Мегатренд универзитет Факултет за државну управу и администрацију Булевар уметности 29 Београд
Семинарски рад из Политичких система
Тема Политички систем С!"
Про#есор
Студент
Мегатренд универзитет
Београд Садржај $вод%%%%% $вод%%%%%%%%%% %%%%%%%%%% %%%%%%%%%% %%%%%%%%%% %%%%%%%%%% %%%%%%%%%% %%%%%%%%%% %%%%%%%%%% %%%%%%%%%% %%%%%%%%%% %%%%%%%%%% %%%%%%%%%% %%%%%%%%%% %%%%%%%%%% %%%%%%%% %%% '% $став $став С!"%%% С!"%%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%% 2% )аче )ачело ло поде поделе ле влас власти ти%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% &% *онгре *онгресс С!"%%% С!"%%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%% &%'% Представни Представничи чи дом%%%%%%% дом%%%%%%%%%%%% %%%%%%%%%% %%%%%%%%%% %%%%%%%%%% %%%%%%%%%% %%%%%%% &%2% Сенат% Сенат%%%%%% %%%%%%%%%% %%%%%%%%%% %%%%%%%%%% %%%%%%%%%% %%%%%%%%%% %%%%%%%%%% %%%%%%%%%% %%%%%%%%%% %%%%%%%%%% %%%%%%%%%% %%%%% (% Пре Предсе дседни дник к С!"%%% С!"%%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%% +% "ржавн "ржавна а управа управа%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%% %% .% /рновн /рновни и суд% суд%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%% ,% Полити Политичке чке странк странке%% е%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%% ,%'% ,%'% 0епу 0епу1л 1лик икан анск ска% а%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% ,%2% ,%2% "емо "емокр крат атск ска% а%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% %%%% % 3ак4у 3ак4учак чак%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%% %% 9% 5итер 5итерату атура% ра%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%% %%%%%
& ( ( + + + , '''' '' '' '2 '2
2
$/6" Као једне од највећих и најмногољуднијих држва света, због свог федералног уређења са преко 5 независних држава, као и једним од најкраћих и најстаријих !става на свету, ак"енат интересовања је ба# на тој сложености функ"ионисања заједни"е, а и самог државног уређења $%&'а( $%& су настале од )* незадовољних британских колонија, наиме +ританија је због због тро#ко о#кова ва рата ата са ран ран"у "уск ском ом -). -)./*(г /*(г(0 (0 увела вела порез орез коло колони нист сти има( ма( 1езадовољство колонија је ескалирало у оружани сукоб )..5(г( са "иљем колонија да се ослободе пореза( ахваљујући радикалној фрак"ији и њеним закљу3"има, који су реализовани на &ругом континенталном конгресу у иладелфији, иладелфији, 4( јула )../(г( )../ (г( донесена је &еклара"ија је &еклара"ија о независности $%&, $%&, њоме је тринаест колонија прогласило незави независно сност ст од елике елике +ритани +ританије је и склопи склопило ло ад хо" савез који који ће касн касниј ијее бити бити познат као $једињене %мери3ке &ржаве( &ана#ње &ана#ње $%& се простиру простиру на територи територији ји од 6,72/(/* 6,72/(/* км2 и са *.,2/6( *.,2/6( становика су *( држава на свету( $%& су своју кона3ну независност и признање од своје своје мати"е мати"е елике елике +ритан +ританије ије,, издејст издејствов вовале але су помоћу помоћу савезн савезника ика -ран" -ран"ус уске, ке, 8паније и 9оландије0 ).7*(г(, а први !став донет је ).7.(г(, који је ступио на снагу ).76(г(, а који је и данас на снази( ! даљем излагању бавићемо се одредбама !става, његових амандманима и самим државним уређењем $%&, као и његовим функ"ионисањем(
*
'%
$СТ!/ С!"
