Бранко Савић
ПИСМО И ТИПОГРАФИЈА
ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ
БРАНКО САВИЋ
ПИСМО И ТИПОГРАФИЈА
НОВИ САД 2012.
Др Бранко Савић, проф.
ПИСМО И ТИПОГРАФИЈА Рецезенти: Др Борислав Симендић Мр Срђан Димитров Издавач: Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду За издавача: Др Божо Николић, директор школе Штампа: Штампарија Високе техничке школе струковних студија у Новом Саду Тираж: 100 примерака
Бранки
ПРЕДГОВОР
Уџбеник је првенствено намењен студентима Високе техничке школе струковних студија у Новом Саду на студијским програмима графичког усмерења, мада са материјом коју покрива може бити од користи и свим осталим студентима. Уџбеник могу користити и сви који имају контакта са графичком индустријом, јер је писан јасним, разумљивим језиком и пре свега, подржан практичним примерима из обрађене материје. Књига се састоји од 7 поглавља расподељених на 120 страна. У првом делу књиге дат је преглед типографских писама према временским раздобљима у којима она настају. Писма су разврстана прегледно. У наставку књиге, у другом поглављу приказани су рачунарски фонтови, као наставак развоја и примене писма на рачунарима. Треће поглавље представља преглед типографских правила и мера којих се типограф мора придржавати како би се добило одређено типографско дело задовољавајуђег квалитета. Четврто поглавље представља примену стечених знања на књижну типографију. Пето поглавље се односи на новинску типографију, док шесто поглавље обрађује типографију часописа. Последње поглавље односи се на акциденишну типографију. Може се рећи да се књига састоји из теоријског дела, где се дају прегледи како је нешто до сада рађено, где су предности и недостаци тог поступка и практичне примене тих стечених знања где се дају препоруке како нешто треба урадити како би била задовољена одговарајућа типографска правила. У томе се и огледа права вредност књиге, јер почетници у типографији као што су слушаоци овог курса стичу своја прва знања и након одслушаног и положеног предмета могу самостално почети израду књиге, новина и сличних типографских производа.
У Новом Саду Октобар 2012. године
Аутор
ПИСМО Историјат писма
основао је у Константинопољу велику царску библиотеку за потребе раније основане високе школе. У средњем веку библиотеке су радиле у манастирима. За те потребе биле су уређиване посебне просторије у склопу манастира. Прве библиотеке имале су места за 3 до 12 преписивача, а сваки је имао сто, сталак за држање књиге коју је преписивао и још један нагнут сталак на којем је писао, те сталак за посуду са мастилом, перо, нож за оштрење пера, сунђер и стругач за брисање. Када би писари завршили свој посао, рукописе би преузимали минијатуристи који су црвеним мастилом израђивали иницијале или исписивали наслове. На крају су књиговесци увезивали књиге. Уморне руке и очи духовника вапиле су за помоћи. Помоћ је стигла у облику штампарске машине, једним од највећих човекових открића. Као и до изума папира, и до изума штампе пре Европљана су дошли Кинези. Они су још године 868. први штампали блок књигу Диаmоnд Сутра, а већ године 1041. ковач Пи Шенг је израдио појединачна слова из печене глине, да би их касније израђивао од дрвета и метала. Поткрај 13. века у Европи се јавило ксилографско умножавање књига. Тај начин умножавања је тежак и дуготрајан, а ксилографи су морали бити врло вешти и пажљиви. Само мали помак папира положеног на дрвену плочу у којој су била издубљена слова и цртежи, могао је уништити отиснута слова. На тај начин се могло штампати само на једној страни папира па су се листови спајали у књигу тако да су се додиривали празним страницама. Тако се при листању књиге добијао утисак да је текст отиснут са обе стране папира. Такве књиге називамо блок-књигама. Добро опремљене писарнице при манастирима, изучени писари и надарени минијатуристи оставили су нам у наслеђе многобројне прекрасне рукописне књиге које су права уметничка дела. Но, без обзира на то што је уродило непроцењивим и предивним делом, преписивање је ипак био мукотрпан и спор посао. Друштвени развој захтевао је брже умножавање књига. Откриће начина којим би се то постигло било је неминовно. У свим фазама историјског развоја света писана реч и типографија биле су фундаментални састојак људске културе. Ретко ко је упознат
