Izrael Regardije - Drvo života.pdf

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 133.4 REGARDIJF., Izrael Drvo života: Istraživanje u magiji / Izrael Regardije : prevod $ engleskog Ljiljana Janičić. - (3.izd.).- Beograd: Esotheria. 2004 (Beograd: Jovan Antić). - 289 str.: 21 cm (Lux 1lcrmeticum : edicija zapadnog okultizma) Prevod dela:'The Trče of lifc’7 Israel Regardie ISBN 86-81585-98-3 a) Okultizam b) Magija II>=55021580

DBVO ŽIVOTA (S tudija o Magiji

Izrael Regardije

Prevod s engleskog Ljiljana Janičić

N aslov o riginala: T H E T R E E O F L IF E Isracl R cgardic © Copyright za Jugoslaviju: IP "E SO TH E R IA " Beograd Sva prava provoda i objavljivanja zadržava izdavač

Izdavač: IP "E SO TH E R IA " Beograd Glavni i odgovorni urednik: V ladim ir M adić

K orcktura:V ladim ir Jović Prelom : Bojan Jovič P riprem a i grafički dizajn: Srdan Krstić

Štam pa: Jovan Antič, Beograd

Trećeizdanje Beograd, 2004.

ISBN 86-81585-98-3

MDĐ7AJ str.

Uvod u drugo izdanje............................................................................... 11 U vod..........................................................................................................15 PRVI DEO Prvo poglavlje................................................................................. ..........21 Haos moderne civilizacije. Uništenje nacionalnih organizacija. Nebri­ ga da se stupi u zajedništvo sa Stvarnošću. Mogući uzrok ovog prekida. Tradicionalna filozofija Magije. Istinska priroda duha (genija). Njeni koreni se nalaze u duhovnom doživljaju. Magija kao ključ stvaralaštva. Joga i Magija su dve grane Misticizma. Definicije oba ova sistema. Čarobnjaci su svctlost ovog sveta. Elifas Levi i Božanski Čovek.

Drugo poglavlje........................................................................................ 33 Napadi na Čarobnjaštvo (Teurgiju). Njihova ogromna nepravednost i apsurdnost. Čovek je detc Bogova i mora težiti sjedinjavanju s njima. Ma­ gija nije Psihizam. Nema nikakve veze sa vradžbinama. Ne vodi ka medijumstvu. Osnove magijske filozofije. Drvo Života i kabalisti.

Treće poglavlje..........................................................................................40 Neophodnost sticanja filozofske obuke pre pristupanja praktičnom radu. Odnos egipatske Magije i Kabale. Priroda broja i značaj simbola. Obrisi magijske teorije univerzuma. Tetragramaton i četiri sveta. Levijeva magijska dogma. Duhovna hijerarhija u svemiru. Čarobnjaštvo kako ga je shvatao Jamblihus.

Četvrto poglavlje...................................................................................... 58 Definicija Astralne svetlosti i njeno mesto u magijskom sistemu. Kako je vide savremeni naučnici. Kontinuum prostor-vreme. Uočena su dva as­ pekta ove Svetlosti. Amenti i Taut. Mesec i mana. Korišćenjc božanskog Astrala i kako svet može da se preobrazi.

Peto poglavlje............................................................................................ 72 Vckovni problem filozofije. Da lije univerzum objektivan ili subjekti­ van? Na koji način magičan shvataju magijsku hijerarhiju i ljudsku konsti­ tuciju. Minutum mundi. Mističko žrtvovanje ega. Lestvice Jakobovog uspeća na sastanak u Bogu.

5

Šesto poglavlje..........................................................................................84 Predmet magije je sjedinjenje s Božanstvenim. Božanstveno se shvata na razne načine i u raznim oblicima. Razmatranje egipatskih Bogova. Svaki božanski simbol nosi u sebi veliki značaj. Značenje životinjskih mas­ ki.

DRUGIDEO Sedmo poglavlje........................................................................................ 105 Magičarcva oprema. Pogrešno shvatanje opreme. Magija je mnemonički proces. Kako se svako čulo i moć upotrebljavaju za stvaranje duhov­ nih predstava. Znaci i sigili. Mirisi. Stvarno značenje magijskog kruga. Vilijem Kvan Džadž. Simbol beskonačne i ljudske svesti. Imena Boga. Krug sprečava neprijateljske uticaje. Oltar i lampa. Štap, Pehar, mač i pentakl. Štap je simbol Volje; njegova izrada i izgled. Imaginacija i njena suštinska formativna priroda. Fovsetove hipoteze. Lojolinc duhov-ne vežbe. Kako razviti imaginaciju za potrebe magijskog rada. Tatve Hindu­ sa.

Osmo poglavlje........................................................................................ 126 Patadžali i Volja. Šta je Volja? Magijska metoda za povećanje ove moći. Istinski značaj Asketizma. Njegove opasnosti. Trostruki zavet. Pra-najama izvanredna pomoć. Primedbe na razvoj Volje. Od čega zavisi uspeh ritualnih Operacija? Odgovor Kaledonskih proročanstava. Slučaje­ vi potpunog neuspeha. Primer maloumlja. Baretovo obrazloženje. Ludilo i ushićenje izazvani mantrom.

Deveto poglavlje...................................................................................... 141 Kako mantra deiuje? Razna okultna gledišta. Vibriranje božanskih imena je povezano sa zazivanjem magijskih sila, tvrdi Đlavatska. Moć i značaj Zvuka. Kako izgovarati magijska imena? Šta se tada dogada. Tajna prizivanja. Varvarska imena u zazivanjima. Primeri južnoameričkih, egi­ patskih i enohijanskih reči. Način na koji se izvodi Kabalistička analiza. Magičar ne srne da dozvoli da u njegovu sferu udu besmislene reči. Stručno korišćenje varvarskih reči. Igra i muzika. Kucanja. Potreba i delovanje kruženja.

Deseto poglavlje........................................................................................154 Suštinski zadatak magije. Neophodnost da se treniraju Volja i Imagi­ nacija. Angažovanje u formiranju tela Svetlosti. Opaska Blavatske da je

6

Adept onaj koji jc u stanju da putuje u astralnom telu po nalogu volje. Najbolja metoda za putovanje na Astralu. Obučavanje suptilnog tela. Ri­ tual kao pomoćnik. Vizije. Kako naučno proveriti vizije. Merc predos-trožnosti. Egipatske ravni Astrala. Magijski Stubovi. Kako se pobeduje smrt i osigurava besmrtnost dok još telo postoji. Terajući ritual Pcntagrama. Njegova moć i objašnjenje. Volja i Imaginacija u oblikovan­ ju Zvezde Vatre. Pas-Čuvar.

Jedanaesto poglavlje............................................................................... 175 Najmoćniji pratilac prizivanja. Ključ ukupnog napretka u magiji. Bo-žanski oblici. Kako se ova tehnika odvija. Opasnost od magije. Egi­ patska božanstva. Masperov trijumfalni pozdrav. Prizivanje Ra-a, Boga Sunca. Rezultati druženja sa Bogovima. Jamblihus.

Dvanaesto poglavlje................................................................................. 181 Čistunstvo potrebno u Magiji. Šta to znači. Sveti Anđeo Čuvar. Kada se može pristupiti zazivanjima. Koji su to posebni razlozi kada se ona iz­ vode. Način ispoljavanja Duha i Anđela. Knjiga svete magije Abremalina Maga. Metoda stupanja u vezu sa višim sopstvom. Potpuna uputstva za ovu drevnu tehniku. Potrebni koraci. Vizija i Miris. Prizivanje Svetog Anđela Čuvara.

Trinaesto poglavlje................................................................................. 202 Zazivanje Prinčeva Zla sveta. Suština rituala obrednog zazivanja. Njena povezanost sa savremenim psihološkim istraživanjima. Zdanje priramide. Uputstvo za Mladu pre stupanja u mistični brak. Priroda, najveći primer. Magijski sistem Ključ Kralja Solomona. Objedinjavanje egipatske metode pri vežbanju sa kabalističkom. Gecija (Prizivanje zlih duhova). Knjiga Anđela Ratziela. Zašto amaterske vizije idu naopkako. Upad u polje svesti. Praćenje paralela između Joge i Magije. Koje su njihove suštinske podudarnosti. Kako se ophoditi prema moćima.

Četrnaesto poglavlje............................................................................... 226 Dramski rituali u Egiptu, na Tibetu i u Indiji. Osnove ove grane ma­ gijskog obreda. Logičke postavke. Rituali inicijacija. Treći stepen Ma­ sonskog bratstva. Ritual Adeptus Minora u Hermetičkom redu Zlatna Zora. Fragmenti Rituala Inicijacije u egipatskoj Knjizi mrtvih. Izvanre­ dan ritual u Euripidovom Bahusu. Komemoracija. Prikaz muka Ozirisa. Potreba za ličnim radom. Milarepa i Marpa. Rad zahteva strpljenje i istrajnost. Ibis i zmija Urcus.

7

Petnaesto poglavlje................................................................................. 238 Postoji li veza između Magije i Spiritizma? Veliki jaz medu njima. Volja je vodič za Teurgistu. Medijum je negativni instrument. Magijske teorije u vezi sa smrću. Šta se dogada kad telo umre. Klifotska opsesija. Astralne ljušture su spiritualistički "duhovi". Zašto medijumi pribegavaju podvalama. Njihove fizičke pojave. Kako iskreni medijum može da koristi magijsku tehniku. Šta je to Crna Magija. Operacije nevidljivosti i transfor­ macije. Zazivanje sila Tatvc. Nckromantija i taština. Dodatna uputstva za Astralnu metodu. Kako upotrebiti Pentagram i simbole Ružc-krsta. An-deoski čuvari Stubova. Pročišćcnjc Tcla Svetlosti. Harpokratova for­ mula. Porfir o Uspeću na Ravni. Pričest. Put Ain Sofa.

Šesnaesto poglavlje..................................................................................252 Namera da ovde iznet opis Magije bude jasan. Izuzetak koji se mora napraviti. Tajna metoda radnje. Misa Svetog Duha. Tetragramatom i alhemijska simbolika. To je kvintesencija svih magijskih tehnika. Eliksir života i talismansko posvećenje. Kako koristiti Misu zajedno sa Obredom.

Sedamnaesto poglavlje............................................................................260 Istraživanje o Ritualu. Različiti aspekti obrednog prizivanja. Njegovih osam posebnih faza. Nekoliko primera od svakog tipa prizivanja iz egi­ patskih, kabalističkih, rozenkrojcerskih, gnostičkih, grčkih, enohijanskih izvora i iz poezije.

SPISAK ILUSTRACIJA

Tahuti-Zaštitnik Magije................................................................... 18 Drvo Života.......................................................................................... 51 H ator.....................................................................................................95 Magijski Krug.......................................................................................132 H orus.................................................................................................... 187 Krug i Trougao.................................................................................... 215 Harpokrat na lotosu............................................................................. 247

8

Posvećeno sa bolnim sećanjcm svemu onom što bi moglo biti MARSIJASU

"Stoga morate da shvatite da je ovo primaran put ka blaženstvu koji pruža duši intelektualno obilje božanskog ujedinjenja. Jer svešte-nički ili čudotvoran dar božanstvenosti je nazvan uistinu kapi­ jom ka Demijurgu celovitosti, ili sedištem, ili staništem dobra. Isto tako, ono prvenstveno poseduje moć pročišćenja duše... a zatim do­ vodi do prilagodavanja moči rasuđivanja tako da može da učestvuje i ostvari viziju dobra i oslobađanja od svega što je suprotne prirode, a to na kraju, dovodi do sjedinjenja s Bogovima, koji su darodavci sveg do­ bra." JAMBLIHUS

10

UVOD

ii drugo izdanje

Da Ii roditelj može da ima omiljeno dete? Da li može da oseća da mu jedno dete, znači više od sve ostale dece? Uprkos svim protivljenji­ ma daje to nemoguće, mnogo češće je tako, nego što nije. Isto tako je i sa mnom. Kada je od mene zatraženo da napišem uvod za ovo novo izdanje Dn>eta života osetio sam prijatan unutarnji žar u kome su se kombinovala brojna osećanja. Ova knjiga za mene ima poseban značaj, koji nijedan drugi moj rad nikada nije imao. Kao prvo, notorna je činjenica daje to prva knjiga koja je proistekla iz mog narastajućegduha. Vrt narova, rad koji joj je prethodio, jednostavno je nastao iz niza kabalističkih zabeleški koje sam godinama zapisivao - i on nikada ništa drugo nije ni bio. Za Drvo života je rečeno da je najsveobuhvatniji uvod u brojne složene, ponekad i nejasne mističke spise Alistcra Kroulija, koji pos­ toji. Oba ova rada bila su posvećena njemu, kome sam nekoliko godi­ na bio sekretar. Simbolično, oba su se pokazala kao izrazi moje sa­ mostalnosti u odnosu na njega. Dr\>o života je isto tako poslužilo kaopokretač moje prepiske sa lju­ dima širom sveta, iz koje je proisteklo nekoliko dubokih i trajnih prija­ teljstava. Na tome sam ovoj knjizi najzahvalniji. Premda ova knjiga sadrži veliki broj štamparskih grešaka - uglav­ nom zbog mladalačkog nestrpljenja i nemarnosti - ona se pokazala korisnim vodičem kroz ogroman, složen i predivan sistem inicijacije u red Zlatne Zore kome sam se obavezao, i prema kome imam dug koji

11

Drvo Života

se ovdc mora priznati. Neki studenti su izjavili da bi za dvotomnu knji­ gu Zlatna Zora (Llewcllyn Publications, St. Paul, Minn. 1970), uslcd mase raznovrsnih informacija, bio potreban jasan priručnik kao prcduslov da se proscčc shvatljiv prolaz kroz sve date spise, rituale i uputstva. Ovo novo izdanje Drveta života bi trebalo da bude jedan ta­ kav vodič. Pišući Drvo života mnogo sam toga naučio. To mi je pomoglo da objedinim obilje pojedinačnih fragmenata nepovezanog znanja i is-kustava. Prepiska koja se na to odnosila, podjednako je dobro pos­ lužila i drugima. Nezavisno od kitnjastog stila, i sklonosti ka dopunjavanjima, koje su bile odlika moje mladosti - prošlo je oko trideset pet godina od kako je napisana - ova knjiga je proglašena iskrenim i jednostavnim vodičem kroz jednu zamršenu i inače tajanstvenu veštinu. Jedan bri­ tanski psihijatar bio je dovoljno ljubazan da prizna osećanje straho­ poštovanja i divljenja prema nekom ko je samo sa nešto više od dvadeset godina mogao da ispolji tako dubok uvid u spiritualno i uradi sintezu koja je evidentna u Drvetu života. Ukoliko je ovakav zaključak tačan, veliki deo zasluge pripada Alistcru Krouliju kome mnogo du­ gujem. Mnoge godine svoga rada posvetio sam nastojanju da ga konačno odbranim od njegovih nesuvislih biografa i novinara senzacionalista. Njegov rad nikada neće umreti, ostaće kao nadahnuće učenicima i u dalekoj budućnosti, isto kao što je to bio meni. Mora se odati priznanje i mom višem i božanskom Duhu (Geniju), da upotrebim prelepi jezik Zlatne Zore - jer bez njegovog unu­ trašnjeg usmerenja, nijedno delo, bez obzira koliko profinjeno, lepo i uzbudljivo, ne bi mnogo značilo. Budući da su smernice, stečene kas­ nije kao rezultat pripadništva 1lcrmetičkom redu Zlatne Zore, prois­ tekle iz objavljivanja Drveta Života , samo ovo delo nije pisano pod uticajima stanovišta ovog Reda. Međutim, ono je kasnije odigralo ogromnu ulogu u mom duhovnom razvoju i pisanju drugih knjiga. Posmatrano iz retrospektive, tvrdnja da sam bio nezavisan od Kroulija izneta je u pismu Poglavara jednog odeljka Zlatne Zore u kome osuđuje i mene i knjigu ni najmanje uglađenim rečima. S druge strane, knjiga je dovela i do toga da me Poglavar jedne druge grane Reda pozove da postanem njihov član. Ovaj poziv sam prihvatio. Premda su kasnije godine dovele do mog odvajanja od Reda, danas 12

Uvod u drugp izdanje

žalim zbog svoje mladalačke smelosti i drskosti. U svakom slučaju, mora da se sudbina umešala, došlo je do ponovnog tajnih učenja reda, koje je prvi izneo u javnost neposredno prc izbijanja Prvog svetskog rata Krouli u Equinoksu. S dužnim poštovanjem prema velikoj genijalnosti Kroulija, rečeno je da je moj prikaz učinio više za Red nego Kroulijev. 1 po drugi put treba ponoviti da će ovo novo izdanje Drveta Života omogućiti studen­ tima da iz ptičije perspektive sagledaju zapadnu magijsku tradiciju. U vezi s tim, uprkos neznatnim odstupanjima u pogledu doktrine i ritua­ la, Krouli se nalazi direktno na liniji Adepata Zlatne Zore; ništa što je napisao ne može se razumeti bez osvrta na učenja ovog Reda. 1Zlatna Zora i Kroli dobijaju u veličini i dubini ukoliko pridošlica u ovim is­ traživanjima prvo stekne sinoptičku predstavu kroz čitanje Drveta Života. Na kraju, prethodno upozorenje je i dalje bitno. Odavno sam shva­ tio da savremena psihoanaliza treba da bude uključena u metode Ve­ likog Dela - zadatka koji tek treba u potpunosti da se izvrši. Izričito se preporučuje da ozbiljan učenik treba da prođe kroz kurs neke vrste psihoterapijskog tretmana prc nego što predaleko ode sa magijskim vežbama. Ako ništa drugo, steći će veći stepen samosvesti, i odstraniće par telesnih i emocionalnih napetosti pogoršanih magijskom veštinom. Stoga, ovom novom izdanju Drveta Života mogu samo da kažem ponizno, iskreno i ubeđeno, idi i raširi se po svetu. Ona prikazuje do­ bro učenje, plemenitu filozofiju, i arhaičan, premda praktičan sistem postignuća, dosezanja suncem obasjanih visina ka kojima u krajnjem celokupno čovečanstvo mora da teži. Svi moji čitaoci dobijaju onoliko zadovoljstva, duhovne pomoći, ugodnosti i prosvetljenja koliko sam i ja to dobio u trenutku kada sam prvi put pisao ovu knjigu i u godinama koje su nakon toga usledile. Srećno! Izrael Rcgardijc 12. maj 1968. Studio City, Kalifornija 91406

13

UVOD

Zahvaljujući široko rasprostranjenom neznanju u vezi sa suvere­ nom prirodom Božanskog Čarobnjaštva, uprkos čestom, gotovosvu -da prisutnom razmatranju predmeta Magije, dozvoljeno je da tokom vekova njeno ncrazumcvanjc postane još veće. Danas se na prste jedne ruke mogu nabrojati oni za koje bi se moglo reći da poseduju čak i samo bledu predstavu o tome šta je najviši cilj ovoga sistema koga mudraci od davnina smatraju Kraljevskom Umetnošću i Trans­ cendentalnom Magijom. A budući da je još manji broj onih koji su spremni da do kraja deflnišu njegovu filozofiju i da obelodane njegove istinske principe onima koji zavređuju da ih prime, poprište borbe za ovaj sistem bilo je posuto unakarađenim reputacijama njegovih Ma-gova, i na taj način prepušteno šarlatanima. Ovi su pak, nažalost, veoma dobro koristili mogućnosti i rasprodavali naveliko opljačkano blago. Bilo kako bilo, sama reč Magija sada je postala sinonim svega onoga Stoje odvratno i smatra se nečim pogubnim. U Evropi je vekovima ovako nepravedno stanje stvari bilo do­ pušteno. Ono se donekle nastavljalo sve do, otprilike, sredine prošlog veka kada je Elifas Levi, pisac sa određenom sposobnošću izražavanja i smislom za sintezu i površinskim objašnjavanjem, uspeo da vrati Ma­ giji njenu dostojanstvenost. Teško je reći koliko bi njegovi napori bili uspešni da ih nije pratila i pomogla im pojava filozofije Teozofskog pokreta 1875. godine, zajedno sa otvorenim raspravama o okultnom i mističnom koje su nakon toga usledile. Pa ipak, ti napori nisu bili suviše uspešni. Uprkos gotovo osamdesetogodišnjem usmeravanju pažnje i vođenju neuvijenih rasprava o ezoteričnoj filozofiji i praksi u njenim različitim granama, u Katalogu Čitaonice Britanskog muzeja 15

Drvo Života

ne može se naći, na primer, ni jedan jedini rad iz oblasti Magije koji pokušava da da lucidno, jasno i tačno objaš njenje, neopterećeno preteranim korišćenjem simbola i figurativnog jezika. Osamdeset godina proučavanja okultnog! A nijedan ozbiljan rad o Magiji! Odncdavno se u raznim krugovima saznalo da je autor ove knjige studirao magiju. Otada su mu upućivana mnoga pitanja u vezi sa nje­ nom prirodom. Vremenom su postala toliko brojna i tako je bezgra­ nično bilo nenamerno neznanje o predmetu o kome su svi raspravljali, da je izgleda stigao poslednji trenutak da se objavi sintetičko i ko­ načno tumačenje. U meri u kojoj niko do sada nije pokušao da ispuni ovaj zadatak od prevashodnog značaja, pisac se latio ovog teškog rada. On ne namerava da se pravda posebnim napomenama u kojima bi naveo kako je teško preneti drugima okultne tajne. Niti će pominjati kako je nemoguće prenošenje istinske prirode drevnih misterija, kao što su to učinili neki skorašnji autori. Premda je sve to istina, ipak postoji dosta toga u Magiji što se može objasniti. Uprkos stotinama stranica pokušaja da razjasne Magiju, ovim piscima se mora zamoriti da su dosta doprineli da se u javnosti još više uvreži mišljenje, u koje se već dovoljno verovalo, da je ona dvosmislena, opskurna i pogubna. Veća zabluda od ove teško da je mogla da bude stvorena. Jer Magija je, dozvolite mi da to tvrdim, sasvim jasna. Ona je tačno određena i precizna. Nema neodređenih formula niti nedoumica sadržanih u po­ dručju njene egzaktnosti; sve je jasno iscrtano i zapisano za potrebe praktičnog eksperimenta. Njen sistem je u potpunosti naučan, i svaki njen dco je otuda mogućeproveriti i kroz praksu dokazati. Drvo života je objavljeno, istina donekle sa oklevanjem, sa ciljem da se ispuni pos­ tojeća praznina. Pisac želi da izloži na razumljiv i sveobuhvatan način osnovne principe iz kojih je sagrađeno ogromno zdanje Magije obič-nom inteligentnom laiku, učeniku Misterija kao i onima dobro upoz-natim sa učenjima drugih mističkih sistema i filozofija. Izuzev u jednom slučaju, koji nažalost nije poznat niti prikladan za široku pu­ bliku, ovaj zadatak nikada ranije nije bio ispunjen. Česti dugački citati iz spisa autoriteta za Magiju koje je pisac koris­ tio ovde mogu se vrlo jednostavno objasniti. To je isključivo posledica želje da se pokaže da bitna suština ovog tumačenja nije ishod bilo kakve inventivnosti pisca, već daje duboko ukorenjena u mudrosti od davnina. Ukoliko postoje grubi izrazi, eventualno pogrešno 16

Uvod tuma-čenjc činjenica ili teorija, grehovi ispuštenog ili pridodatog, neophodno je da autor bude obavešten. Zbog toga se unapred duboko izvinjava. Mora mu se oprostiti zbog njegove mladosti i neiskustva. Neka njegovi napori posluže kao podsticaj nekom obrazovanijem, talentovanijem piscu, onome koji poseduje bolje poznavanje ove teme i pojava koje je prate, da da bolju formulaciju Magije. Autor ove knjige će biti među prvima koji će pozdraviti i pohvaliti pojavu nekog takvog dela. Takode je potrebno da se izrazi zahvalnost gospodi iz Mcthuen & Co. na dozvoli da se urade reprodukcije ilustracija na kojima su preds­ tavljena četiri egipatska božanstva iz knjige Egipatska božanstva, koju je napisao ser E. A. Voliš Badž.

Izrael R egardije London, Avgusta 1932.

17

то т Zaštitnik Magije

PRVI DEO

"MAGIJA JE TRAD ICIO N ALN A NAUKA O TAJNAMA PRI­ RO DE KOJU SU N A M P R E N E L IM A G O V T Elifas Levi

P R V O POGLAVLJE

Danas se sa usana mnogih može čuti da se savremeno čovečanstvo, sa svim svojim bolestima i nedoumicama, slepo koprca u užas­ noj mori. Smtronosna i sa svojim pipcima nalik oktopodu, ova mora ga sve čvršće steže i pripija na svoje grudi, mada veoma nežno i ncprimetno. Prilično neobično, ali ime ove more je civilizacija, preciz­ nije moderna civilizacija. Ovi pipci, nesvesno oruđe njenog katastrofalnog delovanja, izranjaju iz lažne i gnusne, bolesne struk­ ture raspadajućeg društvenog sistema i njegovih sistema vrednosti kojima se priklanjamo. A sada, izgleda da se i sveukupni milje svetskog društva nalazi u procesu dezintegracije. Struktura nacionalne organizovanosti kao da se okreće sa ekonomskih ruševina ka završnom uzaludnom skoku preko zjapeće provalije potpunog uništenja. Čvrsto ukorcnjcni u samodovoljnosti individualnog živl­ jenja, dosadašnji čvrsti bedemi naših života ugroženiji su nego ikada ranije. Sa svakim zalaskom sunca izgleda daje sve manja mogućnost da bilo ko od nas zadrži čak i najmanji deo svog božanskog nasleda, svoje individualnosti, i ispolji ono što ga čini čovekom. Bez obzira što su se rodili u našem vremenu i dobu, ona nekolicina pojedinaca koji su bez trunke sumnje uvcrcni u svoju sudbinu koja ih zapovednički goni ka ispunjenju njihove savršene prirode, sigurno je da predstavlja izuzetak. To je ona manjina u kojoj se nalaze rođeni mis­ tici, umetnici i pesnici, oni koji vide i iza vela i donose svctlost koja se nalazi s one druge strane. Međutim, postoji još jedna manjina, uključena u masu, koja, premda još uvek u potpunosti nesvesna sveprisilnc sudbine i prirode svog dubljeg sopstva, teži da bude drukčija od samozadovoljnih masa. Uz unutrašnje ncspokojslvo, ona nije u stanju da stekne trajni duhovni integritet. Ovu manjinu ncmilosr21

Drvo /jvola

dno gazi društveni sistem čiji je ona sastavni dco, a grubo je progan­ jana i od mase svojih bližnjih. Slepo se zanemaruje istinitost i mogućnost uspostavljanja kontakta sa stvarnošću i to onom koja se može postići ovde i sada, tokom vlastitog životnog veka, a ne isklju-čivo nakon smrti. Stav, krajnje bezuman, koji je prihvatio najveći deo savremenog inteligentnog čovečanstva Evrope prema ovakvoj sklonosti pojedinaca, predstavlja smrtnu opasnost za ljuds­ ki rod. Ono je suviše brzo dozvolilo sebi da zaboravi ono od čega uis­ tinu zavisi i šta je to što ga neprestano hrani i održava kako u duhovnom tako i u fizičkom pogledu. Žudno grabeći za brzo iščezavajućim fizičkim postojanjem, veoma lako zanemaruje stvari duha i ispoljava netrpeljivost prema svojim dalekovidijim članovima, a sve to je znak izuzetne istroštenosti ljudskog roda i nostalgije. Cesto je upotrebljavana, ali zbog toga ništa manje istinita i vredna ponavljanja, bar u obimu u kome izražava osobenost sada prcovladujućc situacije, izreka da "tamo gdc nema vizije nema ni ljudi". Čovečanstvo u cclini, a pogotovu njegov zapadni dco, izgubilo je na neki neshvatljiv način svoju duhovnu viziju. Podiglo je jeretičku ba­ rijeru koja ga razdvaja od one struje života i vitalnosti koje čak i sada, uprkos svojevoljno izazvanim poteškoćama i preprekama, pul­ sira i vibrira strasno u krvi, prožimajući sve univerzumske oblike i strukture. Današnje anomalije poslcdica su ovog obilja apsurda. Čovečanstvo polako samo sebe ubija. Ovo samovešanjc se ostvaruje kroz potiskivanje svega individualnog, u duhovnom smislu, i svega što ga čini čovečnim. Ono, takoreći, nastavlja da istiskuje dušu iz svojih pluća. Raskidajući veze sa večnim i nepresušnim izvorima svctlosti, života i inspiracije, ono je svojevoljno postalo slepo u od­ nosu na činjenicu - sa kojom se ni jedna druga po važnosti ne može meriti - da postoji dinamički princip, unutar i izvan njega, koji one­ mogućava da dodc do ovog razdvajanja. Rezultat je unutrašnja le­ targija, haos i dezintegracija svega što se ranije smatralo savršenim i svetim. Nastala pre mnogo vekova, doktrina o kojoj je razmišljao Buda, nameće mi se kao verovatni uzrok ovog raskida, haosa i propadanja. Za većinu ljudi življenje je neminovno vezano za patnju, tugu i bol. I premda je i sam Buda učio da je život ispunjen bolom i patnjom, 22

Prvo Pogjavljc

sklon sam da povcrujcm, kada sc sctim psihologije misticizma i mis­ tika, čiji je on ncsumljivo bio per, d aje on ovo propovedao isključivo da bi ljude izvukao iz haosa i usmerio ih ka visim načinima življenja. Kada se jednom prevazidc gledište vlastitog ega, kao ishod vekovnog razvoja, čovek je u stanju da vidi kako sc gvozdene zavesc nez­ nanja podižu da bi otkrile nesputanu viziju najuzvišenije lepote, svet kao živo biće i večitu radost. Z ar nije svima omogućeno da vide lepotu sunca i mcscca, raskošne smene godišnjih doba, slatku muziku praskozorja i čaroliju noći pod zvezdanim nebom? Koliko sc kiše koja pada kroz krošnje drveća uzdiže do vrata raja, i koliko je rose koja u rano jutro klizi preko vlati trave i ukrašava njene vrhove sre­ brom? Većina čitalaca je čula za doživljaj slavnog nemačkog Misti­ ka, Jakoba Bemea, koji je, nakon blažene božanske vizije, ušetao u zelena polja u blizini svoga sela i video da je ćela priroda oblivena tako veličanstvenom svetlošću da su čak i tanane vlati trave blistale u božanskoj nežnosti i lepoti kakve nikada ranije nisu viđene. Ne­ moguće je prihvatiti da je tako veliki Mistik, kakav je bio Buda - a verovatno je veći od bilo koga za koga je prosečan čitalac mogao da čuje - sa tako ogromnim poznavanjem načina na koji funkcioniše ljudski um istinski verovao da su život i življenje prokletstvo. Prc sam sklon da povcrujcm da je on svoju filozofiju izgradio u nadi da će čovečanstvo još jednom krenuti u potragu za jedinstvenom mu­ drošću koju je izgubilo, da bi ponovo uspostavilo unutrašnju rav­ notežu i sklad duše, ispunjavajući tako svoju sudbinu nesputavanu čulima i umom. Postoji jedan korcnit uzročnik tuge, koji sprečava da sc doživi ovo zanosno uživanje u životu i svemu što svetost života može da pruži. Jednom rečju, to je neznanje. Zato što ne zna šta je uistinu sam po sebi, zato što ne zna svoju pravu stazu u životu, čovek je, kao što je Buda govorio, tako duboko ispunjen tugom i tako žalosno pogođen patnjom. Prema klasičnoj filozofiji Magičara, kratko rečeno, svaki čovek je jedinstven autonomni centar individualne svesti, energije i volje duše. Kao što zvezda, koja šija i postoji zahvaljujući svojoj vlastitoj unutrašnjoj svctlosti, sledi usamljena i neom etana svoju putanju na nebu posutom zvezdama, izuzev ako sc ta putanja ne promeni pod, daljim ili bližim, uticajcm gravitacije neke druge zvezde. I kao što u 23

Drvo Života

ogromnom zvczdanom prostranstvu retko dolazi do sudara nebes­ kih tela, ukoliko neko od njih ne odstupi od svog vlastitog kursa - a to je izuzetno neuobičajeno- ni u ljudskom carstvu ne bi bilo haosa, sukoba i uzajamnog uznemiravanja kada bi svaki individualni sadr­ žaj počivao na stvarnosti svoje vise svesti, svestan svoje savršene pri­ rode i istinske prirode svog postojanja i bio revnostan u sledenju puta kojim mora da ide. Zato što su odstupili od dinamičkih izvora nasledenih u sebi i univerzumu, i odrekli se svoje istinske duhovne volje, zato što su se odvojili od nebeske suštine, izdatnim obrokom mnogo pokvarcnijc kaše od one koju je Jakob prodao Esau, dana­ šnji svet su ljudi sa tako beznađežnim stavom i čovečanstvo pritisnu­ to obeshrabrenošću. Nepoznavanje kretanja nebeskih orbita i značaja tih orbita zapisanih zauvek na nebu predstavlja suštinski ko­ ren univerzalnog nezadovoljstva, nesreće i nostalgije celog ljudskog roda. Zbog toga živi traže pomoć mrtvih i mole se nemom Bogu. Re­ zultat svih ovih vapaja je uglavnom - ništa. Podizanje sklopljenih ruku ka nebu ne donosi ni najmanji nagoveštaj spasenja. Očajničko škrgutanje zubima dovodi samo do nemog očaja i gubitka životne energije. Do spasenja može doći jedino iznutra, a može ga izvesti samo duša uz dugotrajno trpljenje i mnogo upornosti i naprezanja duha. Kako bismo, onda, mogli da se vratimo onom uzvišenom jedins­ tvu sa našim dubljim sopstvima? Na koji način ovo neophodno sje­ dinjenje između pojedinačne duše i Esencije univerzalne stvarnosti može da se ostvari? Gdc se nalazi put koji vodi ka mogućem po­ boljšanju i boljitku za rešenje problema pojedinaca, a samim tim i za rešenja zamršenih situacija u svetu ljudi? §

Pojava duha, bez obzira na nekoliko aspekata i oblasti njenog manifestovanja, obeleženo je javljanjem neobičnog fenomena koji gotovo uvek prati vizija i vrhunsko ushićenje. Doživljaj o kome go­ vorim je pečat i suštinski steg ostvarenja duha. Nijedan mediokritet neće biti udostojen ovim apokaliptičnim doživljajem. Do običnog čoveka, opterećenog, takoreći, dogmom i pohabanom tradicijom, retko stiže taj bljesak duhovne svetlosti koja silazi u veličanstvenim 24

Prvo Poglavlje

plamenim jezicima u vidu silazećeg Svetog Duha, obasjanog rado­ šću i najvišom mudrošću, bremenit spontanom inspiracijom. O bra­ zovani, učmali, diletanti su ograđeni najčvršćim ogradama kroz koje ne mogu da prodru vrednosti blagoslova Svetoga Duha. Ni oni koji poseduju samo talenat ne mogu da računaju na ovo otkrovenje, mada talenat može da bude polazna osnova za otclovljcnjc duha. Duh se ne javlja, niti se to bilo kada u prošlosti dogodilo, samo zah­ valjujući beskrajnoj smernosti i strpljenju. Mislim da ne može da se pripiše veliki značaj često ponavljanoj definiciji koja govori da se us­ peh zasniva na vrlo visokom procentu truda i malom procentu na­ dahnuća. Bez obzira na to koliko je ogroman trud uložen, on sam ne može proizvesti veličanstvene efekte duha. Na svim poljima istrajnog rada u svakodnevnom životu, svuda se srećemo sa načinjenim obiljem izvanrednih radova, bez obzira na šta se odnose, prosipanje doslovno na tone truda a da u tome nema praktično ni delića stvara­ lačke ideje ili zanosa. Ovi spoljašnji izrazi kod duha - pažnja, strpljenje, trud - jednostavno su ispoljavanjc prcobilja energije koja potiče iz skirvenog središta svesti. Oni su samo posrednici pomoću kojih genije ističe sebe težeći da obznani one ideje i misli koje su za­ kopane u svesti i probije onu granicu koja uspešno obeležava i razd­ vaja profane od uzvišenih. Duh sam po sebi ili je prouzrokovan ili se istovremeno odvija sa spiritualnim doživljajem najvišeg reda. To je doživljaj koji, grmeći iz iskustva nalik vatrenoj munji sa Jupilerovog prestola, donosi sa sobom trenutnu inspiraciju i postojanu iskrenost uz ispunjenje svih težnji uma i emocionalne tvorevine. Ne bih se upuštao u raspravu o iskonskom uzroku ovog doživlja­ ja, poznatog onim retkim pojedincima čiji su životi od najranijeg dctinjstva pa do samog kraja bili blagoslovljeni. Ovakvo istraživanje bi me suviše daleko odvuklo, dovodeći me, što bi sigurno i učinilo, u carstvo metafizičke i filozofske nedokučivosti, u koje u ovom trenut­ ku ne želim da ulazim. Međutim, ovdesc srećemo sa jednom veoma važnom činjenicom. One osobe koje su dobile atribut "genije" i koje je čovečanstvo svrstalo u najveće, su one koje su imale neki takav ne­ ponovljiv doživljaj kao što su ovi koje sam pomenuo. Ovo bi se mo­ glo nazvati uopštavanjem, ali ono u svakom slučaju sa sobom nosi pečat istine. Mnogi manje nadareni ljudi, čiji je život na sličan način 25

Drvo Života

bio razvcdrcn i osvetljen bili su u stanju da ostvare neki životni cilj, umctnički ili svetovni, koji bi im u suprotnom bio nedostupan. Sada se manje ili više kao logičan postulat nameće ono što preds­ tavlja direktnu poslcdicu prethodno navedene premise, a to je da ukoliko bi bilo moguće da se putem neke vrste psihološke ili du­ hovne obuke izazove ovakav doživljaj unutar svesti raznih ljudi koji danas žive, onda bi se čovečanstvo u cclini moglo da uzdigne čak i iz­ nad najplemenitijih zamisli, a tada bi mogla da nastane moćna nova rasa nadljudi. U stvarnosti to je onaj cilj kome teži evolucija i sa ko­ jim se suočava celokupno carstvo Prirode. Od nastanka vremena, od trenutka kada se prvi put pojavilo inteligentno ljudsko biće na po­ zornici evolucije, postoje i tehničke metode duhovnog dostignuća pomoću kojih se može utvrditi prava priroda čoveka i, šta više, pomoću kojih se razvija genijalnost najvišeg reda. Dodao bih da se ovo drugo smatra samo nusproizvodom i zemaljskim pupoljkom ot­ krivanja putanje zvezdanog Sopstva i da ga nikada autoriteti Veli­ kog Dela nisu smatrali nečim što je samo po sebi vredno postignuća. "Spoznaj samoga sebe" bila je vrhunska zapovest koja je davala podsticaj njihovim naporima. Ukoliko je stvaralaštvo genija proisticalo iz otkrića najskrivenijih delova sebe i pijenja sa izvora univerzumske energije, ukoliko su ga nadahnute Muze ili ga podstaklc u nekoj grani umetnosti ili filozofije ili svetovnog poziva, tim bolje. Međutim, na kraju obuke, ovi Mistici - jer po tome su ovi autoriteti postali poznati - su postali krajnje nezainteresovani za bilo kakav drugi rezultat do duhovnog. Samospoznaja i samotkrovenje - reč "samo" ovde se koristi u eteričnom, neotskom i transcendentalnom značenju - su bile prevashodni ciljevi. Ukoliko je poreklo umetnosti u izražavanju Duše koja vidi i čuje tamo gdc za spoljašnji um vladaju mrak i tišina, onda je sigurno daje Misticizam jedna, ili čak i najveća, umetnost, apoteoza umetničkog izražavanja i istrajavanja. Misticizam je nekom nepoznatom zapovešću Prirode od vajkada bio najsvetija umetnost. Mistik istinu nosi u svojim nedrima, a ona se često vidi na smirenom licu sveštenika pred oltarom. On je priznati posrednik i zastupnik, budući da su u njegove ruke položeni dvostruki ključevi. On je, a to priznaje i vreme i njegovi drugovi u drugim granama umetnosti, neposrednije 26

Prvo Poglavlje

prihvaćen unutar Svetilišta i psiha ga brže kontrolišc. O tuda je nje­ gov uspeh, uspeh svih ljudi u svim vremenima. Ali gorko su osuđiva­ ni, gotovo kao nova ruina Lucifera, njegovi česti neuspesi. Loš pesnik ili loš muzičar predstavljaju sramotu samo za svoju umetnost, a njihovo ime vrlo brzo iščezava iz sećanja ljudi. Šarlatan ili lažni magičar, međutim, sramota su za ceo svet jer bacaju težak veo preko transcendentalne baklje duha čije donošenje sinovima čoveka je bila njihova osnovna dužnost. To je upravo i razlog zbog koga ih se u svakom dobu javlja samo nekolicina, ali isto tako ih je, sve skupa, u svim vremenima veoma mali broj. Ovenčan slavom svih umetnika i proroka iz svih vremena, Magičar trpi i sramotu svih njihovih prokletstava, jer i oni su kao i on sam Mistici. On je usamljen. Povučen je u vlastitu samoću. Kud god da prolazi, bez obzira da li ga sledi samo par onih koji i sami poseduju ključeve - prate ga kliktaji pesme i ditiramba. Mistik ne teži ka teorijskom poznavanju Sebe, čisto intelektual­ noj filozofiji Univerzuma - premda, svakako, i ona ima svoje mesto. Mistik istražuje dublje nivoe spoznaje. Uprkos njihovoj rečitosti, kao na primer u vezi sa apsolutnošću razuma, logičari i filozofi svih vremena su nepokolebljivo uvereni u fundamentalnu neadekvatnost i nemoć sposobnosti racionalizacije. S tim u vezi, verovali su da postoji clemant samokontradiktornosti koji onemogućava njeno korišćenje u traganju pri vrhunskom stvarnošću. Dokaz za ovo je celokupna istorija filozofije koja predstavlja najrečitijeg svedoka. Oni koji su bili Mistici, a čije je iskustvo to neprestano potvrđivalo, vero­ vali su da se jedino putem transccndentiranja uma ili pronalaženjem cclokupnog sadržaja uma i njegovim potpunim mirom, kao što je to mirna površina plave vode u laguni, može uhvatiti odraz Večnosti kao u ogledalu. Kada se izmenjeni principi razmišljanja potpuno umire, kada neprekidna uskomešanost, karakteristična za običan um, bude savladana i zamenjena mirnim spokojstvom, samo tada može da se javi ta vizija duhovnosti, taj prozračni doživljaj vekovne prosvctljcnosti celokupnog bića sa toplinom inspiracije, dubokoumnosti i snažnom imaginacijom najuzvišenijom i sveobuhvatnom. Tehnika misticizma se prirodno deli na dve osnovne grupe. Jed­ nu čini Magija, o kojoj će biti reči u ovoj knjizi, drugu Joga. Nco27

Drvo Života

phodno jc da se na ovom mcstu uloži protest protiv onih kritika koje naspram Misticizma - u kome su procesi kao što su Joga i Kontem­ placija razumljivi - stavljaju Magiju kao nešto sasvim zasebno, ncduhovno i prizemno. Smatram da je ovakva klasifikacija u suprotnosti sa onim što podrazumevaju oba ova sistema i da je pot­ puno netačna, kao što ću pokušati da pokažem. I Joga kao reflektivna i Magija kao cgzaltivna metoda predstavljaju samo različite faze obuhvaćene jednim nazivom - Misticizam. Premda jc kao reč često zloupotrebljavan i pogrešno upotrebljavan, u ovoj knjizi se koristi naziv Misticizam jer to jc pravi izraz za onaj Mistički i zanosan od­ nos Sopstva i Univerzuma. On izražava vezu između individualne i daleko sveobuhvatnijc svesti bilo unutar ili izvan pojedinca, kada uzdižući se iznad vlastitih potreba on otkriva svoju usklađenost sa širim i harmoničnijim krajevima. Ako se ovakva definicija poklapa sa našim gledištem, onda jc očigledno da se Magija, takođe, smišlje­ na tako da doprinese ostvarenju tog istog nadahnutog odnosa, premda pomoću drukčijih metoda, ne bi mogla na zadovoljavajući način suprotstaviti Jogi, niti bi se prednosti jednog sistema mogle slaviti, a da mu se ne suprotstave neprimerenosti onog drugog. Jer finiji aspekti Magije su deo, kao što jc i najbolje u Jogi deo, jednog sveobuhvatnog sistema - Misticizma. O Jogi je mnogo toga napisano; nešto od toga jc potpuno besmis­ leno, a jedan manji deo zavređuje priznanje. Ali ćela tajna Puta Kraljevskog Sjedinjenja jc sadržana u drugom aforizmu datom u Sutrama Patandžali Joge. Joga teži da stigne do stvarnosti preko potpovršinske osnove normalne budne svesti, tako da preko mirnog mentalnog mora koje se javlja nakon iščezavanja svake misli, može da zasija unutrašnje večno Sunce duhovne veličanstvenosti i rasprostrc zrake svetlosti, života i besmrtnosti i uzvisi ukupnu vrednost čoveka. Sve vežbe i metode koje se primenjuju u sistemima Joge su u velikoj meri zasnovane na nauci, a jedan od njihovih ciljeva jc u potpunosti voljnu obustavu svake misli. Um se voljom mora da oslo­ bodi svakog sadržaja. Magija, s druge strane, predstavlja mnemonički sistem poznat u psihologiji u kome su namerno smišljeni gotovo bezbrojni obredni detalji, obilaženja, bajanja i kađenja da bi izazvali egzaltaciju imaginacije i duše, da bi na kraju došlo do prcva28

Prvo Ppgfavljc

zilaženja uobičajene ravni mišljenja. U prvom slučaju, spiritualno sečivo je položeno u koren clrvcta i svesno se ulaže napor da se mini­ ra cclokupna struktura svesti kako bi se oslobodila duša koja se na­ lazi ispod nje. Nasuprot ovome, magijska metoda nastoji da sve skupa, i drvo i koren i sečivo, izdigne iznad ravni na kojoj egzistira. Rezultat je u oba slučaja - ekstaza i veličanstveno izlivanjc - potpu­ no isti. Otuda se bez neke veće teškoće može shvatiti da je idealno sredstvo za pronalaženje savršenog bisera, dragulja neproccnjivc vrednosti, kroz koji može da se vidi sveti grad Boga, razumna kom­ binacija oba ova sistema. U svakom slučaju, dokazano je da je Magi­ ja efikasnija kada se kombinujc sa kontrolom uma, što je cilj koji pred sebe stavlja Joga. Isto tako i ekstaza Joge zadobija izvesne ružičaste romantičarske i inspiracionc vrednosti kada je prati veština Magije. Nepotrebno je reći da kada ovde govorim o Magiji mislim na Božansku Tcurgiju, ccnjcnu i poštovanu od davnina. Istraživanje spiritualnog i božanstvenog je ono o čemu ovde pišem; zadatak samostvaranja i reintegracije, dovođenja u ljudske živote nečeg večnog i trajnog. Magija nije ona popularno shvaćena vežba koja predstavlja detc halucinacije začeto iz primitivnog neznanja i zado­ voljava žudnje razbaštinjenog čovečanstva. Zbog neznalačke pre­ vrtljivosti šarlatana i uzdržljivog čutanja onih koji su istinski i znalački imali šta da napišu o njoj, Magija je vekovima nepravedno vezivana za Veštičarstvo i Prizivanje demona. S izuzetkom samo dva do tri rada, koja su koristila ili suviše stručnu terminologiju ili su bila nepodesna za širu publiku, do sada nije objavljeno ništa što bi moglo da pruži konačnu potvrdu o tome šta je uistinu Magija. Ovaj rad ni na koji način nema nameru da daje uputstva za zavođenje, spravljanjc ljubavnih i čarobnih napitaka, niti izradom amajlija koje bi po­ mogle da "komšiji crkne krava", da se preotm e tuda žena, niti da omogući lakovcrnima da pronađu zlato ili skriveno blago. Ovako opake i glupe radnje s pravom zaslužuju taj veoma zloupotrebljavan naziv "Crna Magija". Ova rasprava nema baš ničega zajedničkog sa takvim gledištima; mada, istovremeno, to ne znači da poričem postajenje i efikasnost takvih metoda. Ali ako čovek želi da pronađe večno vrelo iz koga ističe plamen Boženstvenosti, ako postoji onaj 29

Drvo Života

koji želi da probudi plemenitiju i uzvišeniju svest duhovnog u sebi i u čijem srcu plamti žudnja da svoj život stavi u službu čovečanstva, neka se takav čovek odmah okrene ka Magiji. U ovoj metodi se ncsumljivo može pronaći sredstvo za ispunjenja nejuzvišenijih sno­ viđenja duše. Akademski izvori definišu Magiju kao "veštinu primene prirod­ nih uzroka kako bi se proizvele iznenađujuće poslcdice". Mi se u potpunosti slažemo sa ovakvom definicijom - a takođe i sa gledi­ štem pisca kakav je Havclok Elis čije ime nose ćela jedna struja indi­ vidualnog ljudskog delanja - u onoj meri u kojoj se svaki pojmljiv čin tokom celog života smatra magijskim činom. Koja bi natprirodna pojava mogla da predstavlja nešto čudnije i veličanstvenije nego što su to Hristos, Platon, Šekspir, koji su bili prirodni izdanci brakova sklopljenih između dvoje seljana? Postoji li bilo šta divnije i više iz­ nenađujuće nego što je to izrastanjc sićušne bebe u muškarca u pu­ noj snazi? Bilo koje i svako ispoljavanjc volje - podizanje ruke, izgovaranje reči, klijanje misli u tišini - prema definiciji je magijski čin. Međutim, iznenađujuće poslcdice koje Magija teži da proizvede pripadaju donekle drukčijoj ravni delanja od onih koje su upravo pobrojane, premda i one, iako su tako uobičajene, ništa manje nisu iznenađujuće i čudesne. Rezultat koji Magija iznad svega želi da postigne je duhovna rekonstrukcija vlastitog svesnog univerzuma, a uzgred i onog opšteljudskog, kao najveću od svih pojmljivih pram e­ na. M etoda Magije je ona pomoću koje duša leti, prvo kao strela puštena iz napetog luka, da bi stigla zatim do spokojstva, do dubo­ kog i neprobojnog mira. Ali samo čovek je onaj koji može da nategne strunu svoga luka, taj zadatak niko drugi umesto njega ne može da ispuni. Naravno to je ona odredišna klauzula u kojoj se skriva greška. "Spasenje" mora da bude samopodstaknuto i samoskovano. Univerzalne esencije i kosmički centri su uvek i oduvek prisutni, ali čovek je onaj koji mora da načini prvi korak prema njima, a tada će, kao što je rekao Zaratustra u Kaledonskim Proročanstvima, "blagoslovcni bcsmtrnici će brzo stići". Čovek je sam kovač i tvorac svoje sudbine. U zavisnosti od toga kako radi takav će biti i njegov život u budućnosti. I ne samo to, u njegovim rukama leži i sudbina cclokupnog čovečanstva. Nema 30

Pivo Pogjavijc

mnogo onih koji će osctiti da su u stanju da probude pritajenu odvažnost i nepokolebljivu odlučnost koji vladaju univerzumom i koji bi na taj način mogli da povedu čovečanstvo putem koji pravo i bez prepreka vodi ka uzvišenijim idealima i potpunijem i skladnijem načinu života. Kada bi se samo nekolicina ljudi potrudila da otkrije ono što oni zaista jesu i potvrdila, uprkos svim prigovorima, svctlucavo jasno bljcštavilo uzvišenosti i mudrosti koje gori u središtu srca, i pronašla veze koje ih spajaju sa univerzumom, verujem da tada ne samo što bi ispunili svoje vlastite sudbine, već bi, što je beskrajno važnije, ispunili i sudbinu univerzuma posmatranog kao ogroman jedinstven živi organizam svesti. Šta se podrazumcva pod paljenjem svećc? U ovom procesu samo najviši dco svećc nosi plamen. Premda je samo fitilj gori, kada govo­ rimo o sveći mislimo na nešto što svetli i obasjava tamu oko sebe. Ovo bi moglo poslužiti kao upečatljiv primer koji se u velikoj meri može primeniti na svet uopšte. Ukoliko bi samo po par ljudi u svakoj zemlji, u svakoj rasi, medu svim ljudima širom sveta pronašla sebe i stupila u sveto jedinstvo sa samim Izvorom Života, onda bi oni zah­ valjujući svojoj prosvetljenosti postali fitilj čovečanstva i iskovali bi blistav i veličanstven orcol od zlata nad univerzumom. U tim poje­ dincima koji čine sićušnu, gotovo mikroskopsku, manjinu čovečans­ tva koje naseljava ovu zemaljsku kuglu, spremnih i željnih da se posvete duhovnom, leži jedina nada za konačno spasenje cclog čovečanstva. Elifas Levi, slavni fransuski magičar, usudio se da izbnese nov pogled koji bi se mogao odnositi na ovu temu i koji baca zrak svctlosti na ovu tvrdnju. "Bog večno stvara", piše on, "velikog Adama, univerzalnog i savršenog čoveka, koji u jednom duhu sadrži sve duhove i sve duše. Inteligentno stvorenje otuda živi dva života u isto vreme, jedan opšti koji je zejednički svim ljudima i drugi pose­ ban i samo njegov." Ovaj protoplazmatični Adam, nazvan Božanskim Čovekom u kabalističkom spisu Knjiga Sjaja (The Book ofSplendour), obuhvata u jednom biću, kao što je ovaj Magičar erudita uočio, duše svih ljudi i živih bića i dinamičke sile koje pulsiraju kroz svaki delić zvezdanog prostora. U ovom trenutnu ne želim da ulazim u metafizičku raspra­ vu da li je ovo praiskonsko univerzalno biće stvorio Bog ili je jednos31

Drvo Života

tavno razvilo iz beskrajnog prostora. Jedino na šta bih sada želeo da se osvrnem jeste ona sveukupnost celokupnog života, ogromna i široko rasprostranjena - Nadduša, kako je neki filozofi nazivaju, stvorena zanavek na nebesima. U ovakvom kosmičkom telu mi, po­ jedinci i zveri i Bogovi, smo samo sićušne ćelije i molekuli, svaki sa svojom posebnom funkcijom koju treba da obavimo u društvenom poretku i za dobrobit Duše. Ovakva filozofija na divan način uka­ zuje na to da isto kao što je inteligencija ona koja upravlja postupci­ ma i mislima ovozemaljskog čoveka, tako, figurativno govo-reći, kod Nebeskog Čoveka Duša je ona središnja inteligencija i naj­ važnija sposobnost. "Sve što postoji na zemlji ima svoj pandan u visi­ ni i baš ništa na svetu ne postoji što nije povezano sa nečim Gore od čega ne bi zavisilo." Tako su pisali doktori Kabalc. I kao što je kod čoveka siva moždana masa najosctljiviji, najtananiji i najprefinjeniji dco tela, tako i najosetljivija, najrazvijenija i duhovno najnaprednija bića u univerzumu obuhvataju srce i dušu inteligencije Božanskog Čoveka. Ukratko, to je suština zbog koje se nekolicina slugu čovečanstva latila zadatka da izvede Veliko Delo, odnosno da pro­ nađe sebe sa duhovnog stanovišta i da poistoveti svoju cclokupnu svest sa Univerzumskim esencijama kako ih Jamblihus naziva, ili Bogovima koji sačinjavaju srce i dušu Nebeskog Čoveka. Ta nekoli­ cina su oni koji izvode čin spasenja i ispunjenja sudbine zemlje. Misticizam - Magija i Joga - je, otuda, sredstvo za novi univer­ zalni život, bogatiji i potpuniji u izvorima nego bilo kada, slobodan kao sunce, graciozan kao otvaranje ruže. Na čoveku je da ga prihva­ ti.

32

D R U G O POGLAVLJE

Vcrovatno će sc iz izvcsnih izvora čuti gromoglasna osuda da sc sistem koji je u ovom radu označen kao Magija odnosi na principe u konstituciji čoveka, koji su isključivo vezani za nižu prirodu. Usled ovakve klasifikacije, nije teško predvideti, da će celokupna Teurgijska tehnika u teozofskim krugovima, na primer, bez oklevanja biti proglašena "psihizmom". Ustvari, kao što će samo malo detaljnije proučavanje da pokaže, ovde uopšte nema mesta za bilo kakvu osu­ du i ona je potpuno neopravdana. Da bi se ovakav stav prema Magiji jednom i zauvek korigovao, predajem čitalačkoj publici Divo Života. Lično, prezirem brbljivo teozofsko izražavanje. Mora mi biti dopušteno da izrazim prezir prema njihovoj suviše pojednostavlje­ noj klasifikaciji, prema njihovoj spremnosti da stvarima koje im nisu lako razumljive odmah prilepc etiketu - sramotno. Da ne osećam tako duboku zabrinutost za Magiju - smatrajući da sc u njoj nalaze sredstva pomoću kojih može da sc uzurpira carstvo nebesko - ovu teozofsku zlonamernost i cenzuru s pravom bih ignorisao i svrstao u ono područje prezira koje mu s pravom pripada. Sve skupa, bilo je toliko ncrazumcvanja prema onome što Magija uistinu jeste i nje­ nim ciljevima, tako da je došlo vreme da sc konačno razjasni ovaj stalni izvor zabluda, tako što će sc izneti elementarni principi ove veštine. U svojim čuvenim Strofama Dziana za koje je celokupna Tajna Doktrina urađena kao komentar, Madam Blavatska nas obaveštava da je svaki čovek senka ili iskra najviše božanske mudrosti, moći i duhovnosti. Ova sveta bića jedan od tcurgijskih filozofa naziva Bo­ govima ili Univerzalnim Esencijama. Savremeni autoritet za Teozofiju, dr Gotfrid Purukc, piše: " Najprefinjeniji dco u konstituciji 33

Drvo Života

ljudskog bića je, u svakom slučaju, detc duhovnog dcla jednog ili drugog veličanstvenog sunca od onih raštrkanih svuda po bezgra-ničnom svemiru. U svojim najskrovitijim delovima vi ste bogovi, atomi nekog spiritualnog sunca..." Definicija koja se odnosi na Boga u Tajnoj Doktrini glasi d aje hijerarhijsko biće koje je u najranijim epohama izdržalo evoluciju, veoma veoma davno, bilo ljudsko biće kakvo smo mi danas. Kroz napor i neprekidno usavršavanje ono se sjedinilo sa Duhovnom Stvarnošću rasprostranjenom i na ogranci­ ma i u temeljima svemira. Međutim, u vreme sjedinjenja zadržana je suštinsko individualno iskustvo. Pošto se ličnost transendentovala, biće je prihvatilo svoju prirodnu ulogu vladara ili, bolje rečeno. Re­ genta univerzuma ili nekog određenog dcla ili aspekta univer-zuma. Kako je prema ovakvoj definiciji čovek iskra tako uzvišene svesti, detc kosmičkih bogova, on nema alternativu za smisao svog života, sem one koja ga vodi ka sjedinjenju sa svojim duhovnim praroditel­ jima. U ispunjenju ovog sjedinjenja leži poreklo i raison d'etre (za­ konska osnova, opravdanost) Magije. Nadam se da ću na ovim stranicama uspeti da pokažem da je metoda Magije u najtešnjem skladu sa najstarijim tradicijama i da poseduje odobrenje, izraženo ili podrazumcvano, od najboljih me­ du autoritetima. Jamblihus, uzvišeni Tcurgista, mnogo toga je rekao o Magiji u svojim brojnim spisima; isto tako Proklus i Porfirijc, pa čak i u savremenoj filozofskoj literaturi srećemo prikrivena uputstva, premda nedovoljno objašnjena niti razrađena, o Božanskoj Ma­ giji. Pri kraju ove knjige biće izneto nekoliko finih prizivanja iz gnostičkih spisa, kao i iz raznih recenzija Knjige Mrtvih, a u drugim poglavljima ove knjige data je opširna rasprava bazirana na egipats­ kim i kabalističkim magijskim koncepcijama. Otuda bi svako svođenje Magije samo na "psihizam" bilo, najbla­ že rečeno, krajnje apsurdno. Međutim, poznajem teozofe i znam da je neophodno da se unapred predvide njihove primedbe kako bi moglo da im se odgovori na dostojan način. Magičar mora do kraja da ovalada svojom celokupnom prirodom; svaki element koji se na­ lazi u sastavu njegovog tela mora do savršenstva da bude razvijen pod Voljom. Nijedan princip ne srne da bude potisnut; svaki od njih je neki vid vrhunske duhovnosti i mora da ispuni svoju svrhu i vlasti34

Drugo Poglavlje

tu prirodu. Ukoliko, na primer, Teurgista započne astralno puto­ vanje - a to je onaj deo Velikog Dela na koji će se uglavnom odnositi zamerke Teozofa - on to čini iz tri osnovna razloga, ftv o , zato što u takozvanoj Astralnoj Svctlosti može da dobije tačan odraz sebe sa­ moga i to svih svojih delova i osobina i atribucija, a istraživanje tog odraza prirodno spada u jednu vrstu samospoznajc. Drugo, sa magijskog aspekta, definicija Astralne Svetlosti je veo­ ma opširna, budući da uključuje i sve suptilne ravni iznad i unutar psihičkog, a zadatak Magičara je da se neprestano uzdiže u sve fantastičnija i lucidnija carstva duhovnog sveta. Grublji elementi po­ dručja Azota, sa njegovim osetljivim likovima i nejasnim maglovitim vizijama, moraju da budu prcvaziđcni i ostavljeni daleko pozadi. Elifas Levi ide tako daleko da iz praktičnih razloga pravi podelu uni­ verzuma na dve osnovne ravni: fizički svet i duhovni svet. Treće, prc nego što može da dođe do transccndcntacije ovog određenog dela nevidljivog sveta, mora da se osvoji i ovlada svakim od ovih aspekata. Moraju se pokoriti svi žitelji date sfere Magičaru, njegovim magijskim simbolima i moraju se bespogovorno potčinjavati stvarnosti njegove Kraljevske volje koju ovi poslednji simbolizuju. Na našoj ravni i u carstvu našeg običnog iskustva u budnom stanju, simboli su samo proizvoljne predstave čije značenje možemo da shvatimo samo iznutra. Oni su, takoreći, vidljive oznake odre­ đene metafizičke ili duhovne odlike. Međutim, u Astralnoj Svetlosti ovi simboli počinju nezavisno da postoje otkrivajući svoju opipljivu stvarnost, a tada postaju izuzetno važni. Magičar ne izvodi prizi­ vanje iz radoznalosti niti da bi zadovoljio svoju žed za moći, već is­ ključivo da bi doveo ove skrivene aspekte svoje vlastite svesti u vidokrug svoje volje, i zahvaljujući tome ovladao njima. Psihizam bi možda mogao da se definišc kao nešto što ima za cilj stimulaciju i očuvanje nižeg sopstva na račun Višeg Sopstva ili nje­ govog nespoznavanja. Ovo je budalaština koja zaslužuje najoštriju osudu. U Magiji se ništa ne radi da bi se postigle moći zaradi njih sa­ mih ili bilo kakvih niskih i podlih ciljeva. Svaka zadobijena moć mora trenutno da se podvrgne Volji, i pohrani na svoje vlastito mesto i u pravilnom položaju. Ovo pitanje moći rekao bih d a je najinte­ resantnije budući d a je najupadljivije za oči javnosti još od trenu t-na

Drvo Života

osnivanja Spiritualističkog kulta i formiranja Tcozofskih organiza­ cija. To što sc pojedinci - naročito neki Teozofi - kasnije polakome, ili prigrabljuju, ako što čine, astralne ili neke druge okultne moći za svoje vlastite ciljeve predstavlja patološku izopačenost, koja kao takva prevazilazi moja shvatanja. Na početku svoje karijere Magičar je obavezan da shvati da je je­ dina njegova težnja usmerena ka Višem Sopstvu, ka njegovom Sve­ tom Anđelu Čuvaru i da svaka zadobijena sposobnost mora da služi za jačanje te težnje. Svaki preduzeti niži rad mora da bude na potpu­ no određen način spiritualno motivisan. Svaka težnja koja nije us­ merena ka Svetom Anđelu Čuvaru, uz par izuzetaka, u stvari predstavlja čin crne magije, pa je otuda do krajnosti ogavna. Zato svakome mora da bude jasno da psihizam koji za krajnji cilj ima želju za zadobijanjem nenormalnih psihičkih moći potpuno je stran namerama i ciljevima magijske tehnike. Veoma je verovatno da će biti upućena još jedna primedba, a to je da Magija može da dovede do Medijumstva. Ovde takodc nailazi­ mo na neopravdanu cenzuru, i to iz brojnih razloga. Tačna je opaska da i medijum i magičar neguju trans. Ali na tome se opravda-nost ovakve tvrdnje i završava, jer između njihova dva stanja svesti posto­ ji razlika kao između Boga i šcširdžijc. U svakodnevnom životu srećemo sc sa otrcanom izrekom da genija od budale deli samo je­ dan korak. Istinska razlika je u tome što sc u jednom slučaju rav­ noteža gravitacije nalazi iznad uobičajenog centra svesnosti. U drugom slučaju ona je ispod, a budna svest postaje preplavljena pri­ mitivnom hordom nekontrolisanih podsvesnih impulsa. U osnovi ista ideja, samo još interesantnija, sc koristi kada sc porede medi­ jum i Magičar. Naime, medijum negujc negativan i pasivan trans koji centar svesti kod medijuma pomera naniže u područje koje bi sc moglo označiti kao Nefeš. Magičar je, s druge strane, veoma aktivan kako u mentalnom tako i u duhovnom pogledu, i premda i sam teži ka neotičkom transu da bi držao pod kontrolom procese logičkog zaključivanja, on koristi metodu koja ima za cilj uzdizanje iznad ovih procesa kako bi sc otvorio prema telestičkim zracima Višeg Sopstva kako ne bi slučajno utonuo u glib Nefeša. Ovo predstavlja jedinu razliku. Negovanje magijske volje i iz toga proisteklog ushićenja 36

О цср Pogjavljc

duha, predstavlja tehniku Magije. Spiritualistički trans nije ni manje ni više do neprirodno uranjanjc u inerciju i životinjsku svest. Sve ljudsko i božansko se povlači u pasivan i negativan trans da bi bilo zamenjeno životinjskim instinktima i demonskom opsesijom. Povla-čcnjc razumskog ega kod magičara odvija se u korist neotičkog duhovnog postignuća, u tome nema ni trunke instiktivnog i vegetirajućeg bitisanja. Otuda Magičar nem a baš ničega zajedničkog u shvatanjima sa pasivnim medijumstvom. Prc nego što pređemo na istraživanje temeljnih principa Magije, potrebno je da razjasnim moje gledište u delu koji se odnosi na iz­ vore teorije filozofije koja se nalazi u osnovi mog ličnog tumačenja ove tehnike. Biće jasno da sam veoma privržen Teozofiji. Mnogi magijski principi baziraju se na Praktičnoj Kabali hebrejskih filozo­ fa i Tcurgiji egipatskog sveštenstva. Prikupljeni su neki delovi iz više različitih izvora, a velikom broja mistika, kako onima prc mene tako i mojim savrcmcnicima zaista mnogo dugujem, a to s radošću i priz­ najem. Kada je reč o Teozofiji, mislim d a je jedino što pošteno mogu da priznam - uprkos šteti koju su joj nanclc primedbe iznete na račun ponašanja pojedinih Teozofa - moje najveće divljenje i poštovanje prema madam Blavatskoj. Najveći deo filozofske nadgradnje iznete u Tajnoj Doktrini ukazuje samo na prećutnu i svesrdnu saglasnost. Ono malo postojanog i jasnog za dalju razradu u proučavanju kom­ parativne religije i filozofije iz moje vastitc koncepcije o magijskoj filozofiji dugujem madam Blavatski. Ipak, moj stav pripada eklekti­ cizmu koji prihvata jedno, a odbacuje drugo, i formira cclinu na os­ novu koherentne i konzistentne sinteze koja udovoljava umu i zadovoljava dušu. Nasuprot pojedinim delovima, celokupno učenje Blavatske je ono što ne mogu da prihvatim. Postoji u njemu mnogo toga sa čime se u potpunosti slažem, što bi čovek s ponosom i radošću mogao da uvrsti u svoju filozofiju, ali istovremeno dosta je toga što je nedopadljivo i suprotno unutrašnjem osećanju. Ništa manje ne dugujem radovima Eduarda Vajta, naročito u delovima u kojima se daju rezimea Kabalističkog učenja. Postoji prilično obim­ na veoma dobra literatura koju je napisao ovaj moj savremenik, sada već poprilično zašao u godine, koja je veoma zahvalna, infor37

Drvo Života

mativna i sažeta, koja će i dalje govoriti kroz vreme neprevaziđenom elokvencijom. A to je upravo onaj vid izvanredne učenosti i lirskog izražavanja koji, po mom mišljenju, ne srne biti zaboravljen, premda ponekad može da delujc prenatrpan učestalim ponavljanjem pasusa u pojedinim radovima, što zahteva opravdanu cenzuru. Oni su pisa­ ni krajnje visokoparnim i pompeznim jezikom i ispoljavaju ncopradvanu težnju ka destruktivnom kriticizmu. Ali što se mojih osećanja tiče, uvek će postojati jedno toplo mesto u mome srcu za gospodina Vajta, a dugujem mu mnogo više od onoga što se rečima može iskazati. Od sveg srca, kao dopunu ovom mom istraživanju, mogu da preporučim svakom čitaocu njegove radove Tajna doktrina Izraela i Sveta Kabala. Premda u delima istaknutog francuskog Maga, koji je imao pseu­ donim Elifas Levi Zahed, nailazimo na dosta besmislenog trabun­ janja koje nema baš nikakve veze sa Magijom, ipak tu i tamo u Dogme i rituali visoke Magije (Dogme et Rituel de la Haute Magie) i nekim drugim njegovim radovima može da se zapazi svctlucanjc na­ lik zvezdama u kugli nebeskog svoda od čistog zlata koje se javlja u tamnoj auri nejasnosti i trivijalnosti. Međutim, moram priznati, da me ničim nisu impresionirali zapisi u kojima iznosi svoje vlastite sposobnosti kao praktičnog Magičara, iz prostog razloga što njego­ vo takozvano prizivanje senkc Apolona Tianskog ne daje nikakav rezultat. On predstavlja težak problem za većinu čitalaca. Pored toga upleo se u tešku zbrku pokušavajući da izmiri Magiju sa rimokatolicizmom. Otuda će učenik, ukoliko ne savlada osnovne prin­ cipe Kabalc i komparativne filozofije, nepromišljeno uletati u neko­ liko zamki koje je on postavio za nepažljive. S. L. MckGrcgor Meters i V. Vin Veskot su mi obezbedili dosta toga što je poslužilo kao osnova u ovoj mojoj Magijskoj filozofiji, naročito Meters, a u radovima obojice učenik može pronaći mnogo korisnog materijala. Meters je zadužio svet svojim prevodom Svete Magije Abramelina Maga; a Veskotov Uvod u proučavanje Magije vcrovatno je jedno od najrazumljivijih medu svim elementarnim štivi­ ma o ovoj temi. Međutim, da bi se prihvatila ukupna gledišta ovih autora, znači da treba biti spreman na akutni mentalni porc-mcćaj u načinu razmišljanja. Kod svakog od njih postoji po nekoliko clcmc-

38

Drugo PogJavljc

nata istine - u krajnjem istine za pojedinačnog učenika - dok se na dnu skriva tanak talog preterivanja, nerazumcvanja ili grc-šaka. Primetiće se, takođe, da često citiram Alistera Kroulija, pa se stoga neminovno nameće potreba da jasno definišem svoj stav pre­ ma ovom čoveku - geniju. Zanemarujući sramotu crne magije koju mnogi vezuju za njegovo ime, potpuno nesvesni onoga o čemu je on govorio, kod Kroulija se nalazi mnogo toga što je veoma dubokoum­ no i značajno, kao što je veliki dco filozofije i razmiš-ljanja o Kabali i Magiji, izvanredno izraženih u prozi i stihu. Smatram d aje šteta što je javnost osiromašena za onu izuzetnu svežinu i originalnost koje on poseduje i uskraćena za ona gledišta iz njegovog učenja koja su i postojana, koja oplemenjuju i to samo zato što je izvestan dco nje­ govog književnog stvaralaštva banalan, bezna-čajan, bezvredan i, ncsumljivo, vredan osude. Kakvi su ovi ljudi kao ličnosti i kakvi su njihovi privatni životi uopšte me ne interesuje, i ne želim o tome da raspravljam. Gotovo svi oni su, kad-tad, trpeli žigosanjc i ubode žaoki neopravdane osude koje im je upućivala pakosna gomila. Sa tom gomilom i sa prostačkim napadima takode ne želim da imam bilo kakvu vezu, jer Magija svakako nije namenjena njima. Otuda je na svakom učeniku da sam pronađe i uveri se šta je ono što mora da smatra istinitim i prikladnim i da ustanovi svoj vlastiti sistem standardnih referenci koje neće biti u suprotnosti jedna s drugom. Ovaj standard mora da bude duhovno iskustvo. Zbog toga je kabalističko Drvo Života prihvaćeno kao okvir za praktičnu Ma­ giju, budući da ono, na prvom mestu, omogućava sintetičku i kons­ truktivnu klasifikaciju, pa otuda pruža i ono što se s pravom može nazvati Alfabetom Magije. Treba obratiti pažnju d a je u-potrcbljcna reč "alfabet", a upotrcbljcna je tako da bi se ukazalo na njenu prednost nad rečju jezik, i onoga sledi što iz toga. Kabala ne pokušava da da potpuno formiran magijski jezik niti kompletnu filo­ zofiju. Magijska filozofika može nastati samo iz duhovnog iskustva. Međutim, pomoću alfabeta Ideja, Brojeva i Simbola kao i aluzija koje on predstavlja, učenik može da se osposobi, zajedno sa is­ traživanjima u oblasti Magije, za gradnju zadovoljavajućeg zdanja visoke filozofije koje će ga provesti kroz život. 39

TREĆE POGLAVLJE

Prcciuslov za svaku dalju diskusiju jc ono isto insistiranje koje su iznosili svi Tcurgisti iz prošlosti d a je uzvišena Filozofija koja se na­ lazi u osnovi teorije i metoda Magije podjednako važna kao i prakti­ čan rad i unutrašnja potreba koja prethodi tom radu. Uistinu, teško da može zaista da se shvate logičke postavke Magije, a sigurno jc da ne može da dođe do postizanja kompleksnosti unutar i izvan Magičareve konstitucije, ukoliko u njegovoj svesti nije čvrsto postavljen kamen temeljac filozofije. Ukoliko postoji opasnost u upražnjavanju Magije, onda se ona javlja samo tamo gdc Izvođač ne zna sas­ vim precizno šta jc to što on radi. Od sveobuhvatnog poznavanja značaja okultnih simbola i realnosti koje oni prvenstveno treba da prenesu, u mnogome zavisi efikasnost rituala. Simboli i pribori koje koristi Magija u rukama neupućenog čovcka koji dobro ne poznaje osnove ove umetnosti, gotovo jc sigurno da neće dati odgovarajuće čudotvorne rezultate. Međutim, i to tako ni čisto teorijsko poznavanje principa arkene neće biti od veće koristi ukoliko izostane duhovno iskustvo. S druge strane, magijsko is­ traživanje univerzuma i njegovo ostvarivanje u svesti ima viši stepen dostojanstvenosti i bogatiji i dublji smisao kada jc praćeno dobrim poznavanjem teorije. U svom skorašnjem radu Misterije Egipta Luis Spens kaže da filo­ zofski sistem Magije obuhvata i "obznanjuje svu mudrost i tajna znanja drevnog sveta koja se kristalizuju i sistematizuju na takav način da bi da su sačuvana u neizmenjenom izvornom obliku najverovatnijc poštedela kasnija pokolenja mnogih religijskih katas­ trofa i velikog dela lažnog misticizma. Ali usled nebrige i zanemarivanja od strane onih koji su trebali da ga sačuvaju, a vero40

Treće Poglavlje

vatno i usled cinizma kojim su bili obasipani, uzvišena lepota Magije se postepeno gubila sve dok od nje nije ostao samo kostur obreda i rituala." U profanim ortodoksnim religijama zadržao se tu i tamo po neki delić skeleta Magije koji su, zbog beskrupuloznih izmena, neefi­ kasni za um i neshvatljivi za mnoge. Ali suštinu Magije, njenu "ranu božansku lepotu" sačuvale su nesebične ruke i negovali su je pleme­ niti umovi, tako da se ona, ukoliko se obrati dovoljno pažnje, može naslutiti čak i u objavljenim knjigama. U delima gnostika, uklju­ čujući i neoplatonske spise, kao i u smišljenom mračnjaštvu Л1hemičara, u literaturi proistekoj iz Ružinokrstaštva - u svima njima možemo pronaći svetlucavi trag filozofije i principa one Magije svctlosti koja, ako se njeni delovi pažljivo slože na sintetičkoj pod­ lozi koju pruža Drvo Života, daje oplemenjen i upotrebljiv sistem iz koga svako, ukoliko želi, može da upije razumevanje koje iz njega zrači. Osnovne sastavne delove magijskog sistema prcdstavljcju iz­ vori kao što su Drvo Života kavalista i hijeratska religija svešteničkog staleža u Egiptu. Postoji, da napomenem - ostavljajući čitaocu daje protumači po svojoj volji - legenda daje Kabalu primio Mojsije kao svetu istinu na Sinajskoj Gori i da ju je prenco Jošui, koji ju je zatim predao Sudijama, a ove Sanherdinima, dok je konačno nisu proširili i razradili Tanami i kasnije Rabini Kabalc. Većima ljudi čvrsto veruje da ukoliko je Mojsije i postojao kao istorijska ličnost, i ako su Kabala i njena učenja zaista potekli od njega, onda ih je on preuzeo od egipatskih sveštenika kod kojih je ncsumljivo učio u hramovima na Nilu. Malo je zemalja u svetu, izuzev možda Indije, koje se mogu pohvaliti tako izražajnom hronikom mističke i magijske tradicije kao što je to Egipat, koji je s pravom nazvan Majkom Magije. Da li Kabala zaista potiče od Egipćana ili nekog drugog naroda pitanje je za diskusiju. Uprkos legendi i maštovitim spekulacijama ne postoji autentičan istorijski dokaz koji bi ovako nešto i potvrdio. Ipak, praktična Teurgija Egipćana izvan­ redno dobro se uklapa u teoriju filozofije Kabale, a iskustva mnoštva Magičara govore da teško da postoji kombinacija koja bi bila pogodnija ili koja bi davala bolji rezultat nego što je to kombina­ cija ovo dvoje. 41

Divo Života

Zbog toga ćemo ovdc izložiti osnovne principe univerzuma ona­ ko kako ih shvataju Magičari, kao i istraživenja na kojima mora da se temelji praktičan rad. Ovdc će ukratko biti izložena koncepcija Univerzuma izražena terminologijom koja se koristi u filozofiji Kabalc, a Drvo Života će poslužiti kao kostur oko koga se obavija. "Pri ulasku u svetilište Ka­ balc čovek ne može a da se ne divi doktrini koja je tako jednostavna i istovremeno tako istinita. Neophodna ujedinjenost pojmova i zna­ ka, posvećenost najfundamentalnije stvarnosti putem primitivnih oznaka, trojstvo slova, reći i brojeva, filozofija jednostavna kao abe­ ceda, duboka i beskrajna kao Logos; teoreme koje su razumljivije i potpunije od Pitagorinih; teologija koja se može objasniti brojanjem na prste; beskonačnost koja može da stane u dečiju šaku; deset bro­ jeva i dvadeset i dva slova; trougao, kvadrat i krug - to su elementi Kabalc, takvi su osnovni principi pisane reći senka tog Govornog Logosa koji je stvorio svet." Tako je govorio Levis, a istini za volju, čovek mora da se složi s njim. Naime, divljenja dostojni temelji Ka­ balc imaju veoma jednostavnu matematičku konstrukciju sastav­ ljenu od simbola, brojeva i reči u kojoj se koristi deset brojeva zajedno sa slovima Anđeoskog Alfabeta, kako se još naziva he­ brejski alfabet. Poklonici ezoterične filozofije, naročito Pitagorcjci su oduvek matematiku smatrali svetom naukom budući da ona pomoću brojeva odražava stvaralačke procese kako u Univerzumu tako i one koji učestvuju u razvoju ljudskog bića. Nekolicina Magičara je smatrala da se u idejama izraženim brojem nalazila Pri­ roda koja je začeta u cvasti beskrajnog prostora. Iz ovih ideja ili univerzalnosti proistekli su iskonski elementi, beskrajni vremenski ciklusi, kosmič-ka tela i sva vojska nebeskih promena. Brojevi kao sredstva ili simboli pomoću kojih može da se shvati značenje apstraktinih univerzumskih Ideja, vremenom su postali zamena i za same ideje. Učenici koji proučavaju filozofiju brojeva na početku svoga studiranja uče da razmišljaju o rastu i razvoju jezikom Brojeva, da posmatraju kosmičke realnosti po njihovim razvojnim fazama kao sckvcncc rasta brojeva. U ovim različitim fazama brojevi dobijaju svoje određeno značenje. Na primer, u magijskoj filozofiji, pozivanje na Nulu prvenstveno podrazumcva 42

Treće Pogjavljc

nemanifestovanu Esenciju Univerzuma još prc nego što su je reći dovele u postojanje, beskonačnost i nepromenljivost beskrajnog svemira u kome nije bilo ni zvezda ni sunaca, ni planeta ni čoveka. Krug, Nula (0) po obliku, otuda je smatran odgovarajućim predstav­ nikom te praiskonske Stvarnosti koja je omogućila postojanje svih živih stvari i bića u bezgraničnom prostoru svemira. Tačka, me­ tafizička i duhovna, koja kao da je u potpunom skladu sa zakonom kruženja, bila je predstavljena crtom ili linijom koja se pruža od vrha do dna kruga, uspravna figura, broj Jedan. Broj sam po sebi počinje da označava proces klijanja svetova. Svaki broj shodno tome, zah­ valjujući procesu evolucije na koji se prvobitno odnosio, počinje da označava sam taj proces. Kao posledicu toga imamo logička načela geometrijskih figura i sigila i simbola koji se koriste u magijskim ob­ redima. Sto se filozofija Kabale bude više otkrivala, čitalac će otkri­ vati koja su to osnovna značenja koja se nalaze u korenu znaka i simbola koje koristi Teurgija. Tada će jasno uočiti da oni nisu više samo proizvoljne oznake koje imaju dvosmisleno značenje, već da su nepokolebljiva stvarnost okružena vrhunskom istinom. Zato mo­ lim učenike da strpljivo prođu sa mnom kroz ovo i naredna dva tri poglavlja, jer u njima se govori o ovoj izuzetno složenoj i teško razjašnjivoj temi. Ma koliko da je dobro urađeno pojednostavlji­ vanje ove teme za potrebe opšteg razumevanja, neophodna je bud­ na pažnja i mnogo primcnc. Filozofija Kabale je prc svega filozofija evolucije. Smatra se daje univerzum, sa svim svojim planetarna i svetovima i nezavisnim bići­ ma, proistekao iz praiskonske supstancc - principa koga neki nazi­ vaju Bogom, drugi Apsolutnim, Beskonačnošću, Svim, i tako dalje. U Kabali se ovaj princip, koji je Jedna stvarnost, naziva Ain Sof, Beskonačnim. Seferha Zorah, verovatno najznačajniji od svih Kabalističkih tekstova, smatra ga ncpromcnljivim, nepojmljivim, neo­ graničenim, neispoljenim i apsolutnim. Po sebi nedokučivo je misaonom pojmanju, jer nikada ne može da bude shvaćeno umom, koji je samo segment njegove sveobuhvatne vrednosti. To je odre­ đeno da budcy4/>i - Ništa. Budući da prcvazilazi sve konačno razumevanje, d a je nepromcnljivo i bezgranično, a njegova prostranstva za ljudski um su takva da se ni najdublje spekulacije ne mogu ni 43

Drvo Života izdaleka približiti najfinijim obrisima onoga što je To u svojoj sušti­ ni, ono ćc uvck ostati misteriozna praznina - Ništa. Grafičke pred­ stave drevnih Egipćana koje su se odnosile na ovo bile su veoma snažne i slikovite. Nebo, ili svemir, prc bilo kakvog manifestovanja, predstavljan je kao golo telo boginje Nut, kraljice beskrajnog pros­ tora, a kao pokretačka sila manifestovanja iz njenih grudi javlja se zvezdano mlcko, praiskonska voda supstancc. Sve što se sa sigurnošću može reći o ovoj Apsolutnoj i Vrhunskoj Stvarnosti je da JESTE. Ovo mora da bude dovoljno. Sveprisutnost, večnost i samopostojanjc - to su pojmovi koji prcvazilaze i najviše letove obične obučene mašte, apstrakcije koje se nalaze izvan do­ mašaja smrtnih umova. Jedan od simbola potencijala Aina, u peri­ odu njegovog mirovanja, je Krug koji govori o tome da se sve što je uvučeno u manifestovano postojanje kretanjem vraća u ono što je bilo, kao što to predstavlja glif na kome je prikazan zmija čija glava guta vlastiti rep. Krug prekida, takoreći, samo zakon periodičnosti. Ovaj zakon kome sve podleže, a utkan je u samu prirodu stvari, upravlja neprekidnim strujama i protivstrujama, nastancima i išče­ zavanjima svetova. Potencijalnim Sofa je samo odraz koji proizlazi sam iz sebe sa duhom stvaralaštva, sa nastankom života kada se Je­ dan Život polarizuje u duh i materiju. Prekida u neprestanom kruženju nastaje usled koncentracije njegove Beskrajne Svctlosti, usled iznošenja sićušne tačke iskrećeg bljcštavila unutar granica svemira. Nismo u stanju da kažemo kako dolazi do ove koncentra­ cije Svetlosti u kosmički centar, niti odakle potiče. Postoje konfuzna objašnjenja u vezi sa Voljom Ain Sofa ili Zakonom Kruga, ali ona ne uspevaju da pruže intelektualno prihvatljiv odgovor. U jednom slučaju, podjednako je nemoguće zamisliti da tako beskonačno i ap­ straktno duhovno stanje kao što }oAin S o f posedujc Volju koja bi bila efikasna, kao što je nemoguće zamisliti da ima um ili telo. U fi­ lozofskoj tradiciji Ain S o f nije ni duh ni volja već uzrok koji se nalazi u osnovi i jednog i drugog; ni sila ni materija već ono što je u njihovoj osnovi, njihov najviši Uzrok. U drugom slučaju, postulat o zakonu cikličnostikoji se odnosi na pojavu Centra Svetlosti govori o nečemu nezavisnom od Ain Sofa ili pretpostavlja njegovu neminovnost. Ukoliko se Zakon Cikličnosti poistoveti sa Apsolutnim, onda ovaj 44

