Udarna moć SAD i RV SAD
Mladen Kostić Beograd 2005.god.
1
Uvod.....................................................................................................................................3 Udarna moć..........................................................................................................................5 Pojam udara....................................................................................................................5 Pojam moći i sile............................................................................................................6 Pojam udarne moći.........................................................................................................7 RV SAD ............................................................................................................................10 Ciljevi i zadaci RV SAD...............................................................................................11 Organizacijska struktura RV SAD................................................................................12 Doktrina RV SAD.........................................................................................................14 Komandovanje..............................................................................................................16 Vazduhoplovno-tehnička sredstva RV SAD..............................................................18 Ljudski resursi...............................................................................................................21 Tehnološki razvoj..........................................................................................................22 Ekonomska moć SAD...................................................................................................23 RV SAD i udarna moć.......................................................................................................26 Primena udarne moći RV SAD.....................................................................................28 Karakteristike udarne moći RV SAD.........................................................................32 Činioci udarne moći RV SAD......................................................................................38 ZAKLJUČAK....................................................................................................................41 LITERTURA:................................................................................................................43
2
Uvod
Pojava vazduhoplovnih snaga u 1. Svetskom ratu je donela prekretnicu u vodjenju oružane borbe i rata. Medjutim, trebalo je dosta vremena da mogućnosti ratnog vazduhoplovstva (RV) narastu, kako bi ono postalo samostalan vid za nanošenje udara, sposoban da vodi oružanu borbu samostalno. RV SAD je tek završetkom Drugog svetskog rata dobilo zvaničnu samostalnost i to zahvaljujući velikom napretku svih činioca koje su omogućavali nanošenje snažnih udara po suprotnoj strani. Ono što je ostalo kao problem je: nekritičko sagledavanje udarne moći RV i njegove upotrebe u političko-vojne svrhe. Snaga i moć RV tih godina su preuveličavani, što je imalo negativne posledice. Veliki doprinos zabludama o moći RV, tih godina, je dalo nuklearno oružje, koje je ubrzo po uvodjenju, zbog svojih karakteristika postalo apsurdno i neupotrebljivo. Iako je RV SAD bilo osnovni nosilac upotrebe nuklearnog oružja, i kičma doktrine “Masovne odmazde”, vrlo brzo se shvatilo da u obliku sukoba, kakav je hladni rat, moć da se nanese nuklearni udar nije dovoljna da se ostvari odgovarajući politički i vojni cilj. Shvatanje prirode činioca koji u odredjenim uslovima omogućavaju uspešno izvodjenje udara, omogućilo je stvaranje savremenog RV SAD, nosioca udarne moći, od hladnog rata na ovamo. Prvi deo rada se bavi pojmom udara i udarne moći,
elementima,
karakteristikama i činiocima koji utiču na kvalitet i kvantitet udarne moći. U drugom delu je dat je prikaz RV SAD. Cilj je bio da se sistemski, prikazom elemenata koji čine organizacijski sistem RV SAD, sagleda kao samostalan vid, sposoban da bude nosioc udarne moći. Takodje su prikazanii,
posebno,
svi
činioci koji opredeljuju udarnu moć RV kao vida. U trećem delu rada izvršeno je sagledavanje udarne moći RV SAD, njenih karakteristika i činioca. Ova analiza je izvršena na osnovu prikaza organizacijskog sistema RV SAD, obradjenog u drugom delu rada i sagledavanjem upotrebe udarne moći, na osnovu ciljeva postavljenih strategijom oblikovanja okruženja, kao i na osnovu
više ratova, intervencija i samostalnih udara, koji su izvršeni 3
vazduhoplovnim sredstvima. Analizom je vršeno poredjenje uslova, koji su opredeljivali upotrebu RV SAD, karakteristika i činioca, kao i efekte udarne moći u odnosu na postavljene ciljeve politike i strategije. Takodje je izvršena analiza mogućnosti nove operativne formacije, kao i drugih činioca koji utiču na udarnu moć. Cilj rada je bio da se prikaže stanje udarne moći RV SAD i kako se došlo do sadašnjeg stepena te moći.
4
Udarna moć Da bi sagledali udarnu moć RV SAD, moramo utvrditi sadržaj pojma “udarna moć” i utvrditi njene karakteristike, kao i činioce koji utiču na nju. Pojam udara Udar u terminologiji naše ratne veštine predstavlja jedan od elemenata borbenih dejstava. Ono što je bitno u formulaciji pojma udar u našoj ratnoj veštini, je terminološka veza ili nasledje iz sovjetske ratne veštine, gde udar predstavlja sinonim za sva napadna dejstva, a u RV, sinonim za vazdušni napad. Takodje je bitno napomenuti i vezu sa nastankom i razvojem ovog pojma u istoriji ratne veštine, zbog problema adekvatnosti savremenog sa nekadašnjim značenjem ovog termina. Naime, u epohi upotrebe hladnog oružja, udar je predstavljao finale napada, njegov završni akt, gde su se dve suprotne snage sretale radi postizanja pobede. Ovo je praktično bilo u upotrebi, čak i u drugom svetskom ratu, gde je bilo pokušaja, pa čak i uspešne upotrebe hladnog oružja u jurišima na protivnika. Takodje se pod udarom smatra i dejstvo oklopnih, pre svega tenkovskih jedinica, gde one koristeći brzinu, oklop i masu svojih vozila, bukvalno udarom u neprijatelja nastoje da ga pregaze i unište. Zanimljiv je prikaz ispoljavanja udara, koji daje Rezničenko1: udar se ispoljava u odlučnom i nezadrživom jurišu i snažnom prodiranju jedinica na bojištu. Osnovno sredstvo za nanošenje udara jedinica jeste veoma gusta vatra ostvarena iz topova, mitraljeza i automata sa tenkova i oklopnih transportera u pokretu i sa kratkih zastanaka. Zbog toga se snaga udara jedinica u napadu, u savremenim uslovima, odredjuje, pre svega, vatrenom moći oružja. J. Ninković ističe da je udar najneposrednije ispoljavanje kvalitativnih i kvantitativnih svojstava vatre i pokreta kojim se realizuje napad i koji čine njegovu sintezu.2 Ovde se, pod udarom, podrazumeva angažovanje snaga KoV u površinskom napadu.
1 2
Rezničenko, Taktika, VIZ Beograd 1966.god. J.Ninković, Vidovi i oblici b/d, VA KoV, katedra taktike, Beograd 1971.god.str.13
5
Medjutim, u ovom radu će se pod pojmom udara podrazumevati sledeća definicija: udar predstavlja: jednovremeno, snažno, često iznenadno i odlučujuće napadno dejstvo vatrom i pokretom kojim se neprijatelj uništava, razbija ili onesposobljava za borbu. Udar se može izvoditi u svim fazama borbe, boja i operacije, a sa obzirom na angažovane snage i postignuti efekat (rezultate) može imati taktički, operatvni ili strategijski značaj. Ako se vrši samo vatrenim oružjem, naziva se vatreni, a u zavisnosti od upotrebljenog sredstva može biti: avijacijski, artiljerijski, torpedni, bombarderski, raketni, nuklearni itd. Pod pojmom udar, podrazumevaju se napadna dejstva glavnih snaga na mestu, koje protivniku bitno narušavaju borbenu moć i volju za borbom, ali se može tretirati i svaki oblik napada u širem smislu, kojim se smanjuje vojni potencijal protivnika. U RV, udar je snažno vatreno dejstvo bombardera ili lovaca-bombardera (jurišnika) po ciljevima na zemlji (moru) radi njihovog neutralisanja ili uništenja. Može biti: - sasredjeni (koncentracija vatre većih taktičkih jedinica za najkraće vreme; - ešalonirani (uzastopna vatrena dejstva grupa razne jačine u kraćem ili dužem vremenskom intervalu.3 Pojam moći i sile Pojam moći je često višeznačan, protivrečan i zbog toga često neodredjen. U zavisnosti od predmeta interesovanja (politika, ratna veština itd.), metoda istraživanja i ličnih afiniteta autora, pojam moći je često izjednačavan sa: silom, mogućnošću njene primene, sposobnošću nametanja svoje volje drugome, vladavinom itd. Ovaj pojam je uveo Hobs u političku filozofiju, a B.Rasel mu je dao centralno mesto u društvenim naukama uopšte. Problem odredjenja pojma moći
proističe iz neadekvatne upotrebe pozajmljenog
termina iz fizike i njegove česte zamene sa pojmom snage, a koji imaju jasno odredjen značaj i medjusobni odnos u fizici.4 Zato sam se odlučio da značenje pojma moći u politici, adekvatno fizici, definišem kao: sposobnost društva, neke društvene grupe ili organizacije, da proizvede neku političku 3 4
Vojna enciklopedija tom 7, Beograd 1975. god., str.201 Dr.Radoslav Stojanović, Sila i moć u medjunarodnim odnosima, Beograd 1982.god.
6
aktivnost, odredjenog intenziteta (silu) na odredjenom prostoru ili (daljini). Po sličnoj analogiji, odgovarajuće značenje za snagu u politici bi bilo primena odgovarajuće sile, odredjenog intenziteta na nekom prostoru ili na nekoj udaljenosti za odredjeno vreme. Jasno se uočava da je vreme ono što dovodi u vezu ove pojmove. Potrebno je još definisati pojam sile. Sila se u politici može definisati kao kvantitet i kvalitet snaga, 5 koje svojim angažovanjem vrše oblikovanje političkog okruženja, menjajući brzinu procesa prilagodjavanja željenog stanja, u nekom vremenu. Pojam udarne moći Pojam udarne moći, vezan je za: vojnu silu, njene manifestacije i značaj, kao političkog sredstva u medjunarodnim odnosima. Udarna moć proističe iz vojne moći i predstavlja njen poseban oblik, pa je samim tim deo i političke moći. Imanentnost političkoj moći je sposobnost primene sile radi nametanja volje drugome da bi se ostvarili sopstveni interesi. Sila je sama primena sredstava prinude u istom cilju. Sila je u korelaciji sa društvenom moći, pa se zato može ispoljiti i na druge načine, kao što su: ekonomska, psihološka itd. Njena primena i veličina zavise od niza činilaca: istorijskih, materijalnih, medjunarodnih odnosa itd. Ipak, sila ne bi bila ono što jeste kada ne bi sadržavala fizičku prinudu, ako druga sredstva nisu efikasna. 6 Ovo znači da je fizička sila, upotreba nasilja, uvek prisutna i predstavlja nezaobilazan elemenat političke moći. Osnovna snaga društva za primenu fizičke sile, kao političkog sredstva, su oružane snage (vojska), pa se ova vrsta sile može nazvati i vojna sila. Njena aktivnost omogućava ostvarenje političkih ciljeva vlasti. 7 Iako je pojam udarne moći vezan za vojnu silu, ne sme se izjednačavati sa pojmom vojne sile. Pored toga, jedan broj autora izjednačava vojnu silu i vojnu moć, pa se analogno izjednačava i udarna moć. 5
vojna organizacija Dr.Radoslav Stojanović, Sila i moć u medjunarodnim odnosima, Beograd 1982.god. 7 Jovan Djordjević, Politički sistem, Savremena administracija, Beograd 1985.god. 6
7
Pojam vojne moći je širi i odnosi se prema udarnoj moći, kao opšte prema posebnom, dok vojna sila, predstavlja poseban izraz i mainifestaciju vojne moći. Prihvatljivo odredjenje pojma vojne moći u ovom kontekstu dao je Mr.V.Kršić 8 , koji vojnu moć shvata kao stepen sposobnosti posedovanja vojnog potencijala i drugog potencijala, koji je u toj funkciji, da odgovori fizičkom silom (njenim postojanjem, pretnjom, demonstracijom, upotrebom ili ispoljavanjem na drugi način) na zahteve koji proizilaze iz interesa subjekta. Udarna moć, koja čini deo vojne moći, vezana je za mogućnost nanošenja udara, ali udara u širem smislu, odn. napada . Sposobnost vojne sile da primeni napad po elementima političke i vojne moći nerijatelja, i time izazove političke ili strategijske efekte, predstavlja udarnu moć. Složenoj organizacijskoj strukturi OS pripadaju i snage RV. Budući da je odnos OS prema RV kao vidu, koji je sposoban da relativno zasebno vodi oružanu borbu u svom elementu, odnos opšteg prema posebnom, to znači da se snage RV mogu posmatrati kao zaseban sistem u sistemu primene vojne sile. To znači da snage RV mogu samostalno primenjivati i biti nosioci primene vojne sile i nasilja, kao političkog sredstva. Iz gore navedenog možemo izvući sledeći zaključak: da je udarna moć RV, deo ukupne udarne, odn. vrsta vojne moći i predstavlja sposobnost napada i nanošenja udara različitog intenziteta, odn. primene vojne sile iz VaP-a radi ostvarivanja političkih i vojnih ciljeva. Karakteristike udarne moći Iz prethodnog smo uvideli šta predstavlja udarnu moć. Medjutim da bi se jasno sagledala razlika u odnosu na druge oblike vojne moći, u koje, po H.Kisidžeru spadaju: odbrambena i moć odvraćanja,9 moraju se sagledati njene karakteristike. Udarna moć se karakteriše vojnom silom i postorom uticaja, u odnosu na uslove i nivo i kvalitet angažovanih snaga.