$%& су прва и најстарија федера"ија настала !ставом ).7.(г(, пре тога биле су уређене по прин"ипу конфедера"ије уставом ).7)(г( :вим !ставом свака држава задржавала је свој суверенитет, а на органе федера"ије -Конгрес0 преносила само извесн извеснаа овла#ћ овла#ћења ења(( Конгре Конгресс су 3инили 3инили делегат делегати и држава( држава( ! зависн зависност ости и од своје своје вели3ли вели3лине не државе државе су могле могле имати имати од 2'. представ представник ника, а, али без обзира обзира на број број преставника свака држава је имала један глас у Конгресу( ;едногласно доно#ење одлуке у Конгресу су биле услов како би биле пуноважне( 1емогућност увођења и прикљања пореза од стране Конфедера"ије, била је у финансијској одскуди"и, као и због непостојања заједни3ке валуте( <аја ).7.(г( у иладелфији сазвана је !ставотворна скуп#тина са задатком да донесе нови !став, по коме ће конфедера"ија -!став ).7)(г0 бити претворена у федера"ију( федера"ију( бог сукобљавањ сукобљавањаа два гледи#та= ир>инија ир>инија план, који су заступале велике државе, државе, залажући залажући се за увођење јаке "ентралне "ентралне власти? власти? и @у Aерси план, план, који су затупале мале државе, залажући се за о3ување #то већих права држава( Bе#ење је пронађено у предлогу делега"ије Конектикат по коме ће законодавно тело бити бити двод дводом омно но -Кон -Конгр грес ес0( 0( :вим :вим ре#е ре#ење њем м биле биле су задо задово вољн љнее и мале мале и велик великее државе, те је текст устава усвјен септембра ).7.(г, а ступио на снагу ).76(г( :вај !став из ).7.(г( одржао се у истом облику до данас( Bазлог томе је= )( %мер %мери3 и3ки ки уста устав в спад спадаа у најкра најкраће ће устав уставее на свет свету у C садр садржи жи . 3лан 3ланов ова, а, први први 3лан посвећен је законодавној власти? други, извр#ној власти? трећи, организа"ији и вр#ењу вр#ењу судске судске власти власти?? 3етврт 3етврти, и, размат разматра ра односе односе у федера" федера"ији ији?? пети, пети, ревизи ревизију ју !става? а #ести и седми се односе на прелазне и завр#не одредбе( 2( Dрим Dримен еном ом техни технике ке уставн ставних их амандм амандман анаа C !ста !стави ви већина већина земаља земаља уз помо помоћ ћ измена и допуна вр#е измене у самом текту устава, то није слу3ај са %мери3ким( %мери3ки %мери3ки !став је допуњаван допуњаван амандманима амандманима који су му на крају прикљу3ивани прикљу3ивани,, тај пут промена је био спор и тежак, јер спада у круте уставе, за 3ије промене је потребна потребна 2E* већина већина у оба дома Конгреса, Конгреса, и прихваћен прихваћеност ост од *E4 законодавних законодавних тела федералних једини"а( &анас %мери3ки !став има 2/ амандмана, од којих је првих ) донето ).6)(г(, а последњи )6.)(г( *( Fехник Fехникаа тума3ењ тума3ењаа устава устава C њу вр#и вр#и !ставн !ставни и суд( :н вр#и вр#и о"ену о"ену устав уставно ности сти закона и других прописа( 4( &е &ејс јств тво о уставн ставних их оби3аја оби3аја C уста уставн вним им оби3аји оби3ајима ма допуњен допуњенее су празн празнин инее у уставу уставу(( ;едно ;едно од таквих таквих гласи гласи G3ланов G3ланови и Dредст Dредставн авни3к и3ког ог дома дома морају морају да имају имају ) доми"ил у својој изборној једини"иH , док устав тражи само да буду грађани државе у којој се бирају(
2%
)!7856 П6"858 /5!СТ
G:3еви оснива3иH оснива3иH2 $%& $%& били били су прис приста тали ли"е "е докт доктри рине не о поде подели ли власт власти и садржане у делима Aона Iока Iока G&ве расправе о владиH и <онтескијеа G : духу )
Dроф( др( Jурђев +( %лександар, Уставно право II Организација државне власти , Kентар за издава3ку делатност, 1ови $ад, )664(, стр( .( 2 :3еви :3еви оснива оснива3и 3и $%& полити3 полити3ари ари и државн државни"и и"и који су доноси доносили ли одлуке одлуке кљу3не кљу3не за независност од елике +ританије и транформа"ије у федера"ију, дана#ње $%&(
4
ако акона наH( H( Dо <онт <онтес ески кије јеу у најб најбољ ољи и је онај онај обли облик к држа државн внее влас власти ти у коме коме сва сва овла#ћ овла#ћења ења власти власти нису нису кон"ен кон"ентри трисана сана у једним једним рукама рукама,, него него су подеље подељена на међу носио"има ви#е разли3итих сфера власти( :сновна подела власти представља поделу на законодавну, извр#ну и судску( ! $%&'у су то= аконодавнаLКонгрес, Mзвр#наLDредседник и $удска L рховни суд( суд( $вака $вака од њих има посеба посебан н домен домен надлежн надлежност ости, и, самост самосталн алнаа је и незави независна сна -ниједна нема право да се ме#а у рад друге0( Dракти3но Dракти3но оваква подела подела није могла да се примени, примени, а да не дође у основи до "епа "епања ња једин јединст ствен венее држа државн внее власт власти, и, те су Gо3е Gо3еви ви осни оснива3 ва3иH иH $%&' $%&'аа у устав уставу у измисл измислили или систем системее Gко3ни Gко3ни"а "а и равнот равнотежаH ежаH који су спре3а спре3авали вали да се нека нека власт власт претерано не осамостали, ово на3ело поделе власти се одржало до данас у $%&'у(
&%
*6):08С С!"
