Kako pisati naučni rad? Metodologija izrade D Jelena Dr. J l Todorović T d ić 24 24.10.2007. 10 2007
P č t k rada Početak r d
Šta po vama čini jedan uspešan rad radtekst? oragnizovana o ag o a a struktura st u tu a vaših ideja o određenoj temi kvalitetno napisana i prezentovana profesionalno
P t p k u 1. Postupak 1 fazi f zi rada r d
Pažljivo odabrati temu U Usputni t i problem bl ili “ži “životno t d delo” l ” Nađite pravu meru vašeg rada! Da li imate TEZU? Postaviti osnovne p probleme vezane za temu Analizirati da li su to relevantni problemi i pitanja Pronaći pravi pristup – čitanjem što više kritika i analiziranjem vidjenog Metodologija – pitanje utvrdjene teorije ali i pitanje ličnog pristupa Esej i-ili naučni rad Pravljenje sinopsisa i konstruisanje rada (što ranije to bolje!) Kako se pravi sinopsis – najviše 2-5 2 5 strana koje sadrže osnovna pitanja Napravite sinopsis kao sadržaj rada – krenite od opštih smernica a onda počnite da pravite pod-sekcije. Druga faza je stvaranje malih pasusa od pod pod-sekcija sekcija...
R d sa mentorom Rad t r
Pažljivo j odaberite mentora. To treba da bude ne samo profesor koji je ekspert za vašu temu nego i ličnost sa kojom znate da ćete dobro raditi. N j it vaš Najavite š rad d dovoljno d lj unapred. d Na jednoj od prvih konsultacija ustanovite ritam rada tada ćete svi imati okvire u kojima ćete se lakše kretati. Kada imate jedan deo istraživanja-rada odrađen – kontaktirajte k t kti jt menotra. t Nemojte da vas on traži i podstiče da radite.
Pr Proces naučnog č iistraživanja tr ži j - izvori iz ri Šta prvo učiniti posle odabira teme i metodologije a. Primarna literatura b. Sekundarna literatura
c. Zašto Z št služe l ž kritički tekstovi? t k t i?
Ukratko rečeno da bi smo im se suprotstavili. Da bi smo videli koje je kritičko mišljenje o odredjenoj temi i da bi smo na osnovu njih kao i SOPSTVENOG UVIĐANJA mogli da oformimo stav o datoj d t j temi. t i Savet: Nikada nemojte da citirate kritičara/izvor samo da bi ste se sa njime složili. Morate da imate definisan stav prema tome. tome Citirajte da bi ste polemisali, ilutstrovali. Takodje vaš seminarski rad ne sme da bude pastiš od različitih citata sa povremenim osvrtom na vaše mišljenje. To onda nije vaš rad i profesori neće dobro oceniti takav rad. To je samo jedna kompilacija.
Dr i iz Drugi izvori ri
d. Istraživanje j u bibliotekama e. Izvori sa interneta pouzdanost i zamka (elektronski vidovi pozantih časopisa-novina npr. „Vreme“,, „Danas“, „Vreme „Danas , „Politika“...) „Politika ...) Problematični izvori i o odredjenom vremenu-epohi budite pažljivi! Internet “rudnici”: rudnici : Questia Questia, J-Stor, J Stor Findarticles.com, google images, Art-Stor... Savet: Pažljivo beležite izvore i strane koje ste k i tili! N koristili! Na kraju k j rada d ćete ć t teško t šk moći ći d da se setite gde ste i šta tačno pročitali! Savet: Nosite sveščicu!!
