Zvoncica
~1~ Foxy
Zvoncica
Denise White
Dragocena statua
~2~ Foxy
Zvoncica Gledajući ljude oko sebe, Tanja je prvi put razumela očevu želju, zbog koje se našla ovde. Dok je rikša vozila prema hotelu, radoznalo je gledala sve oko sebe ne želeći ništa da propusti, pitajući se kako je ovaj grad izgledao kada je njen otac tu živeo. Godinama je pokušavala da ga natera da joj ispriča nešto više o vremenu koje je ovde proveo, ali Aleksej Volkov nije bio voljan da govori o nečem drugom sem o avionskoj jedinici u kojoj je leteo kada je Severna Koreja ratovala protiv Južne Koreje. Često joj je govorio da je Munčon najuzbudljiviji grad na svetu. „Nijedan grad se ne može porediti sa Munčonom kada ga u večernjim časovima obasjaju svetla”, govorio je. „Ništa se ne može porediti s onim što osećam kada iz luke posmatram more.” „Zašto si onda došao u Rusiju i nastanio se u Novgorodu?” pitala ga je. „Na to nisam ni pomislio kada sam došao kući da posetim roditelje, ali upoznao sam tvoju majku i tu sam i ostao. Često sam joj pričao o Munčonu, ali ona nije htela ni da čuje da tamo ode.” Aleksej Vblkov se nastanio u Novgorodu i tu je otvorio školu letenja. Bio je zadovoljan načinom na koji su živeli dok u njihov grad nije došao čovek koji je otvorio moderniju školu i od tada Aleksej je počeo da zapada u dugove. Pored toga, njegovo zdravlje je bilo narušeno, a njegova žena se iznenada šlogirala. „Nisam uradio ono što sam planirao”, rekao je svojoj kćerki nekoliko dana pre nego što je umro. „U banci je izvesna suma novca, ali tvoja majka mora da bude sve vreme u bolnici, tako da tebi gotovo ništa ne ostaje. Ali imam nešto... nešto što je već dugo vremena sakriveno. To je veoma vredna stvar danas, možda vredi nekoliko miliona dolara. Kada budem umro, želim da ti odeš i uzmeš to.” Onda joj je ispričao o Mihailu Borisovu. „Mihail i ja smo mnogo puta leteli zajedno. Čak smo dva puta imali i nezgodu, ali smo uspeli da se izvučemo. Mihail je sreo Feng, devojku sa najlepšim očima. Posle rata su se njih dvoje venčali i ostali da žive u Koreji. U to vreme smo se bavili svim i svačim i na taj način zaradili lepu sumu novca, ali to nije dovoljno da tvoja majka bude pod stalnom kontrolom doktora. Zbog toga želim da ideš u Koreju i nađeš Mihaila Borisova.” Tanja je zaprepašćeno pagledala oca.
~3~ Foxy
Zvoncica „Da idem tamo!” iznenađeno je uzviknula. „Ne mogu da ostavim tebe i mamu.” Ja neću još dugo živeti, a tvoja majka je pod lekarskom kontrolom.” Ustao je iz kreveta i otišao do ormara u uglu, a zatim iz njega izvadio malu drvenu kutiju iz koje je izvadio zlatni ključ. Ključ je spustio u Tanjinu ruku i zatvorio joj šaku. „Kada budem umro, prvim avionom idi u Pjongsong i nađi Mihaila. On ima drugi ključ i on će te odvesti do jastreba.” „Kakvog jastreba?” „Zlatnog jastreba, Tanja, koji sve ove godine čeka nekog da dođe i da ga uzme.”
Tog dana Pjongsong joj je izgledao kao na drugoj planeti, ali danas je tu i pokušava da pronađe čoveka po imenu Mihail Borisov. Taksijem je potražila adresu koju joj je otac dao. - Tu nema privatnih kuća, gospođice - rekao joj je taksista. - Tu su samo poslovne prostorije. - Produžite dalje - insistirala je Tanja. - Tražim broj dvadeset jedan. - Nema broja dvadeset jedan. - Molim vas, stanite i raspitajte se. Možda neko zna. Vozač je slegnuo ramenima i izašao iz taksija. Ubrzo se vratio. - Kuće su srušene pre tri godine. Ovde ne postoji čovek koji se zove Mihail Borisov. Kada se vratila u hotel, potražila je telefonski imenik i našla samo jednu osobu čije je prezime bilo Borisov. Od mah ga je pozvala. On nije bio osoba koje je tražila i nije poznavao nikoga ko se tako zove. Pokušala je da pronađe Mihaila preko ruske ambasade, ali oni su joj savetovali da se raspita u rusko-korejskom klubu. - Čula sam za jednog čoveka koji se preziva Borisov, ali on nije naš član rekli su joj u klubu. - On je vlasnik kockarnice u Munčonu.
~4~ Foxy
Zvoncica Kockarnica se zove „Zlatni jastreb” i mogli biste da ga tamo pronađete. Ako mene pitate, ja nikada tamo ne bih otišla. Tanja je zahvalila za obaveštenje i zamišljeno spustila slušalicu. Zar je to „Zlatni jastreb” o kojem joj je govorio otac? Ako jeste, onda joj nije potreban zlatni ključ. Znala je da mora da ide u Munčon i zato je odmah pozvala recepciju da se raspita za mogućnost prevoza. - Ne savetujem da tamo idete sami, a posebno ne noću - rekao joj je recepcionar. Nekoliko minuta je ćutao, a zatim je dodao. - Možda će neko tamo da vas sačeka. Sada je Tanja napravila pauzu. Znala je da je to dobronameran savet, ali ona je morala da pronađe Mihaila Borisova i ako je on u Munčonu, onda ona tamo mora da ide. Zahvalila je i rekla da je prijatelji tamo očekuju. - Da li želite taksi? - upitao je jedan vozač kad se našla na odredištu.. Tanja je khmnula glavom. - Odvezite me u „Zlatni jastreb”, molim vas. Na ulicama je bilo mnogo ljudi iako je bilo prošlo jedanaest sati i prvi put otkad je napustila hotel Tanja je osetila nesigurnost. Kada se taksi zaustavio ispred ulaza „Zlatnog jastreba”, vratar joj je pomogao da izađe i odmah je upitao. - Da li treba da se ovde sa nekim nađete, gospođice? Tanja je odmahnula glavom. - Došla sam da posetim gospodina Borisova. Ušla je unutra i dok je radoznalo gledala oko sebe, obratio joj se jedan muški glas. - Izvolite. Tanja ga je pogledala. Bio je u večernjem odelu i stajao je pored stola sa ruletom. - Da li tražite nekoga, gospođice? - Ne! To jest, da! - Tanja se osmehnula. - Tražim gospodina Borisova. Rekli su mi da ovde mogu da ga pronađem. - Da li imate zakazan sastanak? - Nažalost, ne. Da li je gospodin Borisov tu? - Pogledaću da li je tu. Da li biste mi rekli svoje ime?
~5~ Foxy
Zvoncica - Tanja Volkov. Molim vas, kažite mu da sam ja kćerka Alekseja Volkova. - Naravno. Čovek je otišao, a Tanja je na drugom kraju hola ugledala veliku statuu jastreba boje zlata koji je svojim krupnim staklenim očima gledao u nju. Prišla je bliže. Zlatni jastreb je u isto vreme i plašio i oduševljavao. - Da li ste vi gospođica Volkov? Tanja se okrenula i ugledala nepoznatog čoveka u uniformi, klimnula je glavom. - Pođite sa mnom, molim vas. Poveo je jednim hodnikom, a zatim je zakucao na poslednja vrata. Otvorio je vrata, stao sa strane i kada je ona ušla, zatvorio je vrata za njom. U prostoriji je bio ogroman radni sto za kojim je sedeo crnokosi muškarac. Odmah je ustao i prišao joj. Bio je viši nego što je mislila. Njegovo lice je imalo karakteristične crte Korejca, a oči su mu bile zelene boje. Njegovo večernje odelo je bilo veoma elegantno i besprekorno mu je stajalo. Tanja je znala da nikada do sada nije videla tako privlačnog muškarca i skoro bez daha je prihvatila njegovu ispruženu ruku u znak pozdrava. - Znači, vi ste Aleksejeva kćerka? - upitao je. - Da, ja sam Tanja Volkov. Izvinite ako sam vas prekinula u nekom poslu, ali tražim gospodina Borisova. - Ja sam gospodin Borisov. Tanja se blago namrštila i odmahnula glavom. - Ja tražim Mihaila Borisova, a on je vršnjak mog oca. - Mihail je moj otac i umro je pre pet godina. Izvolite, sedite. Poveo je do kožne fotelje, a zatim je seo pored nje. - Ja sam Han Borisov. Da li biste popili čašu šampanjca? Pre nego što je uspela nešto da kaže, on joj je već pružio čašu. - Da li je ovo vaša prva poseta Munčonu?
~6~ Foxy
Zvoncica - Jeste - odgovorila je gledajući ga radoznalo. Govorio je ruski sa akcentom, ali sve u vezi sa njim je odavalo čoveka sa istoka. - Odsela sam u hotelu. - Zar ste došli sami? - Da. - Da li je vaš otac sa vama u Munčonu? - Ne, gospodine Borisov, on je umro pre mesec dana. - Žao mi je. Moj otac je voleo da priča o danima koje su njih dvojica proveli zajedno, tako da sam mnogo čuo o vašem ocu i mislim da je šteta što se njih dvojica nikada nisu sastali posle rata. Tanja je klimnula glavom, pitajući se šta dalje da radi. Da li da Hanu preda pismo i ključ koji joj je dao otac ili da jednostavno zahvali na piću i da ode. Instinktivno je bliže privukla svoju torbu u kojoj je bilo očevo pismo. Nije znala šta se nalazi u pismu, samo da je u pitanju velika suma novca. U tom trenutku je zazvonio telefon i dok je Han razgovarao, Tanja je sa interesovanjem razgledala njegovu kancelariju. - VI niste došli u Koreju samo da bi ste videli mog oca, zar ne? - Nisam - brzo je odgovorila, a zatim ustala. - Ne želim više da vas zadržavam, gospodine Borisov. Znam da ste veoma zauzeti. - Nisam toliko zauzet da ne bih mogao da vam pokažem svoj klub. Han je zainteresovano gledao Tanju, smatrajući je lepom ženom. Njena kosa je bila boje zrelog žita, oči krupne i sive i nikada do sada nije video ženu sa tako lepim nogama. - Mislim da bi trebalo da se vratim u hotel. - Ja ću vas vratiti u hotel kad god to budete želeli. - Šarmantno joj se osmehnuo. - Naši očevi su bih prijatelji, gospođice Volkov. Mislim da bi trebalo da i mi budemo prijatelji. Da li ste ranije bih u kockarnici? - Nisam nikad bila u takvom objektu. Da li je ovo sve vaše? - upitala je dok su obilazili klub. - Jeste. Da li vam je otac pričao o danima kada su zajedno leteli? - Ne dok se nije razboleo. Tek onda je pričao o vašem ocu. Rekao mi je da je vaša majka bila Korejka i da je bila najlepša žena koju je ikada video. - Ona je pola Francuskinja, a pola Korejka. Da, bila je veoma lepa. Sada živi u Južnoj Koreji. Da li za vreme vašeg boravka planirate da posetite i Južnu Koreju?
~7~ Foxy
Zvoncica - Ne znam!? - Želeo bih da vam pokažem okolinu. Da li ste slobodni da sutra zajedno izađemo na ručak? - I pre nego što je uspela da odgovori, on je brzo dodao. - Dolazim po vas u dvanaest. Hajde da plešemo. Dok su igrali Tanja je osetila nervozu. Nije znala zašto, ali osećala se kao na prvoj igranci, kao da prvi put igra sa nekim muškarcem. Zašto je tako nesigurna, pitala se. To je verovatno zbog ovog mesta i ambijenta. Pogledala je u Hana i osetila da joj je zastao dah. On se veoma razlikovao od ostalih muškaraca koje je do sada poznavala. Njegove oči su bile tako duboke, njegov izraz lica je bio prefinjen, a njegove usne.... Duboko je uzdahnula i pogledala u stranu. Ako je Han to i primetio, nije to ničim pokazao. Pošto su završili igru, popili su kafu, zatim je Han pozvao taksi. Tanja je uzdahnula. - Šta nije u redu? - upitao je Han kada je primetio suze u Tanjinim očima. - Setila sam se oca - odgovorila je duboko uzdahnuvši. - Želeo je da sve ovo vidim i zbog toga je insistirao da ovde dođem. Sada mi je drago zbog toga, jer mi se čini kao da je ovde sa mnom. Han je blago uhvatio za bradu i zagledao joj se u oči. - Da li je to jedini razlog zbog kojeg ste došli u Munčon? Za trenutak se dvoumila da li da mu kaže pravi razlog svog dolaska, ali to je trajalo samo trenutak. Već sledećeg trenutka se pribrala i odmakla od njega. - Da, to je jedini razlog. Han joj nije poverovao, ali ništa nije rekao. Kad su došli u hotel, mislio je da je otprati samo do lifta, ali čim su stupili u hol, primetio jednog Korejca koji je sedeo blizu vrata i naizgled čitao novine. Hanu je taj čovek već od ranije bio poznat. Jednom ga je video u kockarnici i verovatno ga ne bi ni upamtio da mu nisu rekli da se raspitivao za njegovog oca. Sada je taj isti čovek bio u hotelu u kome je Tanja odsela i Hanu se to nije nimalo dopalo. Kada su se vrata lifta otvorila Tanja se okrenula da se pozdravi sa njim, ali su je iznenadile njegove reči. - Otpratiću vas do vrata.
~8~ Foxy
Zvoncica - To nije potrebno. Ali je Han nije slušao, već su zajedno ušli u lift. - Obavezno zaključajte vrata iznutra - rekao joj je na rastanku. - Da, svakako. - Radoznalo ga je pogledala. - Da li za to postoji neki poseban razlog? - Munčon je lučki grad i pun je raznih neprijatnih tipova - rekao je uz osmeh. - Zaista? - uzvratila mu je osmeh. - To je veoma interesantan podatak. To mi je isto govorila i moja tetka kad god sam išla na igranku subotom uveče. - Dobro je što vam je to govorila. Sada, laku noć. Videćemo se sutra u dvanaest sati. - U redu. Kada je zatvorila vrata za sobom, nije bila sigurna da li joj je bilo drago ili joj je bilo žao što nije pokušao da je poljubi. Onaj Korejac je još uvek bio u holu kada je Han izašao iz lifta. Čim je Han izašao iz hotela, čovek je ustao i krenuo za njim.
Kada se probudila, Tanja je odmah pomislila na Hana i njihov sastanak. Istina je da ona o njemu ne zna gotovo ništa, ali je on najinteresantniji i muškarac koga je do sada upoznala. Kad je sišla u hol, on je već bio tamo i brzo je pogledom preleteo preko njene figure, a zatim joj je predao mali poklon. - Kupio sam vam maramu, jer je veoma vetrovito mesto na koje idemo. - Hvala. Marama je bila zaista divna. Bila je od čiste svile i plave boje. - Divna je - rekla je oduševljeno. - Još jednom vam hvala, gospodine Borisov.
~9~ Foxy
Zvoncica - Mislim da je krajnje vreme da prestanemo tako da se oslovljavamo, Tanja. - U redu, Hane. - Ručaćemo u restoranu na obali mora. Videćeš da se sa tog mesta pruža najlepši pogled na samu luku i Japansko more. Tanji je zastao dah. Nikada nije ni pomislila da će doći ovde, a kamoli da će da upozna ovako interesantnog muškarca. - Da li ti imaš rusko državljanstvo? - Imam, ali to ne znači da se osećam kao Rus. Rođen sam u Koreji i prvo sam progovorio korejski, pa tek onda ruski. Školovao sam se u Rusiji, ali odrastao sam ovde i veoma volim svoju majku. - Da li si zavoleo Rusiju? - Proveo sam tamo deset godina. Moj otac je želeo da se školujem u Moskvi. On je tamo odrastao i imao je lepe uspomene vezane za taj grad. Ali ja sam tamo bio potpuni stranac, jer nisam izgledao kao ostali. Samo pre nekoliko trenutaka Tanja ga je smatrala svetskim čovekom koga je teško povrediti, ali sada je videla da je osećajan i da u sebi nosi duboku ranu. Poželela je da mu priđe i da ga zagrli, da mu pruži utehu i da mu pokaže koliko ga razume. Ali se nije usudila ni jedan pokret da načini. - To je uvek tako kada je neko nov ili neobičan, Hane. Mislim da su se stvari sada promenile i da bi trebalo da nam pružiš još jednu šansu. - Možda i hoću jednog dana. Blago je uhvatio za ruku i odveo u restoran govoreći o nečem drugom. Posle ručka joj je predložio da je odvede do zaliva. - Voleo bih da ti pokažem mesto gde živim. Ona je oklevala nekoliko trenutaka, a zatim je pogledala na sat i rekla. - Mislim da bi trebalo da se vratim u hotel. Han je ispružio ruke da je zagrli. Njena naivnost i nevin izraz lica su ga uzbuđivali i u tom trenutku se zapitao kako bi izgledalo da je privuče u zagrljaj i da poljubi njene lepe usne. Umesto toga je samo uhvatio za ruku i poveo ka izlazu.
~ 10 ~ Foxy
Zvoncica Pošto joj je pokazivao zaliv i najlepši pogled na Japansko more, poveo je prema jednoj jahti. - Sada ćeš videti gde ja živim - rekao joj je. - Zar je ovo tvoj dom? - upitala je Tanja iznenađeno kada su bih na palubi. U tom trenutku je na palubu izašao jedan Korejac. - Dobar dan, Pak - pozdravio ga je Han. - Pak, ovo je gospođica Volkov, Tanja, ovo je Pak, moja desna ruka. - Drago mi je - veselo je rekla Tanja. - Dobrodošli na jahtu „Zlatni jastreb”, gospođice Volkov. - Okrenuo se prema Hanu. - Zašto mi nisi rekao da ćeš doći i dovesti gošću. Reći ću Kimu da pripremi ručak. - Već smo ručali, ali ako budem uspeo da nagovorim gospođicu Volkov da ostane duže na jahti, biće nam potrebna laka večera. - Reći ću Kimu da spremi večeru. Izvolite, uđite, mnogo je prijatnije unutra. Han joj je pokazao prostorije jahte, a zatim su odlučili da ostanu u dnevnoj sobi. - Šta bi želela da popiješ? - Ništa, hvala. - Zar nećeš čak ni kalu? - Kafa bi mi godila. Hvala. - Kako ti se dopada moj dom? - Predivan je. Koliko dugo živiš ovde? - Skoro tri godine. Ovu jahtu sam kupio od jedne mušterije koja nije imala mnogo sreće u kockanju.Pak i Kim su bili na jahti kada sam je kupio, pa sam ih zamolio da Ostanu. U početku nisam planirao tu da živim, ali sam kasnije promenio mišljenje. Pak i Kim su me razmazili i ja sam shvatio da mi je ovde prijatnije nego u stanu u Munčonu. - Da li ideš na putovanja... mislim na krstarenja? - Do sada nisam išao, ali planiram da jednom odem na pravo krstarenje. U tom trenutku je ušao Pak noseći kafu i osvežavajuća pića. - Mislim da će se gospođici Volkov dopasti ovaj koktel.
~ 11 ~ Foxy
Zvoncica - Hvala, Pak - rekao je Han. Pak se naklonio i izašao. - Sada bi mogla da mi kažeš pravi razlog zbog kojeg si došla u Koreju. Tanja ga je iznenađeno pogledala. Bila je potpuno nespremna za ovo pitanje. Otpila je jedan gutljaj kafe razmišljajući šta da uradi. Hana nije poznavala, ali bilo je nešto u njemu što joj je ulivalo poverenje. Otac joj je rekao da pismo i ključ preda Mihailu, ali pošto je on mrtav, onda može da ima poverenja u Hana. - Moj otac je napisao pismo tvom ocu i želeo je da mu ga lično predam. Zbog toga sam došla. Iz torbe je izvadila pismo i zlatni ključ i predala mu ih. Primetila je da je iznenađeno pogledao zlatni ključ. - Da li želiš da ti pročitaš pismo ili da to uradim ja? - Molim te, ti to uradi. Ja sam suviše uzbuđena da bih mogla da čitam. Han je klimnuo glavom i otvorio pismo. „Dragi Mihaile! Prošlo je mnogo vremena i iako sam mislio da ti pišem, nisam to uradio, jer sam čekao da stvari krenu na bolje. Međutim, pošto se ništa nije poboljšalo, pišem ti kako sada stvari stoje pre nego što moje vreme zauvek istekne. Moja škola letenja je dobro išla dok nije došao čovek sa modernijim nastavnim metodama i potpuno me uništio. Moja supruga se teško razbolela i doktori kažu da je samo pitanje vremena kada će umreti.” Han je pogledao u Tanju, ona je samo klimnula glavom. Nije bila u stanju da izgovori nijednu reč. Han je blago potapšao po ramenu i nastavio sa čitanjem. „Pre tri meseca doktori su mi rekli da sam i ja teško bolestan i da mi preostaje najviše tri meseca života. Zbog toga ti i pišem, jer želim da se ti dalje brineš o Tanji. Ona je dobra devojka, ali smo je mi malo razmazili. Druže stari, mislim da je vreme da idemo po jastreba. Znam da smo se dogovorili da ćemo ići po njega samo ako budemo u očajnoj situaciji, a Tanja se upravo u takvoj situaciji sada nalazi. Ja umirem, a njoj je potreban novac da plaća lekarsku negu svoje majke. Znam da je potraga za jastrebom veoma rizičan poduhvat, ali mislim da ćeš ti uspeti. Molim te, učini to za moju devojčicu.”