Цртежи на зидовима пећина у североисточној Шпанији, југозападној Француској и источном Средоземљу, од којих су неки настали и 20.000 г.п.н.е., својим смислом можда нам и нису потпуно јасни. Једино што у вези с њима можемо са сигурношћу рећи јесте то да су ти цртежи, пронађени у насеобинама првих људи, најчвршћи доказ да је човек одувек тежио своју мисао забележити и тако забележену сачувати од заборава. Зидови пећина замењени су глиненим плочицама у које су стари Сумерани стилусом урезивали знакове клинастог писма, па папирусом по којем се писало кистом. Сврха је једнака: очувати мисао од заборава. У 3. веку пре нове ере од препариране коже животиња израђивала се пергамена, која се, будући трајнија од папируса, као писаћи материјал употребљавала до средине 14. века када ју је из употребе истиснуо папир. Папир је први пут био произведен у Кини. Године 105. Тсаи Лун смрвио је кору дрвета, стари коноп, крпе и рибарске мреже, пресовао их, осушио и на тај начин добио чврст и танак лист папира. Будући да је кинеска цивилизација била затворена према спољашњем свету, технологија израде папира остатку света је остала тајном пуних шест векова. Наиме, тек године 751. Арапи су заробили неке Кинезе од којих су дознали тајну израде папира. У Европу папир је стигао у 12. веку као трговачка роба из арапскога света и с временом је потпуно истиснуо пергамену. Развој материјала за писање и начина умножавања текстова биће нам јаснији ако узмемо у обзир чињеницу да је потреба умножавања, чувања и дистрибуције књига присутна од времена пре наше ере. Највећа потреба за лакшим и бржим начином умножавања књига јавила се у библиотекама. Библиотеке се први пут спомињу у римско доба. Постојале су многобројне лаичке библиотеке, али с појавом хршићанства све чешће се јављају библиотеке у склопу хришћанских библиотека и манастира. На пример, већ крајем 2. века у Александрији у Египту учени хришћани имали су своју верску школу и библиотеку са скрипторијем, а године 356. цар Константин 1
Сумери (развој траје од 3000. г.п.н.е. – 1700. г.п.н.е.) Оригинална писана реч је настала из жеље да се говор представи визуелно. Развој је почео 3000. г.п.н.е. са првим сумерским записима. Те древне форме су биле спој апстрактних фонетичких симбола и симбола који су представљали читаве речи. Требало је приближно 60000 год. да се достигне та фаза развоја писма. Пут развоја писма је пролазио кроз различите фазе: слике, пиктограми, идеограми и коначно хијероглифи. У свакој од фаза развоја писма кроз миленијуме, различите допуне су израстале из оригиналног начина писања и наставиле су да утичу на сам развој писма. Са појавом пиктограма - 4000. г.п.н.е. дошло је до развоја нове науке – историје. До тог времена догађаји и приче су се усмено преносиле са колена на колено. Прелаз из идеограма у хијероглифе омогућио је да нове или стране речи буду изражене по њиховом звуку користећи сличне идеограме. На овај начин су имена била записивана. Ова нова реч више није имала ништа слично са оригиналним идеограмом. Око 3000. г.п.н.е. Сумери су почели на развоју новог писма које је садржало преко 2000 симбола (касније смањено на 500). Ове симболе су записивали на мекане глинене плоче. Касније су сушене на сунцу или су биле печене ради издржљивости. Тако су Сумери били у могућности да сачувају у писаном облику своје законе, уговоре, наређења и писма. Писали су у редовима с лева на десно и ово писмо се такође користило на Блиском истоку и Асирији. Египат (почетак развоја око 3000. г.п.н.е.) У окружењу интезивног технолошког и трговачког развоја у Египту је еволуирао систем око 2800. г.п.н.е. у којем су речи оригинално представљане у облику слика. Једна слика је могла имати два или више значења као и код наших речи – коса, лук и сл. Различита значења су била означавана додатним симболима који су одређивали значење и изговор речи. Фонд симбола временом је еволуирао тако да су стране речи такође могле бити записиване. Запис је почињао у горњем десном углу и писано је од горе на доле – с лева на десно и такође с десна на лево, није било зареза нити размака између речи. Године 1822. н.е. захваљујући “розетином камену” који је садржао превод хијероглифа на
са путем који је типографија прешла. Имена из сликарства, музике и литературе сматрају се општим знањем, а имена типографа кроз све историјске периоде су углавном непозната ширим масама. Само неколицина цени значај њиховог рада, а ефекти типографије на све сфере људске активности су константно присутни – они утичу на поља естетике, технологије, уметности и економије. Без њих брза размена информација коју узимамо здраво за готово у данашње време била би незамислива. Писана реч је универзално присутна и прихваћена. Типографија је за писану реч оно што је артикулација за говор – и једно без другог не могу.
