Gradjevinski materijali

GRAĐEVINSKI MATERIJALI 1.Osnovne osobine materijala

hemijske, fizicke, fizicko-mehanicke, mehanicke, tehnoloske, eksploatacione. 2.Hemijske osobine materijala

mogu biti: promena hemijskog sastava, izgled, boja, trajnost, postojanost u odredjenim situacijama 3.Fizicke osobine

specificna masa, zapreminska masa, gustina, poroznost, provodljivost zvuka i toplote, higroskopnost, vodopropustljivost 4. Specifična i zapremi nska masa materijala

Specifična masa je težina materijala po jeinici zapremine

Zapreminska masa je masa jeinice zapremine, zajeno sa šupljinama I porama 5. Poroznost materijala

je zbir svih šupljina I pora u jeinici jeinici zapremine 6. Vodopropustljivost Vodopropustljivost

je svojstvo materijala a zbog poroznosti po oređenim pritiskom propušta vou 7. Svojstva vode i njena primena u gradj

Hemijska svojstva: Bez boje, mirisa i ukusa, Fizicka specificna toplota 1,0 J/m2, tacka kljucanja je 100 stepeni, tacka mrznjenja 0. Gradjevinski materijali su higroskopni i porozni pa usled kondezovanja i upijanja vodene pare iz vazduha dolazi do fizickih( zapremina, tvrdoca, oblik) i hemijskih (boja, sastav) promena. PRIMENU UCITE IZ KNJIGE 8.Stene(sastav, 8.Stene(sastav, struktura, tekstura)

Struktura stene utice na postojanost i trajnost. Tekstura stene je raspored mineralnih sastojaka i ispituje se glacenjem i poliranjem. Stena je sacinjena od jednog ili vise materijala. 9.Magmatske stene

nastale ocvrscavanjem magme u zemljinoj unutrasnjosti odnosno ocvrscavanjem lave na povrsini. Cesto se upotrebljava u izgradnji. To su granit, gabro, bazalt, lava i tuf. 10. Sedimentne stene

Mogu biti mehanicke(nastale mehanicke(nastale nagomilavanjem raspadnutih stena) hemijske(nastale talozenjem iz vodenih rastvora) organogene(nastala organogene(nastala talozenjem izumrlih ostataka biljaka i zivotinja).

Titles you can't find anywhere else

Try Scribd FREE for 30 days to access over 125 million titles without ads or interruptions! Start Free Trial Cancel Anytime.







11.Metamorfne stene

Nastaju procesom metamorfoze neke od magmatskih ili sedimentnih stena. Metamorfoza je delovanje visoke temp, pritiska, vodene pare i gasova. U ove stene spadaju gnajs i mermer. 12. Dobijanje, osobine i ispitivanje građevinskog kamena. 13.Podela agregata

Tucanik, sljunak i pesak. Tucanik se dobija drobljenjem u nizu drobilica, zatim se vrsi prosejavanje u cilindricnim rotacionim sitima. Prosejani materijal izdvaja se u frakcije po krupnoci zrna. Koristi se za kolovoze puteva i zastore zelez nica. grubi(50-70) fini(15-50) prosecni(30-60) Sljunak je krupnoce zrna od 4-12mm. Kada je vece od toga onda su to oblutci. Pesak se deli na prirodni i vestacki. Prirodni moze biti kvarcni ili krecnjacki. Kvarcni pesak je ostar, tvrd i otporan na kiseline. Prema poreklu: vodeni i brdski. Bele, sivozute ili zelenkaste boje. Vestacki je dobijen mlevenjem iz stena. 14. Sta je standardni pesak? pesak?

