?.0 redstavlja rv" rv" emit"vanje a#cija' a#cija' emisije IPO ? ? nicijaln"m javn"m "nud"m se smatra transa#cija utem #"je #"manija iz ne#"g zatv"ren"g "bli#a relazi u "tv"ren" a#ci"nars#" društv"' P"stu#"m P) "bavlja se #"r"rativizacija #"r"rativizacija #"itala čime se "n izražava #r"z br"j i vrijed vrijedn"s n"stt a#cij a#cija' a' nicija nicijalna lna javna javna "nuda "nuda se u veli#" veli#"m m br"ju br"ju sluča slučajev jevaa "bavlj "bavljaa utem utem "tis "tisiva ivanja nja emisij emisijee +under +under*ri *ritin ting5' g5' nvest nvestici ici"na "na ban#a ban#a ili br"#er br"#er #"ji "tisuje "tisuje emisiju emisiju "bavezuje "bavezuje se na "t#u a#cija a#cija "d izdava"ca " d"g"v"ren"j cijeni% stim da ih "dmah r"daje " viš"j cijeni i na taj način "stvaruje zaradu' ;rugi način je izb"r agenta emisije čiji zadata# jeste r"m"cija atra#tivn"sti emisije i ulaganja u a#cije #"je su d"stune javn"sti% bez "baveze "t#ua emit"vanih emit"vanih a#cija' Hest" se dešava da sama investici"na investici"na ban#a nije u m"gu&n"sti ili ne želi da reuzme ci" rizi# emisije i r"daje a#ci a#cija ja'' Tada Tada se "bra "brazu zuje je Sind Sindi# i#at at "t "tis isni ni#a #a #"ji #"ji red redst stav avlj ljaa gru gruuu invstici"nih ban#ara i br"#era +under*ritera5 #"ji učestvuju u r"daji emisije% a #"ji #"ji su v"!e v"!eni ni "d jedn jedn"g "g "t "tis isni ni#a #a lide lidera ra Sind Sindi# i#at ataa < inansijskih inst instr# r#me mena nata ta na prim primar arno nom m tr%i tr%it t#. #. Ili Ili kapi kapita tali liza zai ija ja komp kompan anij ijee na 24
ejan 0. Hoki/ i 0oko ivkovi/F :inansijska tr%ita i instit#ije ?konomski ak#ltet 0eo"rad 299!. "odine str. 43.
63
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање sek#ndarnom tr%it# predodre)#je eikasnije pribavljanje dodatno" kapitala na primarnom tr%it# itd 25
.
engl'' St"c St"c## +ek#nd +ek#ndarn arnoo tr%it tr%itee kap kapita itala la mo%e mo%e biti biti or"ani or"anizov zovano ano kao berza berza ; engl .xchange< ili kao altersko ;engl' )ver the 3"unter mar#et 1 )T3 < ili ili O, O, tr%ite. tr%ite. *azvoj inansijskih tr%ita i razvoj inormaionih tehnolo"ija doprinio je da veliki investitori obavljaj# tr"ovin# neposredno koja se nakon to"a # ilj# re"istrovanja pon#de i tra%nje prijavlj#je berzi. Ovaj oblik tr"ovanja esto se naziva četvrt" tržište ;engl' F"urth Mar#et <. <. $ literat#ri se esto sre/e naziv drug" tržište ;engl' Sec"nd Mar#et5 koje oznaava berze na kojima se tr"#je hartijama od vrijednosti ekonomski manje sna%nih s#bjekata kao i naziv tre/e tr%ite ; Third Mar#et < koje oznaava altersko tr%ite za promet inansijskih instr#menata novih tehnoloki savremenih manjih s#bjekata 26. 'ajve/e naionalno sek#ndarno tr%ite je po pravil# berza. 0erza predstavlja or"anizovano or"anizovano tr%ite na kome se kao tr"ovi pojavlj#j# brokerskodilerska dr#tv dr#tvaa ;berza ;berzansk nskii pos posred redni nii< i< na kome kome se tr"#je tr"#je odre) odre)eni enim m standa standardi rdizo zovan vanim im tr%inim materijalom po standardizovanim proed#rama. +tandardizovane proed#re predstavljaj# pravila koja koja #tvr)#je svaka berza.
0erzanski posrednii s# tr"ovi koji tr"#j# na berzi. Oni mo"# biti dr#tva brokersko" ili dilersko" dilersko" tipa. 'a berzi se tr"#je tr%inim materijalom koji predstavlja sve vrste hartija od vrijednosti kojima se tr"#je na berzi. 0erza kao mjesto s#sretanja pon#de i potra%nje # savremenim #slovima ne predstavlja iziko mjesto "dje se obavlja tr"ovina ve/ ona predstavlja kom#nikaijski milje za koji s# propisana odre)ena pravila ponaanja i tr"ovanja kao i kontrola tih pravila a sve # ilj# ostvarenja si"#rno" i po#zdano" tr%ita.
3.2. 2O/"!,"' !$0-)9-' /)%"*'&"!+ #&9$:#' '$#'0' +ek# +ek#nd ndar arno no tr%i tr%it tee kapi kapita tala la ob ob#h #hva vata ta pro proes es isto istovr vrem emen eno" o" inve invest stir iran anja ja i deinvestiranja. 'aime 'aime vlasnii kapitala ;d#"oronih ;d#"oronih hartija od vrijednosti< prodaj# prodaj# svoje inansijske instr#mente novim vlasniima tako da se istovremeno realiz#je post#pak i investiranja i deinvestiranja. Postoji visoka korelaija i #slovljenost primarno" i sek#ndarno" sek#ndarno" tr%ita kapitala. +ek#ndarno tr%ite kapitala ne mo%e postojati bez postojanja primarno" tr%ita kapitala. +a stanovita ijene hartija od vrijed vrijednos nosti ti ova dv dvaa tr%it tr%itaa imaj# imaj# jo slo%en slo%eniji iji odn odnos os.. 'aime 'aime ijena ijena hartija hartija od vrijednosti na sek#ndarnom tr%it# kapitala #tie na emisioni potenijal na primarnom tr%it# kapitala tj. kapitalizaija prinosa na sek#ndarnom tr%it# kapitala #slovljava nje"ov# poziij# na primarnom tr%it# kapitala. 'a sek#ndarnom tr%it# kapitala ormira se ijena emitovanih hartija od vrijednosti. $estvovanje veliko" broja kompanija sa velikim brojem hartija od vrijednosti na sek#ndarnom tr%it# kapitala dovodi do ormiranja ijene #k#pne pon#de i tra%nje to ima za posledi# sni%avanje ijene kapitala odnosno ormiranja nje"ove objektivne ;er< tr%ine ijene. 25 26
Eovo EednakF :inansijska tr%ita 0eo"radska poslovna kola 299!. "odine str 278. 0ranko Vasiljevi/F Osnovi inansijsko" tr%ita Davet 2996. "odine str. 188.
64
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање *azvoj i prod#bljivanje tr%ita #tie na si"#rnost tr"ovine s jedne strane a javnosti ekonomskih transakija obezbje)#je dost#pnost svih inormaija svim #es #esni nii ima ma na tr%i tr%it t# # s dr#" dr#"ee stra strane ne.. +ve +ve to ima ima za po posl slje jedi di# # sman smanje jenj njaa transakionih trokova. :ormiranjem ijene inansijsko" instr#menta na sek#ndarnom tr%it# kapitala a istovremeno se #tvr)#je i prinos to" instr#menta odnosno tr%ino" materijala ;tr"ovina inansijskim instr#mentima na sek#ndarnom inansijskom tr%it# motivisana je projenom b#d#/e" prinosa<. +ek#ndarno tr%ite kapitala obezbje)#je likvidnost kompanija jer se inansijski instr#menti veoma lako pretvaraj# # "otov nova. Pored to"a sek#ndarno tr%ite kapitala predstavlja sredstva za transer vlasnitva sa jedno" na dr#"o" vlasnika kao transer dohotka bez neposredno" #tiaja na proes proizvodnje odnosno djelatnosti kompanije. P#tem berzanskih berzanskih transakija transakija #esnii na sek#ndarnom sek#ndarnom tr%it# kapitala ostvar#j# "#bitak ili dobit bez #tiaja na rez#ltate rada kompanija.
3.3. V'")&'"/! :'0#)&/! #&9$:#) +am naziv naziv altersko altersko ili O, tr%ite ;)ver the 3"unter Marcet 1 )T3 < potie iz najrazvijenije" inansijsko" tr%ita - tr%ita += jer s# se # ranijem period# hartije od vrijed vrijednos nosti ti prodav prodavale ale na alter alterima ima ban banaka aka.. $ savre savreme menim nim tr%nim tr%nim #slovi #slovima ma altersko tr%ite predstavlja speijalizovano tr%ite za d#"orone hartije od vrijednosti koje nis# primljene na listin" na berzama iz najmanje dva razlo"aF razlo"aF 1< zbo" to"a to"a to emitenti emitenti nis# nis# isp#nili isp#nili kriterij#me kriterij#me koje koje je propisala propisala berza berza koje je neophodno isp#niti da bi se odnosna hartija od vrijednosti kotirala na berzi 2< ako emitenti emitenti ne %ele %ele da se njihova njihova hartija hartija od vrijednost vrijednostii kotira na berzi. berzi. *azlozi koji emitenta motivi# motivi# da se nje"ove hartije od vrijednosti ne kotiraj# na berzi mo"# bitiF 1< ako je akio akionarsk narskoo dr#tvo dr#tvo zatvoreno zatvoreno za nove lanove lanove 2< ako menad menad%er %erii %ele %ele da izbje" izbje"n# n# mo"#/n mo"#/nost ost da b#d# b#d# smjenje smjenjeni ni zbo" zbo" otk#pa otk#pa kompanije od strane novih vlasnika 3< ako kompan kompanija ija nema nema dov dovolj oljno no kvalite kvalitetne tne i preiz preizne ne podatke podatke o pos poslov lovanj anj## i slino<. Haltersko ili kako se jo naziva naziva mre%no tr%ite danas predstavlja predstavlja deentralizovan# deentralizovan# i hijera hijerarhi rhijsk jskii #re)en #re)en## mre%#. mre%#. ,ijena ,ijena tr%in tr%inih ih instr# instr#men menata ata na ovo ovom m tr%it tr%it## nije nije jedinstvena i ona se ormira na vie mjesta. Prist#p na ovo tr%ite p#tem me)#sobno povezanih kom#nikaijskih linija ima veliki broj posrednika. Eedini #slov za #e/e na ov ovom om tr%i tr%it# t# jest jestee da ije ijena na inan inansi sijsk jsko" o" inst instr# r#me ment ntaa b# b#de de prih prihva vatl tljiv jivaa konk#rent konk #rentna. na. +vaki +vaki diler koji #estv#je #estv#je na ovom ovom tr%it# mora mora biti spreman spreman da po pon#)enoj ijeni k#pi ili proda odre)eni inansijski instr#ment. =#kija kao metod tr"ovine nije zast#pljena na ovom tr%it# ve/ se javlja kom#nikaiona mre%a kao njen s#pstit#t a ijene se ormiraj# konk#renijom izme)# market mejkera 2!. Osnovni nedostatak ovo" tr%ita je to na nestabilnost tr%ita rea"#je pove/anjem mar"ine izme)# k#povne i prodajne ijene. $ += sinonim za ovo tr%ite je mre%a 2!
(irko Vasiljevi/ 0ranko Vasiljevi/ ejan (alini/F :inansijska tr%ita &omisija za hartije od vrijednosti 2997 str. 349.
65
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање 'aionalno" #dr#%enja dilera hartijama od vrijednosti ;'=+< poznatija kao ?ati"nal Css"ciati"n "( Securities ;ealers Cut"mated Iu"tati"ns< na '=+=B ; ?ati"nal kome se # svakom tren#tk# mo"# na/i ijene po kojima se n#de ili tra%e pojedini inansijski instr#menti. Ovaj sistem predstavlja najve/i se"ment vanberzansko" tr%ita # +=.
3.4. U0-%;$,'"-) '&#$-' !* ,&$-)*"!/#$ "' )&'"/! #&9$:#) – 0$/#$"+ 'a berzi se tr"#je odre)enim standardizovanim inansijskim instr#mentima. instr#mentima. a bi se omo"#/ila tr"ovina odre)enim inansijskim instr#mentima neophodno je da oni b#d# primljeni #klj#eni na listin" ; listing <. <. Dadatak listin"a je da se na berzanskom tr%it# na)# to kvalitetnije hartije od vrijednosti. $slove za prijem inansijskih instr#menata na listin" propis#je svaka berza pojedinano ;naje/e Pravilnikom o listin"#< i oni s# stro"i na svim berzama. *obne berze *obne berze p#tem p#tem listin listin"a "a obe obezbj zbje)# e)#j# j# robe robe ko koje je imaj# imaj# reprez reprezent entati ativa vann i deinisan kvalitet s jedne strane strane i dovoljne koliine s dr#"e strane. Dbo" to"a robne berze razvijaj# sopstvene or"anizaijske dijelove koji imaj# zadatak da provjeravaj# koliin# i kvalitet roba koje koje s# predmet tr"ovanja. tr"ovanja. *obne berze sa d#"om tradiijom tradiijom s# razvil razvilee sop sopstv stven enee standa standarde rde koje koje robe robe moraj moraj## isp#nj isp#njav avati ati da bi dos dospje pjele le na berzansko tr%ite. $ novije vrijeme robne berze #nkij# provjere i #tvr)ivanja stanja kvaliteta i kvantiteta roba koje s# potenijalni predmeti tr"ovanja na berzi obavljaj# speij speijali alizo zovan vanee a"en a"enije ije.. Mesto Mesto se ove a"en a"enije ije naziva nazivaj# j# ovla/ ovla/ene ene berzan berzanske ske a"enije. ako naprimjer za *#m#nsk# robn# berz# poslove provjere kvaliteta i kvantiteta roba koje s# potenijalni predmeti tr"ovanja na berzi obavlja a"enija R"mc"ntr"l' Prijem roba na berz# berz# mo"#/e je samo samo po osnov# izdavanja izdavanja odre)eno" odre)eno" sertiikata od strane odre)ene ovla/ene a"enije ili od same berze. Izdavanje sertiikata ima za ilj obezbje)enje si"#rnosti tr"ovanja na berzi. +ertiikat podraz#mijeva da /e se na berzi tr"ovati odre)enom koliinom roba tano propisano" kvaliteta. 'a taj nain obezbje)#je se istovremeno i si"#rnost i od"ovornost za predmete tr"ovanja. 'aime ako bi se do"odilo da odre)ena koliina robe nije ono" kvaliteta ili da ne postoje koliine koje s# deklarisane # sertiikat# onda za takvo stanje od"ovara izdavala sertiikata. Da berzan berzansko sko tr"ova tr"ovanje nje robam robamaa veo veoma ma je va%no va%no prila" prila"o)a o)ava vanje nje proizv proizvoda oda #svojenim berzanskim standardima. a bi se izbje"le sit#aije # kojima kvalitet roba ne od"ovara propisanim standardima napla/#j# se odre)ene boniikaije prilikom pre#zimanja robe. (e)#tim samo pla/anje boniikaija ima za ilj da se #naprijed #pozore oni koji bi %eljeli da tr"#j# robama koje s# ispod propisano" berzansko" kvaliteta. Pla/anje boniikaija jeste mjera koja mora da b#de iz#zetak i mjera preventivno" karaktera za ostale #esnike #esnike # berzanskom tr"ovanj#. 'aime 'aime #koliko bi se praksa pla/anja boniikaija pojavljivala esto i # d#%em vremenskom period# onda bi takva sit#aija dovela # pitanje osnovni post#lat berzansko" tr"ovanja a to je povjerenje i si"#rnost. Dbo" to"a berza mora da obezbjedi da # proes# berzansko" tr"ovanja tr"ovanja mo"# da #estv#j# #estv#j# samo robe propisano propisano"" standardizov standardizovano" ano" kvaliteta kvaliteta.. akle ak le berza berza p#tem p#tem obe obezb zbje) je)en enja ja kva kvalit litetn etnih ih serti sertiika ikata ta obe obezbj zbje) e)#je #je si"#rn si"#rnost ost tr"ovanja. 66
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
Istovremeno sa obezbje)enjem kvalitetnih sertiikata i standarda roba kojima se tr"#je tr"#je na robnim robnim berzam berzama a berza berza ima oba obavez vez## da svo svoje je standa standarde rde prila" prila"o)a o)ava va najsav najsavrem remeni enijim jim i najve najve/im /im svjet svjetski skim m berza berzama ma.. $ sl#aj sl#aj## inte" inte"ra raije ije sa nek nekim im stranim berzama proes standardizaije i kvaliteta roba mora biti potp#no #sa"laen. *obne berze ne ormiraj# razliite listin"e ;listin" = 0 i slino< ve/ se na robnim berzama tr"#je robama prvo" kvaliteta dr#"o" kvaliteta itd. a to # stvari ima ist# #lo"# kao i razliiti listinzi na berzama eekata. 0erza ima posebn# posebn# #lo"# kada kada se radi o posebnim posebnim standardizovanim standardizovanim terminskim #"ovorima. ada berza mora da #spostavi vez# izme)# listin"a hartija od vrijednosti i a"enije ;ili svoje sopstvene sl#%be< koje vre provjer# kvaliteta i kvantiteta roba koje s# predmet tr"ovanja na robnim berzama. 0erza mora da #tvrdi potenijalne poslovne mo"#/nos mo"#/nosti ti izdavao izdavaoaa terminsko terminsko"" #"ov #"ovora ora odno odnosno sno mo"#/nos mo"#/nostt proizvodn proizvodnje je po kvalitet# i kvantitet# predmeta predmeta k#poprodaje na na terminski nain. a bi se neke hartije od vrijednosti listirale na berzi one moraj# da isp#ne opte #slove kao to s#F 1< da imaj# imaj# sva ormalna ormalna obilje% obilje%ja ja hatrija hatrija od vrijednos vrijednosti ti koja s# propisa propisana na do domi mii iln lnim im zako zakono noda davs vsto tom m ;naj ;naje e/ /ee Dako Dakono nom m o harti hartija jama ma od vrijednosti i propisima koje donosi &omisija za hartije od vrijednosti< 2< da s# slobod slobodno no prenos prenosive ive 3< da se zahtjev zahtjev za listira listiranje nje hartija hartija od vrijednos vrijednosti ti odnosi odnosi na sve hartije hartije od vriejdnosti iste klase. $z zahtjev za listiranje hartija od vrijednosti izdavala hartija od vrijednosti naje naje/e /e ;svaka ;svaka berza berza propis propis#je #je svo svoje je spei speii ine ne #slove #slove<< pod podno nosi si slede/ slede/aa dok#mentaF 1. 2. 3. 4. 5. 6. !.
7. 8. 19. 11. 12. 12.
Prospe Prospekt kt i rjeenj rjeenjee komisi komisije je za harti hartije je od vrije vrijedno dnosti sti o odobre odobrenj# nj# pros prospek pekta ta bilan bilanss stanja stanja bilan bilanss #spjeh #spjehaa i Izvjeta Izvjetajj ovla/e ovla/eno" no" reviz revizora ora za pret prethod hodne ne tri "odine dok#m dok #ment ent o #pis# #pis# hart hartija ija od od vrije vrijedno dnosti sti kod kod ent entral ralno" no" re"i re"istr stra a odl#k# odl#k# nad nadle% le%no no"" or"an or"anaa o emisij emisijii hartij hartijaa od vrijed vrijednos nosti ti javni javni pozi pozivv za za #pis #pis i k#po k#povin vin## hart hartija ija od vrijed vrijednos nosti ti "aran "aranij# ij# ako ako je emis emisija ija hart hartija ija od od vrije vrijedno dnosti sti "arant "arantova ovana na od odl# l#k# k# nadle nadle%n %no" o" or"ana or"ana izdav izdavao aoa a hartija hartija od vrije vrijedn dnos osti ti o po podn dno oen enj# j# zahtjeva za prijem na berzansko tr%ite. Dahtjev za prijem na berzansko tr%ite sadr%iF vrst# klas# serij# ,:I kod i I+I' broj hartija od vrijednosti broj ;koliina hartija od vrijednosti< vrijednosti< kopij# kop ij# #"ovo #"ovora ra sa banko bankom m sa kojom kojom se vri vri distr distrib# ib#ij ijaa hartija hartija od vrije vrijedno dnosti sti kopij# kop ij# #"o #"ovor voraa sa sa a"en a"entom tom ili pok pokrov rovite itelje ljem m emis emisije ije dokazz o ispla doka ispla/eni /enim m dividend dividendama ama za posljed posljednje nje tri tri "odine "odine izjav# izjav# da prema prema direktor# direktor# ;izdav ;izdavao ao#< #< ili kompani kompaniji ji nis# pred#zi pred#zimane mane mjere mjere od strane &omisije za hartije od vrijednosti izja izjav# v# nadl nadle% e%no no"" or"a or"ana na izda izdava vao oaa da posl posl#j #jee # sklad klad## sa zako zakono nom m i +tat#tom i dr#"a dok#menata.
6!
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање Pored ovih dok#menata 0erza mo%e da tra%i dostavljanje i dr#"ih dok#menata po osnov# osn ov# kojih kojih bi se mo"ao mo"ao don donije ijeti ti zaklj# zaklj#ak ak o listir listiranj anj## hartija hartija od vrijed vrijednos nosti. ti. odatna dok#menta mo"# biti slijede/aF 1< izvjetaj izvjetaj o prodatim prodatim hartijam hartijamaa od vrijednosti vrijednosti iz prethodn prethodnih ih emisija emisija 2< do doda datn tnee anal analiz izee ov ovla la/ /en eno" o" revi revizo zora ra an"a an"a%o %ova vano no"" od stra strane ne po podn dnos osio ioa a zahtjeva za listin" 3< pod podatk atkee o likvidn likvidnost ostii izdava izdavaoa oa 4< pod podatk atkee o d#" d#"oro oroni nim m oba obavez vezam amaa izdava izdavaoa oa a koje koje dos dospij pijev evaj# aj# # tek#/o tek#/ojj "odini 5< poda podatke tke o teretim teretimaa na imovini imovini kompan kompanije ije 6< pod podatk atkee o zahtj zahtjevi evima ma za kota kotaij# ij# hartija hartija od vrijed vrijednos nosti ti na dr#"im dr#"im berzama berzama i odl#ke te berze o odbijanj# zahtjeva za kotaij# &ada s# # pitanj# zahtjevi za prijem na listin" dr%avnih hartija od vrijednosti onda je t# sit#aija neto dr#"aija. 'aime dr%ava kao prvoklasni d#%nik #z zahtjev za listin" naje/e dostavlja slijede/a dok#mentaF 1. odl#k# odl#k# nadle%no nadle%no"" or"ana or"ana za izdav izdavanje anje hartija hartija od od vrijednos vrijednosti ti 2. tekst javno" javno" poziva poziva za #pis #pis i k#povin# k#povin# hartija hartija od vrijedno vrijednosti sti 3. odl#k# odl#k# nadle%no nadle%no"" or"ana or"ana o podno podnoenj# enj# zahtje zahtjeva va za listin listin" " 4. izvjetaj izvjetaj o vrijednos vrijednosti ti prodatih prodatih hartija hartija od vrijednost vrijednostii iz prethodnih prethodnih emisija. emisija. akle dr%avne hartije od vrijednosti ne mo"# biti primljene na listin" bez podnoenja od"ovaraj#/ih dok#menata dok#menata koji se podnose po proed#ri koja va%i za sve s#bjekte koji %ele da se njihove hartije od vrijednosti listiraj# na berzi. o je jo jedan od dokaza da berza obezbje)#je ravnopravnost svih #esnika na berzanskom tr%it#. Potp Potp#n #noo je jasn jasnoo da dr%a dr%ava va kao kao prvo prvokl klas asni ni d# d#%n %nik ik kao kao krea kreato torr jel jelok ok#p #pno no"" privredno" ambijenta ne mora da dostavlja sva dok#menta kao ostali privredni s#bjekti. Podn Podnos osil ila a zaht zahtje jeva va za list listir iran anje je na berz berzii od"o od"ovo vora rann je za isti istini nito tost st i vjerodostojnost podataka koje dostavlja #z zahtjev. Dahtjev izdavaoa hartija od vrijednosti ne/e biti razmatran # slijede/im #slovimaF 1. ako se hartije hartije od od vrijednost vrijednostii nalaze nalaze na listin"# listin"# dr#"e dr#"e berze berze # zemlji zemlji 2. ako je prenosi prenosivost vost hartija hartija od vrijedn vrijednosti osti na bilo bilo koji nain nain o"rani o"raniena ena 3. ako se #klj# #klj#enje enjem m na berz# berz# emitovanih emitovanih hartija hartija od od vrijednost vrijednostii remete remete odnosi odnosi na inansijskom tr%it# 4. ako je &omisi &omisija ja za hartije hartije od vrijed vrijednos nosti ti izdavao izdavao## privre privreme meno no zabra zabranil nilaa ili ob#stavila rad vezan za hartije od vrijednosti 5. ako ako po post stoje oje nezak nezakon onit itos osti ti # rad# rad# koje je ob obja javi vila la &o &omi misi sija ja za harti hartije je od vrijednosti i 6. # svim svim dr#"im dr#"im #slovima #slovima kada kada &omisija &omisija za kotaij# kotaij# oijeni oijeni da se kota kotaijo ijom m nekih hartija od vrijednosti #"ro%ava poslovanje poslovanje berze. 0erze eekata ormiraj# ve/i ;najve/e berze veoma veliki broj listin"a< broj listin"a. Da svaki listin" listin" propisani propisani s# posebni kriterij#mi. 'ajve/a 'ajve/a svetska berza eekata 'j#jorka berza ; ?JS. 1 ?e* J"r# St"c# .xchange< kaja propis#je ve/i
67
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање razliitih listin"a. $slovi za listiranje na ovoj berzi ;najvii listin" =< s# veoma stro"i. Postoji vie kriterij#ma koje treba zadovoljiti kao to s#F prihod prihod pre pre opore oporeziv zivanj anjaa # pretho prethodno dnojj "odini "odini - 25 25 milio miliona na dolar dolara a prihod prihod pre pre opore oporeziv zivanj anjaa # protek protekle le tri "odi "odine ne - 65 65 milion milionaa dolara dolara neto neto iksn iksnaa akti aktiva va najma najmanje nje - 17 17 milio miliona na dola dolara ra najma najmanje nje 11 11 milion milion emit emitova ovanih nih ak akija ija # posje posjed# d# inve investi stitor toraa vrij vrijed edno nost st #k#pn #k#pno" o" broj broj aki akija ja kojim kojimaa se tr"#j tr"#jee mora mora da iznos iznosii 17 miliona dolara najm najman anji ji broj broj akio akiona nara ra - 2999 2999 od koji kojihh svak svakii mora mora da posje posjed# d#je je najmanje 199 akija. 'a listin"# = 'j#jorke berze nalazi se 39 kompanija. 'akon isp#njenja #slova za listin" na nekom od listin"a berza napla/#je taks# 'a '#jorkoj berzi taksa se napla/#je # iznos# doR. 49.999 do 59.999 0eo"radsk 0eo"radskaa berza je propisala propisala dva listin"a listin"a = i 0 sa razliitim razliitim kriterij#mima kriterij#mima koje kompanije moraj# da isp#ne #koliko %ele da se listiraj# na 0eo"radskoj 0eo"radskoj berzi. &riterij#mi za listiranje kompanija na 0eo"radskoj berziF Propisani #slovi (inimalan iznos kapitala (inimalno vrijeme poslovanja kompanije Izvrena revizija inansijskih izvjetaja
(inimalan stepen distrib#ije akionarsko" akionarsko" kapitala
Prethodno tr"ovanje ;ako se zahtjev za listin" podnosi za hartije sa kojim se ve/ tr"ovalo<
&orporativno #pravljanje
>istin" = 29 miliona ?$*= 36 mjesei
>istin" 0 4 miliona ?$*= 24 mjesea
Izvrena revizija inansijskih izvjetaja po (*+ i (+:I sa pozitivnim miljenjem bez bez rezerve najmanje 25K akija da se nalazi # slobodnm promet# ili da je 19.999.999 e#ra # vlasnitv# 599 akionara a je # poslednjih 6 mjes mjese eii dnev dnevni ni prom promet et iznosio iznosio najmanje najmanje 599.999 599.999 *+ da je # posljednjih 6 mjesei mjesei prosjen prosjenoo dnev dnevno no obavljano najmanje 5 transakija $svojen kodeks korporativ korporativno" no" #pravljanja #pravljanja ispl ispla/ a/en enee divi divide dend ndee po prioritetnim akijama kv kvar arta taln lnoo izvje izvjet tav avan anje je internet strania na srpskom i en"leskom
Izvrena revizija inansijskih izvjetaja po (*+ i (+:I sa pozitivnim miljenjem bez rezerve
68
najmanje 25K akija da se nalazi # slobodnm promet# ili da je 2.999.999 e#ra # vlasnitv# 259 akionara
$svojen kodeks korporati korporativno" vno" #pravljan #pravljanja ja ispl ispla/ a/en enee divi divide dend ndee po prioritetnim akijama kvartalno izvjetavanje.
