Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin” Zrenjanin
SEMIN!S"I !#
Tema$ Klimatizacija, grejanje i hladjenje Predmet$ Projektovanje Projektovanje proizvodnih procesa
Profesor: Prof%dr #ra&i'a M% Tolmač
Student: Nikola "ralj Smer: In(enjer)ki menand(ment Br.indeksa: *+,-./-0
Zrenjanin1 2-32%&od Sadr(aj$ 3
Svrha grejanja i klimatizacije
2
Ek)panzioni )udovi i ure4aji za odr(avanje priti)ka
+
Sistemi za provetravanje i klimatizaciju……………..… .….....11
2.1 Prirodno Prirodn o provetravanje.. provetra vanje.. ...11 2.1.1 Prodor vazduha kroz procepe !infiltracija".....11 !infiltracija".....11 2.1.2 Prozorsko provetravanje.....1# provetravanje.....1#
2.1.3 Provetravanje preko krovnih produžetaka………...……….………..15
* 6
5zonizatori ……………………………………………….…… .………......19 Industrijsko odsisavanje
……………………………………… ..….…...23
6.1 Opšti deo………………………………………… deo……………………………………………………...… …………...… .......….....23
$.2 %re&aji za odsisavanje. odsisavanj e. ..................2' $.2.1 (tvori za prirodna odsisavanja.... odsisavanj a.... ……….....24 6.2.2. Usisne Usisne haube……………………………………..………….…..…...25 haube……………………………………..………….…..…...25
$.2.# Prorezi za odsisavanje.. …………..…….26 6.2.4 Ventilatori………………………………………..……….……..…...27
7
Izvo4enje ra)hladnih )i)tema...........2) *.1 (p+ti deo..................................... deo............................................................ .............................................. ................................2) .........2) *.2 irektno hla&enje-sistemi za hla&enje vazduha.21 vazduha.21 *.2.1 (p+ti deo..21 *.2.2 ashladni agregati za hla&enje vazduha.21 5.2.3 Rashladni sistemi za hlađenje vazduha…………………………….22
8 9iteratura..........2/
2
3
Sistemi za provetravanje i klimatizaciju
+%3
Prirodno provetravanje
Pod prirodnim provetravanjem, nasuprot prinudnom, kontrolisanom, koje se vr+i pomo0u ventilatora podrazumeva se izmena vazduha koja se javlja kao posledica prirodnih osoina vazduha pri temperaturnim razlikama ili strujanja usled vetra. Proraun i merenje ovakve izmene vazduha te+ko je izvoditi. 3ajve0i roj mernih postupaka zasniva se na tome +to se zna da je vazduh me+avina gasova, kao sto su 4) 2, 5e, )2 i drugi ta!o da se iz smanjenja !on"entra"ije istih mo#e odrediti izmena vazduha. Re!upera"ija toplote nije mogu$a.
+%3%3 Prodor vazduha kroz pro:epe ;infiltra:ija<
Prodor vazduha kroz procepe, ili infiltracija , u prostoriji nastaje zog nezaptivenosti prozora i vrata, a manjim delom i zidova. %slov za ovakvu izmenu vazduha je razlika pritisaka izme&u unutra+njeg i spolja+njeg vazduha koju, s jedne strane, izaziva temperaturna razlika , a s druge, pojava vetra. 6ko je unutra+nja temperatura vi+a od spolja+nje, kao +to je to zimi u zagrejanim prostorijama, usled razliitih razliitih gustina toplog i hladnog hladnog vazduha, vazduha, pritisak na spolja+njem spolja+njem zidu se raspor raspore& e&uje uje prema prema slici slici 11. Pri tome tome iznad iznad sredin sredinee nastaj nastajee mali mali pritis pritisak, ak, a ispod ispod mali mali potpritisak u odnosu odnosu na spoljni vazduh. vazduh. 7 pored nastojanja da izgradnja ude kvalitetna i sa toplotnom za+titom, postoji ve0i roj otvora u oliku procepa i pukotina na prozorima i vratima, tako da zimi, kada vetar ne duva, vazduh ulazi kroz donje otvore, a kroz gornje izlazi topao vazduh. % visokim prostorijama, npr. stepeni+tu, crkvama, prostoru za lift, razlika pritisaka koja nastaj e usled temperaturne razli!e mo#e %iti znatna i pri nesmetanom nesmetanom strujanju strujanju vazduha u o%a smera smera mo#e prouzro!ovati prouzro!ovati veli!u izmenu vazduha &sli!a 1'(. 1'(.