Pesak nepromenjenog sastava. SIO2 min 98% po masi suvog peska, mulj je max 0,1%po masi suvog peska. Ostatak na lab resetu fi 1.2mm 5%, a prolaz kroz reseto f i0.7mm je max 5%. Ovaj pesak je trofrakcijski( I-0.03-0.5; II-0.5-1.0; III 1.0-2.0) 15. Granulometrijski sastav agregata

je procentualno ucesce ucesce pojedinih frakcija -zrna agregata. Klasifikacija se vrsi na osnovu osnovu sita ili reseta

sastavljenog od zica ili tankih limova sa

rupicama(0.04-12.5mm). rupicama(0.04-12.5mm ). Dimenzionisanje se vrsi klinastim merilom merenjem tri medjusobne uspravne ose svakog zrna. Za cementne kosuljice i bitumenske mase bitna je povrsina zrna(glatka, fino hrapava, grubo hrapava). 16.Modul finoce

je zbir procenata punih ostataka za odredjena odredjena sita/100. FORMULA FORMULA NA 29. strani. strani.

Šljunak je veličine o 4 o 125 mm . 17. Drobina ima najkrupnije komae zrna, vede o 125 mm. Šljunak je Pesak je sitniji od 4 mm. 18. Eksploatacija sljunka i peska

se vrsi u organizovanim nalazistima-sljunkarama. Kod nekih vecih sljunkara postavljaju se separacije za pranje i klasifikovanje materijala po krupnoci zrna. Frakcijski materijal se odlaze u bunkere iz kojih se vrsi utovar u transportna vozila.







20. Glina

Glina nastaje raspadanjem magmatskih stena u toku vremena. Bele boje, male cvrstoce, bez sjaja. Moze biti monomineralna(kada monomineralna(kada jedan mineral preovladava) ili il i polimineralna (vise minerala). Prema mestu nastanka delimo ih na recne, jezerske, barske i marinske. 1)sadrzaj vode Glina se isitni i susi na 110 stepeni.FORMULA NA 30. strani 2)Plasticnost je osobina glinenog testa da pod pritiskom zauzme oblik koji kasnije zadrzava i bez pucanja. Zavisi od sadrzaja kaolina a smanjuje se sa povecanjem peska. 3)Konzistencija-prodiranje 3)Konzistencija-prodiranj e Vikatove igle. 4)Skupljanje(tokom susenja i pecenja) 5)Razmeksavanje-suv uzorak potopljen u vodu dovoljno dugo da moze da se raspadne 6)Cvrstoca pod pritiskom 21. Dobijanje materijala od pecene gline

Glina se prvo ispita i ocisti od ogranskih primesa. U jesen se otkopa zemlja sa majdana i slaze se na gomile(0.5-1m) visine. U prolece se ta zemlja nosi u narocite jame i preliva se vodom. Zatim se vrsi prerada gnjecenjem, seckanjem i mesanjem. Nakon prerade se vrsi kalupljenje i susenje(prirodno-sunce; vestacko-gasovima u komorama) i pecenje i pecima. 22. Puna opeka dobija se pecenjem ; masinski; rucno oblikovanjem gline.

Uslovi kvaliteta: Pravilan oblik, pravilnih ivica i ravnih strana. Dimenzije 250mm, 120mm, 65mm. Povrsina moze da bude glatka i izbrazdana(max 5mm dubina brazdi). Pukotine su dozvoljene sa tim da ne budu jedna nasuprot druge. Procenat upijanja vode min 6%. Poroznost 30-40%. Otporna na mraz. Fasadna opeka- sluzi za spoljasnje i unutrasnje zidove koji se ne malterisu. Marka 10, 15, 20. Uslovi kvaliteta prirodne boje ili povrsine obradjene(reljefne); pune ili sa supljinama, na vidljivim mestima ne sme biti prslina i pukotina. Upijanje vode min 6% max 18%. Vidljive povrsine ne smeju biti iskrivljene. Radijalne opeke pune opeke ili opeke sa vertikalnim rupama izradjenim od pecene gline. Namenjene za izradu slobodno stojecih kruznih dimnjaka svih precnika i visina kao i bunkera i silosa. 23. Suplje opeke i blokovi od gline

elementi od pecene gline sa vertikalnim i horizontalnim supljinama. Za izradu spoljasnjih ili unutrasnjih zidova. Prema rasporedu supljina:







Blokovi za medjuspratne konstrukcije(TM- monta, fert) Noseci i ispuna, sa udubljenjem za smestaj armature. Uslovi kvaliteta standardizovan standardizovan oblik; posebno se ispituje nosivost na savijanje; ne smeju se koristiti kada postoje dinamicka opterecenja medjuspratnih konstrukcija. monta 16 250x250x160 monta 12 250x250x120 monta 8 250x250x80 24.Crep i ceramida

crep se proizvodi od kvalitetnije gline nego opeka. Prema obliku izradjuje se: crep sa jednostrukim zljebom; biber biber crep-ravan crep; zljebnjak za sleme; ceramida ima oblik konicnog oluka i mora biti glatka sa obe strane. Uslovi kvaliteta prirodne boje ili obradjene. Uslovi postojani na mrazu, otporni na udar isti kao za fasadnu opeku(prepisete to pitanje). 25.Keramicke plocice

Glina, kaolin, pesak i drugi dodaci. Temp>900 stepeni. Bez odstupanja u dimenzijama. Podne plocice: ne upijaju vodu(max3%), ulje, masti. Otporne na mraz, uticaj kiselina i povecane temp. Ravne, glatke, razni detalji, lako se ciste i odrzavaju. Zidne plocice: bele, sive, zute, sitnozrne gradje zato upijaju vodu. Gornja povrsina glazirana bezbojnom ili obojenom glazurom. Strukturu postize na 1240stepeni. Boja i glazura moraju da budu postojane, provera: izlaganje uv zracima. 26.Proizvodnja stakla

Kvarcni pesak se topi na 1200 stepeni. Topljenje se vrsi u loncanim(kadnim) pecima. Proizvodnja podrazumeva mlevenje, granulaciju, preciscavanje, odmeravanje komponenti njihovo mesanje i homogenizaciju. Prerada razvlacenjem(valjcima), razvlacenjem(valjcima), duvanjem(uranjanje cevi u pec), izvlacenjem(u bazen ili kadu se zagnjuri ploca ili prsten koji se izvlaci kad se na njega nahvata staklena masa) livenjem, presovanjem. 27. Ravno staklo

Dobija se livenjem, izvlacenjem, presovanjem. Prozorska stakla- Na, 2-4mm, 10% tolerancije, IV klase, lmax=200cm, bmax=180cm. Staklo za izloge i ogledala- Na i Ka, brusenjem i glacenjem. Mutno staklo se dobija dodavanjem aditiva staklarskom kamenu. Sigurnosno staklo- Kaljeno staklo zagreva se do temp omeksanja zatim se naglo hladi. Slojevito i sastavljeno od 2 ili vise staklene ploce. Armirano staklo- ima u sastavu armiranu mrezu koja povecava elasticnost, cvrstocu na savijanje i smanjenu opasnost od loma. Mreza se dodaje pre I sloja stakla. ormament staklo.







namotavaju na bubanj ispod peci ili ubrizgavanjem pare visokog pritiska u staklenu masu. Masa se onda pusta da pada na ozubljenu samotnu koja se okrece velikom brzinom. Staklena masa ne upija vlagu, ne truli, ne budja, nije zapaljiva i otporna je na kiseline. 3)Filter stakla-Usmerivaci svetlosti. 29. Podela mineralnih veziva

dele se na vazdusna(gips, krec, vodeno staklo); hidraulicna(hidraulicni krec, cement) i na ona koja ocvrsacavaju u komori sa visokom temp i pritiskom(krec-zgura, krec-pucolan). 30. Proizvodnja i osobine gipsa

Dobija se pecenjem gipsnog kamena(sadre) kamena(sadre) sa primesama: pesak, krecnjak, FeO2, Mg, glina. Sadra se usitni do velicine zrna 30-60mm, zatim se melje u prah. Susi se i pece u pecima. Ohladi se i ponovo se melje da bi se dobila zeljena finoca mliva, onda se pakuje. Gips se uvek sipa u vodu, nikako obrnuto. Minimalna kolicina vode je 20%, odnos mase vode i gipsa je vodogipsni faktor. Kada je on veci povecava se vreme vezicanja a masi se smanjuje cvrstoca i tvrdoca. Vreme vezivanja 10-120min. 31. Vrste gipsa