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање jezik# #%nike hartije od vrijednosti ; "bveznice i zaisi < Prvoklasna Prvoklasna bank banka a dr#"o" dr#"o" Poslovne banke ili dr#"o" pravno" lia koje ne mo%e pravno" lia koje ne mo%e Garanija imati vie od 19K #e/a # imati vie od 19K #e/a # kapital# izdavaoa kapital# izdavaoa a izdavala i nje"ov a izdavala i nje" je"ov "ara arant po po posl slje jeddnjem njem "arant po poslednjem jem ina inans nsij ijsk skom om izvj izvje eta taj# j# ina inans nsij ijsk skom om izvj izvje eta taj# j# Poslovanje nis# poslovali sa "#bitkom nis# poslovali sa "#bitkom a ra#n izdavaoa # a ra#n izdavaoa # poslednjih 69 dana nije bio poslednjih 69 dana nije bio # blokadi # blokadi 'ajmanje 199.999.999 'ajmanje 59.999.999 *+ *+ a najma jmanje 59K a najmanje 59K vrijednosti vrijednosti obrtnih obrtnih sredstava Vrijednost emisije sred sredst stav avaa #man #manje jeni nihh za #manjeni #manjenihh za kratkoro kratkorone ne krat kratko koro ron nee ob obav avez ezee po obaveze po kreditima kreditima 0anjal#ka berza #slove za listiranje #redila je na slede/i nainF Propisani #slovi Godina poslovanja Godinji izvjetaji Veliina kapitala (inimalna veliina emisije Postotak klase akija # javnosti 0roj imalaa akije
&orporativno #pravljanje
>istin" = 3
>istin" 0 2
Izvrena revizija ra#novodstvenih izvjetaja 19.999.999 &( 1.999.999 &( 'ajmanje 15 K 199 $svojeni standardi korporativ korporativno" no" #pravljanja #pravljanja akionarsko" dr#tva a postoji internet strania na kojoj s# dost#pne inormaije o emitent# na en"leskom jezik#
Izvrena revizija ra#novodstvenih ra#novodstvenih izvjetaja 3.999.999 &( 1.999.999 &( 'ajmanje 15 K 59 $svojeni standardi korporati korporativno" vno" #pravljanja #pravljanja akionarsko" akionarsko" dr#tva a postoji internet strania na kojoj s# dost#pne inormaije o emitent# na en"leskom jezik#
,ilj ,ilj listira listiranja nja hartija hartija od vrijed vrijedno nosti sti na berza berzama ma jest jest pov pove/a e/anje nje obima obima tr"ova tr"ovanja nja si"#rno i stabilno tr"ovanje obezbje)enje javnosti i ravnopravnosti svih #esnika na tr%it#. (e)#tim poreme/aji koji se deavaj# na pojedinim berzama "otovo zakonito se prenose na dr#"e berze i imaj# veliki znaaj na privredne tokove i privred# # jelini. Isk#stva iz doba berzansko" kraha tridesetih "odina prolo" vijeka najbolje o tome svjedoe. *azvoj savremenih kom#nikaija i inormisanja #tie da pojedinani poreme/aji veoma sna%no i "otovo tren#tno #ti# na #nkionisanje dr#"ih berzi i dr#"ih tr%inih se"menata pa i privrede # jelini. Dbo" to"a berze imaj# obavez# da pred#zimaj# sve potrebne mjere da bi se event#alno nastali poreme/aji #bla%ili ili !9
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање potp#no eleminisali i obezbjedilo stabilno inansijsko tr%ite i stabilni privredni ambijent. $ "r#p "r#pii mjer mjeraa koje koje berz berzaa pred pred#z #zim imaa # ilj ilj## obez obezbj bje) e)en enja ja stab stabil ilno no"" #nkionisanja inansijsko" tr%ita berza mo%e da privremeno ob#stavi tr"ovanje svim ili samo nekim hartijama od vrijednosti # slede/im sl#ajevimaF 1. ako to to zahtjev zahtjevaa izdaval izdavala a hartija hartija od vrijedn vrijednosti osti 2. ako tr"ovanje tr"ovanje odre)eni odre)enim m hartijam hartijamaa od vrijednos vrijednosti ti izazi izaziva va porem poreme/aj e/aj na tr%it# 3. #koliko #koliko se ob#stavlja ob#stavljanjem njem tr"ovan tr"ovanja ja tite interesi interesi #esni #esnika ka na tr%it# tr%it# 4. #koliko #koliko izdava izdavala la kri kri i zlo#po zlo#potrebl trebljava java akta akta berze berze 5. #ko #kolik likoo pos postoj tojee radnje radnje koje predsta predstavlj vljaj# aj# manip# manip#la laij# ij# hartijam hartijamaa od vrijednosti 6. ako do)e do)e do znaajno" znaajno" poreme poreme/aja /aja # poslova poslovanj# nj# izdavao izdavaoa a hartija hartija od vrijednosti !. ako ako po post stoj ojii on onem emo" o"#/ #/av avan anje je pren prenos osaa vlas vlasni nit tva va na harti hartija jama ma od vrijednosti 7. ako ako nast nastan anee tet tetaa za lan lanov ovee berz berze e k#p k#pee i prod prodav ave e hart hartij ijaa od vrijednosti 8. ako ne po posto stoji ji tr"ovi tr"ovina na hartijam hartijamaa od vrijedno vrijednosti sti odre)en odre)enii vreme vremensk nskii period ;naje/e 6 mjesei< 19. ako izdavala podnese podnese zahtjev za isklj#enje isklj#enje sa berze 11. ako izdaval prestane prestane da isp#njava neke od kriterij#ma kriterij#ma za listiranje 12. 12. ako ako izda izdava vala la pov# pov#e e hart hartij ijee od vrij vrijed edno nost stii ili ili im iste istekn knee rok rok ;obveznie< 13. 13. ako ako do)e do)e do nar# nar#a ava vanj njaa povj povjer eren enja ja # tr"o tr"ovi vin# n# hart hartij ijam amaa od vrijednosti 14. ako je nad izdavaoem izdavaoem otvoren post#pak steaja steaja 15. ako do)e do stat#snih stat#snih poreme/aja poreme/aja izdavaoa izdavaoa 16. ako izdavao izdavao ne isp#njava isp#njava svoje svoje obaveze # vezi sa izvjetavanje izvjetavanjem mi obavjetavanjem obavjetavanjem berze 1!. ako do)e do #tvr)ivanja #tvr)ivanja nepravilnosti nepravilnosti nakon kontrole i 17. # svim svim dr#"im dr#"im sl#ajev sl#ajevima ima kada se #"ro%a #"ro%ava va stabil stabilno no i er tr%in tr%inoo poslovanje. &omisija za listin" rjeenjem donosi odl#k# o brisanj# hartija od vrijednosti sa listin"a berze. Ona tako)e mo%e donijeti odl#k# da se hartije od vrijednosti prebae sa vie" na ni%i listin" ili da se #klj#e na slobodno berzansko berzansko tr%ite.
3.5.
P&!/)#
&ao to smo vidjeli jedan od najva%nijh dok#menata dok#menata koje izdavala izdavala podnosi radi prijema hartija od vrijednosti na listin" berze je prospekt. Prospekt se veoma esto naziva naziva i linom linom karto kartom m kompa kompanij nije e na ko koji ji nain nain invest investito itori ri mo"# mo"# da do do)# )# do najneophodnijih inormaija o kompaniji #koliko %ele da k#pe njihove akije. Iako teoretski postoji mo"#/nost insajderskih inormaija ;ali one nikad ne mo"# biti do dovo voljn ljnoo sadr sadr%a %ajn jnee i pre preiz izne ne<< najz najzna naa ajn jnij ijee ino inorm rma aij ijee se mo"# mo"# sazn saznat atii iz objavljeno" prospekta.
!1
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање Prospekt predstavlja dok#ment koji sadr%i sve neophodne inormaije o izdavao# hartija hartija od vrijed vrijednos nosti ti ko koje je s# potreb potrebne ne radi radi don donoe oenja nja odl#ke odl#ke o invest investira iranj# nj# i ormir ormiranj anj## slike slike o vrijed vrijednos nosti ti imovin imovinee izdava izdavaoa oa # inans inansijs ijskim kim izvje izvjetaj tajima ima.. Izdavanje prospekta # nael# je re"#lisano r e"#lisano zakonskim odredbama odredbama ili odredbama akata koje donosi &omisija za hartije od vrijednosti i sama berza. +adr%aj prospekta deinisan je odredbama navedenih propisa i nje"ov sadr%aj nije izraz volje izdavaoa. Prospekt naje/e sadr%i slede/e podatkeF 1< 'aziv 'aziv i sjedi sjedite te kom kompan panije ije 2< Podatk Podatkee o djelat djelatnos nosti ti emite emitenta nta 3< Od" Od"ovo ovorno rno lie lie i dokaz dokaz o re"ist re"istra raiji iji 4< Inormaija Inormaija o broj# broj# i iznos# iznos# akija akija # vlasnitv vlasnitv## borda direkt direktora ora 5< Potvrd# Potvrd# da od"ovorn od"ovornoo lie nije nije pod istra"o istra"om m za privredni privredni krimina kriminall 6< :inansijsk :inansijskii izvjetaji izvjetaji koji s# s# proli proli revizij# revizij# ;3 zadnje zadnje "odine< "odine< !< Iznos Iznos kapit kapitala ala koji koji je je emito emitovan van 7< +vrha +vrha prik prik#pl #pljan janja ja kap kapita itala la !< Ve/inski vlasnii i iznos kapitala # njihovom vlasnitv# 7< etaljne podatke podatke o CoV koje koje s# predmet k#poprodaje 8< Prava i obaveze koje te hartije nose nose sa sobom 19< Podatak o ostaloj imovini 11< r%inom polo%aj# i perspektivama perspektivama 12< >ikvidnosti i solventnosti 13< Inormaij# o liima od"ovornim za podatke # listin"# 14< Prava novih akionara 15< Podatke o riziima koji s# vezani za investiranje # hartije od vrijednosti i riziima # vezi sa poslovanjem kompanije emitenta 16< 0roj# zaposlenih i str#kt#ri zaposlenih 1!< Podai o d#"ovanjima i potra%ivanjima itd. Prospekt odobrava &omisija za hartije od vrijednosti. Da tanost podataka koji s# naved nav edeni eni # prospe prospekt# kt# od" od"ovo ovorno rnost st snose snose od" od"ovo ovorna rna lia lia iz kompan kompanije ije koja koja s# sastavljala prospekt.
3.6.
P!-'( $ ,&/#' "'0!+'
r"ova r"ovanje nje na berzi berzi je osn osnovn ovnaa #nk #nkija ija berze berze.. 0erza 0erza kao tr%in tr%inaa instit instit#i #ija ja or"aniz#je tr"ovanje za ra#n klijenata. r"ovanje ne obavljaj# sami klijenti ve/ to rade za njihov ra#n berzanski posrednii - brokeri i dileri. a bi se omo"#/ilo tr"ovanje na berzi potrebno je da berza or"aniz#je prik#pljanje nalo"a ;pon#de i tra%nje< da #tvrdi pravila tr"ovanja ;metod< da #pari nalo"e pon#de i tra%nje i nakon njihovo" njihovo" #parivanje #parivanje obezbjedi obezbjedi zaklj#i zaklj#ivanje vanje poslova poslova.. a bi se ti poslovi mo"li mo"li obaviti da bi svi #esnii mo"li biti # istom po%aj# ;ravnopravnost #esnika< da bi tr"ovina bila si"#rna i eikasna potrebni s# standardizovani ormalizovani dok#menti kojim se realiz#j# navedeni poslovi. akle da bi se speiina berzanska tr"ovina mo"la obaviti potrebni s# stro"oormalni standardizovani i speiini obrasi koji om#"#/#j# si"#rn# tr"ovin# i ravnopravnost ravnopravnost svih #esnika. #esnika.
!2
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање Dbo" to"a svaka berza kreira neophodna dok#menta speiina za berzansko tr"ovanje. 'aje/a dok#menta koja se koriste # berzanskom poslovanj# s#F 1< nalo" nalo" pon#d pon#dee - nalo" nalo" za za prodaj prodaj# # 2< nalo" nalo" tra%n tra%nje je nalo" nalo" za za k#pov k#povin# in# 3< zakl zaklj# j#n ni ia. a. r"ovanje na berzi se obavlja isklj#ivo izdavanjem nalo"a za k#povin# odnosno nalo"a za prodaj#. Pod pojmom nalo"a ; engl' )rder < podraz#mijeva se *e)ulo$"a i"tru!ci%a 9F !li%e"ta *er)a"!om pored"i!u da !upi ili proda proda odreimitirani +top nalo". H3 .o $reme" $reme"u u $aže"% $aže"%a@ a@ nevni 'edjeljni (jeseni o opoziva 'alo" na otvaranj# 'alo" na zatvaranj# I3 .o "am%eri "am%eri i"$e i"$etitor titora@ a@ stan standa dard rdni ni k# k#po po pro proda dajni jni nalo nalo" " pek pek#l #lat ativ ivni ni nalo nalo"" prod prodaj ajee bez bez pokr pokri/ i/aa ; sh"rt sell < ili k#povine na kredit. J3 Ki*rid Ki*rid"i "i "alo "alo)i@ )i@ poniti poniti sve sve ili nita nita sada ili nikad nikad po diskreiji diskreiji konti"en konti"entt nalo" otvoreni nalo" do izvrenja itd.
27 28
Mesto se pod nalo"om podraz#mijeva naredba naredba da se odnosni posao obavi. >ot sadr%i 199 inansijskih instr#menata identinih osobina
!3
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање +a stan stanov ovi ita ta inve invest stito itora ra i berz berzee kao kao or"a or"ani niza zato tora ra berz berzan ansk sko" o" po posl slov ovan anja ja najznaajnija je podjela nalo"a sa stanovita jenovnih o"ranienja.
T&9$:"$ "'0!+ ;engl' Mar#et )rder imitirani nalozi se izdaj# naje/e # dva sl#aja. Prvi kada klijent ne prihvata proijenjen# tr%in# ijen# odnosno kada on oek#je da /e se tr%ine ijene mijenjati tako da /e on imati korist od te promjene ili pak kada %eli da izbje"ne "#bitak # sl#aj# promjene ijene na nje"ov# tet#. >imitirani nalo" # ovom sl#aj# se izdaje sa odre)enim vremenskim trajanjem tako da se projenj#je da /e # tom vremenskom period# biti posti"n#ta ili predvi)ena predvi)ena limitiraj#/a ijena ijena ili povoljnija od nje. 39
eSeles * E 0radle ? . eSeles .(. he +tok (arket 6 th edition 1882.
!4
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање r#"i sl#aj kada se esto izdaj# limitiraj#/i nalozi jeste sl#aj kada brzo dolazi do promjene promjene ijena. ijena. 0rza promjena promjena ijena sa velikim velikim osilaija osilaijama ma vezana vezana je za nestabilna inansijska tr%ita. a bi se zatitili od rizika "#bitaka # sl#aj# k#povine po visokim ijenama ili prodaje po niskim ijenama klijenti se tite izdavanjem limit nalo"a. akle limit klijent se obezbje)#je od rizika da ne plati odre)eni inansijski instr#ment po ijeni koja je ve/a od ijene koj# je on deinisao ili da ne/e prodati odre)eni inansijski instr#ment instr#ment po ijeni koja je manja od #naprijed deinisane deinisane ijene. 0roker koji je od klijenta dobio limit nalo" d#%an je po etikom kodeks# da "a odmah realizije po najpovoljnijoj ijeni - vioj od limitirane za prodajni nalo" i manjoj od limitirane za k#povni nalo". $koliko ne postoji mo"#/nost da se limitirani nalozi nalozi izvre izvre po limit ili povoljnijoj povoljnijoj ijeni ijeni broker broker mo%e da odlo%i odlo%i nje"ovo nje"ovo izvrenje. izvrenje. $ tom sl#aj# ovi nalozi se re"istr#j# # posebn# evidenij# neizvrenih nalo"a i izvravaj# se kada to b#de mo"#/e a sa njima direktno #pravlja a#kionar. >imit nalozi s# #vijek vremenski o"ranieni. Vremensko o"ranienje je neophodno zbo" to"a to limit nalozi #vijek imaj# ijen# koja je nepovoljnija od tr%ine - za k#povne nalo"e ona je ni%a od tr%ine a za prodajne ona je ve/a od tr%ine. Imaj#/i # vid# takv# injenin# sit#aij# esto dolazi do neizvrenja limitiranih nalo"a. a ne bi dolazilo do njihovo" na"omilavanja oni se vremenski o"raniavaj#. Osnovni rizik limit nalo"a je # tome to se oni veoma esto ne izvravaj#. 'jihovo izvravanje je mo"#/e samo # sl#aj# da postoji isti nalo" sa s#protnim predznakom ;k#povina vers#s prodaja<. Ovi nalozi #"lavnom "lase na velike s#me. Dbo" to"a je za #sp #spje jen# n# realiz realizai aij# j# ovih ovih nalo"a nalo"a potreb potrebno no pra/e pra/enje nje tr%in tr%inih ih kretan kretanja ja i tr%in tr%inee konj#nkt#re. r#"i rizik koji je vezana za limit nalo" je prop#tanje tr%ita. 'aime ako naprimjer naprimjer ijene ijene na tr%it# tr%it# rast# rast# ;bull mar#et - !,! #&9$:#) /) "'$,' %%!"':'"-) $!,' $!,' ' &)*/#',0-' &)*/#',0-' #',! !"':'"-) !"':'"-) &$ !() $",)/#$#!&$ $",)/#$#!&$ %%-% %%-% 8$"'"/$-/ 8$"'"/$-/)) $"/#&%()"#) -)& !;)%-% *' <) "-$!,' $-)"' % %*%<"!/#$ &'/#$ $ !"$ <) '* $ &!*'-% !/#,'&$#$ &!8$#> a # sl#aj# sl#aj# da je izdat izdat limit limit nalo" nalo" koji po pravil pravil## ima manj# ijen# od tr%ine postoji velika vjerovatno/a da taj nalo" ne/e biti izvren. $ O,!! #&9$ #&9$:# :#)) /) bear mar#e mar#et' t' O, obrn#t obrn#tom om sl#a sl#aj# j# ako ijene ijene na tr%it tr%it## opa opadaj daj## ; bear "'$,' !"':'"-) ()*,-)*' ' &)*/#',0-' #',! !"':'"-) +*-) /) 8$"'"/$-/$ $"/#&%()"#$ $"/#&%()"#$ !&!*'-% !&!*'-% -)& /) !;)%-) !;)%-) *' <) "-$!,' "-$!,' $-)"' % %*%<"!/#$ %*%<"!/#$ '*'#$ '*'#$ $ *' <) /) %!,$"!( %!,$"!( 8$"'"/$/-$ $"/#&%()"'#' ! "$9!- $-)"$ !/#,'&$#$ !/#,'&$#$ &!8$# 5 i ako je izdat prodajni limit nalo" ija je ijena po pravil# ve/a od tr%ine postoji velika vjerovatno/a da on ne/e biti realizovan. $koliko je limit nalo" blizak tr%inoj tr %inoj ijeni ili on ima nekakv# sitn# prednost on mo%e biti realizovan ali ako je on #daljen od tr%ine ijene onda takav nalo" sasvim si"#rno ne/e biti realizovan. akle rad sa limit limit naloz nalozima ima zahti zahtijev jevaa p#n p#noo znanja znanja i inorm inorma aija ija o berza berzansk nskom om po poslo slovan vanj# j# tr"ovake vjetine i sre/e kao i veoma dobro poznavanje trendova berzanskih ijena.
S#! "'0!+ podraz#mijeva takv# instr#kij# klijenta broker# kojom nala%e da se izvrenje nalo"a mo%e obaviti tek kada se tr%ina ijena i stop ijena izjednae. o znai da stop nalo" ima elemente limit nalo"a. $ tren#tk# izjednaavanja tr%ine i stop ijene ovaj nalo" se pretvara # tr%ini nalo". *adi spreavanja manip#laije za ov# vrst# nalo"a postoje tzv. =ntimanip#lativna pravila. Ova pravila #tvr)#j# da stop ijena # k#povnom nalo"# mora biti via od
!5
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање tek#/e tr%ine ijene 31 dok je stop ijena # prodajnom nalo"# #vijek ni%a od tek#/e tr%ine ijene. Hta # stvari znai stop ijena kod k#povno" nalo"a &#povni stop nalo" #tvr)#je stop ijen# kao "ornj# "rani# do koje ovaj nalo" va%i. +#protno kod prodajno" nalo"a stop ijena postavlja postavlja donj# jenovn# "rani# "rani# od koje ovaj nalo" nalo" #nkionie kao tr%ini. tr%ini. o znai da se k#povni k#povni nalo" ne/e ne/e izvriti izvriti sve dok ijena ijena na tr%it# ne dosti"ne nivo deininisan stop ijenom a prodajni nalo" se ne/e izvriti sve dok tek#/e tr%ine ijene ne dosti"n# nivo ispod #tvr)ene stop ijene. akle stop nalo" je usl"van i pos postaj tajee tr%in tr%inii nalo" nalo" #ko #kolik likoo ijena ijena do dosti sti"ne "ne postavljena o"ranienja. $ tom sl#aj# broker mora da izvri nalo" po stop ijeni ili najboljoj ijeni koja se mo%e ostvariti. Pojednostavljeno reeno klijent broker# izdaje instr#kij# da # odre)enom vremen# pok#a da ostvari #tvr)en# ijen# a #koliko to ne #spije transakija se realiz#je po najboljoj mo"#/oj ijeni. Ova vrsta nalo"a se esto koristi na tr%itima "dje se ijene brzo mijenjaj#. Dbo" to"a ovaj nalo" nalo" koriste koriste individ# individ#alni alni investito investitori ri koje redovn redovnoo ne prate zbiva zbivanja nja na berzanskom tr%it#. tr%it#. On ima za ilj da titi ostvareni ostvareni proit i #manj#je mo"#/i mo"#/i "#bitak. *izinost ovo" nalo"a nalazi se izme)# tr%ino" i limit nalo"a. *izinost ovo" nalo"a se mo%e posmatrati sa dva aspektaF P&,$ # #slovima na"le promjene ijena. $ sl#aj# da na tr%it# do)e do na"le promjene ijene i to iz rasta # pad ali pod #slovom da ova promjena traje kratko kori/enje stop nalo"a mo%e dovesti do sit#aije # kojoj se prerano prodaj# inansijski instr#menti. D&%+$ rizik je vezan za #slove # kojima stop ijena dosti"ne tek#/# tr%in# ijen# odnosno za #slove # kojima stop nalo" preraste # tr%ini nalo". akle kada stop nalo" preraste # tr%ini onda je on po prirodi stvari izlo%en onim riziima koji s# vezani za tr%ini nalo" o kojima je ve/ bilo rijei. +top nalo" i limit nalo" za#zimaj# za#zimaj# s#protne s#protne poziije poziije # odno odnos# s# na tr%in# tr%in# ijen#. ,ijena # prodajnom stop nalo"# je #vijek ni%a od tek#/e tr%ine ijene dok je # prodajnom limit nalo"# od tek#/e tr%ine ijene. 'a osnov# ovakvih karakteristika stop i limit nalo"a konstr#isan je novi nalo" nalo" koji se z"ve st" limit nal"g . +top limit nalo" je takav nalo" nalo" koji kao i standardni standardni stop nalo" nalo" deinie stop ijen#. ijen#. (e)itim sprotno stop nalo"# koji # moment# dostizanja stop ijene prerasta prerasta # tr%ni nalo" stop limit nalo" postaje limit nalo" dostizanjem stop ijene.
P"re!enja cijena cijena u limit i st" nal"gu 31
,ijena odre)ena
,ijena odre)ena
Pod tek#/om tr%inom ijenom podraz#mijeva se ona ijena inansijsko" instr#menta koja va%i # prodajnim limit nalo"om k#povnim stop tren#tk# izdavanja izdavanja stop nalo"a.
nalo"om ,ijena odre)ena ,ijena odre)ena !6 k#povnim limit nalo"om prodajnim stop nalo"om
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
Via ijena ek#/a tr%ina ijena 'i%a ijena IzvorF FabazzB F'K% M"digliani F'% Ferri MD'% F"undati"ns "( Financial Mar#ets and nstituti"ns% Prentice 1 all nternati"nal nc'% 4@@8.
Pod d"),"$( "'0!+!( se podraz#mijeva podraz#mijeva takav takav vremenski vremenski nalo" koji koji va%i samo samo jedan tr"ovaki dan. $koliko se nalo" ne izvri odre)eno" tr"ovako" dana nje"ova va%nost prestaje bez obzira da li je j e # potp#nosti ili djelimino ostao neizvren. Ovakvi nalozi nis# esti # praksi #koliko nemaj# pek#lativni karakter. Pod ")*-)0-"$( "'0!+!( se podraz#mijeva takav nalo" ije va%enje istie na kraj# kalendarske nedjelje bez obzira kada je dat. o znai da nedjeljni nalozi mo"# biti i dnevni ;ako je dat # petak< a mo"# biti i petodnevni ;ako je dat # ponedjeljak<. 'edjeljni nalozi se "ase "ase zadnje" radno" radno" dana # nedjelji nedjelji - # petak. Pod (-)/);"$( "'0!+!( se podraz#mijeva takav vremenski nalo" koji va%i do kraja kalendarsko" mjesea. +ledstveno karakteristikama karakteristikama dnevno" i nedjeljno" nalo"a mjeseni nalozi mo"# biti dnevni nedjeljni ili mo"# va%iti ijelih 39 dana ;ako s# izdati na poetk# mjesea<. Pod "'0!+!( *! !!$,' podraz#mijeva se takav vremenski nalo" koji va%i do tren#tka kada klijent saopti nje"ov opoziv. &lijent ima mo"#/nost da # svakom tren#tk# tren#tk# ;osim # tren#tk# tren#tk# kada je # tok# aza #parivan #parivanja ja nalo"a< nalo"a< nalo" nalo" opozove. opozove. 'alozi do opoziva se izdaj# naje/e # onim sl#ajevima kada ne postoji mo"#/nost da se %eljena transakija obavi # kratkom vremenskom period#. 'alozi do opoziva se iz praktinih razlo"a ;zaboravnosti da s# i izdati< izdaj# sa odre)enim rokom va%enja - naje/e 89 179 ili 365 dana. Protokom naznaeno" vremena ovim nalozima istie va%nost va%nost i oni se "ase #z obav obavez# ez# brokera da klijent# klijent# dostavi obavjetenje obavjetenje o "aenj# "aenj# nalo"a. $ tom sl#aj# klijent mo%e izdati novi nalo" ili da od#stane od ranije %eljene transakije. Pod "'0!+!( "' !#,'&'"-% ;"n the "enning "rder < podraz#m podraz#mijeva ijeva se takav takav nalo" # kome je klijent broker# dao instr#kij# instr#kij# da %eljen# transakij# izvri odmah odmah na poetk# berzansko" tr"ovanja. 'alozi na otvaranj# veoma esto imaj# pek#lativni karakter jer se koriste za re"#lisanje tr%ine ijene inansijskih instr#menata. Ovi nalozi nalozi mod# imati za posljedi posljedi## podizanje podizanje ili sp#tanje sp#tanje tr%ine tr%ine ijene inansijsk inansijskih ih instr#menata # daljem daljem tok# tr"ovanja.
"'0!+! +!( ( "' '#, '#,'& '&'" '"-% -% ;"n the cl"se "rder < pod Pod "'0! podraz raz#mi #mijev jevaa se takva takva instr#kija klijenta broker# # kojoj on nala%e nala%e da se %eljena %eljena transakija obavi obavi na kraj# tr"ovako" dana. &ao i nalozi na zatvaranj# i ovi nalozi mo"# imati manip#lativni i pek#lativni karakter karakter jer mo"# #tiati na indikativn# indikativn# ijen# za naredni naredni tr"ovaki dan koja mo%e biti via ili ni%a od tr%ine ijene posti"n#te # tok# tr"ovanja odnosno" dana.
!!
