ODRZIVI RAZVOJ

ODRZIVI RAZVOJ – ZA KOLOKVIJUM 1.NACELA ODRZIVOG RAZVOJA Одрживи развој се заснива на шест начела: КВАЛИТЕТ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ: Физичка издржљивост животне средине поставља границе многим људским делатностима и указује да се потрошња природних богатстава мора смањити.Морамо живети унутар тих ограничења како бисмо свом потомству могли оставити ову планету устању у коме ће и даље моћи подржавати здрав људски живот. БУДУЋНОСТ: Имамо моралну обавезу да будућим генерацијама не угрозимо могућност да наmирују своје потребе. КВАЛИТЕТ ЖИВОТА: Људска делатност, уз материјалне, има и друштвене, културне, моралне и духовне димензије ПРАВИЧНОСТ: Богатство, корист и одговорност требало би да се правично расподеле како међудржавама, тако и међу различитим друштвеном групама унутар друштва, уз посебан нагласак на потребе и права сиромашних и људи који са из било ког разлога налазе у неравноправнијем положају. ПРЕДОСТРОЖНОСТ: Уколико нисмо сигурни какав ће утицај неки поступак или развој догађајаимати на животну средину, требало би применити начело предострожности и радије "погрешити" на страну сигурности. СВЕОБУХВАТНОСТ: Решавање сложеног проблема одрживости захтева да у процес решавања буду укључени сви фактори који утичу на проблем. 2. DEFINICIJA ODRZIVOG RAZVOJA Једна од првих дефиниција одрживог развоја појавила се 1980. године у Светској стратегији заштите (The World Conservation Strategy IUCN/WWF/UNEP, 1980): Да би развој био одржив он мора узети у обзир социјалне и факторе животне средине, као и економске; поштујући људске и природне ресурсе и дугорочне и краткорочне циљеве и негативности алтернативних активности Одрживи развој је континуални економски развој, али уз значајно редуковани утицај на животну средину, уз пуно узимање у обзир животне средине на системски начин, као и социјалне политике, у процесу формирања мишљења и доношења одлука. Одрживи развој има три ослонца: 1. економију уз креирање стандарда 2. социјалну правду кроз елиминацију сиромаштва и побољшање квалитета живота 3. животну средину која обезбеђује да природни ресурси буду сачувани и за наредне генерације Као четврти ослонац и важан фактор помињу се (политички) доносиоци одлука. "Održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, a istovremeno ne ugrožava mogućnost budućih genaracija da zadovolje svoje potrebe." Неодржив развој (неки примери): -повећање сиромаштва, -уништавање природних ресурса, -загађивање са ефектима на здравље, -Неодржив развој је када се секу шуме без планског обнављања, када се лови риба у количинама да је сутра можда неће уопште бити, Експлоатише минерална вода, лековито биље, камен, шљунак, рудно богатство и друго,без одговорности за будућност. Неодржив развој је и када купујете и возите аутомобил који јако загађује животну средину, а ви удишете издувне гасове. -Неодржив развој је када додајете превише пестицида у земљиште на коме гајите храну, коју после ви или неко други једE 3. PRINCIPI I CILJEVI ODRZIVOG RAZVOJA I POŠTOVANjE I BRIGA ZA ZAJEDNICU ŽIVOTA • Poštovanje Zemlje i života u svoj njegovoj raznolikosti • Briga za zajednicu života koja je ispunjena razumevanjem, saosećanjem i ljubavlju • Poštovanje Zemlje i života u svoj njegovoj raznolikosti • Čuvanje zemaljskog bogatstva i lepote za sadašnje i buduće generacije

