Vrste reči – promenljive Za početak ćemo se podsetiti kakve sve vrste reči postoje. Reč je skup glasova ili samo jedan glas koji ima neko značenje. Rečima saopštavamo svoje misli, osećanja i obaveštenja. Neke reči u našem našem jeziku se menjaju, menjaju, a neke ne. ne. Reči koje menjaju svoj oblik nazivamo promenjive reči. Reči koje uvek ostaju u istom obliku su nepromenjive reči. U srpskom jeziku postoji deset vrsta reči, pet promenjivih i pet nepromenjivih.
Promenjive vrste reči su: imenice, zamenice, pridevi, glagoli i brojevi. Nepromenjive vrste reči su: predlozi, prilozi, uzvici, veznici i rečce. Imenice Imenie su promenjive vrste reči koje označavaju bića, objekte, materiju, kao i apstraktne pojave. !ramatičke kategorije imenie su rod, broj i pade". U rečenii imenie su samostalne reči, a mogu da vrše sve slu"be reči #subjekat, imenski deo predikata, objekat, atribut i priloške odredbe.$ Imenie se dele po rodu na imenie% & muškog #taj$ #tata, sin, mač, no", mač, majmun, kamen, smeh, 'etar($ & "enskog #ta$ #majka, ćerka, sveska, kiša, sreća, )ragia, *rbija($ & i srednjeg roda #to$ #dete, pile, ime, pero, more, selo, veslo($ Imenie se po broju dele na% & jedninu i #kuća, škola, olovka, sestra, lav($ & mno"inu #kuće, škole, olovke, sestre, lavovi($ 'ostoje i imenie koje imaju i maju samo mno"inu% +armerke, kola, pluća, prsa($ 'o značenju imenie se dele na% & vlastite #imena bića, dra"ava, gradova, reka, planina, mora(i pišu se velikim slovom$(#elena, -arko, panija, !oč, adransko more, /erdap($ & zajedničke #imena bića, pojava i predmeta sa zajedničkim osobinama, pišu se malim slovom$( #brod, škola, klupa, sestra, brat, pismo, reka, r eka, more, miš, papagaj, slon, konj, kiša, sneg, ulia, sema+or, čovek, "ivotinja($ & zbirne #imena više predmeta ili bića skupa u neograničenom neograničenom broju, zbiru$(#lišće, perje, dea, braća, gospoda, gospoda, kamenje, prstenje, prstenje, telad, prasad, prasad, u"ad, ćebad, ćebad, momčad, unučad, unučad, stanovništvo, stanovništvo, seljaštvo($ & gradivne #imena pojmova koji označavanju označavanju neku materiju ili gra0u$(#brašno, gvo"0e, ugalj, sneg, mraz, voda, vino, mleko, so, mast, benzin($
& apstraktne #imenuju ono što se ne mo"e opipati, nešto što se zamišlja$(#misao, lepota, ljubav($ & glagolske #označavaju neku radnju, stanje ili zbivanje$( #učenje, plivanje, vo"nja, seoba, pisanje($ & brojne #nastaju od projeva pomoću su+iksa$(#milionče, su+iksa$(#milionče, prvačić, petak($
Zamenice Zamenie su promenljive vrste reči odnose se na lia, stvari, osobine, odnosno zamenjuju imenie ili prideve i po tome se dele na imenične i pridevske. Imeničke zamenie zamenjuju imenie i dele se na lične i nelične. U rečenii su samostalne, a vrše slu"bu subjekta ili objekta. 1ične imeničke zamenie imaju rod #muški, "enski i srednji$ i broj#jednina i bno"ina$. 2ada se menjaju po pade"ima lične zamenie mogu imati du"e ili kraće naglašene oblike. ednina% 3. ja 4. ti 5. on #muški rod$, ona #"enski rod$, ono #srednji rod$ -no"ina% 3. mi 4. vi 5. oni #muški rod$, one #"enski rod$, ona #srednji rod$ 1ična povratna zamenia ista je za sva lia i menja se samo po pade"ima. Ne upotrebljava se u slu"bi subjekta i nema nominativ. 2ada uz glagol stoji reč *6 #igrati se, smejati se($ *6 nije lična povratna zamenia. zamenia. Nom. & !en. 7 sebe )at. 7 sebi 8ku. 7 sebe9se :ok. & Ins. 7 sobom 1ok. 7 sebi
Nelične zamenie imaju samo jedan oblik koji se primenjuje za sva tri roda i oba broja i ne razlikuju lia. )ele se na% & upitne #ko, šta$ & neodre0ene #neko, nešto$ & odrične #niko, ništa$ & opšte #svako, svašta$ 'ridevske zamenie zamenjuju prideve. U rečenii su nesamostalne reči i imaju +unkiju atributa ili dela imenskog predikata. 2ao i pridevi, sla"u se sa imeniom u rodu, broju i pade"u. )ele se na% & 'risvojne #posesivne$ označavaju pripadanje bića i predmeta pojedinim liima. ednina% 3. lie% moj, moja, moje; moji, moje, moja; 4. lie% tvoj, tvoja, tvoje% tvoji, tvoje, tvoja; 5. lie% njegov, njegova, njegovo; njegovi, njegove, njegova -no"ina% 3. lie% naš, naša, naše; naši, naše, naša; 4. lie% vaš, vaša, vaše; vaši, vaše, vaša; 5. lie% njihov, njihova, njihovo; njihovi, njihove, njihova 'ovratne prisvojne zamenie označavaju da objekat pripada subjektu% jednina% svoj, svoja, svoje; mno"ina% svoji, svoje, svoja. & 'okazne upućuju na bića i predmete i njihove osobine. 3. lie% za bića i predmete% ovaj, ova, ovo; ovi, ove, ova; za veličinu% ovoliki, ovolika, ovoliko; ovoliki, ovolike, ovolika;
za osobinu% ovakav, ovakva, ovakvo; ovakvi, ovakve, ovakva; 4. lie% za bića i predmete% taj, ta, to; ti, te, ta; za veličinu% toliki, tolika, toliko; toliki, tolike, tolika; za osobinu% takav, takva, takvo; takvi, takve, takva; 5. lie% za bića i predmete% onaj, ona, ono; oni, one, ona; za veličinu% onoliki, onolika, onoliko; onoliki, onolike, onolika; za osobinu% onakav, onakva, onakvo; onakvi, onakve, onakva; & Upitno 7 odnosne zamenie imaju iste oblike, ali različita značenja u rečenii. Upitne zamenie se koriste u upitnim rečeniama, a odnosne se odnose na neku drugu reč u rečenii. #koji, koja, koje, koliki, kolika koliko, kakav, čiji, čija, čije$ & Neodre0ene ukazuju na nepoznatu ličnost ili premdet, nepoznate osobine imenie uz koju stoje. #nekolik, nekolika, nekoliko, nekakav, nekakva, nekakvo, nečiji, nečije, nečija$ &
Pridevi 'ridevi su promenljive vrste reči koji označavaju osobinu pojma označenog imeniom uz koju stoje.