~ 12 ~ Foxy
Zvoncica Han je preklopio pismo i spustio ga na sto. Primetio je da je Tanja veoma uzbuđena i zbog toga joj je sipao čašu vode i pružio joj je. Kada se malo pribrala, upitala ga je: - Da li ti nešto znaš o tom jastrebu? Han je klimnuo glavom. - Čuo sam oca da o tome priča mojoj majci, ali bi to nju uvek razljutilo. Kasnije kada sam odrastao, otac mi je o tome često pričao i verovatno sam zbog toga i svoj klub i jahtu nazvao „Zlatni jastreb”. Han je iznenada ustao, otišao do prozora i zagledao se u daljinu. U sobi je bilo veoma tiho. Tanja je osetila blago udaranje talasa o brod, strpljivo čekajući Hana da nastavi. - Da li ti je otac nekada pričao o danima koje je proveo u Koreji? iznenada je upitao. Odmahnula je glavom. - Veoma malo. Znam samo da su Mihail i on često leteli zajedno i da su dva puta imali neprilike, ali sve se lepo završilo. Čak sam videla i slike aviona. - To je bilo veoma teško vreme, jer su imali avione koji su izgledali kao da su izašli iz muzeja. Sve što su imali na raspolaganju je bilo zastarelo i jedva da je funkcionisalo. Ali su se oni uprkos tome borili. Bili su veoma hrabri i treba da se ponosimo njima. - Znam - tiho je rekla Tanja. - Međutim, oni su radili i stvari koje nisu bile časne, ali u to vreme to je bio jedini način da se preživi. - Ne razumem. Šta hoćeš time da mi kažeš? - Da su se i moj i tvoj otac bavili švercom. Tanja ga je iznenađeno pogledala. - U to me nikada nećeš ubediti. - Bez obzira da li ti u to veruješ ili ne, to je istina. Na taj način su zaradili velike sume novca, tako da su mogli da započnu neki legalni posao. - Da li time želiš da mi kažeš da je moj otac bio varalica? - Želim samo da ti predstavim stvari onakve kakve su zaista bile. Hajdemo na palubu! Izašli su napolje i izvesno vreme u tišini posmatrali more. - Tvoj otac te je poslao, jer je želeo da ti ovde nešto uradiš. Pošto Tanja nije odgovorila, Han je uhvatio za ramena i okrenuo je prema sebi.
~ 13 ~ Foxy
Zvoncica - Ne možemo sada da sudimo o tome da li je ono što su naši očevi radili dobro ili loše, jer je vreme u kojem su živeli bilo drugačije. Njima je život svakog dana bio u opasnosti. Možda ih je privlačila neizvesnost koju je šverc sa sobom donosio. Tanja je pokušala da se oslobodi njegovog stiska, ali su je njegove ruke čvrsto držale. - Jedna od stvari koje su švercovali bila je i statua iz dinastije Ji zbog koje su se vodili ratovi još od jedanaestog veka i zbog koje je mnogo ljudi umrlo. Statua je u obliku jastreba i napravljena je od čistog zlata. Naši očevi su imali zadatak da je iz Andonga donesu, ali ubijen je čovek koji ih je unajmio pre nego što su se vratili, tako da nisu mogh nikom da je daju, pa su je zadržali. U to vreme, zlatni jastreb je vredeo četvrt miliona dolara. Danas je ta cena četvorostruko veća. Iznenada je pustio i zagledao se u talase. - Zlatni jastreb se nalazi u Južnoj Koreji, na istom mestu gde su je naši očevi ostavili. - Ako je istina ono što govoriš, onda zašto ga nisu uzeli posle rata? - Zaista ne znam, ali pretpostavljam da su shvatili koliko je to opasan poduhvat. - Nije moguće da je toliko opasan! Otac mi je dao ključ i želeo je da ja idem po jastreba. - Potrebna su dva ključa da bi se otvorilo mesto na kome je statua sakrivena. Kod mene je drugi ključ. Dakle, ja ću ići tamo. Tanja je duboko uzdahnula. Ono što joj je rekao bila je istina. Verovala je da jastreb postoji i jedan deo pripada njoj, a to znači da i ona mora da se izloži opasnosti da bi dobila svoj deo. - Ja ću ići sa tobom! - To ne dolazi u obzir! - Zašto? - Zato što je to veoma opasan put. - Ako ćeš se ti izložiti opasnosti da bi dobio svoj deo, onda ću i ja. Ako se jastreb zaista nalazi tamo gde su ga naši očevi ostavili, onda mi samo treba da odemo i da ga uzmemo. Mi... - iznenada je zastala. - Ti znaš gde je jastreb, zar ne?
~ 14 ~ Foxy
Zvoncica Odmahnuo je glavom. - Moja majka zna. Mislim da je to znala sve ove godine, ali nikada nije želela da to kaže, jer se protivila odluci da naši očevi zadrže jastreba. Otići ću kod majke i reći ću joj za tebe. Pokazaću joj pismo tvog oca i shvatiće da je vreme da idemo. Nekoliko trenutaka je ćutao, razmišljajući kako daje ubedi da je put opasan i da ne ide sa njim. - Mislim da je najbolje da ja idem sam. Niko neće posumnjati u mene. Ja sam pola Korejac i mogu slobodno da se krećem ovom zemljom. Pored toga govorim jezik. Idem po jastreba i kada se vratim, onda ću ga prodati, a novac ćemo podeliti. - Kada budeš išao u Južnu Koreju, ja idem sa tobom. - Nećeš ići! Ostaćeš ovde u Munčonu i čekaćeš dok se ne vratim. - Neću! Han je iznenađeno pogledao u nju. Kako da je ubedi da je put opasan? Prepirali su se skoro celo popodne. Trudio se da joj na razuman način objasni da nije potrebno da i ona ide. Kada mu to nije uspelo, počeo je sa molbama, da bi se ceo razgovor zavisio svađom. Retko je sebi dozvoljavao da bude gnevan, ali ona je zaista bila uporna. Bez obzira šta će on da kaže, ona je ponavljala da ide u Južnu Koreju sa njim i da želi da mu pomogne da nađe zlatnog jastreba. Ništa nije moglo da je ubedi u suprotno. Han je na kraju zaključio da nema smisla da se i dalje raspravlja s njom. Najjednostavnije će biti da se naizgled složi da i ona ide, a da jedan dan pre dogovorenog krene sam i pre nego što Tanja otkrije prevaru, on će već biti na putu. Već se spustila noć, a oni su još uvek bili na palubi. Upoznao je sa Kimom, njihovim kuvarom. - Bolje da krenem pre nego što zaspim - rekla je Tanja posle večere. - Možeš i ovde da ostaneš. Imam tri slobodne kabine i mogu sutra da te odvezem u hotel kada budem išao u grad. - Ne, hvala - rekla je užurbano. I sama pomisao da će noć provesti s njim u isto vreme je i plašila i uzbuđivala.
~ 15 ~ Foxy
Zvoncica Gotovo da nisu ni razgovarali dok su išli u hotel. Tek kada su bih na trajektu, Han je primetio da ih dva muškarca posmatraju. U početku nije obraćao pažnju na to. Tanja je bila neuobičajeno lepa žena, pa je bilo prirodno da je muškarci posmatraju. I sam Han je voleo da je posmatra. Međutim, kada su sišli sa trajekta i kada je Han namerno polako šetao sa Tanjom, ona dvojica su polako išla za njima. Zagrlio je, ne želeći da je uznemirava svojim sumnjama. Ispred njih je bio jedan mračni deo ulice i nimalo mu se nije sviđalo što su tuda morali da prođu. Instinktivno je ubrzao korake. - Šta nije u redu? - upitala je Tanja. - Sve je u redu, samo je kasno... Jedan grubi udarac u rame mu je prekinuo rečenicu. Tanja je vrisnula kada je drugi čovek pokušao da joj otme torbu. Nogom ga je udarila u cevanicu, a zatim ga je snažno udarila rukom. Primetila je da se Han oslobodio drugog napadača i da je krenuo da joj pomogne. - Da li si dobro? Da li te je povredio? - Sve je u redu. - Onda bi bilo najbolje da što pre odemo odavde. Dok su išli prema hotelu Han je ubeđivao sebe da su oni hteli samo Tanjinu torbu zato što su videli da je strankinja, ali mu je sve ipak bilo veama sumnjivo. - Idem gore sa tobom - rekao joj je kada su ušli u hol. - Zaista nema potrebe. Istina je da sam malo uznemirena, ali biće sve u redu. Međutim, Han je krenuo sa njom. - Priznajem da sam malo iznenađen. Izgledaš tako krhko, a veoma dobro si savladala svog napadača. - I sama sam bila iznenađena svojom reakcijom, ali sve što imam, mislim avionska karta, putni čekovi, pasoš i tatino pismo su u torbi. Izašli su iz lifta i kada je otključala vrata svoje sobe, okrenula se da se pozdravi sa njim. - Hvala što si me dopratio. U tom trenutku je otvorila vrata i iznenađeno pogledala u svoju sobu.
~ 16 ~ Foxy
Zvoncica - Pogledaj! - uplašeno je povikala, ugledavši užasan prizor. Njena odeća je bila izvađena iz ormara i u sobi je bio haos. - Ostani ovde - rekao joj je Han. Ušao je u sobu i pogledao da li ima nekoga u kupatilu ili na terasi. Kada se uverio da u sobi nema nikoga, vratio se do Tanje. - Spakuj svoje stvari i vratićemo se na moju jahtu. - Zar ne bi trebalo da pozovemo policiju? - upitala je kada se malo pribrala. - To ćemo prepustiti hotelskim vlastima. - Možda bih mogla da se preselim u drugu sobu. - Ne dolazi u obzir. Ti ideš sa mnom. Spakuj svoje stvari dok ja budem razgovarao sa recepcionarom, a zatim odmah krećemo. Pak ih je srdačno pozdravio. Možda je i bio iznenađen što vidi da se Tanja vratila, ali ništa nije rekao. - Pak, odnesi Tanjine stvari u kabinu pored moje. Tanja i ja idemo u salon. Sedeli su u salonu i u tišini pili brendi. Bilo mu je drago što je tu sa njim i što može da pazi na nju. Sve što se večeras dogodilo ga je zabrinjavalo više nego što je hteo da prizna. U poslednje vreme je primetio da ga neko prati, ali je govorio sebi da je to zbog kockarnice. Uvek je bilo ljudi koji su bih nezadovoljni ishodom za kockarskim stolom i koji su na neki način želeli da povrate svoj novac ili da se osvete vlasniku. Ali ono što se večeras dogodilo nije imalo nikakve veze s tim. Sve je ukazivalo na to da neko nešto traži. - Ne bih želela da smetam. Ostaću ovde večeras, ali sutra ću potražiti neki drugi hotel. - Mislim da je najbolje da o tome razgovaramo sutra. Sada bi bilo najbolje da pokušaš da zaspiš. - U pravu si. Popila je svoj konjak i spustila čašu na sto, zatim je ustala i krenula prema vratima. - Ako ti bude nešto trebalo, moja kabina je odmah do tvoje. Pokušaj da ne misliš na ono što se večeras dogodilo. I ne zaboravi da si ovde sigurna.
~ 17 ~ Foxy
Zvoncica U tom trenutku su začuli brujanje motora, a posle nekoliko trenutaka su krenuh. - Kuda idemo? - iznenađeno je upitala Tanja. - Zamolio sam Paka da nas odvede negde gde ćemo imati mira. Sada idi da se odmoriš. Ujutru ćeš se sigurno osećati mnogo bolje. Osmehnula se kada je videla svoju kabinu. Izgledala je kao i njena hotelska soba. Istuširala se i obukla spavaćicu, međutim, mnogo vremena je prošlo dok nije zaspala. Sanjala je prodavnicu prepunu lepih haljina i sjajnog nakita. Pojavio se prodavac i pokazao joj najlepšu haljinu koju je do tada videla. Iznenada se opet našla na doku. Iza sebe je čula korake i pokušala je da beži, ali nije mogla. Neko je uhvatio za ruke i ona je počela da vrišti. - Pusti me! Pusti me! - Tanja! - Pusti me! - Probudi se, Tanja! To je samo ružan san. Tanja je drhtala i plakala. Han je držao u naručju i nežno je tešio govoreći nešto na korejskom. Iznenada, ni sam ne znajući kako, počeo je polako da je ljubi. Najpre joj je usnama brisao suze, a zatim su njegove usne pronašle njene. Kada je pogledao u njeno lice, video je da ga gleda širom otvorenih očiju. Ponovo je poljubio, a zatim je spustio na krevet i legao pored nje. - Molim te, nemoj! - rekla je Tanja uplašeno. - Samo ću ležati pored tebe. Uzeo je u naručje i počeo nežno da je miluje. Još nikada do sada nije osetio ovoliku nežnost prema nekom. - Nastavi da spavaš. Osećala je da joj srce snažno kuca i da joj telo drhti. Napeto je iščekivala svaki njegov pokret, ali on je mirno ležao i rukom je milovao po kosi. Jahta se blago njihala i Tanja je ubrzo ponovo zaspala.
~ 18 ~ Foxy
Zvoncica Han se probudio kada su prvi zraci sunca prodrli u sobu. Pogledao je usnulu Tanju i blago se osmehnuo. Zatim mu je pogled sa njenog lica prešao na njene grudi koje su se ravnomerno dizale i spuštale. Strast je počela da se budi u njemu i znao je da je najbolje da odmah ode. Nešto mu je govorilo da će uskoro voditi ljubav sa njom, ali da ipak ne treba da žuri. Tanja se polako budila. Trebalo joj je nekoliko trenutaka da shvati gde se nalazi. A onda se setila onog što je sanjala i Hanovih snažnih ruku. U isto vreme je obuzela i radost i stid zbog njegovog tela koje je celu noć bilo pored njenog. Sada je sasvim sigurno znala da će ići sa njim u Južnu Koreju. Nije znala koliko će dugo put da traje, niti opasnosti na koje će naići, ali je znala da će zbog ovog puta njen život biti potpuno drugačiji. Sledećih nekoliko dana je prošlo veoma brzo, jer su se spremali za put. Pre nego što su krenuli, Tanja je pozvala bolnicu u kojoj je bila njena majka. Rekli su joj da nema promene u zdravstvenom stanju i da treba da pošalje novac za dalje lečenje. - Danas ću vam poslati novac za sledeći mesec - obećala je Tanja. Novac koji je dobila prodavši povratnu kartu i skoro sve što je imala poslala je u Rusiju. Ako budu pronašli statuu onda više neće morati da brine o tome. A ako je ne pronađu, onda će morati da pozajmi novac od Hana da se vrati kući. Trebalo je da kupi još nekoliko sitnica i kada je rekla Hanu da ide u kupovinu, on je insistirao da i Pak ide s njom. - Nema potrebe da ga uznemiravamo - bunila se. - Mogu autobusom da idem. - Ali ne želim da ideš sama. Iznenađeno ga je pogledala, a u očima joj se video strah. - Ti misliš da onaj napad na nas nije bio slučajan, zar ne? Misliš da ima neke veze sa jastrebom. Han je zamišljeno gledao. Nije želeo da je zaplaši, ali je hteo da bude svesna moguće opasnosti.
~ 19 ~ Foxy
Zvoncica - Ne mora da znači da ima veze sa statuom, ali to mogu da budu isti oni ljudi koji me prate već duže vreme. Možda postoji neko ko sve ove godine čeka da neko ode po jastreba. Kada si ti došla u Munčon i tražila mene, oni su to odmah povezali sa statuom. Pretpostavljam da smo zbog toga bili napadnuti i da je iz istog razloga tvoja soba bila u onakvom stanju. Tanja je osetila da je obuzima strah. Pre nego što je stigla da nešto kaže, Han je položio ruke na njena ramena i blago rekao. - To su samo moje pretpostavke, Tanja, ali bez ikakvog dokaza. Zbog toga sam odlučio da te povedem sa sobom. - Vodiš me sa sobom! - uzviknula je ne verujući. - Bićeš sigurnija pored mene, nego ovde u Munčonu. Mogli smo da idemo avionom do moje majke, ali ljudi koji nas prate to bi odmah otkrili. Zbog toga sam odlučio da idemo jahtom. Kada budemo došli kod moje majke, ti ćeš ostati sa njom, a ja idem dalje. - Ali... - Bez ikakvog ali. Ja sam kapetan ovog broda i dok se ne vratimo u Munčon, ja sam zapovednik i želim da se povinuješ mojim odlukama. Tanja je bila spremna za svađu. Hanov izraz lica je bio nepokolebljiv, ali su njegove oči bile nežne. - Da li smo se razumeli? - Razumem, kapetane Borisov. Dok smo na moru, ja sam tvoj potčinjeni. - U redu! U zoru ćemo isploviti i zbog toga bi trebalo da ideš na spavanje. Te noći Tanja nije mogla dugo da zaspi, a kada je zaspala, sanjala je statuu jastreba kojeg je videla u Hanovoj kockarnici. Tanji je trebalo dva dana da se pri vikne na život na moru. U početku je uzimala pilule protiv morske bolesti, ali kasnije je prestala. Kim je zaista bio dobar kuvar i posle izvesnog vremena je ponovo uživala u hrani. Morska klima joj je prijala i osećala se bolje nego ikada do sada. Han i Pak su se smenjivali za kormilom. Han je mnogo vremena provodio u kapetanskoj kabini, ali je uvek imao vremena da sa njom večera i da posle toga zajedno posmatraju zalazak sunca. To su za Tanju bili najlepši časovi.
~ 20 ~ Foxy
Zvoncica Činilo joj se da su njih dvoje sami na svetu i da ništa ne može da naruši njihov mir. Dok su posmatrali zalazak sunca, poželela je da ga dodirne. Još nikada do sada nije prema nekom muškarcu osećala ovo što oseća prema Hanu. Da bi na neki način zaustavila plimu strasti u sebi, trudila se da bude hladna i uzdržana u njegovom prisustvu. Svako veče kada bi zatvorila vrata kabine za sobom, duboko bi uzdahnula. Da li je to bio uzdah olakšanja ili žaljenja što Han nije načinio nijedan pokret da joj se približi, ni sama nije znala. Bilo je kasno posle podne. Tanja je ležala na palubi i sunčala se. Pošto je Han bio za kormilom, Kim u kuhinji, a Pak negde ispod palube, Tanja je skinula kupaći kostim i sunčala je celo telo. Iznenada je postala svesna da neko stoji pored nje. Podigla je pogled i ugledala Hana. - Izgorećeš! - rekao joj je pre nego što je uspela da nešto kaže. - Ovaj, ja... - Ja ću te namazati. - Nije potrebno. Ja... Ali bilo je prekasno. Njegove ruke namazane uljem za sunčanje su već klizile niz njeno telo. - Zatvori oči i opusti se. Kako da se opusti kada su joj njegove ruke na telu. - Tvoja koža je veoma mekana. Njegov dodir je bio magičan, pobuđivao je u njoj osećanja koja nikada do sada nije osetila. Ruke su mu bile tople i nežne. Uprkos svemu, ipak je osetila kako se opušta. Kada su njegove ruke došle do njenih grudi, instinktivno je htela da ih prekrije, ali joj je on ruke i spustio ih pored tela. - Nemoj, Tanja. Zatvorila je oči. Hanu je zastao dah kada joj je spustio ruke na grudi. Otvorila je oči i u njegovim očima ugledala strast. - Neko će nas videti - prošaputala je. - Kim je u kuhinji, a Pak je za kormilom. Potpuno smo sami, Tanja. Želeo sam da te dodirnem od trenutka kada si ušla u moju kancelariju. Sklonio joj je jedan čuperak kose sa lica.
~ 21 ~ Foxy
Zvoncica - Moja dražesna Tanja. Ne možeš ni da zamisliš koliko sam te želeo one prve noći kada si bila na mojoj jahti. Kada bi samo znala koliko je moje telo žudelo za tvojim! Sagnuo se i blago je poljubio. - Hane - prošaptala je drhtavim usnama. - Zatvori oči. Ono što će biti između nas može da sačeka... još malo. Te večeri su bili usidreni blizu jednog malog nenaseljenog ostrva. Jeli su svežu ribu i pili vino. - Večeras izgledaš veoma lepo, ali ti je nos izgoreo - rekao je Han. - Ne znam kako je to moglo da se dogodi. Mislila sam da si svaki delić mog tela namazao uljem. Ni sama nije znala zašto, ali bilo joj je veoma neprijatno. Nekoliko minuta je prošlo u potpunoj tišini. Tanja je pojela i poslednji zalogaj ribe. - Da li želiš još vina? - upitao je Han. Iako ništa nije rekla, napunio joj je čašu, a zatim je ruku spustio preko njene i pitanje formulisao samo jednom jedinom rečju. - Tanja? Ona ga je pogledala direktno u oči i u njima videla strast. - Hoću, Hane - rekla je, pristajući na njegov predlog.