)li!a 1'. Raspored pritis!a u zagr"janoj prostoriji zimi a( raspored pritisa!a po visini zida otvor u zidu %( strujanje !roz otvor
#
provetravanja uvek ve0a za donje spratove kao i za stepeni+te, u 8og toga je za ove zgrade ;)ahtno& tipa< toplota potrena zog provetravanja odnosu na toplotu potrenu za gornje spratove. 9aina izmene vazduha praktino mnogo zavisi od veliine fuga na spoljnjem za+titnom sloju. (dre&ivanje propu+tanja propu+tanja vazduha zgrade vr+i se standardnim
kojih se do+lo ispitivanjem kre0u se zog toga u +irokim granicama; u stamenim prostorijama zimi oino se u toku jednog asa vrsi ),# do ),/ izmena vazduha<. 3ovi prozori su prema %redi o toplotnoj za+titi esto zaptiveni toliko da se doija samo ),1 lr, tako da je potreno potreno udarno provetravanje provetravanje otvaranjem otvaranjem prozora. prozora. % suprotnom suprotnom,, radon i dr.( i suviše viso!e vla#nosti. vla#nosti. postoji opasnost opasnost od velike koncentracije koncentracije stetnih materija materija !4) 2 +ormaldehid radon mernim postupkom 1. *rojne vrednosti do
)li!a 11. Raspored pritis!a u viso!ogradnji zimi Pojava vetra naravno znatno pove0ava izmenu vazduha kroz prozore i vrata, po+to na strani
izlo=enoj vetru nastaje nadpritisak. Pri pojavi jakog vetra izmena vazduha u toku jednog asa mo=e mnogostruko mnogostruko da se pove pove0a, 0a, zog ega nastaje znatno hla&enje prostorija. Koliina vazduha koja usled vetra prodire u prostorije mo=e prili=no da se prora,una za razne vrste izrade prozora. -a viso!ogradnjama sa zaptivenim pregradnim površinama između spratova pove$ava se potre%na potre%na toplota pri provetravanju provetravanju na gornjim spratovima spratovima pošto se %rzina vetra vetra pove$ava sa sa visinom. a najve$i %roj prostorija uglavnom stam%enih o%navljanje vazduha prodiranjem !roz pro"epe dovoljno je za odr#avanje stanja vazduha u grani"ama ugodnosti !ada se uz to prema potre%i vrši i prozors!o vetrenje. /ri dimenzionisanju grejnih tela tre%a uzeti u o%zir gu%it!e toplote usled in+iltra"ije &0- - 123142''3' dodata! 1 2''7'7(. 8eli,ina ovih gu%ita!a u odnosu na u!upne gu%it!e utoli!o je ve$a u!oli!o je %olja toplotna zaštita zgrade. /rema red%i o toplotnoj zaštiti iz 19::. godine !ojom se propisuju prozori sa %oljom zaptivenoš$u zaptivenoš$u javlja se pro%lem da povremeno nema dovoljno vazduha. /ri veoma zaptivenim prozorima u stanovima sa pe$ima &gasne pojedina,ne pe$i( postoji opasnost od trovanja ugljen-monoksidom , zog nedostatka vazduha.
+%3%2
Prozor)ko provetravanje provetravanje
Pod prozors!im provetravanjem podrazumeva se izmena vazduha !oja nastaje otvaranjem prozora. Ovde se govori o udarnom provetravanju.