& -esne, koji označavaju na koje se mesto odnosi imenia uz koju stoje. #prednji, zadnji, gornji, donji, ju"ni($. 'ridevski vid je gramatička kategorija koju imaju samo pridevi. 'ostoje dva pridevska vida% & Neodre0eni pridevski vid #lep čovek$. #Neki lep čovek je došao.$ &
Glagoli !lagoli su reči koje kazuju radnju #čitati, kopati, pevati$, stanje #osediti, porveneti, venuti$ ili zbivanje #naoblačiti se, sevati, grmeti$. =o su nesamostalne, promenljive vrste reči. U rečenii vrše slu"bu predikata, a glagolski prilozi sadašnji i prošli vrše slu"bu priloga za vreme. 'romena glagola se naziva konjugaija. Zavisno od svršenosti radnje, stanja ili zbivanja glagoli se dele na% & svršene #označavaju završenu radnju$(#doći, naučiti, ustati, pojesti, reći($ & nesvršene #označavaju radnju koja još traje$(#dolaziti, učiti, ustajati, jesti, govoriti($ !lagoli radnje #trčati, pevati, igrati($ !lagoli stanja #misliti, voleti, "eleti($ !lagoli zbivanja #duvati, sevati, svitati($
Zavisno od prelaznosti radnje na objekat glagoli se dele na% & prelazne #uz sebe mogu imati imeniu u akuzativu bez predloga$(#kuvati, baati, sanjati($ & neprelazne #uz sebe ne mogu imati meniu u akuzativu bez predloga$(#le"ati, ustati, misliti($ !lagoli koji uz sebe imaju reč *6, nazivaju se povratni glagoli.
glagolskih oblika i dele se na% & 1ične #?$ & Nelične #@$ Nelični glagolski oblii su% & in+initiv #osnovni glagolski oblik kojim se imenuje samo glagolska radnja, a ne kazuje se ništa o vremenu vršenja radnje, rodu i broju$(#hteti, trčati, govoriti, ići, seći($ & radni glagolski pridev #glagolski oblik koji se koristi za gra0enje drugih glagolskih oblika i govori da je radnja, stanje ili zbivanje izvršeno i da su subjekti bili aktivni$ & trpni glagolski pridev(#označava da se na nekome ili nečemu vršila ili izvršila neka radnja, tj. da neko trpi vršenje radnje.3. nartan, nartana, nartano, nartani, nartane, nartana,4. srušen, srušena, srušeno, srušeni, srušene, srušena,5. zabrinut, zabrinuta, zabrinuto, zabrinuti, zabrinute, zabrinuta, & glagolski prilog prošli označava radnju koja se dešava u prošlosti i to pre neke druge radnje. #krenu&vši, mahnu&vši, vide&vši, tres&avši,..$ & glagolski prilog sadašnji označava radnju koja se vrši istovremeno ili paralelno sa radnjom koju odre0uje(#rtajući, noseći, idući($ 1ični glagolski oblii su%
Prezent sada!nje vreme 7 obele"ava radnju koja se vrši% & u isto vreme kada se govori o njoj% =rčim na stadionu. & stalno, sve vreme, tj. prezent koji se koristi stalno, sve vreme% Ibar protiče kroz 2raljevo.
Per"e#at pro!lo vreme 7 glagolski oblik za izrianje radnje koja se dešavala u prošlosti, pre trenutka govorenja(#trčao sam, jeo sam, govorio sam, pričala sam($ $utur I ili budu%e vreme 7 je glagolsko vreme koje slu"i za opisivanje radnje, stanja ili zbivanja koji će se desiti u budućnosti(#trčaću, ješću, govoriću, pričaću, pričaćete($ Imper"e#t označava pre0ašnje nesvršeno vreme. 2oristi se za radnju koja se vršila u neposrednoj prošlosti, pre trenutka govora o njoj(#etah po parku. =rčah na stadionu. 'livah u moru. =rčaše po parku($
Plus#vamper"e#at davno pro!lo vreme 7 koristi se da opiše doga0aj koji se desio pre neke druge prošle radnje(#bio sam darovao, bila sam darovala, bili su darovali($ &orist ili pro!lo svr!eno vreme 7 je glagolski oblik koji oslikava radnju koja se desila u prošlosti(#padoh, uradih, sretoh, shvatih, uradismo, uradiste, ispekoše($. $utur II označava buduću radnju koja će se izvršiti pre, posle ili istovremeno sa nekom drugom budućom radnjom(#budem radila, budeš govorio, bude pevao, budemo trčali, budete plivali, budu vozili($ Imperativ je način kojim se izra"avaju zapovesti i "elje da se obave odre0ene radnje. Imperativ ima samo drugo lie jednine i prvo i drugo lie mno"ine prezenta. & i, &j #za 4. lie jednine$(#Aajde( trči, pevaj($ 7 imo, &jmo #za 3. lie mno"ine$(#Aajde trčimo, pevajmo($ & ite, &jte #za 4. lie mno"ine$(#Aajde trčite, pevajte($ & 'oteniijal je glagolski oblik kojim se iskazuje mogućnost, uslov ili "elja da se neka radnja izvrši(#jednina%bih, bi, bi #spavao$% mno"ina% bismo, biste, bi #spavali$%$
'rojevi Brojevi su vrste reči koje u srpskom jeziku spadaju u kategorije promenljivih vrsta reči i promena reči se vrši kroz pade"e. )ele se na osnovne, redne i zbirne.