II EKOLOŠKI INTEGRITET • Zaštitimo i obnovimo integritet ekoloških sistema Zemlje, uz poseban osvrt na biološku raznovrsnost i prirodne procese koji podržavaju život • Sprečimo nanošenje štete okolini, što bi ujedno bio i najbolji način očuvanja prirodne sredine, a slučajevima ograničenog znanja i svesti neophodno je da primenimo mere predostrožnosti • Usvojimo one načine proizvodnje, potrošnje i reprodukcije koji štite regenerativne kapacitete planete Zemlje, ljudska prava i dobrobit zajednice • Unapredimo studije koje se bave ekološkom održivošću i promovišimo slobodnu razmenu i široku primenu stečenih znanja III DRUŠTVENA I EKONOMSKA PRAVDA • Iskorenjivanje siromaštva kao etički, društveni i ekološki imperativ • Osigurajmo da ekonomske aktivnosti i institucije na svim nivoima promovišući ljudski razvoj na pravedan i održiv način • Utvrdimo jednakost polova kao preduslov održivog razvoja i omogućimo univerzalni pristup obrazovanju , zdravstvenoj zaštiti i ekonomskim mogućnostima • Podržimo pravo svih, bez diskriminacije, na prirodno i društveno okruženje koje podržava ljudsko dostojanstvo, telesno i duhovno zdravlje, sa posebnim osvrtom na prava urođenika i manjina IV DEMOKRATIJA, NENASILjE I MIR • Ojačajmo demokratske institucije na svim nivoima, obezbedimo transparentnost i odgovornost vlasti, opšte učešće u odlučivanju i pravednost • Integrišimo i u formalno obrazovanje i u životno iskustvo, znanja, vrednosti i potrebne veštine za održivi način života • Poštujmo i uvažavajmo sva živa bića • Promovišimo kulturu tolerancije, nenasilja i mira CILJEVI Ciljevi razvoja čine 8 ciljeva koje su svih 191 zemalja članica Ujedinjenih nacija dogovorile da pokušaju da ostvare do 2015 godine. Milenijumska deklaracija Ujedinjenih nacija, potpisana septembra 2000, obavezuje potpisnice na sledeće ciljeve: 1. Iskorenjivanje ekstremnog siromaštva i gladi -Smanjenje na pola broja ljudi koji žive sa manje od jednog dolara dnevno. -Smanjenje na pola broja ljudi koji pate od gladi. -Povećanje količine hrane za one koji pate od gladi 2. Postizanje univerzalnog osnovnog obrazovanja -Da se osigura da sva deca imaju bar osnovno obrazovanje. -Da se osigura da sva deca ostanu u školi i steknu kvalitetno obrazovanje. 3. Promovisanje jednakosti polova 4. Smanjenje smrtnosti kod dece 5. Poboljšanje zdravlja majki 6. Borba protiv HIV/SIDA-e, malarije, i drugih oboljenja 7. Obezbeđenje ekološke održivosti -Integrisanje principa održivog razvoja u politike i programe država; -Smanjenje gubitka prirodnih resursa. -Smanjenje na pola broja ljudi bez stalnog pristupa pijaćoj vodi. -Postizanje značajnog poboljšanja uslova života za otprilike 100 miliona beskućnika, do 2020. 8. Stvaranje globalnog partnerstva za razvoj 4. OBJASNITI NACELA ZIVOTNE SREDINE(nisam sigurna da je ovo odgovor na ovo pitanje) 1. Na planu infrastrukture • Razvoj, kvalitetno i kontinualno unapredjenje infrastrukture angazovanjem najstrucnijih raspolozivih kadrova, primenom transparentnog postupka, uz koriscenje svih dostupnih izvora finansiranja i uspostavljanje standarda u upravljanju infrastrukturnim sistemima • Zastita i koriscenje prirodnih resursa u skladu sa principima odrzivog razvoja, primenom ekonomskih instrumenata

2. Na planu prostornog i urbanistickog planiranja • Stvaranje bolje organizovane i koordinisane lokalne vlasti, lokalne administracije i javnih preduzeca u cilju kvalitetnije izrade urbanisticke planske dokumentacije • Intenzivna promocija za ukljucivanje javnosti • Ugradjivanje principa dobre prakse i odrzivog razvoja u urbanisticku plansku dokumentaciju 3. Na planu ekonomskog razvoja i zaposljavanja • Izrada i usvajanje lokalnih strategija ekonomskog razvoja i zaposljavanja, sa pratecim opstinskim odlukama i sa izgradnjom ili jacanjem institucija u okviru lokalne samouprave, koje bi pratile izradu i implementaciju strategije • Pokretanje inicijativa za donosenje pravne regulative kojom se definisu prava i obaveze lokalnih samouprava u oblasti podrske lokalnom ekonomskom razvoju i stimulisanju zaposljavanja • Uvodjenje i promocija stimulativnih mera u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja i zaposljavanja • Razvoj lokalne ekonomije na osnovu raspolozivih prirodnih resursa uz razvoj sistema za podrsku promociji odrzivog koriscenja resursa • Regionalno povezivanje • Unapredjenje rada inspekcijskih sluzbi koje su u nadleznosti lokalne samouprave kroz njihovo