6ko je spolja+nji vazduh hladniji od unutra+njeg. Kada nema vetra, spolja+nji vazduh struji u prostoriju kroz donji deo vrata, a iz prosto rije !roz gornji deo
'
otvora. ;asno je da $e i pored radijatora !oji se nalazi ispod prozora pojava promaje %iti neiz%e#na ta!o da je prozors!o provetravanje zimi pogodno samo za !rat!otrajno %rzo o%navljanje vazduha. ;a,ina provetravanja leti u veli!oj meri zavisi od pojave vetra a delimi,no i od temperaturne razli!e nastale usled sun,evog zra,enjana zra,enjana raznim stranama stranama
ku0e. Pri
popre,nom provetravanju , tj. pri postavljanju prozora na dve naspramne strane dejstvo o%navljanja vazduha je pose%no veli!o.
zatvoreni prozori, vrata prozor sa pokretnim pokretnim krilom, ez roletne poluotvoren prozor prozor prozor potpuno potpuno otvoren
otvoreni prozori i vrata
).......),* h ),#... 1,* h *...1) h-1
1 1
1'.....15 h1
do
') h-1
Pri ovom udarnom provetravanju provetravanju je mogu0e, mogu0e, dodu+e rzo, ali veoma veoma razliito razliito ona onavljan vljanje je vazduha vazduha.. (n oeze&u oeze&uje je higijenski higijenski potrenu minimalnu minimalnu koliinu koliinu vazduha, vazduha, ali se samo samo pri kratkom otvaranju prozora doija * do 1) izmena vazduha, +to zimi iziskuje znatno pove0anje potrene toplote i do 1''=. /ri !oriš$enju pre!retnih pre!retnih prozora so%ni vazduh zimi izlazi !roz ove prozore a vazduh !oji ulazi nalazi svoj put !roz pro"epe na prozorima i vratima. /ošto se otvor za izjedna,avanje nalazi u gornjem delu u prostoriji vlada mali potpritisa! ta!o da je ovaj na,in provetravanja !roz prozor pose%no pogodan za toalete i !uhinje. -ajpovoljnije -ajpovoljnije provetravanje posti#e se !roz !lizne prozore pošto se !od njih prema potre%i za provetravanje i prema pojavi vetra mo#e prilagoditi otvor na gornjem !ao i na donjem donjem delu prozora. prozora. 0ejstvo je sli,no sli,no !ao i !od prozora sa paralelnim paralelnim gornjim gornjim svetlom.
Kontrolisana
izmena ne mo#e da se postigne ni ovim na,inom provetravanja provetravanja &trajno provetravanje(. provetravanje(. sve ve$oj meri se izrađuju dvostru!e +asade i to pre svega u viso!ogradnji. >asada se radi delimi,no !ao ?druga !o#a@ sa mestimi,nim horizontalnim i verti!alnim otvorima delimi,no zašti$enim.
Prednosti
dvostru!e +asade su po%oljšana zims!a toplotna zaštita realiza"ija prozors!og provetravanja u viso!im zgradama smeštanje uređaja za zaštitu od )un"a u međuprostoru %olja zaštita od spoljne %u!e pri%li#no dejstvo potpune zaštite od )un"a &i to %ez pro%lemati!e !oja se javlja u zavisnosti od vetra i spoljnih !limats!ih uslova( !ao i arhite!tons!e mogu$nosti za razne varijante u pogledu esteti!e i izgleda zgrade.
3edostaci dvostruke fasade fasade su pove0ani investicioni tro+kovi i tro+kovi i+0enja i odr=avanja. odr=avanja. provetravanjem mo#e pre svega da sni#ava temperature temperature u prostoriji za 5la&enje gra&evinskih elemenata !od zgrada sa prozors!im provetravanjem vreme letnjeg perioda. Alađenje građevins!ih elemenata se posti#e postavljanjem mre#e hladne vode u %etonu ,ime se posti#e temperiranje temperiranje %etona. a ovo mo#e do%ro da poslu#i %etons!a međuspratna !onstru!"ija !onstru!"ija pošto je e+e!at hlađenja delotvoran pre!o %etons!ih površina u prostoru !oji se !oristi.