2
старогрчки, историчарима је по први пут пошло за руком да преведу хијероглифе. Развој писма у старом Египту убрзан је открићем папируса. Кина (почетак развоја око 2600. г.п.н.е.) Пиктограмски систем писања у Кини је почео да се користи 2600. г.п.н.е. за шта имамо доказ у виду записа императора Ју-а из 2278. г.п.н.е. Око 1800. г.п.н.е. настао је јединствени пиктограмски ситем у којем су симболи представљали речи. Сваки симбол представљао је јединствени концепт. Нови симболи настајали су комбиновањем постојећих и моментално су били представљени у свим деловима царства путем напредне кинеске администрације. Свест да је јединствени систем писања такође и инструмент власти била је толико дубоко укорењена у свести властодржаца тако да су императори постали врховни чувари националне писмености уводећи многобројне реформе. У древној Кини сматрано је да ученик има највиши ниво образовања када савлада све симболе, тек тада је могао да се посвети калиграфији. Овај рани развој писма у Кини довео је до значајног и убрзаног развоја. Папир, врло сличан папиру који данас користимо, откривен је у Кини 100. г.н.е. Прва штампана књига на свету – Диамонд Сутра (енгл. превод) произведена је у виду свитка 860. г.н.е. у Кини. Такође прва књига која изгледом подсећа на данашње књиге је одштампана у Кини помоћу дрвених блокова. У Кини је књигама придавана велика важност и то се огледа у енциклопедијама из времена династије Минг која је имала приближно 12000 страница. Претпоставља се да је око 1000. г.н.е. први покретни слог – прво од глине, а после од метала развијен баш у Кини. Маје (500. г.п.н.е.) Треба поменути писма претколумбијске Америке и Ускршњег острва на Пацифику. Шпански освајачи (“конквистадори”) наишли су на Индијанце са старом и богатом културом о којој су научници дали много важних података почев од 19. века. У Средњој Америци и северном делу Јужне Америке постојала је још око 500. г.п.н.е. држава Маја чији прелазни период датира од 610. до 964. г., а отада као нова обновљена држава све до Колумба (именом Маја означава
се група сродних индијанских племена која су прави зачетници индијанске културе, па и индијанског писма). Оно се састоји од удица, чворова, цртежа животиња и људи, и нема ничег заједничког са другим познатим писмима. Ово замршено писмо остаје и даље загонетка. Наследници Маја били су Астеци и неки други мањи народи, па се сада прави разлика и између њихових писама: Мајско – Астечко, раније индијанско односно мексичко. Астечко је заправо дегенерисано Мајско - наравно са естетског гледишта. Класификују се у три варијанте: мајски хиероглифи на споменицима, мајско хиератско и мајско демотско. Писало се од горе према доле, боје имају значења нпр. црвени знак за течност обележава крв а зеленкасти воду. Писмо је делом сликовно, делом идеографско а донекле и фонетско. Као претежно ребусно изражава више појмове него гласове. Нађени су записи у дрвету зубима морских паса и писано је водоравно с лева на десно до краја реда па би се даска окретала и текст би се настављао на другој страни. Сликовно је са симболима и ребусима и сматра се да је више подсетник него прави текст. Почетак развоја данашњих писама (од 1700. г.п.н.е.) Феничани су били нација приобалских трговаца и морепловаца и њихова постојбина је данашња обала Медитерана дуж Сирије, Либана 3
и Израела. Најбржи и најсигурнији бродови тога времена су управо били феничански. Њихови светионици сигнализирали су пут морепловцима. Злато, сребро, слоновача и бојено стакло били су основа феничанске трговине. До 1200. г.п.н.е. Феничани су постали водећи трговци на целом Медитерану. Успоставили су колоније које су се простирале све до западне обале Африке – да би појачали своју економску моћ. Око 750. г.п.н.е. основана је Картагина где су исковани први новчићи и касније успостављена прва заједничка предузећа. Развој феничанског писма почео је око 1400. г.п.н.