Didaktika i Druge Nauke

UNIVERZITET U BIHAĆU PEDAGOŠKI FAKULTET BOSANSKI JEZIK I KNJIŢEVNOST

DIDAKTIKA I DRUGE NAUKE SEMINARSKI RAD IZ DIDAKTIKE

Studentica:

Profesor:

Maja Hairlahović

Dr.sc. Fehim Rošić, red.prof.

Bihać, decembar 2013.

SADRŢAJ: UVOD ……………………………………………………………………………………… 3 ODNOS DIDAKTIKE I DRUGIH NAUKA …………………………………………….. 5 Didaktika- pedagogija………………………………………………………………. 5 Didaktika- logika……………………………………………………………………...5 Didaktika- sociologija………………………………………………………………....6 Didaktika- psihologija………………………………………………………………....6 Didaktika- filozofija…………………………………………………………………...7 Didaktika- gnoseologija…………………………………………………………….....8 Didaktika- anatomija, fiziologija……………………………………………………....8 Didaktika- kibernetika ………………………………………………………………...8 Didaktika- ergonomija………………………………………………………………....9 Didaktika- antopologija……………………………………………………………......9 Didaktika- komunikologija…………………………………………………………….9 Didaktika- metodika/ metodike………………………………………………………..9 ZAKLJUĈAK………………………………………………………………………………...11 SUMMARY…………………………………………………………………………………..12 LITERATURA ........................................................................................................................ 13

2

UVOD

U ovom radu bit će rijeĉi o odnosu didaktike i drugih nauĉnih disciplina. Pokušat će se rasvijetliti njen poloţaj u okviru nauke, ali i njena zavisnost, odnosno povezanost s drugim nauĉnim disciplinama. Najprije ćemo se pozabaviti nekim općim ĉinjenicama i elementima koji didaktiku ĉine jednom naukom, kao što su definicija, njen predmet i sliĉno. „Rijeĉ didaktika je grĉkoga porijekla i izvorno znaĉi pouĉavanje (didasko – pouĉavam, didaskein – pouĉavati). Taj nazivu pedagošku terminologiju unose Ratke i Komensky u 17. stoljeću,premda se pouĉavanje kao pedagoška kategorija i funkcija javlja se s pojavom ĉovjeka. Ĉovjek je,naime, oduvijek prouĉavao mladu generaciju da bi je pripremio za ţivot i rad.Time se proizvodno-radno iskustvo starijih, prije svega roditelja, prenosila na mlaĊi naraštaj, što se provodilo već u prvobitnoj društvenoj zajednici.“ (Poljak, 1970., str. 1) Dakle, osnovno podruĉje didaktike je prouĉavanje i otkrivanje zakonitosti obrazovanja liĉnosti. Ovdje, meĊutim, treba posebno naglasiti da je didaktika s obzirom na specifiĉnosti predmeta koji prouĉava samostalna nauka, mada tu njezinu samostalnost treba shvatiti relativno, a ne apsolutno. Ona je, naime, u neposrednoj vezi s mnogim ostalim naukama, kao što su psihologija, filozofija, logika, spoznajna teorija, sociologija, antroplogija, koje takoĊer, svaka sa svojih pozicija, prouĉavaju ĉovjeka kao društveno biće.Tu svakako treba ubrojati i neke tehniĉke znanosti u vezi sa metodologijom didaktiĉkog istraţivanja. Suština je u tome da se didaktika u prouĉavanju zakonitosti obrazovanja i izgraĊivanju svoje metodologije koristi rezultatima tih nauka kako bi time olakšala prouĉavanje svoga predmeta.Zato je poznavanje osnova tih znanosti jedan od uvjeta za shvatanje i rješavanje didaktiĉkih problema. Osim toga, didaktika je povezana s mnogim granama nauke i umjetnosti iz kojih bira sadrţaje obrazovanja, npr. s fizikom, hemijom,biologijom, historijom,lingvistikom,knjiţevnošću, muzikom i drugim, što se iskazuje u nazivima pojedinih nastavnih predmeta u odreĊenoj školi. (Poljak, 1970.) Didaktika je najkraće reĉeno teorija nastave zasnovana na najsuvremenijim znanstvenim dostignućima i prouĉava opće zakonitosti i kategorije odgojno-obrazovnog rada institucionalnim i neinstitucionalnim uslovima. Samostalnost didaktike u odnosu na druge društvene nauke, ogleda se usljedećim faktorima:

