Najvažnije stvari koje trebate znati da biste smislili s mislili i napisali dobar scenario. Elementi El ementi scenarija, zaplet i rasplet.
Zaplet - najvažnija stvar kod filmskog scenarija Temelj radnje svakog filma i samim tim scenarija je zaplet. Šta je zaplet? ZAPLET = CILJ + PREPREKA
Zaplet čine dve stvari: cilj i prepreka. Kako zaplet treba biti prikazan u filmu?
Pošto se zaplet sastoji od cilja i prepreke, prikaz zapleta se naravno svodi na prikaz cilja i prikaz prepreke. Najpre treba da se vidi šta je cilj glavnog junaka. ta on !eli" ta on #o$e" ta on pokušava"" %ada film razjasni šta je cilj glavnom junaku onda treba biti razjašnjeno i koja prepreka pokušava mu stoji na putu do tog cilja. %ada kroz dalje scene bude razjašnjeno i koje prepreke glavni glavni junak mora da savlada, onda $e se gledaoci ve$ u!iveti i film $e im postati zanimljiv. &ledaoci $e od tog momenta početi da se pitaju 'kako $e on svladati te prepreke"' i ta radoznalost $e dr!ati nji#ovu pa!nju. Problem kao cilj
(am problem mo!e ujedno biti cilj u zapletu. %ada su u pitanju neki veliki problemi koji koji su svakom čoveku čoveku razumljivi onda nije potrebno dodatno opisati i šta je cilj ti# osoba koje imaju takav problem. primer zapleta sa otmicom
Na početku filma, roditelji saznaju da im je dete oteto. Prikaz problema u kojem su se ovi roditelji našli je ve$ dovoljan kao prikaz cilja jer je svakom gledaocu jasno da je gubitak deteta u!asan doga)aj za roditelja i da se podrazumeva da !ele da im se dete vrati. *akle prikazom otmice je ve$ postalo jasno šta je cilj glavnim junacima i ne mora biti posebno prikazano. +ilj ovi# roditelja je da nji#ovo dete ponovo bude sa njima. To je jedna od !ivotni# situacija u kojima bi svaki običan čovek imao isti cilj pa nije neop#odno da se posebno ističe koji je.
Mikrozapleti e$ smo razjasnili da je zaplet najva!nija stavr u scenariju. -e)utim osim glavnog zapleta koji daje smisao celoj priči, da bi sveki deli$ filma bio zanimljiv, u filmu se mogu pojavljiva pojavljivati ti i manji zapleti koji daju posebnu čar pojedinim delovima filma. Te manje zaplete nazva$emo 'mikrozapleti'. %ao što se glavni zaplet sastoji od cilja i prepreka, tako se i mikrozapleti sastoje od svoji# ciljeva i prepreka. -ikrozapleti mogu biti elementi glavnog zapleta a mogu biti i nezavisni. ko su elementi glavnog zapleta onda su ciljevi mikrozapleta zapravo podciljevi glavnog zapleta. / tom slučaju, postizanjem ciljeva ciljeva mikrozapleta se svladava jedna po jedna prepreka glavnog zapleta. -ikrozapleti se mogu mogu nalaziti u mnogim dijalozima i mnogim konkretnim konkretnim potezima likova. likova.
Zaplet i radnja kod kratkih filmova %od kratki# filmova filmova je specifično to da su kratki. Nema vremena za suviše slo!en zaplet i za mnogo mikrozapleta. Zbog toga toga se cela radnja kratkog filma filma mo!e čak svesti na glavni zaplet koji se sastoji od jednog cilja i jedne prepreke. 0no što bi u dugometra!nom filmu bio samo jedan mikrozaplet.
Da li film može bez zapleta?
-o!e samo što je onda veoma veoma upitno koliko $e biti zanimljiv zanimljiv gledaocima. 1skusni i talentovani scenaristi mogu se osloniti na svoj ose$aj i pisati scenario bez posebnog razmišljanja razmišljanja o pravilim pravilima. a. Preporuke i saveti koje mi ovde dajemo o pisanju scenarija su pre svega namenjena da pomognu početnicima. ko neko smatra da mo!e napisati bolji scenario ignorišu$i ove preporuke, mo!e slobodno da pokuša.