е. Основ овог писма заснивао се на египатским хиероглифима и садржао је 28 сугласника. Самогласници нису били представљени. Када је град Угарит откопан – доказ чистог феничанског система је откривен утиснут на читаву библиотеку глинених таблица. То је најранији алфабет за који имамо материјални доказ и постао је основа писама свих језика Европе. Грчка је око 1200. г.п.н.е. била просперитетан регион и имала је развијену интензивну трговину са Африком, Азијом и остатком Европе. Развијена је култура која је имала огроман утицај на читаву западну цивилизацију са многобројним ремек делима из архитектуре, сликарства, литературе и театра, чије вредности и дан данас поштујемо. Науке, посебно астрономија, математика, физика и географија такође имају корене у грчкој култури. Две битне промене које су утицале на писмо десиле су се у грчким јонским колонијама. Ту на обали Мале Азије настала су Хомерова дела и учења Талеса из Милета која су поставила основе модерне науке. У 9. веку п.н.е. Грци су напустили своје комплексно писмо и прихватили су феничански алфабет од 22 симбола допуњујући га са свим самогласницима. Ово писмо је озваничила влада у Атини. Око 400. г.п.н.е. усталио се начин писања с лева на десно. И данас можемо уочити сличност између садашњег писма и грчког алфабета. Ипак постојали су наравно и други званични покушаји успостављања писма. Ту посебно мислимо на богату писану културу ислама. За време живота пророка Мухамеда (умро 632. н.е.) и његових следбеника било је устаљено 4
преносити знање усменим путем. Писмени елаборати појављују се тек од 8. века и ускоро постају битнији од традиционалног преноса информација са колена на колено. Арапи су научили тајну прављења папира од Кинеза. Око 800. г.н.е. и у 9. веку, бројна научна дела из свих крајева света су преведена у Багдаду на језик Курана. Успостављене су библиотеке са стотинама хиљада записа. Оснивани су универзитети у муслиманској Шпанији промовишући исламску културу у другим земљама. Куран је био главна тема бројних калиграфских дела и према религијским учењима главна функција писања била је и још увек је репродуковање садржаја Курана. Илустрације нису биле заступљене, али је велика пажња посвећивана уметничком начину записа делова Курана. Римско царство (600. г.п.н.е. – 950. г.н.е.) Од настанка из малог села до светске силе до његовог пада – град Рим је имао интензиван прогрес у свим видовима уметности и науке. До 300. г.п.н.е. у Риму је основано приближно 30 јавних библиотека. Римљани су базирали своје писмо на етрурском и грчком и формирали су алфабет од 21-ог симбола који се користио дуж читаве империје. Римска капитала је остала да се користи у њеном оригиналном облику. Римски систем је био нов и прагматичан концепт. Римску капиталу можемо описати као темељ западног писма. Писмо је урезивано у дрво, клесано у камену и писано на папирусу и пергаменту. У почетку се писало с лева на десно, па с десна на лево и тако наизменично, да би на крају остало само с лева на десно. Писање у Римском царству било је привилегија свештеника, ученика, државних службеника и трговаца. Један од најлепших примера римског писма сачуван је у Риму на Трајановој табли насталој 113. г.н.е. У току првог века наше ере римска капитала спорим развојем постала је први писани систем са малим словима и звао се римски курзив или римска минускула. Каролинзи (950. г.н.е. – 1230. г.н.е.) Крајем 8. века н.е. Каролинзи преузимају власт и организују своју империју која се простирала већим делом западне Европе. Уводећи бројне културне, политичке и религијске реформе било је неопходно да закони, прогласи и 5
власти. У свим пољима уметности и свим занатима током 12. века превладао је нов стил. Први визуелни знаци новог таласа видљиви су у архитектури, али и писање је ускоро подлегло утицају потребе за променом. Слова су била издужена, збијена и њихова округла форма се изгубила. Тако смо добили готску минускулу. Гутенберг (1400. г.н.е.-1600. г.н.