& 8ku. jedne jedne jedna & :ok. jedni jedne jedna & Ins. jednim#a$ jednim#a$ jednim#a$ & 1ok. jednim#a$ jednim#a$ jednim#a$ Broj dva% #za muški i srednji rod je isto$ & Nom. dva dve & !en. dvaju dveju & )at. dvama dvema & 8ku. dva dve & :ok. dva dve & Ins. dvama dvema & 1ok. dvama dvema Broj tri% #isti za sva tri roda$ & Nom. tri & !en. triju & )at. trima & 8ku. tri & :ok. tri & Ins. trima & 1ok. trima Broj četiri% #isti za sva tri roda$ & Nom. četiri & !en. četiriju & )at. četirima & 8ku. četiri & :ok. četiri
& Ins. četirima & 1ok. četirima Redni brojevi #prvi, drugi, treći($ Redni brojevi nastaju od osnovnih, dodavanjem pridevskih nastavaka za rod% šest C jedn. šesti, šesta, šesto. Izuzetak su brojevi prvi, drugi, treći i četvrti, koji nastaju od posebnih osnova. Redni brojevi se obavezno menjaju kroz pade"e% prvi, prvog#a$, prvom#e$; sto osmoga, sto osmome( Zbirni brojevi nastaju od svih osnovnih, sem od broja jedan i onih slo"enih brojeva koji se završavaju njime #dvadeset jedan, sto trideset jedan$. Na osnovu osnovnog broja dodaje se nastavak &oro, počev od broja četiri.#četvoro, petoro, dvadeset osmoro($. (redni; prvi, drugi, treći, četvrti( D 3. 4. 5. >(#obavezna je tačka posle rednog broja$, #I, II, III, I:$ , zbirni; dvoje, troje, četvoro(
Vrste reči – nepromenljive Promenljive vrste reči su: imenice, zamenice, pridevi, glagoli i brojevi. Nepromenljive vrste reči su: prilozi, predlozi, veznici , uzvici, rečce . Prilozi 'rilozi stoje obično uz glagole i kazuju mesto, vreme, način, uzrok ili količinu vršenja radnje. & za mesto% ovde, onde, levo, desno, napred, pozadi, blizu, daleko, ovamo, tamo, napred & za vreme% odmah, danas, juče, sutra, nekada, nikada, letos, ujutru, već, tek & za način% sporo, lako, brzo, lepo, ovako, slo"no & za količinu% malo, mnogo, dosta, puno, još, onoliko & za uzrok% zato, stoga
Predlozi 'redlozi su nepromenjive vrste reči koje izra"avaju odnos izme0u bića, stvari i pojava i utiču na pade" reči uz koju stoje. *toje ispred imenia i ličnih zamenia koje se nalaze u odre0enom pade"u. & od, do, iz, spred, iza, iznad, ispod, izme0u, pored, pre, posle, osim, uz, kroz, na, o, po, pri, u, s, za, radi, zbog(
Veznici :eznii su nepromenljive vrste reči koje slu"e za označavanje veze me0u pojedinim rečima u rečenii, kao i me0u rečeniama. & pravi veznii su% i, pa, ali, da, dok, jer, ako & nepravi veznii su% kada, već, dakle, pošto, kako :eznii mogu biti i zavisni i nezavisni. Nezavisni veznii su oni koji vezuju naporedne rečenie i mogu biti% & sastavni #i, ta, pa, ni, niti$, & rastavni #ili$ i & suprotni # ali, no, nego, već, a $. Zavisni su oni koji vezuju zavisne rečenie #iako, mada, premda, jer, ako, dok, kako, pošto$.
(zvici Uzvii su pojedini glasovi ili skupovi glasova kojima se izra"avaju lična osećanja ili raspolo"enja. & jao, joj, oj, uh, ah, oh, u+, ura, ua, vau, opa, op, ups, oho, mrš, kuš, iš, ma( Reče Reče su reči koje izra"avaju lični stav govornika prema onome što govori. & potvrdne i odrične% da, ne & upitne% li, da li, zar & imperativne% neka & uzvične% ala & zaključne% dakle & isključne% samo, jedino & poredbene% kao & pokazne% evo, eto, eno & za istianje ličnog stava% sigurno, naravno, zaelo, dakako, verovatno, valjda, mo"da, nipošto, uistinu, zaista, zbilja & za posebno istianje% upravo, baš, bar & za istianje suprotnosti% me0utim, pak
U reče se još ubrajaju i% inače, tako0e, uostalom(
)ečenice Rečenia je skup reči, #a mo"e biti i jedna reč$ koji ima odre0eno značenje. Rečenia je izgovorena ili napisana misao i sa njom saopštavamo svoje misli, osećanja i obaveštenja. 'rema značenju rečenie se dele na% 7
& Zapovedne rečenie su rečenie u kojima je iskazana neka zapovest, naredba, zabrana, dozvola ili molba. Na kraju zapovednih rečenia nalazi se tačka #molba, slaba zapovest$ ili uzvičnik #stroga zapovest$. 'rimeri% & )odaj mi čašu. & *taniF & -olim te, donesi mi čašu vode. & Izlazi napoljeF & Zatvori ulazna vrata. & Geljne rečenie su rečenie u kojima je iskazana "elja da se nešto ostvari. Na kraju "eljnih rečenia se nalaze uzvičnik. 'rimeri% & *rećna slava domaćineF & Neka ti se ostvare sve "eljeF & Hrkni, nepismeni stvoreF 'rema sastavu rečenie se dele na% & 'roste rečenie su rečenie u kojima ima samo jedan predikat.