8 9
Mr.V.Kršić, Vojna moć evropske unije, Vojno delo 1/2000., Beograd 2000.god. H.Kisindžer, Problemi nacionalne strategije, Njujork 1965.god.
8
Vojna sila, kao jedna od karakteristika udarne moći, odlikuje se oblikom, intenzitetom i načinom upotrebe. Koji će oblik i intenzitet ova vrsta sile imati, zavisi od uslova primene (postavljenih ciljeva, borbenih, političkih i ekonomskih uslova) i kvaliteta i kvantiteta snaga. Ona se manifestuje napadnim dejstvima. Efekat, koji se postiže angažovanim snagama u odnosu na cilj, a obzirom na uslove, može imati: taktički, operativni ili strategijski značaj. Druga karakteristika udarne moći, prostor, ogleda se u sposobnosti oružanih snaga u celini ili njihovih delova (vidova, rodova, jedinica) da u različitim uslovima i na različitim daljinama, savladjuju prostor na bojištu i van njega i neposredno utiču na mogućnost primene vojne sile. Pored zemljišnih i klimatskih uslova, na savladjivanje prostora radi ispoljavanja udarne moći, utiče: tehnička opremljenost jedinica, organizacija, formacija, komandovanje i kvalitet ljudstva (obučenost i borbeni moral), kao i mogućnosti protivnika. Da bi se sagledala udarna moć RV SAD, potrebno je uzeti u obzir ove karakteristike i uvideti njihov medjusobni uticaj na političko-strategijske efekte. Pokazatelji su kvantitativne karakteristike, koji odredjuju očekivani rezultat udara, a takodje i prostor na kome se udarna moć može ispoljiti.10 Da bi se izrazila udarna moć, trebalo bi prikazati potrebnu vojnu silu, u ovom slučaju vazduhoplovnu, u odnosu na prostor, da bi se postigao odredjeni strategijski ili politički cilj. . Činioci udarne moći Pored karakteristika, potrebno je razmotriti i činioce koji utiču na udarnu moć. Oni su bitni jer se njihovim odredjenjem otkriva šta je to što utiče na izgradnju vojne sile, koja može ostvariti potrebnu udarnu moć. Da bi se odredili ovi činioci poslužiće analogija sa činiocima koji utiču na pomorsku i vazdušnu moć.11 Ovi činioci su sledeći: tehničke karakteristike sredstava i oružja, organizacijsko – formacijska struktura, način dejstva, metode izvodjenja operacija i b/d, ratna doktrina, fizionomija rata i oružane borbe, oblikovanje i izgradnja OS, obučenost 10 11
Taktika lovačke avijacije, grupa autora, SSNO, Beograd 1984.god. Vojna enciklopedija tom 7, Beograd 1975. god.
9
jedinica u upotrebi svojih sredstava radi postizanja brzine, tačnosti i masovnosti vatre, obučenosti starešina u pogledu najcelishodnije organizacije, upotrebe i upravljanja, odn. komandovanje, tehnološki razvoj i ekonomska moć. Može se uočiti da se svi ovi činioci mogu grupisati u jedan, jedini – organizaciju u najširem smislu.
Pojam organizacije u najširem smislu predstavlja složenu, radno
sposobnu celinu, koja ima svoja odredjena, opšta obeležja, kao što su: - svrsishodnost (cilj), - udruženost ljudi i njihove interakcije (organizacionu strukturu), - plansko oblikovanje i delovanje (doktrina), - stalnost, odn. trajnost funkcionisanja (tehnološki razvoj), - racionalnost (komandovanje), - dinamičnost i fleksibilnost (način ratovanja) i - materijalna zasnovanost i opremljenost (ljudski, materijalni i ekonomski resursi i tehnička sredstava). Svaka organizacija je svrsishodna tvorevina. Svaka se formira i održava radi ostvarenja odredjenog , uglavnom, složenog cilja i svaka se temelji na medjusobnom povezivanju ljudi i njihovom koordiniranom delovanju u željenom pravcu.12 Udarna moć mora biti prilagodjena onome što se njome želi postići – cilju, koji može imati političko – vojni značaj. Činioci pomažu u otkrivanju potrebnih elemenata koje moraju imati snage i elemenata koji utiču na njihovu izgradnju, da bi mogle izvesti željeni udar u funkciji postavljenog cilja.
RV SAD
12
dr. Manojlo Babić, Osnovi organizacije, Sarajevo1976.god
10
RV SAD predstavlja danas upravo ono što su nekada davno, na početku XX veka u svojim doktrinama zamišljali: Trančard, Duet i Mičel, vid OS sposoban ne samo za vatrenu podršku snaga KoV i mornarice, već i za samostalna strategijska dejstva. To je shvaćeno još u toku Drugog svetskog rata, a pogotovo nakon uvodjenja nuklearnog oružja. Upotrebom RV u konvencionalnim ratovima i razvojem primene nuklearnih sredstava sa drugih sistema, u prvom redu podmornica RM, činilo se da je uloga RV, da bude jedan od združenih vidova OS SAD, jedan od činioca vojne moći. Medjutim, narastanjem udarne moći RV, pažljivim sagledavanjem činioca od uticaja, ono prevazilazi i najsmelije vizije. Otuda ne iznenadjuje učinak koji je ono ostvarilo u ratu u persijskom zalivu 1991., a zatim kod nas 1999.god. U prvom slučaju je bilo zamišljeno da obezbedi uslove za vazdušno-kopnenu kampanju, a u drugom je samostalno, uz pretnju kasnijom kampanjom, došlo do pobede. Da bi prikazao RV SAD kao kompleksan vid oružanih snaga OS SAD, a u funkciji udarne moći uzeo sam u obzir sledeće činioce, koji utiču na udarnu moć RV SAD: ciljeve i zadatke RV SAD, organizacija i doktrina RV SAD, komandovanje, tehničke karakteristike sredstava RV SAD, ljudski resursi, tehnološki razvoj i ekonomska moć SAD. Ciljevi i zadaci RV SAD Osnovni cilj vazdušno-kosmičkih snaga je da ostvare i održe kontrolu nad vazdušnim i kosmičkim prostorom i dejstvuju protiv neprijateljevih snaga angažovanjem
u
b/d.
Ta
dejstva
obuhvataju
neutralisanje
ili
uništenje
neprijateljevih snaga, elemenata njegovog sistema komandovanja i snaga za dugotrajno vodjenje rata ili njegove volje za borbom. Taj cilj ostaje na svim nivoima sukoba i realizuje se kroz sistematsku primenu sile u napadu na vojni, politički i privredni potencijal. Takodje je bitno da je novom doktrinom stavljen naglasak na konvencionalna b/d, a da se nuklearni potencijal zadržava u funkciji deterenta.
11
Organizacijska struktura RV SAD Strukturu sistema čine elementi sistema i njihovi medjusobni odnosi i veze. Struktura ima temeljno značenje za sistem i njegove osobine, s obzirom na okolnosti da sistem ne čini prostu, već složenu kompoziciju elemenata koji se nalaze u medjusobnoj interakciji. Osobine sistema prvenstveno zavise od načina povezivanja njegovih elemenata, a to znači od njegove strukture. Otuda i pojava da dve različite kompozicije istih elemenata čine dve različite strukture, pa prema tome i dva različita sistema, sa različitim osobinama. 13 Završetkom hladnog rata i promenom strategijsko-političkih uslova, RV SAD je uz prilagodjavanje novim ciljevima i zadacima prilagodilo i organizacijsku strukturu. Sposobnost da relativno lako i brzo menjaju strukturu daje poseban pečat udarnoj moći RV SAD. Od 1.10.1999.god. RV SAD primenjuje novu organizacijsku strukturu, po kojoj većinu svojih borbenih snaga deli u deset Vazduhoplovnih ekspedicionih armija (AEF) 14 . Ove armije su deo pokušaja SAD da redizajniraju snage kako bi obezbedile sposobnost profilisanja snaga prema zadatku i odgovoru na zahteve regionalnih “kontindžesi” operacija bilo gde u svetu (tabela 1). Svaka AEF ima približno jednake sposobnosti da pokrije pun obim mogućih zadataka u borbi za prevlast u VaP, izolaciji bojišta, neposrednu podršku, neutralisanju protivničke PVO, taktičkom vazdušnom transportu i punjenju gorivom u vazduhu. Ovo je operativna ili funkcionalna struktura.
Tabela 1
13 14
dr. Manojlo Babić, Osnovi organizacije, Sarajevo1976.god AEF-Aerospace Expeditionary Force- Vazdušno-kosmičke ekspedicione snage
12
Promenom organizacijsko-formacijske strukture u skladu sa promenama doktrine izvršena je preraspodela jedinica. S tim u vezi je došlo i do odgovarajuće preraspodele zadataka izmedju odgovarajućih vazduhoplovnih komandi. Obzirom na složenost organizacijsko-formacijske strukture, pregled zadataka koji se postavljaju pred snage RV SAD najlakše je utvrditi iz namene glavnih komandi. 15 Administrativnom strukturom većina jedinica RV SAD je potčinjena jednoj od devet glavnih komandi RV. Glavnim komandama je potčinjen različit broj vazduhoplovnih armija. Vazduhoplovnim armijama su potčinjeni vingovi, a u okviru njih postoje: operativne grupe, u kojima se nalaze posade i obaveštajni organi, dok je drugi personal u sastavu grupa za podršku, logističkih, medicinskih i dr. grupa (tabela 2). Svaki ving ima u svom sastavu jedan ili više letačkih skvadrona, čiji broj aviona zavisi od komande kojoj pripada i zadataka koje jedinica izvršava. 16
15 16
Obaveštajni bilten br.4, KRV i PVO, Beograd Obaveštajni bilten br.4, KRV i PVO, Beograd 2000.god.