е.) Свет у овом периоду излази из мрачног средњег века и наступа период хуманизма и ренесансе која је била заснована на идеалима древне Грчке и римског царства. То је довело до развоја науке и културе. Хуманисти су отворили пут новим идејама, многи универзитети су основани, нове земље су откривене, а технолошки напредак отворио је хоризонте новог доба. Најреволуционарнији технички изум био је проналазак ручног покретног оловног слога од стране Јохана Гутенберга 1450. Гутенбергова Библија је завршена 1455. и требало је 2 године шесторици занатлија да израде штампарске форме за 1282 странице. Штампарство се проширило изузетно брзо. До 1500. године било је већ око 1100 штампарија у Европи. Само у првих 6 деценија приближно 40000 различитих радова је одштампано и ти радови су носили заједнички назив инкунабуле. Нови период у развоју писања је отпочео. У својим Библијама Гутенберг се користио готиком у покушају да очува квалитет и визуелност рукописних књига. Ипак 1465. године у Венецији Антиква је прихваћена као нови стандард. Рукопис хуманиста који су своје радове сами писали био је базиран на каролиншкој минускули и назван је хуманистичка минускула. Ускоро је постао основ италијанским штампарима који су спознали да штампа дозвољава форме другачије од рукописне калиграфије. Уследио је убрзани развој писма и ренесансни фонтови су ускоро подељени у две групе: венецијанске (Nicolaus Jenson – Aldus Manutius) и француске (Claude Garamond). Дан данас ренесансни фонтови су међу најкоришћенијима и најчиткијима. Барок (1590. г.н.е. - 1800. г.н.е.) Барокна култура огледа се у добу где су богатсво и раскош презентовани луксузним, китњастим формама и бриљантним бојама. То је епоха у којој су племићи подржавали величанствена
остали документи буду разумљиви грађанима и званичницима у свим крајевима империје. Уведено је заједничко писмо названо каролиншка минускула засновано на древним римским записима и састављено од малих слова заобљеног облика. Каролиншки алфабет имао је значајан удео у развоју писма. Заједно са римском капиталом минускула је формирала основу каснијег Антиква алфабета – укључујући и данашње верзије. У ово време почело је раздвајање речи током писања и то је довело до нових правила. Каролиншка минускула била је стандардни алфабет све до краја 11. века н.е. Готска минускула (1230. г.н.е. – 1500. г.н.е.) Културни центри готског развоја били су бројни замкови и манастири где су млади нараштаји тренирали не би ли постали витезови или свештеници и где су учили да читају и пишу. Свештеници су преписивали старе текстове у славу Бога који су се дистрибуирали новооснованим црквама. Неки од њихових радова прављени су за властодршце који су користили вештину свештеника за састављање приватних библиотека, јер је њихов статус од њих то захтевао. Поред замака и манастира новоосновани градови су полако развијали своју сопствену културу. У неким од тих градова осниване су школе и средњовековни грађани су почели да увиђају мане феудалног система 6
дела театра, музике, сликарства и архитектуре. Имена попут Рубенса, Ван Дајка, Рембранта, Баха и Хендла су обележила ову епоху и дан данас су недостижна. После иницијалног развоја типографије у ренесанси, развој у бароку је у ствари корак ка класицизму и зато барокне фонтове називамо прелазном антиквом. Ипак неколико битних догађаја је помогло ублажавању прелаза на ново писмо и такође дало свој допринос типографији са својим естетским формама. Барокна слова имала су веће контрасте између темељних и помоћних потеза. Холандија, Енглеска и Француска су имале највећу улогу у развоју барокне типографије. У Холандији Кристофел Ван Дајк и Јохан Флајшман створили су нова писма која су наследила распрострањене француске ренесансне фонтове. У Енглеској Вилијам Каслон и Xон Баскервил су били међу најкреативнијим иноваторима. Каслонови фонтови су били под холандским утицајима. Баскервил је постао познат не само захваљујући његовим модерним словима већ и захвљујући сопственим иновативним доприносима које је користио у раду. Радикални догађај за Француску је било наређење Луја XIV 1692. г. да се направи краљевско писмо (ројално). У Лувру 1693.