Конгре Конгресс је законо законодавн давни и орган, орган, њему њему су повере поверена на сва !ставо !ставом м утврђе утврђена на законодавна овла#ћења, као и Gпрећутна овла#ћењаH, односно теорија која му је омогућила да законодавно делује и у другим материјама када за то има потребе, те му је знатно повећана законодавна надлежност( Конгре Конгресс је једини једини савезн савезни и орган орган који који може може да доноси доноси законе законе у !ставо !ставом м утврђеним оквирима( $астоји је од два дома= Dредставни3ког дома и $ената, оба дома су равноправна у !ставотворној и аконодавној материји( &%' Представни внички дом ;до<и дом= заст засту упа инте интере ресе се грађ грађан анаа $%& $%& независно од федералне једини"е у којој живе( ! састав улазе 3ланови које које грађ грађан ани и бир бирају ају путе путем м оп#т оп#тих их и неп непосре осредн дних их избор збора( а( +рој +рој представника једне државе зависи од броја становника те државе -један представник на *5( становника0( $вака држава мора имати бар једног предст представн авника( ика( +рој +рој 3ланов 3лановаа Dредст Dредставн авни3к и3ког ог дома дома одређен одређен је акон аконом ом )626( године и од онда се није мењао, а износи 4*5 3ланова( Dри Dри избо избору ру 3лан 3ланов оваа прим примењу ењује је се сист систем ем унин унином омин иналн алних их избо избора ра,, а дово довољн љнаа је рела релати тивн внаа већи већина на глас гласал алих их(( Nлас Nласај ају у сви сви грађ грађан ани и који који испу испуња њава вају ју одре одређе ђене не услов слове, е, које које пост постав авља ља свак свакаа држа држава ва за себе себе(( Mзабрани могу могу бити они који имају најмање 25 година година живота, најмање . година су грађани $%&'а и бораве у држави у којој се бирају( 1акон избора, они постају представни"и својих изборних једини"а, те заступају интересе својих бира3а, и ви#е обраћају пажњу на локалну него на партијску припадност( <андат 3лановима Dредставни3ког дома траје две године( Dредстави3ким домом председава $пикер( $пикер се бира из редова странака, а оби3но бива изабран припадник -вођа0 већинске странке( 1адлежности Dредставни3ког дома= ' ини"ира доно#ење закона који се ти3у ти3у пореза пореза?? ' покрећ покрећее опозив опозив -импи3 -импи3мен мент0 т0 федера федерални лних х службен службеника ика?? ' бира председника у слу3ају да електорски колегијум није у могућности да то уради( &%2 Сенат Сенат ;гор<и ;гор<и дом= је заспуник интереса држава односно федералних једини"а( Oине га по два сенатора из сваке државе, #то представља израз правне једнакости свих држава( &о )6)*( године састав је биран од стране законодавних тела држава, а од тада бирају их грађани на непосредним 5
изборима који се у свакој држави организују посебно( $енат броји ) сенатора( а $енатора може бити изабрано ли"е старије од * година живота, са држављанством $%&'а најмање девет година и пребивали#тем у држави у којој којој се кандиду кандидују( ју( $енато $енаторск рски и мандат мандат траје траје #ест година, година, али се сваке сваке друге друге године године бира бира једна једна трећин трећина( а( $енато $енатом м предсе председава дава подпре подпредсед дседник ник $%&'а $%&'а,, који који није није сена сенато тор р и нема нема прав право о гласа гласа,, осим осим у слу3 слу3ају ају поде поделе ле гласова( $енат из својих редова, оби3но из редова већинске странке, бира прив привре реме мено ногг прес пресед едни ника ка који који пред предсе седа дава ва сена сенато том м у одсу одсутн тнос ости ти подредседника $%&'а( 1адлежности 1адлежности== поред поред законодавн законодавнее функ"ије, функ"ије, овла#ћен овла#ћен је да потврђује потврђује кадровска именовања председника( Dо зна3ају $ената и Dредставни3ког дома, $енат има извесне предности, оне су форм формалн алнее прир природ оде( е( $ена $енатт даје даје свој својее ми#љ ми#љењ ењее и одоб одобре рење ње на међу међуна наро родн днее угово уговоре ре које које закљу3 закљу3уј ујее Dредсе Dредседни дник, к, и даје сагласн сагласност ост на именов именовања ања савезн савезних их функ" функ"ион ионера ера,, сама сама дужин дужинаа мандат мандатаа и у поређе поређењу њу са 3ланов 3лановима има Dредст Dредставн авни3к и3ког ог дома, $енатори су ли3ности веће вредности и угледа( Fрећег јануара сваке године по3иње заседање конгреса и траје непрекидно до јула( Fог дана председник упућује упућује поруку о стању !није, и том приликом се органи организу зује је седни" седни"аа којој којој прису присуству ствују ју оба дома( дома( $ваке $ваке 3етири 3етири године године састају састају се домови на седни"ама на којима се прогла#ава новоизабрани председник( :сновни акти Конгреса као носио"а законодавне власти су закони( Dравом законодавне законодавне ини"ијативе ини"ијативе располажу располажу само 3ланови Конгреса( Конгреса( Nоди#ња порука порука о стањ стању у !ниј !