13
Tabela 2)
Doktrina RV SAD Vazduhoplovno-kosmička (VK) doktrina SAD17 se zasniva na moći nuklearnih borbenih sredstava velike razorne snage i vazduhoplovnoj tehnologiji
kontinentalnog i
interkontinentalnog doleta sa naglašenom konvencionalnom komponentom. Vazduhoplovno-kosmička doktrina SAD pred vazduhoplovne snage postavlja sledeće zahteve: - upotrebu vazduhoplovnih snaga (strategijskih i taktičkih) po jedinstvenoj doktrini i po jeinstvenoj zamisli za ostvarenje ratnog cilja; - strategijsku pokretljivost OS - vazduhoplovnim transportnim kapacitetima sa težištem na prevoženju snaga za hitne intervencije i snaga ojačanja (rezervi); - ostvarenje prevlasti u vazdušnom (kosmičkom) prostoru na odgovarajućem nivou, vremenu i prostoru, u svim vrstama rata, u svim geografskim i vremenskim uslovima; - ostvarenje višenamenske upotrebe taktičkih vazduhoplovnih snaga u svim oblicima upotrebe sile, operativnim situacijama, u zavisnosti od postavljenog cilja ratnih dejstava i sa težištem na vazduhoplovnoj podršci KoV i RM po dubini operativnog zahvata; 17
http://www.e-publishing.af.mil/pubfiles/af/dd/afdd1/afdd1.pdf
14
- stvaranje uslova za masovnu upotrebu svih vrsta vazduhoplovnih oružja od samog početka ratnih dejstava uz potpuno uvažavawe načela iznenadjenja.18 Ova doktrina predstavlja skup zvanično usvojenih gledišta i principa ratovanja koji opisuju i usmeravaju pravilno korištenje vazduhoplovno-kosmičkih snaga u vojnim
akcijama.
vazduhoplovstvo
Shodno organizuje,
tome,
ona
obučava,
utvrdjuje oprema,
načine
na
angažuje
i
koji
ratno
obezbedjuje
vazduhoplovne snage. RV je sistematizovalo doktrinu za različite nivoe i sa različitim brojem detalja u obliku osnovne, operativne i taktičke doktrine. Svaki nivo ima važnu ulogu u opisu i vodjenju pripreme (organizovanje, obuka, opremanje i obezbedjenje) i angažovanja vazdušno osmičkih snaga (VKS). Osnovna doktrina postavlja osnovna i trajna načela koja opisuju i usmeravaju pravilno korištenje VKS u vojnim dejstvima. Operativna primenjuje principe osnovne doktrine na vojna dejstva opisujući pravilnu upotrebu VKS u kontekstu sa udaljenim objektom dejstva, mogućnostima snaga, zonom dejstva i operativnom situacijom. Operativna doktrina opisuje organizaciju VKS i predvidja promene i uticaje koji mogu imati negativnog uticaja na vojna dejstva, kao što su nova tehnološka dostignuća. Taktička doktrina primenjuje osnovnu i operativnu doktrinu na vojna dejstva opisujući pravilnu upotrebu specifičnih sistema oružja u cilju ostvarenja detaljno razradjenih planova. Taktička doktrina razmatra posebne taktičke ciljeve, taktičke uslove i opisuje kako se upotrebljavaju specifični sistemi oružja da bi se ostvario taktički cilj. U okviru RV se primenjuju združena i kombinovana doktrina. Združena doktrina realizuje zajednička dejstva unutar oružanih snaga SAD a odnosi se na VKS. Obuhvata stavove, načela i načine najbolje primene VKS za intervenciju i angažovanje sa kopnenim i pomorskim snagama u okviru vojne akcije. Kombinovana doktrina se odnosi na upotrebu VKS u dejstvima snaga saveznika (NATO) u koalicionom ratu. Ustanovljava principe, organizaciju i osnovne procedure dogovrene medju savezničkim snagama, nalazi se u osnovama zajedničkih ugovora po 18
http://www.e-publishing.af.mil/pubfiles/af/dd/afdd2-1/afdd2-1.pdf
15
pitanju odbrane, sporazuma ili organizacije, i potpomaže prilikom donošenja odgovarajućih rešenja za angažovanje oružanih snaga u kombinovanim dejstvima. VK doktrina upotrebu vazduhoplovnih snaga razmatra kroz obradu osnova vodjenja
strategijskih
i
taktičkih
dejstava,
kontrole
VaP,
dejstava
po
neprijateljskim potencijalima za vodjenje rata, izvodjenje napadnih i odbranbenih dejsatva, rukovodjenja i komandovanja i dr., kao i načina izvršenja glavnih i specijalizovanih zadataka. Najkraće rečeno, ovim konceptom, naglasak je dat na inicijativi, udarima po dubini, neprekidnoj aktivnosti i tesnom sadejstvu jedinica i koordinaciji komandovanja. Ona uspostavlja skladan odnos izmedju vatre i manevra, naglašava dejstvo združenih rodova i zahteva sadejstvo vidova i savezničkih snaga. Ona naglašava taktičku elastičnost, brzinu akcije, proritet zadataka, inicijativu potčinjenih i ofanzivni duh. 19 Vazduhoplovne snage mogu da se angažuju u širokom spektru ratnih dejstava u sukobima svih nivoa i toku svih perioda b/d. 20 Komandovanje Komandovanje, prema vidjenjima Amerikanaca, predstavlja veštinu upravljanja i usmeravanja ljudi i orgnizacije u celini na izvršenje misije. 21 RV SAD je administrativno organizovano u 9 glavnih komandi direktno potčinjenih načelniku generalštaba RV SAD. 22 (šema 1) Većina jedinica RV SAD je potčinjena jednoj od ovih komandi. Glavnim komandama potčinjen je različit broj vazduhoplovnih armija.
Vazduhoplovnim
armijama su potčinjeni vingovi. U okviru vinga posade i obaveštajni organi su potčinjeni
operativnim
grupama,
dok
je
drugi
personal
(za
održavanje,
opsluživanje, bezbednost i dr.) u sastavu grupa za podršku, logističkih, medicinskih i dr. grupa. 19
Vojna politika, doktrina i strategija SAD-NATO, studija, Institut za strategijska istraživanja, Beograd 1989.god. 20 Nakon 11.9.2001. snage RV SAD se angažuju i van rata u borbi protiv terorizma 21 www.e-publishing.af.mil/pubfiles/af/dd/afdd2-1/afdd2-1.pdf 22
Obaveštajni bilten br.4, KRV i PVO, Beograd 2000.god.
16
Šema 1)
Namena ovih komandi, uopšteno, je: priprema, istraživanje, razvoj i organizovanje snaga i sredstava RV SAD, kao i podrška opštim komandama. Komanda
za
Evropu
i
Pacifik
prestavljaju
operativne
komande
i
čine
vazduhoplovnu komponentu opšte komande za ova područja. Operativno komandovanje snagama RV je u nadležnosti komandi vojišta. 23 U skladu sa postavkama doktrine gde se stavlja imperativ na združene operacije za izvodjenje b/d na vojištu se formira Komanda vojišta sa združenim štabom vojišta. Za pravilnu i blagovremenu upotrebu svih snaga vojišta, komandantu vojišta stoji na raspolaganju združeni štab u koji su uključeni predstavnici svih vidova OS na vojištu. Komandant vojišta pod svojom komandom ima snage svih vidova OS koje izvode b/d na vojištu. Komandanti vidova OS na vojištu su odgovorni za upotrebu snaga svoga vida. Oni su u komandnim pravima izjednačeni i medjuzavisni jer rade na sprovodjenju istog zadatka. Koordinacija u planiranju b/d se ostvaruje preko organa sadejstva, bliskom dislokacijom štabova (odnosno KM), izmenom operativnih planova I planova dejstava, čestim kontaktima oficira vidova i sl. Komandant združene komande izdaje direktivu za upotrebu snaga vidova, a time i vazduhoplovnih snaga, preko komandanta vida. Na osnovu direktive, komandant 23
Priručnik: Ratište, grupa armija i armija OS SAD, II uprava, Beograd 1988.god.
17
vazd. snaga vojišta odlučuje o upotrebi vazduhoplovnih snaga, vrši planiranje b/d I kontroliše sprovodjenje odluke, odn. prati tok izvodjenja b/d svojih snaga.Pre donošenja odluke komandant vazd. snaga vojišta konsultuje komandanta snaga KoV koje podržava. Donetu odluku dostavlja na odobrenje komandantu združene komande vojišta. Princip centralizovanog komandovanja svim vazduhoplovnim snagama i sredstvima predstavlja osnovu za organizovanje i funkcionisanje sistema komandovanja. Komanda vazduhoplovnih snaga vojišta koristi sistem za komandovanje za centralizovanu kontrolu VaP-a i kosmičkog prostora iznad vojišta. Preko operativnih centara omogučeno je decentralizovano izvršenje zadataka sa mogućnostima direktnog komandovanja snagama kada to situacija zahteva. Pošto je komandant vazd. snaga vojišta ujedno i najodgovorniji za PVO vojišta, posebno provodi organizacijski proces po pitanju upotrebe vazd. snaga u PVO, a u koji se uključuju i odgovarajući organi PVO vidova. Donetu odluku po PVO, takodje, dostavlja na odobrenje komandantu združene komande Svaki elemenat sistema komandovanja popunjen je obučenim ljudstvom, opremljen sredstvima veze, elektronskom, radarskom, navigacijskom i dr. opremom u zavisnosti od funkcije i nivoa. Sva oprema je standardizovana sa mogućnostima višestrukog uvezivanja čime je obezbedjena fleksibilnost sistema. Vazduhoplovno-tehnička sredstva RV SAD Od samog nastanka pa do danas, RV uopšte, a borbena avijacija posebno, imala je tu privilegiju da su gotovo sva vrhunska dostignuća nauke, tehnike i tehnologije praktični primenu nalazila upravo u njoj. To je osnovni razlog što su u relativno kratkom vremenu ostvareni i takvi projekti koji su se mnogima činili nestvarnim, isuviše dalekim ispred svog vremena, koji su suštinski uvećavali borbenu moć RV i stavili ga ispred drugih vidova u američkim OS. Ova sredstva se nalaze uglavnom u vazduhoplovnoj borbenoj komandi, vazduhoplovno transportnoj komandi i svemirskoj komandi.
18
Borbena avijacija Borbeni avioni koji se nalaze u sastavu AEF-a imaju sledeće karakteristike: -
visoke letne sposobnosti u horizontalnoj i vertikalnoj ravni;
-
mogućnost korištenja velikog dijapazona visina, uz mogućnost da lete na malim visinama i brišućem letu, uz automatsko praćenje reljefa, danju i noću u povoljnim i složenim meteo-uslovima;
-
mala efektivna refleksna površina (ERP), što ih čini teško vidljivim za radare;
-
opremljeni su elektronskom opremom za elektronsku borbu, izvidjanje, aktivno i pasivno ometanje u velikom frekventnom opsegu;
-
velikih vatrenih mogućnosti, opremljeni su sistemima za upravljanje vatrom, sposobni da u uslovima vizuelne nevidljivosti nadju cilj, identifikuju ga, i sa velikom verovatnoćom ga unište;
-
velikh prostornih mogućnosti, taktički radijus i dolet;
-
velikih vremenskih mogućnosti, trajanje leta i malo vreme reagovanja.