& 'roste proširene rečenie su rečenie koje pored glavnih rečeničnih članova imaju ijoš neki dodatak. )odai u prosto proširenoj rečenii mogu biti imenski i glagolski dodai. 'rimeri% & =voj drug Ivan peva lepu pesmu. & )anas je jako toplo.
& *lo"ene rečenie su rečenie koje se sastoje od dve ili više prostih rečenia, odnosno to su rečenie koje imaju dva ili više predikata. 'rimeri% & Ivan peva lepu i poznatu pesmu. & Igor sedi na stolii i igra se kokiama. *lu"ba reči u rečenii Rečenia se sastoji od rečeničnih delova, koji imaju odgovarajuću slu"bu u rečenii. lanovi se dele na glavne i zavisne članove rečenie. !lavni rečenični članovi su% subjekat i predikat
*ubje#tom se iskazuje vršila radnje, nosila stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenii označeni predikatom. U slu"bi subjekta najčešće su imenie i zamenie u nominativu ili skupovi reči sa imeniom u nominativu. 'rimeri% #subjekat je obele"en plavom bojom$ & Igor je u sredu dobio petiu. & -oj najbolji drug je 'etar. & Na prozoru vise zelene zavese. & =ata je srećan zbog mog uspeha.
Predi#at je deo rečenie koji subjektu pripisuje neku radnju, stanje ili zbivanje. Reči koje označavaju radnju su glagoli, a pored glagola u slu"bi predikata mogu biti imenie, zamenie, pridevi, prilozi i brojevi. 'rimeri% #predikat je obele"en zelenom bojom$ & 'etar jede jagode. & ovan je moj pro+esor. & -ačka juri miša.
Zavisni rečenični članovi su%
&
& 8tribut je dodatak imenii koji kazuje osobinu, pripadnost ili količinu onoga što znači imenia. U slu"bi atributa najčešće su pridevi, a pored prideva u slu"bi atributa mogu biti brojevi, zamenie i imenie u nekom zavisnom pade"u. 'rimeri% #atribut je obele"en narand"astom bojom$ & 'ili smo pivo iz +laše. & *ne"ana ima ogrliu od zlata. &
& 8poziija 8poziija je dodatak imenii koji na drugi način #pomoću novih podataka$ kazuje ono što znači imenia. *lu"bu apoziije obično vrši skup reči u kojem je imenia glavni član. 'rimeri% #apoziija je obele"ena zelenom bojom$ & =amara, *andrina ćerka, lepo peva. & )obila sam knjigu od elene, naše komšinie iz zgrade. & 6di, -arkov pas, je mnogo pametan. Prilo!#e odredbe
su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme, mesto, način, količina ili uzrok vršenja radnje iskazane predikatom. U slu"bi priloških odredbi najčešće su prilozi i imenie u nekom pade"u sa predlogom ili bez njih. 'rimeri% #priloške odredbe su obele"ene plavom bojom$ & *te+an je bio u Beogradu. & Ivanin trotinet se nalazi ispred kuće. & Nisam dolazio u školu zbog gripa. & Uradila sam to iz ljubavi.
Pade+i
)a bi naš govor i pisanju bilo pravilno i smisleno treba da znamo pada"u, da ne bismo rekli JIzašao sam iz kuću i krenuo ka grad.K i tome slično. )a ne ispadnemo glupi u društvo svakako treba da znamo da pade"i ima sedam, jok šest i da ne traba da budemo genijalu da bi to naučilo i premenili u svakodnevnom "ivotom. #podvučene su reči u kojima su pade"i nepravilno upotrebljeni.$ e lL da da izgleda glupo i smešnoE 6to čemu nam slu"e pade"i. 'ade"i su različiti oblii jedne promenljive reči i u srpskom jeziku postoji sedam pade"a. 'romena reči po pade"ima zove se deklinaija.
Pade+i u srps#om jezi#u su: & nominativ, & genitiv, & dativ, & akuzativ, & vokativ, & instrumental i & lokativ.
Nominativ Nominativ je nezavisan pade" koji u rečenii mo"e da stoji samostalno. )obija se na pitanja : #o !to. U rečenii u nominativu su subjekat, atribut, apoziija, imenični deo predikata i priloška odredba za način sa vezniima kao i nego. Nominativ uvek stoji bez predloga. 'rimeri% 3. *te+an je juče došao svojoj kući. #obratićemo pa"nju koja reč u ovoj rečenii odgovara na pitanje 2
Genitiv
!enitiv je zavisan pade" koji označava pripadnost, deo nečega i poreklo. )obija se na pitanja% -od #oga -od čega čiji Upotrebljava se sa predlozima i bez njih.