opremanje, edukaciju i podsticanje preventivnog rada 4. Na planu drustvenog razvoja • Institucionalno jacanje lokalne samouprave • Podizanje nivoa znanja izabranih i postavljenih lica, zaposlenih u opstinskim upravama i sire javnosti o konceptu odrzivog razvoja i metodama i tehnikama koje ovaj koncept obuhvata • Promocija zdravlja u najsirem smislu u svim sferama drustvenog razvoja i za sve kategorije stanovnistva • Valorizovanje tradicionalnih vrednosti kroz ekonomske aktivnosti • Stvaranje uslova u lokalnim samoupravama za lakse i pravednije ostvarivanje prava u sferi zdravstvene i socijalne zastite • Razmena “dobre prakse” i iskustava izme|u opstina u cilju smanjenja razlika u kapacitetima za drustveni razvoj • Podsticaj ukljucenju medija u programe razvoja drustva • Pokretanje inicijative za izmenu zakonskih propisa u cilju poreskih olaksica za ulaganje u drustveni razvoj 5. Na planu zastite zivotne sredine • Donosenje strateskih dokumenata i unapredjivanje zastite zivotne sredine na lokalnom nivou • Uvodjenje ekonomskih instrumenata za podsticaj racionalnog upravljanja resursima • Promocija racionalne potrosnje • Uvodjenje sistema monitoringa i mera zastite i unapredjenja zivotne sredine • Promocija javnosti u radu i ucesca javnosti u odlucivanju 6. Na planu smanjenja siromastva • Stvaranje lokalnih strategija (akcionih planova) za smanjenje siromastva zasnovanih na ekonomskom i drustvenom razvoju, unapredjenju infrastrukture i prostornog i urbanistickog planiranja i stvaranje institucionalnog okvira u lokalnoj upravi za ostvarivanje borbe protiv siromastva • Promocija opstine u cilju privlacenja zainteresovanih ulagaca • Pruzanje podsticaja za razvoj preduzetnistva i samozaposljavanje • Uspostavljanje dvosmernog dijaloga sa socijalno ugroZenim grupama 5. DEFINICIJA EKOLOGIJE Nauka o životnoj sredini Ima svoj koren u grckoj reci “oikos” (dom, stanište), i “logos” (slovo, pojam, rec, znanje, nauka ucenje)

Za jednu od prvih definicija ekologije uzima se ona koju je dao Ernst Hekel 1869. godine i koji je definisao ekologiju kao nauku “koja proucava odnose životinja prema okolnoj organskoj i neorganskoj sredini, kao i odnose u koje životinje dolaze prema drugim životinjama i prema biljkama” Kasnije se ova definicija širila obuhvatajuci i dopunjujuci ostali živi svet u medusobnu interakciju, da bi danas definisala odnose u ekosistemima i njihovoj interakciji • Savremeno odredenje ekologije definiše ekologiju kao nauku o životnoj sredini (okolini, okolišu), odnosno, kao sintezu svih naucnih disciplina koje proucavaju vezu izmedu živih bica i njihove sredine; sa ovog aspekta ekologija posmatra organizme, ali i protok energije i kruženje stvari u prirodi: kopnu, vodi i vazduhu Osamostaljenje ekologije kao naucne discipline podrazumeva sistematizovanje znanja o ekonomiji živih bica na čijim se interakcijama sa neživom prirodom zasniva ukupan život • Najopštija i najšira moguca definicija ekologije jeste: nauka koja izucava uzajamne odnose izmedu organizama i njihove životne sredine Elementi opšte ekologije Ekosfera (životna sredina)koju cine: Biosfera (prirodni elementi životne sredine) Tehnosfera (radom stvoreni elementi životne sredine) 6. FAKTORI EKOLOGIJE Svi ekološki faktori mogu se podeliti na: -biotičke i -abiotičke. BIOTIČKI FAKTORI su organski faktori žive prirode koji obuhvataju: - Uticaj biljaka na biljke - Uticaj životinja na biljke - Uticaj životinja na životinje. - Medusobni uticaj mikroorganizama i njihov uticaj na biljke I životinje - Čovek kao poseban bioticki faktor, i njegov uticaj na prirodu. ABIOTICKI EKOLOSKI FAKTORI su faktori neorganskog porekla, dakle, poticu od nežive materije, a obuhvataju: - klimatske faktore (voda, vazduh, vlažnost, svetlost, vetar, temperatura) - geofizicke faktore (gravitacija,magnetizam, talasna kretanja) - edafske faktore (fizicko-hemijske i biološke karakteristike