Otišli su u njegovu kabinu i vodili ljubav. Tanja još nikada do tada nije doživela ovakvo zadovoljstvo. - Nadam se da sam i ja tebe učinio ovoliko srećnom koliko si ti učinila mene - rekao je Han, gledajući je ravno u oči. - Od prvog trenutka kada sam te upoznao, znao sam da će doći do ovoga, ali ni u snu nisam smeo da se nadam da će biti ovako lepo. Tanja je bila veoma srećna, ali u isto vreme je bila i zbunjena. Kako je moguće, mislila je, da se ovo dogodilo ovako brzo. Čak ga ne poznajem, ali sa njim sam doživela takvu sreću za kakvu do sada nisam ni znala da postoji. Naslonila je glavu na njegovo rame i mirno zaspala.
~ 22 ~ Foxy
Zvoncica Sledećeg jutra su oboje plivali i ronili pored broda. Iako se na nebu videlo da će biti kiše, njih to nije uznemiravalo. Zaplivali su prema obali, ali prema onom delu koji se sa jahte ne vidi. - Jutros si lepša nego sinoć - rekao joj je Han i poljubio je. - Oči ti sijaju, a na licu ti se vidi zadovoljstvo. - To je zbog tebe i uticaja koji imaš na mene. Nisam želela da se ovo dogodi, ali mislim da sam znala da će neminovno do toga da dođe. Kada su stigli do obale, Han je uzeo u naručje i odneo do mesta gde je bilo najviše peska. - Tvoje usne imaju ukus mora. Želim da znam da li i drugi delovi tvog tela imaju isti ukus - rekao je Han pošto je spustio na pesak i poljubio. Iako je kiša počela da pada, oni su i dalje bili na istom mestu, pružajući jedno drugom uzajamno zadovoljstvo. - Nikada još nisam bio sa nekom ženom koja je slična tebi - rekao joj je dok su zadihani ležali jedno pored drugog ne obazirući se na kišu koja je postajala jača. - Ja ne umem da govorim velike reci, ali ni sa jednom ženom do sada nisam osetio ovo što osećam sa tobom. Još izvesno vreme su ležali, a kada je nebo postalo tamnije, Han je ustao. - Nailazi oluja. Moramo da se vratimo na jahtu. Na palubi je stajao Pak. Pomogao im je da se popnu. - Durbinom vas tražim već pet minuta. Da niste došli, uzeo bih čamac i krenuo bih da vas tražim. - Čekali smo da stane kiša - rekao je Han. - Tanja, idi i istuširaj se. Nećemo isploviti dok kiša ne stane. - Mislim da ne smemo da čekamo. Dok sam vas tražio, ugledao sam jedan brodić koji je plovio u našem pravcu. Posle onog što ste mi rekli... - U redu. Onda, odmah podigni sidro i krećemo. Čim se istuširala i presvukla, Tanja je došla do kapetanske kabine. - Ovo je tajfun - rekao je Han koji je bio za kormilom. - Bilo bi najbolje da odeš u svoju kabinu i sačekaš da sve prođe. - Želim da vam pomognem. - Ne možeš da nam pomogneš. Idi dole.
~ 23 ~ Foxy
Zvoncica Posrćući je stigla do svoje kabine. Činilo joj se da jahta nije dovoljno jaka da izdrži udare visokih i jakih talasa. Vreme je sporo prolazilo. Bilo je već kasno posle podne kada je odlučila da ode u trpezariju. - Da li ste gladni, gospođice? - upitao je Kim. - Nisam, ali bih popila šolju kafe. - Ima sveže kafe u rerni. Ne može da stoji na šporetu, pa sam je stavio u rernu. Tanja je iz frižidera izvadila sira i šunke i napravila nekoliko sendviča, a kafu je sipala u termos. Sve je to ponela u kapetansku kabinu. - Rečeno ti je da budeš u svojoj kabini - rekao joj je Han. - Tamo više ne mogu da izdržim ni minut. Osim toga, moraš nešto da jedeš. - Nisam ni znao koliko sam gladan - rekao je pošto je pojeo jedan sendvič i uzeo drugi. - Da li imaš morsku bolest? - Suviše sam uplašena da bih je imala. Izgledaš umorno. - I jesam. Preko radija sam čuo da je ovaj tajfun veoma snažan. Moram da priznam da još nisam doživeo ovako nešto. - Koliko će još da traje? - Verovatno do jutra. Moramo da izdržimo. - Da li ćemo moći? - ”Jastreb” je jahta koja može sve da izdrži. Uskoro je došao Pak i preuzeo kormilo, a Han i Tanja su otišli u kabinu i zaspali. Kada se probudila, vladala je neobična tišina. Pogledala je u Hana koji je bio pored nje. - Gotovo je. Tajfun je prošao. Han je takođe ustao i oslušnuo. - Mislim da je ovo samo oko tajfuna. Idemo do Paka. - Odmah su otišli u kapetansku kabinu. - Koliko dugo smo u oku tajfuna? - Dvadeset minuta. - Sada je prilika da vidimo koliko je jahta oštećena. Pak, pregledaj stanje, a zatim idi da se odmoriš. - Koliko dugo traje oko tajfuna? - upitala je Tanja.
~ 24 ~ Foxy
Zvoncica - Od pola sata do sat vremena. Zatim nailazi drugi deo koji je mnogo jači od prvog. Zbog toga mislim da bi bilo najbolje da odeš u svoju kabinu. - Neću da idem. Želim ovde da ostanem sa tobom. - Noć može da bude veoma duga. - To nije važno. - U redu, onda ostani. To je bila najduža noć u njenom životu. Kada su izašli iz oka tajfuna, činilo joj se da su talasi viši i jači nego ranije i da jahta neće izdržati sve te udarce. Hanovo lice je bilo napeto, a i odlučno. Tek pred zoru vetar je oslabio i more je počelo da se smiruje. - Uspeli smo, Tanja - rekao je umornim, ali srećnim glasom. U tom trenutku je ušao Pak. - Sada ću ja da preuzmem kormilo. - Da li je brod mnogo oštećen? - Samo je staklo u salonu razbijeno. Kim briše vodu. Spremio vam je doručak. - Da li ima nekog znaka da nas onaj brodić još uvek prati? - Nema. Siguran sam da nas je izgubio u tajfunu. Otišli su u trpezariju i doručkovali. - Idem da spavam - rekao je Han dok su pili kafu. - Ali, želim da ti spavaš pored mene. - I ja želim da spavam pored tebe - uzvratila mu je uz osmeh.
More je bilo mirno kada se Tanja probudila. Han je spavao pored nje. Pogledala ga je i osetila da joj je zastao dah. On je bio neobično lep muškarac, ali su njegove oči bile misteriozne. Ona je živela u sasvim drugačijem svetu od njegovog. Ali otkad je srela Hana, sve se promenilo. Sada je u njegovom svetu, svetu egzotike, avantura i neočekivanih događaja. Nije trebalo da dozvolim da se zaljubim u njega, mislila je tužno, ali sada je suviše kasno i ne znam šta dalje da radim.
~ 25 ~ Foxy
Zvoncica - Šta nije u redu? Zašto si tužna? - upitao je Han pospanim glasom. Sklonila mu je jedan pramen kose sa čela. - Nisam tužna, samo sam umorna. - Onda, dođi i odmori se u mom naručju. Za pola sata treba da zamenim Paka za kormilom, a za tih pola sata ti i ja možemo dosta da uradimo. Kako je lepo voditi ljubav s njim, mislila je Tanja, osećajući strast u svakom delu svog tela. S njim je doživljavala trenutke strasti za koje nije znala ni da postoje. - Moram da idem da zamenim Paka - rekao je Han kada mu se telo smirilo. - Nadam se da nemaš ništa protiv da se ja istuširam prvi. Voleo bih da se tuširamo zajedno, ali znam da će sve ovo početi iz početka. Seo je na krevet pored nje, a zatim je blago pomilovao po obrazu. Ne znam šta je to što me toliko vuče tebi. Ono što smo doživeli pre nekoliko trenutaka mi je dovoljno, ali samo za izvesno vreme, kada te ponovo pogledam, ponovo te želim, a to je ono što me plaši. Pitam se da li ću te ikada imati onoliko koliko te želim. Sagnuo se, poljubio je, a zatim brzo otišao u kupatilo. Tanja je zatvorila oči. Neće biti dovoljno vremena, ljubavi, jer čim nađemo jastreba, ja se vraćam kući. Oči su joj se napunile suzama. Pitala se kako će moći da ga ostavi. Sledeća dva dana su prošla mirno. Te večeri su se usidrili nedaleko od jednog ostrva gde je Kim imao rođake. Kada su se snabdeli neophodnim namirnicama, Han im je rekao da ako žele mogu da spavaju na kopnu. Neprestano su durbinom ispitivali more, ali nijedan znak nije ukazivao na to da ih neko prati. Te večeri su Tanja i Han bih sami na jahti. Han je doneo dve čaše sa osvežavajućim pićem na palubu i seo pored nje. Ten joj je bio preplanuo i sada su boja njene kose i očiju još više bili izraženi. Kako je lepa, mislio je, osećajući da mu ponestaje dah. - Kim nam je ostavio spremnu večeru, ali ako nemaš ništa protiv, ja bih voleo da još malo sedimo ovde. - Ovde je predivno! Mislim da još nikada nisam videla ovako lepo nebo.
~ 26 ~ Foxy
Zvoncica U tišini su posmatrali nebo i slušali galebove koji su kružili iznad. Iz luke se čuo prijatan žamor ljudi, a jahta se lenjo ljuljala na talasima koji su udarali o obalu. - Ovakvu noć još nisam doživela i sećaću je se dok sam živa. - I ja ću se dugo sećati ove noći, moja draga Tanja. Pitam se kako sam do sada živeo bez tebe. Još su izvesno vreme sedeli u tišini, a zatim su večerali. Iznenada su primetili svetla brodića koji se velikom brzinom približavao luci. - Ovaj brod će se razbiti o mol ako ovako nastavi - rekao je Han i uzeo durbin. Brod se naglo zaustavio i dva muškarca su izašla na dok. Grubo su nešto rekli lučkom radniku koji ih je verovatno ukorio zbog takvog ulaženja u marinu i požurili su dalje. - Verovatno će do ponoći biti pijani - rekao je Han. - Bilo bi bolje da isplovimo pre njih, jer bismo mogli da imamo neprilike. Da li si spremna da krenemo ispod palube? - Želela bih da još izvesno vreme budem ovde. Drago mi je što sam došla u Koreju i bez obzira da li ćemo naći jastreba ili ne, nikada neću zažaliti što sam došla. - Neću ni ja. Jastreb nas je sjedinio, a to je za mene veće blago od njega samog. Blago je poljubio. Ubrzo će biti ispod palube i onda će je polako skidati i... - Hej, Han - čuo je Pakov glas. Han je brzo ustao i prišao ogradi. Ugledao je Paka koji je gotovo trčao prema njihovoj jahti i ubrzo je bio na palubi. - Video sam brod koji je baš stigao. To je isti onaj brod koji sam video durbinom pre tajfuna. Pratio sam dvojicu koji su se iskrcali. Otišli su do upravnika luke i pitali su ga da li je „Jastreb” ovde dolazio. - Prokletstvo! Moramo odmah da krenemo. Da li si rekao Kimu? Pak je odmahnuo glavom. - Odmah sam došao ovde. - Onda ćemo krenuti bez njega. - Ali ne možeš da ga ostaviš - protestovala je Tanja.
~ 27 ~ Foxy
Zvoncica - Nemamo drugog izbora. Doći ćemo po njega kada se budemo vraćali. Diži sidro, Pak. - Razumem. Baš u tom trenutku sa doka se čuo glas koji mu je rekao da ostane gde je. Okrenuli su se i ugledali dvojicu ljudi sa drugog broda. - Brzo! - doviknuo je Han, trčeći prema kapetanskoj kabini. U tom trenutku se začuo hitac. Tanja je vrisnula i pobegla u zaklon. Pak je uspeo da podigne sidro i u tom trenutku se začuo drugi hitac. Pak je bolno jauknuo i pao, Tanja mu je pritrčala. Ponovo su se začuli pucnji. - Tanja, vrati se! - začuo se Hanov glas. Dvojica ljudi su se sasvim približili jahti i nišanili su u Tanju. U tom trenutku su se začuli pucnji, ali ovog puta sa “Jastreba”. Tanja je uspela da ga odvuče u zaklon. Han je ispalio još nekoliko hitaca, i to je nateralo onu dvojicu da nađu zaklon. Han je to iskoristio, odmah otrčao u kapetansku kabinu i. uključio motore. Ponovo su se začuli pucnji, ali njihov brod je već zaplovio prema pučini. Tanja je pogledala Pakovu ranu na nozi. Brzo je otišla po zavoje i previla je ranu. Kada su se dovoljno udaljili od luke, Han je za trenutak napustio kormilo. - Kako je? - upitao je Tanju. - Da li mu je metak oštetio kost? - Mislim da nije. - Hajde da ga smestimo u krevet. Smestili su ga u njegovu kabinu. Tanja mu je dala tablete za umirenje bolova i predložila mu da pokuša da zaspi. - Prepoznala sam jednog od ljudi koji su pucali na nas - rekla je Tanja kada su bili u kapetanskoj kabini. - To je isti onaj čovek koji nas je napao kada je pokušao da mi otme tašnu. - To znači da znaju da idemo po statuu - rekao je Han smrknuta lica. - Zanima me ko su oni.
~ 28 ~ Foxy
Zvoncica - I ja bih voleo to da znam. Verovatno imaju neke veze sa onim što su naši očevi radili. Bez obzira ko su, imaćemo još posla sa njima. - Da li možemo da ih preteknemo? - Sa malo sreće ćemo uspeti. Na ovom kursu ostajemo celu noć, a sutra treba da uplovimo u područje gde ima mnogo ostrva. Možda ćemo tu uspeti da im zavaramo trag. Sad bih želeo da ideš i stražariš. Ako vidiš svetla iza nas, dođi i obavesti me. Tanja je klimnula glavom i otišla na palubu. Sada kada je sve prošlo, osećala je da je iscrpljena. Primorala je sebe da stoji pored ograde, jer je znala da bi u slučaju da sedne, odmah zaspala. Bih su već daleko na pučini, tako da se više nisu videla svetla sa obale. Uzdahnula je i pogledala u nebo prepuno zvezda. Toliko mnogo stvari se dogodilo za kratko vreme da joj je sada sve izgledalo kao san. Došla je u Koreju pre nekoliko dana i za to vreme njen život se prilično promenio. Zaljubila se u čoveka koji se zove Han Borisov, bila je napadnuta, pucali su na nju i preživela je tajfun. Nikada do sada nije bila izložena životnoj opasnosti, a za ovo kratko vreme više puta joj je život bio ugrožen. Međutim, sve to je nije plašilo, jer joj je ljubav koju je sada doživela sa Borisovim, a o kojoj je do sada čitala samo u knjigama i čiji je intenzitet sada u potpunosti poznavala, davala dovoljno snage i hrabrosti da ide dalje. - Nema nikoga na horizontu - rekla je Hanu kada je svanulo. I Pak je ustao. Tanja mu je dala još dva antibiotika i sredstvo za umirenje bolova. - Skuvaću kafu i spremiću doručak. - Osmehnula se obojici. - Sada ste primorani da jedete ono što ja skuvam dok ne stignemo u Južnu Koreju. - Sendviči i kafa će biti kraljevski doručak - rekao je Han. - Ona je predivna žena - rekao je Pak kada je Tanja izašla. - Nije mi se dopalo to što je krenula sa nama, jer sam mislio da će praviti probleme kada naiđu teškoće, ali me je prijatno iznenadila. I ja mislim da je ona predivna žena, mislio je Han. Verovatno sam se zaljubio u nju. A ako i nisam onda mi je stalo do nje i ne želim da joj
~ 29 ~ Foxy
Zvoncica se nešto loše dogodi. Nije mu se dopadalo to što su pred njima opasan put i neizvesnost. Posle sat vremena su uplovili u područje gde je bilo mnogo malih ostrva i tu su se usidrili da se odmore. Kada bude pala noć zaploviće prema Južnoj Koreji.
Spuštalo se veče, a Tanja i Han su sedeli na palubi i posmatrali zalazak sunca. - Nema ni daška vetra i veoma je toplo - rekla je Tanja. - Gotovo da ne mogu da dišem. - Možda će ponovo biti oluje. Video je da je ovo uznemirilo. - Da li bismo mogli da budemo ovde dok oluja ne prođe? - upitala je zabrinutim glasom. Han je pogledao i uzdahnuo. Želeo je da joj kaže da neće biti oluje, da ih niko ne prati i da će je on čuvati od svake opasnosti. Čim budu kod njegove majke, bolje će se osećati. Sada se setio svoje majke. Telefonirao joj je pre nego što su krenuli iz Munčona rekavši joj da dolazi, ali joj nije rekao da dovodi i kćerku Alekseja Volkova. Nije ni rekao da idu po jastreba. Feng se protivila svim poslovima koji su se ticali jastreba. Koliko se Han sećao, to je bila jedina stvar oko koje su se njegovi roditelji svađali. „Mnogi ljudi su umrli zbog želje da poseduju tu statuu”, govorila je čim bi njegov otac spomenuo jastreba. „To je veoma dragocena stvar i samo pohlepni ljudi ubijaju druge zbog toga.” „Ali vredi čitavo bogatstvo”, govorio bi uvek otac. „Aleksej i ja smo se izložili opasnosti da bismo do jastreba došli. Zbog toga on pripada nama.” „Ne vama, nego Koreji!” Han se veoma dobro sećao majčinog izraza lica kad god bi izgovorila te reči. Njegov otac nikada nije želeo da se prepire i uvek bi se povlačio. Han nikada nije znao da li on to čini zato što je suviše voli ili zato što je se plaši. Međutim, on nije bio kao njegov otac. Kao dečak se često prepirao sa svojom majkom, želeći da joj
~ 30 ~ Foxy
Zvoncica dokaže da je u pravu. Kada je odrastao, prestao je da se prepire, jer je veoma voleo. Za nekoliko dana će je videti i prvi put se upitao kakva će biti njena reakcija kada joj bude predstavio Tanju. Još nikada do sada joj nije predstavio nijednu ženu i nije mogao ni da pretpostavi šta će se dogoditi. A tek kada joj bude rekao da je Tanja došla zbog jastreba. Pogledao je u Tanju i pomislio je da bi trebalo da je upozori na karakter svoje majke, ali nije želeo da utiče na odnos koji će se razviti između dve žene. - Čini mi se da si umorna i trebalo bi da se odmoriš. - Nisam umorna. Spavala sam ceo dan. - Da li bi imala nešto protiv da večeras budeš prva koja će paziti da nam pratioci ne priđu, a da ih mi ne primetimo. - Naravno da nemam. - Ja bih voleo da ne moraš to da radiš, već da budeš pored mene. - I ja bih to volela. Te večeri su izašli iz velike grupe ostrva gde su se krili. Tanja je stajala na mostu i durbinom posmatrala horizont, ali ništa joj nije izgledalo sumnjivo. Pak je bio za kormilom, a Han je spavao. Kiša je počela da pada, ali uprkos tome, more je bilo mirno. Bila je neizmerno srećna iako su opasnosti vrebale sa svih strana. Volela je Hana i ta ljubav joj je davala hrabrosti i snage da se suoči sa svim teškoćama koje im predstoje. Kada se umorila, otišla je kod Paka. Po njegovom izrazu lica je znala da ga rana boli, ali je ipak insistirao da on bude za kormilom. - Idem da pripremim nešto za jelo - rekla je veselo. Otišla je u kuhinju, napravila nekoliko sendviča i skuvala kafu, a zatim se vratila kod Paka. - Šta mislite, da li će biti oluje? - pitala ga je dok su jeli. On je odmahnuo glavom. - Biće samo kiše, i to će usporiti naš plan. Kada bi se razvedrilo sutra ujutru bismo stigli do obale Južne Koreje. Ja ću ostati na jahti dok vi i Han budete u Pusanu. - Posle kraćeg oklevanja je dodao. - Da li ste već upoznali gospođu Feng? Tanja je odmahnula glavom. - Da li je vi poznajete? - Prošle zime je dva meseca boravila u Munčonu. Ona je veoma neobična žena. Veoma je lepa. Jadan Kim, na smrt ga je preplašila.
~ 31 ~ Foxy
Zvoncica - Zašto? - Radoznalo ga je pitala. - Ona je žena jakog karaktera koja zna šta hoće i traži poslušnost i disciplinu od svih oko sebe. Kim se strašno plašio nje. Han je morao da mu da povišicu da ga ne bi napustio. Tanja je otpila gutljaj kafe, razmišljajući o ovome što je čula. Do sada nije mnogo razmišljala o Hanovoj majci, ali sada se osećala nelagodno. Znala je da Han namerava da je ostavi sa majkom dok bude išao po jastreba, ali posle ovoga što je čula, bila je odlučna da ide njim. Oko ponoći je došao Han i u isto vreme je i kiša stala. - Zašto me niste probudili? - Mislim da je Paku potrebna zamena, jer ga rana boli, ali ja mogu još da izdržim. - Oboje idite na spavanje, a ja ću i kormilariti i osmatrati horizont. - Razumem, kapetane - Tanja je salutirala i otišla u svoju kabinu. Kada se probudila, vreme je bilo užasno. Osećala se veoma loše. Jahta se ljuljala, talasi su udarali sa svih strana, a Tanja jedva da je mogla da održava ravnotežu dok je išla prema kapetanskoj kabini. - Da li ti je dobro? - upitao je zabrinuto Han kada je video njeno bledo lice. - Nije, ali će proći. - Možda, ako bi nešto pojela. - Molim te, nemoj da mi govoriš o hrani. - Onda popij jednu pilulu protiv mučnine. - Ako budem mogla da progutam vodu. Han joj je doneo pilulu i vode i naterao je da je popije. Želeo je daje uzme u naručje, ali je znao da to ne sme da uradi. - Pak stražari već tri sata. Idi i zameni ga. Tanja ga je iznenađeno pogledala, a zatim pokorno rekla. - Razumem, kapetane. - Da li se dobro osećate? - upitao je Pak kada je ugledao. - Odlično se osećam - rekla je duboko udahnuvši.