Specifinosti neki! žanrova
zaplet kod komedija
%omedije su filmovi predvi)eni da nasmeju gledaoce. To se posti!e raznim iznena)enjim i neobičnostima. 2ak i sam zaplet, radi komičnosti, mo!e biti neobično osmišljen. %omedija čak mo!e biti i bez zapleta ako scenarist misli da $e to film učiniti smešnijim. *akle kod komedija je dozvoljeno sve što mo!e film učiniti smešnijim. &ledaoci gledaju komedija da bi se nasmejali i ne smeta im ako je u njima radnja neobična ili neprirodna. zaplet kod horor filmoa
3orori 4filmovi strave i u!asa5 su predvi)eni da izazovu stra# kod gledaoca. to više puta i što sna!nije se gledaoci uplaše, to je #oror bolji. Zbog toga nije neop#odno da #oror film ima uobičajenu koncepciju. 6adnja #orora ne mora biti uobičajeno smislena i realistična ako je #oror film i bez toga dovoljno strašan. (cenarista #oror filma je slobodan da upotrebi sve ideje koje $e uplašiti gledaoca.
Smišljanje dijaloga Pro smislite koji je cilj o!o"a ko "oori pa o!da smi#lja#te #ta ko!kret!o $e da ka%e&
Pre nego što počente da smišljate konkretnu rečenicu koju $e neki lik iz filma da izgovori, treba da vam bude jasno koji on cilj !eli da postigne u tom momentu. ko neki dialog počnete da smišljate bez pret#odnog definisana ciljeva ti# sagovornika, teško $ete se odlučiti šta da ka!u a uz to najverovatnije je da $e taj dijalog biti nezanimljiv. 1li popularno rečeno 'glup'. li ako pret#odno znate što svako od sagovornika pokušava onda $e vam ideje do$i same od sebe i najbolje od svega gledaoci $e osetiti smisao tog dijaloga i najverovatnije $e im biti zanimljiv. primer
7edan muškarac prilazi jednoj devojci sa ciljem da sazna da li je videla 'tog i tog'. %ada je jasan taj cilj, lako $e vam pasti na pamet neka od slede$i# rečenica: 8 '*a li je ovuda prošao taj i taj9...' 8 '1zvini, tra!im jednog čoveka. Trebao je biti ovde. Zanima me da li si videla...' 8 ' 1zvini, potrebna mi je pomo$. Treba da se na)em sa jednim čovekom...' 8 '-o!eš li da mi pomogneš. Tra!im jednog čoveka...' 8 '-olim vas, pitao sam se, da li mo!da mo!ete da mi pomognete. Trebao sam da se na)em sa jednim čovekom...' ... 1z ovog primera se vidi da brzo i lako mo!emo smisliti 8; rečenica koje odgovaraju razgovoru kakav bi započela osoba sa tim ciljem. Preostaje samo da se odlučimo koja od nji# nam se najviše svi)a. Najbolje od svega je da i nije toliko va!no koju od nji# $emo odabrati. (ve su smislene i relaistične jer ispunjavaju cilj. &ledaoci $e to osetiti i taj razgovor u filmu $e im delovati prirodno.
Vrhnac zapleta pred rasplet *a bi film što više dr!ao pa!nju publika treba da im se pove$a radoznalost što te!im zapletom tj. što ve$im problemom. Pred sam rasplet treba dosti$i vr#unac tj. problemi moraju postati preveliki i stanje bezizlazno. To kod publike stvara onu najve$u zainteresovanost i radoznalost tipa 'kako $e se sad izvu$i"""""'. To je onaj trenutak u filmu kada gledaoc najviše ne !eli da ga neko ometa. ko tada gledaoc zbog nekog razloga mora prekinuti gledanje filma bi$e dosta iritiran jer ga u tim momentima za film vezuje sna!na !elja da vidi šta $e se desiti.
!asplet 6asplet, ovisno o tome koliko je dobar, predstavlja rešenje glavnog zapleta tj. problema koji glavni lik od početka pokušava da reši.
Šta je bitnije zaplet ili rasplet?
1 jedan i drugi su bitni i neop#odni da bi film bio kompletan. Zaplet je prvi korak a rasplet drugi korak. *akle u počtku je najva!niji zaplet jer bez zapleta ne$e biti ni raspleta. %asnije nakon zapleta rasplet postaje slede$i najva!niji element u filmu. Zaplet obično poslu!i da stvori radoznalost kod gledaoca i da i# tako zainteresuje a rasplet igra ogromnu ulogu o tome kakav $e biti konačan utisak i ocena filma.
"akav rasplet je dobar rasplet? *obar rasplet je neko zanimljivo i neočekivano rešenje problema u koji nas je doveo zaplet. Primer odlino" raspleta iz filma #ock, Stock and $%o Smokin" &arrels '(ve a)ave (vocevke*
Problem u kojem su se našli glavni likovi iz filma je toliko postao veliki da je praktično nemogu$e da se reši na takav način koji je dobar po nji#. Probelm se rešava tako što dve bande koje !ele da pobiju glavne likove, zapravo nale$u jedna na drugu i obe stradaju. Naravno ima tu još finesa i originalni# detalja tako da je ceo razvoj doga)aja daleko te!e predvideti nego u mnogim drugim filmovima.