Stuk gips- za maltere i ukrasne radove. Nekad se doda krecnom malteru radi ubrzavanja stvrdnjavanja. Vezuje se za 15 min. Gips za maltere- sa do 15% primesa. Vezuje se za 120 min. Estrih gips-Gips za kosuljice i podloge. Pece se na visokoj temp. Alabaster gips. 32.Primena gipsa.

Ploce od gipsa- pregradni zidovi, spusteni plafoni. Gipsu se dodaju razni organski i neorganski dodaci(trska, karton) i armatura. 33. Proizvodnja i osobine kreca.

Osobine: konzistencija- meri se prostiranjem smese vode i kreca, ako ne bude odgovarajuce menja se kolicina vode. Vodocementni faktor f=w/k za gipsni i hidratisovani krec fveceilijednako od 0,75 za hidraulicni f=0,3-0,4 34. Vrste kreca

Zivi krec se dobija pecenjem krecnjaka i dolomita na t od 1000-1200 stepeni u cilindricnim rotacionim i visokim pecima sa prekidnim i neprekidnim radom, Moze biti u grumenu ili mleven u prahu grumen je hrapav, prljavo beo i higroskopan. III klase min 98%CaO, min95%CaO, min 90%CaO. Gaseni krec dobija se gasenjem zivog kreca. Sanduk za gasenje se napuni zivim krecom pa se doliva voda. Krec se raspada i gasu razvijajuci temp oko 150 stepeni zato se mesa alatom.







Hidraulicni krec- dobija se zarenjem krecnjaka i glinenih primesa 20% temp 600- 800 stepeni. Nakon toga se vrsi gasenje, izdvajanje po finoci mliva i pakuje se. 35. 36. Pucolani

Nemaju vezivnu moc, koriste se u industriji cementa. To su pucolanska zemlja, vulkanski tuf, vulkanski pepeo, zgura visokih peci. 37.Cement, proizvodnja portland cementa

hidraulicko mineralno vezivo koje se dobija mlevenjem portland cementnog klinkera- vestackog kamenog materijala koji se stvara pecenjem krecnjaka i gline na temp 1350-1450stepeni. (imate u knjizi na strani 46 jos stvari o cementu, pa ako hocete ucite i to :) ). Portland cement se dobija mesanjem krecnjaka i gline u odnosu 3:1. 38.Podela cementa

Cement se deli u dve osnovne grupe: cementi na bazi portland cementnog klinkera i na specijalne vrste cementa. prema poreklu moze biti prirodni i vestacki. prema osnovnim sirovinama od kojih se pravi(portland, boksitni, supersulfatni) imate u knjizi na stranama 47 i 48 jos stvari o podeli cementa. 39.Oznacavanje cementa-ne znam. 40.Portland cement, metalurski cement, pucolanski cement

a) portland cement nema drugih sastojaka osim onih koji ulaze u sastav portland cementnog klinkera, izuzev dodataka gipsa koji je neophodan radi regulisanja vremena vezivanja. Najznacajnija vrsta cementa. Specificna masa masa je 3000kg/m3. Postoji i portland cement sa dodatkom zgure(dobija se mlevenjem portland cem klinkera, gipsa i najvise 30% granulisane zgure visokih peci. Ima sporiju hidrataciju u odnosu na cist cist portland cement. Specificna masa manja od 3000kg/m3. Portland cem sa dodatkom pucolana. Pored samlevenog portland cem klinkera i gipsa prisutan je i izvestan dodatak pucolana pucolana koji po nasim nasim standardima ne prelazi granicu od 30%. Jedna od bitnih karakteristika je njegova srazmerno niska toplota hidratacije. Portlnd cement sa mesanim dodatkom. U sastav ovog cementa pored portland cementa i gipsa ulazi i mesani dodatak koji se sastoji od granulisane zgure i prirodnog ili vestackog pucolana. Metalurski cement je portland cement sa dodatkom zgure kod koga sadrzaj zgure iznosi 30%, i

obicno ne prelazi granicu od 85%. Izrazene osobine sporija hidratacija i manja specificna masa.