г. је кардинал Ришеље основао радионицу чији је задатак био да направи то писмо. Читава академска комисија била је састављена не би ли остварила постављени задатак. Исцртани су планови на којима је требало исцртати слова на мрежастој основи. Квадрат у који је слово уцртавано подељен је на 64 мања квадрата, а сваки од тих 64 био је подељен на 36 још мањих. Оваква мрежа формирала је 2304 малих квадратића. Користећи овај систем Филип Гранџе де Фуке дизајнирао је алфабет назван краљевска антиква (“Romain du roi”). Без обзира на строгу геометријску основу Гранџе је већу пажњу посветио визуелној хармонији. 1702. г. прво слово је било спремно и ускоро је прва књига била одштампана новим фонтом. Класицизам (1760. г.н.е. - 1830. г.н.е.) Напредни алати и технолошки изуми карактеришу развој нових фонтова класицистичког периода. Инспирисани формама барока и рококоа алфабети добијају израженији контраст. Слова нису више била
цртана слободном руком већ су била прецизно исцртавана помоћу лењира, шестара и “мрежа”. Веома танке линије чине класицистичку антикву тежу за читање од осталих, али њихова елеганција, прецизност и врхунска форма је чине импресивном и дан данас. Енглеска, Италија, Француска и Немачка су биле главни центри развоја типографије. Xон Бел, Ђамбатиста Бодони, фамилија Дидот и Јустус Ерих Валбан су били најзначајнији типографи тога доба. Једна од најпознатијих књига овог периода је дводелна “Manuale Tipografico” (типографски приручник) Ђанбатиста Бодонија издата постхумно и представљала је 373 различита фонта. Сам Бодони дизајнирао је преко стотину антикви, 50 италика и скоро 30 грчких алфабета. Глобална тенденција нормирања одразила се и на типографију. 1785. г. пратећи Фурниеров систем јединица Франсоа Амброз Дидот развио је систем заснован на типографској тачки (ТТ) који је прихваћен у многим земљама као стандард за штампани материјал. Класицистички период представља крај развоја антикве јер су могућности варијације контраста серифних фонтова исцрпљене. Настаје период историцизма у другој половини 19. века. Историцизам карактерише прихватање и адаптацију старих форми. За сликарство то је значило стагнацију. 7
токовима. У прошлости њена функција је била ради читања и писања; наједном је измењена. Рад типографа и функција типографије није више постојала само ради писања и читања већ је добила уметничку димензију по којој се нови типографски радови остварују ради себе самих без потребе за разумевањем. Крај двадесетог века за слог и типографију представља почетак новог раздобља са појавом компјутера. Овај нови уређај изменио је читав процес дизајна. Сада можемо да видимо сваку идеју у процесу дизајнирања на монитору са квалитетом идентичним са коначним производом. Фазе у дизајну (нове идеје) могу се сада брже прихватити или одбацити, а пробни отисак могуће је направити у оригиналном формату без губитка времена. Рад који је захтевао ангажман специјалиста (репрофотографа, литографа и других) сада ради сам дизајнер помоћу компјутера и одговарајућег софтвера. ДТП (стоно издаваштво) је у почетку више користило аматерима али развојем нових могућности убрзо је постао неопходан и професионалцима и њихов рад је без њега данас незамислив. Софтвер се убрзано развија да би изашао у сусрет све захтевнијим и детаљнијим жељама и потребама. Методи дизајнирања су постали лаки попут дечије игре и довели су до позитивног развоја у рукама експерата. Ова нагла промена технологије и начина рада засенила је све досадашње револуционарне кораке (фотослог, прелаз на филм и др.). Фонтови за чију је израду било потребно огромно време сада могу бити трансформисани у најчудније форме брзо и лако. Економски фактор свега овога је да измењени фонт код куће добија ново име и “аутор” га најчешће ставља бесплатно на интернет како би био доступан свима. Компаније са дугом традицијом чији је квалитет типографије гарантовао њихову финансијску сигурност гурнуте су у кризу и у неким случајевима су потпуно нестале, док су јефтини снабдевачи преко ноћи остварили богатство. Типографија је коначно добила и нову грану са појавом www-а - wеb дизајн који у типографију уводи интерактивност и искључује потребу за штампањем. Ово не представља претњу штампаним делима, јер ће потреба за њима бар у неком облику увек постојати.