~ 32 ~ Foxy
Zvoncica Meni je dobro, meni je dobro, ponavljala je u sebi sledećih petnaest minuta. I odjednom joj je zaista bilo dobro. Čak je osetila i uzbuđenje što će uskoro stići na kopno. To nije bilo ma koje kopno. To je bila Južna Koreja, zemlja u kojoj se nalazi zaostavština njenog oca. Sada počinje prava potraga za zlatnim jastrebom.
Stigli su tek oko podne u zaliv Kanung. Čim su stigli, nekoliko uniformisanih ljudi koji su imali oružje im je pristupilo. Njihovi izrazi lica su bih veoma ozbiljni i strogi. Han ih je pozdravio i započeo razgovor na korejskom. - Han se predstavio i zatražio je dozvolu da uđe u luku - Pak je objašnjavao Tanji. - Jedan od ovih ljudi je predstavnik obalske vlasti, a drugi su carinici. - Ali zašto izgledaju tako strogi? - To je univerzalni izraz lica za ovakve službenike. Dvojica ljudi su stupili na palubu broda. - Pitaju Hana šta prevozimo - objašnjavao je dalje Pak. - Sada će verovatno da traže naša dokumenta. Da li su tvoj pasoš i viza u redu? Tanja je klimnula glavom. Ni sama nije znala šta je očekivala, ali ovakav ulazak u Koreju sigurno nije. Jedan službenik joj je nešto rekao i ona se okrenula prema Hanu. - Pokaži mu svoj pasoš. Čovek je uzeo njena dokumenta, malo duže gledao u fotografiju, a zatim u Tanju. Napokon je udario pečat, stavio njen pasoš u džep i otišao. - Zašto mi je odneo pasoš? - To je verovatno procedura - tešio je Han. - Ja još nikada u Južnu Koreju nisam dolazio jahtom, ali pretpostavljam da će biti sve u redu.
~ 33 ~ Foxy
Zvoncica Tanja je pogledala oko sebe. Ceo pejzaž oko nje je bio tmuran, siv i tužan. Jedan uniformisani čovek im je prišao i rekao da pođu s njim. Odveo ih je u jednu kancelariju. - Zašto ste došli u Južnu Koreju? - pitao ih je čovek koji je sedeo za pisaćim stolom. - Došli smo da posetimo moju majku - rekao je Han. - Pak radi za mene, a gospođica Volkov je moja verenica. - Zašto vi imate ruski pasoš? - Moj otac je bio Rus, a moja majka je Korejka. - Da li ćete vas troje da putujete zajedno? - Pak ostaje na jahti, a gospođica Volkov i ja ćemo zajedno otputovati kod moje majke. - U koji grad idete? - Pusan. - Kako se zove vaša majka? - Feng Li Čen. Pusan je nekada pripadao Li Čen porodici. - To je stara i veoma cenjena porodica. Nekoliko trenutaka je gledao u pasoše, a zatim je Hanu dao njegov i Tanjin pasoš. - Pakov pasoš ću da zadržim dok se vas dvoje ne vratite - objasnio je. - Železnička stanica se nalazi dvadeset kilometara odavde. Ujutru u osam će vas moji ljudi odvesti tamo. - Hvala - rekao je Han i posle nekoliko trenutaka oklevanja dodao. Da li smo mi jedini brod koji je pristao u ovu luku u poslednjih nekoliko dana? - Jeste, a zašto to pitate? - Bilo je još jedan brod sličan našem koji je išao u ovom pravcu, pa sam radoznao. Dobili su jednog čuvara kao pratnju dok budu u ovoj luci. - Bar nećeš biti sam kada budemo otišli - rekao je Han Paku. - To me je veoma obradovalo - rekao je ironično Pak.
~ 34 ~ Foxy
Zvoncica - Žao mi je što moram da te ostavim ovde, ali se nadam da nećeš dugo biti sam. Ono što me najviše zabrinjava je mogućnost da drugi brod uplovi u luku i da ti pravi neprilike. - Sumnjam da će oni legalno da uđu u Južnu Koreju. Verovatno će potražiti neko skriveno mesto gde mogu da se usidre i da izbegnu carinsku kontrolu. - Ta mogućnost je sasvim realna. Han je pogledao Tanju i kada je video njen zabrinut izraz lica, prišao joj je i zagrlio je. - Znam da ti sve ovo izgleda prilično sumorno, ali kada budemo otišli odavde, sve će biti mnogo prijatnije. Želela je da mu kaže da se ne plaši, ali nije mogla, jer je u suštini bila veoma prestravljena. Duboko je uzdahnula. - Pretpostavljam da su svi granični prelazi isti. Ni sama ne znam šta sam očekivala. Možda crveni tepih i odbor za doček - pokušala je da se našali. Han je znao da je veoma uplašena ne samo zbog same carinske kontrole već zbog svega što je doživela otkad je došla u ovu nepoznatu zemlju. Čak i sam odnos između njih dvoje je nešto novo za nju.
Voz je bio prepun ljudi, a izgledalo je da još stotinu drugih pokušava da u njega uđe. Han je čvrsto držao Tanjinu ruku, pokušavajući da se probije do vrata. - Korejski vozovi imaju tvrdu i meku klasu. To je kao prva i druga klasa na zapadu. Međutim, ovaj voz je imao samo tvrdu klasu. Han je uspeo da pronađe dva sedišta. Ljudi su radoznalo gledali Tanju. Ona je za njih bila nešto nesvakidašnje. Kada je voz krenuo, ljudi su stajali kao sardine. - Za nekoliko časova promenićemo voz i nadam se da će taj biti bolji - Han je pokušao da je uteši.
~ 35 ~ Foxy
Zvoncica reč.
Tanja je klimnula glavom, jer nije imala snage da izgovori nijednu
Kada su stigli u sledeći grad, odseli su u hotelu. Han je izašao da telefonira majci i da vidi kada im polazi voz do Pusana. Kada je on otišao, Tanja je zaspala. Još uvek je spavala kada se on posle dva sata vratio. Seo je na krevet pored nje. Izgledala je nežna i ranjiva. Spustio joj je ruku na rame, ali je ona i dalje mirno spavala. - Probudi se - rekao je nežno pored njenog uha i blago je poljubio. Vreme je za večeru. Tanja je uzdahnula i zagrlila ga, a zatim je počela da ga skida šapućući njegovo ime. On je najpre bio zbunjen, a zatim je počeo da je ljubi. Dugo su vodili ljubav, polako i sa mnogo nežnosti i strasti. Posle toga su se zajedno tuširali. Kada su izašli iz kupatila, Han joj je predao poklon. Tanja je bila prijatno iznenađena kada je ugledala večernju haljinu od korejske svile. - Obuci je večeras - predložio je Han. - Haljina je zaista predivna. Hvala. Haljina joj je veoma lepo stajala, naglašavajući njene grudi i tanak struk. Pošto se našminkala i obula sandale sa visokim potpeticama, okrenula se prema Hanu. - Ti si najlepša žena koju sam ikada video - rekao je oduševljeno posle nekoliko trenutaka. Osetio je kako mu je srce brže zakucalo, ali ovog puta ne zbog strasti, već zbog ljubavi koju je osećao svim svojim bićem.
Kuća gospođe Feng se nalazila u elitnom delu Pusana. Tanja je nekoliko trenutaka posmatrala ogromnu kuću koja je odisala elegancijom i lepotom. - Hajde da uđemo unutra. Siguran sam da nas moja majka očekuje.
~ 36 ~ Foxy
Zvoncica Tanja je osetila nervozu, jer se setila šta joj je Pak rekao o Hanovoj majci. Kako će primiti stranu ženu koju je njen sin doveo? Vrata je otvorila služavka i pozdravila ih na korejskom. - Ovo je gospođica Volkov - predstavio je Tanju. - Da li je moja majka kod kuće? - Očekuje vas, gospodine. Feng je bila za Korejku visoka žena, ali vitka kao devojka. Kosa joj je bila skupljena u punđu, a lice je bilo ženstveno. Tanja je pomislila da je Hanova majka neobično lepa žena. Han joj je prišao i poljubio je. - Mama, kad god te vidim ti si sve lepša i lepša - rekao je. - Dugo se nismo videli, sine. Nadam se da će ovog puta tvoja poseta biti duža nego ranije. - Pogledala je u Tanju. - Vidim da si doveo prijateljicu. Baš lepo! - Dodala je grubljim glasom. - Ona se zove Tanja Volkov. Siguran sam da se sećaš njenog oca Alekseja Volkova. Bio je očev prijatelj. - Naravno da se sećam Alekseja - rekla je Feng posle nekoliko trenutaka razmišljanja. - Drago mi je što sam vas upoznala, gospođice Volkov. Da li je došao i vaš otac? - Nije, gospođo. Moj otac je umro pre nekoliko meseci. - Žao mi je. Izvolite sedite. Bila sam iznenađena kada si mi javio da dolaziš - Feng se obratila svom sinu. - Nisam mogla da zamislim koga to dovodiš. Nadam se da će vam se dopasti soba koju sam dala da vam pripreme, gospođice Volkov. - Sigurna sam da hoće. Nadam se da vam ne pravim probleme. - Ni u kom slučaju. U tom trenutku u sobu je ušla služavka i donela čaj. - Nadam se da će vam prijati šolja čaja, gospođice Volkov - rekla je Feng i pre nego što je Tanja stigla da odgovori, ona se okrenula prema svom sinu. - Došli ste avionom do Seula, zar ne? - Ne, majko, došli smo jahtom do Kanunga. - Jahtom! Ali to je sigurno trajalo danima! Zašto ste tako putovali? - Nikada nisam išao na krstarenje pa mi je ovo izgledalo kao dobra prilika za to. Usidrili smo se u Kanungu. Pak je ostao na jahti.
~ 37 ~ Foxy
Zvoncica - A gde je Kim? - On je ostao na jednom ostrvu kod svojih rođaka - odgovorio je Han posle kraćeg oklevanja. - Razumem. Koliko dugo ostaješ ovde? - Uskoro odlazim, ali ako se ti slažeš, Tanja će ostati ovde. Feng je iznenađeno podigla obrve. Sipala je čaj i pružila ga Tanji. - Da li to znači da si došao poslovno? - Da, majko, ali mislim da je bolje da o tome razgovaramo malo kasnije. Feng je ponovo začuđeno podigla obrve i iako je izgledalo kao da hoće nešto da kaže, ipak ništa nije rekla. Kada je popila čaj, zazvonila je i okrenula se Tanji. - Sigurna sam da ste umorni, gospođice Volkov. Ju Man, moja služavka će vam pokazati vašu sobu. Tanja je pogledala Hana, a zatim Feng. - Hvala. Zaista sam umorna. - Videćemo se kasnije - rekao joj je Han kada je Ju Man ušla u sobu. - Mi se svečano oblačimo za večeru, gospođice Volkov - glas Feng je bio hladan. - I večeramo tačno u sedam i trideset. Tanja je prisilila sebe da se osmehne, a zatim je krenula za služavkom. Žena je povela stepenicama, a kada je dovela do jednih vrata, rekla je nešto na korejskom, naklonila se i otišla. Tanja je ušla u sobu koja je bila veoma elegantna i u kojoj je dominirao veliki krevet. Kada je otvorila ormar, videla je da joj je odeća uredno raspakovana. Uzdahnula je i otišla do prozora koji je gledao u voćnjak kajsija, koje su procvetale. Otvorila je prozor i osetila prijatan miris cvetova kajsija. Ni sama nije znala šta je očekivala od susreta sa Hanovom majkom, ali nije očekivala ovako hladnu i oholu osobu. Odlučila je da ne ostane ovde, već da ide sa Hanom. Istuširala se i legla u krevet. Dok su putovali ovamo, činilo joj se da su ona i Han jedine osobe na svetu koje se vole. Sada je shvatila da su
~ 38 ~ Foxy
Zvoncica njih dvoje dva različita sveta. On je bio istok, a ona zapad. Bilo je očito da je Feng nikada neće prihvatiti. Odlučila je da se za večeru psihički pripremi i naoruža strpljenjem. Uostalom, ona je gost u ovoj kući. U pet minuta do pola osam je sišla u trpezariju i kada je videla da je prazna, neodlučno je zastala. Ali u tom trenutku se pojavio Han. - A, tu si! Nisam znao u koju sobu te je majka smestila, pa sam kucao na nekoliko vrata. Prišao joj je i nežno je poljubio. - Veoma si lepa - šapnuo joj je na uho. Tanja je baš htela da mu odgovori, ali je ugledala Feng koja je stajala nedaleko od njih i posmatrala ih. - Mislim da bi bilo najbolje da odmah sednemo - rekla je. Sve je bilo servirano u korejskom stilu. Bih su tu, naravno, i drveni štapići. - Da li biste više voleli da jedete viljuškom? - upitala je Feng kada je Tanja uzela štapiće. - Ne, hvala. Nikada do sada nije jela štapićima, ali je odlučila da se ne preda. Posle večere, koja je bila tipično korejska, Feng je Tanju pitala za njenu majku. Kada je čula da je u bolnici, negodujućim glasom je rekla. - Iznenađuje me da ste je ostavili sa strancima. - Nisam imala drugog izbora. Otac me je naterao da mu obećam da ću doći u Koreju čim on bude umro. Želeo je da vidim gospodina Borisova... vašeg muža. - To je dosta čudno. Moj muž i vaš otac su retko razgovarali telefonom, a dugo se nisu ni videli. - Znam... - pogledala je u Hana koji je sedeo nasuprot njoj. - Otac mi je predao pismo za vašeg supruga. - To je sigurno bilo veoma važno pismo, jer ste zbog njega svoju majku ostavili strancima. - Tanjin otac je pisao ocu o zlatnom jastrebu - rekao je Han. Mislim da je vreme da se ode po njega. Obrazi Feng su se zacrveneli. - A da li ti, moj sine, misliš da je vreme da se ide po njega?
~ 39 ~ Foxy
Zvoncica - Da, majko, mislim da je vreme. Feng je najpre pogledala Tanju, a zatim svog sina. - Znači ova... ova žena te je ubedila da dođeš u južnu Koreju po zlatnog jastreba! - Ljutito je pogledala Tanju. - Zlatni jastreb je godinama sakriven i zašto bi se to promenilo? Da li možete da zamislite koliko je to opasan poduhvat? Da li znate da je mom sinu ugrožen život ako ide po njega i ako pokuša da ga iznese iz zemlje? Stotinama godina ljudi su se ubijali zbog tog jastreba. Ako iko sazna da ste vas dvoje došli ovamo da... - Postoje ljudi koji to već znaju - prekinuo je Han. - Šta to znači? - Tanju i mene su napali neki ljudi u Munčonu, a zatim smo Tanjinu sobu našli u opštem haosu. Pored toga, želim da razjasnim jednu stvar, majko. Tanja me nije ubedila da pođem u Andong. To je bila moja odluka. - Zaista? - Feng je ponovo ljutito pogledala Tanju. - Moj sin je bio saglasan da jastreb ostane gde jeste. Da vi niste došli... - Majko! - Han je spustio ruku na njeno rame. - Sada si preterala. Znaš i sama da je tata želeo da jednog dana odem po jastreba. Da ga ti nisi sprečila i sam bi išao po njega. Vreme je da ga uzmemo. - Nije! - Feng je ustala. - Jastreb pripada Koreji, a ne nekoj pohlepnoj Ruskinji. Ja neću dozvoliti da uzme jastreba. Ja neću... - Sada je dosta! Hanov glas je bio oštar. Tanja je naglo ustala i istrčala iz sobe. Mislila je da ode u svoju sobu, ali je ugledala Ju Man i nesvesno je potrčala prema vratima na kraju hodnika. Izašla je napolje i po mirisu kajsijinih cvetova je znala da je u voćnjaku. Naslonila se na jedno drvo i rukama zatvorila oči. Bila je luda što je došla ovde, što je pomislila da će je njegova majka prihvatiti. Nije joj bio potreban zlatni jastreb i nije ga ni želela. Vratiće se u Novgorod i prodaće kuću ako bude bilo potrebno za lečenje majke. Iznenada je iza sebe začula neobične šumove. Okrenula se i ugledala čoveka kako joj se približava. Želela je da vrišti, ali joj je vrisak zastao u grlu kada je prepoznala osobu ispred sebe. To je bio onaj isti čovek koji je nju i Hana napao na doku Munčona.
~ 40 ~ Foxy
Zvoncica Iznenada se iz njenog grla oteo vrisak, ali već u sledećem trenutku čovek joj je stavio ruku na usta. Odmah je stigao i drugi čovek i počeli su da je vuku prema izlazu iz voćnjaka. Tanja je počela da se bori, ali je znala da su jači od nje i da nema šansi da ih se oslobodi. Osećala je da je obuzima panika i kada je ruka za trenutak bila sklonjena sa njenih usana, ponovo je vrisnula. Iznenada su svi bili obasjani svetlošću. - Tanja! - čula je Hanov glas. Za trenutak su njeni napadači bili zbunjeni, i to joj je omogućilo da pogleda prema kući. Ugledala je Hana koji je trčao prema njima i njegovu majku koja je stajala u vratima. Sada je držao samo jedan čovek, jer je drugi izvadio revolver i nanišanio je u Hana koji je bio izvrsna meta, jer je bio obasjan svetlošću. Čula je da ga majka zove da se vrati. Drugi čovek se baš spremao da povuče oroz, kada se Tanja, ni sama ne znajući odakle joj toliko snage, oslobodila svog napadača i bacila se na napadača. Začuo se pucanj, ali Tanja je izgubila svest i nije znala šta se dalje zbivalo. Hladna ruka joj se spustila na čelo. - Sada ste bezbedni. Doktor treba svakog časa da stigne. - Hane! Čovek nišani u tebe. - Han je takođe bezbedan i on je otišao po doktora. Tek sada je Tanja otvorila oči. Ispred sebe je ugledala Feng koja je uhvatila za ruku i počela je nešto da joj govori, ali je Tanja ponovo izgubila svest. Sledeći put kada se probudila, Han je sedeo pored nje. - Tanja! Tanja, da li me čuješ? Pokušala je da govori, ali nije mogla. Han je gledao njeno bledo lice. Doktor mu je rekao da je metak samo ranio. Dok je živ neće zaboraviti njen vrisak dok su je napadači vukli i način na koji mu je spasla život, jer je znao da je metak koji je ranio nju bio namenjen njemu. Dvojica napadača su upeli da pobegnu, ali mu oni sada nisu ni bili važni. Jedino je Tanja bila važna. Uzeo je u naručje i uneo je unutra. „Ona je gotovo stala ispred revolvera”, rekla je Feng uzbuđeno.
~ 41 ~ Foxy
Zvoncica Han je samo ljutito pogledao. Uneo je Tanju u dnevnu sobu i spustio je na sofu. „Ostani s njom. Ja idem po doktora”. Doktor Li Kun Hi je očistio ranu i zavio je, a zatim je izvadio neke tablete i dao ih Hanu. „Dajte joj ove tablete kada se probudi, a zatim po jednu svakih četiri sata. Ja ću doći sutra da je obiđem”. - Koliko je sati? - Upitala je Tanja kada se probudila. - Skoro je ponoć. Kako se osećaš? - Čudno. U stvari, žedna sam. Želela bih čašu vode. Han je doneo čašu vode i pomogao joj da pije. - Ne sećam se šta se dogodilo. Da li me je neko udario? - Ne, Tanja. Ti si ranjena. - Ranjena - ponovila je zbunjeno, a zatim se setila šta se dogodilo. Da li si ti dobro? Revolver je bio uperen u tebe i ja sam mislila... mislila sam... Rečenicu joj je prekinuo jecaj i u očima su joj se pojavile suze. Han je pogledao. Znao je da je voli više nego što je mogao da zamisli da se može voleti, ali nije mogao ništa da kaže, jer su osećanja bila suviše jaka. Samo je nežno poljubio i pomilovao. U tom trenutku se začulo kucanje na vratima i u sledećem trenutku u sobu je ušla Feng. - Pripremila sam lekoviti čaj. Hane, idi i donesi ga. - Naravno, majko. - Okrenuo se prema Tanji. - Odmah se vraćam. Kada je izašao, Feng joj se približila. - Drago mi je što vidim da ste se probudili. Kako se osećate? - Čudno. - Želela bih da vas zamolim da mi oprostite zbog toga što sam bila neljubazna prema vama - rekla je tihim glasom. - Mislila sam da ste vi prevarantkinja koji pokušava da mi otme sina. Međutim, vi ste mu spasli život i ja nikada neću moći da vam se odužim. Mogu samo da vam zahvalim. - Gospođo, molim vas, sve je u redu. Ja vas razumem. - Da li to znači i da mi opraštate? - Naravno da vam opraštam.