3

u

 predmet istraţivanja,  postojanje sistema istraţivaĉkog metoda  vlastita terminologija  poloţaj u sistemu drugih nauka  doprinos daljem razvoju nauĉne misli, kao i usavršavanju postojeće prakse. Kao što je već reĉeno, didaktika ima svoj predmet, a to je nastava kao sloţen interakcijski fenomen

odgoja

i

obrazovanja

koji

se

realizira

prema

precizno

utvrĊenim

organizacijskim,prostornim,kadrovskim,materijalnim i tehniĉkim uvjetima. Pored općih, u didaktici se primjenjuju zasebne didaktiĉke istraţivaĉke metode, ali se koriste i metode drugih, graniĉnih nauka, posebno pedagogije i sociologije o ĉemu će se govoriti nešto kasnije.

4

ODNOS DIDAKTIKE I DRUGIH NAUKA

Didaktika - pedagogija Pedagogija je nauka o odgoju.Zadaci pedagogije su,izmeĊu ostalog, da utvrĊuje opće zakonitosti odgoja i obrazovanja,da odreĊuje društvenu ulogu odgoja, te da prouĉava i unapreĊuje pedagošku praksu i teoriju. Iz definicija i zadataka pedagogije i didaktike slijedi zakljuĉak da je pedagogija šira i obuhvatnija nauka jer je odgoj širi pojam od nastave, a pogotovo od pojma obrazovanje.Pedagogija utvrĊuje opće zakonitosti i odgoja i obrazovanja. Didaktika zahvata jedan dio predmetnog polja pedagogije – nastavu.Zato je didaktika jedna od pedagoških disciplina koja svojim razvojem doprinosi razvoju pedagogije.Odnosi didaktike i pedagogije predstavljaju, u stvari, odnos jedne naukei njene uţe discipline.Ona je pedagoška disciplina i prirodno se oslanja na širu nauku – pedagogiju, koristeći njene zakonitosti i principe da se sama teorijski unapreĊuje i poboljšava sopstvenu praksu.Pedagogija daje teorijsku osnovu didaktici. Didaktika se oslanja i na historiju, posebno historiju pedagogije, u cilju prouĉavanja postupaka, metoda i sadrţaja obrazovanja i nastave u razliĉitim vremenskim razdobljima i kod razliĉitih naroda. Didaktika - logika Logika je filozofska nauka o oblicima valjanog mišljenja i uvjetima saznanja istine. Logika je naĉin, teorija i praksa mišljenja. Prouĉava zakone i oblike mišljenja. „U ĉemu se didaktika oslanja na logiku:  nastavni sadrţaji su, u stvari, logiĉki sistem ĉinjenica i generalizicija;  zakoni logike se u punoj mjeri odnose i na nastavni proces;  metode obrade nastavne graĊe moraju biti u skladu sa zakonima logike;  ĉitav nastavni proces logiĉki je strukturiran;  posredstvom nastave uĉenici se uĉe da logiĉki misle;  planiranje i rasporeĊivanje graĊe po mjesecima, sedmicama i nastavim ĉasovima zasniva se na logiĉkoj strukturi te graĊe;  obraĊeno nastavno gradivo sistematizira se po logiĉkim cjelinama; 5