Treće Pogjavljc

postulat postaje isto što i Volja, budući da u Tcurgiji postoji saglasnost da razlog ne može da bude krajnji sudija, bar kada se radi o ovim i sličnim pitanjima iz oblasti metafizike, pa otuda filozofska tradicija mora da se prihvati kao čist iskaz, bez ulaganja napora da se pronađu racionalna objašnjenja za nastanak kosmičkog centra zračenja koji se javlja u Svemiru. Ovaj kosmički metafizički centar nazvan je Keter, Kruna, i prva je manifestacija iz Nepoznatog, koncentracija njegove Beskrajne Svetlosti. On je takođe, u izvesnom smislu, nepoznato u Zohoru je naz­ van Skriven Jedan. Blavatska ga smatra prvim Logosom, nemanifestovanim, jer iz njega će tek nastati duh i koren kosmičke materije. Njegov broj je Jedan, jer tačka koja se u krugu produžava i ispisuje kao prava crta jeste taj broj. I kao što kruna nadvisuje sistem cmanacije, tako se i vrh Drveta Života čije je korenjc u nebesima, spušta prema zemlji, tako je i Keter u najdubljem smislu sopstvo koje predstavlja supstrat ljudske svesti i izvorni koren supstancc. Ova osctljiva središnja duhovna tačka, ovaj metafizički centar ili monada svesnosti, zadovoljava oba ova zahteva, postojeći kao stvarna individualnost i krajnja podela materije. Iz monadc proističc dvojnost, dva različita aktivna prin­ cipa tokom celokupnog perioda manifestovanja, koegzistirajuća i savečna. To su Svest i metafizička podloga na kojoj svest uvek dela, kosmički koren Supstancc. Jedan se zove Hokmah - Mudrost, dru­ gom je dodeljen naziv Binah - Razumevanje. Potrebna je upornost da bi se napravila uputstva za ovakvu metafiziku, koja bi pomogla da ovako apstraktne stvari postaju prihvatljivije za um, a jedna od karakteristika kabalističkih filozofa upravo je bio pokušaj, u meri u kojoj je to bilo moguće, da objasne složena i teška kabalistička prav­ ila u vezi sa ljudskim ponašanjem i ljudskim delanjem i ljudskim emocijama. Tako pronalazimo da se Hokmah naziva Ocem, a Binah Majkom. Svim sefirama, kako se zovu ove emocije, ispod onog naz­ vanog Krunom, dodcljcnc su i muške i ženske atribucije, a aktivnost između muških i ženskih Sefira, kada su, da kažemo, u međusobno izmirenom odnosu, je "dete", neutralna Sefira koja deluje uravnotcžavajućc. Tako se Drvo Života, koje obuhvata ovih deset em o­ cija, razvija od krajnje apstraktnosti do najkonkretnijeg

45

D rvo Života

materijalnog u nekoliko trijada moći i duhovnih sila. Muško, žen­ sko i dete; pozitivno, negativno i ono što proizlazi iz njih, treći izmi­ rujući činioc. Ova dva principa ili Sefire se, budući da su označeni kao Otac i Majka, takođe, dovode u vezu sa slovima takozvanog Tetragramatona, čija su četiri slova JHVH. Kada se radi o učenju o Tetragramatonu, moram da podsetim čitaoca da su veoma važne atribucije i metode vezane za ovo ime koje se koriste za njegovo objašnjenje, jer u meri u kojoj učenik uspe jasno i precizno da ih shvati, u toj meri će kasnije biti moguć i njegov uvid u praktične formule Magije. U pomenutom imenu Ocu je pripadalo slovo "J", a prvo "H" je vezano za Majku. Iz sjedinjenje "J" i "H" proističe sve ostalo što je stvoreno. Drugim rečima, iz svesti i njenog prenosnika formirane su sve stvarii svako začećem nastalo svtorenje, bog ili čovek, božanstvo ili život­ inja, ima svoju osnovu J i H ovog božanskog imena. Uzgred, treba reći, da filozofija Tcurgista ne prihvata stav koji poriče postojenje materije, a koji je opšteprihvaćen u onome što je poznato pod nazivom Hrišćanska nauka. Istina je da Tcurgija tvrdi da je fizički svet iluzija, to jest, u onom aspektu u kome se njegovi spoljašnji oblici stalno menjaju, odnosno da se on nalazi u stanju stalnog toka. S ovog stanovišta, kada se "odozgo" posmatra, i ceo univerzum je iluzija. Ali njegovo postojanje je ukorcnjcno u stvar­ nosti, korcnitoj supstanci Binaha tako različitoj i odvojenoj od svesnog aspekta Hokmaha. Samo u vezi s ovim, ukoliko zanemarimo nekoliko drugih mogućih tema za raspravu, Magiju ne interesuje niti ima razumevanja za Hrišćansku nauku. I duh i materija su stvarni, što će reći stvarni tokom perioda njihovog manifestovanja. Sami po sebi oni su, da kažemo, samo prolazni vidovi određenih ak­ tivnosti A in Sofa. Prostirući se kroz beskraj Svemira, koristeći Binah kao nepos­ rednog prenosnika, energije Hokmaha pokreću preostalih sedam emocija, što za poslcdicu ima pojavu krhkog fizičkog sveta. U Hokmahu Logos, koji je u Keteni, oblikuje idealnu ili zamišljenu svetsku ravan, ideje na kojima će se zasnivati svet koji će nastati. U egipat­ skoj Knjizi mrtvih, se smatra da je bog Tahuti ili Tot, božanstvo pripisano Hokmahu u obimu u kome su suštinske karakteristike njih 46

Treće Poglavlje

dvojice istovetne, "jezik" tvorca Ptaha, a on neprestano izgovara Volju velikoga Boga, govori reći kojima se naređuje svakom biću i svakoj stvari da stupe u postojanje. Ser E.Dž. Valis Badž, istaknuti egiptolog, piše u brošuri Britanskog muzeja, u delu koji govori o Knjizi mrtvih, da "Tot određuje okvire zakona po kojima se nebesa, zemlja i sva zemaljska tela upravljaju, on određuje putanje sunca, meseca i zvezda". Svi oni su u skladu sa prirodom Hokmaha, Idcjnosti ili Imaginacije Kosmosa, u kojoj su sve stvari prvobitno začete, a zatim izvršene i potom manifestovane u supstanci. Treća Sefira, a to je Binahy je Majka svakog obilika. Prema čuvenom kabalisti iz šesnaestog veka, Rabi Moses Kardovertu, ovaj broj (tri) je koren stvari. Za ovu manifestaciju, koja se u Kabali na­ ziva Velikim Morem, Blavatska koristi termine Kosmička korenska supstanca ili praiskonska energija. Oblik koji se koristi za pred­ stavljanje hebrejske reči More je glif koji maštovito ukazuje na podi­ zanje i spuštanje talasa na vodenoj površini. Za stare narode more je, veoma mudro, bilo simbol netaknute devičanske supstancc raši­ rene svuda po svemiru; jer voda je plastična, uvek menja oblik i po­ prima oblik bilo koje posude u kojoj se nalazi. More je najadekvatniji simbol za ovu plastičnu supstancu iz koje će nastati svi oblici, kao i za predstavljanje nebeske, još uvek pasivne, energije. Rečeno je da je boja Binaha crno, budući da crna boja upija sve druge boje, upravo kao što se svi materijalni oblici nakon bezbrojnih transmutacija i mutacija ponovo vraćaju i bivaju upijeni u korensku supstancu. Ove tri emanacijc su jedinstvene na poseban način. Kruna sa svoja dva derivata, Ocem i Majkom, smatra se Vrhunskom Sefirom, i nema nikakve veze sa cmcnacijama koje proističu iz njih. Na šemi Drveta Života vidi se da Supernali nalaze iznad Bezdana, te ogrom­ ne provalije čvrsto ukljcštene između Idealnog i Stvarnog, koji ih razdvaja od onih koje su Inferiorne, ono što je Iznad od onog što je Ispod. Upravo kao što se talasi podižu i spuštaju u odnosu na ono što je normalan nivo vode bez bilo kakvog trajnijeg uticaja na samu vodu, takav je i odnos Stvarnog univerzuma u odnosu na Vrhunska Sefira, jer on leži na ravni koja je sveukupno potpuno nedostupna bilo čemu što bi se moglo shvatiti umom. Tek sa pojavom četvrte emanacijc srećemo se sa nečim što je istinski shvatljivo za ljudski mozak. 47

Divo Života

Zbog toga, pored one već date, postoji i druga metoda odre­ đivanja brojeva. Supernali se smatraju potpuno nezavisnim od nižih Sefira. Dok se ovi drugi rađaju iz i unutar svojih vlastitih božanskih esencija, na biće Supcrnala ništa ne utiče. I kao što svctlost šija u mraku i osvctljava ga a da pri tom ne gubi ništa od svog vlastitog pos­ tojanja, tako isto se i radnje Supernala prelivaju iz svojih središnjih bića, a da pri tom ni u najmanjem stepenu ne umanjuju stvarnost svoga izvora. Oni sami postoje iznad Bezdana, premda se njihova suština razliva svuda po svemiru, a njihova numeracija je potpuna u Tri. Počinjući od Nižih Sefira koji se nalaze ispod Bezdana, numera­ cija opet počinje sa brojem Jedan. Tako svaka Sefira, na ovaj način, ima dva broja, ukazujući na izrazit dvojni razvoj životne struje. He­ sed je i broj Četiri i Jedan, budući da je prva Sefira na ravni uzročnosti ispod Bezdana. Jupiter, kao otac Bogova, ponekad se pripisuje Ketem u magijskom alfabetu. Ali na drugi nači Jupiter se odnosi i na Hesed, budući da je Hesed odraz Krune na nižoj ravni. Pravolinijsko brojanje je zadržano, kako bi se izbcgla zbrka kada bi postojala dva različita niza brojeva, a odvija se neprekidno od jedan do deset. Ono je pomenuto samo zato što se jedino ovom činjeni­ com mogu da objasne izolovani fragmenti koji pripadaju Pitagorinom brojčanom sistemu koji, kada se primeni na Drvctu Života bez vođenja računa o dvojnoj numeraciji, može da dovede do neizrecive zabune. Iz prve trijade se zatim, ispod Bezdana, odražava ili projektuje druga trijada. O na se takode sastoji od muškog i ženskog potenci­ jala i treće Sefirc nastale u njihovom direktnom pomirenju, kako bi se uskladile i uravnotcžilic njihove moći. Četvrta Sefira ima dva imena: Hesed, što znači Milost, i Geburah, što znači Veličina, a njoj su drevni filozofi dodelili atrološki kvalitet nazvan Jupiter. Četiri je broj koji označava sistem i red, a to su kvaliteti koje astrološka tradi­ cija pripisuje planeti Jupiter. Prema nekim autorima to je prvi boj koji pokazuje prirodu čvrste supstancc, a budući da smo već videli da je Hesed prva Sefira ispod Bezdana i prva od "stvarnih" Sefira, ove napomene su opravdane. Muška Sefira Hesed je simbol moći objcktivizacijc Prirode, a nalazeći za to potvrdu u astrološkoj atribu­ ciji Jupitera, uključujući i mitološki lik božanstva zaštitnika koji se 48

Treće Poglavlje

nalazi pod tim imenom, pitagorejci su kazali za četiri d a je "Najveće čudo, Bog koji je drukčiji od trijade". Peta je Geburah - Moć, i premda ženska emanacija po kvalitetu, njena priroda se pokazuje kao izrazito muška. Neki drevni mudraci su rekli da je pet simbol stvaralačke moći, a ovakvo poimanje stvaralaštva i moći ukazuje nam na karakter Geburaha. To je oblikujuća sila, kao što može da se zaključi iz samog njenog imena "Moć" i Marsa kao planetarnog atributa, pomoću koje se plan osmišljen u Kosmičkoj Imaginaciji i projektovan kao lik u korenskoj supstanci ispod Bezdana u Hesedu zakovitlava u kretanje i manifestovanje. Pet se sastoji od tri i dva, prvo (tri) predstavlja pasivnu en­ ergiju Majke, a drugo mudrost Oca. Ono ne izražava toliko stanje stvari koliko sam čin, dalje kretanje i prelaz od idcalnosti u stvar­ nost. Šesta je Sefira čiji je zadatak da uskladi i uravnoteži prethodne sile, a nazvana je Tifaret, hebrejskom rečju koja znači Lepota i Sklad. Ovaj broj je simbol svega što je dobro izbalansirano, skladno i zadovoljavajućih proporcija, a budući da je dvostruka trojka, opet odražava i raznovsrnost ideja predstavljenih lim brojem. Otuda, kako tri predstavlja stvarne pokretačke moći evolucije, Makroprosopus ili Logos, i u Tifarelu pronalazimo dvojan i identičan odraz nižeg Logosa, Mikroprosopusa. Ovoj Sefiri Kabalisti su pripisali Sunce, gospodara i središte sunčevog sistema. Ukoliko posmatra šemu, čitalac može da vidi da Tifaret zauzima jasno uočljivo mesto u središtu cclokupne konstrukcije Drveta Života. Filozofi pitagorejskih brojeva rekli su daje šest simbol duše, a kasnije ćemo otkriti da je u ljudskom biću Tifaret, skladna emanacija Sunca, Sefira duše čoveka, centar mikrokosmičkog sistema i blistav posrednik između snovitog Duha koji je iznad i tela sa instiktima koje je ispod. Zoharski doktori božanske filozofije postavili su treće slovo "V" iz božan­ skog imena u Tifaret, a kako je to slovo dete nebeskog Oca i Majke, ono je nazvano Sin. Njegov odgovarajući znak je Solomonov pečat, ispreplctani trouglovi, istinski simbol ravnoteže. Proces odražavanja se i dalje nastavlja, tako da druga trijada sas­ tavljena od brojeva četiri, pet i šest, i sama projekcija Vrhunske Sefire - daje treću trijadu, tako što se reprodukuje na još nižoj ravni. 49

Drvo Života

Prva Scfira ove trijade je muški princip-N ecah, što znači Trijumf ili Pobeda. Sm atra se daje sedam potpuni broj, a predstavlja konzumi­ ranje stvari, upotpunjenje kruga i njegov povratak u sebe. Tako se u sedmoj Sefiri, početku nove trijade, završetku drugog niza Scfira. još jednom skupljaju sve ranije moći. Njena priroda je ljubav i sila privlačenja, moć sjedinjenja u svemiru, vezivanja jedne stvari za drugu i dejstvovanjc na principima instinktivne inteligencije medu živim stvorenjima. Planeta Venera, simbol ljubavi i osećajnosti, je planeta koju su filozofi Magije pripisali ovoj Sefiri, kao i zelenu boju koja, po tradiciji, pripada Afroditi, tako da su sile koje se odnose na ovu Sefiru karakteristično vezane za rastenje, žetvu i zemljoradnju. Nasuprot Necahu, kao druga Scfira u trećoj trijadi javlja se Hod, Sjaj ili Slava, poseduje ženski kvalitet koji ponavlja karakteristike HokmaHa, premda na ravni koja je manje uzvišena i plemenita. Ona u suštini predstavlja nepostojanost stvari - uvek u proticanju, promeni i neprastanom toku, a nazvana je, mislim, "promena u posto­ janosti". Tu je, posedujući veoma sličnu prirodu, i deveta Scfira Jesod, Temelj, koja je "postojanost u promeni". I kao što ogromna brzina kojom se kreću elektroni obezbeđuje stabilnost atoma, tako i nestabilni oblici i kretnje Jesoda čine stalnost i postojanost fizičkog sveta. To je deveta Scfira i deveta brojka, koja obuhvata u sebi sve prethodne brojeve. Obično nazivana Astralna Ravan ili Duša Sveta, Jesod je ona osnova osctljivc elektromagnetne supstance u kojoj su konccntrisane sve više sile i predstavlja temelj ili komačan model na kome je sagrađen fizički svet. Jesod je lunaran po svojoj prirodi, budući da Mcscc označava svetlost, jer postoji neobičan odnos između zcmljinog mrtvog satelita i Astralne Svctlosti. Jesod upot­ punjava treću trijadu, čiji je pandan Malkut, deseta i poslednja Sc­ fira, koja predstavlja tačno određen oblik, potpuno kristalizovan i opipljiv za čula, skupljene sve kvalitete prethodnih ravni. Samo njeno ime znači Carstvo, carstvo fizičkog sveta, pozornica aktivnosti i inkarnacija odozgo prognanih duša, boravište Svetog Duha. U Ž o­ haru Malkutu je dato slovo "H" u božanskom imenu, a naziva se Kćerkom, budući da je zemaljski odraz prvog "H" koje je Majka. Ova deseta Sefira se naziva i Nevestom, Kćerkom i Devicom Sveta.

50

Treće Poglavlje

Drvo Života

51

Drvo Života

Ovaj pregled, uistinu, predstavlja samo kratak i veoma brz osvrt na brojčani sistem evolucije i kosmičkog razvoja koji je Levi veoma ccnio i koji je izmamio njegovo tako ogromno i snažno divljenje. U ovoj gruboj skici jasno se može uočiti da su brojevi povezani sa stvaralačkim ili razvojnim procesima i daje suština razumevanja pri­ rode Broja ritam. Ovo poslednje je veoma važno, jer skladne pro­ porcije i aktivnosti uistinu vode i obeležavaju prve nam ifestacijc Jed n o g Ž ivota u elem entim a i raznovesnim supstancama prisut­ nih u jednome. Ove definicije tačno simbolički odražavaju brojevi, koji se mogu shvatiti kao glifovi za precizno određene procese o d ­ vijanja. Oni predstavljaju razvoj cksplicitnog opipljivog uni­ verzuma iz implicitne neopipljive esencije; od idealne zamisli do potpuno izgrađenog oblika u kome ideal pronalazi svoje zemaljsko boravište. Tako za Tcurgistu brojevi su simbol samog ritma uni­ verzuma i pomoću odgovarajućih sigila oslikavaju moći entiteta sa kojima žele da se sjedine. Hteo bih da se dotaknem još jednog načina na koji može da se posmatra Drvo Života. Odnosi se na ono što je poznato kao Četiri Sveta. Ovi svetovi su metafizička područja i svesti i materije jer Teurgija smatra da svako stanje svesti ima svog vlastitog prenosnika, odnosno odgovarajući stupanj supstancc. Ovi svetovi se mogu posm atrati iz dva različita analitička ugla, od kojih prvi predstavlja Drvo u svakom od četiri sveta, dajući nam tako sveukupno četrdeset Sefita. Četiri sveta su nazvana Arhetipski Svet, u kome se arhetipovi ili emanacijc razvijaju u vidu Drveta Života. Ovo Arhetipsko Drvo Života može da se zamisli u ljudskom obliku koji se u Knjizi Sjaja na­ ziva Adam Kadmon, Božanski Čovek, koji u sebi sadrži sve duše, duhove i inteligencije svih delova kosmosa. To je Univerzalna Duša, božanski roditelj i praotac svih. Ova duša, ovaj Božanski Čovek, je ona o kojoj je govorio Levi, a na koju je i ranije ukazivano, to je Duša velikog života u kojoj svako individualno biće i svaka pojedinačna svest učestvuje. Samo iz ovog jednog postulata suviše toga proizlazi, i toliko je obilje ideja koje budi, da je nemoguće na ovom mestu upuštati se u to. Moja namera se prvenstveno sastoji u tome da u kratkim crtama iznesem filozofiju magije, prepuštajući čitaocu da sam popuni mnoge praznine koje su ostale nepopunjene. 52

Treće PogJavijc

Sve Sefire u Olam Acilutu, Arhetipskom Svetu, zauzimaju najvi­ šu ravan duhovne svesti, prvu pojavu svesti izA in Sofa. Sa razvojem procesa evolucije, Adam Kadmon postepeno projektujc sebe sve više u materiju, nešto gušću, negovo jedinstveno biće počinje vidno da se deli, budući da se ogleda u mnoštvu faccta i na taj način for­ mira Stvaralački svet, Olam Briah. U ovom svetu, plan sadržan u stvaralačkoj imaginaciji Makroprosopusa se još više razrađuje, raz­ dvojene iskre ili ideje odevaju se u ono stanje fine supstancc koja odgovara toj sferi. I ovde se opet, kompletno Drvo Života razvija kroz svoj sopstveni odraz. Iz Stvaralačkog Sveta Drvo se projektujc na treću ravan, Formativni Svet, Olam Jecirah, u kome se imaginativne ideje Logosa, duhovnih iskri monada već odevenih u tananu mentalnu supstancu Stvaralačkog Sveta, oblikuju u konačne koher­ entne entitete, astralne modele koji omogućavaju ili služe kao osctljiva podloga fizičkog sveta. Fizički Svet, Olam Asiah, postavlja četvrtu i poslednu ravan, a kao kristalizovana projekcija Formativ­ nog Sveta predstavlja zbir i konkretnu predstavu svih viših svetova. U ovakvoj koncepciji nalazimo potvrdu alhcmičarskog aksioma koji glasi "Kako na nebesima, tako i na zemlji." Jer sve što postoji dole ima svoj idealni arhetipski pandan u višim svetovima. Arhetipske ideje nalaze svoju tačno određenu predstavu dole u šarenolikim oblicima; u zemaljskoj sferi nebeske ideje na osoben način prika­ zuju sve, kamenje, dragulje, mirise i geometrijske oblike. Ova me­ tafizička formula pružila je Leviju odgovarajući razlog da govori o jednoj dogmi magije, koja glasi: "vidljivo je za nas proporcionalna mera nevidljivog". Na drugom mestu, ovaj francuski Mag primećuje da "vidljivo je manifestacija nevidljivog, ili drugačije rečeno, Savršc-ni Logos, u stvarima koje su vidljive i opipljive, nalazi se u di­ rektno proporcionalnom odnosu sa onima koje su neopipljive za naša čula i nevidljive za naše oči... Oblik odražava dimenzije ideje... a mi znamo da je urođena vrlina stvari stvorena putem reči, i da postoji savršeno proporcionalan odnos između ideja i reči, koje su prvi oblici i artikulisano ostvarivanje ideja." To je ona filozofska postavka o odnosu između ideja i stvari koja daje logičke tem elje većini onoga što se sm atra istinom u Magiji. Na ovo ćemo se vratiti kasnije, budući da u m eđuvrem enu postoji još nekoliko ideja koje je potrebno podrobnije razraditi. 53

Drvo Života

Formula Tctragramatona se primcnjujc i u koncepciji Četiri sveta i četiri praiskonska elementa. Arhetipskom svetu clato je slovo "J". Otuda je ovaj svet Otac, sve stvoritelj i sveuništitelj svetova. U ovom kontekstu, "J" predstavlja i element Vatru, ukazujući na plahovitu, aktivnu, duhovnu prirodu Oca. Prvo Tctragramatonovo "H" je dodcljcno Stvaralačkom svetu koji se, budući reccptivno pasivan, od­ nosi na element Voda. Ova ravan predstavlja Majku koja, pre nego što biva u stanju da podari život sinu, mora da sačeka stvaralačku energiju i dotok božanskog života iz Oca. Formativan svet se vezuje za slovo "V , Sina, koji je kao i Otac aktivan, muški aspekt ispunjen energijom; otuda je njegova atribucija element Vazduh. Božansko ime upotpunjava drugo slovo "H", a to slovo je slično Majci, pasivno je i inertno, prima sve uticajc koji se ulivaju u njega. U Knjizi Sjaja (The Book of Splcndour) ovo "H" se naziva Kraljevom Palatom, i Ćcrkom, predstavljajući Fizički svet, koji je sinteza svih svetova. Druga metoda se donekle razlikuje od ove koju smo izneli. Tu posmatramo samo jedno drvo, a na njemu su redom postavljene četiri ravni. Keter, Kruna, zauzimajući sama jednu ravan, je Arhctipski svet, carstvo Logosa. Druga i treća Scfira, Vrhunski Otac i Majka sačinjavaju Stvaralački svet koji prima i izvršava božansku zamisao. Treća ravan, ili Formativan svet, odnosno pravilnije Astralna ravan 0 kojoj će biti više rečeno u narednom poglavlju - obuhvata sledećih šest Scfita, gdc se ceo svet priprema za vidljivo manifestovanjc. Fizički svet je Malkut, Carstvo. Sve opisane atribucije koje su pratile Četiri sveta u prvoj metodi važe i u drugoj, uz navedeni izuzetak, a to je da su sve raspoređene samo na jednom drvetu. Pre nego što zaključim ovo poglavlje, morao bih da pomenem još jedan niz ideja. Sa stanovišta Tcurgijc ceo univerzum je svestan, živ i inteligentan, odeven u vidljive i nevidljive forme. Po ćelom kosmosu pulsira i vibrira jedna inteligencija, jedna duhovna svest utkana u milijarde iskri ili monada, koja prožima svaki oblik, i ništa u tom kosmosu ne postoji što bi bilo izvan nje. Kao što postoje različiti ob­ lici minerala, životinjskog i biljnog života i bezbrojni stepeni ljudske inteligencije, takva ista hijerarhijska skala inteligencije postoji izvan 1 iznad čoveka. Ovo ne važi samo za naš univerzum, već svuda u beskrajnom svemiru postoje druge hijerarhije planetnih duhovnih 54

Treće Poglavlje

bića i božanskih inteligencija. Iz nepoznate, ljudskom umu ne­ shvatljive Tame koja je Ain Sofa izliva se jedna jedina nevidljiva svest, podjednako kod najnižeg psećelikog demona kao i u najvišoj nebeskoj hijerarhiji. Postoje hijerarhije svesti koje su nebeske i one koje su zemaljske, neke su božanske, druge su demonske, a postoje i one koje obuhvataju najviše Bogove i univerzalne Esencije. To je centralni stožer cclokupnc magijske filozofije. To su, ujedno i is­ tovremeno, monotcizam i politcizam u jednom istom filozofskom sistemu. Ceo univerzum je prožet jednim Životom, a taj Život se manifestuje u mnoštvu moćnih Bogova, božanstava, kosmičkih du­ hova ili inteligencija, nazovite ih već kako vam god drago. Duhovna stanja i raznovrsnosti koje im se pripisuju su ogromne; medu njima su one božanske sile ružičaste zore kosmičkog manifestovanja iz kojih smo proistekli, duhovne iskre koje su iskočile iz svoje božanske suštine. Sada je moguće razviti zamisao o Drvetu Života i Četiri sveta sa stanovišta svesti. Prve manifestacije su Bogovi ili bića najviše svesti koja, budući da potiču iz same Krune, obuhvataju Um Logosa ili neposredne upravitelje formativne ravni. Ova bića su Bogovi, Dian, ITohans, Elohim, Teletarha - a koje god ime da se izabere, osnovna ideja mora čvrsto da bude prihvaćena. Osnov ovakve šeme pred­ stavlja mnoštvo raznih hijerarhija biča u svemiru, koje se prema utvrđenom redosledu spuštaju od najuzvišenijih Bogova u najvišim svetovima ka nižim hijerarhijama anđeoskih bića u nižim svetovima. Uz svaku Sferu i svaki Svet koji ističe iz A in Sofa vezuje se određena hijerarhija Bogova od kojih svaki ima poseban zadatak u razvoju i upravljanju univerzumom i za njega svojstvenu prirodu. I upravo kao što Keter, Kruna, stvara ostale Sefite, tako i najviši Bogovi razvi­ jaju iz sebe druga božanstva koja su manje uzvišena i plemenita nego što su to oni. Budući da brojevi koji su pripisani Sefirama simbolizuju stvaralačke procese u kosmosu, a svakoj od Sefira su dodcljeni Bogovi, onda Bogovi mogu da budu i simboli Broja, a ideje vezane za određene kosmičke procese mogu se podjednako primeniti i na prirodu datog Boga. Pitagora je dobro primetio da "pos­ toji misteriozna veza između Bogova i brojeva."

55

Drvo ŽivoUi

"Kako na nebu, tako i na zemlji". Sve stvari na zemlji imaju svoje večne duhovne pratipove na nebesima, a sva bića su bledi i krhki dctctoliki odrazi Bogova. Svaka emcnacija što je udaljenija (meta­ fizički i relativno) od svog izvora to je nejasnija i krhkija u odnosu na ono od čega potiče. Bogovi ili univerzalne Esencije jasnije i bljcštavijc odražavaju neizrecivu duhovnu prirodu Aina, dok u svojim zemaljskim ctalonima, nižim božanstvima, njegovo blještavilo slabi i postaje tamnije i bleđe i sve teže se izražava. U čoveku, scnci lika Bogova, veličanstvenost bramanskog sjaja u većini slučajeva izgleda d aje sveskupa potisnuto. Kao sto je toplota vatre sve slabija i slabija što je udaljenija od plamena, tako je i čovek u odnosu na Bogove. S toje udaljeniji od njih to je bliži samouništenju. Ovaj odnos izme­ đu životnog poretka i Scfita, između Bogova i ljudi i brojeva, obja­ šnjava delotvornost magijskih simbola i uloga koje imaju u tcurgijskim ritualima. Znaci i pečati duboko odražavaju unutrašnju stvarnost, a svaki simbol ponaosob predstavlja neku od hijerarhija Bogova i duhovnih inteligencija. Pomoću ove doktrine znakova svaka pojava se neraskidivo povezuje sa idealnim nomenom, čime je delotvornost Tcurgijc osigurana. Otuda je cilj Magije da vrati čoveka Bogovima, da dovede do sjedinjenja svesti individue tokom njenog života sa višim bićima univerzalne Esencije, sa sveobuhvatnijom svešću Bogova koji predstavljaju večne izvore svetlosti, života i ljubavi. Samo tako ljudska bića mogu stići do slobode i prosvctljenosti i moći da vide lepotu i veličanstvenost života onakvog kakav on uistinu jeste. Vraćajući se u duši izvorima iz kojih potiče, i jedino ponovnim otvaranjem sebe, onako kako se zlatni cvct otvara i vraća Suncu da bi se nestrpljivo i žudno napio njegove životne energije i svetlosti, čovek može da stigne do prosvctljcnja i da se oslobodi zemaljskih stega i lanaca. Prvenstveno otkrivanjem svog vlastitog unutrašnjeg Boga i formiranjem neraskidive veze sa Bogovima univerzalnog života nalazi se rešenje problema čoveka i sveta. U ovoj plemenitoj svesti prosvctljenosti, proistekloj iz božanskog sjedinjenja, mogu se razrešiti Gordijevi čvorovi savremenog svetskog haosa. Konopci koji vezuju čoveka čvrstinom većom od svih smrtničkih lanaca i karika, na ovaj način nogu da budu raskinuti. Od ovih lanaca nemoguće je osloboditi se izuzev putem magijske spoznaje svog 56

Treće Poglavlje unutrašnjeg sopstva i Bogova sveg postojanja. Ukoliko su suština i savršenstvo sveg dobra obuhvaćeni u bogovima, a njihova prva i drevna moć je sa nama svcštcnicima (tcurgistima), i ukoliko oni koji slično tome dosledno slede izuzetnije prirode i istinski zadobiju sjedinjenje s njima, onda početak i kraj sveg dobra istinski sledi; ukoliko se to dogodi, onda će se ovde pronaći odraz istine i ovladavanje intelektualnom naukom. A spoznaja Bogova je praćena... spoznajom nas samih".*

* Misterije, Jamblihus.

57

CETVĐTO POGLAVLJE

"Postoji agens koji je i prirodan i božanski, i materijalan i duhov­ ni, univerzalan plastični posrednik, običan prijemnik vibracija kret­ nje i pojava oblika, fluid i sila, koji bi se na neki način mogao nazvati Imaginacijom Prirode... Postojanje ove sile je velika Arkana prak­ tične Magije." Magijski agens o kome Levi govori u ovom pasusu je u stvari supstanca Formativnog sveta, ili preciznije područje Jesoda - hebrejska reč koja se može prevesti kao Temelj ili Osnova. Direktan ekvivalent kabalističkom Jesodu u Teozofskoj filozofiji je, prema onome kako g aje iznela Madam Blavatska - a ja ću se ovde pridr-žavati glavnih smernica kako ih je ona iznela u svom sistemu kao i onih koje je Levi formulisao u njegovoj Transcendentalnoj Magiji - Astralna svctlost. Definisana na nekin mestima kao sveprisutni i sveprožimajući fluid ili medijum izuzetno osctljivc materije, ova svctlost se širi po ćelom kosmosu, prodirući i ispunjavajući svaki vidljivi oblik i stvar. Drukčije rečeno, to je čctvorodimenzionalna ravan sastavljena od svetleće eterične supstancc krajnje retke konzistencije koja je po prirodi nabijena električnim, magnetnim i radio-aktivnim nabojem. "Ovaj kružeći i sveprožimajući fluid, ovaj zrak odvojen iz sunče-vog sjaja, vezan težinom atmosfere i silom privlačenja, ovo telo Svetoga Duha, koje nazivamo Astralnom svetlošću i Univerzal­ nim agensom, ovaj elektromagnetni etar, ova životna i blistava toplota predstavljena je na drevnim spomenicima u vidu Izidinog pojasa, koji se spaja u ljubavnu omču oko dva pola, bikoglavc zmije, zmije sa glavom jarca ili psa, u starim teogonijama zmijom koja guta svoj sopstveni rep, amblemom mudrosti i Saturna. To je krilati zmaj 58

Ćclvrio PogJavljc

Medeje, dvostruka zmija na kaduccusu (Mcrkurovoj palici), i iskušenik Postanja; ali to jc isto tako i bronzana zmija Mojsija, koja sc omotava oko Taua, tj. plodnog lingama; to jc Hajl Gnostika, kao i dvostruki rep koji formira noge solarnog petla Abraksasa." Ovakvim izrazima za simbole, premda za slučajnog čitaoca prenatrpanim, od kojih jc svaki na svoj način rečit i neobično izražajan, francuski Mag je opisao Astralnu svctlost. To su veoma zanimljivi i izuzetno značajni simboli, a ukoliko sc njihovom tumačenju pokloni dovoljno pažnje i vremena, onda oni mogu u znatnoj meri da doprinesu proširivanju znanja i da daju značajne informacije, pomažući tako intelektualnom razumevanju, barem, prirode i karakteristika ove osctljive ravni. Vibrirajući drukčijom učestalošću od one kojom vibrira ukupna supstanca fizičkog sveta i tako postojeći na višoj ravni, astralna svctlost u sebi sadrži, takoreći, građevinski plan ili model koji se projektujc naniže putem Idejnosti ili Imaginacije Oca; ravan na kojoj se gradi spoljašnji svet i u čijoj biti leži pritajeni potencijal sveg rasta i razvoja. Sve sile i "ideje" iz Stvaralačkog i Arhetipskog carstva predstavljene su i konccntrisane u ovom plastičnom agensu, Formativnom svetu. On jc ujedno i supstanca i kretnja, kretnja koja jc "istovremena i beskonačna" spirala suprotnog smera. Ovde bih napomenuo da je pokojni lord Salsbcri definisao eter kao subjekat glagola "talasati sc". Po mnogo čemu ovaj Formativni svet, rccipijcnt viših stvara­ lačkih ciljeva, može se u svojim najnižim spektima uporediti sa et­ erom nauke. Međutim, postoji i jedan izuzetak. Astralna svctlost jc bila u prošlosti, a može se dogoditi i u budućnosti i potvrditi nepos­ rednim vidljivim doživljajem. Današnja, naučna predstava o eteru je sasvim drugačija od onoga što su naučnici prc pedeset godina podrazumcvali pod pojmom svetleći eter. U svakom slučaju, kada bi se sudilo prema njihovim standardima i kada bi sc govorilo njihovim jezikom, u savremenom poimanju etera i njegovom zračenju talasa ne bi bilo ničeg istinitog. A ipak, zaista neobično, scr Džejms Džins u svom Misterioznom univerzumu napominje d aje eter jedna od najistinitijih stvari "koju poznajemo ili smo doživeli, pa jc otuda on stvaran onoliko koliko je bilo šta moguće da bude stvarno za nas". Entitet koji bi savremeni eksperimentalni fizičari definisali kao eter 59

Drvo Života

morao bi da bude kvantitativno i kvalitativno mcrljiv pomoću njiho­ vih instrumenata i da se dokaže pomoću matematičkih formula. S druge strane, kada Tcurgist govori o magnetnoj i električnoj supstanci astralne svetlosti, metafizičko stanje supstancc se podrazumcva, ono se, za sada, ne može izmeriti niti posmatrati pomoću fizičkih instrumenata, premda su njegovo postojanje na identičan način dokazali, po pravu nasleda obučeni, proroci i magičari. On se nalazi, kao sto je već rečeno, na sasvim drukčijoj ravni postojanja i svesti, a njegove čestice vibriraju na takav način i takvom brzinom koji su potpuno nevidljivi za naša obična spoljašnja čula. U skorije vreme svcdoci smo, u oblasti naučnih spekulacija, raz­ voja elektromagnetne teorije koja odbacuje kao nepotrebne sa sta­ novišta praktične fizike viktorijanske hipoteze o sveprisutnom talasajućem i svetlećem eteru. Umesto njega postavljena je, kao na počasni pijedastal, krunisana i sa krajnjom posvećenošću oboža­ vana, jedna još apsurdnija matematička koncepcija - umnoženost prostora i vremena ili kontinuum. Jedna grupa naučnika i dalje u potpunosti zastupa ideju da treba zadržati hipoteze o eteru; dok je druga grupa, ne manje poznatih i priznatih naučnika, sasvim uvcrcna da takva profinjena struktura kakva je eter ne postoji niti je uopšte moguće da bi mogla postojati. Oni hipotezu o eteru prihvataju jedino kao moguć teorijski okvir, a kao takva ona poprima ulogu radne hipoteze bez trunke objektivne stvarnosti u njoj. Ipak, kada se ispitaju definicije koje daju obe ove grupe naučnika otkriva se da se pod Eterom i Čctvorodimcnzionalnim kontinuumom podrazumeva jedno te isto. Ser A rtur Edington, u jednom od svojih skorašnjih radova, prilikom komentarisanja ove dve naučne kon­ cepcije, konstatujc da verovatno obe strane misle na potpuno istu stvar, a d aje razlika samo u nazivu. Ser Džejms Džins, u svom ranije pomenutom radu, veoma obazrivo tretira ovo prilično nejasno pi­ tanje i primećujc da bi bilo zgodno da se reč "eter" zameni savrcmenijim nazivom "mnogostrukost" ili "kontinuum", premda suštinski princip funkcionisanja, praktično, ostaje u potpunosti nepromenjen. Na drugom mestu u istoj toj knjizi izneto je mišljenje ovog istaknutog naučnika da se sve pojave elektomagnetizma mogu smatrati kao nešto što se javlja u kontinuumu četiri dimenzije - tri 60

Č d vrlo PogJuvljc

prostorne umotane u jednu vremensku - u kome je nemoguće da se na bilo koji način razgraniči prostor od vremena. Na ovu primedbu bih posebno ukazao jer ona, manje više, predstavlja potpunu pot­ vrdu onoga što je više eminentnih magičara u prošlosti napisalo u vezi saAnim a Mundi ili Azotom. Slcdcća Džinsova naponena mogla bi se grubo objasniti na sledeći način da ako želimo da vizuelizujemo širenje svctlosnih talasa i elektromagnetnih sila razmišljajući o njima kao o uzburkanosti u eteru, naš eter bi se mogao smatrati četvorodimcnzionalnom strukturom koja ispunjava cclokupan kontinuum i tako se širi kroz ceo svemir i vreme, a u tom slučaju svi mi delimo isti eter. Ovaj naučni eter kome svi mogu da se pridruže i koji se širi kroz prostor i vreme, služeći kao prenosnik svih vrsta vibracija, u par bit­ nih pojedinosti se razlikuje od Levijcvc Astralne svctlosti. Definicija na kojoj su godinama insistirali Tcurgisti, kada je reč o ovoj ete­ ričnoj ravni, glasi da je ona stepen pročišćene plastične supstance čija je gustina znatno manja od one koju obično vidimo oko sebe, koja je po prirodi električna i magnetna i služi kao istinska podloga na kojoj se raspoređuju oblici i skupine atoma u fizičkom uni­ verzumu. To je ona ravan koja u svojim najnižim aspektima pred­ stavlja pravu pravcatu deponiju univerzuma, obuhvatajući one odcljkc svesti u kojima su smešteni životinjski instinkti i energije; međutim, njene više grane, koje se nalaze iznad svetovne sfere graniče se, ustvari, sa božanstvenošću. Da je to tako, možemo se uveriti ako posmatramo šemu Drveta Života, gdc se vidi da Forma­ tivni svet ne obuhvata samo sferu Jesoda, jer u ovoj klasifikaciji Drveta na Četiri sveta, jasno se vidi da se on proteže daleko preko Jesoda, da obuhvata i Tifater, kuću Duše, a da doseže čak do ivice Bezdana. Područje Temelja je samo njena najinferiornija faza. Sam Jcsod je ono ogrom-no područje metafizičkog košmara koje sadrži otpad astralnih ostataka žive materije, životinjsku i mineralnu prljavštinu koju su nakon smrti odbacila ljudska bića prilikom svog uzdizanja ka višim sferama. U svojim aspektima Heseda i Geburaha, ona je najnebeskije nebo, takoreći, stanište dobrih duhova. U vezi sa ovakvim načinom posmatranja ona se ponekad naziva božanskim Astralom i Dušom Sveta. 61

Drvo Života

"Sama po sebi ona je šlepa sila, ali je vođe duše mogu usmeriti, oni koji su duhovi delanja i energije. Ovo je ujedno i cclokupna teo­ rija čuda i čudesa. Kako bi, ustvari, dobre i loše sile prirode mogle da ispolje svoju izuzetnu snagu? Kako bi mogao bezbožni, zabludeli i pokvaren duh da ima, u nekim slučajevima, veću moć od duha Pravde, tako moćnog u svojoj jednostavnosti i mudrosti, ukoliko ne pretpostavimo da postoji neki instrument koji nas sve, pod odre­ đenim okolnostima, može da navede s jedne strane na najveće do­ bro, a s druge na najveće zlo." Želeo bih da istaknem ovo dvojno tumačenje magijskog etera, koje Levi u ovom citatu daje, koliko god je to moguće, jer tu je sadržan onaj inferiorniji, prizemni, element i onaj plemeniti superioran. Prvi predstavlja središte svih samostvorcnih uzroka mnogih bolesti čovečanstva, dok je drugi ona središnja vatra i Duša Sveta. Božanski Astral je po prirodi solaran i nebeski, dok je onaj prizemni Astral lunaran, refleksivan i čisto automatski. Blavatska potvrđuje ovu hipotezu o dvojnoj prirodi Astralne svetlosti ovim rečima: "Astralna svetlosti ili Anima Mundi je dvojna ili biseksualna. Njen (idealni) muški dco u potpunosti je božanski i spiritualan, on je Mudrost, on je Duh ili Puruša; dok je ženski dco s jedne strane uprljan materijom, ustvari, on jeste materija, pa samim tim i zlo".* Nepotrebno je reći da su isključivo ona viša, superiornija područja Astralne svetlosti ono čime se bavi Tcurgija. S praktične tačke posmatrano, ova ravan je magijski agens kome izvežbana akumulirana vizija Teurgiste dođeljuje moć prenošenja vibracija i utisaka i to ne samo fizičke svetlosti, toplotc i zvuka, već i one tananijc i manje primetne vibracije, koje, međutim, nisu ništa manje stvarne zbog svoje neprimetnosti i koje se odnose na projektovanc struje Volje, misli i osećanja. Levi ovaj instrument naziva Imaginacijom Prirode, budući d aje uvek živa, bogata oblicima i eg­ zotičnim snovima, raskošnim likovima, ona je trenutni prenosilac mentalnih i emocionalnih sposobnosti. Uspostavljanje kontrole nad ovom ravni tvori, sjedne strane, Veliko Delo. Neki Magičari, uklju­ čujući tu i izuzetnog Levija, su smatrali da je središnja magijska tajna ona koja se odnosi na voljno usmeravanje ovog arkanuma. *

T a jn a d o k trin a , Tom I.

62

Četvrto Pog)avljc

Budući da je prenosnik u kome su dinamički zabeleženc stvari kao i misaoni utisci cclog čovečanstva, pamćenja niže prirode, i budući da je prisutna na zemlji sve vreme, jer je sveprožimajuća i samo za jednu ravan udaljena od fizičkog, njen sadržaj mora u ogromnoj meri da utiče na umove slabih i osctljivih ljudi. I ne samo na njih. Jer na većinu dece zemlje na neki način utiču struje koje se probijaju kroz njenu supstancu. Otuda stavljanjem sebe u izolaciju od njenih slepih talasanja, i stremljenje da se ona potpuno prevazidc kako bi se dospelo u više stratume koji su njena duša, ne znači ispunjenje, već samo sticanjc jedne vrednije od svih čovekovih energija. Jedan savremeni autoritet u oblasti magije, čiji je pseudonim Tcrion, navodi da u višim stratumima Astralne svctlosti "dva ili više predmeta mogu istovremeno da zauzimaju isti prostor a da pri tom ne smetaju jedni drugima niti da izgube svoje obrise. U toj Svetlosti, predmeti mogu potpuno da promene svoj oblik, a da pri tom ne prctrpe nikakvu promenu u svojoj prirodi. Ista stvar može da se javi u bezbroj raznih vidova. U toj svetlosti može se plesati bez stopala i lcteti bez krila; može se putovati bez kretanja i rezgovarati bez tradi­ cionalnih formi izražavanja."* U vezi sa procesom putovanja u Svetlosnom telu, autor koga sam upravo citirao napominje i to da se u njemu ne oseća ni toplota ni hladnoća, ni bol, niti bilo kakav drugi čulni oset i da se u ovoj Svetlosti podleže onome što bi površno mo­ gli da nazovemo sasvim drukčijim zakonima. Na ovoj ravni, koja je magijski agens par ехеИепсе, simboli, amblemi i sigili ne predsta­ vljaju intelektualno ustaljena pravila, pa čak ni proizvoljne pred­ stave za prikazivanje univerzalnih ideja i prirodnih sila. Oni su sasvim živi entiteti koji žive na ovoj ravni potpuno nezavisnim stvar­ nim životom i imaju vlastito postojanje. Na prvi pogled, ovo može da deluje nevažno, ali ovaj iskaz je od najvećeg značaja u magijskom radu. Simboli na Astralnoj ravni su stvarni i opipljivi entiteti. U pre­ thodnom poglavlju uloženo je dosta truda da se pokaže da Brojevi u veli-koj meri ukazuju na cvolutivne i razvojne procese i sintetički izra-žavaju ritam Kosmosa kao i određene okultne Sile i Inteligencije koje smo nazvali Bogovima, Dhjan Hohanima i Esencijama. Ovim * Magika, Majstor Terion. 63

Divo Života

Brojevima, koji predstavljaju izuzetno moćne sile, mogu da se dodele razni sigili i piktografski znaci, budući da u Formativnom svetu pos­ toje na način koji ni najmanje nije simboličan na način na koji se u svakidašnjim okolnostima podrazumcva pod ovim terminom, već su stvarni, vitalni i živi. U ovoj plastičnoj supstanci Astralne svetlosti koja se može oblikovati ovi simboli mogu da se podstaknu na aktiv­ nost pomoću dobro obučene Volje i Imaginacije. Njena supstanca je posebno podložna letovima i radu Imaginacije koja ima moć da preo­ brazi ovaj stalan tok i bezobličnost u kalupe i matrice čijim odlivcima Volja može da da stabilnost i da ih prožmc energijom. Jedna od bro­ jnih analogija mogla bi da bude trudna žena koja iz nekog razloga doživljava nervni šok čiji se impuls trenutno prenosi kroz imagina­ ciju, koja deluje na principu Astralne svetlosti, na fetus koji se rada u njenoj utrobi. Istorijski posmatrano, boginja rađanja kod drevnih naroda bila je boginja Mcscca, pa otuda i Astralne svetlosti. Ti narodi su verovali da Mescc poseduje veću moć da ubrza proces raz­ voja života, biljaka i cclokupnc vegetacije čak i od samog Sunca. On je oduvek smatran planetom promena, rađanja i plodnosti. U Tajnoj doktrini postoji dosta neobičnih podataka i spekulacija u vezi sa skrivenim odnosom Meseca i naše planete, premda je i samo saznanje da takav odnos postoji sasvim dovoljno za ono što je potrebno pridošlici u oblasti magije. Da postoji povezanost između Mcscca i Astralne svetlosti je nešto što treba prihvatiti, budući da se većina autoriteta u potpunosti slaže u vezi s njom. Sa stanovišta Astrologije Mescc je planeta koja je simbol promenc, nestalnosti i ne­ prestanog menjanja oblika i stanja. Na astralnoj ravni izvežbana vi­ zija beleži da oblici menjaju obrise, boju i veličinu na najneobičnije načine; a za pridošlicu u Osmatranju najncshvatljivija pojava, ona koja ga niviše zbunjuje, jeste iščezavanje nizova opažanja nepos­ redno ispred njegovog nosa, da bi ih zamenila druga scena koja isto tako ubrzo iščezava. To je kaleidoskop brzo smenjajućih pojava; fig­ ure, oblici i energije ni jednog jedinog trenutka ne miruju. Otuda savršeno očigledno da između Mcscca i Astralne svetlosti postoji podudarnost. Štaviše, uočeno je da Mescc ne šija vlastitom unu­ trašnjom niti samoproizvedenom svetlošću, već da reflektuje zra-čenje koje potiče od Sunca. Jesod, područje Lune, na Drvctu 64

Četvrto Pozivlje

Života nalazi se neposredno ispod Tifareta, područja Sunca, pa otuda zrači stvaralačku energiju koju prima odozgo. Postoji i mno­ štvo drugih, veoma značajnih, razloga, kojih je zapravo suviše veliki broj da bi ovde mogli da budu pobrojani, da se veruje u ovu vezu Mcscca i Astralne svctlosti, premda će proučavanje i magijsko iskustvo na naj-bolji mogući način dokazati valjanost i tačnost ove podudarnosti. U legendama svih naroda, čak i najprimitivnijih urođeničkih ple­ mena, postoji predstava o Astralnoj svetlosti kao sredini u kojoj vibriraju misli i i u kojoj se odigravaju magijske radnje. Scr G. G. Frejzer, istaknuti antropolog i jedan od najvećih autoriteta za na­ rodne običaje, zabeležio je brojna verovanja u vezi s ovim u svojoj Zlatnoj grani. I brojni drugi autori su govorili o prirodi ove hipotetičke sile koju su poznavali primitivni narodi, premda se nisu trudili da daju bilo kakvu jasniju formulaciju njene prirode kao ve­ likog magijskog agensa. Ovako nešto teško da bi se od njih moglo i očekivati, budući da njihova istraživanja i proučavanja ni za trenu­ tak nisu napuštala akademski nivo. Maležani sa južnopacifičkih ostrva su verovali, kako je profesor Branislav Malinovski zabeležio u knjizi Mitovi, u skladište ili rezervoar natprirodne ili magijske sile koju su nazvali m ana, a za koju su bili uvcrcni, kao i severnoamerički Indijanci za sličnu silu poznatu kao Orenda, da ima svoje sedište na Mesecu. Izgleda da Mescc sadrži, da tako kažemo, og­ romni rezervoar ove skrivene moći koju su oni povezivali sa izvorom života i energije. Nije teško uvideti d a je ova koncepcija - za koju je teško reći da li su je neprecizno zabeležili antropolozi ili su je netačno opisali urođenici, a verovatno da krivica leži i na jednima i u drugima - vrlo maglovita formulacija, rekao bih, one stvarnosti koju u Magiji nazivamo Astralnom svetlošću. Međutim, egipatski Tcurgisti su je sasvim jasno spoznali, tako da nema potrebe da se čovek zamara maglovitim teorijama ili opisima. Naime, jasno možemo da vidimo da je gotovo svaka stopa takozva­ nog gornjeg i donjeg sveta, Amentija i Tauta, koji su dva aspekta, su­ periorni i inferiorni, Astralne ravni pažljivo ucrtana na karti a njeni kvaliteti označeni. I ne samo to, u nekim poglavljima Knjige mrtvih, potanko je opisana svaka podpodela, kako bi se pokojnik bolje

D m } Životu

snašao - a slučajno i Teurgista - i to zajedno sa imenima čuvara Kapije kroz koju treba da prođe duša preminulog kako bi dobila pristup u neku od dvorana u Ozirisovom carstvu. Objašnjavajući shvatanja Egipćana, Badž navodi da Taut nije bio ni podzemni svet ni nebo, niti je bio smešten na njihovim granicama, Taut je bio smešten na granici vidljivog sveta. Da nije bio baš neko sretno mesto opisano je u Knjizi mrtvih kada je Pisar Ani, očigledno iznenađen, stigao tamo. "Ovde nema ni vode ni vazduha, njegova dubina je neizmerna, i mračno je kao najtamnija noć, a ljudi tuda beznadežno lutaju." Poslednja opaska prečasnog Čuvara egipatskih starina u Britanskom muzeju glasi da je T aut bio područje uništenja i smrti, mesto gdc su umrli trunuli i raspadali se, mesto grozote i užasa, terora i anihilacijc. Da se ovo savršeno uklapa u inferiorna astralna područja dezintegracije ili kama loka nije potrebno ni reći. Božanski Astral bio je poznat i kao Ozirisovo kraljevstvo ili Amenti; nazivan je i Ostrvom istine na koje ni jedna duša nakon smrti nije mogla da bude preneta ukoliko je bogovi na Velikom sudu nisu proglasili "istinom reči". Jedan ugao u ovoj oblasti bio je poseb­ no izdvojen kao boravište blaženih duša, gdc je Oziris, kao bog Is­ tine, bio nada i večna uteha duhovno obdarenima. Tcurgijski, Amenti bi se mogla nazvati i Devahan, stanište Bogova; a sa sta­ novišta Teurgijc ona bi mogla da zauzima onaj deo Azota koji smo nazvali Božanski Astral. Prema Knjizi mrtvih postoji Sedam Velikih Odaja i dvadeset i jedna Kapija kroz koje se ulazi u ovo nebesko po­ dručje, a na svakoj od ovih Kapija nalaze se po dva sveta čuvara ili stražara. Na jednom drugom mestu u toj knjizi data su imena glasnika i vratara zajedno sa formulama praktične magije koje omo­ gućavaju da se prođe pored ovih vratara i ude u Carstvo Istine. Egi­ patski Magičari su do te mcrc precizno razmišljali da su izmislili podudarnosti između raznih delova Egipta i metafizičkih carstava Tauta i Amentija. Svaki od nekoliko stratuma ili regija u Astralnom svetu, profani i božanski, bio je ucrtan u kartu sa takvom preciznošću koja je i dan danas bez premca i takmaca. Postoji još jedno značajno poredenjc koje zavređuje da mu se pokloni pažnja. Pristalice zvanične psihoanalize koriste pojam Nesvesno. Ovaj naziv označava dinamičko strujanje misli, pamćenja i 66

Četvrto PogJavljc

sklonosti koje se odvija ispod nivoa naše svakodnevne individualne svesti, služeći kao prijemnik instinkta i sečanja ljudske rase i onih kompleksa koji su nastali kao rezultat svesnog sukoba. Kako ovaj skup instinkata i automatskih impulsa ima svoje poreklo mnogo pre nego što je došlo do formiranja i razvoja inteligencije kod čoveka, pa je otuda mnogo snažniji i postojanije usađen u čoveku. Smatra se da su primitivni narodi iz ovih navika i uređene svesti vrste crpli sadr­ žaje svojih mitova i legendi. Otuda mitovi i legende nisu samo zapis iz praistorijc vrste već i dinamički izraz onoga što bi psihoanalitičari nazvali Kolektivnim nesvesnim, jer kod svih primitivnih naroda i plemena, bez obzira da li su stupali u međusobne kontakte ili ne, nailazimo na mitove i legende koji su u suštini isti. Kako je ono što psihoanalitičari nazivaju Nesvesno praktično sinonim za onaj as­ pekt koji kabalisti nazivaju Nefeš, koji je utemeljen u Astralnoj svetlosti na gotovo identičan način kao što je fizičko telo utemeljeno i sačinjeno od materije, onda je očigledno da između Astralne svetlosti i onoga što se podrazumeva pod Kolektivnim nesvesnim pos­ toji potpuna podudarnost. I upravo kao što kod nekih ljudi Nesvesno predstavlja pritajen entitet koji svakog časa može da eksplodira i poccpa na komadiće integritet i jedinstvo svesti, tako isto, prema magijskoj tradiciji, niži aspekat Astralne svctlosti pred­ stavlja skladište uspomena vrste, požuda grabljivica, instikata i svih životinjskih nagona koji je izvor najvećeg dela nevolja, bolesti i žalosnih sukoba čovečanstva. To je onaj dco Nefeša ili Nesvesnoga koji Magičar, tvrdi Levi, mora da baci pod noge, da ga pokori, da ov­ lada njime i postavi ga na pravo nešto. Međutim, istovremeno i takozvano Nesvesno sa obiljem svog životnog materijala, bogatstvom izvanrednih ideja i sugestija, može kod nekih ljudi da bude izvor pesničkog i umetničkog nadahnuća. Ovaj vid Nesvesnog, viši ili božanski aspekt Astralne svctlosti ili Nešmah u čoveku, je ono što Magičar teži da oplemeni i proširi, budući da sa njegovim rastom i razvojem i lakoćom izražavanja i sam magičar napreduje u ost­ varivanju svog vlastitog integriteta i sposobnosti da prcvaziđc samog sebe. U nutar ove Astralne svetlosti koju svaki od nas nosi sa sobom i u sebi u svim vremenima i svim prostorima, mi živimo i krećemo se i 67

D ivo Života

postojimo. Svaka misao koja sc rodi u našoj glavi utiskujc neizbrisiv trag u podatnoj supstanci tc ravni - u stvari prema tradiciji ona sc spaja s jednim stvorenjem tc ravni a zatim izlazi iz područja naše neposredne kontrole u pulsirajući okean vitalnosti i osećanja kako bi dobrim ili zilm uticala na druge umove. Svaka živa stvar slobodno udiše i unosi u sebe ovu Svetlost i na nju niko nema isključivo pravo niti predstavlja bilo čije privatno vlasništvo. U njoj živimo zaista kao ribe u vodi koje su okružene njom sa svih strana i u svim pravcima; i kao što to ribe čine, mi je neprestano udišemo i izdišemo kroz, da kažemo, astralne škrge izimajući energiju iz nje i predajući joj u svakom trenutku mnoštvo utisaka. Ovaj magijski agens nije samo agens Imaginacije Prirode, već ima i ulogu Pamćenja Prirode, jer svaka radnja koju načinimo, svaka misao koja prođe kroz naš um, svako osećanje koje napusti srce, biva registrovano u astralnoj ma­ teriji ostajući tamo za sva vremena kao večni zapis, tako da ga mogu videti i proučiti oni koji su sposobni to da urade. U vezi s ovim, značajna je primedba Elifasa Lcvija da "Knjiga Svesti koja će, prema hrišćanskoj doktrini, biti otvorena Sudnjeg dana nije ništa drugo do Astralna svetlost u kojoj su sačuvani utisci svakog Logosa, to jest svaki čin i svaki oblik. Nema usamljenih niti skrivenih dela; sve što istinski želimo, što znači, sve što potvrdimo našim delima zapisano je u Astralnoj svetlosti." I dok bi neko mogao pomisliti da za Tcurgistu ne postoji ništa što je tako interesantno i prosvctljeno kao što je to proučavanje sećanja Svetlosti, u praksi Tcurgista to ne čini, jer to za njega nije ni intere­ santno niti bi od toga imao praktične koristi. Budući d aje njegov cilj postizanje samospoznaje i božansko sjedinjenje, za njega bi angažovanje na prevođenju ovih zapisa donekle bilo uzaludno traćenje dragoccnog vremena. I premda je neophodno da Magičar istraži prirodu ove Svetlosti u svom Svctlosnom telu i da se dobro upozna sa raznovrsnim aspektima svesti koje ova ravan neprestano nudi, kada je u pitanju njegovo vlastito delo, jedino ka čemu on neprestano stremi to je da se uzdigne u vatrenija duhovna carstva. Za njega je Astralna svetlost interesantna, kao prvo, zato što je ona dinamična magnetna ravan koja je kao takva daleko spremnija i po­ godnija od bilo čega drugoga da posluži za njegovo usredsredivanje 68

Č clvrlo Pog|avl]C

na sile i inteligencije sa kojima teži da stupi u vezu. Drugo, zato što u toj Svetlosti ili u njenim superiornijim stratumima on može da sa­ gleda svoj odraz, onako kako ga drugi vide, i na taj način prikupi sig­ urne podatke koji ga vode ka samospoznaji. Odvajanjem dobra od zla, božanskog solarnog etera od zlobnog profanog etera, automatski dolazi i do razdvajanja u ovoj Svetlosti. Na ovoj ravni će delovati da nečiste ljudske misli traju duže od do­ brih, zato što ove druge očigledno strem e ka višim stratumima, ka području Sklada i višim delovima Formativnog sveta. Poslcdica toga je pretrpavanje lunarnog prostora Astralne svetlosti grubim i zlob­ nim elementima bića, što je postepeno čini sve zagadenijom tako da njena prljavština visi nad čovečanstvom kao ogroman smrtonosan mrtvački pokrov. U knjigama Kabalc sastojci ovog otrovnog plašta se vezuju za Klifote ili otpadne ljušture najnižih stupnjeva postojanja. Oni su obrnuta kora velikog mozga, "psoliki demoni" prema Kalcdonskom proročanstvu "u kojima nema ni trunke vrline, i koji ne pružaju smrtnicima ni tračak istine." To je onaj aspekt Astralne svetlosti koji je za svakog čoveka zla zmija zavodnica iz Knjige postanja, a lo je i onaj slepi aspekt koji Tcurgista mora da prcvazidc, budući da je on prisutan u samoj njegovoj strukturi, a on je taj koji one­ mogućava ispunjenje Velikog Dela. Ukoliko bi se ovaj proces pun­ jenja Astralne ravni Klifotima nastavio u beskonačnost, bez mogućnosti da dode do njegovog čišćenja i pročišćenja, onda bi to imalo za poslcdicu potpuno trovanje ljudske rase njenim vlastitim otpadnim izlučevinama. Uprkos naporima malobrojnih Mistika i tcurgista kroz vekove, koji su svojim vlastitim životima i duhovnim postignućima preobrazili prizemne elemente u trajno i zahvalno do­ bro, zlo nije počelo ništa manje da preteže Nagomilane sile zla tada počinju da se talože u skladu sa zakonima prirode i cikličnosti. Ovi taloži astralne nečistoće javljaju se u vidu razarajućih potresa u Pri­ rodi. Zemljotresi, šumski požari i poplave, kataklizmični zločini i bolesti, sve su to načini na koje se ona ispoljava. Pišući detaljno o ovome, Elifas Levi beleži uvercnjc da je Astralna svetlost "miste­ riozna sila čiji uravnoteženi položaj se ogleda u društvenom životu, napretku, civilizaciji, a čiji poremećaj daje anarhiju, revoluciju, varvarizam, a iz ovog haosa se postepeno uspostavlja nova ravnoteža, 69

Drvo Zivola

kosmos novog poretka, kada se neki novi golub mira izlegne nad tam­ nim i uskomešalim vodama. To je ona sila koja uzdrmava svet, smenjuje godišnja doba, kojom se moć bede i muka preobraća u dan I lrista... u eru nove civilizacije, kada jutarnje zvezde pevaju zajedno u horu, a svi sinovi Boga klikću radosno." Tako je, istovremeno, Astralna svetlost i orcol najveće prosvctljenosti i opaka zmija uništenja; najuzvišenija predstava nebeskog car­ stva i najgori pakao izopačenosti. Ukoliko kroz kanale Astralne svetlosti dolazi do pojava univerzalnih nesreća, i ako su anarhija i katastrofe rezultat njene neuravnoteženosti i poremećaja u njoj, onda sledi da se putem njih može uspostaviti nov bolji poredak rav­ noteže i sklada na zemlji, već i u naše vreme. Tako ishod našeg sadašnjeg rizičnog prolaženja kroz haos i nečastivu zbrku može da bude profinjenija civilizacija. Znači, rešenje se nalazi u našim ru­ kama. Neki optužuju Tcurgiste za sebičnost, jer prvenstveno teže ka vlastitom spasenju. Uistinu, to na šta se Teurgista zakleo je ono ve­ liko postignuće, pretvaranje sveta bede u svetliji con; on je nevidljivi i tihi glasnik novog i boljeg sveta. Površno posmatrano, može se steći utisak da on pokušava da zadobije viši stepen duhovne svesti samo za sebe i da uopšte ne mari za dobrobit čovečanstva. Međutim, nje­ govi napori da dostigne božanstvenost verovatno vode ka najvećoj dobrobiti za cclokupan razvoj čovečanstva. "Ja ću", rekao je jedan mudrac, "ukoliko se uzdignem, uzdići sa sobom i ćelo čovečanstvo". Tako je to kod Teurgista. Prokulus je učio da se pomoću magijskih prizivanja i duhovnog sjedinjenja može uticati da božanska esencija siđe na svet i da se inkarnira među ljudima. Kada Teurgista doživi sjedinjenje sa Božanskom Dušom, i postane jedno s univerzalnom Esencijom koja sačinjava Dušu i usmerava Inteligenciju Adama Kadmona, Nebeskog Čoveka, onda on ustvari raspolaže moći da učini čovečanstvu neizrecivu uslugu. Jer čovečanstvo je ono koje će biti krajnje uzdignuto silaskom Bogova. Stvaranjem neophodnih promena u plastičnoj supstanci i arhetipovima Formativnog sveta, koje će shodno tome izgraditi sebe na fizičkoj ravni i pomoći da se ljudski um podigne na viši nivo konačno će postati moguće uspo­ stavljanje trajnog sklada i poretka sfera, izvora života i postojanja. 70

Četvrto Pogjavljc

Ali sve dotle dok Magičar uspostavlja sklad u sferi svoje vlastite svesti njegova moć je ograničena. Sve dok su lepota i sklad svoj­ stveni samo njegovom vlastitom načinu življenja i dok je urav­ notežio samo tu sferu sa univerzalnim Esencijama, večnim središtima Svetlosti i Života koji održavaju univerzum u svim njego­ vim vidovima, on ne može da dovede do konačnog ispunjenja ovog utopijskog sna čovečanstva.

71

P E T O POGLAVLJE

Kada jc reč o složenoj vekovnoj filozofskoj kontraverznoj raspravi koja se odnosi na pitanje da li su pojave nešto što jc objektivno ili subjektivno, postoje neki nejasni problemi koje svaki Tcurgista, sam za sebe, mora da razreši. Svaki od njih neizostavno zahteva odgovor. Kabala ovo pitanje u potpunosti ostavlja otvo­ renim, kako bi na njega svako mogao da da konačan odgovor na osnovu postignutog duhovnog doživljaja. Ovaj veliki problem se ne može lako prcvazići, premda na magijsku praksu ne mora da utiče da lije prednost data jednom ili drugom stanovištu. Mnogi Tcurgisti su skloni ka jednostavnom pristupu, koji jc oslobođen svih komple­ ksnih razmatranja mistika. Smatra se da sve pojedinačne stvari, Bogovi i sve sile Prirode postoje nezavisno jedni od drugih i da su oni spoljašnjost za individualnu svest; da jc Tcurgista samo jedan beskrajno mali delić veličanstvene univerzalnosti. Ova teorija pretpo­ stavlja da duhovna hijerarhija postoji u najobjektivnijem mogućem obliku. Tamo negde u univerzumu na nekoj nevidljivoj osctljivoj ravni postoji, na primer, inteligencija nazvana Taftartharat koja je stvarna na svoj način kao što je stvaran krojač na svoj način, i upravo kao i krojač reagujc kada se pozove pomoću odgovarajućih metoda. Taftarharat jc nezavisan od osećanja i svesti Magičara upravo onoliko koliko jc Magičar nezavisan od osećanja i svesti obične kućne muvc. Oboje objektivno postoje samo svaki na sebi svojstvenoj ravni i na svoj način. Isto važi i za razne druge osctljive ravni prirode sa kojima Magičar stupa u vezu. Premda su nevidljive i sazdane od veoma tanane i prefinjene supstancc, one su podjednako objektivne za njegov um. Otuda napredovanje u Teurgiji podrazumcva stvarno ujedinjenje svesti Magičara i više svesti Boga. Ova prva biva upijena u samu potku i prirodu Druge. 72

Peto PogJuvljc

Jedan od osnovinih postulata Magije je da je Čovek identična kopija univerzuma u minijaturi, oba ih smatra objektivnim, a ono što čovek opaža kao nešto što postoji izvan njega na neki način je prisutno i u njemu. Blavatska daje jedno od tumačenja ove teze - a to je istovremeno i mišljenje koje zastupaju mnogi istaknuti filozofi okultizma, uključujući Štajnera i Hajdela - koje glasi da je čovek formiran posredovanjem nekoliko stvaralačkih hijerarhija, od kojih svaka, ne samo što je doprinela nekim svojim delom u stvaranju bića koje je bilo u fazi formiranja, već su, u stvari, sišle i inkarnisalc se u ljudskoj prirodi. Pored toga, u Knjizi Mrtvih nailazimo na dokaze da kod Egipćana nije bilo ni jednog dela tela koji nije bio dovoden u neku vezu sa Univerzalnim Esencijama; da je svaki element i dco njihove prirode, u stvari, element samog Boga. Po ovoj teoriji, Bo­ govi i Univerzalne Esencije kao da su uhvaćeni u unutrašnjem sklo­ pu čoveka, što navodi na mišljenje da teurgijska veština ne obuhvata prizivanje spoljašnjih entiteta, kao što je to slučaj u objektivističkoj teoriji, već otkrivanje sposobnosti koje su urođene u čoveku. Ovako posmatrano, cilj mističkog iskustva nije prvenstveno usmeren na bilo šta što se nalazi izvan čoveka. Preciznije, duhovna promena koju izaziva sjedinjenje u osnovi predstavlja preuređenje psihičkih elemenata, što omogućava skladan rad cclokupnc mašinerije zvane čovek. Nije neophodno da se nove ideje uvode kroz kanale magijs­ kih rituala ili posredovanjem Bogova. Ali ovaj način znači izlivanjc raspadajućih ideja koje začepljuju vitalne procese, što dovodi do ka­ tastrofalnih poslcdica. Organizacija psihe ili duša nije usklađena sama po sebi, ali kroz mašineriju Magije ona počinje da se obrće oko svoje prave ose, a čineći to ona istovremeno pronalazi svoju pravu or­ bitu u kosmičkom sistemu. Postajući jedno sama sa sobom, u izvo­ đenju ovog dinamičkog preuređenja, ovog zadobijanja integriteta vlastite svesti, ona postaje jedno sa univerzumom ili nekim delom univerzuma. Proces je sličan onome koji se dešava na fizičkoj ravni, na primer, kod osobe čija je vilica iščašena. Čovek sa iščašenom vili­ com ne samo što nije u skladu sam sa sobom, on nije u skladu ni sa univerzumom, tako da ne mogu da mu pomognu ni njegovi vlastiti napori niti napori njegovih prijatelja. Ali iznenada dolazi lekar, pra­ vi lagan pritisak na vilicu i ona dolazi na svoje mesto, čovek se pono73

Drvo Života vo vraća u sklad - a naravno, shodno tome i uni-verzum se transformiše. Tako „sjedinjenje s bogom” i ushićenje proizašlo iz njega ima za poslcdicu usklađivanje ili uravnotežavanje raznih delova svesti pomoću Magije koji su se do tada sukobljavali ili su bili razd­ vojeni. Ništa novo nije dodato umu niti je spolja zapo-selo područje svesti što bi bilo uzrok prosvetljenja čoveka i omo-gućilo mu da sa tako profinjenim ushićenjem opaža lepotu Prirode i veličanstvenu slavu u srcu svih stvari. Izvesni centri u njegovom umu ili moćne ideje, koje su do tada bile uspavane u pojedinim dolovima njegovog vlastitog bića, do te mcrc su podsaknutc da dolazi do otkrovenja više sinteze i boljeg sveta. Budući daje svest Magičara ona koja čini da on želi da se uzdigne i da se oslobodi svojih ograničenja, potrebno je da se napravi kratak pregled metoda pomoću kojih se u Teurgisti začinje ta svest. Drvo Života je ranije posmatrano kao brojčani simbol uređenog razvoja univerzuma iz idealnog; kao klasifikaciono sredstvo u odnosu na koje se sistematski svrstavaju duhovne hijerarhije, i treće kao okvir koji upućuje na ideje, simbole i znake koji spadaju u područje prak­ tične Magije. Sefira može da se posmatra kao kosmička sila; kao cmanacije čije se glavno područje delovanja nalazi u makrosokmosu. Analogno tome, i s obzirom da je čovek prema definiciji mikrokosmos, slični principi vladaju i u ljudskom području delanja. Hijerarhije Bogova, budući kosmičke po prirodi, takođe su, od onih najviših do poslednjih, zastupljene u nekom od principa koji su nam u svojoj sveukupnosti poznate pod nazivom čovek, upravo kao što su one po sebi, kao sveukupnost kosmičkih sila, uključene u objedinja­ vajući predstavu Kosmičkog Čoveka. Keltski pesnik E. A. u svom najnovijem radu, Pesma i njeni vodoskoci, u kome saučestvuje u praćenju izvora lirskog stvaralaštva u jednom unutrašnjem duhov­ nom entitetu koji uspeva da prcvazide imaginaciju, na najlepši način opaža ovakvu zamisao. „Mislim da bi mogli da otkrijemo, ukoliko je naša meditacija dovoljno duboka, da se paoci našeg egoizma kreću ka nekom nebeskom sazveždu. I kao što se u snu naš ego dramatično čepa na Ovo i To, i Ti i Ja, tako se i u sveukupnosti naše prirode zamišlja da se sve, budući da proističe iz čoveka, deli na eone, arhandelc, demone i moći, stanovnike mraka i stanovnike svetlosti, a 74

PcLo Pogjavtjc

mi možemo da ujedinimo ovo mnogostruko biće i da postanemo baštinici njihove beskrajne mudrosti.” Od najviših bića koja su se pojavila u praskozorju vremena, pa sve do najnižih elementala i cona, svi nebeski bogovi i sile su sadržani u čoveku koji je živi Hram Svetoga Duha. Kruna, prva Sefira, predstavlja samopostojeći Duh, večnog, vrhunskog, nerođenog i besmrtnog, i uzvišeno postojanog tokom proteklih cona. Nazvana od sledbenika Zoroastrc Jedzirahom, „Jedinim”, ona je po definiciji metafizički i spiritualistički osetljiva tačka svesti, nevidljiva i najuzvišenija, centar iz koga potiče energija i sila čoveka. Ceo čovek je je­ dan duh, jedan večiti centar svesti, budući da su svi ostali principi razni vidovi njegovih aktivnosti, oplate njegove vlastite supstancc, a duhovnost i telesnost su samo dva vida jedne iste supstancc. Monada je kao ogledalo, sama po sebi ncpromenljiva, ona istovremeno odražava i sklad svih ostalih M onada sa kojima je, u telu Adama Kadmona, združena u neraskidiv skup. Njeni direktni prenosioci su moći Hokmaha i Binaha - Mudrosti i Razumevanja, dva manifestovana pola stvaralačkog instrumenta koji koristi. Ipak, oni nisu samo instrumenti, već su, uistinu, najviši aspekti aktivnosti duhovnog bića čija je sveta svctlost beskrajna i večna. U čoveku su ove dve Sefire predstavljena principima Hiah i Nešmah, Volja i Spiritualna Duša, a Intuicija je njihova priroda. Budući da postoje na stva-ralačkoj rav­ ni, a odražavaju potencijale koji izbijaju iz Božanskog Sopstva u Arhetipskom Svetu, Volja i Duša zajedno sa Monadom tvore neu­ ništivo nepromcnljivog Coveka. Ne sama M onada, jer kao princip ona je suviše aprstaktna i uvek previše osamljena da bi se mogla za­ misliti kao čovek, već ovo trojstvo Sefira je ono koje zajedno formira metafizičko jedinstvo koje je Unutrašnji Bog, Tvorac u životu poje­ dinca, onaj umetnik i pesnik, Genije čije se idealne tvorevine projektuju iz njegove vlastite božanske suštine i bude svest sveta prema uzoru koji pruža njen prenosilac u tom trenutku. Ova nebeska trija­ da, Monada sa njenim prenosiocima Voljom i Intuicijom, je zapravo Bog, božanska inteligencija na zemlji, pomoću koje se zadobija is­ kustvo i samosvest. Sto više pojedinac stupa u zajednicu sa ovim en­ titetom i što više obogaćuje ličnu svest u toj sveobuhvatnoj, nežnoj i proširenoj svesti, to više će biti u stanju da spozna svetost inkarna75

Drvo Života

čije, postižući potpunu veličanstvcnost tog vcčnog čuda - Čovcčnosti. Mi živimo i krećemo se i postojimo u tvorcu individualnog univerzuma. A opet, tako su apsurdni putcvi ljudi i toliko smo se udaljili od suštine, da nas je samo nekolicina koji svesno shvatamo našu božanstvenost; da smo i mi, kao i Hristos, kao i Buda, kao i Krišna, sinovi Boga, Bogova u svim vidovima. Hiah je Volja, prvi stvaralački prenosilac Monadc, a njegova dclatnost je mudrost i odabir, isto kao i one stvaralačke sile koju Blavatska naziva Ikhašakli. Ona je kao i aktivni aspekt teozofskog Budhi, obično kovčežić Monade, neobično povezana sa vcličanstvenošću sklupčanc zmije, Kundalini, koja je simbolično predstavljena Urcusom koji se često sreće na čelima i ukrasima za glavu mnogih egipatskih božanstava. Kako je Hiah aktivna energetska stvaralačka moć, a budući da je u praktičnoj magiji Štap obredni instrument stvaranja, otuda Štap predstavlja istinski simbol Duhovne Volje, jedne, prave, uzdignute prema nebesima, snažne i neodoljive moći stvaranja. Budući da stoji na suprotnoj strani ori Hiaha na Drvctu Života, Nešmah, ženski i pasivan, predstavlja istinsku duhovnu viziju Intui­ cije i Imaginacije. Kao Pehar na O ltaru on je uvek otvoren kako bi primio uputstva i naredbe koje stižu odozgo. Na njega se odnosi i spiritualizovana imaginacija nazvana Krijašakti, koja je po volji, moć рагехеИепсе u Magiji. Ova tri principa, kao vrhunske Scfirc, postoje izvan Bezdana, a odražavaju se naniže u pojmovni univerzum lju­ dske svesti u kojoj ljudska duša sa nižom svešću vlada uspomenama i maštom. Međutim dok ove poslednje postoje ispod Bezdana, njiho­ vi noumeni postoje iznad Bezdana bez granica i ograničenja koja im po pravilu niži um i ljudsko stanje nameću. Što je više čovek otvoren prema božanskoj Volji i Imaginaciji unutrašnjeg Boga, to više će se manifestovati njegova božanstvenost, jedno od najvećih proročans­ tava, neoskrnavljcni pcnosilac najčistije duhovne vatre. I kao što su pesnik i kompozitor samo to i nikada ne mogu da budu ništa drugo kada se u njih, iz njihovog vlastitog izvora, ulije apokaliptična inspira­ cija božanskog izraza, činjenica koju je u većini slučajeva veoma teško čak i prepoznati, a kamo li razumeti i ohrabriti, tako i čovek postoji kao bolji Mistik i veći Magičar koji se odriče u božanskoj 76

P clo Pogjevljc

žrtvi dara svoje vlastite ljudske volje i ega, da bi se Volja njegovog oca mogla ispuniti na zemlji kao i na nebesima. Kao što se Vrhunska Sefira i Kosmičke Esencije odražavaju u gušćim oblicima i u manje prefinjenoj materiji, to isto čini i ljudska Sefira u pokoravanju zakonima makrokosmosa. Narednih pet Sefi­ ra ispod Bezdana nose naziv Ljudska Duša ili Ruah, složeni princip Razuma, Volje, Imaginacije, Pamćenja i Osećanja smešten u Sefiri Sklada. To je onaj Ruah koji je stvarni prenosilac Pravoga Sopstva, takoreći mehanizam stvoren kroz duge cone evolucije, napora i patnji, kao sredstvo za ostvarenje kontakta sa spoljašnjim svetom kako bi nakon tako stečenog iskustva sopstvo moglo da stigne do svesne spoznaje postojanja svojih vlastitih božanskih moći i uzvišene prirode. Svest o vlastitom postojanju je smeštena u Ruahu, mada je istini za volju psihološka anomalija da je ovaj mehanizam za opažanje, koji je evoluirao isključivo kao instrument, uzurpirao moć koju mu je dao život, postavljajući se na pijedastal kao Ego, kao neko ko daje moć, uvid, volju i sposobnost da reši životne probleme. Ruah naziva sebe „Ја”, trenutno se menjajući sa prolaskom vreme­ na, pogođen tokom i pritiskom promcnljivih misli i rastrzan emoci­ jama, a to je upravo jedina stvar koja nije „Ја”. Jednostavno samo prenosilac, on je preuzeo - kao što majmun oponaša radnju svoga gospodara - pravo na odvojeno postojanje, razdvajajući se od svog vlastitog božanskog gospodara, same energije, koja mu je dala i život i materiju. Ovaj empirijski ego je ono što se u Magiji mora prineti kao žrtva Svetom Anđelu Čuvaru. Budući da sam pojam pri­ nošenja žrtve podrazumcva da je ono što se prinosi kao žrtva nešto najbolje i najveće što možemo da žrtvujemo, onda je dobro izgrađen Ruah, dobro istreniran u svim procesima logike i mišljenja, dobro snabdeven znanjem i posmatranjem, i savršen u meri u kojoj je to moguće u područjima njegovog carstva, najveća žrtva koju Magičar može da položi na oltar, kao ponudu Najvišem. „Onaj koji je umro, oživeće.” Naravno, zbog prividne prirode uma u kome je usredsređen cen­ tar svesti i zbog njegove sklonosti ka hladnim i iluzornim stvarima, naša vizija Višeg Sopstva je nejasna, sprečava nas da stupimo u bliži dodir sa stvarnom, stalnom i besmrtnom svešću koja je istinski naša. 77

Drvo Života

O tuda tek nakon što sc odreknemo lažnog ega možemo da ostvari­ mo duhovni kontakt i upoznavanje sa Svetim Anđelom Čuvarem. Samo napuštanjem uma i potpunim uništenjem njegove prividne prirode, iskorcnjivanjem onog elementa iz koga proističe egoizam, puka kombinacija opažanja, sklonosti i sećanja, može da dođe do manifestovanja unutrašnjeg Boga koji će blagosloviti ljudsku dušu veličanstvenim mističkim ushićenjem. Da ne bi došlo do nepotreb­ nog nagađanja i pogrešnog tumačenja reči „uništenje” i „odricanje” i „žrtvovanje” ega, treba znati da ovde ne dolazi do uništavanja sa­ mog principa. U svakom slučaju, to je i nemoguće da sc uradi, ali lažna vrednost ega, njegova iskompleksiranost, iluzija koju stvara da je samo on stvaran i stalan, a da je sve drugo samo njegova tvorevi­ na, to su stvari o kojima bi sc moglo diskutovati. Kada se iskorcnc samozadovoljstvo i lažni ego u Ruahu, on postaje instrument duše od koga bi malo koji mogao da bude bolji. Deveta Scfira je temelj nižeg čoveka. Naziva se Nefeš i to je onaj lunarni, vegetativan i instinktivan princip koji sc isključivo odnosi na sam čin egzistiranja. Ta animalna duša je ujedno i istovremeno prin­ cip energije i plastične supstancc, sveukupnost vitalnih životnih struja, kao i nevidljive astralne plesni na kojoj sc raspoređuju grubi atomi u obliku fizičkih tela. Kao samostalan princip ona je astralno telo, plastično dvojstvo izgrađeno od plastične supstancc i služi kao podloga ili model fizičkog tela. O dhranjcna od Astralne Svctlosti, na kojoj se isetrava tačno onako kako sc fizičko telo hrani proizvodi­ ma i energijom zemlje, ona može da se uporedi sa onim što je označeno kao Podsvcst - premda ne poseduje ni vlastiti um ni vlasti­ tu inteligenciju - u svakoj misli koju mislimo, svakom osećanju koje osetimo, svakoj radnji koju izvedemo, ostavljajući neizbrisiv otisak ili uspomenu na toj supstanci, utiskujući na taj način u Astralnom Tclu odraz i automatski zapis prošlog života zauvek. Sve, ili gotovo sve, karakteristike koje su psihoanalitičari pripisali Podsvcsti mogle bi sc pripisati Nefešu, ili bar onom aspektu Nefeša koji sc odnosi na instinkte i impulse, a koji služi kao neposredno skladište osećanja i utisaka, isto kao što sc i naziv Kolektivno nesvesno može primeniti na našu predstavu o Astralnoj Svetlosti. Svi instinkti koji sc nalaze u

78

Pclo Poglavlje osnovi čoveka, primalni korcniti impulsi koje iskusi, pripadaju Sefiri Jesod, Temelju iz koga ističe sva životna energija. Svi ovi principi postoje i funkcionišu kao živi organizam po prin­ cipu fizičkog tela, Gufa, koje je pripisano desetoj i poslednjoj Sefiri Kraljevstva, središtu i sedištu svake od sila i funkcija svih veoma osctljivih ravni prirode i svake od čovekovih duhovnih moći. Ovako posmatrano, ljudsko telo je, uistinu, Hram Svetog Duha. Ruah ili niže Mane, je ono na čemu bih želeo malo duže da se zadržim. Premda obuhvata pet Sefira, od četvrte pa zaključno sa os­ mom Sefirom, njegovo centralno sedište je u Tifaretu, sferi sklada i uravnoteženosti. 1 mada su i Volja i Imaginacija, takode, u svojim vi­ talnim aspektima postavljene iznad Bezdana u Vrhunsku Sefiru, u neuništivu gradu Unutrašnjeg Čoveka, ipak u Ruahu se nalaze samo bledi odrazi ove dve moći koje imaju poseban značaj za Tcurgistu u izvođenju njegove umetnosti. Drugi problem sa kojim se suočava Magičar je činjenica da je kod Ruaha urođen princip samoprotivurečnosti koji sprečava da se on koristi, nezavisno od neke supe­ riornije pomoći, u potrazi za istinom i svetlošću. Na nekim drugim mestima sam se donekle bavio ovim pitanjem nesposobnosti čoveka kojim vlada rado da prcvaziđc fenomenološki svet, a mnogo detalj­ nije o ovoj temi može da se pronađe u Kantovom izuzetnom štivu Četiri antinoma razuma u Prolegomeni, u Bradlijevom radu Privid i stvarnost, kao i u izvanrednom rezimeu koji je dao P. D. Uspenski u Tertium Organ um. Ukoliko koristi samo razum, čovek nikada ne može da stekne pravu spoznaju onoga što jeste, odnosno nikada ne može da shvati isključivo pomoću uma da je on večni duhovni entitet, blještava zvezda koja šija svetlošću svoje vlastite suštine unutar raskošnog tela Nuit, Kraljice Beskrajnog Svemira. Da bi zaista spoznao sebe kao Boga i da bi stupio u zajednicu sa svojim ličnim tvorcem, čovek mora da upotrebi druge instrumente i druge sposobnosti. U Misterijam a, Jamblihus je vrlo jasno izložio zakon da se samo pomoću is­ ključivog rezonovanja ili filozofskog razmišljanja ne može stupiti u zajednicu sa Bogovima. Buđenjem viših duhovnih moći kroz rituale Tcurgije može se ostvariti vekovno očekivani cilj. „Ideja razuma nije ta koja sjedinjuje Tcurgistu sa Bogovima; jer u tom slučaju, šta bi 79

Drvo Zivola sprečavalo one koji samo filozofski teoretišu da stupe u teurgijsko jedinstvo s Bogovima?... Međutim, u stvarnosti se to ne dešava. Savršena delotvornost neiskazivo uzvišenih radnji, koje su božanski izvedene na način koji prevazilazi svo intiligentno poimanje, i moć neobjašnjivih simbola, koja je poznata samo Bogovima, su ono što daje teurgijsko sjedinjenje. Zato ove stvari ne izvodimo kroz inte­ lektualno opažanje.” Uobičajena je pojava da je onaj koji nije baš posebno obdaren vi­ sokom inteligencijom češće u dodiru sa duhovima i podložniji je in­ tuitivnim osećanjima od svog mnogo obdarenijeg brata. Paracclzijus nas je uveravao da veliku Misteriju često daleko bolje može da uhva­ ti prosta žena na vrhu svoje preslice, nego najprosvećeniji školarac. Ako me sećanje dobro služi, mislim d a je Lcvi negde u svojim ma­ gijskim spisima zabeležio da nije neuobičajena pojava da se istinski praktični Magičari nalaze na selu, među prostim ljudima, tj. ogra­ ničenih vidika i neobrazovanim, ili običnim pastirima. Ono što selja­ ka čini nadmoćnijim nije nedostatak obaveštenosti ili intelekta. Sto se tiče nedostatka obaveštenosti, seljak je svakako u podre-đenom položaju, jer on je očigledno um koji zasigurno razlikuje čoveka od zverinja u polju. Ali kada je način razmišljanja iskvaren samozado­ voljstvom, uvcrcnjcm da je on vrhunski, kada je sazdan od mudro­ vanja punog samog sebe, što je daleko češće pojava nego što nije, onda taj njegov nedostatak postaje daleko većom vrlinom. Havelk Elis takođe navodi primer koji ide u prilog ovakvom mišljc-nju. On priča kako mu se tokom dugotrajnog jahanja kroz australijsku šika­ ru sa jednim neobrazovanim doseljenikom ovaj iznenada poverio da mu se dešava da kada stigne na vrh brda postaje sasvim nesvesan sebe i svega što ga okružuje dok stoji i posmatra prizor koji se pruža pred njim. Ovi trenuci ekstaze, samozaboravljajućcg sjedinjavanja sa božanstvenom lepotom sveobuhvatne Prirode u potpunosti se mogu poistovetiti, opaža Elis, sa pogledima prostog težaka neop­ terećenog teologijom, dogmatskom tradicijom i nadmudrivanjem civilizacijskih načina razmišljanja. Istina je da su Misterije bile i da jesu razumljivije, a intuicija ot­ vorenija, kod jednostavnijih i priprostih ljudi (a pritom ne mislim glupih), jer kod njih ne postoje racionalne prepreke za telestičke 80

PcLo Pogjavljc

zrake Nešmaha. Ipak, budući da se Ruah razvio tokom dugotrajne evolucije, njega ne treba u potpunosti zanemariti već ga treba podsticati na dalji razvoj u njegovoj vlastitoj sferi delovanja i na ravni primene koja je u skladu s tim. I ovo je mesto, u izvesnom smislu, gde Teurgija predstavlja izvesnu opasnost. Z a tcurgistu nije dovoljno da bude opijen Bogom i zaogrnut znanjem i razgovorom sa Svetim Anđelom Čuvarom i esencijama Bogova. Koliko god da je sve to ve­ liko samo po sebi, još uvek nije dovoljno. Jer kod njega čiji je um u neredu i neznanju i nije disciplinovan, Bogovi će uzalud da nalivaju svoje vino. Budući da se um povukao kako bi dostigao višu sintezu i plemenitiju vrstu svesti, nema razloga da se zanemari primena te sposobnosti i na stvari koje se tiču njegovog vlastitog mesta u priro­ di. Zbog toga se, prema Pitagorinom sistemu, smatralo da gramati­ ka, retorika i logika oplemenjuju i usavršavaju um; matematika takodc, zato što se metode ove nauke zasnivaju na disciplini i utvrđenom redosledu. Negovane su i geometrija, muzika i astrono­ mija, a iz njih su se razvili sistemi simbola. Ovakav prikaz intelek­ tualne obuke savremeni Teurgista može da sledi bez greške. Negovanje intelektualne spoznaje predstavlja suštinski zadatak, ali kada se i to uradi, preostaje još jedan korak koji mora da bude prcduzet. „Kralj čarobnjak”, piše Vaughan, „gradi svoju kulu spekula­ cija rukama radnika sve dok ne stigne do poslednjeg sprata, a tada priziva svog genija da oblikuje grudobrane s kupolama od dragog kamena i da ih kruniše zvezdanom vatrom.” Nema koristi od gra­ đenja grudobrana tvrđave dok sama kula nije na pomolu. Kao što nije naročito preporučljivo da se gradi vrh piramide prc nego što se obezbedi osnova na kojoj bi ona mogla stajati. Ali, kada se postavi osnova i kula razumno sagradi, grudobrani i vrhovi duhovnog is­ kustva postaju trenutna neminovnost. Otuda je najviši cilj magijskog rituala gradnja vrha piramide i postavljanje grudobrana na intelektualnoj kuli, drugim rečim a- ko­ munikacija sa Višim Sopstvom. Za svakog čoveka ovo predstavlja najvažniji zadatak i ništa se sa njim ne može porediti po značaju i važnosti, sve dok se ovo jedinstvo ne ostvari. Ono sobom donosi nove moći, nova proširenja svesti i novu viziju života. Ono baca blještav zrak prosvetljcnja na dotada mračne faze života, uklanjajući 81

Drvo Života iz uma oblake koji su sprečavali prodor slave duhovne svctlosti. Sa postignućem Vizije i kada se ugleda Miomiris, kao sto se dogodilo Jakobu Bemcu, ćelo polje prirodnog postojanja doslovno plamti božanskim sjajem koji se ni sa čim ne može uporediti, tako da čak i drveće počinje da podiže svoje krošnje prema nebu, a trava na zele­ nim livadama nežno peva hvalospev i izražava zahvalnost nudeći himne slave Vrhunskoj Svctlosti. U ispunjenosti znanjem i razgovorom sa Svetim Anđelom Čuva­ rem, Teurgista je u stanju da predskaže, zahvaljujući proširenju svc­ tlosti razuma, koji su dalji koraci koje treba preduzeti u velikoj potrazi koja se ne završava prosvctljcnjcm koje donosi Anđeo, već time da on uvida da potraga tek počinje. Ceo Univerzum je ogro­ man raspon duhovnih hijerarhija, a Sveti Anđeo Čuvar stoji samo na jednoj od prečaga te ogromne lestvicc koja se proteže sve dalje do u beskonačnost. Teurgista opaža da je on samo iskra izbačena iz duhovne suštine Boga, neverovatno blistava kao što je to njegov Anđeo, a ako je, kao što ga principi njegove Umetnosti uče, taj Anđeo samo iskra, koliko li je veličanstveniji Bog koji gaje stvorio? Tako je njegovo stremljenje, pod vodstvom Anđela, uvek usmereno naviše i napred podupire njegovu unutrašnju viziju Jednom Životu, ka A in Sofu, Neizrecivom Izvoru Svega. Priroda se ne nastavlja po­ tresima niti nepremostivim jazovima i skokovima. Ona postepeno maršira, a ovo postojano napredovanje Teurgista pokušava da sledi. Sjedinjenje sa Ain Sofom ne može da se ostvari odjednom, Teurgis­ ta mora polako da se penje lcstvicama Života, sjedinjavajući se na svakoj od njenih prečki u ljubavi i mudrosti sa svakom superiorni­ jom hijerarhijom dok ne stigne do Bezgranične Večne Svctlosti. Jamblihus opisuje isti postupak sledećim rečima; „А kada Ga duša prihvati kao svog vodu, Demon trenutno ovladava dušom, upotpun­ javajući njegov život i vezuje ga za telo kada siđe. Isto tako on upravlja životinjskim aspektom duše, i usmerava osobenost njego­ vog života i kazuje principe svih misli i rezonovanja. Kada ih on sugerišc našem razumu mi takodc izvodimo te stvari, a on nastavlja da upravlja nama sve dok, kroz svešteničku Tcurgiju, za nadmoćnog čuvara i vodu naše duše ne dobijemo Boga. Tada Demon ili prihvata ili predaje svoju upravu izvanrednijoj prirodi ili se sam pokorava 82

P olo Poglavlje

tako što doprinosi njenom vodstvu ili joj se potčinjava na neki drugi način kao svom Gospodaru.” Nije toliko značajno to što Sveti Anđeo Čuvar ustupa svoju vla­ davinu nad ljudskom dušom u prisustvu Boga, već što se duša, koja je već sjedinjena sa Anđelom transformisana u jedno cclovito biće, ujedinjuje kao takva sa Bogom. Ilije, možda, Anđeo, koji je preuzeo na sebe život duše, na isti način primljen u viši i superiorniji život Boga koji je za Anđela ono što je ranije Anđeo bio za dušu. Idući još dalje Jamblihus dodaje; „Šta više nakon što je (Teurgija) spojila dušu sa nekoliko delova Univerzuma i sa ukupnim božanskim mo­ ćima koje su prošle kroz nju, Teurgija tada vodi dušu i ostavlja je u ćelom Demijurgu i dovodi do njene nezavisnosti od svega, a nju samu ujedinjuje sa večnim razumom. A li,ja mislim da on na osoben način povezuje dušu sa samozačetim i samopotaknutim Bogom i svepodržavajućim intelektom, kao i sveprisutnim moćima Boga, a isto tako i sa onom njegovom moći koja uzdiže ka istini i njegovim samosavršenim, delotvornim i drugim demijurškim moćima; tako da teurgijska duša postaje savršeno utemeljena u energiji i demijurskoj inteligenciji ovih moći. On zatim umeće dušu u cclovitost dcmijurškog Boga. To je za Egipćanc kraj posvećenog uzdizanja duše do božanstvenosti.” Teško da bi se mogla naći veličanstvenija i potpunija vizija. Teur­ gija predlaže da se uzme čovek i da se postepeno sa njega, takoreći, skine sve što nije suština i da se konačno prodre u Dušu iznutra. Za­ tim da se ova unutrašnja Duša oplemenjuje i uzdiže, sasvim poste­ peno, dok ne pronađe svog vlastitog Suverenog gospodara. Voljenog. Uzdižući je sve više i više dok je još ljudska i u telu od krvi i mesa, i sam čovek se uzdiže iznad nebesa stupajući tako u duhovno opštenje i bratstvo sa velikomoćima koje su Univerzum, izvorima koji daju život i trajnost ćelom manifestovanom postojanju. Čak i posle svega duša nastavlja da se diže i penje, prenoseći i Boga koji je izišao sa prvim rumenilom zlatne zore sve dok se sa neizrecivim zano­ som tišine ne vrati Velikom Izvoru Svega.