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање Pod /#'"*'&*"$( %! &!*'-"$( "'0!+!( podraz#mjieva se takav nalo" # kome klijent broker# daje takv# instr#kij# da mo%e nalo" realizovati na koliin# koja je deinisana nalo"om ili bilo koj# dr#"# koliin# do nivoa koliine deinisane nalo"om. $ ovom sl#aj# transakije se mo"# obaviti vie p#ta a jedan dio nalo"a mo%e ostati i nerealizovan. nerealizovan. Pod :)%0'#$,"$( "'0!+!( &!*'-) ) !&$<' ? 8ort elli"# > $0$ %!,$") "' &)*$# podraz#mijeva se prodaja inansijskih instr#menata koji jo nis# # svojini transaktora ;pozajmljen inansijski instr#ment< a on oek#je pad nje"ove ijene. &ada ijena predmetnih inansijskih instr#menata padne on /e ih k#piti po ni%oj ijeni i vratiti svoj d#". Ovakve transakije motivisane s# ostvarenjem kapitalnih dobitaka. &od ovakvih nalo"a pris#tna je osnovna tr"ovaka ideja r"dati s#u" i #uiti je(tin"%% ili %%#uiti je(tin" i r"dati s#u"%%' Ovakve transakije #vijek s# vezane i za trokove realizaije. 'aime investitori oek#j# da /e trokovi biti manji od ostvarenih prihoda. $koliko trokovi zaista b#d# manji oni /e ostvariti dobit a #koliko se to ne desi ne"o b#d# ve/i oni /e pretrpiti "#bitak. &#povina inansijskih instr#menata na kredit predstavlja k#povin# pozajmljenim sredstvima. Ovakva k#povina motivisana motivisana je niskom ijenom inansijskih instr#menata i oekivanja da /e njihova ijena porasti. &#povinom po niskoj ijeni i prodajom po vioj investitori ostvar#j# kapitaln# dobit. Pod Pod nalo nalo"o "om m !"$:#$ /,) ? immediate cancel "rder5 podraz#mijeva se takva instr#kija klijenta broker# kojom on nala%e da poniti - stornira sve prethodno izdate nalo"e. Ovim nalo"om mo"# se ponitavati ili svi prethodno izdati nalozi ili samo jedan njihov dio. Po nalo"om /,) $0$ "$:#' +all "r n"thing "rder5 podraz#mijeva se takva instr#kija klijenta broker# kojom nala%e da k#pi ili proda odre)ene inansijske instr#mente po #naprijed deinisanoj ijeni i koliini. 'a taj nain ovaj nalo" ima elemente limit nalo"a. $ sl#aj# kori/enja standardno" limit nalo"a postoji mo"#/nost da broker ne bi #spio da k#pi ili proda sve %eljene inansijske instr#mente. instr#mente. &od ovih nalo"a postoji rizik da se ne realiz#j# realiz#j# po zadat zadatoj oj ijeni i # zadatoj zadatoj koliini. koliini. Dbo" to"a se ovim ovim nalozima dodaje i vremenska dimenzija pa ot#da imaj# i vremenski karakter. (ill "r #ill "rder5% podraz#mijeva se takva instr#kija Pod nalo"om /'*' $0$ "$'* ; (ill klijenta broker# kojom on deinie tano vrijeme realizaije nalo"a i iksira ijen#. Ovajj nalo" Ova nalo" se realiz#j realiz#jee tren#t tren#tno no i on ne mo%e mo%e da eka eka na izvre izvrenje nje.. $ko $kolik likoo ne postoji mo"#/nost da se ovaj nalo" izvri # zadatom vremen# po zadatoj ijeni on se a#tomatski ponitava.
Pod "'0!+!( ! *$/&)$-$ ;discreti"narB "rder < podraz#mijeva se takav nalo" koje" koje" klijen klijentt izdaje izdaje broker broker## samo samo ond ondaa kad kadaa izme)# izme)# njih njih po posto stoji ji visok visok stepen stepen povjerenja. 'alo" po diskreiji podraz#mijeva da broker ima mo"#/nost da k#pi ili proda inansijske instr#mente svo"a klijenta pod onim #slovima koje on smatra najboljim. Ovi nalozi nemaj# nikakve limite ni po ijeni ni po vremen# realizaije ni po koliini inansijskih instr#menata. instr#menata. Pod !"#$+)"# "'0!+!( podraz#mijeva se takav nalo" koji koji se ne/e izvriti dok se ne izvri neki prethodni nalo" izdat od isto" klijenta. Ovaj nalo" predstavlja vezan# tr"ovin# jer je on otvoren do izvrenja prethodno izdato" nalo"a.
!7
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
3..
T&+!,'"-) ) )&'"/$( (' ('#)&$-'0!( "' "' ) )&$
r"ovanje # najoptijem smisl# podraz#mijeva s#eljavanje i realizaij# pon#de i potra%nje. o # stvari znai da bi se proes tr"ovanja realizovao moraj# postojati klijenti prodavi i klijenti k#pi. *adi realizaije tr"ovanja na berzi pored klijenata prodavaa i k#paa k#paa moraj# postojati postojati i berzanski posrednii. posrednii. 0erza po svojoj vokaiji predstavlja tr"ovinsk# instit#ij# na kojoj se tr"#je stro"o standardizovanim i speijalizovanim materijalom. Dbo" to"a dvije # nael# s#protne strane - klijenti k#pi i klijenti prodavi moraj# biti stro"o proilisani a izme)# njih nalazi se jelok#pno berzansko poslovanje i #nkija berzanskih posrednika. 0erza 0erzansk nskii po posre sredni dnii i imaj# imaj# #nki #nkij# j# da zast#p zast#paj# aj# ili k#p k#pe e ili prodav prodave e ili istovremeno i k#pe i prodave ili tr"ovin# obavljaj# # svoje ime i za svoj ra#n. &ada berzanski posrednii obavljaj# tr"ovin# # svoje ime i za svoj ra#n onda oni nis# motivisani vrstom i kvalitetom berzansko" materijala ve/ s# motivisani sa dobiti koj# koj# /e ostvar ostvariti iti k#p k#popr oproda odajom jom odre)e odre)eno" no" tr%in tr%ino" o" materi materijal jala. a. &#p &#poo proda prodaja ja tr%ino" materijala bilo sa iljem prik#pljanja nedostaj#/ih sredstava ;prodaja< ili sa iljem investiranja ;k#povina< na berzanskom ili nekom dr#"om tr%it# ne mo%e da postoji ako ne postoji bez razvijene privrede # jelini. $koliko privredni sektor ne bio bio razvijen ne bi postojale hartije od vrijednosti koje bi bile atraktivne za tr"ovin# ne bi bilo mo"#/nosti za emitovanje d#"ovnih hartija od vrijednosti kako od strane dr%avnih or"ana ;jer onda dr%ava ne bi imala mo"#/nosti da prik#pi sredstva za vra/anje pozajmljenih sredstava< tako i od dr#"ih privrednih s#bjekata. $ takvim #slovima berzansko tr"ovanje ne bi imalo nikakvo" smisla. 'a robnim berzama tr"#je se primarnim proizvodima. Primarni proizv)ai imaj# veoma velike interese da svoje proizvode prodaj# na robnim berzama. 'jihovi interesi kre/# se od mo"#/nosti da neposredno #ti# na javnost # proes# berzanke tr"ovine zatim da direktno #ti# na ijen# ili prema ni%oj ijeni ;p#tanjem # optiaj dodatnih koliina roba< ili # prav# prav# povienja ijena ijena ;povlaenjem roba roba sa tr%ita<. r"ovinom velikim koliinama i velikim brojem proizvoda na jednom mjest# bez pris#stva roba na tom mjest# evidentno donosi i mno"e #tede koje s# vezane za transportne troko trokove ve marke marketin tin"" i slin slino. o. Proda Prodaja ja roba roba na termin terminsko skom m tr%it tr%it## obe obezbj zbje)# e)#je je kontin#irano pribavljanje sredtava za osnovn# djelatnost. erminska k#povina k#povina obezbje)#je ravnomjeran ravnomjeran priliv sirovina ili pol#proizvoda za za proizvodnj# ili za dalj# tr"ovin# naje/e naje/e izvoz. 'a or"anizovanom or"anizovanom berzanskom tr%it# siner"ijom pon#de i potra%nje k#popr k#p oproda odajom jom na prompt promptnim nim i tremin treminski skim m #"o #"ovor vorim imaa obe obezb zbje) je)#j# #j# se manje manje ijenovne ijenovne osilaij osilaije e si"#rnae si"#rnae transaki transakije je ve/a si"#rnost si"#rnost poslovan poslovanja ja i po#z po#zdani danije je predvi)anje ekonomskih ekonomskih i dr#"ih tokova. tokova. Izme)# klijenata k#paa i klijenata prodavaa na berzi moraj# postojati berzanski posrednii ;brokeri i dileri<. 'aime ikao klijenti k#pi i klijenti prodavi # svojim kompanijama posed#j# komerilane sektore ili komerijaliste koji se bave k#po prodajom oni nis# podesni za tr"ovanje na berzi iz najmanje dva razlo"aF Prvi njihova komerijalna aktivnost okren#ta je osnovnoj delatnosti kompanije a nikako !8
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање tr"ovanj# hartijama od vrijednosti i dr#"o oni nis# doboljno ob#eni za tr"ovanje na berzi koja predstavlja predstavlja sk#p pravila ponaanja ponaanja koja s# potp#no potp#no bezlina. a bezlinost pravila i ponaanja ima za ilj da obezbjedi objektivnost si"#rnost povjerenje i kontin#itet berzansko" tr%ita. Isk#stvo je pokazalo da s# za privredne s#bjekte esto vezane odre)ene odre)ene osilaije kako # proizvodnji koliina roba i njihovih ijena tako i # vrijednosti njihove aktive. aktive. 0#d#/i da privredni s#bjekti s#bjekti predstavljaj# predstavljaj# berzansko berzansko okr#%enje okr#%enje koje ima znaajni #tiaj na rad i poslovanje berze a berza ima zadatak da tako)e #tie na privredne s#bjekte i da ih zatiti od prevelikih netr%inih osilaija. Ove osilaije mo"# biti #zrokovane raznim klimatskim poreme/ajima vremenskim nepo"odama ili neke dr#"e vie sile. Dbo" to"a berza o"raniava osilaije # ijenama berzansko" materijala tako da postavlja donje i "ornje limite. 0erza obezbje) obezbje)#je #je da se k#povina k#povina obavlja onda onda kada se obavlja i prodaja prodaja i na taj nain se ijene #vaj# od preveliko" pada ili da se prodaje kada ima k#paa i na taj nain se #vaj# ijene od preveliko" rasta. rasta. Da berzansko tr"ovanje zanaajno je #klj#ivanje posebnih berzanskih posrednika secijalista ili mar#et mej#era. Oni imaj# #lo"# da pospje#j# berzansko tr"ovanje tako to istovremeno isti# i k#povn# i prodajn# ijen# iste hartije od vrijednosti. r%ava r%ava kao kao s#b s#bjek jektt koji koji poten potenija ijalno lno pos posed# ed#je je velik# velik# vrijed vrijednos nostt berza berzansk nsko" o" tr%in tr%ino" o" materi materijala jala tako)e tako)e ima veo veoma ma velik# velik# #lo"# #lo"# # berza berzansk nskom om po poslo slovan vanj# j# odnosno tr"ovanj#. 'aime dr%aava sa svojim tr%inim materijalom mo%e veoma znaajno da podstakne podstakne berzansk# berzansk# aktivnost kako kako po obim# tr"ovine tako tako i # prav# povienja ili sni%enja ijena berzanskoh materijala. (e)#tim veoma je znaajno da se dr%ava # berzansk# tr"ovin# #klj##je po pravilima koje propis#je berza a ne na njen samovoljan i administrativni nain. r%ava na berzi #estv#je preko svojih kompanija # kojima je vlasnik ili preko onih kompanija # kojima je ve/inski ili manjinski vlasnik ili preko svojih a"enija. ra%ava se na berzi ponaa kao svaki dr#"i privredni s#bjekat k#p#je kad s# ni%e ijene a prodaje kada s# ijene vie i na taj nain zara)#je. 'a taj nain dr%ava stie dodatne prihode bez optere/anja privrednih s#bjekata kroz poreze i dr#"e oblike dr%avnih prihoda. 0erzansko tr"ovanje na najeikasniji nain ;#z najmanje trokove< povez#je robne i nov nova ane ne tokove tokove vri vri smiriv smirivanj anjee poten potenija ijalni lnihh ijen ijenovn ovnih ih i k#rsni k#rsnihh osila osilaij ija a obezbje)#je ravnopravnost svih #esnika obezbje)#je si"#rnost transakija veoma brzo mobilie novana sredstva podstie primarn# proizvodnj# i tr"ovin# odnosno najkra/e reeno veoma mo/no i sadr%ajno #tie na razvoj i #nkionisanje inansijskih i dr#"ih tr%ita.
3..
T&+!,$"' "' &'#!
79
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање +#tina svake transakije je da se prodaja obavi po ve/oj ijeni od ijene po kojoj je obavljena k#povina odnosno da se k#pi po ni%oj ijeni od ijene po kojoj je obavljena prodaja. =ko se radi o kratkoronim poslovima koji s# vezani za k#povin# i prodaj# # "sl"vima. (e)#tim ako se radi o razliitim vremenima onda se radi o še#ulativnim "sl"vima k#povini k#po vini i prodaji prodaji na razliitim razliitim tr%inim tr%inim se"mentioma se"mentioma onda se radi o arbitražnim "sl"vima' Prema tome pek#lativni poslovi podraz#mjevaj# razlik# # ijeni isto" inansijsko" instr#menta # razliitim vremenskim periodima 32 a arbira%ni poslovi podraz#mjevaj# razlike # ijeni inansijskih instr#menata na razliitim tr%itima. I jedan i dr#"i vid poslova obavlja se isklj#ivo iz lino" interesa transaktora ali istovremeno on zadovoljava i opti interes i doprinosi eikasnosti tr%ita. Dbo" to"a pek#lativni i arbitra%ni poslovi # berzanskom poslovanj# nemaj# ne"ativn# konotaij# ve/ oni predstavljaj# poslove koji s# motivisani ostvarivanjem dobiti po osnov# razlike izme)# k#povne i prodajne ijene. &ao i svaka dr#"a tr"ovina tr"ovina na berzi se mo%e obavljati sopstvenim i pozajmljenim sredstvima. sredstvima. ransakije sopstvenim sredstvima s# # nael# jednostavne i si"#rne transakije. &#povni nalozi ; buB "rders < s# motivisani ostvarivanjem kapitalne dobiti. 'aime kada investitor oek#je da /e jedna inansijski instr#ment imati # b#de/em period# ve/# ijen# on je motivisam za nje"ovi k#povin# jer postoji mo"#/nost da ostvari i odre)en# zarad# kroz dividend# s jedne strane i kapitaln# dobit s dr#"e strane. Prodajni nalozi se izdaj# naje/e iz dva motivaF Prvi %elja za prik#pljanjem dodatnih sredstava # ilj# dalje" irenja delatnosti i pospjeivanja poslovanja i dr#"i kada vlasni vlasnikk odre)e odre)eno" no" inans inansijs ijsko" ko" instr# instr#me menta nta proij proijen enii da /e do/ do/ii do opa opada dadan danja ja nje"ove vrijednosti. Ovi nalozi se esto nazivaj# nalozi na d#"o ; sell l"ng "rders<. Prema tome prodajni nalozi se realiz#j# realiz#j# da bi se obezbjedilo obezbjedilo da ne do)e do)e do "#bitka ili da bi se ostvario dobitak. ransakije pozajmljenim sredstvima s# znatno slo%enije i rizinije transakije. Prod Prodaj ajne ne trans transak aki ije je ko koje je se ob obav avlja ljaj# j# po poza zajm jmlj ljen enim im sred sredst stvi vima ma nazi naziva vaj# j# r"daja na #rat#" ; sh"rt sh"rt selling < se r"daja < a postoje i prodajne transakije na mar"ini sh"rt selling "n margine<. Pored prodaje na mar"ini postoji i k#povina na mar"ini ; sh"rt ;buBing "n margine <. Pordaja Pordaja na mar"ini mar"ini i k#po k#povina vina na mar"ini mar"ini jednim jednim imenom se nazivaj# tr"ovina na mar"ini ; margine trading <. <. r"ovina na mar"ini esto podstie dinamik# tr%ita hartija od vrijednosti. Prodaja na kratko motivisana je proijenom pada ijena nansijskih instr#menata a kod k#povine na kratko investitor je motivisan proijenom ostarivanja kapitalno" dobitka #sled rasta ijena inansijskih instr#menata. 'epokrivena prodaja ili k#povina bez obzira to se obavlja pozajmljenim sred sredst stvi vima ma ili ili eek eektim tima a sasv sasvim im je o# o#bi bia aja jann nai nainn po posl slov ovan anja ja iako iako po potp tp#n #noo Š)%0'$ '$-' -' !*&' !*&'%(-) %(-),' ,' &!$-) &!$-)"% "% !/#',& !/#',&$,' $,'"-' "-' *!$# *!$#'' ! pek pek#l #lat ativ ivan an.. Š)%0 32
*azliiti vremenski period podraz#mjeva svak# vremensk# razlik# # kojoj je pojedinano obavljena k#povina i prodaja.
71
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
!/"!,% &'0$) % %!,") $ &!*'-") $-") % $/#!,&)()"$ &$$ *' 0$ <) /) #'*!$#' '$/#' (!<$ $ !/#,'&$#$ . akle akle pek#la pek#laija ija je motivisan motivisanaa ostavivan ostavivanjem jem kapitalno" dobitka iz istovremeni rizik ostarivanja i "#bitka. Prodaja na kratko se obavalja # onim #slovimma kada se projenj#je da je tren#t tren#tna na ijena ijena inans inansijs ijskih kih instr# instr#me menat nataa preij preijenj enjena ena i po osn osnv# v# takvo" takvo" stanja stanja nemi nemino novn vnoo se oek oek#je #je njihov njihov pad. pad. ada ada je razl razlo% o%no no da se takv takvii dina dinans nsijs ijski ki instr#menti pozajme i prodaj# a kada njihova ijena padne da je k#pe i vrati d#" #z pla/anje odre)ene nadokanade nadokanade za pozajmi#. $koliko investitori proijene da /e razlika izme)# prodajne i k#povne ijene biti takva da /e mo/i pokriti trokove transakije i pala/anje naknade za pojamljene inansijske instr#mente i da /e ostati odre)ena dobit ovakve transakiej s# opravdane. $koliko se deava veliki obim prodaje na kratko takvo stanje impliitno dovodi do obaranja ijena eekata. eekata. o znai da da bi prodavi na kratko kratko mo"# jetino i #z visoke proite vratiti svoje ranije d#"ove i na taj nain zapravo oni destabilizij# inansijsko tr%ite. (e)#tim b#d#/i da berza # nael# predstavlja si"#rno tr%ie i da svojim mjerama i pravilima tr"ovanja onemo"#/ava manipilaije na tr%it# prodaja na katko ima stabiliziraj#/# #nkij# a iz slede/ih razlo"aF 1< $ azi azi rasta rasta ijen ijenaa eek eekat ataa tran transa sakt ktor orii koji koji proda prodaj# j# na krat kratko ko svojom svojom vjetako vjetakom m pon#dom pon#dom zadovolja zadovoljavaj# vaj# tra%nj#. tra%nj#. Oni na taj nai nainn #ti #ti## na smiri smiriva vanj njee ije ijena na eek eekat ata. a. Prod Prodaj ajaa na krat kratko ko je dozvoljena samo # slede/im #slovimaF da je poslednja zaklj#ena ijena na berzi eekata ve/a # odnos# na prethodn# ; utic# < ili ako je ista da je prva prethodna promjena ijena bila navie ; zer" utic# <. <. 2< $ azi opad opadan anja ja ijen ijenaa eeka eekata ta tran transa sakt ktor orii ko koji ji s# ve/ # kara karatk tkoj oj poziiji moraj# da namire svoja d#"ovanja ; sh"rt c"ver < < te se zbo" to"a javljaj# kao tra%nja tra%nja na tr%it# to impliitno impliitno doprinosi doprinosi smirvanj# smirvanj# pada ijena i stabilizaiji stabilizaiji tr%ita. 3< +peij +peijali alisti sti ili market market mejke mejkeri ri tr"#j# na kratko kratko ali po svim svim pravil pravilima ima koja koja va%e za obine obine investi investitor tore e te se i na taj nain nain obe obezb zbje) je)#je #je stabilizaija tr%ita. Posebno je va%no za prodaj# na kratko da je ona mo"#/a samo ako se pot#j# stro"a pravila i prava zajmodava eekata. Pravila pozajmljivanja eekata sadr%ana s# # slede/emF 1< zajmodav zajmodava a #vijek #vijek ima ima 199K zalo"om zalo"om pokrive pokrivenn zajam. zajam. Dalo" Dalo" je # nov# nov# i #vijek je jednak tr%inoj vrijednosti pozajmljenih eekata. $koliko do)e do promjene ijene eekata prije vra/anja vra/anja zajma bilo na vie ili na ni%e zalo" se mijenja # sklad# sa tr%inim kretanjima eekata. Dajmodava zadr%ava pravo vlasnitva na eektima ima prvo prvo na kamate ili dividend#. dividend#. 2< ran ransa sakt ktor or je d# d#%a %ann da ko kodd svoj svojee brok broker ersk skee k# k#/e /e ob obez ezbj bjed edii i po polo lo%i %i dodatnih 59K neto iznosa ;mar"ina< od prodaje eekata to sl#%i kao obezbje)enje za sl#aj rasta ijene eekata. Iz ove s#me mo"# se pla/ati dividende kamate provizija i slino.
72
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање Prodaja na kratoko je veoma rizina ali i potenijalno proitabilna. 'aime kod k#povine na d#"o ; g"ing l"ng < < kada se k#p#je jetino da bi se prodalo sk#po najvie to se mo%e iz"#biti jeste vrijednost koja je investirana # k#pljeni eekat. Vrijednost k#pljeno" eekta mo%e # naj"orem sl#aj# da se svede na n#l# tako da investitor # tom sl#aj# ostvar#je "#bitak # vrijednosti investiije. $ sl#aj# prodaje na kratko kratko kada kada se prodaje sk#po sk#po da bi se k#pilo jetino jetino investitor investitor # teoretskom teoretskom smisl# mo%e imati neo"ranien "#bitak jer se ne zna do koje" nivoa mo"# da porast# ijene eekata koje on mora da vrati.
3.7.
T&+!,$"' "' ('&+$"$
P!* #&+!,$"!$( "' ('&+$"$ ;margine trading < podraz#mjeva se k#povina na mar"ini ;buBing "n margine < i prod prodaj ajaa na kratk kratkoo na mar" mar"in inii ; sh"rt selling "n margine<. &ao to je ve/ ve/ reeno k#povina k#povina na mar"ini mar"ini podraz#mjeva pozajmljivanje sredstava radi k#povine onih eekata za koje se proijenj#je da /e do/i do rasta njihovih ijena. Investitor ima namjer# da sa svim raspolo%ivim sredstvima k#pi to vie onih eekata za koje proijenj#je proijenj#je da /e do/i do/i do rasta njihovih ijena ijena da bi na taj nain ostvario kapitaln# dobit. K!* &!*'-) "' &'#! "' ('&+$"$ ( '&+$"$ investitor pozajmlj#je sredstva radi "aranije da /e mo/i da k#pi eekte koje je ranije pozajmio i prodao. $ ovom sl#aj# investior ima namjer# da bez an"a%ovanja sopstvenih sredstava ;koje je dao broker# kao depozit # visini od 59K neto vrijednosti prodatih eekata< obavi prodaj# na kratko. Osnovni Osnovni motiv motiv tr"ovine tr"ovine na mar"ini mar"ini je da se se sa to manje manje an"a%ova an"a%ovanih nih sopstve sopstvenih nih sredstava sredstava ostvare ostvare to ve/i pek#lativn pek#lativnii dobii. dobii. Propisi koji se odnose na berzansko berzansko poslovanje dozvoljavaj# investitor# da se zad#%i ili kod brokera ili kod banke do odre) odre)ene ene "rani "raniee radi radi k#p k#povi ovine ne odre)e odre)enih nih eekat eekata. a. Ove "ranie "ranie predst predstavl avljaj jaj## inija inijalne lne mar"i mar"insk nskee zahtje zahtjeve ve ;initial margin reEuirements<. Iniij Iniijaln alnii mar"i mar"insk nskii zahtjevi s# se kretali razliito tokom prethodno" perioda i iznosili s# od 25K ;39tih "odina prolo" vijeka< do 199K zavisno od berze do berze. (ar"ina investitora se ra#na kao kolinik vrijednosti eekata # svojini investitora i #k#pne tr%ine vrednosti eekata. Vrijednost investitorovo" #la"anja (ar"ina K
33
T
----------------------------------------------
$k#pna tr%ina vrijednost eekata Iz navedene orm#le vidljivo je da promjena ijena eekata na tr%it# ima za posledi# promjen# mar"ine investitora. Imaj#/i # vid# da je visina pozajmeljenih sred sredst stav avaa #v #vij ijek ek ista ista proi proizi zila lazi zi da svak svakaa prom promje jena na ije ijene ne #ti #tiee na visi visin# n# invest investito itorov rovo" o" #la"an #la"anja. ja. Dbo" Dbo" to"a to"a i realti realtivno vno male male promje promjene ne ijena ijena #ti# #ti# na promjen# mar"ine.
33
ejan Hoki/ 0oko ivkovi/F :inansijska tr%ita i instit#ije ?konomski ak#ltet 0eo"rad 299!. "odine str 544.
73
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање r"ovina na mar"ini mar"ini mo%e se raz#mjeti raz#mjeti kao zad#%ivanje zad#%ivanje radi ostvarivanja ostvarivanja ve/e" proenta prinosa ;ili "#bitka< od promjene ijene eekata. $koliko bi promjene ijene eekata eekata #vijek #vijek bile ve/e od proenta proenta prinosa prinosa ona ne bi bilo motiva za tr"ovin# tr"ovin# na mar"ini. Investitor naje/e pozajmlj#je sredstva od brokera za k#povin# na mar"ini. $ tom tom sl# sl#aj aj## brok broker er zadr zadr%a %ava va prav pravoo #p #pra ravl vlja janj njaa eek eekti tima ma kao kao zalo zalo"o "om. m. *adi *adi odr%avanja mar"insko" ra#na brokeri od investitora zahtjevaj# da mar"in# odr%avaj# iznad 39K34. o znai da investitorov d#" ne smije biti ve/i od !9K < ;sl#aj# 'A+? !5K< tr%ine vrijednosti nje"ovo" mar"insko" ra#na. $koliko mar"ina padne ispod #tvr)eno" nivoa broker po pravil# #p#/#je #p#/#je poziv investitor# investitor# za dodatnim #la"anjem #la"anjem odr%ava odr%ava mar"in#. mar"in#. $koliko investito investitorr doda dodatnim tnim sredstvima sredstvima ne odr%ava mar"in# mar"in# na #tvr)enom nivo# broker ima pravo da proda eekte i namiri d#" investitora. r"ovanje na mra"ini pojednostavljenom pojednostavljenom primjer#.
pome
se
sa"ledati
na
ovom
sasvim
Investitor je k#pio 199 199 akija neke kompanije po ijeni od 199 e#ra. e#ra. 'akon 6 mjesei mjesei on ih prodaje po ijeni od 129 e#ra ?ekti ove transakije s# slede/iF $la"anja 199 h 199 T 19.999 Prihod 199 h 129 T 12.999 +topa prinosa na investiij# prihod L #lo%ena sredstva sredstva ;12.99919.999
Iz ovo" primjera je vidljivo da se prinos znatno pove/ao jer je dolo do promjene ijena eekata navie. $ sl#aj# da je dolo do promjene ijena eekata nani%e tako)e bi se i "#bitak znatno #ve/ao.
34
'A+? na mar"inskom ra#n# zahtjeva minimaln# mar"in# od 25K.
74
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање r"o r"ovi vina na na mar" mar"in inii omo" omo"#/ #/#j #jee on onim im inve invest stit itor orim im ko koji ji nema nemaj# j# do dovo voljn ljnoo sredstava da k#pe k#pe %eljene eekte ijom naknadnom prodajom prodajom sti# odre)eni odre)eni prinos. 'a taj nain tr"ovina na mar"ini doprinosi kontin#itet# inansijsko" tr%ita tr %ita #tie se na promjen# vrasnitva nad eektima kao i str#kt#r# portelja kompanija. Imaj#/i # vid# da je tr"ovanje na mar"ini rizian proes da se pored dobitka veoma esto mo%e ostvariti i "#bitak tr"ovanje na mar"ini je rezervisano za isk#sne i dobre poznavaoe tr%inih kretanja eekata.
3.1F.