нијее у вели велико којј мери мери садр садржи жи изла излагањ гањее зако законо новн вног ог прог програ рама ма савез савезне не администра администра"ије( "ије( 1ајвећи број на"рта на"рта закона закона израђују израђују органи управе, али за њихово њихово изно#ење пред Конрес задужени су 3ланови Конгреса( аконски предлози могу се поднети било ком дому, осим о предлозима о убирању прихода мора се прво изјаснити Dредставни3и дом, а касније се расправља у $ена $енату ту(( ! прак пракси си Dредс Dредста тавн вни3 и3ко ком м дому дому се подн поднос оси и најве највећи ћи број број зако законс нски ких х предлога( ! слу3ају не слагања два дома, образује се посебан одбор за конферен"ију састављен од 3ланова оба дома( &а би био био усво усвојен јен свак сваки и зако законс нски ки предл предлог ог мора мора да прођ прођее три три 3ита 3итања ња у домовима( Dрво C прозивање= наводи се назив и број под којим је заведен, затим се предлог закона упућује одговарајућем одбору који даје изве#тај на основу 3ега се у домови домовима ма води води дебата дебата -друго -друго 3итање 3итање0, 0, те се трећим трећим 3итањем 3итањем кона3н кона3но о присту приступа па усвајању закона( :сим закона Конгрес доноси и заједни3ке резолу"ије, међу којима су најв најваж ажни није је оне оне који којима ма се утврђ тврђуј ују у аман амандм дман ани и !ста !става ва,, резо резолу лу"и "ије је се #аљу #аљу председику на верифика"кију( :длу :длуке ке у домо домови вим ма се дон доносе осе глас гласањ ањем ем,, сам само глас гласањ ањее може може бити бити изја#њавањем са да или не? дизањем руке? путем писмене прозивке и издвајањем на леву или десну страну сале за седни"е( :метање рада домова у конгресу је 3еста појава и испољава се= ' подно#ењем разли3итих разлога у вези са питањем о коме се раправља, уз исти"ање захтева да се се о њима поимени3но гласа? ' захтевање да се утврди постојање кворума? ' напу#тање сале за седни"е седни"е да би дом остао без кворума? кворума? ' предлагањем предлагањем да се расправа расправа одложи( &ужи &ужина на трај трајањ ањаа гово говора ра није није огра ограни ни3е 3ена на те се то прав право о у домо домови вима ма 3ест 3есто о злоупотребљава( $ада#њи пословик Dредставни3ког дома предвиђа ви#е на3ина /
закљу закљу3и 3ивањ вањаа расп распра раве ве,, а у $ена $енату ту 2E* 2E* већи већино ном м може може се расп распра рава ва подвр подвргн гнут ути и посебим правилима и тиме онемогућити поку#ај опструк"ије( ! Конгре Конгресу су постој постојее стални стални :дбори :дбори,, Dредст Dредставн авни3к и3ки и дом има )6 стални сталних х одобра, одобра, $енат )5( +рој 3ланова 3ланова одбора одбора може бити 6, а највећи 5 3ланова( 3ланова( $тални $тални одбори одбори су органи организов зовани ани за посебн посебнее област области и државн државнее управ управее и службе службе,, нпр( нпр( за пољопривреду, приходе, оружане снаге идр( Dоред сталих одбора постоје пододбори који који су форм формир иран ани и ради ради смањ смањењ ењаа број бројаа одбо одбора ра(( Dост Dостој ојее и посеб посебни ни одбо одбори ри за правила, они утврђују правила у раду &омова( Dостоји и )7 заједни3ких заједни3ких одбора или комиси комисија ја Конгре Конгреса са нпр( нпр( за Конгре Конгресну сну библио библиотеку теку,, за документ документа"и а"ију ју итд( итд( 1акон 1акон сваког избора избора за Dредставни3ки Dредставни3ки дом бирају се стални стални одбори одбори и вр#е га дотада#њи дотада#њи 3ланови, односно тај избор вр#и посебан одбор за одборе( :дборе 3ине 3ланови обе партије, председни"и одбора имају посебну улогу -прави господари рада одбора0, председни3ка места држе већинске партије( :дбо :дбори ри на неки неки зако законск нски и пред предло логг орга органи низу зују ју јавн јавнее расп распра раве ве,, пози позива вају ју предлаг предлага3а а3а,, сва ли"а, ли"а, предст представни авнике ке органа органа и органи организа" за"ија ија заинте заинтерес ресова ованих них за доно#ење закона или ли"а и представнике органа и организа"ија против доно#ења, да изнесу своје ми#љење у одбору( $тру3ња"и се позивају посебно( 1акон јавне расправе на затвореној седни"и доноси се одлука :дбора( :дбор може одлу3ити да предлог подржи, измени или допуни , или пак да сам припреми нови предлог, #то се у највећем броју слу3ајева и де#ава( :ваква :ваква улога улога одбора одбора има ви#ест ви#естук укее последи последи"е= "е= домови домови губе губе на зна3ају зна3ају,, расправе у њима су формале природе, одбори постају прави мали пар"ијални закнодав"и( $тални одбори имају велики зна3ај који лежи у 3ињени"и да се путем њих оствар остварују ују најну најнужни жнији ји обли"и обли"и законо законодавн давнее и извр#н извр#нее власти власти(( :дбори :дбори су у непосредном контакту са владиним ресорима, у3ествују у уобли3авању законских предлог предлога( а( Dоред Dоред стални сталних х одбора одбора,, повре повремен мено о се образу образују ју и PQ RST одбори( одбори( :ни спроводе законску истрагу, имају знатна овла#ћења у односу на грађане и извр#ну власт( Nрађани Nрађани су дужни дужни да се одазову одазову позиву позиву и да под заклетвом заклетвом сведо3е, али се могу позвати на 5'ти амандман и одбити сведо3ење(
(%
П08"С8")* С!"