83

Š E S T O POGLAVLJE

Viša magija, kao sto je pokazano, ima za jedan od ciljeva sjedin­ javanje s božanstvom i to ovdc i nakon onoga što je ovdc, jedinstvo koje se ne može postići čistom doktrinom i intelektualnim spekula­ cijama, već vežbanjem drugih duhovnih sposobnosti i moći kroz ri­ tuale i obrede. Pod „božanstvenim” Teurgisti priznaju večni dinamični duhovni princip i njegove manifestacije koje se prelamaju kao svctlost u Bićima čija je svest, individualno i pojedinačno, tako uzvišena i obuhvata takav stepen duhovnosti da s pravom zaslužuje naziv Bogovi. Ovo je očigledno objektivno stanovište, a ja ću u ovom poglavlju isključivo na ovaj način govoriti o Bogovima ostavljajući čitaocu da ih tumači na drukčiji način, ukoliko to želi. Međutim, na ovom mestu, moram da napomenem nešto važno. Ne srne se misliti da su Teurgisti i filozofi teologije bili politeisti u bilo kom uobičajeniom smislu. Ovakav zaključak bi, uistinu, bio veoma, veoma daleko od istine. Čak i za Egipćanc, koji su posedovali poprilično ispunjen panteon hijerarhijama i nebeskim božan­ stvima, i koji su tako često optuživani da su bili primitivni i sirovi politeisti, E. A. Valis Badž je ponudio odbranu. Jer, premda su neo­ brazovani verovali u veći broj bogova, svcštcnici i obrazovane klase koje su mogle da čitaju i razumeju knjige, bili su pobornici ideje o Jednom Bogu, tvorcu svih bića na nebesima i na zemlji, koja su, u nedostatku bolje reči, nazvana „bogovi”. U velikoj meri, ovo je i stanovište Magije. Prvenstveno, postoji samo jedan Sveprisutni Život koji ispunjava ceo Kosmos. On pro­ žima i prodire u svaki ugao i deo svemira, podržavajući individualni život svakog bića koji postoji u svakom od svetova. Nepoznat sam po sebi, budući da je sveprisutan i bezgraničan u svim smerovima i 84

бсв1.о Pogjuvljc

uzdignut van dometa razuma, on je neshvatljiv za ljudski um. Ali ovoliko bi moralo da se zna, da od Njega potiče sve dobro, sve ljud­ ske duše i duhovi i svaka moguća stvar koja postoji. Na neki način, neshvatljiv našem ograničenom razumcvanju, negativna i pasivna energija ravnomerno raštrkana po svemiru oživljava, oblikujući se­ be u prvobitne aktivne centre koji su se prolaskom cona širili i poste­ peno se razvili u kosmos. Sa ovim centrima, prvim manifestacijama, iz latentne homogenosti iskočila je heterogena grupa božanskih en­ titeta ili kosmičkih inteligentnih sila koje su postale arhitekte i zidari univerzuma. Iz njihove obilate pojedinačne duhovne suštine rođene su niže hijerarhije, a one su, opet, iz sebe izbacile ili stvorile druge grupe dok konačno nisu stvorene ljudske duše, reflektivni izdanci blagoslovenih Bogova. Ove inteligentne sile nazivane su različito: Bogovi, Dajmoni, Univerzalne Esencije, Dijan Čohani, Eoni, Tcletarhe i mnogim drugim imenima. Svi podrazumevaju istu osnovnu ideju o svesnim (premda ne obavezno i samosvesnim i razumnim) centrima sile, mudrosti i inteligencije koja zrači i stvara, na jedan ili drugi način, iz sebe manifestovani konačni univerzum. Egipatski Tcurgisti su veoma pomno proučavali ove kosmičke sile ili Bogove, a njihove atribucije pažljivo posmatrali i beležili u vidu parabola, alegorija, mitova i legendi. Čak i u tradicionalnim piktografima njihovih Bogova svaki od amblema je veoma značajan i istovremeno sadrži i duboki smisao i jednostavan opis karakteris­ tika Boga. Na primer, plava šljiva koju u ruci nosi jedan od Bogova, ili sc nalazi kao ukras u kosi, podrazumeva istinu, postojanost i is­ pravnost; dok skiptar prenosi ideju da Bog koji ga nosi posedujc vrhunsku vlast i suverenost. Svaki pojedinačni simbol i sigil koji nosi Bog na nekom delu svoga tela predstavlja ključ njemu urođene pri­ rode. Mitovi i legende koje su potomstvu preneli egipatski sveštenici u vezi sa Bogovima nisu samo čista izmišljotina nekih ljudi bez znanja ili onih sa bogatom maštom koji su sc nemajući druga posla zabavljali pričanjem priča i ispredanjem prijatnih i neprijatnih laži osmišljenih u njihovim glavama. Naprotiv, daleko od toga da su bili detinjasti, u svakoj od ovih legendi i slikovitih opisa bogova nalazi sc skriveno bogatstvo tradicionalnog znanja za svakoga k o je u stanju da ga otkrije. Kod tako pronicljivih ljudi kakvi su bili Egipćani, ljudi 85

Drvo Života

koji su stvorili snažnu civilizaciju čiji ostaci stoje čak i danas kao veličanstveni spomenici, teško je poverovati da bi njihovi mitovi tre­ balo da budu samo zanimljive i neverovatne priče, a da Bogovi koje su poznavali nisu postojali ili da su bili, u krajnjem, samo dečija izmišljotina. Ni u kom slučaju ne treba verovati d aje egipatski Pan­ teon naročito Bogovi vezani za Teurgijske kultove, u bilo kom stepenu bio mitski, odnosno da su bili rezultat religiozne igre plodnih i dovitljivih sposobnosti. Primitivan čovek nije „stvorio Boga” kao što misli tako mnogo savremenih studenata Komparativne religije ko­ jima nedostaje dublje razumevanjc i religijske genijalnosti. Ono što je on zaista učinio, verovatno nesvesno, je davanje imena (a ne treba smetnuti s uma da su čak i ta imena bila značajna) i pripisivanje nadl­ judskih sposobnosti ovim „moćima” ili višim silama Prirode koje je tako tačno uočio i za koje je pravilno verovao da su manifestacije ili simboli božanstvenosti. Sve misli i ideje, sva najveća znanja i učenja Egipćana, pronašli su svoj slikovni izraz u alegorijama, parabolama i crtežima. U takvom obliku su stigli i do nas. Odbaciti njihov tako do­ bro razvijen sistem poučnih mitova i legendi kao nešto besmisleno i detinjasto, znak je nezrele i plitke pameti. Nije teško dokazati daje potrebno samo malo dubljeg proučavanja pa da se otkrije svo bogat­ stvo spoznaje, za koje se nikada ranije nije znalo da postoji. Pored toga vinjete i bojeni simboli Bogova, kojima su Egipćani uobičajavali da ukrašavaju svoje papiruse, isto tako nisu bili samo infan­ tilni crteži nejasnog intelektualnog razmišljanja. Svaki bog u egipatskoj mitologiji imao je sasvim precizno definisanu funkciju koju treba da izvrši u Kosmosu - stvaralačku, čuvarnu ili neku rušilačku, u zavisnosti od slučaja - a ta funkcija je tačno utvrdivana dugotrajnim posmatranjima, kako svetovnim tako i tcurgijskim, a priroda i kvaliteti Bogova su prikazivani na slikama. Nisam sklon da poverujem da su Egipćani zaista smatrali da je Ra, Bog - Sunca, zaista izgledao onako kako su ga oni predstavljali na svojim slikama, kao ni to da Sunce u Ponoć poprima oblik bube. Ono u što su oni zaista verovali je da simbol skarabeja izražava različite suptilne puteve prirode Sunca nakon što zađe. Krava je, isto tako, bila simbol neiscrpne plodnosti, Ibis simbol Mudrosti i najviše Inteligencije. Soko, zbog sposobnosti da lebdi visoko na nebu, bio je savršen sim86

&c$lo Ppgjavljc

bol božanskog Sopstva koje, odvojeno od svih ovozemaljskih stvari i oblika, gleda na njih sa visina ravnodušnim pogledom. Ćela ova tema mora pažljivo da se prouči, a kada bi samo pola pažnje i zani­ manja koje prosečan čovek poklanja čitanju novina posvetio pro-učavanju Bogova stekao bi dosta korisnog znanja koje je od izu­ zetne važnosti u Magiji. Evoluciju Kosmosa duhovnog i fizičkog, po prvi put su opisali fi­ lozofi kroz promenc geometrijskih oblika. Svaka ezoterična kosmogonija predstavljena je krugom, tačkom, trouglom i kockom itd. Oni su kasnije uklapani u jednostavan geometrijski oblik kao sto je onaj nazvan „Drvo Života” u Kabali. Svaki stupanj kosmičkog razvoja označavao je broj, a aktivnost Boga ili hijerarhije Bogova izražavala se specifičnim značenjem broja ili određenom fazom evolucije. Tako u Kabali imamo deset primarnih cmanacija. Svakoj od njih pripisan je broj, pa je otuda u svakom broju sadržan neki Bog. Pos­ toji deset nizova hijerarhija kosmičkih sila, duhovnih, dinamičkih i inteligentnih, čije zbirne aktivnosti dovode do formiranja fizičkog univerzuma. Tradicija Tcurgista je klasifikovala prema opadajućoj skali čistoće i duhovnosti od Bogova preko Arhandela pa do Inteli­ gencija i Duhova. Kako je cilj Magije da se postigne na jedan ili drugi način blisko i trajno duhovno jedinstvo sa ovim kosmičkim božanstvima koja se nalaze u osnovi stvarnosti i izvora supstanci vitalnosti, uputno je dati njihov kratak opis onako kako su ih shvatali Egipćani. Na tabeli koja sledi biće data njihova klasifikacija prema hijerarhijama i skali a nji­ hovom razumcvanju će pomoći ukoliko se čitalac priseti onoga što je u prethodnom poglavlju rečeno o Sefirotima. Za svakog od Bogova biće dat kratak opis koji se bazira na egi­ patskim tekstovima, ostavljajući čitaocu da ga protumači onako kako želi. Priroda Arhandela, Inteligencija ili Duhova imenovanih na tabeli otkriće se pomoću atributa vladajućeg Božanstva.

87

Drvo /jvola

Br.Sefira

Arhanđcl Hor Anđela Metatron Kajos 1 Keier Ptah. Amon ha Kadoš 2 Hokmah Tahuti Ofanin Raciel Saturn Izida Cafkiel Arilin 3 Đinah 4 Hesed Jupiter Maat Cadkiel Kašmalin Horus 5 Geburah Mars Kamael Serafini 6 Tifaret Sunce Ra, Oziris Rafael Malahim 7 Necah Haniel Venera Hator Elohim 8 Hod Merkur Anubis Mihael Beni Elohim 9 Jesod Luna Šu, Pašt Gabriel Kc rubim

10 Malkut

Planeta Bog

Seb

Zaziel

Išim

Inteligencija Duh planete .planete -

-

-

Agiel Joficl Grafiel Nahicl Hagicl Tiriel

Zaziel Hasmiel Barebael Soras Kadmicl Taftartarat Hasmodaj

Taršišim ve Ad-Ruah Šehalim

-

Shodno kosmičkom razvoju predstavljenom Keterom kod Kabalista, Ptah je egipatsko božanstvo čije ime znači Onaj koji otvara. Izgleda da je za egiptologe ovo bio kamen spoticanja u klasifikaci­ jama, jer u slučaju da se smatra da se ovo odnosi na otvaranje dana izlaskom Sunca, svakako da on sam nikada ne bi mogao da formira jednu važnu grupu Bogova u hijeratskim tekstovima. U Knjizi mrtvih njegovi atributi nisu ni u kakvoj vezi sa Raom, Refrenom i Tumom, Bogovima povezanim sa uspećem, zalaskom i ponoćnim nestankom Sunca. Međutim, pomoću magijske filozofije uop.šte nije teško da se sagleda u kom smislu je Ptah nazvan „Onaj koji otvara”, zato što njegova pojava stvara ili započinje ciklus kosmičke manifestacije i on je taj koji je skriveni Logos centralna metafizička suština iz koje se sve rađa. Ovakvo tumačenje pronalazi na mnogim slikama na ko­ jima je Ptah predstavljen kako oblikuje jaje sveta na grnčarskom točku. Badž takođe ukjazujc na etimološki koren reči Ptah, odnosno na njegovu vezu sa značenjem jedne druge reči a to je „razbiti” ili „klesati”. Ovaj srodni koren reči u stvari na izvanredan način pred­ stavlja prirodu ovog Boga kao što to čini i reč „izumitelj” („Tvorac”, „Začetnik”) koja se javlja u tekstovima. Ptah ne samo što otvara cik­ lus evolucije, već je on i onaj koji, izlazeći iz trostruko nepoznatog 88

S cslo Pogjavjje

mraka, jc Veliki Arhitekta Univerzuma koji, zajedno sa Totom i Izidom, daje život manifestovanim stvarima. Nazvan jc „zaista velikim bogom koji jc nastao u najranijim vremenima”, što uverljivo ukazuje na njegovu prirodu, a smatran je i „ocem početka i tvorcem jajeta Sunca i Mcscca”. U istoj kategoriji sa Ptahom, kao podudarnost is­ tog niza filozofskih ideja povezanih sa Krunom, nalazi se bog Amon ili Amen. On jc bio nevidljiva stvaralačka moć koja jc bila izvor sveg života na nebu i u podzemnom svetu, da bi se na kraju manifestovao u Raa, Boga Sunce. Samo ime ukazuje na onoga koji jc skriven ili pritajen, a u vreme Ptolomeja njegovo ime jc počelo da se vezuje za reč koja znači „ustrajati”, ali i „biti sklon”. U jednom od svešteničkih dokumenata Bog je pozdravljen takvim izrazima koji nam pružaju rečit opis njegove prave prirode. „Sveta duša koja jc nastala na početku... prva božanska supstanca koja jc udahnula život dru­ gim dvema božanskim supstancama; biće kroz koje je svaki drugi Bog nastao.” Pored toga postoji i znatan broj dokaza koji neminovno navode čoveka da poverujc da Oziris spada u istu ovu kategoriju. U brošuri Britanskog muzeja o Knjizi mrtvih stoji u vezi sa jednom egipatskom princezom da nije bila u stanju da Amon-Raa i Ozirisa posmatra kao dva različita Boga, već kao dva aspekta istog Boga. Verovala je da „skrivena” stvaralačka moć usađena u Ramonu nije bila ništa drugo do drugi oblik iste one moći koja jc karakteristična za Ozirisa. Međutim, u ime preciznosti, Oziris mora da se posmatra kao ljudska inkarnacija stvaralačke moći; preuzimanje Najvišeg Boga u čovcčanstvu; Avatara, ako želite, Vrhunskog Duha. Svi razlozi da se vcrujc u tačnost ovakvog gledišta, kada jc reč o Ozirisu, su prisutni. On jc Bog koji se ponovo rada i duhovno vaskrsava, označavajući na taj način prosvctljenog Adepta, pročišćenog iskušenjem i patnjom; on je onaj koji je umro, i nakon silaska u Podzemni svet, čudesno se ponovo uzdigao, proslavljen, da bi neprikosnoveno vladao na nebe­ sima. Dok jc u ovom svom aspektu, on pripada lipu koji je smešten u Tifaretu . Međutim, postoji još jedan njegov aspekt, Asar-Un-Nefer, Oziris Dobrotvor ili Savršeni, a u tom božanskom obliku on pred­ stavlja najpogodniju predstavu za onu fazu Ketera koja jc najrealiji i najdublji aspekt sopstva. 89

Drvo Života Priroda Tota ili Tahutija i opis karakteristika koje su mu Egip­ ćani pripisivali ne ostavljaju ni najmanje prostora za sumnju da ga odmah treba smestiti u Hokmah. On je Mudrost i Bog Mudrosti, i kao što je uočio Badž, on je personifikacija inteligencije svih božan­ stava. Samo ime Tahuti, izgleda da potiče od najstarijeg naziva za Ibis, pticu koja je samim svojim stavom ukazivala na meditaciju i mudrost. Badž je u Egipatskim Bogovima dao izvanredan opis atri­ buta Tota, koji ću ovde citirati: „Ргс svega, smatralo se daje on i srce i jezik boga Ra, što će reći, on je predstavljao razum i mentalne moći ovog Boga, kao i sredstvo pomoću koga se njegova volja prenosila u govor; u jednom vidu on je bio sam govor, a u kasnija vremena vrlo lako je mogao da predstavlja, kako reče dr Birč, Logos i Plato. U svakoj legendi u kojoj Tot zauzima istaknuto mesto vidimo d aje on onaj koji izgovara reči koje čine da se Raove želje ispune, a u onom trenutku kada je Tot jedanput izrekao zapovest, ta zapovest ne može da ostane neispunjena, na ovaj ili onaj način. On izgovara reči koje dovode do stvaranja neba i zemlje... Njegovo znanje i moć računanja razmerile su nebo i isplanirale zemlju, i sve što je na njima; njegova volja i snaga održavaju sile neba i zemlje u ravnoteži; njegova veština u matematici neba je ona koja je omogućila da se na pravilan način uspostave zakoni na kojima počivaju temelji i po ko­ jima se održava univerzum; on je taj koji je odredio kretanje nebe­ skih tela i njihova vremena i godišnja doba.” On je personifikacija uma Bogova i Logosa, a kao sveprožimajuća, upravljajuća i usmeravajuća sila neba, on oblikuje osobenosti egipatske religije „koja je tako suptilna, kao što je to verovanje u vaskrsnućc mrtvih u duhov­ nom telu i kao doktrina o večnom životu”. Atina Palada je grčka boginja Mudrosti koja je prema legendi izašla u punoj ratnoj opremi iz glave svoga moćnog Oca, Zevsa. Uran, bog zvezdanog neba, mogao bi takođe da se svrsta u istu ovu kategoriju u kojoj se nalaze Tot i Atina, jer treba napomenuti daje u tradiciji H okm ah, između ostalog, nazivan i sefirom Nepomičnih Zvezda. Izida, koja odgovara Binahu, sm atrana je roditcljkom Univerzu­ ma, prvim izdankom vremena, gospodaricom neba, mora i svih stvari na zemlji, a bila je Vrhunska Majka koju su svi drevni narodi, 90


pod različitim imenima, obožavali. Kao Kraljica Neba, kao strast­ vena i svemoćna vladarka oba sveta, ona je privukla ogroman broj vernika i iskrenih poklonika. Ukoliko želimo da ukratko rezimi­ ramo sve ono što je Badž rekao u vezi s njom, moglo bi se reći da je Izida smatrana velikom i blagodatnom Majkom čiji uticaji i ljubav ispunjavaju ćelo nebo, zemlju i boravište mrtvih, budućui da je ona personifikacija ogromne pasivne moći rađanja koja bezgrešno zači­ nje i rada sva živa stvorenja i sve stvari. Ono što rodi ona to i štiti, o tome se brine, hrani ga i neguje; upotrebljava svoj vlastiti život da bi milostivo i uspešno iskoristila svoje moći ne samo za stvaranje novih stvari već i za obnavljanje onih koje su mrtve. Pored svega toga, ona je bila i najviši tip odane i verne žene i majke, a upravo je to onaj njen aspekt koji su Egipćani najviše poštovali i obožavali. Prema do­ bro poznatoj legendi, njenog muža Ozirisa zaklao je njegov brat Tifon ili Set (simbol rušilačkog aspekta Prirode), zatim ga je stavio u kovčeg i bacio u Nil kojim je Ozirisovo telo dospelo do mora. Nakon dugotrajne potrage Izida je pronašla Ozirisovo mrtvo telo i, kako je verovala, smestila gaje na skriveno mesto. Međutim Tifon gaje ipak pronašao i zlobno isekao na komade. Izidino lutanje za iskasapljenim komadima tela, kao i začeće i rođenje njenog deteta l lorusa, snažno su uticali na maštu Egipćana. Naročito onaj dco legende u kome se govori kako je ona tražila pomoć od Tota, Boga Mudrosti i Magije, a on j o j , zahvaljujući svom poznavanju Teurgijske veštine, govori radnje i reči moći pomoću kojih će privremeno biti u stanju da vrati Ozirisa u život, s kojim Izida tada rada božansko dete Horusa. Pored ove, postoji još jedna pomalo maglovita legenda koja go­ vori o tome d aje, paradoksalno, Izida pomogla Tifonu u borbi koju je protiv njega poveo Horus, koji pak, užasno razjaren prividnim izdajstvom, ubija svoju majku odsekavši joj glavu. Međutim, Tot je odmah odsečenu glavu pretvorio u glavu krave i ponovo je spojio za njeno telo. Na osoben način, ova legenda ukazuje na odnos koji pos­ toji između Izide Majke i kravoglavc boginje Hator, koja ima mnoge atribucije koje se u mnogim značajnim dolovima poklapaju sa atri­ bucijama same Izide. Drvo Života, koje dramatično ukazuje na pro­ ces evolucije, trebalo bi da donekle doprinese boljem razumcvanju 91

Drvo Života

ideje koja se nalazi u osnovi ove legende, kao i grčke legende o Kronosu, koji takođe predstavlja atribuciju Binaha. U toj legendi priča se kako je Kronos nasilno preuzeo vladavinu nad svetom od svog oca Urana, a kasnije je to isto njemu učinio njegov sin Zevs. U Tajnoj Doktrini Blavatska daje veoma upečatljivo objašnjenje za poređenje ove dve legende. Ukratko, ona smatra da Kronos ozna­ čava beskrajno Trajanje, bez početka i kraja, izvan podele Vremena i Prostora. Za one Bogove koji su nastali da bi delali u prostoru i vre­ menu, to jest da bi se probili iz kruga duhovnog carstva na zemaljsku ravan, alegorijski je rečeno da su se pobunili protiv Kronosa i pobedili (tada) jedinog živog i najvišeg Boga. Međutim, kada se Kronos predstavlja kako osakaćuje svoga oca, onda je značenje tog osakaćivanja veoma jednostavno. Apsolutno vreme je postalo konačno i uslovno; postaje dco izdvojen iz ccline, pokazujući tako da je Kro­ nos, otac Bogova, prešao iz Večnog Trajanja u ograničen vremenski period.Isto tumačenje se može primeniti i na gubitak Izidinog svo­ jstva, koje dovodi do njenog prelaska od vrhunske boginje stvaranja na nižu zemaljsku ravan. Maat, boginja koja je pripisana sferi Hesed, u drevnom egipat­ skom sistemu vrlo je slična Totu, u stvari, toliko slična da bi se go­ tovo mogla smatrati njegovim ženskim pandanom. Tip i simbol ove boginje je njeno pero, jednostruko ili dvostruko, koje je uvek pričvr­ šćeno u njenoj kosi ili ga drži u ruci. Ukazujući prvenstveno na ono „što je pravo”, reč „maat” je korišćena u fizičkom i moralnom smislu, tako daje na kraju počela da znači „pravo, istinito, ispravno, tačno”. Ova boginja, otuda, predstavlja otelovljcnjc ideja o fizičkim i moralnim zakonima, poretku, istini i kosmičkoj pravilnosti. Može se primetiti da su mnogi od ovih atribucija Maat, istovremeno i značajne odlike koje astrolozi pripisuju planeti Jupiter, koji je jedna od elemenata koji se podudaraju sa istom Sefirom kojoj pripada Maat. Po moralnoj snazi, Maat je smatrana najvećom od boginja, tako da je ona Dama Sunce u Tautu, ili donjem svetu, gde se mere duše u prisustvu Ozirisa. Obično predstavljena kao žena koja sedi ili stoji, ona u jednoj ruci drži žezlo suverenosti, a u drugoj Ank, znak večnog života. Na nekim slikama je prikazana sa po parom krila na rukama, a u nekoliko slučajeva naslikana je kako nosi Šljivu Istine 92

ocslo Poglavlje koja joj stoji uspravno nad glavom, bez bilo kakvog drugog ukrasa na glavi. Rimski bog Jupiter, u početku je bio elementalno božanstvo i poštovanje kao bog kiše, oluje, grmljavine i munja. Gospodar neba i princ svetlosti, bio je i bog koji je predviđao budućnost, a događaji koje je predskazivao bili su rezultat njegove volje. U grčkoj mitolo­ giji njemu odgovara Zcvs, a njih obojica su dodeljeni Hesedu. Peta Sefira Geburah prevodi se rečju „Moć” i zajedno sa astrološkim podudarnostima Marsa na najbolji način označava ono što je karakteristično za Horusa. On je egipatski Bog Moći koji se javlja u raznim vidovima, od kojih su najvažnija dva: Hoor-paarKuit i Heru-Kuit. Kao prvi, grčki Harpokrates, on je predstavljan sa kovrdžom kose, simbolom mladosti, sa desne strane; ponekad nosi i trostruku krunu sa šljivama i diskovima kao ukras na glavi, a po­ nekad opet samo disk sa šljivama. Najčešće je predstavljan sa kaži­ prstom na usnama, u znak ćutanja. Kao Heru-Kuit, „Horus dva horizonta”, obično je prikazivan u vidu sokola koji nosi na glavi sunčev disk oko koga se nalazi zmija Urcus, ili sa trostrukom kru­ nom ili sa ateph krunom. On je bio u tesnoj vesi sa Bogom Sunce, a predstavljao je sunčev disk tokom njegovog dnevnog kretanja po nebu, od izlaska do zalaska. Ali upravo kao Horus, izdanak Izide i Ozirisa, on se vezuje za Geburah; to je njegov aspekt osvetnika koji kažnjava ubicu i oskrnavitclja tela svoga oca. Predstavljen kao soko, on je bio u stanju da sa najvećih visina vidi neprijatelje svoga oca koje je progonio, a kako kaže legenda, tada se javljao u obliku ogromnog krilatog diska. On je sa takvom žestinom i gnevom napa­ dao ove neprijatelje da su svi oni izgubili čula i nijedan od njih nije mogao ni da vidi svojim očima ni da čuje svojim ušima. U već pomenutoj brošuri Britanskog muzeja tako su interesantni zapisi vezani za ovu temu da ih dajemo u celosti: „Kada je Horus stigao u doba zrelosti krenuo je da traži Seta da bi otpočeo rat sa ubicom svoga oca. Njih dvojica su se napokon srela i nastade užasna borba, a premda je već bio poražen i pre nego što je potpuno bačen na zemlju, Set je uspeo da iskopa Horusu desno oko i da ga zadrži. Set je i nakon ovako iscrpljujućc borbe nastavio da proganja Iziđu, a Horus nije bio u stanju to da spreči sve dok Tot 93

Drvo Života nije naterao Seta da mu vrati oteto Horusovo oko. Tot je odneo oko Horusu, postavio mu ga na lice i vratio mu vid bajanjem. Horus za­ tim kreće da traži raskomadano telo Ozirisa kako bi ga vratio u život. Kada ga je pronašao povezao je delove tela tako da je Oziris mogao sa pomera svoje udove i da ustane. Kako ga je Tot naučio, Horus je izgovarao niz formula kao da prinosi žrtvu Ozirisu... Zagr­ lio je Ozirisa i tako mu prcnco svoj ka, tj. svoju životnu snagu i vital­ nost, a dao mu je i svoje oko, ono koje je Tot uzeo od Seta i vratio mu ga na lice. Čim je pojeo Horusovo oko Oziris... obnovi svoje mentalne sposobnosti, koje je smrt potisnula. Odmah se podigao sa svoje mrtvačke postelje i postao Gospodar Mrtvih i Kralj Podzem­ nog Sveta." Mars i Arcs su grčki i rimski pandani, budući da su obojica obožavani kao bogovi rata i borbe, koji nastavljaju ovu suštinsku ideju Geburaha jačine, moći i energije. Ono čime bih se ovde malo duže pozabavio su Tifaret i bogovi vezani za njega, u meri u kojoj se odnose, više nego bilo koji drugi, na aspiracije Magičara. Kako je Tifaret sfera Lcpotc i Sklada, kao i "kuća duše", bogovi koji se po tradiciji vezuju za nju su na poseban način simboli i predstavnici uzvišene duše, ili Svetog Anđela Ču­ vara. Dionis, Oziris, Mitra i mnogi drugi, održajavaju sve tipove besmrtnosti, lepote i uravnoteženosti. Mauricije Mctcrlink je na izvanredan način sažeo celokupnu filozofsku postavku ove ideje. "Dionis", kaže on, "je Oziris, Krišna, Buda, on predstavlja sve božan­ ske inkarnacije; on je bog koji silazi ili, prc, koji se manifestujc u čoveku; on je smrt, privremena i iluzorna, i ponovno rađanje, stvar­ no i besmrtno; on je privremeno sjedinjenje s božanstvom, što je samo uvod u konačno sjedinjenje, beskonačnog ciklusa večno Dolazećeg." Božanstva koja karakterišu Tifaret, otuda, predstavljaju prosvctljcnu dušu, uzdignutu kroz patnju, usavršenu kroz iskušenje i ponovo uznesenu u slavi i trijumfu. Oziris se može smatrati priklad­ nim predstavnikom ovih vaskrsavajućih božanstava, a postoje dokazi daje za Egipćanc Oziris bio bogo-čovek koji je patio i umirao i vaskrsavao, kako bi postao Kralj carstva duhova. Egipćani su verovali da mogu da naslcdc večni život kao što je to on učinio, uz uslov da ono što su bogovi učinili za njega bude učinjeno i za njih, a to je ono što 94

&сл1о Pogjavljc

HATOR - Egipatska Afrodita

95

Divo Života

se nalazi u osnovi izvođenja takozvanog Dramskog Rituala. Oni su izvodili obredne rituale kako bi prinudili ili ubedili Ozirisa i bogove koji su doveli do njegovog vaskrsnuća (to jest, Tota, "gospodara božanske reci, pisara bogova", Iziđu koja je upotrebila magične reči koje joj je dao Tot, Horusa i druge bogove koji su izveli rituale koji su doveli do Ozirisovog vaskrsnuća) da za njihovo dobro urade isto što su uradili i za boga. Obožavanje Mitre i Dionisa ima isti koren. Ono takođe povezuje duhovni trijumf Bogo-Čoveka i povratak Boga-Sunca koji, kao sim­ bol besprekornc duše, prodire u ljudsku svest i osvetlivši čovekov um oslobađa mraka njegov život, a zarobljeni duh postaje poletan i ra­ dostan. Krišna je isto tako simbol Bogo-Čoveka, jer u njemu su duh i materija u ravnoteži, a postavši Avatar, zemaljsko prebivalište uni­ verzalnog duha, on obuhvata u jednoj ljudskoj osobi dvojni kvalitet Boga, besmrtan i zanesen, zajedno sa svim osobinama koje su tipične za ljudski rod. Tifaretu je pripisano i Sunce. Tako Ra - uključujući i Tuma i Kcfru, zalazeće i ponoćno Sunce - pripada ovom nizu Bogova. Za Egipćane je pojam Sunce bio toliko svet da su bogu Ra dodelili atribute božanske svctlosti i života; bio je personifikacija isprav­ nosti, istine i dobrote pa samim tim i uništitclj mraka, zlobe i zla. Oziris, jednim delom bog, a drugim delom čovek, uzrok i tip be­ smrtnosti čovekove, prema njemu se istovremeno odnosio kao pre­ ma bogu, ocu i sebi ravnom. U bogu Ra su bile konccntrisanc neke od najplemenitijih religioznih koncepcija Egipćana tako je on kao solarno božanstvo, davalac hrane i vitalnosti, fizičke i duhovne, stanovnicima zemlje, počeo da se poistovećuje sa Amonom, skri­ venom stvaralačkom moći koja je omogućila razvoj cclokupnog manifestovanog univerzuma. Priroda Ozirisa je vrlo dobro prikazana kroz legende u kojima on uči ljude da koriste kukuruz i gaje grožđe, a u kasnijoj fazi on se poistovećuje sa Dionisom-Bahom, bogom punim životne snage i zanosa kod starih Grka. Vremenom, Oziris počinje da se smatra vla­ darom mrtvih i vodičem duša iz tame zemlje u srećno carstvo gdc bi, prema njihovoj teologiji, u potpunosti sagledali božanstvenost bez bilo kakvih ograničenja. Pokojnik, ukoliko je ispravno živeo, na 96

cbc^lo Poglavlje mističan način se identifikujc sa Ozirisom; u životu Boga on takođe ne igra neznatnu ulogu. Grci su obožavali Dionisa kao božanstvo ponovnog rađanja lišća, cvasti i voća na granama drveća. Vinova loza sa vrežama grožđa, vrelo vine koje razveseljava srca ljudi, stoje bio njegov glavni, ali ni u kom slučaju, jedini posao. Kao bog voćaka i loze, on je nežno i ljubazno božanstvo, oplemenjuje čoveka i nje­ gov život dok se naslađuje u miru i raskoši i daruje bogatstvom i izo­ biljem svoje poklonike. I premda je, po legendi, tučen olujama, raskomadan i mučen od strane svojih neprijatelja, Bog koji nosi tirzus dok beži od neprijatelja koji ga progone, on se ponovo diže iz mrtvih u novi život i obnavlja vitalnost prirode. Pod imenom Janus on je brat ili mladoženja Persefonc, a sa njom i Demetrom učestvuje u Eleusinskim ritualima. Nije neinteresantno da se uzgred napo­ mene d aje Persefona atribucija Kraljevstva, u Zorahu nazvana Dcvicom, Sinovljevom Nevestom, koji je u Tifarelu. Ovaj graciozni, mladi Dionis, božanstvo koje pati i preobražava se, istovremeno i prolazan i večan, umire i ponovo izvire u novi duhovni život, je ono vrhovno božanstvo pesnika i mistika sekte nazvane Orfik, u čijim Misterijama duša i njena sudbina, kada se oslobodi tela, postaje is­ taknuti objekat. Slično božanstvo, koje izražava istu ideju duhovne uravnoteže­ nosti i preobražaja, bog koji poseduje gotovo identične karakteris­ tike kao i Dionis, bio je Mitra, persijski Bog Svctlosti, svetlosti tela i svetlosti duše. On je odražavao onu briljantnu karakteristiku moći Sunca koje nepogrešivo, iz dana u dan, iz godine u godinu, pobeđuje sile tame i njenog terora. Mitrina svetilišta su se obično nalazila u pećini koja je prvobitno, verovatno, predstavljala odmorište ispod zemlje gde se verovalo da se Sunce krije noću, da bi kasnije za odane poklonike postala bezdan inkarnacije u koji duše moraju da sidu. Zatim bi, kao i sam Bog, mogle da se uzdignu, pročišćene brojnim pokušajima i patnjama, u slavi i zanosu. Boginja Hator, zajedno sa Afroditom i Demetrom, bila je zdru­ žena za Sefiru Necah, Pobedu. U najranija vremena, H ator je u Egiptu smatrana kosmičkom boginjom, a verovalo se da je bila, kao boginja krava, personifikacija stvaralačke moći Prirode koja nepre­ stano rađa i stvara, donoseći i održavajući u životu sve stvari. Ona je 97

Drvo Života

bila "majka svoga oca i ćcrka svoga Sina", što istovremeno podseća i na tradicionalne formule Tetragramatona. Izgleda da postoji i vrlo značajna veza između nje, Izide i Nut, kraljice i personifikacije svemira. Već smo pomenuli legendu po kojoj je Horus ubio Iziđu, a njenu glavu je Tot pretvorio u glavu krave, glavu boginje Hator. Ovo bi ukazivalo na evolutivnu promenu stvaralačkih kosmičkih ener­ gija, od Izide iznad Bezdana u područje manifestovanja koje je više zemaljsko. H ator je predstavljana u različitim oblicima, a najčešće u onom sa kravljom glavom. Na nekim mestima prikazivana je kao ženska figura koja na glavi nosi krunu u vidu para rogova između ko­ jih se nalazi Sunčev disk; ponegde opet sa tijarom lešinara na čijem prednjem delu se nalazi zmija Urcus okružena sa još pet Ureusa. Na njenom vratu, pozadi, obično je prikazivan simbol radosti i uživanja, a na samim leđima je neka vrsta sedlaste tkanine ukrašene linijama; ponekad je ćelo njeno telo prekriveno krstićima, koji bi verovatno trebalo da predstavljaju zvezde. Na kasnijim slikama ona nesumn­ jivo predstavlja Nuit za koju je rečeno da joj iz grudi teče zvezdano mleko. Kao Hator, ona nije bila samo ono što je istina, već i ono što je dobro i sve što je najbolje u ženi kao supruzi, majci i ćcrci; ona je bila i Boginja zaštitnica svih pevača, plesača i zabavljača svih vrsta, lepih žena, ljubavi, umetnika i umetničkih dela. To je ono svojstvo u kome je ona isto što i Afrodita Gospodarica Ljubavi. Kao pandan Demetri ona označava neiscrpnu plodnost, rast i razvoj biljaka i živ­ otinja koji smenjuju jedni druge i ponovo se vraćaju u zemlju. Ne­ sumnjivo je obožavana i kao plodna boginja vegetacije i poljoprivrede, tim prc što su drevni narodi rast i razvoj smatrali činom ljubavi. Hermesu i Anubisu odgovara Hod, Slava. Hermes je bog razuma koji poseduje kvalitete Tota, ali u znatno nižem stepenu. Dok je Tot kosmičko i transcendentalno božanstvo, Hermes je zemaljski bog, opisan kao izumitelj astrologije i geometrije, medicine i botanike; on je organizovao vladavinu i ustanovio obožavanje bogova; on je iz­ mislio brojeve i slova alfabeta, veštinu čitanja, pisanja i besedništva u svim vidovima. On je, takođe, radio na sprovodenju seni mrtvih iz Gornjeg u Donji svet. U ovom aspektu on se povezuje sa predsta­ vom Anubisa ili Anpua, šakaloglavim bogom Egipćana, a srećemo 98


Drvo Životu

Svetlosti koja jc direktan prenosnik pet prana ili životnih struja. Kada jc reč o njemu kao nosiocu neba postoji jedan interesantan mit. U vreme dok je veliki bog Ra vladao bogovima i ljudima čovečanstvo na zemlji počelo jc ružno da govori o njemu što ga jc navelo na odluku da uništi ljude. Sazvavši razne bogove na skup po prcdlogu Nuit on jc dao boginji H ator u zadatak da uništi ljude širom sveta. Ubrzo nakon toga on sam silazi na zemlju, a pošto jc Nuit preuzela oblik krave, Ra seda na njena leda. Ne potraja dugo, a krava poče da se trese i drma zbog neravnina na zemlji, i tako jc Šu dobio zadatak d aje podupre i drži na nebu. Kada jc Šu zauzeo svoje mesto ispod krave i podigao njeno telo, nebesa iznad i zemlja ispod njega su oživeli, a četiri kravlje noge su postale četiri stuba neba na četiri najvažnije tačke sveta. Tako se dogodilo d aje bog Seb postao samostalno božanstvo. Seb jc bio bog zemlje i njegovo telo jc formiralo zemlju koja jc zvana Kućom Seba upravo kao što jc vazduh nazivan Kućom Šua, a nebesa Kućom boga Ra. Predstavljen jc kao čovek koji nosi Krunu Atef, a ponekad jc njoj pridodavan i oblik guske. Podudarajući se sa Malkutom, Kraljevstvom, Seb predstavlja plodnost površine zemlje, a u mitologiji podzemnog sveta igrao je takodc značajnu ulogu, zadržavao jc one duše pokojnika koje nisu bile u stanju da predu u Tuat. Persefona jc bila grčka boginja zemlje, slična egipatskom Sebu, a kod Rimljana jc bila poznata pod imenom Prozerpina. Priča o tome kako ju je nasilno obljubio Had, i o njenom prisil­ nom držanju pod zemljom suviše jc dobro poznata da bismo je ovde ponavljali. Neki ovo tumače kao nedostatak Duše u telu i njeno ponovno rađanje, dok drugi u Prozerpini jednostavno vide mit o kultu vegetacije, s tim što je boginja semc kukuruza koje ostaje zat­ voreno u zemlji tokom jednog dela godine, a povratak Preozcrpinc Majci Demetri je nicanjc kukuruza, obezbedivanje hrane za čoveka i životinje. Premda bismo ovim morali zaključiti proučavanje bogova u meri u kojoj smo se mogli pozabaviti ovom temom, ne može se dovoljno jasno istaknuti da se ovo veoma složeno područje mora dobro proučiti sa raznih aspekata filozofskih veza pre nego što se pristupi praktičnom radu na prizivanjima. Da bi bio moguć bilo kakav uspeh 100

<$C*lo Pog)t>vljC

u prizivanju i čvrstom uspostavljanju jedinstva i zajedništva sa bogo­ vima, Tcurgista treba da bude dobro upoznat, bar teorijski, sa priro­ dom bogova, principima i funkcijama koje oni ispunjavaju u prirodi i univerzumu i šta su oni uistinu. Sve legende i mitovi starih naroda koje se odnose na bogove otkrivaju vredne činjenice o njihovoj istin­ skoj prirodi ukoliko se upotrebi samo malo selektivnog rasuđivanja uz poznavanje temeljnih principa koji čine osnovu Kabalc. T cur­ gista mora da uloži napor da shvati, koliko god je to moguće, zašto su prihvaćene životinjske forme kao maske Bogova, a postoje mno­ ga tumačenja tako da bi trebalo od onih koja su najverovatnija i najsmislenija napraviti sintezu. Predložio bih da se predstave Bo­ gova pažljivo proučavaju, jer će se uložen trud višestruko isplatiti. Zaintercsovan student bi morao bar da poseti Egipatsku galeriju u Britanskom muzeju ili bilo kom drugom muzeju i da se dobro upozna sa konvencionalnim umetničkim formama pomoću kojih su predstavljeni Bogovi.

101

DRUGI DEO

„SEDEĆI UDOBNO U SVOJIM FOTELJAMA MOŽETE OTPUTOVATI DALJE NEGO ŠTO JE TO IKADA KOLUMBU POŠLO ZA RUKOM I TO U SVETOVE KOJI SU VELIČANSTVENIJI OD ONIH KOJE SU NJEGOVE OČI VIDELE. ZAR NISTE UMORNI OD POVRŠNOSTI? POĐITE SA MNOM DA SE OKUPAMO U VRELIMA MLADOSTI. MOGU DA VAM POKAŽEM PUT ZA OBEĆANU ZEM IJU ." Sveća Vizije, A.E.

103

SED M O POGLAVLJE

Sada bi trebalo da je već sasvim jasno šta su ciljevi i funkcije Magije. To je tehnički sistem obuke koji prc ima božanski nego zemaljski cilj. Ukoliko se nekom preterano razložnom posmatraču učini d a je Teurgista isključivo zaokupljen objektivnim stvarima, to je samo zato što on kroz njih i nomene koji su njihov simbol može da postigne svoj krajnji cilj. Oprema koju koristi Magičar nije samo puko sredstvo koje on upotrebljava niti je samo instrument u njego­ vim rukama, zato njihove apstraktne radnje nikada ne može da shvati neko ko nije upućen, odnosno ko ne posedujc posebno obra­ zovanje. Sve stvari, fizičke i mentalne potrebne su da bi se ušlo u rad magičara i to ne zato da bi zavarao sebe ili svoje poklonike, jer Magičar se okružuje onim što bi se moglo nazvati impresivnim „rekvizitima” u vidu štapa, pehara, mirisa i tamjana, neobičnih znakova i simbola, zvona i prizivanja koja zvuče varvarski. U vezi sa simbolima i sigilima Jamblihus je pisao da „oni” (Tcurgisti) opo­ našaju prirodu univerzuma i stvaralačku energiju Bogova ispravlja­ jući određene pojave kroz simboliku mističnih, okultnih i nevidljivih intelekata, upravo kao što priroda ...izražava nevidljive uzroke kroz nevidljive forme... Tako su Egipćani, opažajući da se sve uzvišene prirode raduju kada naiđu na niža bića i da zbog toga žele da ih is­ pune dobrim kroz što je moguće veće oponašanje njih samih (ovih prvih), veoma pravilno pokazivali način tcologizacijc prilagođen mističnoj doktrini skrivenoj u simbolima. Međutim, ovo nije u sta­ nju da u potpunosti pruži odgovarajući i zadovoljavajući odgovor na uobičajeno pitanje zašto se Magičar oprema takvim „pomagalima” kao što su odora, zvono i krug, sve ono što prosečnoj osobi deluje neshvatljivo i donekle protivrečno, a u priličnoj meri deluje i kao

105

Drvo Života

šarlatanstvo. Ovakvo mišljenje je, naravno, sasvim netačno. U stva­ ri, ono je toliko pogrešno i neopravdano, kao kada bi se optužio fizičar za šarlatanstvo zato što u svojoj laboratoriji ima nekoliko mikroskopa različitih jačina, snabdevenih točkićima, ccvima i ploči­ cama i što je njegov sto prekriven papirima na kojima su ispisane neshvatljive matematičke i fizičke formule. Ustvari, sve su to samo sredstva koja mu služe da bolje shvati klice, bakcile i mikroskop­ ske organizme, odnosno sve ono što predstavlja predmet njegovog proučavanja. Magijska aparatura isto tako predstavlja sredstvo podjednako neshvatljivo laiku - koja omogućava Magičaru da bolje shvati sebe i da se sjedini sa nevidljivim, ali zbog toga ništa manje stvarnim, dolovima prirode. Već smo rekli daje Magija nauka čiji je cilj obučavanje i jačanje Volje i Imaginacije. Više od bilo čega drugoga, Misao i Volja su ono što se zaista računa u Magiji, a magijska hipoteza se sastoji u tome da korišćenje instrumenata veštine i sigila kojima se okružuje Magičar tokom obrednje radnje omogućavaju zadobijanje stvaralačkih sposobnosti. Elifas Levi je veoma izričit o ovom pitanju i uočava da su obredi, odore, mirisi, slova i brojevi neophodni, kao što smo rekli, za angažovanjc imagi­ nacije u podučavanju Volje, a uspeh magijskih operacija zavisi od predanog pridržavanja pravila svakog obreda.” Može se dodati, takođe, u prisustvu i uz predanu upotrebu svih pravih sigila. Hijeratski, sugestivan i ne malo važan momenat u vezi sa ovim instrumen­ tima i odorama, ovim znacima i obeležjima, je to da su oni simboli koji predstavljaju ili urođenu okultnu silu u čoveku ili Esenciju, od­ nosno princip koji postoji kao inteligentna pokretačka sila univerzuma. Njihova prvenstvena svrha je da automatski probude struju skladne misli ili da izazovu neodoljiv podstrck mašte koji će oplemeniti Magičarcvo biće prema načinu koji je uređen karak­ terom obreda i pojedinačnom prirodom simbola. Ukratko, magijski ritual je mnemonički proces tako uređen da nam erno dovede do razvcscljavanja volje i rasplamsavanja mašte, a završava se pročišćenjem ličnosti i postignućem određenog duhovnog stanja svesti u kome se ego sjedinjuje ili sa vlastitim Višim Sopstvom ili Bogom. Svakim činom, rečju i mišlju, ovaj jedan cilj se neprestano sledi u svakom ritualu ponaosob. Cak se i sigil za svaki obred razlikuje na takav način da se ukazuje na njegovu jedinstvenu svrhu, a jedna 106

(Sedmo Pogjavljc

vrsta simbola može da se primeni za prizivanje samo jedne vrste univerzalne esencije. „Ne postoji ništa”, verovao je Jamblikus, „što nije i do najmanjeg stepena prilagođeno Bogovima, u čemu Bogovi nisu trenutno prisutni i sa čime nisu sjedinjeni.” Za napad na Sveti Gral trenutno se mobilišu svako čulo i svaka sposobnost, a cclokupna individualna duša O peratora mora da učestvuje u tom činu. Svako od nekoliko kadenja, svaki trenutak rituala teranja, prizi­ vanja i kruženja treba uistinu da služe kao podsetnik na ciljeve te jedne jedine svrhe koja postoji samo za Magičara, sredstva za kon­ centraciju njegovih moći i postizanje ushićenja. Kada simbol nad simbolima pogodi njegovu svest, kada se osećanje nad osećanjima uzdigne da bi podstaklo maštu Magičara, tada nastupa trenutak vrhunskog uživanja. Svaki nerv u telu, svaki kanal duše i uma, na­ pregnuti su u jednom snažnom grču radosti u jednu zanosnu poplavu volje i cclog bića u jednom pravcu koje prethodno određen. Svaki utisak, nastao kabalističkom metodom združivanja ideja predstavlja početnu tačku nizova povezanih misli koje se završavaju u vrhunskoj ideji prizivanja. Kada, tokom obreda, Teurgista stane u osmougao, tada imena oko kruga izvan koga gori samo osam sveca, a prcovladujc narandžasta boja i iz kadionicc se uzdiže dim tamjana, storaksa u oblaku nalik na čuperke sve će to ukazivati umu Magi­ čara na Merkura ili Hermesa. Obično, misticizam smatra da čula predstavljaju prepreku za svctlost duše i da ona ne može da se manifestuje zbog priličnog uticaja i uznemirenosti koju izazivaju čula i um. U magiji se, međutim, smatra da su čula, kada su pod kontrolom, zlatna kapija kroz koju može da ude Kralj Slave. Pri izvođenju prizivanja svako čulo i svaka sposobnost moraju da budu naterani da učestvuju. „Razumcvanjc mora da bude formulisano u vidu znakova, a rezimirano u oznakama ili pcntaklima. Volja mora da bude potvrđena rečima, a reči delima. Magijska ideja mora da bude prevedena u svetio za oči, sklad za uši, miris za čulo mirisa, praznik za usta i oblik za dodir.” Ovaj citat iz razmišljanja Elifasa Levija na odgovarajući način dočarava kako ceo čovek mora da učestvuje u tcurgijskim ritualima. Budući da su, kao što smo videli, egipatski svcštcnici koji su izvodili rituale, objavljivali da ne postoji nijedan njihov dco koji ne pripada Bogovima, korišćenje čula i moći 107

Drvo Živda

uma u dobro organizovanom ritualu predstavlja idealnu metodu za prizivanje Bogova. Svaki čovekov dco pojedinačno, svako čulo i moć, moraju da budu uneti u ritual u kome će svaki od njih da ima svoju ulogu. Naša uobičajena preokupiranost neprekidnim indivi­ dualnim zahtevima tela, uma i osećanja nam onemogućava da vidi­ mo prisustvo tog unutrašnjeg principa, čiste stvarnosti unutrašnjeg života. O tuda je jedan od zahteva rituala da on mora ili u potpunosti da zaokupi ili da umiri određene delove čovekovog bića kako oni ne bi uticali na transcendentalno sjedinjenje sa Dajmonom. Razrađen sistem Božanskih oblika, vibriranja Božanskih imena, gestikuliranje i znaci, oznake duhova, veoma velika važnost geometrijskih simbola i sveprožimajućih mirisa, pored svoje prividne svrhe da prizovu željenu ideju d aše manifestuje, imaju još jedan dodatni zadatak. On se sastoji u potpunom zaokupljanju pažnje svakog od nižih principa, ili tako što će biti razdeljeni, odnosno usmcrcni na jednu od funkcija obreda ostavljajući dušu da može da se slobodno uzdigne i vine svojim putem u nebesku vatru gde bio mogla konačno da bude konzumirana kako bi se kasnije ponovo rodila u blaženstvu i duho­ vnosti. S jedne strane, ritual ili obred treba da deluje tako da čula i prenosioci budu angažovani svaki svojim specifičnim zadatkom, bez remećenja višeg stepena koncentracije Magičara. Šta više, obred ih razdvaja tako što svakome dodcljujc precizno određen zadatak. Otuda, kada nastupi trenutak egzaltacije, kada dođe do konzu­ miranja mističnog braka, ego biva razgolićen, sa njega se konačno skidaju svi omotači, i on slododno može da se kreće u kom god pravcu da poželi. Istovremeno, ispunjena je i najvažnija funkcija obreda; u srcu O peratora počinje da se budi tako snažna opijenost koja treba da posluži kao uvod u ekstazu sjedinjenja s Bogom ili Anđelom. Prema jednom drugom gledištu, ritual i sva potrebna aparatura treba da deluju tako da stvore u mašti Magičara, kroz kanale čula, tako celovitu zamisao, koja je, zbog svoje izuzetne realističnosti, prosvetljcnosti i moći kada se prizove, nazvana Bogom ili Duhom. Ovo je subjektivno gledište koje je, u grubim crtama, već izneto na prethodnim stranicama. „Svi duhovi, budući da su suštine svih stva­ ri, leže skriveni u nama, a nastaju i izlaze na svetlost dana jedino 108


kroz rad, moć (volju) i fantaziju (imaginaciju) mikrokosmosa.”* U ovom citatu, Baret smatra da se s razlogom može smatrati da su bogovi i duhovne hijerarhije ništa drugo do prethodno nepoznati vidovi naše vlastite svesti. Njihovo prizivanje ili zazivanje, od strane Magičara, sigurno da ne treba uporedivati sa stimulisanjem nekog dela uma ili mašte, koje bi dovelo do ekstaze, nadahnuća i širenja svesti. Posmatranja i iskustva Teurgista, stečena tokom dugog vremenskog perioda, su, manje više, pokazala da između određenih reći, brojeva, pokreta, mirisa i oblika, koji sami po sebi nemaju neki značaj, postoji poseban prirodni odnos. Imaginacija je moćan stva­ ralački agens, a kada se stimulišc na različite načine, njene tvorevine poprimaju realne oblike. Svaka rudimentarna ili pritajena ideja ili misao prisutni u mašti - ili Duhu, kako Teurgisti više vole da kažu, može ela bude dozvana ili stvorena u svesti pojedinca, ukoliko se pravilno koristi kombinacija onih stvari koje u skladu sa njom, izražavaju određenu fazu njene prirode ili saosećanje sa njom. Nema nekog posebnog značaja da li se za njeno opisivanje koriste arhaizmi srednjevekovnih filozofa, laboratorijski jezik psihoana­ litičara ili reči iz sveta pesnikove mašte. Možemo to nazvati osloba­ đanjem podsvesti, ponovo uspostavljenom zorom pamćenja rase, ili, da upotrebimo staromodan izraz, „prizivanjem” ili inspiracijom. Reči ne znače ništa; činjenice su sve. Upravo kao što slova „p.a.s” sama po sebi i svako zasebno nemaju neko posebno značenje, ali kada se spoje stvaraju u našem umu predstavu psa, tako isto i magijske reči, mirisne smole, pentakli i stimulatori Volje u mašti mogu da proizvedu predstavu velike moći. Ustvari, ova tvorevina može da bude tako snažna da donese nadahnuće i prosvetljcnost i da deluje veoma plodonosno na ljudski um. Sada bih želeo da kažem nešto više o raznim vrstama pribora. Mirisi i mirisne smole su oduvek korišćeni u ritualima, a drevni Teurgisti su napravili posebnu studiju o psihičkim i fizičkim rcagovanjima na različite mirise. Postoje tri razloga zbog kojih se oni koriste u obredima. U nekim obrednim radnjama potrebno je po­ nekad da se obezbedi materijalni prenosnik ili osnova za manifcstovanjcjJuha. Pale se velike količine odgovarajućih mirisnih *

Mag, Fransis Baret)

109

Drvo Života

supstanci, tako da od težih čestica koje lebde u vazduhu u vidu gustog oblaka dima prizvani duh može da izgradi fizičku osnovu ili telo, tako da mirisni dim služi kao privremeni prenosnik. Pored toga, mirisi služe i kao mirisna žrtva ili ponuda duhu ili samom Anđelu, s tim što je vrsta mirisne smole drukčija za svaki tip prizivanih inteligencija. Benzoj i sandalovina se koriste za duhove Venere, mirodija, oraščić i storaks za Merkurovske; sumpor za Satrurnovske; galbanum i cimet za Solarnc sile, i tako dalje. Kao treće, snažni i prodorni mirisi imaju vrlo veliko opojno dejstvo na samu svest, a svaki od njih ponaosob, predstavlja pratioca prizivanja određenog božanstva. Postoji još jedno tumačenje uvezi korišćenjc mirišljavih smola. Svakom slovu hebrejskog alfabeta dodcljcn je veliki broj podudarnosti, to su duhovi, inteligencije, boje, drago kamenje, ideje i mirisi. Ukoliko se uzmu slova iz imana duha, uz konsultovanjc pravih autoriteta, može se napraviti smesa mirisa koja će, kroz čulo mirisa, prizivati ime datog duha. Samo ova smesa mirisa može da stvori u mašti i pomoću pravog rituala prizove željeni duh. Ne bi smelo da se sumnja u suštinsku sugestivnost ovih mirisa, budući da čak i kod običnih ljudi neki mirisi dovode do opijenosti i uzbuđenja, kao što su to na primer mošus i pačuli, dok drugi deluju miomirisno i plemenito, dok opet ima onih koji đcluju umirujućc i razgaljujućc. Što se zvuka tiče, njegova moć je manje više dobro poznata, i o njemu će nešto više biti rečeno na narednim stranicama u vezi sa takozvanim „varvarskim imenima u zazivanjima”. Ovde je dovoljno da se kaže da se zvuk vezuje za zakon vibracije čije sile su dovoljno snažne da sruše ili ponovo izgrade bilo koji oblik na koji je vibracija usmerena. Scr E. A. Badž, egiptolog, uočio je da su egipatski sveštenici pridavali najveću važnost recima koje su izgovarcnc pod određenim okolnostima. Ustvari, izgleda d aje ukupna delotvornost tcurgijskih prizivanja zavisila od načina i visine tonova kojima su reči izgovarane. „Prizivanje”, kaže Jamblihus, „јс božanski ključ pomoću koga se ljudi otvaraju za ulazak Bogova; ono nas privikava na predivnu reku vrhunske svetlosti i zakratko nas izlaže neo­ pisivom zagrljaju i dodiru sa Bogovima; i ne odustaje sve dok nas ne uzdigne do sveopšteg skupa.”*

* Misterije, Jamblihus.

110

&cdmo Pogjavljc

Žrtva za čulo Ukusa, predstavlja mnogo veći problem. Ona je racionalna, kao što je i samo Pričešće jednostavno posmatra. Supstanca se obredno posveti i da joj se ime u skladu sa duhovnim prin­ cipom koji je posebno pogodan za nju. Pričesna pogača bi se mogla dovesti u blisku cezu sa Cererom ili Persefonom; vino sa Dahom ili Dionisom. Neke supstancc će više od drugih odgovarati inteligenciji Jupitera ili Merkura. Proučavanje magijskog alfabeta omogućava učeniku da sam utvrdi šta je to što treba da koristi. Dobivši ime, supstanca kroz prizivanje postaje nabijena božanskim prisustvom. Ka­ da se posvećena supstanca unese u telo smatra se da su Bog ili božanska suština neminovno prizvani ili inkarnirani u Magičaru, zato što je telo magičara upilo elemente od kojih se ona sastoji. Ova inkarnacija je još jedan vid Sjedinjenja Teurgiste s Bogom, a to sjedinjenje, prema onima koji su bili autoriteti medu starim naro­ dima, je jedan od najvažnijih aspekata Magije. Upravo ova vrsta Sjedinjenja, ukoliko traje tokom duže vremena, pomaže ostvari­ vanju zajedništva sa Božanskim Esencijama, budući da prcnosnici postaju prečišćeniji i daleko osctljiviji na prisustvo Boga. Što se tiče čula Vida, potrebno je da se podrobnije pozabavimo različitim simbolima. Neki simboli su, naravno, uobičajeni za svaki obred, dok drugi učestvuju isključivo u određenoj vrsti obreda. Na primer, koplje je materijalno oružje koje će imati svoju ulogu u operacijama posvećenim prizivanju Horusa i Marsa. U obredu u kome se, na primer, priziva Afrodita ili Izida, koplje bi najblaže rečeno bilo neprimereno i sve skupa u neskladu sa njihovom priro­ dom pa bi tako ceo postupak bio uzaludan. Pribori kao što su ruža koja izražava ljubav i govori o Prirodi koja je nalik na dražesnost kćerke Boga, bio bi mnogo prikladniji u obredu u kome Tcurgista želi da u sebi razvije viša osećanja. Međutim, u prizivanju Gospe Maat, Kraljice Istine, ruži zaista nema mesta. Osnovni simbol zajednički za sve operacije je Magijski Krug. Po definiciji ovaj simbol podrazumcva zatvoren prostor, ograničenje, razdvajanje onoga što je unutra od onoga sto je spolja. Korišćenjem Kruga Magičar tvrdi da on ograničava svoje radove samo na prostor ovih samonametnutih granica, da se ograničava na postignuće spe­ cifičnog cilja i da više nije pod uticajcm zablude, iluzije i stalne 111

Dpk-o Života

ргошспс kao slepi lutalica bez cilja i objektivnosti i da teži nečem višem. Pored toga, Krug je simbol beskonačnosti, ali i Simbol as­ tralne sfere Magičara koja je, s jedne strane, njegova individualna svest, njegov univerzum izvan koga ništa ne postoji. U ovom slučaju opet se može primeniti teorija subjektivnog idealizma kao način za

njegovo objašnjenje. Krug u kome je zatvoren Magičar predstavlja njegov poseban kosmos, a samoinaugurisano osvajanje tog univerzuma je deo procesa postizanja potpune samosvesti. Kako je Kosmos tvorevina transcendentalnog Ega, Magičar se sa proširen­ jem dosega svog vlastitog univerzuma, upoznavanjem sa strukturom i suprotnostima tog univerzuma, sve više približava samospoznaji. 112

Sedmo Poglavlje Po jednom drugom gledištu Krug se može smatrati Ain Sofom, a središnja Tačka Kruga - Sopstvom čija je dužnost da se proširuje kako bi obuhvatila i obim Kruga i postala beskonačnost. Oko Kruga su ispisana božanska imena. U zavisnosti od prirode Obreda ona će se znatno razlikovati, a njima svojstvena moć i dejstvo koje je urođeno tim imenima su ono na šta se Magičar oslanja kao na zaštitu od svih dem ona koji se nalaze napolju, a to su neprijateljski raspoložene misli njegovog vlastitog Ega. Kada se radi o imenima koja se ispisuju oko Kruga nameće se pitanje kako zašti­ titi unutrašnji astralni krug, univerzum svesti i koliko dobra zaštita astralne sfere može da se postigne u odnosu na spoljašnji krug. Nije dovoljno da Magičar samo iscrta božanska imena po obodu Kruga koji se nalazi na podu njegovog hrama. To je samo jedan dco cclokupnog procesa i predstavlja samo vidljivi spoljašnji znak unu­ trašnjeg sklada. Da bi se stvorio astralni Krug koji će biti neprobojan poput čelične tvrđave, a čiji će simbol biti naslikani Krug, potrebno je da se mcsecima nekoliko puta svakodnevno izvodi ritual teranja. Posvećenja i prizivanja koja su sadržana u Ritualu Teranja treba predano da se izvode iz dana u dan, a profinjena duhovna supstanca iz viših ravni uliva se u astralnu sferu čineći je podatnom i iskr­ ičavom pri svakom iznenadnom bljesku svctlosti. Oštro svctlucava aura sačinjava stvarni magijski Krug, čiji vidljivi oblik na podu hrama predstavlja samo zemaljski simbol. Nije na odmet da se iznese još par napomena u vezi sa Magijskim Krugom, kako bi se s njega skinula ljaga koju mu je naneo Vilijem K. Džadž - jedan od osnivača Teozofskog društva zajedno s Madam Blavatski, 1875. godine - u svom radu Napomene o Baghava Giti (Notes on thc Bhagava Gita). U tom delu, Vilijem K. Džadž, pothra­ njuje iluziju, kao što su to činili mnogi pisci, da su sve magijske operacije isključivo posvećene zazivanju elementala. Nadam se da ću u ovoj knjizi pokazati u kojoj meri je ovo pogrešna postavka. Međutim, gotovo je neprihvatljivo tumačenje po kome Džadž iznosi ovakvu tvrdnju samo da bi sačuvao one koji su kratkog daha od opasnosti i sprečio ih da se bave stvarima kojima nisu dorasli. Džadž izražava mišljenje da je korišćenje Kruga kao zaštite koja treba da posluži da se spreči ulazak demona i drugih astralnih entiteta, ust113

Drvo Života

vari poslcdica straha oci njih, i pravilno zaključuje da je strah posledica neznanja, koje s pravom osuđuje. Teorijski posmatrano, sve ove opaske veoma su dobre i uverljive. Neznanje rađa strah i u njemu je koren svakog neuspeha i velikog broja nevolja. Međutim, da li u svakodnevnom životu osuđujemo i sprečavamo da se koriste preventivna i dczinfckcionih sredstava zato što se u osnovi njihove upotrebe nalazi naš strah od različitih infekcija? Da li sa naših ulica treba da se uklone trotoari i kolovozi zato što nas stalno podsećaju i upozoravaju na naš paranoični strah od saobraćajnih nesreća? U stvari, sama rasprava na ovakav način predstavalja čist apsurd. U svakom slučaju, ovakvo tumačenje podrazumcva potpuno neshvatanjc prirode, svrhe i funkcije Kruga. Kada se predviđa da bi moglo doći do opasnosti iz bilo kog pravca, sasvim je prirodno da se prcduzmu mcrc koje će sprečiti da do nje dodc, a bilo kakvom raz­ mišljanju o strahu i neznanju tu nema measta, upravo zahvaljujući tome ljudi i danas hodaju po zemlji. Ukoliko bih, na primer, dok iz­ vodim obred kojim prizivam mog Svetog Anđela Čuvara, trebalo da ostanem svestan činjenice da moj um, dušu i uopšte polje rada, može da napadne gomila gnusnih entiteta, najnižih žitelja astralne ravni, koje ncsumljivo privlače magnetni uticaji koji zrače iz mog Kruga? To bi oskrnavilo sve moje napore, a operacija bi unapred bila osuđena na propast, ukoliko bi se obredno izvodila. I ne samo to, njen ishod bi mogao da bude i nastanak opsesije, koja nema baš ničeg zajedničkog sa izvornom idejom zbog koje je uložen sav trud. Krug ima funkciju da jednostavno uspostavi duhovnu granicu unu­ tar koje može da se odvija spiritualna radnja neometano i bez bo­ jazni od upliva demonskih i spoljašnjih sila.U svakom slučaju, baviti se poslom Magičara sa smrtnim strahom u srcu, znači samo prizvati nevolju. Po pravilu, svaki čovek tokom svog životnog veka ima do­ voljno problema, da zaista nije potrebno izigravati heroja i tražiti ih još više. U nutar kruga se obično iscrtava neka druga geometrijska figura, kao što je kvadrat, osmougao, T-krst ili trougao, koja ukazuje na pri­ rodu rada. Figura sa pet temena će označavati operaciju koja je vezana za Mars i prcdstavljaćc vladavinu Volje nad elementima. Os­ mougao govori o obredu koji se odnosi na Merkursku prirodu, 114

Sedmo l>ogJavljc

budući d aje osam broj Hoda, Sefirc kojoj je dodeljen Merkur. U nu­ tar ove figure, kao osnova koja služi za izvođenje svog njegovog rada, simbol niže Volje, nalazi se O ltar po kome Magičar ra­ spoređuje magijske instrumente koje će koristiti. To je središnji te­ melj Magičarevog rada, stožer kome se on neprestano vraća sa ivica kruga. Taj oltar treba da bude tako načinjen da njegov oblik i veličina, i sam materijal od koga je napravljen, budu u skladu sa os­ novnim filozofskim principima Kabalc, kako bi uvek podsećao Magičara na ono što radi. Kcdrovina, na primer, ukoliko se upotrebi za izradu Oltara, uvek će asocirati na Jupiter, dok je hrastovina atribu­ cija Marsa. Drvo lovora ili akacije, a oba su pripisana Tifareiu, međutim, odgovaraćc biće u skladu sa svakom vrstom operacije, jer Tifaret i njemu podudarni elementi, simbol su sklada i ravnoteže. O ltar treba da bude tako napravljen da služi i kao škrinja u kojoj mogu bezbedno da se drže i čuvaju svi instrumenti. Postoji, me­ đutim, jedan izuzetak od opšteg pravila. Iznad glave Teurgiste uvek mora da visi lampa, a ona se nikada ne stavlja ni na, ni u Oltar. U svim sistemima ona je simbol nesputanog zračenja Višeg Sopstva, Svetog Anđela Čuvara, ka čijem Znanju i Razgovoru Magičar tako vatreno teži. Uvek kada lampa svetli, obasjavajući magijski rad, taj rad nosi besmrtni pečat legitimnosti, takoreći, stalne potvrde i odo­ bravanja od strane Svetog Duha. Štavišc, ulje koje ova lampa troši je maslinovo, ono koje je posvećeno Mincrvi, boginji Mudrosti. Oružje, takozvano elementalno oružje, raspoređuje se pre po­ četka rada na površini Oltara. Sastoji se od Štapa, Mača ili Bodeža, Pehara i Pentakla, predstavljajući slova Tctragramatona, ali i četiri elementa od kojih je ćela skala svih mogućih raznovrsnosti u kosmosu sačinjena. Štap se vezuje za Vatru; Pehar za Vodu; dok je Vazduhu dodeljen Mač, a Pcntakl je simbol postojanosti i nepok­ retljivosti Zemlje. Ne postoji oružje koje bi bilo simbol petog i krun­ skog elementa Duha ili Akaše, jer on je nevidljiv, a njegova tatviska boja je crna ili indigo. Postoji niz podudarnosti koje bi mogle da budu veoma značajne za Magičara. Za svakog od Bogova postoji karakteristično oružje ili simbol koji preciznije i savršenije od bilo čega drugoga izražavaju njegovu suštinsku prirodu. Otuda, kada Magičar podigne Štap to 115

Drvo /jvoLi

treba shvatiti kao njegovo podvrgavanje autoritetu i mudrosti boga Tahuti pred skupom kosmičkih Bogova. Kada uzme skiptar, on ob­ znanjuje svoj odnos sa Maat, Gospom Istine i Suverenosti, dok višežilni korbač ili bič označavaju njegov autoritet i samožrtvovanjc, što ga automatski povezuje sa Ozirisom. Stap je Volja, predstavlja mudrost i duhovno prisustvo stvara­ lačkog sopstva, hiaha, i treba da bude prav i moćan, dostojna figura Magičarevc božanske sile. Pasivan i prihvatajući, Pehar ili Putir, je istinski simbol Magičarcvog Nešmaha, intuicije i razumcvanja koje uvek otvoreno čeka na vrhunsku rosu koja, prema Knjizi Sjaja (The Book o f Splendour), svakodnevno pada iz najviših predela da bi pročistila dušu. U obrednoj Magiji Pehar se veoma retko koristi, pa i tada samo u najvišim prizivanjima, da bi se u njemu držala žrtva livcnica; u zazi­ vanjima on nema nikakvu ulogu. M ačje hladan čelik, težak, oštar i probojan, kao sveobavijajući i sveprožimajući vazduh, uvek u stanju neprekidnog toka i kretanja. Ovo je simbol po kome se prepoznaje Ruah ili um, koji je, ukoliko nije obučen, nepostojan i u stanju stalnog kretanja, nestabilan i teško se kontroliše. Budući da je to instrument koji seče, onaj koji se koristi pri analizama i seciranjima, u obrednoj Magiji on ima funk­ ciju onoga koji tera i nikada ne treba da se koristi u radnjama čiji je krajnji cilj prizivanje najvišeg. Okrugao, inertan, napravljen od voska, prikladan simbol zemlje, plastičan u očekivanju da ga inteligencija oblikuje, Pcntakl je obelcžjc tela, Hram Svetoga Duha, spreman da primi kroz teurgijske i telestičke rituale priliv božanskog duha. Pcntakl, prema Leviju, predstavlja znak koji u sebi sažima svu magijsku dogmu u jednoj od njenih posebnih faza. Tako je on pravi izraz ukupnosti misli i čina volje, on je potpis uma. Trougao Veštine je, sam po sebi, savršen filozofski simbol manifestovanja tamo gdc se prizivani duh zaziva u vidljiv oblik. Pred­ stavljajući prve kosmičke manifestacije ili tri glavna Sefirota Vrhunskih Svetova, Trougao je idealna predstava rađanja, manifestovanja u formirano opipljivo postojanje onoga što je prethodno bilo samo misao, nevidljivo i metafizičko. Upravo kao što prva tri116


jada predstavlja prvu potpunu manifestaciju iz Kruga Ain Sof-a, tako isto Trougao služi Magičaru za prizivanje sila mraka i noći na svctlost dana. "Postoji njih troje koje svedoči na zemlji", a to troje su temena Trougla povezana sa tri velika imena Boga. Iz Kruga svesti, koji je Magičarcv univerzum, priziva se pojedinačna i poseb-na mi­ sao da se manifestuje u Trouglu. Odora koju nosi Teurgista predstavlja njegovu unutrašnju pri­ krivenu slavu. Kao što u budizmu žuta odora koju je nosio Đikhu, simbol zlatnog sjaja njegovog unutrašnjeg solarnog tela, označava slavu kroz buđenje viših moći, to isto čini i odora za Magičara. Boje odore će se razlikovati u zavisnosti od tipa Operacije, crvena se oblači kada je rad vezan za Marsa, plava za Jupitera, a žuta ili zlatna za Solarne operacije. Što se tiče drugih simbola koji se koriste u Magiji, čitalac sam sada može sa lakoćom da ih proradi. Sto se tiče Štapa, premda mnogi Magovi, uključujući i Abrcmclina, savetuju da on treba da bude prilično dugačak instrument, Elifas Levi napominje da ipak ne bi trebalo da bude duži od ruke Operatora, i da treba da bude načinjen od grane badema ili leske, a jednostruka najfinija čelična nit treba da prolazi kroz njegovo sre­ dište s kraja na kraj. Neki Magičari ukrašavaju vrh ovog žezla. Glava Ibisa koja se povremeno koristi vezuje se za Tahutija, Gospodara Mudrosti i zaštitnika Magije. Jedan od najfinijih simbola na štapu je zlatni trozubac, koji predstavlja hebrejsko slovo Šin, a to znači "onaj koji ima Sveti Duh Bogova". Tu je i Lotos, koji omotava Štap, a uka­ zuje na obnavljanje i ponovno rađanje koje Magičar teži da ostvari. U ovom sličaju, stub štapa se boji u dve boje, donji dco je crn, a gornji bco. Slično značenje Lotosovom Štapu ima i onaj na čijem vrhu se nalazi Feniks, takođe simbol ponovnog rađanja iz vatre. Kada je Štap simbol Stvaralačke Volje i njegov izgled treba da bude praćen osobenim obeležjima te Volje. Upravo u ovome je i logika mnogih, naizgled apsurdnih i neuvcrljivih, opomena koje su davali Tcurgisti u vezi sa pribavljanjem podesnog magijskog oružja. Na prvi pogled i površno posmatrano, može se učiniti da je sva ta ner­ voza koja prati nabavljanje instrumenata preterana i krajnje detinjasta. Ali ukoliko se prihvati ovakvo mišljenje, prcvidećc se suština koja se nalazi u osnovi upravo ovakvih značenja instrumenata. Uko117