*
+.1.3 Provetravanje preko krovnih produžetaka
Pod ovim nainom provetravanja se podrazumeva prirodno provetravanje koje nastaje preko produ=etaka, kratkih okana ili slinih otvora za provetravanje na krovovima zgrada. (no se uglavnom zasniva na termikom uzgonu, usled temperatume razlike spolja+njeg i unutra+njeg vazduha. (vaj nain provetravanja naje+0e se koristi u industrijskim halama. a poseno u pogonima gde se se javlja toplota, kao sto su elektrane, elektrane, eliane, livnice livnice i dr. !slika 1>".
)li!a 1:. ndustrijs!" zgrade sa razli,itim !rovnim !onstru!"ijama
8a zgrade sa ravnim krovovima koriste se okna za provetravanje sa produ=ecima koji su slini go gore re op opis isan anim im o oli lici cima ma.. a i se regu reguli lisa sala la izme izmena na vazd vazduh uha, a, sva sva ok okna na mora moraju ju iti iti opremeljena pode+avaju0om klapnom i ure&ajima za pode+avanje !slika 1/". Broj i veliina okana zavisi od potrene izmene vazduha. Kada se ure&aji za pode+avanje odr=avaju u ispravnom stanju, ovi krovni produ=eci predstavljaju jednostavan i jeftin nain provetravanja. % indust industrijs rijskim kim halama halama veoma veoma je raspro rasprostr stranj anjeno eno ko kori+ ri+0en 0enje je krovn krovnih ih produ= produ=eta etaka ka sa =alu =aluzi zina nama ma,, naro naroi ito to u pogo pogoni nima ma u koji kojima ma se radi radi sa topl toplot otom om.. e e je upra upravo vo o pravougaonim produzecima produzecima koji sa strane nose nepokretne nepokretne ili pode+avaju0e pode+avaju0e =aluzine. =aluzine. Ponekad se ovi produ=eci ravnomerno raspore&uju du=slemena krova. 3jihovo dejstvo se zasniva pri $
mirnom vazduhu, uglavnom samo na temperaturnoj razlici unutra+njeg i spolja+njeg vazduha. Pri pojavi vetra dejstvo krovnih produ=etaka sa =aluzinama ponekad je nepotpuno, po+to se, u zavisnosti od pravca vetra kroz otvor, vazduh samo delimino odsisava, a delimino uduvava. %re&aj %re&ajii za pod pode+ e+ava avanje nje zahtev zahtevaju aju inten intenziv zivno no odr=av odr=avanj anje. e. Poolj Poolj+an +anaa izvo&e izvo&enja nja te=e te=e ka esprekornim konstrukcijama i jednostavnim rukovanjem, kao i primeni ure&aja sa iskori iskori+0e +0enje njem m usisn usisnog og dejstv dejstvaa vetra vetra !vode0 !vode0ee pov povrsi rsine ne i sl." sl." !slika !slika 1?". 1?". 8a espre esprekor korno no provetravanje preko krovnih produ=etaka, produ=etaka, va=no je i dovo&enje spolja+njeg vazduha koji naknadno struji, +to se naje+0e javlja zog otvorenih vrata i prozora. Posto se pri tome pojava promaje ne mo=e ize0i, radna mesta po mogu0stvu ne i trealo planirati u lizini ovih otvora za dovo&enje vazduha.
* .
Ozonizatori
Korišćenje ozona !#-atomni kiseonik ) 3) potrebno je za sanjenje i!i odstranjivanje irisa. "zon se dodaje vazduhu u postrojenjia za provetravanje i u prostorijaa sa #irenje jako$ irisa, npr. u h!adnja%ia za životne nairni%e, sk!adi#tia ribe, rtva&ni%aa, toa!etia itd. 'ejstvo se zasniva na a(initetu ozona prea oksida%iji zbo$ nje$ove nepostojanosti i raz!a$anja na 2atone o!eku!e, pri &eu vezuje ve!iki broj aterija *irisnih i neprijatnih, duvanski di, kuhinjske irise itd.). Pored to$a zna&ajan je i nje$ov stiu!ativan e(ekat identi&an ono od ko(eina i nikotina.