M)#!*) #&+!,'"-'
Ve/ je reeno da je j e tr"ovanje na berzi sre kompletno" berzansko" poslovanja. poslovanja. a bi tr"ovanje na berzi bilo si"#rno po#zdano kontin#irano da bi se obezbjedila ravnopravnost svih #esnika # tr"ovanj# da bi se obezbjedila javnost berzansko" poslovanja svaka svaka berza propisije metode po kojima se se tr"#je na berzi. Pre objanjena metoda tr"ovanja veoma je va%no na"lasiti slede/eF 1< jedn jednaa hart hartija ija od vrije vrijedn dnos osti ti mo%e mo%e se na/i na/i samo samo na jednom jednom tr%i tr%it t# # odnonso sa njom se mo%e tr"ovati samo jednom metodom tr"ovanja 2< svako svako tr%ite tr%ite mo%e da posl#je posl#je sa sa svojim svojim speiini speiinim m pravilima pravilima azama azama i vremnenskom raspored# i mo%e primenjivati vie metoda tr"ovanja 3< svako svako tr%ite je se"men se"mentiran tiranoo po lo"ikim lo"ikim ijelinama ijelinama koje s# deinis deinisane ane # sklad# sklad# sa primjen primjenjen jenim im pravilim pravilimaa i metoda metodama ma tr"ovan tr"ovanja ja - tzv. tzv. able 4< svaka svaka tabla tabla mo%e mo%e biti biti aktivna aktivna ili ili ne nezavisno nezavisno na svakom svakom tr%it#. tr%it#. $ osnovi sve berze primjenj#j# sline metode tr"ovanja. 'ajpoznatije metode tr"ovanja koje primjenj#j# savremene berze s#F 1< metod preovla)#j#/e ijene 2< metod kontin#irano" trovanja 3< metod minimalne ijene 4< blok metod.
3.1F.1. 3.1F.1. M)#!* &)!,0'=$-% &)!,0'=$-%<) <) $-)") (etod preovala)#j#/e preovala)#j#/e ijene predstavlja predstavlja a#kijsko tr"ovanje ;3all Mar#et <. <. Po ovom metod# metod# nalozi klijenata klijenata za k#povin# i prodaj# se "r#pi# i realiz#j# sim#ltano sim#ltano #z ormiranje jedinstvene jedinstvene ijene. *ez#ltat a#kije je #tvr)eni k#rs odre)eno" odre)eno" eekta. eekta. $tvr)eni k#rs je iksiran i zbo" to"a se esto ova a#kija naziva (ixing' (etod preovla)#j#/e ijene ima slede/e azeF 1< 2< 3< 4<
pred predot otva vara ranj nje e a#kija tr" tr"ov ovaanje nje tr"ova tr"ovanje nje na zatva zatvaran ranj#. j#. 75
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
Predotvara Predotvaranje nje predstav predstavlja lja $reme"!i period koji koji je namjenjen za ispostavljanje nalo"a za tr"ovanje. Ova aza sastoji se od dvije pod azeF 1< prij prijem em nalo nalo"a "a 2< rand random om peri period od.. *andom *andom period predsta predstavlja vlja raspon raspon od 1 do 399 sek#ndi sek#ndi ;neke ;neke berze random random period deini# kao period od 1 do 599 sek#ndi< na osnovi sl#ajnih brojeva koji inormatiki sistem berze sam odre)#je. $ podazi prijema nalo"a lanovi berze mo"# ispostavljati ispostavljati nalo"e #klj##j#/i #klj##j#/i i nalo"e za povlaenje. Podaza radnom perod je namjenjen prijem# prijem# o"ranienih broja broja nalo"a za tr"ovanje i prikaz inormaija. 'aime # random period# mo"# se ispostavljati nalozi za tr"ovanje ali ne i nalozi za povlaenje. $ azi azi predot predotvar varanj anjee ne vri vri se #tvr)i #tvr)ivan vanje je preovl preovla)# a)#j#/ j#/ee ijen ijenee niti niti je dozvoljeno #parivanje nalo"a odnosno zaklj#ivanje transakija. Primljeni nalozi se #nose # knji"# nalo"a pon#de i tra%nje. Primljeni nalozi se ran"iraj# po vremen# prijema i dobijaj# stat#s aktivni ili neaktivni. =ktivni s# oni nalozi koje se mo"# #pariti imaj#/i # vid# limit i indikativn# ijen# i zon# l#kt#aije ijena. 'ekativni nalozi s# oni nalozi koji s# van zone l#kt#aije s obzirom na limit i indikativn# ijen#. :aza akije akije ili (ixing podraz#mjeva vremens#i trenuta# # # kome se na osnov# ispostavljenih nalo"a #tvr)#je preovla)#j#/a ijena. Preovla)#j#/a ijena se #tvr)#je na osnov# slede/ih kriterij#maF 1< 2<
maksimiz imizaaija obima prometa i minimizaija razlike izme)# ijene koj# je mo"#/e #tvrditi i indikativne ijene
Primjenom ove metode kao preovla)#j#/a ijena pro"laava se ona ijena po kojoj se ostar#je najve/i obim prometa mjeren koliinom predmetne hartije od vrijed vrijednos nosti. ti. $k $koli oliko ko se najve/ najve/ii obim obim prome prometa ta mo%e mo%e ostvar ostvariti iti po vie vie ijena ijena za preovla)#j#/# ijen# se pro"laava ona ijena koja je manje #daljena od indikativne ijene. =ko se do"odi sl#aj da s# dvije ijene jednako #daljene od indikativne ijene za preovla)#j#/# ijen# se pro"laava ona ijena koja je via. Dato Dbo" pove/anja obima prometa. $koliko se do"odi da s# i na strani pon#de i na strani tra%enje ispostavljeni samo tr%ini nalozi za preovla)#j#/i ijen# se pro"laava indikativna ijena. $tvr)ena preovla)#j#/a ijena ijena predstavlja indikativn# indikativn# ijen# za naredni naredni berzanski berzanski sastanak. $koliko $koliko nije mo"#/e #tvrditi #tvrditi preovla)# preovla)#j#/i j#/i ijen# # sklad# sklad# sa kriterij#m kriterij#mima ima za #tvr)ivanje preovla)#j#/e preovla)#j#/e ijene inikativna ijena za naredni berzanski berzanski sastanak sastanak ostaje nepromjenjena.
76
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање $ tre/oj tre/oj azi azi 8'$ #&+!,'"-' zaklj##j# se transakije ali samo po #tvr)enoj preovla)#j#/oj ijeni. $koliko se svi nalozi za tr"ovanje kojima to dozvoljavaj# #slovi #slovi ijene iz nalo"a nalo"a ne mo"# realizovati realizovati po #tvr)enoj #tvr)enoj preovla)#j preovla)#j#/oj #/oj ijeni ijeni #spostavlj# se slede/i prioriteti izvrenja nalo"aF 1< tr%i tr%in nii nalo nalozi zi 2< nalo nalozi zi sa lim limit ijen ijenom om %%"v"ljnij"m%% od preovla)#j#/e ijene odnosnoF a< kod nalo"a k#povine nalozi sa ijenom ijenom viom viom od preovla)#j#/e ijene b< kod nalo"a prodaje nalozi sa ijenom ni%om od preovla)#j#/e ijene 3< nalozi sa limit ijenom koja je jednaka preovla)ij#/oj ijeni. $ sl#aj# da postoje nalozi koji s# jednaki po ijeni prednost pri realizaiji imaj# ranije ispostavljeni nalozi ;vremenski kriterij#m<. $ etvrtoj azi #&+!,'"-' "' '#,'&'"-% mo"#/e je zaklj#ivati transakije samo i isklj#ivo po #tvr)enoj preovla)#j#/oj ijeni odnosno po indikativnoj ijeni #koliko #koliko preovla) preovla)#j#/a #j#/a ijena nije #tvr)ena. #tvr)ena. $ azi tr"ovanja na zatvaran zatvaranj# j# mo"# se ispostvljati novi nalozi i toF 1< limit nalozi koji sadr%e ijen# koja je jednaka preovla)#j#/oj preovla)#j#/oj ijeni 2< nalo"e za povlaenje. $ sek# sek#nd ndar arno nom m tr"o tr"ova vanj nj## harti hartija jama ma od vrij vrijed edno nost stii #tvr #tvr)# )#je je se zona zona l#kt#aije l#kt#aije.. Dona l#kt#ai l#kt#aije je predstavlja predstavlja najve/e dozv dozvoljen oljenoo odst#panje odst#panje ene od indikativne ijene odnosno raspon ijena # okvir# kojih s# zaklj#ivane transakije na istom berzansko berzanskom m sastank#. sastank#. $koliko $koliko #tvr)ena #tvr)ena preovla)#j#/ preovla)#j#/aa ijena izlazi izlazi iz okvira zone l#kt#aije po takvoj ijeni nije dozvoljeno tr"ovanje.
3.1F.2. M)#!* !"#$"%$&'"!+ #&+!,'"-' 'aje/i metod tr"ovanja koji primjelj#je najve/i broj berzi jeste metod kontin#ira kontin#irano" no" tr"ovanja tr"ovanja.. Osnovna Osnovna razlika razlika izme)# izme)# metoda metoda preovla) preovla)#j#/e #j#/e ijene ijene i metoda kontin#irano" tr"ovanja je # tome to se metodom preovla)#j#/e ijene #tvr #tvr)# )#je je jedi jedins nstv tven enaa ije ijena na za isti isti hart hartij# ij# od vrije vrijedn dnos osti ti35 dok dok se mero merodo dom m kontin#irano" tr"ovanja #tvr)#je bezbroj ijena jedne te iste hatije od vrijednosti. (etod kontin#irano" tr"ovanja sastoji se od slede/ih azaF 1. 2. 3. 4. 5.
predo redotv tvaaran ranje otvaranje tr"o tr"ova vanje nje na otv otvar aran anj# j# ko kont ntin in#i #ira rano no tr"ov tr"ovan anje je zatva zatvaran ranje je i tr"ova tr"ovanje nje na na zatva zatvaran ranj#. j#.
35
$ pojedinim sl#ajevima prema pravilima pojedinanih berzi # tok# jedno" tr"ovako" tr"ovako" dana mo%e se #tvrditi vie preovla)#j#/ih ijena.
7!
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
Proes tr"ovanja metodom tr"ovanja kao i kod tr"ovanja metodom preovla)#j#/e ijene ijene otpoin otpoinje je &)*!#,'&'"-)(' &ao i kod tr"ovanja tr"ovanja metod metodom om preovla) preovla)#j#/e #j#/e ijene ova aza sastoji se od dvije pod aze i toF 1< podaz podazaa prijema prijema nalo"a nalo"a koja koja predst predstavl avlja ja ,&)()"/$ )&$!* # kome se primaj# nalozi za tr"ovanje. tr"ovanje. 2< Podaza Podaza random random period period # kome kome je mo"#/e mo"#/e primati primati nalo" nalo"ee za tr"ovanje tr"ovanje ali ne i izvriti nje"ovo povlaenje. povlaenje. 'akon predotvaranja sledi aza !#,'&'"-'. Ov Ovaa aza aza preds predsta tavl vlja ja ,&)()"/$ #&)"%#' # # kojoj se na osnov# ispostavljenih nalo"a #tvr)#je ijena na otvaranj#. Pril Prilik ikom om #tvr #tvr)i )iva vanj njaa ije ijene ne na otva otvara ranj nj## prim primje jenj# nj#j# j# se krit kriter erij ij#m #mii kao kao ko kodd #tvr)i #tvr)ivan vanja ja preovl preovla)# a)#j#/ j#/ee ijene ijeneFF maksim maksimiza izaij ijaa obima obima prome prometa ta i minimi minimiza zaija ija razlike izme)# ijene koj# je mo"#/e #tvrditi i indikativne ijene. 'a osnov# ovih kriterij#ma za ijen# na otvaranj# odre)#je se ijena po kojoj se ostvar#je najve/i obim prometa mjeren koliinom predmetnih hartija od vrijednosti. $koliko se jednak obim prometa mo%e ostariti po vie ijena za ijen# na otvaranj# se #tvr)#je ona ijena koja je bli%a indikativnoj ijeni osim # sl#aj# prvo" tr"ovanja kada /e se za ijen# na otvaranj# #tvrditi via ijena. +lede/a +lede/a aza je aza tr"ovanja tr"ovanja na otvaranj# otvaranj#.. $ ovoj azi tr"ovanje tr"ovanje se obavlja obavlja isklj# isklj#ivo ivo po ijeni ijeni na otvara otvaranj# nj#.. $ko $kolik likoo pos postoj tojii debal debalans ans izme) izme)## k#p k#povn ovnih ih i prodajnih nalo"a odnosno #koliko se svi nalozi kojima to ijene dozvoljavaj# ne mo"# izvriti po preovla)#j#/oj ijeni #spostavljaj# se slede/i prioriteti izvrenja nalo"aF 1< tr%i tr%in nii nalo nalozi zi 2< nalozi nalozi sa limit limit ijenom ijenom povoljni povoljnijom jom od ijene ijene odnosnoF odnosnoF 3< kod nalo"a nalo"a k#pov k#povine ine - nalozi nalozi sa sa ijenom ijenom viom viom od ijene ijene na otvaranj# 4< kod nalo"a nalo"a proda prodaje je - nalozi nalozi sa ijenom ijenom ni%om ni%om od ijene ijene na na otvaranj# 5< nalozi nalozi sa limit limit ijenom ijenom koja koja je jednaka jednaka ijeni ijeni na otvaran otvaranj#. j#. Izme)i nalo"a jednakih po ijeni prioritet # izvravanj# imaj# nalozi koji s# ranije ispostavljeni. :aza kontin#irano kontin#irano"" tr"ovanja tr"ovanja predstavalja predstavalja ,&)()"/$ )&$!* # ko kome me se nalozi mo"# kontin#irano ispostavljati #klj##j#/i i nalo"e za povlaenje. $ ovoj azi kontin#irano se #par#j# nalozi pon#de i tra%nje. +vi nalozi koji se po ijeni #pare odmah se realizij#. Oni nalozi koji se ne mo"# #pariti #pis#j# se # klji"# klji"# neakti neaktivni vnihh nalo" nalo"a. a. &o &onti ntin#i n#iran ranoo tr"ova tr"ovanje nje pod podraz raz#m #mjev jevaa kon kontin tin#ir #irano ano #parivanje ranije ispostavljenih nalo"a sa novoprimljenim i zaklj#ivanje transakija ako se oni #pare. #pare. 'alozi 'alozi koji ekaj# na realiza realizaij# ij# realizij# realizij# se prema prioritet# prioritet# iz nalo"a a #koliko s# ijene # dva ili vie nalo"a iste prioritet # realizaiji nalo"a ima nalo" koji je ranije ispostavljen ;vremenski kriterij#m<. $koliko nakon ispostavljanja tr%ino" nalo"a ne postoje nalozi za tr"ovanje sa s#protnom s#protnom vrstom vrstom transak transakije ije tr%ini tr%ini nalo" se #pis#je #pis#je # knji"# knji"# aktivni aktivnihh nalo"a sa sa limit ijenom koja je jednaka ijeni poslednje transakije. $ sl#aj# da do to" 77
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање tren#tka nije bilo obavljenih transakija tr%ini nalo" se #pis#je # knji"# aktivnih nalo"a po indikativnoj ijeni. :aza '#,'&'"-a predstavnja ,&)()"/$ tren#tak # kojem kojem se se #tvr)#je #tvr)#je ijena na zatvaranj#. ,ijena na zatvaranj# #tvr)#je se alternativno kaoF 1< ijena ijena posled poslednje nje transa transakije kije # azi azi kontin#i kontin#irano rano"" tr"ovanja tr"ovanja 2< pros prosje jen naa po pond nder eris isan anaa ije ijena na spe spei iir iran ano" o" broj brojaa po posl sled ednj njee tr"ov tr"ovan anee jedinie svake od hartije od vrijednosti vrijednosti 3< prosjen prosjenaa ponderisana ponderisana ijena ijena poslednje poslednje tr"ovano" tr"ovano" speiiira speiiirano" no" proenta proenta od #k#pno tr"ovanih jedinia svake od hartije od vrijednosti. 4< prosjen prosjenaa ponderisana ponderisana ijena ijena poslednje poslednje tr"ovane tr"ovane jedinia jedinia svake svake od hartija od vrijednosti # speiiiranom vremenoskom period#. 'a koji nain /e se #tvrditi ijena na otvaranj# otvaranj# deinie svaka svaka berza. $ azi azi #&+!,'"-' "' '#,'&'"-% tr"ovanje se mo%e obavljati samo po ijeni na zatvaranj#. $koliko ijena na zatvaranj# nije #tvr)ena tr"ovanje se obavlja po indikativnoj ijeni. $ azi tr"ovanja na zatvaranj# mo"# se ispostavljati nalozi ali isklj#ivoF 1< limit nalozi nalozi koji sadr%e sadr%e ijen# jednak# jednak# #tvr)eno #tvr)enojj preovla#j#/ preovla#j#/oj oj ijeni ijeni 2< nalo nalo"e "e za za povl povla aen enje je $kolik $kol ikoo # tok# tok# tr"o tr"ova vanj njaa meto metodo dom m ko kont ntin in#i #ira rano no"" tr"o tr"ova vanja nja nije nije bilo bilo zaklj#enih transakija ijena na otvaranj# i ijena na zatvaranj# se ne objavlj#je. $ tom sl#aj# indikativna ijena ostaje nepromijenjena za naredni berzanski sastanak.
3.1F.3. 3.1F.3. M)#!* ($"$('0") ($"$('0") $-)") $-)") r"ovanje r"ovanje akijama akijama mo%e mo%e se or"anizovat or"anizovatii i metodom metodom minimalne minimalne ijene. ijene. (etod minimalne ijene predstavlja a#kijski metod. Ovaj metod naje/e se koristi kada se prodaj# dr%avne akije i to ako se prodaje najmalje 19K od #k#pno" broja akija akija neko" neko" izdava izdavaoa oa.. Prilik Prilikim im proda prodaje je dr%av dr%avnih nih akij akijaa p#tem p#tem ovo ovo"" metod metodaa isto istovr vrem emen enoo se mo"# mo"# prod prodav avat atii i aki akije je po poje jedi dina nan nih ih vlas vlasni nika ka iste iste hatr hatrij ijee od vrijednosti. Dahtjev za tr"ovanje metodom minimalne ijene berzi se podnosi zahtjev koji sadr%i sadr%i podatke o minimalnoj minimalnoj ijeni akija ija se prodaja prijavljije prijavljije koliini koliini akija ija se prodaja prijavlj#je proenat prijavljenih akija akija za prodaj# # odnos# odnos# na #k#pan #k#pan broj akija isto" izdavaoa dokaz da je prodaja javno objavljena objavljena # sredstvima zavno" inormisanja ;tampani i elektornski mediji< itd. $ sl#aj# zakazivnja tr"ovanja metodom minimalne ijene na strani pon#de postoji samo jedan nalo" kojim je deinisana i minimalna cijena' (inimalna ijena je #jedno i poetna ijena za a#kij#. Minimalna cijena redstavlja cijenu is"d #"je se ne&e "baviti transa#cija'
78
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање r"ovanje metodom minimalne ijene naje/e se obavalja 15 dana nakon objavljivanja prodajno" nalo"a i pola"anja ka#ije za #e/e na a#kiji. 'a strani tra%nje mo"# da #estv#j# svi lanovi berze ili ostali berzanski posrednii koji s# ovla/eni za berzansko tr"ovanje ali koji s# prethodno isp#nili #slove koje je deinisao podnosila nalo"a prodaje i koji s# podnijeli nalo"e tra%nje sa isp#njenim #slovima minimalne ijene i pon#)ene koliine. r"ova r"ovanje nje metod metodom om minima minimalne lne ijene ijene pod podraz raz#mj #mjev evaa da se podnos podnosee limit limit nal"zi nal"zi za #u"v #u"vinu inu is#lju is#ljučiv čiv"" na u#uan u#uan br"j br"j "nu!e "nu!enih nih harti hartija ja "d vrijed vrijedn"s n"sti ti najmanje " minimaln"j cijeni . $koliko $ko liko se na a#kij kijee na stra strani ni tra tra%nje %nje ne isp isposta ostavve naloz lozi koji podraz#mjevaj# #k#pn# koliin# hartija od vrijednosti i minimaln# ijen# # tom sl#aj# se a#kija prekida. $koliko se na strani tra%nje pojavi samo jedan nalo" ;koji je ispostavljen na #k#pn# koliin# po minimalnoj ijeni ili vioj ijeni< tada se transakija odmah realizije po ijeni nalo"a iz tra%nje i k#pa hartija od vrijednosti postaje podnosila nalo"a tra%nje. =ko se na strani tra%nje pojavi vie nalo"a onda se onda se or"aniz#j# dva kr#"a a#kije. $ ovom sl#aj# prvi kr#" je zavren kada se objave podai o ijenama svih #esnika na strani tra%e # prvom kr#"#. r#"i kr#" poenje objavljivanjem najvie ijene iz prvo" kr#"a. 'ajvia ijena iz prvo" kr#"a predstavlja minimaln# ijen# za dr#"i kr#". $ dr#"om kr#"# mo"# #estvovati svi pon#)ai iz prvo" kr#"a. $ dr#"om kr#"# se ispostavljaj# nalozi koji imaj# ijen# koja je jednaka ili via najvioj ijeni iz prvo" kr#"a. ada se sprovodi post#pak liitaije ijene koja raste sve dok na strani tra%nje ne ostane jedan nalo" sa najviom ijenom. Obino se liitiranje po jednoj ijeni obavlja pozivanjem tri p#ta da #esnii daj# dove vie ijene. $koliko i posle tre/e" poziva nema pon#de # koja "lasi na vi# ijen# od poslednje najvie pon#)ene a#kija se zaklj##je i k#pa hartija od vrijednosti postaje onaj pon#)a koji je pon#dio najvi# ijen#. $koliko se # post#pk# ak#kije do)e do sit#aije # kojoj dva ili vie nalo"a imaj# ist# ijen# za k#pa hartija od vrijednosti pro"laava se k#pa koji je ranije ispostavio nalo". Vrijeme koje se odre)#je za podnoenje nalo"a za prvi i dr#"i kr#" je o"ranieno i to vrijeme #tvr)#je berza.
3.1F.4. M)#!* 0! #&+!,'"-' 0lok tr"ovanje predstavlja metod prethodno do"ovoreno" tr"ovanja izme)# #"ovornih strana strana na bileteralnoj bileteralnoj osnovi. (etod bolok tr"ovanja tr"ovanja nastao je iz prakse. &ao to smo ve/ rekli mno"a re"#lativa berzansko" poslovanja #vedena je na osnov# isk#stava tr"ovanja koja s# pretoena # norm#. Veoma slikovit primjer kada je prethodno isk#stvo preto/en# preto/en# # berzansk# norm# jeste blo" tr"ovanje. 89
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
0lo" tr"ovanje obino obavljaj# veliki instit#inalni investitori kao to s# inansijske instit#ije pravna i izika lia koja %ele da tr"#j# velikim brojam hartija od vrijednosti i velikim vrijednostima. Da ovakav nain tr"ovanja postoji vie razlo"a kao to s#F
veliki veliki naloz nalozii mo"# mo"# da apsor apsorb#j b#j## sv# likv likvidn idnost ost na s#pr s#protn otnoj oj stran strani i # kom sl#aj# mali nalozi na istoj strani ne mo"# biti realizovani mali mali nalo nalozi zi mo"# mo"# iz"#bi iz"#biti ti mo"# mo"#/no /nost st tr"ovi tr"ovine ne ijen# ijen# ak akije ije po po pravil pravil## #tvr)# #tvr)#je je veki veki nalo" nalo" te ona ona # tom tom sl#a sl#aj# j# ne/e ne/e biti odre)ena prema stvarnim tr%inim #slovima ve/ prema stav# jedno" investitora investitora veliki veliki nalo nalo"" mo%e mo%e biti biti kori kori/e /enn # man manip# ip#lat lativn ivnee svrhe. svrhe. Dbo" ovih i dr#"ih razlo"a sve berze svijeta or"aniz#j# blok tr"ovanje tako da veli investitori mo"# da tr"#j# a da ne #ti# na ijene. a bi se blok tr"ovanje mo"lo obaviti ono mora da ima odre)ene karakteristike to s#F
blo" blo" tr"ovan tr"ovanje je se mo%e mo%e obavit obavitii sa akija akijama ma koje koje se ve/ ve/ nalaze nalaze na na berzi berzi i kojima se ve/ tr"ovalo odnosno kojima je zaklj#ena najmanje jedna transakija da tr"ova tr"ovanje nje predm predmetn etnim im akija akijama ma nije nije ob# ob#sta stavlj vljen eno o blo" blo" tr"ovan tr"ovanje je se ne obav obavlja lja na zva zvani ninim nim berza berzansk nskim im satan satanim imaa ve/ na vanberzanskom tr%it# blo" blo" tr"ovi tr"ovina na se se obavl obavlja ja izme)# izme)# jedno" jedno" k#p k#pa a i jedno" jedno" prodav prodavaa isto" isto" paketa akija. Prednosti blo" tr"ovanja sastoje se # si"#rnosti transakije s obzirom da p#tem berzanske tr"ovine ne postoji mo"#/nost da jedan dio berzansko" materijala ne b#de predat k#p# zatim si"#rnost ijene bez mo"#/nosti za manip#laijom sa ijenama i na"lo" povienja ijene. Da blok tr"ovanje veoma je bitan ijenovni raspon po kojima se mo"# zaklj#iti zaklj#iti transaki transakije. je. ,ijenovn ,ijenovnii raspon raspon re"#lie re"#lie svaka svaka berza berza pojedina pojedinano no zavisno od od ijena posti"n#tih na or"anizovnom tr%it# na prethodnih C a#kija. 'a ovaj nain se obezbje)#je da ijena bloka ne remeti b#d#/e tr%ine odnose hartija od vrijednosti koje s# predmet bloka. $ s#tini s#tini blok transaki transakija ja je dozv dozvoljen oljenaa transaki transakija ja proesion proesionalnih alnih invest investito itora ra ko koja ja se pod odre)en odre)enim im #slovima #slovima mo%e mo%e zaklj# zaklj#it itii o /em# /em# se obavjetava berza. 'a tak nain blok transakija koja je zaklj#ena van berzansko" tr%ia se samo evidentira evidentira na berzi. $koliko je predmet blok tr"ovanja hartija od vrijednosti kojom se tr"#je ()#!*!( &)!,0'=$-%<) $-)") potrebno je da se isp#ne slede/i #sloviF
81
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање 1. 'ajmanje 'ajmanje jedna jedna lan lan berze berze podno podnosi si # isto isto vrijeme vrijeme nalo" nalo" k#povine k#povine i nalo" prodaje za istovjetn# hartij# od vrijednosti po identinoj ijeni i koliini i sa istim isti m dat#mom saldiranja 2. &o &oli lii ina na hart hartij ijaa od vrij vrijed edno nost stii iz blo" blo" tran transa sak kij ijee jedn jednak akaa je najmanje zbir# tr"ovane koliine datom hartijom od vrijednosti na naj/e/e tri berzanaka sastanka ;broj berzanskih sastanaka odre)#je svaka berza pojedinano<. 3. 'ajvie 'ajvie odst#pa odst#panje nje ijene ijene hartija hartija od vrijedn vrijednosti osti iz blo" blo" transak transakije ije # odn odnos# os# na prosk proskje jen# n# pon ponder derisa isan# n# preovl preovla)# a)#j#/ j#/## ijen# ijen# sa prethodna tri berzanska sastanka je 19K osim # sl#aj# kada koliina hartija od vrijednosti# blok transakiji najmanje 29K od #k#pno" broja izdatih hartija od vrijednosti iste vrste i iste klase izdavaoa i tada je raspon dozvoljen do 29K. Da saldiranje transakije obavljene metodom blo" tr"ovanja zad#%en je berzanski posrednik koji zast#pa prodava koji dostavlja nalo" za odobrenje i re"istraij# blo" transakije. &ao to je vidljivo za blok transakije potrebno je isp#njenje dva bitna elemenata a to s# elementi # po"led# ijene i elementi # po"led# koliina. Hto se tie ijene poetna ijena na otvaranj# blok tr"ovine ne mo%e biti ni%a niti via od ostvarene prosjene ponderisane ijene te akije sa prethodna naje/e tri berzanska sastanka kori"ovana za 19K odnosno za 29K ako je koliina akija koja je predmet blok tr"ovanja najmanje 29 29K K od #k #k#p #pno no"" broj brojaa izda izdati tihh aki akija ja iste iste vrst vrstee i iste iste klas klasee jedn jedno" o" izdavaoa. &ada je rije o koliini akija koje s# predmet blo" tr"ovine zahtjeva se da ona b# jednaka zbir# kojim se tr"ovalo na poslednja tri berzanska sastanka. 'a ovaj nain obezbeje)#j# s# osnovni post#lati blok tr"ovine a to s# velike koliine i velika vrijednost tr"ovanja tr "ovanja hartijama od vrijednosti. &ada je predmet blo" transakije hartija od vrijednosti kojom se tr"#je ()#!*!( ()#!*!( !"#$" !"#$"%$& %$&'"! '"!++ #&+!,' #&+!,'"-' "-' blok blok tran transa sak kij ijaa mo%e mo%e biti biti zaklj#ena ako s# isp#njeni slede/i #sloviF 1. 'ajma 'ajmanje nje jedna jedna lan lan berze podno podnosi si # isto isto vrijeme vrijeme nalo" nalo" k#povin k#povinee i nalo" prodaje za istovjetn# hartij# od vrijednosti po identinoj ijeni i koliini i sa istim dat#mom saldiranja 2. Vrije Vrijedn dnos ostt blok blok tran transa sakk kki ije je mora mora biti biti najm najman anje je 19 19K K od #k #k#p #pno no izdato" broja hartija od vrijednosti iste vrste iste klae izdate od strane isto" izdavaoa. izdavaoa. 'eke berze minimalan minimalan iznos #tvr/#j# #tvr/#j# # nominalnom iznos# vrijendosti hartija od vriejdnosti. 3. 'ajvi 'ajviee ods odst#p t#pan anje je ijene ijene hartij hartijaa od vrijedno vrijednosti sti iz bloh bloh transa transak kije ije # odnos# na ijen# na zatvaranj# sa prethodno" berzansko" sastanka je 3K. 82
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
3.11. U#,&=$,'"-) $-)"' '&#$-' !* ,&$-)*"!/#$ Hta je osnovna osnovna #nkija svako" svako" inansijs inansijsko" ko" tr%iata tr%iata $ najkra/em najkra/em reeno reeno osnovna osno vna #nkija #nkija svako" svako" inansijsk inansijsko" o" tr%ita tr%ita je #tvr)ivanj #tvr)ivanjee er ;pravine ;pravine<< ijene ijene hartija od vrijednosti i kreiranje p#ne likvidnosti. :er ili pravina ijena bez obzira na kojem tr%it# se ormira treba da b#de izraz #k#pne pon#de i tra%nje. 'a berzama se s#e s#elja ljava va #k #k#p #pna na po pon# n#da da i po potra tra%n %nja ja.. $k $kol olik ikoo nema nema mani manip# p#la lati tivn vnih ih i dr#" dr#"ih ih pek#lati pek#lativnih vnih radnji radnji ijena koja se posti%e interak interakijom ijom #k#pne #k#pne pon#de i #k#pne tra%nje smatra se er ijenom. 0#d#/i da nave/i broj berzi primjenj#je dva standadna metoda tr"ovanja ;metod preovla)#j#/e ijene i metod kontin#irano" tr"ovanja< postoje i razliiti naini #tvr)ivanja ijene po osnov# ova dva metoda. $tvr)ivanje ;otkrivanje< ijene vri se po #naprijed #tvr)enoj proed#ri koja je poznata svim #esniiima na tr%it#. =ko se posmatra metod preovla)#j#/e ijene ona podraz#mjeva #tvr)ivanje takve ijene koja od"ovara najve/em broj# #esnika na tr%it#. 0#d#/i da s# svi #esnii na tr%it# zainteresovani za realizaij# svojih nalo"a osnovni kriterij#m za #tvr)ivanje preovla)#j#/e ijene je taj da se realiz#j# oni nalozi koji /e omo"#/iti promjen# vlasnika najve/e" broja hartija od vrijednosti. akle osnovni zadatak preovla)#j#/e ijene je da omo"#/i maksimizaij# prometa koja se mejri brojem akija koje s# promijenile vlasnika. Ova ijena zavisno od pravila berze mo%e se #tvr)ivati jedno ili vie p#ta dnevno. Po #tvr)enoj preovla)#j#/oj ijeni se tr"#je sve dok ima interesa. (e)#tim b#d#/i da se ova ijena mo%e #tv)ivati vie p#ta dnevno esto se do"a)a da se sa prvom #tvr)enom preovla)#j#/om ijenom tr"#je veoma kratko zbo" oekivanja promjene ijene. I pored to" nedostatka tr"ovanje na periodinom ak#ijskom tr%it# ima svoje prednosti koje s# sadr%ane # slede/emF slede/emF 1. Preovl Preovla)# a)#j#/ j#/aa ijena ijena je # s#tini s#tini stabiln stabilnaa jer je ona posled posledia ia interakije svih ijena koje omo"#/#j# najve/i obim prometa i realizaij# najve/e" broja hartija od vrijednosti 2. *elati *elativna vna jednos jednostav tavnos nostt distri distrib# b#ije ije inorm inormai aije je o ijena ijenama ma to i male i velike investitore stavlja # jednak polo%aj. 3. +manj +manj#j# #j# se posled posledie ie asime asimetri trije je inorma inormaij ijaa i na taj nain nain se pove/ava nivo nivo zatite investitora. investitora.