Drvo Živola

liko bi sc prihvatio Lcvijcv savct, na primcr kada sc radi o Štapu, tada bi ovaj istrumcnt trebalo da se oblikuje od savršeno prave grane bademovog ili leskinog drveta koja je neposredno prc cvctanja samo jednim jedinim zamahom otsečena sa stabla pomoću oštrog noža u trenutku pred izlazak sunca. Zatim Štap treba da bude veoma pažljivo obrađen, da se sa njega skinu listovi i grančice, da se oguli kora, pažljivo okrešu krajevi izglačaju ispupčenja, nakon čega slede drugi značajni postupci izrade koji su detaljno opisani u Transcendentalnoj Magiji. Svi ovi postupci imaju za cilj jačanje Vo­ lje. Magičar koji se namučio da dva i više puta ustaje u ponoć radi svog štapa, odričući se odmora i sna, samom činjenicom spremnosti na samoodricanjc. u znatnoj meri će doprineti osnaženju Volje. U tom slučaju. Štap će zaista predstavljati dinamičan simbol stva­ ralačke Volje, a upravo takvi simboli i instrumenti su oni koji su Magičaru potrebni. "Seljak koji sc svakog jutra diže u dva ili tri sata i odlazi daleko od kuće da bi ubrao izdanak neke određene biljke prc izlaska sunca, sigurno je da može da izvede bezbrojna čudesa samo ako ponese tu biljku sa sobom, jer ona će postati sve ono što on poželi da ona bude u interesima njegovih želja."* Slični postupci, kao ovi o kojima je bilo reči u vezi sa Štapom, mogu sc primeniti i na izradu drugih elementalnih oružja, budući da moraju da budu vidljivo otclovljcnjc stanja uma i duha Magičara, bez čega nikada ne bi mogli da deluju kao čudotvorni simboli. Uko­ liko um Magičara ne bi bio, na primcr, oštar i analitičan, i ukoliko ovaj kvalitet svesti ne bi doprinco izradi Mača, kako sc može očeki­ vati da se elementalni duhovi i psoliki demoni pokore njegovim naredbama i ustuknu iz kruga prizivanja? Pehar, takodc, kao simbol Intuicije ali isto tako i božanske Imaginacije, mora da bude obliko­ van na takav način koji je uz to praćen uzvišenim mislima i snažnim težnjama, kako bi jasno izrazio neku intuitivnu zamisao, bilo tako što će se na njegovoj spoljašnjosti nalaziti neki crtež ili reč koji imaju izuzetan značaj ili će sam njegov oblik odražavati božansku zamisao. Svaki čitalac će morati, sam za sebe, da odluči koji su to načini na koje će drugi instrumenti nositi obeležje duhovne sposobnosti ili svojstva koje treba da izraze. *

Transcendentalna Magija, Elifas Lcvi. 118

Sedmo Pogjavljc

§

Veoma često se ukazuje na činjenicu da su Volja i Imaginacija dve osobine koje se najčešće koriste u Magiji, pa ćemo zato ovoj temi posvetiti nekoliko stranica na kojima će biti izneta mišljenja Tcurgista, uz par korisnih primedbi. Jedna od najvećih moći koju posedujemo jeste Imaginacija, moć izuzetnog stvaralaštva koje se ne može ni opisati niti objasniti. Ona je, tvrdi Jamblihus "moćnija od sve prirode i rađanja, a kroz nju možemo da se sjedinimo s Bogo­ vima, da prevaziđemo ovozemaljski poredak, da učestvujemo u večnom životu i energiji nadnebesnih Bogova. O tuda je to onaj prin­ cip kroz koji smo u stanju da se oslobodimo sudbine." Mnogi ljudi danas smatraju d aje ova sposobnost isto što i fantazija i sanjarenje, pa joj se, otuda, osporava bilo kakva stvarna i opipljiva vrednost. Teško daje moguće napraviti veću grešku. Kao što i samo njeno ime govori (lat. Imago, -inis f = lik, slika; predstava, ideja, misao prim.prcv) lo je sposobnost da se oblikuju pojmovi, moć da se stvore likovi koja, kada se usavrši, može da bude najznačajniji pomoćnik duši u njenim daljim putovanjima. Hjum, filozof skeptik, govorio je 0 imaginaciji kao o nekoj vrsti magijske sposobnosti duše koja je kod genija uvek savršena, i upravo bi se moglo reći da je ona ono što se naziva genijem. Čak je i metafizičar, Emanucl Kant, tvorac teške i ponekad škripeće mašinerije koja je a priori intelektualna, je verovao da se o razumcvanju može govoriti kao o imaginaciji koja je postala svesna svojih vlastitih aktivnosti. Magija predlaže ubrzani duševni razvoj tako što će se intenzivno kultivisati, u čemu imagina­ cija igra veoma važnu ulogu. Smešno je, i prilično žalosno, kada raz­ mislimo koliko malo se ova sposobnost koristi i koliko retko je većina ljudi stavlja u pokret u svakodnevnom životu. A ipak, bez nje, 1raznih vidova čuda i inovacija koje se zahvaljujući njoj stvaraju na svim poljima naših aktivnosti, koja bi u stvarnosti bila samo čulima i umom sputana i ograničena misao, ništa trajno i napredno ne bi bilo stvoreno. Ne peva i ne svedoči o njenoj veličini samo pesnik, umetnik, muzičar, matematičar i pronalazač, budući da sva svoja do­ stignuća duguju njenoj večnoj misteriji, nju podjednako moraju da koriste i poslovni magnati, menadžeri i državnici ukoliko žele da uspeju na svom putu. Nemaštovit čovek je osiromašen bar za polovinu duševnog bogatstva i životne slasti, dok oni koji imaju sreće, ili su 119

Drvo Života

dovoljno pametni d aje koriste, ncštcdicc grabe najveća moguća za­ dovoljstva dostupna čoveku. Najlepši primer stvaralačke imaginacije je ona izražajna pre­ dstava koja se neprestano odvija pred našim očima - igra male decc. Dva tri parčenceta štapa i kanapa, nekoliko kamenčića, malo blata i kantica vode biće za normalnog, zdravog dečaka sav potreban gra­ đevinski materijal da u svojoj mašti izgradi ćelu armadu krstarica i bojnih brodova zajedno sa veličanstvenom lukom. Najneuglednija lutka je obično maloj devojčici najomiljenija i najlepša, jer izgleda da "ružno pače" ipak daje najviše poleta dečijoj mašti. Lepo obučena lutka, sa očima koje se otvaraju i zatvaraju, kose boje lana, rumenih usana izgleda da zapravo otupljuje oštricu aktivne i žive mašte. Posmatrajući kako se deca igraju, čovek uočava koliko malo toga im je potrebno da bi napravili pravu dramu i dirljivu tragediju. Tako je neko u stanju da vidi poeziju u kupusu ili u svinji sa prasićima, dok će neko drugi čak i kod najuzvišenijih stvari primetiti samo njihove najnevažnije odlike, smejaće se skladu oblika, ismejavaće najdublje filozofske ideje. Isto ovo se nalazi i u osnovi slikarove sposobnosti da u jadnom skitnici vidi objekat za izradu karakterne studije iz koje će proisteći izvanredna slika. Uzrok svega ovoga leži u misteriji ima­ ginacije. Kako da objasnimo tajnu ove individualne stvaralačke snage, koja prevazilazi i nas same i postaje gospodar predstava i reci? Preuzimajući kontrolu nad njima iz uma koji razmišlja, ona im daje simbolično i dublje značenje, sve dok predstave, pojmovi i reči, pročišćeni i ponovo sastavljeni, ne postanu organizam putem neke stvaralačke transcendentalne sile koja je moćnija od sveg razuma. Ovo je isto tako velika misterija kao što je to rast i razvoj nekog organizma u prirodi; ništa manje čudesna od biljke koja crpi iz zemlje nekom nepoznatom moći esencije koje preobražava i zatim ih čini korisnim za sebe. U prohujalim vekovima, zbog snažne intelektualne potrebe da se utvrdi osnovni koren postojanja, filozofi su želeli da uspostave zakon po kome je postanje utemeljeno u Razumu i Misli, to jest kada nisu pripadali materijalistima koji su tvrdili da je materija jedina stvarnost. Magijsko gledište, kako je već rečeno, stoji na stanovištu da ni razum ni misao ne leže u korcnu stvari, jer misao je samo aspekt samog kosmosa.To je neopisiva duhovna esencija (su120

6cdmo PogJavljc ština) koja nije um već uzrok postojanja uma; ona nije duh već po­ vod za postojanje duha; ona nije materija već uzrok kome materija duguje svoje postojanje. Da bi objasnio nepremostiv jaz koji postoji između Razuma i materijalnog univerzuma filozofski um je nailazio na veoma teško iskušenje. Glavna idealistička postavka bila je ista ona koja se nalazi u Logici. Zaključak se čvrsto zasniva na premisi da je univerzum logičan ishod apsolutnog razuma, a njegov razvoj dedukcijom sledi iz racionalnih kategorija mišljenja. Međutim, u skorije vreme jedan filozof nazvan Favset u nastupu izuzetne geni­ jalnosti u magnovenju je spoznao da je proces po kome je uni­ verzum evoluirao i došao u postojanje bio imaginativan, stvaralačaki proces i da je Imaginacija, a ne apsolutni razum, pa čak ni instink­ tivna Volja, ona koja stalno hrli da se manifestujc, dao tako ključno rešenje ovog zamršenog filozofskog problema. Ovu imaginaciju je definisao kao plastičnu, stvaralačku, psihičku stvar, kojoj sva ljudska delatnost i sposobnosti duguju svoje postojanje. Ne bih voleo da čitalac poveruje da se u potpunosti slažem sa Favsetovim zaklju­ čcima jer ja sam pristalica gledišta koja se nalaze u Kabali a koja su detaljno izložena u mom drugom radu. Ovo Favsetovo mišljenje ne bi imalo nikakvu značajniju vrednost da se delimično ne poklapa sa idejama Teurgista. Oni su polazili od postulata da je Ideacija prva manifestacija, da je njenim delovanjem rođen univerzum. Ipak, očito je da se ovde ne misli ni na Razum ni na Misao u onakve kakve ih mi znamo, već na neku apstraktniju sposobnost koja je na izvestan način slična Imaginaciji. Razum je za Imaginaciju isto što i ma­ terija za oblik, isto što i instrument za agens, telo za vladajući duh, isto što i senka za ono što odražava. To je ona moć u čoveku koju Madam Blavatski naziva krijašakti a koja je definisana u Tajnoj dok­ trini kao "misteriozna moć misli koja joj omogućava da proizvede spoljašnje, opažajne i pojavne rezultate putem vlastite njoj svojstvene energije", a kao takva ona je tesno povezana sa Voljom. Rituali i obredi koje danas smatraju čistim gubljenjem vremena oni koji ne znaju kako da ih izvedu, koji ih osuđuju kao nešto što ni­ kada ne daje stvarne rezultate, najmoćniji su onda kada se svaka radnja u njima do kraja spozna i razume i kada se Imaginacija proširi, a Volja čvrsto usredsredi na cilj kome se teži. Na cclokupan 121

Drvo Životu

ljudski ego u stanju tcurgijskog ushićenja spušta se više Sopstvo ili Univerzalna Esencija i podiže ga i on tako postaje prosvetljeni prcnosnik natprirodne moći. Ono što uslovno nazivamo Imaginacijom kod običnog čoveka po Teurgistima, svih vremena, je urođena sposobnost duše da upija lik­ ove i odraze božanskog Astrala, a Elifas Levi ukazuje da bez posre­ dovanja telesnih organa Duša može sama po sebi, uz pomoć svog dijafaniteta ili imaginacije, da opaža objekte koji postoje u unive­ rzumu, bez obzira da li su duhovne ili fizičke prirode. Drugim rečima, imaginacija je vizija duše koja neposredno i trenutno opaža sve vrste ideja i misli. Vidovitost se isto tako smatra proširenjem snage Imaginacije. Prihvatajući, kao što činimo, Levijevu tvrdnju da su Volja i Imaginacija one stvaralačke sposobnosti koje se uvode tokom Teurgijskih obreda kako bi se ovladalo prirodnim silama, čitalac bi mogao da se zapita "Sta ako neko poseduje samo prosečne sposobnosti? Šta ako se naiđe na siromaštvo duhovnog stvaralaštva? Ukoliko ove moći nisu dovoljno snažne i sposobne za magijsko oblikovanje, da li se mogu razviti i pojačati?" Odgovor je potvrdan, nesumnjivo je da mogu. Drevni mudraci su smislili različite vežbe pomoću kojih manje više prosečan čovek može da se pretvori u kreativnu i nadahnutu osobu. On koji je duhom mrtav može tako da se preobrati i prcusmcri svoju energiju da stekne najjaču sposobnost stvaranja i genijalnosti. Ovde ću se pozabaviti sa đvc metode - onom koja zauzima istaknuto mesto kod Indusa i drugom koju primenjuju neki hrišćani, s tim što će treća - egipatska metoda - biti izneta i objašnjena kasnije u nekom drugom poglavlju. Nisam zagovornik katolicizma, sa njegovim svctlonošom jezuitstvom - a ipak u njemu nailazimo na izvanrednu knjigu, izuzetno vrednu i nezamenjivu za proučavanje koju je napisao mistik-jezuita Sveti Ignjacio od Lojola. U ovom nevelikom štivu iznet je najizuzetniji sistem obuke sa posebnim osvrtom na Imaginaciju. Izuzetno je samo onda kada se sledi ono samo, nezavisno od dogme i katoličke teologije. Ova knjiga je, naravno, hrišćanska po sadržaju, sa simbolima sektaškog katolicizma. Međutim, uz izvestan oprez, suština same mtode se lako može 122

6cdmo Pogjavljc

odvojiti od doktrinarne ograničenosti dogme. Po-moću ovog eksperimenta sveti Ignjacijc je postao čovek koji se uzdigao iznad genija kakav je bio; koji je stekao reputaciju, prema profesoru Vilijamu Džejsonu, jedne od najmoćnijih mašina ljudske organizovanosti i konstitucije koja je ikada hodala zemnim šarom. U svojoj knjizi, Duhovne vežbe Lojola savetuje svojim učenicima da ožive u području imaginacije sve istorijske događaje vezane za ovo­ zemaljski život svoga gospodara Isusa Hrista. Na ovaj način oni prisiljavaju svoju imaginaciju da vidi, dotakne, omiriše i okusi nevidljive stvari i ponovo ispripovedaju događaje koji su se davno desili i iščezli, a koje je svojim čulima primao njihov gospodar. Sveti Ignjacijc želi da se imaginacija podigne do vrhunca. Ukoliko se meditira o nekom od pitanja vere on je želeo da se tačno i precizno izgradi to mesto pred vizijom unutrašnjeg oka, da se pažljivo i pomno istraži, čak i da se dotakne. Ukoliko je to pakao, on će vam dati vreli kamen u ruku. On vas tera da plutate u zastrašujućoj tami gustoj poput testa, stavlja tečni sumpor na vaš jezik. Vaše nozdrvc se pune odvratnim smradom kao da ste u samom paklu i pokazuje vam užasna mučenja terajući vas da čujete bolne jauke. Želi da konstruišete Viziju Raspeća sa Hristom krunisanim trnovim vcncem, ispunjavajući na krstu spasenje čovečanstva, pretražujući nebo bolnim pogledom dok priziva svog Oca na nebesima. On bi da vas suoči sa zapanjujućim čudom vaskrsnuća i čudesima koja su se pre mnogo vekova dogodila u Palestini. Sve to Sveti Ignjacije nudi vašoj Volji kako biste razvili Imaginaciju kroz vežbanje. Pre nekoliko godina Franc H artm an je napisao, na ovu istu temu, da su "vežbe koje je propisao Lojola sračunate tako da razviju moći duše, naročito imaginacije i volje. Sledbenik treba da konccntriše svoj um na delove Biblije koji se odnose na rađanje, patnje i smrt Isusa Nazarećanina kao da su to istorijske činjenice. On se prema njima odnosi takoreći kao posmatrač, ali radeći postepeno na svojoj imaginaciji on postaje učesnik u njima, njegova osećanja i emocije se uzdižu do stanja viših vibracija; on sam postaje akter u igri, sam doživljava radosti i patnje Hrista, kao da je on bio Sam I lrist; a ovo poistovećivanjc sa predmetom vlastite imaginacije mo­ že da bude izvedeno sa takvim intenzitetom da se na njegovim vlas123

Drvo Života

titim rukama jave Isusove rane iii krvarenja na mestima iz kojih je krv tekla sa tela raspetog Hrista." Premda današnji Teurgista ne mora da vežba toliko da bi postigao efekte o kojima Hartman govori, ipak ova metoda nesumnjivo je nczamcnljiva za stimulisanjc one stvaralačke sposobnosti koja nekome nedostaje. Istrajnost i stalna primena sigurno će obdariti učenika voljom koja je nepopustljiva, umom sposobnim za dugotrajnu usredsređenost, a iznad svega imaginacijom koja je apoteoza kreativnosti. Ukoliko se ne slaže sa religioznim odredbama koje je svetac uveo u ove vežbe - ukoliko želi da izrazi svoje duboko neslaganje sa katoličkom dogmom i teologijom - onda neka učenik upotrebi sopstvenu imaginaciju da sačini vežbe koje će mnogo više odgovarati i biti prihvatljivije za njegov temperament. Neka predstavi sebi da sedi pored snažnog vodopada Nijagarc i ispred svog unutrašnjeg oka neka stvori predstavu reke čiji je izvor visoko u brdima, a onda kako ona mirno teče, žumoreći i romoreći. Zatim neka zamisli kako se postepeno približava provaliji, onda divlje brujanje pomahnitalc vode, njeno bacakanje tamo amo sa uskovitlanim kaskadama bele pene, njeno udaranje u stenovite gromadc i kako biva odbačena preko ivice u provaliju. A potom neka zamisli sve one zvukc, hiljade šumova vode koja pada preko ivice provalije uz eho grmljavine koja se neprestano ponavlja. Zatim neka zamisli sitne kapi koje se rasprskavaju svuda naokolo, lepotu nežnih kapljica koje prelamaju sunčevu svetlost u duginim bojama prepunim svetlucavosti preliva. I neka čuje, neka jasno čuje, snažnu duboku jeku strašnog udara vodenih kapi o stenje i vodenu površinu duboko dole u ponoru. Student može da stvori u imaginaciji i stvari koje su mu znatno bliže; zvuk zahuktalog voza, ukus čokolade u ustima, miris prijatnog parfema i oštar prodoran miris tamjana kao i dodir žeravice. Ono što se oblikuje u imaginaciji mora da bude vrlo precizno, tj. mora da se oseti ukus čokolade, a ne karamclc, zato Magičar mora da vežba tako da uspe da zadrži željeni ili zamišljeni lik ili utisak. Ovakvim podsticajima imaginacije njena snaga će klijati i rasti, razvijajući se tako da prevazidc shvatanje, a vremenom će steći i novu moć - duhovne izgradnje i stvaranja vizije. 124

6edmo Poglavlje Slično ovom, hinduizam propisuje za potrebe meditacije Tatve ili obojene simbole elemenata, a oni zahtevaju da ih bude pet. Kombinovanjem ovih elemenata dobija se trideset drugih elemenata i podelemenata, čiji slikovni simboli predstavljaju izuzetno dobre ob­ jekte za vežbanje imaginacije. To je crveni jednakokraki trougao, Tadžas; Apas je horizontalno položen srebrni polumcscc; Vadžu, plavi krug; žuti kvadrat je Pritivi, a crno jaje označava Akaša. Kom­ binacija bilo koja dva simbola kao na primer crveni trougao koji okružuje srebrni polumcscc, ili mali plavi krug postavljen u sredinu žutog kvadrata izgleda da se najizrazitije ističu naspram tamne pod­ loge unutrašnje vizije i da stimulišu sve moći imaginacije. Međutim, potrebno je kratko vreme da se ostvari efikasnost u vizuelizaciji ovih simbola. Kada O perater bude pristupio mnogo važnijim zadacima praktične Magije, kao sto je naprimer oblikovanje Tela Svetlosti ili Majavi-ntpa, i pravljenju simboličkih maski ili obličja Bogova u mašti, otkriće da u sebi poseduje moćnu stvaralačku silu koja će mu veoma koristiti. Sva ova obučavanja, kao što su vežbe Sv. Ignjacija ili tatva simboli nikada nisu uzaludno uložen trud niti su beskorisne, jer vežbanje predstavlja osnovu sveg tcurgijskog rada, bez nje ne bi bilo ni njegove trajnosti niti značaja. Slažemo se sa mišljenjem francuskog Maga, kada se radi o njego­ voj opasci vezanoj za imaginaciju, a ona glasi da je imaginacija najveći magičar u univerzumu. To je ona sposobnost kojoj dugu­ jemo besmrtna dela poezije, muzike i bilo koje druge umetnosti. Pesma i njene fontane jedno je od veoma malog broja profinjenih lit­ erarnih dela koja se bave izvorima umetnosti, a u skladu je sa ovim gledištem i predstavlja cclovit dokaz magijskih teorija koje se od­ nose na imaginaciju./!. E. se veoma približava teurgijskoj filozofiji u delu u kome pretpostavlja d a je naša duhovna priroda transcenden­ talno biće koje se budi dok spavamo i koga smo maglovito svesni u polusnu, kada svest deluje podcljcno, kada prima inspiraciju i svetlost kroz stelarni svet imaginacije. To je kristalno sočivo stva­ ralačkog Sopstva, a njegova snaga je ono što stvara čuda, lcči bolesti, pomaže slabima i ljudima kao opšte dobro daruje otkrovenje duha.

125

'

O S M O POGLAVLJE

U Uvodu knjige Joga aforizmi Patandžalija Vilijem K. Dadž piše da su drevni Hindu Mudraci znali tajnu jačanja volje i načine da se desetostruko poveća njena snaga i efikasnost. Ova vekovna tajna, jačanje snage Volje i Mudrosti, nikada nije izgubljena. Da bi ost­ vario bilo koju planiranu duhovnu promenu, student božanske Tcurgijc prvenstveno mora da se posveti Volji, pa otuda sve ono što utiče na povećanje njene snage i buđenje njenih pritajenih potenci­ jala kako bi se pretvorila u nesavladivu silu kojom može svesno da se manipulišc, spada u prirodu transcendentalnog posvećenja. Volja nije ni dobra ni zla. To je samo m oć i podjednako prožima sve stvari. U Transcendentalnoj magiji Levi daje razne savetc. Takvi su: "Uko­ liko želite da vladate sobom i drugima, naučite kako da želite... Kako možemo da naučimo da želimo?... Propisi koji nam izgledaju najnevažniji, sami po sebi potpuno strani cilju na koji se odnose, uvek doprinose tom cilju zahvaljujući obrazovanju i vežbanju volje... Čoveka može da promeni navika koja poslovično postaje njegova druga priroda. Upornim i postupnim atletskim vežbama telesna en­ ergija i spretnost mogu da se razviju, odnosno oblikuju do zaprepašćujučeg stepena. Isto je i sa duhovnim moćima." Suština njegovih saveta, za koje se ne može reći ništa drugo sem da su ra­ zumni, odnosi se upravo na ovo. Putem samonametnutog asketizma, odricanjem, tokom trajanja vežbi, od stvari koje se obično smatraju svakodnevno potrebnim, uči se veština samosavlađivanja i življenja oslobođenog od nestalnosti večnih plima i oseka koje čine život i stiče se snažna i obučena volja. Izuzetno je važno da se za­ pamte reći "samonametnuti asketizam" i da one prethode izrazu "tokom trajanja vežbi". Ovo je posebno bitno jer predstavlja ključ za 126

Osmo PogJavljc

otvaranje vratnica Volje. Prc nego što se detaljnije pozabavimo ovom tvrdnjom vrcdelo bi da se osvrnemo na to kako se može označiti samoodricanjc kojim se negira jedino ne-sopstvo stvari za kojima se žudi, da bi se šlepa tama otvorila svetlostima Istinske Volje, Unutrašnje Vizije i Stvarnog Sopstva. Ovog poslednjeg se uopšte ne odriče. Samo su želje Ruaha, tog entiteta čiji se egoizam menja iz sata u sat, ono čega se odriče i što mora da se disciplinujc. Tako će postati koristan instrument kroz koji Sveti Anđeo Čuvar i njegovi sadrugari mogu da rade neom etano i bez nepotrebnih odla­ ganja. Kada se radi o zavetovanju na asketizam, veoma je važno da se on postavi na pravo mesto. Ovaj zavet treba preuzeti samo za dobro definisan cilj. On mora da bude sasvim jasno shvaćen, a mimo toga nikada mu se ne srne dozvoliti da zaluta. Lutanjem se sve gubi. Kada zavet prede granicu svoje izvorne namene, tada asketizam, podjed­ nako kao i krajnja pohota i ncumcrcni porok, zalazi u najfinija skrovišta ega, pa u tom slučaju mora odmah da bude napušten i poništen. Neki kritičari tvrde za asketizam da je jedan od oblika sebičnosti i egoizma. Ove zamerke su sasvim opravdane jedino kada se odnose samo na one koji ga zloupotrebljavaju, one koji žele da se njihova odricanja i gnusno zagovarano bičevanje proglase najvećom vrlinom i koji najveće zadovoljstvo nalaze kad ovakvi njihovi poroci nailaze na odobravanje javnosti, ali ni u jednom drugom slučaju. Prvo treba da raščistimo, asketizam nije ni vrlina ni porok, kao što ni Volja sama po sebi nije ni dobra ni loša. Asketizam ne poseduje ni­ kakvu vrednost sem kao nešto što može da posluži, ukoliko se neko odluči na njega, kao pogodno sredstvo za potrebe obuke. Upravo kao što se u treniranju boksera, na primer, luksuzi kao što su piće i pušenje s puno razloga skidaju sa liste onoga što će konzumirati, mada ova vrsta odricanja očigledno nema nikakvu posebnu moral­ nu vrednost, tako je i sa asketizmom kada se Teurgista odluči za njega. Asketizam o kome govori Magija i na koji ukazuje Lcvi, ima sasvim drukčiju prirodu od običnog egoističkog havlisanja, budući d aje njegov cilj precizno jačanje Volje i mističko poricanjc tog ega. Lažni ego je zapravo ono za šta se tako predano Icpc egoisti i takoz­ vane askete, iako ih on vodi ka njihovoj večnoj propasti, ali isto tako 127

D rvo 7,ivola

i ono što Magičar nudi kao žrtvu kako bi prizvao Svetog Duha da side na O ltar u plamtećim vatrenim jezicima da primi žrtvu i da se nastani u njemu zauvek. Misleći na drevne Misterije, Levi opaža da što su strašnijc i užasnije bile i što se veća okrutnost ispoljavala u njima, to je njihovo dejstvo bilo jače. Isto važi i za asketizam. Što se odricanje više od­ nosi na suštinski dco ličnosti, što su potrebnije stvari kojih se odri­ čemo u svakodnevnom životu, to će jača biti stečena moć Volje i lakše će se raskinuti veze sa egom. Ipak, asketizam ne srne da bude tako rigorozan da ošteti i same instrumente koji su Magičaru po­ trebni za rad. Astronom neće uništiti svoj teleskop u nastupu slepog besa. Veoma je glupo i potpuno nerazumno ako neko sebi presečc grlo da bi naškodio nekom drugom. Ukoliko je aspirant sklon takvim besmislicama, onda je bolje da sasvim odustane od Magije i da se drži topline i mira koje nudi kamin u njegovoj dnevnoj sobi. Savremeni Magičari koriste vrlo efikasnu tehniku, veoma prakti­ čan sistem koji je potpuno oslobođen svih neprijatnih sadržaja i moralnih implikacija koje nalazimo u starim sistemima. U ovom sistemu, tehnika je tako smišljena da obuhvati sva polja ljudskih aktivnosti, govora i misli i da se može primenjivati na cclokupnu konstituciju čoveka. U osnovi, ona je potpuno u skladu sa opštim načelima asketizma. Naime, potrebno je da se čovek zavetuje da neće izvoditi određenu radnju, izgovarati neku reč ili pomišljati na neku misao, koji su postali njegova navika i dco Ruaha. Takvo je, na primer, zavetovanje da se u određenom vremenskom periodu, reci­ mo od nedclju dana, neće prilikom sedenja prekrštati noge preko kolena ili da se leva ruka neće stavljati na glavu ili lice. Na taj način O perator ne može da padne u iskušenje da svoj asketizam proglasi vrlinom. Treba obratiti pažnju i na činjenicu da princip asketizma ne treba primenjivati na loše navike, kao što su pušenje, piće ili psova­ nje. U tom slučaju, onaj ko preuzima zavet mogao bi prema svom ostavljanju pića ili duvana da počne da se odnosi kao prema vrlini koja bi se visoko ccnila, umesto da shvati da je odricanje od nečega jednostavno stvar pogodbe i vežbe, lične obuke kojoj se ne može pripisati nikakva zasluga niti krivica. Treba da se održava potpuno * *

L ib e r J u g o n im , T h e E q u in o x , London, 1912)

128

Osmo Poglavlje

Crvena

TADŽAS VADŽU*a

PRITIVI TADŽAS-a

AKA.ŠA APAS-a

TADŽAS APAS-a

129

Divo Života

bezličan stav, otuda se ova šema primenjujc na one radnje, rcči i misli kojima ni u kom slučaju ne može da se dodeli bilo kakva moralna vrlina. Nazamislivo je da bijedan normalan čovek mogao da napravi religioznu vrlinu od činjenice da je odustao od pre­ krštanja nogu preko kolcna, ili da ne dodiruje lcvom rukom glavu. Ova-kav neutralan stav, koji je od suštinskog značaja, trebalo bi da se ncgujc u svim granama Magije. Z a svako kršenje zavcta, da bi se sprcčio ustaljen način delanja, treba da bude utvrđen određen vid kazne. Ovo je upravo ona disci­ plinska mera pomoću koje se sprovodi obuka i jača Volja. Recimo da je Operator preuzeo Magijski zavet da u periodu oci četrdeset osam sati neće, dok sedi, prekrštati desnu nogu preko levog kolcna. U trenutku zaboravnosti može da se desi da Magičar izvede ovaj pokret, a to je onda prekršaj. Narušavanje zavcta mora da se kazni i to tako da ostavi snažan i dubok utisak na mozak, kao što je, na primer, bol koji se javlja kada se britvom napravi rez na ruci. Na­ pravljen prekršaj tako ostaje urezan na šaci u vidu oštre brazgotine koja treba da pomogne oslabljenom pamćenju. Zavet govora predstavlja drugu fazu, a sprovodi se na sledeći način. Magičar se obavezuje da u periodu od nekoliko dana, nedelja ili meseci, u zavisnosti od slučaja, neće izgovarati neku reč koja se često koristi u razgovorima kao što je "ja" ili "i", ili bilo koja druga reč koju Magičar često koristi u svom svakodnevnom govoru. Tokom tog perioda ta reč se potpuno izostavlja ili se zamenjuje nekom drugom rečju. Kada se savlada veština, i potpuno ovlada zahtevima postavljenim u prve dve faze, nastupa poslednja etapa u kojoj se navedenim principima podvrgava određena misao koja je bezlična i u kojoj nema nikakve moralne predrasude. U svakom od slučajeva, zaboravljanje na zavet i kazna za to su oštri rezovi na ruci. Ova poslednja faza ima dalekosežne domete, posebno kada je reč o obuci uma. Ukoliko neke zabranjene misli udu kroz nečuvana vrata uma, a pri tom se već raspolaže određenom veštinom kojom se snaži ovakva odluka, onda će biti potrebno da se vežba donekle proširi kako bi se vrata zatvorila i iz uma izbacile zabranjene misli, bez ob­ zira koje su u pitanju. Na ovaj način postiže se potpuno isti rezultat

130

Osmo Po^avljc

koji sc postiže Jogom; voljno pražnjenje uma od svega onoga što se nalazi u njemu. Sada nešto više o rezultatima ove disciplinske tehnike. Prc svega u ovu asketsku metodu ne ulazi ništa čemu bi se mogla pripisati etička ili moralna priroda. To su, takoreći, samo razrađeni principi atletskog treninga. Telo se ne izlaže nikakvoj torturi koja bi bila u skladu sa klasičnim principima i ustaljenom praksom koji se primenjuju kako bi večna duša mogla da živi i pronađe blagoslov kada napusti napaćeno telo. Ovakav pristup zaboravlja da je asketizam samo faza u putovanju duše prema svom idealu. Ako sc on pretvori u krajnost i počne slepo da odbija zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, vrlo lako može da sc dogodi da se posustane na tom dugom putu. Tcurgista osuđuje osnovni princip koji je sadržan u vežbama fakira koji spavaju na ekserima ili krevetima od žice i u kojima sc cclog života ruke podižu prema nebu dok sc kida živo meso sa izmoždenih udova. Ova tehnika je potpuno suprotna od one koja je prethodno bila izložena. Telo nije nešto zlo. Već smo rekli da su telesno i duhovno samo dva različita aspekta jedne iste božanske supstancc. Svi prenosioci duha su instrumenti kroz koje on može da dela, stiče iskustvo i stiže do spoznaje o sebi. Kada sc radi o stvarima koje sc tiču nebeskog sjedinjenja, telo može da predstavlja izvesna ogra­ ničenja ukoliko je neobučeno, ali to samo ukazuje na potrebu za vežbanjem, a ne za surovim i besmislenim uništavanjem. Asketska tehnika u Tcurgiji sc sastoji u jednostavnoj odluci po­ jedinca da želi da stekne kontrolu nad određenim aspektima svoje psihičke i mentalne organizovanosti, a ova kontrola sc zatim usmerava na povećavanje snage Volje. Rezanje ruke, istina, izaziva izvestan bol, međutim on je koristan i potreban da se uspostave izvesne struje u inhibitornim centrima mozga ili uma. One dovode do uspostavljanja neobične budnosti u području Volje, do slobod­ nog, nesvesnog, priticanja Volje koja će biti uvek prisutna i spremna da ispuni želje Gospodara. Ukoliko je doneo odluku da neće da prekršta noge, čovek će otkriti da i onda kada sc nade u društvu u kome živo učestvuje u vrlo interesantnoj diskusiji potpuno zabo­ ravivši na zavet, bilo koji automatski pokret nogu spremnih da in131

Drvo Života

stiktivno zauzmu položaj na koji su navikle, trenutno biva otkriven od strane Volje pre nego što je i napola izveden, pokret biva zaus­ tavljen na samom početku. Uvek iznova se može primetiti da upravo u trenutku kada noge krenu da se prekrste, čak i u stanju najdubljeg sna kada telo izvodi spazmatične automatske kretnje, Volja dcjstvujc iz inhibitornih centara uma, spontano uspostavlja alarmantno upozorenje, što sprečava izvršenje zabranjene radnje. Ukoliko čovek spava, dolazi do trenutnog buđenja, pri čemu odmah biva sas­ vim svestan pokreta koji je tokom sna želeo da načini. U krajnjem, to je onaj razum koji je stečen pošto je O perator desetinama puta zaboravljao na zavet, i pošto su njegove ruke tako lepo postale ukrašene isto tolikim brojem ožiljaka. Ovo posebno važi u slučaje­ vima kada se zavet odnosio na zabranu izgovaranja reči "ja", što predstavlja izuzetno dobar objekat za vežbu. Naravno, svi smo mi veoma lični i egocentrično se vezujemo za stvari i događaje, tako da smo u svakodnevnom razgovoru veoma skloni da pričamo o sebi. "Ja sam uradio ovo" ili "ja sam uradio ono" verovatno su reči koje se najčešće izgovaraju. Otuda u početku, kada se korisnost mudrog ćutanja veoma teško prenosi na ličnost, ruka trpi u priličnoj meri. Čak se može dogoditi da i druga šaka počne da se ukrašava rezo­ vima, pre nego što buntovni ego i njegov glas odgovore na obuku, odlučivši da je ipak bolje da se pokore naredbama Volje. Rezultati su očigledni. Sto vreme bude više prolazilo u upražnjavanju ove metode, Magičar će shvatiti da je postigao dve sasvim od­ vojene stvari, od kojih svaka predstavlja vrhunski aspekt u ostvarenju Velikog Dcla. Prvo, razvija se neprestana budnost koja se približava najjačem strujanju Moći Volje. Ona, od samog po­ četka, teži da razne aktivnosti čoveka stavi pod svesnu kontrolu Volje. Ukoliko su magijske operacije, kao što je to tačno uočio Abe Konstant, ispoljavanje moći koja je, iako prirodna, nadmoćnija od običnih sila prirode, jer je ta moć rezultat znanja i discipline pomoću kojih je volja prcvazišla svoje uobičajene granice, onda ovakva vežba zadovoljava, na najprihvatljiviji način, sve potrebe koje bi čovek čak mogao i da zahteva od nje. A korist koju od ovoga može da ima Ncofit koji se zakleo na postignuće ničeg manjeg do Znanja i Razgovora Jednog Svetog Anđela koji ga čuva, ne srne biti prcne132

Osmo Poglavlje

bregnuta. U njegove ruke je stavljena ogromna snaga Volje, du­ hovne po značaju, nezamislivo stvaralačke kada se primeni. Drugi aspekt koji se postiže kroz ovu vežbu sastoji se u tome što Magičar ne stiče samo snažnu Volju već što se i sam Ruah, sa svim sposobnostima sadržanim u egu, ranije tako problematičnom i sa nedostatkom koncentracije, postepeno, zbog dinamične volje i podsticaja proizvedenih telesnim bolom, stavlja pod kontrolu. Praktičar će prethodno doživeti užas i odbojnost koje izaziva ovo malo nasilje nad njegovom rukom, po prvi put istinski uočavajući pravo mesto svoga tela, kao sluge koji se koristi i kome se naređuje, i čije čvrsto odbijanje da se pokori naredbama iz viših izvora mora neumoljivo da bude slomljeno i kažnjeno. Iskreno se nadam da se osnovne postavke ove metode neće pogrešno shvatiti kao zagovaranje ne­ čega što se u krajnjem odnosi na H ata Jogu ili Mazohizam. Rezanje ruke brijačem ne predstavlja baš nikakvo zadovoljstvo, čitalac u ovo može da bude, bez i trunčice sumnje, sasvim siguran. Volja, zahvaljujući disciplini i obuci, može da postane tako moćna sila kada se usmeri na viziju Prizivanja koja je u toku, da autor predlaže da se Volja formulišc u stvaralačkom svetu tako da zadobije oblik magijskog štapa, njenog istinskog simbola, ili snopa svctlosti koji izbija iz Magičara i kreće se pravo naviše prema Besko­ načnosti. Ova napomena ukazuje da je Volja za Magičara duhovna sila koja se definitivno može kontrolisati, koju, kao i sve druge spo­ sobnosti duše, može da upotrebi njen gospodar i sizeren, i da ni u kom slučaju nije nedodirljiva fatamorgana, nesuvislost, kao što se prema njoj odnosi običan čovek. Postoji još jedna metoda za obuku Volje. Premda direktno pot­ pada pod principe Joge, njen značaj ne treba prcccnjivati. To je ona, osma grana Joge koja se naziva Pranajama, a ko god da se njome bavi, primenjujući je ubire trostruku žetvu. Prvo, unose se velike količine kiseonika i pranc što ima nepogrešivo dejstvo na žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Nesumnjivo je da na ovaj način unutrašnje žlezde bivaju izuzetno stimulisanc usled čega, sa čisto fizičkog sta­ novišta, cclokupna ličnost biva preplavljena obiljem stvaralačke en­ ergije, koja kada se sačuva povoljno reaguje na impulse uma i Volje i svih drugih delova ljudske konstitucije. Ustvari, može se ići tako 133

Drvo /jvola

daleko i tvrditi da ova stvaralačka energija, mada se može učiniti da je samo fizička, može da posluži kao osnova duhovne vizije. Kao drugo, prema objašnjenju vrcdnom divljenja, koje u svom dclu Radža Joga daje pokojni Svami Vivckananda, regulisano ritmično disanje dclujc na Volju tako što je ojačava i stimulišc i pretvara u najčudesniju koncentraciju moći. Ukratko, kada sve ćelije tela počnu istovremeno i skladno da vibriraju dolazi do uspostavljanja snažne električne struje Volje u telu i umu, a sredstvo da se ovakva vibracija ostvari je ritmično udisanje i izdisanjc. Ne upuštajući se, radi mogućih neslaganja, u raspravu o eventu­ alnom ovakvom dejstvu Pranajame, i ne uzimajući u obzir ni jednu mističnu teoriju, ipak postoji još jedan rezultat u koji se, ni u kom pogledu, ne može sumnjati. Svako ko se prilježno bavio Pranajamom, makar samo dva ili tri mcscca, odmah će znati na šta se misli. Teško da se može i zamisliti da postoji nešto napornije, mučnijc i više iscrpljujuće od ovog prostog niza vežbi. Za Magičara nepo­ mično svakodnevno višečasovno sedenje u periodu od recimo tri do četiri mcscca, pri čemu pokušava da diše mcrcnim regulisanim rit­ mom i jedino što radije pažljivo praćenje toka vazduha koji se udiše i izdiše, predstavlja jedan od najnapornijih zadataka koji ljudska mašta može da zamisli. To zahteva ispoljavanje krajnje snage volje, a najčešće i stezanje zuba da bi se donela odluka da se sa vežbom nastavi. Vcžbajući ovo, čovek se oštro sukobljava sa inertnošću i tromošću tela, i potrebna je ne mala snaga i samosavladivanjc, kao i čvrsta volja da se istraje u postavljenom zadatku na koji se čovek zavetovao. Ukoliko Praktičar ne ostvari bilo koji od ovih, u knji­ gama opisanih, rezultata, kao što su usporeno kretanje misli ili po­ java različitih psihofizičkih promena, on će sigurno ostvariti bezmerno povećanje u snazi volje i nepopustljivu odlučnost da is­ traje u obuci kako bi savladao tromost tela i inerciju uma, kao i ot­ por prema treniranju. "Naučiti veštinu samopobeđivanja otuda znači i naučiti kako da se živi, i da surovosti stoicizma ne proizvode samo dokona hvalisanja o slobodi... Odupreti se i savladati prirodu za čoveka znači postići lično i neuništivo postojanje, to znači oslobo-* * Misterije Magije, Elifas Levi

134

Osmo Poglavlje

diti sc nestalnosti života i smrti."* Priznato je i dokazano da disci­ plina i strpljenje koje nameće Panajama, nezavisno od teorije Joge, omogućava Magičaru da bude stabilan i onda kada sc mnogo slože­ niji i teži zadaci nadu na njegovom putu. Postoje ljudi koji predstavljaju jalovo tlc za Magiju. Verujući da svestan razvoj genija kroz magijsku obuku predstavlja nešto ne­ moguće u prirodi, oni tvrde da su najveća dela i najlepši stvaralački radovi nastali nesvesno i bez uticaja volje, da su najuzvišeniji pri­ morci slikarstva, književnosti i muzike svoju izvornu inspiraciju imali u onom delu čoveka koji je potpuno nezavisan od svesne volje i znanja. Ovo je, nesumnjivo, potpuno tačno, a upravo je to ono u čemu je Magičar nadmoćniji u odnosu na običnog umetnika. In­ spiracija je kod umetnika nešto automatsko, nezavisno od njegovih vlastitih želja, pa čak i znanja. Tako posmatrano, on je samo instru­ ment, sredstvo. Magičar, međutim, nameće sebi viši cilj, želeći da svesno spozna u sebi tu moć koja je Tvorac, Prorok, Znalac. On stiže do toga kroz delanje, ili postepeno delanjc, Volje. Krajnji cilj je poistovećavanje magijske Volje sa cclim bićem, tako da njeno izvr­ šenje ne zahteva nikakav veći napor nego što to zahteva pomeranje usne, podizanje ruke; to je sila koja je postojana i stalno prisutna kao što je to sila gravitacije. Potrebno je znati da obredna Magija, kao sredstvo za sticanjc neophodne snage volje, ima veoma veliku praktičnu vrednost za početnika. "Budući da su Obredi, kao što smo rekli, veštačke me­ tode za sticanjc navike volje, oni više nisu potrebni kada je navika stečena... Ali sam proces treba da bude postepeno pojednostavljavan, pre nego što potpuno prestane da sc upražnjava"* Ukolkio sc potpuno dosledno pridržava rasporeda vežbi, Magičar će vreme­ nom potpuno napustiti obred, oslanjajući sc na rad bez posebnih priprema unutar granica svog unutrašnjeg magijskog Kruga, prem ­ da će sc i dalje čvrsto pridržavati isključivo onog magijskog pos­ tupka poznatog pod nazivom Misa Svetog Duha. Stručno korišćenje ove ječeće magijske mašine, trebalo bi da dovede do razvijanja cen­ tra u kome se nalaze više moći Volje. Kada sc ovo postigne, onda* *

Transcendentalnu magija, Elifas Levi

135

Drvo Života

mogu da sc napuste sve tehnike, jer pošto su poslužile svrsi, od­ nosno doprinclc ukupnoj dobrobiti ličnosti, vežbe više nisu potreb­ ne. To je isti onaj princip koji važi u sportu. Tokom jedne partije tenisa, na primer, igrač može da izvede neka zaista izuzetna lobovanja i voleje u deliću sekunde, kada zaista ne može da bude ni pomena o nekom svesnom donošenju odluke. Najbolji udarci u bilijaru, kao stoje mnogima dobro poznato, su oni koji su slučajno izve­ deni. Međutim kod onih koji odluče da sc posvete tenisu, ili žele da se usavrše, samo ogroman napor uložen u патето vežbanje dovešće do potrebne vcštinc koja će u svakom trenutku neometano stupati u dejstvo. Isto tako je i sa Magičarem. Kod dobro obučenog Magičara, verendon vcštinc koji sc ljubomorno skriva od pogleda javnosti, predstavlja još veću tajnu u dubinama njegove duhovne svesti, tako da niko živi na svetu ne može da nasluti njegovo posto­ janje. Taj štap je toliko moćan d aje dovoljan samo jedan lak udarac da sc unište svetovi, ili da se stvore novi. §

Neobično povezana sa Voljom i Imaginacijom u obrednim prizi­ vanjima je i jedna treća sila ili moć čije prisustvo ili odsustvo odre­ đuje uspeh ili neuspeh Operacije. Tajna Obredne Magije je jednostavna, premda nije uvek lako uočljiva. Služenje magijskih ob­ reda, izvođenje svakog i najsitnijeg detalja sa puno pažnje, kao i spoljašnjih teranja i kadenja i obilaženja u krug uz zvonko kliktanjc molitve i naricanje varvarskih imena koja se prizivaju nisu pravi kriterijum koji određuje uspeh prizivanja u ostvarenju njegovog tobožnjeg cilja niti garancija da će ekstaza na vrhuncu operacije dovesti do "događaja". Neshvatanjc ovoga nalazi sc u osnovi jedne prilično smešne priče o magiji koju pričaju ljudi koji su zainteresovavši se za nju i njene metode bili duboko razočarani nedostatkom rezultata, iako su pažljivo pratili uputstva koja su se nalazila u obično lako dostupnim grimorijima. Ispunili su sve što je bilo zahtevano. Nabavljene su predivne odore od najbolje svile, svcćnjaci od srebra i bronze, skupe mcšavinc mirisnih smola i opširno ispisane molitve. Međutim, uprkos svim ovim pripremama, baš ništa sc nije 136

Osmo Pogjavijc

dogodilo. Ni najmanji znak naboja u astralnoj atmosferi koja ih je okruživala, a ruka neoprezno ispružena izvan kruga nije se paralizovala, što je po legendi trebalo da se dogodi. Nije se pojavio ni bljesak svctlosti koji izbija iz razjarenog duha. Postoji još jedna priča o stu­ dentu Magije, zanesenjaku koji se trudio da "napravi magiju" prc nego što je uspeo da shvati elem entarne principe na kojima se zasniva Obredna Magija. Želeo je, kao probu, da prizove Undina, duha elem enta Vode. Da bi to učinio, verovao je da bi se izvođen­ jem operacije u blizini vode otklonile mnoge teškoće. Istborn je iz­ abran za mesto na kome će biti izvedena operacija, a ovaj student, noseći sa sobom svu opremu potrebnu za ovu umetnost, ukrcao se na voz koji je vodio ka "sunčanoj obali". Kasno naveče, kada je većina uvaženih građana tog primorskog mesta mirno spavala, on je sišao na obalu i trudio se da ode što dalje od naselja. Iscrtao je svoj krug, postavio svoj oltar i svetla na pesku, a zatim počeo da izgovara svoje molitve u magli koja se zgušnjavala. Glasno je bilo njegovo ur­ likanje, zastrašujuće je zvučalo njegovo zvonko ječanje, dok su varvarska imena cepala spokojstvo tihe noći. Oblaci teškog mirisnog dima su se valjali sa oltara obavijajući ceo prizor. Jedini Undin koga je Magičar video bilo je ljutito stvorenje odeveno u plavo - polica­ jac. Zabeležena je u odnosu na ovu jedna još veća glupost za koju je teže naći opravdanje. Neki članovi poznatog istraživačkog društva čvrsto su rešili d aje krajnje vreme da se razotkrije Magija i sve njene grane kako bi se pokazalo da tu nema ničega stvarnog. Vrlo odlučni u ovome dogovorili su se da na vrhu jednog brda izvedu obred na osnovu uputstava iz nekog nižerazrednog grimorija. Molitve su pro­ pisno izgovorene u skladu sa uputstvima, sa dcvicom obučenom u belo, koja je sedela na jarcu, a prema obećanju u grimoriju trebalo je da se transformišc u mladića zanosne lepotc. Naravno, do preo­ bražaja nije došlo, a kako je ovom obredu bio dat veliki publicitet kojim je trebalo da se stavi tačka na sve obrede, mase radoznalih ljudi su se gurale ka planinskom skupu tokom rituala zaslepljcnc snažnim reflektorima. Sve je to pre podsećalo na budalu koja stavivši na plinski šporet kazan pun vode i pustivši plin ali zaboravivši da ga upali, posle sat vremena konstatujc da ovi savremeni izumi ništa ne vrcdc. 137

D rvo 7/vola

Smatram da ovakav lakrdijaški obred ne zavređuje da se komentarišc. On samo razotkriva posebnu vrstu načina razmišljanja koji ne može da uoči razliku između knjige o vradžbinama i izvorne Telestičke Magije, kao i nseposobnosti da se shvati istina o često iznošenoj tvrdnji da su misao, volja i namera ono što je najaktivnije učestvuje u obrednoj magijskoj radnji, dok su spoljašnji simboli i sigili sekundarni i manje važni. BcrctovMflg, u svakom slučaju, nudi ovakvim "naučnim" istraživačima da uzmu u obzir činjenicu da "razlog zbog koga cgzercizam, vradžbine, inkarnacije itd. ponekad ne uspevaju da proizvedu željeno dejstvo leži u tome što neuzbudeni um ili duh egzorciste ponavlja reči tupo i ncdclotvorno." U ovoj kratkoj rečenici leži tajna uspeha. Kaledonska proročan­ stva tvrde: "Prizivati često!" Abramelin Mag savetuje da treba "sebe zapaliti molitvom". U ovim iskazima se nalazi ključ. Prizivati često znači određen stepen istrajnosti i entuzijazma, a osnovni princip u koji su verovali i drevni magičari, sastojao se u tome da ukoliko se čovek moli i priziva dovoljno dugo, jednog dana se može dogoditi da otkrije kako njegovo prizivanje biva izgovoreno cclim njegovim srcem. Uspeh, iznad svega podrazumeva ushićenje. Ushićenje koje Magičar treba da gaji je neopisiva vrsta uzbuđenja, čak ludila, pomoći koga potpuno izlazi izvan i iznad sebe. To je sve skupa jedan teško shvatljiv kvalitet, pa se otuda ne može precizno ni definisati. Magičar treba da "zapali" sebe, a to je hislahabus ili samoopijenost koju Kabalisti smatraju samim peharom milosti i vinom života. Svaki nerv, svako vlakno u čoveku - fizički, astralno i mentalno, svaki atom u bilo kom delu čovekovog tela treba da bude pobuđen do vrhunca groznice, a sve duševne sposobnosti dovedene do vrhun­ skog ushićenja. I, kao što umetnik, pesnik, igrač, čak i ljubavnik biva prcnct u ludilo usijane strasti, stvaralačko ludilo, to isto mora da se dogodi i Magičaru. Njega u obredu treba da pokreće proročko ushićenje koje, premda prisutno u njemu i neophodan deo sila od kojih je sazdan, nesumnjivo on po pravilu uključuje u svoj Ruah. Ono nema udela u budnom ovozemaljskom egu, premda dovodi ovaj ego do vrhunca blaženstva, tako da se sva svesnost njegovog postojanja transcendentuje, preživljavajući novo rođenje sa širim i prostranijim vidicima. 138

Omo PogJavijc Jamblihus tvrdi da "opijajuća energija, međutim, nije proizvod ni duše ni tela, niti njihove sprege". Nemoguće je postaviti teorijska pravila po kojima dolazi do pojave ovog ludila, šta je to što dovodi do ovakvog stimulansa, kako nastupa ovo stanje pomahnitaloggrča. Kod raznih ljudi razni faktori utiču u izazivanju stimulansa i uzbu­ đenja. Kod nekoga ono može nastupiti kroz stalno i uporno po­ navljanje prizivanja koje traje nedeljama ili mcsccima. Neki student može da bude impresioniran samim činom misterije i sugestivnošću svakog obreda, pa time i rezultat biva obuhvaćen. Nekog drugog može neobično da dirne i uzbudi lirski stil kojim je prizivanje napi­ sano, kletve i komemoracije čak i kobna varvarska imena u zazi­ vanju, bez obzira na to koliko je njegov svesni ego ravnodušan prema njima. Uprkos izvanrednom poznavanju Kabale može se do­ goditi da studentu izmakne pravilno i odgovarajuće tumačenje neke od njenih misterioznih reči. Kada iznenada, tokom obreda, njeno značenje sine skerletnim bljeskom kao munja, kao vatromet u nje­ govoj svesti, to otkriće može do te m crc da ga uzbudi da stigne do vrhunca ekstaze. Možda su miris određenog parfema, psihološki uticaj veličanstvenih svilenih odora i frizura, čak i fizička iscrplje­ nost nastala kao poslcdica igre oni uzročnici egzaltacije koje bi Magičar morao da neguje. Kod dobro obučenog Magičara svi ovi faktori će doprinosi ostvarenju željenog cilja, stvaranju eksplozije oduševljenja, prostrane kao najprostranije more, visoke i dale kosežne kao vetrovi koji duvaju sa Polova. Zatim, kao što niče crvena ruža iz crne zemlje, tako će, u svetlosti te eksplozije, iznići iz bezo­ blične prirode zemaljskog čoveka, cvet obnovljene duše sa mno­ štvom latica. Duhovne moći i pritajene sposobnosti otvarače se postepeno i polako, kao što to čine unutrašnje latice cvcta. Kao što izbija snežno bela cvet akacije sve dok ne prekrije ćelo drvo i ne po­ vije njegove grane svojom težinom, tako se i iz korena ekstaze raz­ vija Vizija i Miomiris. I kao što se život mladog pelikana u rozen-krojccrskoj legendi održava zahvaljujući žrtvovanju njegove majke, tako se i spoljašnjc sile Magičara hrane egom kada podlegne opijen duhom iznutra i svojim suverenom, Bogovima prizvanim odozgo.

139

Drvo Života

Neka se nikada ne smetne sa uma da uspeh prizivanja i svakog magijskog čina leži u rečima "Zapali sebe molitvom" i "Prizivaj često!".

140

DEVETO POGLAVLJE

Potrebno je da se razmotri nekoliko aspekata magijskog pos­ tupka koji se javljaju u obrednoj radnji. Na primer, odavno je primećeno, a dobro je poznato i većini ljudi, da zvuk ima moć oblik­ ovanja. Hindu m antra i njeno dejstvo na telo, mozak i telesni nervni sistem predmet je mnogih, kako naučnih, tako i laičkih eksperime­ nata. Jedna realna teorija u vezi sa svetom mantrom smatra da bi njeno delovanjc na mozak moglo da se uporedi sa točkom koji se tako brzo okreće da kroz njegove zazore baš ništa ne može da prođe. Smatra se da u trenutku kada se mantra potpuno prihvati i mozak automatski reprodukuje njeno tečno, ritmičko naglašavanje, sve misli, čak i one koje se odnose na samu mantru, potpuno nestaju, a u umu, u kome više ničega nema može da nastupi mistični doživljaj. Neke druge škole okultizma prihvataju teoriju po kojoj vibracije koje izaziva mantra deluju pročišćavaj uče na celokupnu ljudsku konstituciju, a usled njenog vibriranja iz tela postepeno iščezavaju grubi elementi i nastupa proces pročišćenja koji ne utiče samo na telo od krvi i mesa, mozga i nerava, već uključuje i telo svetlosti, ce­ lokupnu mentalnu strukturu unutar polja njenog delovanja. U izvanrednoj biografiji Milarepe, budiste Jogina koju je objavio Охford Univcrsity Press, nalazi se sledeća fusnota: "Prema Mantrajana školi, u svakom objektu i elementu prirode postoji udružena... odre­ đena količina vibracije. Ukoliko ovo zna i formulišc u mantri i stručno iskoristi savršeni Jogin, kakav je bio Milarepa, smatra se da on može da natera božanstva ili clcmcntalc da se pojave, a viša božanstva da telepatski emituju svoj božanski uticaj u zracima mi­ losti."

141

Drvo Života

U Magiji sc smatra cla vibriranjc odrcd'cnog boga ili božanskih imena vodi ka stvaranju njegove psihološke ili duhovne pojave. "Zašto?" - pita sc Blavatska u svojoj Tajnoj doktrini. Odgovarajući sama na svoje pitanje ona kaže, "zato što govorna reč poseduje moć koju savremeni "mudraci" ne poznaju, koju ni ne naslućuju, niti vcruju u nju. Zato što su zvuk i ritam lesno povezani sa četiri elementa naroda starog veka; i zato što takva ili neka druga vibracija u vazduhu sigurno budi odgovarajuće sile, a sjedinjavanje sa njima daje dobre ili loše rezultate, u zavisnosti od slučaja." Interesantna je legenda koja govori o hebrejskom Tetragramatonu. Onaj koji zna pravilno da izgovori JHVI I, nazvano Semhameforeš, Neizrecivo ime, poseduje sredstvo za uništenje univerzuma, za stvaranje vlastitog univerzuma, i za hrljcnjc te indi­ vidualne svesti u Samadi. Štavišc, magijska teorija smatra da vibra­ cija izazvana ljudskim govorom ima moć ne samo da uobliči plastičnu supstancu Astralne Svetlosti u raznovrsne oblike i forme u zavisnosti od visine i jačine glasa, već da je u stanju i da privuče pažnju metafizičkih entiteta i Esencija na taj model. Moć zvuka sc vrlo lako može dokazati pomoću par nevažnih, ali veoma interesantnih eksperimenata. Izgovaranje jednosložne reči Om veoma prodornim glasom nesumnjivo će dovesti do osetnog vibriranja kako u grlu tako i u grudima. Stalnim ponavljanjem znatno sc može usavršiti sposobnost povećavanja učestalosti ili jačine vibra­ cije i opsega njenog rasprskavanja. Uz izvesno pam etno vežbanje, uvek uz korišćenjc inteligencije, izvođač će otkriti daje sposoban da izvibrira jednu reč tako da se ćelo telo trese i drhti pod udarima njene jačine. S druge strane, vežbanje će omogućiti učeniku da po sopslvcnoj volji ograniči vibraciju u određeno područje ili na određeno mesto u svom telu. Nepotrebno je reći daje uvek mora da bude veoma obazriv, jer ove vežbe ne zahtevaju da se telo razmrska ili iscrpi vibracijama koje mogu da budu pogubne. Postoje dobro poznati primeri rušilačke snage zvuka izazvane udarom groma ili rasprskavanjem projektila. Tu je i često ponavljana priča, koja zavređuje da bude pomenuta i ovde, o triku koji izvodi veliki pcvač. On bi udario vinsku čašu vrhom nokta tako da zazveči, zatim, uhvativši visinu tona čaše bi pevao istu notu 142

Deveto PogJavijc

neposredno iznad čaše. Kada nakon izvesnog vremena vibriranja svoga glasa u skladu sa vibracijama čaše, iznenada promeni visinu glasa za jedan ton naviše, vinska čaša se bez i najmanjeg upozorenja prevrne i rasprsne u paramparčad. On se igrao zakonom vibracije, jer sve stvari, vidljive i nevidljive, potpadaju pod ovaj zakon i svaki pojmljivi objekat koji postoji na tačno određenoj ravni poseduje različitu stopu vibracije. Svaka organska i neorganska masa sas­ tavljena je od mnoštva beskrajno malih centara energije koji, da bi se povezali jedni za druge, moraju zajedno da vibriraju. Promena u vibriranju ili uništava formu ili dovodi do mutacije, odnosno izmenc oblika. S obzirom da zvuk ima ovaj rušilački aspekt, normalno sledi da postoji i njegov oblikujući, stvaralački aspekt, koji treba da se otkrije kroz stalno i strpljivo eksperimentisanje. Stvarna oblikujuća moć može se lako pokazati. Neka čitalac pospe manju količinu finog peska na kutiju violine i ne pomerajući pesak prevuče polako guda­ lom preko struna. Videće da vibracija deluje oblikujući, jer u zavis­ nosti od jačine zvuka pesak na zvučnoj kutiji violine se raspoređuje u neobične geometrijske figure; povremeno će se savim jasno formi­ rati kvadrat, ili trougao, ili elipsa, ili figura koja se može uporediti sa pahuljama snega i oblicima izuzetne lepotc. Isti eksperiment se može izvesti i na staklenoj ploči, a u zavisnosti od toga da li se guda­ lom prelazi polako ili brzo po ivici stakla, da li se ona pritiska jako ili slabo, formiraće se različite figure od peska. Pesak na violini će se prirodno sasvim drugačije formirati u zavisnosti od toga da li se na njoj sviraju duboki i meki ili visoki i prodorni zvuci. Kreščendo ima sasvim drukčiju moć oblikovanja od sporog vibriranja. Negde u spisima Madam Blavatski postoji svedočanstvo da se ona lično, kada se nalazila na ivici smrti vratila u život i izlečila od bolesti zahval­ jujući moćima zvuka. Sve ovo daje izvanredne izglede da se dokaže da zvuk zaista poseduje stvaralačku vrednost, a zadatak svakoga ko želi da bude Magičar jeste da kroz praksu utvrdi koja je to visina glasa koja je najpogodnija za njegov magijski rad. Iskustvo pokazuje da oštro brujanjc imena koje treba da se izgovori predstavlja najpodesniju metodu, da je glas koji vibrira bolji od jasnog i razgovetnog izgovaranja, budući d a je vibriranjc ono što je potrebno. 143

Drvo Životu Vibriranjc božanskih imena je od suštinskog značaja za magijsku praksu, budući da u prvom redu poznavanje imena nekog bića - a poznavanje podrazumcva i sposobnost da se to ime izvibrira i izgo­ vori pravilno, kao i shvatanje njegovog kabalističkog značenja predstavlja i posedovanje određene vrste kontrole nad njim. Spoznaja imena može se steći primenom principa Kabalc tako što se u imenu pronalaze rezimei sila i moći koji su u njemu. Magija je sadržana u reči, a pravilno izgovorena rečje jača, kaže Levi, od moći neba, zemlje ili pakla. Prirodom se upravlja pomoću imena; carstvo prirode je na isti način osvojeno, a okultne sile koje obuhvataju ne­ vidljivi univerzum pokoravaju se onome koji sa razumcvanjcm izgovara imena koja se ne mogu izgovoriti. "Da bi izgovorili ova ve­ lika imena Kabalc, prema učenju, moramo to učiniti sa potpunim razumcvanjcm, sa voljom koju ništa ne ograničava, sa revnošću koju ništa ne može uzdrmati." Vibriranjc božanskih imena, tako, sačinjava jedan od najvažnijih odcljaka u obrednom prizivanju. Mirisne smole, mirisi, boje, sigili i svetla oko magijskog kruga pomažu u zazivanju željene ideje ili duha iz mašte i njihovom manifestovanju u ruho odgovarajuće čvrstine i opipljivosti za egzorcistu. Ne samo što moraju da postoje namera i misao, već ta misao mora da bude i snažno izražena u delu i reči koje za ideju treba da budu logos. Da bi predstavili način vibriranja pretpostavimo da egzorcista želi da prizove moći koje se na­ laze u sferi Geburah. Utvrdiće se da je njena planeta Mars; njen suštinski kvalitet pripada kosmičkoj energiji i sili, rezimiran je u I lorusu, njen arhandeo će biti Kamael, njen duh Bartsbael, a Sefira kojoj pripadaju ove atribucije nosi božansko Ime Elohim Gibor. Kada u magijskom obredu koji izvodi Teurgista dode trenutak kada treba da se izgovori božansko ime, neka udahne vrlo duboko, po­ lako i snažno. Prilikom udarca spoljnog vazduha u nozdrvc treba sasvim jasno da se zamisli kako se zajedno sa vazduhom udiše i ime Boga, Elohim Gibor. Treba zamisliti sliku imena u razređenom zraku, ispisanog velikim vatreno plamtećim slovima, a dok vazduh polako ispunjava pluća treba zamisliti kako i to ime polako prodire i vibrira svuda po telu, postepeno se spušta kroz grudni i trbušni deo, sve do bedara, nogu i na kraju do stopala. Kada se stekne utisak da 144

DcvcLo Pc^ivljc

jc ova sila udarila i u vrh nožnog palca, i pošto sc oscti kako sc ona lagano širi i stiže do svake ćelije i svakog atoma u ćeliji stopala vežbanjem će se postići da ova veština zamišljanja bude daleko lakše izvodljiva nego što to na prvi pogled deluje - potrebno jc zauzeti je­ dan od karakterističnih poza boga Morusa, onih koje su prikazane u vinjetama Egipatske Knjige Mrtvih. Jedna od njih, Znak onoga koji Ulazi, izvodi se tako što se iskorači levim stopalom, ćelo telo sc nagne napred, obe ruke se podignu prema glavi, a zatim sc ispruže napred kao da zrače prema Trouglu Zazivanja. Kada sc zauzme ova poza, dok pluća izdišu vazduh nabijen imenom, treba snažno zamis­ liti kako sc ono brzo penje iz stopala, kroz bedra i ćelo telo, da bi konačno bilo snažno izbačeno uz moćan pobednički krik. Ako Magičar oseti kako mu ćelo telo plamti snagom i energijom, ako čuje grmljavinu u ušima koja dopire iz svakog delića prostora koji ga okružuje kao eho imena koje je upravo izvibrirao, može da otpočinc siguran da jc izgovaranje imena bilo pravilo izvedeno. Vibriranje Božanskih imena treba da izazove stvaranje napona u višoj Astral­ noj Svetlosti, čime sc požuruje zazivana inteligencija. Za svakog od Bogova postoje posebne poze i posebni znaci, a proučavanjem Egi­ patskih Božanskih formi saznaće se šta znače ovi znaci. Postoji još jedna grana Magije koja jc veoma bliska vibriranju Božanskih imena. Učenik može da primeti da u nekim ritualima postoji veliki broj nerazumljivih reči na stranom ili nepoznatom jeziku, što sc stručno naziva "zazivanjem varvarskih imena" koja, prema preporukama Kaledonskih proročanstava, nikada ne smeju da se menjaju "jer to su imena božanska koja u svetim obredima imaju neopisivu moć". Prvobitno, pojam "varvarska imena" sc odno­ sio na sve one reči koje su poticale iz dijalekata Egipćana, Kalcdonaca i Asiraca, naroda koje su Grci nazivali varvarima, pa jc otuda Dž. R. S. Med koristio izraz "domorodačka imena". Jamblihus, odgovarajući na Porfirijeva istraživanja u ovoj oblasti, tvrdi: "Oni koji su prvi naučili imena Bogova, pomešavši ih sa svojim maternjim jezikom, preneli su ih nama, da bi smo zanavek mogli da sačuvamo sveti zakon tradicije, na jeziku koji je svojstven i podešen njima... Varvarska imena imaju, isto tako, i snažan naglasak, izvanredno su koncizna, nisu dvosmislena, raznolika i mnogostruka." Iskustvo 145

Divo Životu

potvrđuje da su najsnažnija prizivanja ona u kojima se koriste reči na nepoznatom, drevnom ili verovatno zaboravljenom jeziku, pa čak i one koje su izražene iskvarenim, ponekad i besmislenim, žargonom. Najznačajniju osobinu ovakvih prizivanja čini upotreba jezika koji je vrlo treperav i zvonak. To je njihova jedina vrlina, jer one su izuzetno delotvorne kada se rccituju sa magijskom intonacijom, pri čemu se svaki slog pažljivo vibrira. Iz ovog ili onog razloga, konstatovano je da recitovanjc ovih imena veoma stimulativno deluje na svest, dovodeći do odgovarajuće opčinjenosti Magičarcvog uma. "Magija drevnih sveštenika u to doba", razmišlja Madam Blavatska, "sastojala se u obraćanju bogovima na njihovom vlastitom jeziku... koji je bio sazdan od znakova, a ne reči, od zvuka, broja i figura. Onaj ko zna kako da pomeša ovo troje steći će Moć nadzora. Otuda je ovaj jezik bajalica ili Mantri, kako ga nazivaju u Indiji, onaj zvuk koji je najmoćniji i najefi­ kasniji magijski agens, i prvi od ključeva koji otvaraju vrata kroz koja Smrtnik može da stupi u direktnu vezu sa Besmrtnicima." Uzrok i objašnjenje snažnog duševnog zanosa nisu nešto što ne podleže opštem iskustvu. On nije nešto što je jedinstveno i isključivo vezano za Teurgijske radnje. Čestim čitanjem poezije može se stići do stanja, recimo, transa usled ritmičkog ponavljanja stihova i imena. Neke Svinburnovc pesme zaista predstavljaju izvanredan primer takve poezije. Poznato je da postoje i neka, prerano sazrela, deca koja su čudno reagovala na ona štiva u Bibliji u kojima se javljaju dugački spiskovi raznih Hebrejskih imena i naziva mesta. Tomas Bjurk, poznati romanopisac, govorio je kako su na njega, dok je bio mlad, imena gradova i predela na južnoameričkom konti­ nentu delovala kao čarobne magijske bajalice sa okultističkom sna­ gom. Nazivi kako što su Antafagasta, Fere del Fuega, Antanonoriva i Vcnccucla su zaista varvarska imena za prizivanje duhova. Sećam se da su na mene, dok sam kao dečak čitao pesmu Vilijema T. Tarnera, muzičkog kritičara, u kojoj se nabrajaju meksički nazivi Popokatcpctl, Kvcksapetl, Čimbororo i si., ove reči veoma neobično uticale. Reči same po sebi ne prenose ništa što bi moglo da razvije i oplemeni maštu, ushićenje svesti, gotovo u cclosti, je posledica nji­ hovog ritma i muzike, čarobnih moći reči koje ulaze u carstvo mašte, gde dovode do određenog vida pomahnitalosti ili uzbuđenja. U svakom slučaju, nema mesta za sumnju da brojne varvarske, nco146

Dcvclo Poglavlje

bičnc i gotovo zastrašujuće reći koje odjekuju i tutnje kroz mnoštvo zazivanja, a stigle su nam iz davnina, deluju uzbudujućc na svest i u stanju su d a je uznesu do vrhunaca koji je potreban Magičaru. Najizrazitiji primer ovoga, verovatno, predstavlja Prizivanje "Nerođenih", čiji su osnovni elementi pronađeni u nekim grčko -eg­ ipatskim spisima, a reprint se nalazi u poslednjem poglavlju ove knji-gc. Prepuno je neobičnih reči koje su izuzetno melodične, obi­ luju primitivnom uzbudljivošću i zvonkošću najvišeg stepena, dok ga kao obred mnogi smatraju jednim od najboljih. Mnogi obredi i zazi­ vanja koja je koristio astrolog iz viktorijanskog vremena, dr Di, radeći u saradnji sa svojim kolegom Ser Edvardom Kelijem, takode predstavljaju izuzetno dobre primerc ovakvog jezika. U stvari, može se reći da su rituali dr Dija jedinstveni, oni su gotovo u potpunosti, s izuzetkom par hebrejskih reči, napisani na neobičnom jeziku zva­ nom anđeoski ili enohijanski, a on tvrdi da su mu ih diktirali sami Anđeli. Bez obzira na njihovo poreklo, prizivanja odenuta u ovaj jezik deluju sa takvom osobcnosšću i snagom koje ne nalazimo ni u jednom drugom jeziku. Navodimo par primora iz nekoliko rituala koji sadrže tipične varvarske reči. Sledeći citat potiče iz jednog od Dijevih prizivanja: "Eca, zodocarc Iad, goho. Torzodu odo kikale qaa! Zodacare od zodameranu! Zodorje, lape zodiredo Ol Noco Mada, das Iadapiel! Ilas! hoatahe Iaida!" U CLXV poglavlju Sait Recenzije Knjige Mrtvih nalazi se molitva upućena bogu Amen-Ra u kojoj se rccituju najmoćnija magijska imena bogova: "Hvaljen da si Bckhcnnu, Bekhennu! Hval­ jen da si Prinče, Prinče! Hvaljen, Amenu. Hvaljen da si, Amenu! Hvaljen da si, Par, Hvaljen Iukasa! Hvaljen da si Bože, Prinče Bo­ gova istočne strane Nebesa, Amen - Nathekerethi-Amenu. Hvaljen da si ti čija je koža skrivena, čiji oblik je tajna, Ti gospodaru dva roga koja je rodila Nut, tvoje ime je Na-ari-k, i Kasaika je tvoje ime. Tvoje ime je Arethi-kasatha-ka, i tvoje ime je Amen-naiu-anka-entekshare ili Thekshare Amen Rercthi! Zdravo da si! Amen, dozvoli mi da se zaklinjcm u tebe jer znam tvoje ime... Skriven je tvoj govor, O Letasashaka, a ja sam napravio kožu za tebe. Tvoje ime je Ba-ircqai, tvoje ime je Marqatha, tvoje ime je Rerei, tvoje ime je Nasa-

147

Drvo Života

qebu-bu, tvoje ime je Thanasa-Thanasa; tvoje ime je Sharshathakatha." Još jedan vrlo lep primer, možda jedan od najboljih, bar kada se radi o neshvatljivosti imena, srećemo u Magijskom Papirusu Harris, čiji se prevod na engleskom jeziku može pronaći u Faksimilima hijeratskih papirusa u Britanskom muzeju. "Adiro-Adisana! Adirogaha-Adisana. Samoui-MatcmouAdisana! "Samou-Akcmoui-Adisana! Samou-dcka! Arina-Adisana! Samou-dckabana-adisana! Samou-tsakarouza-Adisana! OuaroHasa! Kina! Hama! (Pauza) Sencfta-Bathct-SatitaouiAnrohakatha-Sati-taoui! Naouibairo -Rou! Haari!" U već pomenutim zapisima iz grčko-egipatskih rituala, koje je izdao Čarls Vitklif Gudvin za Kembridžsko društvo ljubitelja an­ tikviteta, sredinom prošlog veka, takodc nailazimo na ovakve primerc imena: "Prizivam te Uzvišeni i Nevidljivi Bože koji boraviš u praznini Duha; Arogogorobrao; Sothou; Modorio; Phalarthao; Doo; Apć, Nerođeni." Istraživanja i filozofija se slažu da je ipak poznavanje Kabalc u svim njenim granama veoma važna i značajna pomoć u praksi Magičara. Kako Magičar želi da učini svoj život shvatljivim, i da sve što mu se događa tumači sa stanovišta odnosa Boga i vlastite duše, da sve s čime se sretne vodi ka njegovom duhovnom prosvctljcnju, može se dogoditi da mu se učini neprimernim da u sprovodenje takve odluke spada i uvođenje besmislenih i nerazumljivih reči u njegova prizivanja. Doslcdnost i unutrašnji sklad predstavljaju glavna obeležja uma Magičara. Ukoliko se zanemare egzegetički principi Kabale, to znači da su ostali nezaštićeni kanali kroz koje haos i neđoslednost mogu da prodru u svetilište spoznaje. Svaka varvarska reč treba da bude pažljivo proučena i shvaćena onako kao da se pristupa analizi Kantovc Kritike čistog um a, omogućavajući skrivenom značenju da prodre ispod nivoa sjesti odakle tokom ob­ reda može pomoći u izazivanju potrebnog uzbuđenja Da bi se otkrio istinski duh varvarskih imena neophodno je dobro aktivno pozna­ vanje Kabalc. Pozabavimo se, na primer, rečju "Assolonai" koja se javlja ne jed­ nom mestu u pomenutom grčko-egipatskom spisu. Prvo slovo će 148

Deveto Poglavlje

ukazivati na Harpokrata, Gospodara tišine, koji je Beba u Lotosu i Čista Luda u Tarotu. Nevini Parsifal koji ćuteći ide u potragu za Svetim Gralom. On je jedini koji može, zbog svoje beskrajne naiv­ nosti, ali i božanske mudrosti i nevinosti, nepovređen stići do kraja. Videćemo da se "S" odnosi na onu kartu u Tarotu koja označava Svetog Anđela Čuvara koji na svojim prsima nosi sigil ukrašen slovima Tetragramatona. "АГ bi se moglo protumačiti kao he­ brejska reč koja znači "Bog", kao što je i "On" njegovo gnostičko ime. Sufiks "-ai" bi mogao da ukazuje na hebrejsku ličnu zamenicu "moj", tako da kada posmatramo ovu reč kao cclinu, ona predstavlja ust­ vari rezime celokupnog prizivanja Svetog Anđela Čuvara. Uzmimo zatim reč "Falarthao" koja potiče iz istog prizivanja. "Fal" je očigledno skraćenica za falus koji je, prema Jungu, simbol stvaralačke sposobnosti čoveka. Ustvari, on ga definišc kao "biće koje se kreće bez udova, vidi bez očiju i zna budućnost; kao sim­ boličan predstavnik univerzalne stvaralačke moči, koja svugde pos­ toji, njime se ukazuje na besmrtnost." Podvrgavanjem dva slova "ar" kabalističkom postupku zvanom Temura, dobijamo "Ra", Bog Sunce, onaj koji rasipa obilje svetlosti i toplotc i koji održava sve što postoji u svetu materije i daruje duhovnu radost i prosvctljenost unutrašnjem životu. ’Th" je Tćs, zmija-lav koja predstavlja bit fizičkog života, ona obezbeduje čvrstinu duhovne vizije. "A" j e , pak, Munja Tora, magična sila Adepta stavljena u pokret; "O" je planin­ ski jarac, plodni stvaralački aspekt ljudskog bića. Reč "Adisana" koja se vrlo često javlja na spisku varvarskih imena, a nalazimo je i na Harisovom magijskom papirusu, podseća na teozofsku aluziju. Stanzas od Dziana, dat u Tajnoj Dokrtini, pominje sanskritsku reč "Adi-Sanat". Blavatska objašnjava da to podrazumcva isto što i Brama i Kabalistička Sefira Keter i znači Jedan Tvorac. Magičar može prihvatiti da se ova reč, u nedostatku pre­ ciznijeg i potpunog razumcvanja, odnosi na Krunu, Monadu u Čoveku i Kosmosu. Mogu da se izmisle i druge metode za razumno upravljanje varvarskim rečima, tako da nijedna greška u ritualu ne može da omete integritet i doslednost Magičarcve svesti.

149

Divo Života

Što se tiče praktične primene varvarskih imena - ushićenja duše - od pomoći može da bude i metoda koju je iznco Terion. Uz pret­ postavku da obred dostiže vrhunac u trenutku glavnog prizivanja, čiji odsudni čin obuhvata i znatan broj ovih posebnih reči, može da se upotrebi svojevrsna tehnika, ali za nju je svakako potrebna izvesna prethodna obuka mašte. Ustvari treba da se razvija sposob­ nost da slika bilo čega može sasvim jasno da se oblikuje pomoću unutrašnjeg oka. Ona treba da bude živa i potpuna, ali da se uo­ bličena predstava i zadrži za izvesno vrcmc. Tokom prizivanja Tcurgista treba da zamisli prvu od ovih omamljujućih reči, u vidu vatrenog stuba koji se sve više povećava i kreće pravo nagore u As­ tralnu Svctlost. Sa izlaskom svakog pojedinačnog slova imena sa njegovih usana, neka zamisli da njegova vlastita svest u Telu Svetlosti prati ova slova na njihovom putu kroz osctljiv prostor, i da je snažno izbačena zajedno sa njima. Drugu varvarsku reč treba zamis­ liti tako kao da zauzima stub koji je dvostruko veći, i po širini i po dužini, od prve, i tako sve dalje, da bi u vrcmc kada se stigne do poslednje reči u prizivanju - zaboravljajući na trenutak dejstvo i moć koje poseduje samo prizivanje - svest bila krajnje opijena, a ego savladan osećanjem zbunjenosti i zamora. Na kraju treba da se vidi snop zraka kako se povećava pred unutrašnjim okom, kako se uzdiže sve više i više dok imaginaciju gotovo ne udari kao grom preteća veličina i neizmernost koju je stvorila. Osećanjc straha i čuđenja, nastalo ovim putovanjen na plamtećem stubu svake varvarske reči, pravi je preteča magijskog ushićenja i transa. Kroz praksu Tcurgista će za korišćenjc ovih reči smisliti i druge metode koje će najviše odgovarati njegovom temperamentu. §

Igra, Muzika i Zazivanje predstavljaju dodatne pratioce koji služe za oživljavanje obreda. Kada se radi o zvonjenju i kucanju oni moraju da budu usklađeni u broju ponavljanja sa tipom radnje. Koriste se da za najavu misterije, obeležavanje trijumfa Magičara i vraćanje odlutale pažnje. Muzika predstavlja daleko složeniju temu, utoliko prc što razni ljudi imaju sasvim različit odnos prema muzici. U većini prizivanja bolje je da se izostavi, budući da manjc-više uvek 150

Deveto PogJavije

odvraća pažnju Tcurgiste, premda može vrlo dobro da posluži i kao uvertira u ekstazu i trans. Zahteva prisustvo jednog ili više muzičara, a svaki znak samosvesti ili greške u njihovom izvođenju dovodi do nesklada i ncuspeha. Violina i harfa imaju najizraženiju transcen­ dentalnu notu, pa bi stoga povremeno mogle i da se koriste. Tam-tam sa svojim vatrenim i strastvenim bubnjanjem u određenim tipovima radnji gdc je potrebno da se istroši energija, ili čak i da se umiri um, može da bude od koristi. Tu je jednostavno um primoran da sledi ritmične udare tam-tama, koji mogu da se pojačavaju ili postepeno usporavaju sve dok, kada potpuno iščeznu u tišinu, spokojni um ne nađe mir. Orijentalna muzika uglavnom pripada ovom monotonom tipu muzike, što je čini pogodnom za re­ ligiozne ili mistične motive. U baletskoj predstavi na Javi na koju je bio pozvan jedan moj prijatelj, učestvovalo je oko desetak plesača odevenih u groteskne kostime i maske, mada prepune živih boja, tipičnih za raskošan Orijent. Orkestar se sastojao od pet izvođača od kojih su trojica svirala na instrumentu koji je podsećao na ogroman ksilofon čiji je raspon iznosio samo pet tonova, dok su preostala dvojica udarala u javanske bubnjeve. U pozorištu pod otvorenim nebom ples, koji se sastojao uglavnom od pokreta ruku i prstiju, tra­ jao je punih pet sati bez jedne jedine pauze. Članovi domorodačkog orkestra revnosno su udarali svoje monotone ritmove sve dok, kako se učinilo Evropljanima, njihova čula i um, nisu bili savladani tim tu­ pim ritmom i konačno utonuli u tišinu. Jednostavna dvokoračna okretna igra, na primer, sigurno će koristiti, a praćena tam-tamom i mantrom koja se izgovara u umu, unutar posvećenog kruga ili lože, može da posluži i kao uvertira za ekstazu. Igra ima izuzetan značaj za Magičara, budući da je njena glavna karakteristika ritam. Sama priroda je otclovljcnje ritma i gracioznosti, a oboje su aspekti igre. U Prirodi se igra ogleda u rastu i kretanju, jer kretanje je suštinski element života, tema koja se odi­ grava na beskrajnoj pozornici. Ekstaze Prirode i njenih stvorenja nalaze stalnu upotrebu, stalno se ponavljajući u prostom govoru. Muzici prostora i igri domaćina planeta i nebeskih tela u be­ skonačnom svemiru uveksu ukazivali dužnu pažnju najveći filozofi i pesnici koji su pronikli u srce stvari. Često se govori - istina u klišcu 151

Drvo Života

o skakutanju jaganjaca i poskakivanju decc na zelenoj livadi, o lebdećem plesu oblaka i valjanju morksih talasa. Šta su ove pojave, ako nisu udruženo učestvovanje u Igri Života koja se iz dana u dan, iz godine u godinu, iz veka u vek, nastavlja nepromenjena i ncizmenjena i koja se u svom stalnom ponavljanju mora smatrati samom inkarnacijom radosti? Sto se tiče uloge Igre u magijskim operacijama, sasvim je dovol­ jno da se prati nit igre islamskih Derviša. Ovi muhamedanski mistici su ponosni na Igru koja nije, kao što neki misle, nekontrolinasana pomahnitalost. Na početku ona je upravo nešto sasvim suprotno. U osnovi ove igre nalazi se duboko religiozan motiv - ekstaza i sjedin­ jenje s Alahom. Iz statičkog položaja Derviši sasvim postepeno povećavaju brzinu kojom se okreću, da bi se na kraju sa ispruženim rukama tako brzo okretali da zapravo izgleda kao da stoje nepomično. Ubrzo ovo okretenje dovodi do takve nesvesticc uma i tela, čije se dejstvo se uz krajnji napor volje odlaže i potiskuje iz svesti. Igra konačno stiže do kulminacije tako što Derviš pada u sas­ vim besvesno stanje, i ne samo u njega, a mislim d aje to važno, već i ■u stanje najviše ekstaze. Nekima su možda poznata imena Šri Čaitanja i njegovog učenika Nitjanada, koji su bili poznati u Indiji u petnaestom veku. On je pevao, veselo igrao i držao propovedi o doktrini Bakta ili sjedinjenju s Bogom kroz obožavanje. U skorije vreme srećemo se sa istaknutim učiteljem Šri Ramakrišna Paramahamsa, čije su učestale pesme i predana igra bile nabijene tako snažnom i žarkom osećajnošću da su oni koji su imali privilegiju da ih vide tvrdili da one izazivaju moralne i duhovne promene. Mnogi od onih koji su prisustvovali Gospodarevoj igri govore o tome kako su bili preplavljeni dubokim osećanjima i zanosnim blaženstvom, tako da su osećali da tonu u ekstazu i nesvest. Što se tiče današnjeg Tcurgistc, osnovni zadatak Igre je da sc postigne fizička iscrpljenost i prestanak razmišljanja. U ovoj osujećenosti, ukoliko je do nje došlo unutar pravilno posvećenog i pročišćenog prostora, u koji sc ne usuđuje da prodre nijedan entitet sem sila koje su sc zahvaljujući prizivanju ranije manifestovalc, može doći do inkarnacije prizvanog duhovnog prisustva. Ovo je os­ novna ideja Igre, mada je neki radije potpuno isključuju iz svojih ob152

Deveto Poglavlje

reda. Svaki tip sile koji pripada određenoj Sefiri, imaćc svoju posebnu vrstu Igre, sa za nju karakterističnim koracima i tempom. U većini prizivanja uobičajena kretnja, koja manje liči na Igru a više na pocupkivanje i okretanje, poznata je kao obilaženje. Povre­ meno je potrebno da Magičar određen broj puta obilazi krug iz neke od tačaka koje označavaju glavne strane sveta, a u zavisnosti od pri­ rode sile koja se priziva. Smer obilaženja, zavisno od toga da li se od­ vija prema istoku ili prema zapadu, određuje da li Magičar priziva ili tera. Docsil, tj. okretanje u smeru kretanja kazaljke na satu priziva, dok videršin, tj. okretanje u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu, tera. Tradicionalno kruženje u Krugu je najbolja metoda za ov­ ladavanje potencijalom i izazivanje potrebnog entuzijazma i snage.