/ativ )ativ je zavisan pade" koji znači prava, smer ili ilj kretanja i namenu. )obija se na pitanja% #ome čemu Upotrbljava se sa predlozima #prava$ i bez njih #namena, pripadnost$ U rečenii dativ je objekat, atribut, priloška odreba za mesto i logički subjekat. 'redlozi za dativ su% ka, k, prema, blizu, nasuprot, uprkos, protiv 'rimeri% 3. 2upila sam tati sat. #kome sam kupila satE$ tati 4. -ilia je krenula ka svojoj školi. #ka čemu je krenulaE$ svojoj školi
&#uzativ 8kuzativ je zavisan pade" kojim se označava objekat radnje, prava kretanja i mesto. )obija se na pitanja% #oga !ta U rečenii akuzativ je objekat, priloška odredba #mesto, vreme, način, uzrok$ i logički subjekat. 'redlozi za akuzativ su% kroz, niz, uz, za, me0u, nad, pod, pred, u, na, o, po, mimo 'rimeri% 3. uče sam sreo našeg pro+esora. #koga sam sreoE$ našeg pro+esora 4. Uz ovo jelo ne volim da jedem salatu. #uz šta ne volim da jedem salatuE$ ovo jelo Vo#ativ
:okativ je nezavisan pade" koji slu"i za dozivanje, obraćanje, skretanje pa"nje. 'ri pisanju se odvaja zarezima. Upotrebljava se bez predloga. #hejF$ 'rimeri% 3. Aej, *lavie do0i brzo ovamoF 4. Nemoj, -ilane, trčati tako brzo.
Instrumental Instrumental je zavisan pade" koji kazuje društvo i oru0e ili sredstvo za rad. )obija se na pitanja% s #ime s čime Upotrebljava se se sa predlozima #društvo$ i bez predloga #oru0e, sredstvo$. 'redlozi za instrumental su% s, sa, pod, nad, pred, me0u, za3. Idem sa prijateljima na letovanje.#sa kime idemE$ prijateljima4. 'utovali smo autobusom. #čime smo putovaliE$ autobusom
0o#ativ 1okativ je zavisan pade" koji označava mesto na kome se nešto nalazi i objekat o kome se govori. )obija se na pitanja% o #ome o čemu. Uvek se upotrebljava sa predlozima. 'redlozi za lokativ% na, o, po, pri, u3. 2njiga iz geogra+ije stoji na stolu.#na čemu stoji knjigaE$ na stolu 4. )ea se igraju u parku. #gde se igraju deaE$ parku =o je to ukratko, a sada da promenimo nekoliko reči kroz pade"e. Na primer% sestra, pade"i, letenje & nominativ, #koE štaE$ 7 sestra, pade"i, letenje & genitiv, #od kogaE od čegaE$ 7 sestre, pade"a, letenja & dativ, #komeE čemuE$ 7 sestri, pade"ima, letenju & akuzativ, ##vidim$ kogaE štaE$ 7 sestru, pade"e, letenje & vokativ, #hej$ 7 sestro, pade"i, letenje & instrumental #s kimeE s čimeE$ 7 sestrom, pade"ima, letenjem & lokativ. #o komeE o čemuE$ 7 sestri, pade"ima, letenju Nije teško, a meni je izuzetno zanimljivo. Reimo da vam neko ka"e da napišete tri rečenie u kojima ćete da upotrebiti po jedan dativ, genitiv i lokativ. 3. dativ( :olim da pričam o svojoj sestri. 4. genitiv( -i "ivimo od letenja. 5. lokativ( U petom razredu smo učili sve o pade"ima.
V10I2& I 3&0& *04V& Veli#im početnim slovima se pi!u vlastita imena, i to: a$ lična imena i prezimena% *lavko, Zoran, 'etrović, -ilovanović; b$ nadimi i atributi ako se sami upotrebljavaju ili su srasli s imenom i postali njegov sastavni deo% -iša, !oa, ovan ovanović Zmaj, )ušan *ilni, Ričard 1avljeg *ra, 'etar :eliki; $ imena bo"anstava% upiter, 8+rodita, Zevs, 8polon; č$ imena "ivotinja i gra0evina% ara, ablan, :učko, *ava entar, 2rivi toranj u 'izi; ć$ imena pripadnika naroda% *rbin, Hrnogora, -a0ar, !rk; d$ imena stanovnika gradova, krajeva, zemalja, dr"ava, kontinenata% Novosa0anin, 'iroćana, Nišlija, Bačvanin, ugosloven, 6vropljanin, 8ustralijana; 0$ imena nebeskih tela% *une, Zemlja, -ese, 2umova slama, -ars, :enera; e$ imena kontinenata, dr"ava, naseljenih krajeva i mesta #sve reči u njima osim veznika i priloga$% 6vropa, *rbija, Hrna !ora, Aorveška, -ačva, )almaija, 1ika, Beograd, =ršić, Novi *ad, Bosna i Aeregovina, Brod na 2upi, u"na 8merika, )vor na Uni; +$ imena mora, reka, jezera, planina i druga geogra+ska imena% )unav, 'alić, 2opaonik, -orava, adransko more, ruška gora, 'litvička jezera, Balkansko poluostrvo; ako se sastoje iz više reči, pišu se velikim početnim slovom samo prve reči, a druge samo ako su vlastite imenie% u"na -orava, Beli )rim. g$ imena ulia i trgova% *tudentski =rg, Geleznička ulia, Beogradska ulia; ako se sastoje iz više reči samo se prva reč piše velikim slovom a ostale malim slovom izuzev vlastitih imena% Bulevar Nikole =esle, Ulia 'etra 'etrovića Njegoša; h$ imena praznika% Bo"ić, Uskrs, Bajram, /ur0evdan, Nova godina, 'rvi maj; i$ nazivi ustanova, preduzeća, društava% -atia srpska,