Dри уставном уређењу институ"ије предсеника $%&'а сукобљавале су се две тежње, прва за GслабогH, GслабогH, а друга за GјакогH GјакогH преседника( преседника( Dроблем Dроблем је превазиђен превазиђен тиме #то је добио знатна овла#ћења, али је био ограни3ен Конгресом( Mзбор предсеника није смео да буде дат другој закнодавној власти, по#то представља извр#ну власт, а нису вр#или ни грађани, јер би могао бити склон демагогији, па и тиранији( Dроблем Dроблем избора избора председ председник никаа ре#ен ре#ен је !ставо !ставом, м, који који предви предвиђа ђа посред посредне не избо изборе ре за пред председ седни ника ка прек преко о елект електор орск ског ог коле колеги гију јума ма -елек -електо тори ри'из 'избо борн рни" и"и0( и0( :дносно свака држава именује одређени број изборника за избор предсеника, број изборника је сразмеран броју сенатора и 3ланова Dредставни3ког дома на који је држава овла#ћена у Конгресу( $ами сенатори или 3ланови Dредставни3ког дома не могу бити бирани за изборнике, нити ли"а у служби $%&( ! по3етку по3етку су изборнике изборнике бирала бирала законадавна законадавна тела, али је овај избор поверен поверен грађанима државе( +рој изборника може бити три до 4, а и преко 4 изборника( Dолити3ке партије подносе јединствене листе помоћу којих се бирају изборни"и, и сви изборни"и у једној држави припадају партији за коју се на изборима изјаснила већина бира3а( $редином де"ембра састају се изборни"и по државама и присуствују .
тајном тајном гласању гласању при 3ему се изја#њ изја#њавај авају у о ли3нос ли3ности ти кандид кандидата ата за предсен предсеника ика,, резултат избора саоп#тава Конгрес по#то се преброје гласови прогла#аве се председник( &а би победио одређени кандидат неоходно је да добије апсолутну већину гласова изборника, ако ниједан кандидат не добије већину гласова, Dредставни3ки дом тајним гласањем гласањем одлу3ује одлу3ује о председнику председнику,, при 3ему се број кандидата кандидата своди на три са највећим највећим бројем гласова( гласова( &е#авало &е#авало се да изабрани изабрани председник председник има већину гласова изборника, али не и већину гласова грађана $%& који су у3ествовали на изборима( Dредседник се бира на мандат од 4 године, уз могућност поновног избора, најви# најви#ее два мандат мандата( а( Кандид Кандидат ат за председ председник никаа мора мора имати имати најмањ најмањее *5 година година живота, да је држављанин $%&'а, да је рођен у $%&, мора имати пребивали#те у $%&'у најмање )4 година и да није судски гоњен( Dредседник $%& не сноси полити3ку одговорност пред Конгресом, када се изабере председник остаје на функ"ији до истека свог мандата( Dри томе не води се ра3уна о полити"и коју води, нити да ли се та политика допада бира3има( <еђутим председник је одговоран у слу3ајевима издаје, примања мита и др( те#ких зло3ина и преступа( ! тим слу3ајевима председника оптужује Dредставни3ки дом, а $енат му суди и изри3е казну о уклањању са дужности( а изри"ање ове казне неопходна је двотрећинска већина присутних 3ланова, овај поступак назива се UVWXPYRZXV[( :вим поступком $енат суди и осталим 3лановима на високим функ"ијама федера"ије( Dредседнику $%& поверава се #ирока власт= он је #еф државе, #еф извр#не власти -председник -председник владе0, врховни врховни комадант комадант оружаних оружаних снага, #еф обаве#тајне обаве#тајне службе службе,, предс председ едни ник к је коми комиси сије је за атом атомску ску енер енерги гију ју,, закљу закљу3у 3ује је међу међуна наро родн днее уговоре, уговоре, вр#и именовања именовања савезних судија, стара се о извр#ењу извр#ењу закона, верификује верификује зако законе не доне донете те од стра стране не Конг Конгре реса са,, сази сазива ва посе посебн бнее седн седни" и"ее Конг Конгре реса са,, даје даје помиловања( 1епосредну помоћ у овим овла#ћењима пружа му кабинет( Кабинет је скуп поједина"а, секретара које предсеник именује за своје помоћнике и саветодав"е( &ана#њи кабинет састављен је од #ефова -министара0 )* ресора и представник $%& у !1( 8ефове ресора бира председник сам и слободно, при 3ему не сме да припадају некоме дому Конгреса, а уз ми#љење и одобрење $ената( Dредседник може мењати састав кабинета, једне 3ланове да смењује, а друге да поставља( Oланови кабинета имају овла#ћења која вр#е у корист председника и одгово одговорно рности сти,, које које пред пред њим сносе сносе за свој рад, осим за криви3 криви3ну ну одговорн одговорност ост(( Кабинет није посебан колективни орган, његови 3ланови немају посебна