153

D ESETO POGLAVLJE

Dosadašnja poglavlja imala su za cilj da prikažu način na koji Teurgija shvata Volju i Imaginaciju kao instrumente za rekonstruisanje ljudskog bića. Predlažem da još podrobnije razradimo pitanje korišćenja Imaginacije, s obzirom da ona predstavlja prvenstveni za­ datak Magije. Znajući da jc plastična supstanca Astralne svctlosti naročito osctljiva na delovanje struja Imaginacije i da su likovi načinjeni u toj Svetlosti proizvod uočljive promene, ukoliko jc Volja dovoljno snažna da ih oživi, Magičar teži da ove činioce primeni i na svoju vlastitu sferu. Pažnja treba da se prcusmcri na činjenicu da As­ tralna svctlost ima dvojnu prirodu. To su osnovni astralni aspekti, takozvana osujećujuća zmija uvijena u raspadujuću košuljicu i zaposednuta fantazmagorijom i superiornija ravan na kojoj se nalazi bogatstvo stvarnih likova, ideja i duhovnih doživljaja. Očigledno jc da jc prcvashodan magijski zadatak da se dodc do uzdizanja iznad astralne zmije i stigne do višeg Astrala. Prizivanje Svetog Anđela Čuvara i telestičko sjedinjenja s Bogovima i univerzalnim Esenci­ jama su vrhunske metode prevazilaženja najnižih eteričnih ravni, ali to su krajnji domet svih metoda i tehnika. Da bi se izvele teške završnice prizivanja, a sjedinjenje lakše i uz manje napora ostvarilo, Teurgisti preporučuju vežbu koja omogućava da se razvije sposob­ nost svesnog transendentovanja nižeg astrala i da namernog uzdi­ zanja čak i iznad višeg astrala prema bezobličnim božanskim vatrama duhovnih carstava. Onoliko koliko su sve ravni prirode i sve sile koje borave u univerzumu prisutne u unutrašnjoj konstituciji čoveka, u toj meri su u njemu prisutne i astralne ravni u svom dvo­ jnom aspektu. Najniži aspekt, lunam a faza, odgovara ljudskom principu Nefeš, dok se za višu ravan može pretpostaviti da odgovara 154

Deseto Pogjavljc

središnjoj Sferi Drvcta Života, Tifare tu, pulsirajućem srcu Ruaha, a da se čak širi i do granica NeŠmaha. Sa najnižim aspektom astrala, područjem klifotskih ljuštura, dem ona i raspadajućih utvara smrti, Magičar ima neznatne ili baš nikakve veze. Njegova težnja je usmerena ka višoj ravni, onoj koja se nalazi u višim stratumima živećeg Drveta. "Ne naginji se", upozoravaju Kaledonska proročanstva, "u tamom ovenčan Svet gdc neprestano vlada verolomna dubina i Had obavijen oblacima, oduševljavajući se nejasnim likovima, vrletan i krivudav; Crni večno uskomešali Bezdan; uvek spreman da podrži Telo ncprosvetljeno, bezoblično i prazno... Ne stoj nad ponorom sa prljavštinom Materije, jer postoji mesto za tvoj Lik u carstvu mnogo vcličanstvcnijcm." "Carstvo mnogo veličanstvenije" je ono što interesuje Teurgistu, jer u njemu se nalaze sile i moći koje mogu da mu budu od najveće pomoći u njegovom traganju. U nutar dvojnog NefeŠa se nalazi postojan i vitalan energetski princip. Prvi je takoz­ vano Astralno telo ili tanani duplikat kome fizičko telo duguje svoje postojanje i izdržlji-vost. I premda razvijanje ovog Nefeškog tela predstavlja jednu određenu granu Magije, mi se time ovde nećemo baviti, jer ono ima vrlo malo veze sa uzvišenom Tcurgijom. Pripadništvo carstvu Tifareta predstavlja viši aspekt ovog astralnog tela, koji u velikoj meri ulazi u područje kojim se bavi praktična Tcurgija. To nije istinsko astralno telo, u smislu živog modela koji daje život fizičkom, to je mentalno ili misaono telo, direktno vozilo idealnih i duhovnih sposobnosti, čija supstanca pripada višem ili božanskom Astralu. Prema Madam Blavatsfti to je Majavi-rupa, mi­ saono telo ili telo snoviđenja, oklop uma, pamćenja i emocije u Teurgiji poznato i nazvano Telom Svetlosti. Zatim, Tcurgisti kažu da se ovo Telo Svetlosti može svesno da odvaja i projektuje iz tela, a Blavatska smatra da onaj koji je u stanju da to uradi - Adept. "Treba da razdvojiš tanano od grubog, čineći to sa velikom pronicljivošću", savetuje Trostruko Veliki Hermes. Ovo Telo Svetlosti kao vozilo višeg principa, može poslužiti za istraživanje unutrašnjeg sveta kako bi se utvrdila njegova stvarna priroda kao i priroda samog čoveka, u obimu u kome su zakoni univerzuma ono što i zakoni uma, i obr­ nuto. Viši Astral, sa kojim se pojedinac upoznaje posredstvom Tela Svetlosti služi, takoreći, kao merdevine pomoću kojih se Tcurgista 155

Drvo Života

penje do carstva vrhunske duhovnosti, stvaralačkog žara i oduševljenja. Otuda je projektovanjc ovog finog Tela ovladavanje spo­ sobnošću da se funkcionišc u njemu sa lakoćom koju čovek ima u materijalnom telu, obučavanje i obrazovanje ovog Tela Svetlosti da ispunjava želje Tcurgista, prirodno, osnova praktične Magije. Spo­ sobnost da se uspe upravo u ovoj fazi rada u potpunosti zavisi od toga da li je Magičar dovoljno obučio svoju imaginaciju, jer ona je poluga kojom se pokreće projekcija. Ukratko, ova tehnika se sastoji u sledećem. Smestivši se udobno u fotelju - ili, ukoliko je obučen da zauzme pozu joge i pri tom se oseća lako, tim bolje, - umirivši um i emocije što je moguće više, Magičar treba da pokuša da zamisli kako pred njim stoji savršena kopija njegovog vlastitog tela. Ukoliko se Magičar studioznije bavio tatva simbolima ili duhovnim vežbama Svetog Ignjacija, kao i onima koje su opisane u prethodnim poglavljima ovog rada, neće mu pred­ stavljati neku posebnu teškoću da oblikuje ovaj lik. Tcurgista u svom umu treba živo da zamisli da pred njim stoji slika i prilika nje­ govog vlastitog tela, da je obučena kao što je i on obučen, u magijskoj odori sa štapom i mačem, u zavisnosti od slučaja, i da stoji uspravno ili da sedi na stolici ili da je nagnuta u lakoj i ugodnoj Asani. Ukoliko Magičar sedi, lik isto tako treba da bude viđen u sedećem položaju. Krajnjim naporom volje taj lik treba navesti u umu da se pokrene i, veoma pažljivo praćen sve vreme, da se podigne i uspravno stane na noge. Sada dolazi najteži deo Magičarcvog za­ datka. On mora da prenese u Telo Svetlosti svoju vlastitu svest, a upravo taj prenos može da izazove poteškoće, jer ponekad jed­ nostavno neće da se ostvari. U tom slučaju, koristeći i poslednji atom svoje Volje i unoseći svu moć svoje Imaginacije, Tcurgista treba da navede to telo da iz­ vede različite radnje u meri u kojoj je to uopšte moguće. On mora da zamisli i poželi da sam bude u tom misaonom telu. Izvođenje nekih rituala, kakav je na primer Ritual Teranja Tetragramatona, pred­ stavlja izvanrednu vežbu, budući da se pomoću njega Telo Svetlosti navodi na kretnje, okretanja oko vlastite ose i izgovaranje reči. Ustrajavši u tome, Magičar će otkriti nakon nekoliko pokušaja da ovo 156

D eseto Pogjuvljc

Telo Svctlosti više ne izvodi Ritual kao automat koji on posmatra, već da ga on lično izvodi unutar misaonog tela. Primena ovih me­ toda olabavljujc rešetke duše, otvara brzo zaključavajućc kapije uma. Pored toga, može se desiti da dok rccitujc prizivanje, prateći u umu svaki pojedini čin Rituala, s puno pažnje i brige, Magičar od­ jednom shvati da se on, gotovo nesvestan toga, nalazi u Telu Svct­ losti. Razvcscljavajuće delovanje reči, njihov smisao, mogu u nekim slučajevima pomoći umu da se prenese u misaono telo. "Lebdim vi­ soko! Lebdim na nebeskom svodu Nut! Podižem blistavi plamen svetlosti moga oka, žurno grabeći ka divoti dnevnog slavljenog Raa dajući moj život stanovnicima zemlje." "Dižem se, kao soko od zlata!" Posebno dve prve rečenice ukoliko se izgovaraju sa razumcvanjem i osećanjem, mogle bi kod nekih ljudi da dovedu do željenog rezultata. Čak i fizički, ove reči teraju čoveka da se podigne na vrhove prstiju, kako bi lebdeo u Nutinom nebeskom svodu, a osctljivi pesnik će bez sumnje oponašati ovu radnju. Kada se jednom uspešno izvede prenošenje, treba stalno i uporno da se vežba sve dotle dok Magičar na kraju ne bude u stanju da ulazi i izlazi iz svog fizičkog tela kao što običan čovek izlazi iz svog kaputa. Međutim, kada se ova projekcija stvarno izvede, tek onda počinje pravi zada­ tak. Naime, Telo Svetlosti mora da se obuči da se kreće i vidi na As­ tralnoj Ravni, premda je potrebno izvesno vreme da ono počne da reaguje na obuku i bude u stanju da se kreće i gleda onom svetlosnom brzinom kojom se kreće sama misao. Nakon što je ovladao veštinom boravljenje u Telu Svctlosti, Teurgista treba da se potrudi da počne da opaža svojim astralnim čulima. Prvo treba da pokuša da vidi materijalne stvari i predmete u svom apartmanu iz koga je upravo otputovao, da obrati pažnju na telo kao na svoje predašnje zemaljsko boravište, na nameštaj, zi­ dove, tavanicu i sve ostalo. Kada konstatujc da ovo može vrlo jed­ nostavno da izvodi, i da astralna čula reaguju bez poteškoća, tada neka se uzdigne pravo prema nebesima i osmotri šta je to što tamo može da se vidi. Sve je ovo samo stvar obrazovanja. Telo Svctlosti, blistavo solarno vozilo Anđela, mora da bude vredan instrument, pa otuda, upravo kao što se jednogodišnje dete uči da govori i puzi, i

157

Drvo Života

ovo osctljivo misaono telo mora da bude obučeno da savršeno do­ bro funkcionišc na svojoj ravni. Vežbama ove vrste Tcurgista će otkriti da ono što su konven­ cionalni simboli u spoljašnjem svetu, zapravo jesu dinamičke real­ nosti, koje žive svojim vlastitim postojanjem na ovom Astralu ili u svetu misli. Njegov cilj treba da bude potpuno istraživanje ovog car­ stva sastavljenog iz mnoštva aspekata i odeljaka koje ono neprestano pokazuje, u meri u kojoj se stvarno podudara sa grani­ cama njegovog svesnog i nesvesnog znanja. Imajući ovaj cilj na umu, Magičar treba da preduzme razne obimne zadatke. Oni tatva sim­ boli koji su ranije korišćeni kao objekti koncentracije i vežbe imagi­ nacije, mogu sada da se koriste kao sigili čime se obezbeduje vizija koja otkriva njihovu nevidljivu prirodu. Na Telu Svctlosti mogu da se zamisle vrata na kojima je iscrtan crveni jednakokraki trougao za Tedžas, na primer. Prolazeći kroz ta vrata i osmatrajući pejsaž koji se pruža pred njim, anđeoska bića koja mu govore i proučavajući razgovore koji proističu iz toga Teurgista bi trebalo da stekne jasnu predstavu važnosti i značenja simbola. Uvidećc da postoji apsolutan odnos između simbola i vizionarnih stvarnosti na astralnoj ravni. Bespogovorni dokaz za ovo treba da bude vizija tatve. Zabeleženi su bezbrojni slučajevi bića simbola pripisanog Skajeru, onome s kojim se Teurgista nikada ranije nije upoznao niti g aje ikada ranije video. Samo vlasnik simbola zna njegovo značenje. Rezultat dobijenc vi­ zije prosvctljava i potkrepljuje znanje vlasnika. Ovaj postupak se stalno ponavlja i uvek se dobija vizija koja se tačno odnosi na pri­ rodu simbola. Postupak treba primenjivati i na druge simbole i pod-clcmente tatvi. Na taj način treba ispitati i astrološke simbole planeta i znake Zodijaka, kao i slike T arot Karata. Time se otvara široko istraživačko polje za svakog Magičara, jer o istoj stvari se tako mogu steći potpuno nova znanja. Priroda simbola, koja mu je do tada bila nepoznata, sada može da se istraži i da joj se pripišc značaj zasnovan na posmatranjima i iskustvu. Domaćin obimnih ek­ sperimenata treba da bude pronađen, radi njegovog upoznavanja sa prirodom ravni. Kada ove astralne vizije prestanu da prenose bilo kakvo znanje, treba odustati od njih kao od čisto tehničkih vežbi kojima se postiže 158

Deseto Poglavlje

stručnost. Kada se jednom stekne veština i ove vizije živog iskustva se više ne sreću, niti se dobijaju nova saznanja, sam postupak gubi vrednost. Poznato je da neki lakomisleni ljudi koji su u stanju da pu­ tuju u astralu ne rade ništa drugo sem što beskorisno lutaju. Za njih astralna vizija nema duhovnog značaja, a astralna opijenost je pod­ mukao oblik duhovne iskvarenosti koja ih tada opseda i oni se gube degenerišući se u oblik astralnog "lutalice". Student treba da obrati pažnju na ovo upozorenje. Astral mora da se upotrebi ili za sticanjc tačno određenog (kosmičkog) znanja ili kao sredstvo za postizanje cilja, prečaga na nebeskoj lcstvici koja vodi ka još spiritualnijim rav­ nima. U suprotnom, tu će zapasti u doživotnu stagnaciju, savladan opijenošću, zapetljan u zamke zmije zavodnice koja navodi na iskušenje neoprezne i ludo odvažne. To je refleksivan svet u kome čovek lako može da se izgubi, ukoliko njegova težnja nije čista i snažna. Mogu se straćiti sati, dani, čak i godine, na jalovu viziju od koje se ne dobija ništa više od onoga što bi se dobilo višečasovnim zurenjem ugledalo. "Onima kojima se nakon duhovnog razvoja jave ovakve utvare, rekao bih: pokušajte da zagospodarite svojom vizi­ jom, tražite i zazovite najveličanstvenije uspomene zemlje, ne one stvari koje jedino zadovoljavaju radoznalost, već one koje uzdižu i nadahnjuju i dajte nam viziju naše vlastite veličine; a najviša od svih, uspomena Zemlje, je veličanstven ritual vrednih misterija gde smrtnik na neopisivo velelepnoj sceni biva oslobođen smrtnosti i postaje pratilac bogova."* Treba znati da postoje neke metode pomoću kojih Teurgista može da proveri tačnost svoje vizije i da utvrdi da li su ga grubo pre­ varili clementali ili priroda njegovog vlastitog fantazirajućeg uma. Primenom ovih metoda Teurgista se takođe može izgubiti u lavirintu astralnih fantazmagorija. Recimo d a je Teurgista ostvario viziju Merkura tako što je upotrebio Merkurovc pečate Henrija Kornelijusa Agripc ili one iz Ključa kralja Solomuna. Njegov prvi za­ datak nakon vraćanja u svoje telo treba da bude zapisivanje onoga što je doživeo u specijalan dnevnik koji isključivo služi za ovakve zapise. Uzgred da napomenemo, sastavni dco magičarcvog života *

Kandilo vizije, Л. E.

159

Drvo Života treba da bude obavezno vođenje dnevnika u kome se po naučnim principima unose detalji magijskih eksperimenata i vizija, jer on služi da se stekne uvid u red i uravnoteženost puta kojim se kreće njegova aspiracija. Stavišc, ove vizije treba da budu evidentirane na pravi naučni način, sa sto je moguće više sitnih detalja, a uz izbegavanjc bilo čega što u sebi sadrži dvosmislenost, jer nakon određenog vremena sećanje postaje nepouzdano i ne može mu se u potpunosti verovati. Pošto je zapisan, postupak koji se sledio može ponovo da se prati kako bi se utvrdila tačnost i pravovaljanost vizije. Odmah nakon svakog doživljaja i vizije treba prionuti na pisanje dnevnika. Na tabelama Baretovog Maga ili Agripinog De Occulta Philosop/iia na kojima se prethodno izneto i zasniva, Kroulijevc Liber 777 i mog vlastitog rada Vrt narova (Garden o f Pomegranates) mogu se pronaći nizovi prirodnih i simboličkih podudarnosti za svaku od Trideset dve Staze Drvcta Života. U ovim atribucijama nalaze se iz­ vori kojima Magičar može da verifikujc svoju viziju, pošto je, kao što sam već rekao, eksperimentalno dokazao stvarnu vezu simbola i atribucija magijskog alfabeta i objektivne stvarnosti. Ukoliko vizija Merkura sadrži pogrešne elemente, bilo da se radi o boji ili broju, koji se prema tabelama odnose, recimo, na Mars ili Saturn, student može da bude siguran daje nešto pogrešno i odmah mora da ponovi ćelu viziju, s tim što će se osigurati da ponovo ne dode do bilo kakve greške ili zabune u viziji. Sticanjem iskustva, Magičar biva u stanju da zapamti složeni alfabet podudarnosti, a što više bude upoznavao prirodu te ravni, sve više će biti u stanju da odmah otkrije da li se vi­ zija pravilno odvija, a njegova narastajuća intuicija će ga upozoriti kada se pojavi nešto što bi moglo da ugrozi njen sklad. Nikada nije suvišno ponoviti da proveravanjc vizije kroz poređenja vizije sa magijskim alfabetom predstavlja jedan od najvažnijih zadataka koji se postavlja pred Magičara. Zanemariti ove naučne provcrc i kritičko ispitivanje vizije znači da će se Magičar, prc ili kasnije naći, u blatu astralne omamljcnosti dok u prozračnom vazduhu iščezava svaki izgled na dalji napredak. Prc projektovanja u Tclo Svctlosti treba obratiti pažnju na par mera predostrožnosti. Napustiti fizičko tclo samostalno, bez vodstva više Inteligencije i kontrole unutrašnjeg Sopstva, u većini 160

Dcficlo Pogjavljc

slučajeva potpuno je isto što i uputiti otvoren poziv bilo kom astral­ nom entitetu, zluradom ili bilo kom drugom, koji se nalazi u blizini da vas zaposedne. Zaista, nema mesta strahu za fizičko zdravlje tela sve dokle Nefeš, sedište životnih sila i telesnog oblika, ostaje u njemu kako bi obezbedio odvijanje telesnih funkcija i fizičkog života. Ali, opsednutost se po svaku cenu mora izbeći. Zaposedanje ljudskog tela od strane psolikog demona rušilački deluje na magijski cilj i postupak. Zbog toga su izmišljene izvesne metode koje sprečavaju da dođe do opsednutosti i čine da telo bude sasvim sigurno dok duša lebdi svojim putem ka svetim vatrama. Neki autoriteti veruju da je okruživanje tela imaginarnim krugom bele svctlosti jedna od najefi­ kasnijih metoda zaštite, budući da je belo boja prestola najvišeg duha tako da se nijedan niži duh ne bi usudio ni da pokuša da dirne ono što je pod njegovom zaštitom. Drugi daju prednost projektovanju unutar propisno nacrtanog magijskog kruga oslikanog bo­ jom, sa svim božanskim imenima spolja i geometrijskim figurama unutra. Međutim, u ovom slučaju krug mora da bude posvećen i da se izvede propisan ritual teranja, što je prilično dugotrajan i napo­ ran postupak za vežbu koja se tako često izvodi. Zbog toga se smatra da je Terajući Ritual Pentagrama dovoljan da se obezbedi odgovarajuća zaštita i onemogući zaposedanje tela od bilo kog demona. Povratak u telo, nakon vizije, mora da se izvede vrlo pažljivo i uz razumnu predostrožnost. Po ulasku u fizičku ljušturu namerno treba duboko udahnuti i izdahnuti par puta kako bi se osiguralo blisko sjedinjavanje ta dva organizma, a predlaže se i preuzimanje Božanskog Oblika i vibriranje Imena. Obično zado-voljava Harpokratov oblik; što znači stajati uspravno sa des­ nom rukom ispred tela, kažiprstom na usnama u znak ćutanja, pri čemu se čujno izgovara ime Boga. Propust da se osigura mešanje es­ encija fizičkog i misaonog tela može da ima katastrofalne poslcđicc. Proučavanjem egipatske Knjige mrtvih čitalac će umnogome obogatiti svoje znanje, jer tamo su Tahuti i Amenti, potpodclc As­ tralne Svetlosti, pažljivo istražene i precizno klasifikovanc. U drugom delu CXXV poglavlja vidi se Oziris kako sedi na jednom kraju M aatinc dvorane praćen Boginjom Zakona Istine, zajedno sa četrdeset i dva merača duša koji im pomažu. Svaki od ova četrdeset 161

Drvo Živola

dva boga predstavlja neku od noma Egipta i nosi simbolično magijsko ime. U ovoj predstavi se vidi neverovatna ingenioznost egipatskih tcurgijskih sveštenika koji su uspostavili podudarnosti između ravni Astralne svctlosti i noma ili ovozemaljskih podela zemlje Gornjeg i Donjeg Nila. Pažljivim proučavanjem ovog i nar­ ednih poglavlja Tcurgista će pribaviti mnoštvo korisnih informacija u vezi sa astralnom svetlošću i stražarima i Čuvarima Pilona kroz koje mora da prođe u svojoj samoinicijaciji. Premda Knjiga mrtvih predstavlja Pilone kao one kroz koje preminuli mora da prođe na svom putu ka odmorištu u Amentiju, oni se mogu primeniti i na Kapije kroz koje Skrjer u duhovnoj viziji mora da ude. Ove čuvane Kapije sa svojim božanskim Stražarima ne treba smatrati prividom, jer kao što će se otkriti tokom istraživanja, Magičar će shvatiti da kada priđe ovim zatvorenim vratima svo magijsko umeće niti las­ kanje Čuvarima zapečaćenog svetilišta i palata ne obezbeduje ula­ zak. Sprečavanje ulaska je siguran znak nedostojnosti a iznad svega ukazuje na nesposobnost da se izađe u tom razredenom stanju. Stavlja do znanja štaviše da Telo Svetlosti mora da se pročisti, da se načini blistavim i blještavim, zračećim i samoobasjavajućim, solarnim organizmom koji isijava svctlosl unutrašnje Duše. Samo na taj način može dostići užarcnija i uzvišenija stanja i dobiti od Anđela Čuvara sa plamtećim mačevima dozvolu da prođe kroz Pilone i kroz unutrašnju Kapiju. Sredstvo za sprovodenje ovog pročišćenja sastoji se u čestom izvođenju Rituala Pentagrama, čime će se uobličiti jasnije i zračnije misaono telo i u svakodnevnom primanju nekog oblika Pričesti koja uliva u Telo Svetlosti pročišćavajuću supstancu duhovne esencije. Vizije koje se tada budu postizale biće vrlo visokog reda. Može se dogoditi da ubrzo posle toga Teurgistu zaprepasti otkriće da je njegova uloga nedodirljivog posmatrača vizije prestala, i da je, na neki način, vizija uvukla u sebe njega samog i da je uronjen u tako izuzetno duhovno iskustvo koje neće izbledeti iz njegovog svesnog sećanja sve do poslednjeg dana njegovog života na zemlji, ma koliko da mu ih je ostalo. Inicijacija u pravom smislu, a ne ona koja se od­ vija formalnim sobnim obredom, tu biva potaknuta i u njoj Tcur­ gista uzima učešće kao kandidat za tajne misterije. Za ovakve 162

Debelo Poglavlje inicijacije nepotrebno je da se kaže ne podnosi se zahtev u bilo kom obliku. One se jednostavno javljaju. A kada se dogode, onda se bez trunke sumnje i kolebanja zna staje to što se javlja. Navodim sledeći citat kao primer vrlo dirljivog doživljaja koji može da izazove najviši tip astralne vizije: "Tu je bila Dvorana veća od bilo koje katedrale sa stubovima koji su delovali kao da su izgrađeni od živog i treperavog opala ili neke zvezdane supstancc koja je sijala svim bojama sutona i zora. Zlatan vazduh je plamteo na tom mestu, a visoko iznad stubova bili su prestoli koji su se gubili kao iskra za iskrom prema kraju ogromne dvorane. Na njima su sedeli Božanski Kraljevi. Imali su vatrene per­ janice. Video sam jednu u vidu zmaja; a bila je i jedna druga ukrašena brilijantskom vatrom sa koje su šikljali vatreni jezici kao plameno perje. Sedeli su sijajući i blistajući mirni kao kipovi, kolosalniji nego što su Egipćani zamišljali svoje bogove, a na kraju dvorane bio je jedan viši tron na kome je sedeo jedan veći od ostalih. Svctlost nalik na sunce blještala je iza njega. Dole, na podu ležala je kao u transu tamna figura a dva Božanska Kralja činila su pokrete rukama iznad njegove glave i tela. Tamo gdc su njihove ruke pro­ lazile video sam kako iskaču vatrene iskre nalik na odsjaje dragulja. One su iz tog tamnog tela podigle blistavu figuru, visoku i veličanstvenu kao što su bile one koje su seđele na prestolima. I dok je ta figura hodala dvoranom postala je svesna svojih božanskih srodnika i podizala je ruku u znak pozdrava. Vratila se sa svog hodočašća kroz tamu, ali sada je postala posvećenik, gospodar ne­ beskog ceha. Dok gleda u njih, visoke, zlatne figure naglo ustaju sa svojih prestola i takode podižu svoje ruke otpozdravljajući joj. Izadošc iz mene i brzo iščezošc u velikoj slavi iza prestola."* Pored toga, Kabalističko Drvo Života trebalo bi da bude pred­ met mnogih istraživanja i eksperimenata. Putnik bi trebalo da vežba penjanje iz jedne sfere u drugu, uz pažljivo analiziranje prirode te sfere, penjući se po svim granama ovog drveta koje raste iz užarenih nebesa iznad i silazeći u slavi ka šarenilu zemlje koja se nalazi ispod. Sve staze koje zrače iz Deset Sefirota Drveta Života i spajaju ih * Kandilo vizije, A. E.

163

Divo Života

treba pažljivo da budu istražene i zabclcžcnc u naučnom dnevniku. Na taj način se stiče samospoznaja, jer Drvo nije samo simbolička tačka čovekovc unutrašnje konstitucije, već i strukture i sila celokupnog univerzuma u svakoj od njegovih bezbrojnih faza. "Univerzum je", piše Krouli, "projekcija nas samih; lik podjed­ nako nestvaran kao stoje to naše lice u ogledalu, on predstavlja neo­ phodan oblik izražavanja, i to ne da bi se zasigurno menjao sa našim menjanjem. U toj svctlosti, otuda sve što treba da uradimo je da ot­ krijemo sebe pomoću redanja hijeroglifa, a promene koje mi na­ izgled izvodimo su objektivno posmatrane iluzije... To nam omogućuje da vidimo sebe, pa nam otuda i pomaže da se iniciramo tako što nam pokazuje ono što radimo." Pručavajući ovu simboličku kartu u astralu na načine koje to čini Telo Svetlosti, Magičar će upoznati svaki aspekt svoje vlastite svesti i samog univerzuma. Vizija koju opaža, zazvana pomoću sigila, u ve­ likoj meri je i otvaranje njegove vlastite svesti, i to svih njenih dclova, koje ranije uopšte nije poznavao. Za otkrivanje raznih slojeva uma i duše, zajedno sa njihovim dinamičnim sadržajima, Astralna Svctlost i njeno istraživanje u vatrenom solarnom telu predstavlja par exccllance sredstvo od koga nema boljeg. Tako se stiče samo­ spoznaja. Samosvcsnost u istinskom smislu se isto tako postiže i služi kao preludij u simfoniji nebeskog sjedinjenja. Rezultati ove vežbe vrlo su opipljivi i korisni. Mogućnost svesnog projektovanja Tcla Svetlosti i odbacivanje bitnog iskustva i samospoznajc stečenih u Božanskom Astralu kao nečeg bezvrednog, uz površno mumlanje "sve je to izmišljotina", najblaže rečeno predstav­ lja apsurd. Samo eksperiment, i ništa drugo, može pokazati da li je pustolovina u ognjenom nebu najviša stvarnost ili izmišljotina fan­ tazije, pa čak i tada se mora priznati da su uvodni koraci izvedeni kroz kanale Imaginacije. Okovani Prometej bio je prvo začet u boga­ toj stvaralačkoj mašti Šelija, ali da li je neko toliko lud da odbaci unutrašnju lepotu ove poeme ili da porekne njenu večnu istinu samo zato što je ponikla iz nematerijalnog izvora? Sličan način razmišljanja može i ovde da se primeni. Pomoću Imaginacije Magičar stvara osetljive misaone instrumente kojima meri, ispituje i istražuje već postojeću ili dotada nepoznatu ravan svesti u 164

Dceclo PogJavljc

univerzumu. U svakom slučaju, makar se i na kratko javila Magičaru, bez obzira kako skeptičan d aje, teško da su anđeoski en­ titeti koje sreće tokom svojih vizija, njihovi razgovori i način na koji se ophode prema njemu, proizvod njegove mašte. Njih ne treba posmatrati kao subjektivne tvorevine, naročito kada, u početku verovatno na njegovo zaprepašćenje, stvari "počnu da se kreću". Želeo bih da se duže zadržim najednom od najvažnijih rezultata iz ove veoma značajne grane Tcurgijc. Prc nego što se postigne uspeh u projektovanju Tela svctlosti, ljudska svest je bila nerazdvojiva od fizičkog tela. Apetiti i želje tog vozila izjednačili su se sa samim Ruahom, sa sposobnošću da se svest prenese u Telo Svctlosti stvoreno u mašti, pri čemu se dolazi i do značajnog filozofskog zaključka. Duša je prilično odvojena od telesnog bića, a pravim metodama može da se odvoji i postane nezavisna od njega. Kao prvo, ne srne se izvoditi preuranjen zaključak d aje duša večna i besmrtna, jer to eksperimentom još nije potvrđeno. Međutim, još je Ruah, lažni ego, onaj koji dobija u projektovanju. U biću individue uopšte nema promene, kao ni u prirodi same svesti, jer projekcija misaonog tela nije analogna Mističkom iskustvu kojim se poništava dvojnost i koje donosi ekstazu i prosvetljenje. Teurgista ostaje ista osoba koja je bio i ranije, a dvojnost i dalje obitava unutar njegove svesti. Ali, ipak, dolazi do izuzetno velike izmene u pogledu i shvatanjima. Dok je u Tclu Svetlosti, kada se prenos svesti uspešno obavi, on može da vidi svoje fizičko telo kako leži, kao da spava, a koje je samo prc par trenutaka napustio. Tako on zna, činom običnog posmatranja, da ono nije njegovo telo, jer to fizičko telo on prema želji može da napusti. Dolazi do spoznaje d a je duhovni en­ titet koji može da funkcioniše nezavisno od svog telesnog organ­ izma. Ono što se sada nameće kao imperativ je poništenje dvojnosti. Zadatak koji se odmah mora ostvariti je transccndcntiranjc Ruaha, široko otvaranje njegovih vrata kako bi mogao da se pronađe Istin­ ski Duhovni Ego. Sa ovim otkrićem, kada prosvctljcnsot i ekstaza preplave područje uma, takođe se dolazi do velike spoznaje da je Duša sama po sebi besmrtna; da su um, osećanja i telo samo vozila te Duše, instrumenti koji se koriste za njen viši cilj. Način da se dođe do ovog otkrića jeste da se čvrsto sledi Magijski Put. Prizivanja, 165

Drvo Života

preuzimanja Božanskih oblika, Uznošenja na Ravni, predstavljaju široke putcvc za sjedinjenje s unutrašnjim Bogom. Neka ove vcžbe potraju izvcsno vremc, kao i uporno nastojanje da se postigne pročišćenje mentalnog omotača a ono se razvija veoma postepeno u spiritualizovanu organizovanost. Stari princip inercije, tromosti i mraka, koji Indusi nazivaju Tamas biva raskinut i izbačen iz magijske sfere. Praznine mozga, ranije teške, nepropusne i mračne, postaju lake i čudno osvetljenc. Javljaju se neobične po­ jave, donoseći magičaru kliktanje i sreću kada shvati njihov značaj. Kao što je u stara vremena noć prolazila u dubokom zaboravu sna, ili u najboljem, u fantastičnim pustolovinama sanjanja, sada se svest zadržava čak i pri takvom stanju. Više ne postoji jaz zaborava, sve se pretvara u jednu neprekinutu struju svetlosti koja slobodno teče dok telo spava, ncpodcljena ni danju ni noću razdobljima nesvesnosti. Značaj ovog postignuća ne srne se potccniti. Postepeno se manifestuje nov kvalitet pročišćenosti, u smislu koji ima induska Satva; kvalitet ritma, kontinuiteta i blaženstva. Sa uplivom kvaliteta Satve i odbacivanjem elemenata vidovitosti iz područja ličnosti, u mozgu rastu lakoća i prosvetljenost, svest najviše Duše, a ne Ruaha, ustrajava u svakom satu. Tako je Život osvojen, jer Duša izlazi iz njegovog prizemnog zagrljaja. Smrt, sivi užas i večni strah čovečanstva, poslcdnjc beznađe filozofa, je prcvaziđena. Samo je telo ono koje umire. Um i osećanja doživljavaju smrt. Ali uvek se nastavlja, nepromcnljiv i iskren božanski Anđeo Svctlc Svetlosti pročišćen kroz kušnju, pobednik nad mutacijama života i smrti - spokojan, mi­ ran i nepokolebljiv u spoznaji vlastite besmrtnosti. Otuda rezultati Putovanja u Duhovnoj Viziji ne mogu da budu dovoljno snažno istaknuti. Ova vežba može dovesti Magičara do najviših tačaka Drvcta Života gde je vazduh čist, a vidici jasni i nezamagljcni. Naravno, uvek postoje opasnosti da se zaluta na neobeleženim prečicama te ravni ili da se zaplete u zamke pri­ mamljivih jazbina jarkih oblika i nestajućih astralnih vizija koje potiču iz dubina. Međutim, sve ovo je bitno. Ukoliko se težnja održi neokaljanom i čistom i ukoliko su primenjeni specijalni principi Kabalc, mala je mogućnost da će do ovoga doći. Magičar može spoko­ jno da leti na put izvan svoje ličnosti, iznad svctlucavih utvara 166

D eseto PogJavljc

Astrala, da prođe pored prcdivnih varljivih vizija sa njihovim čaroli­ jama i vradžbinama, ka unutrašnjem srcu Nebeskog čoveka, gdc je uprestoljen Gospodar svega.

Prc početka vizije, ili bilo koje radnje u Magiji, dobro bi bilo da student izvede potpuno teranje koje deluje pročišćavajućc i zaštitnički. Najbrža i najbolja metoda za to je Terajući Ritual Pentagrama. Pentagram izražava, prema Leviju, "dominaciju uma nad elementima, on je upravo onaj znak koji ih vezuje... On je simbol Reči pretvorene u telo i u zavisnosti od toga u kom smeru se kreće predstavlja dobro ili zlo, red ili nered. Znak koji se u malome izjednačava sa svim okultnim oblicima prirode i koji će uvek imati jaču moć od elementarnih i drugih duhova, prirodno ih ispunjava strahom i poštovanjem i primorava na pokornost kroz vladavinu znanja i volje nad neznanjem i slabošću." Da bi se shvatilo značenje geometrijskog oblika pentagrama i da bi se razumelo zašto on ima moć da tera sve niže sile iz datog područja i zašto je "reč pretvorena u telo" potrebno je da ukratko rekapituliramo aspekte Kabale. Jedno od božanskih imena kome su Jevreji pripisivali univerzalnu stvaralačku silu bilo je JHVH, koje, prozvano Tetragram aton poče da se posmatra kao ekvivalent Četiri Elementa u Kosmosu. Sma­ tralo se da on predstavlja i običnog neprosvctljenog čoveka u kome se svctlost duha još nije pojavila; grešno biće zemlje, vazduha, vatre i vode, prepušteno neizgrađenom sopstvu. Smatralo se da pomoću Magije u ova četiri elementa od kojih je sazdano telo. Sveti Duh si­ lazi u vatri, slavi i plamenu. U hebrejskom element Duh je pred­ stavljen slovom šin, sa svoja tri streličasta zupca ujedinjena u oblik jednog principa. Rasprskavajući telesno biće i unoseći u njega klice prosvctljcnja, Sveti Duh svojim prisustvom u srcu stvara novu vrstu bića, A depta ili Majstora JHVH. Ova reč na hebrejskom je ime Is­ usa, simbol bogočoveka, nove tipske vrste duhovnog bića od koga nema ništa veličanstvenije na nebu ni na ravnima prirode. Zbog ovoga i ideologija koja je rezimirana u znaku Pentagrama, simbola četiri elementa okružena upotpunjavajućim i osvajačkim Plame­ nom Svetoga Duha, smeštena je prvenstveno primalna i neuporc167

D ivo Života

divo velika moć pokoravanja svih astralnih protivnika i teranja grube suspstance iz bića Maga. U potpunosti zaviseći od toga da li je Magičar iscrtao sliku po­ lazeći prema ili od pet temena Pentagrama biće i rezultat. Ako se kreće od najvišeg temena i spušta pravo naniže prema temenu des­ nog kraka biće prizvane sile Vatre. S druge strane, ukoliko Magičar Štapom ocrtava figuru od levog donjeg temena i penje se ka vrhu, on tera elemente Zemlje. Upravo je ovaj drugi tip Pentagrama onaj koji se koristi u ritualu Pentagrama, a obično je dovoljan da se oteraju bića bilo kojoj klasi da pripadaju. U vezi s ovim, m ačje obično instrument koji predstavlja ključne osobine Ruaha. Takozvani Rit­ ual Pentagrama dobio je u značaju kao čisto terajući ritual, premda, u stvari, on predstavlja složen sistem. Prc nego što se upustim u nje­ govo razmatranje, citiraću ga: 1. Dodirujući čelo, reci Ateh (u Tebi). 2. Dodirujući grudi, reci Malkut (Carstvo). 3. Dodirujući desno rame, reci vc-Gcburah (i Moć). 4. Dodirujući levo rame, reci vc-Gcdulah (i Slava). 5. Sklapajući ruke na grudima, reci Lc-Olam, Amen (zanavek, Amen). 6. Okrećući se prema Istoku, načini u zemlji Pentagram štapom ili mačem, reci (vibriraj) JHVH. 7. Okrećući se prema Jugu, učini isto, ali reci ADNI. 8. Okrećući se prema Zapadu, učini isto, ali reci AH IH. 9. Okrećući se prema Severu, učini isto, ali reci AGLA. 10. Ispruživši ruke tako da telo formira krst, reci: 11. Ispred mene Rafiel. 12. Iza mene Gabricl. 13. S moje desne strane Mihael. 14. S moje levc strane Auricl. 15. Oko mene plamte Pentagrami. 16. A u stubu stoji šestokraka Zvezda. 17. Ponoviti od I do 5, Kabalistički Krst. Čitaoca će možda zanimati da sazna daje Alister Krouli u vezi sa ovim rekao da oni "koji se ophode prema ovom ritualu kao sredstvu 168

Deseto PogJavljc

za prizivanje ili teranje duhova, ne zavređuju da ga poseduju. Kada se pravilno shvati on je Medicina Metala, i Kamen Mudrosti." U izvođenju ovog rituala, kao što sam napomenuo, zastupljena je složena kretnja. Ritual prvo priziva, a pošto su, pomoću Pentagrama, isterani svi elementi sa četiri glavne strane sveta kroz izgovaranje četiri imena Boga, on tada zaziva četiri Arhandela kao božanske čuvare da zaštite područje magijske operacije. Pri zatvar­ anju obreda on još jednom priziva Više Sopstvo, tako da je ceo ob­ red od početka do kraja pod nadzorom Duha. Prvi dco koji obuhvata tačke od 1 do 5 poistovećuje Magičarcvog Svetog Anđela Čuvara sa višim aspektima univerzuma Sefira. U stvari, on potvrđuje identitet duše sa Adam Kadmon. U drugom delu, tačke od 6 do 9, Magičar ocrtava zaštitni krug, dok njegova mašta oblikuje astralni Krug Vatre unutar koga se odvija njegov rad. Na Scveru, Jugu, Istoku i Zapadu ovog kruga, pomoću štapa ili Mača, iscrtani su terajući Pentagrami elementa Zemlje. Kako su ovi Pentagrami formirani u vazduhu pomoću elementalnog oruđa mora se uložiti mnogo truda da im se da živost i stvarnost. Slepo izvođenje ovog ri­ tuala, a isto važi i za sve druge aspekte Tcurgijc, sasvim je besmis­ leno i predstavlja traćenje vremena i energije. Istovremeno, potrebno je podstaknuti imaginaciju da stvori ove Pentagrame oko Magičara na Astralnoj Ravni u vidu plamtećih vatrenih figura, tako da se kroz linije strujeće svetlosti i moći, predstavnike duhovnog bića, nijedan niži entitet bilo koje vrste ne usudi da prođe. Magičar mora da bude siguran da nije oskrnavio elementalno oružje nakon sto je ocrtao Pentagram u vazduhu. Krug mora da bude potpun, da se nastavlja u neprekidnoj liniji od Pentagrama do Pentagrama. Blešteća petokraka zvezda je kao plamteći mač koji deli Adama od Rajskog vrta. Četiri Arhandela, duhovna namesnika četiri ele­ menta, se tada prizivaju da daju legitimnost radnji, kao i duhovnu moć i zaštitu okružujućim Pentagramima i Krugu u kome je Magičar zatvoren. Poslednja rečenica u ritualu objavljuje da Penta­ grami gore oko njega, i još jednom priziva Svetog Anđela Čuvara tako da se operacija zatvara pečatom božanske svetlosti. Jedan od veoma značajnih i važnih rezultata rituala, ukoliko se pravilno iz­ vede prema iznetim uputstvima, je čišćenje cclokupnog područja 169

D ivo //vola

ličnosti. Samo malo prakse će pokazati mladome Tcurgisti da li je uspeo da dobije željeno dejstvo. Veoma je teško, žao mi je što mo­ ram da kažem, opisati rezultate teranja, s obzirom da je većina toga u subjektivnom carstvu čula dodira i opažanja. To treba da bude jasno osećanje, nepogrešivo u manifestovanju, o čistoći ravnoj svetlosti i kao da se ćelo biće polako ali potpuno pročišćava i da svaka nečistoća i nečastivi element nestaje i poništava se. I kao što uranjanjc u hladni brzi potok tokom toplog letnjeg dana čini Čoveka za­ dovoljnim i osvežava ga, slično osećanje trebalo bi da prati i ovaj ritual. Način na koji će on delovati zavisiće od prečiščenosti sastava prirode Magičara. Svaki molekul, svaka ćelija - astralna, mentalna i fizička - uzima se u obzir, jer osnova svakog principa ima svoje ko­ rene u centrima energije i moći. Ove mikroskopske tačke ili monadc su najsitnije osetljivc tačke duhovne svesti, a stvarnost njihovog pos­ tojanja i funkcionisanja ne predstavlja samo osnovu najdubljeg osećanja individualnosti, već i osnovu same materije i njene istovre­ mene povezanosti sa životnim silama postojanja. Ove monadc su u korcnu ćelije, kao i minerala, moždane materije, kao i biljaka. Ishod formulisanja Vatrenog Kruga i plamtećih Pentagrama, vibriranja božjih imena i prizivanje anđela sa Četiri Glavne Strane Sveta, kao i Svetog Anđela Čuvara, predstavlja postepeno izbacivanje iz po­ dručja svesti grubih ćelija ili monadnih atoma. Njihova mesta zauzi­ maju druge žive, osetljivc i pročišćene monadc, sastavljene od duhovne materije najfinijih kvaliteta koje privlači sfera bića i koje bivaju uvučene u samu supstancu i fizičke i nevidljive grade. Tako dolazi do životno važnog pročišćenja koje omogućava da uticaj Sve­ tog Anđela Čuvara prodru u pročišćen mozak i um i da se prošire kroz ćelu ličnost što je važan preduslov za magijski napredak. Istorijat ovog rituala je donekle nejasan. Nisam video nijedan drugi slučaj sličan ovom ritualu koji ne bi poticao iz daljina, premda je sigurno da je neki drugi oblik teranja morao da bude korišćen. Ovaj ritual prvi put pominjc Levi. U Dogmi i ritualu visoke Magije pronalazimo sledeće: "Znak krsta koji su prihvatili Hrišćani ne pripada isključivo njima. On je i kabalistički, a predstavlja suprotnosti i četvorostruku uravnoteženost elemenata. Izvorno su postojale dve metode za njc170

Deseto Poglavlje

govo izvođenje. Jedna, rezervisana za sveštenike i posvećenike, i druga nezavisna, za neofitc i neprosvećene. Tako bi, na primer, upućeni podizao ruke prema čelu govoreći: 'Tvoje jc ', zatim spuštajući ruku na grudi, 'carstv o ', zatim prenoseći je na levo rame 'P rav d e' i konačno na desno rame i m ilosti'; potom bi,sklapajući ruke, dodao 'zanavck'. Tibi sun Malehut et Geburah et Hesed per aeonas - znak krsta koji je potpuno i savršeno kabalistički, a koji se skrnavljenjima gnosticizma najvećim delom izgubio u zvaničnoj i militantnoj crkvi. Znak izveden na ovaj način trebalo bi da prethodi i završava zaklinjanje Četvoro." Sasvim je jasno da je ova metoda samo dco rituala koji smo pre­ thodno naveli. Nesumnjivo je da je Lcvi mislio na Ritual Pentagrama. U sada raspuštenom Redu Zlatna Zora, dok je bio pod vodstvom pokojnog S. L. MekGregora Metersa ovaj ritual se mnogo koristio. Nakon njegove smrti i uništenja delova Reda, obred je pris­ vojio i sačuvao od zaborava Alistcr Krouli u svom časopisu Equinox. Pre ovoga, nisam uspeo da pronađem ni u jednom studioznijem radu bilo kakav trag koji bi i najmanje podsećao na ovaj ritual. Međutim, postoji podatak koji pokazuje da su srednjovekovni magičari poznavali neki oblik zaštite i predostrožnog teranja koje je od njih, sudeći prema sadržaju, preuzeo Fransis Bcrct i unco u svoje metode. D ostaje dugovao i Kornclijusu Agripi i Pjetru de Abonu. U Beretovom radu Mag postoji iskaz da pre početka prizivanja treba da postoji neka "molitva ili psalm ili evanđelje na prvom mestu da bi se odbranili", a na sledećoj strani daje oblik posvećenja Kruga u kome je ideja o zaštiti jasno formulisana. Štavišc, tu je i metod upotrebe Pcntagrama pomenut u magijskim uputstvima u Geciji i Solomonovom ključu i njegova opširna razrada koju je dao francuski Mag. Magijska figura se iscrtava u vidu sigila, sa za nju odgovarajućim rečima i simbolima na metalu ili prethodno ncupotrebljavanom pergamentu, da bi se koristila tokom obreda. Ukoliko Egzorcisti zapreti neka opasnost ili ukoliko konstatujc da nije u stanju da podvrgne svojoj Volji zazvanu inteligenciju, on treba da uzme u ruku pentagram i da ga visoko digne u zrak, i, kru/.cći, da ga odnese na svaku od Četiri Strane Sveta gdc se kratkom molitvom obraća Gospodaru Univerzuma. Rezultat je, u stvari, potpuno isti 171

Drvo Živola

kao i onaj koji sc dobija iscrtavanjcm i formulisanjcm figura u vazduhu sa vcrcndumom vcštine. Postoji još jedna varijanta koja bi sc mogla primeniti, premda je to oblik koji bi trebalo koristiti u svakom obrednom radu. Zove sc Dozvola za Odlazak, a javlja sc u onim obredima gdc sc u Trougao Veštinc zaziva inteligencija u vidljiv oblik. Kada operator više ne želi da zadržava duh u Trouglu, rccitujc se Dozvola koja omogućava duhu da se dematerijalizuje i napusti mesto izvođenja operacije. "O, ti Duše N, zato što si tako marljivo odgovarao na moje zahteve i zato što si bio spreman i voljan da dodeš na moj poziv, ovim ti dajem doz­ volu za odlazak na tvoje pravo mesto, bez štete ili opasnosti po čoveka ili životinju... Kažem ti, idi i opet spremno dođi na moj poziv, jer valjano si izgnan i prizvan prema svetim obredima Magije. Nalažem ti da sc povučeš mirno i tiho, i neka mir Božji uvek vlada između tebe i mene. Amen!" Beret daje malo izmenjenu verziju ovog otpusta iz Gecije: "U ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha, iditc u miru na svoja mesta, neka mir vlada između vas i nas; i budite spremni da dođete na poziv." Kasnije dodaje da pošto je duh otišao Magičar ne bi trebalo da napušta Krug još par minuta, već da izrccituje kratku molitvu zahvaljujući se za uspeh operacije i "moleći za buduću odbranu i zaštitu, i pošto je sve izvedeno, možete da odete." U vidu fusnote Beret daje i dodatno upozorenje da sc oni koji prcnebregnu otpuštanje duha nalaze u smrtnoj opasnosti, jer su poznati slučajevi iznenadne smrti operatora. Ne može sc reći da ove razne metode deluju naučno i pouzdano kao što je toTerajući Ritual Pentagrama. Ritual kao takav je jedinstven i nikada i ni pod kakvim ok­ olnostima ne srne da bude izostavljen iz bilo kog magijskog rada, bilo da se radi o zvaničnoj Obrednoj Magiji, služenju Mise Svetog Duha ili Putovanju u Duhovnoj Viziji. Sfera ličnosti mora da sc održava čisto i pročišćeno sprečavajući bilo kakav spoljni entitetet da prodre u područje opažaja, čime bi bio uništen kontinuitet i ko­ herentnost rada koji sc trenutno izvodi. Ostalo je da sc opišu još dve metode teranja. Kada je u obredu potrebno da sc izvede potpunije teranje od onoga koje obezbeđujc Ritual Pentagrama, uobičajeno je korišćenje tehnike koja uneko­ liko zamenjuje zvanični egzorcizam. Krug sc poprska sa nekoliko 172

Dc«clo Pogjovljc

kapljica vode, svcća, koja upaljena predstavlja element vatru, namerno se ne pali, lepeza se njišc u vazduhu, a nekoliko zrnaca soli se prospe po ivici Kruga. Istovremeno se izgovaraju magične reči: "Ехагр, Bitom, Homa i Nanta", a svaka od njih kontrolišc duh Vazduha, Vatre, Vode i Zemlje. Takođe, treba da se izrecitujc i zak­ linjanje za odlazak elementala kojima vlada neko od ovih imena, a, naravno, najbolje je kad svemu tome prethodi Ritual Pentagrama. Od velike je koristi ako svaku od upravo pomenutih obrednih radnji prati nekoliko odlomaka liturgijskog teksta iz Kaledonskih proročanstava. Druga metoda spada u one koje su koristili egipatski svcštcnici, a nalazi se u jednom od poglavlja Haris Magijskog Papirusa. To je rit­ ual Teranja koji se izvodi na Četiri glavne strane sveta, pri čemu se u Imaginaciji formulisc Čuvar u obliku Psa, od koga se očekivalo da posedujc zastrašujuću razornu snagu prema bilo kojoj neprijateljski raspoloženoj sili. Neću pokušavati da ga opišem, već ću samo dati tekst koji se nalazi na Papirusu: "Ustani, Psu Zla, kako bih mogao da te uputim u tvoje sadašnje dužnosti. Osoloboden si. Priznaj da je tako. Horus je onaj koji je izdao ovu zapovest. Neka ti lice bude užasno kao munjom rasporeno nebo. Neka se tvoje čeljusti sklapaju bez milosti... Neka ti dlaka bude nakostrešena kao plameni jezici. Budi velik kao Horus, a strašan kao Set, podjednako na Jugu, Severu, Zapadu i Istoku... Ništa te neće zaustaviti, jer ti postavljaš lice da bi odbranio mene... jer postavljaš svoje lice da bi zaštitio moje puteve suprotstavljajući se neprijatelju. Darujem ti moć teranja, moć da budeš bezglasan i nevidljiv. Jer ti si moj čuvar, hrabar i strašan." Ovaj oblik teranja u svakom slučaju trebao bi da bude praćen Ritualom Pentagrama. Koristi se uglavnom u veoma teškim opera­ cijama zazivanja, gdc postoji opasnost da bi izuzetno zli entiteti, privučeni Hramom, mogli da prodru kroz Krug koji je posvećen na uobičajen način i naškode Magičaru. On se koristi i u prizivanju Horusa ili inteligencija planete Mars, kada je posebno poželjna pot­ puna čistoća i pročišćenost astralne sfere. Siguran sam da je nepotrebno naglašavati da ukoliko se koristi ova metoda oblik­ ovanje psa čuvara u mašti mora da bude podjednako precizno kao i 173

Drvo Života

opisano oblikovanje Pentagrama, i da Teurgista mora da vodi računa, kada se radi o figuri u njegovom unutrašnjem oku, o poda­ cima koji su dati u samom prizivanju.

174

JEDANAESTO POGLAVLJE

Jedan od najmoćnijih pratilaca prizivanja, a ujedno i bitan ele­ ment u svim magijskim radnjama je astralno preuzimanje oblika ili maske po kojima je Bog tradicionalno poznat i u kojima je likovno predstavljen. Monsinjor Fransoa J. Šabas u svojoj knjizi, koja je danas rasprodata, Le Papyrus Magique Harris (Haris Magijski papi­ rus) iznosi izuzetno značajne podatke koji teško da se mogu naći na bilo kom drugom mestu u konačnom obliku. Najmoćnija magijska formula, prema tom spisu, poznata pripadnicima svešteničke kaste u drevnom Egiptu, bila je identifikovanje u imaginaciji Ritualiste sa božanstvom koje je prizivao. Jamblihus iznosi tvrdnju da "Sveštenik koji izvodi prizivanje je čovek, ali kada izdaje naređenja on postaje moć, jer kroz simbole arkane u izvesnom pogledu, biva opsednut svetim Oblicima Bogova." Da li je iskaz "u izvesnom pogledu" uka­ zuje na formulu koju treba razmotriti, može se ostaviti kao otvoreno pitanje, premda se isto tako može pretpostaviti daje to Preuzimanje Božanskog oblika kome se obraća. Svuda u Knjizi mrtvih, u nekim ri­ tualima i himnama Bogovima, nailazimo na stvari koje nas uveravaju da se pisac ove knjige identifikovao sa njima. Postoje brojni primeri pojedinačnih stihova koji služe kao potvrda za ovakvo verovanje. "Sjedinio sam se s božanskim Majmunom, koji peva u zoru i ja sam božansko Biće među njima." U stotom poglavlju naila­ zimo na stih "Načinio sam sebe pandanom boginje Izide i njena moć (ku) učini me snažnim", najeksplicitnijc potvrđuje ovo stanovište, koje nalazi dodatnu potvrdu u drugim izvorima da preuzimanje božanskog oblika predstavlja jedan od najvažnijih činilaca o kojima se mora voditi računa u Magiji Egipćana.

175

Drvo Živola

Imajući u vidu sve stoje izneto u vezi sa plastičnom, magnetnom prirodom Astralne Svctlosti, u oba njena aspekta - podređenom i nadređenom - i stvaralački potencijal obučene Imaginacije, kao i napomenu koju je iznco Levi o astralnom telu, a to je da "ono može da poprimi sve oblike prizivane mišlju", student treba da se usredsredi na proučavanje uobičajenih formi (oblika) na koje su bogovi prikazivani. U prethodnom poglavlju sam se nešto duže zadržao na kraćem opisu oblika i filozofskih karakteristika nekih važnijih Bo­ gova u vezi sa Drvetom Života, kako bi se pojednostavilo ono što je potrebno da čitalac o tome zna. Iskustvo je pokazalo zapadnjačkim Tcurgistima da je likovno predstavljanje egipatskih Bogova bilo savršeno rešenje za ovu vežbu - daleko više nego indijskih božan­ stava - i obuhvata u sebi najizuzetniji i veoma složen sistem simbol­ izma. Oblici ovih univerzalnih moći i inteligentnih kosmičkih esencija, koje je sveštenička kasta Egipta nazvala Bogovima, stoje, svaki ponaosob, u potpunosti iza ljudske ili životinjske maske, gdc je svaki atribut simbolički prikazan amblemom ili umetničkom ornamcntacijom. Božanstvenost Boga simbolički je bila prikazivana ti­ pom frizure i amblemima u njoj kao što su zmija Ureus, Disk radajućeg Sunca ili dvostruka pera Istine, svetovne i božanske. Moći su bile predstavljene Žezlom Ibisa, Skiptrom ili Ankom, koje Bog drži u ruci. Tu su i drugi simboli koje nosi Bog a koji ukazuju na nje­ gove moći da podari novo rađanje ili vaskrsnućc, moći autoriteta, ushićenosti ili postojanosti, ili predstavljaju na neki način njegovu funkciju u kosmičkom poretku. Ovaj tradicionalni oblik Boga pred­ stavlja na izuzetan način zbir najraznovrsnijih ideja, legendi i mi­ tova, a istovremeno prikazuje u malom posebne sile prirode koje mogu biti nesvesne sile duhovnog sastava čoveka. Da bi se obezbedio vid postupka koji treba slediti u primeni ove hipoteze, pretpostavimo na trenutak da je zadatak na kome se radi prizivanje i poistovećivanje ljudske svesti sa božanskom, ili vidom kosmičkog života poznatog kao Ra - božanstvo Sunca. Magičar će se najprc potruditi da otkrije sve što moguće o prirodi tog Boga. Legende koje su istkane o karakteru Boga treba pomno da se izanaliziraju, budući da se u maštovitim drevnim mitovima i legendama nalazi skladište duhovnog znanja i mudrosti. Štavišc, legende koje 176

Jedanaesto PogJadjc

govore o određenom Bogu ukazaće na aspekte prirode i skriveni temperament tog božanstva, a takode i na razne moći koje poseduje bogolika Ličnost, koju student ranije nije mogao ni da nasluti. Opasnost koju u sebi krije Magija, ili bar jedna od najvećih opas­ nosti, leži u nerazumnom insistiranju na datom delu Teurgijske teh­ nike, bez stvarnog razumcvanja procesa koji se izvodi, kao i filozofskih principa koji se nalaze u osnovi vežbe. Zato je potrebno da student stigne do manjc-više potpune spoznaje u meri u kojoj je to moguće, šta je to što želi da postigne, koja je to sila ili duhovna moć koju želi da prizove; a zatim, siguran i dobro obavešten, neka nastavi. Rad kao što je Egipatski Bogovi ser E. A. Valis Badža, svo­ jevremeno Čuvara egipatskih starina u Britanskom muzeju može biti od izvanredne pomoći. Pomoću crno-bclih tabli i onih u boji koje su date u upravo pomenutoj knjizi, učenik bi trebalo da se do­ bro upozna sa obličjem i izgledom Boga, pozama u kojima je taj Bog obično predstavljan, uobičajenim gestovima i bojama korišćenim za umetničko izražavanje. Čitanje ove knjige se može dopuniti posetom Egipatskoj galeriji u Britanskom ili bilo kom drugom muzeju. Čitaocu će se, uvercn sam, ovo isplatiti. Imajući sve ovo na umu, student treba da nastavi do mnogo teže faze rada koja se sastoji u primeni Imaginacije i Volje, obučenih u ranijim vežbanjima. U svojoj radnji - koja ne mora da bude obredna - mora da uloži napor da izgradi pred svojim unutrašnjim okom savršeni lik ili masku Boga. Oblik mora telesno i jasno da bude oblikovan u viziji Imaginacije, ogroman i blistav i da zrači svetlošću duhovnog Sunca, a R aje njegov konvencionalan ezoteričan simbol. Primetiće da Bog drži Ibisovo žezlo u levoj ruci - a Ibis je simbol mu­ drosti i božanske volje; u njegovoj desnoj ruci se nalazi sveti Ank, simbol svetlosti i života što ga sunce iz dana u dan, iz godine u godinu, kroz nebrojene vekove, neštedimicc poklanja ćelom čovečanstvu i svim stvorenjima na Zemlji. Nad njegovom glavom kao kruna nalazi se nimbus, zlatni orcol neponovljivog sjaja, naspram koga stoji zmija Ureus, simbol unutrašnje duhovne vatre. Slikan kao soko sa glavom oranž boje, nemis Boga se kreće od tamno plave, go­ tovo crne boje, što je ona nijansa boje koju ima tatva simbol Duha, a koža Boga plamti kao sunčana vatra u podne. Ovi detalji treba da se 177

Drvo Života

primenc na simulaciji lika koji sc čvrsto drži u umu sve dok ga živa duša ne sagleda kao dinamičan lik Ra-a u kome ne obitava ni trag nesavršenstva. To je težak i veoma naporan zadatak za stvaralačku Imaginaciju. Ali, on mora da sc obavlja iz dana u dan sa naporom i posvećenošću, sve dok se sveti zadatak ne doživi, a potpun i blistav Bog ne istupi, Bog uistinu, ka svom posvećeniku. Držeći čvrsto ovaj lik u astralnoj svctlosti Tcurgista treba da sc trudi da zaodene svoj vlastiti oblik u plašt Boga, a zatim da sc sjedini sa oblikom koga zaodeva. Kao što je Levi rekao astralna svctlost će poprimiti oblik bilo koje snažne misli koju um prizove. Ova astralna slika Boga, pre­ thodno samo lik izvan tela Teurgiste, sada treba da sc rasporedi kao božanska figura oko njegovog vlastitog astralnog oblika dok se ne podudare, dok sc njegovo Vlastito Telo Svctlosti ne promeni i ne preobrazi u Telo Boga. Samo kada Tcurgista zaista oseti vrhunski priliv duhovne moći, sticanjc solarnc sile i energije i duhovne prosvctljcnosti, kada intuitivno oseti snagu božanskog transa u kome je došlo do identifikacije, zadatak stvaranja je izvršen. "Likovi Bo­ gova", pisao je Jamblihus, božanski Tcurgista, "puni su fluidne svct­ losti" i "uistinu vatra bogova isijava nevidljivom i neizrecivom svctlošću i ispunjava sve uzvišeno na svetu" na svoj veličanstveni nebeski način. O Teurgisti ili Svešteniku - Kralju Egipta koji je postigao ovo izvanredno mešanje suština sa slavom Boga Sunca, postoji opis u obliku poruke koju citira Dž. Maspero, cgiplolog, pokazujući moć duha koji je postao zavetnik nakon identifikacije. Poruka glasi: "Nalikuješ na Ra u svemu što činiš, Tako se želje tvog srca uvek i is­ punjavaju. Ukoliko poželiš nešto u toku noći, u zoru to je već tu. Ukoliko kažeš 'Podignite se iznad planine', nebeske vode će teći na tvoju rcč. Jer ti si otclotvorcnjc Ra, i Kefra stvoren u mesu. Ti si živi lik tvog Oca Tumua; Gospodar G rada Sunca. Bog koji zapoveda je u tvojim ustima, a želja tvog srca sc ostvaruje kao što sc Ptahova želja ostvaruje kada stvara svoja dela". Istovremeno s procesom sjedinjavanja s Telom Boga, od velike pomoći biće ako se prizivanje recitujc kao lirska oda ili ditiramb koji sadrže hvalospeve posvećene Bogu, ocrtava rečima prirodu i du­ hovne kvalitete Boga. Ukoliko je student vešt pisanju neće imati veće teškoće. S druge strane, takva litanija sc mogu vrlo lako na178

Jedanaesto Ppgjavljc

praviti iz Orfičkih Himni ili zbirki lirskih tekstova koji sačinjavaju Knjigu mrtvih, koja je prepuna nekim od najlepših primora rituala. Ukratko, prizivanje Boga treba da bude odenuto u takav jezik koji će dovesti do mentalnog ushićenja i ekstaze. Iz Knjige mrtvih je preu­ zet sledeći citat koji govori o jednom takvom ritualu, premda ovde nije dat kao primer koji treba kruto i slepo slediti, već koji traba samo da posluži kao aluzija i moguća pomoć predanom studentu. "Slavljen, o Ra, pri svom prelepom vaskrsnuću. Ti ustaješ, ti sijaš u zoru. Društvo besmrtnika te slavi pri rađanju i zalasku sunca, kada se tvoj jutarnji brod sreće sa brodom u sutonu, sa povoljnim vetrovima, ti koji jezdiš preko nebeskih visina radosnog srca. O, Ti Jedini, o, ti, Slavljeni, o, ti koji si večan, koji nikada nisi slab, kome se nijedna sila ne može suprotstaviti, o ti, blještavilo sunca u zenitu, nad stvarima koje su pod Tvojom zaštitom niko vladati ne može. I zato ti pcvam hvalospev. Zdravo da si, Horusc, zdravo da si Tumu. Zdravo da si Kefra. Ti veliki sokole koji svojim prelepim licem činiš da ti se svi ljudi raduju, ti obnavljaš svoju mladost i postavljaš se na jučerašnje mesto. Božanski junošo, samostvorcn, samopomazan, ti si Gospodar nebesa i zemlje i stvorio si bića nebeska i bića zemal­ jska. O, ti besmrtniče nebeske večnosti, večiti samonastavljajući vla­ daru, sa tvojim podizanjem tvoji blagoslovcni zraci nalaze se na svakom licu i borave u svakom srcu. Živi u meni i ja u Tebi, o ti Zlatni Sokole Sunca!" Kazivanjem svake stavke prizivanja, izgovorene sa magijskom in­ tonacijom i namerom, snažna misaona spoznaja značaja reći treba da bude postignuta. Kada Tcurgista uzvikne "Ti sijaš u zoru" treba da se vidi astralni oblik Boga i da se zaista oseti kao cclina koja zrači svetlost i u odnosu na koju i najsjajnije podnevno sunce izgleda kao mrkli mrak, svetlošću tako oštrom i žestokom, bogatom blještavilom i zlatnom slavom, da njena esencija treba da oblije i srce i um i dušu sa izuzetnom profinjenošću. A kada Magičar izgovori "Živi Ti u meni a ja u Tebi, o Žlatni Sokole Sunca, poistovećivanje sa astral­ nim oblikom treba da se završi i da se oseti stoje življe moguće. Dok ne bude u stanju da savršeno izvede stvaralački rad Imaginacije, svi napori treba jednostavno da se usredsrede na vcžbanjc. Po nepo­ grešivim znacima, ubrzavajućem novom životu, u svojoj vlastitoj svesti, Magičar će znati da je uspeh krunisao njegove napore. U

Drvo Života

njemu i u njegovoj duši Bog će potražiti svoje večno boravište. U srcu će biti svetilište i mirno stanište ogromne duboke sile, božanske svesti koja će tokom sveg trajanja živeti u njemu, preobražavajući dete zemlje u istinskog sina večnog sunca. "Jer kao što mrak nije u stanju da izdrži sjaj blještave svctlosti sunca, već iznenada postaje sasvim nevidljiv, potpuno se povlači i trenutno nestaje, isto tako kada moć Bogova, koja ispunjava sve stvari dobrom, obilato zasija, ne ostaje ni jedno mesto na kome bi se mogli pritajiti zli duhovi"* Tako su razmišljali Magičari iz davnina. Savremeni napori Magičara predstavljaju stalnu potvrdu njihovih učenja i eksperimenata. Na ovaj način, povećavajući se do neizmerne veličine u sjedinja­ vanju sa veličinom Bogova, Tcurgista skače kao planinska koza van svih oblika ka idejama i esencijama koje obitavaju na vrhu manifes­ tacije, a natkriljujućc vreme postaje večnost i beskonačnost. Tako "od onoga koji moli u kratkom vremenskom periodu bivamo dove­ deni do onoga kome se upućuju molbe, stičući sličnost kroz intimno druženje i postepeno dobijajući božansku savršenost umesto naše vlastite imbecilnosti i nesavršenstva."** Postaćc viši od visine u ovoj savršenosti, dublji po snazi svoje temeljitosti od najdubljih dubina, sastavni dco univerzalne tvorevine, trenutno nerođen, mlad, star, samopostojeći i besmrtan. Ono što je ranije bilo ukupno postaje lišeno svih svojih senzualnih otrcanosti da bi zadobilo zamamnu lcpotu, strastveno izuzetnu, takoreći, ukradenu od duha. U sebi će osctiti razvijanje duhovnih sposobnosti, i slabo sećanje na iskustva stečena u vremenu davno prc nego što će prošlost i smrt postepeno da se uzdignu da bi osvetlili um i ponovo zakucali u srcu, proširujući vidike svesti. Tako danas njegova stopala stoje na mestu koje juče, kada se posmatra veličanstvena priroda rada, njegove oči teško da su mogle i da vide. Iznad njega u Nevidljivom sutra će biti njegovo odmorište. I on će biti kao i sam Ra, sunce svetlosti i zračenja, i božanske hrane za sve one sa kojima svakodnevno stupa u dodir. Njegovu pomoć će osećati mali kao i veliki, uzvišeni kao i uniženi, si­ romah ništa manje od bogataša, čak i izvan najudaljenijih granica svemira.

* Misterije, Jamblihus 180

DVANAESTO POGLAVLJE

Jedan od osnovnih prcduslova za magijsku obuku, bilo da se radi o gccijskom ogranku ili onom koji se odnosi na prizivanje višeg Sopstva i Univerzalnih Esencija, na kome je insistirano uvek i za sve klase Magičara, je da čistota života mora da prati svaku Tcurgijsku vežbu i obred. Izgleda da su se ovog pravila pridržavali autoriteti, neki dogmatski, neki sa ubeđenjem, neki donekle nejasno prenoseći dalje samo ono što su napola shvaćeno i napola prihvaćeno primili od svojih prethodnika. U svakom slučaju, svi oni se slažu da su za sleđenje magijske vcštinc neophodni čistota i svetost. Zeleo bih da se pozabavim značenjem ove "čistotc". Ne želim da stupam u ras­ pravu o etici i moralu, jer to bi me odvelo daleko od predmeta Magije, zato se namerno neću doticati ove kontroverzne teme, koja je, izgleda, stvorila najviše zbrke i razlika u mišljenjima. Međutim, što se tiče Čistote u Magiji, student može da se opusti, siguran u isti­ nitost ovog iskaza, čitajući spokojno ostatak, bez obzira za koje shvatanjc morala se opredeli. Celokupan život čoveka treba da je usmeren u jednom pravcu, da je usredsreden i posvećen jednom nizu ciljeva. Kada, na primer, kažemo da su mleko ili puter čisti, šta pod tim podrazumevamo? Samo ovo: smatramo da mleku nije dodata voda, neka hemikalija ili bilo koja mleku strana supstanca i da je njegov ukupan sastav u skladu sa onim što je svojstveno mleku. I čistotu magijskog života u mnogome treba prihvatiti na ovakav način. Život Magičara iznad svega mora biti eka-grata - jednosmeran, a sveukupnost njegovih misli, osećanja i delanja, kakve god da su, uvek treba da daju podstrck toj duhovnoj težnji. Kakva god da je moralna vrlina, a za neke ljude ona je bremenita božanskom sna­ gom, ona je potpuno izvan sfere Magičara. Bez sumnje će osoba 181

Drvo života

koja jc posvećena u duhovne misterije i koja je blagoslovcna upli­ vom Sopstva, vrlo verovatno imati moralne kvalitete, jednostavno zato što od tog trenutka živi u harmoniji sama sa sobom. Takav čovek obično po prirodnom nagonu biva u slozi i sa drugim ljudima. Ali Mistik ili Magičar ne mora neminovno da bude moralan čovek u tradicionalnom smislu. To znači da ne smemo očekivati da ćemo ot­ kriti da jc Magičar, čak i kada jc u suštinskoj harmoniji sa svojom okolinom, neminovno usklađen i sa moralnim i etičkim zakonima svoga doba. Ukratko, moral nema nikakve veze sa Magijom. Ovo mišljenje je sasvim jasno izrazio Vajt, koji u svom delu Studije o mis­ ticizmu iznosi mišljenje da "predmet religije predstavlja razvoj i usavršavanje čovečnosti kroz niz duhovnih procesa i čovekovo sjedi­ njenje sa onim što jc najviše u univerzumu, dok moralnost pot­ pomaže oplemenjivanje ljudskog roda isključivo putem prirodnog zakona... Moramo spoznati Boga da bismo bili dobri, ali nema te moralne dobrote koja bi nas dovela do božanske spoznaje..." Što se Magičara tiče, samo to je i važno. Šta god da radi, bilo da jede, pije ili radi, taj čin treba da bude prcobražcn u simbol i da bude posvećen služenju onome što jc ideal izdignut u njegovom srcu iznad svih bo­ gatstava i drugih vrednosti. Celokupan njegov život treba da bude jedna velika usredsređenost. Sva njegova obuka u Darani i razvoj magijske Volje u suprotnom bi bili čist promašaj, beskorisno troše­ nje energije, kao daje bačena u prašinu, ukoliko ne uključi u nju ovu usredsređenosti i ovaj zavetnički stav koji mora da izdrži pritiske svakodnevnog života. Ideal koji jc za Magičara njegovo najveće blago i ka kome jc uku­ pan smisao svih njegovih aktivnosti usmeren, predstavlja otkriće znanja njegovog Svetog Anđela Čuvara, Augoidesa, tog uzvišenog dela njegove svesti, koji je stvaran, stalan i darežljiv, nepresušan iz­ vor inspiracije i duhovne istrajnosti. Otuda u Magiji postoji jedan, uistinu savršen ritual, cilj koji nadvladava sve druge: prizivanje Sve­ tog Anđela Čuvara, a sjedinjenje s njim treba čak da prethodi prizi­ vanjima Bogova ili Univerzalnih Esencija, sledeći postupak koji je izveo Jamblihus. Duša prvo traži i stavlja svoj život pod okrilje svog Dajmona, pod čijim vodstvom i sami Bogovi mogu ponizno da budu zamoljeni, i nastavljajući dalje povratak treba da se završi u Vrhun182

Dvanaesto Poglavlje

skoj Rezidenciji Počinka. Otuda prizivanje Augoidesa treba da pre­ thodi svim ostalim. Ukoliko se konstalujc da je neophodno da se izvede bilo koja pomoćna operacija, prc one za prizivanje Znanja i Razgovora sa Svetim Anđelom Čuvarem, neophodno je da ima do­ bro definisanu svrhu. Njen motiv, duhovna norma, predstavlja uvod u mogućnost i uspeh glavnog rituala. Međutim, u najboljim siste-mima Magije, zazivanja su uvek predstavljana kao nešto što prati glavno postignuće prizivanja velikih kosmičkih životnih sila Unutrašnjeg Dajmona, Svetog Anđela Čuvara, premda se ovom dru-gom, kao što je već rečeno, daje prvenstvo. Sjedinjenje s Bogo­ vima i Adonajem se postiže pomoću ljubavi, a mešanjc Esencija obuhvata predaju ega, i sopstveno napuštanje svega što je zlo, sitničavo i beznačajno. Vrhunsko prizivanje podrazumeva iznad svega žrtvo-vanjc vezanosti za zemaljske stvari. I kao što onaj koji stupa u unutrašnost nebeskog Adituma, ostavlja iza sebe sve statue u spolja-šnjem hramu, ili kao što se oni koji ulaze u unutrašnje svetilište Svetinje nad Svetinjama, pročišćavaju ostavljajući u stranu svoju odeću kako bi ušli nagi i bez srama, tako treba i duša da pris­ tupi svom cilju. U Operaciji Abramelina ukratko opisujemo proce­ duru koju treba slediti i koja je vrlo jednostavna. Prvo se Anđeo prizove u specijalno posvećenom prostoru, a nakon postignuća Anđeo daje Magičaru potrebno uputstvo i ovlašćenja koja se od­ nose na zazivanje Četiri Velika Princa Zla Sveta. Ishod prizivanja Svetog Anđela Čuvara nije isti kod svih ljudi. Adonaj se javlja na razne načine i u različitom ruhu, u zavisnosti od individue koja ga priziva. "Štaviše", priznaje Jamblihus, "darovi do­ bijem iz manifestacije nisu svi jednaki, niti daju. iste plodove. Ali prisustvo Bogova zaista doprinosi zdravlju našega tela, vrlini duše, rsto ti intelekta i, jednom rečju, izbalansiraće sve u nama na pravi način."* Što god da čovek čini tokom života, kakvoj god ideji o Anđelu da teži, takav će biti ishod mističkog braka. U zavisnosti od njegove ljubavi biće i potomstvo. Svaki student uzdizanjem ili stu­ panjem u mističnu Planinu Abignus rozenkrojcera videće pred so­ bom daleko na horizontu prostiranjc svete obećane zemlje, upravo * Misterije, Jamblihus.