Veli#im početnim slovom se pi!e: a$ prva reč u rečenii% *pušta se noć. 1edena kiša dobuje u prozore. !de su ljudiE Nema "ive dušeF Ulie su puste.; b$ prva reč posle dve tačke kada je upravni govor me0u navodniima% 8lL govori -usa 8rbanasa% ; J'ri0i, -arko, ne zameći kavge, ilL odjaši da pijemo vino(K $ nastavak pisma iza naslova ako se pismo nastavlja u novom redu, i to bez obzira da li se iza naslova stavlja zarez ili uzvičnik% )raga mama, ili )raga 1jiljoF =voje pismo sam primila tek juče iako( -olim te, nemoj se ljutiti što se retko javljam( :elikim početnim slovom pišu se zamenie :i i :aš iz poštovanja prema osobi kojoj se piše% )ragi nastavniče, avljamo :am se odmah po dolasku u letovalište. Na putu smo se dr"ali :aših preporuka(
3alim slovom se pi!e: a$ nastavak upravnog govora ako je bio prekinut umetnutom rečeniom radi nekog objašnjenja; na primer% JAoće li sviK, pitao je direktor na zboru učenika, Jpomoći u ure0enju okoline školeEK; b$ nastavak rečenie posle upravnog govora, na primer% JAoćemoFK 7 odgovorili su svi prisutni učenii. ; J2renimo na posao, onda, odmah posle sastankaK 7 povikaše neki učenii. $ prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenia su+iksima &ski, &ški, &čki, npr. novosadski, beogradski, evropski, češki, niški, subotički, američki, kragujevački; d$ zamenie vi i vaš kad se u pismu ne obraća samo jednoj osobi već grupi ili kad se piše dopis nekoj ustanovi, +irmi, društvu; npr.%
*&*5&V061N4 I )&*5&V061N4 PI*&N61 )17I *astavljeno se pi!u: a$ slo"enie koje imaju samo jedan akenat i u kojima se prvi deo ne menja, na primer% Beograd #Beograda, Beogradu$, goloruk, parobrod, pismonoša, bezdušan, jugozapadni, prepoloviti, izvući; b$ nazivi stanovnika naselja iako se imena tih naselja sastoje od dve akentovane reči i pišu se odvojeno; na primer% Novosa0anin #prema Novi *ad$, Belorkvanka #prema Bela Hrkva$, Bjelopolja #prema Bjelo 'olje$; $ prisvojni prodevi izvedeni od naziva mesta ako se sastoje od dve akentovane reči, npr. gornjomilanovački #prema !ornji -ilanova$, ju"noamerički #prema u"na 8merika$, krivopalanački #prema 2riva 'alanka$; č$ reča ne uz imenie i prideve s kojima srasta u slo"enie, na primer% 7 neznanje, nečovek, nezahvalnost, neznalia, nebriga, neprijatelj 7 nepoznat, neprirodan, nezreo, nepismen, nevelik, nevidljiv; ć$ slo"eni prilozi kao% malopre, pokadšto, gdekad, gdegde, najednom, napamet, otprilike, sneruke i predlozi% povrh, namesto, ukraj, uoči, podno; d$ reča naj& u superlativu opisnih prideva, na primer% najlepši, najlakši, najbolji, najjači, najjednostavniji. * rtiom izme0u prvog i drugog dela pišu se poluslo"enie, ako svaki od sastavnih delova čuva svoj akenat i ako se prvi deo ne menja po pade"ima. =ako se pišu% a$ višečlani nazivi mesta, na primer% Aereg&Novi #iz Aereg&Novog, u Aereg&Novom$, Ivanić& !rad; b$ dve imenie od kojih jedna odre0uje drugu, a zajedno označavaju jedan pojam, na primer% baš& čaršija, radio&amater, rak&rana, auto&put, general&major, general&potpukovnik;
)astavljeno se pišu% a$ reča ne u odričnim obliima glagola, na primer% ne znam, ne veruju, ne dolazimo, ne pitaj, ne mo"e; izuzetak su odrični glagoli neću, nemam, nemoj, nisam; b$ odrične zamenie niko, ništa, nikoji, ničiji, nikakav, kad se upotrebljavaju s predlogom, na primer% ni za koga, ni sa kim, ni u čijem, ni pred kakvim, ni za kojim; $ reča li uz glagole u upitnim rečeniama, npr. Aoćeš li doćiE :eruješ li miE Znaš li toE i u upitnim rečeniama sa da, na primer% )a li bi mi pomoglaE )a li imaš novaE
IN51)P(N28I6&
U pisanju se radi jasnijeg prikazivanja onoga što hoće da se ka", upotrebljavaju pojedini znai koji se zajedno nazivaju interpunkija ili rečenični znai. Znai interpunkije su% tačka, zarez, tačka i zarez, dve tačke, navodnii, upitnik, uzvičnik, zagrade i rta. =ačka se stavlja na kraju obaveštajne 7 potvrdne i odrične rečenie, na primer% *vaki dan učim za ispit. Za ispit ne učim redovno. Zarez se kao znak interpunkije upotrebljava često i u različitim rečeničnim situaijama. 'ošto je jedno od osnovnih načela srpskog pravopisa slobodna #logična$ interpunkija, za upotrebu zareza je najva"nije pravilo da se ono što je u mislima tesno povezano, što predstavlja jednu elinu, ne odvaja zarezom, a delovi koji čine elinu za sebe, odvajaju se zarezom od ostalih delova rečenie. Zarezom se odvajaju% a$ reči i skupovi reči #istovrsni delovi rečenie$ u nabrajanju% -iša, )renko, Nenad i *r0an su otišli na izlet. 'oneli su i dobre hrane, i bezalkoholnih pića, i društvenih igara.; b$ nezavisne rečenie kad nisu povezane vezniima% )ošao je, pozdravio se, dobro večerao i nestao.; $ paralelni delovi rečenie kad su u suprotnosti% Zadatak je te"ak, ali zanimljiv. 