maticnog zemljišta) - orografske faktore (odlike reljefa) Odnose faktora sredine odreduju • priliv energije i njeno korišcenje • priliv i kruženje nutrijenata (neorganskih hranljivih elemenata nastalih mineralizacijom organskih ili raspadanjem neorganskih materija npr. krecnjaka) • promenljivost faktora sredine Ravnoteža faktora sredine i uzroci poremecaja • izmedu biotickih i abiotickih faktora životne sredine u prirodi treba da postoji ravnoteža • faktori prirodne ravnoteže su:  kružni procesi u vodi  kružni tok kiseonika  kruženje ugljenika  uloga biljaka  uloga biljoždera  uloga mesoždera i svaštoždera  uloga mikroorganizama 7. DATUMI U MEDJUNARODNOJ POLITICI U VEZI SA ZASTITOM ZIVOTNE SREDINE 1968. Generalna skupština Ujedinjenih nacija prvi put raspravlja o globalnim problemima zaštite životne sredine. 1970.

U SAD-u se sa Clean Air Act po prvi put donosi sveobuhvatan zakon o zaštiti čistog vazduha (1972. sledi Clean Water Act). 1972. U Stockholm-u se na inicijativu SAD-a i skandinavskih zemalja održava Konferencija o ljudskom okolišu (ECO I). Ova Konferencije preporučuje stvaranje svetskog programa od strane Ujedinjenih nacija o zaštiti životne sredine. 1973. Prva naftna kriza. 1978. Naftna kuga u Bretanji (Francuska), nakon što je došlo do katastrofe sa tankerom Amoco Cadiz. 1979. Prva svetska konferencija o klimi u Ženevi: usvojen je svetski klimatski program (WCP). 1982. Generalna skupština UN-a usvaja World Charter for Nature. 1983. Svetska komisija za zaštitu životne sredine i razvoj (WCED) počinje sa radom pod predsedavanjem norveške premijerke Gro H. Brundtland. 1985. Otkrivena ozonska rupa iznad Antarktika. 1986. Nuklearna katastrofa u Černobilu. 1987. Brundtland-izveštaj (izveštaj WCED-a) objavljen je pod naslovom "Our Common Future". 1987. Brundtland-izveštaj (izveštaj WCED-a) objavljen je pod naslovom "Our Common Future". U Torontu se održava Konferencija o klimi. Ona predstavlja podsticaj za dalje konferencije u Hagu, Hamburgu i Londonu (1989). Važan rezultat Konferencije je poziv na smanjenje emisije ugljen-dioksida za 20% do 2005. godine i ratifikovanje Protokola o ozonu iz Montreala. 1990. Druga Konferencija država potpisnica Protokola iz Montreala održava se u Londonu. Druga svetska konferencija o klimi u Ženevi. 1992. Konferencija o zaštiti životne sredine i razvoju u Riju de Žaneiru - UNED, "Earth Summit"160 država Ujedinjenih nacija donelo je Konvenciju o klimi sa ciljem da se nivo emitovanja štetnih gasova u atmosferu do 2000. godine smanji i dovede na nivo emisije iz 1990. godine 2002. godine Deklaracijom iz Rija prvi put je formulisano opširno objašnjenje održivosti i zahtevana je nacionalna strategija o održivostidonesene još dve Konvencije o biodiverznosti i borbi protiv dezertifikacije i postavljeni principi zaštite šuma. Donesena Agenda 21. 1997. Na Trećoj konferenciji država potpisnica Konvencije o klimi u Kyoto-u usvojen je Kyoto-protokol U jednom dodatnom protokolu uz Konvenciju o klimi propisani su razni dokumenti koji definišu ciljeve za smanjenje emisije štetnih gasova: ugljen-dioksida, metana, azotnog dioksida, delom halogenih vodonika fluora i ugljenika i fluorida. Drzave – potpisnice se obavezuju da ce do 2012 godine smanjiti emisije stetnih gasova na 5,2% ispod nivoa emisije štetnih gasova iz 1990. godine. Svaka zemlja pojedinačno ima različite propise što uglavnom zavisi od nivoa njenog ekonomskog razvoja. Za SAD je predviđeno smanjenje emitovanja za 8%, dok su se Rusija i Ukrajina obavezale da neće preći nivo emitovanja štetnih gasova koji su dostigle 1990. godine, za Narodnu Republiku Kinu, Indiju i za zemlje u razvoju nisu predviđena nikakva ograničenja emisije štetnih gasova. 8. ZDRAVLJE Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja a ne samo odsustvo bolesti i drugih nesposobnosti Zdravlje svih ljudi uslov za postizanje opšteg mira i sigurnosti.