183

Drvo života

one panorame koja je pritajeno postojala u njemu prc nego što joj je Vizija udahnula život. Jer Planina je simbol vrhunca duše kada ova, vrativši se u sebe, stiže gotovo do svog božanskog korena. Tada u pamćenje i imaginaciju prodire i nadahnjuje ih veličanstveno zrače­ nje drukčije i nadmoćnije prirode. Kakva god da je klica u Ruah-u ona će oživeti kroz posredovanje i vatru Adonaja. Naše nadahnuće biće slično našoj težnji, a tip duha koji će se manifestovati u svetu posle mističkog sjedinjenja može da bude poetski, slikarski, muzički ili bilo koja druga prepoznata manifestacija. Sećam se redova iz Upanišada koji se bave ovom istom temom. Ukoliko neko pristupi Sopstvu koje je Brama, verujući d a je to Sila i Moć, onda on postaje moćan i snažan. Ipak, neka mu pristupi tako što će videti u njegovoj veličini vrhunsko znanje i mudrost, onda će i rezultat biti njegova is­ punjenost Mudrošću Sopstva. Ako teži k njemu kao tvorcu Pesme, on će postati pcvač. Drugim rečima, ono što Tcurgista zamisli u svo­ joj mašti da treba da bude njegov Anđeo, upravo u tom obliku će se manifestovati Anđeo, izvirući iz najdubljeg sloja bića u srcu kao otkrovenje i nadahnuće. Ukoliko se teži ka Anđelu samo kao sim­ bolu ljubavi, mira i dobrote, onda će Adonaj prikazati svetu taj mi­ lostiv i dobroćudan vid. Sveti Pranja Asiški je primer za jedno, kao što je to Buda koji je težio Mudrosti kako bi pomagao čovečanstvu, simbol za drugo. To nam daje odgovor na pitanje: "Ukoliko Mistici­ zam i Magija obdaruju čoveka duhom, zašto je onda tako mnogo uspešnih Mistika i Magičara koji, izgleda, ne ispoljavaju ni trunku genijalnosti?" To je otuda što je njihova težnja bila skromna. Oni nisu želeli da postanu značajne ličnosti na zemlji, niti su težili bilo kom vidu umetnosti. Od svog života su napravili umetničku tvor­ evinu i usmerili svoje nadahnuće na svakodncvicu, javljajući se samo kao skromni ljudi i žene prijatnog lika i naravi. Ali kaoMaskirani Lutalica u Tarotu oni nose anđeosku svctlost u sebi, tajno, kako bi svi sa kojima dođu u dodir iz dana u dan, mogli da budu usrećeni Adonajevom ljubavlju i nadahnuti uzvišenošću duha i čistotom nje­ govog sjaja, nego svojim ličnim dostignućima. To je ključ,jer kada se čovek zapali molitvom usmerenom Svetom Anđelu Čuvaru, na snazi tajne težnje njegove duše rašće Anđeo, u ushićenju radosti koje obuzima dušu da bi prcnclo njegovu manifestaciju svetu. 184

Dvanaesto Ppgjavjjc

Jedan od najboljih tehničkih sistema koji dovodi do sjedinjenja duše sa Daimonom je opisan u srednjevekovnoj knjizi o Magiji koja je u odnosu na sve druge ono sto je dnevno Sunce u odnosu na svetlucanje svica noću. Većina grimorija i magijskih knjiga, kao što su Mali Albert, Crveni Zm aj i Enhiridon, su neumesno nerazumljivi, dvosmisleni ili, drukčije rečeno, nemaju nikakve veze sa skrivenim simbolima. Čista besmislica. One koje su određenije i upotrebljive, po pravilu, sadrže u sebi nepoželjne delove koji bi mnogo više odgovarali težnjama zaljubljenog težaka i neobrazovanih primitivaca, nego obrazovnim ljudima koji imaju ozbiljne namcrc. Medu svima njima ipak postoji zvezdani izuzetak. Izuzetak koji potvrđuje pravilo je postojanje Knjige Svete Magije Abramelina Maga. Pisana izvanrednim stilom, ova knjiga je savršeno razumljiva i dosledna; ona ne zahteva fantastične pojedinosti rituala niti uobi­ čajena izračunavanja dana i sati. Ovde nema baš ničega što bi vredalo pamet. Naprotiv. Operacija koju predlaže ovaj magijski autor je apoteoza jednostavnosti, a sama metoda je potpuno u skladu sa njom. Naravno, postoji izvesni propisi i upozorenja kojih se treba pridržavati, ali njih je samo malo više nego što to, zdravorazumski, zahteva pristojnost u izvođenju jedne ovako veličanstvene operacije. Na primer, čovek mora da poseduje kuću gde bi se odgovarajuće mcrc predostrožnosti od uznemiravanja mogle da preduzmu, a kada se to uradi, ostaje još samo malo toga da se učini, odnosno da se pojačanom usredsređenošću i žarom teži tokom šest mcscci Znanju i Razgovoru Svetog Anđela Čuvara. Knjiga je sama po sebi jedan od najizuzetnijih dokumenata o Magiji koji danas postoji, a sistem o kom se ovde govori o stupanju u jedinstvo sa svojim vlastitim unutrašnjim sopstvom ili Svetim Anđe­ lom Čuvarem, verovatno je u odnosu na sve druge sisteme Magije najjednostavniji. Nadasve, on je delotvoran. Napisana je u tri dela, u prvom su izneti opšti saveti u vezi sa Magijom i dat je opis autorovih putovanja i doživljaja, kao i napomena o izvanrednim radovima koje je uspeo da izvrši pomoću ove tehnike. Zatim sledi uopšten i detal­ jan opis metoda za postizanje vrhunca ushićenja u Operaciji, a stil knjige ovde je nešto drukčiji u odnosu na prethodno i naredno po­ glavlje. Poslednji dco se bavi metodama za primenu moći koje se za185

Drvo života

dobijaju tokom izvođenja Oparacijc. Sistem je opisao Abraham Jevrejin svom mlađem sinu Lamehu, a tvrdio da ga je primio ne­ posredno od egipatskog Magičara po imenu Abramelin. Abraham Jevrejin je nejasna i zamagljena, nepoznata i tajanstvena figura koja je živcla u doba velikih srednjovekovnih preokreta, kada je taj dco sveta prožimao sukob širokih razmera. Život Abrahama, prema nje­ govom kazivanju u prvoj knjizi, bio je krajnje jednostavan. M eđu­ tim, ono što zaista čudi, je izuzetna bezazlenost njegove vere o čemu svedoče brojna i opasna dugogodišnja putovanja kroz divlja i nenas­ tanjena područja koja su čak i danas sa savremenim provoznim sredstvima teško pristupačna. Ovaj dco knjige govori i o njegovim neuspesima i razočarenjima i o par ćorsokaka u koje je upadao, pa do vrhunca njegovog lutanja kada je sreo Egipćanina Abramelina Maga koji mu prenosi uputstva koja čine glavninu ili drugi dco knjige. U skladu sa običajima svoga naroda Abraham Jevrejin je uputio svog starijeg sina u filozofiju Svete Kabalc, a mlađem sinu Lemehu je predao ovaj sistem Magije. Bez obzira na njeno poreklo, vremc nastanka i autorstvo, a svi su oni redovno prozivani i kritikovani, ovo delo ne može a da ne bude od koristi predanom učeniku bilo kao podrška za tu najredu i najpotrebniju osobinu - nepok­ olebljivu veru, ili kao poznavanje sa skupom pravaca da bi mogao da pravi razliku između istinskih i lažnih magijskih sistema. Abramelin ne postavlja nemoguće zahtevc, kakvi su oni izneti u fundamental­ nim grimorijima kakvi su oni koji se osnosc na krv slepih miševa uhvaćenih u ponoć, četiri pera iz levog krila potpuno crnog petla ili punjeno oko veličanstvenog basilika i tako dalje. Premda je, možda, neke od zahteva koje postavlja Abraham malo teže slediti, a za nji­ hovo iznošenje uvek postoji jak razlog, oni ni u kom slučaju nisu dati kao fina proba vcštinc izvođača. Da S. L. MccGrcgor Meters nije ništa drugo uradio za čovečanstvo, sem to što je preveo ovu knjigu sa francuskog rukopisa i tako njen sadržaj približio zainteresovanim studentima i dalje bi zavređivao svu zahvalnost koju mu dugujemo, a dodao bih d aje njegov prcvod izvanredan, skladan i na najdoslcdniji način iznosi misao srednjovekovnog pisca. Samo zato što se ova knjiga već godinama više ne štampa i što ju je danas izuzetno teško

186

SflHOH

0ЈјЛВЈ8с\ј OT9CPUtt\(]

Drvo života

naći, upustio sam sc u poduhvat da ovdc ukratko iznesem Operaciju predloženu u njoj. Na samom početku Abraham upozorava svog sina na varalice. Ovaj Mag je, kao i mnogi naši savremcnici, grešio u tome stoje sma­ trao da je svako ko ne koristi baš njegov sistem - šarlatan; premda je, verovatno, i u njegovo vreme, kao i danas, potreba direktnog upozorenja na nadrimagičarc postojala. Zatim izlaže pravilo u ko­ me je najvažnija stvar "Budi zdrav, jer telo koje je slabo i bolesno podložno je raznim nepostojanostima, što vremenom dovodi do nestrpljenja i želje da se ovlada moćima izvođenja Operacije; bole­ stan čovek ne može da bude ni čist ni pročišćen, niti da uživa u samoći; u takvom slučaju bolje je odustati." Pravo, to jest najpodesnije vreme za započinjanje ove Operacije, vreme kada su sve prirode naklonjene ovom radu je prvi dan nakon slavljenja Vaskrsenja ili Uskrsa, neposredno pred prolećnu ravnodncvicu. Tada Sunce započinje svoje putovanje na sever, dono­ seći sa sobom svetlost, toplotu, hranu i miloštu, a sav živi svet, biljke, drveće, ptice i životinje reaguju na njegovo vaskrsnuće neobuzdano i radosno. Otuda je to najpodesnije godišnje doba za rast i unu­ trašnji razvoj, a samim tim prikladno i za rast i za manifestovanje duha. Vreme potrebno da se Operacija privede uspešnom završetku iznosi šest lunarnih mcseci, tako da ako počne 22. marta, trebalo bi da se završi oko jesenje ravnodncvicc u septembru. Ukupan period od šest meseci podcljcn je u tri jasno razdvojena perioda u trajanju od po dva mcscca, a svaki od ovih perioda karakteriše žestina sa­ m oodržanja, ali uglavnom kroz dodavanje sve više i više prizivanja, čineći tako usredsredivanje na Svetog Anđela Čuvara sve intenziv­ nijim i vatrenijim. Ovde se nalazi opširna uvodna rasprava o prirodi mesta na kome se odvija Operacija. Ukoliko je moguće, trebalo bi da sc izvede u prirodi gde se može postići istinska samoća. S razlogom kažem "istinska samoća", jer, kao što je opštepoznato, moguće je i usred ve­ likog grada izolovati se od ostatka sveta tako što se čovek jed­ nostavno povuče u sebe. Samoća, o kojoj sc govori u ovoj knjizi je fizičko povlačenje iz vreve grada ili varoši, uz napomenu da su sc Abraham, Mojsijc, David, Elijah i Sveti Jovan, kao i drugi sveti ljudi 188

Dvanaesto Po^avljc

povlačili na mesta u pustinji dok ne bi ovladali ovom svetom nau­ kom - Magijom. Najbolje je ono mesto, kaže Abraham, "gdc se na­ lazi mala šuma, u čijem središtu ćeš napraviti mali oltar, a prekrićeš ga nadstrešnicom od finog granja, kako kiša ne bi mogla da pada po njemu i ugasi lampe i kandilo." Ukoliko je moguće Treba naći tihi šumarak, ali date su i druge mogućnosti. Sva dela o Magiji insistiraju na velikoj pažnji koja se mora pokloniti odabiru mesta na kojemu će se izvoditi magijske operacije. Nezavisno od već iznetih prcdloga, Magičar mora da bude siguran da mesto koje je izabrao za svoju po­ zornicu nikada ranije nije bilo korišćeno na primer za izvođenje vradžbina niti d aje upotrebljavano za spiritualističke seanse. Treba da je sasvim jasno da ukoliko jedan od rezultata Magije treba da bude postizanje što veće osetljivosti Magičara, onda on ne treba da se dovodi u situaciju da njegovu osetljivost mogu da napadnu uznemiravajući i neprijateljski uticaji. Veliki broj sasvim običnih ljudi je podložan atmosferskim uticajima, a naročito za Magičara je važno da mesto na kojem radi ne srne da bude pod uticajcm bilo kakvog pogubnog društva, tako da ni u kom slučaju ne srne da izlaže svoje osctljivo područje svesti neopravdanoj ugroženosti. Abraham napo­ minje i to kakvo bi kuća trebalo da izgleda ukoliko se radnja izvodi u varoši ili selu i naglasak stavlja na konstrukciju Kapelice koja bi morala da bude zaista važan prostor ukoliko treba da bude pravi magijski hram. Prozor na kapelici treba da se otvara prema spolja i to prema balkonu ili Terasi, kako se još zove, čiji pod treba da bude prekriven slojem finog rečnog peska. Sada sledi nešto, što verovatno od svega drugoga u vezi sa pripremom ostavlja utisak na početnika koji čita Abramelina. Naime, on ne pominjc magijski zaštitini krug u kome treba da se odvija prizivanje, premda su navedeni i opisani brojni demoni i zloćudni duhovi koji mogu u svakom trenutku da naškode Operaciji. Ovo je otuda što u ovakvom redosledu Dela, autor teži da svede cclokupan obred na fundamentalne principe sa što je moguće manje naprava, a pretpostavlja se da Terasa služi umesto Trougla gdc se javljaju duhovi nakon razgovora sa Adonajcm. I spavaća soba i Kapelica, budući da su posvećeni stalnim prizi­ vanjima i molitvama i kadenjem u dugom vremenskom periodu, izvršiće istu funkciju kao i Krug, uspostavljajući prirodnu astralnu 189

Drvo života

prepreku oko granica Kapelice okružavajući je svetošću i sigurno­ šću kroz koje ni jedan demon ne može da prođe. Zato ovde nije potreban bilo kakav vidljiv simboličan krug, budući da dejstvo stal­ nih prizivanja tako snažno oplemenjuje samu gradu O peratera i do te mcrc uzdiže vibriranjc molekula u njegovim raznim vozilima, da će cclokupna astralna i duhovna sfera do te mcrc biti pročišćeni da će, kao što je ranije rečeno, obezbediti sigurnost koju pruža pravi magijski krug. Ovde bi trebalo napomenuti, radi dobrobiti današnjeg studenta koji razmišljajući o angažovanju na ovoj Operaciji Svete Magije misli da ne mora striktno da se pokorava ovim pravilima, sve dok sledi duh i suštinu tih pravila. Uz malo inventivnosti, moguće je izgraditi potpuno nov sklop spoljašnjih okolnosti koje pogoduju da se na zadovoljavajući način ostvare osnovne ideje Velikog Dela. Međutim, mora da bude sasvim jasno, da ukoliko neko izgradi i prihvati ovakav sklop propisa, bez obzira što je potpuno jasno da je on proizvoljno načinjen, mora čvrsto da ga se pridržava. U svojoj magijskoj poemi Aha, Alister Krouli daje izvanredno tumačenje mogućih varijanti pozornice na kojoj se izvodi Operacija: "...Izaberi pažljivo Mesto za svoju umetnost. Neka to bude sveta šuma Koja omogućava usamljenost razuma, Okružena tihom, beskišnom rckom, Ispod veličanstvenih grana koje trepere U mirnom vazduhu gdc se izdanci Nežne trave zelene Sa uspavanom mahovinom i paprati Ljiljanima što se u vodi ogledaju Sunčanim zrakama u granama uhvaćenim - Tihim i večno istim! Utihnulim glasom nebeskih ptica Žuborom zvuka večnog vodopada. Tu, na takvom mestu neka bude Utisnuta gema božanstva

190

Dvanaesto PogJavljc D o k sred išn ja b e sp rek o rn a vatra O ča ra v a kao Istin a u n u tar sm aragd a. U n u ta r p o svećen e L o ž e ili K a p e le tre b a da bu d e sag rađ en oltar kao k om od a iznad k o je , o b e še n a za tavanicu , treb a da g ori lam pa sa M aslinovim u ljem . N a O ltaru tre b a da bu de k ad io n ica od bro n ze, a tokom svih šest m cscci koliko tra je O p e ra c ija on a ni je d n o g tre ­ nutka ne srne da bu de izn eta iz K a p e le . P o treb n a je o d ora od G rim izn e svile, o p to če n a Z la to m k o ja d o seže do k olen a, a p om injc se i jo š je d n a tun ika od b e lo g lana. "S to se tiče ovih o d o ra, za njih ne p o sto je o d re đ e n a pravila, niti bilo k o je p o sebn o uputstvo k oje bi tre b a lo sled iti, ali što su b listavije, č istije i s ja jn ije , to ć e b o lje biti." 'T r e b a ć c ti i štap od bad em ovgog d rveta, gladak, prav, d ugačak od o k o p ola aršina pa do šest sto p a." T o lik o što se tiče prip rem e svih ovih stvari, s tim što se principi izneti u p reth od nim poglavljim a p o d jed n ak o p rim en ju ju , prem d a ih naš au to r ne p o m in je. T o k o m prvog d v om esečn og p erio d a, savet za O p e ra to ra glasi da svakog ju tr a ta čn o p etn aest m inuta p re svanuća ude u K ap elu , pošto se op ra o i o b u k a o čistu od eću , otvori p ro zo r i k lečeći ispred O ltara koji j e o k re n u t p re m a prozoru k o ji vodi na T e ra su , priziva božanska im ena B o g a sa p ro širen om v o ljo m i um om . "N akon čeg a treb a da mu ispovedi sve svo je g reh e." O va p o sled n ja rad n ja, naravno, je d ­ nostavno tre b a da o b ezbed i m ir um a i o s e ća n ja k oji su tak o nepohodni za n ad ah n u će i p ro sv ctljcn jc k o je d onosi A n đ eo. G o to v o da j e n e p o tre b n o da se ukaže na čin jen ic u da o n aj koga staln o potresa pobuna svesti ili se ć a n je na u č in je n e p re k ršaje ne m ože lako da usresredi svoj um , niti da izvede prizivan je k o je će biti d ovoljn o snažno i sk o n ccn trisa n o na je d a n je d in i cilj. O vakvoj osob i bi b ilo d o b ro da potpu no od u stan e ča k i od pom isli na ovu vrstu m agijsk e o p era cije, je r ne sa m o da p o stoji velika m og u ćn ost da ne uspe da prizove A n đ ela, v e ć m ože da navuče pošast n ajg o re vrste. M o ći k o je se postižu A bra m clin o v o m o p e ra cijo m v eo m a m alo m ogu da koriste d iletan tim a. Z a d o b ijc n o sp o k ojstv o i m ir, M ag ičar tre b a da ponudi G osp od aru U n iv erzu m a, "k ak o bi u vrem en u k o je d olazi O n bio sprem an i v o ljan da se sažali n a teb e i da ti podari svoju m ilost i đo-

191

D rvo života

brotu šalju ći ti Svog S v eto g A n đ ela Č u vara, k oji tre b a da ti služi kao vodič." N em a p o tre b e da se p o seb n o ističe, p retp o stavljam , da j e A braham bio je v re jsk e veroispovesti, pa j e otu d a verovao u prcovlad ujuću - to je s t, sređ n jovekovn u - jev rejsk u predstavu o ličnom M o n o tcizm u . T e o lo š k a o b o je n o st koju je toj M agiji d ao ovaj jc vrejski A d ep t, a k o ja m ora da j e ugrađen a p o što ju j e prim io od A b ra m elin a , u k o lik o želi, č ita la c p o tp u n o m ože da zan em ari, je r on a nem a baš nikakvog udela u istin skom značaju O p e ra cije . Svaki stud ent m ože u razu m n oj m eri d a prihvati sad ržaj A brah am ovih n a­ loga, kada je te o lo g ija u p itanju , u skladu sa m agijskom teorijom univerzum a, kao što j e v eć ra n ije b ilo reci u ovoj knjizi, ili prem a vlastitim religioznim u v crcn jim a. M eđ u tim , m o ram o napom enuti da za dogm u i e z o teričn u religiju nem a m esta u Svetilištu M agije. Č ita la c m ora d a zna da se M ag ija zasniva na krutim e k sp erim en tal­ nim prin cipim a la k o realn im i egzaktn im kao što su u svakoj nauci. P rc z a p o čin ja n ja O p e ra cije , b ilo bi d o b ro da M ag ičar form ulišc zavet da ć e izvesti ovu svetu M ag iju i da ga p recizn o zapiše. V o lja i rešen o st da se uspe m oraju biti izraženi rečim a, a ove reči potvrđene delim a. J e r tok om T a m n e N oći D u še, kada j e duhovno o k o zat­ v o ren o , a svaki uvid od su tan , kada j e ak olit o slab ljen iskušenjim a i m u čen jim a um a, sa m o čvrstim prid ržavan jem slova zaveta M agičar se m ože nad ati da ć e ovu o p era ciju dovesti do zad ovoljavaju će kul­ m in acije. D ire k tn o izražavanje V o lje , u svim ok o ln o stim a, je govor, a ev id en tira n je ž e lje n e o d red n ice u z ab eležen o m zavetu je u skladu sa osnovam a m agijsk e filo zofije. U izn etom up ražnjavan ju m olitve p o sto ji je d n o izuzetno zn a­ ča jn o m esto na k o je tre b a o b ra titi pažn ju , kao što j e to učin io sam A b ra h a m , osta v lja ju ći snažan u tisak na sin a rečim a: "N išta ne vredi ak o govoriš b e z p o sv ećen osti, b e z p ažn je i b e z razu m a... K ra jn je je n eop h od no da tv oja m olitva p o tiče iz sred išta tvog srca, zato je d ­ nostavno zapiši m olitve, je r njihovim slu šan jem ni na koji način ti n e će p o sta ti ja s n o k ak o treb a da se m oliš." K a sn ije on sav etu je svog sin a L a m eh u "R a sp la m saj se m olitvom ." P o treb n o je pokloniti nešto p ro stora z n a če n ju ovog saveta, je r uspeh ili neuspeh u um etnosti prizivanja u potpu nosti ć e zavisiti od p rid ržavan ja ili nepridržavanja

192

Dvanaesto Poglavlje

ovog saveta. Izvođenje serija prizivanja nekoliko puta dnevno to­ kom šest mcscci, s tim što se tokom prvog dvomesečnog perioda ponavlja isto prizivanje, ispovest i molitva dva puta dnevno, pred­ stavlja zaista zadatak pred kojim O perator koji nije potpuno siguran u ovaj Put Svetlosti može posustati. Zastanite na trenutak, i razmis­ lite šta ovo znači! Jednostavan primer magijskog rada koji se tako dugo vremena održao, zapravo je jedan od najmučnijih i najtežih za­ dataka. Samo onaj koji do kraja može da se veže za slovo zaveta koji je ranije prihvatio može da se nada uspehu. Pored toga, prizivanja ne treba da se recituju tromo i monotono, niti u glasu srne da bude bilo čega što bi ukazivalo na dosadu, bez žara ili posvećenosti. Takav stav može da osujeti svoju vlastitu svrhu. Bez navedenih kvaliteta u prizivanjima, obična pijačna vika može da bude podjednako korisna i proizvodiće podjednako veliko ili malo dejstvo kao i bilo šta drugo. Magičar mora da angažujc sve svoje sposobnosti prilikom izvođenja čina prizivanja. Sva duhovna snaga treba da bude upotrcbljcna, sva iskrenost, entuzijazam i duhovna radost treba da budu utkani u prizivanje koje mora da izvire iz samog srca i iz dubine duše njego­ vog bića. Tokom ovog prvog perioda, pominju se i drugi sadržaji koji mo­ raju dosledno da se slede, shodno onome što je iznco pisac. Neko od njih možda deluju nevažno, pa čak i smešno; ali krajnji zaključak ipak treba da izvede svaki čitalac sam za sebe. Pominjem ih jedino sa ciljem da se stekne, koliko toliko, cclovita slika. I spavaonica i Kapela uvek treba da budu savršeno čiste i uredne, a Tcurgista svu svoju pažnju treba da usmeri na postizanje "čistotc u svemu". Postel­ jina treba da se menja svake subote, a odaja da bude ispunjena miri­ sima i okađena, štiteći tako čak i sobu nabojem svetosti i proširujući obod Kruga. Sastojci koji se koriste za kađenje su tamjan, storaks, i agava pretvoreni u fini prah i dobro izmešani.* Abraham Jevrejin je pored toga, nepokolebljiv u uverenju da se ni jednoj životinji ne srne dozvoliti da ude u kuću u kojoj se izvodi Operacija, pa čak ni blizu da joj priđe. Koliko god je to u ljudskoj moći, ovo mesto bi moralo da *

Za mešavinu se koristi odnos: četiri dela Tamjana, dva dela Storaksa i je­ dan deo Agave.

193

Drvo života

bude potpuno izdvojeno. "Ukoliko treba da budeš svoj gospodar, u meri u kojoj je to u tvojoj moći, oslobodi se svih poslova, i napusti svo ovozemaljsko druženje i jalove razgovore, vodeći smeran, samo­ tan i pošten život... Vodi računa kako se odnosiš prema poslu, pro­ daji ili kupovini, potrebno je da ne padaš u vatru, već da budeš skroman i strpljiv u postupcima." Ovo su zdravorazumska pravila, čiju vrednost verujem da niko ne poriče. Dat je još jedan prcdlog, a odnosi se na to da mogu da se čitaju Sveti zapisi i da se može mediti­ rati o njima dva sata svakodnevno, pri čemu se posebno planira i od­ vaja vreme za tu svrhu i to posle večere, a ne srne se dozvoliti da bilo šta poremeti ovaj red ili da se nečem drugom da prednost nad ovim. Gotovo svaka knjiga pobožnog sadržaja može da posluži studentu, ukoliko nije sklon proučavanju Biblije, a pogotovu ona koja čini snažan utisak na njegov um i koja na neki način pobuđuje u njemu uzvišenija osećanja i pođstičc ljubav i plemenitije emocije. Ovakva meditacija će mu, takođe, pomoći da pronađe rešenja pri izradi vrhunskih rituala. Sto se tiče uobičajenih životnih navika, Abraham savetuje umcrenost u svemu, ne treba ni previše ni premalo ni jesti, ni piti, ni spa­ vati. Ni jedna od stvari kojima se bavi Magičar ne treba da pokazuje ni malo preteranosti. O temi koja je za većinu studenata Magije i Misticizma okružena velom tajne, Abraham daje dalje uputslvo u vezi sa umerenošću "možeš da spavaš sa svojom ženom u krevetu kada je čista i oprana, nikako drugačije. Kad je reč o celibatu - radi se samo o očuvanju energije i ničemu drugom. Kako se sve individu­ alne sile transferom kroz Operaciju usmeravaju ka plemenitijem duhovnom svršetku, svako traćenje ili rasipanje energije koja je to­ liko važna na stvari koje su daleko od one bitne, otuda je nemoralno jer to vodi besmislenosti i samouništenju. Samo dvoje-trojc ljudi može da bude sa Magičarem u kući tokom trajanja Operacije. "Kada je reč o članovima porodice, što ih je manje tim bolje, a takođe pos­ tupaj tako da služinčad bude skromna i tiha." Savetuje se milosrđe i skromnost u odevanju, a svaku taštinu treba iz korena uništiti. Toliko o prvom periodu. Zadaci u ova dva mcscca su relativno laki, zahvaljujući samo jednostavnom životu, razmišljanju, pri čemu se naglasak stavlja na odmor i opuštenost. Dva puta dnevno, u Zoru 194

Dvanaesto Pogjavljc

i u Suton, kada su izvesne okultne sile u Prirodi u usponu i na za­ lasku, treba izvoditi prizivanje, a ostatak dana treba provoditi u usavršavanju raznih načina usredsređivanja uma u žaru na "Svetog Anđela koji će ti služiti kao Vodič. Raspored koji je predložio Abraham može se lako upotpuniti drugim elementima Magije, koji se poklapaju sa glavnom težnjom, a koje individualna inventivnost može da predloži. Tokom ovog perioda Magičar mora sve svoje spo­ sobnosti stečene kroz druge faze tehnike da posveti jačanju glavne težnje. Rituali Teranja mogu se pokazati vrlo korisnim, a Uzdizanje na Ravni se može potvrditi kao najkorisniji dodatak prizivanja. Neprekidno ponavljanje svetih mantri u skladu sa Magičarevom predstavom o prirodi Anđela ne bi trebalo da daje neku veću pomoć u usredsređivanju uma na jednu tačku. Sa nastupanjem drugog perioda prati se uglavnom ista proce­ dura, izuzev što se O perator savetuje da učini da njegova prizivanja budu intenzivnija i vatrcnija, "a tvoje molitve treba da produžavaš do krajnjih granica tvojih mogućnosti". Sa prizivanjem treba nasta­ viti i ujutro i naveče, kao i tokom prethodna dva mcscca, ali "prc ulaska u kapelu treba da dobro opereš lice i ruke čistom vodom. I treba da produžavaš svoje molitve sa najvećom strašću, posvcćcnošću i predanošću; smerno se ophodeći prema Gospodu Bogu kako bi odlučio da naredi svojim Svetim Anđelima da te vode Putem Istine." Psihološka ideja koju Abraham postepeno formulišc lako se može uočiti. Prizivanja Svetog Anđela Čuvara treba da budu sve češća, vatrcnija i zapovedničkija, tako da kada pri kraju šestomcsečnog perioda Teurgista dobije savet da se "zapali" prizivanjem, prethodno vežbanje će mu pomoći da poleti kao strela odapeta iz luka put slave Anđela i neće naići na teškoće u izazivanju potrebnog ushićenja i posvećenosti, koji će ga dovesti do Mističkog Sjedin­ jenja. Ostali nalozi kojih se treba pridržavati tokom ovog drugog perio­ da mogu se ukratko svesti na sledeće. "Korišćenje obreda Braka je dozvoljeno, ali ih treba retko koristiti, ukoliko se uopšte koriste. Takođe treba da okupaš ćelo svoje telo svake subote uvcčc." Ono što se smatra odnosima i pravilima življenja "isto je kao i u prvom periodu", ali sada "krajnje je neophodno tokom ovog perioda 195

Drvo života

po-vlačcnje iz sveta i traženje osame." Ranije iznetc napomene o jelu, piću i odevanju treba da se sve više ustaljuju. Kako se drugi period bude primicao kraju, a sa njime i puna četiri meseca neprekidnog prizivanja, um O peratora treba poste­ peno da se usredsređuje u jednu tačku pomoću ovih metoda mirnog i spokojnog življenja i sve većeg žara koji treba da unosi u svoja prizi­ vanja koja sada treba da zauzimaju duže vremenske periode. U tom periodu bi trebalo da stupi u stanje Suvoćc o kome govore Mistici svih doba, to grozno psihološko stanje u kome sve duhovne snage izgleda da su umrle, a vizija uma zatvorena u nemoj pobuni protiv, takoreći, surove discipline zaveta. Hiljadu i jedno iskušenje će se naći pred operatorom i pokušati da ga odgovori od cilja koji je iz­ abrao, a hiljadu i jedno sredstvo za raskidanje Zaveta u duhu bez njegovog pismenog raskidanja biće prisutno. I delovaće kao da je sam razum podivljao, upozoravajući Teurgistu da bi za njega bilo bolje da, na primer, izostavi period posvećen prizivanju i da umesto toga uradi nešto drugo obično i ugodno. Neprestano će se truditi da ga uplaši bezrazložnom brigom za telesno i duhovno zdravlje. Protiv svih ovih ludila - pogubnih ukoliko podlegne njihovim iskušenjima - postoji samo jedan lek - disciplina Zaveta preuzetog na početku; nastavljanje rada kako bi kroz šest mcscci bio prizvan Sveti Anđeo Čuvar. Ništa drugo ne treba da se radi sem da se prođe kroz obrede i prizivanja, sada privremeno besmislena i užasna, ukoliko su du­ hovni vidici mračni a unutrašnje oko zatvoreno. Može se dogoditi da tokom trećeg i poslednjeg perioda ova "Mračna Noć Duše" prođe polako i neprimetno, a onda će naići meka, ružičasta i veličanstvena Zora, nakon koje će uslediti bleštavilo dana Znanja i Razgovora sa Blaženom Vizijom i mirisom tako slatkim i postojanim u čulima i duši, Svetog Anđela Čuvara. Što više budu prolazila ova dva posleđnja meseca, dobro bi bilo da čovek čije življenje ne zavisi od drugih, koji je sam svoj gospodar, napusti sve poslove izuzev možda angažovanja na dobročinstvima prema svojim bližnjima. Međutim, i prilikom obavljanja ovog ple­ menitog rada mora se strogo voditi računa, jer usredsređenost i težnja ka najvišem ne smeju biti prekinuti. Treba da se kloniš svakog društva izuzev društva svoje žene i služinčadi... Svake subotnje 196

Dvanaesto PogJavtjc

večeri treba da postiš i da opereš svoje telo i promeniš svoje ruho." Ova pravila se tiču načina života i ponašanja. Ali, savet koji se od­ nosi na magisjki aspekt O peratora je sledeći: "Ujutro i uveče ćeš prati svoje ruke i lice pri ulasku (naravno, to znači prc ulaska) u Kapelu i najprc ćeš ispovediti sve svoje grehe, a nakon toga uz veoma usrdne molitve obratićeš se Gospodu da izlije na tebe svoju posebnu milost koja se sastoji u tome da možeš da produžiš i da budeš u stanju da izdržiš prisustvo i Razgovor njegovih Svetih Anđela i da on može na osnovu njihovog posredovanja da te obodri svetom Mudrošću, tako da možeš da upravljaš duhovima i svim stvorenjima." To je postupak koji se preporučuje za poslednja dva meseca, do kada će se najveći dco vremena provoditi, kako Kaldejsko proro­ čanstvo takođe savetujc u "Čestom Prizivanju" konccntrisanjcm svih sila uma, tela i duše zajedno, usredsredujući ih pomoću prizivanja kako bi se Anđeo mogao da pojavi i podigne Teurgistu u njegov uzvišeniji i prostraniji život. Kada se treći dvomesečni period završi, 21. septembra, Magičar ustaje narednog jutra veoma rano ne umi­ vajući se i "ne oblači se u svoje obično ruho, no uzmi Odoru Jutra, uđi u kapelu bosonog, prođi pored kandila i pošto si otvorio prozor, vrati se do vrata. Ovde padni ničice i lica priljubljenog uz tlo naredi Detetu koje u ovom sistemu služi kao pomoćnik i prorok, ali mislim da je ovo drugo svojstvo nepotrebno ukoliko se Operacija pažljivo prati, da stavi miris na kandilo, posle čega treba da klekneš ispred oltara, prateći u svemu i u potpunosti uputstva koja sam ti dao... Ponizi se pred Bogom i Njegovom Nebeskom Svitom i započni svoju molitvu sa žarom, jer tada ćeš početi da se rasplamsavaš u molitvi i videćeš izuzetan natprirodni sjaj koji će ispuniti ceo prostor i okružiće te neizrecivi miris i samo to će utešiti i zadovoljiti tvoje srce tako da ćeš ga zauvek zvati srećnim Danom Gospodnjim!" Abraham, mudar čovek i Mag kakav je bio, nije gnjavio ni sebe, a kao što će se videti, ni um svoga sina kome je predao ovu magijsku metodu, bilo kakvim sofističkim mudrovanjem ili metafizičkim is­ traživanjima, na primer o prirodi Anđela. Nema rasprave o tome da li Anđeo uživa objektivno, tj. nezavisno postojanje, ili da li se sub­ jektivno nasleđujc unutar fiziološke konstrukcije Tcurgiste. On koji 197

Drvo života

jc prošao kroz ovu obuku i postigao njeno ispunjenje u Viziji i Mirisu, dobrco jc znao zablude intelektualne stege. Otuda se može pretpostaviti zašto jc u odnosu na sve druge izraze izabrao reči "Sveti Anđeo Čuvar", koje su tako opipljivo apsurdne sa racionalne tačke gledišta da se ni jedna razumna osoba ne bi upustila u spekula­ cije u vezi s njima. Tako su intektualno robovanje i klopka padanja u grešku izbegnuti. Što jc veća snaga i oduševljenje ovog čina vere u iracionalno nazvanom i shvaćenom entitetu to je efikasniji odsudan trenutak prizivanja. Sedam dana zatim, savetuje Abraham, Operator će izvoditi ob­ rede, a da pri tom ni u jednom od njih ne napravi ni najmanju grešku bilo koje vrste. Na dan posvećenja Sveti Anđeo Čuvar će se pojaviti pred Tcurgistom i podariti milost i sjaj njegovoj duši, hranu njego­ vom duhu, preplaviće celokupno područje uma sveobuhvatnim prosvetljenjem, koje se rečima ne može opisati. Zatim sledi, prema nalogu Anđela, Trodnevni Zbor, kada će Dobri i Sveti Duhovi biti prizvani u vidljivom obličju na terasi i stupiće u službu obnovljene Volje Magičara, a sledeća tri dana su posvećena zazivanju Zlih Duhova. "Drugog dana", savetuje Abraham, "sledićeš savete koje će ti tvoj Sveti Anđeo Čuvar davati, a trećeg ćeš izraziti zahvalnost", a tada ćeš po prvi put biti u stanju da proveriš da li si dobro iskoristio svojih Šest Mescci i koliko si dobro i časno radio na traženju mu­ drosti Gospoda, jer videćeš svoga Anđela Čuvara kako se javlja u neizrecivoj lepoti, koji će uz to razgovarati s tobom i govoriti rečima prepunim ljubavi i dobrote i sa takvom toplinom, da nijedan ljudski jezik to ne bi mogao da izrazi... Jednom rečju, primiče te sa takvom naklonošću, da će ti ovaj opis koji sam ti dao delovati ništavno u poredenju s tim... Na ovom mestu počeću da se obuzdavam u pi­ sanju, uviđajući da sam milošću Gospodnjom uspeo da te dovedem i predam Gospodu tako moćnom da te nikada neće pustiti da zalutaš." Nastavljajući se direktno na prethodno citiran opis u stihu o pos­ tavljanju magijske operacije, a da bi podrobnije razradili napomene našeg magijskog autora, Krouli nastavlja: "Trebaćc ti barka od brczovinc Na reci u mraku, 198

Dvanaesto PogJavljc

a u ponoć treba da odeš do najmirnijeg toka usred rečne struje; i da udariš u Zlatno zvono, poziv duhu; tada reci ovo: "Anđele, moj Anđele, ukloni mrak! Čineći znak Sudijc Sa štapom od lapis lazura, Tada ćeš možda kroz šlepu tamu Noći videti Anđela koji će ti doći, Čućeš veru kako šapuće u njegovim krilima I videćeš dvanaest dragulja od dvanaest kraljeva! Čelo njegovo ukrašavaće dijadema Sa bledećim svetlom zvezda među kojima Oko blista Na to gubiš svest; a Tvoja ljubav treba da uhvati tamošnji tanani glas. Koji će obavestiti svog srećnog ljubimca D a je mom budalastom naklapanju dolazi kraj!... Lezi otvoren kameleonski peharu i dozvoli mu da isisa tvoj med." Tako se završava najvažniji odeljak sistema koji je zagovarao Abramelin Mag, koji je verovatno jedan od najvećih majstora Ma­ gije na Zapadu. Sa savršenom lucidnošću i ljupkom jednostavnošću duhovne zamisli, sa jasnim načinom izražavanja, nedvosmislenim uputstvima i neopterećujući um detaljima i onim što je nebitno, sim­ bolima čistote i čistoće, Abraham Jcvrejin vodi Teurgistu poste­ peno, korak po korak, uz lestvicc koje su Drvo Života koje raste prema zemlji od Bogova, prema Neizrecivom Gospodaru. On je Augoeides, Adonaj, Više Sopstvo, Sveti Anđeo Čuvar, zovite ga kako vam drago. A prosvctljcnjc i duhovna slava koje Anđeo donosi tako je jasno i sveto, a vizija tako strahovita da u verniku izazivaju ushićenje, obožavanje i zanos ekstaze koji prevazilaze sva ljudska poimanja i ljudsku moć izražavanja. Nijedan svetac niti pesnik nije uspeo ništa više sem da nagovesti kao daleki eho ovaj doživljaj koji se ni sa čim ne može upoređiti. Postignuće označava početak Adept-

199

Drvo života

stva, i samo tada, kada sc duša uzdigla visoko i kada jc vidcla stvari o kojima jc zabranjeno da sc govori, može da sc sagleda stvarna pri­ roda života. Pročišćen kroz bogatstvo mudrosti, blaženstva i unu­ trašnje vizije, svet može da sc ccni zbog onoga što jeste. Do tada su oči duše bile zatvorene i slepe, preplašen, i neznalački glup, čovek sc svakog jutra vrteo na točku života i bola. Sa postignućen anđeoskog sjaja, budući da sc zauvek izdigao iznad iskustvenog ega, provala ushićenja dovodi Magičara do spoznaje d aje samo Anđeo taj koji jc oduvek bio Ego, Istinsko Sopstvo koje do tada niko nije upoznao. Anđeo za njega više nije nepoznata svetinja nalik na udaljene zidove zvezdanog ponora, spoznaje da jc On taj koji gori u jezgru čoveka, ulivajući kroz kanale njegovih čula beskonačnu struju veličanstvanc slave i radosti. Vrata uma su otvorena i njišu se na šarkama, a nebe­ sko carstvo u koje ga Anđeo uvodi je neverovatno uzbudljivo i očaravajuće. Postoji prelepa poema irskog pesnika A.E. čija jc tema razgovor između zemaljskog deteta mraka i Anđela Svctlosti. Dete govori: "Znam te, o, slavo, Tvoje oči i tvoje čelo, Belom vatrom poscdclo. Vrati mi se sada. Zajedno lutasmo Vekovima vrelim. Naše misli behu, verovat smo smeli, ko zvezde u zoru. Moja slava prođe, S njom neba plavetnilo i zlato, A ti ipak čuvaš razbuktalu Sunčanu vatru staru, Dok su moji koraci okovani U kamenu i žaru... Anđeo odgovara izuzetno, rečima koje su izuzetno važne za učenika Magije, jer u njima navodi skriveno sopstvo da sc preda vodstvu nebeskog pastira:

200

Dvanaesto Pogjavtjc

"Zašto se vajkaš i plačeš, Ti kome su se zvezde pokoravale? Kreni kroz dubine sna I ne boj se... Dijamant gori U dubinama Osame Tvoj duh se vraća Na obećani mu tron. Na plamenim ostrvima Njegove tuge će prestati Upijene u tišinu Utopljene u mir. Spusti tužnu glavu Na moje tople grudi Jer u njima plamti ljubav Koja će jadno srce da probudi. Moć koju ti predajem davni je dug Kreni, jer pred tobom je Božanstava krug.

201

TRINAESTO POGLAVLJE

Pošto jc sjedinjenje sa Svetim Anđelom Čuvarem ostvareno, a budući da se duša upila u unutrašnju Esenciju Njegove blistavosti i slave, Magičar nastavlja po Abramelinovom sistemu da zaziva du­ hove i dem one sa namerom da ih podvede, a sa njima i ćelu Prirodu, pod vladavinu svoje transcendentalne Volje. U prvom trenutku može izgledati da ovakav sled stvari, posle ushićenja u prethodnom delu knjige, predstavlja napuštanje uzvišenosti, a karakteriše ga pad. Teško se može poreći da su ekstaza i visoka duhovna nepristupačnost Knjige donekle rezultat dodavanja ovih stvari impresiv­ nom dostojanstvu Abramelinove Operacije. Alister Krouli se trudio svojevremeno da pruži racionalno objašnjenje za to. "Postoji", doka­ zuje on, "razlog. Svako ko predaje o novom svetu mora se upoznati sa svim njegovim stanjima. Naravno, tačno jc da se hijerarhija zla nauci čini donekle protivrečnom. Činjenica daje vrlo teško da se ob­ jasni šta se misli kada se kaže da prizivamo Paimona, ali kada se zađe malo dublje ista napomena se odnosi i na g. Smita koji živi vrata do naših. Ne znamo koje g. Smit niti kakvo je njegovo mesto u prirodi, niti kako da ga prihvatimo. Čak, ne možemo sa sigurnošću tvrditi da on postoji. Ipak, u praksi, mi zovemo g. Smita tim imenom i on nam se odaziva. Pravilnim sredstvima mi ga možemo navesti da za nas uradi one stvari koje su u skladu sa njegovom prirodom i moćima. Ovde se radi samo o pitanju prakse; prema ovakvom stan­ dardu vidimo da nema nekog posebnog razloga za sukobljavanje sa tradicionalnom nomenklaturom." Metoda koju predlaže Abramelin Mag za dozivanje Četiri Princa Zla Sveta, odvija se pomoću magijskih kvadrata koji sadrže, prema određenom poretku, razna slova i imena. Ovi kvadrati, kada se ispune 202

Tnnacelo Poglavlje

nabojem magijske volje i energije uspostavljaće magnetni ili ele­ ktrični napon u Astralnoj Svctlosti na koju određena bića osetljiva na taj napon reaguju izvršavajući ono što im Magičar naredi. Nezavisno od zazivanja Demona, na Terasi postoje kvadrati za koje je nacrt i opis dao Abraham, a služe za ispunjenje gotovo svake želje koja bi mogla pasti na pamet ljudskom biću. Nije nam namera da opišemo ovo poslednjc poglavlje Abramelinove knjige u kome se nalaze kva­ drati i praktične formule zazivanja, budući da oni predstavljaju najmanje važnu granu njegovog sistema. U svakom slučaju ove teme se dotiču i drugi magijski spisi na koje sam želeo ukratko da ukažem. Ovi radovi kao i Tajna Magija Abramelina, nažalost, dovoljno je da prestanu da se štampaju pa da, uprkos svim naporima i potrebama, postanu praktično nedostupni, izuzev onima koji mogu da koriste fondove muzeja i velikih biblioteka. Nameravam da se ovde poza­ bavim njima zato što se bave granom Magije koja se stavlja naspram Prizivanja, a tiče se Zazivanja i kontrolisanja planetarnih duhova i anđeoskih bića. Međutim, želeo bih da upozorim čitaoca i da mu obratim pažnju na činjenicu da je Abramclinov postupak najbolji. Prvo treba da se ostvari Znanje i Razgovor Svetog Anđela Čuvara, a tek žalim se prelazi na Zazivanje. Ovo drugo pominjem da bih upoznao čitaoca sa celokupnom formulom, pa otuda nemam nameru da iznosim mnoštvo praktičnih uputstava. Knjige o kojima name­ ravam da govorim su Ključ Kralja Solomona, Gccija ili Manji Ključ Kralja Solomona i Knjiga Anđela Raciela. Poslcdnja od ovih knjiga nažalost nikada nije prevedena sa hebrejskog na engleski jezik. Na­ ravno, Kralj Solomon koji je vekovima služio kao model najviše mudrosti i obrazovanosti, bio je ona ličnost kojoj su nepoznati autori ovih spisa pripisali svoj vlastiti rad, kako bi mu dali što veći značaj i autoritativnost. Ova očita prcvara ne utiče na značaj rada, jer ako je sistem upotrebljiv, onda je Solomon podjednako dobar ili loš ekser za kačenje magijskih rasprava i uputstava kao što je to, na primer, hipotetički ne-entitet Joscl ben Mordeka. Naprotiv, ovo ukazuje i na izvesno odricanje od sopstvenog ega autora koji izbegavaju da napišu svoje ime i vlastiti rad pripisuju nekom drugom. Same knjige i ma­ gijski sistem iznet u njima su veoma interesantni, a u takvim sluča­ jevima autorstvo uopšte nije važno. 203

Drvo Života

Potreba za obredima Zazivanja je zapravo vrlo jednostavna. Premda je vrhunski cilj Magije spoznaja Višeg Sopstva, i premda težnja ka bilo čemu drugom do ovom najvišem cilju spada u Crnu Magiju, ponekad je potrebno da se prerasporede i materijali i mizansccn operacija, kao i pripreme za poboljšanje Ruaha koji treba da se prinese kao žrtva Svevišnjem. Svakako da su ove pripreme i kroz vekovc morale da se razlikuju od pojedinca do pojedinca. Kako je Ruah ono čega se treba odreći i ono što treba da bude na oltaru ponuđeno kao žrtva Svevišnjem, a budući da je nepoželjno da se žrtvuje jeftina i osakaćena žrtva, nekim Tcurgistima će biti potrebno da upotrebe sve moguće vrste vežbi da bi se Ruah učinio dostojnom žrtvom, dok drugima vežbe uopšte neće biti potrebne. Tako, na primer, nekom učeniku može da smeta ružno sećanje koje mu ne dozvoljava da formulišc Viziju i Miris; drugi možda nije u stanju da reaguje na određene stimulatorc emocija, dok trećeg može da spu­ tava preziran stav prema životu, a sve je to u suprotnosti sa velikodu­ šnošću i bogatstvom koji su svojstveni Prirodi. Magijski zadatak Teurgiste u takvim slučajevima je da odmah pristupi usavršavanju vozila preko koga Sveti Anđeo Čuvar treba da se manifcstujc. Uzaludno je da se eliksir života i ambrozija Bogova ulivaju u slom­ ljen i prljav krčag, zato za ovakva nedostatke mora da se potraži odgovarajući lek. Kada, konačno, dođe do potpune predaje Ega u mističkom venčanju sa Voljenim i Ego bude žrtvovan na oltaru, nije­ dan ružan kompleks neće pokvariti zanos duhovne ekstaze sjedin­ jenja, niti će žrtvi koja se prinosi nedostajati bilo šta što ne bi zadovoljavalo Bogove, niti bilo koja sposobnost da se otkloni ono što bi moglo ugroziti rast i dalji život Zlatnog cvcta unutar Magičarcve duše. Da bi se to ostvarilo, može se dogoditi da za izvesno vreme mora da se odloži Operacija prizivanja Svetog Anđela Ču­ vara, kako bi se pribavila odgovarajuća uputslva za Mladu u vezi sa njenim dužnostima prema Kraljevom Sinu. Zato se može dogoditi da učenik na početku treba da se posveti Zazivanjima iz Gccijc, a tek kasnije Magiji Svetlosti. Različiti delovi uma i duše mogu do te mere da budu oštećeni da njihovo stimulisanjc i popravljanje zahteva ulaganje posebnog magijskog napora - tj. onda kada se pokaža da uobičajene vekovne metode nisu delotvorne. U takvim slučajevima 204

Trinaesto Pogjavlje

je dozvoljeno i opravdano da se u početku pažnja pokloni ritualima Zazivanja, kako bi pomoću njih sve sposobnosti učenika mogle da se potpuno razviju i počnu normalno da funkcionišu. Na primer, može da bude potrebno da se zazove neki od entiteta iz Sedamdeset dve Hijerarhije, navedene u Manjem Ključu Kralja Solomona, kako bi se ojačale emocionalne sposobnosti na dobrobit logike, razuma, pam­ ćenja ili nekog drugog dela mišljenja i uma. Tako kada Gecija veli da duh zvani "Fargos" podučava "veštini logike i etike", ona misli da kroz stimulisanjc određenog aspekta uma, do koga se dolazi upražnjavanjem određene magijske operacije, dolazi do poboljšanja i podsticanja sposobnosti logičkog rasuđivanja. Želeo bih da skrenem pažnju na magijsku hipotezu koja daje legitimnost kontinuiranom korišćenju zazivanja anđeoskih i plane­ tarnih bića koje prethodi Znanju i Razgovoru Svetog Anđela Ču­ vara. Ona smatra da istrajavanje na veštini Zazivanja može da posluži popunjavanju praznine na lestvici pomoću koje se duša penje u najviše visine. Ovo je ona metoda pomoću koje Tcurgista stiče čvrstu četvorostranu osnovu za piramidu svog postignuća. Beskorisno je, kažu zagovornici ovog sistema očekivati s takvim ushićenjem zdanje kao što je vrh piramide koji se podiže nebu pod oblake, ukoliko nema vrlo snažno utemeljenu osnovu pod zemljom, koja će služiti kao izvor, nepomičan oslonac i potpora za duh koji stremi ka visinama. Sve dok je težnja duše čista, iskreno motivisana i neokaljana sebičnom čežnjom za postizanjem Moći, do tada istra­ javanje na metodi Zazivanja ne može naškoditi Magičaru, naravno uz uslov da su uobičajene mere predostrožnosti koje se sastoje u Teranju i posvećenju i kruga i trougla, prcduzctc. Rečeno je da je ovo metoda kojom Magičar imitira rad i razvoj cclokupnc Prirode. U njoj se, inače njegovom izvanrednom vodiču i uzoru, nijedan ko­ rak prema razvoju ne odvija iznenada, bez dugog uvoda ili neke vrste pripreme: sve se odvija po redu, skladno i postepeno, korak po korak, s odgovarajućom pažnjom, postupnošću i gradacijom. To je onaj sklad i poredak koje on teži da unese u svoj rad. Na dnu ove čudesne građevine on mora da započne svoj rad postavljajući svaku ciglu tako da je ugradi u svoju ogromnu piramidu sa najvećom pažnjom, žarom i posvećenošću, postavljajući jedan red za drugim. 205

D n o Živote

nc ispuštajući ni jedan jedini nivo na kome bi se kula podigla. Poste­ peno, kako se široka osnova njegove piramide završava, čiju sigur­ nost obezbeđuju zazivanja, a stamenost njegova težnja, on je sve skloniji da odbacuje manje važne stvari kako njihova prisila postaje sve manje očigledna, a sve više usredsređena na kulminaciju njego­ vih napora koji treba da se izliju u vrhunsko postignuće. U ovom slučaju postignuće je utemeljeno na zdravoj osnovi, a nc na nestal­ nom pesku koji bi i najmanji dašak vetra mogao oduvati. Znanje i Razgovor su ukorcnjeni u samom duhu i telu, tako da nema ni najmanje opasnosti da bi ga prosvetlcnjc moglo ophrvati fanta­ stičnim idejama ili poremetiti ravnotežu njegovog uma. Načelo moći koje se prenosi Zazivanjem i stvarnost duhova nc treba daleko tražiti, dovoljno je da se neko osvrne na patološku psi­ hologiju samo na trenutak. Fenomen Zazivanja mogao bi se uporediti sa finom neurozom ili kompleksom prisutnim u našem umu, kojih nc možemo da se oslobodimo niti da ih obelodanimo ukoliko nismo u stanju da ih pomoću nekog sredstva jasno definišemo i utvrdimo njihov uzrok. Ovo saznanje daje im sasvim svestan i racio­ nalan oblik, s kojim se tada neosporno možemo suočiti i odagnati ga zauvek iz uma kao neprijatan i uznemiravajući poriv. Psihoanaliza nije u stanju da pomogne izuzetno neurotičnom pacijentu koji pati od teške psihoze, dok nc prodre u Nesvesno pomoću svojih metoda i nc otkrije uzrok sukoba karakterističnog za ovakve neuroze. Ovo is­ pitivanje sadržaja svesti, ili nekih delova uma i sećanja, daje jasnoću i suvislost uzroku koji leži u osnovi neuroza, a pacijent - uvidevši jasno uzrok i oblik prizvane psihoze - može da ih otera. Sve dotle dokle kompleks predstavlja skriveni podsvesni nagon, pritajen i be­ zobličan u Nesvesnom, a ipak dovoljno snažan da pocepa svesno jedinstvo pacijenta, njemu se nc može pravilno suprotstaviti, niti se njime može manipulisati. Isti subjektivni princip može se proširiti i na Gccijski aspekt Magije, zazivanje duhova. Dakle, u konstrukciji Magičara leže skrivene, nekontrolisane i nepoznate podsvesne moći ili duhovi koji daju savršenstvo svakoj svesnoj sposobnosti. Magičar nije u stanju da ih iskoristi u najboljem obliku, da ih ispita ili razvije, da modifikuje jedne ili istera druge iz celokupnog polja svesti. Da bi mogle da se koriste moraju najprc da poprime oblik. Programom 206

Trinaesto Pogjavljc

Zazivanja, međutim, duhovi ili podsvesne moći sc prizivaju iz du­ bine i dobijajući vidljivi oblik u trouglu manifestovanja njima sc može upravljati pomoću mnemoničkog sistema transcendentalnih simbola i mogu se uvesti u oblast spiritualizovane Volje Tcurgistc. Sve dok su neopipljive i neuobličene, čovek ne može na odgova­ rajući način da sc bavi njima. Jedino kada im sc dadne vidljivost pomoću čestica tamjana, i kada se zazovu u Magijski trougao, Magičar može da upravlja njima i čini sa njima ono što poželi. Ovdc upotrcbljcna subjektivna teorija je veoma pogodna za lakše shvatanje fenomena Zazivanja. Duhovi lako mogu da se povežu sa idejnim sadržajem ili podsvesno misaonim sadržajem uma, koji ne­ vidljivo, nečujno i bezoblično funkcionišc u mraku bezdana uma. Is­ kazivanje osetljivog oblika nad njima putem imaginarnih teranja u čudesne pohode postupkom Zazivanja, omogućava Magičaru da podjarmi upravo začete horde ncdisciplinovanih misli i strašnih uspomena, dajući tako oblik i red u hijerarhiji duhova i podređujući bogatstvo njihovog znanja i energije svojoj Volji. Ovo je jedini razlog zbog koga sc pristupa Zazivanjima pre nego što se dostigne Znanje i Razgovor Svetog Anđela Čuvara, što predstavlja vrhunski i glavni ritual Magije. Ovaj princip ujedno daje definiciju za osnovnu podelu Magije kao i jasnu klasifikaciju hijerarhijskih duhovnih entiteta. Prizivanje pre svega podrazumcvapozivanje u Krug ljudske sfere svesti, štojc, u stvari, i definicija Magijskog Kruga, Boga ili Svetog Anđela Ču­ vara. U ovom višem obliku Magije nikakav spoljašnji trougao nije potreban, jer Magičar, Krug i Trougao u jednom biću, želi da izmeša svoj život, preda svoje vlastito biće večitom životu Boga. Trougao podrazumcva manifestovanje u dvojnost, razdvajanje nižeg bića Teurgiste. U prizivanju dvojnost predstavlja potpuno prokletstvo, pa je svrha tog aspekta Tcurgijc eliminacija dvojnosti. Zazivanje je, s druge strane, namerno naređivanje ili dozivanje nepotpunih ili nižih entiteta u trougao manifestovanja koji je postavljen izvan granica Kruga. Definicije dve glavne geometrijske figure su vrlo važne i korisne. Mislim da bi uvek morale da se imaju na umu. Krug je područje svesti, jedino neraskidivo i potpuno. Trougao predstav­ lja manifestaciju i dvojnost, pa je otud mesto na koje sc biće mraka 207

Drvo Životu

iznosi na svctlost iz skrivenih granica unutrašnjeg kruga. Može se pretpostaviti da je Bog potpuna i skladna ideja, koherentna i apso­ lutna unutar svog vlastitog područja, sveobuhvatni makrokosmos sa kojim se Magičar, koji je mikrokosmos, sjedinjuje unutar zaštićenih granica Kruga. S druge strane, duh ili inteligencija je niže biće, i premda je prema definiciji poluinteligentna sila prirode, to je ideja koja nije ni potpuna ni dobro razrađena, i obuhvata samo ograničenu ili delimičnu svest. U slučaju zazivanja duh biva zazvan u trougao koji je ograničen i zaštićen božanskim imenima, a koji je postavljen izvan posvećenog Kruga, dok Magičar stoji unutar Kruga u odnosu na duhove kao makrokosmos i nadmoćno biće. Upravo kao što prizivanje Boga preplavljuje ljudsku svest bujicom oduševljenja, božanskom svetlošću i životom, tako je i Tcurgista iz­ vor energije za duh. Svrha zazivanja je, ukratko, da neki dco ljudske duše kome nedostaje neko manjc-više važno svojstvo, bude nateran da, takoreći, istupi napred, izađe na vidclo. Dobivši telo i oblik putem snage imaginacije i Volje Magičara, ono se, da upotrebimo metaforu, posebno neguje toplinom i izdašnošću sunca i napaja vo­ dom i hranom kako bi moglo da raste i da se razvija. M etoda se sas­ toji u asimilovanju određenog duha u svest Teurgiste, ali ne kroz ljubav i predaju kao što je to u slučaju Prizivanja Boga, već zapovedničkom naredbom i vladalačkim pokretom Volje. Ovom asimilacijom izlečena je rana Amfortasa, nedostatak je uklonjen, a duša Teurgiste je podstaknuta na poseban način u skladu sa priro­ dom duha koga priziva. Prva od tri knjige koja se odnosi na Zazivanje, a sa kojom nameravam da se ovde pozabavim, je Ključ Kralja Solomona. Ovu knjigu daleko najpoznatiju od svih knjiga koje sadrže magijska uputstva, 1889. godine je preveo na engleski jezik S. J. MckGrcgor Meters sa latinskog i francuskog. On sam, kako sam obavešten, bio je izuzetno stručan i uspešan u korišćenju date metode i prihvatio je iz nje za potrebe svojih učenika naučni rezime koji pokriva proces zazivanja u svim njegovim granama. Prevodiočevo stanovište je da se u ovom radu nalazio izvor i centralno skladište Kabalističke Magije. U tome se mora videti poreklo najvećeg dela obredne Magikc u srednjem veku, kada je Ključ cenjcn od strane najboljih okultnih pisaca i 208

Trinaesto Pogjuvljc

praktičara kao najautoritativniji rad. D aje ova knjiga poslužila kao uputstvo i d a je iz nje Elifas Levi crpco podatke na kojima se bazira Transcendentalna Magija, više je nego verovatno, jer svakome ko je pažljivo pručavao Levija treba da je jasno da je Ključ Kralja Solomona bio njegov osnovni udžbenik, kako za teoriju, tako i za praksu. I premda nikada nije odao otvoreno priznanje za sve stoje dugovao ovoj knjizi, njegove izvanredne napomene koje se tiču Ključeva Kralja Solomona pozivaju se na ovu knjigu. U ritualu Transcenden­ talne Magije on citira prizivanja koja pripisuje Solomonu ritual koji je imao izvesnu, ali ne potpunu sličnost u strukturi i sadržaju sa prvim zazivanjem Ključa koje je dato u poslednjem poglavlju ove knjige. Ključ u cclini, izuzev nekoliko potpuno neobjašnjivih poglav­ lja koja hrane izopačenu požudu pokvarenih neznalica, a koja su, verovatno, kasnije ugrađena u ovaj tekst, predstavlja jedan od naj­ boljih sistema praktične Magije koji postoji. Njegov glavni cilj je za­ zivanje planetarnih duhova ili namesnika. Nerazjašnjeno je ostalo nekoliko puta postavljeno pitanje da lije hebrejski original uop.štc i postojao, a i P. Hristijan u svojoj /storiji Magije (Historic de la Magic) i S. L. MekGrcgor Meters su smatrali daje postojao hebrejski doku­ ment na osnovu koga su urađeni latinski i francuski prevodi, a koji je kasnije izgubljen. Vajt je, manje-više, sklon da sumnja da je he­ brejski tekst postojao, a neki drugi skeptični pisci smatraju daje ovaj tekst čista srednjovekovna prcvara, a d a je pozivanje na Solomona i hebrejskog autora učinjeno da bi se za lakovernc umove obezbedila dodatna verodostojnost, bilo kakvu vrednost da knjiga ima. Me­ đutim, u skorije vreme, doktor Herman Galonzi je otkrio hebrejski rukopis čiji je faksimil izdao Oxford Univcrsity Press 1914. godine. Nakon proučavanja ovog rada, publikovanog pod nazivom Sefer Mafteah Šelomo što je hebrejski za Knjiga Solomonovog Ključa, ne bih mogao da se složim da između ova dva rada postoji neposredna veza, uprkos činjenici da ove dve knjige imaju isti naziv kada se pre­ vedu na engleski. Njihovi sadržaji sasvim se razlikuju. Magijski sistem razrađen u Ključu Kralja Solomona, krajnje je objektivan, budući d aje ukorcnjen u postojanje nezavisno od svesti pojedinca, Bogova ili Anđela, koji obitavaju na planetarna. Njen raison d ' etre nalazi se u postulatu d aje sasvim moguće da ih čovek pri209

Drvo /jvolu

zove i da može da ih stavi pod svoju suverenu volju. Filozofija Magije se zasniva na uvercnju da postoji duhovni entitet koji je duša ili noumen, smešten iza vidljive ljušture svake planete. On je vla­ dajući namesnik ili čuvar gotovo na isti način na koji je to duša u čoveku; skrivena metafizička stvarnost koja funkcioniše u dubinama njegovog bića. Ovo je, naravno, objektivno stanovište, i u razvoju ove teorije, po kojoj drevni sistemi pripisuju Bogovima planeta hijerarhije nižih duhova, inteligencija i elemenata, upravljače nebe­ skih kretanja i događaja. Karta klasifikacije ovih entiteta data je na jednoj od narednih stranica. Opšte je poznato da dani u ncdclji imaju astronomski značaj i da je ncdclja (Sunday=eng. ncdclja, s tim što je Sun=suncc, a D ay=dan) dan sunca, a poncdcljak (Monday) dan mcseca, subota (Saturday) dan Saturna itd. Po ovom ra­ sporedu, kako se mislilo u Astrologiji, određenog dana uticaj date planete i njenog namesnika prcovladava i mnogo je snažniji nego bilo kog drugog dana u ncdclji. Ova klasifikacija u Ključu ide i dalje, a srednjovekovni Magičari su smatrali da određeni sati u danu mogu da budu pod direktnim uticajcm planeta. Otuda je u Ključu dat obi­ man spisak planetarnih sati koji pokazuje koji su to dani u sedmici pod uticajcm koje planete i imena Anđela koji vladaju tokom tog sata. Da bi se postigla efikasnost u zazivanju planetarnog vladara ili njegovog duha, odnosno inteligencije, obred bi trebalo da se izvede ne samo tačno određenog dana u ncdclji, kao što je to na primer utorak za Merkura, već i tačno u određeni sat. Kako je Merkur pripisan osmoj Sferi na Drvetu Života, njegov značaj leži u broju osam. O tuda bi odgovarajući sat bio osmi sat koji je prema tablici nazvan Tafrak i bio bi posebno osctljiv na stvari od Žive. Osmog sata dana Merkura, a to je utorak, koristeći takve biljke, mirise, boje, pečate, svetla, oblike i božanska imena koja su u skladu i podu­ darna sa tradicionalnom prirodom Merkura, Magičar će biti u stanju da lakše podstakne kreativnost Imaginacije i da zazovc, bilo iz svog vlastitog uma ili iz Astralne Svetlosti ideju ili duh koji pri­ pada onom stepenu u hijerarhiji koji se naziva Merkur. Ispisavši odgo-varajuće zazivanje, izvodi se obred. Magičar, zaodenuvši se as­ tralnim oblikom Boga koji je pripisan istoj sferi kojoj je pandan Merkur - ali ne sjedinjavajući se sa oblikom, u slučaju da se priziva 210

Trinaesto Pogjavljc

samo duh ili inteligencija - i snažno usmeravajući moćnu struju snage Volje na sigil duha, priziva Boga, zaklinje Arhandela i zaziva Anđela da odgovarajućem duhovnom entitetu bude dopušteno da se manifestuje bez kruga u posvećenom Trouglu Umeća, u skladu sa pečatima i drugim upotrcbljcnim, prijateljski nastro­ jenim, pomagalima. Premda ova metoda nije potpuno eksplicitno izneta u Ključu - ukoliko se u grubim crtama ovde opisana metoda ne bi uporedila sa dečakom koji moli oca za džeparac - iskustvo i tradicija su pokazali da se egipatske metode vrlo dobro uklapaju u kabalističku metodu Ključa i da su delotvornije za postizanje žel­ jenih rezultata. Postoje poglavlja u knjizi u kojima su detaljno obrađeni suštinski kvaliteti planeta i mnoštvo različitih operacija koje se izrazitijc od­ nose na jednu nego na drugu, premda su sva ova uputstva dopun­ jena osnovnim savetom da se svaka Operacija izvodi kada je Mcscc u porastu, u danima između mladog i punog mcscca. Tako zazivanje sila Marsa u danima i satima Marsa daje snagu i energiju koje, dok vreme koje odgovara Suncu, Veneri i Jupiteru dobro odgovara za bilo koju operaciju vezanu za ljubav, ljubaznost i nevidljivost. Ope­ racije za postizanje obilja elokvencije, naučnog znanja, vidovitosti i sposobnosti obožavanja potpale bi pod domen Merkura, i tako dalje, kako je već navedeno u astrologiji. Magus nabraja anđele koji se odnose na dvanaest Zodijačkih znakova, a vremena koja su najpogodnija za njihovo zazivanje bili bi dani i sati planete koja vlada ili dominira u tom znaku. Tačna metoda za izradu Magijskog kruga data je nešto detaljnije, kao i poseban način na koji bi trebalo da se posveti. Moglo bi se dodati da i pored toga što Ključ tvrdi da Krug treba da bude nacrtan na Zemlji pomoću magijskog noža ili Mača, savremeni Tcurgista može da nacrta Krug pomoću odgo­ varajućih boja na novom slikarskom platnu ili na podu svoga H ra­ ma, bilo da se radi o pločicama, parketu ili linoleumu, nakon čega ga treba ocrtati u vazduhu mačem i štapom. Činjenica je da Ključ daje izvanredne ilustracije Pentakla, pečata koji su primereni za sedam planeta, neophodni za korišćenje u vidu zamene i sigila tokom obreda, a takođe je prikazano i kako treba da se konstruišu. Kada je Mescc u nekom vazdušnom ili zemljanom 211

Drvo Života

znaku tokom dana i sata Merkura, to je najpovoljnije vreme za izradu pentakla i pečata. Ukoliko je moguće Magičar bi trebalo da ima posebnu odaju koja je izdvojena, kako bi imao privatnost u ko­ joj bi, nakon odgovarajućeg posvećivanja i kađenja, mogao da pravi pcntakle, bilo od metala ili od čistog, ranije ncupotrcbljavanog pa­ pira. "Ovi pentakli se obično prave od metala koji je najpogodniji za prirodu planete... Saturn vlada olovom, Jupiter kalajem, Mars gvoždem, Sunce zlatom, Venera bakrom, Merkur mešavinom meta­ la, a Mcsec srebrom. Oni se mogu napraviti i sa Devičanskim papi­ rom iz koga su isterani demoni, iscrtani zatim bojama koje su prihvaćene za svaku planetu, vodeći računa o pravilima koja su izneta u odgovarajućim poglavljima i prema planeti za koju se pentakl vezuje, pri čemu je odgovarajuća boja za Saturn crna, Jupiter vlada nebesko plavom, Mars crvenom, Sunce zlatnom ili žutom, od­ nosno citron, Venera zelenom, Merkur mešavinom boja (obično oranž, prema najboljoj kabalističkoj tradiciji), a Mcsec srebrnom ili bojom argentinske zemlje. Dat je i sličan niz boja koje se odnose na odeću ili posebnu odeću koju Majstor vcštinc i njegovi pomoćnici treba da nose tokom ob­ reda. Svaki pojedinačni instrument koji će se upotrebili - štap, mač, bodež itd, i svi ostali rekviziti kao što su tamjan, pergament za pečate, vosak za sigile ili talismane, kao i svileni pokrivač za sigile moraju pažljivo da budu podvrgnuti isterivanju duhova tako da su potpuno čisti, nakon čega ih treba posvetiti datom radu. Ovaj sistem je, najkraće rečeno, potpuna metoda, daje nekoliko prizivanja i preklinjanja koja se završavaju zazivanjem u vidljivi oblik željenog duha, a sa malo inventivnosti Magičar može da koristi ovu šemu go­ tovo za svaku svrhu. Postupak Operacije bi se ukratko mogao rezi­ mirati na sledeće: Prvo treba posvetiti i pripremiti oružje, instrumente i konstruisati Krug. Nakon detaljnog teranja neka Magičar izgovori opšti govor ili prizivanje Gospodaru Univerzuma ili svom Višem Sopstvu da bi dao legitimitet operaciji. Primeri ovakve uvodne himne biće dati u poslednjem poglavlju ove knjige. Kada se sa ovim završi oblik odgovarajućeg Boga, treba da se astralno poprimi tako da maska zaogrne Magičara u Imagina-

212

Trinaesto Poglavlje

Br

Boja

Biljka

1

Bela

2

Siva

Bagrem cvctu Amarhart (trator)

3

Crna

4

Plava

5

Crvena

6

Žuto

Dragi Miris kamen u Dijamant Ambra

Jehova

Mitra Cibet

Olovo

Jehova Elohim

Kedar

Kalaj

El

Duvan

Gvožđe

Elohim Gibor

Benzoin; Bakar Ruža; Crveni sandal Storaks

Ruža

8

Oranž

Moli; Anhal; Opal, Levvini posebno vatreni opal Manian; Kvare Damijan; Jo­ himba Vrba; Lji-ljan; Kristal Bršljan

Meša-vi 10 i na

-

Mošus

Zelena

Purpu-na

-

Božansko ime Ehejeh

Zvczdani rubin; Tirkiz Zvezdani Čempres; Opijumski safir; Zrnasti mak ametist Maslina; Žuta Safir detelina Hrast; Nux- Rubin vomica; Ko­ priva Akacija; lo­ Topaz; vor; vinova Žuti dija­ mant loza

7

9

Metal

Smaragd

Tamjan zlato

Jehova Eloa va Daat Jehova Cabaot

Elohim Saavaot Jasmin Gin- Srebro seng

Šadai Hai

Metvica

Adonai Mele

Г

čiji, mada ovde ne treba ići do stanja identifikacije. Opšta molitva treba da prati iskazivanje ovlašćenja po kome magičar radi, nabra­ jajući Moći koje su u prošlosti zadobijali drugi magičari i koje su dale velike rezultate... Do tada svest Magičara treba da počne da se 213

Divo Života uznosi usled m irisa tam jan a, p sih ološk og u tica ja o d o re, zvučnosti i o p o jn o sti zazivanja sa njegovim dugim o d jek u ju ćim spiskom b o žan ­ skih im en a i n a b ra ja n jim a ču d esa, n ared b i i kletvi uz tak o reći zbunju ju ć e d ejstv o svetlosti figura i p ečata. A zatim , gotovo autom atski, d olazi do k u lm in a cije O p e ra cije - m an ifesto v an ja duha. K ljuč Kralja S o lo m o n a zatim d a je m an je-v išc tačan postupak sve dok se, kada se duh p o javio u vidljivom obliku i p o k o rio se M ag ičaru , ob red p o t­ pu no ne zatvori nakon rccito v an ja D ozvole za odlazak i jo š jed n o g rituala te ra n ja . P o sto je je d n a ili dve stra n ice k o je je nap isao F ren sis B a rc t u svo­ jo j knjizi M agus za k o je j e o tk riv en o da su gotovo d oslovno preuzete od H . C . A g rip e , k o je m ogu da budu v eo m a k o risn e M ag ičaru u delu u k om e ob ja šn ja v a ju postupak p o sv ećen ja i p rip rem e; i ne sam o to, ovde on iznosi je d n u od tajn i sa stav ljan ja ritu ala, onu k o ja se odnosi na d om en k o m e m o ra cije. O n piše: "T a k o , kada ž e lite da osv eštate n e k o m esto ili K rug, treb a da u p o tre b itc S o lom on ov u m olitvu k o ja je k o rišćen a na p o svećen ju i osveštanju h ram a, isto tak o tre b a d a b lag oslovite n e što tak o što ćete ga poprskati svetom vodicom i ok ad iti i od ržati p o m en u slavu svetili m isterija kao što su p o sv ećen je p re sto la G o sp o d n jeg , S in a js k c gore. zavetne k o lib e, sv e tin je nad sv etin jam a Jcru sa le m sk o g hram a, p o ­ sv ećen je G o lg o te ra sp in jan jem H rista, p o sv ećen je H ram a H ristovog, brda T a b o r, p re o b ra ž e n je i u sp eće H ristovo itd. i prizivanjem svih božanskih im en a k oja su z n a č a jn a za to, takvih kao š to su božija m esta, p re sto G o sp o d n ji, sto lica G o sp o d n ja , zavetnog ša to ra G o ­ sp o d n jeg , o lta ra G o sp o d n jeg , stan išta G o sp o d n jeg i slična božanska im ena tog tipa, k oja treb a da budu i ispisana o k o K ruga ili m esta k o je se osveštava." I u po svećen ju in stru m en ata i svake d ruge stvari k oja se koristi u ovoj m olitvi m o ra te pristupiti na isti n ačin , šk ro p ljcn jcm svetom vodicom , p e ča će n je m nekim svetim p ečato m , i blag osiljaju ći je m olitvam a i p o m in ja n jem svetih stvari i svetih spisa, sak u p ljaju ći b o ­ žanska im en a k o ja su u saglasn osti sa stvarim a k o je se osveštavaju, na p rim er u p o sv ećen ju m ača tre b a da p o m en em o u m olitvi "on koji j e im ao dva og rtača" itd , i da j e u drugoj p o sv ećen oj M akabcusu re č e n o d a je m a č božanski i ču dom poslan M akabeusu; ukoliko

214

Trinaesto PogJavljc

p o sto ji b ilo šta sličn o u p ro p ov ed im a, kao "uzm i sab lju sa dve o štric e ” itd. A na isti način tre b a d a o sv eštaš i ek sp erim en te i knjige i sve što je sličn e priro d e, kao što su spisi, slik e itd, šk ro p ljcn jcm , k a đ en jem , sta v lja n jem p e ča ta , b la g o silja n jem svetim pom en im a i d ozivanjem u se ć a n je p o svećen ih m isterija kao što su spisak devet zapovesti k o je j e B o g p red ao M o jsiju na S in a jsk o j g ori, p o svećen je

S ta ro g i N ovog zaveta, kao i Z a k o n a , p ro ro čan stav a, B ib lija k o je je p re n co Sv eti D u h , a op et tu treb a p o m en u ti i takva božanska im ena k o ja su p ogod n a za to k ao što su B o ž ji zavet, knjiga B o žija, knjiga života, z n an je G o s p o d n je , m udrost B o ž ija i slično. I sa ovakvom vrstom obred a kao š to s u ovi lično, p o svećen je je izvršeno...

215

Drvo Života "M o ra se nap om en u ti da zaveti žrtvi, prinošenja žrtvi i žrtvovanja im aju m o ć p o sv ećen ja, k ako stvarn og tak o i ličnog, oni su tak oreći od ređ en i vid p re ću tn o g dogovora izm eđu ovih im en a sa k o jim a su sa čin je n i i nas k oji ih pravim o, sn ažno p rija n ja ju za našu žudnju i ž e lje n a d ejstv a, kao kada p rin osim o žrtvu kroz o d ređ en a im ena ili stvari: k a đ e n je , p o m azan je, prstenov i, likovi, og led ala i n eke m anje m a te rija ln e stvari, k a o što su, zn ači, p eča ti, p cn tak li, č a ro lije , govori, slik e, skiptri o čem u sm o već op širn o govorili ran ije."

Manji Ključ Kralja Solomona ili Gecija (re č k o ja j e vero vatn o iz­ ved ena iz k o re n a k oji znači "k u k ati" ili "ste n ja ti", što u k azu je na te h ­ niku izgovaran ja božansk ih im en a, k arak teristiku prizivanja iz te k n jig e) bavi se kratkim op isom sed am d eset dva duha ili h ijerarh ija duhova za k o je trad icija tvrdi da ih j e zazivao i v ezao S o lo m o n . N ji­ hovim posred stvom i od njih S o lo m o n je stek ao tu ogrom nu m u­ d rost i duhovnu spoznaju za k o je leg end a tvrdi da ih je posedovao. N a sam om p o četk u k njig e, u k ratk om predgovoru M ag ija j e definisan a ovim rečim a: "M ag ija j e N ajviše, N ajap so lu tn ije i N ajbožanstven ije P ozn av an je P rirod n e F ilo z o fije , č ije su rad n je i predivne o p e ra cije usavršene kroz pravilno razu m evan jc u n u trašnje i okultne su štine stvari ta k o da kada se pravi ag en s p rim en i na od g ovaraju ćeg p a cin cta d o b ija ju se ču d a i zap rep ašću ju ći efek ti. O tu d a su m agičari d ubokoum ni i m arljivi istraživači P riro d e, oni zahv aljuju ći svojoj veštini znaju k ako da p red u p red e d ejstv o , što n eupu ćenim a m ože da d elu je kao ču do." D ozvolite mi da se ne složim sa V a jto v o m o ccn o m da se Gecija bavi C rn om M ag ijo m . M islim d a je V a jt sklon da o d b aci kao Crnu M agiju svaku stru čnu m etodu k oja j e d o b ije n a izvan posvećenog svetilišta n jeg o ve vlastite o rg a n iz a cije . S istem koji je o p isao F ran cu z B a re t u je d n o m o d cljk u svoje k n jig e Obredna Magija zasniva se za­ pravo na Ključu i knjizi o k o jo j upravo g ovorim o kao i na A gripinom de Oculta Philosophia. N ek o lik o ritu ala k o je on d aje preuzeti su, reč po reč, uz sam o dve tri m in im alne izm en e i d od atk a iz Gecije. M ada tešk o da se m ože upored iti sa A b ra m elin o m , kada se radi o uzvišen osti i snazi duhovne zam isli, Gecija ništa m an je n ije sistem koji k oji relativno lak o m ože da se razu m e i p rim eni. O vd e se, tak o d c, od M ag ičara ne traže tak o fa n tastičn e stvari kao što j e krv slep o g m iša, 216

Trinaesto Pogjavtjc

lo b a n jc o c cu b ica i nevina (leca ili ja g n ja d . Sve što o p e ra to r m ora da im a u vidu k ak o bi postigao uspeh su p ar m an je-v išc elem en tarn ih pravila. K a o m agijski preduslov za Z aziv an ja m ora da posedu jc takvu op rem u kao što su Šta p i M ač, P e h a r i O d o ra k o ja ga potpu no pokriva, ili d ugačka toga od b e lo g la n a u k o jo j ć e da radi, kao i različite o g rta če ili m ističn e p elerin e raznih b o ja , k o je zavise od tipa o p e ra cije i priro d e duha k oji se zaziva. O b ičn o tu tre b a da se nalazi k ad io n ica sa sp e cija ln im ta m jan o m , u lje za p o m azan je k o je služi za p o sv ećen je i bilo kakav talism an ili p ečat k o je o p e ra to r želi da u p otrebi. U putstva se zatim o d n o se na prirodu M ag ijsk og K ruga i p ra te će g T ro u g la , na njiho ve d im en zije, b o je , nap ise i božanska im ena k oja se k o riste kao zaštita, a n aslikan i su b o jo m o k o K ruga i o k o T ro u g la . O vd e sam d ao rcp lik a ciju je d n o g tipa K ruga i T ro u g la k oji G ecija p re p o ru ču je. H e b re jsk e reći o k o K ruga predstavljaju im en a S e firo ta sa p lan etarn im atrib u cija m a , od g ov araju ća B o ž a n ­ ska im en a A rh a n d ela i A n đ eosk ih horova. N ajveći d co knjig e bavi se p o d ro bn im opisom D u ho va i njihovih h ije ra rh ija . S e d a m d eset dve h ije ra rh ije su k lasifik ovan e u različite stu p n jeve: K ra lje v i, V o jv o d e, P rinčevi, M arkizi i tak o d a lje, obuhvataju ći d o b re, loše i n e u tra ln e p riro d e. U stvarim a priro d e svaki od njih im a svoju p o seb n u fu n kciju , sp e cifičan zad atak k o ji treb a da iz­ v ed e, a k ad a ih Prizivač zazove i stavi pod k on trolu , njegovi sim boli za d o b ija ju izvesnu sp o so b n ost, m oć ili z n a n je kao što j e preth od no v eć b ilo o b ja šn je n o . N jihova k lasifik a cija se m ože izvesti pom oću n eko lik o m eto d a, naim e m ogu se raspoređ ivati p rem a Č etiri E le ­ m en ta, u od nosu na Se d am P la n e ta , od n o sn o p rem a d vanaest Z o d ijačk ih znakova. P e ča te n e o b ičn o g izgleda d ate u Geciji, koji p red stavljaju potpise D u ho va, M ag ičar treb a da nosi na grudim a tokom o b re d a i to tak o što će ugravirati na poleđ ini P en tag ram a, na listu m eta la , u skladu sa sn agom , d ostojan stv om i k arak tero m D uha koji se doziva u vidljivi ob lik . T a k o sigil K ra lja D u hova treba da bu de ugraviran na z la tn o j p lo čici, sigil V o jv o d a treb a d a je na bakru, a P rinčeva na k a la ju , dok j e sreb ro m etal od k oga treb a da bude izrađ ena p lo čica za p rizivan je M ark iza. O vom m eto d o m se p rika­ zuju k a ra k te ristik e D u hova, p o m o ću vrste m etala k oji se koristi za izradu lam en a. K raljevi pripad aju redu S o larn o g d ostojan stva, V o -

217

Drvo Života

jv o d e V cn e rija n sk o g , prinčevi Ju p itcrsk o g , a M arkizi su pod L u ­ nom . T re b a o d a b ra ti p o sebn a god išn ja d oba i prilike za prizivanje duhova "je r treb a da znaš i p o sm atraš m esečev e m en e za svoju rad nju. N a jb o lji dani su on i u k o jim a je M e s c c 2 , 4 , 6, 8, 10, 12 i 14 d ana sta r, k a o što re č e S o lo m o n ; a n ijed an drugi dan neće doneti koristi." K ralje v i se m ogu vezati od 9 -1 2 sati, u pod n e, i od 3 do za­ laska S u n ca , M arkizi se vezuju od 3 p o p od n e d o 9 u veče i od 9 n av eče do svanuća; V o jv o d e se vezu ju od svanuća do podneva, i to po vedrom v rem en u ; P relati u b ilo kom satu d ana; V itezovi se mogu vezivati od osvita d ana pa do svanuća, ili od 4 sata u ju tro pa do za­ laska S u n c a ; N ad zornici se m ogu vezati u bilo k o je v rem c izuzev su m raka, N oću, u k o lik o K ralj k om e j e p o tčin jcn n ije prizvan, G r o ­ fovi ili V la ste lin i u b ilo k o je d oba d ana, neka to bude u šum i, ili na b ilo kom drugom m estu gd c ljudi ne zalaze i gd c nem a buke. Pod su verenstvom četiri V iša V la d a ra ili E le m e n ta ln a K ralja Č e tiri G lav n e S tra n e nalaze se o n e h ije ra rh ije sed am d eset dva duha. Na istoku se nalazi A m aim o n , K orsan je na Z ap ad u , Z im in iar je na Se v eru , a G o a p na Ju g u , a M a g iča r treb a da bu de ok renu t ka od ređ en o j glavnoj stran i sveta, T ro u g a o ta k o d c treb a da j e o rijen tisan u tom pravcu, u saglasju sa V lad aro m duha koji se zaziva. Ni na tren u ta k ne treb a pom isliti da su ovi duhovi navedeni u G eciji čisti e le m e n ta li, duhovi p riro d e ili p o lu in telig en tn e sile k oji pred stavlja­ ju m eh an ički balast P rirod e. N aprotiv, za m noge od njih se navodi da im aju veliku svitu ili p o d h ijerarh iju p o tčin jen ih elem en taln ih duhova k oji su u njihovoj službi. N ek o m ože p retp o staviti da su to takozvani e le m e n ta ln i kraljevi u p rirod n om poretku stvari u odnosu na vladavinu glavnih p lanetarn ih bogova i anđ ela. Z ap ravo, Blavatska zastupa u T ajnoj D oktrini g led ište d a se ni u kom slu čaju kraljevi ili B og ovi e le m e n ta la ne sm eju p o brk ati sa sam im slepim i bru tal­ nim elem e n ta ln im duhovim a. O ve p o sled n je , u n ajb o ljem slučaju blistavi e le m e n ta ln i B og ov i, jed n o sta v n o k o riste kao sv etleća vozila i m a terija l u k o ji se odevaju. U opisu P a jm o n a se, na p rim er, kaže d a je podu čavao svu veštinu i nauku i druge ta jn e stvari. "O n m ože da ti o tk rije s t a je to Z e m lja , i šta se nalazi u vodam a, i šta je U m i gde je , i bilo koju drugu stvar koju poželiš da znaš." G ecija pokušava da op iše način na koji se on

218

Trinaesto Pogjuvljc ja v lja u T ro u g lu V e štin e kada j e zazvan. P ra te ći ga u njegovom vidl­ jiv om m an ife stov an ju "pred njim iđ ašc tak o đ e D o m aćin D uhova, kao L ju d i sa T ru b a m a i d obro zvu čećim C im b alim a i svim drugim vrstam a m uzičkih in stru m en ata." N ad zornik i G r o f D u hova kada se zazovc "on g ovo raše sve stvari k o je su p rošle i k o je ć e tek doći i miri p rija te lje i n e p rija te lje . O n v ladaše nad šezd eset leg ija D u ho va." D a p o m en em o jo š je d n o g h ije rarh a. T o je B ifro n s zvani G ro f, čija je nad ležnost da u p ozn aje sa A stro lo g ijo m , G e o m e trijo m , drugim U m e tn o stim a i N au k am a, a u n jeg a j e ta k o đ e i zn an je vrline dragog k a m e n ja i drveta, i pod njegovom upravom se nalazi šezd eset legija duhova. M edu bro jn im p eča tim a u ov oj knjizi m agijskih uputstava nalazi se i P en a ta g ra m , k oji treb a da se k oristi kao sigil tok om bilo k oje m agijske o p e ra c ije da bi zaštitio o p e ra to ra od op asn ih d uhova, kao i da povrati njegovu uv erenost u m o ć V o lje . Ilu stra cija d aje izgled ove figu re. M a g iča r treb a da ga nosi na grudim a kao lam en na čijem n aličju se nalazi p e ča t duha k oji se priziva. U raznim fazam a obred a ovaj sigil tre b a da se visoko p odigne u ruci i od n ese do četiri glavne stra n e sveta, gde M a g iča r rc c itu je zak letv e duhu da se p o k o re sigilim a ispisanim un utar P e n tag ram a. S tav išc, G ecia ilu stru je heksagram k oji treb a da b u d e n aslik an n a P erg am en tu od je le n sk e kože, a k oji treb a da se nosi na ivici p lašta ili k ratk e p elerin e. U p u tstva koja se o d n o se na n jeg o v dizajn savetu ju da ova figura tre b a da bude p o kriv ena kom ad om fin e lan en e tk an in e, b e le i čiste i "on da se pokaže d uhovim a kada se p o jav e, tak o da ih prinudi da preuzm u ljudski ob lik i da budu p o ko rn i." U knjizi j e dat i tip h eksagram a u boji. D an ašn jim stu d entim a M ag ije m alo je po zn ata knjiga pod n a­ zivom Knjiga A n đ e la R aciela , uglavnom zato što nikada n ije preve­ d en a na en gleski je z ik . J c v r e ji su je p osled n jih n ek o lik o stotina godina sm atrali z aveštan jem , a čak i d anas izo p ačen a kvazim istička sek ta zvana H a sid i - p re th o d n o j e o b u h v atala fin a duhovna u čen ja i a sp ira cije - ovu knjigu v isoko cc n i. Je d a n od rab in a ove sek te is­ p ričao j e piscu k n jig e koju č ita te , da k ad a se član njiho vog bratstva razboli, od m ah se bolesn iku š a lje je d a n p rim erak ovog d ela k ako bi ga stavio pod ja stu k . T o j e z birk a m agijskih spisa i vizija, ne n aro čito

219

D rvo Života

im presivnih, od k ojih j e v ećin a v rlo gru bog stila i seže u vrem e A d a­ m ovog ra ja , m ada p o stoji d osta d ok aza da su je pisala n ajm an je tri p isca, svaki p o n a o so b i nezavisno, i to ne u davnoj p ro šlosti, a da ih j e vešta ru ka o b je d in ila . U je d n o m p erio d u on a se vrlo lak o m ogla nabaviti, ali d an as se retk o m ože d oći do n eko g prim orka. K ao sva je v re jsk a an đ eo sk a im en a, re č " R a c ic l" je slo žcn ica, koja kada se an alizira, znači "A n đ eo M iste rije " za koga se sm a tra lo da je božanski a u to r m agijskih m isterija p rc n ctih A d am u, prvom biću k o je je prim ilo ovo zn an je. T ra d ic ija izn eta u njo j g otovo u p otpu­ nosti sledi legendu orto d o k sn e K a b a le , po k o jo j j e prilikom izgona iz ra ja A n đ eo sa plam enim m ačem d ao A dam u ovu knjigu, koju je on u progonstvu p re d ao svom sin u , a ovaj j e o tk rio E n o h u . E n o h ju je zatim p rc n c o naredn im g e n e ra cija m a sveštenik a, dok na kraju, kao što čita la c m ože i da pretpostavi, n ije doživela svoju kulm inaciju kad su n je n e m isterije p red ate K ralju S o lo m o n u , koji je zahvaljujući n jo j ste k a o svo svo je zn an je, m udrost i bogatstvo. R a d u c clin i je p o d cljcn u tri d ela, prem d a sadrži i kraći dodatak k oji d a je čita o cu slo ž en e, m ada n e ja sn e form u le za am u lete i neke talism an e p riličn o z b u n ju ju ćeg izgled a, k ao i in k arn acije uz vrlo razrađ en a uputstva za šta sve služe i k ak o se pravilno koriste. N ajviše p ro sto ra je p o svećen o p ro u čav anju A n d elo lo g ije , od ak le su m nogi kasniji au tori izvlačili p o d atk e, a na sam om p o četk u se nalazi savet u vezi vidljivog zazivanja svih an đ ela, uputstva k o ja se od nose na dan, sa t, m c s c c i g o d išn je d oba izvođ enja o p e ra cija . Pri kraju knjig e se nalazi d ugačak spisak prizivan ja, a p o stro fira n jc B o g a na izuzetan h e b re jsk i n ačin kao K ra lja , p ro lazeći kro z c e o alfab et m nogo pu ta k ako bi se opisali za n jeg a k arak terističn i atribu ti, od kojih je svaki faza n e ke o d ređ en e sile i fu n k cije u univerzum u. K ao sistem m agijsk e teh n ik e ova k n jig a tešk o da se m ože po značaju upored iti sa dve knjige k o je su p re th o d n o p o m en u te, b a r što se tiče m o d u s operandi i filo zofsk og sad ržaja. Prvi d e o knjig e k ojim ćem o se je d in o pozabaviti na ovim stra n i­ ca m a , je r ostali clclovi se m ogu u p ored iti sa on im a v eć opisanim u G eciji i K ljuču, jed in stv en je u je d n o m e . P okušava da op iše celo k upnu o rg an izaciju n eb esa na k o ja su dva v atren a an đ ela ponela N o ja , m ada se ovde m alo toga m ože p ro n aći što bi o b o g a tilo sada-