'okloniću tebi a ne Igoru. Nismo letovali na moru, već u planini. d$ rečenie koje su u suprotnosti% 2asnije smo krenuli, ali smo stigli na vreme. :i ste pošli ranije a ipak ste zakasnili.; e$ rečenie u inverziji #kad se zavisna rečenia nalazi ispred glavne$, na primer% 2ad se spremim, pozvaću te tele+onom. 8ko mo"eš, pomozi mi. Iako sam znala, nisam odgovorila na sva pitanja.; +$ reč ili skup reči koji su naknadno dodati ili umetnuti u rečeniu% =o je, dakle, tvoj voćnjak. *ve ću ti, naravno, ispričati. =i si u pravu, neosporno.; g$ vokativ i apoziija su, tako0e, naknadno dodati u rečeniu, pa se odvajaju zarezom, na primer% :i ćete, deo, dobiti slatkiša. =ebi ćemo, bako, doneti voća. )ela Ive 8ndrića, jedinog jugoslovenskog Nobelova, prevedena su na mnoge jezike.; h$ uzvii isto nisu sastavni delovi rečenie, pa se odvajaju zarezom% Uh, što je hladnoF
=ačka i zarez se upotrebljavaju% a$ izme0u rečenia koje su u slo"enoj rečenii manje povezane sa drugim rečeniama, na primer% 2ad smo se sreli, pozdravili smo se, razgovarali o školi; nismo pominjali nedavnu sva0u.; b$ izme0u grupa reči koje se razlikuju po srodnosti, na primer% Na put ću poneti% odeću, obuću, kišobran, higijenski pribor; knjige, sveske, pribor za pisanje; društvene igre, +udbal i reket za stoni tenis. )ve tačke se se stavljaju% a$ iza reči kojima se najavljuje nabrajanje, a ispred onoga što se nabraja, na primer% Na pijai kupi% sira, jaja, kajmaka, mesa, salate i luka.; b$ ispred navo0enja tu0ih reči #upravnog govora$; npr. Rekao nam je doslovno% JNova za ekskurziju je obezbe0enK. Navodniima se obele"avaju% a$ tu0e reči kad se doslovno navode , na primer% Ulazeći svi zagrajaše J*rećan ti ro0endanFK b$ reči koje se upotrebljavaju s ironijom i kojima nečemu ne "eli da se da suprotno značenje% npr.% Znam, ti si JvredniaK. )oneo je tvoj Jveliki projateljK. Na kraju upitnih rečenia stavlja se upitnik, a iza uzvičnih rečenia, kao i iza manjih govornih jedinia koje se izgovaraju u uzbu0enju, povišenim glasom, stavlja se uzvičnik, na primer% 2ako siE ta radišE Uh, što sam gladnaF Ne vičiF 'o"arF 2ada se pitanje izgovara povišenim glasom iza njega se stavljaju i upitnik i uzvičnik; npr. 7 3?3P$ vladale su nestašie hrane, odeće i lekova. Hrta se piše% a$ Umesto prvog dela navodnika u dijalogu i to u štamšanim tekstovima, a drugi deo se izostavlja; i na kraju upravnog govora se piše rta ako se rečenia nastavlja i objašnjava nešto o upravnom govoru; na primer% & 2o je to bioE 7 Upita majka. 7 -oj drug. 7 Zašto ga nisi pozvao unutraE 7 Gurio je 7 promrmlja -iloš.; b$ kad se "eli nešto istaći, ili naglasiti suprotnost, neočekivanost; na primer% 'o0em ja, kad 7 nigde nikog. *ve sam naučila, sve znam 7 ne vredi, zbunila sam se.
P)&V4PI*NI ZN&8I 'ravopisni znai se upotrebljavaju uz pojedine reči za razliku od interpunkije koja se upotrebljava u rečenii. U pravopisne znake se ubrajaju% tačka, dve tačke, nekoliko tačaka, rta, rtia, zagrada, apostro+, znak jednakosti, znak porekla, akentski znai i genitivni znak. a$ =ačka se kao pravopisni znak upotrebljava% 7 iza skraćenia% npr., itd., sl., tj.; 7 iza rednih brojeva kada se pišu arapskim brojkama% 3@. mart 3??3. godine. =ačka se ne piše iza rednih brojeva napisanih arapskim brojkama kada se iza njih na0e drugi pravopisni znak #zarez, zagrada, rta ili koji drugi$; npr.% < tome ćete naći in+ormaije na 33?, 34Q, 343 i 344. strani. Na nekim spratovima #4, >. i @$ su pokvarene električne instalaije. Na 3Q&3@. kilometru ćeš ugledati planinarski znak. b$ )ve tačke se kao pravopisni znak pišu% 7 izme0u brojeva ili slova kojima se iskazuje neki odnos i čitaju se JpremaK. Na primer% Rezultat utakmie je 4%3 u korist JHrvene ZvezdeK. 2orenski samoglasnik se smenjuje o%i%a u rečima ploviti 7 plivati 7 poplaviti. $ Nekoliko tačaka #najčešće tri$ stavljaju se% 7 umesto izostavljenog teksta i u isprekidanom tekstu; na primer% 'redlozi su% kod, pored, u, sa( 2ad se voz zaustavio, on se pojavi( i reče% J)ivno je vratiti se kućiK. d$ Hrta se kao pravopisni znak upotrebljava% 7 izme0u brojeva umesto predloga do, npr.% 2upi 3Q 7 3@ kilograma krompira. Ivo 8ndrić #3P?4 7 3?O@$ je dobio Nobelovu nagradu za knji"evnost. 8ko se ispred prvog broja nalazi predlog od, rtu ne treba pisati već ispisati i predlog do; na primer% 'rvi svetski rat je trajao od 3?3>. do 3?3P. godine. & izme0u naziva gradova i drugih mesta da bi se označio prava kretanja, na primer% 'ut Beograd 7 Niš ima veliki privredni značaj.