3.11.1. U#,&=$,'"-) $-)"' "' "' !"#$"%$&'"!( !"#$"%$&'"!( #&9$:#% Pove/ Pove/anj anjee broja broja nalo"a nalo"a kojim kojimaa se tr"#je tr"#je na berzam berzama a sprost sprost period periodin ino" o" a#kijsko" tr%ita pove/anjem obima prometa #slovilo je do pojave kontin#irano" metoda tr"ovanja. r"ovanje metodom kontin#irano" tr"ovanja omo"#/#je da se transakije obavljaj# po razliitim ijenama tokom jedno" berzansko" dana odnosno sastanka. $ ovom sl#aj# ijene nis# iksne ve/ se izvravaj# izvravaj# # zavisnosti zavisnosti od priliva 83
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање nalo"a i njihovih limit ijena. Ove ijene osiliraj# # zoni l#kt#aije. $ sl#aj# kada do)e do probijanja probijanja zone l#kt#aije l#kt#aije dolazi do na"lo" pove/anja pove/anja pon#de i potra%nje to izaziva poreme/aj poreme/aj na tr%it#. a bi se sprijeio poreme/aj poreme/aj na tr%it# #koliko do)e do probijanja ijene na "ornjoj "ranii a#kionar a#kionar pove/ava pon#d# pon#d# n#de/i hartije od vrijednost vrijednostii iz svo" portelja i na taj nain nain sni%ava sni%ava ijen#. ijen#. $kliko $kliko do)e do probijanja probijanja "ornje "ranie a#kionar k#p#je hartije od vrijednosti i na taj nain pove/ava ijen#. 'a ovaj nain a#kionar vri stabilizaij# tr%ita ali on to mo%e da vri samo do "ranie koja je deinisana pravilima berze. (e)#tim #koliko navedene ativnosti a#kionara nis# dovele do stabilizaije esto se koriste prin#dne mjere kao to s# privremeni prekid tr"ovanja. tr"ovanja. Prednosti kontin#irano" tr"ovanja s# slede/eF 1< ni%i transak transakion ionii trokovi trokovi # odnos# odnos# na periodi periodino no tr%ite tr%ite 2< lake lake kreiranj kreiranjee likvid likvidnos nosti ti jer sama sama injen injenia ia da se ve/i broj transa transaki kija ja odv odvija ija bez prekida omo"#/ava omo"#/ava optimizaij# optimizaij# portolija 3< investito investitorr ima mo"#/nost mo"#/nost #laska #laska i izlaska izlaska # odre)en# odre)en# investi investiij#. ij#. (e)#tim da bi ovo tr%ite #nkionisalo potrebno je da postoji visok obim i visoka rekvenija transakija. Dbo" to"a ovo tr%ite nije prihvatljivo za tr%ita koje nemaj# visok# likvidnost.
3.11.2. U#,&=$,'"-) $-)"' "' *$0)&/!( #&9$:#% +peiinost #tvr)ivanja ijena na vanberzanskom dilerkom ili O, tr%it# proizilazi iz same str#kt#re ovo" tr%ita. 'aime dok berzansko tr%ite predstavlja potp#no or"anizovano i entralizovano tr%ite ovo tr%ite predstavlja mre%# ;koja je # samom poetk# nastajanja bila mre%a bankarskih altera<. Dbo" to"a i sama proed#ra #tvr)ivanja ijene na ovom tr%it# ima svoje speiinosti # odnos# na berzansko tr%ite. (etod a#kije se se ne mo%e mo%e primjeniti jer se ijena ormira na vie se"menata. se"menata. Pored to"a na berzanskom tr%it# se nalaze najkvalitetnije hartije od vrijednosti dok se na ovom tr%it# nalaze sve one hartije od vrijednosti koje nis# isp#nile kriterij#me za kotiranje na berzi ili emitenti nis# %eljeli da se kotiraj# na brzi. akle na ovom tr%it# se mo"# sresti hartije od vrijednosti vema razliite kako po kavlitet# tako i po kvanititet#. Imaj#/i # vid# injeni# da se na ovom tr%it# nalaze veoma razliite hartije od vrijednosti kako malih tako i veliih emitenata ono prevashodno malim emitentima pr#%a mo"#/nost za prik#pljanje svje%e" kapitala. ako)e potrebno je ista/i i to b#d#/i da ovo tr%ite nije potp#no or"anizovano i entralizovano kao berze ono ima ve/i ve/i rizik. (re%n (re%naa str# str#kt kt#r #raa ov ovo" o" tr%i tr%ita ta nala nala%e %e da se #tvr #tvr)i )iva vanj njee ije ijena na ob obav avnj njaa pre"ovaranjem i do"ovaranjem do"ovaranjem odnosno po"a)anjem. po"a)anjem. Pre"ovaranje do"ovaranje i po"a)anje obavnjaj# obavnjaj# dileri. Post Post#p #pak ak #tvr #tvr)i )iva vanj njaa ije ijene ne po poi inj njee prij prijem emom om nalo nalo"" od klijn klijnta ta ko koji ji je identian prijem# nalo"a na berzanskom tr%it#. 'akon prijema nalo" se prosle)#je # mre%#. 'alo"e mo"# primati dileri koji imaj# isti stat#s kao i dileri na berzama ili market mejkeri. (arket mejkeri istovremeno ormiraj# i k#povn# i prodajn# ijen# 84
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање iste hartije od vrijednosti. Da svak# hartij# od vrijednosti postoji vie market mejkera i oni me)#sobno konk#ri# ijenama. &ako se izvrava nalo" 0roker tra%i kotaij# od vie market mejkera ;to je #nkija pre"ovaranja i po"a)anja< i sa onim market mejkerom ili direlerom koji n#di najpovoljnij# ijen# zaklj##j#e se transakija. (arket mejer ima obavez# i ne mo%e da od#stane od zaklj#ivanja transakije #koliko se nje"ova ijena pod#darila sa ijenom brokera il idilera. Osnovni nedostatak ova" naina tr"ovanja jete taj to on pove/ava razlike izme)# ijene pon#de i ijene tra%nje. 'a taj nain velike proite ostvar#j# dileri.
3.11.3. U#,&=$,'"-) $-)"' !* 0! #&'"/'$-' 0lo" transakije se zaklj##j# pre"ovaranjem van berze. *ealizaija ovih transakija p#tem berze ima za ilj sjedne sj edne strane da se obezbjedi si"#rnost transakije i odre)avanje odre)ene korelaije ijena # blo" transakijama sa ijenama koje se ormiraj# na berzi. 0lok transakije imaj# svoje speiine karakteristike kao to s#F 1< zaklj##j# zaklj##j# se van berzansk berzansko" o" satan satanka ka 2< premet premet transakije transakije je blok blok hartija od vrijedno vrijednosti sti - veliki broj broj istih vrste hartija hartija od vrijednosti. 3< +amo proesio proesionalni nalni investit investitori ori mo"# #zeti #zeti #e/e #e/e # ovim transakijam transakijama. a. 4< 0lo" mora mora imati imati #naprijed #naprijed pozna poznat# t# minimaln minimaln## vrijednost vrijednost..
3.12. 0%#%'$-) &$ #&+!,'"-% "' "' )&$ Poznato nam je iz dosadaljih izla"anja da se na berzanskom tr%it# ne mo"# zaklj#ivati transakije po bilo kojoj ijeni. $ ilj# spreavanja manip#laija na tr%it# # ilj# o#vanja stabilnosti tr%ita i zatite svih #esnika na berzanskom tr%it# berza o"raniava o"raniava zaklj#ivanje transakija transakija po ijenama ijenama koje s# van zone l#kt#aije. P"d )o"om 2lu!tuaci%e "drazum "drazumjeva jeva se se r"centu r"centualn" aln" izraže izražen" n" najve& najve&ee d"zv"l d"zv"ljen jen"" "dstu "dstuanj anjee "d cena cena hartij hartijaa "d vrijed vrijedn"s n"sti ti " #"jima #"jima se za#lju za#ljučuj čujuu transa transa#c #cije ije u "dn"su "dn"su na indi#a indi#ativ tivnu nu cijenu cijenu hartij hartijaa "d vrijed vrijedn"s n"sti' ti' ;a#le% ;a#le% z"na z"na (lu#tuacije redstavlja rapo" u "#viru "#viru #"ga se se m"gu za#lju za#ljučiva čivati ti transa#ci transa#cije je na ist"m berzans#"m sastan k#.
Da odre)i odre)ivan vanje je zone zone l#kt# l#kt#ai aije je zad#% zad#%ena ena je berza. berza. Dona Dona l#kt# l#kt#a aije ije se naje/e #tvr)#je za prvo i naredna tr"ovanja. 'aravno svaka berza samostalo #re)#je zovee l#kt# zov l#kt#a aije ije imaj#/ imaj#/ii # vid# vid# kva kvalit litet et hartij hartijaa od vrijed vrijednos nosti ti obim obim tr"ovi tr"ovine ne # prethodnom period# #k#pn# pon#d# i potra%nj# hartija od vrijednosti i na kraj# zona l#kt#aije zavisi o razvijenosti inansijsko" tr%ita. Da prvo tr"ovanje naje/e se primjenj#je pravilo da se zona l#kt#aije za prvo tr"ovanje #tvr)#je # proent# 29K 399K a za naredna tr"ovanja 29K 29K.
85
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање *adi pospjeivanja tr"ovanja na berzi zone l#kz#aije se periodino mjenjaj#. ako ako na prim primje jer r ako ako se na tri berz berzan ansk skaa sast sastan anka ka ne #tvr #tvrdi di ije ijena na harti hartije je od vrijednosti # okvir# zone l#kt#aije berza mo%e da promijeni zon# l#kt#aije. Dona l#kt#aije obezbje)#je da ne do)e do na"lih slomova ili pak na"lo" rasta ijena pojedinih ili svih hartija od vrijednosti. Dona l#kt#aije o"raniava intenzivne promjene ijena hartija od vrijednosti i ostavlja dosta vremena za analiz# poslovnih odl#ka koje s# # vezi sa investiranjem # hartije hartije od vrijednosti kao i njihovih jenovnih poreme/aja. reba re/i i to da je zona l#kt#aije vezana za inansijska tr%ita koja s# manje razvijena i nestabilna. (e)#tim i razvijena inansijska tr%ia se veoma esto opredjelj#j# za #vo)enje zone l#kt#aije zbo" znaajnih promjena ijena hartija od vrijednosti # prethodnom period#. $koliko se analiziraj# berzanaska tr%ita odre)enih zemalja ;abela broj 2< vidljivio je da veliki broj zemalja #tvr)#je odre)ena odre)ena o"ranienja o"ranienja promjene ijena # tok# jedno" jedno" tr"ovanja.
abela broj 2. Pre"led zona l#kt#aija # nekim zemljama r%ava
Dona l#kt#aije =#strija W 5K 0el"ija W 5 W 19K Meka *ep#blika W 5K Grka W 12 W 17K :ran#ska W 19 W 29K Italija W 19 W 29K Eapan W 19 W 69K &ina W 19 >etonija W 15 >itvanija W 5 W 19K >#ksemb#r" W 5K 'emaka Poljska W 3 W 19K Port#"al W 15 *#m#nija W 15 36 += Hpanija W 19 #rska W 5K Izvo IzvorF rF +avr +avrem emen enaa prak praksa sa +avr +avrem emen enaa admi admini nist stra rai ija ja 0eo" 0eo"ra rad d Privatizacija i berzans#" "sl"vanje rivrednih društava% 2995. "odine. Postoje dva miljenja koja s# vezana za postojanje zone l#kt#aije. Prvo miljenje polazi od to"a da #tvr)ivanje #tvr)ivanje zone l#kt#aije l#kt#aije na d#%i rok #sporava #sporava proes tr"ovanja i otkrivanje realne tr%ine ijene i smanj#je likvidnost tr%ita. 'adalje za"ovornii ovakvo" miljenja smatraj# da postojanje zone l#kt#aije prije ili kasnije 36
Dona l#kt#aije postoji na tr%it# derivata
86
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање dovodi do magnetn"g e(e#ta koji se sastoji # tome da se ijene pribli%avaj# ili potp#no poklope sa "raniama zone zone l#kt#aije. Ovakva miljena temelje se na optoj karakteristii tr%ine ijene da je t" cijena #"ju je ne#" sreman da lati . Protvnii #tvr)ivanja zone l#kt#aije dalje smatraj# da berzansko tr%ite ima bolji rez#ltat ako se # tok# dana odr%ava ve/i broj a#kija ne"o #tvr)ivanje zona l#kt#aije. r#"o miljenje polazi od to"a da do korekija ijena # s#protnom smjer# dolazi onda kada one dosti"n# zon# l#kt#aije to ima za posledi# spreavanje pre#veliavanja primjene ijena ;"verreacti"n hB"thesis <. r#"i r#"i veoma veoma va%an va%an ar"#ment za postojanje zone l#kt#aije odnosi se na iljeni# da nakon ob#stavljanja tr"ovanja nakon dostizanja zone l#kt#aije brokeri i investitori imaj# dovoljno vremena da do naredno" tr"ovako" dana analiziraj# #oene tendenije - proijene da li se radi radi o stva stvarn rnim im tr%i tr%in nim im po pomj mjer eran anji jima ma ka zoni zoni l#kt l#kt#a #ai ije je ili ili se radi radi o pek#lativnim post#pima berzanskih posrednika i investitora. ako)e ako)e pris#t pris#tno no je i milje miljenje nje da ve/a ve/a zona l#kt#a l#kt#aij ijee manje manje #tie #tie na deavanja na tr%it# od #%e zone l#kt#aije ili nepostojanja zone l#kt#aije. Postoje brojne analize o ponaanj# ijena prilikom postojanja zona l#kt#aije ali i dalje dalje ne postoji postoji konaa konaann stav stav o tome tome da li je za inansij inansijsko sko tr%it tr%itee korisn korisnije ije postojanje zone l#kt#aije ili njeno ods#stvo. akav konano nedeinisan stav posledia je nedostatka podataka ta bi se deavalo sa ijenama da nije postojala zona l#kt#aije. Veoma esto Veoma esto berze berze koje koje deini deini# # zon# zon# l#kt# l#kt#a aije ije jedn# jedn# zon# zon# l#kt# l#kt#a aije ije deini# za vlasnike a dr#"# za d#%nike hartije od vrijednosti.
3.13.
B)&' &'"/$ $" $"*)/$ $ *&%+$ ! !''#)0-$
Potenijalne investitore # naeli najvie interes#je promjena ijena i obim tr"ovanja svakom pojedinanom akijom. (e)#tim kretanje tr%ita # jelini nje"ov #sporen ili #brzan rast sta"naija ili dinamian pad je # s#tini odraz ono"a ro se do"a)a # privredi odnosne zemlje. Investitori #vijek imaj# isti iljF k#poti to jetinije a prodati to sk#plje. 0#d#/i da je brzansko tr%ite kontin#irano tr%ite da do promjena ije ijena na i #tv) #tv)iv ivan anje je tr%i tr%ini nihh ije ijena na aki akija ja do dola lazi zi svak svako" o" dana dana inve invest stit itor orii na berzanskom tr%it# modiik#j# osnovni prinip t"ovanja k#piti to jetinije a prodati to sk#plje sk#plje # prin priniji iji k#p k#piti iti kad kadaa cijene hartija "d vrijedn"sti d"stignu najnižu vriejdn"st% a r"dati ih #ada d"stignu najvišu vrijedn"st . a bi znali kada /e nast#piti taj trnen#tak kada /e ijene hartija od vrijednosti kren#ti navie ili nani%e potrebno je da se analiziraj# kretanja ijena hartija od vrijednosti i na osnovi tih kretanja donese investiiona odl#ka. Va%no je je znati da pokazatelji kretanja ijena eekata na berzanskom tr%it# ne pokaz#j# kako /e se kretanje tih eekata odvijati # b#d#/nosti ve/ samo kako s# se kretale kretale # prolosti prolosti.. akle akle poka pokazate zatelji lji kretanja kretanja ijena ijena eekata eekata poka pokaz#j# z#j# odnosno re"istr#j# promjene koje s# se desile # prolosti ; ex "st < pris prist#p t#p.. Iako Iako je je ova ova karakteristika tr%inih pokazatelja veoma o"raniavaj#/a # savremno vrijeme razliiti berzanski pokazatenji pokazatenji nali s# svoj# nezaobilazn# primjen# # analizi berzanskih kretanja. Ovi pokazatelji predstavljaj# indikatore opte" stanja # privredi ili njenim pojedinim "ranama i sektorima. sektorima. 8!
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
r%ina kretanja onih kompanija koje svoje hatrije od vrijednosti plasiraj# p#tem or"anizovano" or"anizovano" tr%ita mjere se p#tem prosjeka prosjeka i indeksa. indeksa.
3.13.1. B)&'"/$ &!/-)$ $ iroj javnosti pojmovi indeksi i prosjei naje/e se shvataj# kao sinonimi ali se # s#tini radi se o rzliitim nainom mjerenja promjena ijena hartija od vrijednost vrijednosti.i. Prosjei Prosjei predstavlja predstavljaj# j# ponderisane ponderisane ili nepo neponderi nderisane sane prosjeke prosjeke ijena hartija od vrijednosti. Prosjei ijena hartija od vrijednosti ;akija< dobijaj# se sabiranjem ijena akija odre)enih odabranih kompanija i djeljenjem sa brojem koji je # odre)enom vremen# vremen# deinisan deinisan kao djelila. djelila. Da izra#nava izra#navanje nje prosjeka prosjeka #klj#ena #klj#ena je po jedna akija kopanije koja je odre)ena za izra#navanje prosjeka tako da je ponder deinisan visinom ijene kokretno" eekta. 'a taj nain akije ije s# ijene vie imaj# ve/i relativni #tiaj na visin# prosjeka bez obzira na obim tr"ovine. akle promjena ije ijene ne eek eekta ta ko koji ji ima ima vi# vi# ije ijen# n# zna znaaj ajni nije je mije mijenj njaa vrij vrijed edno nost st #tvr #tvr)e )eno no"" pokazatelja od promjene promjene ijena ekta sa ni%im vrijednosti. 0erzanski prosjei prosjei se #obiajeno ra#naj# ra#naj# na osnov# reperezentativne liste od 2939 2939 kompan kompanija ija naje naje/e /e za razli razliite ite privre privredne dne sektor sektoree kao to s# ind#st ind#strijs rijski ki #sl#%ni transportni itd. 'ekada se i ovi ovako #tvr)eni pokazatelji objedinjavaj# # jedan koji onda pokaz#je pokaz#je kretanje ijena ijena eekata # odnosnim odnosnim privrednim sektorima. sektorima. 0erzanski prosjei s# veoma kori/eni pokazatelji kako kod investitora tako i kod dr#"ih analitiara koji se bave analizom berzansko" tr%ita i analizom inansijskih tr%ita #ope. (e)itim iako ovi projei predstavljaj# veoma po#zade pokazatelje na osnovi kojih se mo"# donijeti relevantni zaklj#i o njihovom kretanj# # b#d#/nosti i na osnovi kojih se mo%e donijeti investiiona odl#ka oni maj# odre)ena okranienja koja s# vezana zaF 1< zamj zamjen en## aki akija ja 2< promjen# promjen# veliine veliine reprezen reprezentativn tativnee liste liste 3< diob diobee aki akija ja.. &ao to znamo na savremenom tr%it# kompanije svakodnevno mjenjaj# svoj# aktivnost tako da esto dolazi do promjene kako njihove djelatnosti tako i do rez#ltata koji posti%# na tr%it# dolazi do akviziija i raznih dr#"ih transormaija sve do prestanaka rada i sve to #tie na promjene odnosno zamjene akija koje se nalaze na listi za izra#navanje prosjeka. $koliko do)e do takve sit#aije postoje dvije teorijske mo"#/nostiF 5< da se izabe izabere re aki akija ja on onee ko komp mpan anij ijee ko koja ja se prodaj prodajee po slino slinojj ije ijeni ni.. $koliko ne postoji akija koja se prodaje po slinoj ijeni na odnosnom tr%it# onda ostaje mo"#/nost da dod ili od#zme odre)eni iznos # odnos# na prethodn# proijen#. Ovakav post#pak nije statistiki ispravan ali on # nael# zadovoljava osnovn# namjen# za #tvr)ivanje pokazatelja. 6< r#"i prist#p prist#p n#di n#di rjeenje rjeenje koje je sadran sadranoo # #sa"la)ava #sa"la)avanj# nj# djelioa. djelioa.
87
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање Promjena velinine liste je tako)e #zrok#je probleme vezane za izra#navanje pokazatelja. osadanja isk#stva s# pokazala da je potrebno da se # odre)enim sl#ajevim proir#je lista akija koje se koriste za izra#navanje pokazatelja. =ko se zaista #ka%e potreba za proirivanjem liste onda se prora#n mora izvriti za odre)eni period #nazad za za nov# list#. Odre)ena tr%ina sit#aija nala%e da kompanije dijele ijene svojih akija. $ tom tom sl# sl#aj aj## do dola lazi zi do po pote tek ko/ o/aa ko koje je s# veza vezane ne za izra izra# #na nava vanj njee berz berzan ansk skih ih pokazatelja. $ sl#aj# sl#aj# da se izvi dioba dioba akije akije od 199 evra # odnos# odnos# 1F5 79 evra bi bilo iz#zto iz proijene ako se ne bi izvilo #sa"laavanje. a se ne bi dobili netani podai na osnovi kojih se mo%e donijeti po"rena investiiona odl#ka potrebno je izvriti odre)ena #sa"laavanja. #sa"laavanja. Postoje tri metoda na osnov# kojih se mo%e izvriti #sak"laavanjeF 1. 'ajjed 'ajjednos nostav tavni ni nain nain je je da se akije akije za koj# koj# je izvr izvren enaa dioba dioba zamjeni akijom iste vrijednosti. (e)#tim b#d#/i da se lista koja se ormira za izra#navanje berzansko" pokazatenja ormira na osnov# repezentativnih akija # pojedinim "ranama veoma teko je ispiniti zahtjev da nova akija b#de i reprezentativna akija iz iste privrdne "rane ili privredno" sektora i da ima ist# ijen#. Dbo" to"a se ovaj metod rijetko primjenj#je. 2. r#"i metod metod podraz podraz#mjev #mjevaa kori/enje kori/enje m#ltip m#ltiplikato likatora. ra. 'aime 'aime ako je akija podjeljena # srazmjeri 1F 5 nov# ijena se pomno%i sa 5 i na taj nain problem diobe akije je prevazi)en. Ovaj metod je veoma jednostava i prihvatljiv. 3. re/ re/ii meto metodd podr podraz az#m #mje jeva va prom promje jen# n# djel djelio ioa a tako tako da nivo nivo promjene ostaje isti.
88
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
*adi objanjenja ovo" metoda posl#%imo se slede/im primjeromF
199
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
=ko pretpostavimo da se odre)eni pokazatelj izra#nava na osnov# ijena pet akija i ako se jedna od ljih podjeli podjeli # odnos# 1F4 sit#aija sit#aija bi bila slede/aF slede/aF =kija =ki ja ,ije ,ijena na = 29 0 29 , 49 39 ? 49 $k#pna vrijednost akija iz korpe je 159. jelila je 5 tako da proijena iznosi 39 ;159F5<. =ko je akija , podjeljena # odnos# 1F4 proizilazi da bi #k#pna vrijenost iznosila 129 ;292919 39 49<. 0#d#/i da je djelila ostao isti i on iznosi 5 proizilazi da vrijednost proijene iznosi 24 #mjesto 39. akle dolo je do pada proijene ikao se na tr%it# nita nije desilo desilo osim dibe jdne akije. Promjen# djelioa mo"#/e je izvriti na slede/i nain. ;1< 'ovi djelila T
'ova a"re"atna ijena +tara proijena ijena
'ova a"re"atna ijena ;2< 'ova proijena T 'ovi djelila 'ovi djelila T 129F 39 T 4 'ova proijena T 129F 4 T39 Iz navedeno" primjera vidljivo je da se promjenom djelioa projena vra/a na prethodni nivo.