 gradivo razliĉitih nastavnih predmeta povezuje se (korelira) po zakonima logike.“ (Vilotijević, 2001., str. 40) Ipak, pogrešno je zakljuĉiti da se didaktika moţe u potpunosti svesti na logiku, jer didaktika ima svoje specifiĉnosti i vlastiti predmet prouĉavanja. Logika je za didaktiku bitan teorijski oslonac, posebno u primjeni logiĉkih postupaka i misaonih operacija. Didaktika - sociologija Sociologija je nauka o ljudskom društvu i društvenim odnosima, zakonima, te procesima njegovog razvoja. Predmet prouĉavanja sociologije i njena saznanja su znaĉajna za didaktiku jer su odgoj i obrazovanje društveno uvjetovane kategorije. To se ogleda u sljedećem:  ciljeve i sadrţaje obrazovanja u najvećoj mjeri odreĊuju one društvene snage koje imaju dominantnu ulogu u društvenim odnosima,  proces odgoja i obrazovanja je istovremeno i proces socijaliziranja  analizom socijalne sredine uĉenika mogu se ustanoviti mnogi pokazatelji bitni za odgojno-obrazovni rad  u nastavnom procesu se koriste neki sociološki oblici rada, a najbitniji su oni kojima se prouĉava utjecaj društva na obrazovanje i nastavu, kao i utjecaj obrazovanja na razvoj društva (pedagoška sociologija)  vaţno je napomenuti da se sve više istiĉe i afirmira posebna sociološka disciplina – sociologija odgoja i obrazovanja ili pedagoška sociologija ĉiji su rezultati od znaĉaja za didaktiku. (Vilotijević, 2001.) Odgojno-obrazovni proces utjeĉe na društvo, na društvene vrijednosti, te na odnose meĊu ljudima. Na nastavi je dominantno komuniciranje koje treba iskoristiti za razvoj socijalnih kompetencija. Dakle, moţe se zakljuĉiti da didaktika nije primjenjena sociologija, ali joj je sociologija vaţna pomoćna nauka. Didaktika - psihologija Psihologija je, kao što nam je već poznato, nauka o zakonitostima psihiĉkoga ţivota,njegovim fenomenima, te uzrocima i naĉinima manifestiranja istih. Tako imamo psihologiju uĉenja i nastave, psihologiju odgoja i obrazovanja i sl. Ona je vaţna za didaktiku jer pomoću zakona i principa razvojne psihologije razumijevamo jedinku na razliĉitim nivoima razvoja, zajedno sa njenim sklonostima, potrebama, ţeljama i 6

idealima i sl. Na taj naĉin moţemo predvidjeti njeno ponašanje u razliĉitim okolnostima. Nezaobilazna je i zbog toga što se sloţenost i opus nastavnih sadrţaja i zadataka utvrĊuju na osnovu psihofiziĉkog razvoja uĉenika. Tako cjelokupan nastavni proces mora biti u skladu sa zakonima psihofiziĉkog razvoja uĉenika odreĊenog uzrasta. Da bi nastavni proces bio prihvatljiv treba u obzir uzeti: percepciju, mišljenje, sposobnost, paţnju, maštu, govor, pamćenje i mnoge druge faktore. Razvojna linija ĉasa se takoĊer planira u skladu sa psihiĉkim razvojem uĉenika, tako da se mobiliziraju sve njihove psihiĉke funkcije. Postoji i grana psihologije koja se naziva pedagoška psihologija. Ona istraţuje procese uĉenja, a rezultati tih istraţivanja koriste se u didaktici. Za didaktiku je psihologija bitna i zato što nastavnik pristupa uĉeniku na osnovu poznavanja njegovih psihiĉkih osobenosti, a psihologija se istovremeno interesuje za razliĉitepristupe uĉenju, kao npr. kako pristupiti gradivu fizike, a kako knjiţevnosti, što je u izravnoj vezi sa didaktikom. Unutar psihologije pouĉavanja razvija se posebno istraţivaĉko podruĉje nazvano psihologija efikasne nastave. Ona definira dimenzije nastavnikovog ponašanja koje,zavisno od njegovih sposobnosti, olakšava ili oteţava proces uĉenja; utvrĊuje opće principe što odreĊuju koje će ponašanje nastavnika izazvati odreĊenu klimu, te odreĊuje za koje uĉenike (kakvih sposobnosti, uzrasta i emocionalnih osobina) i za koji nastavni kontekst (frontalni, individualizirani ili grupni oblik nastave) vaţe neki univerzalni principi. (Ĉudina, 1985.) Moţemo reći da didaktika i psihologija imaju zajedniĉki humanistiĉki karakter u razmatranju liĉnosti i njenih problema. Zadatak psihologije je da, pored ostalog, analizira psihiĉke procese koji se odvijaju u nastavnome procesu, dok se didaktika bavi odgojno-obrazovnim problemima nastave, te da se ukljuĉuje u procese razvoja i usmjerava ih u ţeljenom pravcu. U suštini, svi pedagoški procesi su istovremeno i psihološki, pa ih povezuje isto polje akcija, iako im se predmeti prouĉavanja razilaze. Drugim rijeĉima, spoznaje u ljudskom ponašanju i psihiĉkim pojavama i procesima (psihosomatski poremećaji, depresija, nisko samopoštovanje, psihomotoriĉke sposobnosti i sliĉno), kojima se bavi psihologija, utjeĉu na odabir prikladnih nastavnih metoda te razumijevanje motivacije, uĉenikovih potreba, mogućnosti i interesa. Didaktika –filozofija Didaktici su potrebne spoznaje o smislu ĉovjekove egzistencije, naroĉito vrijednosti koje omogućuju samoodreĊenje ĉovjeka i ostvarivanje njegove osobnosti. U nastavi uĉenici usvajaju moralne vrijednosti i pouĉava ih se postupati u skladu s etikom. 7