morske vode. Metalurski cement sa dodatkom pucolana. Prisutno iznad 30%granulisane zgure, dok se sadrzaj prirodnog ili vestackog pucolana krece u granicama od 5do40%. Sulfatnootpornicementi. Sulfatnootpornicemen ti. Obican portland cement nije otporan prema delovanju sulfata jer sadrzi znacajan postotak minerala C3A(ponekad C3A(ponekad i do 15%). Da bi se dobio cement otporan prema sulfatima sadrzaj C3A u njemu treba da je mali(do 5%) ili da ga nema uopste. 41.Specijalne vrste cementa.

Aluminatni cement je cement koji se dobija zarenjem z arenjem mesavine krecnjaka i boksita uz dodatak silicijumdioksida i oksida gvozdja. Zarenje se vrsi u specijalnim elektropecima na temp 1500-1550stepeni. Aluminatni cement ima crnkastu boju, ima vrlo brz prirast cvrstoce u toku vremena, tako da se posle jednog dana ostvaruje oko 80% cvrstoce koja odgovara starosti od 28 dana. Ima brzu hidrataciju. Medjutim produkti hidratacije nisu stabilni, vec tokom vremena dolazi do njihove postepene prekristalizacije koja ima za posledicu pad cvrstoce. Ne sme se mesati sa portland cementom ni sa krecom. Supersulfatni cement se dobija finim mlevenjem granulisane zgure(80-85%), anhidrata(10-15%), izvesne kolicine portland cementnog klinkera(do5%). Odlikuje se veli kom finocom mliva i vrlo niskom toplotom hidratacije. I ovaj cement trazi znatno vecu kolicinu vode za hidrataciju. Otporan prema delovanju sulfata, prema delovanju morske vode, sone kiseline, lananog ulja, fenola. Ovaj cement nije standardizovan u Srbiji i proizvodi se prema porudzbini. Ekspanzivni cement je cement u cijem je sastavu su sadrzane supstance koje tokom hidratacije dovode do stvaranja odredjenih ekspanzija, pa se u prvih 10-15 dana, ispoljava znacajno sirenje cementnog kamena. Ova ekspanzija moze da iznosi i do 25mm/m. 42. Sastav maltera.

Malteri su vezivni materijali koji nastaju mesanjem osnovnog veziva(cement, veziva(cement, razne vrste kreca, gips bitumen) vode i agregata/peska. agregata/peska. U masu se cesto dodaju plastifikatori







46. Vrste maltera prema nameni

Krecni malter- zidanje i malterisanje. Pesak i krec se umesaju na suvo zatim se dodaje voda. Najcesce je u ovim laterima u upotrebi hidratisani krec, Cementni malter- Za zidanje i malterisanje, za premaze i kosuljice. Pesak i cement se umesaju na suvo, zatim se dodaje voda. Najcesce je u ovim malterima razmera mesanja 1:2 do 1:4. Produzni malter- Za zidanje i malterisanje, kada su neophodne vece mehanicke cvrstoce(krec, cement, pesak i voda). Krec se moze mesati sa cementom ali mesavina gips-cement se ne radi! C:K:A=1:1:5; 1:2:5; 1:1:6/ 47.Spravljanje maltera