Pokazatelji ;prosjesi< koji s# ponderisani ijenom izra#navaj# se sabiranjem ijena odabranih akija ;iz indeksne korpe< i djeljenjem to" zbira brojem koji je deinisan deinisan kao djelila. djelila. 'ajpoznatiji 'ajpoznatiji prosjek je ;a* K"nes ndustral Cverages+;KC5 koji predstavlja ind#strijski prosjek ;indeks<. Ovaj pokazatelj je konstr#isan jo 1786. "odine. On spada # najpoznatije i naje/e objavljivane pokazatelje. $ vrijeme kada je #stanovljen njime je bila ob#hva/ena jedna "r#pa akija a izra#navo se deljenjem #k#pno" zbira ijena akija sa iznosom #k#pno" broja akija. anas se ovaj prosjek izra#nava sabiranjem ijena akija 39 najve/ih ind#strijskih renomiranih i visoko kvalitetnih kompanija tzv. blu chi st"c#s 7= kotiranih na 'A+? koji se dijeli inioem kojim se #skla)#j# odst#panja pro#zrokovana ijepanjem ;diobom< akija koja s# vrena tokom "odina ili dr#"im promjenama do kojih je dolo zamjenom neke od 3!
ermi erminn blu chi st"c#s potie iz i"re pokera "dje %eton plave boje predstavlja najve/# vrednost. 191
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање kompanija koje #laze # prosjek kekom dr#"om kompanijom tako da ;KC vie podje/a na indeks indeks ne"o na prosjek. prosjek. Pore Poredd ;KC postoje jo tri oS Eones indeksa od kojih dva prate kretanje akija kompanija iz odre)enih privrednih sektora a tre/i predstavlja kombinaij# prva tri indeksa.
D! J!")/ $"*%/#&$-/$ "*)/ ; ;"* ;"* K"nes ndustriaj Cverage Cverage < prati kreatnje ijena akija 39 ind#strijskih kompanija. D! J!")/ $"*)/ #&'"/!&#" #&'"/!&#"$ $ !('"$-' !('"$-' ; ;"* ;"* K"nes Trans"rtati"n Cverage5 prati kretanjeijena akija 29 aviokompanija kao i kompanija iz oblasti %eljezniko" i dr#msko" saobra/aja. D! J!")/ $"*)/ %/0%9"$ *-)0'#"!/#$ ; ;"* ;"* K"nes UtilitB Cverage< prati kretanje ijena akija koje se bave kao to s# plin ili elektrina ener"ija ili neki dr#"i ener"enti. D! J!")/ 65 !(!$#"$ $"*)/ ; ;"* ;"* K"nes <9 3"m"zite Cverage < prati kretanje ijena akija svih 65 kompanija koje #laze # sastav prva tri indeksa. 3.12.2. B)&'"/$ $"*)/$ Po indeksima se podraz#mjevaj# ponderisani prosjei ijena izabranih hartija od vrijednosti. vrijednosti. Mesto se ka%e da oni predstavljaj# predstavljaj# tržišne indi#at"re i da pokaz#j# kretanje ijena hartija od vrijednosti # d#%em vremenskom period#. Osnovna #nkija indeksa je da kvantitativno iska%e dnevne promjene ijana hartija od vrijednosti # odnos# na bazni period. +am apsol#tni nivo vrijednosti indeksa "ovori relativno malo o kretanjima na tr%it# dok se mno"o vie podataka mo%e mo%e do dobi biti ti po posm smat atra ranj njem em nje" nje"ov ovee real realti tivn vnee prom promje jene ne kao kao i kret kretan anjem jem kroz kroz prethodni period. &ao i ve/ina alatki kojima se sl#%e analitiari indeksi imaj# svoje ne"ativne i ne"ativne ne"ativne strane. Indeksi praktino praktino predstavljaj# sredstvo sredstvo koje se mo%e mo%e koristiti za #opteno posmatranje kretanja na tr%it# # prethodnom period# a analiza indeksa # prolosti i njihove reakije de)avanja # ekonomiji mo"# investitorima pomo/i da bolje rea"#j# na akt#eln# sit#aij#. ako)e imaj#/i # vid# da se indeksi izr#anavaj# matematikim metodama koje imaj# brojna o"ranienja indeksi mo"# biti po"reno prot#maeni ili da indeksi ne pokaz#j# one elemente za to s# namjenjeni. Izra#navanje indeksa pored berze bave se razne str#ne kompanije koje s# vezane za berzansko poslovanje. Inek Ineksi si # najo najop pti tije jem m smis smisl# l# treb trebaa da daj# daj# od"o od"ovo vorr ta ta se dea deava va na inans inansijsk ijskom om tr%it tr%it#. #. +adr%a +adr%ajj indeks indeksaa ini ini indeks indeksna na korpa korpa od odabr abrani anihh hartij hartijaa od vrijed vrijednos nosti ti ije ije kretan kretanje je /e biti biti pra/en pra/enoo tim indeks indeksom om.. Indeks Indeksna na korpa korpa # stvari stvari predstavlja zamiljeni portolio akija koje reprezentet#j# odre)eno tr%ite i pokaz#je kako bi se kretali prinosi investitora koji je #lo%io ba # te hartije od vrijednosti. Indeksi se sastavljaj# na razliite naine tako da pokaz#j#F 1< kretanje kretanje svih ijena ijena na odno odnosnom snom tr%it# tr%it# ;all share inde#s < 2< zatim kao kao sektorski sektorski indeks indeks ;# indeksnoj indeksnoj korpi korpi si indeksi indeksi koji pripadaj# pripadaj# samo samo odr)enoj "rani< 3< indeks indeks najlikv najlikvidn idnijih ijih akija akija ;# indekn indeknoj oj korpi korpi se nalaze nalaze akij akijee kompa kompanija nija deinisane po kriterij#m# likvidnosti< 192
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање 4< re"ionaln re"ionalnii indeks ;# indeksnoj indeksnoj korpi korpi se nalaze akije akije kopanija kopanija iz deinisano deinisano"" re"iona odabrane po deinisanom kritetij#m#< itd. Pore Poredd berz berzan ansk skih ih inde indeks ksa a # ij# ij# inde indeks ksn# n# ko korp rp## #laz #lazee aki akije je po post stoj ojee berzanski indeksi # ij# indeksn# korp# #laze obveznie obveznie kao i indeksi sa robnih berzi. Indeksi ponderiani tr%inom vrijedno/# izra#navaj# se stavljanjem # odnos #k#pne tr%ine vrijednosti odabranih kompanija # sadanjem tren#tk# sa njihovom #k#pnom tr%inom vrijedno/# # pret"odnom period# ;bazni period<. Ovakva vrsta indeksa indeksa je npr. +NP599 +NP599 kompozit kompozitni ni indeks indeks rejtin" rejtin" or"aniza or"anizaije ije +tandardN +tandardNPoorX PoorX za odabranih 599 akija ;499 ind#strijskih 29 transportnih tr ansportnih 49 kompanija koje vre javne #sl#"e #sl#"e i 49 inasijskih inasijskih kompanija. kompanija. Indeks +NP599 +NP599 pond ponderie erie svak# akij# iz svo" 37 sastava # proporiji sa njenom tr%inom kapitalizaijom tj. # proporiji sa #k#pnom tr%inom vredno/# svih akija to" pred#ze/a. akle kompanija ija je tr%ina kapitalizaija npr. tri p#ta ve/a od tr%ine kapitalizaije dr#"e kompanije ima/e i tri p#ta ve/i ponder # indeks#. Vrijednost 599 akija akija iz +NP599 +NP599 indeksa indeksa iznosi otprilike otprilike !5K tr%ine kapitaliz kapitalizaije aije 'A+?. +astav 38 +NP599 +NP599 se mijenja mijenja # zavisnost zavisnostii od listin"a listin"a 'A+? i nestajanja kompanija pod dejstvom merd%era ;mergers < i akviziija ; acEuisiti"ns<. +matra +matra se da ovaj ovaj indeks indeks kao reperni koriste najve/i investitori # akije. Poto kretanje ijena pojedinih akija sadr%a sadr%anih nih # ovo ovom m indeks indeks# # vie vie od ostali ostalihh #tie #tie na smjer smjer kretan kretanja ja tr%it tr%ita a kod izra#nav izra#navanja anja indeksa indeksa +NP599 +NP599 njihovom njihovom peromans peromansama ama se pridaje pridaje poseban poseban znaaj. znaaj. Ovaj indeks je pozant po tome to oznaava vrijednost tr%ita koja mo"# biti strateki reerentnija od vrijednosti pojedinih dionikih dr#tava. Pri konstr#kiji berzanskih indeksa indeksa mora se voditi voditi ra#na o vie stvari kao to s#F /eličina ina uz"r#a uz"r#a mora biti 1< /elič iti tak takva da se njom jome do dovo volj ljnno pre preizn izno mo%e reprezntetovati tr%ini se"ment koji se %eli posmatrati. 'is# po"odni ni preveliki #zor #zori i ;nee ;neeko kono nomi min nii s# i ote% ote%av avaj aj## ra# ra#na nanj nje< e< niti niti prem premal alii ;mo" ;mo"## zna znait itii nepreiznost<. Odre)ivanje prave mjere veliine #zorka je veoma osjetljiv posao od ko"a zavisi kvalitet indeksa. Rerezentativn"st uz"r#a mora 2< Rerezentativn"st mora biti biti da inde indeks ks od odra ra%a %ava va prom promen enee # svak svakom om se"ment# sk#pa. Ve/i #zori s# po pravil# i reprezentativniji ali se pravilnim izborom elemenata sk#pa reprezentativnost reprezentativnost mo%e posti/i i na nivo# malo" #zorka. 3< P"nderisanje odre)#je znaaj pojedinih elemenata #zorka ' Ponderisanje trba da b#de sa"lasno znaaj# pojedinih elemenata #zorka na ketanje sk#pa kao jeline. =ko je hartija od vrijednosti zast#pljena zast#pljena # indeks# proproionalno proproionalno njenoj zast#pljenosti na tr%it# tada se "ovori o tr%inoj kapitalizaiji ; value *eighted < kao ponder#. =ko s# hartije od vrijednosti # indeks# zast#pljene podjednako bez obzira na njihovo tr%ino #e/e tada "ovorimo o jednakim ponderima ; eEual *eights<. $koliko s# hartije ponderisane njihovim ijenom tada "ovorimo o ijenovnom ponderisanj# ; rice *eights<.
37
r%ina r%ina kap kapita italiz lizai aija ja kompan kompanija ija dob dobija ija se kad kadaa se #k# #k#pan pan raspol raspolo%i o%ivi vi broj broj akija akija pomno% pomno%ii jedini/nom ijenom akije. 38 One akije koje se pojave na listin"# mo"# biti ob#hva/ene +N599 indeksom a one koje si)# sa listin"a po pravil# izlaze iz #zorka indeksa.
193
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање 4< Pra#tične jedinice mere mora da ima svaki berzanski indeks koji pretend#je da stekne stekne po pop#l p#larn arnost ost.. 'jima 'jima berzan berzanski ski indeks indeks treba treba da pr#%i pr#%i jedno jednosta stavne vne i jasne jasne od"ovore od"o vore na pitanja koja s# od interesa za investitore investitore.. >ako/a itanja itanja i t#maenja t#maenja indeksa s# odl##j#/e za nje"ov #spijeh.
3.13.3. I"*)/$ B)!+&'*/) )&) 3.13.3.1. BELEKS0$") Dvani Dvanian an naziv naziv ovo ovo"" indek indeksa sa je Op Opti ti indek indekss akij akijaa 0eo"ra 0eo"radsk dskee berze berze ‐ $.,.Lline $.,.2Sline je inde indeks ks koji koji je od maja aja 2997 2997.. "odi "odine ne zam zamjeni jenioo inde indeks ks $.,.2S(m' $.,.Lline je indeks koji je ponderisan tr%inom kapitalizaijom koja se (ree (l"at < nala nalazi zi # slob slobod odno nom m prom promet et## ; (ree < ko koji ji se ne pril prila" a"o) o)av avaa za ispl ispla/ a/en enee dividende i nije zati/en od dil#taiono" eekta koji se javlja #sled isplate dividendi. $.,.Lline se sastoji od akija kojima se tr"#je na tr%itima 0eo"radske berze i koje s# isp#nile kriterij#me za #lazak # indeksn# korp#. e%ina komponenti # indeks# je o" o"ra rani nie ena na na maks maksim imal alni nihh 19 19K K # od odno nos# s# na ree ree ‐loat tr%in# tr%in# kapitaliz kapitalizaij# aij# indeksa. 'amena indeksa je da meri promene ijena ; rice index< akija kojima se tr"#j tr"#jee na 0eo" 0eo"ra rads dsko kojj berz berzi i a ko koje je s# pret pretho hodn dnoo zado zadovo volj ljile ile krit kriter erij ij#m #m za #k #klj# lj#i iva vanje nje # inde indeks ksn# n# ko korp rp#. #. Inde Indeks ks $.,.Lline je dizajniran kao osnovni YbenhmarkZ za pra/anje kretanja ijena na srpskom tr%it# kapitala. +a dr#"e strane $.,.Lline je dizajniran na nain koji najbli%e mo"#/e opis#je #k#pna ; br"ad mar#et < tr%ina kretanja i koji mo%e sl#%iti kao podlo"a ; underlBing < za kreiranje str#kt#riranih proizvoda i derivate na doma/em i inostranom tr%it#. Od nje"a se oek#j oek#jee da b#d b#dee analit analitik ikaa alatka alatka kako kako za porto portolio lio menad menad%er %ere e proes proesion ionaln alnee analitiare str#n# javnost investitore tako i sve dr#"e koji pro#avaj# dinamik# kretanja ena na srpskom tr%it#. &alk#laij &alk#laijaa i objavljiva objavljivanje nje indeksa $.,.Lline vri se svako" radno" dana 0erze po istek# svih zakazanih tr"ovanja za taj dan. $ sl#aj# da je tr"ovanje pojedinanom hartijom od vrijednosti #klj#enom # indeksn# korp# ob#stavljeno na odre)eni dan ili # odre)enom period# indeks se izra#nava na bazi poslednje ijene date hartije sa poslednje" tr"ovako" radno" dana koji je prethodio ob#stavi njeno" tr"ovanja. ,ijena akija koja se koristi za izra#navanje indeksa $.,.Lline je preovala)#j#/a preovala)#j#/a odnosno ijena zatvaranja koja je ormirana # tr"ovanj# akijama koje ine indeksn# korp#. Prilikom izra#navanja vrijednosti indeksa # bilo kojem tren#tk# relevantna koliina akija odre)eno" izdavaoa koja se koristi prilikom ra#nanja ob#hvata #k#pan #k#p an broj obinih akija pomno%en pomno%en (ree (l"at aktorom ;::< na dan poslednje revizije indeksne korpe. Free (l"at aktor ;::< je proenat akija koji se nalazi # slobodnom promet# i koji je javno dost#pan potenijalnim investitorima. :: se dobija kada se od #k#pno" broja akija od#zm# akije koje se ne nalaze # slobodnom promet# ; n"n (ree (l"at <. <. Pod pojmom akija koje nis# # slobodnom promet# smatraj# se akije koje s# # vlasnitv#F lia koja pojediniano posed#j# vie od 5K akija od #k#pno izdatih
194
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање akija izdavaoa iz#zimaj#/i akije koje se nalaze # vlasnitv# investiionih i penzionih ondova kao I dr#"e akije na kastodi ra#nima dr#tva za #pravljanje ondovima ondovima osi"#rava osi"#ravaj#/#ih j#/#ih dr#tava dr#tava brokersko brokersko dilerskih dilerskih dr#tava dr#tava i dr#"ih dr#"ih investiionih kompanija sa kratkoronim investiionim strate"ijamaQ sopstvene akije izdavaoaQ akije koje posed#j# me)#narodne me)#narodne or"anizaije i instit#ije za razvojQ akije koje posed#je *ep#blika +rbija iz#zimaj#/i akije # vlasnitv# =kijsko" onda :onda za penziono i invalidsko osi"#ranje. Izra#navanje (ree (l"at aktora :: i prate/ih koeiijenataF ::;K
3.13.3.2. (LMLNBJ Pored indeksa indeksa $.,.2Lline 0eo"radska berza izra#nava i indeks $.,.L49' $.,.2S49 je indeks ponderisan ponderisan isklj#ivo isklj#ivo tr%inom tr%inom kapitaliz kapitalizaijom aijom koji se ne prila"o)ava za ispla/ene ispla/ene dividende dividende i nije zati/en od dil#taiono" eekta koji se javlja #sled #sled isplat isplatee divide dividendi ndi.. $.,.L49 se sastoji od akija kojim se tr"#je metodom kontin#irano" tr"ovanja i koje koje s# isp#nile #slove za za #lazak # indeksn# korp#. e%ina komponenti # indeksnoj korpi je o"raniena na maksim#m 29K # odnos# na #k#pn# tr%in# kapitalizaij# indeksa na dat#m revizije. (LMLNBJ je (LMLNBJ je prevashodno namenjen napre)enj# investiiono" proesa kroz merenje perormansi najlikvidnije" se"menta srpsko" tr%ita kapitala kao i kroz mo"#/nost #pore)ivanja potenijalnih investiionih strate"ija prema indeks#. +a dr#"e strane 0?>?15 je dizajniran na nain koji najbli%e mo"#/e opis#je tr%ina kretanja najlikvidnijih akija i mo%e sl#%iti kao podlo"a ; underlBing < za kreiranje str#kt#riranih proizvoda i derivata na doma/em i inostranom tr%it#.'amjena ovo" indeksa je da se mjere promjene ijena ; rice inde#s< akija na berzanskom i slobodnom slobodnom berzansk berzanskom om tr%it# tr%it# kojima kojima se tr"#je tr"#je metodom metodom kontin#ir kontin#irano" ano" tr"ovanja tr"ovanja i koje s# isp#nile #slove za #lazak # indeksn# korp#. Ovaj indeks je namjenjen #napre #na pre)e )enj# nj# invest investii iiono ono"" proe proesa sa kroz kroz mjeren mjerenje je peror perorma mansi nsi najlik najlikvid vidnij nije" e" se"menta tr%ita kapitala. Od ovo" indksa se oek#je da b#de veoma po#zdana alatka kako za portolio menad%ere investiione savjetnike investitore tako i za sve one koje pro#avaj# i analiziraj# berzansko tr%ite. &alk#laija i objavljivanje indeksa $.,.L49 vri se svako" radno" dana 0erze 0erze # realnom realnom vremen# vremen# od tren#tka tren#tka kada je isp#njen isp#njen #slov za nje"ovo nje"ovo izra#navanje i p#blikovanje pa do ormiranja ijena na zatvaranj#. ,ijena akija koja se koristi za izra#navanje indeksa $.,.L49 je svaka ijena akija koja je ormirana # tr"ovanj# akijama koje ine indeksn# korp# iz#zev ijena koje s# ostvarene # blok transakijama. Prva vrijednost indeksa $.,.L49 # dan# #tvr)#je se # realnom vremen# # tren#tka kada najmanje 39K akija koje ine indeksn# korp# ostvari prv# transakij# # dan# ;ijena na otvaranj#<. $koliko se do #tvr)ivanja ijena 195
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање na zatvaranj# vie od !9K akija koje ine indeksn# korp# ne otvori ;ne zaklj#i ni jedn# transakij#< indeks $.,.L49 se ne izra#nava izra#nava # realnom realnom vremen# vremen# ve/ se #tvr)#je vrednost indeksa prema ijenama na zatvaranj# akija koje ine indeksn# korp# bez obzira koliko indeksnih komponenti je ostvarilo transakije # predmetnom dan#. Prilik Prilikom om izra# izra#nav navanj anjaa vrijed vrijednos nosti ti indeks indeksaa # bilo bilo kojem kojem tren#t tren#tk# k# releva relevantn ntnaa koliina akija odre)eno" izdavaoa koja se koristi prilikom ra#nanja ob#hvata #k#pan #k#p an broj obinih akija pomno%en pomno%en (ree (l"at aktorom ;::< na dan poslednje revizije indeksne korpe.
abela broj 3. +astav indeksne indeksne korpe indeksa 0?>?&+15 0?>?&+15 na dat#m poslednje revizije revizije 39.96.2997. ?mitent =I& banka a.d. 'i &omerijalna banka a.d. 0eo"rad ?ner"oprojekt holdin" a.d. 0eo"rad +oja protein a.d. 0eej (etals banka a.d. 'ovi +ad ="robanka a.d. 0eo"rad $niverzal banka a.d. 0eo"rad E#bmes banka a.d. 0eo"rad Privredna banka a.d. 0eo"rad Imlek a.d. 0eo"rad (etala a.d. Gornji (ilanova (esser ehno"as a.d. 0eo"rad 0ambi 0anat a.d. 0eo"rad i"ar a.d. Pirot eleonija a.d. 0eo"rad IzvorF SSS.bele@.o.# SSS.bele@.o.#
+imbol =I&0 &(0' ?'C> +EP (0' =G0' $'0' E(0' P*0' I(>& (>, G=+ 0(0I IG* >:'
&oliina !.319.648 7!9.831 7.!69.528 5.389.999 341.355 !17.!47 596.362 154.1!! 2.482.727 8.528.619 1.929.999 1.936.657 429.6!7 1.!17.469 514.8!9
:: 6889K 3249K 19999K 6789K 7473K !883K !483K 662!K 7958K 1!37K 7!41K 1796K 3571K 19999K !314K
Proenat 2999 K 1566 K 1353 K 72! K 795 K !!! K 648 K 447 K 336 K 256 K 246 K 212 K 181 K 172 K 159 K
3.13.4.N'-!"'#$-$ 3.13.4.N'-!"'#$-$ $"*)/$ % /,$-)#% $ V)0$!- B&$#'"$-$ najpoznatiji je sistem indeksa koje objavlj#j# dnevne no novi vine ne :ajn :ajnen ene ell ajm ajmss ; Financial Times Share ndexes5' =kt#arske =kt#arske indekse indekse izra#nava =kt#arski instit#t i :ak#ltet za akt#arstvo kao ponderisane aritimetike sredine za 54 tr%ina sektora podjeljena # razliite ind#strijske "rane. $ E''"% najpoznat najpoznatiji iji je 'ikkei 'ikkei indeks. indeks. Ovaj indeks indeks se jo naziv nazivaa i ?i##ei ;"* K"nes ndex% ?i##ei St"c# average ili ?i##ei 669' Ovaj indeks potie sa tokijske berze ;T"#B" St"c# .xchange 1 TS. <. <. 'ikkei 'ikkei indeks indeks se izra#na izra#nava va od 1848. 1848. "odine "odine a predstavlja ponderisani indeks koji ob#hvata ijene 225 akija. Ove akaije predstavaljaj# akije prve sekije berze ;"dje va%e stro"i #slovi< i "dje se kotira
196
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање #k#pno oko 1299 akija. Indeksna korpa 225 jednom "odie se revidira kada 6 akija mo%e biti zamjenjeno.
U N)(';!- je najznaajni berzanski indeks = ;e#tshe ; e#tshe =ktienine@<. Indeksn# korp# ine 39 akija vode/ih nemakih kompanija sa :rank#rtske berze. $ N)(';!- je veoma pop#laran pop#laran indeks indeks FC C#tien' Ovaj indeks ob#hvata 199 najve/ih kompanija sa :rank#rtske berze. $ !"+ K!"+% najznaajniji berzanski indeks je ang Seng ndex . &reiran je 1864. "odine i predstavlja ponderisan# vrijednost 33 49 akije sa listin"a berze # Con" &on"#. $ &'"%/! j najznaajniji berzanski indeks je ,=, G?'?*=> I'? ;3"tati"n Cssistee en 3"ntinue Deneral ndex <. Izra#nava se od 1871. "odine a sastoji sastoji se od 259 kotiranih kotiranih akija na Pariskoj Pariskoj berzi. Da potrebe potrebe tr"ovine j#ersim j#ersimaa konstr#isan je podindeks ,=,49 koji ob#hvata 49 kotiranih akija. $ Š,'-'&/!- najznaajn najznaajniji iji indeks indeks s# +0I ;+Siss ;+Siss 0ank Indistr< Indistr< i +0, General. $ Italiji najznaajni indeks je (I0 General i 0ana ,om. a jo jednom ponovimo. Da konstr#kij# bilo ko" iznosa # bilo kojoj zemlji potrebno je #tvrditi optimalni #zorak hartija od vrijednosti. $zorak hartija od vrijednosti mora biti dovoljno veliki da odra%ava realna kretanja privredno" se"menta za koji se konstr#ie s jedne strane ali ne toliko velik da ote%ava izra#navanje i posk#plj#je nje"ovo kori/enje. kori/enje. $zorak hartija od vrijednosti mora biti sastavnjen od reprezentativnih elemenata posmatrano" privredno" se"menta. ako)e neophodno je i prav pravil ilno no od odab abra rati ti po pond nder eree kao kao i jedi jedini nie e izra izra%a %ava vanj njaa da bi bili bili po pode desn snii za raz#mjevanje i davanje neophodnih inormaija. 0erzan 0erzanski ski indeksi indeksi predvi predvi)aj )aj## i proje projenj# nj#j# j# konj#nkt konj#nkt#rn #rnaa kretan kretanja ja na inansijskom tr%it# # ijelini ili nje"ovom jednom dijel# a posredno projenj#j# i konj#nkt#rna kretanja # realnom sektor# na nivo# privrede # jelini ili nje"ovim pojedinim djelovima. Oni predstavljaj# kratak kratak i jasan pre"led kretanja na inansijskim tr%itima za period za koji s# konstr#isani ;dan nedjelja mjese ili vie mjesei<.
3.14. O/#'0$ !''#)0-$ (e)# o stalim pokazateljima koji se koriste # anlizi berzansko" poslovanja spadaj#F 1< tr%in tr%inaa kapit kapitali aliza zaij ijaa akia akia i 2< pok pokaz azate atelji lji str#kt# str#kt#re re investi investitor tora. a. r%ina kapitalizaija predstavlja proizvod broja emitovanih akija i njihove poslednje tr%ine ijene. $k#pna tr%ina kapitalizaija predstavlja zbiz svih tr%inih kapitalizaija akija koje s# # ijelosti slobodne za tr"ovanje. Ovaj pokazatelj se mo%e 49
0roj 33 izabran jer po po &ineskoj astrolo"iji predstavlja predstavlja sre/an broj.
19!
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање ra#nati za tr%ite kao ijel# pojedine se"mente tr%ita akije # indeksnoj korpi akije koje ine (ree (l"at 84 pojedine izdavaoe akija ili obveznia i slino. Pokazatelji str#kt#re investitora predstavljaj# takve pokazatelje koji pokaz#j# koja vrsta investitora je pris#tna na tr%it# i kakav je njihov me)#sobni me)#sobni odnos. 'aje/e se mjeri odnos pravnih i izikih lia # str#kt#ri investitora kao i odnoss stranih i doma/ih odno doma/ih investitora. investitora. ako)e ako)e kao i tra%ina tra%ina kapitalizai kapitalizaija ja i ovaj pokazatelj mo%e se koristiti kao pokazatelj tra%ita kao jeline pojedinih nje"ovih se"menata akija # indeksnoj korpi itd.
3.15. G0!'0$'$-' )&'"/$ #&9$:#' *azvoj inansijskih tr%ita # svijet# "lobalizaija svetke privrede razvoj i raspro rasprostr stran anjen jenost ost m#lti m#ltina naion ionaln alnih ih kop kopani anija ja #slovi #slovilo lo je i da s# i berze berze pos postal talee "lobal "lobalna na tr%it tr%ita. a. Dala" Dala"anj anjem em +vjet +vjetske ske tr"ovi tr"ovinsk nskee or"ani or"aniza zaije ije za samnje samnjenje nje i #klanjenje svih prepreka # tr"ovini dalje doprinosi "lobalizaiji svetske privrede i inan inansi sijsk jskih ih tr%i tr%ita ta.. $ sada sadan njim jim tr%i tr%in nim im #slo #slovi vima ma # sada sadan nji jim m #slo #slovi vima ma "lobal "lobaliza izaij ijee inans inansijs ijskih kih tr%it tr%ita a kompan kompanije ije kojima kojima s# potreb potrebna na sreds sredstva tva ako i kompanije koje %ele da investiraj# mo"# da k#pe akije na berzama irom svijeta. 'a taj nain kompanije kojima nedostaj# odre)ena sredstva sti# neophodan kapital a kompanije koje imaj# vika kapitala investiraj# # hartije od vrijednosti od kojih oek#j# pove/an prinos. 'ajznaajniji aspekti "lobalizaije inansijskih tr%ita sastoje se # "lobalizaiji berzi i metode #la"anja #la"anja # strane hartije od vrijednosti. 'ajve/i broj svetskih berzi predstavlja elektronski milje tako da one predstavljaj# intertem"ralna tržišta . o # stvari znai da se tr"ovanje na berzama mo%e vriti # svako doba dana imaj#/i # vid# da je planeta zemlja lopta i da dok je na jednoj pol#lopti dan na dr#"oj no/ tako da mo"#/e radno radno vrijeme na "lobalbom nivo# iznosi 24 asa. $ ranijem ranijem period period# # ned nedost ostaj# aj#/a /a sredst sredstva va kompan kompanije ije s# pribav pribavlja ljale le p#tem p#tem kredita. ako)e # tom period# nije bilo masovne mo"#/nosti # #la"anja # strane hartije od vrijednosti. +avremena inansijska tr%ita i savremene berze omo"#/avaj# prik#pljanje sredstava i investiranje na "lobalnom nivo# #z potp#n# ravnopravnost svih #esnika na tr%it#. Investitori mo"# da k#pe strane hartije od vrijednosti koje se nalaze na listin"# lokalne berze. $koliko hartije od vrijednosti nis# na listin"# lokalne berze a postoji %elja za k#povinom navedenih hartija od vrijednosti mo%e se obaviti preko posrednika na tr%it# "dje se kotira odnosna hartija od vrijednosti.