"akav rasplet je loš rasplet? Primer lo+e" raspleta iz mno"i! akcioni! filmova
-nogi 4loši5 akcioni filmovi imaju prilično loš rasplet koji se uglavnom svodi na slede$e: &lavni lik biva okru!en gomilom naoru!ani# protivnika. 6asplet se svodi na to da je glavni lik jednostavno višestruko bolji borac od protivnika i on i# sve poubija. Primer lo+e" raspleta iz mno"i! akcioni! borilaki! filmova
&lavni lik je nadjačan od strane protivnika i ne vidi se da mo!e pobediti. -e)utim on iznenada neobjašnjivo, dobija neku čudesnu snagu, vra$a se u borbu i premla$uje protivnika. Tu nema nikakvog doga)aja koji izlaz iz situacije čine realnim ve$ jednostavno rasplet se svodi na 'čarobno' rešenje problema.
"ako da loš ili prejednostavan rasplet ipak bde zanimljiv gledaocima? Tako što $e se pre raspleta u filmu stvoriti kod gledaoca !elja za takvim raspoletom. %ada se desi rasplet koji su gledaoci pri!eljkivali onda $e gledaoci ipak biti zadovoljni i ne$e i# brinuti to što rasplet nije bio dovoljno neočekivan. Primer
Tokom filma treba da dominira lik izraziti negativac koji $e nervirati i glavnog lika i publiku. %ako radnja odmiče publika $e sve više mrzeti tog lika negativca i !ele$e da on nekako nastrada. %ada pred kraj filma glavni lik reši svoj problem tako da negativac dobije ono što je zaslu!io 4tj. ono što mu je publika po!elela5, publici $e biti drago što je ovaj negativac nastradao i dobro $e se ose$ati. Pošto im se ispunila !elja 4stradanje negativca5, bi$e sre$ni.
"ako rešiti #nerešiv# zaplet? Za ovo je potrebno iskustvo ali i tu ima neki# jednostavniji# 'trikova' kojii se često vi)aju. Primer
&lavni lik pred kraj filma zapada u beznade!nu situaciju iz koje nikako ne mo!e da se izvuče. 7edino rešenje je da se vratite na početak scenarija i dodate još jednog sporednog lika koji $e poslu!iti za rasplet. Na primer glavni lik još negde u prvoj polovini filma spase !ivot jednom sporednom liku. %asnije kada na vr#uncu zapleta glavni lik bude u bezizlaznoj situaciji, pojavljuje se ovaj sporedni lik, vra$a mu uslugu i spašava mu !ivot.
Da li film može bez raspleta? -o!e ako film i bez toga ima neki svoj smisao i ako i bez toga mo!e da zadovolji publiku. Za početnike je naravno najbolje da ve!baju da uvek prave tipičan scenario sa zapletom i raspletom. Primer filma $roja '$ro*
/ filmu Troja za razliku od mnogi# drugi#, neme klasične podele na negativce i pozitivce ve$ su obe strane jednako komplikovane i krive za situaciju u kojoj su se našli. Na kraju sa aspekta grčke vojske, došlo je do raspleta jer su pronašli način da osvoje troju a sa aspekta trojanaca to ipak nije rasplet ve$ totalna propast. #il koji se mo!e smatrati glavnim likom tako)e nije do!iveo rasplet. 1pak i pored svi# kritika koje je film dobio, ogroman broj ljudi je oduševljen ovim filmom. 1ma slučajeva da gledaoci u bioskopu na kraju Troje, nisu uobičajeno ustali i otišli ve$ su ostali sedeti pod sna!nim utiskom koji je film na nji# ostavio.