elektrinim punjenjem punjenjem !munja" i %@-zraenje %@-zraenjem. m. Postoje Postoje mali runi ure&aji ure&aji koji sadr=e cevicu Proizvodi se elektrinim napunjenu ozonom. 3apon iznosi 2)))...#))) @. @ek trajanja je 2*))...#))) asova. Potro+nja struje zavisno od veliine iznosi #...*) Ah. 8a velika postrojenja postoje ure&aji sa ozonom za ugradnju.
ozvoljena koncentracija u prostorijama za oravak iznosi ),1...),2 mgm 3 *+,+5...+,1 pp) nea #tetno dejstvo dejstvo na usk!adi#te usk!adi#tenu nu robu i!i !jude --. e/e kon%entra kon%entra%ije %ije izazivaju izazivaju nadražaj s!uzokože s!uzokože i o&iju *0' +,1 pp). "bi&ni sobni irisi o$u da se odstrane ve/ pri kon%entra%iji od +,+1 do +,+2 $ . e!ika kon%entra%ija je otrovna. edostatak je nedovo!jna o$u/nost kontro!isanja. ontro!a je o$u/a sao po &u!u irisa koje je u prisustvu ozona de!ii&no os!ab!jeno. bo$ to$a se u prostorijaa za boravak i u postrojenjia za provetravanje, zbo$ sanjene uobi&ajene uobi&ajene ko!i&ine vazduha vazduha koja se uba%uje uba%uje u prostoriju, prostoriju, koristi u izuzetni izuzetni situa%ijaa situa%ijaa uz odreenu predostrožnost
6% Indu)trij)ko od)i)avanje
6 .1 Opšti deo
>
% mnogorojnim industrijskim procesima nastaje zaga&ivanje vazduha usled pra+ine, gasova ili para koje trea odstraniti iz vazduha, jer ometaju tehnoloski proes ili su +tetni po zdravlje zaposlenog osolja. (icno se to vr+i pri manjim koncentracijama pra+ine provetravanjem uz dovo&e dov o&enje nje i odv odvo&e o&enje nje vazduh vazduha. a. Pri ve0im ve0im kon konce centr ntrac acijam ijamaa +tetni +tetnihh materi materijal jalaa vr+i vr+i se odsisiavanje direktno na mestu nastajanja !na izvoru". Pomo0u ventilatora se odsisavaju i transportuju u cevnu mre=u i odstranjuju iz vazduha u odvaja. (vakva postrojenja se nazivaju industrijska sotrojenja za odisavanje. 3jihova primena je sve ve0a u skladu sa ve0im zahtevima u odnosu na za+titu na radnom mestu i za+titu okoline. Preduze0a su oaveza da po+tuju: propise strunih strunih udru=enja pravila saveznog zakona za zdravlje i ezednost na radu informacije saveznog zakona Sistem Sistem indust industrijs rijskog kog ods odsisa isava vanja nja se uglavn uglavnom om sastoj sastojii iz slede0 slede0ih ih komponenti: -%redaja za merenje +tetnih materija na izvoru -usisnog i potisnog voda, -ventilatora, -eventualno odvajaa radi izdvajanja, odnosno, ponovnog vra0anja usisanog vazduha.
)li!a 25 Bema industrijs!og postrojenja za odsisavanje
6%2 Ure4aji za od)i)avanje
%re&aji za odsisavanje su veoma razliiti po nainu izrade, jer moraju da se prilagode ma+inama, uslovima u prostoriji i nainu rukovanja. 3aelo je najolje da se izvor pra+ine potpuno izoluje, +to u najve0em roju sluajeva ipak nije mogu0e, jer i na taj nain oklop ometao rukovanje. Prema tome, trea se zadovoljiti postavljanjem ure&aja za odsisavanje +to lize mestu osloo&avanja osloo&avanja +tetnih materija materija i da se pri tom sam sam ure&aj +to je mogu0e mogu0e povoljnije konstrui+e, da i minimalna koliina vazduha ila dovoljna za odsisavanje. Cto je manja koliina odsisanog vazduha, manja je potrena snaga ventilatora, a utoliko je manja koliina sekundarnog vazduha, vazduha, kao i tro+kovi za celo postrojenje i zagrevaje dovodnog vazduha.