Struktura nastavnog procesa temelji se na teoriji spoznaje (gnoseologiji), što je filozofska disciplina. Didaktika - gnoseologija Gnoseologija je filozofska disciplina koja prouĉava mogućnost i vrijednost saznavanja istine. Ona istaţuje izvore, naĉine i taĉnost ljudskoga saznavanja objektivne istine. Jednostavno reĉeno, to je teorija saznanja. Veza ove dvije discipline ogleda se u sljedećem:  Nastava je tijesno povezana s uĉenjem, a uĉenje jeste proces saznavanja stvarnosti,  Na saznanjima gnoseologije se uvelike zasniva nastavni proces,  Za tumaĉenje nastavnih sadrţaja koriste se gnoseološke metode saznavanja stvarnosti Gnoseološki pravci – senzualizam, racionalizam, pragmatizam i mnogi drugi, iako su priznavali samo ĉulni, misaoni ili praktiĉno-empirijski put spoznaje, utjecali su na didaktiku u toj mjeri da su se unutar nje razvili pravci: senzualistiĉki, racionalistiĉki, te iracionalistiĉki. Didaktika – anatomija, fiziologija Anatomija je nauka o graĊi i sastavu tijela ljudi i ţivotinja, a fiziologija se bavi prouĉavanjem svih funckija organizma. Prema tome, vaţnost ove dvije nauke za didaktiku uglavnom se odnosi na nastavu tjelesnog odgoja. Poznavanje graĊe ljudskog tijela i funkcija unutar njega je vaţan faktor koji mora utjecati na organiziranje nastave u cilju voĊenja raĉuna o zdravlju uĉenika. Znanja iz ovih oblasti u didaktici su presudna da bi se nastava uskladila sa fiziĉkim mogućnostima uĉenika, te da bi se ritam rada i odmora u organizaciji školskih aktivnosti prilagodio prosjeĉnom uĉeniku. Nastava tjelesnog odgoja se potpuno oslanja na saznanja ove dvije discipline, a one su takoĊer i osnov za školsku higijenu. Didaktika - kibernetika Kibernetika se bavi ulazom, preradom, izlazom i razmjenom informacija. U nastavnom procesu zbiva se ulaz informacija (uĉenici usvajaju informacije), prerada (obrada informacija misaonim operiranjem i stvaranje znanja, tumaĉenje informacija i sliĉno), izlaz (naĉin na koji uĉenici reproduciraju ono što su nauĉili, moţe se iskazati ocjenama) i razmjena (prijenos informacija izmeĊu sudionika). Cilj didaktike jeste optimizirati upravljanje informacijama i dobiti što veći izlaz. 8

Didaktika - ergonomija Nauka koja prouĉava zakonitosti i uslove rada sa stanovišta racionalizacije i humanizacije je ergonomija. Njen cilj jeste da usavrši odnos izmeĊu ĉovjeka i tehiĉke sredine oko njega. Budući da ţivimo u tehnološkom dobu, u nastavi se sve više koriste savremena medijska i tehniĉka sredstva, a ergonomija se upravo bavi radnim uslovima ĉovjeka u tehniĉkom okruţenju, pa je na taj naĉin povezana sa didaktikom. Najviše koristi rezultate ergonomije u izuĉavanju uslova rada. Didaktika - antropologija Antropologija omogućuje spoznaje o ĉovjekovu tjelesnom i kulturnom razvoju što pridonosi razumijevanju mogućnosti ĉovjekova razvoja. Spoznaje o tjelesnim, kognitivnim i afektivnim mogućnostima ĉovjeka didaktiĉko su polazište za odabir nastavnog sadrţaja, ciljeva i metoda. Didaktika i antropologija su posebno povezane onim didaktiĉkim teorijama kojima je u središtu odgojno-obrazovnog procesa djelovanje pojedinca. Didaktika - komunikologija Odgojni-obrazovni proces temelji se na interpersonalnoj i intrapersonalnoj komunikaciji koja definira meĊuljudske odnose, ali i odnose sa samim sobom. Vaţno je ovladati verbalnom i neverbalnom komunikacijom, što više koristiti jasnu komunikaciju i uĉinkovito rješavati sukobe. Didaktika - metodika/metodike Metodika je u sistemu nauka, kao i didaktika, samostalna nauĉna disciplina. Metodika je praktiĉna disciplina koja upućuje na metode (naĉine) ostvarivanja odgojno-obrazovnog procesa i njegovih ciljeva. Spada u sistem pedagoških nauka, a prouĉava zakonitosti u odgojno-obrazovnom procesu pojedinog nastavnog predmeta. Zato postoje metodika matematike, metodika maternjeg jezika, metodikastranog jezika i mnoge druge. Sve metodike koriste opće spoznaje i naĉela didaktike. Dakle, teoretski okvir didaktike vrijedi za sve metodike – moţe se primijeniti u nastavnom procesu bilo kojeg predmeta. „Povezanost didaktike i metodike ima dvostruki znaĉaj: uspješan razvoj teorije obrazovanja i nastave oslanja se na konkretne i specifiĉne podatke (ĉinjenice) metodika razliĉitih nastavnih predmeta, s jedne strane; a sa druge, didaktika daje opću nauĉnu osnovu metodikama,