Očigledno je bilo da je ovako definisan pojam zdravlja retko stanje, više uslov za kojim treba težiti, više proces nego stanje. 9. DRUSTVENO BLAGOSTANJE Друштвено благостање подразумева оне аспекте живота људи око којих постоји свеобухватно сагласје у друштву да представљају најзначајније предуслове за лични осећај среће, квалитета живота и добробити појединца. 10. KVALITET ZIVOTA Квалитет живота, премда у основи представља субјективан осећај задовољства сопственим начином живота појединца, на ширем плану може се дефинисати као -однос између појединца и његовог животног окружења – физичког, здравственог, друштвеног и економског. -Достизање жељеног нивоа друштвеног благостања у Републици Србији зависи у првом реду од усвајања одрживих животних стилова у друштву, вредносних оријентација и повећања социјалног капитала, од друштвеног и културног идентитета, као и од достигнутог економског развоја. 11. ZIVOTNI STIL Одрживост подразумева животни стил сваког појединца у друштву који је:  еколошки свестан,  здрав,  безбедан,  солидаран,  партиципативан и  диференциран 12. NASILJA У порасту су поједини облици насиља :  насиље у породици (међу анкетираним женама 30,6 % изјавило је да је претрпело физичко насиље, 46,1 % да трпело је психичко насиље, док је 8,7 % навело да је било сексуално злостављано )  насиље међу вршњацима 65 % ученика основних школа нашло се барем једном у последња три месеца у улози жртве насиља, 24 % више пута је доживело насиље у истом периоду, а 28 % је учествовало на неки начин у насиљу, (24 %) младића се потукло у последњих годину дана, а то је учинило и 4 % девојака  насиље према животињама, а прати их толеранција према различитим облицима вербалног и невербалног агресивног и насилног понашања. 13. ETNOCENTRIZAM Етноцентризам и опасност од његове радикализације Око 20 % грађана Републике Србије спремно је да прихвати етноцентричке ставове којима се изражава неповерење у друге и властита супериорност. Највећи етноцентризам испољавају они који изјављују да су религиозни и да прихватају у потпуности учење своје цркве, а категорије становништва с вишим и високим образовањем показују знатно мањи етноцентризам. Иако етноцентризам младих опада са узрастом, највећи се испољава у узрасту од 20. до 23. године. С обзиром на то да се најмлађа група у ставовима према националним мањинама више не издваја од осталих старосних група (раније је била толерантнија од старије популације), то се може протумачити као радикализација ставова младих. 14. KULTURA PARTICIPACIJE Култура партиципације у друштву није довољно заступљена: мали проценат грађана учествује активно у раду политичких странака, удружења и интересних организација грађана, а тај проценат је мањи међу младима. Могућности младих да остваре своје потребе за самоутврђеним индивидуализованим животним стиловима су мале 15. Стратешки циљеви у области достизања друштвеног благостања у Републици Србији : 1) стварање повољнијих економских услова на макро нивоу кроз повећање стопе раста, удела улагања у БДП и greenfield улагања; 2) промоцију и развој одрживих животних стилова;

3) промовисање вредности базираних на политичком либерализму, грађанској партиципативности, тржишној привреди и социјалној правди као доминантних у јавности и политичком животу; 4) подизање нивоа општег поверења грађана на 40 % и постизање натполовичног поверења грађана у већину модерних институција; 5) формулисање политике идентитета као дела дугорочне стратегије развоја културе; 6) увећање културног капитала очувањем, афирмацијом и презентовањем културне баштине Републике Србије; 7) развој политике управљања ризицима на нивоу Републике Србије 16. POPULACIONA POLITIKA Феномен недовољног рађања је данас централни проблем у демографском развоју Републике Србије. Карактерише га мањи број живорођених него што је потребно