/
6.2.1 "tvori za prirodna odsisavanja
(ni su najjednostavniji olik ure&aja za odsisavanje. Kod njih je dovedena samo jedna cev na izvor pra+ine, a vazduh sa svih strana struji u cev. Sa rastojanjem od usisnog otvora rzina vazduha se vrlo rzo smanjuje, tako da je usisno dejstvo relativno malo.
)li!a 26. /rirodno odsisavanje pre!o otvora
)li!a 2:. /rirodno odsisavanje odsisavanje pre!o otvora sa priru%ni"om priru%ni"om
5.2.2. Usisne haube
8avisno od toga u kom pravcu se vr+i odsisavanje razlikujemo gornje, donje i one haue. 8a gornje haue potreni su relativno veliki zapreminski protoci radi postizanja odre&enog usisno usisnogg dejstv dejstva. a. %sisno %sisno dejstv dejstvoo lako lako moze moze da porem poremeti eti pop popre reno no struja strujanje nje.. Poolj Poolj+an +anje je usisnog dejstva pri istom zapremisnkom protoku, odnosno smanjenjem protoka za isti usisni kapac kapacite itett se po posti sti=e =e takozv takozvan anim im ivi ivini nim m odsi odsisa sava vanj njem em.. (n (noo se real realiz izuje uje sman smanje jenje njem m slo slood odne ne povr+ine do ivinog prorezaodojna odo jna ploa, ploa, levak. levak. Poolj+an Poolj+anje je mo=e da se postigne i ugra&ivanjem perforisanog lima ili stvara stvaranje njem m pog pogons onskog kog mlaza mlaza na zadnjoj strani haua.
?
w
)li!a 2. sisne hau%e raznih vrsta izrade4 hau%a a" gornja hau%a " donja hau%a c" %o,na hau%a zidna gornja hauba
)li!a 29. Cornje hau%e hau%e sa umenutnim umenutnim limovima4 usisavanje po o%imu a" gornja hau%a za usisavanje plo,om " gornja hau%a sa od%ojnim plo,om lev!om. c" gornja hau%a sa unutrasnjim lev!om. pored zida i Slika 30 . Gornja hauba pored zida i tehnikom odsisavanja
6.2.3
Prorezi za osisavanje osisavanje
Do su pravougaoni usisni otvori kod kojih je odnos du=ine prema +irini otvora veci od 1):1. Eogu da udu opremljeni i prirunicama.
)li!a 31. /rorezi za odsisavanje 6.2.4
Ventilatori
8a odsisavanje sme+e vazduha i pra+ine oino se koriste ventilatori specifine konstrukcije. Do su radijalni ventilatori sa lopaticama, iji se krajevi zavr+avaju radijalno, radi izegavanja neuravnote=enosti neuravnote=enosti zog talo=enja pra+ine. Kada vazduh nosi ve0e vrste estice, npr piljevinu ili tekstilne estice, iraju se otvorena radijalna kola ez pokrivnog diska. Dako je izegnuto zapu+enje kanala sa lopaticama.
1)
@entilatori za eksplozivne sme+e trea da ispunjavalju posene uslove. 7zmedu ku0i+ta i rotora eventualne dodirne povr+ine ne smeju da stvaraju varnice. 8og toga je potreno oratiti pa=nju na sparivanje matreija kao - sintetike sa sintetikom -elika ili livenog gvo=&a sa ronzom, mesingom, akrom - plemenitog plemenitog elika sa plemenitim plemenitim elikom. Faki metali sa elikom elikom nisu primenjivi. primenjivi. 3a vratilu vratilu je potrena potrena dora zaptivenost. zaptivenost. Eotori se postavljalju izvan struje vazduha. 8a ventilatore sa eksplozivnom za+titom potreno je uzemljenje zog elektrostatikog napona. Pored toga ovi ventilatori moraju da ispunjavaju i zahteve u vezi sa pojavom viracije.