Umjetničko pisanje je najviši nivo izražavanja ljudske prirode i ideal čovječije djelatnosti. Kroz različite simbole oblikujemo svoja osjećanja, protekle doživljaje, sanjarenja na papir i ostavljamo trag o svome postojanju. Upravo zbog te želje da se iskažu najtananiji treptaji duše, većina ljudi se najlakše odluči za ličnu ispovjest crnim mastilom po papiru. Trag pisanja kasnije olako može da se baci ali oslobađanje emocija koje se izvršilo učinilo je veliko olakšanje i podstaklo na spremnost za naredne životne situacije. Taj osjećaj nakon napisanog umjetničkog spisa je presudan za one ljude koji se odluče baviti zanimanjem, ovi dana malo popularnim, pisca. Umjetnik sa perom zvanično se postaje nakon druge izdate knjige, zbirke , pošto se potvrdi kvalitet iz prvi tekstova. !edna od tri književna žanra, dramska umjetnost posebno budi interesovanje kada se spoji sa kamerom , rasvjetom i započne ekranizaciju dostupnu širokim narodnim masama. To ostvarenje koje se prikazuje u više epizoda grupisani u sezone naziva se televizijska serija i emituje se kao dio televizijskog sadržaja. "ostoji više vrsta tv serija koje se dijele na osnovu tema koje obrađuju# tv dokumentarac, tv drama, tv komedija, tv miniserija, tv crtani $ilm, sapunica, telenovela, rijaliti. Koje su osnovne smjernice za nekoga ko želi svoju kreativnosti i ideje da prikaže kroz više televizijski epizoda% Kako organizovati scenario% &a koji način obilježiti didaskalije 'kratka izlaganja, objašnjenja i uputstva u dramskom scenariju o tome kako se ponaša lik(, da li odvajati kadrove u scenama% Koja su glavna pravila da bi tekst uopšte tjela da privati neka producentska)izdavačka kuća% "rije početka treba se znati da postoje dva osnova oblika scenarija# *tereotipna slika pisca + nako kako mi to zamišljamo -'/(u kojem su odvojeni audio 0na lijevoj strain+ i vizuelni dio 0na desnoj strani. -'U*( koji se piše veoma sličan klasičnom dramskom tekstu. Kako pisati u sklopu ovoga tipa poštujte sljedeće savjete.
1. snova svake priče jeste dobro sastavljena i razrađena kompozicija. "ošto vi već imate u glavi ideju, kako je razviti kroz epizodna dešavanja% Temelj svake radnje jeste zaplet a pogotovo u jednom scenariju za tv seriju. 2aplet, samim time, čine cilj i prepreka i to se ostvaruje tako što se prvo odredi šta je cilj glavnog junaka kroz nekoliko uvodni epizoda. &akon što se svati njegova)njena tjenja i želje uočava se prepreka koja stoji na putu toga ostvarenja. Kada se publika upita na koji način će se savladati ovi problem, njiova pažnja se zaokuplja i serija dobija na gledanosti. *vakako, možete osmisliti scenario i bez konkretnog zapleta, sve u zavisnosti da li su vaši ciljevi komercijalni ili ne. &akon vrunca radnje slijedi rasplet koji je ne svakako manje bitan od zapleta. 3oši i nerealni raspleti olako mogu da unište utisak koji je do tada bio ostavljen na publiku. Ukoliko uvidite da pred kraj vaš glavni lik jednostavno ne uspijeva da se izvuče iz situacija koje ste pred njega postavili, vratite se na početak tako što ćete dopisati još jednog lika, po mogućnosti čistu suprotnost glavnom. &aravno, za tv seriju poslije neke radoznalosti u vidu otkrivanja problema ili raspleta najbolje je ostaviti za kraj episode. Kraj serije u većini slučajeva je u pozitivnom tonu očekujući, mada sve zavisi od toga da li planirate nastavak ili ne. 4. 5ijalog je glavni način komunikacije u tv serijama, stoga vaš scenario treba da bude ispunjen sa što više međusobne komunikacije. Kada se upustite u pisanje određene scene, osnova je da svatite cilj onoga koji govori i što konkretnije da to izrazite. *mišljati dijalog bez prije utvrđenog cilja izuzetno je teško i nakon nekog vremena svatićete koliko ste sati proveli uzalud. 6. Treba da znate da se kadrovi ne odvajaju već samo scene. *cene se odvajaju po različitom vremenu i mjestu dešavanja i odigravanje radnje. Tj. svaka scena počinje sa 7*cene 8eading9 elementom u kojima se kratko opiše vrijeme radnje i to se izdavaja štampanim slovima. :. *tandardizovan scenario se piše u $ontu /ourier &e; sa proredom 1,< tako da nećete imati problema sa producentskom kućom oko neki sitnica. <. U osnovi ne bi trebalo biti rediteljski indikacija i scenarista svojom vještinom treba dočarati situaciju koju ima u svojoj glavi i to bez korišćenja rediteljske terminologije. &akon toga, na vama je da se izborite za tako željenu ekranizaciju. itno je da vjerujete u svoju priču i ne odustajete pri prvim trzavicama koje znaju iskočiti. =ko vam treba inspiracija savjetujemo vam da pročitate sadržaj i ocjene gledalaca neki od najpopularniji serija sa najpopularnijeg svjetskog sajta i najveće baze svega onoga iz te industrije >?5, a ako sa engleskim jezikom niste na ti dobra alternativa na našem jeziku je sajt serijskiubojica.r gdje možete naći sadržaj serija na našem jeziku. *rećno u stvaranju@