-rucno -masinski u mesalicama. Nekad se ''suve smese'' za produzene maltere direktno isporucuju i sporucuju na gradiliste u vrecama to su najcesce mesavine za zavrsne slojeve ili za spravljanje nekih specijalnih maltera. Mesalice su kapaciteta 50-150(0.05-1.5 m3). Kod obicnih maltera vreme mesanja je od 1.5 do 2.5min. Temp vode je max 80stepeni, a peska 40 stepeni. Proizvodnja suve smese -centralna priprema kao mesavina mesavina agregata i veznog sredstva bez vode, doprema se na gradiliste i odlaze u specijalne silose, -mesanje kontinualnim mesalicama uz dodatak vode -doprema na mesto zidanja uz pomoc pumpe -upotreba specijalnih masina za izvodjenje radova Proizvodnja mokre smese -centralno mesanje agregata, veznog sredstva i vode -doprema na gradiliste automesalicama -na gradilistu se malter odlaze u posebne pretovarne silose -ugradnja dizalicom, transporterom ili specijalnim masinama koje ga transportuju pneumatski. pneumatski. 48. Beton, vrste betona.

Beton je gradjevinski element koji se spravlja od portland cementa, agregata( uglavnom sljunak i







50.Agregat za spravljanje spravljanje betona

Beton se moze proizvoditi samo na bazi prethodno utvrdjene recepture. Ona zavisi od vrste gradjevine, njenih elemenata, ali i od primenjene tehnologije gradjenja. Voda predstavlja neophodnu komponentu svake betonske mesavine, samo uz njeno prisustvo je moguce odvijanje procesa hidratacije cementa. Agregat ucestvuje sa 70 -80% u ukupnoj masi betona i od njegovih karakteristika zavise i svojstva betonskih smesa i svojstva ocvrslog betona. Za spravljanje betona ravnomerno se koriste kako prirodni tako i drobljeni agregat. Mora se voditi racuna da u prirodnom agregatu nema u velikom procentu gline, laporca, koji izazivaju koroziju armature(halogeni elementi, sumpor) organskih jedinjenja koja sprecavaju hidrataciju cementa(masti, sahariti), organskih materija. 51.Cement za spravljanje betona

Cement zauzima 10-20%betonske mase. Izbor cementa se vrsi na osnovu: cvrstoce(klase) cementa, tople hidratacije, hemijske otpornosti. Za objekte velikih masa koriste se cementi niske hidratacione toplote. 52. Dodaci betonu(aditivi)

Supstance koje svojim fizickim, hemijskim ili kombinovanim delovanje uticu na odredjena svojstva svezeg ili ocvrslog betona. Plastifikatori- dodaci koji poboljsavaju ugradljivost i obradljivost betonskih smesa. Smanjuju trenje unutar mase svezeg betona. U novije vreme sve vise ulaze u primenu tzv superplastifikatori pa i hiperplastifikatori koji omogucavaju jos znacajnije smanjenje kolicine vode u svezem betonu, a da se pri tome ne ugrozava njegova ugradljivost i obradljivost. Aeranti(uvlacivaci vazduha) su aditivi putem kojih se u strukturi betona formiraju mehurici vazduha reda velicine 0.01-9.3mm. Uslovljavaju povecanje otpornosti na dej stvo mraza. Zaptivaci isto kao i aeranti mogu se smatrati za aditive regulatore strukture betona. Povecava Povecava se stepen vodonepropustljivosti ocvrslog betona. To su najcesce masne kiseline. Akceleratori su najcesce jednnjenja hlorida. Najcesce se upotrebljava klacijum hlorid. On ne







54.Konzistencija betona

pod konzistencijom se podrazumeva skup svih osobina svezeg betona koje se iskazuju putem pokazatelja pokretljivosti i krutosti mesavine. U vezi sa ovako shvacenim pojmom konzistencije u praksi se najcesce govori o: krutoj, slaboplasticnoj, plasticnoj, tecnoj konzistenciji svezeg betona. 55.Vodonepropustljivost 55.Vodonepropustljivost betona

Zavisi od stepena hidratacije, poroznosti, strukture pora i svojstava cementa i agregata. Definise se pomocu marki(V-2; V-4; V-6);(2,4,6 su pritisci u bar koje beton mora da zadovolji). 56.Otpornost prema dejstvu mraza M-50; M-100; M-200; M-250 i M-300(broj ciklusa smrzavanja i odmrzavanja kada su mu cvrstoca ili modul elasticnosti smanjeni za max 25%). 57. Laki betoni.