~ 42 ~ Foxy
Zvoncica Han koji je stajao na vratima video je da se dve žene, koje je on najviše voleo na svetu, osmehuju jedna drugoj.
Tek posle nedelju dana Tanji je bilo dozvoljeno da ustane iz kreveta. Doktor je dolazio svaki dan da joj previje ranu. Javih su policiji za sve što se dogodilo, ali nisu pronađeni nikakvi tragovi koji bi mogli da identifikuju napadače. Na Hanovo insistiranje postavljen je stražar ispred kuće. Postepeno se Tanjin bol smanjivao tako da je mogla da ustaje i da sedi u voćnjaku. Stav Feng se veoma promenio. Više nije bila rezervisana, već ljubazna. Za Tanju je ona lično spremala obroke i trudila se da joj ugodi. Kada su njih dve bile same, Feng je često pričala o Hanu kada je bio dečak. - Od oca je nasledio zelene oči. Još nikada do sada nisam videla onaj izraz njegovih očiju kao one večeri kada ste vi bih ranjeni. Ne smem ni da pomislim šta je sve moglo da se dogodi. Da ste vi bih... teže ranjeni, on mi to nikada ne bi oprostio. Ni ja sama sebi nikada ne bih oprostila. Zbog mene ste istrčali u voćnjak... - Molim vas, gospođo, niste vi krivi. Uostalom, sada je sve u redu. Vremenom ću se još bolje osećati. Han je neprestano pored mene. Han je sve vreme bio pored nje. Noću kada bi se probudila videla je da je tu i da nežnim rečima pokušava da joj umanji bol. Kao dete Tanja nikada nije bila bolesna, tako da nikada nije poznavala ovoliku nežnost. Majka je bila nežna, ali nikada previše. Sada se setila majke i te večeri je sa Hanom razgovarala o svojim brigama. - Niko ne zna gde da mi javi ako majci bude gore ili ako je potrebno još novca za njeno lečenje. Han joj je rekao da će on da se pobrine za to. Sutradan je poslao novac i obaveštenje da se u slučaju nekih novosti jave na adresu njegove majke.
~ 43 ~ Foxy
Zvoncica Bilo mu je drago što su se odnosi između njegove majke i Tanje poboljšali. Da se njegova majka ponaša kao prvog dana, morao bi Tanju da pošalje natrag u Munčon, a sam da nastavi potragu za jastrebom. Jednog popodneva kada je Tanja spavala, Han je pokušao da navede majku da mu kaže gde je jastreb. - Ti znaš gde je jastreb, zar ne? Feng ga je oštro pogledala, ali ništa nije rekla. - Vreme je, majko. I moj i Tanjin otac su znali da ako oni ne odu po jastreba, njihova deca će to sigurno učiniti. - Tebi nije potreban novac. - Meni nije, ali Tanji jeste. Želim tu statuu zbog nje. - Jastreb pripada Koreji! - Pripada onome ko ga ima. Sve ove godine je pripadao ocu i Alekseju Volkovu. - Zar ono što se pre neko veče dogodilo nije dovoljno upozorenje? Ti ljudi su pokušali da kidnapuju Tanju i da su uspeli, mučili bi je dok im ne bi rekla gde se jastreb nalazi ili dok se ne bi uverili da ona to zaista ne zna. Onda bi je ubili. Spustila je ruku na Hanovo rame i zagledala se u njegove oči. - Da li jastreba zaista toliko želiš da bi rizikovao njen život? - Naravno da ne želim. Kidnaperi će ovog puta biti pažljiviji, a biću i ja. Kada budem otišao, Tanja će ostati sa tobom. - Neću da ti dozvolim da svoj život stavljaš na kocku. - Ja sam muškarac i uradiću ono što smatram da je najbolje. Još dugo su se raspravljali, ali Feng je i dalje odbijala da kaže gde se jastreb nalazi. Kada je doktor rekao da Tanja može da jede što i svi ostali i da više ne mora da bude na dijeti, Feng joj je nešto poklonila. - Želim nešto da ti poklonim i nadam se da sam pogodila tvoju veličinu. Takođe se nadam da će ti se dopasti - prisno je oslovila Hanova majka. Tanja je otvorila poklon i ugledala lepu haljinu sa korejskim narodnim motivima. - Predivna je - rekla je oduševljeno. - Hvala vam, gospođo.
~ 44 ~ Foxy
Zvoncica - Molim te, zovi me Feng. - Feng - ponovila je Tanja stidljivo. Večera je bila veoma ukusna i baš kada su hteli da ustanu od stola, stigao je telegram za Tanju. - Da li želiš da ti ga ja pročitam? - upitao je Han kada je video njen izraz lica. - Ne, nije potrebno. Sigurno su u bolnici zabrinuti za novac, jer znaju da sam ja u Koreji. Iako je to rekla, znala je da se zbog toga ne bi slao telegram. Ruke su počele da joj drhte i zbog toga je koverat predala Hanu. - Molim te, pročitaj ga ti. Han je otvorio telegram, a Feng je prišla Tanji i zagrlila je. - Radi se o tvojoj majci. Prošle nedelje je umrla u snu. Čekaju tvoja uputstva u vezi sa sahranom. Dozvoli mi da ja to sredim. - Molim te, učini ono što misliš da je najbolje - rekla je tiho. - Sada ću te odvesti u tvoju sobu. Tanja je stajala nepomično gledajući u telegram. Feng je zagrlila i Tanja je počela da jeca. Kad se malo smirila, Han je odveo u krevet i tu je počela ponovo da plače. - Vreme je da krenemo po jastreba - rekla je Tanja jednog dana. - Kako to misliš mi? Ja ću sam ići po jastreba. Ti ostaješ ovde sa majkom. Tu si na sigurnom mestu. - Idem sa tobom - rekla je čvrstim glasom. - Jedan deo jastreba pripada meni i ako treba da delim bogatstvo, onda treba da delim i opasnost. - Ne dolazi u obzir! Uradićeš onako kako ja kažem. Ti ćeš... - Donela sam vam čaj - rekla je Feng koja je upravo otvorila vrata njihove sobe. Za trenutak je zastala, jer je videla njihova ljutita lica, ali mirno je ušla u prostoriju i usula im čaj. - Vas dvoje ste se svađali kada sam ušla. Da li ste se svađali zbog zlatnog jastreba? Tanja je pogledala Hana, a zatim je okrenula glavu ostavljajući ga da on odgovori. - Da, majko, zbog toga smo se svađali. Tanja želi da pođe sa mnom kada budem išao da ga uzmem. Rekao sam joj da je to nemoguće i da će da ostane ovde dok se ja ne vratim. Lice Feng je bilo bezizražajno. Han je uzeo šolju čaja i otpio je nekoliko gutljaja.
~ 45 ~ Foxy
Zvoncica - Majko, vreme je da nam kažeš gde se nalazi jastreb. - Da, reći ću vam, ali ću vam prvo ispričati priču. - Nas ne zanima priča, već kako da stignemo do jastreba - rekao je Han. - Reći ću vam, ali ću vam prvo ispričati priču. Dinastija Ji je vladala Korejom od devetstote godine do 1259. i pretpostavlja se da zlatni jastreb pripada tom periodu. Feng je nastavila priču o devojci koja se zvala Breskvin Cvet i koja je živela na ostrvu. Devojka je bila toliko lepa da su svi koji su prolazili pored njihove kuće, zastajali da se dive njenoj lepoti. Kao i sve devojke tog vremena i Breskvin Cvet je morala da pomaže majci u kući i u bašti. Njen otac je bio bogati trgovac i nije obraćao mnogo pažnje na svoju devojčicu dok ona nije počela da se razvija u veoma lepu ženu. Tada je pomislio da bi to mogao da iskoristi i da bude još bogatiji. Jednog dana dok je devojka radila u bašti, ugledao je mladi pesnik koji je tuda prolazio. I ona je videla njega. On je odmah počeo da joj recituje stihove. Očarana, devojka je stajala i slušala ga. Mladić je dolazio svaki dan i recitovao lepoj devojci i oni su se zavoleli. Ali jedanog dan kod njenog oca je došao bogati trgovac. Devojci je bilo naređeno da donese čaj. Pošto je poslužila čaj, Breskvin Cvet je izašla iz sobe, a bogati trgovac je rekao njenom ocu. „Rado bih kupio tvoju kćer. Koliko košta?” „Hiljadu zlatnika.” „Pristajem.” Sledećeg dana otac je rekao kćerki da je prodao bogatom trgovcu i da će za dve nedelje trgovac doći po nju. Plačući, devojka mu je rekla da ona voli mladog pesnika i preklinjala je oca da joj dozvoli da se uda za njega. Ali njen otac nije hteo ni da čuje za to. Te večeri Breskvin Cvet je rekla svom voljenom da se moraju rastati. On joj je predložio da se odmah venčaju. Bila je uplašena, ali njena ljubav je bila jača od straha. Njen otac ih je našao nedelju dana kasnije i vratio ih je u njihovo selo. Njegova kćer je bila neposlušna i ta neposlušnost se mora kazniti, rekao je on. Našao je čarobnjaka i naredio mu da pesnika pretvori u jastreba. Devojka je zapanjeno gledala u pticu, ali umesto da se uplaši, ona je prišla i nežno je poljubila. Od njenog dodira punog ljubavi, jastreb se pretvorio u veoma lepu zlatnu statuu.
~ 46 ~ Foxy
Zvoncica Međutim, ipak je njen otac pobedio. Ubedio je trgovca da kupi njegovu kćer iako je bila pobegla. Ali, noć pre venčanja, Breskvin Cvet je pobegla u močvaru. U jednoj ruci je držala bočicu sa otrovom, a u drugoj zlatnog jastreba. Popila je otrov čvrsto držeći jastreba na grudima. Zbog toga je na zlatnom jastrebu jedna suza iz oka potekla. Kada je Feng završila priču, zavladala je tišina. - Zlatni jastreb je simbol ljubavi koja večno traje i zbog toga se njegova vrednost ne može meriti novcem. - To je samo priča - rekao je Han ustavši sa stolice. - Legenda nema nikakve veze sa stvarnošću. - Zaista? - upitala je Feng, a zatim se okrenula prema Tanji. - Da li i ti misliš da je to samo priča? - Ja... ne znam. Priča je veoma lepa, ali istovremeno i tužna. Zaista ne znam - ponovila je Tanja još jednom. - Ne znam ni ja - rekla je Feng, a zatim je pogledala u svog sina. Sada ću vam reći gde možete da nađete zlatnog jastreba.
Feng je za nekoliko trenutaka zaćutala, a zatim nastavila. - Mihaila i Alekseja sam upoznala jednog popodneva u parku. Moj otac nas je izveo na vožnju čamcem po jezeru. Mihail i Aleksej su takođe bili u čamcu. Bili su mladi i puni života. Lice Feng je dobilo setan izraz, a usne su bile blago iskrivljene u osmeh. - Mahali su nam iz drugog čamca. Mi smo se smejale iza naših lepeza, jedva da smo se usudile da ih pogledamo, a kamoli da im uzvratimo osmehe i mahanje. Onda je tvoj otac, Tanja, počeo da izvodi neke pokrete i njegov čamac se prevrnuo. Tanja se nasmejala. - Toliko je bio smešan - nastavila je Feng svoju priču - da im je moj otac pomogao da izađu na obalu i da dovuku čamac. Njeno lice je ozario osmeh.
~ 47 ~ Foxy
Zvoncica - Moj otac se divio pilotima. Smatrao je da su oni divni ljudi koji su došli da se bore za našu zemlju, ali nije mogao ni da zamisli da se neko od njegove dece bhže sprijatelji sa nekim od njih, a kamoli da se neka od njegovih kćeri zabavlja sa nekim mladićem, koji nije Korejac. Lice Feng se uozbiljilo. - Barijere tradicije i kulture su bile suviše velike da bi mogle da se savladaju. Uzdahnula je i pogledala Tanju. - Međutim, postoji nešto što tradicija i kultura ne mogu da spreče, a to je ljubav. Kada se dvoje mladih pogledaju, nastaje nešto kao magija i ništa im drugo nije važno sem da budu zajedno. Feng je skrenula pogled i zagledala se negde u daljinu. - Tako smo se Mihail Borisov i ja osećali kada smo se pogledali. Čak ni moj otac nije mogao da nas spreči da se volimo i da se ne viđamo. Polako se spuštao mrak. Tanja je gledala u Feng. Ona sigurno zna, pomislila je Tanja, šta ja osećam za njenog sina. - Mihail Borisov i ja smo se venčali, a Aleksej Volkov nam je bio kum. Niko od moje porodice nije bio prisutan. Iznajmili smo čamac i za bračno putovanje smo otplovili na jedno ostrvo. Feng je napravila kratku pauzu. Kada je nastavila priču, njen glas je imao drugačiju boju. - U početku našeg braka nisam znala da se Mihail i Aleksej bave krijumčarenjem. To sam saznala tek posle godinu dana braka. Bila sam veoma gnevna i pokušala sam da objasnim Mihailu koliko je to opasan posao. On se samo nasmejao i rekao. „Opasan! Da li postoji nešto opasnije od letenja korejskim avionima? Ti avioni su gotovo uvek neispravni. O pistama na koje slećemo ne treba ništa ni da kažem. Tu se nijedan normalan čovek ne bi usudio da sleti. Uostalom, svi piloti se bave krijumčarenjem. To je jedini način na koji možemo nešto da uštedimo i da započnemo neki posao. Mi se samo bavimo trgovinom. Trgujemo cigaretama, alkoholom, svilom i ćilibarom...” Feng je uzdahnula i pogledala Hana. - O tome više nisam ništa govorila dok mi tvoj otac nije jednog dana doneo prsten. Znala sam da je veoma skup i da on to nije mogao da mi kupi.
~ 48 ~ Foxy
Zvoncica Primorala sam ga da mi kaže kako je došao do njega i tada mi je ispričao za zlatnog jastreba. Ponovo je pogledala Hana i nešto tišim glasom nastavila. - Aleksej i Mihail su bili odsutni skoro mesec dana. Nalazili su se u području Kongurjo. Tu se nalazi prestonica jedanaest korejskih dinastija. Tu je zapovednik tog regiona dao Mihailu zlatnog jastreba i veliku sumu novca da ga odnese njegovom sinu. Znao je da im se neprijatelj približava i nije želeo da se domognu statue. Ustala je i načinila nekoliko koraka, a zatim se okrenula prema njima. - Prošlo je mnogo meseci pre nego što su Aleksej i Mihail mogli da odu kod sina, jer se on nalazio u severnom delu Koreje. Ponovo su se našli u području Kongurjo i odlučili su da odu do zapovednika i da mu kažu da nisu bih kod njegovog sina. Međutim, kada su stigh, ljudi koji su ostali živi su im rekh da je mnogo ljudi ubijeno i da je sam zapovednik zarobljen i mučen. Tanja je nervozno kršila ruke na krilu. Pogledala je u Hana i videla je da je i njega dirnula ova priča. - I Aleksej i Mihail su bili potreseni onim što su čuli, ali moje hčno mišljenje je da oni nisu povezali mučenje zapovednika sa jastrebom. Kada su otišli na odredište, videli su da je i sina zadesila ista sudbina kao i oca. Feng je ponovo načinila nekoliko koraka, a zatim se vratila u stolicu i sela. - Statuu su držali u kući, u drvenoj kutiji, uvijenu u svilu. Dugo vremena se nisam usuđivala da je otvorim, ali jednog dana kada Mihail nije bio kod kuće, ja sam izvadila kutiju i odvila statuu. Nikada do tada nisam videla tako nešto lepo. U isto vreme je bio i veličanstven i stvaran. Još kao dete sam čula priču o zlatnom jastrebu, znala sam njegovu kulturnu vrednost. Smatrala sam da statua treba da bude u nekom državnom muzeju, jer mu je tu i mesto. Zamolila sam Mihaila da ga preda korejskoj vladi. - Tata je to odbio, zar ne? - upitao je Han. - Da, odbio je. Rekao je da statua pripada nama. Onda su je on i Aleksej odneli na mesto za koje su znali da će biti sigurno. „Kada se rat završi, uzećemo ga”, rekli su.
~ 49 ~ Foxy
Zvoncica - Ali kada se rat završio. Mihail i ja smo morali da odemo u Pusan i vrata Severne Koreje su bila zatvorena za nas. - I gde je jastreb sada? - upitao je Han. - Još uvek je u Andongu, malom mestu u brdima. - Okrenula se prema Tanji. - Jastreb se nalazi u jednoj staroj kući, koja čuva staru korejsku kulturu. Zavukla je ruku u džep i izvukla ključ, koji je bio isti kao onaj koji je Aleksej dao Tanji. - Ovaj ključ i onaj koji je kod Tanje će otvoriti kovčeg u kome se jastreb nalazi. Čim im je dala ključ, Feng se okrenula i otišla pre nego što su njih dvoje imali prilike da nešto kažu. Tanja je nekoliko trenutaka sedela mirno, a zatim se okrenula prema Hanu. - Kada krećemo? - upitala je. - Ne krećemo mi - Han je naglasio poslednju reč. - Ti ne ideš nikuda. - Ali... - Neću o tome da razgovaram! Ja idem sam u Andong. Kada budem našao jastreba, onda ću se vratiti i zajedno ćemo otići u Munčon gde ćemo jastreba prodati i podeliti novac. - Kako možeš na taj način da govoriš o jastrebu? Statua predstavlja simbol ljubavi! - Nisi valjda poverovala u priču koja je moja majka ispričala?! I sama je rekla da je to legenda. Prišao joj je i spustio ruke na njena ramena, a zatim se zagledao u njene oči. - Tanja, to je samo priča. Nikada nisu postojali ni ona devojka, ni mladi pesnik koji je pretvoren u jastreba. Ti si u Koreju došla da pronađeš jastreba i sada kada smo ga gotovo našli, čini mi se da ti odustaješ. - Ja ne... ja... to je samo... - počela je ne znajući šta da kaže. Sledećeg jutra Tanja je posmatrala Hana kako se sprema za put. Bila je već umorna od prepirke da pođe i ona. Bez obzira koji je razlog navela, njegov odgovor je uvek bio ne. Iznenada se okrenula i otišla u dnevnu sobu.
~ 50 ~ Foxy
Zvoncica - Han uskoro odlazi, zar ne? - upitala je Feng. Tanja je klimnula glavom. - I ja bih volela da idem sa njim. - Zar ti on ne dozvoljava? - Ne, na žalost. - Ti ga voliš, a i on voli tebe. Ti si isto tako odlučna da dođeš do jastreba koliko i on, da biste ga prodali i zaradili mnogo novca, zar ne? Klimnula je glavom. - Pripadao je njegovom ocu i mom i... - Jastreb pripada Koreji... - Ali naši očevi su rizikovali svoje živote zbog jastreba. Sada pripada nama i vama. - Meni nije potreban nijedan deo - ljutito je odvratila Feng. - Ali vaš muž je rizikovao svoj život... - Umro je zbog te statue! - Šta... Šta time želite da kažete? - Ubili su ga! - Han mi to nije rekao. On... - On to i ne zna. Rekli su mi da je poginuo u saobraćajnoj nesreći, ali to je laž. Ja znam da je to laž. Tanja je zapanjeno gledala. Htela je da pita kako može da bude toliko sigurna u to, ali se nije usuđivala. - Moj muž nije umro odmah - nastavila je Feng. - Kada ga je policija donela, bio je još uvek živ. Pokušao je da mi objasni šta se dogodilo. Ja sam spustila uho na njegove usne. „To su bili oni”, prošaptao je. „Ko?” pitala sam. „Oni! Prate me već nedelju dana. Prepoznao sam vozača. Oni žele zlatnog jastreba.” - To su bile njegove poslednje reči. Tanja je osetila da je obuzima panika. Nekoliko trenutaka je nemo gledala Feng. - Feng, potrebna mi je vaša pomoć. Han mi ne dozvoljava da idem sa njim. Ja vas molim da mi pomognete.
~ 51 ~ Foxy
Zvoncica Feng je nekoliko trenutaka gledala Tanju, a zatim je klimnula glavom. - U redu, pomoći ću ti.
- Tanja je veoma ljuta i zamolila me je da te pozdravim u njeno ime, jer ona neće doći da se pozdravi - rekla je Feng svome sinu. - Žao mi je što se tako oseća, ali želim da ostane, jer je ovde na sigurnom. - Da li nećeš da je vodiš zato što očekuješ da će biti životnih opasnosti? - Ne, ne očekujem, ali sam spreman da se suočim s njima. Pored toga, lakše ću putovati sam, jer sam Korejac i muškarac. - Samo zato što si muškarac, ti možeš da ideš, a ona ne može zato što je žena! - besno je povikala. - Da li to znači da razmišljaš kao i svi uobraženi muškarci? Han je znao da ne može da se prepire sa svojom majkom. - Moram da idem. Pozdravi Tanju i reci joj da ću se vratiti sa jastrebom. Feng je stajala i gledala za sinom. Nadala se da nije pogrešila što je prihvatila Tanjin predlog.