Puno toga je uradjeno na polju objedinjavanja sredstava za izvidjanje, uprvljanje i vatreno dejstvo u jedinstveni sistem, čime se postiže smanjenje vremena za prenos podataka, odlučivanje i dejstvovanje. 24 Medjutim budućnost, koja je već počela, nalazi se u bespilotnim letelicama. Ovim sredstvima se vrši: izvidjanje u realnom vremenu, sredstvima visoke rezolucije i trajanjem operativnog leta. Pored njih, sve se više razmatraju i druge bespilotne letelice i to u u borbenoj ulozi. 25 Sistemi kao što su JSTARS i AWACS bitno povećavaju efikasnost i borbene mogućnosti aviona jer omogućavaju otkrivanje, praćenje i prenos podataka o ciljevima u vazduhu i na zemlji, uz integrisani prikaz informacija u kabinama borbenih aviona. 26
24
Strategijski problemi godišnjak 1988., A. Ončevski članak, str. 313-333, Beograd 1988.god. Air Force- magazin, specijalni broj, april 1997.god. 26 Obaveštajni bilten br.1, KRV i PVO, Beograd 2000.god. 25
19
Nuklearna sredstva SAD i dalje zadržavaju nuklearne snage. Osnovna namena ovih sredstava je da u sadašnjem i projektovanom bezbdonosnom okruženju odvraćaju agresiju protiv SAD, njihovih snaga u inostranstvu i njihovih saveznika i prijatelja. Iako je pozicija ovih sredstava umanjena završetkom hladnog rata, nuklearno oružje ostaje i dalje značajna brana protiv širenja NHB oružja i neizvesne budućnosti postojećih nuklearnih sila, te kao sredstvo za održavanje obaveza prema saveznicima. Mada SAD teže smanjenju ovih sredsatava prema sporazumu START III i dalje u svom arsenalu zadržavaju oko 10 skvadrona raketa nosača Minuteman III (LGM-30G) i Peacekeeper (LGM-118A) u tri kosmička vinga. Količina ovih raketa je: oko 550 sa po tri bojeve glave LGM-30G 27 i 50 sa 10 bojevih glava LGM-118A. 28 Karakteristika ovih sredstava je da imaju daleko veći broj bojevih glava i usavršen način usmeravanja na ciljeve, uz mogućnost manevrisanja , što omogućava uspešno savladavanje protivničkog sistema protiv-raketne odbrane. 29 Pored interkontinentalnih balističkih projektila, značajnu komponentu nosača nukleranih sredstava čine krsareće rakete. Kosmička komponenta U vojnoj politici i strategiji SAD kosmos je pored kopnenog, vazdušnog i morskog prostora, mesto novog, četvrtog prostora u koji se upućuju i u kome se neprekidno drže, povećavaje i usavršavaju posebna sredstva ratne tehnike. Kosmos se procenjuje i razmatra kao prostor za izvodjenje samostalnih borbenih dejstava strategijskog značaja, a istovremeno se uključuje u integrisane globalne planove svih vidova borbenih dejstava na zemlji. Podrška koja
obezbedjuje OS SAD
iz kosmičkog prostora sa tehničkim
srdstvaima šire namene i posebnim vojnim sistemima uključuje sve oblike upotrebe sile i obuhvata više raznih vrsta obezbedjenja b/d, kao što su: izvidjanje i 27
Strategijski problemi godišnjak 1988. Dr. Todor Mirković, članak, str.373-383 Air Force- magazin, specijalni broj, april 1997.god. 29 p.puk. D. Stefanović, Ratno vazduhoplovstvo NATO, KŠŠRV I PVO, Beograd 1991.god. 28
20
osmatranje,
pravovremeno
uzbunjivanje,
navigacija
i
navodjenje,
hidrometeorološko i geodetskotopografsko obezbedjenje. Osim toga sredstva u kosmosu su značajan elemenat telekomunikacija u sistemu rukovodjenja i komandovanja i zbog toga su posebno uticajna u elektronskoj borbi. Ubojna sredstva Savremenim u/s kojima raspolaže RV SAD, moguća su dejstva po OD u prilično neoptimalnim uslovima. Ovi uslovi karakterišu se: jakom trupnom PVO, noć, slaba vidljivost, koja u odredjenim situacijama može da bude i nevidljivost, postojanje jakog protivničkog sistema PVO sa ARJ i LA itd. Povećana preciznost pogadjanja utiče na verovatnoću izvršenja zadatka i neutralisanja cilja, a povećan domet omogućava preživljavanje. Pomenuta nuklearna sredstva, treba razmatrati posebno, jer iako imaju veliku vatrenu moć, upotrebna vrednost je mala, zbog opasnosti od nekontrolisane uporebe i posledica koje ostaju. Ono ipak predstavlja sredstvo odvraćanja koje opstaje uprkos činjenici da su novi sistemi oružja, kao: JSOW ili JDAM daleko većih borbenim mogućnosti. 30 Ljudski resursi Supstantni elemenat svake organizacije su ljudi, čije uzajamno delovanje čini organizaciju. Uspeh ili neuspeh svake organizacije je u osnovi determinisan kvalitetom njenih ljudskih resursa, sposobnosti njenih članova i njihovog ličnog uticaja, zatim materijalnih resursa (ekonomskih dobara) i na kraju, od konceptualnih resursa posebne grupe njenih članova-rukovodioca. 31 Prioriteti RV SAD u pogledu kadra su regrutovanje i zadržavanje u službi visoko kvalitetnog ljudstva, dobro obučenog, sa vrhunskim komandnim kadrom. Ono
30
J.Lovrić, Elektronska oprema i naoružanje savremenih borbenih aviona, VINC Beograd 1991.god.
31
dr. Manojlo Babić, Osnovi organizacije, Sarajevo1976.god, str.25
21
mora biti sposobno da postigne uspeh u kompleksnom i promenljivom okruženju budućih vojnih operacija. Iako, za SAD važi mišljenje da su pre svega bogata zemlja i da smanjuju uticaj ljudskog faktora, ipak izboru kvalitetnog ljudstva se daje poseban značaj. Pogled amerikanaca na svet je, pre svega pragmatičan. Oni su svesni značaja ljudskog faktora i zato, kada su izbor kandidata i obuka u pitanju, izbor je uvek ono najbolje. Ovo je jedna od osnova njihove strategije i doktrine. Naime jedan od uslova funkcionisanja, sada već stare, doktrine vazdušno - kopnene bitke je označen kao odlično obučeno ljudstvo, što se više puta u praksi potvrdilo, u njihovim dejstvima, vodjenim proteklih decenija ili njihovih prijatelja (pre svih OS Izraela). Da bi se zadržalo ljudstvo primenjuje se čitav niz mera koje se tiču morala: od mogućnosti neprestanog profesionalnog razvoja, izazovne i zadovoljavajuće karijere i kvaliteta života. Plate i materijalni dodaci čine samo deo ovih mera. Posebno se daje značaj manjem operativnom naprezanju ljudstva, a da se ovo ozbiljno uzima u obzir, može se videti preko nove organizacijske strukture uvodjenjem ekspedicionih armija (AEF). Na taj način je RV SAD, iako u nezgodnom položaju zbog potreba opšteg smanjenja u OS SAD posle hladnog rata, uspelo da sačuva ljude, kao osnovni subjekat organizacije, a time u direktnoj vezi i udarnu moć. Tehnološki razvoj Razvoj
je jedan od osnovnih ciljeva svakog organizacijskog sistema. On
omogućava prilagodjavanje novonastalim uslovima, koji okružuju sistem. Razvoj se uočava kroz evoluciju ili revoluciju. Nezavisno od uslova okoline koji su doveli do razvoja, on omogućava novi kvalitet, koji znači opstanak. 32 Revolucija u razvoju sistema bi značila drastičnu promenu kvaliteta, koja se u slučaju RV SAD ogleda u promeni organizacijske strukture i transformisanju snaga kako bi bile sposobne da oblikuju okruženje i reaguju efikasno u budućnosti. 32
Dr. Miloš Rajkov, Teorija sistema,KIZ «Centar», Beograd 1987.god.
22
To se odnosi i na usmeravanju na kosmičku komponentu snaga RV, odn. na sve izraženijem korištenju kosmosa u vojne svrhe. Ovo uslovljava i adekvatan razvoj novih doktrina i podsistema komandovanja. RV je ustanovilo šest novih borbenih laboratorija za realizaciju “Vizije RV za 21.vek”. Zadatak tih borbenih laboratorija jeste da brzo identifikuju i vrednuju nove ideje koje povećavaju mogućnost RV da ostvaruje i svoje osnovne zadatke i združeno ratovanje. Koncepcije vrednovane u laboratorijama biće uvrštene u aktivnosti oko organizacije, doktrine, obuke i nabavke opreme. Šest laboratorija usredsrediće se na sledeće oblasti: vazduhoplovna sredstva bez ljudske posade, informacioni rat, vazduhoplovne ekspedicione snage, kosmički potencijali, komandovanje i upravljanje bitkom i zaštita snaga. Evolucija je manje dramatična i ogleda se kroz razvoj i uvodjenje novih sistema oružja, kao i manjih promena u taktici i operatici. Ovom delu razvoja, koji se ogleda, pre svega u tehničkom razvoju sredstava, pridaje se veliki značaj. RV SAD u narednom periodu istraživaće: združeni radarski sistem za osmatranje i napad na cilj (JSTARS), taktičke vazduhoplove (F-22, F/A-18E/F, JSF), ubojna sredstva, sistem antibalističke odbrane na vojištu, nacionalne raketne odbrane, odbrane od krstarećih raketa i navigacije. 33 Ekonomska moć SAD Oružje je uvek bilo skupo, a tendencija je bila da postane kompleksnije i vremenom manje pouzdano, s tim da je moralo imati veće borbene mogućnosti od prethodnog. Trka izmedju cene i efikasnosti i mogućnosti plaćanja večno traje. Ekonomska moć je osnova političke moći i stoga je tesno povezana sa njom. Posedovanje jedne – uslov je za posedovanje druge. Iako se ekonomska i politička moć ne moraju poklapati, ekonomska moć se, u vidu ekonomskog potencijala, javlja kao neposredna baza vojnog potencijala, koji obuhvata količinske dimenzije oružanih snaga.
33
Vojno delo br. 3-4, 1999.god.