termo i akusticna zastita, slabije mehanicke otpornosti gama=800-1900kg/m3 Durisol-cement voda. strugotina. Koristi se za fabricku izradu raznih ploca i blokova Tarolit; Heraklit: cement, voda, drvena vuna. Blindit: strugotina, MgO, 30%rastvor MgCl2. za izradu podova Ksilolit-isto kao prethodni sa dodatkom vode. Celijasti gas-betoni: Siporeks-kvarcni pesak, cement, voda AL prah. Ytong isto kao prethodni sa dodatkom elektrofilterskog pepela ili sa hidratisanim krecom umesto cementa. 58.Teski betoni

U nuklearnim elektranama, elektranama, atomskim sklonistima Agregati-barit, rude gvozdja. 59.Celik, dobijanje celika.

Sirovo gvozdje se dobija u visokim vi sokim pecima uz pomoc koksa, simens-martenovim postupkom se iz sirovog gvozdja dobija celik(u novije vreme elektropostupkom). Celik u vidu ingota ili slaba, podleze valjanju, izvlacenju, kovanju, presovanju i istiskivanju.







Celicni stapovi su e lementi koji u celicnim kontsrukcijama kontsrukcijama najcesce povezuju druge elemente(nosive). Po obliku mogu biti kvadratni(puni ili suplji), pljosnati, okrugli(puni ili suplji), i profilisani celik(L,I,U profili). Celicni nosaci su glavni konstruktivni elementi u celicnim konstrukcijama. Projektuju Projektuju se kao samostalni nosivi elementi npr celicni stubovi i grede. Postoje I-nosaci, IP-nosaci, L,U Z, T-profili koji se jos medjusobno razlikuju. Bezsavne celicne cevi se koriste za upotrebu skela i potpora od celicnih cevi, ali i za odredjene konstrukcije laksih i manje opterecenih objekata. Celicni limovi se upotrebljavaju za spajanje glavnih elemenata celicne konstrukcije, kao obloge a glavna podela je na siroki pljosnati celik, srednji celicni lim i debeli celicni lim. Sendvic paneli primenjuju se prilikom gradnje skoro svih vrsta gradjevina. Jednako dobro se mogu koristiti kod jednostavnih skladista kao i kod ekskluzivnih poslovnih zgrada ili hotela. Postoje krovni i zidni, fasadni sendvic paneli, pri cemu zidni mogu biti sa klasicnim i skrivenim spojem a postoji mogucnost da spojni lim bude i mikrolinirani. Svojstva sendvic panela proizlaze iz nacina spajanja pojedinih sastavnih elemenata u kompozitni panel. Dva povrsinska lima se lepe na jezgru jez gru od kamene vune ili polistirena. Limovi imaju superiorne mehanicke karakteristike, dok je jezgro odlican toplotni izolator. Limovi su celicni, pocinkovani i plastificiran. 62.Aluminijum, 62.Aluminijum, legure i primena.

Dobija se iz boksita. Ona sadrzi 30-50% Al2O3 x nH20 i primese(Si, Fem Mn). Za dobijanje cistog aluminijuma iz boksita se izdvaja ''glinica''-cist Al2O3 u elektrolitu(kriolit) U gradjevinarstvu se Al koristi u vidu vi du legura (legure za livenje i legure za obradu deformacijom) -Duraluminijum-5.5Cu, Si do 0.8%, Mg, Mn. -Al-Mg, Al-Mn, zice, limovi, folije, fasadni elementi, sendvic paneli, alukobond. 63.Bakar, legure i primena. Dobija se iz sulfatnih i oksidnih ruda. Sve rude su siromasne ovim elementon pa se pre eksploatacije(topljenja) vrsi obogacivanje rude metodom flotacije. Debljine limova su od 0.4 do 0.6 mm koji sluze za pokrivanje krovova, dilatacione spojnice.