O r iz ij tteksta Ogranizacija kt
Dobro organizovani sinopsis („kostur rada“) kao osnova samoga rada d Uloga sinopsisa kao „sadržaja“ celokupnog teksta Utemeljenje ličnih stavova Koherentnost ideje i njeno sprovodjenje u celokupnom radu Celine jednog rada: Uvod (od razloga odabira tema, njenog istorijata, krtičkog mišljenja o njoj, obrazloženje metodologije...) Ako je vaša tema veoma utemeljena u odredjenom periodu analiza tog perioda je dobrodošla... Dobar uvod sadrži u sebi sve one ideje koje će biti razložene tokom daljeg rada. Uvod nikada ne treba da bude prepričavanje sadržaja!Već ž ć je to razmatranje problematike rada! Tu se objašnjava zašto je baš odredjena tema odabrana i prikazuju se vaši glavni zaključci!
Or iz ij tteksta Organizacija kt 2
Kao deo uvoda može da postoji i odeljak koji sadrži I f Informacije ij vezane za bolje b lj razumevanje j teme iako i k ove informacije mogu da budu i integralni deo uvoda! Glavni deo teksta – treba da sadrži sve osnovne delove –argumente vezane za vašu temu-kao i problematiku kojom želite da se bavite!Glavni deo bi trebao da ima podsekcije (pod-poglavlja u slučaju disertacije) posvećene odredjenim elementima teme. Vi odlučujete kako ćete ć organizovati – nekad podela može ž biti isključivo problemska! Zaključni deo – sumiranje ideja iznesenih tokom teksta mesto gde treba potvrditi sve stavove koje ste teksta, zauzeli u vašem radu! Appendix dodaci tekstu – izvodi iz kritike, ilustrativni materijal...
S ti za Saveti z pisanje pi j
Pišite u prvom licu. Pišite u kratkim rečenicama. Kada niste sigurni razbijte duže rečenice u kraće sve dok ne deluju kao “komadići”. Pišite kratke, koherentne paragrafe, svaki treba da sadrži jednu ključnu rečenicu, izjavu. Proveravajte redovno da se ne ponavljate, nema ništa gore nego čitati rad koji u više verzija govori jednu te istu priču. priču Direktne citate koristie umereno i obavezno navedite koga citirate Uvek proverite uvodne paragrafe oni su “mamac” mamac za vašeg čitaoca i treba da privuku njegovu pažnju. Prikažite svoje ključne argumente što ranije u tekstu. Prepravljajte prerađujte i promišljajte. Prepravljajte, promišljajte
N č i aparat Naučni p r t
Formatiranje samoga rada – font (12), prored (1,5), numeracija strana Naslovna strana (osnovni podaci) Sadržaj – odlučite se za 1 stil! Preglednost i logičnost Organizacija delova rada – jasna i pregledna podela (kurziv, p podebljano...) j ) Konzistentnost – ceo tekst mora da bude organizovan na isti način Fusnote – važni i nezaobilazni deo naučnog Fusnota kao referenca na upotrebljenu literaturu Kako koristiti izvore? Pitanje citata i-ili parafraza u tekstu. Koga i kada citirati – odnos citata i dela teksta Kako citirati sekundarne izvore Kako citirati dela u zbornicima-časopisima Kako citirati internet izvore Bibliografija – vrste i stilovi bibiografije Interpunkcija Kapitalizacija
Pri ri citiranja Primeri itir j HARVARD SISTEM Knjiga: Švalec (1968), (1968) str.41. str 41 kompletan navod dela u bibliografiji: Švalec, Franjo (1968). «Komički teatar Marina Držića», Zagreb Članak u časopisu: M. Timotijević (1990), str.15-27. Kompletan naslov u bibliografiji: M. Timotijević (1990), “Ikonostas manastira Krušedola” u Nasleđe V (1990), str. 15-60.
Citir j – latinski Citiranje l ti ki sistem it Knjiga 1. navodjenje: Švalec, Franjo “Komički teatar Marina Držića”, Zagreb 1968 Svako sledeće navođenje: Švalec, op.cit., str. 12-16. Ako se ponavlja autor: Ibid. “Skup” p Marina Držića,, Beograd g 1966 Neki fakulteti traže navođenje izdavača, a kod izdavačkih kuća je to obavezno!