23
Uloga ekonomske moći se može odvojeno posmatrati u društvenoj i političkoj moći. Naime činjenica je da je ekonomska moć, kao takva osnovica političke moći i može proizvesti poseban oblik sile, kao sredstva politike. Medjutim ovde će se razmatrati prvo značenje, kao neposredna baza vojnog potencijala i njen uticaj na udarnu moć. Teritorija, njeno prostranstvo, bogatsvo prirodnim izvorima, broj i kvalitativni sastav stanovništva, samo su uslovi za razvoj ekonomskog potencijala. Za ekonomsku moć zemlje najznačajnija je ukupna proizvodnja materijalnih dobara koja se statistički izražava putem bruto-nacionalnog proizvoda, koji predstavlja celokupnost vrednosti dobara proizvedenih u toku jedne godine. U savremenim procenama ekonomske moći jedne zemlje u obzir se uzimaju sledeći parametri: mogućnost i sredstva diversifikacije - ukoliko je treba prilagodjavati; kompletirana industrija; široke finansijske mogućnosti i uz to naučna i tehnička elita na svetskom nivou. 34 SAD jesu i biće globalna sila. Njihova ukupna proizvodnja ubedljivo je najveća na svetu. One zauzimju vodeće mesto u mnogim oblastima nauke i tehnologije i imaju najveći potencijal za prilagodjavanje na nove proizvode i metode proizvodnje. Njihovi vojni kapaciteti superiorni su u u odnosu na sve ostale odbranbene snage. One su u stanju da obezbede nuklearne i konvncionalne snage modernom opremom, koju nijedna druga država u svetu nije u stanju da priušti. To omogućava ispunjavanje svih postavljenih ciljeva nacionalne strategije za potrebnim snagama, kroz nabavku i razvoj opreme i naoružanja. 35 Obzirom da je završetkom hladnog rata nastupila euforija večnog mira, koja je zavladala, došlo je do sveopšteg trenda smanjenja izdataka za OS SAD. Medjutim, kao što je već izneto, zadaci koji su se javili u postsovjetskoj eri su narasli u skladu sa vodećom ulogom jedine supersile i postojećom paradigmom o: “Sukobu civilizacija”, koja implicira nove sukobe u XXI veku. Za ostvarenje strategije oblikovanja medjunarodnog okruženja, reagovanja na celokupan spektar kriza i agresija, te pripremanja snaga za budućnost, potrebne su znatne i pripravne snage, zajedno sa fokusiranim programom investicija u poboljšanje opreme koju će te 34 35
Dr.Radoslav Stojanović, Sila i moć u medjunarodnim odnosima, Beograd 1982.god Dr. Tuomi Osmo, Nova geopolitika, ŠNO Beograd 2000.god.
24
snage koristiti. To znači da se u ukupnom budžetu za nacionalnu odbranu, koji iznosi oko 250 milijardi dolara iz 1997.god., sredstva izdvajaju za modernizaciju i za održavanje postojećeg stanja snaga.
25
RV SAD i udarna moć Budući da su zauzele vodeću poziciju u svetu, održavanje jake vojske i volja da se ona upotrebi u ostvarivanju nacionalnih i zajedničkih interesa i dalje je bitna za strategiju oblikovanja okruženja na početku 21.veka. Ciljevi koji se moraju ostvariti postavljenom strategijom oblikovanja okruženja jesu: - promovisanje regionalne stabilnosti, - sprečavanje ili ograničenje konflikata i pretnji, - odvraćanje agresije i prinude. SAD deklarišu sebe, kao jedinu zemlju u svetu, sposobnu da efikasno vodi združene vojne operacije velikih razmera daleko od svojih granica, temeljac mnogih medjusobno korisnih saveza i bezbedonosnih partnerstava, te stub stabilnosti u ključnim regijama sveta. Da bi ostvarile ove zahteve, SAD moraju da poseduju i održavaju vojnu moć, koju je moguće ispoljiti u vodjenju širokog opsega vojnih aktivnosti i operacija, od odvraćanja i nanošenja poraza agresiji velikih razmera, preko učešća u vanrednim situacijama manjih razmera, do suprostavljanja asimetričnim pretnjama medju kojima je i terorizam. Jednom rečju, SAD moraju posedovati vojnu moć, koja se može pretočiti u vojnu silu, kao sredstvo za postizanje ciljeva nacionalne strategije. Rečeno je u prvom delu rada, da je vojna moć kompleksna i da je udarna moć njen sastavni deo. Udarna moć RV SAD predstavlja tipičan primer novog koncepta, koji omogućava asimetričnu primenu sile radi vodjenja oružane borbe i rata asimetričnim snagama. 36Ovim konceptom snage RV SAD primenjuju asimetričnu silu protiv osetljivih tačaka neprijatelja i omogućavaju direktan napad na strategijske centre, bez rizika i trošenja u klasičnim sudarima, karakterističnim za XIX vek. Udarna moć RV SAD, kao sredstva politike, dolazi do izražaja kroz čistu demonstracija
sile
i
mogućnosti
njene
upotrebe.
Sposobnost
odvraćanja
potencijalnog protivnika leži u ispoljenoj volji da upotrebe svoje snage i sposobnosti vodjenja konvencionalnog i nuklearnog rata, kao i za vodjenje sukoba 36
Drugačije prirode
26
niskog intenziteta, pa čak i za dejstvo po organizacijama koje ne spadaju u konvencionalne OS. 37 Da bi se ovo potkrepilo, potrebna je stalna prisutnost preko isturenih položaja u inostranstvu, zatim, vatrene, prostorne i vremenske mogućnosti RV SAD da brzo projektuju vojnu moć u potpuno različitim uslovima. RV SAD, kao što smo videli, svojom novom organizacionom strukturom, omogućava prisutnost u potrebnim regionima, sa snagama, potpuno spremnim i posebno uvežbanim za svoj period angažovanja. Uz to postoji stalna prisutnost mogućnosti upotrebe i raspoloživost sredstava i snaga raspona od specijalnih do kosmosa. Ovde spada i posedovanje nuklearnog potencijala, koje ostaje značajno sredstvo protiv širenja oružja za masovno uništavanje, kao i sredstvo odvraćanja prema postojećim nuklearnim silama. Pored toga, učestvovanjem u zajedničkim vežbama, sa saveznicima i prijateljima, kao i školovanjem odredjenog broja pripadnika stranih snaga u svojim školama, doprinose jačanju saradnje, povećavanju otvorenosti i sticanju poverenja. Udarna moć RV SAD, kao sredstva strategije, posebno dolazi do izražaja pri reagovanju na celokupan spektar kriza. Prva faza reagovanja na krizu je pokušaj da se protivnik odvrati bez veće reakcije. Ovde dolaze do izražaja sposobnost brzog i odlučnog reagovanja. Nivo gotovosti snaga koje se rasporedjuju, zatim njihova namena, opremljenost i obučenost je direktno vezan za brzinu reakcije, kao i mogućnosti infrastrukture da primi gotove snage. U oba slučaja RV SAD je vid koji može najbrže reagovati na svaku krizu. Pored toga, ukoliko je potrebno u kasnijim fazama, pored diplomatije i ekonomskih pritisaka primeniti ograničene udare, najefikasnije sredstvo za ovaj zadatak je ponovo RV SAD, iz istih razloga, u šta smo se mogli uveriti kroz ratnu praksu zadnjih nekoliko decenija.
38
Medjutim, ukoliko to ne urodi plodom, pristupa se vodjenju operacija u krizama manjih razmera. Ovde se postavlja zahtev koji može sadržati različita združena dejstva. Uloga RV SAD je: demonstracija sile, ograničeni udari, ustanovljavanje zone zabranjenih letova, održavanje sankcija na moru, protiterorističke operacije 37 38
terorističke organizacije, narko- karteli i sl. Napad na Libiju npr.
27
itd. Vidimo da se od RV zahteva čitav spektar relativno različitih dejstava (npr. zona zabranjenih letova i protivteroristička operacija), koje je ono u stanju da izvrši, a za šta postoje neoborive činjenice. Naime, dogadjaji od 11. septembra i nakon njih dejstva u Afganistanu ovo potvrdjuju. Uz to, RV SAD mora biti sposobno da dejstvuje u uslovima upotrebe asimetričnih sredstava od strane protivnika, kao i da omogući brzi manevar snagama na različitim vojištima i za odredjeno vreme. Ovo zahteva izuzetnu koordinaciju i organizovanost, kao i opremljenost i uvežbanost. Na kraju mogućih oblika upotrebe nalaze se klasična dejstva u ratu na vojištu. To je ujedno i najteži zadatak za RV i OS SAD u celini. Ovo zahteva primenu doktrinarnih načela i snaga kao što je već rečeno u drugom delu ovog rada. Kao globalna sila, SAD sa interesima širom sveta, postavljaju svojim snagama još jedan, vrlo težak zadatak. To je vodjenje dva rata istovremeno, na medjusobno odvojenim vojištima, kako bi se sprečila iskušenja potencijalnog, jakog protivnika da iskoristi trenutnu angažovanost snaga
na drugom mestu. Ovde do punog
izražaja dolazi borbena moć ovog vida OS SAD, sa svojim daleko većim mogućnostima u odnosu na druge vidove. Ključna razlika izmedju udarne moći RV SAD i ostalih elemenata vojne moći (KoV i RM) je mogućnost VK snaga da napadnu direktno najbitnije ciljeve, koji mogu imati strategijski efekat, bez prolaženja kroz mučan proces sukoba na taktičkom nivou, koji neminovno dovodi do gubitaka u ljudstvu. Kao dokaz ove tvrdnje može poslužiti broj poginulih i nestalih vojnika u ratu u Iraku od 1991.god pa do danas, gde su najveći gubici nastali kada je počela pešadijska borba. Primena udarne moći RV SAD Da bi se predstavila udarna moć RV SAD, mora se videti njena geneza i uticaj činioca i uslova na izvršenje udara koji su usmeravali razvoj RV SAD kao podsistema u sistemu OS. Za ovo će poslužiti prikaz načina i efekta upotrebe vazdušne sile RV SAD u napadima i udarima različitog značaja tokom ratova, vodjenih od Drugog svetskog rata naovamo.
28
Rat u Koreji 1950 do 1953.god. Ovaj rat je počeo 25.6.1950.god. dobro pripremljenim, organizovanim i vodjenim napadom jedinica Severne Koreje. Primer upotrebe snaga RV SAD u ovom ratu pokazuje ograničenost udarne moći RV, odn. prednosti i nedostatke uslovljene činiocima udarne moći.koji utiču na izvodjenje udara. 39 Opšti utisak je da je primenjena tehnika imala slabe vatrene i prostorne i mogućnosti, što se odrazilo na silinu udara i posledice. Mali radijus pojedinih vrsta avijacije, kao i slabe vremenske mogućnosti (teškoće ili nemogućnost dejstva u složenim meteo-uslovima) opterećivale su upotrebu RV. Iako je RV SAD imalo značajnu ulogu u spašavanju snaga J.Koreje i doprinelo opštim naporima snaga UN u stabilizaciji fronta, ipak je u konvencionalnom ratu činilo deo ukupne vojne moći uz KoV i RM, a strategijsku i političku ulogu kao nosioc udarne moći, moglo je da ima samo primenom nuklearnog oružja. Rat u Vijetnamu 1964 god.do1973. Ovo je tipičan regionalni rat, vodjen u jeku hladnog rata, izmedju snaga J.Vijetnama uz pomoć OS SAD i Fronta nacionalnog oslobodjenja J.Vijetnama i DR Vijetnam na drugoj strani. Ovi subjekti su se nalazili u direktnom sukobu, ali je u ratu na indirektan način učestvovalo mnogo više zemalja, a medju njima i SSSR i Kina. SAD su za vodjenje rata, kroz postepene eskalacije, angažovale 40% taktičke avijacije, 20% RM, 12% strategijske i 30-35% transportne avijacije. 40
39
- p.puk.Mirko Ivančić, Neki lokalni i oslobodilački ratovi posle drugog svetskog rata, CVVŠ M.Tito, Beograd 1990.god. - Dž.Stjuart, Vazdušna moć-rešavajuća sila u Koreji, Izdanje inostrane literature, Moskva 1959.god. - Dr.gen.puk.Zlatko Rendulić, Vazduhoplovne doktrine i tehnika, Savremena vojna misao Beograd 1974.god., 40 Dr.gen.puk.Zlatko Rendulić, Vazduhoplovne doktrine i tehnika, Savremena vojna misao Beograd 1974.god
29
Iako se “vazdušni” rat u Vijetnamu, najčešće deli na četiri perioda 41 , sa stanovišta analize udarne moći RV SAD interesantna su dva periodarata Ova podela je uslovna i odnosi se na borbene mogućnosti snaga RV i njihov uticaj na udarnu moć. 1. period (do 11.1968.god.) 42 Karakteristike ove faze su: nerealno postavljeni ciljevi, uz precenjivanje vatrenih mogućnosti angažovanih vazduhoplovnih sedstava za nanošenje udara, kao i slaba obuka letačkog sastava za dejstva u ovim uslovima. Komandovanje je bilo sve vreme
centralizovano
i
neelastično.