R)$() +ek#ndarno tr%ite kapitala predstavlja milje na kome se tr"#je d#"oronim inansijskim instr#mentima. instr#mentima. Primarno tr%ite kapitala kapitala predstavlja ono ono tr%ite na kome 41
Vidi objanjenje na strani 195.
197
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање ekonomski s#bjekti mobili# kapital izdavanjem ;emisijom< d#"oronih inansijskih instr#menata. +ek#ndarno tr%ite kapitala mo%e biti or"anizovano kao berza ili kao altersko ili O, tr%ite. *azvoj *azvoj inansijskih tr%ita i razvoj inormaionih inormaionih tehnolo"ija doprinio doprinio je da veliki investitori obavljaj# tr"ovin# neposredno koja se nakon to"a # ilj# re"istrovanja pon#de i tra%nje prijavlj#je berzi. Ovaj oblik tr"ovanja esto se naziva četvrt" tržište. $ literat#ri se esto sre/e naziv drug" tržište% koje oznaava berze na kojima se tr"#je hartijama od vrijednosti ekonomski manje sna%nih s#bjekata kao i naziv tre&e tržište koje oznaava altersko tr%ite za promet inansijskih instr#menata novih tehnoloki savremenih i manjih s#bjekata. 'a berzi se tr"#je odre)enim standardizovanim inansijskim instr#mentima. a bi se omo"#/ila tr"ovina odre)enim odre)enim inansijskim instr#mentima neophodno neophodno je da oni b#d# primljeni#klj#eni na listin". $slove za prijem inansijskih instr#menata na listin" propis#je svaka berza pojedinano ;naje/e Pravilnikom o listin"#< i oni s# za prve kate"orije listin"a veoma stro"i na svim berzama. *obne berze p#tem listin"a obezbje)#j# robe koje imaj# reprezentativan i deinisan kvalitet s jedne jedne strane i dovoljne dovoljne koliine s dr#"e strane. Dbo" to"a robne robne berze razvijaj# sopstvene or"anizaijske dijelove koji imaj# zadatak da provjeravaj# koliin# koliin# i kvalitet roba koje koje s# predmet tr"ovanja. tr"ovanja. $ novije vrijeme vrijeme robne berze berze #nkij# provjere i #tvr)ivanja stanja kvaliteta i kvantiteta roba koje s# potenijalni predmeti tr"ovanja na berzi obavljaj# speijalizovane a"enije. Mesto se ove a"enije nazivaj# ovla/ene berzanske a"enije. *obne berze ne ormiraj# razliite listin"e ;listin" = 0 i slino< ve/ se na robnim berzama tr"#je robama prvo" kvaliteta dr#"o" kvaliteta itd. a to # stvari ima ist# #lo"# kao i razliiti listinzi na berzama eekata. a bi se neke hartije od vrijednosti listirale na berzi one moraj# da isp#ne opte #slove #slove kao to s#F da imaj# sva ormaln ormalnaa obilje%ja obilje%ja hatrija od vrijedno vrijednosti sti koja s# propisana domiilnim zakonodavstom zakonodavstom ;naje/e Dakonom Dakonom o hartijama od vrijednosti< da s# slobodno slobodno prenosive da se zahtjev za za listiranje hartija od vrijednosti vrijednosti odnosi na sve hartije od vrijednosti iste klase. a bi odre)ene hartije od vrijednosti bile primljene na berz# potrebno je da da &omisiji za hartije od vrijednosti podnes# podnes# prospekt. Prospekt se veoma esto naziva i linom kartom kompanije iz ko"a investitori mo"# da do)# do najneophodnijih inormaija o kompaniji. Prospe Prospekt kt predst predstavl avlja ja dok dok#m #ment ent ko koji ji sadr%i sadr%i sve neoph neophodn odnee inorm inormai aije je o izdavao# hartija od vrijednosti koje s# potrebne radi donoenja odl#ke o investiranj# i ormiranj# slike o vrijednosti imovine izdavaoa # inansijskim izvjetajima. r"ovanje na berzi je osnovna #nkija berze. 0erza kao tr%ina instit#ija or"aniz#je tr"ovanje za ra#n svojih klijenata. r"ovanje ne obavljaj# sami klijenti ve/ to rade za njihov ra#n berzanski posrednii - brokeri i dileri. a bi se omo"#/ilo tr"ovanje na berzi potrebno je da berza or"aniz#je prik#pljanje nalo"a ;pon#de i tra%nje< da #tvrdi pravila tr"ovanja ;metod< da #pari nalo"e pon#de i tra%nje i nakon njihovo" #parivanje #parivanje obezbjedi zaklj#ivanje zaklj#ivanje transakija. transakija. Dbo" to"a svaka berza kreira neophodna dok#menta speiina za berzansko tr"ovanje. 'aje/a dok#menta koja se koriste # berzanskom poslovanj# s#F nalo" pon#de - nalo" za prodaj# nalo" nalo" tra%nje nalo" za k#povin# i zaklj#nia. zaklj#nia.
198
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање r"ovanje na berzi se obavlja isklj#ivo izdavanjem nalo"a za k#povin# odnosno nalo"a za prodaj#. +a stan stanov ovi ita ta inve invest stito itora ra i berz berzee kao kao or"a or"ani niza zato tora ra berz berzan ansk sko" o" po posl slov ovan anja ja najznaajnija je podjela nalo"a sa stanovita jenovnih o"ranienja # koje spadaj# #&9$:"$ "'0!+ 0$($#$&'"$ "'0!+ $ /#! "'0!+ . r%ini nalo"om se berzanskom posrednik# nala%e da k#pi ili proda odre)ene inans inansijsk ijskee instr# instr#me mente nte po tr%in tr%inim im #slovi #slovima ma.. o znai znai da tr%in tr%inii nalo" nalo" nema nema deinisan# ijen# ve/ izbor najpovoljnije ijene ;za k#povin# najni%a mo"#/a ijena a za prodaj# najvia mo"#/a ijena< klijent prep#ta svom berzanskom posrednik#. posrednik#. L$($#$&'"$ L$($#$&'"$ "'0!+ podraz#mijeva da je klijent broker# dao instr#kij# da k#pi ili proda odre)eni inansijski instr#ment po ijeni koja je ni%a ili jednaka ijeni koj# je odredio klijent za k#povne nalo"e. Da nalo"e prodaje limitirani nalo" podraz#mijeva da je klijent broker# dao instr#kij# da proda inansijski instr#ment po ijeni koja je via ili jednaka ijeni koj# je on #tvrdio. S#! "'0!+ podraz#mijeva takv# instr#kij# klijenta broker# kojom nala%e da se izvrenje nalo"a mo%e obaviti tek kada se tr%ina ijena i stop ijena izjednae. o znai da stop nalo" ima elemente limit nalo"a. $ tren#tk# izjednaavanja tr%ine i stop ijene ovaj nalo" se pretvara # tr%ini nalo". r"ovanje # najoptijem smisl# podraz#mijeva s#eljavanje i realizaij# pon#de i potra%nje. o # stvari znai da bi se proes tr"ovanja realizovao moraj# postojati klijenti prodavi i klijenti k#pi. *adi realizaije tr"ovanja na berzi pored klijenata prodavaa i k#paa k#paa moraj# postojati postojati i berzanski posrednii. posrednii. Da berzansko tr"ovanje zanaajno je #klj#ivanje posebnih berzanskih posrednika secijalista ili mar#et mej#era. Oni imaj# #lo"# da pospje#j# berzansko tr"ovanje tako to istovremeno isti# i k#povn# i prodajn# ijen# iste hartije od vrijednosti. r%ava r%ava kao s#bjekt s#bjekt koji potenija potenijalno lno posed#je posed#je velik# velik# vrijednost vrijednost berzansk berzansko" o" tr%in tr%ino" o" mater materija ijala la tako)e tako)e ima veo veoma ma velik# velik# #lo"# #lo"# # berza berzansk nskom om pos poslov lovan anj# j# odnosno tr"ovanj#. r%ava na berzi #estv#je preko svojih kompanija # kojima je vlasnik vlasnik ili preko preko onih kompanija kompanija # kojima kojima je ve/inski ve/inski ili manjinski manjinski vlasnik vlasnik ili preko preko svojih a"enija. Ve/ je reeno da je tr"ovanje na berzi sre kompletno" berzansko" poslovanja. $ osnovi sve berze primjenj#j# sline metode tr"ovanja. 'ajpoznatije metode tr"ovanja koje primjenj#j# savremene berze s#F 1< (etod preovla)#j#/e ijene 2< (etod kontin#irano" trovanja 3< (etod minimalne ijene 4< 0lok metod. 0ez obzira kojim metodom se tr"ovalo potnijalne investitore # nael# najvie interes#je promjena ijena i obim tr"ovanja svakom pojedinanom akijom. (e)#tim kretanje tr%ita # jelini nje"ov #sporen ili #brzan rast sta"naija ili dinamian pad je # s#tini odraz ono"a ro se do"a)a # privredi odnosne zemlje. Investitori #vijek imaj# isti iljF k#piti to jetini a prodati to sk#plje. Dbo" to"a s# im potrebni odre)eni pokazatelji na osnov# kjih /e donositi svoje odl#ke. Pokazatelji tr%inih kretanja s# berzanski prosjei i berzanski indeksi. 'ajpoznatiji berzanski prosjek koji ima i karakteristike indeksa je oS Eones.
119
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
P$#'"-' ' ,-)9% 4' 6' 7' 8' 9'
;e(inisati ;e(inisati vanberz vanberzans# ans#"" tržište tržište i u"rediti u"rediti ga sa berzans berzans#im #im tržištem' tržištem' ?a #"ji #"ji način način je m"gu&e m"gu&e rimit rimitii r"bu na na berzans berzans#" #" tržište0 tržište0 2"ji su "šti "šti usl"vi usl"vi za rijem rijem "/ "/ na berzans berzans#" #" trižšte trižšte00 :ta je t" r"se r"se#t #t i šta je sadržaj sadržaj r"s r"se#ta e#ta 1 #"ja #"ja je njeg"va njeg"va (un#cij (un#cija0 a0 U #"jim #"jim usl"vima usl"vima je m"gu&e m"gu&e rivreme rivremen" n" "bustavi "bustaviti ti trg"vinu trg"vinu na na berzi% berzi% "dn"sn" u #"jim usl"vima je m"gu&e da hartije "d vrijedn"sti budu is#ljučene sa berze0 <' :ta su t" nal"zi nal"zi za trg"va trg"vanje nje00 =' ?a "sn"vu "sn"vu #"jih #"jih #riterijum #riterijumaa se m"gu "dije "dijeliti liti nal"zi nal"zi za trg"van trg"vanje0 je0 >' 2a#" 2a#" se dije dijele le nal"zi nal"zi " "sn" "sn"vu vu cijen cijen"v "vni nihh "gra "grani niče čenj njaa i #"je #"je su njih"ve #a#ra#teristi#e0 #a#ra#teristi#e0 @' :ta :ta su t" t" hibr hibrid idni ni nal nal"z "zi0 i0 4A' :ta se "drazumjeva "drazumjeva " trg"vanjem trg"vanjem na berzi0 berzi0 44' )bjasniti %%trg"vinu %%trg"vinu na #rat#"%%' 46' )bjasniti %%trg"vinu %%trg"vinu na margini%%' 47' ?avesti met"de trg"vanja trg"vanja i njih"ve #ara#teristi#e' #ara#teristi#e' 48' 2"je su (aze trg"vanja trg"vanja " met"du met"du #"ntinuiran"g trg"vanja0 trg"vanja0 49' ;e(inisati i "bjasniti z"nu z"nu (lu#tuacije' (lu#tuacije' 4<' :ta su t" berzans#i berzans#i inde#si i berzans#i berzans#i r"sjeci0 r"sjeci0 4=' 2"ja je (un#cija berzans#ih berzans#ih indesa i berzans#ih berzans#ih r"sje#a0 4>' 2"ji je naj"znatiji naj"znatiji berzans#i berzans#i inde#s +r"sje#50 +r"sje#50 4@' :ta se "drazumjeva "drazumjeva "d gl"balizacij"m gl"balizacij"m (inansijs#ih tržišta0 tržišta0
111
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
112
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
113
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
4. BERZ BERZAN ANSK SKII CIKL CIKLUS US 0erzan 0erzanski ski ikl#s ikl#s predta predtavlj vljaa ikl#s ikl#s i kome kome se oba obavlj vljaa komple kompletan tan proes proes tr"ovanja na berzi #klj##j#/i i predberzanske predberzanske i postberzanske radnje. 0erzanski ikl#s ob#hvata tri azeF 1< vanb vanberza erzansk# nsk# sk#p sk#p opera operaija ija izme)# izme)# brokera brokera i inves investitira titira 2< berzansk berzansk## - sk#p sk#p opraija opraija izme)# izme)# brokera brokera i berze berze 3< van vanber berzan zansk# sk# - pos postbe tberza rzansk nsk## sk# sk#pp op opera eraij ijaa koje koje s# vezane vezane za klirin klirin"" i saldiranje.
4.1. P&)*)&'"/) '#$,"!/#$ P&,' 8'' predstavlja odnose koji se #spostavljaj# van berze a odnose se na #spostavljanje odnosa izme)# klijenta i berzansko" posrednika ;klijenta . brokera<. Odnosi klijenta i brokera s# stro"o ormalni odnosi koje se re"#li# #"ovorom. $"ovorom $"ovo rom izme)# izme)# klijenta klijenta i brokera brokera detaljno detaljno se re"#li# re"#li# sva me)#sob me)#sobna na prava i obaveze. Osnov za re"#lisanje me)#sobnih prava i obaveza izme)# klijenta i brokera jes# odredbe koje propisije &omisija za hartije od vrijednosti etikim kodeksima # dr#"im propisima. Osnovni prinip brokerske etike jeste rinci "vjerenja% "štenja i "dan"sti i l"jaln"sti #lijentu' Ova aza se obavlja van bereze. bereze. 0erzanski 0erzanski posrednik posrednik ima obavez# da svom klijent# da sve neophodne inormaije o tr"ovanj# na berzi #klj##j/i podatke o dosadanjem stanj# tr"ovanja odnosnim hartijama od vrijednosti vrstama nalo"a i riziima koji svaki od njih nosi proed#ri k#po prodaje hartija od vrijednosti vremen# potrebnom za potp#n# realizaij# odre)eno" nalo"a trokovima koje s# neophodni itd. 0erzanski posrednik # tok# svojih kontakata sa klijentom i davanj# svih neophodnih inormaija ne smije da predla%e ili da donosi investiion# odl#k# za svo" klijenta. Pored inoramija koje mora da pr#%i svome klijent# # prvoj azi berzansko" ikl#sa ikl#sa berzanski posrednik posrednik mora da obavi i slede/e slede/e posloveF 1< otvaranje otvaranje vlasn vlasniko" iko" ra#na ra#na hartija hartija od vrijedn vrijednosti osti 2< otvaranje otvaranje ra#na ra#na novani novanihh sredstava sredstava b#d#/e" b#d#/e" invest investitora itora 3< davanje davanje nalo"a nalo"a za k#povin# k#povin# ili prodaj# prodaj# odre)eno" odre)eno" inansijsk inansijsko" o" instr#ment instr#menta. a. Otvaranje ra#na hartija od vrijednosti kod berzansko" posrednika # ilj# obavljanja berzansko" poslovanja odnosno tr"ovine na berzi nije # s#tini razliito od otvaranja ra#na# poslovnoj bani. 0erzanski posrdnii vode ra#ne imovine ;hartija od vrijednosti< i ra#ne novanih sredstava za svoje klijente. *a#ni hartija od vrijednosti sl#%e da obezbjede si"#rnost tr"ovine ;da se obavlja transakija samo za ono to si"#rno postoji< a ra#ni novanih sredstava opet # ilj# si"#rnosti tr"ovanja obezbjede da /e se mo/i platiti ono to je realizovano. $ vreme vremen# n# kad kadaa se berzan berzanska ska tr"ovi tr"ovina na oba obavlj vljala ala p#tem p#tem izik izikee ispor# ispor#ke ke hartija od vrijednosti nis# postojali ra#ni hartija od vrijednosti.
114
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање +avremena berzanska berzanska tr"ovina zasnovana zasnovana je na savremenim savremenim tehnolo"ijama tehnolo"ijama odno odnosn snoo savr savrem emen enim im ino inorm rmat ati iki kim m sist sistem emim imaa i ona ona poi poiva va na prin prini ip# p# demate dematerija rijaliz lizai aije. je. emate ematerija rijaliz liza aija ija podraz podraz#m #mjev jevaa da se #mjes #mjesto to iz#k iz#ko" o" pris#stva hartija od vrijednosti ;materijalno"< # transakijama koriste elektronski zapisi odnosno kodni sistem entralno" re"istra. $pravo takva sit#aija nala%e da klijenti moraj# imati otvoren ra#n hartija od vrijednosti kao pokri/e svako" nalo"a za prodaj#.
N!,;'"$ N!,;'"$ &';%" se mo%e engl'' 3ash 3ash mo%e po poja javi viti ti # dv dvij ijee orm ormeF eF "o "oto tovi vins nski ki ; engl acc"unt < i kreditni ra engl' Margin Margin acc"un acc"unt t <. ra#n ;engl' <. $k $kol olik ikoo klij klijen entt otva otvara ra "otovinski Vrste berzanskih poslova ra#n onda on k#pljene hartije od vrijednosti pla/a "otovinski ili s#ro"atom "otovine. $ ovom sl#aj# pla/anje je promptno to podraz#mjeva pla/anje # rok# od 35 dana a najkasnije na dan saldiranja transakije. 'a dan saldiranja transakije prodava obavlja ispor#k# hartija od vrijednosti a k#pa pla/a k#pljene hartije.
1.
&od &)*$#"!+ &';%"' sit#aija je neto dr#"aija. &ada se otvara kreditni ra#n onda klijent obezbje)#je samo dio sredstava za k#povin# neophodnih sredstava za k#povin# hartija od vrijednosti a ostatak sredstava pozajmlj#je od brokera ili investiione banke. &oliki /e biti iznos "otovine # odnos# na kredit zavisi od kreditne sposobnosti klijenta ;kao i za sve vrste kredita< i pravila odre)eno" berzansko" berzansko" tr%ita. 'aj/e/i odnos kredita i "otovine je 59F59 ali mo%e biti i dr#"aiji. &ada se otvara kreditni kreditni ra#n klijent klijent i broker broker obavezno obavezno potpis#j# potpis#j# #"ovor kojim re"#li# re"#li# da klijent kao "aranij# zala%e k#pljene hartije od vrijednosti. Cartije od vrijednosti koje sl#%e street name to znai da se ni # kao "aranija "aranija za vra/anje vra/anje kredita sadr%e kla#z#l# kla#z#l# street entralnom re"istr# ni # evideniji kod emitenta hartija od vrijednosti klijent ne pojavlj#je # svojstv# vlasnika. &lijent jeste krajnji vlasnik ali je brokerska k#/a re"istrovani vlasnik i ona obavalja kom#nikaij# sa emitentom i pre#zima dividende koje se odmah po prijem# odobravaj# na ra#n klijenta. klijenta .42 Odelenje za evidenij# hartija od vrijednosti ; St"c# Rec"rd < vodi evidenij# hartija od vrijednosti #n#tar brokerske k#/e kao i sve #laze i izlaze hartija od vrijednosti iz brokerske k#/e. Otvaranje ra#na kod brokerske k#/e se prinipijelno ne razlik#je od otvaranja ra#na kod banke. Otvaranje ra#na #uca ima slede/i tokF 1< k#pa k#pa zaklj# zaklj##je #je #"ov #"ovor or o zast#pan zast#panj# j# i cust"dB #"ovor sa brokerom 2< na osnov# osnov# to" #"ovora #"ovora broker broker otvara ra#n ra#n hartija hartija od vrijedno vrijednosti sti # klirinkoj klirinkoj k#/i i ra#n nova # bani bani kao svoje podra#ne podra#ne 3< k#pa k#pa daje nalo" nalo" broker# broker# za prenos prenos sredstava sredstava broker vri vri #plat# nova nova na svoj svoj novani ra#n. Post#pak otvaranja ra#na r"davca je analo"an otvaranj# ra#na k#pa stim to se prema nalo"# prodava hartije od vrijednosti sa nje"ovo" ra#na preba#j# na ra#n hartija od vrijednosti k#pa koji postoji kao poseban podra#n 3ust"dB bani. Izdavanje Izdavanje nalo"a nalo"a broker# od strane strane klijenta ;k#pa ili prodava<. prodava<. Izdavanje Izdavanje nalo"a klijenta broker# pripada vanberzanskoj azi a sve ostale relaije realizaie nalo"a pripadaj# azi brokerberza. 42
Vidi detaljnije # *.E. eSeles ?.+. 0radle .(. eSeles[ he +tok 6 edition 1882.
115
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
Izdavanje k#povno" nalo"a ima slede/i tokF 1< &#pa &#pa izdaje k#povn k#povnii nalo" broker# broker# # sklad# sklad# sa potpisan potpisanim im #"ovorom. #"ovorom. 2< 0roker 0roker #nosi nalo" nalo" # ra#narski ra#narski sistem sistem berze berze a berza potvr)# potvr)#je je prijem nalo"a. nalo"a. Izdavanje prodajno" nalo"a ima slede/i tokF 1< Prodava Prodava izdaje izdaje nalo" nalo" broker# broker# # sklad# sklad# sa potpis potpisanim anim #"ovorom #"ovorom.. 2< 0rok 0roker er dos dosta tavl vlja ja #pi #pitt 3ust"dB bani koja potvr)#je da /e izvriti saldiranje. 3< 0roke 0rokerr #nisi #nisi prodajni prodajni nalo" nalo" # elektr elektrons onski ki sistem sistem berze berze a berza berza potvr)# potvr)#je je prijem nalo"a.
4.2. B)&'"/) '#$,"!/#$ D&%+' 8'' predstavlja relizaij# nalo"a za k#povin# ili prodaj# inansijskih inst instr# r#me mena nata ta na berz berzii ili ili O, O, tr%i tr%it t## i #tvr #tvr)i )iva vanj njee ije ijene ne ;k#r ;k#rsa sa ko kota tai ije je<< inansijski" instr#menta. Ova aza prestavlja berzansk# az#. Da ov# az# klj#na je operaija transer nalo"a na berz# ili na mre%no - O, tr%ite i #trvr)ivanje ;otkrivanje< ;otkrivanje< ijene inansijsko" inansijsko" instrmenta. instrmenta. 0erzanski posrednik posrednik nalo" za k#povin# ili prodaj# #nosi # kom#nikaijski sistem brze koji "a prosle)#je # knj#"# nalo"a +engl' )rder b""# <. <. $ ranijem period# knji"a nalo"a je bila materijalna evidenija # izikom oblik#. $ savremenim #slovima knji"a nalo"a je elektronski sisitem # okvir# berze. &ada je nalo" prihva/en # sistem# berze bilo da je k#povni i ili prodajni on je spreman za realizaij# nakon otkrivanja ijene. r"ovanje na berzi ima slede/i tokF Prodajni i k#pvni nalozi na berzi s# # me)#sobnoj interakiji i kada do)e do #parivanja ijena ;zavisno od metoda tr"ovanja< nalozi se izvravaj#. 0erzanska zaklj#nia je ormalni dokaz da je transakija izvrena. Daklj# Daklj#ni niee se do dosta stavlj vljaj# aj# broker brokerima ima koji koji s# zaklj zaklj#i #ili li transa transaki kij# j# i klirin klirinko kojj instit#iji. 0roker 0rokerii oba obavje vjeta tavaj vaj## klijen klijente te o izvre izvrenoj noj ili neizvr neizvren enoj oj tr"ovi tr"ovini. ni. &lijnt &lijntii potvr)#j# prijem obavjetenja. obavjetenja.
P!/#)&'"/) '#$,"!/#$ T&)<' 8'' predstavlja tako)e vanberzansk# az# koja se obavlja # odre)enoj obra#nsk obra#nskoj oj klirinkoj klirinkoj instit#iji instit#iji nako nakonn izvrenih izvrenih transakija transakija na berzi. berzi. Ova aza se naziva klirin" ;obra#n< i saldiranje berzanskih transakija. 3learing < i saldiranja predstavlja vanberzansk# az# Proes klirin"a ;engl' 3learing nakon zavreno" tr"ovanja.
&lirin" i saldiranje ob#hvata ob#hvata proes pla/anja k#pa k#pa prodav# vrijednosti za k#pljene inansijske instr#mente instr#mente i predaj# k#p# k#pljenih inansijskih inansijskih instr#menata. 116
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
0ez 0ez ov" ov" pro proes esa a bez bez obzi obzira ra na izvr izvre eno no tr"o tr"ova vanj njee na berz berzi i pro proes es k#poproda k#po prodaje je nije zavren. zavren. Ova aza podraz#mjev podraz#mjevaa # stvari stvari okon okonan anje je berzansk berzanskee tr"ovine. 'aime investitori postaj# vlasnii inansijskih instr#menata koje s# k#pili posredstvom berze samo onda kada oni b#d# #knji%eni kao nji"ovo vlasnitvo # entralnom re"istr# hartija od vrijednosti. Prodavi hartija od vrijednosti s# okonali posao prodaje tek kada novana sredstva od prodaje hartija od vrijednosti b#d# doznaene na nje"ov ra#n. &lirin" i saldiranje omo"#/ava da invstitori postaj# novi vlasnii hartija od vrijednosti a prodavi hartija od vrijednosti da postan# vlasnii novanih sredstava po osnov# prodaje hartija od vrijednosti. Proes klirin"a i saldiranja podrz#mjeva proes #pore)ivanja i potvrde zaklj#enih k#popr k#p oproda odajni jnihh transa transak kija ija na tr%it tr%it## i njihov njihovoo izvre izvrenje nje kroz kroz trane tranerr inasi inasijsk jskih ih instr#menata - hartija od vrijednosti vrijednosti na k#pa - novo" vlasnika vlasnika a novanih novanih sredstava na prodava. Dbo" to"a klirinke instit#ije na tr%it# kapitala imaj# #lo"# +'&'"#' ?+'&'"#!&'> izvrenja zaklj#enih transakija. Osnovna karakteristika proesa klirin"a i saldiranja pored to"a to omo"#/#je si"#rn si"#rnost ost oba obavlj vljen enih ih transa transaki kija ja je # tome tome to smanj# smanj#je je transa transaki kione one troko trokove ve tr"ovine i kori/enje #n#tranje" platno" prometa za transer novanih sredstava. 'aime # prethodnom vremen# proes obra#na inansijskih transakija obavljao se izme)# dvije brokerske k#/e koje s# obavile transakije. akav nain je bio mo"#/ jer nis# obavljane transakije veliko" obima ni po broj# ni po vrijednosti. $ dananje vrijeme kada se na berzanskom ili vanberzanskom tr%it# obavlja o" o"ro roma mann broj broj tran transa sak kija ija nemo nemo"# "#/e /e je da brok broker erii ob obav avlja ljaj# j# po posa saoo klir klirin in"a "a i saldiranja. Mak kada bi brokerske k#/e mo"le da obave ovaj posao zahtjev za eikasno/# nala%e ormiranje speijalizovanih klirinkih instit#ija radi obavljanja operaija klirin"a i saldiranja. &oliki je znaaj proesa klirinka i saldiranja koje je vezan za tr"ovin# na berzanskom ili vanberzanskom vanberzanskom O, tr%it# mo%e se sa"ledati ako se ima # vid# obim prometa i tr%ina vrijednost kompanija koja se listiraj# na pojednim berzama. r%i r%in naa vrij vrijed edno nost st list listir iran anih ih ko komp mpan anija ija na 'j#j 'j#jor ork koj oj berz berzii - ?e* J"r# St"c# .xchange 1 ?JS. < iznosi oko 8.999.999.999.999 R >ondonska berza ,"nd"n oko 2.999.999.999.999 2.999.999.999.999 R (ontrealska berza - M"ntreal oko 1.799.999.999.9 1.799.999.999.999 99 R itd. 'a ovim berzama # tok# jedno" tr"ovako" dana obavi se o"roman broj transakija # vrijednosti vie stotina miliona dolara. +amo na ?JS. svakih svakih pola sata se razmjeni izme izme)# )# 29 i 59 mili milion onaa ina inans nsij ijsk skih ih inst instr# r#me mena nata ta.. =k =koo bi se sve sve zakl zaklj# j#e ene ne transakije saldirale pojedinano i r#no zatim transerisali p#tem k#rira ili pote berzansko poslovanje trajalo bi samo nekolika dana # "odini. 'ajbolja il#straija znaaja proesa klirin"a i saldiranja - eekata ovo" proesa na eikasnost zaklj#enja transakija i samnjenja transakija vidljiv je iz prakse ?JS.' 'aime kada je 69 "odina prolo" vijeka na ovoj berzi obim tr"ovanja dosti"ao oko 13 miliona hartija od vrijednosti dnevno bilo je neophodno da se petkom ob#stavi tr"ovanje da bi se obavljene transakije mo"le saldirati. Pravila berze nala%# da je transakija koja je obavljena na berzanskom ili vanb vanber erza zans nsko kom m tr%i tr%it t## ob obav avez ez#j #j#/ #/aa za sve sve #es #esni nike ke # tr"o tr"ova vanj nj#. #. 0erz 0erzan ansk skee 11!