220

Tnnacslo Poglavlje š n jc z n an je ili što bi nam pružilo n e k e nove in fo rm a cije k o je bi razjasn ile n e što što nam je n ep ozn ato . Je d n o n e b o , tre će , karakteriše V id o vn jak k oji je , ta k o reći, dom duša ili u n utrašnjih B ogova Su nca i Z vezda, p raćen b e z b ro jn im fen ik sim a, sim bo lim a duhovnog p rep oro d a besm rtn osti. N o ja je p ratilo četiri sto tin e anđ ela koji su mu svake v ečeri skidali kru nu, od nosili je gospod aru n eb esa, a vraćali mu j e svakoga ju tra kada su mu j e on i sam i stavljali na glavu. V o jsk e a n đ ela nao ru žan e sja jn im m ačevim a za su đ en je čovečanstvu i g lason oše od luka n ajn ižeg, v iđ en e su na četvrtom nebu, a istovre­ m en o ovi naoru žani duhovi su pcvali i igrali B ogu uz pratn ju cim bala. K ad a se njeg ova vizija p ro širila na p eto n eb o , otk rila je N oju četiri različita red a stražara, k oji su, dok su sah ran jivali p alog, svo­ je v re m e n o svog sudruga a n đ ela, ipak pcvali i istovrem en o svirali u četiri ra z ličite v rste tru b a u slavu B og u . U šestom nebu nalazile su se blistave le g ije A n đ e la , sja jn ije i b listav ije od Su n ca kada šija svojom pu nom sn ag om . T u su bili i arh an d eli i na tom nebu N oa je video pored ak i plan svih stvari sa svojstvim a svega što živi u d ušam a cclo g čovečanstva. U sred ini v eličan stv en e vizije ugled ao je sedam arhan đclskih stv o ren ja , svako sa p o šest k rila k o ja su p cvala u savrše­ nom je d n o g la sju . N ajviše n eb o je izgled alo kao p lam teća svctlost, prepuno an đ ela i b e ste le sn ih b ića i m oći, a tu j e ta k o d c bilo i lice B o ž ijc k o je je p la m te lo nebesk o m sv etlošću , cm ilu ju ći izvore n ajčis­ tije v atre i p lam ena. Z n a tn a zbrka k o ja j e k a rak terističn a za am atersk e vizije i p oku ­ šaje u M agiji m islim da se u zn atn o j m eri m ože pripisati propuštanju da se izvede n e k o p re lim in arn o sredstvo kao što je T e ra ju ć i R itual P en tag ram a, a b e z ob zira na vidovnjakovu čistoću i visokoum nosi, sferu o p a ž a ja su nap adali svi m ogući e n tite ti koji su se našli u blizini A stra la . O p se sija i e le m e n ta rn a op sed n u tost ne m oraju uvek da budu k u lm in acija neu sp eh a da se pravilno izvede te ra n je , ali zbog n e o m e ta n o g ulaska ne p oželjn ih e n tite ta u un utrašnju viziju u njoj nem a k o n tin u ite ta niti d osled n o sti. Z a to ih j e V id o v n jak i eviden ti­ rao, m an je-v išc iz stra h a da u o v ako uzvišenoj stvari v eru jc svom vlastitom oc- 'b iru , b e le ž e ći cclo k u p n u viziju zajed n o sa nebitnim a. T o se d ogađa u m nogim slu čajev im a i sam o on da k ad a astraln a sfera izuzetno snažno zrači duhovnu svctlost kro z k oju se n ijed an astralni

221

Drvo /jivola

e n tite t ne usuđuje da p ro đ e, izuzev uz dozvolu V id o v n jak a, m ože se sa sigurnošću pristupiti viziji b e z p reth o d n o g zaštitn o g tera n ja . P o sto ji jo š je d n o važno u p o z o ren je n a k o je č ita la c m ora da o b ra ti pažnju u k o lik o nam erava d a proveri ove stvari. Pri k orišćenju p e ča ta i sigila p rikazanih u rad ovim a kao što su Knjiga Anđela Raciela i Mag leži velika op asn o st, prvenstveno zbog b ro jn ih štam ­ parskih g rešaka u h e brejsk im slovim a k o je se staln o p onavljaju . D a li j e do njih slu ča jn o d ošlo ili su p o slcd ica potpunog n e zn an ja onoga koji je prepisivao, tešk o je reći. N ije tešk o razu m eti da je zadatak p e ča ta da uspostavi nap on u A straln o j S v ctlo sti koji će se podu da­ rati sa e n tite to m k oji se p o žu ru je da odgovori, i o tu d a ć e greška u tek stu aln o m zapisu proizvesti sličnu grešku u tipu astraln og n a­ pona. P o slcd ica ć e biti d o b ija n jc sasvim d ru g ačijeg e fe k ta od onog koji je predviđen, a d o b ijen i e fek a t m ože da bu de op asan i poguban. O vo p rc svega ukazu je na p o trebu za zn an jem i sposobn ošću da se proveri da li g reške p o sto je, a ak o p o sto je k ako da se isprave. Po ccn u da d osad im čita o cu jo š je d n o m m oram da ponovim da p o zna­ v a n je K a b a lc im a n e p roccn jivu vred no st u bav ljen ju praktičnom M ag ijom . M o ra da p o z n a je Gemalriju, Nolarikon i Temura - tri m e­ tod e k o je se bave ezoteričn im k o rišćen jem b ro ja ; isto tak o i o n aj a s­ pekt filo z o fije k oji se bavi sim bo lik om h eb rejsk ih slova, m agijski a lfa b e t sim b o la , im en a, b ro jev a i id eja k o je se vezuju za T rid e se t i dve S ta z e M u d rosti. I dok se na prikazan im sigilim a i hebrejsk o m otisku k oji d a je B a r e t nalazi m nogo grubih g rešaka, kod engleskog otisk a o tisak slova j e p rilično tačan i u p otrebljiv, a o zb iljan učenik ga m ože konsu ltovati. V a jto v a Tajna Doktrina u Izraelu i Sveta Kabala su vero vatn o n ajfin iji radovi k oji se m ogu nabaviti a u k ojim a j e dat d obar p regled u če n ja K a b a le. R adov i K o rn eliju sa A gripe u oblasti M a g ije, Liber 7 7 7 i SepherSephirot A listera K ro u lija, kao i m oje d elo Vrt narova b iće od v elike koristi za u p oznav anje sa osnovnim a lfa b e ­ tom uz ta čn e a trib u cije što j e n e o p h o d n o za razu m evan jc p ečata i sim bola. Ž e le o bih da se pozabavim i je d n im važnim p o ređ en jem između M ag ije i Jo g e . O n o zavređ uje pažn ju , budući da je ovde već rečen o da Jo g u ne tre b a su p rotstavljati M ag iji, niti je treb a sm atrati važni­ jo m od n je , v e ć d a ova dva sistem a z a je d n o tvore n ešto što bi se m o-

222

Trinaesto PogJuvljc

glo nazvati M isticizm om . U k o lik o p retp o stav im o da naše p odu -d arnosti sa m agijskim h ije ra rh ija m a p red stavljaju čin io ce u prirodi, a ni tren u ta k se u to ne m ože p o su m njati - filozofska postavka k o ja se m ože od nositi na M ag iju , kao što sam v eć istakao, nije d a lek o od P u ta K raljev sk og S je d in je n ja k ak o g a je opisao au to ritet kakav j e Svam i V ivek an an d a. O vd e sm o v e ć n e što o p širn ije govorili o tom e da su Sefiro tim a D rv eta Ž iv o ta d od cljivani od ređ en i B o g o v i, viša b ića k o ja su in teli­ gentn i n a m csn ici, čuvari razvojnih p ro cesa ; svakom B ogu j e potčinje n a od g ov araju ća h ije ra rh ija , n ep osred n i glasnici koji su A nđeli, A rh an đ eli, D u hovi i In te lig e n cije. O vakve k lasifik acio n c šem c se ne p rim en ju ju sam o na m a krok osm o s, v eć i na m ik rok osm o s. O snova D rv eta Ž iv o ta ta k o j e razg ran ata da ne ukazu je sam o na kosm ički razvoj v eć i na razn e d elove - fizičk e, m en taln e i p sih ičke - sam og čoveka, usred sred u ju ći ta k o c c lo k u p n o p o lje univerzalnih aktiv­ nosti u čovekovom organizm u. D rvetu u celin i p rip isan o je D va­ naest Z o d ija čk ih znakova i Se d am P lan eta. A k o p osm atram o čo vek a kao m akrok osm o s o g ro m n o g zvezdanog i kosm ičkog univerzum a, o n d a sve p la n ete, elem e n ti i sile im aju svo je puteve u njem u , a ča k su i znaci Z o d ija k a ja s n o p red stavljen i u njegovoj pri­ rodi. E n e rg ija O vna je u njeg o voj glavi, B ik d aje u strajn ost u radu i snagu njegovim ram en im a; L av p red stavlja h rab ro st n jegovog srca i divlju vatru n jeg o ve naravi, d ok j e o štrin a k oja mu pom aže da od ­ sk oči sm e šte n a u nogam a J a r c a . O vo kao p rim er o b ez b eđ u je osnovu su bjek tivn e te o rije , k ak o o n to lo šk e tak o i ep istem ološke, univerzum p o sto ji sam o u svesti čo v ek a, g ran iči se sa svešću, a n je ­ govi zakon i su zakon i um a. U m om p re th od n o m radu Vrt narova dat je d ijagram ski prikaz po d ređ en osti izm eđu kosm ičkih S e firo ta , raznih D elo v a Č ovek a i ča k ri ili astraln ih nervnih c e n ta ra k oji p o sto je u psihoduhovnim odcljcim a čo v ek ov c k o n stitu cije. D a lje atrib u cije u svetlu prethod nih sp e k u la cija od m ah se sam e o tv araju . K a o p rim er koji ob jašn java kuda se k reću m o je sp e k u lacije n ap o m en u o bih slc d c ć c . A n ah ata Č a k ra k o ja je sm e šte n a blizu, ili u sam om fizičkom srcu , budući da se podudara sa šestom S e firo m H a rm o n ije i U rav n o težen o sti, je tak o u d ire k tn o j vezi sa takvim svetim e se n cija m a kakve su Oziris,

223

Divo Životu H c lio s, M itra i sam osvctleći A n g o cid cs, T o t, i svi njegovi božanski atribu ti V o lje i M u drosti ulaze u savršenu podu darnost sa A jna Č ak ro m sm ešten o m u cen tru č e la iznad o č iju ; dok j e najviša od svih ča k ri, rascvetani lotos sa hiljadu latica, Sa h a sra ra C a k ra sm ešten a u tem en u , g d c se A d o n ai zabavlja u savršen om poravnan ju sa Ptahom i A m o n o m , skrivenom kosm ičkom ese n cijo m , tajn im stvaralačkim sred ištem i m akro i m ikrokosm osa. P rih v atan jc su bjek tivn e teo rije nosi sa sobom d o n o šen je d alek o sežn ih z ak lju čak a, a pravo razum ev a n jc ovog stanovišta dovešće u svesnu spoznaju če sto ponavljanu tvrdnju da u čoveku postoji c e o univerzum i m noštvo univerzum skih sila. M o ja te o rija se d alje razvija ov ako: dok priziva A rtcm id u i H o m sea da bi se ostv arilo sje d in je n je sa esen cija m a k o je prva dva im ena p red stavljaju , na p rim er, p o treb n o j e da se izvrši zad atak od vrhunskog z n a ča ja k o ji je id en tičan zbog naših podu darnosti sa b u đ en jem sila M u lad ara Č a k rc , čim e se stavlja u p o kret zm ija Kundalini u n jen o m uzlaznom k retan ju po D rv ctu Ž iv o ta ka kruni. D ok je d a n sistem postiže rezu ltate kro z ritual i prizivanja, drugim se postiže uspeh kroz k o n cen traciju i m ed itaciju . D a bi se kroz m a­ g ijsk o prizivanje postigao nerazdvojiv id en titet sa vrhunskom m u­ drošću T a h u tija , š to znači steći m o ć da se ja sn o vidi kroz unutrašnje ok o Istinska M u d rost, a to j e isto što i p o d stican je m editacijom A džna Č a k rc , org an a duhovne vidovitosti i S tv aralačk e V o lje . T a k od c, da bi se sjed in ila individualna svest sa A sa r-U n -N e fero m kroz T c u r g ijsk c o b re d e , k ao i da bi se asim ilovala u njeg o voj slavi i n cizrcciv osti, m ože se up ored iti sa v o đ en jem K undalini uz Su -Šu m n u d o m ozga i b u đ en jem p o ten cija la sile u Sa h a sra ra Č akri. U izvornoj Jo g i, kao što se ja s n o m ože videti u takvom radu kao što j e V iv ek an an d in a R adža Joga ili u približn oj evropskoj verziji n jen o g fu n d am entalizm a, Š tajn ero v o m P u tu inicijacije, rezu ltati tog sistem a što se tiče fo rm u lacije i oživljavnja Č akri - gotovo u p o tp u ­ nosti se proizvode v ežb an jem V o lje i Im ag in acije . R a d e ći ovo stalno iznova i drugi au tori pišu "zam isli p lam en ili b eli trou gao u srcu" ili "lo to s iznad glave", i tak o d alje. B u đ e n je sk lu p čan c K undalini u kičm enim k om oram a M u lad ara Č a k rc p o stiže se intenzivnom k o n ­ ce n tra cijo m i zam išljanjem nove v rste duhovne aktivnosti u tom po­ dručju , k o je navodi uspavanu zm ijsku bogin ju da od m ota svo je telo i p o čn e da se usp inje uz sušum nu do sed išta svoga u n u trašn jeg G o-

224

Trinacelo PogJavljc

spodara. Magika, premda koristi praktične metode koje se razlikuju od onih u Jogi, isto tako je utemeljena, kao što sam se potrudio nadugačko i naširoko da opišem, na korišćenju Volje i Imaginacije, uz oruđa koja treba da podstaknu ove dve sposobnosti u dobro organizovanom obredu za postizanje najvišeg duhovnog rezultata. Upozorenja Joge nisu ništa manje direktna i istinita od onih koja srećemo u Magiji. Oživljavanje čakri, podjednako kao i prizivanje Bogova, praćeno zazivanjem vladajućih duhova različite moći po­ gubne jačine i potencijala, mogu se sručiti na Izvođača. Opasnost koje Gecija pripisuje Duhovima obuhvata spontani razvoj znanja koje dominira u toj oblasti, filozofiju i umetnost u njihovom najši­ rem značenju, i usavršavanje najfinije emocionalne odlike koje će dovesti sve ljude do središnje vatre pojedinca. Moći koje opisuje Patandžali u Joga Sutrama, onako kako ih je Samiama dodelio ne­ koj Čakri ili ideji, gotovo su identične sa moćima koje dobija Magičar kao ishod zazivanja iz Gecije. Međutim, teško onome ko radi iz žudnje za moćima! Jer tada će Bogovi postati nemi, i neće odgovoriti! Duhovi će se zlobno okomiti na njega i rasparaćc ga od glave do nogu. Ukoliko su Magičaru dodcljenc moći, treba da ih posveti Svetom Anđelu Čuvaru. Me­ đutim, zmija Rua/ui treba da bude tako potisnuta da se nikada ne oporavi, a mora se i ubiti da prisustvo Anđela ne bi bilo ničim ograničeno. Tada se mogu prihvatiti moći, a pošto su prihvaćene i upotrebiti se na način na koji Anđeo smatra pogodnim. U Jogi i u Magiji svesni aspekt meditacije i svesno prizivanje Boga su naj­ važnija obeležja rada. Ukoliko se dogodi da izvođač dobije moći dobro je. Ali širenje individualne svesti do beskraja i otkrivanje stvarnog središta života ono je što u obe tehnike predstavlja prven­ stven i sveti cilj. Pravilno i iskreno praćena, sa čislom i jedinstvenom aspiracijom, Magija može da dovede dušu do najvećih visina Drveta gdc ona prima, prema Jamblihusu, "oslobođenje od strasti, izvan­ redno savršenstvo, daleko izuzetniju energiju i učešće u božanskoj ljubavi i neizmernoj radosti." Pored toga , proširenjem svesti osvaja se "istina i moć, ispravnost radova i darovi najvećih dobara."

225

ČETRNAESTO POGLAVLJE

Kada jc poželjno da više individua učestvuje u složenom magij­ skom obredu u kome svaka od njih treba da odigra određenu ulogu, onda se za tu svrhu koristi posebna vrsta grupnog rituala nazvana Dramski Ritual. Tako svaki učesnik doprinosi snagom volje i ener­ gijom u stvaranju duhovne manifestacije. Gotovo sve drevne Mis­ terije su izvođene u ovom obliku, a obredi i inicijacije tajnih bratstava oduvek su se odvijali u skladu sa ovim principom. Izuzetno dobro je poznato da su rituali posebno korisni kada se radi o inicija­ cijama. Potvrđeno je isto tako da takvi obredi imaju istaknuto mesto u magijskim misterijama Tibeta gde se prihvatanjc lanoo-a slavi ob­ redom posvećivanja sledbenika u izvođenje Velikog Dela. Istorija budističkog Jogina Milarepe jasno ukazuje na značaj trenutka kada jc sa ruku svog G urua Marpc primio nekoliko obrednih inicijacija, i kada su različita božanstva i duhovne moći prizvane u Krug,, ili mandalu, u kome jc stajao. Opšte jc poznato i to da kandidat za Bramansku inicijaciju prisustvuje obredu pročišćenja i osvećenja. Su­ više dobro jc poznato da bi bilo potrebno da se posebno naglašava da su i u drevnom Egiptu postojali rituali inicijacija, a glasine o magijskim obredima u Egiptu stigle su do nas obogaćene mnogim uputnim detaljima i značajnim informacijama. Zapravo, ukoliko jc suština grupnog Dramskog rituala, bilo da je inicijacijski ili magijski, posvećivanje Velikom Delu ili egzaltacija svesti, onda imamo neo­ borive dokaze da su slično anticipirani obredi izvođeni u ćelom sta­ rom svetu. Osnovni princip je isti onaj koji jc karakterističan za sve magijske rituale, prizivanje Boga na ovaj ili onaj način. Ali u slučaju dram­ skog rituala, primenjena metoda se odvija kroz estetsko apelovanjc 226

ĆcLmaeelo Poglavlje na maštu, oslikavajući u dramskom obliku tok glavnih događaja iz života Boga, a povremeno i zemaljski život idealnog čoveka ili Bogočoveka, kao što su Dionis, Krišna, Bah, Oziris i drugi, onoga koji je postigao tu mudrost i duhovno bogatstvo kome teži Teurgista. Življcti u ponovo stvorenoj atmosferi, i ponavljati dela koja je izvodio Bog, predstavlja izvanrednu metodu za uzdizanje duše. Ova ideja je nazvana principom Komemoracije, i predstavlja ncrasktdivi sastavni dco mnogih obreda. Iz De Occalta Phiposophia sasvim se jasno vidi d a je Henri Kornelius Agripa, i oni od kojih je on primio svoje znanje, savršeno dobro poznavao teorijski princip na kome se zasnivao ovaj oblik Magije. On zahteva podsećanje na karakter Boga koji se priziva, ili ponavljanje događaja koji su se desili tokom njegovog zemaljskog života. Ovo nije jedini princip koji treba da ude u dati Dramski ritual, već i svi drugi aspekti magijskog obreda, bilo da ih izvodi pojedinac ili grupa, treba da budu naznačeni ushićenim ponavljanjem serija veoma značajnih događaja iz života Boga. Ovim ponavljanjem se daje dodatna magijska pravosnažnost i naglašava se da se radi o dvojnom procesu posvećenja i prizivanja. Čak i u jed­ nom tako relativno beznačajnom aspektu, kakav je prethodna pri­ prema oružja i instrumenata, Agripa pravilno savetujc ponavljanje svetih dela; a kao primer komemorativnog principa koji zagovara, mogao bi se citirati sledeći postupak za osvećenje vode iz Četvrte knjige okultne filozofije (The Fourth Book o f Occult Philosophy), koji glasi: "Tako, pri posvećenju vode treba da komemoriramo kako Bog postavljaše nebeski svod u sred voda i način na koji je Gospod posta­ vio izvore voda u zemaljskom R aju... i kako je Hrist kršten u Jor­ danu i pritom se posvetio i pročistio Vodom. Pored toga, izvesna božanska imena treba da se prizivaju, koja su u podesna za tu priliku; kao na primer daje Bog živi izvor, živa voda, fontana milosti i mana takve vrste.” Čitalac može obratiti pažnju i na komemorativni oblik rituala koji potiče iz Gecije, citiran u mom poslednjem poglavlju. Prizivanje pokušava da prati autoritativne reči koje su korišćene u Bibliji za izvršenje određenih dela. Međutim, ono ne predstavlja naročito do­ bar primer rituala ovog tipa. Euripidove Bahatkinje predstavljaju prvoklasan primer kako treba da izgleda jedan potpun dramski rit227

Drvo života

ual. Ritual treba da bude tako osmišljen da svaki učesnik odigra svoj dco, a da pri tom radnja drame ne bude rasparčana i nepovezana. Pravila pozorišne Umetnosti i drame savršeno se mogu primeniti na izvođenje ovih rituala. Istorijski podaci kojima raspolažemo jasno pokazuju d aje godi­ šnji "prikaz muka" iz života velikog Boga Ozirisa, Kralja Tuata, zaista predstavljao složen dramski ritual njegovog prizivanja, komcmorativni obred koji je obuhvatao ponavljanje gotovo svega onoga šta se dešavalo Ozirisu tokom njegovog legendarnog života medu ljudima na zemlji. U osnovi ovog, i svih drugih sličnih tipova slavlja, nalazi se prizivanje Boga, ili Avatara u kome on boravi, a pomoću ovih dramskih podsećanja Teurgista teži da izazove uzbuđenje ima­ ginacije i svesti koje bi dostiglo svoj vrhunac u ekstazi božanskog sjedinjenja. Za one čija su estetska i poetska osećanja vrlo razvijena, ovakva vrsta obreda je daleko najdelotvornija. Sasvim je jasno da simbolično predstavljanje onoga što je nekada bilo istinski duhovni proces uzvišene Ličnosti može samo da doprinese ostvarenju Sje­ dinjenja. Saosećanje i magijski sklad koji Teurgista oseća, zahval­ jujući dejstvu dramskog prikaza na njegovu maštu, sa razvojem radnje sve više ga približavaju vrhunskom cilju. Ukratko, Teurgista zamišlja d aje on Bog u drami i da on sam preživljava slična iskustva, a različiti delovi dramske radnje i rituala mu pomažu da se potpu­ nije identifikuje sa Bogom. U tome leži i razlog zbog koga su izvesne generacije, ne mnogo upućenih Magičara, usvojile korišćenje pravih maski, smešnih i čisto pozorišnih rekvizita, u obredima. Ovde ima­ mo središnu temu dramskog rituala, bilo da smo izabrali kao primer Ritual Adeptus Minora koji koristi Hermetički Red Zlatna Zora, Treći Stepen Slobodnog zidarstva, slavljenje Dionisovih bahanalija, onako kako je dato u Bahatkinjama.U oba slučaja ponavlja se život prosvetljenog Adepta u potpuno obrednoj formi, što će reći, magij­ ski se slavi istorija bića koje je zadobilo božansku svest. Metodom scenskog prikaza daje se portret čoveka koji umire stvarno ili mi­ stički, i vaskrsava kao Bog, zračeći božanskom mudrošću i snagom. Kako je za Egipćanc Oziris bio najbolji primer onoga koji je pobedio svoju ljudskost i postigao božansko Sjedinjenje, postavši za po­ tomstvo simbol i tip obnavljanja, različita poglavlja i vinjete u 228

ČcLmacslo Pozivlje

Knjizi Mrtvih predstavljaju poistovećivanjc preminulog sa ovim Bo­ gom, kada se obraćaju Suđajama na Strašnom sudu. Dramski ritual koji su Egipćani izvodili za prizivanje Ozirisa u Abidos bio je komad koji se sastojao izgleda iz osam činova. "Prvi je bio procesija u kojoj drevni bog smrti, Uvavet, čini prolaz za Ozirisa. U drugom, samo ve­ liko božanstvo se javlja u vidu svete barke, što je takodc stavljano na raspolaganje ograničenom broju uzvišenijih hodočasnika. Put barke su ometali glumci obučeni kao neprijatelji Ozirisa, Set i njegova družina... Započinje borba u kojoj izgleda da rane zadobija i jedna i druga strana... izgleda da se ovo događalo tokom trećeg čina, koji je predstavljao alegoriju Ozirisovih povreda. U Četvrtom činu je pri­ kazan odlazak od Tota, verovatno u potrazi za telom božanske žrtve. Zatm slede obredne radnje u pripremanju sahrane Ozirisa, i hod naroda do pustinjskog svetilišta iza Abidosa kako bi telo boga bilo položeno u svoj grob. Velika bitka između osvetnika Horusa i Seta predstavlja sledeći prizor. U poslednjem činu javlja se, ponovo oživeo, Oziris i stupa u hram Abidos u trijumfalnoj procesiji. U vreme kada su mitovi vezani za ovog boga prenošeni, nisu pos­ tojale samo Misterije posvećene Ozirisu, izvođeni su i grupni rituali za prizivanje Izide, Hator, Amona i Pašta, a slavljeni su i drugi, bez obzira na bilo koje ljudsko biće koje je bilo njihova inkarnacija. U Katoličkoj Misi slavi se božanski život i poslanstvo Sina Hrišćanskog Boga, zatim raspeće njihovog Spasitelja, i Njegovo završno vaskrsnućc u slavi, i potonji prijem u raj. U ranim danima svetkovanje ove Mise bilo je praćeno veličanstvenim procesijama i izvođenjem gla­ muroznih i pompoznih misterija, mada se mora priznati da usled ne­ dostatka magijske tehnike ceo spoljašnji sjaj nije mnogo vredeo. Treći Stepen Masona podrazumeva dramski prikaz ubistva Majs­ tora, Hiram Abifa, i njegovo vaskrsnućc koje zatim sledi pomoću magijskog obreda i ječećeg izgovaranja Н л А л - izgubljene ma­ gijske reči. Događaji bogati putovanjima, ispunjenjem i organizacijom, iz života legendarnog osnivača Rozcnkrojccrovskog reda Kristijana Rozenkrojca, kao i simbol i suza Sina Božijeg, predivno su dramati- * * Misterije Egipta, Livajs Spenser.

229

Divo života

zovani u Ritualu Adcptus Minora Reda Zlatne Zore. Njegova svrha je, takodc, da kroz saosećanje koje deluje na prečišćenu maštu, Tcurgista može da se identifikujc sa izuzetnom svešću čiji je simbol Ružiti krst i čiji se istorijat ponavlja pred njim. U jednoj sceni, najvažnijoj i najrečitijoj u ovom ritualu,vidi se kako glavni hijcrofantski oficir leži kao mrtav na Krstu u skrivenoj grobnici. Molitvma i prizivanjima Adept simbolično vaskrsava iz groba u znak ispun­ jenja predskazanja velikog osnivača. U samom trenutku vaskrsnuća, kada Obred obelodanjuje da se Adept podigao kao Rozcnkrojccr iz Postosa gdc je bio sahranjen, Glavni Adept izgovara pobednički: "Ja sam znao da će moj Spasitelj oživeti, i da će sudnjeg dana biti na Zemlji. Ja sam Put, i Istina, i Život; nijedan čovek ne može stupiti pred Oca sem kroz Mene. Ja sam Pročišćeni; Ja sam prošao kroz Kapiju Mraka u Svctlost; borio sam se na zemlji za Dobro; završio sam svoj posao; postao sam i nevidljivi. Ja sam Sunce u njegovom uzdizanju. Prošao sam kroz trenutak oblaka i noći. Ja sam Amon, Onaj koji je Skriven, Onaj koji drži Ključeve Dana. Ja sam Oziris Omenofris, Pravedni. Ja sam Gospodar pobedc Života nad Smrću; ne postoji nijedan dco mene koji ne pripada Bogovima. Ja sam onaj koji priprema Put; Spasitelj u Svctlosti. Izmiritelj sa Neizrecivim. Neka se iz Tame rodi Svctlost! Bio sam šlep, al’ sada vidim. Ja sam Stanovnik Nevidljivog. Neka se spusti Belo Bleštavilo Božanskog Duha!” Ovaj hvalospev ekstaze ne srne se posmatrati samo kao slatkorečiv govor. Ukoliko je Adept pravilno izveo svoj magijski rad, savršeno zaodenut u pravi magijski oblik, i ako se identifikovao sa Božijom svešću, tada će i drugi učesnici u obredu doživeti ushićenje koje će se odvijati paralelno sa pobedničkim govorom. Najuobičajeniji oblici dramskog Rituala koji se koristi u Inicija­ cijama uglavnom se odvijaju na ovaj način. Nakon što Neofita ude u spoljašnjc odaje Hrama Inicijacije (Posvećenja), gdc mu se preko očiju stavlja kapuljača kako ne bi video, oblači se u crnu odoru, a tri puta omotan odmah mu biva vezan gajtan, Čuvar ga uvodi na mesta gdc predsedavaju Oficiri na svakoj od četiri glavne strane sveta. Ka­ puljača treba da predstavlja slepilo varljivog svetovnog života i neznanje u kome neobnovljeni čovek koprca, nevoljna žrtva stalno 230

Ćclmac6lo PogJavljc

ponavljane tragedije bolnog rađanja, raspadanja i smrti. Trostruko obavijen gajtan predstavlja tri glavna elementa, vatru, vazduh i vodu; a togajc crna da bi ukazala na crnoću života i Saturna koji je smrt, veliki Zctclac koji sve kosi. Neofita nekoliko puta obilazi oko Hrama, tokom čega oficiri koji će u budućnosti biti njegovi magijski instruktori, a koji ujedno predstavljaju i dobronamernc Bogove, zahtevaju od Neofite da im izloži svoje ciljeve i težnje. Ova proce­ dura automatski budi sećanje na Knjigu Mrtvih, gdc u CXLVI i nar­ ednim poglavljima, Anđeli i Bogovi zaduženi za svete Pilone ili velike postaje kroz koje mora da prođe duša preminulog na svom putu u Amenti, zahtevaju od njega da im kaže kojim se poslom tu nalazi. Kao reakcija na njegov odgovor daje čuvarevo ime poznato pri čemu je ime samo simbol postojećeg znanja - i da je došao da bi odgovorio Totu, budući da traži najvišu mudrost, svaki od njih mu daje dozvolu da nastavi dalje. "Prođi, kaže Stražar Pilona. Ti si čist!" U Britanskom muzeju može se videti jedan izvanredan ritual ini­ cijacije koji nosi naziv "Misterija Suđenja Duši" koju je rckonstruisao M. V. Blckdcn na osnovu onih poglavlja iz Knjige Mrtvih koja se odnose na ulazak preminulog u dvoranu Strašnog suda i njegovo blaženstvo na Ostrvu Istine. To pokazuje na izuzetno fin način daje veoma moguće da su tekstovi koji su stigli do nas pod nazivom Knjiga Mrtvih bili fragmenti rituala upućivanja koji je korišćen u danima kada je Egipat cvctao pod vodstvom Adepata - SveŠtenika. Kralj Neofitskog Rituala Zlatne Zore sadrži u sebi isto tako vrlo slične egipatske elemente. U tom ritualu razni oficiri, koji pred­ stavljaju kosmičke Bogove, usporavaju napredovanje Neofita u nje­ govom obilaženju stanica u Hramu. "Ne možeš da prodeš pored mene, kaže Čuvar Zapada, dok ne kažeš moje Im e!" Odgovor koji daje kandidat glasi: "Tama je Tvoje Ime! Jer ti si Onaj Veliki na Putu Senki." Potom mu se nudi savet: "Detc Zemlje, strah je greška. Zato, budi bez straha! Jer u srcu krunisane Vrline on ne obitava! Ti me poznaješ, zato prođi!" Kako se ritual odvija uz mnogo takvih iza­ zova i odgovora daju se i različita magijska uputstva, praćena posve­ ćenjem vatrom i vodom, pročišćavajući tako Neofitu za dalji put. Ova posvećenja koja u Hramu izvode predstavnici Bogova na glav­ nim stranama sveta, pripremaju Neofita za ispunjenje Velikog Dela. 231

Drvo života

Prizivanjima u biće Ncofita ulivaju se nebeske sile odozgo, obdarujući ga hrabrošću i voljom da bi ga osposobili da istrajc do kraja. Zatim mu se skidaju kapuljača, gajtan i crna odora, da bi se mesto njih bela odora prebacila preko njegovih ramena, kao simbol čistoće života i najuzvišenije aspiracije koju je stekao kandidat. Posvećenje s jedne strane i završena prizivanja esencija, prati prenošenje odre-denog znanja fundamentalnog za Magiju i filozofskog alfa­ beta, uz preuzimanje zaveta tajnosti. Ukupno posmatrano ovo predstavlja osnovu rituala inicijacije Neofite, uz izostavljanjc ve­ likog broja nc-važnih i trivijalnih varijacija. Međutim, ukoliko se ne bude bavio praktičnim magijskim ra­ dom, Ncofita od ovih inicijacija i obreda neće imati baš nikakve koristi. Istina je da oni služe kao priprema, a takodc i da daju izvesnu posvećenost i požrtvovanost i da zahvaljujući njima, zadatak postaje shvatljiviji i verovatno manje opasan. U prilog iznetoj tvrdnji treba se setiti d aje Milarepi nakon njegovih inicijacija Marpa savctovao da odmah počne sa praktičnim radom, što su u njegovom slučaju bili meditacija i koncentracija. Na studenta koji je pri­ premljen, bilo obukom ili nekom urođenom osobenošću - koja, u slučaju reinkarnacije podrazumcva i ranije bavljenje ovim stvarima - obredna inicijacija deluje na poseban način darujući mu kratku ali predivnu viziju o duhovnom cilju kome teži i s kojim se sada suoča­ va. To se naročito odnosi na slučajeve gde su službenici hrama pravi hijcrofanti, a ne samo po imenu, koji su dobro upoznati sa magij­ skim ritualima i metodama sa stanovišta prakse. Jer kada službenik u Hramu igra ulogu Boga, ukoliko je dobro upoznat sa magijskim stručnim metodama, on će tako savršeno preuzeti Oblik tog Boga da će iz njega zračiti magnetna sila Boga koji je u njemu i prodreti do središta duše Neofita. Ovo preuzimanje Božanskih oblika, kao što je ranije opisano, može da ide tako daleko, čak do stvarnog preo­ bražaja, a zabeleženi su i istiniti slučajevi kada, ako je dovoljno osctljiv, Neofit više u Dvorani ne vidi hijerofanta kao obično ljudsko biće koje glumi, već kao ogromnu, blistavu i strahopoštovanja do­ stojnu, figuru Boga koju čovek obredno predstavlja. Ako su hijcro­ fanti, kao što sam već rekao, obučeni Magičari, kakvi su bili u vremc

232

Četrnaesto PogJavljc

drevnog Egipta, Inicijacija Neofite nije besmislena zvanična služba, već obred izuzetno stvaran i snažan. Toliko o ritualima inicijacija. Dramski ritual u kome se ne radi o Inicijaciji, po koncepciji i načinu izvođenja mu je veoma sličan. Nekoliko individua, radi vlastite uzajamne dobrobiti, složno rccitujc život Boga, a kroz ponavljanje prizivanja, komemorirajući govo­ rom i kretnjama događaje iz istorijata tog Boga, uspevaju da prizovu Boga u osvećen prostor. Pridržavajući se magijske tehnike i uzdižući se dovoljno iznad uobičajene dualističke ravni svesti, dolazi do trajnog sjedinjenja između učesnika i božanstva. Bahatkinje pred­ stavljaju izvanredan primer Grčkog dramskog rituala. U stvari, sa stanovišta obreda, on predstavlja sve ono što jedan dramski ritual treba da bude. On je toliko izuzetan, da čak i danas oni koji se interesuju za njega to čine zato što on u njima budi osećanja koja izaziva gledanje izvanredne pozorišne tragedije. Uz ansambl upućenika koji su dobro upoznati sa prizivanjem i rade složno među­ sobno uz ispoljavanjc Volje i Imaginacije u propisanom magijskom obliku, ovaj komad se može pretvoriti u najmoćnije dramsko prizi­ vanje Dionisa. Prevod stihova koji je uradio profesor Gilbert Mjuraj prc predstavlja remek delo stvaralačke poezije nego primer književ­ nog prevodilaštva sa grčkog jezika, i na najverniji način prenosi re­ ligioznu atmosferu i duh ditiramba u obožavanju Baha. U ovom komadu nailazimo na ushićeno zaklinjanje Boga koje je tako ti­ pično za sva prizivanja: "Pojavi se, pojavi se, ma kakav da ti je oblik i ime O, Planinski Biku, o, Stoglava Zmijo, Lave Gorućeg Plamena! O Bože, Zveri, Misterijo, dođi!..." Zasnivajući se na istoj magijskoj temi, postoji i izvanredna himna Dionisu u Orfejevim mističnim himnama, u prevodu Tomasa Tejlora: "Dođi, blagoslovcni Dionisu, različito nazvani Bikoliki, munjom začet, Bahusu slavni, Bože Basara, univerzalna moći, Mačevima, krvlju i svetom požudom Naslađujući: 233

Drvo života

Na nebu veseo, ludi, bučni Bože, Pomamni inspiratoru, nosioče štapa od vreže: Od Bogova prognan, medu ljudima si bio, Radosnijeg uma, i voleći nas, dođi nam mio." Potrebno je mnogo vežbe i ponavljanja da bi ovaj dramski ritual bio efikasan pored, kao što je već naglašeno, ličnog angažovanja na magijskom radu. Bez ovog poslednjeg se baš ništa ne može postići. Astralna tehnika Uzdizanja na Ravni, ispitivanje simbola pomoću vizije, formulisanjc Oblika ili Maski Bogova, i vibriranjc imena, kao i primanje nekog od oblika Pričcšća, nepohodni su na Putu Magije. Istina, potrebno je ogromno strpljenje. Ali to važi za sve stvari koje su vredne na bilo koji način ili u bilo kom vidu. Iz dana u dan Tcurgista mora da istrajava u izvođenju prizivanja i rituala prc nego što stigne do faze kada će osetiti da može da upravlja ovom moći. U st­ vari, suština uspeha u svim vidovima Magije - bez obzira da li se radi 0 dramskom ritualu ili nečem drugom - je istrajnost. Bez obzira šta je sve postigao, Magičar mora da gaji strpljenje. U prethodno prircmljcnom programu magijskog rada, neka čvrsto prione na njega bez očajavanja. Cilj koji je izložio i zakleo se da će ga izvesti pred­ stavlja logos njegove Volje, od koga ne srne da odustane ni za jedan pedalj, pa čak ni za delić pedlja. Gotovo je sigurno je da će ga spopa­ dati strahovi i sumnje. Prijatelji i neprijatelji podjednako će ugro­ žavati mir uma i spokojstvo duše, i daće sve od sebe da poremete njegovu duhovnu ravnotežu, ubeđujući ga u opasnost Magije i ncizvesnost njenih rezultata. Protiv njega će kovati zaveru i na njega će biti puštena ćela nebeska vojska, a da ne pominjem bezbrojne legije neprijatelja. Samo ako odustane, prekrši zakletvu ili odbaci aspira­ ciju, Magičar će biti nepovratno izgubljen. Strašna pogibelj vreba! Kada se preuzme magijski zavet, on mora da se održi bilo šta da se dogodi. Ukoliko ga smrt zadesi dok je njegov rad u toku, i tada neka nastavi dalje, iz jednog života u drugi, sa dušom posvećenom zavetu 1 duhom pogleda prikovanog za visine, zaklinjući se svetom zavetu da će nastaviti taj rad. Lcvi je jednom primetio da Magičar mora da radi kao da je svemoguć i da mu je ćela večnost na raspolaganju. Sctio sam se jedne jednostavne, a ipak lepe legende u kojoj se javlja 234

Ćclmaeeto Ppgjavljc

ova tema. Žurno idući prema Večnom boravišu Magičar nije presta­ jao da naporno, bez sumnje i straha, radi za prvopostavljeni cilj koji je sada u izmaglici ugledao u daljini zlatne zore u Svetoj Zemlji. Teško daje danas bilo kome poznata, a na nju se retko i poziva, ona je objavljena u knjižici pod nazivom Knjiga srca opasanog zmijom, a napisao ju je Alister Krouli. 1 premda nisam pristaša ovog pesnika, ipak verujem d aje ova knjiga jedna od najizuzetnijih i najdubljih do sada objavljenih. Citat koji navodim poslužiće kao primer i njego­ vog proznog stvaralaštva ali i njegovog mišljenja u vezi sa temom koju razmatramo. "Tu je bila i snažna ptica koja se obraćaše rogatom kerastesu (Cerastes - vrsta afričke zmije koja ima rožnatc izrasline na glavi prim. prev.) i zamoli ga za otrov. A velika zmija Kema jedna od Svetih, kraljevska Ureus zmija, odgovori mu i reče: Ja jezdim nebom Nu u kočiji zvanoj Milioni-Godina i nisam videla ni jedno biće pod Sobom koje bi bilo nalik na mene. Otrov u mojim zubima je naslede dobijeno od mog oca, i oca moga oca; i kako da ti ga dam? Ti i tvoja deca živite onako kako smo ja i moji očevi živeli, podjednako hilja­ dama miliona generacija, a onda će se možda dogoditi da milošću Moćnih tvojoj dcci bude podarena kapljica otrova starosti. Velika ptica se ražalosti i slete na cvct, i bi kao da ništa nije rečeno medu njima. Ipak, ne mnogo zatim zmija ugrize pticu i ona umre. Ali jedan Ibis koji je meditirao na obali Nila, predivni bog, slušaše i ču. I odrekavši se svojih putcva Ibisa pretvori se u zmiju go­ voreći, Igrom sudbine u hiljadu miliona miliona generacija moje dccc, ona će doći do kapljice otrova iz očnjaka Uzvišenoga. I gle­ dajte! Nakon tri mcscčcvc mene on postade zmija Ureus, a otrov zuba bi u njemu i u njegovom semenu zanavek." Ovaj duh nesavladive volje i odlučnosti koju ništa ne može da pobedi je ono što za Magičara ima ncprocenjivu vrednost. Moć Volje je de facio ono što čini Magičara, a bez te moći baš ništa ne bi mogao da ostvari. Postignuće se ne ostvaruje u roku dvadeset i četiri sata, niti tokom nekoliko sunčevih zalazaka; blistava Vizija i Miris koje će konzumirati sama supstanca duše mogu biti udaljeni godi­ nama - čak i mnogim inkarnacijama u nejasnoj tami vremena koje dolazi. Igra sudbine za ispunjenje najintimnije želje i aspiracije 235

Drvo života

prema Adonaju može da bude cilj koji pripada nekom drugom svetu, drugom conu i da postoji u prirodi snova. Drugi mogu otkriti da je to cilj čiji se slatki plodovi lako ubiru uz malo rada potrebnog da se otkine. U svakom slučaju nijedan student nije u poziciji da može da kaže, na početku, kada će cilj konačno da se dostigne. To ne predstavlja ni problem kojim bi se trebalo baviti. Jer duša raste i napreduje širenjem shvatanja i intuicije, kroz sled delanja duha na stazi Magijske Svctlosti. Krila jačaju, sam let biva duži, a unutrašnja svetiljka koja se hrani uljem mudrosti ostaje stalno upaljena. Tu unutrašnju svctlost Magičar mora stalno da čuva, daje nosi strpljivo sa sobom po putcvima i stranputicama ljudi, sve dok sam ne postane ta svctlost. Ono što se prc svega zahteva su nepopustljiva aspiracija i nesavladiva Volja; zatim rad. Neka Magičarcva težnja bude onakva kakvu je imao mudri Ibis, ptica Kema. Odrckni se svojih ljudskih puteva i kreni putcvima Boga! Znanje i Razgovor mogu biti poklon koji mu neće biti podaren stotinama i hiljadama godina; ali ko zna kamo duh slušaše? Može se dogoditi da igrom slučaja, kao kod Ibisa, da bi se postigao cilj, ma koliko da to potraje, procvcta zlatni cvct Adonajcvog života u srcu mnogo brže nego što bi to nekom drugom prilikom moglo da se dogodi. U međuvremenu, treba nastaviti sa Magijskim radom. Svako­ dnevno Tcurgista treba da se penje na ravni težeći da se uzdigne sve više i više, i da iskrči svoj put kroz prozračne sfere jasne svctlosti Va­ tre. Sa svakim godišnjim dobom njegova aspiracija će postajati sve jača, obdarujući ga snagom da istrajc na svom putu magijske pobede i sjedinjenja. Sve stvari mora dovesti u područje svoje Volje. Najviša nebesa, kao i najniži pakao. Ta Volja mora da bude nametnuta najnižim stanovnicima astrala tako da na svaku njegovu želju i ko­ mandu padnu na kolena. Na Magičaru, očigledno, leži velika odgo­ vornost, koja se povećava sa svakim korakom kojim je bliže svom zadatku, i prolaskom svakog sata u njegovom zanimanju. "Priroda nas uči, a Proročanstva potvrđuju, da čak i zle klice materije mogu isto tako da budu korisne i dobre."* O tuda je ta odgovornost koju preuzima Magičar kao sveti zalog. Zadatak transformisanja uni*

Kaldcjska proročanstva, V. V. Veskot

236

Č etrnaesto Poglavlje

verzuma je njegov i samo njegov, kao i preobražaji elemenata ma­ terije u supstancu istinskog duha. Njegov ceo život mora da postane neprekidna alhcmijska operacija, tokom koje će u alembiku svoga srca destilisati grubu materiju sveta u esenciju sasvim vedrog neba. Njegovo srce, takođe, mora da stoji iznad oblaka podjednako us­ pravno kao što to čine njegove noge kojima čvrsto stoji na raznobo­ jnoj zemlji. Samo će nepopustljivost i istrajnost doneti ovu ispravnost njegovog duha, i tu nesalomljivu moć Volje. To su dvojni polovi koji daju snagu i dužinu Magičarcvom baculumu (štapu). Svih grana Teurgijc treba čvrsto da se pridržava godinama, ne skrnaveći ih požudom branja plodova svojih dela. U svakom slučaju, a to će svako reći, božanska Umetnost izgrađuje karakter i volju, a vremenom će se formirati i povoljna karma, na putu na kome se ni jedna prepreka neće usuditi da ponikne u njegovoj glavi, dok Anđeo ne požuri da uzdigne dušu - njegovog voljenog, i konzumira mistično venčanje tako odlagano. 'Tog dana Gospod će postati Jedno i Njegovo Ime će biti Jedno." Čak i ako ne postignemo sjedinjenje s Adonajem, od Magije se mnogo dobija, jer težimo da preobratim o grubo u suptilno i čisto. U tome leži spasenje sveta. Ubrzo ćelo naše biće počinje da kruži oko nevidljivog Sunca divote, i mi bivamo sve više privučeni, kao što se metal približava magnetu. Premda mogu da proteknu coni prc nego što konačno sasvim približimo, ipak osećamo, kao što je verovatno Adam morao da se oseća kada je ugledao u tami izgona svctlucanjc u kome je prepoznao blistavilo Nebeskog Raja, i shvatio da nije uistinu izgubljen već da će mu biti dato, nakon pročišćenja, da još samo malo hoda i ude u njega. Biti siguran u ovo nije mala stvar. To je vizija s kojom se ne može lako suočiti. Neminovno, uvek ponovo moramo nailaziti na neuspehe i padove, no postoje i sati i minuti uživanja i radosti, kada anđeli sa visina ponovo počnu da nose svoje drevne aspekte slave pred našim očima, i mi se gubimo u vrelini i va­ tri ekstaze i zadovoljstva, znajući da će oni koji su mrtvi vekovima i od davnina, ipak moći ponovo da ustanu.

237

PETNAESTO POGLAVLJE

Kad tad postavićc se pitanje odnosa savrcmcnog Spiritualizma prema Magiji. Otuda bi morali već ovdc da damo neke odgovore. Ipak ograničićcmo se samo na kratku raspravu, jer pisac smatra da ova materija ne zavređuje mnogo pažnje. Samo par reči biće dovol­ jno pa da se pokaže u kom vidu se taj odnos javlja. Premda su neki ranije mislili drukčije, zapravo nema nikakve veze između Spiritualističkih pojava i onih koje se javljaju u Magiji. Samo jedna reč zasigurno razdvaja jednu od druge. Međutim, ta reč stvara nepremostiv jaz medu njima. Volja! Sve spiritualističke po­ jave transa i materijalizacije su pasivne. One su sve skupa izvan svesne kontrole medijuma koji, ni na koji način, ne može da podesi, promeni pa čak ni utvrdi vreme takve pojave kada se pojavi pred njom. (Covek iz navike kaže "pred njom". Mcdijum se automatski zamišlja kao žena. Naravno, postoje i izuzeci). Magičar se, s druge strane, trudi da tako obuči svoju Volju da se baš ništa ne odvija u operaciji Svctlosti bez njenog učešća. Šta god da izvede u Magiji to je urađeno svesno i potpuno namerno. Jedini značajni izuzetak se javlja kada se Volja razvije u tako moćnu čudotvornu mašinu da se celokupna organizovanost Magičara u potpunosti identifikujc sa tom Voljom, a sve pojave oblika i svesti javljaju se automatski sa njenim proširenjem. Njen rad može da se veže za kretnju bilo kog uda ili mišića koja se, iako se događa izvan svesno ispoljene volje, ipak izvršava snagom Volje. Čak i kada se radi o onome što se prosto naziva "materijalizacijom", Magičar kontroliše prikazivanje duha. I ne samo to, on može učiniti da se taj duh javi kroz njegovo dozivanjc i da ograniči njegove aktivnosti na određenu propisanu površinu snagom svoje Volje. Vidljivi oblik duha sastoji se od grubih čestica 238

Petnaesto Poglavlje

dima mirišljavih smola (tamjana), koje se namerno pale za tu svrhu. Pored toga, Magičar posedujc moć da navede taj duh da odgovori na pitanja pametno i da ga otera kada mu vise njegovo prisustvo nije potrebno. Dozvolite mi da ponovim, to je samo ono što se tiče najnižeg aspekta rada budući da je opšte poznato da Zazivanja spa­ daju u niže stepene Teurgijske tehnike. Šta je onda sa Magijom Svetlosti? Ona je takođe u skladu sa magijskom Voljom. Kada dođe do najveće krize u Prizivanju, kada se ego načini pasivnim pred opasnošću koja mu preti od Mladoženje, uplašen i drhteći predaje vlastito biće. Ovo povlačenje se odvija u skladu sa svesnom i voljnom odlukom. Ovih par napomena trebalo bi da bude dovoljno da se zaključi da se ova dva reda pojava sve skupa nalaze na različitim rav­ nima i da između njih ne postoji veza. Spiritualizam se gotovo u cclosti bavi proizvođenjem fizičke pojave radi nje same, a to teško da u bilo kom slučaju može predstavljati bilo koju vrstu dokaza o tome da duša opstajc i dalje nastavlja da postoji. Drugi sistem, Tcurgija, bavi se plemenitijim carstvom i razvojem ogromnih moći u čoveku. Ma­ gičar nastoji da se sjedini sa svojom suštinom, sa dubokom, obitavajućom stvarnošću, teži ka duhovnom znanju, kako bi mogao da shvati sa mudrošću i intuicijom svoju krajnju besmrtnost, neuništi­ vost i večitost. Da bi se moglo razumno diskutovati o Spiritualizmu potrebno je vratiti se na osnovne principe iznete na prethodnoj strani. Tcurgista se odnosi prema odlasku duše nakon smrti iz oklopa u kome je bila zatvorena gotovo na isti način kao i Teozofija Madam Blavatske. Nakon smrti tela, koje je samo vidljivo vozilo viših principa, Pravi Čovek, potpuno nenarušen gubitkom fizičkog tela, stiže na Astralnu Ravan. Postepeno se podiže u nekoliko Palata koje je sam stvorio načinom svog života koji je upravo prošao; Palata u kojima se od­ mara pored Bogova, upijajući svoja zemaljska iskustva i ugrađujući ih u snagu za narednu inkarnaciju. Magija, sledeći Kabaliste, prih­ vata filozofsku ideju o Reinkarnaciji ili Gilgolemu duše. U stvari, Magičari idu tako daleko u ovoj filozofskoj teoriji da tvrde da u određenim fazama razvoja, kada ljudski organizam ponavljanim posvećenjima i prizivanjima postane prosvctljen, pročišćen i osc-

239

Drvo Života

tljiv, scćanja Nešmaha sa njegovim višim emocijama i moćima pro­ dire u Ruah donoseći sa sobom jasno sećanje na prošlo postojanje. Nakon fizičke smrti, trojstvo principa koje je Stvarni Covek ostaje na Astralu zatvoren unutar Ruaha i njegovog Nefeša. Dezin­ tegracija, koja je već započela pojavom fizičke smrti, nastavlja se i dalje. Nefeš koji je vozilo strasti, emocija i instiktivnih postupaka, tada se svlači sa građe. Međutim, on na toj ravni ostaje kao entitet, oživljen u izvesnoj meri silama i slepim energijama sa kojima dolazi u dodir. Polako ali sigurno razlaže ako koje je ostalo u njemu, sve dok se ne pretvori u elemente Astralne Ravni kao što se fizičko telo pretvorilo u prah. Zbog toga su Teurgistima zabranjene vizije i doživljaji u ovom nižem astralnom carstvu. Tu se ne može pronaći ništa što bi imalo duhovnu vrednost, jer to je svet raspadanja Nefeške materije i dezintegracije. Nefeš se odbacuje, a "uzdiže" se Unu­ trašnji Čovek zatvoren u Ritahu do srednjeg stratuma Astrala, gdc se polako esencije prefinjenijih misli, plemenitije emocije i do­ življaji destiluju iz grubljih delova, i prisvaja ih sama priroda Nešma­ ha. Ovo razdvajanje sklonosti, s jedne strane, se asimilira i širi u božanski Astral, Amenti. U ovom trenutku je potrebno da ob­ jasnimo u kom smislu se koristi glagol "uzdizati se" i drugi glagoli koji se koriste u sličnom smislu. Nepotrebno je reći, radi se o me­ tafizičkom značenju, jer subjektivne ravni nevidljivih svetova se ne nastavljaju jedna iznad druge kao spratovi solitera, niti okružuju jedna drugu kao slojevi, na primer, crnog luka. Budući metafizički, svi svetovi se međusobno prožimaju i mešaju jedni sa drugima, tako da je fizički svet, koji je krajnja spoljašnjost, istovremeno prožet središnjim i najsuptilnijim sferama. Uzdizanje na Astralu, otuda znači odlazak sa grublje ravni i uznošenje u prečišćenije i razrcđenije svetove, premda doslovno shvaćeno značenje ovog glagola može da da pogrešnu predstavu. Kada se magijska tradicija primeni na Spiritualizam onda to znači da se ovaj drugi uglavnom bavi astralnim leševima ili Klifoti-ma. Kroz pasivan i negativan trans, viši principi su primorani da se povuku, ostavljajući vezu ili zaštitu nižim vozilima medijuma. Vrata ostaju otvorena za ulazak svih mogućih entiteta koji se nalaze u astralnoj blizini. Budući da su se duše umrlih ljudi uzdigle na 240

Рс1лас*1о Poglavlje

božanski Astral, najveći deo onih entiteta na nižem astralu pripa­ daju grub-ljim elementalima, upraviteljima prirodnih pojava i ras­ padajućim Klifotima, ili naličjima kore velikog mozga. Tako negativan Spiritualistički trans u svojoj osnovi podrazumcva opsednutost raspadajućim ostacima i prljavim otpacima koji obitavaju na toj ravni. Može se postaviti pitanje: "Zašto se, ukoliko su duhovi koji stupaju u vezu sa medijumima samo astralne ljušture, povremeno javljaju inteligencija i razum?" Reč "povremeno" je veoma velikodušna. Jedna od činjenica na koju ukazuju gotovo svi istraživači je odsustvo povezanosti i smisla u porukama dobijenim "s one strane". U slučaju da se tračak inteligen­ cije ipak javi u blagoglagoljivim besmislicama koje se pružaju medi­ jumima, sasvim opravdano se može primeniti Levijevo razmišljanje. Setićemo se da je Levi definisao Astralnu Svctlost kao magijski agens, i da su u toj supstanci zabeleženi svaka misao, osećanje i delo. Astralno telo, aspekt Nefeša, budući da je sastavljeno od osctljivc materije Astralne Svetlosti učestvuje u Levijevoj definiciji. Na pre­ thodnim stranicama, ukazao sam na vezu između Nesvesne i Kabalističke koncepcije o Nefešu, čiji je jedan aspekt astralno telo. U tom vozilu su otuda zapisane sve misli koje je pojedinac pomislio tokom života, svi opažaji i oseti koje je primio, i sve radnje koje je izveo. Kada se, nakon smrti, ovaj odbačeni Nefeš podstakne na aktivnost naizgled živog bića, animiran inteligencijom, kroz energiju koju izmešćujc kako medijum u transu tako i misli učesnika seanse, ovo astralno truplo može da ispolji inteligenciju koju je u životu koris­ tilo. Ovaj obris važi za većinu komunikacija primljenih kroz Spiritualističke izvore, mada, iskreno rečeno, i za ovo važi, kao i za sva uopštavanja da postoje izuzeci, premda su medijumi koji su u stanju da prodru na više ravni duhova izuzetno retki. Pošto otvori vrata svog astrala i svoje organizovanosti, medijum više nije u stanju da se kontrolišc, niti je u stanju da izabere šta će a šta neće ući kroz ot­ vorena vrata i zaposesti njegovu (njenu) ličnost. Naravno, sve ove napomene se odnose na one slučajeve gdc su pojave autentične. Budući da u ovoj oblasti ima toliko namernih prcvara i trikova, pre­ thodni navodi zavređuju da se objasne. S obzirom d aje pasivan, me241

Drvo Života

dijum nije u stanju da kontrolišc stvaranje pojava kada se njegova, tako reći, psihička struja prekine; a kada se pojave koje se traže od njega ostvaruju kroz primanje novca, onda je vrlo lako izigravati au­ tentičnu opsednutost. Još jednostavnije je ispuštati nesuvisle zvukc koji se porede sa porukama primljenim od "preminulog". Štaviše, budući da gaje zaposeo entitet koji pripada najnižem i čisto zemalj­ skom, njegovo združivanje sa medijumom teško da bi se moglo sma­ trati podizanjem i oplemenjivanjem. Ono je ograničeno na čisto izopačujuće delovanje, izazivajući da se u medijumu proširi i razvije sve što je potencijalno bilo zlo u njemu. Otuda prevara, moralna trulež i pokvarcnjaštvo ne predstavljaju nikakvo iznenađenje. Objašnjenje uopštenijih fizičkih pojava, tako karakterističnih za Spiritualizam, moglo bi se ovde predvideti, ali postoje magijska teo­ rija po ovom pitanju potpuno u skladu teorijom Blavatske, nema potrebe da se bilo koja od njih razmatra. Dovoljno je napomenuti da većina fizičkih pojava, kada su autentične, potiče iz ponašanja i moći astralnog tela. Kako je supstanca ovog vozila prema definiciji pla­ stična, magnetna i velike naponske snage, sledi da njeni razni čla­ novi, usled nenormalnog razvoja, mogu da se izluče iz fizičkog tela i donekle izađu. Ova teorija objašnjava prenošenje predmeta bez fizičkog kontakta, pojave Poltergeista (skakanje stola i drugi bučni zvuci koje izazivaju duhovi prilikom spiritualističkih seansi - prim. prcv.) i druge slične osobenosti. Gotovo sve su poslcdica pore­ mećaja ravnoteže u suštinskom aspektu Nefeša. One, očigledno, nisu duhovne i nisu dokazale ni jednu tvrdnju koje su Spiritualisti izneli u njihovo ime. Onda kada je medijum dovoljno mudar i želi, shvatajući duboku istinitost iznetih napomena, da prcusmcri svoje pasivne moći u nešto korisno, preporučili bismo mu magijsku tehniku. U Spiritualizmu ne postoji tehnika transa, niti postoje zaštitne ili selektivne metode koje bi se mogle upotrebiti. Kada se astralna vrata slučajno ostave odškrinutim, svako ko želi da uđe može to da učini bez us­ tručavanja. Medijum je otvoren za opsednutost, posebno za nju zbog prirode astralne ravni, kao i za božansko nadahnuće. Me­ đutim, pomoću nekih sredstava, kao što je Terajući Ritual Pentagrama, ova podložnost opsednutosti od strane elemenata se lako se 242

Petnaesto Poglavlje

može otkloniti. U nutar pravilno posvećenog kruga, zaštićenog zvaničnim božanskim imenima, medijum nože da padne u trans bez straha i opasnosti po njega. Recitovanjc pogodnog prizivanja bo­ žanske sile, i prihvatanjc Božanskih oblika prc ulaska u trans, može sve skupa dati rezultat koji pripada sasvim drugoj kategoriji, onoj koji zaista stiže sa daleko više ravni. Dok je ranije bio bespomoćan plen za bilo kog astralnog posctioca koji bi ušao u područje njegove aure, donoseći sa sobom zagađenje i smrad truleži i raspadanja, prihvatanjem magijskih metoda medijum može vrlo uspešno da spreči ove izmete da udu u područje njegove ličnosti. I ne samo to, mogu se prizvati entiteti drukčije kategorije, božanski i duhovni po svojoj prirodi, potpuno suprotni uobičajenim Spiritualističkim "sa­ blastima", na ogromnu dobrobit medijuma i razvoj njegovih duhov­ nih moći. Smatram da nije potrebno da se u ovoj knjizi opisuju mnogi drugi tipovi magijskih operacija, budući da ne zauzimaju večno mesto u građenju nebeskog svetilišta, niti sežu do pravih granica koje mo­ raju biti opasane oko Hrama Svete Magijske Svctlosti. 1 premda ne moraju neminovno da budu uključene u značenje koje podrazumcva termin "Crna Magija", ove metode se veoma tesno graniče sa ovom fazom. Budući da teže u tom smeru, Aspirant od njih nema neke koristi u traganju za Adonajem i blaženstvom Bogova. Do­ maćin nižih operacija žudi za sticanjcm željenih predmeta, kao što su knjige, zlato, žene i slično. Tu spadaju radnje rušilašlva i opčinjavanja, gatanja i prcobražavanja i tako dalje. One su te kojima je poklanjano previše pažnje i interesovanja na uštrb mnogo važnijih stvari u grimorijima i manje važnim knjigama uputstava. Odvojene od viših aspiracija one su, van svake sumnje, vredne osude. Jedna od važnih grana niže, premda ne crne, Magije je kontrolisanjc Tatvi ili vitalnih principa struja koje deluju u Prirodi. Primcnom tatva simbola, uz stečeno znanje o posebnim satima tokom dana kada ove sile zadobijaju prevlast i čistoću, Magičar može, uko­ liko to želi, da otvori vrata tela i duše oživljavanju i rcanimiranju sila ovih okultnih struja. Na ovaj način on se fizički i psihički osvežava kada je neraspoložen i kada su sile njegovog bića umrtvljcnc. U Knjizi Mrtvih je pomenut veći broj magijskih transformacija od ko243

Drvo Živola

jih jc Ku ili magijski entitet u čoveku sposobnost i praktična formula za ova transformisanja, na primer u sokola, lotos, lastu i slično. Kako postići da se bude nevidljiv za druge, čak i kada se čovek nalazi medu mnoštvom ljudi, kroz formulisanjc obavijajućeg astralnog plašta, predstavlja još jednu od grana ove sive Magije koja postoji između Magije Svctlosti i tame. Ne bih rekao da bi aspirant za Augcoidc-a imao neke koristi od ovakvih nepouzdanih moći i pos­ tignuća. Priroda Crne Magije koja izgleda da u velikoj meri muči tako mnogo histerika sastoji se gotovo u celosti iz pobuda koje se nalaze u glavi izvođača. Kada se Levi bavio ovom temom i vradžbinama u svojim spisima on jc potpuno promašio suštinu, a njegovo krajnje preterivanje, obojeno svom mogućom stilskom kitnjastošću i rečitošću kojima je raspolagao, čine štivo smešnim. Da neko može da ozbiljno da ga citira po ovom pitanju kao autentično tumačenje, umesto da ga odbaci kao čist verbalizam, zaista ne mogu da shvatim. Njegove opaske o jarcu Mendesu i obožavanju Bafometa u vezi sa Templarima jednostavno su besmislene. Šta može da se kaže o ap­ surdnim smcrnicama koje je dao, a koje su poslužile kao mogući ko­ raci koje su preduzeli oni zainteresovani za crnu magiju, sem da su izvanredan materijal za današnje "trilere"? Tek treba da saznam na kojim se odelenjima u prodavnicama prodaju sveće napravljene od ljudskog sala. Koje ljudsko biće jc toliko glupo i tupo da razmišlja o pravljenju mcšavinc tamjana sa krvlju jarca, krtice i slepog miša? Drugu zastrašujuću potrebu čini glava od nedavno uginule crne mačke, slepi miš udavljcn u krvi, rogovi devičanskog jarca i lobanja oceubice. Ipak u svojoj knjizi Knjiga Obredne Magije g. Veit upada u nevolju upozoravajući, sa strahom, na Gcciju zajedno sa Levijevim apsurdnim crtežom gccijskog kruga za koji se koriste pomenuti "rekviziti". U pripremama za nanošenje smrtonosnog udarca Crnoj Magiji, Veit pomera svoju tešku artiljeriju na položaj odakle bi takvog neprijatelja daleko lakše savladala duvaljka za izbacivanje zrnaca suvog graška. Nema sumnje da jc Levi "povukao nogu" i da jednostavno nije mogao da odoli svom porivu da izvodi krajnje sa­ blasne rituale, radoznalog deteta sa preterano bujnom maštom.

244

Petnaesto Poglavlje

Hipnoza, i čin onemogućavanja druge osobe da bira ili koristi svoju volju, predstavlja jedan od najgnusnijih oblika Crne Magije. Onih koji koriste ovakve metode Tcurgista bi morao da se kloni kao kuge. Obično apsurdno zadovoljstvo da se spravljaju filteri, napici i voštane figure za radove na opčinjavanju i iskorišćavanju, ispod dostojavtva su bilo kog iskrenog Tcurgiste. Ono što bi možda moglo da predstavlja istinsku Crnu Magiju je korišćenje pečata i talismana koje je izradila osoba koja je ovladala magijskom moći da bi odvra­ tila od zla ili povrede svoje bližnje. Operacije čiji je cilj da se zazi­ vanjem senki preminulih prijatelja i srodnika manifestuju u vidljiv oblik sastoje se u manipulisanju astralnom supstancom, i nemaju ni­ kakve svrhe, jer ih uznemirava tokom spokojne faze asimilacije i procesa građenja sposobnnosti u višem astralu nakon fizičke smrti. Samo suluda ispraznost i preterana radoznalost mogu se zado­ voljavati Nekromantijom. Upravo ova grana vraćanja je bliska Spiritualizmu, premda se radi korektnosti i pravednosti mora priznati da su motivi u ovom drugom kultu uzvišeniji i iskreniji. Međutim, u oba slučaja, motiv ne predstavlja opravdanje, jer on je sramotni čin uperen protiv ukupnog toka Prirodnih procesa. Budući da se ovo poglavlje uglavnom bavi Astralom, želeo bih da se još opširnije osvrnem na tehniku astralnog putovanja koje izvodi Magičar. U obaveznu dužnost Tcurgiste spada, kao što je već rečeno u prethodnom poglavlju, detaljno istraživanje viših nivoa Astralne Svctlosti, onih koji se graniče sa stvaralačkim i arhetipskim svetovima, dok je u svom svetlucavom Telu Svetlosti koje se preliva u svim duginim bojama. Neustrašivo mora da prodre tamo u svako čuvano svetilište, dobro se upoznajući sa suštinskom prirodom i različitim aspektima koje ova ravan predstavlja, mada nikada ne gubeći iz vida jednu važnu činjenicu koja uvek mora da bude pri­ sutna u njegovom umu. Uvek mora da se trudi da prcvazidc tu ra­ van. Ona je samo Učilište. Potrebno onoliko koliko su to lekcije koje daje, a kada se lekcije jednom upiju i nauče, prestaje potreba za zadržavanjem, i mora se tragati dalje za još veličanstvenim Palatama Vatre i Mudrosti. Produhovljeno telo svctlosti treba nepre­ stano da se obučava i podučava, a njegova supstanca se mora učiniti osetljivijom i prečišćenijom, tako da se iz nejasnog, bezobličnog, lu245

Drvo Života n arno g tcla ponovo rodi b lista ju ćc so larn o tclo . T o j c o n o tclo u k om e M a g iča r m ože da se uzdigne do nadsvesnih duhovnih visina i a m o rfn e v atre k o ja ta m o o b itava. M o že se d ogoditi da stud ent izn e­ nada naiđ e, d ok sistem atsk i istražu je tu ravan u n ap orim a da o tk rije prirodu n je n o g p sih ološk og sastava, na k apiju i da se suoči sa naoru žanim ču varim a. U p rk o s m oći P en tag ram a, m agijskim p o ­ zam a i zn acim a, prizivanju Č etiri A n đ ela Č etiri S tra n e S v eta, i dru­ gih m agijskih naprava za d izan je i p ro lazak, ovi čuvari mu ni pod kojim o k o ln o stim a n e će dati pravo da uđ e, niti ćem u dozvoliti da prođe pored vrata k o ja čuvaju. U Sveći Vizije p o m in je se poku šaj A. E . da op iše ovo m ističk o iskustvo. "Z atim sam op et b io zakovitlan, a bio sam n a jta n ja figu ra u og rom n o m vazdušnom p rostoru , i preda m nom j c bila o g ro m n a k ap ija k o ja j c d elo vala veličanstven o kao sam o n e b o , dok su dve z asen čen e figu re ispu njavale n je n e v ratn ice i nisu mi d ozvoljavale da p rođ em . T o j e sve čeg a se sećam ...". N ešto sličn o j c po ku šan o da se op iše i u K njizi M rtvih, je r u onim p o ­ glavljim a k o ja se o d n o se na im en a P ilon a, zajed n o sa im enim a Stra ž a ra , Č u vara i anđ eoskih V ra ta ri, d a te su n eke m aglovite m a­ g ijsk e alu z ije o to m e k ak o bi kro z njih m oglo da se ude. N a ovom m estu, p rc nego što nastav im o d alje o ovoj tem i U zd i­ z a n ja na R av n i, p o tre b n o j e da se č ita la c upozna sa najvažnijim a s­ pek tom A stra ln e teh n ik e k oji nikad a ne srne da se zaboravi. Na P en tag ram , stano vnici A straln e R av n i reag u ju na dva različita i sas­ vim o so b e n a n ačin a. Iskustvo savrem en ih T cu rg ista u ovom e se u potpu nosti p odu dara sa on im z ab eležen im u celo k u p n o j m agijskoj trad iciji iz d revnih v rem en a. O n i sved oče da će kada se su oče sa p lam tećo m Z vezdom sa pet krak ov a, k o ja j c form ulisn a M agijskom V o ljo m , n e k a a straln a b ića vidno ustuknuti i izgled aće kao da n e s­ taju . M eđ u tim , d ruga klasa b ića rasti i širiti se dok ne p re k rije h o ri­ zon t predivnom svetlošću i z ra če n je m . Iskustvo M ag ičara svih vrem en a p o k a z u je da b ića k o ja se g rče u strah u od P en tag ram a ili b e že glavom b e z ob zira su ili psoliki d em o n i ili e le m e n ta r, i shod no tom e se m o ra p re m a n jim a i p o stu p ati. S druge stran e, b iće k oje očig led n o ne pati zbog P en tag ram a i od g ov araju ćeg ritu ala teran ja j c duhovna in te lig e n cija , A n đ eo , uzvišeno n eb esk o b iće k o je se m ora poštovati, v o leti i obožavati.

246

Pcl.n»c
Harpokrat na lotosu 247

Drvo Života

V a rija n ta sim b o la P cn tag ram a koju k o riste drugi ljudi sa uspeh o m ,u iz v esn o m step en u j e zlatn i krst o m o tan ružom grim izne b o je. S im b o lik a j e u o b a slu čaja potp u no ista, prem d a neki m ogu sm atrati da krst budi n e p rija tn e teo lo šk e a so c ija c ije . G o v o ren o j e o četiri e le ­ m en ta k o ja se šire na četiri g lavne stra n e sveta, dok se nad njim a kao kruna nalazi R u ž a , sim bol lep o te, p lem en ito sti i duhovnog života. U praksi, on se koristi n ešto d ru k čije od P cn tag ram a, je r pom oću m ača j e teže form ulisati R užin k rst nego p reth od ni sim b o l; M agičar u m e će predstavu ovog sim bo la izm eđu drugih b ića i se b e ne p o ­ kušavajući da ga iscrta. O tu d a č in je n ic a da mu A n đ eo o d en u t vatrom i slavom , dok nosi o šta r m ač od p la m e n a, ne dozvoljava da uđe u P ilon , treb a da navede T cu rg istu da zastane, i da razm isli. J e r on a znači sam o je d n o , a to j e da on jo š uvek n ije d o v o ljn o p ro čišćen i o setljiv u svom T e lu od Sv etlosti da bi b io u stan ju da prođ e kroz taj P ilon u k oji mu n ije o d o b re n ulaz. Sv ojom svečanom dužnošću od prevashodne važnosti tre b a da sm atra izradu an alize stred stava pom oću kojih se m ože postići d a lje p ro čišćen je. U T e lo Sv etlosti treb a da se ubrizga duhovna su p stan ca iz viših i n e b esk ijih ravni. U p o rn o preu zim an je B ožan sk ih o b lik a , i p reobražavan jem svog vlastito g astraln og oblika u oblik B o g a , i id en tifiko van jem sa m oralim i duhovnim k arak terom B o g a , p o k a z a će se m etod om d elo tv orn ijo m od b ilo k o je druge. O vom m eto d o m , su p stanca T e la S v etlo sti ć e vrem en om p o četi da učestvuje u vatren om bljcštavilu i sv etlu can ju su p stan cc B o g a. V cro vatn o j e n a jfin iji B o žan sk i ob lik k oji se m ože p reu zeti za ovu svrhu oblik H a rp o k ra ta, G o sp o d a ra T išin e , k oji sed i n a lo to su , i koji j e blizan ac H o ru sa u aspektu S n a g e i V a tre . T rad icio n aln i oblik u k om e je o b ičn o slikan j e o n a j nevin e b e b e , s prstom na usnam a, zgrčen kao em b rio n iznad b e lo g lo to sa k oji izran ja iz m o ra.O k o n je g a j e ta m n o p lavo-crn a b o ja , n alik n a on u koju im a tatva sim bol D u h a, k oji pred stavlja sveobu hvataju ću N o ć. L o to s je višegodišnji sim bol vraskrsn uća i v ečn e m lad osti, a b e b a pred stavlja nevinost, duhovnost i vrhunski od m or. "P re k o B o g a k oji sed i iznad lotosa", tvrdi Ja m b lih u s u M isterijam a^ "tra n sccd en tn o st i ja č in a koji ni na k oji način ne m ogu doći u d od ir sa p rljavštin o m , n ejasn o su nazna­ čen i, a ta k o đ e ukazuju na njeg ovo in telek tu aln o i n ebesk o carstvo.

248

Petnaesto Poglavlje J e r sve sto pripad a lotosu im a kružan ob lik , nasu p rot obliku listova i plod a; a k ru ž e n je j e srod no k retan ju in telek ta , k oji n ap aja en erg i­ jo m sa n e p ro m cn ljiv o m istovetnošću , u jed n o m redu i u skladu sa jed n im razu m cv an jcm . A li B o g sam se b e p o stav lja, iznad ove vrste su veren osti i e n e rg ije , d ostojan stv en i svet, n eizm ern o proširen , i o b itavaju ći u se b i, na šta njeg ovo b iće u sed ećem po lo žaju želi da ukaže." M a g ijsk o p reu zim an je ovog o b lik a, n a ro čito okružavan jc astraln og tela ja je to m plavo crn e ili indigo b o je , d ovoljn o j e snažno da o te ra b ilo k oji ne p oželjn i u tica j, je r uzdiže M ag ičara iznad tog carstva. P o se b n o ova teh n ik a p reu zim an ja H arp o k rato v o g B ožan sk og ob lik a im a o so b e n z n a ča j, č a k i kada s e radi o svakodnevnom životu. K ada g a spopad nu n e p o ž eljn e m isli i m rska o se ća n ja , oslob o đ en je od njihovog pritiska, pa čak i duhovna p o m o ć i sn aga, m ogu se zad o­ biti p re u zim an jem ob lik a ovog B o g a . Ovim p reu zim an jem b iće se p re obražav a u o b lič je B o g a , a um se podiže iznad svetovne sitni-čavosti ta k o što se a sim ilu jc u k a ra k te r i prirodu božanstva. O vo naravno p odrazu m eva ja č in u im ag in acije i v o lje, ali slikovne predstave m nogi ljudi m nogo lak še u o bličavaju u svom umu nego ap strak tn e id e je , a svaki čo v ek uz m alo vežb e m ože da se obuči da vizuclizira tak o je d n o sta v an i lep ob lik kao što j e b e b a na lotosu. Je d in a te šk o ća na koju se m ože naići j e p re o b lik o v an je T e la Svctlosti i p o to n je g p oistovećivanja i sjed in ja v a n ja sa B o g o m . Prirod no, u ovom e ob u k a im a nczam en ljivu ulogu. V ib rira n jc božansk ih im en a je vežba k o ja se n ik ak o ne sm e is­ pustiti, je r sa p o većavanjem o b u če n o sti se grubi elem e n ti pod prinu­ dom izgone iz cclo k u p n o g sk lop a, fizičkog, astraln o g i m oraln og, a drugi, fin iji i o sctljiv iji e le m e n ti zauzim aju njihovo m esto. Č esto p ri­ m an je P ričesti ta k o d c p red stavlja izvanredno sred stvo za prcob ra ž a v a n jc i o p lem en jiv a n je su p stan cc cclo g bića. N a nekoj od p reth od nih stra n ica ova o p e ra c ija j e u k ratk o op isan a, a sad a bih ž e le o da j e istak n em re k a p itu lacijo m te o rija na k o jim a se zasniva. U k o lik o se razdvoji od dogm e, su ština P ričesti j e sled eća. U zim ate ob ičn u su pstancu kao što je , n a p rim er, p šenična h o stija ; p o kršta­ vate je vašom naju zvišenijom predstavom o B og u ili, u zavisnosti od slu čaja, u im e o d ređ en e duhovne E s e n c ije , i u n osite j e u svoje telo.

249

Divo Života

N a ovaj n ačin , p om oću sim p ate tičk e m agije, dolazi do izm ene u sa s­ tavu e le m e n a ta pod nap on om V o lje . O n o što je ra n ije b ilo zem al­ js k o p o sta je bo žan sk o. O n o što j e b ilo zem aljsk i svetovno pretvara se u n e b esk o . P šen ičn a h o stija i vino izgleda da g otovo tren u tn o b i­ vaju p re n eti u krv i u p ijen i od sam o g eg a. U stvari, ovo j e vrsta talism ansk e m a g ije, je r im en ovan jem su p stan ce M ag ičar priziva duhovnu silu usklađ enu sa tim im en om , a u ovim fizičkim tclesm atim a od p še n ice i vina nalazi se ta sila, vezana kao u svojim zem al­ jsk im stan ištim a. Č in je n ica da M a g iča r je d e , od n o sn o p ije ovaj tele zm at, znači da on unosi u sv o je b iće duhovnu m oć k o ja putem svo je e n e rg ije izbacu je iz n jegovog b ića n e čiste e le m e n te , čim e se čo vek , uzdignut i p re o b ražen , p e n je na uzvišeniju ravan. N a ovaj način p o stiže se p re o b ražaj T e la Sv et lo s ti iz tam n og lu n arnog tela u S o la rn o te lo , svctlucavi org anizam , razgovetn og i ja sn o form ulisanog ob lik a, k oji b lje šti kao čelik u fazi b e lo g u sijan ja, sposoban da prođe kroz svaki P ilon , prod re u n ajp ažljiv ijc ču vana Sv etilišta i za­ d o b ije p o m o ć anđ eosk ih stražara. U ovakvom telu od p rodu­ hovljene su p stan ce, v eličanstven om Sv ad b eno m ruhu, teurgista će bez te šk o ća m oći da se uzdiže na ravni od M alk u ta p re k o Staze Saturna do S fe re T e m e lja . O d T e m e lja m o že da se diže p re k o Strela A sp ira cije i M o ći S k lad a i L e p o te , sve više i više iznad ja lo v e pu stin je B e z d a n a , p re k o k o je ja š e na K a b alističk o j K am ili, da bi ga u K ra lje v o j P a la ti, k o ja j e sveta K ru n a D rv eta Ž iv o ta, rad osno i uz las­ k a n je prim ila K ra ljica . Stigavši u K ru n u , M ag ičar n e sta je . M eđ utim , jo š uvek p o sto ji on a vrhunska svest V e čn o g a Ž iv o ta k o ja j e istinska individualnost M ag ičara - o n aj istinski d eo njega koga je , verov atno, re tk o b io svesan tok om svog p red ašn jeg života na zem lji - tog p rim alnog univerzalnog d uha, k o ji n eop ažen pulsira i vibrira u jez g ru srca svih. P o rfirijc j e nap isao d a "suše p ro lazeći kroz sfe re p lan eta navlače, kao v išeslo jn e tu n ik e, kvalitete tih zvezda." K a k o su P la n ete i Z n aci Z o d ija k a pripisani D rvetu , i utkani u sam sm isao D eset S e firo ta , M ag iča r, p o m o ću p ro cesa U zd izan ja na R avni, upija najviše kval­ ite te i k a ra k te ristik e svake p la n ete i S e fire . K ad a se uspne do D u hovne Sv ctlo sti N eu m iru ćeg P lam en a Ž iv o ta, V id o v n jak ugra­ đ u je u se b e m oći svojstvene ravn im a kro z k o je je p ro šao , a k ako se

250

Petnaesto Poglavlje

niže k a ra k teristik e n jegovog b ića tešk o uklapaju sa p riličn o bez­ ličnom veličanstven ošću n e b esk o g carstv a, o n e se o d b acu ju , p repu­ štaju ći ov oj drugoj p oštovan ja d o sto jn o ču v an je p o lja svesti. M ag ičar p o p rim a i tra n sce n d cn tu jc , jed n u za d rugom , sve k a ra k ter­ istike viših svetova, sve dok na k raju svog m agijskog p u tovanja nc uroni u b iće G o sp o d a ra sveg Ž iv o ta. K ra jn ji cilj n jegovog hodočasništva je ta m irna ek staza u k o jo j k o n ačn a ličn o st, m isao i sam osvesn ost, ča k i viša svest najviših B o g o v a, n c sp ad n e potp u no i M a g iča r se izm eša u je d n o sa A in S o fo m g d c ni je d n a trun ka razli­ čito sti ne m ože da uđe.

251

s e s n a e s t o p o g l a v l je

K ad a sam napravio plan i p o čeo da pišem ovu knjigu o M agiji, im ao sam čvrstu nam eru da rasvetlim sve m agijske p ro cese koliko god j e u lju d sk oj m oći što jed n o sta v n ije i razu m ljivije, a u skladu sa pravilnim ra z jašn jav an jem ove tak o tešk e i slo žen e tem e. B udu ći da je u p rošlosti m nogo pu ta s p red u m išljajem M ag ija prikazivana n e­ ja sn o m i n a m ern o nerazum ljivom , izgleda d a je d ošlo k ra jn je vrem c da se o b ez b ed i m a te rija l k oji bi se je d n o m i zauvek m og ao da koristi kao ja sa n , d efinitivan prikaz. P isac v e ru jc da s e d osled no pridržavao ove svo je n a m c rc , ali ipak k on ačn i sud j e na čitao cu . D vosm isle­ nosti, a p onekad i sasvim nam ern i p o ku šaji da se ova tem a učini nerazum ljivom p reko k o rišćen ja v eo m a tešk o razum ljive sim bo lik e i p o m in ja n ja og rom n o g b ro ja im en a au to rite ta , sve su to k arak teris­ tik e m noštva m agijskih knjiga, čim e je njihova vred nost, m a kakva d a je , u m an jen a. O sta lo je da se u ovom radu prikaže jo š je d n a tajna form ula P ra k tičn e M a g ije tak o izu zetne p riro d e - prekriv ena, kao i uvek u p ro šlosti, op sen o m tajan stv en ih sim b o la i skrivena n ep rozir­ nim velovim a - da je i sam p isac u nedou m ici da li je m udro i p a m etn o da se čvrsto drži svoje p rv obitne o d lu k e. O n a bi, naravno, u op štem sad ržaju m ogla da bude i p re sk o čen a, ali k ako bi ova tem a u u m eren o j m eri bila potpu na, b a r o n o lik o koliko su to glavni, prem d a e le m e n ta rn i, dosad razm atrani asp ekti V iše M a g ije, p o ­ tre b n o j e da se i o n a u nekom vidu obuh vati. M eto d a o k o jo j nam eravam da govorim j e tak o m oćn a form u la M ag ijsk e S v ctlo sti, i je d n a od onih k o je j e tak o lak o m og u će zlo u p o treb iti i u p otrebiti u C rn o j M a g iji, d a u k o lik o bi k o n ce p cija n je n e teh n ik e i te o rije uopšte i tre b a lo da bu d e izlo žena, on da bi prv obitna n am era p isca m orala da bu de o d b a če n a . B ić e p o treb n o da se prib eg ne je d n o m rečitom

252

šesnaesto Poglavlje sim bolizm u k oji je vekovim a k o rišćen za p re n o šen je ovakvih i sličnih id eja. O tu d a č ita la c m ora da bu d e siguran da n ije nam ern o z a p e tlja n a , niti j e izlagana n e ja sn o , n erazu m ljivo i besm islen o . U k o ­ liko se pažljivo p ro u če k orišćen i term in i, u o čiće se d osled nost i k on tin u ite t k oji ć e pravim lju d im a otk riti na p o tp u n o tačan način p ro cese ove teh n ik e. M isa S v e to g D u h a! T a k o j e nazvana ova m eto d a. O n a predstav­ lja n ešto je d in stv e n o u sveukupnoj M ag iji, je r ob u h vata gotovo sve p o znate o b lik e T cu rg ijsk o g postupka. O n a je , istovrem en o i kvintcscn cija i sin teza svih njih. Izm eđu ostalih stvari od nosi se i na M agiju T a lism a n a . P om oću ove m eto d e živa duhovna sila se vezuje u sp ecifičnu telezm arsk u su pstancu. O n a se ne d o b ija ni kao mrtva ni kao in e rtn a u talism an im a, k ao što j e to slu čaj u u o b ičajen o m o b ­ rednom talism an sk om zazivanju; v eć je istovrem en o v ib riraju ća, di­ nam ična i sadrži u klici p o ten cija l rasta i razvoja. N a sasvim poseban način on a se jo š više tiče form u le S v eto g G ra la . U p o tre b lje n je zlatni P utir duhovne m ilosti, u koji se sam a su ština i v relo života T eu rg iste m oraju sipati zarad i sp asen ja ne sam o n jeg o ve v lastite d uše, v eć da bi kroz to i ć e lo čovečanasvo m oglo da bu de sp ašen o . O buhv aćena je i P riče st, a P u tir se koristi kao p eh ar pričesti, čiji sveti sadržaj ču d otvoran i p re sija v a ju ći; p ričesn o vino, u k ratk o - m ora da bude osveštan i p o svećen Sv evišnjem . P ričest k o ja se p rim a kroz un ošenje p ričesn o g vina po ovom tu m ačen ju pred stavlja tajn u suštinu i o p ije ­ nog M a g iča ra i vrhovnog B o g a k oga priziva. U ovu m etodu je ugrađen a, u visokom step en u , i alh cm iča rsk a teh n ik a, uglavnom u obim u u k om e se od nosi na proizvod nju pitkog Z la ta , K am en a F ilo ­ zofa i E lik sira Ž iv o ta koji j e A m rita , R o sa B esm rtn o sti. Č ita la c , pre svega, nik ak o ne srne d a sm etn e s um a filozofsku fo r­ mulu T e tra g ra m a to n a k oja je zapravo m eto d a ove M ise. O vo uka­ zu je na n e o p h o d n o st p rak tično g ov lad avanja b ro jča n im principim a svete K a b a lc, je r što više zn an ja n e k o p o sed u je i što j e o n o sistem a tičn ije k lasifik ovan o p rem a sistem u ind eksa D rv eta Ž iv o ta, to će za n jeg a biti sm islen ija i z n a č a jn ija form u la T e tra g ra m a to n a . U po­ glavlju u k om e je d a ta sk ica m ag ijsk e te o rije univerzum a ukratko su, u vezi s ovim , o b ja šn je n e op šte o d red n ice svetih Im en a. O ve ideje treb a u p otp u nosti da se sh vate k ao neraskidivi d eo D rv eta. Shva-

253

Drvo Života

tivši ta k o suštinu, č ita la c bi tre b a lo da prim cni svo je m oći na sim ­ boličnu šem u k oja sad a sledi. Ilu straciju je d n o g poglavlja F ra n c H artm an ovih T ajnih sim bola R ozenkrojcera pred stavlja crtež siren e k o ja izran ja iz m ora. N a grudi j e stavila ru k e, a o d a tle dve stru je teku p rem a m oru . O b jašn jav aju ći ovu sliku H artm an p iše da "F ig u ra p red stavlja osnovu stvari i način na k oji su sve stvari ro đ en e. T o je dvojni princip p riro d e; njegovi ro ­ d itelji su S u n c e i M c se c ; proizvodi vodu i vino, zlato i sreb ro uz bo žiji blagoslov. U k o lik o m a ltretira te O rla Lav će postati nejak . 'Orlove suze' i ' crv en a krv L ava' m o raju s e sresti i po m ešati. O ra o i Lav kupaju, je d u i v o le je d a n drugoga. P o sta ć c kao S alam an d ar i biće ncp ro m cn ljiv i u vatri". K ad a se ov aj citat d u blje razm otri, m ogu se p retp o staviti sled eći prin cipi: u ovom sistem u J u svetom Im enu se naziva C rvenim L avom , a prvo H j e B e li O ra o . S m atra se da su ova dva slova predstavnici dva k o sm ičk a p rin cip a, dve rek e krvi bo je sk e rle ta k o je tek u iz grudi siren e u m o re, dve različite v ečn o tekuće stru je života i svctlosti i ljubavi k o je n e p restan o ističu iz sam og Ž iv ­ o ta . U njim a snaga dodira i sje d in je n ja , stvara novu d rugačiju snagu, b e z b ilo kakvog kid an ja osctljiv ih g ran ica tekućih stru ja i bilo k ak ­ vog re m e ć e n ja su p stan cc. O n e se u prirodi u zajam n o dopu njavaju i su p ro tn e su je d n a d rugoj; pa ipak u njim a j e u tem eljen o cclok u p n o p o sto ja n je . Z a sve a lh em iča rsk c o p e ra cije , prem a m erodavnim a, p o treb n a su dva glavna in stru m en ta: "jed n a okrugla, k ristalna p o ­ suda, upravo srazm ern a kvalitetu svog sad ržaja" ili T ik v a (C u cu rb itc ) i "je d n a teo zo fsk a, k abalističk i zaptivena p eć ili A ta n o r".* A ta n o r je pripisan J , a T ik v a j e a trib u cija slova H. P rem d a j e p o m en u to čisto Z la to h o m og en a su p stanca, je d n a i nevidljiva, d in am ičn a i b rem en ita b esk rajn im m ogućn ostim a, za n je n o stv a ra n je se ipak k oriste dve o d v o jen e su p stan cc. O n e su naz­ v an e Z m ija , ili K rv C rv en o g L ava i S u ze, ili G lu ten B e lo g O rla. Z m ija j e a trib u cija slova V u T ctra g ra m a to n u , a p o sled n jem slovu H to g Im en a d o d e lje n j e G lu ten . O ve dve su p stan cc su , tak oreći, izdanci L ava i O rla . P reth o d n o p o m en u te a lh em ičarsk c instru m en­ te treb a p o sm atrati kao skladišta ili g e n e ra to re ova dva božanska

*

Amfiteatar, H. Kunrat.