Bibli r fij – Harvard Bibliografija H r rd sistem it
Armstrong, John (1982), Nations before nationalism, Chapel Hill, University of North Caroline Press Davidov, Dinko (1994), Privilegije srpske doma habzburškog, Novi Sad/Belgrade, Svetovi Grujić, Radoslav (1940), Velika seoba patrijarha ARsenija III Čarnojevića iz Južne Srbije u Vojvodinu pre 250 godina, Skoplje, Nemanja Hastings, Adrian (1997), The Construction of Nationhood: ethnicity, religion and nationalism, ti li C Cambridge b id Hutchinson John and Smith Anthony D. (eds.), Ethnicity, Oxford Readers, Oxford University Press 1996. Jedin, H., Alberigo, G., Il tipo ideale di vescovo secondo la riforma cattolica, Morcelliana 1985. AV V. Muller (tr. (tr and ed ed.)) (1972), (1972) The Spiritual Regulation of Peter the Great Great, University of Washington Press, Seattle & London, A. D.Smith (1981), The Ethnic Revival, London A. D. Smith (1986) The Ethnic Origins of Nations, London Timotijević, Miroslav, (2006) Radjanje moderne privatnosti, Belgrade, Clio Tomić,, Jovan (1902), ( ), Srbi u velikojj seobi,, Belgrade, g , Prosveta Umback M. (2002),Classicism, Enlightenment and the “Other”, Thoughts on Decoding Еighteenth-Century visual culture, Art History, vol. 25, no. 3, (June 2002), 319-340.
Bibli r fij – latinski Bibliografija l ti ki sistem it
Blant, Antoni “Umetničke teorije u Italiji”,Clio, Beograd, 2004. 2004 Bazen, Žermen, “Barok i rokoko”, Nolit, Beograd, 1970. Djulio Karlo Argan i Akile Bonito Oliva, “Evropska umetnost 1770 1970 2000” Cli 1770-1970-2000”, Clio, B Beograd, d 2004. 2004 Honour, Hew “Romanticism”, Dolphin, London, 1980. Klark, Kenet “Civilizacija”, Zagreb, 1972. M ti John Martin, J h Rupert R t “Baroque”,T&H, “B ” T&H London L d 1977. 1977 Panofski, Ervin “Ideja”, Bogovadja, 1997. Vilari, Rozario (pr.), “Likovi baroka”, Clio, Beograd, 2004. Vovel, Mišel š (pr.) “Čovek Č doba prosvećenosti”, ć Clio, Beograd, 2006.
J š neki Još ki korisni k ri i saveti ti
Uvek na umu imajte svog čitaoca!On zna mnogo manje i predpostavlja mnogo manje od vas! Često se desi da ako je vama jasno čitaocu možda nije!!! Nemojte da čitalac (bilo komisija na vašoj odbrani bilo neki anonimni čitalac u budućnosti) nagađa šta ste hteli da kažete! Budite jasni! Čak se i najsloženije teorije mogu izraziti najjednostavnijim jezikom. Jasno definišite probleme u radu, budite precizni kada odvajate idejne celine rada! Izbegavajte formulacije poput „Očito je da...“ „Logično je g a)) da navedu čitaoca na pomisao p da nije j da...“ jjer one mogu dovoljno pametan da bi razumeo vaš rad b)Ako je toliko očito zašto ga onda objašnjavate! Izbegavajte pompezne izjave „Bernini je najveći arhitekt, barokni genije...“ on možda jeste važan ali sigurno je bilo i d drugih ih k koji ji su ostavili t ili značajan č j ttrag u um. 17 17. veka. k Ostanite O t it umereni u svojim sudovima. Zapamtite da vaš rad nije priča, narativ, koji ne mora da prati tok vašeg istraživanja već da dokaže jednu tezu!
... i na kr kraju j SREĆNO!