Zbog
tehničke
neprilagodjenosti
vazduhoplova 43 uslovima leta na malim visinama, sa uticajem reljefa i dejstva po malorazmernim, pokretnim ciljevima, uz protivdejstvo ARJ PVO, a zatim LA, efekat udara je bio vrlo slab. 2. period (do januara 1973.god.) Politički uslovi (otpor medjunarodne zajednice i unutar SAD) kao i borbeni (neuspeh u ostvarivanju strategijskih ciljeva RV SAD, neuspeh uništenja FNO i prekid komunikacije sa S.Vijetnamom i Kinom i uspeh TET ofanzive snaga FNO 1968.god.) utiču, na promenu politike i vojne strategije rata u Vijetnamu. SAD traže diplomatsko rešenje i pokušavaju pregovorima da izadju iz rata i izvrše tzv. “vijetnamizaciju.” 44 Uvažavajući činioce udarne moći, RV SAD je uvelo u upotrebu novije avione, bogato opremljene elektronikom, sa maksimalmo izvežbanim posadama 45 , primenjujući nove taktičke postupke i sa potpunom slobodom izbora ciljeva i komandovanja “oslobodjenog” političkim razlozima. Korištena su nova u/s, čiji je efekat prevazilazio dotadašnje očekivane norme. Prema oceni štaba 7.vazdušne armije SAD, rezultati udara u ovim dejstvima su bili veći nego cela ofanziva u jugoistočnoj Aziji tokom prethodne četiri godine. Upravo su u ovom ratu i u ovom periodu, prvi put upotrebljena “pametna” oružja, visoke tačnosti i 41
u knjizi dr. Rendulića “ Vazd. Doktr.” i skripti p.puk. Ivančića pominju se tri etape puk.Mato Mandić, članak Razvoj tehnike LBA u lokalnim ratovima, Glasnik RV i PVO 43 avioni su bili namenjeni dejstvu u nuklearnom ratu, sa velikih visina, u odsustvu manevarske borbe u VaP-u (npr. F-105 je mogao automatski da nadje velikoprostorni OD i dejstvuje nuklearnim oružjem bez spoljnje vidljivoti) 44 Pol Kenedi, Uspon i pad velikih sila, CID Podgorica 1999.god. 45 škola za usavršavanje pilota lovaca RM SAD je osnovana kao direktno iskustvo rata u Vijetnamu 42
30
velikih prostornih mogućnosti (dejstvo van zone efikasnog protivdejstva PVO). 46 Efekat ovih strategijsko-operativnih udara po OD je postignut, što je omogućilo postizanje političkog cilja: uspešne pregovore za okončanje rata i izvlačenje američkih snaga iz Vijetnama. Ukupni gubici aviona i helikoptera su bili poražavajući, obzirom na efekat udara i ukupnih dejstava (oko 3.700 aviona i oko 4.800 helikoptera) 47 . Medjutim, ako se obrati pažnja na zadnji period rata, jasno može da se uoči drastično odstupanje od takvog zaključka. Jasno
se vidi revolucionarni rast
borbenih mogućnosti za izvršenje udara, kao i mogućnost preživljavanja, a koje su u direktnoj meri uticale na upotrebu RV kao političko-vojnog sredstva. Napad na Libiju 1986.god. U ovoj operaciji je učestvovalo 18 aviona F–111F i 14 aviona A-6E, u sastavu udarne grupe, a oko 85 do 90 drugih vazduhoplova je obezbedjivalo borbena dejstva. Takodje je u napadu učestvovao i veći broj bespilotnih letelica. Planirani objekti dejstva su pogodjeni i uništeni uz pojedina odstupanja. Uslovi za dejstvo su bili neoptimalni zbog brišućeg leta i noćnog okruženja pri postojanju jake PVO protivnika i njenog protivdejstva. 48 Iz ovog primera se može videti da je očekivani taktički efekat udara imao politički cilj, koji je i postignut. Činjenica je da je dejstvo u ovako neoptimalnim uslovima omogućeno pravilnim odnosom prema činocima koji omogućuju izvršenje udara, odn. angažovanjem aviona sa brojnom, složenom i skupom elektronskom opremom uz primenu preciznih “pametnih” u/s – jednom rečju tehničkim
činocem,
vrlo
kvalitetno
obučenim
posadama,
pravilnom
organizacijom i izborom oblika manevra za napad, preciznim i koordiniranim planiranjem i komandovanjem. 46
J.Lovrić, Elektronska oprema I naoružanje savremenih borbenih aviona, VINC Beograd 1991.god. p.puk.Mirko Ivančić, Neki lokalni i oslobodilački ratovi posle drugog svetskog rata, CVVŠ M.Tito, Beograd 1990.god. 48 J.Lovrić, Elektronska oprema i naoružanje savremenih borbenih aviona, VINC Beograd 1991.god. 47
31
Rat u persijskom zalivu 1991.god. Izgled kampanje koju su vodile snage medjunarodne koalicije na čelu sa SAD bio je uvećana slika rata u Libanu 1982.god. sa novijim ubojnim sredstvima i dotad nevidjenim korištenjem kosmičkih snaga po obimu (u funkciji izvidjanja, komunikacija i navigacione pomoći). 49 Cilj vazduhoplovne operacije je obuhvatao vazduhoplovnu podršku snagama KoV i RM i strategijsku vazduhoplovnu ofanzivu. Ovi ciljevi su ostvareni izvršavanjem posebnih zadataka u nekoliko etapa. Ono što je bitno istaći, je primena vazduhoplovnih udara za izvršenje posebnih zadataka, pogotovo prve etape vazduhoplovne operacije, čijim se ostvarivanjem bitno uticalo na strategijski odnos snaga za dalje vodje rata. Primenjeni su masovni taktički i operativni udari po sledećim ciljevima: komandna mesta strategijskog i operativnog nivoa, operativni centri i centri veze, sistem VOJIN, sistem PVO, aerodrome i avijacija na njima, položaji i postrojenja oružja za masovno uništenje uključujući i lansere operativno-taktičkih raketa. Efekti ovih dejstva su odlučujuće uticali na dalji tok rata, jer je eliminacijom ovih ciljeva onemogućen organizovan sistem PVO i centralizovano komandovanje jedinicama, tako da je otpor u daljem toku rata (kada je otpočela kopnena ofanziva) bio izolovan, slab i neorganizovan. Ostali zadaci po etapama su izvršavani udarima i vatrom, ali su samo doprineli maksimalnom nanošenju gubitaka i rušenju vojno-ekonomskog potencijala Iraka, kada je rat već bio dobijen. 50 . Ukupni gubici aviona su: 38, što znači oko 3,5 na 10.000a/p. Zaključak je da je RV SAD, uvažavanjem činioca koji utiču na formu udara omogućilo svojim snagama veće borbene mogućnosti i time postizanje efekata operativnog i strategijskog značaja. Mogućnost za nanošenje udara, koju je pokazalo RV SAD u ovom ratu je omogućilo da vazduhoplovne snage prvi put u istoriji ratne veštine gotovo samostalno odluče ishod rata. Karakteristike udarne moći RV SAD 49 50
Dr. Todor Mirković, Vojno delo 4-5, članak, Beograd 2000.god. Informativni bilten prevoda br.9, CVVŠ OS, Beograd, 1991.
32
Udarna moć RV SAD se karakteriše vazdušnim udarima, kao posebnim oblikom primene vojne sile. Način primene i intenzitet, koji će ova vrsta sile imati, zavisi od postavljenih ciljeva, načina vodjenja rata, uslova primene (političkih i ekonomskih uslova) i mogućnosti snaga (kvaliteta i kvantiteta). Budući da je udarna moć RV SAD kompleksna i agilna, načina i intenziteta njene primene može biti toliko mnogo, koliko ima i različitih načina vodjenja rata i oružane borbe. Medjutim, sistematizacijom i generalizacijom kroz doktrinarna načela, predvidjaju se četiri načina primene vazdušne sile: gerilska borba, nasilan ulazak, odlučno zadržavanje i globalni sukob.51 Gerilska borba Vazdušno-kosmičke snage se najčešće upotrebljavaju u formi podrške, različitoj od konvencionalnih dejstava. Intenzitet primenjene sile je najčešće nizak. Neprijatelj se ispoljava u vidu lakih gerilskih snaga, niskog tehnološkog nivoa, naoružan lakim ARJ PVO, uz stanovništvo, koje najčešće podržava neprijatelja, pa se logistika može naći na udaru. Specijalne snage i vazdušni transport imaju izraženu ulogu u mobilnosti, informativnim i psihološkim operacijama kao i obaveštajno-nadzirajućimizvidjačkim.52 Ovaj način primene sile je vidjen u Vijetnamu.