254

šesnaesto Poglavlje principa ili uzburkanih stru ja krvi i v atre i sile, je r A ta n o r je izvor ili vozilo Z m ije , a G lu te n j e p o h ra n je n u T ikvi. P roizvo d n ja a lh em iča rsk o g zlata k o je je R o sa B esm rtn o sti, sa s­ to ji se u p o seb n o j o p e ra ciji k o ja im a n ek o lik o faza. P o d stican jem top lo tc i duhovne v atre A ta n o ra treb a da d ode do p ronosa, uzdizanja Z m ije iz tog in stru m en ta u T ikvu , k o ja se koristi kao re to rta . A lh em iča rsk o v e n ča n jc ili m eša n je dve stru je sile u reto rti dovodi do tren u tn o g h e m ijsk o g rasp a d an ja Z m ije u m enstruum u G lu te n a , koji j e s o h e d co u op štoj a lh cm ičarsk o j form u li s o lv e e t coagula (rastvor­ iti i zgusnu ti). O čvršćavajući nad raspadn utom Z m ijo m i njenom sm rću, uzdiže se veličanstven i F e n ik s k oji, kao talism an , treba da bude isp u njen p om oću n e p rek id n o g prizivanja duhovnih principa koji su u skladu sa o p e ra cijo m k o ja se izvodi. Z avršni čin M ise se sasto ji ili u kon zum iranju p rc o b ra ćcn ih ele m e n a ta , s t o je A m rita, ili u p om azan ju i osveštan ju p o seb n og talism an a. P rc n eg o što se pristupi d aljo j analizi asp ek ata ove O p era cije, treb a lo bi up oznati čita o ca sa citato m u k om e se ova M isa d osta dugo p o navlja, uz k o rišće n je tra d icio n a ln e n o m en k latu re a lh cm ijc. " Ja sam b o g in ja poznata po lep oti i vađ enju (e k stra k c iji), rođen a iz našeg pravog m ora k o je o p asu je ćelu zem lju i nik ad a ne m iruje. Iz m ojih grudi izlivam m lck o i krv; pusti neka ovo d voje k lju čaju dok se ne p re tv o re u sre b ro i zlato. O , n aju zv išen ija stvari, iz k o je sve druge stvari p ro ističu , prem d a je na prvi pogled tvoja u m etnost otrov, uk rašena si im en om L e te ći O ra o ... T v o ji ro d itelji su su n ce i M esec; u tebi j e voda i vino, zlato ta k o đ e i sreb ro na zem lji, k ako bi se sm rtnik m og ao rad ovati... A li razm isli, o čo v eče, kakve stvari ti B og ovim p o k la n ja . M u či O rla d ok ne zap lače i L ava d ok n e oslabi i na sm rt iskrvari. K rv ovog L ava u g rađ en a u suze O rla je zem aljsk o blago." O vo je , b e z su m n je, tak o d e o b ja šn je n je slik e F ra n ca H artm ana. N eki istaknu ti stru čn jaci su g ru b o p ro ccn ili da o p e ra cija od uvodnog P rizivan ja, sa vezivanjem sila u e le m e n te , do čin a sam og S je d in je n ja iz posvećen og P u tira, ne bi treb a lo da tra je m an je od je d n o g sa ta . P o n e k a d je , u stvari, p o treb n o zn atn o više v rem en a, n a ro čito a k o treb a da se p o tp u n o i do k ra ja izvede p u n jen je talis­ m ana. P o tre b n a je velika p ažn ja da se sp reči n ezaštićen i gubitak e lc-

255

Drvo Života

m cn a ta . P o sto ji m ogućn ost stvarn og cu re n ja ili p relivan ja iz T ik v e, a u p ija n jc ili isparavanja raspadnutih e le m e n a ta u n u tar tog instru­ m en ta j e nezgoda k oja se ne srne dopu stiti. N e m ože se p re tera ti sa n ag lašav anjem važnosti i p o n av ljan jem u p ozoren ja da ukoliko e le-m en iti nisu pravilno p o svećen i, ili na prvom m estu, ukoliko priz­ vana sila n ije na pravom m estu ili n e p o stoji sigurna veza m edu e le ­ m entim a, ć e la o p e ra cija m ože da bu d e p o n išten a. U z to, on a vrlo lak o m ože da s e d efo rm iše u n ajn iže d u bin e, što dovodi do stvaran ja K lifo tsk o g užasa k oji p o čin je da egzistira kao vam pir kod n e u o b iča je n o osctljiv ih ljudi kao i kod on ih k oji su skloni histeriji i op sed n u tosti. U k o lik o je elik sir prav iln o d estilisan i služi kao sred ina za prizvanog d uha, tad a su N eb esa o tv o ren a, a K ap ija se uk­ la n ja pred T cu rg isto m , dok se blag o z em lje se stavlja pod njegove noge. "U k o lik o ga o tk rije š ne govori i drži to u tajn o sti. Ne veruj n ik o m e do B ogu". Svi b ro jn i asp ekti p ro blem a k arik e k o ja povezuje m agijsku o p e ­ raciju sa željen im rezu ltatom tre b a lo bi da budu razm otren i. U k o ­ liko O p e ra cija spad a u o n e k ojim a j e stvarn o p o treb an sp oljašnji talism an da bi se njeg ovo d elo v an je isp o ljilo u vidljivom obliku , tre ­ b a lo bi da se napravi o d g ovaraju ći p ečat od m etala, voska, ili na p er­ gam entu. M o ž e se osveštati i pom azati eliksirom koji je stvoren kroz kan ale H e rm e tičk o g D ela. Z a ovu svrhu sasvim su pogodni oni p ečati i talism an i k oji su op isani u K ljuču Kralja S o lo m o n a i M agu U k o lik o se d ogodi da o p era cija k o ju T cu rg ista nam erava da izvede pripada k v alitetim a Ju p ite ra , pogodan p cn tak l treb a da bude pri­ p re m ljen p rc O p e ra c ije . T o k o m p ro izvod nje E lik sira, treb a preuzeti božansku m asku b o g in je M a a t, uz re c ito v a n jc m olitve up ućene ž el­ je n o m anđ elu ili in telig en ciji. N a završetku M ise m in ijaturnu k o li­ činu vrhunske ro se tre b a staviti na sigil ili n a talism an Ju p itera puneći g a tak o nen ad m ašn om silom p o treb n o m da se d o b ije željeni rezu ltat. V e ro v a tn o ć e tokom p rak se doći i do izvesnih v arijacija u ovom postupku. P ita n je veze ne ulazi u ob red k oji se izvodi za kraj u kom e Krug i T ro u g a o , ta k o reći d em on i eg zo rcista, zauzim aju istu ravan, to je st kada T cu rg ista radi isključivo na sv o jo j svest, ne o ček u ju ći bilo kakav sp o lja šn ji e fe k a t. M isa S v eto g D u h a u tom slu čaju autom atski

256

6c6nac
O vo Života

uz prethodno dokazanu disciplinu, i um koji je obučen da postigne duboku koncentraciju za dug vremenski period. Jedna od osobenosti ove tehnike je da ukoliko nije izuzetno obazriv i oprezan od sa­ mog početka Magičar veoma lako može da izgubi kontrolu nad svojim alhemijskim instrumentima, i na taj način upropasti ćelu operaciju. Uživanje u čisto tehničkom izvođenju Mise, uz isklju­ čivanje sastavnih elemenata pravilnog magijskog rada, predstavlja veliku i najgoru opasnost. S druge strane, zato što element radosti i uživanja spada u nju, ova tehnika zahteva savršenstvo prc svega. Um mora da bude obučen da ostane konccntrisan pod svim okolnosti­ ma. Kao uvod u magijsku praksu ove vrste, Joga pruža izvanrednu potporu. Može se čak tvrditi da je za istinski uspeh u cclokupnoj Magiji suštinski važno potpuno ovladavanje tehnikama Joge. Sledeća opaska je verovatno na mestu. Površno i isprva može se učiniti da postoji ogroman jaz između ovog tipa magijske operacije, opisane sa tako mnogo ustručavanja, i uobičajene obredne radnje. Istina je da Misa Svetoga Duha predstavlja napredak u odnosu na mukotrpan i spor rad na obredu, premda je on od suštinskog zna­ čaja na početku magijske obuke. Ova metoda je znatno direktnija i usredsređenija na cilj, a zbog osobite klase energija koje ona donosi a odnose se na Prirodu, njeni uticaji su znatno jači i dalekosežniji od onih koje ima sama obredna metoda. U svakom slučaju, premda se smatraju dvema različitim klasama rada, one mogu uz veliku pred­ nost da se kombinuju i da se jedna koristi u sprezi sa drugom. A utoriteti u alhemiji, zahvaljujući kojima je ovaj metod i ccnjen, postigli su opštu saglasnost u mišljenju da veličanstvenost njenih rezultata, koja je nesumnjiva, ne bi mogla da se postigne bez molitve. Bez iskrene molitve ništa trajno ni uzvišeno ne može da se ostvari. O tuda dok je operacija Mise u toku, nadahnuto prizivanje, bilo da je astralno ili čujno, moralo bi se izgovarati. Po prirodi bi trebalo da bude u vidu kratke m antrc koja odgovara prirodi i tipu radnje ritmične strukture. Celoj operaciji trebalo bi da prethodi uopštenije prizivanje kako bi se dao legitimitet radnji. Dok se as­ tralni rad na stvaranju odvija, ritmična m antra će pomoći da se uo­ bliče i ožive moduli izazvani Voljom i Imaginacijom, privlačeći željene duhovne sile. Zatim, kada se Zmija premesti iz Atanora i 258

6c6nac«Lo PogJavijc

otpočne alhemijsko raspadanje u Glutenu Bclog Orla, Tikva (Cucurbite) će postati prihvatilište za novu supstancu, živu i dina­ mičnu, koja u sebi nosi neizbrisiv otisak prizivanja koje će obdariti njenu plastičnost i potencijal ogromnom pokretačkom snagom za kretanje u datom smeru. Slcdiće da se sa uzimanjem ove supstance koja je filozofska Živa, brem enita inteligencijom dinamične du­ hovne energije sposobne da stvori unutar granica svog područja željenu prom enu, ostvari potpuno i zadovoljavajuće ispuni kulmi­ nacija aspiracije Magičara. Ukoliko se izvede unutar na odgovarajući način posvećenog Kruga, nakon detaljnog teranja, posle čega sledi moćno prizivanje božanske sile, i prihvatanja prikladnog Božijeg oblika, obred može ispoljiti neizrecivu snagu za otvaranje Kapije Nebesa. Koristeći samo Pehar i Štap kao elem entalna oružja, zajedno sa m antrom i specijalizovanim ritmičnim prizivanjem, Misa retko može da ne uspe. Sjedinjenje ova dva različita magijska oružja, veoma različita u odnosu na ono kako mogu na prvi pogled da deluju, pospešuje im moći, budući da oni u jednoj operaciji kombinuju najfinije aspekte i najveće prednosti svakog od njih.

259

(SEDAMNAESTO POGLAVLJE

Sada su pokriveni najvažniji aspekti Magije, Međutim, prc nego što završim ovu knjigu, želeo bih da vam dam nekoliko primera različitih vrsta rituala i prizivanja koji su uključeni u potpuni obred. Na prethodnim stranicama već je pomenuto nekoliko vrsta rituala, a sada ćemo o njima nešto određenije reći. Celokupna obredna ope­ racija se sastoji od većeg broja manjih ciklusa. Nezavisno od pitanja pripreme i osveštanja oružja Umetnosti, Kruga, Trougla i Talis­ mana, za koje su metode već opisane, Obredna propoved (bogoslužcnjc) može da se sastoji čak i od osam posebnih faza, a da ne pominjemo činjenicu da može biti potrebno da se mnoge od njih, radi naglašavanja, moraju ponoviti dva ili tri puta. Obred se otvara sa potpunim Ritualom teranja, koji je već naveden, kako bi se dobio potpuno čist i pročišćen prostor za rad. Zatim obično sledi opšte prizivanje ili Molitva Gospodaru Univerzuma. Onda počinje preci­ zan rad. Trebalo bi da bude prisutno prizivanje Boga koji upravlja operacijom, rccitovanjc poziva Arhandelu ili Anđelu, praćeno sna­ žnim zaklinjanjem Duha ili Inteligencije da se pojavi u vidljivom ob­ liku. Njegovo manifestovanje u Trouglu, u kome gori tamjan kao ponuda i sredstvo da mu se da telo, dočekuje se sa posebnom do­ brodošlicom. Potom sledi Dozvola za Odlazak, a Operacija se zat­ vara potpunim obrednim Teranjem. Predviđeno je da se u ovom poslednjem poglavlju da nekoliko primera za svaki od važnijih cik­ lusa rada, pri čemu će biti iznete one invokacijc koje autoriteti za ovu oblast smatraju školskim primerima. Priprema Hrama ili prostorije koja će se koristiti kao pozornica za izvođenje magijskih operacija, predstavlja jednu od najvažnijih uvodnih radnji kojima Teurgista mora da pristupi. Stalno korišćenje 260

6cdamnac6lo Pogjavjjc

posebne sobe u kojoj su glavne preokupacije bile upražnjavanjc Meditacije i ostale stvari uglavnom magijske prirode, samo po sebi već automatski posvećuje taj ograničen prostor za Veliko Delo, od­ bacujući sve neželjene i uznemiravajuće uticajc. Jednostavan oblik obreda osveštanja posebne komore za magijske potrebe može vrlo lako da se izvede uključivanjem rituala Pentagrama uz nekoliko aforizama iz Kaldejskih proročanstava, na primer u sledećem ritu­ alu. "Neka se Magičar okrene licem prema Istoku, i držeći crni dco Lotosovog štapa izgovori sledeće reči: H E K A S , H E K A S , E S T I B E B E L O I!

'Tada neka izvede Mali terajući ritual Pentagrama tako daje for­ miran Krug koji obuhvata površinu ćele Komore, nakon čega štap treba položiti na Oltar. Pročistiti spoljašnjc granice Kruga vodom, govoreći: "Otuda pr­ vo Sveštenik koji upravlja delima Ognja mora da poprska svet vo­ dom glasno ječećeg mora. Pročistiti ih vatrom, govoreći: 'I kada, pošto prikaze su iščezle sve, Ti ugledaš taj Oganj Sveti, što oblika nema, što kao strela stremi i ševa, kroz skrivene dubine univerzuma. Ti počuj Glas Ognja!’ Zatim ponovo uzmi Lotosov štap za belu stranu, i ponovi Mo­ litvu: 'Neka si svet Ti Gospodaru Univerzuma. Neka si svet Ti Koga Priroda nije stvorila. Neka si svet Ti Svevišnji i Svemoćni, Gospodaru Svctlosti i T am e.'" Odmah nakon što su početna teranja izvedena, a neposredno prc početka Obreda, uputno je izvesti Prizivanje Višega. Upravo kao što će niži težiti onome sto je iznad, isto se tako pretpostavlja da će viši težiti ujedinjenju s onim što je ispod. Da bi Obred bio uravnotežen, prizivanje Više Volje - bez obzira da li se shvata kao Augoeides ili Gospodar Univerzuma - smatra se neizostavnim delom svake ope­ racije. Molitva koja sledi prvi put se javlja u Franc Hartmanovom delu Tajni simboli Rozenkrojcera i predstavlja jednu od najelokvcnt-

261

Drvo Života

nijih i najuzvišenijih himni, podesnih za pomenutu svrhu, ikada napisanih: "Večna i Univerzalna Fontano Ljubavi, Mudrosti i Sreće; Pri­ roda je knjiga u kojoj Tvoj karakter zapisan, i niko je ne može pročitati ako nije pohađao Tvoju školu. Zato su naše oči uprte u Tebe, kao što su oči sluge uprte u ruke njegovog gospodara i gospo­ darice, od kojih đobijaju darove. O, Ti, Gospodaru Kraljeva, ko je taj koji Te ne ccni neprestano i zauvek svim svojim srcem? Jer sve u univerzumu dolazi od Tebe, iz Tebe, pripada Tebi i mora ponovo da Ti se vrati. Sve što postoji neminovno će potpasti pod tvoju Ljubav ili Tvoj Bes, Tvoju Svetlost ili Tvoju Vatru, i sve bilo daje dobro ili zlo, mora služiti u Tvoju slavu. Samo ti si Gospodar, jer Tvoja Volja je vrelo svih moći koje pos­ toje u Univerzumu: niko ne može izmaći Tebi. Ti si Kralj Sveta, tvoj dom je na Nebesima i u svetilištu srca čestitoga. Univerzalni Bog, Jedan Život, Jedna Moć, Ti Sve u Svemu, izvan moći izražavanja i poimanja. O Prirodo! Ti nešto iz ničega, ti simbolu Mu­ drosti! U Sebi sam ništa, u Tebi sam ja ono što Ja jesam. Ja živim u Tvome Ja načinjenom od ničega; živi u meni i izvedi me iz područja mene u Večnu Svetlost." U Svetoj Magiji Abramelina Maga, Abraham Jevrejin strogo vodi računa da ne da ni jednu molitvu niti prizivanje, savetujući da su najbolja prizivanja ona koja pojedinac napiše tako da odgovaraju njegovim ličnim potrebama. Međutim, na stranicama svoje knjige on daje Molitvu koja je pogodna, kao i prethodna rozenkrojccrska, za otvaranje Obreda kako bi se uzdigao um Magičara, i kako bi se privukla božanska nadahnuća da blagoslove delo koje se izvodi. "O Gospode Bože, Milostivi, Dobri, Strpljivi, Najblaži i Najvelikodušniji, koji daruješ svoju miloštu na hiljade načina i hiljadama generacija; koji zaboravljaš nepravde, grehe i prestupe ljudi, u čijem Prisustvu niko nije nevin; koji prenosiš grehe očeva na sinove i nećake i treću i četvrtu generaciju; znam svoje slabosti i da nisam vredan da se pojavim pred Tvojim Božanskim Dostojanstvom, čak ni da molim i prcklinjcm Tvoju Dobrotu i Milost i za najmanju Pažnju. Ali, O Gospode nad Gospodima, Izvor Tvoje Darežljivosti su tako ve­ liki da on Sam zove one koji su posramljeni zbog svojih grehova, i ne 262

Sedamnaesto Pogjavlje

usuđuju se da priđu, i poziva ih da piju Tvoju Miloštu. Stoga, o Gospode Bože, sažali se na mene i skini sa mene sve moje prestupe i zlobu; očisti moju dušu od svih nečastivih greha; obnovi moj duh u meni i osnaži ga, tako da postane dovoljno jak da može sa shvati Misteriju Tvoje Milosti i Blaga Tvoje Božanske Mudrosti. Pomaži me i Uljem Tvog Miropomazanja, kojim si posvetio sve Tvoje Proroke, i pročisti u meni sve što pri­ pada mani kako bih bio dostojan Razgovora Tvojih Svetih Anđela Čuvara i Tvoje Božanske Mudrosti, i podari mi Moć koji si dao Tvojim Prorocima nad svim zlim Duhovima." Verovatno je jedna od najlepših uvodnih molitvi za koje zna pi­ sac ove knjige ona koju je napisao Alister Krouli. Ona se javlja u mističnom komadu pod imenom Brod, i sastavljena je prc mnogo godina. U njoj nema bilo koakvog neprijatnog uplitanja metafizike, prisutnog u drugim molitvama, koji mogu da vredaju filozofska osečanja čoveka. Kako je napisana u stihovima, njeno dejstvo je ku­ mulativno, čineći da se mnogo lakše dodc do ushićenja: "Ti koji si ja, izvan svega što ja jesam, Ti koji ni prirode ni imena nemaš, Koji jesi i onda kad sve sem Tebe nestane, Ti, središtu i tajno Sunca, Ti, skriveni izvoru svega znanog i neznanog Ti usamljeni, Jedini, Istinski Ognju unutar stena, koji umnožavaš i rađaš izvore i seme Života, Ljubavi, Slobode i Svetla, Ti izvan moći govora i vida, Tebe prizivam, moj tinjajući Ognju Koji se rasplamsavaš jačinom mojih težnji. Tebe prizivam, stanovniče srca, Tebe središtu i tajno Sunca, I tu najsvetiju tajnu Čiji sam nosilac ja. Pojavi se, najsramotniji i najmiliji, Kao što je zakonito nalaže, U Tvome detetu.

263

Drvo Života

Jer Ocu i Sinu, Sveti Duh pravilo je, Muško-žensko, suštinski jedno, Muško biće odeveno ženskim oblikom. Slava i obožavanje u visinama, Tebi Golube, koji čoveka do božanstva dižeš, Da bi on kraljem bio, U proletnjem suncu posle zimske oluje. Slava i obožavanje Tebi, 2ivotni soku pepela sveta, čudesno drvo! Slava Tebi iz Pozlaćene Grobnice, Slava Tebi iz Iščekujućc Materice, Slava Tebi iz zemlje nepoorane! Slava Tebi iz nevinosti zavetovane! Slava Tebi istinskom Jedinstvu Sazdanom od Večnog Trojstva! Slava Tebi, Oče i Majko, Sopstvo, ja sam koji jesam! Slava Tebi, večno Sunce, Tebi Jedno u Trojstvu, Tebi Trojstvu u Jedinstvu! Slava i obožavanje Tebi, 2ivotni soku pepela sveta, čudesno drvo! U spisima najistaknutijeg platoniste, Tomasa Tejlora, mogu se pronaći neki dobrodošli primeri himni i prizivanja koji su podesni za magijske svrhe. U stvari, Tcjlor je 1787. godine preveo jedan tom sa grčkog pod nazivom Mistične Orfejeve himne u kome se nalaze prizi­ vanja upućena gotovo svakom od glavnim Bogova. Otuda će za stu­ denta Tcurgijc ova knjiga predstavljati najveću pomoć u praktičnom radu, naročito kada se ima u vidu činjenica da je Tcjlor smatrao da je sadržaj ove knjige korišćen u Eleusinskim misterijama. Ovde se nalazi izvanredna Himna Nebesima, koja pripada tipu opšte molitve koja prethodi Obredu, a kojoj za ovu svrhu nema premca. "O veliko Nebo čiji moćni sklop ne zna za preskok, Oče svega iz čega je svet proistekao, 264

Sedamnaesto Pogjadjc

Čuj, darežljivi roditelju, izvoru i kraju svega, Koji večno kružiš oko ove lopte; Nad Bogovima, čije zaštitničke sile okružuju Ceo svet večno trajućim vezama; Čije štedre grudi i kružni navoji Strašnu neminovnost prirode sadrže. Eteričan, zemaljski, čiji svakovrsni sklop Ažuran, pun formi, nijedna sila ne može ukrotiti. Svevideći izvoru Saturna i vremena, Zanavek blagosloven, uzvišeno božanstvo. Naklonjen novoj mističkoj iskri Kruniše njene želje božanskim životom." U istom tomu nalazi se i Himna Majci Bogova, koja se kao prizi­ vanje može koristiti gotovo na isti način kao i prethodna kao uvodna molitva u stvarnu obrednu radnju. To je štivo koje zavređuje da bude navedeno: "Majko Bogova, hraniteljice svih, pogledaj na mene Prepoštovana, i usliši molitvu moju. Uprestoljena na kočiji, koju vuku lavovi, Od svemoćnih lavova, snažnih i okretnih, Ti upravljaš skiptrom božanstvenog dela, I središte sveta, glasovito, znano, Tvoje je samo. Kako je želja Tvoja, svi smrtni stvorovi, Svoju stalnu hranu Tvojom dobrotom dobijaju. Iz Tebe more i svaka rcka ističe. Najbolje i izvor bogatstva je Tvoje ime za nas Za smrtnog čoveka radost sa bude ljubazan; Jer svako dobro koje dajeTvoja duša raduje. Dođi, svemoguća moći, blagoslovi naša dela, Blagosloven, zanavek, Frigijski Spasitelju, dođi, Saturnova velika kraljice, radujući se u gozbi, Nebeska carice, drevna i večna nevesto života, Pomamo nadahnuća; pruži svoju pomoć onom koji te moli; S radošću pogledaj na sjaj tamjana i zadovaljna budi žrtvom koja ti je darovana." 265

Divo Života

Molitva koja sledi je preuzeta iz obrednog prizivanja Svetog Anđela Čuvara koji je izveo pokojni Alen Benet, jedan od Adepata Zlatne Zore, prc nego što je pristupio Budističkoj Sagi i postao Bikhu Ananda Meteja: "Neka si slavljen Ti, Gospodaru mog Života, jer Ti si mi dozvolio da tako duboko uđem u Svetilište Tvoje Neizrecive Misterije; i udostoji me manifestovanja nekog malog dela Slave Tvoga Bića. O čuj me Anđele Boga Velikoga; čuj me i primi moju molitvu! Obdari me da mogu da podržim Simbol Samo-žrtvovanja: i podari mi moć shvatanja mrvice koja bi me dovela bliže Tebi! Nauči me, zvezdani Duše, sve više i više o Tvojoj Misteriji i Tvojoj Vladavini; učini da svakim danom i satom budem sve bliže i bliže Tebi! Dozvoli mi da pomognem u Tvojoj patnji kako bih jednoga dana mogao da učest­ vujem u Tvojoj Slavi, onog dana kada Sin Čoveka bude prizvan pred Gospodara Duhova i Njegovo Ime u prisustvu Bogova! I za taj dan, nauči me samo jednu stvar: kako da od Tebe naučim Misterije Više Magije Svetlosti. Kako da dobijem od Stanovnika u blistavim Elementima njihovo znanje i Moć: i kako najbolje da upotrebim ovo znanje da bih pomogao svojima bližnjima. I na kraju, molim Te, dozvoli da bude uspostavljena veza između nas; kako bih uvek mogao da tražim i tražeći dobijem pomoć i savet od Tebe koji si suština moga sopstva. I pred tobom obećavam i zaklinjcm se da ću kroz pomoć koju mi pruži On koji sedi na Svetom Tronu tako pročistiti svoje srce i um da se jednoga dana istinski mogu sjediniti s tobom koji su Uistinu moj Viši Duh, moj Vladalac, moj Vodič, moj Gospodar i Kralj!" I premda je oblik gnostičkih prizivanja veoma dobro poznat onima koji proučavaju Magiju i Misticizam , ipak bih želeo da prikažem jedan izuzetno dobar primer koji potiče iz Brusovog pera. Sadrži veliki broj zazivanja varvarskih imena, a izrekao ga je I Iristos radi pročišćenja Svojih sledbenika: "Čuj me, o, moj Oče, Oče sveg Očinstva, Beskrajna Svetlosti, učini ove moje učenike dostojnima da prime Vatreno Krštenje, oprosti im grehe, očisti nepravde koje su počinili svesno ili nesvesno, one koje su počinili od svog najranijeg detinjstva pa do današnjeg dana, njihove nepromišljene reči, njihov zao govor, nji266


hovo lažno svedočenje, njihove krade, njihove laži, njihove klevete, njihov razvrat, njihovu preljubu, njihovu lakomost, njihovu škrtost, i sve grehe koje koje su mogli počiniti, poništi ih, pročisti ih od njih, i dozvoli da ZO RO K O TH O RA dođe u tajnosti i donese im Vodu Vatrenog Krštenja Device Blaga. "Čuj me, Oče moj: prizivam Tvoja Nepodmitljiva Imena Skrivena u Eonima zanavek. AZARAKAZA AAMATHKRATITATH lOlOIO ZAMEN ZAMEN ZAMEN IAOTH IAOTH IAOTH PHAOPH PHAOPH PHAOPH KHIOEPHOZPE KHENOBINYTH ZARLAI LAZAREAl LAIZAI, AMEN AMEN; ZAZ1ZAYA NEBEOYNlSPH PHAOMY PHAOMY PHAOMY AMOYNAl AMOYNAl AMOYNAI AMEN AMEN AMEN ZAZAZAZI TEAZAZA ZOTHAZAZAZA. Čuj me, Oče moj, Oče svih očinstava, Beskrajna Svctlosti, prizivam Tvoja Nepodmitljiva Imena jer u Eonu Svctlosti ZOROKOTHARA treba da mi donese Vodu Vatrenog Krštenja od De­ vice Svctlosti, kako bih na kraju mogao da pokrstim moje slcdbcnikc. Počuj me, Oče moj, Oče sveg Očinstva, Beskrajna Svctlosti, kako bi Devica Svctlosti mogla da dodc i pokrsti moje učenike Vatrom, kako bi im oprostila grehe, pročistila njihove nepravde, jer prizivam Tvoje Nerpoclmitljivo Ime koje je ZOTHOOZA THOITHAZZAOTII AMEN AMEN AMEN. Čuj me i ti, o, Device Svctlosti, o Sudijo Istine, oprosti grehe mo­ jih učenika; a ako im, o, Oče moj, poništiš nepravde njihove, da li bi mogli postati baštinici Kraljevstva Svctlosti, i tada izvedeš čudo nad kadionicama ovog slatkog miomirisa." Pridošlici je potrebno samo malo domišljatosti da napravi potrebne izmene u ovim ritualima i da ih prilagodi svojim potre­ bama. Ovde promena u izgovoru, tamo u reči, i rezultat je lični rit­ ual. Isto važi i za rituale iz Knjige Mrtvih , od kojih su mnogi lirski i hvalospevni. U CLXXXII poglavlju dato je kratko Prizivanje, u kome je Tot predstavljen kao onaj koji se identifikovao sa preminu­ lim. "Ja sam Tot, savršen zapis, čije su ruke čiste. Ja sam gospodar čistote, uništitclj zla, zapis dobra i istine, a ono čega se ja gnušam je greh. Blagoslovcn sam, jer ja sam pero boga Ncb-cr-thera, gosodara zakona, koji je podario reč mudrosti i razumevanja, i čiji govor vlada dvostrukom zemljom. Ja sam Tot gospodat pravednosti i istine, koji 267

Drvo Života čini da slab p o b cđ u jc, a da o n a j k oji s c sveti ja d n o m e i o n aj koji mu se su p ro tstavlja n e bu de u pravu. J a rasip am tam u! J a u k lan jam o lu je , i d onosim v cta r u U n -N c fc r, divni p o v ctarac scv crn o g vetra , o n a k o ncžan kakav j e kada izađe iz u tro b e svoje m ajke. J a ga navodim da uđ e u skrivena stan išta, a on ć e oživeti dušu N e p o k re tn o g -S rca , U n -N cfe ra , sin a N uit, H oru sa p o bed n ik a!" N ep o treb n o je reći da sc prilikom k o rišćen ja nav ed en og prizi­ van ja m agijski p re u zela O b lik B o g a T o ta , a sam ritual n ab raja neke kvalitete i m oći ovog B o g a , č ije rcc ito v a n jc pom aže u sjed in jen ju i m ešanju su p stanci. R itu a l koji j e nav eo E . A . V alis B ad ž u Egi­ p a ts k im B ogovim a, a u p otrebljavan je za prizivanje O zirisa, p red ­ stavlja d a lek o b o lji p rim er. B ilo j e p o treb n o da sc d o n ek le preured i, budući da je b io p red u g ačak i raštrkan na više m esta. "Z d ravo da si, gospod aru O zirisu . Z d ravo da si, gospodaru O zi-risu. Z d rav o da si, gospod aru O zirisu. Z d ravo, zd ravo, prelepi d eča če, dođi od m ah u svoj h ram , j e r te ne vidim o. Z d rav o , prelep i d eča če, dodi u svoj hram , i nauci noć kada od eš od nas.

Zdravo da si, ti koji vodiš iz sata u sat, koji sc povećavaš izuzev u nje­ govo doba. Ti si uzvišeni lik svog oca Tcncna, ti si skrivena esencija koja dolazi iz Atuma. O, ti Gospodaru, o ti Gospodaru, koji si mnogo veći nego što je to tvoj otac, O, ti najstariji sine utrobe tvoje majke. Vrati nam sc sa onim Što ti pripada, i mi ćemo te prigrliti; ne odlazi od nas, o, ti prelepo i voljeno lice, ti liku Tencna, ti muževni, ti gospodaru ljubavi. Dodi u miru, i dozvoli nam da vidimo, našeg Gospodara... Zdravo da si, Prinče, koji dolaziš iz utrobe... praiskonske majke. Zdravo, Gospodaru mnoštva aspekata i stvorenih obličja, zlatni krugu u hramovima; gospodaru vremena, darodavče godina. Zdravo, gospodaru života za svu večnost; gospodaru miliona i milijardi, koji sijaš i dok sc uzdižeš i kada zalaziš. Zdravo da si, gospodaru užasa, ti moćnice straha i trepeta. Zdravo da si, gospodaru mnoštava aspekata, muškog i ženskog; ok­ runjen si Belom Krunom, ti Gospodaru Krune Urcrcr. Ti sveta Bebo Hcr-hckennua, ti sine Raov, koji sediš u arci staroj Milionima godina, Vodiču Ostatka! Dodi na tvoja skrivena mesta. 268

(Sedamnaesto Pogjavljc

Zdravo da si, ti koji si samostvorcni.. Zdravo da si, ti čije je srce mirno, dođi u svoj grad. Ti miljeniče bogova i boginja koji uranjaš u Nu, dođi u svoj hram; ti si u Tuatu, primi svoje žrtve... Zdravo da si ti, sveti cvete Velike Kuće. Zdravo da si ti, koji donosiš sveto uže barke Sekti; ti Gospodaru Barke Hcnu koji ob­ navljaš svoju mladost na skrivenom mestu, ti savršena Dušo... Z dra­ vo da si, ti skriveni, koga čovečanstvo zna. Zdravo! Zdravo! Ti koji sijaš nad njim koji je u Tuat-u i poka­ zuješ mu Disk, ti Gospodaru Krune Atef. Zdrano da si, moćničc užasa, ti koji ustaješ u Tebi, koji cvctaš zauvek. Zdravo da si, ti živa dušo Ozirisa okrunjena dijademom sa mcsccom." Još jedan ritual iz egipatskih izvora predstavlja Himna AmonRaa, a preuzeta je sa čuvenog Haris Magijskog Papirusa. "O Amonc skriven u središtu njegovog oka, duhu koji sijaš u sve­ tom oku, posvećen Svetim Promcniteljima, onima koji nisu poznati! Blistavi su njegovi oblici skriveni bljcštavilom Svetlosti. "Mistcrijo Misterija, Skrivena Misterijo, Zdravo da si Ti u sre­ dištu nebesa. Ti, koji si Istina, donco si bogove. Znaci Istine su u tvom misterioznom svetilištu. Ti si učinio da tvoja majka Meron počne da šija. Ti si pustio obasjavajućc zrake. Ti obavijaš zemlju svo­ jom svetlošću dok se ne vratiš u planinu koja je Zemlja Akera. Ti si onaj koji se obožava u vodama. Plodna zemlja te obožava. Kada tvoja coriEgc prede na skrivenu planinu divlja životinja se diže u svom brlogu, duhovi istoka te slave, oni se boje svetlosti tvoga diska. Duhovi Khenaka ti klikću kada tvoja Svctlost obasja njihova lica. Putuješ preko drugog neba preko koga tvoji neprijatelji ne mogu proći. Vatra tvog srca napada čudovište Ha-her. Peti Teštu čuva vode oko tvoje barke. Ti određuješ boravište čudovišta Ounti, koje je Nubti posekao svojim mačem. 'Т о je Bog koji je u svom besu preoteo nebo i zemlju. Njegova sposobnost da uništi svoje neprijatelje je moćna. Njegovo koplje je instrument smrti za čudovište Oubnro. Ščepavši ga iznenada potlačio gaje; načinio se njegovim gospodarom i primorava ga da se vrati u svoje stanište; zatim mu proždire oko i tu je njegova pobeda; po­ tom čudovište guta živi plamen; od glave do stopala svi njegovi do­ lovi gore u toj vatri. Ti donosiš svoje sluge na nebo sa povoljnim 269

Drvo /ivola

vctrom. Pod tobom, vctrovi nalaze mir. Tvoja barka sc raduje, tvoji putcvi su prošireni, jer ti si pobedio puteve tvorca zla. Plovite, zvczde lutalice! Plovi na sjajnim zvezdama; ti koji lutaš na vctrovima! Jer ti se odmaraš u nedrima neba, tvoja majka te grli; kada dodeš na zapadni hofizont zemlja diže ruke da bi te primila. Tebe koga obožava sve što postoji!" Poslcdnjih nekoliko redova, kao što će sc primeliti, na daleko višem su pesničkom nivou od većeg dela prizivanja. Ovo je izuzetno dobar zavešetak. Proučavanju ovih rituala trebalo bi posvetiti dosta vremena, a iz njih se može steći uvid i izvući dosta toga što sc odnosi na filozofiju u svetlu principa Kabale. Sada već opšte poznati ritual "Prizivanje Nerođenog" po mišlje­ nju pisca ove knjige, verovatno je jedan od najboljih rituala za koje on zna. Najraniji njegov zapis nalazi se u radu Čarlsa Viklifa Gudvina, Fragment grčko-egipatskog Rada u Magiji, objavljenom 1852. godine za Kcmbridžsko društvo za starine. Nakon reprinta s kraja osamstodevedesetih koji je uradio Budž u svojoj Egipatskoj Magiji, s ritualom sc upoznaje veliki broj poklonika Teurgijc, a pažljivo su ga sređivali i razrađivali iskusni Magičari. Ovo što sledi je savršenija verzija: "Tebe prizivam, Nerođeni. Tebe koji si stvorio Zemlju i Nebesa. Tebe koji si stvorio Noć i Dan. Tebe koji si stvorio Tamu i Svetlosti. Ti si Osorronofris; Koga nikada nijedan čovek nije video. Ti si Iabas. Ti si Iapos. Ti si odvojio pravedno i nepravedno. Ti si načinio žensko i muško. Ti si stvorio Scmc i Plod. Ti si učinio da se ljudi vole i da sc mrze. Ja sam Mošch* tvoj Prorok Kome si poverio tvoje Misterije, ob­ rede Izraela. Ti si načinio vlagu i sušu i to što hrani sve stvorene stvari. Čuj me, jer ja sam Anđeo Parfo Osorronofris-a; to je Tvoje Pravo Ime, preneto Prodocima Izraela. Čuj me: Ar: Thiao: Rhcibct: Athclcberscth: A; Balatha: Abeu: Ebeue: Fi: Thitasoc: Thiao,_____ *

Ovde Magičar može da ubaci svoje ime i mesto u magijskoj hijerarhiji.

270

Sedamnaesto Poglavlje

Čuj шс, i učini sve Duhove pokorne meni; tako da svaki duh Ne­ ba i Etira; na Zemlji pod Zemljom; na suvom tlu i u Vodi; Kovitlajućeg Vazduha i Plamtećeg Ognja, da svaka Čarolija i Pošast Boga pokorni budu. Prizivam Tebe, Strašni i Nevidljivi Bože, Koji Boraviš u Praznini Duha: Argogorobrao : Sothou : Modorio: Falarthao : Doo : Apć: Nerođeni. Čuj me, i učini sve Duhove pokorne meni; tako da svaki duh Ne­ ba i Etira; na Zemlji pod Zemljom; na suvom tlu i u Vodi; Kovitlajućcg Vazduha i Plamtećeg Ognja, da svaka Čarolija i Pošast Boga pokorni budu. Čuj me: Roubiaro : Mariodam : Balbnabaoth: Assalonai: Afnaio; I; Thotcth: Abrasar : Acoou: Išurc, Moćni i Nerođeni. Čuj me, i učini sve Duhove pokorne meni; tako da svaki duh Ne­ ba i Etira; na Zemlji pod Zemljom; na suvom tlu i u Vodi; Kovitlajućcg Vazduha i Plamtećeg Ognja, da svaka Čarolija i Pošast Boga pokorni budu. Prizivam Te: Ma: Barraio: Iocl: Kotha: Athorebalo: Abraoth! Čuj me, i učini sve Duhove pokorne meni; tako da svaki duh Ne­ ba i Etira; na Zemlji pod Zemljom; na suvom tlu i u Vodi; Kovitlajućcg Vazduha i Plamtećeg Ognja, da svaka Čarolija i Pošast Boga pokorni budu. Čuj me! Aoth: Abaoth: Basum: Isak: Sabaoth: Isa! To je Gospodar Bogova! To je Gospodar Univerzuma! To je Onaj koga se Vetrovi boje! Ovo je On, Koji je, načinivši Glas Svojom Zapovešću,Gospodar svih Stvari, Kralj, Vladar i Pomagač. Čuj me, i učini sve Duhove pokorne meni; tako da svaki duh Ne­ ba i Etira; na Zemlji pod Zemljom; na suvom tlu i u Vodi; Kovitlajućcg Vazduha i Plamtećeg Ognja, da svaka Čarolija i Pošast Boga pokorni budu. Čuj me: Icou: Pur; Iou: P u r : Iaot: Iaco: Ioou: Abrasar: Sabrium: Do: Uu: Adonaic: Ede: Edu: Angelos ten Theon: Anlala Lai: Gaia: Apc: Diarthanna Thorun. Ja sam On! Nerođeni Duh! sa vidom u Stopalima! Jaka i Be­ smrtna Vatra! 271

Drvo /ivola

Ja sam On! Istina! Ja sam On! Koji mrzi što se zlo čini na Zemlji! Ja sam On koji ševa i gromi. Ja sam On iz Koga je Pljusak Života Zemlje: Ja sam On, čija usta uvck plamte: Ja sam On: Stvoritelj i Ispoljitclj u Svctlosti. Ja sam On: Milost Sveta! "Srce Ovijeno Zmijom", Lcpota je moje Ime! Čuj me, i učini sve Duhove pokorne meni; tako da svaki duh Ne­ ba i Etira; na Zemlji pod Zemljom; na suvom tlu i u Vodi; Kovitlajućcg Vazduha i Plamtećeg Ognja, da svaka Čarolija i Pošast Boga pokorni budu. IAO: SABAO "Takve su reči!" Možda čak i bolji tip prizivanja Boga je ovo koje sledi. Postoje mnogi Tcurgisti koji mu daju prednost, kao tipu rituala, nad ovim prethodnim. Prizivanje Tota koje ću sada citirati zasniva se u mno­ gome na Knjizi Mrtvih, naročito na Poglavlju Dolazcćcg sa Danom i odeljku o svešteničkom obraćanju Pharoahu, koji je citirao Maspero. Međutim, ceo ritual ne delujc ni najmanje d a je sastavljen iz delova, budući d a je savršeno povezan, doslcdan i poletan. "O Ti Veličanstvo Božijc, Mudrošću-Krunisan Tahuti, Gospo­ daru Kapija Univerzuma, Tebe, Tebe prizivam! O, Ti čija je glava kao Ibis, Tebe, Tebe prizivam! Ti koji držiš u Tvojoj desnoj ruci štap Dvostruke Moći, i koji nosiš u tvojoj levoj ruci Ružu i Krst Svetlosti i Života, Tebe, Tebe prizivam! Ti čija je glava kao Smaragd, i čiji je Ncmis kao Noćno nebo plav, Tebe, Tebe prizivam! Ti čija je koža plamteće naranžaste boje kao da gori u peći: Tebe, Tebe prizivam! Gle, ja sam jučc, Danas i brat Sutrašnjice! Rađam se uvek iznova. Moja je neviđena moć koja iz Bogova izvire, koja daje život stanov­ nicima stražarskih kula Univerzuma. Ja sam onaj kočijaš Istoka, Gospodar Prošlosti i Budućnosti koji vidi vlastitom unutrašnjom svetlošću. Ja sam Gospodar Vaskrsnuća, 272

žcdamnačelo Pogjavjje

koji je došao iz mraka, i rodio sam se u Kući Smrti. O, vi dva božan­ ska sokola koja u vašim visinama Stražarite nad Univerzumom! Vi koji pratite mrtvačka nosila u Kuću Odmora, koji upravljate Raovim Brodom uvek se uspinjići na nebeske visine! Gospodaru Svetilišta koje stoji u središtu Zemlje! Gle! On je u meni i ja sam u Njemu! Moj je sjaj tamo gdc Ptah jezdi preko svog nebeskog svoda. Putujem visoko! Koračam ne­ beskim svodom Nu! Podižem svctlucavi plamen svetlošću mog oka, žureći uvek ka sjaju danju slavljenog Ra, dajući moj život stanovni­ cima na Zemlji. Ukoliko kažem dodite preko planina nebeske 9ode će poteći na moju reč. Jer ja sam otclotvorcni Raa; Kefra stvoren u mesu! Ja sam eidolon moga Oca Trnu, Gospodara Grada Sunca. Bog koji naređuje u mojim je ustima. Bog Mudrosti je u mome srcu. Moj jezik je svetilište Istine; a Bog sedi na mojim usnama. Moja reč se ispunjava svakoga dana, a želje mog srca se ostvaruju kao želje Ptah kada stvara. Budući da sam Večan sve dela u skladu sa mojim nacrtima, i sve se pokorava mojim rečima. Zato dođi u Mene iz Tvoga staništa u Tišini, Neizreciva Mu­ drosti, Sveluči, Svemoći. Tot, Hermes, Merkur, Odin. Bilo kojim imenom da Te zovem, Ti uvek Bezimen za Večnost još. Dođi, kažem, i pomozi mi i čuvaj me u ovom radu Umetnosti. Ti, zvezdo Istoka, koja si uvodio Magove. Ti koji si isti svepri­ sutni u Raju i u Paklu. Ti koji vibriraš između Svctlosti i Tame, uvek se penjući, uzdižući se, menjajući se, a opet uvek isti. Sunce je Tvoj Otac! Tvoja Majka je Mesec! V etar Te je rodio u svojim prsima: a Zemlja je uvek hranila ncpromenljivu Božanstvenost Tvoje Mlado­ sti. Čuj me, i učini sve Duhove pokorne meni; tako da svaki duh Ne­ ba i Etira; na Zemlji pod Zemljom; na suvom tlu i u Vodi; Kovitlajućcg Vazduha i Plamtećeg Ognja, da svaka Čarolija i Pošast Boga pokorni budu." Malo je današnjih studenata Magije koji znaju da je veliki neoplatonista, Prokulus, sastavio nekoliko himni i prizivanja. Nažalost, većina ih je izgubljena, a samo par ih je sačuvano i stiglo do nas. Tomas Tcjlor je preveo pet ovih himni, objavio ih 1793. godine u 273

Drvo Života

svom radu Pozdrav Bogovima i Svetu (Sallust on the Gods and the \Vorld). Svaka od njih pet je izuzetno dobra, i bilo bi dobro da se stu­ dent dobro upozna s njima. Da bih donekle pokazao kolika je nji­ hova vrednost, ovdc navodim Himnu Suncu: "Čuj zlatni Titanc! Kralju vatre uma, Vladaru svctlosti; Tvojoj veličini pripada Ključ divini sveg vrela života Harmonične struje sipaš sa visina Neštcdicc punce taj svet materije. Čuj! Ti što sc dižeš iznad vcčnih ravni 1 u svetom srednjem krugu zemlje vladaš Dok su sve stvari vladavinom volje Tvoje Uzbuđenjem uma, božanskom brigom, ispunjene. Zvczdanc vatre okružuju Tvoju snažnu vatru U neumornoj, nebeskoj igri, Nad širokim grudima zemlje razliva sc živa rosa. Tvojim stalnim i neprekidnim tokom Sati i godišnje doba sc stalno smenjuju A neprijateljski elementi svoje sukobe obustavljaju Čim ugledaju Tvoje divne zrake, veliki Kralju; Od božanstva neizrecivog i tajnog rođen... O, najbolji od bogova, blagoslovcni demonu krunisan vatrom Predstavo prirodinog svepodarujućeg dobra I vodiču duša u carstvo svctlostiČuj! i pročisti me od tragova krivice; I molitvu mojih suza primi, I izleči moje rane prepune otrovanc krvi; Kazna navučena grehom počinjenim I ublaži hitrinu, pronicljivog oka Svete pravde, beskrajnog vidika. Tvojim čistim zakonom, dušmaninom zla, Vodi moje korake i ulij Tvoju svetu svctlost Izobilno u moju zamagljenu dušu, Odagnaj pakosne i zloćudne senke 274

Sedamnaesto Pogjavijc

Mraka, prepune otrovnim boleštinama I moje telo pravom snagom obdari, Zdravljem, čije prisustvo predivan poklon nosi. Podari trajnu slavu; a može li sveta pažnja kojom bajnih kosa muze daruju, od davnina Sačuvana u mojim pobožnim precima, biti moja. Dodaj, ako Ti je to ugodno, svedarujući Bože, Stalno obogaćenje, nagradu pobožnosti; Jer svemoćna moć pohodi Tvoj tron Snagom ncizmernom i univerzuma vladavinom. A ukoliko okrećuća preslica usuda Zapreti iz zvezdane pređe pogubeljnu strašnom Tvoja zvučna koplja neodoljivu silu šalju. Pobodena pada ta preteča bolest." Želeo bih da dam još jedan primer Prizivanja koje pripada ovoj kategoriji, prc nego što pređem na primere rituala koji se koriste u obredima Zazivanja. Nažalost, moram da izostavim veliki dco nar­ ednog rituala, zbog prostora, jer ovo što će ovde biti dato samo je polovina njegove prave dužine. Napisao ga je Krouli, i objavio u svo­ jim Proročanstvima , a zasniva se na određenoj magijskoj formuli i dokumentima koji se koriste u Hermetičkom Redu Zlatna Zora. Ovoj izvanrednoj i vatrenoj molitvi nije potreban bilo kakav komen­ tar. "O Samobožanstveni! O, Moj Živi Gospodaru! Samosijajući plamenu, začet s one strane! Bezgrešni Bože! Hitgri jeziku vatre, Upaljen iz te ncizmerne svetlosti, Neograničen, ncpromcnljiv. Dođi, Moj Bože, moj voljeni, duhu mog srca, Srcu moje duše, bela dcvico Zore, Moja Kraljice svesavršena, Izađi Iz Tvog boravišta iznad Tišine Meni zatvoreniku, meni smrtniku, Zatočeniku ove gline: dođi, velim, meni, 275

D n o Života

Posveti moju oživelu dušu; pridi I dozvoli da slava Tvoja, Bože, obasja Podjednako i zemlju, Tvoj podnožnik... Ti Gospotski Anđelu moje Više Volje, Stvori u mom srcu ti finiju vatru Kako bih, O, Bože, shvatio još više 0 svetoj čistoti Tvoje božanske Biti!, O Kraljice, o, Boginjo moga života, Upali nezačetu, svctlucavu iskru Svesopstva! O, Sveti, sveti Supružničc Moje najbogolikijc misli, dođi! Velim, 1 ispolji se u Tvome verniku... Moje stvarno Sopstvo! Izađi, o, Ti Blistavosti, Omotan slavom Svetog Mesta Odakle Te zovem: Dođi k meni I prožmi moje biće, dok moje lice Blista odrazom svctlosti Tvoje, dok moje obrve Sijaju Tvojim zvezdanim simbolom; dok moj glas Dostiže Ncizgovorljivo; izađi, velim, I učini me jednim s Tobom; đa svi moji putevi Mogu svetlucati svetim uticajcm Kako bih zavredeo na kraju Da budem žrtvovan pred Bogom... Čuj me Ti! Eca, zodocarc, Iad, goho, Torzodu odo Kikale qaa! Zodacarc od zodameranu! Zodorje, lapc zodiredo Ol Noco Mada, das Iadapiel! Ilas! H oatahe Iaida! O krunisani zvezdanom svetlošću! okrilaćeni smaragdom Prostraniji od Neba! Duboko plave Boje vodenog bezdana! O, Ti plamenu Što bljeskaš kroz sve šupljine noći, 276

(Sedamnaesto Pogjavtp

Jezici čiji skaču iz ncizmernog G ore kroz svctlucave Ponore nemanifestovane Za neizrecivo! O, Zlatno Sunce! Vibrirajuća slavo moga višeg Sopstva! Čujem Tvoj glas kako odzvanja u Bezdanu: "Ja sam jedino Biće u dubini Tame: dozvoli da se uzdignem i opašem Da bih koračao stazom Tame: i mogao tako Stići do svetlosti. Jer iz Bezdana sam Došao pre mog rođenja: iz tih mračnih holova I tišine primalnog sna! A On, Glas Vremena, odgovori mi i reče: Gledaj! Jer ja sam On koji oblikuje U Tami! Zemaljsko Dete! svetlost zaista šija U tami, samo što mrak ne razume Zrak te posvećujućc svetlosti!" ... Ne ostavi me samog, O, Sveti Duše! Dođi k meni, Da me povučeš, i da me učiniš vidljivim; Ozirisa na svet koji plače; kako bih se Podigao iznad Krsta Bola I žrtvovao se, da bih uveo ceo ljudski rod I svaki klicu materije koja je živa, Čak i posle mene, do neizrecivog Carstva Svetlosti! O, sveta, sveta Kraljice! Učini da me Tvoja široka krila zaštite!... Ja sam Vaskrsenje i Život! Pomiritclj Svetlosti i Tame, Ja sam Spasitelj smrtnih stvari Ja sam Sila ispoljena u materiji. Ja sam Bog otelotvorena u mesu. Nalazim se gore, medu Bogovima. Ja sam svepročišćen kroz trpljenje. Svesavršen u mističnoj žrtvi, 277

Drvo Života

I spoznajom mog vlasitog Sopstva postadoh Jedno sa Večnim Gospodarima Života Uzdignut kroz kušnju je moje Ime. Spasitelj Materije je moje Ime... Vidim da Tama pada kao što munja pada! Posmatram Vekove kao kovitlavc bujice Moje prošlosti; i kao ruho stresam sa sebe slcpljcnc slojeve Vremena. Moje mesto je sigurno u Bezdanu iznad svih Zvezda i Sunaca. JA SAM, Vaskrsnuće i Život. Svet si Ti, Gospodaru Univerzuma! Svet si Ti, koga Priroda nije stvorila! Svet si Ti, Ogromni i Moćni! Gospodaru Tame i Bože Svctlosti!" U nekim od ranijih poglavlja već su pomenuta Dijeva Prizivanja i njihova moć. Ono što daje pečat ovim prizivanjima ili ključevima, kako su se zvali, u osnovnim crtama sastoji se u sledećem. Di i nje­ gov kolega Keli su dobili preko sto kvadrata ispunjenih slovima na način koji još niko nije uspeo sasvim da odgonetne. Di bi, na primer, imao pred sobom jednu ili više ovakvih tabli, po pravilu 49" х 49", neke potpuno ispunjene, neke sa slovima u svakom drugom kvad­ ratu, na pisaćem stolu. Scr Edvard Keli bi seo za ono što su nazivali Svetim Stolom i zurio bi u Magični kamen ili Kristal u kome bi, nakon izvesnog vremena, ugledao Anđela, koji bi štapom pokazivao uzastopno na slova na ovim kartama. Keli bi obaveštavao Dija na šta je Anđeo pokazao, na primer na kolonu 4, red 29, i tako dalje, očigledno ne pominjući slova, koja bi Di nalazio na tabli ispred sebe i beležio ih. Kada bi Anđeo završio sa svojim uputstvima, poruka bi bila prepisana unatraške. Anđeo je pokazivao pogrešnim rcdoslcdom jer se smatralo da bi bilo suviše opasno da se komunicira na di­ rektan način, budući d aje svaka reč imala takvu moć zazivanja da bi njeno direktno izgovaranje i pominjanje dovelo do zazivanja moći i sila koje u tom trenutku nisu bile poželjne. 278

Sedamnaesto PogJavijc

Prepisana unatraške, ova prizivanja bi se javila ispisana na jeziku koji su ova dva Magičara nazvala Enohijski. Daleko od toga da je predstavljao besmisleni žargon, imao je vlastita gramatička pravila i sintaksu, kao što se može videti kod Kasaubona koji je preveo mnoge ključeve. Mnogi smatraju ovaj jezik zvučnijim i impresivnijim čak i od grčkog i sanskrita, a engleski prevodi, premda na nekim mestima teško razumljivi, sadrže izvanredne delovc postojane doslcdnosti i lirske snage koje ne prcvazilazc mnoga pesnička dela, pa čak ni Biblija. Na primer: "Mogu li Krila Vetra razumeti tvoj glas Čudesni? O, vi Drugi od Prvih, kojima su goreći plamenovi okviri u dubini moje Čeljusti! Koje sam pripremio kao pehare za venčanje ili kao cvctovc u njihovoj lepoti za odaju Pravednih. Vaša stopala su jača od stenc: a vaši glasovi moćniji od mnoštva vetrova! Postali ste građevina kakve nema, sačuvana u umu Svemoćnog." Postoji devetnaest Ključeva; prva dva zazivaju element zvani Duh; sledećih šesnaest prizivaju četiri elementa, za svaki po četiri pododcljka; devetnaesti se može koristiti za prizivanje bilo kog od takozvanih Trideset Etira, izmenom jedne ili dve specijalne reči. Predlažem da pogledamo citat jednog od ovih Ključeva na enohijskom jeziku, nakon čega je dat i engleski prcvod: "Ol Sonuf Vaoresaji, gohu IAD Balata, elanusaha caclazod; sobrazod ol Roray i ta nazodapesad, Giraa ta maclpcrcji, das hocl ho qaa notahoa zodimezod, od comcmahc ta nobeloha giresam. Ćasarem ohorela caba Pire: das zodonurcnusagi cab: crcm Iadanahe. Pilac farazodem zodcrnurczoda adana gono Iadapicl das homotohe; soba ipamc lu ipamis: das solobo vepe zodomeda poamal, od bogira sai ta piapo Piamocl od Vaoan. Zodacarc, cea od zodameranu! odo cicale Oaa; zodorje, lapc zodiredo Noco Mada, 1lathahc IAIDA!" "Vladam nad vama reče Bog Pravde, u moći uzdignutoj iznad Nebeskog svoda Gneva, u čijim rukama je Sunce kao mač, a Mesec kao potpuno prodiruća Vatra; koji meri vaše Ruho usred svoga Plašta, i povezuje vas zajedno kao prste na svojim šakama. Vaša sedišta sam ukrasio vatrom okupljanja, i ulepšao odeću divljenjem. Vama sam napravio zakon koji upravlja Bogom, i preno vam Šibu, 279

Drvo Života

sa Škrinjom Znanja. Šta više, vi ste podigli glasove i zakleli se na pokornost i veru Njemu koji živeše i pobedivaše, koji nema početka, niti može inati kraja; koji sijaše kao plamen usred vaših palata i vladaše medu vama kao ravnoteža pravednosti i istine. "Pokrenite se, stoga, i pokažite se! Otvorite misterije vaše tvore­ vine. Budite dobri prema meni, jer ja sam sluga istog vašeg Boga; istinski Vernik Najvišeg." Premda su po pravilu rituali koje je dao Elifas Lcvi u nekoliko svojih spisa vrlo lošeg kvaliteta, i loša su preporuka sami sebi za praktičan rad, postoji jedan primetan izuzetak u njegovoj Transcen­ dentalnoj Magiji. Nazvao je ovaj ritual Molitva Siift ma: "Duše Svctlosti, Duše Mudrosti, koji daješ život i oduzimaš oblik svim stvarima; Ti pred kojim je život svakog bića samo senka koja se preobražava i para koja odlazi; Ti koji se penješ iznad oblaka i letiš na krilima vetra; Ti koji činiš da se sve što potiče iz Tebe i vraća u Tebe; beskonačna kretnja u večnoj stabilnosti, blagosoven da si zauvek! "Hvalimo Te, blagosiljamo Te u plovcćcm carstvu stvarne svct­ losti, senki, odraza i likova; a mi neprestano težimo prema Tvojoj ncpromcnljivoj i neprolaznoj veličanstvenosti. Mogu li zraci Tvoje inteligencije i toplina Tvoje ljubavi da se spuste na nas; kako bi onaj koji je nepostojan postao stabilan, kako bi senka postala telo, duh vazduha dobio dušu, i san se ostvario. Više ne bismo padali u iskušenje, već bi zauzdali krilatog ata zore i pratili smer večernjih vetrova kako bi našli utočište u Tvom prisustvu. O, Duše Duhova, o, večna Dušo Duša, o neuništivi Dahu Života, o, Stvaralački Dahu, o, Usta koja dajete i uzimate život svim bićima kroz plimu i oseku Tvog večnog govora, koji je božanski okean kretanja i istine!" Svi rituali koji slede bave se onom granom Magije koja zadire u Zazivanje Duhova, tako da nema potrebe da se ovde nešto više komentariše i objašnjava, s obzirom da je već dovoljno toga rečeno u poglavlju koje se bavilo ovom temom. Forma Drugog Zaklinjanja iz Gecije, u ovom radu najbolja od svih, glasi: "Zazivam te, zaklinjem te i naređujem ti, o, Ti duše N., da se po­ javiš i da se pokažeš u vidljivom obliku predamnom u ovom Krugu u plamenu i jasnih obrisa, bez bilo kakvog nedostatka ili izopačenosti, 280

Sedamnaesto PogJavije

imenom i u ime JAH-a i VAU-a, koje je Adam čuo i izgovorio; i ime­ nom Boga AGLA, koje je Lot čuo i sačuvao u svojoj porodici; i ime­ nom JOT-a koje je Jakov od Anđela s kojim se rvao čuo, i koga je oslobodio iz ruku Esua, svoga brata; i imenom ANAFAKSETON-a koje je čuo Aron i izgovorio i postao mudar; i imenom CABAOTA, koje je Mojsije izgovorio, i sve su se reke u krv pretvorile; i imenom ASER EH JEH ORITSTON, koje je Mojsije izgovorio, i sve su se reke ispunile žabama, i otišavši u kuće sve u njima uništile; i imenom ELION, koje je Mojsije izgovorio i bi velik grad kakav od početka sveta nije viđen; i imenom ADONAI, koje je Mojsije izgovorio, i došli su skakavci, koji su prekrili svu zemlju, i proždrali sve što grad nije uništio; i imenom ŠEMA AMATIA, koje je Džošua pozvao, i sunce je zastalo na svom putu; i imenom ALFA i OM EGA, koje je Danijel izgovorio i uništio Bela, i pokorio Zmaja; i u ime EMANUEL-a, čije je troje dece, Šadrah, Mešah i Abednega, pcvalo usred upaljene peći, i bilo spašeno; i imenom HAGIOS; i Pečatom ADONAI-a; i ISHIROS-om, ATANATOS-om, PARAKETLOSom; i O TEOS, IKTROS, ATANATOS i sa ova tri sveta imena AGLA ON TETRAGRAM ATON, ja te zaklinjcm i vezujem. Ovim imenima i svim drugim imenima ŽIV O G i ISTINITOG Boga, GOSPOD SVEMOĆNOG, isterujem te i naređujem ti. O, Duše N., čak i Njime koji je izgovorio reč i ona bi ispunjena, kome se sva stvorenja pokoravaju; i strašnim sudom Božijim; i ncizvesnim Stak­ lenim Morem koje se nalazi ispred božanskog Dostojanstva, moćno i snažno; sa četiri zveri ispred trona, koje imaju oči spreda i otpo­ zadi; vatrom koja okružuje tron; svetim Anđelima Neba; i moćnom mudrošću Boga; moćno te isterujem, da se pojaviš ovde preda mnom u Krugu, da ispuniš moju volju u svemu što mi se učini da treba; Pečatom BASDATEA BALDAKIA; i ovim imenom PRIMEUMATON, koje je Mojsije izgovorio i zemlja se otvorila i progutala Koru, Dathan i Abiram. Zato ćeš davati iskrene odgovore na moje zahteve, O, Duše N., i ispunićeš sve moje želje u onoj meri u kojoj si to sposoban da učiniš. Zato, dođi, vidljivo, miroljubivo i lju­ bazno, odmah bez odlaganja, da manifestuješ ono što želim, go­ voreći jasnim i savršenim glasom, razumno, tako da te razumem."

281

Drvo ŽivoUi

Baret u Magu daje donekle izmenjenu verziju ovog rituala. Iden­ tičan sa verzijom datom u Geciji do stiha koji pominje Koru, Dathan i Abiram, sa izuzetkom par neznatnih izmena, uglavnom u imenima, sledi ceo odeljak koji je jedinstven samo za Baretov ritual, a zbog varvarskih imena zastupljenih u njemu, zaslužuje da bude citiran: "I moćima tog imena PRIM EUM ATON, koje komandujc svoj vojsci nebeskoj, proklinjemo te, i lišavamo te tvoje službe, radosti i mesta, i vezujemo te na dno jame bezdanicc, da tu ostaneš sve do strašnog dana poslednjeg suda; i vezujemo te u večnu vatru, i u jez­ ero vatre pakla, sve dok se ne pojaviš pred ovim krugom da ispun­ javaš našu volju; zato dođite, imenima ADONAI, САВЛОТ, ADONAI, AMIORAM ; doditc, dodite, doditc, Adonai zapoveda; Sadai, najmoćniji Kralj Kraljeva, čijoj moći ni jedno stvorenje ne može da se odupre, neka vas najstrašnije progoni, dok se ne pok­ orite i ne pojavite ljubazno pred ovim krugom, neka kiše jada i neu­ gasiva vatra bude nad vama; zato, dodite, u ime Adonaja, Zabaota, Adonaja, Amiorama; dodite, dođite, dođite, šta vas zadržava? Po­ žurite! Adonai, Sadai, Kralj Kraljeva, vam naređuje: El, Ati, Titcip, Azia, Hin, Hen, Miosel, Ahađan, Vaj, Vaah, Eje, Eksc, A, El, El, El, A, Hau, Hau, Vau, Vau, Vau." Iz I lonoriusovih metoda uzeo sam sledećc prizivanje i malo ga skratio. To je zapravo zazivanje Duha Kralja Amaimona, koji je važio za jednog od Hijerarha u Geciji, a kako je njegova komemora­ cija po stilu hrišćanska, iznosim je kako bi mogla da se uporedi sa prethodnim ritualom, koji je po stilu jevrejski. "O, ti Amaimonu, Kralju i Vladaru Severnih predela, zovem te, prizivam, isterujem i zaklinjcm, pomoću moći Tvorca, i vrlinom vrlina, da mi pošalješ sada i bez odlaganja, Madacla, Bamlahea. Belema i Ramata, sa svim drugim duhovima tebi pokornim, u pristalom i ljudskom obliku! Na bilo kom mestu da si sada, dodi ovamo i ukaži počast koju duguješ istinskom živom Bogu koji je tvoj Tvorac. Izgonim te, prizivam te, i nad tobom uspostavljam najviše zapovedništvo putem svemoćnosti večno živog Boga, i Boga istini­ tog; pomoću svetog Boga i N JEG OV E Moći koji je rekao i sve stvari se stvoriše, čak na Njegovu svetu zapovest nastaše nebo i zemlja, sa svim onim što je u njima! Preklinjcm te Ocem, Sinom i Svetim 282

Sedamnaesto Po^javljc

Duhom, čak i Svetim Trojstvom, tim Bogom kome se ne možeš odupreti, pod čijom vladavinom ću te potčiniti: zaklinjcm te Bogom Ocem, Bogom Sinom i Bogon Svetim Duhom, Majkom Isusa Hrista, Bogorodicom i večnom Devicom, njenim svetim srcem, njenim blagoslovenim mlekom koje je Sin Očev pio, njenim najsvetijim tclom i dušom, svim delovima i udovima ove Dcvicc, svim patnjama, jadima, naporima i mukama koje je podnosila tokom cclog Njego­ vog života, svim njenim uzdasima, svetim suzama koje je prolila dok je njen dragi Sin tugovao pre nego što je dopao muka Njegovih i dok je bio raspet na Krstu, svim svetim stvarima ponuđenim i učinjenim, i svim drugim, kako na nebu tako i na zemlji u čast našeg Spasitelja Isusa Hrista, i Blagoslovcnc Marije, Majke Njegove, i svime što je nebesko. Zaklinjcm te Svetim Trojstvom, znakom Krsta, najdragoccnijom krvlju i vodom koje su istcklc iz Isusa, znojem koji je istekao iz tela Njegovog, kada je rekao u Maslinjaku: "Oče, ako je volja tvoja, neka me ova čaša mimoiđe"; Njegovom smrću i mukama, Nje­ govim pogrebom i vaskrsnućem, Njegovim uspećem, zaklinjcm te dalje vencem od trnja koji je postavljen na Njegovu glavu, krvlju koja je tekla iz njegovih stopala i ruku, ckscrima kojima je bio priko­ van na Krst, svetim suzama koje je prolio, svime što je voljno propa­ tio iz prevelike ljubavi prema nama, svim udovima našeg Spasitelja Isusa Hrista. Zaklinjcm te sudom živih i mrtvih, Evanđeljem našeg Spasitelja Isusa Hrista, Njegovim propovedima, Njegovim kazivanjima, svim Njegovim čudima, detetom u povoju, plačem deteta rođenog iz najčistije devičanske utrobe svoje majke, veličanstvenim zalagan­ jem Dcvicc Majke našeg Spasitelja Isusa Hrista, i svime što je Božijc i Presvete Majke, kako na nebu tako i na zemlji. Zaklinjcm te, o, ti veliki Kralju Amaimon-u, Svetim Anđelima i Arhanđclima, i svim blagoslovenim redovima Duhova, svetim patrijarsima i prorocima, i svim svetim mučenicima i ispovednicima, svim svetim devicama i nevinim udovicama, i svim Božijim Svecima." Vrlo sličan prethodno je i naredni ritual citiran iz Ključa Kralja Solomona. Međutim, to je Kabalističko prizivanje i ne sadrži baš nijedan hrišćanski element. Najinteresantnije u njemu je da posle uvoda, svaki naredni stav je zazivanje imenom i kroz moć svake od 283

Drvo Života

deset Sefira Drvcta Života. Ovaj ritual je prvi ritual zazivanja u Ključu, a drugi je uistinu veoma sličan drugom zaklinjanju u Geciji. "O, vi Duhovi, vas zaklinjem Moću, Mudrošću i Vrlinom Božijeg Duha, nestvorcnim Božanskim Znanjem, ogromnom Božijom Milošću, Božijom Snagom, Vcličanstvenošću Božijom, Jedinstvom Božijim i Svetim Imenom EH EIEH , koren, stablo, izvor i poreklo svih drugih božanskih imena, odakle svi oni crpe svoj život i vrlinu koju je Adam prizvao, stekavši znanje svega što je stvoreno. Zaklinjem vas nevidljivim imenom JO D , koje označava i izra­ žava Jednostavnost i Jedinstvo Prirode Božanske, koje je Abel priz­ vao, zasluživši beg iz ruku svoga brata Kaina. Zaklinjem te imenom TETRAGRAM M ATON ELOHIM , koje izražava i označava Dostojanstvenost tako uzvišenog Veličanstva, da kada ga je Nojc izgovorio, spasao je sebe i zaštitio sebe i ćelo svoje domaćinstvo od Velikog Potopa. Zaklinjem te imenom Boga EL snažnog i prekrasnog, koji ozna­ čava Milost i Dobrotu Njegovog Božanskog Veličanstva, koji kada g aje Abraham prizvao , smatrao g a je vrednim iz Ura Kaldcjskog. Zaklinjem te najmoćnijim imenom ELOHIM GIBOR, koje po­ kazuje snagu Božiju, Boga svemoćnog, koji kažnjava zločine bez­ božnika, koji je traži i kažnjava nepravde očeva na potomcima njihovim u trećoj i četvrtoj generaciji; koga kada je Isak prizvao, zavredeo je da izvegne mač Abraham a oca njegovog. Zaklinjem vas i isterujem vas najsvetijim imenom ELOA VA-DAAT, koje je Jakob prizvao kada je bio u velikoj nevolji, i zavredeo je da ponese ime Izrael, koje označava Božiju Pobcdu, i bio je izbavljen od ljutnje Esaua, brata njegovog. Zaklinjem vas najmoćnijim imenom EL ADONAI CABAOT, koje znači Vojske Božijc, koje vladaju na Nebesima, koje kada je Jozef prizvao, zavredeo je da pobegne iz ruku svog Bratstva. Zaklinjem vas najmoćnijim imenom ELOHIM CABAOT, koje izražava sažaljenje, milost, veličanstvenost i znanje Božije, koje je Mojsije prizvao, i zavredeo je da izbavi narod Izrailjski iz Egipta, i ropstva Faraonskog. Zaklinjem vas najmoćnijim imenom ŠADDAI, koje označava činiti dobro svima; koje je Mojsije prizvao, i udarivši po Moru razde284

6cdamnac*lo PogJavljc

110 ga je na dva dcla po sredini, s leve i desne strane. Zaklinjem vas najsvetijim imenom EL KAI, koje je ime Živoga Boga, kroz koje se sjedinjuje s nama, i spasenje za nas stvara; koje je Mojsijc prizvao i sve vode su se vratile na svoje ranije mesto i potopile Egipćanc, tako da nijedan od njih nije uspeo da pobegne i odnese vesti u Zemlju Misirsku. Na posletku, zaklinjem vas sve, vas odmetničke Duhove, Najs­ vetijim Imenom Boga ADONAJ MELEK, koje je Jošua prizvao i zaustavio kretanje Sunca u svom prisustvu, kroz vrlinu Metratrona, njegove glavne Pojave; i trupama Anđela koji neprestano nose dan i noć, KADOŠ, KADOŠ, KADOŠ, ADONAJ ELOH IM CABAOT, što znači Sveti, Sveti, Sveti Gospodaru Nebeskih Vojski, Nebesa i Zemlja su Ispunjeni Tvojom Slavom; i sa Deset Anđela koja upra­ vljaju nad Deset Sefirota, kroz koje je Bog prcnco i proširio Svoj uticaj na niže stvari, koje su KETER, HOKMAH, BINAH, GEDULAH, GEBURAH, TIFA RET, NECAH, HOD, JESOD i MALKUT. Zaklinjem vas iznova, o, Duhovi, svim Imenima Boga, i svim Nje­ govim veličanstvenim delom; nebesima; zemljom; morem; svom dubinom Bezdana, i nebeskim svodom koji san Duh Božiji pokreće; suncem i zvezdama; vodama i morima, i svime što sadrže; vetrovima, vihorima i olujama; svim biljem, biljkama i kamenjem; svime što je na nebu, na zemlji i u svim Bezdanima Senki. Ponovo vas zaklinjem, i moćno vam zapovedam, O, Demoni, u kome god delu sveta da se nalazite, tako da nećete biti u stanju da ostanete u vazduhu, vatri, vodi i zemlji ili bilo kom delu univerzuma, 111 bilo kom prijatnom mestu koje bi vam se moglo svideti; već dođite odmah da ispunite našu želju i svim stvarima koje budemo zahtevali od vas da se pokorite. Iznova vas zaklinjem sa dve Tablice Zakona, sa pet knjiga Mojsijevih, sa sedam Gorućih Svetiljki Svećnjaka Božijeg pred licem Prestola Veličanstva Božijeg, i Svetinjom nad Svetinjama gdc je samo KOHEN HA-GODUL-u dozvoljeno da ude, što će reći, Ve­ likom Svešteniku. Zaklinjem vas Njime Koji je stvorio nebo i zemlju, i koji je skrojio to nebo na dlanu Svoje ruke, i opkolio zemlju sa tri Svoja prsta, 285

Drvo M ola

Koji sc nalazi iznad Kcrubimu i Scrafima, i Kcrubimom koji sc zove Kerub, koga je Bog stvorio i postavio da čuva Drvo Života, naoru­ žan plamtećim mačem, nakon sto je čovek isteran iz Raja. Ponovo vas zaklinjcm, Apostoli Božiji, Njime Koji je sam izveo velika čudesa, Nebeskim Jerusalemom; i Najsvetijim Imenom Boga od Četiri Slova, i Njime koji je prosvetlio sve stvari i šija nad svim stvarima svojim Prečasnim i Neizrecivim Imenom, EH EJEH AŠER A H EJEH , da dođete smesta u ispunite naše želje, ma kakve da su. "Zaklinjcm vas, i naređujem vam bespogovorno, O, Demoni, u bilo kom delu Univerzuma da sc nalazite, pomoću svih ovih svetih imena: ADONAJ, ЈЛН , HOA, EL ELOIIA, ELOHINU, ELOHIM , EH EJEH , MARON, KAPHU, ESCH, JNNON, AVEN, AGLA, IIA ZO R, ЕМ ЕТИУШ ARARITHA, JOVA HAKABIR MESSIAK, JONAH MALKA, EREL KUZU, MATZPATZ, EL ŠADAJ; i svim Svetim Imenima Boga koja su zapisana u krvi na snaku večne alijanse. Zaklinjcm vas iznova ovim drugim imenima Boga, Najsvetijeg i nepoznatog, od čijih Imena strepite svakodnevno; BARUK, BAKURABON, PATAKEL, ALKEEG H EL AKUAHI, H O M ORIO N , EH EJEH , ABBATON, HEVON, KEBON, OJZROJM AS, HAI, EH EJEH , ALBAMAHI, ORTAGU, NALE, ABELEH, JE ZE; da dođete brzo i bez odlaganja u naše prisustvo sa svih strana i svih klima sveta odakle god da ste, da izvršite sve što vam naredimo u Veliko Ime Boga." Agripina de Occulla Philosophia sadrži nekoliko kratkih rituala za svakodnevno korišćenje, od kojih je svaki posebno namenjen za­ zivanju entiteta koji sc podudaraju sa određenim danom. Na primer, ritual za Nedelju glasi: "Zaklinjcm te i potvrđujem, vama snažnim i svetim anđelima Boga, u ime Adonaja, Ejc, Ejc, Eja, koji je bio, koji jeste i koji će biti Ejc, Abraj; i u ime Sadaj, Kados, Kados, Kados, koji sedi visoko nad kerubinima; i velikim imenom Boga samoga, koji je moćno i snažno uzdignut iznad svih nebesa; Eje, Saraje, koji je stvorio svet, nebo, zemlju, more i sve što je u njima, prvoga dana, i obeležio ih svojim svetim imenom Paa; i imenima anđela koji vladaju u četvrtom nebu, i služe najmoćnijeg Salamia, Anđela velikog i časnog; i imenom njc286


с

govc zvezde, koja je Sol, i njegovim znakom, i nepojmljivim imenom Živoga Boga, i svim navedenim imenima, zaklinjem te, Mihaelc, O, veliki Anđele! koji si poglavar ovoga dana; i imenom Adonaj, Boga Izraela, zaklinjem te, O, Mihaele! da radiš za mene, i ispuniš sve moje zahteve shodno mojoj volji i željama u mojoj parnici i poslu." Kada se tokom obreda Zazivanja pojave očiti znaci da je došlo do manifestovanja Duha, kada se dim mirisnih smola povuče u Trougao i poprimi opipljiv izgled, treba recitovati Sveti govor ili Do­ brodošlicu Duhovima. Baret preporučuje sledeću formu: "BARALALENIS, BALDAKJEINESIS, PAUMAKIA i APOLOGIA SEDES, najmoćnijim kraljevima moći i najmoćnijim prinčevima, duhovi, Liachidae, poslanici Tartaenovog sedišta, glav­ nog princa Sedišta Apologia, u devetoj legiji, prizivam vas, a prizi­ vanjem vas zaklinjem; a kako me je moćima vrhunskog Dostojanstva naroužao On koji govori i njegova volja biva ispunje­ na, i kome se sva bića pokoravaju, ja ti naređujem; i ovim ncizgovorljivim imenom, Tetragramatom Jehova, koje uništava elementa kada ga čuju, vazduh podrhtava, more ustuknjujc, vatra se gasi, zemlja se trese, a svi stanovnici i neba, i zemlje, i pakla se tresu, uznemireni i preneraženi; zato da ste smesta, i bez odlaganja, došli sa svih strana sveta i dali pametne odgovore na sve što vas budem pi­ tao; a dođite u miru, vidljivi i ljubazni, bez odlaganja, manifestujući ono što mi želimo, zakleti imenom živog i istinitog Boga, Heliorena, i ispunite naše naredbe, i istrajte do kraja, a u zavisnosti od naših namera, čujno i ljubazno nam govorite razgovetnim glasom, ra­ zumno i bez bilo kakvih dvosmislenosti." U istoj knjizi, Fransis Baret daje nam još jedan govor koji treba recitovati kada je manifestovanje traženog entiteta završeno; to jest kada Duh stoji savršeno jasno i vidljivo u Trouglu: "Vidi pcntakl Solomona koji sam donco među vas; vidi ličnost Egzorciste u sred egzorcizma, koju je naoružao Bog, bez straha i do­ bro opremljenu, koja te je moćno prizvala i dozvala egzorcizmom; zato dođi brzo, pomoću ovih imena: Ajc, Sarajc, Ajc Sarajc: ne oklcvaj da dođeš, večnim imenima živog i istinitog Boga, Eloj, Arkima, Rabur i pentaklom Solomonovim ovde prisutnim koji moćno vlada nad tobom; i pomoću nebeskih duhova, tvojih gospodara; i ličnošću 287

Drvo Života

egzorciste u sred egzorcizma; budući da si zazvan požuti i dođi, i pokori se svome gospodaru, koji se zove Oktinomos. Pripremi se da se pokoravaš svome gospodaru u ime Gospodara, Bathat ili Vachat žureći preko Abrae, Abeor dolazeći preko Abcrera." Kada zazvan duh valjano odgovori na sva pitanja koja mu je postavio Egzorcista, i kada su sve želje Magičara zadovoljene tako da mu više nije potrebno da ga zadržava u Trouglu Manifcstovanja, treba mu dati dozvolu za odlazak sa pozornice Zazivanja. Uobičajen postupak je da se recitujc Dozvola za Odlazak, a oblik dozvole pri­ kazan u Ključu Kralja Solomona glasi: "Pomoću ovih Pentakla, i zato što ste bili poslušni, i pokoravali se naredbama Tvorca, osetite i udahnite ovaj miomiris, a nakon toga iditc u vaša boravišta i skloništa; neka vlada mir između nas i vas; budite uvek spremni da dođete kada budete spomenuti i pozvani; i neka Božiji blagoslov, onoliko koliko ste u stanju da ga primite, bude na vama, uz uslov da se pokorite i spremno dođete nama bez svečanih rituala i službi s naše strane."

288

Prilog

PREPORUČENA LITERATURA Sveća vizije, A .E . (M a cm illa n & C o ., 19 1 8 .) M isterija m agije, E lifa s L ev i. (L o n d o n , 18 9 7 .) T a jn a d o ktrin a , H . P. B lav ack a. Sveta K abala, A rtu r E d v ard V a jt. (W illia m s & N o rg a te, 1926.) R a d ža Joga, Sv am i V iv ek an an d a. U vod u stu d ije K abale, V . V . V e s k o t. K aldejska p roročanstva, V . V . V e s k o t. E k v in o k s , A lis te r C ro u li. (1 9 0 9 -1 9 1 4 .) M agika, M a js to r T e rio n . (L e c r a m P ress, P ariš, 19 2 9 .) E gipatska knjiga m rtvih Sveta M agija, S . L . M e k G re g o r M e te r s (R ed w ay , 1889.) K lju č kralja S o lo m o n a (R ed w a y , 18 8 9 .) O kea n teozojije, V . K . D žad ž. M isterije, Jam b lih u s. E gipatski bogovi, E . A . V . B ad ž. (M e th u e n , 19 0 4 .) O rfejske m istič n e h im n e

289