7 izme0u dva ili više imena kojima se označavaju tako tesno vezani pojmovi da oni čine jedan pojam.% Utakmia JHrvena ZvezdaK 7 J'artizanK je uvek najznačajnija utakmia koja se igra. e$ Hrtia se kao pravopisni znak piše% 7 izme0u delova poluslo"enia% radio&aparat, auto&mehaničar, +oto&aparat, aero&miting; 7 pri rastavljanju reči na slogove na kraju retka; 7 u slo"enim ili izvedenim rečima u kojima se prvi deo piše brojem a drugi deo slovima% 3@Q& godišnjia, >Q&tih godina prošloga veka, 3@&godišnjak; 7 izme0u skraćenia i nastavka za oblik, na primer% 'rema =anjug&ovoj vesti, do rata me0u sukobljenim stranama neće doći. 2ulturna saradnja sa UNIH6&om je dobra. +$ Zagrada kao pravopisni znak% 7 slu"i da označi oba oblika reči o kojima se govori, npr.% & stavlja se iza rednog broja ili slova kojima se označava novi odeljak% 'redlog s#a$ uz instrumental sredstva se ne upotrebljava. 3$, 4$, 5$ itd. 7 a$, b$, v$ itd. g$ 8postro+ se stavlja umesto izostavljenog slova% e lL to tačnoE h$ Znak jednakosti se upotrebljava izme0u reči da bi se označila njihova jednaka vrednost, a čita se% jednako, ravno, isto što, jeste. Na primer% himba M sumnja, tata M subjekat #u rečenii$ i$ Znai porekla su i S. Upotrebljavaju se u stručnim tekstovima. 7 znak se čita Jdalo jeK ili Jrazvilo se uK, npr.% tvojega tvoega tvooga tvoga; 7 znak S se čita Jpostalo je odK, npr.% rnji S rn &ji; junače 7 junak &e j$ 8kentski znai se bele"e u stručnoj literaturi #obično iz gramatike$ i u običnim tekstovima kad je potrebno da se označi reč koja se od iste reči u susedstvu razlikuje samo akentom; npr.% *Tm sam to uvideo. )ošao je da dT oglas. k$ !enitivni znak se stavlja na krajnji vokal genitiva mno"ine kad je potrebno označiti razliku ovoga oblika od drugih oblika, najčešće genitiva jednine iste zamenie. Na primer% Iz primerT
mo"eš zaključiti o toj pojavi. !enitivnim znakom je naznačeno da je to genitiv mno"ine, odnosno da se iz više primera mo"e zaključiti, a ne samo iz jednog.
*2)&91NI81
U srpskom jeziku postoje dve vrste skraćenia% I *kraćenie koje nastaju skraćivanjem reči u čitanju se izgovaraju potpuno, kao da nisu skraćene. I one se me0usobno razlikuju, a najčešće se upotrebljavaju sledeće% a$ skraćenie kod kojih se skraćivanje označava tačkom%br. #broj$ tzv. #zako zvani$ #"enski rod$ uč. #učenik$ i sl. #i slično$ v.d. #vršila du"nosti$ str. #strana$ tj. #to jest$ o.g. #ove godine$
".r.
b$ skraćenie za mere, veličine, novčane jedinie koje se pišu bez tačke% m #metar$ U*) #američki dolar$ m #entimetar$ t #tona$6UR #evro$ km #kilometar$ l #litar$ ' #japanski jen$ kg #kilograd$ dl #deilitar$ !B' #britanska +unta$ mg #miligram$ hl #hektolitar$ *I= #slovenački tolar$
g #gram$
'ošto su to me0unarodne skraćenie pišu se latiniom. $ Bez tačke se pišu i sledeče skraćenie% dr #doktor$, g0a #gospo0a$, g0ia #gospo0ia$. II *kraćenie koje su nastale od prvog slova ili sloga svake reči u višeslo"nim izrazima #slo"ene skraćenie$ čitaju se različito% a$ neke se čitaju potpuno kao da su svi delivi reči napisani, a pišu se bez tačke, npr.% :' 7 :iša poslovna škola UN 7 Ujedinjene naije '== 7 'ošta, tele+on, telegra+ b$ neke postaju reči pa se čitaju kao skraćenie i menjaju po pade"ima, npr.% Bila sam u *8)&u. Iz *8)&a sam donela kompakt diskove sa operskom muzikom. $ skraćenie preuzete iz stranih jezika pišu se kako se izgovaraju i menjaju se po pade"ima, npr.% Uneskova pomoć zemljama u razvoju je dragoena. 'omoć u hrani i lekovima je stigla od Unie+a.
PI*&N61 5(I; )17I U srpskom jeziku, kao i u drugim jeziima, ima mnogo reči koje su preuzete iz jezika drugih naroda i prilago0ene našem jeziku. =akve reči danas i ne osećamo kao pozajmljenie, na primer% puška, čarapa, košulja, sat, sapun, kralj i dr. U drugu vrstu pozajmljenia ili tu0ia spadaju reči koje osećamo kao reči stranog porekla. =akve reči treba upotrebljavati s merom% kad za njih nema zamene, u naučnim tekstovima, u oblastima tehnike i sl. Za pisanje pozajmljenia postoje utvr0ena pravila% I Reči iz klasičnih jezika #grčkog i latinskog$ su se odomaćile u našem jeziku i u naučnoj terminologiji i prilagodile duhu našeg jezika, pa se pišu onako kako se izgovaraju% astronomija, instrument, subjekat, hemija, gimnazija, hirurgija; Hieron,