Двадесети век довео је до промена у свим гранама уметности и културе. Наслеђе протеклих векова стављено је у страну да би се направио пут новоме. Уметност је доживела трансформацију која је довела до апстрактног сликарства. Неразумљиви појмови су се у почетку сусрели са друштвеним негодовањем и одбијањем пре прихватања тог вида испољавања креативности као експресије радикалних промена друштва. Изненада идеје хармоније, форме и пропорције су измењене. Типографија, која се од доба Гутенберга мало мењала и која се придржавала строгих образаца и правила, захваћена је овим новим 8
Типографска писма
Пиктографија и Идеографија
У смислу вредносног одређења, свакако се може рећи да је то најважнији знаковни систем који је човек изумео, јер на њему почивају и многи други системи знакова, као и људска цивилизација у целини. Писмо представља систем комуникације међу људима путем конвенционалних видљивих знакова, нарочито језичких. Писмом се у ширем смислу могу називати и системи симболичког саопштавања идеја уз помоћ визуелних представа. Дефиниција писма обухвата разне системе и технике писања, од најстаријих до савремених. Под писмом се подразумева скуп симбола и знакова који представљају реч, део речи (морфем), граматички слог или глас (фонем). У великом броју пећина пронађени су разни цртежи и знакови, који су сликани тако да посматрани у низу чине једну целину. На овај начин, претпоставља се, да је отпочео развој неке врсте писма. Даљим развојем људског друштва и писмо се развијало и попримило данашњи облик. Подела писма се углавном врши на следеће типове: појмовно (логографско) писмо, појмовно-силабичко, силабичко и словно писмо (алфабет). У појмовном писму знак одговара речи према њеном изговору, у силабичком писму одговара изговору слогова, а у словном писму (алфабету) одговара гласу (фонему). Писма су се развијала од пиктографије преко идеографије, појмовног, силабичког до словног писма или алфабета. Сматра се да је најстарије писмо настало око 3400. г.п.н.е. код Сумера и познато је као клинасто писмо. Затим се наилази на писма семитских народа, писаних на споменицима око 1800. г.п.н.е. Из ових писама развијају два правца: јужносемитско писмо из кога даље данашњи етиопски алфабет и други правац, северносемитска варијанта, која се развила у три врсте писама: арамејску-сирску (одатле хебрејско квадратно писмо и сиријско писмо), јужно–арапска (одатле данашње арапско писмо) и грчко–европску грану (грчки, етрурски, латинички алфабети и ћирилица).
Пиктографија не поседује обележја писма и не убраја се у њих. Настала је цртањем симбола, живих бића и предмета у одређеном низу и на тај начин приказивала одређене догађаје, осећања или мисли људи. Међутим, мора се рећи да се пиктографија у неком облику задржала и до данашњих дана. Разлог томе је тај што је пиктографија иста за све језике, независна од њих и разумљива за све људе без обзира којим језиком говоре. Њу не требамо посебно учити јер је јасна сама по себи, нема одређен и коначни број устаљених знакова и знакови немају тачно одређен облик ни значење. Пиктографија представља најстарији начин на који су људи покушали да помоћу цртежа забележе своје мисли. Израз долази од латинске речи pictus – цртан и грчке графо – пише. Ови знаци (пиктограми) означавају управо оно што цртеж представља и нису везани за специфични гласовни склоп речи у поједином језику. Чине основу писма код старих Египћана, Крићана, Сумера, Кинеза и Маја, али се у извесним приликама користе и данас (на пример у саобраћајним знацима). Развојем пиктографије настаје идеографија. Обрадом појединих сличица (углавном њиховим поједностављењем за брже писање) настају идеограми који изражавају одређену мисао. Данас се користе неки системи идеограма
9
од којих су најпознатији: римски и арапски бројеви, знакови интерпункције, математички знакови, метеоролошки и слични знакови. Идеографија је много ближе правом писму него што је то пиктографија. У идеографији је уз сваки знак фиксирана одређена мисао, фраза, нешто што је блиско појмовном писму. Обогаћивањем садржаја језика, траже се знаци који, по договору, означавају апстрактне појмове, које је немогуће дословно цртежом изразити. Идеограми (израз долази од грчке речи идеа – идеја, представа, појам) су шематизиранији облици сликовног представљања који постају носиоци појединих речи и појмова који се могу доводити у односе и стварати асоцијације на апстрактне, афективне и релационе појмове. Ово су у почетку знаци који се по спољашњем изгледу не разликују од пиктограма, али им је промењен смисао. Касније од слике упрошћавањем постају апстрактни графички знаци који имају значење одређених појмова.
има приближно 50.000 знакова, од којих су у свакодневној употреби 2.000 до 4.000. Сваки је састављен од првог елемента који указује на значење другог указујући на начин изговора. Карактери су квадратних облика и исте су величине. Уређени су од врха ка дну и са десна на лево, а у НР Кини у хоризонталним линијама с лева на десно. Некада се писало одозго према доле док се данас пише са лева на десно. Знакови који се налазе у кинеском писму се сврставају у две категорије: знакове који представљају бића или предмете као нпр. човек, кућа и изведене знакове као што су учити, изаћи и слично. Комбинацијом и ређањем ових знакова са лева на десно слажу се реченице. Кинески знаци се уобичајено исписују четкицом (начин познат као калиграфија), потез по потез, по методу који је током хиљада година апсолутно усавршен. Неки кинески знаци имају и више од 26 потеза. Савремени знаци се готово уопште не разликују од најранијих облика. Чак и када је потребно написати назив неког новог изума, користе се постојећи знаци - тако се, на пример, реч телевизија исписује као комбинација знакова за електрични и сенка. Захваљујући томе што су знаци остали готово непромењени, Кинези су данас у могућности да без проблема читају веома старе записе, па и оне старе више хиљада година.