Nasilan ulaz Ovaj način se karakteriše kratkim vremenom trajanja, ali uz mogućnost dostizanja visokog intenziteta konvencionalno primenjene sile. Vlastite kopnene ili savezničke snage se ubacuju na vojište različitim metodama, da postignu odredjen cilj, dok VKS vrše kompleksnu podršku. Vrlo je bitno ostvariti prevlast u VaP-u, jer snage KoV-a mogu biti vrlo osetljive na protivdejstva neprijateljske avijaije i ARJ. Ove operacije se mogu 51 52
www.e-publishing.af.mil/pubfiles/af/dd/afdd2-1/afdd2-1.pdf ISR- Intelligence, Surveillance, Reconnissance
33
izvoditi na velikim daljinama, tako da je neophodno i tankovanje gorivom u vazduhu, kao i podrška mornaričkih vazduhoplovnih kapaciteta. Operacija ″Pravi razlog″ u Panami je primer ovog načina primene sile, gde je izvršena snažna podrška transportom i vazdušnim udarima. Odlučno zadržavanje Ovaj način se primenjuje da zaustavi napredujuće neprijateljeve kopnene snage, pre nego postignu cilj, koji je najčešće, osvajanje i okupacija odredjenog dela ili cele teritorije. VKS obezbedjuju mogućnost prostorno globalnog odgovora i često predstavljaju jedinu mogućnost primene sile u kratkom roku. Kada se odlučno zaustavljanje izvodi u konvencionalnom ratu, neprijatelj će imati jak sistem PVO i jake ofanzivne avijaciske snage. Ovo zahteva primenu kompleksnih i jakih vazduhoplovnih snaga u PVB u kratkom vremenu, koje mogu zadržati ili čak sniziti nivo opasnosti. Pošto je upotreba drugih snaga, najverovatnije, nemoguća ili snage KoV-a tek pristižu na ratište, to će borba protiv kopnenih snaga neprijatelja53 biti mnogo sadržajnija i izraženija, nego pri drugim uslovima. Strategijski napad, kao jedan od sadržaja oružane borbe u VaP-u54 biće ograničen na ciljeve koji daju mnogo brže rezultate, zbog kratkih rokova. Ovaj način primene sile je vidjen u prvoj fazi razvoja udarne moći RV SAD, u Koreji, a mnogo kasnije i u ratu zalivu 1991.god. Globalni sukob Nakon završetka hladnog rata RV SAD je razvilo konvencionalne snage, sa mogućnošću globalnog udara. Snage RV SAD su postale ekspedicione (brze, pokretne), sa malo stalno stacioniranih jedinica u prekomorskim lokacijama, odakle mogu direktno primenitit vojnu silu. AEF predstavljaju namenske snage, koje mogu hitno biti rasporedjene u bilo koji deo sveta. Pomorke vazduhoplovne snage, takodje mogu pružiti podršku, ukoliko im to prostorne mogućnosti dozvoljavaju. 53
POB, PPB, PARB itd. Prema doktrini RV SAD postoji više sadržaja OB u VaP-u,www.epublishing.af.mil/pubfiles/af/dd/afdd21/afdd2-1.pdf 54
34
Bombarderska avijacija, koja se po operativnoj formaciji nalazi u sastavu AEF, obezbedjuju važan izvor udarne moći, jer ne zavisi od isturenih baza ni prostornih ograničenja koja ima mornarica. Borbene mogućnosti ove vrste avijacije su izuzetne, zbog velike nosivosti raznovrsnog ubojnog tereta, pa se na taj način mogu kompleksirati misije i dejstvovati po više ciljeva u jednom letu. Druge snage RV mogu obezbedjivati ova dejstva. Primer ovakvih operacija je udar sa distance na Libiju.. Savremena u/s i avioni u arsenalu SAD, svojim kvalitetom, neposredno menjaju prevazidjene proračune, odnosa snaga koji su u prošlosti iskazivani brojem aviona, mogućim naprezanjem (izraženim u a/p) i nosivošću (izraženom u tonama) bombi i raketa. . 55 Kao što je rečeno cilj i značaj udara se razlikuje i može biti od taktičkog do strategijskog nivoa u zavisnosti od karakteristika ratnih dejstava i ciljeva političko-vojnih. Borbene mogućnosti sredstava i tehnike u arsenalu RV SAD su mnogostruko narasle, tako da danas taktički udar može izvršiti i jedan avion sa daleko većim efektima i uz naglašenu ekonomičnost. Pravi primer globalne mogućnosti nanošenja udara je dejstvo udarne grupe od 6 B-52 sa po 27 AB, tadašnje strategijske avijacije RV SAD (B-52 sada se nalaze u AEF) po ciljevima u Egiptu na vežbi “Sjajna zvezda 82”, nakon 15h leta iz SAD. 56 Budući da je novom formacijskom strukturom AEF osnova za procenu borbenih mogućnosti, sagledavanjem njenih mogućnosti za nanošenje
udara steći ćemo
uvid u opšte sposobnosti RV SAD kao nosioca udarne moći. AEF čine skvadroni borbene, bombarderske, transportne i avijacije za punjenje gorivom u vazduhu, komande taktičkog nivoa i dodatnog ljudstva i opreme za podršku borbenih dejstava. AEF u svom sastavu ima oko 150 do 200 aviona različitih tipova i 10.000 do 15.000 pripadnika RV (tabela 1). Borbene karakteristike ovih aviona spadaju u sam vrh vazduhoplovne tehnike i omogućavaju izvršenje svih zadataka, koji se mogu javiti, u borbi za prevlast u VaP, izolaciji bojišta, neposredne podrške, neutralisanju protivničke PVO, 55 56
J.Lovrić, Elektronska oprema i naoružanje savremenih borbenih aviona, VINC Beograd 1991.god. isto
35
taktičkom vazdušnom transportu i punjenju gorivom u vazduhu. Ovim snagama se pridaju snage, van sastava AEF, a koje uključuju jedinice koje imaju u svom sastavu sledeće avione: E-3 AWACS, E-8 JSARS, U-2, EC-130E ABCCC, EC130H Compass Call i RC-135 Rivet Joint. Ovi skvadroni su malobrojni i imaju specijalizovanu namenu, u obezbedjenju nanošenja udara, tako da im je operativni tempo angažovanja izuzetno visok. Osnovni oblik dejstva, kojim
se snage RV SAD upotrebljavaju za izvršenje
namenskih zadataka, je vazduhoplovna operacija. Njen cilj može biti različit, obzirom na oružane borbe, npr. na početku svake intervencije ili rata izvodi se operacija za neutralisanje RV i PVO protivnika. U zavisnosti od cilja, formira se odgovarajuća struktura (borbeni raspored) za izvršenje zadatka. Načelno sastav snaga bi bio sledeći: grupa za izvršenje osnovnog zadatka – udara, snage za protiv-elektronska dejstva (elektronsko ometanje, obmanjivanje i PEBD), snage za osmatranje vazdušnog prostora i komandovanje, snage za lovačku zaštitu, snage za neutralisanje sistema PVO i snage za obezbedjenje produženog doleta avio-cisterne za dopunu gorivom u vazduhu. U zavisnosti od vrste operacije, broj aviona u pojedinim grupama varira, tako da u odredjenim uslovima sastav udarne grupe može činiti samo 30% angažovanih aviona. Ovo je karakteristično za “udare sa distance”, kakav je npr. bio napad na Libiju 1986.god. Iako se čini da je to nedovoljno, jer je to oko 50 do70 aviona, ove snage mogu u jednom letu neutralisati 100 do 200 ciljeva, pri najnepovoljnijim uslovima (da 30% aviona u b/r čini udarnu grupu, sa smanjenom verovatnoćom pogotka i nošenjem opreme za elektronsku zaštitu i dejstvo). Obzirom na raznovrsnost tipova aviona i njihove avionike, kao i uz navedenu mogućnost raznovrsnog naoružanja, silina taktičkog udara po jednoj diviziji KoV, u samo jednom naletu, bi imala za posledicu njeno potpuno uništenje. Možda bi kao najbolji primer udarne moći RV SAD mogao poslužti: odnos cena – efekat. Manjim brojem angažovanog ljudstva, uz upotrebu sredstava većih
36
borbenih mogućnosti i uz znatno manje gubitke 57 , mogu da se ostvare ciljevi zadati nacionalnom strategijom. U (tabeli 3) mogu se orjentirno videti troškovi ratovanja za 120 dana, a izraženi u dolarima i tonama materijala koji treba dopremiti na ratište. 58 Jasno se može videti disproporcija u veličini angažovanog ljudstva, cene tehnike i borbenih mogućnosti. Jedna grupacija KoV od trideset divizija za 120 dana stajala bi više od 200 milijardi dolara, a 3600 aviona za isto vreme oko 178 milijardi dolara, ali sa ogromnom razlikom u gubicima i mogućnostima izvršenja zadatka. Primer za ovo može se videti iz rata u persijskom zalivu 1991.god., kada je uništeno 29 divizija KoV Iraka. Većina ovih divizija se “istopila” tokom vazdušne kampanje, koja je prethodila vazdušno-kopnenoj operaciji. Obzirom na broj angažovanih aviona i a/p, kao i vrstu zadataka koje su izvršavali (taktička i strategijska dejstva istovremeno), može se videti da su masovni taktički udari pretvarani u operativne po značaju. Oni su kasnije iskorišteni u kopnenoj ofanzivi, radi obuhvata koje je izveo VII Ko KoV SAD. 59 Ono što je bilo novo u ratnoj veštini, a pojavilo se u ovom ratu, je neprekidnost masovnih udara avijacije koji su se slili u jedan strategijski masovni udar, koji je trajao 38 dana neprekidno i uništio jednu regionalnu silu. Pri svim ovim razmatranjima ne treba, na kraju, zaboraviti nuklearnu komponentu, koja daje posebnu težinu udarnoj moći RV SAD. Zbog očiglednih problema u operacionalizaciji primene ovog oružja u stvarnim uslovima, stiče se utisak njegove zapostavljenosti. Medjutim ovo ne bi bilo tačno jer SAD i dalje zadržavaju nuklearne snage odredjenog stanja gotovosti. Iako su one manje u kvantitativnom pogledu u odnosu na period hladnog rata, kvalitet je i dalje zadržan, što znači sposobnost elastičnog reagovanja na bilo koji izazov, a u krajnjosti uništenje celokupnog čovečanstva-više puta
57
interesantno je uočiti gubitke ljudstva u Pustinjskoj oluji 1991.god. i rat u Iraku 2003.god., u različitim borbenim uslovima: stanja snaga Iraka i prostor b/d. 58 Džems F. Danigen, Kako voditi rat, VINC Beograd1993.god., u ovoj knjizi se mogu videti odnosi izmedju vidova, prema ceni trošenju i ostvarivanju rezultata 59 Informativni bilteni prevoda br.6 i 9, CVVŠ OS, Beograd 1991.god.
37
Tabela 3)
Činioci udarne moći RV SAD Kvalitet i kvantitet vojnih snaga potrebnih da izazovu promenu, čine ključni elemenat i osnovni činioc udarne moći. Njihov kvalitet i kvantitet direktno utiče, kao vojna sila, na udarnu moć i samim tim na mogućnost ostvarenja političkih i strategijskih ciljeva. Sagledavanjem sadašnje organizacije RV SAD, odn, njenih elemenata, uočava se njihov pojedinačan značaj i uticaj na sistem u celini. Značaj organizacijske strukture, kao činioca udarna moći, proističe iz mogućnosti da se njenom odgovarajućom postavkom i prilagodjavanjem konkretnim zadacima i uslovima, poboljšaju ili uvećaju rezultati postavljenog cilja sistema.