овла#ћења, нити сносе одговорност одговорност за свој рад и одлуке( $едни"е кабинета сазива председник, председник, записник о раду кабинета се не објављује, а сам кабинет не доноси никаква правна акта( :н је тело саветодавног карактера( бог бог велико великогг пораст порастаа послов пословаа и задатак задатакаа извр#н извр#нее власти власти,, незави независно сно од кабинета, формирана је GMзвр#на кан"еларијаH( :на се састоји од ви#е посебних органа, бироа, савет исл(, међу њима најви#е се ити3е +ела кућа( ! њој се налази службена службена председнико председникова ва резиден"ија резиден"ија у а#ингтону( а#ингтону( еома еома зна3ајан орган орган који улази у састав Mзвр#не кан"еларије је +иро за управљање и бу>ет, њгови зада"и су у области и организа"ији извр#не власти и координа"ији законодавног рада( ! последње време најважнију улогу у оквиру извр#не кан"еларије добио је $авет за на"ионалну безбедност, 3ија је надлежност у области одбране и спољних 7
послов послова( а( Dоред Dоред предсе председни дника, ка, у састав састав $авета $авета за на"ион на"ионалну алну безбедн безбедност ост улазе, улазе, подп подпре редс дсед едни ник, к, држа државн вни и секр секрет етар ар,, секр секрет етар ар за одбр одбран ану у, дире директ ктор ор служб службее за ванредно планирање, #еф генерл#таба и директор Kентралне обаве#тајне аген"ије -KM%0( ! извр#ну кан"еларију кан"еларију спадају и други други органи органи и тела поред наведених, наведених, као нпр( веће економских саветодава"а( Dо3етком сваке године, на заседању Конгреса, председник упућује поруку Конгре Конгресу су о стању стању !није, !није, у тој пору" пору"и и излаже излаже спољно спољно полити полити3ку 3ку и унут унутра#њ ра#њу у ситуа"ију земље, скреће пажњу на основне проблеме који траже ре#ење исл, као и друге поруке у којима предлаже доно#ење појединих закона, или усвајање одређене политике( Mако по !ставу председник нема право закнодавне ини"ијативе, он путем порука порука ини"ира ини"ира део савезног савезног законосдавста( законосдавста( Конгрес је дужан да саслу#а поруке, а затим одлу3ује да ли ће их прихватити или неће, при 3ему велики ути"ај иам партија која има већину у домовима( &а би законски предлог постао закон, неопходно је да буде изгласан у оба дома дома и да буде буде верифи верификов кован ан председ председник никови овим м потпис потписом( ом( Dредсед Dредседник ник може, може, по !ста !ставу ву,, одус одуста тати ти од потп потпис исаа и врат вратит ити и предл предлог ог зако закона на Конг Конгре ресу су на поно поновн вно о разматрање, али ако законси предлог буде изгласан двотрећинском већином у оба дома, постаје закон и без потписа( :би3но је то ако председник у року од ) дана од дана достављања предлога не реагује, по овоме председник има суспензиви вето( :вим ветом спре3ава се Конгрес да актима које доноси задире у статус и овла#ћења извр#не власти, без да се извр#на власт не супротстави, као и давању извр#ној власти улоге у3есника у законодавној власти( Dоред суспензивног -одложног0 вета, који може прерасти у апсолутни вето, по#т по#то о је веом веомаа те#к те#ко о доби добити ти двот двотре рећи ћинс нску ку већи већину ну у оба оба дома дома(( !ста !став в пруж пружаа могућност и >епног вета, онда кда Конгрес усвојени законски предлог поднесе на потпис председнику у току последњих ) дана пре закљу3ења заседања( Dредседник га може ставити у >еп јер му је ускраћена уставом дата могућност да изнесе свој став, овај вето има карактер апсолутног вета( Код Код имен именов овањ ањаа 3лан 3ланов оваа каби кабине нета та,, амба амбаса садо дора ра и др( др( дипл диплом омат атск ских их представника, судија рховног суда, неоходна је сагласност $ената, те формално именовање( именовање( Fреба поменути поменути праксу сенаторске сенаторске куртоазије, куртоазије, наиме пре имновања имновања неког савезног службеника у једној држави, председник мора тражити ми#љење од сенато сенатора ра те државе, државе, у против противном ном сенато сенатор р по прин"и прин"ипу пу курто куртоази азије је може може гласати гласати против именовања( Mсто и код закљу3ивања међународних уговора председник је дужан затражити ми#љење и одобрење $ената( Dредсед Dредседник ник има и свог свог подпре подпредсед дседник ника, а, који који по !ставу !ставу има само само једно једно овла#ћење, да председава $енатом( Dодпредседник ступа на дужност председника у слу3ају смрти председника, или подно#ења оставке, или када постане неспособан за вр#ење своје дужности(
+%
"0>!/)! $П0!/!