Žena koja je ušla u voz je bila obučena u zelene pantalone, maslinastu jaknu, a na glavi je imala širok šešir koji joj je skrivao lice. Sela je u uglu kupea i čitala je knjigu poezije. Han je nije ni primetio. Dan je bio veoma topao, ali žena je za razliku od drugih putnika mirno sedela. Drugi putnici su ulazili i izlazili, hladili se novinama, a voz je išao od stanice do stanice i u jednom trenutku, kada je stao, Han i žena u zelenim pantalonama su ostali sami.
~ 52 ~ Foxy
Zvoncica - Danas je veoma toplo - rekao je Han na korejskom. Žena nije odgovorila. Posle kratkog vremena je prošao kondukter koji je rekao nešto na korejskom. Han je ustao sa sedišta i protegao se. - Biće bolje da izađemo napolje. Voz i tako neće uskoro krenuti ponovo je rekao Han na korejskom. Žena je i dalje ćutala. Pogledao je začuđeno. Glava joj je bila pognuta tako da nije mogao da joj vidi lice. - Da li vam je loše? Da li želite da vam donesem čaja? I dalje nije bilo odgovora. - Gospođo? Zabrinuto se zagledao u nju. Izgledala je tako mirna kao da uopšte nije disala. Ali postojalo je nešto... nešto u njenom držanju što mu je bilo poznato. Ljutito je podigao obod njenog šešira i dočekao ga je par bistrih sivih očiju. - Zdravo - rekla je Tanja, pokušavajući da se osmehne. - Veoma je toplo. Pošto su svi izašli iz voza, možda bi trebalo da i mi izađemo. - Prokletstvo! Šta ti radiš ovde? - Bio je lep dan za vožnju vozom, pa sam pomislila... - Rekao sam ti da ostaneš kod majke. Kako si se usudila da budeš neposlušna? - Neposlušna! - besno je povikala. - Šta ti misliš ko si ti? Ja nisam tvoj rob pa da mi naređuješ šta da radim, a šta ne. Radiću ono što ja hoću. Sada hoću da idem u Andong i ići ću tamo. - Ali ne sa mnom! - Onda ću ići sama. - Nećeš! Čim stignemo u sledeći grad, odmah ćeš se vratiti kod moje majke. Ona se sigurno veoma brine za tebe. Ona... - malo bolje je pogledao. - Dovraga! Ona zna da si ovde. Ona ti je i pomogla u tome, zar ne? To se vidi po odeći. - Jeste, jer je mislila da treba da idem sa tobom. Kada sam došla ovde, onda se ne vraćam natrag. Možeš da me nateraš da izađem iz ovog voza, ali ja ću biti u sledećem koji ide u Andong. Stavila mu je ruke na ramena i molećivo ga je pogledala. - Molim te, ne želim da se zbog ovoga svađam i zato mi dozvoli da budem sa tobom. Želim da znam da ti je dobro i da ti pomognem ako to bude bilo potrebno.
~ 53 ~ Foxy
Zvoncica - Ako ti dozvolim da ideš sa mnom, da li ćeš da radiš ono što ja kažem? - Obećavam da hoću. To nije bilo teško reći, ali ako joj je dozvolio da ide sa njim, ona će se sama već nekako snaći. Međutim, pomisao da će biti sama u ovoj stranoj zemlji je plašila. I sama činjenica da neće biti sa Hanom je plašila. Sa njim je mogla da se suprotstavi svakoj opasnosti, jer mu je verovala. Znala je da je ljut, ali ona će se već pobrinuti da prestane da se ljuti na nju. - Smeštaj neće biti onakav kao što očekuješ. - Ja i ne očekujem luksuzne hotele. Te večeri su odseli u jednom hotelu koji je bio daleko od onog na šta je Tanja navikla. Trudila se da sakrije svoje pravo mišljenje o sobi. - Da li si gladna? - Malo. - Da li hoćeš da se umiješ pre nego što jedeš? - Oprala bih samo ruke. Ne želim da operem boju sa lica. - Kako si ubedila moju majku da ti pomogne? - Rekla sam joj da želim da idem sa tobom i ona je razumela moja osećanja. I sama je mislila da treba da pođem. - Prokletstvo! Posle večere su se vratili u hotelsku sobu. Tanja je otišla da se istušira, a zatim je obukla spavaćicu i izašla. Han je odmah ušao u kupatilo. Pokazalo se da je krevet mnogo udobniji nego što je mislila. Kada je Han izašao iz kupatila, Tanja je iznenada postala stidljiva. Znala je da je ljut. On je nekoliko trenutaka gledao u nju, a zatim je bez reči legao pored nje. Tanja je bila okrenuta prema njemu i polako je ispružila ruku i spustila mu je na rame. On je i dalje bio miran. - Hane! - Molim. - Da li si pospan? - Nisam. Htela je da pomeri ruku, ali u tom trenutku je Han uhvatio i privukao je bliže sebi. Njegovi poljupci su bih grubi, ali bez obzira na to
~ 54 ~ Foxy
Zvoncica uzbuđivali su Tanju. Iako je bio grub, ipak je u isto vreme bio i nežan ljubavnik. - Da li ću ikada moći da se zadovoljim tobom? - pitao je dok se trudio da mu dah postane ravnomeran. - Mislim da ću uvek želeti da budem sa tobom i da ću uvek žudeti za tvojim telom bez obzira koliko me ljutiš. - Kada nam polazi voz? - pitala je Tanja sledećeg jutra. - Tamo kuda mi idemo nema voza. Naš prevoz će biti malo drugačiji, jer ako nas neko prati, tada će nam izgubiti trag. U ovom trenutku mi je drago što si sa mnom, ali bih više voleo da nisi došla. - Ja bih želela da nisi ljut. - Sada nisam, ali juče sam bio. Sinoć sam bio ljut i na samog sebe što sam te želeo. Da li sam bio suviše grub? Da li sam te povredio? - Nisi. Samo bih želela da i sada vodimo ljubav. Han se samo osmehnuo i privukao je bliže sebi. - Sada ćemo doručkovati, a posle toga ću otići da se pobrinem za prevoz - rekao je Han kada se obukao. Doručak se sastojao od zelenog čaja i nečeg što je bilo slično lepinjama, samo daleko neukusnije. - Vratiću se čim budem mogao. Ne izlazi iz sobe i ne puštaj nikoga unutra. - U redu! - Zaključaj vrata za mnom. Kada je izašao, Tanja je uradila ono što joj je rekao. Zatim je prišla prozoru i posmatrala Hana kako ide ulicom. Sa osmehom na licu je posmatrala njegovu visoku figuru i bila je ponosna što je taj čovek njen. Odjednom joj se osmeh na usnama zaledio. Primetila je da ga prati jedan čovek. Pitala se šta da radi. Najpre je pomislila da odmah otrči i da mu kaže da ga neko prati iako joj je zabranio da izlazi iz sobe. Ako bude istrčala na ulicu, odmah će privući pažnju drugih. Ponovo je pogledala čoveka koji ga je pratio. Čak i sa ove razdaljine je bila sigurna da je to isti onaj čovek koji ih je napao u Munčonu. Uzela je svoj široki šešir i istrčala na ulicu. Osvrnula se levo i desno i ugledala jedno vozilo koje je u ovim krajevima služilo kao taksi.
~ 55 ~ Foxy
Zvoncica Rukom je pokazala da mu priđe i kada joj se vozač obratio na korejskom, ona se tek tada setila da ne zna nijednu reč tog jezika. Pokazala je usta i odmahnula glavom, a zatim je pokazala na ulicu gde je pre nekoliko trenutaka videla Hana i njegovog pratioca. Vozač je slegnuo ramenima i krenuo napred. Tanja mu je mimikom pokazala da požuri. Kada su skrenuli u sledeću ulicu, Tanja nije videla ni pratioca, ni Hana. Šta sada da radi, pitala se panično. Za nekoliko trenutaka je ugledala pratioca i odahnula je. To znači da je na pravom putu. Kada je vozilo prolazilo pored njega, Tanja je navukla šešir na glavu da je ne bi prepoznao. Hana je ugledala kada su skrenuli iza ugla. On je mirno išao, kao da je pošao u jutarnju šetnju. Kako su se približavali Hanu, Tanja je pokazala vozaču da uspori. Han je bio zapanjen kada je ugledao. - Uđi - rekla mu je tiho, ali da ipak može da čuje. - Jedan čovek te prati. - Prokletstvo! Zar ti nisam rekao da ostaneš u sobi? - rekao je gnevno i ušao. - Ali prati te isti onaj čovek koji nas je napao u Munčonu. - Veoma dobro znam da me prati. Namerno sam išao ovim putem da bih se suočio s njim. Pre nekoliko časova si mi obećala da ćeš raditi ono što ti kažem. - Ali... - Nema nikakvo ali! Ti si neposlušna! A najgore od svega je to što on sada zna da i ti ideš sa mnom. Tanja se okrenula. Pratilac je počeo da trči prema njima. Kada se okrenula napred, videla je da su ponovo skrenuli iza ugla. Han je zaustavio taksi, rekao Tanji da izađe i dao vozaču novac. Taksi je otišao, a Han je povukao Tanju ujedan polumračan prolaz. Ona se malo odmakla od njega i sa strahom je posmatrala svaki njegov pokret. Iznenada, Han je ispružio ruku i uhvatio pratioca za okovratnik. U sledećem trenutku čovek je izvukao nož, ali je Han bio brži. Izbio mu je nož iz ruke i počeo je da ga davi. - Zašto si nas pratio? - pitao je na korejskom.
~ 56 ~ Foxy
Zvoncica - Neću ništa da kažem. Han je pojačao stisak. Čovek je i dalje ćutao. Onda ga je snažno udario u stomak. Tanja je stavila ruku na usta da ne bi kriknula. Han ga je ponovo snažno udario, a zatim je uzeo nož i oštricu pritisnuo na grlo. - Ko stoji iza ovoga? Ko te je poslao? - Ubiće me ako kažem. - Ja ću te ubiti ako mi ne kažeš. - Ispod oštrice je potekao tanak mlaz krvi. - Kaži mi! - Ne mogu. - Brojim do pet. Ako mi do tada ne kažeš, onda ću te ubiti. Han je jače pritisnuo nož i sada je potekao jači mlaz krvi. - Sun...Sun Hang. - Zašto? - Hane, ubićeš ga - rekla je Tanja prestrašeno. - Zašto? - ponovio je Han pitanje, ne obazirući se na Tanju. - Zbog jastreba. Godinama je čekao tvog oca da krene u potragu za njim, ali sada ti i ta žena radite ono što je očekivao. On je mnogo ljudi ubio zbog tog jastreba. Sada će ubiti i mene. - Zašto želi ženu? - Ako bude uhvatio nju, onda ćeš mu ti sigurno reći gde je jastreb. - Trebalo bih da te ubijem, ali ću te ostaviti živog da Hangu kažeš ono što ću mu poručiti. Kaži mu da ga se ne plašim i ako bude poslao još nekog čoveka da me prati, ja ću tog čoveka ubiti. Ako još jednom pokuša da kidnapuje ženu, goniću ga i ubiću ga čak i po cenu svog života. Pustio ga je i odmakao se od njega. - Kaži mu sve ovo što sam ti rekao - ponovio je pretećim glasom.
Tanja je još uvek bila užasnuta Hanovim postupkom, iako su se već izvesno vreme vozili nekim kamionom.
~ 57 ~ Foxy
Zvoncica Nije se usuđivala da ga pogleda. Bez pogovora je izvršavala sve što joj je govorio da radi. Dok su se vozili kamionom, sunce je jako sijalo. Bilo joj je i toplo. Bila je i gladna i preplašena i sada je prvi put požalila što nije ostala sa Hanovom majkom. Htela je da skine jaknu, ali se nije usuđivala. Bilo je veče kada su stigli u jedno selo. Han je našao jednu sobu sa neuglednim nameštajem. Kupatila nije bilo, ali su domaćini bili ljubazni. Kada su im doneli večeru. Tanja se nije usudila da pita šta je to. Bolje da ne zna, mislila je. Posle večere je dobila sapun i peškir da se umije u dvorištu. I to je uradila bez pogovora. - Sedi, moramo da razgovaramo - rekao joj je Han kada se vratila. - Umorna sam. - Znam, ali je važno da sada razgovaramo. Tanja ga je pogledala. - Kada se mora, onda nije teško. - Znam da si šokirana načinom na koji sam postupio prema čoveku koji me je pratio. - Mogao si da ga ubiješ. - Ne, jer sam znao šta da radim. - Jer si to i ranije radio. - Prokletstvo! Slušaj, Tanja. Očekivao sam da me neko prati otkad sam izašao iz majčine kuće. Znao sam da motre na nas i da će pažljivo pratiti svaki naš korak. Zbog toga i nisam želeo da budeš sa mnom. Ali, ti si čvrsto odlučila da ideš, samo ne znam da li si to odlučila zbog toga što zaista želiš da budeš sa mnom ili zbog toga što nemaš poverenja u mene. - Imam poverenja u tebe. - Ono što se jutros dogodilo je moralo da se dogodi, ali nisam želeo da ti budeš svedok tome. - Videla sam tvoj izraz lica i znala sam... - On je znao ono što je meni važno - prekinuo je hladnim glasom. Otići će do Sun Hanga i reći će mu šta se dogodilo. Sada će nas sigurno neko drugi pratiti. Moramo biti spremni da bežimo, ako se može pobeći ili da ostanemo i da se borimo. Nisam želeo da pođeš, ali sada ne mogu da te pošaljem natrag. Već dva puta si se oglušila o ono što sam ti rekao
~ 58 ~ Foxy
Zvoncica da uradiš. Želim da ti skrenem pažnju da naši životi zavise od tvoje poslušnosti i od tvog poverenja. Tanja je dugo gledala u njegove oči. - Učiniću sve što kažeš, ali samo dok smo u Južnoj Koreji. Kada se ova potraga završi, ni moje obećanje više ne važi. - Kako ti želiš, Tanja. Han nije mogao dugo da zaspi. Znao je da je bio grub prema njoj, ali tako je moralo da bude. Mora da shvati da je ovo opasna igra. Uzdahnuo je i zatvorio oči. Setio se reči svoje majke da je jastreb simbol ljubavi. Želeo je da uzme Tanju u naručje, da joj kaže da je voli i da mu jastreb uopšte nije važan, da je važna samo ona. Ali ostao je na svom mestu i primorao sebe da misli na sutrašnji put.
Sutradan su jednim vozilom stigli do grada odakle su vozom išli za Andong. Tanja je stajala sa strane i čekala da Han kupi kartu. Na stanici je bilo malo ljudi. Jedna žena sa detetom, muž i žena sa sinom koji je posmatrao svaki Tanjin pokret i jedan mladić sa kapom. Kada ga je Tanja pogledala, mladić je odmah pogledao u stranu. - Imamo sreće - rekao je Han kada se vratio. - Voz za Pohang kreće za sat vremena. Tamo ćemo provesti noć, a ujutru krećemo za Andong. Tanja je samo klimnula glavom. - Idem da kupim novine - rekao je Han i otišao. Kada su ušli u voz, mladić sa kapom je bio sa njima u mekoj klasi. Han je zabrinuto čitao novine koje su izveštavale o monsunu koji treba uskoro da naiđe. To bi značilo da bi njihovo putovanje bilo za izvesno vreme odloženo. To mu se nimalo nije sviđalo. Želeo je da se ovaj put što pre završi i da on i Tanja ponovo budu na njegovoj jahti, da im noći budu ispunjene ljubavlju, da dani budu... Iznenada se trgao. Da li je ovaj mladić sa kapom jedan od njihovih gonilaca? Dvoumio se da li da svoje sumnje kaže Tanji, ali se odlučio da joj ne kaže ništa da je ne bi nepotrebno uznemirio. Bilo je kasno posle podne kada su stigli
~ 59 ~ Foxy
Zvoncica u Pohang. Kada su sišli iz voza, Han je pažljivo pogledao oko sebe, ali mladića sa kapom nigde nije bilo. Osetio je olakšanje. - Sačekaj ovde, a ja idem da nađem taksi. Tanja je samo klimnula glavom. Padala je kiša i zato je ostala na suvom. Nadala se da će Han naći sobu u hotelu i da će spavati u krevetu. Želela je da popije nešto toplo, da se istušira u toploj vodi i čist, udoban, mek... - Izvinite - neki glas joj je prekinuo misli. Podigla je glavu i ugledala mladića sa kapom. Mladić joj se obratio na ruskom. - Vaš muž me je zamolio da vam kažem da je pronašao taksi i da vas odvedem njemu. Podigao je torbu koja je bila pored Tanjinih nogu i krenuo ka zadnjem delu stanice. - Čekajte! - viknula je Tanja. - Kuda idete? - Vaš muž se tamo nalazi, gospođo. - Moj... moj muž mi je rekao da ga ovde sačekam. - Ali taksi vas čeka iza ugla. Ako ne požurite, vozač će otići. Rekao je da on ne može da dođe, jer će taksi otići ukoliko ne ostane. Zbog toga je poslao mene. - U redu! U redu! Krenula je za mladićem prema drugom kraju stanice. Stanica je već bila gotovo prazna. Gledala je preko ramena mladića u nadi da će videti visoku Hanovu figuru, ali nije nikoga videla, sem jednog sivog auta koji je bio parkiran pored stanice. Međutim, to nije bio taksi. - Gde je... gde je... - započela je, ali joj je mladić stavio ruku na usta i počeo je da je vuče prema autu. Uspela je da se za trenutak otrgne i da krikne, ali već u sledećem trenutku je gruba ruka ponovo prekrila usta i mladić je silom ugurao u auto, koji je odmah krenuo. Zbog kiše je Hanu trebalo duže vremena da nađe slobodan taksi. - Želim najbolji hotel u gradu - rekao je vozaču. - Znam koji je najbolji i tamo ću vas odvesti. - Prvo moramo do odemo po moju ženu koja se nalazi na stanici. Kada je ušao u stanicu Han je zbunjeno gledao oko sebe.
~ 60 ~ Foxy
Zvoncica Na stanici nije bilo nikoga. Onda se razbesneo, jer ga Tanja nije čekala tamo gde je ostavio. Kuda je mogla da ode? Krenuo je prema drugom kraju stanice osećajući da bes zamenjuje strah. Kada je stigao do izlaza, ugledao je kako se vrata sivog auta snažno zatvaraju i kako naglo kreće. Otrčao je do svog taksija. - Brzo! Idite iza ugla i pratite sivi auto! - rekao je vozaču. - Ali, gospodine... Veću sumu novčanica je bacio na prednje sedište. Vozač je pogledao u novac i odmah krenuo. Uskoro su bili iza sivog auta. Mladić je vikao na vozača i držao je Tanju. Ona je ponovo počela da vrišti i mladić je snažno udario. Udarac je potpuno smirio. Mladić je nešto vikao i okretao se natrag. Ušli su u pijačni deo grada. Ulice su bile uske i zakrčene. Jedan čovek je gurao kolica i upravo je sišao sa trotoara kada je ugledao auto kako ide pravo na njega. Uplašeno je ispustio kolica, okrenuo se i počeo da trči. Sivi auto je udario u kolica. Od siline udarca vozač je izgubio kontrolu nad vozilom. Mladić se nagnuo napred i vikao je nešto vozaču. Tanja je mirno ležala na zadnjem sedištu. Automobil se zaneo i svom snagom udario u betonski stub. Mladić je vrisnuo i pao preko prednjeg sedišta. Tanja je znala da joj je ova šansa da pobegne. Iako je jako bolelo mesto na koje je mladić udario, pokušala je da otvori vrata. Trebalo joj je malo više snage da to učini i kada je izašla, nije mogla da stoji. Oslonila se na auto i zbunjeno je gledala ljude koji su se okupljali oko nje. Iznenada se pojavio taksi koji je stao nedaleko od nje. Han je odmah izašao i potrčao joj u susret. - Tanja! Tanja! - vikao je. - Da li si dobro? - upitao je kada je došao do nje i uzeo je u naručje. - Jesam, ja.... Odneo je u taksi i smestio je na zadnje sedište, a zatim se vratio do sivog automobila. Vozač je bio u nesvesti, ali mladić je bio mrtav. Vratio se do taksija. - Hajdemo odavde - rekao je taksisti. - Da, bolje je da odemo pre nego što policija dođe. Njihovo ispitivanje je vrlo neprijatno - rekao je uplašeni vozač.
~ 61 ~ Foxy
Zvoncica Han se zagledao u Tanju. Na licu je imala malu ogrebotinu i na potiljku čvorugu. - Taj mladić - počela je tiho - mi je rekao da si ga ti poslao, da si našao taksi i da si ga zamolio da me pozove. Taj mladić je bio u vozu. Mislila sam da je sve u redu... znam da si mi rekao da te čekam i da si sada ljut, ali... Počela je da jeca. - Ne plači, jer se ne ljutim. To nije bila tvoja greška, ali sada je jedino važno da si ti dobro. - Pretpostavljam da sada ne želite da idete u hotel, zar ne? - upitao je taksista. Han je razmišljao. Ako je mladić imao saučesnike, onda će ih oni odmah potražiti u hotelu. - Ne, ne u hotel. Da li znate nekog ko iznajmljuje sobe? Dobro bih mu platio. - Moja žena i ja imamo jednu sobu - rekao je taksista - ali moja kuća je skromna, pa je i nameštaj skroman. - To sada nije važno. Bio bih vam zahvalan kada biste nas primili u svoju kuću. - Onda idemo tamo!