за просто обнављање становништва. Становништво се од 1991. до 2002. године смањило за 78.800 или по просечној годишњој стопи од -1,0 ‰. Смањење броја становника регистровано је такође први пут и у централној Србији. Становништво се смањило за 140.600 или по стопи од - 2,3 ‰ годишње. У АП Војводини је забележен пораст становништва супротно претходном међупописном периоду (1981− 1991), када је забележено његово смањење. Популација АП Војводине повећала се за 61.800 или по стопи од 3,1 на 1.000 становника годишње Промене у укупном становништву Републике Србије од 1991. до 2002. године резултат су и великих насилних миграција током деведесетих, што у постојећим условима може да представља знатну препреку у одрживом развоју. Практично, миграциона компонента је највише допринела ублажавању депопулације Републике Србије у последњој деценији XX века. 17. STRATESKI CILJEVI POPULACIONE POLITIKE OBUHVATAJU : 1) заустављање и/или успоравање неповољних демографских тенденција тако што ће се подстицати рађање и стварати услови за стабилизовање броја становника; 2) стварање одговарајуће политике рађања и брига о младима; 3) уважавање старења у свим аспектима политике развоја; 4) повећање очекиваног трајања живота и повећање броја година у добром здрављу; 5) смањење смртности одојчади у правцу приближавања нивоима достигнутим у европским државама; 6) подстицање унутрашњих миграција ради уравнотежења просторне распоређености становништва и укидање фактора који утичу на „одлив мозгова” тако што ће се створити повољни услови за повратак и/или инвестирање дијаспоре у Републици Србији. 18. FAKTORI RIZIKA PO ZIVOTNU SREDINU –SRBIJA Климатске промене и заштита озонског омотача Највећи део територије Републике Србије припада умереноконтиненталној клими с мање или више израженим локалним карактеристикама. Република Србија је сукцесор Монтреалског протокола („Службени лист СФРЈ”, број 16/90), Оквирне конвенције УН о климатским променама и Бечке конвенције. Република Србија је ратификовала сва четири амандмана Монтреалског протокола („Службени гласник РС”, број 24/04) и Кјото протокол.  У Републици Србији се не производе супстанце које оштећују озонски омотач.  Република Србија се, на основу степена индустријске активности током последњих десетак година, не сматра значајним емитером угљен-диоксида. На територији Републике Србије тај гас углавном настаје при сагоревању фосилних горива у термоелектранама и топланама, у саобраћају и у једном делу станова који се греју на тај начин.  Расположиви подаци представљају процену и не могу се сматрати релевантним. Валидни подаци биће прикупљени за потребе иницијалне националне комуникације, у оквиру обавеза које проистичу из чланства Републике Србије у Оквирној конвенцији УН о промени климе. > Идентификовани проблеми су: непостојање националног инвентара гасова са ефектом стаклене баште, непостојање стратешких докумената који се односе на климатске промене

(стратегије примене механизма чистог развоја и националне стратегије заштите климе), неусклађена законска регулатива која се односи на емисију и имисију са регулативом ЕУ. 19. OTPAD  Неадекватно поступање са отпадом један је од најозбиљнијих проблема у животној средини. Организовано се сакупља око 60 % комуналног отпада и то само у урбаним областима.  Одлагање на депоније које нису у складу са стандардима и представљају сметлишта, једини је начин организованог поступања са отпадом.  Велики је број и „дивљих” одлагалишта 20. ОPASAN OTPAD  Не постоје поуздани подаци о количини опасног отпада који ствара индустрија.  На територији Републике Србије не постоји депонија за одлагање опасног индустријског отпада.  Опасан отпад се привремено складишти у неодговарајућим складиштима, од којих нека постоје и више деценија.  