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање transakije se zaklj##j# prihvatanjem odre)ene ijene p#tem elektronke mre%e ili p#tem odre)enih "estova ;# proes# tr"ovanja na berzama koje nis# elektronske< iz e"a proizilazi da nema mo"#/nosti direktni kontakata i pre"ovora i #"ovaranja odre)enih obaveza. Dbo" Dbo" to"a to"a je veom veomaa veli veliki ki zna znaaj aj pro proes esaa klir klirin in"a "a i sald saldir iran anja ja jer jer on obezb obe zbje) je)#je #je potrv) potrv)iva ivanje nje tr"ovi tr"ovine ne odn odnos osno no ova ovajj proes proes obe obezbj zbje) e)#je #je tanos tanostt i mo"#/nost izvrenja zaklj#enih transakija. aj proes podraz#mjeva identiikaij# #" #"ov ovor orni nihh stra strana na tip tip vrst vrst## i ko koli lii in# n# od odre re)e )eni nihh tran transa sak kija ija ije ijene ne i dat# dat#me me transakija. +tandardi koji propis#je svaka berza po kojima se obavlja berzanska tr"ovina ovaj posao znatno olakavaj# ali "e ne mo"# potp#no isklj#iti. r"ovina na berzi "dje se preko berzanskih posrednika #spostavlja odnos k#pa - prodava proesom klirin"a i saldiranja proir#je se odnosno modiik#je se na odno odnos s prodava prodava klirinka klirinka instit#ija instit#ija i klirinka klirinka instit#ija instit#ija - k#pa k#pa. . Praktino Praktino prodava prodaje hartije od vrijednosti vrijednosti klirinkoj instit#iji a k#pa ih k#p#je po istoj ijeni od klirinke instit#ije. 'a taj nain klirinka instit#ija "arant#je izvrenje transakija. Polo%aj "aranta koje" pre#zima klirinka instit#ija na tr%it# kapitala slian slian je polo%aj# klirinke klirinke instit#ije instit#ije na tr%it# tr%it# derivata derivata ali je razlika razlika # tome to na ovom dr#"om tr%it# klirinka instit#ija ima #lo"# emitenta derivata #"ovora i to # tok# tok# va%e va%enj nja a vri vri stal stalno no pril prila" a"o) o)av avan anje je ob obav avez ezaa #es #esni nika ka dn dnev evni nim m tr%i tr%in nim im kretanjima ;engl' Mar# t" the Mar#et <. <. &lirinka odnosno obra#nska instit#ija vri kontin#irani m#ltilateralan i m#ltiemisoni klirin" dnevnih transakija svih #esnika tako da se #k#pne dnevne tr"ovinske transakije svako" pojedinano" #esnika svodi na saldo transakija sa svakom pojedinanom hartijom od vrijednosti. vrij ednosti. +ald +aldoo harti hartija ja od vrij vrijed edno nost stii tran trans sor ormi mie e se kliri klirin nko kojj inst instit it# #iji iji kao kao knji"ovodstveni #laz ; inut < odnosno kao nalo" za knji%enje i on vri od"ovaraj#/e korekije na ra#nima hartija od vrijednosti. $slov za #pisivanje #pisivanje promjene vlasnita vlasnita jeste da berzanski berzanski posrednii posrednii kod nje imaj# otvoren ra#n hartija od vrijednosti odnosno da ona imobilie hartije od vrijednosti. a bi takav proes bio mo"#/ neophodno je da klijenti stave berzanskom posrednik# na raspola"anje raspola"anje hartije od vrijednosti koje namjeravaj# namjeravaj# da prodaj#. akle da bi se mo"lo obaviti tr"ovanje hartijama od vrijednosti p#tem berze neophodno je da lan ,entralno" re"istrta hartija od vrijednosti prije davanja nalo"a za tr"ovanje ozvri prenos prenos hartija od vrijednosti sa vlasniko" vlasniko" na tr"ovaki tr"ovaki ;emisioni ra#n< sa ko" ra#na se one ;# sl#aj# prodaje< prenose na novo" vlasnika. Proes klirin"a i saldiranja na berzama koje nis# potp#no a#tomatizovane zapoinje kada berzanski posrednii dostavljaj# notiikaij# klirinkoj instit#iji koja ih #po #pore) re)#je #je sa s#p s#prot rotnim nim notii notiika kaijam ijamaa za ist# ist# transa transaki kij#. j#. $k $koli oliko ko s# pod poda aii sa"lasni berzanskim posredniima se dostavlja instr#kija o izvrenj# sa dat#mima izvrenja. $koliko do)e do nesla"anja podataka berzanskim posredniima se dostavlja instr#kija da obave #sa"laavanje #sa"laavanje # tok# ikl#sa obra#na.
117
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање 0erze koje s# razvijene i koje s# potp#no a#tomatizovane #mjesto notiikaije berzanskih posrednika koji trebaj# da se #pore)#j# klirinkoj k#/i dostavljaj# podatke ;zaklj#nie< # elektronskoj ormi o transakijama koje s# zaklj#ene na ,"c#ed 1 Trade<. 'a osnov# berzi ili O, koji s# ve/ #pore)eni i potvr)eni ; engl' ,"c#ed dobije dob ijenio niohh pod podata ataka ka od brze brze ;zaklj ;zaklj#n #nie ie<< klirin klirinka ka instit# instit#ija ija ormi ormira ra #pit #pit za saldiranje # vid# elektronske por#ke +\I: ormata i dostavlja t# por#k# klijent# koji koji je naznae naznaenn # zaklj# zaklj#ni nii i kao de"zit"r hartija "d vrijedn"sti 87 il ili de"zit"r 88 n"vca da bi je klijent potvrdio. 'a ovaj nain sistem klirin"a i saldiranja omo"#/#je da se prije konano" saldiranja provjere podai koji s# navedeni # zaklj#niama s jedne strane ali i stvara mo"#/nost da klijent kontrolie rad svo" brokera tako to /e saldiranje transakija obaviti dr#"o lie ;kastodijan< nezavisno od brokerske k#/e koja je zaklj#ila transakije transakije s dr#"e strane. strane. &lirin" i saldiranje novano" djela transakija se obavlja po prinip# netinga. Prinip netin"a podraz#mjeva saldiranje neto iznosa vie #esnika istovremeno. o znai naprimjer da #koliko je jedan broker prodao dr#"om broker# 29 hartija od vrijednost vrijednostii po odre)enoj odre)enoj ijeni ijeni a dr#"i broker prodao prodao prvom broker# broker# tih istih 15 hartija od vrijednosti po istoj ili promjenjenoj ijeni obra#n /e se vriti samo za neto iznos odnosno za 5 hartija od vrijednosti. 'a ovaj nain obra#n izvrenih transakija se pojednostavlj#je pojednostavlj#je a samim time sam obra#n postaje postaje i eikasniji. &lirin" i saldiranje obaveza i potra%ivanja # hartijama od vrijednosti vri se na nivo# klijenta po br#to prinip#. 'a ovaj nain posti%e se to da klirinki lanovi ,entralno" re"istra hartija od vrijednosti ne moraj# da an"a%#j# velike novane iznose da bi saldiralo transakije sa hartijama od vrijednosti ve/ se na nivo# klirinko" lana vri netiranje svih novanih obaveza i potra%ivanja za sve transakije ;# istoj val#ti< koje se saldiraj# isto" dana. &lirin" i saldiranje po pravil# traje tr aje nekoliko dana nakon obavljenih transakija na berzi. 'aje/e je to vrijeme 3 ili 5. o znai da /e se proes klirin"a i saldiranja obaviti # vremn# 3 ili 5 dana nakon obavnjenih tr"ovakih transakija. 'a dan saldiranja ,entralni re"istar hartija od vrijednosti vri prenos hartija sa tr"ovako" ra#na prodava na na vlasniki ra#n k#pa #z istovremeno pla/anje odnoso #z prenos novanih sredstava sa novano" ra#na k#pa na novani ra#n prodava po V +;eliver versus PaBment < prinip#. Ovaj prinip podraz#mjeva da se pla/anje izvri odmah po prijem# hartije od vrijednosti< &#povina i prodaja p#tem or"anizovano" tr%ita ne dop#ta da prodava ostane bez hartija od vrijednosti i bez nova niti dop#ta da k#pa ostane bez nova i bez hartija od vrijednosti. vrijednosti. 'akon obavljeno" proesa klirin"a i saldiranja klirinka k#/a odmah obra#nava provizij# #esniima # transakiji ;berza broker klirinka instit#ija 43
epozitor hartija hartija od vrijednosti vrijednosti predstavlja predstavlja predstavlj predstavljaa lana ,entralno" ,entralno" re"istra re"istra hartija od vrijednosti koji je otvorio ra#n hartijao d vrijednosti svom klijent# i koji m# pr#%a #sl#"e # proes# klir#n"a i saldiranja transakija ;dio koji se odnosi na hartije od vrijednosti<. 44
epozitor nova predstavlja lana ,entralno" re"istra hartija od vrijednosti koji je otvorio novani ra#n klijent# i koji m# pr#%a #sl#"e # proes# saldiranja novano" dijela transakija.
118
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање poreske obaveze< tako da banka koja ispla/#je novana sredstva mo%e odmah da pripadaj#/i provizij# transerie onima kojima pripada. 'a ovaj nain znaajno je olakano prik#pljanje provizije a istovremeno se poti%e si"#rnost naplate izvrenih #sl#"a # proes# tr"ovanja i klirin"a. &lirin" i saldiranje saldiranje vanberzansk vanberzanskih ih transak transakija ija je znatno znatno leksibiln leksibilnije ije ne"o klir klirin in"" i sald saldira iranj njee trans transak aki ija ja ko koje je s# ob obavl avlje jene ne na berz berzi i 'a 'aim ime e #es #esni nii i # vanb vanber erza zans nski kim m tran transa sak kija ijama ma mo"# mo"# do do"o "ovo vorn rnoo dei deini nisa sati ti vrije vrijeme me sald saldir iran anja ja transakija tako da sami #tvr)#j# da li je to 9 1.. n itd. ako)e #esnii koji realiz#j# transakija na vanberzanskom tr%ipt# mo"# samostalno da #tvr)#j# pla/anje hartija od vrijednosti odnosno V prinip. Pored ove ove #nkije instit#ije za klirin" i saldiranje imaj# i #nkij# #vanja hartija od vrijednosti vre isplat# kamata i dividendi koje se odnose na hartije od vrijednosti koje #vaj# zala"anje hartija od vrijednosti vrij ednosti po nalo"# vlasnika itd.
4.4. C$0%/$ /'0*$&'"-' &'0$;$#$ '&#$-' !* ,&$-)*"!/#$ Vrijeme za koje /e biti izvren klirin" i saldiranje zavisi od vrste hartija od vrijednosti koje s# predmet klirin"a i saldiranja. &lirin" i saldiranje hartija od vrijednosti se naje/e obavlja # slede/im vremenimaF 1< =k =ki ije je 3. 3.....55 2< Ob Obve vezn zni iee 3 3 ..5 ..5 3< rez rezor orsk skii zapi zapisi si 9 9 4< 0la" 0la"aj ajni nik kii zapi zapisi si 9 9 5< Obv Obvezn eznie ie kompa kompanija nija L9
4.5. R$$$ Iako je proes tr"ovanja i izvrenja transakija # ormalno inst#t#ionalnom smisl# pod kontrolom berze kao si"#rne i po#zdane instit#ije on nije bez rizika. Osnovni tipovi rizika kojim se #esnii berzansko" tr"ovanja s#oavaj# jeste rizik likvidnosti solventnosti i tr%ini rizik. $koliko jedan od #esnika nije # mo"#/nosti da isp#ni svoj# obavez# #sled nelikvidn nelikvidnosti osti klirinka klirinka instit#ija instit#ija prod#%av prod#%avaa ikl#s ikl#s izvrenja izvrenja za naredni naredni klirinki klirinki period. Isti sl#aj je i kad #esnisi # berzanskom tr"ovanj# imaj# otvorene poziije 3"ntinu"us ?et Settemen Settement t <. na kraj# kraj# obra obra#ns #nsko" ko" perioda perioda +.ngl' 3"ntinu"us <. ada klirin" i saldir saldirenj enjee vri vri kori"o kori"ova vanje nje vrijed vrijednos nosti ti neizv neizvre rene ne transa transaki kije je nov novom om tr%in tr%inom om vrijedno/# nesaldirano" inansijsko" inansijsko" instr#menta i dr#"om #esnik# #esnik# se nadokna)#je nadokna)#je razlika # ijeni. $ sl#aj# da je razvijen proes pozajmljivanja hartija od vrijednosti od strane #esnika # tr"ovini rizik likvidnosti se veoma lako rjeava. r jeava. &ada je # pitanj# nesolventnost jedno" od #esnika i kada se #tvrdi da transakija #opte ne mo%e biti izvrena rizik pre#zima sama klirinka instit#ija. Ona na otvorenom tr%it# k#p#je ili prodaje inansijske instr#mente sa iljem da se izvri transakij# #mjesto insolventno" #esnika. a bi klirinka instit#ijam mo"la 129
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање da snos snosii ov ovaj aj rizi rizikk klir klirin ink kaa inst instit it# #ija ija naj naje e/e /e orm ormira ira reze rezerv rvni ni ond ond p# p#te tem m doprinosa #esnika. Iz ovo" onda inansiraj# se event#alni "#bii. r%ini rizik je vezan za razliite periode saldiranja inansijskoh instr#menta na razliitim se"mentima se"mentima inansijsko" tr%ita. r%ini rizik se maniest#je # sl#aj# sl#aj# kada investitori imaj# otvorene poziije na vie se"menata inansijsko" tr%ita. ada oni oek#j# da /e se # proes# saldiranja jedne otvorene poziije biti pokrivene dr#"im. (e)#tim mo"# se do"oditi iznenadne promjene # jednom se"ment# tr%ita ;naprimjer na tr%it# derivata iji je period izvrenja kra/i< koje imaj# za posledi# ods#stvo priliva sredstava pro#zrok#j# nemo"#/nosti saldiranja na tr%it# kapitala.
4.6. K%&/"' 0$/#' $ )&'"/$ $,-):#'-$ &#rsna lista predstavlja pre"led tr%inih ijena hartija od vrijednosti kojim se tr"#je na berzi. berzi. 0erza ima obavez# obavez# da svakodnev svakodnevno no nakon zavreno zavreno"" tr"ovanja tr"ovanja # tampanim i elektronskim medijima i # prostorijama berze objavlj#je k#rsn# list# hartija od vrijednosti kojima se to" dana tr"ovalo na berzi. &#rsna lista predstavlja standardizovan pre"led inormaija koje koje s# jednostavne jednostavne za itanje i #poznavanje #poznavanje ta se pretho prethodno dno"" dan danaa do" do"a)a a)alo lo na tr%it tr%it## hartij hartijaa od vrijed vrijednos nosti ti a njihov njihov sadr%a sadr%ajj #tvr)#je svaka berza posebno. Cartije od vrijednosti na k#rsnoj listi predstavljene s# simbolima koji s# odre)eni prema vrsti hartije od vrijednosti i naziva emitenta. 'aje)i podai koji se prikaz#j# # k#rsnoj k#rsnoj listi s#F 1< 2< 3< 4< 5< 6< !< 7< 8<
ostv ostvar aren enaa ije ijena na promjena promjena ijene ijene # odnos# odnos# na pretho prethodni dni dan dan obim prome prometa ta iskazan iskazan brojem brojem hartija hartija sa kojim kojim se tr"ova tr"ovalo lo vrije vrijedn dnos ostt prom promet eta a prin prinos os ;za ;za obv obvet etni nie e<< ije ijena na na na otva otvara ranj nj# # ije ijena na na na zatv zatvar aran anj# j# navia navia ijena ijena # tok# tok# dana dana najni%a najni%a ijena ijena # tok# dana dana neto ispla/ena ispla/ena dividenda dividenda po akai akaiji ji i dr#"o. dr#"o.
abela broj 4. Prikaz#je dio brzansko" izvjetaja # izdanj# Volstrit %#rnala od 93. aprila aprila 299 2994. 4. "od "odine ine za akij akij## kompan kompanije ije \end \end.. Ov Ovaj aj ozvje ozvjeta tajj pok pokaz# az#je je tr"ovanje koje se do"odilo 92. aprila 2994. "odine. Ovaj izvjestaj pored ijena akija daje i inormaije o isplatama dividendi i zaradi po jednom #djel#.
abela broj 4 45 io berzansko" izvetaja Volstrit %#rnala
45
Pretampano iz \all +treet Eo#rnal -a ;93. aprill 2994.< str. ,6. Pretampano po odobrenj# \all +treet Eo#rnalOoS EonesN,ompan In.+va svjetska prava zadr%ana.
121
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
I * 0 H + 4
17 6
/ ) ) G 2 5 G ! L
! # /
#355 4 2169 + $ 52
prom sedmie # K najni%. najvia
\end akija kom.
( H S
, $ D
\en
924
simbol
0 ! V / F F 1
# / ' L > ) / ! 0 ?
# ) N ) + " ' 4
* 0 ) $ J I
E P
9!
21
69!6
3458
927
+* ijenaL zarada
obim # 199
poslednja
neto promijena
prinos # divid. K
$#'"-) #')0)F Prva kolona pokaz#je promjene promjene ijena ijena akija akija kompanije kompanije od poetka "odine do 92.94.2994. "odine \end koja pokaz#je da s# ijene akija porasle za 176K. r#"a kolona pokaz#je najvi# i najn#%# ijen# za prethodne 52 sedmie. re/a i etvrta kolana pokaz#j# simbol i naziv kompanije. Peta kolona daje iznos poslednje "odinje dividende koje je kompanija isplatila vlasniima akija. $ konkretnom sl#aj# "odinja dividenda je iznosila R 924 po #djel# za prethodn# "odin#. Hesta kolona pokaz#je dividndni prinos. ividendni prinos se ra#na tako to se "odinja dividenda akije podjeli sa svojom tren#tnom ijenom. Poto tek#/a ijena ijena iznosi iznosi R 3458 3458 divid dividend endni ni prinos prinos je R 924L3 924L345 4588 T 968K. 968K. Ova Ovajj K se zaokr#%#je na 9! jer brzanski izvjetaj dozvoljava samo jedno deimalno mjesto. &olona &olona koja je oznaen oznaenaa sa P? pokaz#je odnos odnos tr%inih tr%inih ijena i zarada zarada po akiji. Ova vrijednost se dobija na taj nain to se iznos "odinje dividende podjeli sa svojom trn#tnom ijenom. 0erzanski listinzi iskaz#j# samo ijele brojeve 46 pa zbo" to"a ova vrijednost teoretski mo%e da iznosi od 2959 do 2148. &olona obim # 199 pokaz#je koliko je #djela akija prolo kroz az# tr"ovine i to # stotinama. &olona sa opisom opisom poslednja pokaz#je koliko koliko iznosi poslednja poslednja ijena sa kojom kojom se tr"ovalo poslednji p#t odnosno" r"ovako" dana. Dadnja kolona neto promjena pokaz#je promjen# # odnos# na prethodni dan. $ konkretnom sl#aj# akije kompanije \end s# iz"#bile vrednost za 27 enti. =ko se # koloni neto promjena promjena pojave ..... ;takie< ;takie< to znai znai da nije bilo promjena ijena # odnos# na prethodni dan. ako)e # koloni dividenda mo"# se pojaviti takie. o znai da za prethodn# "odin# "od in# nis# nis# ispla/ ispla/ene ene dividend dividende. e. =ko # koloni koloni P? nedos nedostaj tajee ira ira to znai znai da kompanija ima ne"ativan deto dohodak. 46
Poev od 2999 "odine na 'j#jorkoj berzi se ijene akija iskaz#j# # deimalama. o je bio poslednji korak # proes# prestanka sa tr"ovanjem # osminama koje se primjenj#je jo od 16 vijeka kada s# prvi doseljenii iz ?vrope isjeali metalni nova na osam djelova kako bi "a lake razmenjivali kod pla/anja ili naplate. #"o"odinji pobornii iskazivanja ijena # deimalama olieni # korisniima #sl#"a #sl#"a na inansijsko inansijskom m tr%it# sada s# zadovoljni zadovoljni zato to kotaije kotaije # deimalama deimalama omo"#/#j# omo"#/#j# br%e #tvr)ivanje ijena pa se shodno tome samnj#j# i takozvani "ep ; ras"n< ili sread odnosno razlika izme)# najvie i najmanje ijene koj# je k#pa spreman da plati za k#povin# neke akije. 'a berzi # oront# naprimer na kojoj se kotaija # deimalama primjenj#je od 1886. "odine rasponi s# se smanjili za oko 39K.
122
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
4.. $#'"-) %&/") 0$/#' S'&'-),/) )&) &#rsna lista +arajevske berze ;+=+?< ima 15 kolona sa razliitim podaima. &#rsna lita pokaz#je samo inormaije o hartijama od vrijednosti sa kojima se tr"ovalo samo to" dana. abela broj 5. &#rsna lista +arajevske berze sadr%i slede/e podatkeF l j o a b i n a m p i + m o &
a j n a v o " r t m e t s i +
s r # k . % # l s i n 5 i n a v D
a # s j r # n r k a a v a t n e o j a m n o a r n P j e i ,
# j n a r a v t a z a n a n e j i ,
s r # k i k s j i a k i l p =
a n e j i a n l a m i s k a (
a n e j i a n l a m i n i (
# a n e j i h i a j n n d l a a m z i s k a ( . j m . 6
# a n e j i h i a j n n d l a a z m i n i ( . j m . 6
a n i / o l o &
$#'"-) %&/") 0$/#) F +imbol oznaava oznaava skra/en# skra/en# oznak# emitenta. &omapnija oznava p#n naziv kompanije - emitenta. $ koloni tri se oznaava sistem tr"ovanja. Oznaka MTS oznaava da se radi o tr"ovanj# metodom kontin#irano" tr"ovanja a '%$-' a#kijski metod metod tr"ovanja. tr"ovanja. Dvanini Dvanini sl#%beni sl#%beni k#rs oznaava oznaava zvanin zvanin## kotaij# hartije od vrijednosti. Promjena k#rsa # K oznaava za koliko se hartija od vrijed vrijednos nosti ti promje promjenil nilaa # odn odnos os## na pretho prethodni dni tr"ova tr"ovaki ki dan dan.. ,ijena ,ijena otvara otvaranja nja pokaz#je kolika je ijena posti"n#ta prilikom prvo" tr"ovanja odnosno" tr"ovako" dana. dana. ,ijena ,ijena na zatvaran zatvaranj# j# pokaz#je kolika kolika je ijena ijena tr"ovanja tr"ovanja posti"n#ta posti"n#ta prilikom zadnje zadnje"" tr"ova tr"ovanja nja.. =plika =plikaij ijski ski k#rs pokaz# pokaz#je je da li je on #sp #spost ostavl avljen jen samo na osnov# aplikaije. aplikaije. $ koloni maksimalna maksimalna i minimalna ijena prikazane s# maksimalne maksimalne i minimalne ijene koje s# posti"n#te # tok# odnosno" tr"ovako" dana. &olona maks maksim imal alna na i mini minima maln lnaa ije ijena na # posl posled ednj njih ih 6 mjes mjese eii poka pokaz# z#je je koli kolike ke s# maksimalne i minimalne ijene posti"n#te # poslednjih 6 mjesei. $ koloni koliina prikazan je broj hartija od vrijednosti koje s# promjenile svo" vlasnika # tok# jedno" tr"ovako" dana. dana. $ koloni vrijednost prikazana prikazana je vrijednost #k#pano" #k#pano" prometa koja je #stvarena odre)eno" tr"ovako" dana. $ kolini broj transakija prikazan je broj tr"ovina koje je obavljen odre)eno" tr"ovako" dana.
R)$()
123
t s o n d e j i r V
a j i k a s n a r t j o r 0
Берзе и берзанско берзанско пословање пословање
0erzanski ikl#s predstavlja ikl#s i kome se obavlja kompletan proes tr"ovanja na berzi #klj##j#/i i predberzanske predberzanske i postberzanske radnje. 0erzanski ikl#s ikl#s ob#hvata ob#hvata tri azeF vanberzansk# vanberzansk# sk#p opreaija izme)# izme)# brokera brokera i invest investiti itira ra berzan berzansk# sk# - sk#p sk#p opra opraija ija izme)# izme)# broker brokeraa i berze berze vanbe vanberza rzansk nsk## postberzansk# sk#p sk#p operaija koje koje s# vezane vezane za klirin" i saldiranje. saldiranje. P&,' 8'' predstavlja odnose koji se #spostavljaj# van berze a odnose se na #spostavljanje odnosa odnosa izme)# klijenta i berzansko" berzansko" posrednika posrednika ;klijenta brokera<. $ ovoj azi berzanski posrednik ima obavez# da obavi i slede/e posloveF otvaranje vlasniko" ra#na hartija od vrijednosti otvaranje ra#na novanih sredstava b#d#/e" inve invest stit itor ora a dava davanje nje nalo nalo"a "a za k# k#po povi vin# n# ili ili prod prodaj aj## od odre re)e )eno no"" ina inans nsij ijsk sko" o" instr#menta. D&%+' 8'' predstavlja relizaij# nalo"a za k#povin# ili prodaj# inansijskih inst instr# r#me mena nata ta na berz berzii ili ili O, O, tr%i tr%it t## i #tvr #tvr)i )iva vanj njee ije ijene ne ;k#r ;k#rsa sa ko kota tai ije je<< inansijski" instr#menta. Ova aza prestavlja berzansk# az#. T&)<' 8'' predstavlja tako)e vanberzansk# az# koja se obavlja # odre)enoj obra#nsk obra#nskoj oj klirinkoj klirinkoj instit#iji instit#iji nako nakonn izvrenih izvrenih transakija transakija na berzi. berzi. Ova aza se naziva klirin" ;obra#n< i saldiranje berzanskih transakija. a bi #esnii # #k#pna javnost bila #poznata sa rez#ltatima tr"ovanja na berzi berza sainjava sainjava i objavlj#je k#rsn# list#. list#. &#rsna lista predstavlja predstavlja pre"led tr%inih ijena hartija od vrijednosti kojim se tr"#je na berzi. &#rs &# rsna na list listaa pred predst stav avlj ljaa stan standa dard rdiz izov ovan an i pre" pre"le ledd ino inorm rma aij ijaa ko koje je s# jednostavne za itanje i #poznavanje #poznavanje ta se prethodno" dana do"a)alo na tr%it# a njihov sadr%aj #tvr)#je svaka berza posebno. 'aje)i podai koji se prikaz#j# # k#rsnoj listiF ostvarena ijena promjena ijene # odnos# na prethodni dan obim prometa iskazan brojem hartija sa kojim se tr"ovalo tr"ovalo vrijednost vrijednost prometa prometa prinos ;za obvezni obveznie< e< ijena na otvaranj# otvaranj# ijena ijena na zatvaranj# navia ijena # tok# dana najni%a ijena # tok# dana neto ispla/ena dividenda po kaiji i dr#"o.
P$#'"-' ' ,-)9% 4' ;e(i ;e(ini nisa sati ti berz berzan ans# s#ii ci#l ci#lus us i nave navest stii (aze (aze berz berzan ans# s#"g "g ci#lusa' 6' )bjasn )bjasniti iti retbe retberza rzans ns#e #e a#tivn a#tivn"st "sti' i' 7' )bjasn )bjasniti iti ber berzan zans#e s#e a#ti a#tivn" vn"sti sti'' 8' )bjasn )bjasniti iti "stbe "stberza rzans ns#e #e a#tivn" a#tivn"sti sti'' 9' )bjasn )bjasniti iti rizi# rizi#ee trg"v trg"vanj anjaa na berzi berzi'' <' ;e(inisati ;e(inisati i "bjasn "bjasniti iti #ursnu #ursnu listu listu i berzan berzans#e s#e izvješ izvještaje' taje'
124