Sledećeg jutra joj je Han rekao da mora da se promeni. Predložio joj je da odseče i oboji kosu. - Zar ne postoji nijedan drugi način da se promenim? - Na žalost, ne. Makazama joj je odrezao kosu, a zatim je obojio u crno. Znao je da se sve to njoj nimalo ne dopada, ali to je jedini način da zavaraju trag svojim goniocima. - Izgledaš drugačije, ali si još uvek lepa. - Užasno je - rekla je Tanja kada se pogledala u ogledalo. - Nije užasno. Ti si još uvek lepa iako izgledaš kao dečak.
~ 62 ~ Foxy
Zvoncica - Izgledam užasno. - Tanja... Ali ona nije htela da ga sluša. Bila je razočarana i ljuta. Hanu je bilo žao i nije znao šta da joj kaže da je uteši. - Tanja, hajdemo kući. Hajdemo natrag u Munčon. Ona ga je iznenađeno pogledala. - Da se vratimo u Munčon! Šta time želiš da kažeš? A šta će biti sa jastrebom? - Nije nam potreban. Ja imam dovoljno novca i sasvim lepo možemo da živimo od onog što zarađujem u klubu. Ne treba nam... - Ali meni treba. Naši očevi su rizikovali svoje živote zbog tog jastreba i mi smo rizikovali naše i ne možemo sada da sve napustimo i jednostavno odemo. Ja neću sada da odustanem. - Znaš koliko je sve to opasno, zar ne? - Znam, ali hoću da nastavimo. - U redu, onda idemo dalje! Put su nastavili vozom. Bilo je svega nekoliko ljudi u njihovoj klasi i niko od njih nije obraćao pažnju na visokog muškarca i njegovog mlađeg brata koji je neprestano gledao kroz prozor. Predveče su stigli u Ličen i pošto je voz za Andong polazio tek u sedam sati sledećeg jutra, iznajmili su sobu u hotelu. - Izgledam kao dečak - rekla je tužno Tanja kada se pogledala u ogledalo na suprotnom zidu. - Skini odeću i videću da si žena - rekao je Han uz osmeh. - Žena kojoj je potrebno tuširanje. - Idi i istuširaj se, a kada se budeš vratila, ležaćemo zajedno i uživati. Sledećeg jutra su sedeli na stanici i doručkovali. Tanja je nekoliko puta nesvesno spustila ruku na kosu i tužno se pitala kada će joj ponovo narasti. - Šta misliš? - Podigla je pogled prema Hanu, ali tek tada je primetila da se on samo pretvara da čita novine, a da u stvari pažljivo posmatra sve ljude na stanici. Po izrazu njegovih očiju je znala da na nekoga sumnja. U tom trenutku se začuo glas preko zvučnika. - Hajde, idemo. To su javili za naš voz.
~ 63 ~ Foxy
Zvoncica Dok su tražili mesto, Han je nešto nestrpljivo govorio na korejskom kao stariji brat mlađem koga je morao da povede sa sobom. Kada su našli mesto i kada je izgledalo da niko ne obraća pažnju na njih, Han joj je šapnuo na uho. - Sledeći put kada ti se obratim, ustani i kreni prema vratima. Trudi se da sve izgleda prirodno. Uzeo je novine i počeo je da ih prelistava. Tanja je osetila strah. Voz je već izašao iz grada i pošto se kretao uzbrdicom, išao je polako. - Sada - rekao joj je tiho Han. Ustala je i pognute glave se uputila prema zadnjem delu voza. Iznenada, Han je uhvatio za ruku i povukao je prema vratima. Otvorio je vrata. - Iskači! Tanja ga je iznenađeno pogledala i preko njegovog ramena je ugledala nekog čoveka sa pištoljem u ruci koji im se približavao. Skočila je iz voza i vrisnula. Kada je dotakla zemlju počela je da se kotrlja i zaustavila se pored jednog drveta. Pokušala je da ustane, pridržavajući se za drvo. Dah joj je bio isprekidan i pokušala je da pribere misli. Sve se dogodilo veoma brzo i neočekivano. Gde je Han, pitala se. Da li ga je onaj čovek ranio? Pogledala je prema vozu i tada je videla Hana kako iskače. Potrčala je prema njemu. - Da li je sve u redu? - upitao je Han kada je stigla do njega. Ona je samo klimnula glavom. - Imaš ogrebotinu na obrazu. - Nemam mnogo iskustva u iskakanju iz voza - pokušala je da se našali. - Znam da ti nije lako, ali tek kada smo bili u vozu, bio sam siguran da je čovek koga sam ugledao na stanici pratio nas. Kada si ti iskočila, morao sam da se borim sa njim i zbog toga sam se zadržao tako dugo. - Oni pokušavaju da nas ubiju, ali meni to nije logično. Jedino mi znamo gde je jastreb i ako nas ubiju, onda neće moći da dođu do njega. - Oni ne pokušavaju da ubiju nas, Tanja, već samo mene. Ako ubiju mene, onda će tebe lakše naterati da im pokažeš gde je jastreb. Zbog toga su i pokušali da te kidnapuju. - Da li time pokušavaš da me zaplašiš?
~ 64 ~ Foxy
Zvoncica - Ne, samo pokušavam da ti objasnim realnu situaciju. - Pogledao je oko sebe. - Sada bi trebalo da nađemo neko sklonište. Krenuli su prema šumi i posle sat vremena hoda, naišli su na napuštenu kolibu. - Moramo da prihvatimo ono što nam se pruža. Ovde ćemo provesti noć, a sutra ćemo pokušati da pronađemo put do najbližeg sela. Tanja je samo klimnula glavom. U poslednje vreme je prihvatala bilo kakav smeštaj. Pred veče je počela da pada kiša. Njih dvoje su ležali na klimavoj postelji i razgovarali, ali nijednom nisu pomenuli jastreba.
Sledećeg dana su našli jednog starijeg seljaka koji je radio kao splavar. Han ga je zamolio da ih preveze do Čingdžua. - Ne mogu da primim putnike - odgovorio je seljak. - Dobro ću vam platiti - Han je izvadio novac iz džepa i pokazao ga seljaku. - To je dovoljno da vi i vaša porodica živite lepo godinu dana. - Možete da idete i brodom. Zašto ste izabrali baš moj splav? - Brodom možemo uvek da idemo, a splavom retko. - Na brodu biste imali kabinu. - Moj brat i ja smo zadovoljni i smeštajem koji nam splav pruža. Da li biste pristali ako vam ponudim novac da vi i vaša porodica lepo živite dve godine? Han je izvadio još novac i pružio ga seljaku. - Vidim da vam je veoma stalo da splavom stignete u Andong. U redu, odvešću vas. - Koliko dugo će trajati put? - Dva ili tri dana. To zavisi do rečnih struja. Krećemo! Za Tanju je vožnja splavom bila jedno novo iskustvo. Han je gotovo sve vreme bio pored splavara. Sada je bio siguran da su ih njihovi pratioci izgubili. Bilo je nemoguće pratiti ih na ovako dugoj reci.
~ 65 ~ Foxy
Zvoncica Čim stignu, otići će pravo po jastreba. Han je čvršće stegao dva ključa u džepu. Pogledao je u Tanju koja je sedela na kraju splava i gledala u reku. Izgledala je nežno i krhko, ali on je znao da ona nije takva kako izgleda. Otkad je došla, bila je neprestano izložena mnogim opasnostima, spavala je na tvrdim i neudobnim krevetima i nikada se nije žalila. Hrabro se suočila sa svim teškoćama i on joj se zbog toga divio. Znao je da je voli kao što do sada nijednu ženu nije voleo. Da nije bilo jastreba on je nikada ne bi upoznao i sada se prvi put zapitao šta će biti kada budu našli jastreba. Da li će ga Tanja onda ostaviti i vratiti se u Rusiju? - Ovde ćemo se usidriti - rekao je splavar kada su stigli nadomak Andonga. Gotovo je bio mrak. Han je pogledao Tanju. Njihovo putovanje je gotovo. Sutra će jastreb biti u njihovim rukama. - Stigli smo - rekao je Han kada su sišli sa splava i pozdravili se sa splavarom. - Da li želiš prvo da nađemo hotel i umijemo se, a zatim dobro jedemo i tek onda potražimo staru kuću gde se jastreb nalazi ili želiš da odmah krenemo u pravcu kuće? Tanja se zagledala u njega. Iako je žudela za tuširanjem i obilnim obrokom, ipak je jastreb više privlačio. - Idemo po jastreba. - Ne, prvo idemo u restoran - rekao je gotovo ljutito. Kada su seli i naručili hranu, obratio joj se. - Sada moramo ozbiljno da razgovaramo. Ona ga je začuđeno pogledala. - Mislim da su nas naši gonioci izgubili. - To je divna vest. - Ali i dalje moramo da budemo oprezni za svaki slučaj. - Razumem. - Da li si sigurna u ono što radiš, Tanja? Da li si sigurna da želiš da ideš do kraja? Ona ga je iznenađeno pogledala. - O čemu ti govoriš? Naravno da želim da idem do kraja. Toliko toga smo preživeli i rizikovali da ne
~ 66 ~ Foxy
Zvoncica mogu da zamislim da možeš to da me pitaš. Kako možeš da govoriš da sada treba da odustanemo? - To ne bi bilo odustajanje, Tanja. Jednostavno bismo otišli kući kao da nismo ni išli po jastreba. - Ja ne vidim u čemu je razlika - rekla je ljutito. - Naši očevi su rizikovali živote zbog te statue i želeli su da je mi imamo. Ne možemo sada da odemo kada smo tako blizu. - U redu. Tamo ćemo otići taksijem, ali se pitam kako ćemo se vratiti natrag - rekao je kada su izašli iz restorana. Oboje su ćutali dok su taksijem išli prema staroj kući. Tanja je bila veoma uzbuđena. - Sačekajte nas pola sata - rekao je Han taksisti kada su izašli. - U redu, pola sata! Ušli su u dvorište, a pred vratima su zazvonili na veliko staro zvono. - Dobro jutro, putnici - pozdravio ih je čovek koji im je otvorio vrata. - Izvolite! Han se naklonio. - Dobro jutro. Pre mnogo godina mom ocu je bilo dozvoljeno da ovde nešto ostavi. Ja sam došao da to uzmem. - Ja ne znam ništa o tome. Pitaću ljude koji su duže vremena od mene u ovoj kući. Uveo ih je unutra, a zatim im je rekao da sačekaju dok se on ne vrati. - Ovde je tako tiho - rekla je Tanja. - Da - potvrdio je Han. Zašto su njihovi očevi izabrali baš ovo mesto da sakriju jastreba, pitao se. Bilo je daleko od civilizacije, a ova kuća je veoma stara i oronula. Možda je baš to bio razlog. Niko ne bi pomislio da se tako vredna stvar nalazi baš ovde. - Molim vas, pođite za mnom - rekao je čovek koji ih je dočekao. Moj stariji kolega će vas primiti. Čovek koji ih je primio bio je veoma star. Izvesno vreme ih posmatrao, a zatim je progovorio. - Moj mladi kolega kaže da ste vi došli po nešto što ovde godinama stoji - rekao je mirno. - Drago mi je što ste došli da to uzmete, jer ako je
~ 67 ~ Foxy
Zvoncica to ono što ja pretpostavljam da jeste, onda je šteta da to bude ovde sakriveno. Da li imate ključeve? - Da, imamo - odgovorio je Han. Iz džepa je izvadio ključeve i pružio mu ih. - Pre mnogo godina su bila dva muškarca. Vidim da ona nije Korejka. Da li razume šta govorimo? - Ne, ne razume, a ovde su bili moj i njen otac. - Zašto oni nisu došli? - Zato što su mrtvi. Mi smo njihovi jedini naslednici. - Razumem. Prišao je jednom starom kovčegu i jedan ključ stavio u jednu bravu, a drugi u drugu. - Molim vas, dođite da mi pomognete - obratio se Hanu. - Poklopac je težak i ne mogu da ga podignem sam. Han mu je odmah prišao. Kada su otvorili kovčeg, čovek mu je rekao da izvadi kutiju koja je bila unutra. - Otvorite je da biste bili sigurni da je unutra ono što tražite. Otvorio je kutiju i ugledao nešto zavijeno u crvenu svilu. Spustio je kutiju sa strane i izvadio zavijeni predmet. Kada ga je odvio, ugledao je najlepšu statuu koju je ikada video u svom životu. Svi troje su se nemo divili statui neprocenjive vrednosti. Jastreb je bio oko pola metra visok. - Nisam mogla ni da zamislim da je tako lep - rekla je tiho Tanja. Ruka joj je drhtala dok je prinosila statui. Jastrebova suza se lepo videla i izgledala je kao prava.
Hotel „Grand” je bio vrlo udoban. Han i Tanja su bili u apartmanu. Tu su ponovo odvili jastreba i nemo mu se divili. - Da li je to ono što si očekivala? - upitao je tiho Han. - Ne, nije. Još nikada do sada nisam videla nešto tako lepo. Da li ćemo moći da ga odnesemo kod tvoje majke?
~ 68 ~ Foxy
Zvoncica - Ovog puta ćemo morati da idemo drugim putem, ali pre toga ćemo se nekoliko dana odmoriti. Moramo jastreba držati u sobi, a da neko od nas uvek bude tu. - Mislim da bi tvoju majku trebalo da obavestimo da smo ga našli i da smo dobro. - To ne bi bilo mudro. Odmah bi nas otkrili. Znam da je zabrinuta, ali za nekoliko dana ćemo biti kod nje i onda će znati da smo dobro. Tanja je ustala i otišla u kupatilo. Zbog nekog neobjašnjivog razloga je osetila potrebu da bude sama, daleko od Hana i od prelepog jastreba. Dugo se tuširala i kada je napokon izašla iz kupatila, videla je da je konobar doneo večeru u sobu. - Nisam gladna - rekla je kada su seli za sto. - Da li nešto nije u redu? - Ne, sve je u redu. - Dobro, onda idem ja da se tuširam, a ti pokušaj da se odmoriš. Kada je otišao, Tanja je legla u krevet i ubrzo zaspala.
Tanja nije ni osetila kada je Han legao pored nje. Zagrlio je i osetio je zadovoljstvo što je sa njim. Nije razumeo njeno neobično ponašanje otkad su doneli jastreba, ali je odlučio da sve prepusti vremenu. Nije više razmišljao o Tanji, već se setio onoga što mu je ispričao čovek koji im je dao jastreba. „Vaši očevi su došli pred kraj rata. Mi smo znali, kao i svi ostali u Koreji ko su bili oni. Iskreno sam se divio tim mladim ljudima koji su došli dobrovoljno da se bore za drugu zemlju. Bilo mi je neobično drago da imam čast da lično upoznam jednog od njih. Kada smo ostali sami, rekli su mi da žele nešto da ostave. Rekli su da to sačuvam do kraja rata, a onda će oni doći posle. Ipak, pre nego što su otišli rekli su nam da je to zlatni jastreb i da je veoma dragocen. Sačuvao sam im ga, jer su se oni borili za Koreju.” Han je zatvorio oči i pokušao da se seti svog oca. Mihail Borisov je bio visok čovek, vitak, crnokos i zelenook. Često je pričao svom sinu o
~ 69 ~ Foxy
Zvoncica vremenu kada su se on i Aleksej Volkov zajedno borili u Koreji. Jednog dana mu je ispričao za zlatnog jastreba. „Možda ja neću moći da se vratim u Južnu Koreju i da uzmem jastreba, ali želim da ti to uradiš. Jastreb je veoma dragocen i ako ga prodaš tvoja majka i ti možete lepo da živite do kraja života.” Posle očeve smrti, Han je pokušao da razgovara sa majkom o statui i mogućnosti da ga iznesu iz zemlje, ali ona je uporno odbijala da mu kaže gde se jastreb nalazi, pa je on odustao od te ideje. Tanja se polako budila. Trebalo joj je nekoliko trenutaka da shvati da joj se glava nalazi na Hanovim grudima. Pokušala je da se seti kada je on legao pored nje, ali joj nije uspelo. - Tanja - čula je njegov tihi glas. - Volim te i želim da se oženim s tobom. Ona ga je iznenađeno pogledala. - Da se oženiš... sa mnom? Hane, ja ne znam... - Sigurno da znaš šta osećam prema tebi. Želim da sada razgovaram o tome, ali ako ti ne želiš, onda ćemo o tome razgovarati kada se vratimo kod moje majke. Čvršće je zagrlio i nežno poljubio. - Neću ti dozvoliti da odeš, Tanja. Nameravam da se oženim s tobom. Pre nego što je stigla nešto da kaže, on je poljubio i tako joj nije dozvolio da ga odbije. Neće joj dozvoliti da ode, jer oni su jedno i zauvek će ostati zajedno. - Idemo u restoran da doručkujemo - predložio je. - Jastreba ćemo poneti sa sobom. Tanja je bila veoma tiha dok su doručkovali. Želela je nešto da mu kaže, ali nije znala kako da počne. - Posle doručka, ti idi u sobu, a ja ću otići da vidim kako ćemo da se vratimo. Ako budemo imali avion večeras, odmah idemo, a ako ne, onda ćemo sačekati neki sutrašnji let. - Baš mi je drago što se vraćamo kod tvoje majke. Moram da priznam da mi je nedostajala. - Drago mi je što ste vas dve zavolele jedna drugu. U početku mi se činilo da se nećete slagati. - I ja sam se toga plašila. Mi smo veoma različite, ali imamo nešto zajedničko.
~ 70 ~ Foxy
Zvoncica - Šta je to? - Obe volimo tebe. Han je stavio svoju ruku preko njene, ali pre nego što je progovorio, Tanja je rekla. - Želim nešto da ti kažem. - O čemu se radi? - Ne bih želela da o tome ovde govorim. On je klimnuo glavom, a zatim su oboje ustali i otišli u svoj apartman. - Radi se o jastrebu - rekla je Tanja kada su ušli unutra. - Ne želim da ga prodamo. - O čemu govoriš? - upitao je zbunjeno. - Ne možemo da ga prodamo. Šta misliš šta će se dogoditi sa njim kad ga prodamo? Možda će ga pretopiti u zlatne poluge. - Ne verujem u to. - Ali ne možemo da budemo sigurni. Ljudi koji su nas pratili su nemilosrdni. Njih interesuje samo novac, zar ne? - Zaista te ne razumem. Pošli smo u ovu avanturu da bismo našli i prodali jastreba. Kada sam ti predložio da ne idemo po njega već da se vratimo kući, ti si htela da ga nađemo. Sada ne želiš da ga prodaš. Reci mi, šta želiš da uradiš sa statuom? - Želim da ga damo u muzej. Tamo je na sigurnom, a svako može da se divi njegovoj lepoti. Han je nekoliko trenutka ispitivački posmatrao. Nije je razumeo, ali je znao da joj je to što je odlučila veoma važno. - U redu, uradićemo onako kako ti želiš. Odnećemo ga u muzej. - Ja želim da ga još danas odnesemo. - U redu, ali prvo da obezbedimo prevoz kući. Sada idem da kupim karte, a kada se vratim, onda idemo u muzej, ako je to ono što ti zaista želiš. - Da, zaista to želim. - Kaži mi, šta te je nateralo da se predomisliš? - Kada sam videla kako je lep, shvatila sam da ne možemo da ga prodamo. On ipak pripada Koreji.
~ 71 ~ Foxy
Zvoncica - Dobro. Želim da ostaneš ovde i zaključaš vrata kada budem otišao. Ne znam kada ću se vratiti, jer idem u vazduhoplovnu agenciju, a to u ovim okolnostima zahteva mnogo vremena. Sada kada mu je rekla ono što je odlučila, osećala se mnogo bolje. - Ostani ovde, jer ne želim da bez mene izlaziš na ulicu. - Neću izlaziti. - I zaključaj vrata. - Hoću! Čim je izašao, Tanja je zaključala vrata, zatim je prišla prozoru i sa osmehom ga gledala kako ide ulicom. Odjednom joj se lice uozbiljilo. Primetila je dvojicu ljudi koji su veoma pažljivo gledali u Hana. Čak i sa ovo razdaljine je prepoznala jednog od njih. Pokušali su da je kidnapuju na železničkoj stanici. Posle nekoliko trenutaka kada je bolje videla drugog čoveka i njega je prepoznala. On je držao revalver u ruci kada je morala da iskoči iz voza. Znala je da ne može da upozori Hana na njih dvojicu. Ali na njeno iznenađenje, oni nisu pošli za njim, već su sačekali dok nije nestao u gužvi, a zatim su se pogledali. Pošto su izmenjali poglede, uputili su se prema hotelu. Jedan je ostao ispred vrata, a drugi je ušao unutra. Oni dolaze ovamo, panično je mislila Tanja. Oni dolaze po nju, to jest po jastreba. Grozničavo je razmišljala šta da radi. Brzo je obukla maslinastu jaknu i pantalone, na glavu stavila šešir, jastreba stavila u korpu i izašla je iz apartmana.