9

obezbjeĊujući im jedinstveno metodološko prilaţenje procesu nastave. Na toj osnovi neki autori metodike nazivaju posebnim didaktikama.“ (Vilotijević, 2001., str. 50) Metodika se ĉesto shvaća kao specijalna didaktika, a didaktika kao opća metodika.

10

ZAKLJUČAK

Iz današnje perspektive moţe se reći da je didaktika pronašla dostojno mjesto u sistemu pedagoških disciplina i da ima izgraĊen odnos prema drugim naukama. Kao što je već reĉeno, ona je posebno povezana sa pedagoškim nauĉnim disciplinama. Neke od njih su: opća pedagogija, povijest pedagogije,školska i visokoškolska pedagogija, andragogija, domska pedagogija, pedagogija slobodnog vremena, komparativna pedagogija itd. Tijesno je vezana i uz: djeĉiju (razvojnu) psihologiju, filozofiju odgoja, defektologiju, metodike pojedinih predmeta itd. Didaktika se takoĊer sve više grana tako da ubrzano postaje temeljna nauka za mnoge discipline. Tako danas moţemo govoriti o filozofskoj, kibernetiĉkoj, medijadidaktici, psihološkoj,

teledidaktici,

komunikacijskoj,

glotodidaktici,

algoritamskoj,dramaturškoj

didaktici i mnogim drugim granama. Na kraju, moţe se zakljuĉiti da se didaktika formirala kao integralna nauĉna disciplina koja se bavi istraţivanjem zakonitosti nastavena pedagoškoj i andragoškoj razini. Kao takva, izuĉava se i nezaobilazna je na svim pedagoškim školama i fakultetima. U savremenoj didaktici preovladavaju eksperimentalna i empirijska istraţivanja, ali i komparativno prouĉavanje didaktiĉkih problema, naroĉito sa gledišta primjene savremene obrazovne tehnologije. Takva istraţivanja su najĉešće interdisciplinarnog karaktera, ĉime se oslobaĊa jednostranosti iz prošlosti, ne biva nuţno podloţna historicizmu i teoretizmu, već je kritiĉka, alternativna i otvorena za istraţivanja i promjene. Drugim rijeĉima, otvorena je za nove modele nastave, afirmira timski rad, kreativnost i stvaralaĉko djelovanje, što joj s pravom daje status moderne nauke.

11

SUMMARY The main topic of this work is the relation between didactics and other sciences. It contains general information about didactics as a science, i's definition, the subject of its study and, the most important, it shows the position of didactics in the modern science. This work has processed connections between didactics and sciences like pedagogy, sociology,

philosophy,

logic,

gnoseology,

cybernetics,

communication,

ergonomics,psychology, anthropology, anatomy, physiology, methodology individually. It has also showed the transformation of didactics through the time as it transformed from onesided to alternative, adaptable and modern science.

12

LITERATURA

 Andrilović, V., Ĉudina, M. (1985.), Psihologija učenja i nastave, Školska knjiga: Zagreb  Poljak, V. (1970.), Didaktika: za pedagoške akademije,Školska knjiga: Zagreb  Stevanović, M. (1998.), Didaktika, R & S: Tuzla  Stevanović, M., Ćatić, R.(2002.), Savremena didaktika, Pedagoška akademija: Zenica  Vilotijević, M. (2001.), Didaktika: Predmet didaktike, Bh most: Sarajevo

13