6
Dод термином државна управа подразумева се оно #то се назива савезном администра"ијом( Mстовремено се повећава број државних органа и број службеника савезне админ админис истр тра" а"иј ије( е( ! регр регрут утов овању ању 3ино 3иновн вни3 и3ко когг кадр кадраа у $%& $%& дуго дуго врем времен енаа се примењивао систем систем пља3ке -\WSU]'\^\[XZ0, који подразумева подразумева да партија која дође на на власт власт мења мења већи већи део део 3ино 3иновн вни3 и3ко когг апар апарат атаа и на њихо њихова ва мест местаа пост постав авља ља своје своје приста пристали" ли"е( е( :вакав :вакав систем систем је онемог онемогућ ућавао авао било било какву какву стално сталност ст и стабил стабилнос ностт 3ино 3иновн вни3 и3ко когг кадр кадра, а, а било било је и низ низ прат пратећ ећих их негат негатив ивни них х појав појава= а= кору коруп" п"ија ија,, нестру3ност нестру3ност кадрова у раду, раду, неповерење( неповерење( Mз тог разлога је )77*( )77*( године године образована образована посебн посебнаа Комиси Комисија ја за грађан грађанске ске службен службенике, ике, са задатк задатком ом да се међу међу кадров кадровима има обезбеди сталност и да води ра3уна о стру3ности кандитата( Касније ову Комисију Комисију замењује замењује систем заслуга, по којем којем се у службу примају само најбољи кандидати и у њој остају без обзира на партију која је на власти( +итна карактеристика амери3ког систем је и тесна повезаност врхова државне управе са крупним капиталом(
.%
/0?6/) С$"
рховн рховни и суд суд је носила носила" " судске судске власти власти у $%&( $%&( !ставн !ставни и суд суд има !ставом !ставом одређену првостепену и апела"иону надлежност у криви3ној и грађанској материји( Dрвост Dрвостепе епену ну надлеж надлежнос ностт има само само у два слу3аја слу3аја== онима онима који који се ти3у ти3у иностр инострани аних х амбасадора амбасадора и других других дипломата дипломата и онима у којим је једна од страна спора савезна држава( @егова најважнија улога се огледа у тума3ењу !става и уставности закона( +рој судија рховног суда утврђен је закном и 3ине га председник и 7 судија( ;едном изабране изабране судије се не мењају и остају на функ"ији до смрти, смрти, односно док се Gдобро Gдобро пона#ај пона#ајуH уH,, до пензиј пензијее или оставк оставке( е( а судије судије рховн рховног ог суда, суда, председ председник ник нај3е#ће именује, уз сагласност $ената, истакнуте правнике са дужим судијским или адвокатским адвокатским стажом, стажом, при 3ему обраћа обраћа пажњу на полити3ке, полити3ке, географске, географске, расне, расне, религиозне и друге критеријуме( критеријуме( $%& су прва држава на свету у којој је уведена о"ена уставности закона( &а би закони могли да произведу правно дејство морају бити у сагласности са !ставом( :"ена уставности увек је везана за неки конкретан спор и није апстрактна( :длука суда делује само међу странкама, имају снагу пре"едента и дејство тих одлука је оп#те оп#те важеће важеће(( :длуке :длуке рховн рховног ог суда суда доносе доносе се већино већином м гласова гласова судија судија који који су у3ествовали у одлу3ивању( :вла#ћење :вла#ћење рховног рховног суда да о"ењује уставност уставност није дата путем !става, већ је то овла#ћење он сам извео из уставних формуал"ија које говоре о !ставу и законима $%&, који ће бити доне#ени ради његовог спровођења и о праву рховног суда да суди на основу !става и закона( &а би се законима могао спроводити !став, они морају бити усагла#ени са !ставом, а ту сагласност о"ењује рховни суд( :н одлу3ује да ли се неки закон може примењивати или не, на тај на3ин он постаје прикривени законодава"( рховни суд не у3естувје непосредно у доно#ењу закона, али може спре3ити њихово примењивање, тиме #то не прихвати неки закон( :н може посредно навести Конгрес да се повинује ставу суда, и у новоприпремљени текст закона унесе одредбе које које одго одговар варају ају суду суду(( :"ењ :"ењив ивањ ањем ем да ли је неки неки зако закон н у склад складу у са уставн ставним им одредбама или није, он је у неку руку и 3увар !става( <еђутим <еђутим у неким ситуа"ијама ситуа"ијама )
оне и његов господар, због тога #то је његова одлука кона3на и не може бити оспорена( Dрогла#авајући одређене савезне законе неуставним, рховни суд може да сузбије поку#аје Конгреса да промени !став( :н игра улогу сталне уставотворне скуп#т скуп#тине ине(( Dосмат Dосматрају рајући ћи присту приступе пе суда суда слу3аје слу3ајевим вимаа које које испиту испитује, је, запажа запажају ју се промене од судског органа у судско'полити3ки орган( ! по3етку његов приступ био је искљу3иво правни, а од гра#анског рата мега свој легалисти3ки приступ, и узима у разматрања #ира правна питања и приступа еласти3нијем тума3ењу !става( :н у већини слу3ајева води ра3уна о свим полити3ким, дру#твено'економским и другим окол околно ност стим има, а, које које се поја појављ вљуј ују у прил прилик иком ом о"ен о"енее сагла сагласн снос ости ти неко некогг зако закона на са !