7%
Izvo4enje ra)hladnih )i)tema 7%3 5p'ti deo
Prema nainu oduzimanja toplote razlikuju se dva postupka: irektno hla&enje - ispariva rashladnog sredstva se direktno nalazi u struji materije koju trea hladiti. 7ndirektno hla&enje - u isparivau rashladnog sredstva hladi se tenost, voda ili rasolina koji slu=e kao nosioci hladno0e, nosilac hladno0e koji cirkuli+e preko daljih izmenjivaa toplote slu=i za hladenje materija koje trea tr ea hladiti. 8a doro funkcionisanje rashladnog sistema svi potreni sastavni elementi sistema moraju da udu povezani povezani cevovodom kroz kroz koji moze da cirkuli+e cirkuli+e rashladno sredstvo.
)li!a 22.
11
Prema stepenu gotovih elemenata razlikuju se: ashladni ashladni agregati: agregati: u standard standardnim nim veliinam veliinamaa izrade izrade u farici farici komletno komletno sastavljeni sastavljeni rashladni sistemi, napunjeni rashladnim sredstvom-spremni za pogon ashladni sitemi- planiranje se vr+i prema postavljenom zadatku, pojedinano isporueni sastavni delovi i cevovodni sistem se montiraju na licu mesta; 7%2
#irektno hla4enje/)i)temi za hla4enje vazduha
7.2.1 !p"ti eo
irektno hla&enje pri emu se vazduh hladi direktno u isparivau, u principu je ekonominije od indi indire rekt ktno nogg hla& hla&en enja ja,, jer jer je za indi indire rekt ktno no hla& hla&en enje je,, po potr tre ena na do doda datn tnaa ener energi gija ja za cirkulacionu pumpu nosioca hladno0e. (sim toga, zog potree dodatne temperaturne razlike temp temper erat atur uraa ispa ispara rava vanja nja mora mora da u ude de ni=a ni=a sa od odgo gova vara raju ju0e 0e manj manjim im ko koef efic icije ijent ntom om proizvodnosti. Demperatura rashladnih povr+ina za dehidrataciju moze da ude niza od one moguce sa hladnom vodom kao prenosiocem. Sto se uprkos tome proizvodi veliki roj sistema sa indirektnim hla&enjem, mo=e da se zahvali slede0im osoenostima sistema za hla&enje vazduha sa direktnim isparavanjem. isparavanjem. 1. Klima-tehni Klima-tehnika ka regulacij regulacijaa mora da ude direktno direktno ukljuena ukljuena u rashladno rashladno kru=no kru=no kolo. adi esprekorne koordinacije potreno je odgovaraju0e znanje iz tehnike hla&enja i klimatizac klimatizacije, ije, kao i tehnike tehnike regulisan regulisanja. ja. Po+to su ekon ekonoms omske ke mogu0no mogu0nosti sti regulisan regulisanja ja rashladnih ma+ina ograniene, potreno je ri=ljivo planiranje i koordinacija, naroito onda kada je potrena odre&ena temperatura rashladnih povr+ina za dehidrataciju. 2. Ciro Ciroko ko razg razgra rana natn tnii cevo cevovo vodi di iili iili veli velike ke du du=i =ine ne vo vodo dova va,, naro naroi ito to pri pri ve0i ve0im m razlikama nivoa, mogu da dovedu do pogonsko-tehnikih pote+ko0a. #. Eesta Eesta propu+tanja propu+tanja u vodovim vodovimaa za rashladno rashladno sredstvo sredstvo mnogo mnogo te=e se nalaze nalaze i otklone nego nego na vodovima za vodu ili rasolinu. Guici rashladnog sredstva prouzrukuju mnogo ve0e +tete nego guici vode ili rasoline i osim toga rzo prouzrukuju kvarove u rashladnom sistemu. '. ozv ozvoljen oljenaa koliina koliina za punjenje punjenje rashladn rashladnog og sistema sistema ogranien ogranienaa je prema BG@ ' pri direktnom hla&enju zog veliine prostorija za hla&enje i od faktora c koji zavisi od vrste rashladnog sredstva. irektno hladenje se zog toga uglavnom koristi za manje kapacitete i za samo jedno mesto hla&enja.