38
Doktrina svoj uticaj na udarnu moć vrši kvalitetom organizacije u širem i užem smislu. U širem smislu se na osnovu nje pripremaju i izgradjuju snage za ostvarivanje odredjenih ciljeva. U ovom smislu, doktrina utiče na strategijska rešenja i strategijski nivo elemenata udarne moći. U užem smislu, na taktičkom i operativnom nivou, opredeljuje način izvidjenja aktivnosti, odn. b/d, kojima se neposredno ostvaruju ciljevi. Time se kvalitetom doktrine kvantifikuje udarna moć. U suštini uspešnog vodjenja rata leži doktrina. Čisti i efikasno postavljeni komandni odnosi su osnova za efikasno izvršenje zadataka i funkcionisanje organizacije u celini. Iako je organizacija komandovanja u RV SAD naizgled složena, jer se pojavljuju četiri vrste veza, odnosi su vrlo precizno postavljeni, tako da omogućavaju centralizovano planiranje i kontrolu, ali decentralizovano izvršenje. Time se sveobuhvatno organizuje izvršenje zadatka, jer su sve snage na ratištu pod jednom komandom, ali se komandovanje rasterećuje prenošenjem pune odgovornosti na potčinjene. Naravno, oslonac ovakvoj efikasnosti je tehnologija, medjutim i organizaciona struktura igra podjednako važnu ulogu. 60 Tehnološki razvoj posebnih elemenata sistema i razvoj celog sistema, uvećavaju ukupnu udarnu moć RV SAD, jer omogućavaju: - Superiornost u VaP-u i kosmosu, čime omogućavaju svim snagama SAD slobodu od napada i slobodu da napadaju. Sposobnost RV da izvrši napad bilo gde na zemaljskoj kugli i dalje biti presudna. - Mogućnost brzog kretanja po celoj zemaljskoj kugli. Ovo će obezbediti SAD da mogu brzo i odlučno da reaguju na neočekivano ugrožavanje njihovih interesa. - Mogućnost RV za precizno dejstvo. Ovo će omogućiti RV SAD da pouzdano deluje selektivnim snagama istovremeno na specifične ciljeve i ostvari željene efekte uz minimalan rizik i propratnu štetu. - Snage i sredstva bazirani u VaP-u i kosmosu doprineće superiornosti snaga SAD u oblasti informacija, a agilna borbena podrška omogućiće borbenim
60
www.e-publishing.af.mil/pubfiles/af/dd/afdd2-1/afdd2-1.pdf
39
komandantima
da
poboljšaju
mogućnost
reagovanja,
rasporedjivanja
i
obezbedjenja svojih snaga. Na snage RV SAD uvek je išao veliki deo ukupnog budžeta za OS u celini. Medjutim zbog naglešenih borbenih mogućnosti, iako su ukupne snage smanjene, sredstva za RV SAD su uvećana. To se može videti po broju programa u razvoju za potrebe RV, koji se mogu videti u sklopu prethodnog odeljka. Iz navedenog se može zaključiti da je ekonomska moć u direktnoj vezi sa udarnom moći, odn. da je novac u proporciji sa borbenim mogućnostima, jer omogućava kupovinu sredstava za efikasno postizanje ciljeva. Prikazom upotrebe udarne moći u nekim ratovima i samostalnim udarima, može se uočiti uticaj istih elemenata i stvoriti slika o potrebnom i ostvarenom kvalitetu i kvantitetu upotrebljenih snaga. Takodje se mogu sagledati i ostvareni rezultati. Može se uočiti da zanemarivanje jednog činioca neminovno dovodi do pada i neefikasnosti celog sistema. Za rat u Koreji je karakteristično da tehničke karakteristike vazduhoplova nisu odgovarale, ali je zato došao do izražaja kvalitet ljudstva. U vijetnamu, pored nedovoljne efikasnosti sredstava, loša je bila prvo doktrina upotrebe, a zatim sistem komandovanja i organizaciona struktura. Pri napadu na Libiju svi činioci su respektovani, s tim što je delimično pogrešna taktika upotrebe (taktička doktrina) F-111 dovela do odredjenih gubitaka. Medjutim udarna moć je uspešno pretočena u udarnu silu, što je dovelo do postizanja cilja. Najkarakterističniji primer uspešno primenjene udarne moći RV SAD, predstavlja rat u Iraku 1991.god. Ovde su kvalitativno moćnije snage RV SAD protiv kvantitativno brojnijih kopnenih snaga Iraka odnele briljantnu pobedu. Do izražaja je došla kvalitetnija tehnika, ali i sistem komandovanja i doktrina. Bez obzira što je ekonomska moć snaga koalicije protiv Iraka bila veća, nije odlučnije uticala na udarnu moć, jer je i Irak bio regionalna sila sa dovoljno mogućnosti nabavka tehnike i vršenja obuke ljudstva. Ovaj primer efikasne udarne moći se ponovio i u našem slučaju 1999.god. Postoji, medjutim jedna razlika, slična sa ratom u Vijetnamu, a to je da su ciljevi koje je postavljala politika ograničavali slobodu vodjenja vojnih operacija. Toje
40
uticalu na vreme trajanja cele kampanje i relativno smanjenu efikasnost dejstva u taktičkom smislu. Ipak, stratgijski udari po energetskoj infrastrukturi i kopnenim komunikacijama doveli su do željenog efekta. Sve ovo upućuje na važnost svih činioca pri izgradnji udarne moći. Takodje je bitno uočiti veliku fleksibilnost RV SAD i sposobnost “učenja na greškama”, što je za svaku hvalu jer to omogućava opstanak sistema u celini, njegov razvoj i konačno rast njegove moći u celini.
ZAKLJUČAK * Mnogi autori su obradjivali pojam sile i moći u medjunarodnim odnosima i ratnoj veštini. Medjutim, često se susreće različito shvatanje ovih pojmova, u zavisnosti od prirode predmeta interesovanja i cilja autora, kao i ličnih afiniteta. Pojam udarne moći je još složeniji i nedovoljno obradjen u našoj teoriji ratne veštine. Moja namera je bila da na primeru udarne moći RV SAD analiziram ovaj pojam, odredim njegove karakteristike i činioce, a ujedno i pokažem praktičnu primenu za ratnu veštinu
41
* U drugom delu rada je prikazano RV SAD, kao organizacija u najširem smislu, nastala pravilnim sagledavanjem činioca od uticaja na udarnu moć. Prikaz je izvršen pojedinačnim sagledavanjem elemenata sistema RV SAD. Izvršen je pokušaj da se oceni značaj svakog elementa za celinu sistema, kao činioca udarne moći. Zaključak koji se nameće jeste: da bi RV bilo nosilac udarne moći, prilikom planiranja i tokom njegove izgradnje, moraju da se uvažavaju činioci koji utiču na udarnu moć i to prvo pojedinačno, a zatim kompleksno, sistemski. Zanemarivanje jednog činioca na račun drugog, sigurno dovodi do narušavanja celovitosti sistema, a u krajnjoj liniji do njegove disfunkcionalnosti. Ovo je RV SAD dokazalo svojim vekom postojanja i upotrebom u najrazličitijim borbenim i dr.uslovima. * U trećem delu rada dat je prikaz mogućnosti RV SAD za nanošenje udara, od taktičkog
do
strategijskog
nivoa
radi postizanja
političko-vojnih
ciljeva,
postavljenih nacionalnom strategijom. U radu su izloženi uslovi oružane borbe i nekih ratova u kojima se nalazilo RV SAD od drugog svetskog rata. Cilj ovog prikaza je bio da se shvati razvoj RV SAD kao nosioca udarne moći u opštim i posebnim borbenim ulovima koji su vladali i koji su činioci bili od presudnog uticaja na tu moć. U ovom delu su sagledane i mogućnosti i efekti izvršenih udara na vodjenje oružane borbe i rata Pogrešno sagledavanje udarne moći, dovelo je do pogrešne namene i upotrebe snaga RV. Ovo je kulminiralo u ratu u Indokini, gde je precenjena uloga i značaj snaga RV, što je u krajnjoj liniji i dovelo do poraza SAD. Medjutim važno je obratiti pažnju na radikalnu promenu koja se desila tokom rata, a na osnovu iskustava iz njega. Naime malo ko zna o promeni borbenih mogućnosti za nanošenje udara, koje su nastale od 1972.god. Upravo su taktički vazdušni udari doveli do ograničene političke pobede na samom kraju rata. Udari, koji se po angažovanim snagama mogu smatrati taktičkim i operativno-taktičkim imali su strategijski efekat.
42
U daljem prikazu, do rata u zalivu, uočen je postepen rast udarne moći i sagledavanje njegovog značaja, koji je prevazilazio okvire taktičkog. Rat u zalivu 1991.god., a zatim i agresija na SRJ 1999.god., doneli su potrbebu za potpunom promenom stava o značaju RV SAD i njegove udarne moći. RV SAD je u ovim ratovima, maltene, samostalno postiglo strategijske ciljeve, koje je postavila politika, što znači da su udarna moć RV SAD i njen značaj, postali samostalno sredstvo politike. Ovo ukazuje na zaključak da su vazdušni udari, koje izvodi RV SAD, po svom efektu i značaju za vodjenje oružane borbe i rata, ravnopravno, a ponekad i značajnije sredstvo od drugih oružanih sistema. Takodje se može zaključiti da je uspeh u nanošenju udara posledica ravnopravnog tretiranja svih činioca koji utiču na udarnu moć i prihvatanje njihovog uticaja kroz ravnomeran razvoj svih elemenata RV , kao organizacijskog sistema. Primerima je dokazano da su katastrofalne posledice neminovne ukoliko se ovo zanemaruje.
LITERTURA: -
J.Ninković, Vidovi i oblici b/d, VA KoV, katedra taktike, Beograd 1971.god
-
Vojna enciklopedija tom 7, Beograd 1975. god
-
Vojna enciklopedija tom 10, Beograd 1975. god
-
Dr.Radoslav Stojanović, Sila i moć u medjunarodnim odnosima, Beograd 1982.god
-
maj. Milojević M., Borbene mogućnosti divizije PVO, VKŠŠ RV i PVO, 1973.god.
-
Taktika lovačke avijacije, grupa autora, SSNO, Beograd 1984.god.
43
-
p.puk.Mirko Ivančić, Neki lokalni i oslobodilački ratovi posle drugog svetskog rata, CVVŠ M.Tito, Beograd 1990.god.
-
Dž.Stjuart, Vazdušna moć-rešavajuća sila u Koreji, Izdanje inostrane literature, Moskva 1959.god.
-
Dr.gen.puk.Zlatko Rendulić, Vazduhoplovne doktrine i tehnika, Savremena vojna misao Beograd 1974.god.
-
puk.Mato Mandić, članak Razvoj tehnike LBA u lokalnim ratovima, Glasnik RV i PVO
-
Pol Kenedi, Uspon i pad velikih sila, CID Podgorica 1999.god.
-
J.Lovrić, Elektronska oprema i naoružanje savremenih borbenih aviona, VINC Beograd 1991.god.
-
puk. Miloš Sinobad, Glasnik RV i PVO, članak
-
A.Ončevski, Iskustva i pouke iz upotrebe i dejstva RV i PVO u lokalnim ratovima, VINC Beograd 1988.god.
-
Dr. Todor Mirković, Vojno delo 4-5, članak, Beograd 2000.god.
-
Informativni bilten prevoda br.9, CVVŠ OS, Beograd, 1991.
-
Vojna politika, doktrina i strategija SAD-NATO, studija, Institut za strategijska istraživanja, Beograd 1989.god.
-
Strategijski problemi godišnjak 1988., A. Ončevski, članak
-
Obaveštajni bilten br.4, KRV i PVO, Beograd 2000.god.
-
Obaveštajni bilten br.1, KRV i PVO, Beograd 2000.god.
-
Strategijski problemi godišnjak 1988. Dr. Todor Mirković, članak
-
Air Force- magazin, specijalni broj, april 1997.god.
-
p.puk. D. Stefanović, Ratno vazduhoplovstvo NATO, KŠŠRV I PVO, Beograd 1991.god
-
Stanislav Ocokoljić, Strategije supersila na pragu XXI veka, Beograd 1991.god
-
dr. Manojlo Babić, Osnovi organizacije, Sarajevo1976.god
-
KIK Djordjijević Novak, materijal za knjigu u pripremi za štampu
-
Priručnik: Ratište, grupa armija i armija OS SAD, II uprava, Beograd 1988.god.
-
www.e-publishing.af.mil/pubfiles/af/dd/afdd2-1/afdd2-1.pdf
-
www.e-publishing.af.mil/pubfiles/af/dd/afdd1/afdd1.pdf
44
45