Такође, недовољно је управљање посебним токовима отпада: искоришћеним уљима, неупотребљивим старим аутомобилима, батеријама и акумулаторима, отпадом од електричних и електронских производа, отпадним гумама итд.  Не постоји адекватна инфраструктура због чега се отпадом загађују земљиште и површинске и подземне воде,  често се заједно одлажу комунални и опасни отпад,  не постоје подаци о саставу и токовима отпада,  не постоји систем дозвола за управљање отпадом,  не постоје постројења за складиштење, третман и одлагање опасног отпада,  неадекватно се поступа с медицинским отпадом,  отпадом који садржи полихлороване бифениле (PCB −polychlorinated biphenyl),  отпадом из кланичне индустрије итд. > Према Националној стратегији управљања отпадом са програмом приближавања ЕУ, предвиђена је изградња 29 регионалних (за више општина) депонија с рециклажним центрима и затварање постојећих депонија-сметлишта у свим општинама.  Такође, предвиђена је изградња других постројења за третман отпада да би се успоставио интегрални систем управљања отпадом у Републици Србији, као и поновна употреба и рециклажа отпада и искоришћење отпада за добијање енергије, у складу су с принципима одрживог развоја  Предлог закона о управљању отпадом, који је у процедури усвајања, треба да буде основа успостављања система управљања отпадом у складу с међународним стандардима.  Неопходно је јачати институције и органе задужене за планирање, издавање дозвола, контролу и праћење, као и подстицати конкуренцију и укључити приватни сектор у област управљања отпадом. То захтева постепену примену принципа пуне надокнаде трошкова и то на основу количине произведеног отпада, а не величине непокретности.  Увођење накнада за одлагање отпада на депоније обезбедиће подстицаје за смањење количине отпада који се одлаже и покривање трошкова улагања у мрежу санитарних депонија по стандардима ЕУ.  Постоји потреба за развијањем свести свих произвођача отпада.  Треба створити осећај одговорности за поступање са отпадом на свим нивоима, осигурати уочавање проблема, обезбедити тачне и потпуне информације, промовисати принципе, подстицајне мере и партнерство јавног и приватног сектора у управљању отпадом.  Иницијативе имају за циљ да подстакну становништво на одговорнији однос према отпаду и на поступање са отпадом на одржив начин, као што је смањење отпада на извору, поновно коришћење отпада, рециклажа или одлагање отпада на безбедан начин 21. HEMIKALIJE  Хемијска индустрија има веома значајну улогу у укупној индустријској производњи и спољнотрговинској размени Републике Србије (18 %).

Хемијска индустрија данас подмирује потребе земље за широким спектром производа почев од основних базних хемикалија, као што су производи од нафте и гаса, индустријских хемикалија (неорганских и органских), преко интермедијерних производа до финалних хемијских производа чији се број стално повећава (ђубрива, полимери, влакна, пестициди, лекови, детерџенти, козметика, боје, адхезиви, експлозиви итд.). Проблеми:  Законски оквир који се односи на хемикалије у Републици Србији није у сагласности с прописима ЕУ и не обухвата све области које су предвиђене европским прописима. Идентификовани су следећи проблеми:  не постоји база података и систематско праћење хемикалија, односно ефеката које могу изазвати одређене хемикалије на људско здравље и животну средину;  није довољна техничка опремљеност лабораторија за квалитативно и квантитативно испитивање хемикалија и не постоји систем за праћење усклађености рада лабораторија с добром лабораторијском праксом;  стање постојеће инфраструктуре у хемијској индустрији је лоше и нема довољно новца за улагање у чистије технологије;  није довољна међусекторска повезаност државних органа надлежних за различите фазе у животном циклусу управљања хемикалијама и хемикалије се неусловно складиште. 