6.2.2 #ashlani agregati za hla$enje vazuha
Kompletno isporueni rashladni sistemi sa svim potrenim satavnim elementima nalaze se u klim klimak akon onve vekt ktor orim imaa za ug ugra radn dnju ju u proz prozor or i u pros prosto tori riji ji sa ug ugra ra&e &eni nim m ko komp mpre reso soro rom, m, kondenzatorom i isparivaem. 8a kondenzatore sa vazdu+nim hla&enjem potrean je izvod za ulaz u izlaz vazduha. Proizvo&ai split-sistema !uredaj sa vi+e ku0i+ta" omogu0uju isporuku u dv dvaa dela dela i to: to: Klim Klima-e a-ele leme ment nt i ko kond nden enza zato tors rski ki agre agrega gatt sa vazd vazdu+ u+ni nim m hlad hladen enje jem m za postavljanje napolju ili klimaelement sa kompresorom i odvojenim kondenzatorom kondenzatorom sa vazdu+nim hla&enjem za postavljanje napolju.
12
Postavljanje vodova vr+i se prema upustvima proizvo&aa; esto se isporuuju vodovi za rashladno sredstvo ve0 delimino napunjeni rashladnim sredstvom sa ora&enim krajevima za rzo spajanje. Podaci o kapacitetu ure&aja sa jednim ili vise ku0ista odnose se na uslove klimatizovane prostorije i temperaturu spoljnjeg vazduha u rashladne vode. (dgovaraju0e temperature isparavanja i kondenzovanja kondenzovanja naje+0e nisu navedeni. Skoro iskljuivo se koriste kompresori hermetike vrste izrade !kompresori sa ku0istem", klipni sa pravolinijskim ili klipni sa rotacionim kretanjem, a od nedavno i zavojni Scrollkompresori. Eonofazni pogon dozvoljen je samo od 1,' kA nazivne snage motora, a iznad toga potrena je trofazna struja. 7 .2.3
Rasladni siste!i siste!i za la"enje vazdua vazdua
8a hla&enje !klimatizaciju" pojedinih prostorija, na kondenzatorski agregat mo=e da se prikljui jedan ili vi+e klimaklima- konvektora sa ugra&enim ugra&enim isparivaem isparivaem za hla&enje vazduha. % najjednostavnijem sluaju koriste se i oini isparivai za hla&enje u prostoriji.
)li!a 27
ashladna masina sa kondenzatorom kondenzatorom sa vazduSnim hladenjem
Kondenzator
Klima-ure&aj Slika 2#- 5la&enje prostorija split-sistemom
1#
Kondenza Konden zator torski ski agrega agregati ti sa vazdu vazdu+ni +nim m ili vod vodeni enim m hla&en hla&enjem jem korist koristee se u uo uoia iajen jenim im programima tehnike hla&enja; pretezno i pouhermetiki klipni kompresori. #ri!er sa otvoreni! ko!presoro! dat je na sli$i.
9ITE!TU!
1. eknagel eknagel,, Cprenger, Cprenger, 5enman.: 5enman.: Grejanje Grejanje i klimatizac klimatizacija, ija, Gra&evins Gra&evinska ka knjiga, knjiga, Beograd, Beograd, 1?/>. 2. Dolma, Dolma, . :Ea+ine :Ea+ine i 6parati, 6parati, Dehniki Dehniki fakultet fakultet ,,Eihajlo ,,Eihajlo PupinHH, PupinHH, 8renja 8renjanin, nin, 1?//. 1?//. #. Dolma, Dolma, .: Dermotehn Dermotehniki iki i procesni procesni sistemi, sistemi, Dehniki Dehniki fakultet fakultet ,,Eihajlo ,,Eihajlo PupinHH, PupinHH, 8renjanin, 2))1.
1'