65.Proizvodi od drveta.

Brodski pod(jela, bor). Parket, obican i mozaik. Obican je duzine 190-550mm, sirine 26-105mm i debljine 1822.5mm(hrast bukva bagrem) Laminat u sebi sadrzi oko 80% drveta. Jezgro cini ploca od drvenog iverja koja je vrlo gusta i presovana sa velikim pritiskom. Ostali slojevi laminata cine celulozne folije koje su impregnirane melaminskom smolom. U zavisnosti od namene laminat moze imati 3,5,7 ili 11 slojeva sa gornje i donje strane ploce. Odozgo je nalepljen papir sa dezenom, a prekriva ga zastitni sloj. Taj sloj daje laminatu cvrstocu i izdrzljivost. (vise o laminatu na strani 88). Pluto parket. Kora portugalskog hrasta je jedan od najboljih gradjevinskih materijala. Ogromno drvo u proseku zivi oko 150 godina i posvecuje mu se velika paznja pre prve pazljive sece. Vredna spoljna kora, pluta, skida se sa drveta prvi put posle 25 godina, rucnim nacinom a ne secenjem drveta. Drvo tada stvara novu koru koja se ne dira narednih 9 godina do sledece sece. Profilisani elementi Sper ploce, medjusobno slepljivanje neparnog broja listova furnira d=4mm(nastalih rezanjem ili ljustenjem). Drvena vlakna u susednim listovima li stovima su medjusobno uspravna. Panel ploce, srednji deo je od letvica a na povrsini su furnirski listovi debljine 2.5-4mm.







66.Bitumen, vrste i primena.

Crna, polukruta ili kruta lepljiva masa na normalnim temp, rastvorljiva u ugljendisulfidu(CS2); prirodni-deo stena ili samostalni. Vestacki kada se iz sirove nafte izdvoji benzin, kerozin i deo uljnih komponenti, nakon cega se vrsi destalacija i eventualno duvanje i separacija ugljenik 70-80%. vodonik 10-15% sumpor 2-9% kiseonik 1-5% azot 0-2% smole, ulja asfalteni, nekad i parafini koji deluju stetno smanjujuci lepljivost a povecavaju krtost. Bitumen za kolovoze i zastore BIT 200, BIT 130, BIT 45, BIT 25, BIT 15 za izradu asfaltnih kolovoza i industrijska osnova (stvarno ne znam sta pise u knjizi, strana 98) hidroizolacioni materijali Razredjen bitumen za kolovozne zastore Snizena viskoznost dodatkom rastvaraca koji posle ugradjivanje delimicno ili potpuno ispare. Bitumeske emulzije Bitumen, voda, emulgatori. Voda prisutna u emuliziji omogucava rad po hladnom postupku.







Kod cementnih betona vezivo je samo cement, ovde je vezivo jedinjenje kamenog brasna i ugljovodonicnog veziva. Kod cementnih betona brasno je stetno. Kod cementnih betona veza vezivo-agregat je elasticna, stepen njene deformacije je mali pa se moze podrazumevati da je veza kruta. Viskoznost ugljovodonicnih veziva i njena promena u funkciji temp omogucava bolje prilagodjavanje obliku podloge. Asfaltni betoni mogu da se segrigisu(O.o), porozni su i upijaju vodu. 69. Liveni asfalti

Mešavina bitumen, kamenog brašna, peska I kamene sitneži, ne vibriraju prilikom ugrađivanja. Mogu biti obični I tvro liveni. Sastoje se o bitumen za zastore, kamene sitneži I peska. 70. Polimeri

Prirodni: protein, celuloza

Veštački: sintetičke smole TERMOPLASTIČNI -polietilen, polivinilhlorid, polistirol TERMOSTABILNI -fenolaldehidi, epoksidi, poliesteri, polieretani, silikoni, kaučuk I guma Svojstva polimera: Veziva, punioci, plastifikatori, stabilizatori, namazi I paste

Gradjevinski materijali

Recommend Documents