Tanja je trčeći sišla zadnjim stepenicama, ali one su vodile samo u radni deo hotela. Čula je neki glas gore i kada je podigla pogled, videla je nekog čoveka kako gleda prema njoj. Vrisnula je i ušla u prvu prostoriju čija vrata je mogla da otvori. To je bila perionica na kojoj nije bilo drugog izlaza. Izašla je iz perionice i ušla na sledeća vrata. Tu je bila kuhinja u kojoj su je zbunjena lica gledala.
~ 72 ~ Foxy
Zvoncica Jedan čovek joj je nešto rekao, ali se ona nije obazirala na njega. Tražila je vrata koja vode na drugu stranu, međutim, njih nije bilo. Znala je da će njen pratilac ubrzo biti ovde. Brzo je istrčala iz kuhinje i otvorila je sledeća vrata. Odahnula je kada je videla da je to izlaz iz hotela. Krenula je niz ulicu, a zatim se osvrnula i pogledala je preko ramena. Ugledala je čoveka iz voza koji je trčao prema njoj. I ona sama je počela da trči, gurajući ljude ispred sebe. Kada je stigla do kraja, uvidela je da je to slepa ulica. Očajno se osvrtala oko sebe. Ugledala je neka vrata i bez razmišljanja je ušla unutra. To je bila manja prostorija u kojoj je ugledala jednog starijeg čoveka koji je sedeo kraj šivaće mašine. Čovek je iznenađeno gledao u nju, a zatim je rekao nešto što ona nije razumela. - Prate me dva čoveka - očajnički je objašnjavala Tanja. - Molim vas, pomozite mi! Molim vas! Gotovo je zaplakala od očajanja, jer je znala da je čovek ne razume. On je ustao i počeo je nešto da joj objašnjava rukama. - Molim vas! Molim vas, pomozite mi! - Preklinjala ga je očajnički sa suzama u očima. Napolju su se čuli užurbani koraci i dva muška glasa. Tanja je pogledala napolje, pa u čoveka ispred sebe. Čovek je uhvatio za ruku i povukao je prema ormaru. Uskoro su se začuli koraci ispred samih vrata, a zatim kucanje. Stariji čovek je otvorio ormar i pokazao joj da uđe unutra. Ona ga je bojažljivo pogledala. Onda je otvorio i zid ormara iza kojeg se nalazila jedna prostorija. Dvoumila se da li da uđe ili ne, ali kada se ponovo začulo snažno kucanje na vratima, odmah je ušla. Starac je zatvorio vrata za njom i našla se u potpunom mraku. Trudila se da je ne uhvati panika, jer još nikada do sada nije bila u ovakvom mraku. Uzela je jastreba i privila ga na grudi. Čula je da je u sobi galama. Dva snažna muška glasa su nešto ljutito objašnjavala. Tanji se činilo da je prošla čitava večnost pre nego što je vika napolju prestala. Čak i kada je zavladala tišina ona se nije usuđivala da izađe napolje. Tek kada je bila potpuno sigurna da su njeni gonioci otišli, spustila je jastreba na zemlju i pokušala je da otvori vrata. Prvi put nije uspela.
~ 73 ~ Foxy
Zvoncica Pokušala je drugi put uloživši mnogo snage i vrata su se malo otvorila. Gurnula ih je jače i zaslepila je spoljna svetlost. Kada su joj se oči privikle na novu sredinu, polako je izašla. Prostorija je bila u opštem haosu. Nameštaj je bio prevrnut, a stariji čovek je ležao pored šivaće mašine. Stavila je jastreba u korpu i izašla je iz svog skloništa. Odmah je otišla do čoveka i klekla je pored njega. On je bio u nesvesti, a sa jedne strane lica se videla krvava rana. Tanja mu je opipala puls. Bio je slab, ali ujednačen. Uspravila se i pogledala je oko sebe tražeći vode. Na prozoru je ugledala bokal sa vodom. Odmah ga je donela i navlažila je ruku, a zatim je spustila na starčevo lice. - Molim vas, molim vas, probudite se i budite zdravi - govorila je poluglasno, želeći od sveg srca da starac dođe k svesti. - Gospodine, gospodine, da li me čujete? Probudite se! Oni su otišli. Molim vas! Posle nekog vremena, starac je došao k svesti. Nešto je rekao i pokušao je da se uspravi. - Budite mirni i ne pokušavajte da ustanete. Opipala mu je ranu, a zatim mu je dala da pije vode. Zbog onog što se njemu dogodilo je ona kriva. Starac je pokušao da je zaštiti. Ranih su ga, jer nije hteo da je oda. Uzela je neki materijal, smotala ga i stavila mu pod glavu. On je nešto promrmljao što nije razumela i ubrzo zaspao. Tanja je sela pored njega i ponovo mu opipala puls. Činilo joj se da je puls sada jači. Još dugo je sedela pored njega, a kada joj se učinilo da mu je puls normalan i da spava prirodnim snom, uzela je korpu sa jastrebom i izašla napolje. Nije znala koliko je vremena prošlo otkad je napustila hotel. Ako se Han vratio, sigurno je veoma zabrinut za nju, jer je nije našao u hotelu kada se vratio. Da li da ode u hotel, pitala se. Ne, tamo ne sme da ide. Oni koji su je pratili sigurno su se vratili u hotel i sada čekaju da se i ona vrati. Kuda da ide? Na kom mestu bi ona i statua bili sigurni? Bar kada bi znala korejski, mogla bi da pronađe Hana i da ga upozori. Tada se setila. Otići će kod onih ljudi koji su sve ove godine čuvali jastreba. Znala je da su oni daleko, ali njeni gonioci je nikada neće
~ 74 ~ Foxy
Zvoncica pronaći. Niko drugi ne zna šta ona nosi sa sobom. Tamo bar neko zna ruski i moći će da se sporazume s njima. Pošto nije imala novca za taksi, moraće da ide pešice. Navukla je šešir na glavu i izmešala se sa ljudima na ulici. Polako se uputila prema brdima. Kada je izašla iz grada, put je postao strmiji. Jastreb je bio težak i posle sat vremena je morala da stane da se odmori. Postajala je sve umornija i umornija i sve češće je zastajala da se odmara. - Moram uspeti! - govorila je sebi. - Večeras će jastreb biti na sigurnom, a sutra će biti u muzeju. Bio je već mrak kada je ugledala slabu svetlost trošne kuće, koju je odmah prepoznala. Znala je da je stigla na cilj. Kada je stigla do vrata i zazvonila, ni sama ne znajući počela je da plače. - Popijte malo čaja - rekao joj je čovek koji im je dao jastreba. Sigurno ćete se bolje osećati. Popila je sve iz šolje. - Hvala vam. Zaista se bolje osećam. - Zaista smo iznenađeni što vas ponovo vidimo. Kada smo vam otvorili vrata jedva da ste mogli da stojite na nogama i plakali ste. Pretpostavljam da je to bilo zbog umora. Sada bi bilo najbolje da pođete na spavanje. - Moram da se javim čoveku koji je bio sa mnom. - To ćete uraditi ujutru. - Ali on će biti veoma zabrinut. Molim vas! Njegovo ime je Han Borisov i nalazi se u hotelu „Grand”. Molim vas, na neki način mu javite da sam ovde. - U redu. Sada pođite sa mnom da se odmorite. Kada je legla, mislila je na Hana koji je sigurno veoma zabrinut za nju. Pitala se šta je mislio kada se vratio u hotel i otkrio da je otišla. Da li je on dobro? Da li su ga ona dvojica njenih gonilaca napala? Probudila se veoma rano i posle nekoliko trenutaka je začula kucanje na vratima. - Uđite - rekla je. U sobu je ušao isti čovek koji je sinoć doveo u njenu sobu. Na tacni je nosio čaj.
~ 75 ~ Foxy
Zvoncica - Dobro jutro. Doneo sam vam čaj koji će vas okrepiti. - Da li ste javili Hanu da sam ovde? - Jesam. On će uskoro doći. - To znači da je dobro - rekla je sa olakšanjem, - Da li je u korpi koju ste doneli jastreb kojega ste odneli? - Jeste - odgovorila je i zabrinuto pogledala prema korpi. - Da li se plašite da će neko da vam ga uzme? - Da, plašim se da će neko da ga uzme i da ga proda da bi tako došao do velike sume novca. Ali smatram da je njegova vrednost daleko veća od svega što se novcem može iskazati. - Zašto to mislite? - Zbog onog što on predstavlja. - Vi govorite o njemu kao da je živo biće - osmehnuo se. - Šta on predstavlja? - Ljubav. - Da, to je istina. - Odlučili smo da ga damo u muzej. Ne pripada nama, već Koreji. Izvesno vreme je vladala tišina i začulo se zvono na spoljnim vratima. Znala je da je to Han i da je dobro. Ubrzo su se začuli koraci ispred vrata. Sledećeg trenutka Han je ušao u prostoru. - Tanja! Dobro su mi javih! Ti si zaista dobro i nisi povređena. - Ne, Hane, nisam povređena. - Kada sam se vratio u hotel i video da te nema... - spustio joj je ruke na ramena. - Pomislio sam da su te našli i uhvatili. Gotovo sam se razboleo od brige. Međutim, sinoć je stigao jedan čovek i javio mi da si dobro. Han se okrenuo čoveku koji im je dao jastreba. - Molim vas, oprostite mi što sam bio neučtiv. Hvala vam što ste je primili i zaštitili. - Molim, mada sam očekivao da ranije stignete. - Ljudi koji su gonili gospođicu Volkov su bih u hotelu kada sam se juče posle podne vratio. Bih su u našem apartmanu i čekali su da se vratimo. Kada sam hteo da otvorim vrata, osetio sam da nešto nije u redu. Otvorio sam vrata, ali umesto da uđem, ja sam stao sa strane.
~ 76 ~ Foxy
Zvoncica Čovek iz voza je bio iza vrata. U ruci je držao revolver, ali sam uspeo da ga savladam pre nego što me je drugi čovek napao. Han je blago pomilovao Tanju po obrazu. - Mislio sam da su ti naneli zlo i želeo sam da ih ubijem. - Ali nisi, zar ne? - Ne, nisam. Predao sam ih policiji. - Ko su oni? Otkud znaju za jastreba? - To počinje još onda kada je onaj čovek dao jastreba mom i tvom ocu. U policiji su mi rekli da postoje mnoge grupe koje kradu vredne stvari i prodaju ih. Ali sada je sve gotovo. Svi su pohapšeni, čak i njihov vođa. - On je veoma pohlepan - rekao im je domaćin. - On bi prodao sve što je Južna Koreja nasledila samo da bi bio bogatiji. - To više neće biti u mogućnosti da radi, jer je jutros uhapšen. - Da li to znači da je sada zaista sve gotovo i da je jastreb sada siguran? pitala je Tanja. - Jeste. A i mi smo sada sigurni da nas više niko ne goni. Ali kako si ti došla ovde? - Prepoznala sam ih na ulici dok sam gledala za tobom i znala sam šta hoće. Gotovo da su me uhvatili, ali mi je jedan stariji čovek pomogao. On me je sakrio i kada su otišli, ja sam se uputila ovamo. - Ali kako si došla dovde? - Pešice. Začuđeno je pogledao. - Zaista ne prestaješ da me iznenađuješ. Sada idemo da jastreba predamo ljudima koji će se dobro brinuti o njemu.
- Ovo je mesto gde bi jastreb trebalo da bude - rekla je Tanja kada su bih ispred ulaza u muzej.
~ 77 ~ Foxy
Zvoncica Han je pogledao. Nije razumeo njena osećanja u vezi sa statuom, ali je znao da je bila očarana njime. On, sam, takođe, je bio očaran jastrebovom lepotom, ali Tanja je bila očarana legendom. Gledao je u nju i osetio je da mu je srce brže zakucalo. Spustio je ruke na njena ramena i privukao je, bliže sebi. - Volim te, Tanja, i uvek ću te voleti. Ona je podigla ruku i blago ga je pomilovala po licu. - Kao što ću i ja uvek voleti tebe - prošaputala je. Spustila je glavu na njegove grudi. Nekoliko trenutaka su tako stajali, a onda su ušli u muzej. Primio ih je glavni kustos muzeja. Ušli su u njegovu kancelariju. On je pogledao u Tanju. - Vi niste Korejka. - Ne, ja sam Ruskinja. Klimnuo je glavom i pogledao u Hana. - Kako mogu da vam pomognem? - Doneli smo vam nešto što bismo voleli da vaš muzej poseduje. Naravno, ako vi to želite da primite. - Razumem! - Rukom im je pokazao da sednu. - U ovom muzeju držimo samo najlepše stvari naše drevne civilizacije. S vremena na vreme ljudi žele da nam pomognu, ali mi ne prihvatimo sve što nam ponude. Ne želim da mislite da sam nezahvalan... - Mi vas potpuno razumemo - rekao je Han. - Da li možemo da vam pokažemo šta smo doneli? - Naravno. Han je izvadio jastreba koji je bio zavijen u crvenu svilu i stavio ga na sto ispred direktora muzeja, a zatim ga je odvio. Čovek je zapanjeno gledao u statuu ispred sebe. Zatim je počeo nešto da mrmlja na korejskom. - Jastreb - rekao je polako. - Zlatni jastreb. - Pogledao je u Hana, a zatim u Tanju. - Kako ste došli do njega? - Naši očevi su ga posedovali za vreme rata. - Znao sam da je nestao, ali nisam očekivao da ga ikada nađu. Kada sam bio dečak, čuo sam priču vezanu za ovog jastreba. - To je priča o devojci zvanoj Breskvin Cvet i mladom pesniku.
~ 78 ~ Foxy
Zvoncica - Zar ste i vi čuli za tu priču? - Ja verujem u tu priču - ponosno je rekla Tanja. - I ja sam verovao kada sam bio dečak, ali kada sam odrastao, shvatio sam da je to samo priča. Međutim, sada kada gledam u jastreba, ponovo sam u nedoumici. - Da li ćete da uzmete statuu? - pitao je Han. - Naravno da hoću. - Hvala vam. - Vi ste ti kojim treba zahvaliti. Jastreb će biti ovde i legenda će da živi. Te večeri su Han i Tanja avionom otišli u Seul. - Ovde ćemo biti nekoliko dana, jer želim da ti pokažem ovaj grad. Osim toga, treba da se odmorimo. - Da li sutra možemo u kupovinu? Ova odeća mi se nimalo ne dopada. Mislim da ću zaista postati dečak. - To se nikada neće dogoditi - rekao joj je Han i zagrlio je. - Nikada. - Njegove usne su pronašle njene. Poljubac je bio nežan i bez strasti. Volim te, Tanja. Uzeo je u naručje i odneo je u krevet. Sada smo sigurni, mislio je. Više nema sakrivanja, ni bežanja. - Želela bih da odem u neki salon lepote i da moja kosa dobije svoju prirodnu boju - rekla je Tanja dok se skidala. - Sutra ćemo potražiti neki. Moja majka bi bila veoma iznenađena kada bi videla kako sada izgledaš. - Trebalo bi da joj telefoniramo. Ona je sigurno veoma zabrinuta za nas. - I to ćemo sutra da uradimo. Želim da ovo veče bude samo naše. Tanja i ja smo u Seulu - sutradan je Han preko telefona govorio svojoj majci. - Sve je gotovo. Sada smo bezbedni. - Drago mi je što to čujem. Kada vas dvoje dolazite kući? - Za nekoliko dana. Odlučili smo da se odmorimo ovde. - Da li ste našli jastreba? - Da, našli smo ga, ali smo ga dali državnom muzeju.
~ 79 ~ Foxy
Zvoncica - Najzad je tamo gde mu je i mesto. Sine, ponosna sam na tebe i to što si učinio. - To je bila Tanjina ideja. - To je zaista prijatno iznenađenje. Očekujem vas uskoro. Krajem nedelje su stigli kod Feng. Ona ih je dočekala u bašti. - Dok budemo pih čaj, ispričaćete mi sve što se dogodilo. Tanja, odsekla si kosu i izgledaš mršavije. Da li se dobro osećaš? - Da, Feng, odhčno se osećam. - Pogledala je oko sebe i nasmejala se. - Srećna sam što smo se vratili kući. - Bila sam veoma zabrinuta za vas. Zašto mi niste telefonirali ili poslali neku poruku? - Zato što su nas pratili, majko, čim smo izašli iz dvorišta ove kuće. Mislio sam da ćeš biti sigurnija ako ti se uopšte ne javimo. Znam da si bila zabrinuta. Kada je Tanja rekla da će jastreba da pokloni muzeju, znao sam da će ti biti drago. - Zaista je zaista divno to što si uradila, Tanja. Mada moram da priznam da nisam očekivala da to uradiš, jer nisi Korejka i ne možeš da razumeš sve ono što nas vezuje za našu drevnu kulturu. Mi smo sujeverni i verujemo u legende. - I neke pridošlice se tako osećaju. - Ti si izuzetna žena, Tanja, za jednu pridošlicu. Han nije potpuno razumeo ovaj razgovor, ali mu je bilo drago što se dve osobe koje je on najviše voleo na svetu dobro slažu. Te večeri je Han ponovo zaprosio Tanju. Ona ga je pogledala i nekoliko trenutaka je ćutala. - Volim te, Tanja, i želim da se oženim s tobom. Želim da imam decu sa tobom. Tanja je spustila glavu na njegove grudi. U ovoj stranoj zemlji sa čovekom koji se veoma razlikuje od nje, osećala se veoma prijatno. Udaće se za Hana i postaće deo ovog drugačijeg sveta. - Da, naravno da ću se udati za tebe. Kada su saopštili Feng da će se venčati, ona ih je najpre zagrlila, a zatim je Hana gotovo oterala iz kuće. - Znaš i sam da do same ceremonije ne smeš da budeš ovde - rekla mu je. - Otići ćeš kod ujka Čena i bićeš tamo.
~ 80 ~ Foxy
Zvoncica da...
- Ali majko, Tanja i ja ne želimo nikakvu ceremoniju. Mi smo mislili
- To će biti prava korejska svadba - Feng je rekla odlučnim glasom. - Svi rođaci će biti tu. - Majko, molim te, mi... - Prava korejska svadba - ponovila je odlučnim glasom. - Sada se pakuj i idi kod ujka Čena. Sledeće dve nedelje Han i Tanja se gotovo nisu ni videli, u stvari, videli su se samo dva puta, ali je Feng oba puta bila prisutna. Tanja je upoznala mnogo rođaka. Na sam dan venčanja tri devojke su bile određene da dođu da joj pomognu da se obuče. Feng je pomogla Tanji da odabere materijal za venčanicu. Kada je kazala da želi da se venča u belom. Feng je bila zaprepašćena. - To ne dolazi u obzir. Ovde je crvena boja ona u kojoj ljudi stupaju u brak. Sada je Tanja bila zaprepašćena. - Crvena! Nikada se neću venčati u crvenom! Na kraju su se dogovorile da venčanica bude roza boje. Sam kroj venčanice je bio u korejskom stilu i nije se mnogo dopao Tanji, ali je znala da se ne vredi raspravljati sa Hanovom majkom. Dok ne bude udata, Feng će jojbgovoriti šta treba, a šta ne treba da radi. Bila joj je zahvalna što je Hanu dozvolila da dođe na večeru veče pre samog venčanja. On je bio veoma služben. Najpre je poljubio majku u obraz, a zatim isto tako Tanju. - Veoma se radujem sutrašnjem danu. - Samo toliko - rekla je Feng. Kad su seli za sto, Han je pogledao u jednu, pa u drugu. - Imam čast da večeram sa dvema najlepšim ženama u Koreji. Njih dve su se samo osmehnule. - Majko, postoji nešto što bih voleo da poklonim Tanji. Ona je klimnula glavom. - Dozvoljavam ti. - Hvala. Han se trudio da bude ozbiljan dok je iz džepa vadio kutijicu od bele slonovače i stavljao je pred Tanju.
~ 81 ~ Foxy
Zvoncica Tanja je pogledala u njega, pa u kutiju, a zatim je otvorila. Komplet koji se sastojao od prstena i minđuša bio je unutra. Bila je zapanjena i nekoliko trenutaka ih je samo gledala. Zatim je uzela prsten. - Stavi mi ga na prst. On je polako stavio prsten na prst i zagledao se u njene oči, a zatim je spustio usne na njen dlan. - Volim te, Tanja. Čim su večerali, Feng je ustala i obratila se sinu. - Laku noć, Hane. Videćemo se sutra. On je željno pogledao Tanju, a zatim je uzdahnuo. - Laku noć, majko. Videćemo se sutra.
Tanja se zadovoljno gledala u ogledalo. Nije bilo baš onako kako je ona zamišljala svoje venčanje, ali bila je zadovoljna. Han je stigao baš onda kada je to protokolom bilo predviđeno. Bio je u crvenom odelu i Tanja je pomislila da joj izgleda čudno, ali veoma privlačno. - Ti si mnogo lepša nego što sam mogao da zamislim. Uvek ću se sećati današnjeg dana. Zatim se naklonio Feng. - Ujka Čeng nas čeka u taksiju. Da li možemo da krenemo? Venčanje je obavljeno po staroj korejskoj tradiciji. Feng je bila veoma zadovoljna. Čim je banket bio završen, Han je poveo Tanju u sobu. - Moja žena, moja draga žena si ti, Tanja Borisov. Poljubio je i Tanja je znala da je to najsrećniji trenutak u njenom životu. Potraga za „Zlatnim jastrebom” je dovela do prave i večne ljubavi. KRAJ
~ 82 ~ Foxy