22. ЈONIZUJUCE I NEJONIZUJUCE ZRACENJE  Од укупног броја извора јонизујућих зрачења који се користе у Републици Србији, око 80 % се користи у медицини, око 15 % у индустрији и око 5 % у осталим делатностима.  Не постоји постројење за третман и складиштење радиоактивног отпада. Неадекватно складиштење радиоактивног отпада у Институту за нуклеарне науке „Винча” представља опасност по здравље људи и животну средину.  Стање јонизујућег зрачења прати се према Одлуци о систематском испитивању садржаја радионуклида у животној средини док се стање нејонизујућег зрачења не прати.  Четири локације на територији Републике Србије (без АП КиМ) које су контаминиране осиромашеним ураном након NАТО бомбардовања 1999. године, деконтаминиране су 2007. године. Проблеми:  регулатива није усклађена с регулативом ЕУ, није адекватна мрежа праћења радиоактивности и нејонизујућег зрачења,  не постоји база података о изворима јонизујућих и нејонизујућих зрачења,  непрописно се користе извори јонизујућег и нејонизујућег зрачења;  напуштени извори јонизујућих зрачења у индустрији и извори ван регулаторне контроле,  не постоји систем ране најаве ванредног догађаја и план за деловање у ванредном догађају и  не постоји инфраструктура за прописано складиштење радиоактивног отпада. 23. INDIKATORI ODRZIVOG RAZVOJA  Избор индикатора одражава везу с кључним предложеним инструментима.  Да би били међународно упоредиви, одабрани индикатори су усаглашени с новом, ревидираном листом индикатора одрживог развоја УН која обухвата и индикаторе спровођења Миленијумских циљева развоја.  Сви индикатори су родно подржани. 24. LOKALNA Agenda 21  Donesena na Svetskoj konferenciji o zaštiti životne sredine i razvoju, u Riju 1992. godin  To je globalni akcioni program održivog razvoja u kojem su predviđene aktivnosti na svim nivoima i to tako da svi nivoi zavise jedan od drugog - od "globalne Agende 21" do mnogobrojnih projekata širom sveta u okviru "lokalne Agende 21". 

25. PROCES LOKALNE AGENDE

26. FAZE LOKALNE AGENDE

Kao tipične karakteristike (idelanog) procesa lokalne Agende 21 mogli bi da se navedu sledeći principi:  učešće lokalnih vlasti,  učešće stanovništva, posebno žena, omladine, nevladinih organizacija i privatnika,  dugoročan proces planiranja i razgovora, koji se bazira na integraciji ekonomskih, ekoloških i socijanih aspekata, cilj je program delovanja s kojim se svi slažu (koncenzus) i koji je orijentisan ka osnovama održivog razvoja, radi se o procesu tokom kojeg svi sudionici uče jedni od drugih, novi način razumevanja politike (kooperacija i koncenzus) dolazi do izražaja,  postizanje cilja, odnosno kretanje ka cilju mora uvek nanovo da se ispituje tokom ovog procesa i to na osnovu jasnih indikatora. 27. OBNOVLJIVI IZVORI Prema novoj definiciji, koju je predložila Medjunarodna agencija za energiju 2000. godine, u obnovljive izvore energije spadaju: 1. klasični : sagorljivi obnovljivi i otpaci (čvrsta biomasa,drveni ugalj, poljoprivredni i životinjski otpaci, komunalni i industrijski otpaci, biogas) i hidroelektrane 2. novi obnovljivi izvori -male hidroelektrane -geotermalna energija -sunčeva energija -vetar -energija mora (talasi, plima i oseka, termalni gradijent) U strukturi potrošnje obnovljivih izvora energije najveće je učešće široke potrošnje od 57,9 %, zatim proizvodnje električne energije 21,9 %, industrije 11,3 % i ostale potrošnje 8,9 %. U skladu sa identifikovanim barijerama za korišćenje OIE mere/aktivnosti u Programu neophodne za njihovo prevazilaženje svrstane su u nekoliko grupa prema sledećim ciljevima: - cilj broj 1 – Kreiranje podsticajnog regulatornog okvira za veće korišćenje OIE,

- cilj broj 2 – Donošenje i sprovođenje finansijskih mera radi podsticanja korišćenja OIE, - cilj broj 3 – Donošenje i sprovođenje nefinansijskih mera i aktivnosti radi podsticanja korišćenja OIE. 28. EFEKAT STAKLENE BASTE