ставом( :дно :дноси си рхо рховн вног ог суда суда са друг другее две две власи власи ту јасно јасно утвр утврђен ђенее !ста !ставо вом( м( $егменти тог односа су= председник уз одобрење $ената именује судије рховног суда, судије су сталне и непокрене, непокрене, рховни рховни суд "ени уставност уставност закона које доноси Конгрес, а верификује председник( Конгрес има једно посебно овла#ћење, да доноси нов закон о судовима, или уставни амандман о измени овла#ћеса суда, рховни суд није равноправан са носио"има друге две власти, зато #то не располаже ни нов"ем, ни оружаном принудом( рхо рховн вни и суд суд је на 3елу 3елу судск судскее власт власти и која која се саст састој оји и од сист систем емаа судо судова ва рапоређених #иром "еле земље= )) апела"ионих апела"ионих -жалбених0 судова, 6) окружни суд суд и * суда с посебим надлежностима(
,%
П65Т7*8 СТ0!)*8
Nлавне полити3ке странке $једињених &ржава су Bепубликанска странка и &емократска странка( ,%' 0епу1 0епу1лик ликанс анска ка странк странка а је основана )754( године од стране активиста покрет покретаа за укидањ укидањее робста робстава( ва( $воју $воју велику велику попул популарн арност ост достиг достигла ла је избором %бра>ама Iинколна за председника $%&, првог републикан"а на 3елу земље( $транка $транка је владала током грађанског грађанског рата( Крајем )6( века, била погођена разним интерним деобама и скандалима( $транка је дала )7 председника $%&, последњи је био Aор> окер +у#( Bепубликан"и тренутно 3ине мањину у $енату -45E)0, али имају већину у Dредставни3ком дому -2*4E4*50( ! законодавним и извр#ним телима савезних држава су опози"ија( &анас се републикан"и залажу за платформу подр#ке привреди даљом екон економ омск ском ом либе либера рали лиза за"и "ијо јом м и со"и со"ијал јални ним м конз конзер ерва вати тизв звиз измо мом( м( Dо полити полити3ко 3којј пози" пози"ији ији предст представља ављају ју десни десни "ентар "ентар(( вани3 вани3на на маскот маскотаа странке је $лон( ,%2 "емок "емократ ратска ска стра странк нка а оснива оснивање ње сеже сеже у време време настан настанка ка Коали" Коали"ије ије у Конгресу ).62( ).62( године( )724( )724( године странка је темељно реформисана( ! то време руководила руководила се идејом интереса интереса једноставних једноставних људи, наро3ито према према усељен усељени"и и"има ма и сирома сирома#ни #ним м слојеви слојевима ма стано становни вни#тв #тва, а, по#то по#то је до#л до#ло о до велик великог ог усеља усељавањ вањаа у $%&( $%&( +ори +орили ли су се прот против ив робст робства ва,, залагали су се за ограни3авање раста градова и равномерно насељавање велике територије која је из дана у дан расла к западу( Dодржавали су борбу против индијанских племена, управо из тих разлога( ))
&емократска странка је једна од две највеће полити3ке партије у $%&, заједно са Bепубликанском( ! поређењу с републикан"има, &емократска странка је мање конзервативна странка( :ријентисана за јавну контролу власти, за о3ување људских права и слобода, као и на уставна права федералних држава на самосталност(( 24( године била је највећа амери3ка странка( &анас, странка странка има већину у $енату -55E)0, али не и у Dредставни3ком дому( Dо полити3кој пози"ији представља леви "ентар( 1езвани3на маскота странке је <агара"(
%
3!*@$7!* $авезно уређење $%&, многобројност власти разли3итих нивоа= 5 државних нивоа нивоа власти и мањих једини"а једини"а које управљају окрузима, окрузима, градовима, градовима, мањим мести местима ма и селима( селима( &о формир формирања ања $%&, $%&, као савезне савезне државе државе,, амери3 амери3ка ка и евро европс пска ка конф конфеде едера ралн лнаа иску искуст ства ва нису нису позн познава авала ла дводо дводомн мну у стру структу ктуру ру представни3ког органа( $%& је најрепрезентативнији узорак председни3ког система, има најдосленије изведену поделу и равнотежу власти( $%& се могу, могу, једним делом, сматрати сматрати за3етни"и за3етни"има ма институ"и институ"ионализа онализа"ије "ије људских права и слобода( 1акон распада $$$B'а, $%& постаје једина светска велесила( Култура, музика, кинематографија, књижевност итд( $једињених &ржава има велик ути"ај на светску културу и уметност уоп#те( $једињене %мери3ке &ржаве имају велики глобални економски, полити3ки и војни ути"ај у свету(
9%
5Т80!Т$0! /угделиA др /% Уставно право –практикумB –практикумB БеоградB '99,% CурD урDев Пр Про# о#%% "р% "р% !% Б% Ус Устав тавно но право право II – Органи Организац зација ија државн државнее властиB властиB )ови СадB '99(% ПајванчиA М% Уставно правоB правоB )ови СадB '99% нтер нтернет нет сајт сајт http:// www www w! w!"! "!p#$ p#$!% !%&'( &'( ;EFG ;EFGHI HI JKLM JKLMGH GHJF JF 2+%2+%-(% (%22-'& '&%N %N -+%-+%2-'&%N ''%-+%2-'&%=
)2