Појмовно писмо У појмовном писму свака се реч приказује посебним сликовним знаком. За разлику од идеографије, где је један симбол представљао обавештење, у појмовном писму се обавештење састоји из више знакова. Више се не преносе обавештења, већ репродукују речи и мора се познавати граматичка структура језика. У појмовно писмо се убрајају: кинеско писмо, клинопис, египатско писмо.
Кинеско писмо Кинеско писмо се задржало до данашњих дана у облику сличном какво је било пре 4000 година. Ово писмо се из тих разлога сматра најстаријим. Кинеско писмо нема слова, јер се сваки појам означава посебном сличицом. Кинеско писмо
Клинопис Сумерско писмо из периода 3400. г.п.н.е. се такође убраја у најстарија писма. То писмо је било клинасто писмо или клинопис које је садржало фигуративне приказе (речи) логограме. Ово писмо је мешавина појмовног и 10
Египатско писмо За египатско писмо може се рећи да је комбиновано из два дела. Један део су били знакови којима су обележавани конкретни појмови: предмети, животиње, биљке, радње. Други део писма су знакови са додељеним гласовима и служе за обележавање преосталих појмова, али је слично, као и код сумерског писма уочено постојање детерминатива за ближе описивање слога. Египатски писани систем је био сачињен од око 700 знакова – хијероглифа. Неки од њих су били ознака читавих речи, а неки су били фонограми – означавајући звукове. Било је такође и 24 симбола за сугласнике. Хијероглифи нису имали самогласнике! Слоговно писмо је садржавало 24 знака (силабема), док је све заједно постојало око 500 знакова. Даљи развитак египатског писма било је египатско демотско писмо које је развијено од 1000. до 500. године пре нове ере. Египатско писмо се прво уцртавало у глину и урезивало у камен, након чега се почело исписивати по дрвету и папирусу.
силабичког писма јер се један исти знак са истим значењем (слог) користио у више речи. Имајући то у виду, Сумери су увели детерминативе уз помоћ којих су се обележавали слични слогови у различитим појмовима, како не би долазило до забуне при читању. Сумерско писмо свој највиши стадијум завршава као клинасто писмо због лакоће исписа у глини са дрвеним клинастим штапићима. На тај начин сумерско писмо је изгубило своју сликовитост, али је напредак немерљив јер се оно на тај начин приближава слоговном писму.
11
Слоговно или силабичко писмо Ово је писмо вишег степена развоја у односу на појмовно јер се код њега сваки знак (силабограм) односи на граматички слог. Дакле, код овог писма знак за појам (идеограм) или за реч (логограм) односи се на први слог те речи. На темељу слоговног писма развило се феничко, старосемитско писмо и индијско писмо. Јапанци су преузели од кинеза писмо и настало је јапанско писмо кана и два графичка облика, катакана и хирагана, па корејско слоговно писмо. Дакле, примећује се да се ова писма развијају у Југоисточној Азији и Индији.
Хебрејско квадратично писмо Квадратично писмо садржи 22 знака и пише се са десна у лево. Затечено је код Хебреја око почетка нове ере. У литератури оно се још назива и асирско писмо. Карактеристика овог
писма је да нема верзалних и курзивних слова. Због проблема са читањем вокала уведена је пунктуација, односно обележено је одређеним знацима изнад вокала како се читају. Занимљиво је да се овим писмом 1475. године појављује написани чланак у новинама.
Девангари Писмо које се задржало до данас у Индији, а сматра се да је потекло од северносемитског писма. Корени овог писма сежу до 500. године пре нове ере. Ово писмо се пише са лева на десно и нема верзалних и курзивних варијанти. Ово
12
писмо се лило од олова, а затим се могло пронаћи на слагаћим уређајима и у фотослогу. Писмо садржи 14 вокала и дифтонга и консонанте чијом комбинацијом настају речи. Девангари се у штампи појављују први пут 1740. године у Риму у Ватиканској штампарији.
типа писма развила се западна варијанта у 10. веку у Африци. Арапско писмо нема верзалних слова, пише се са десна на лево и слова унутар речи су повезана. Не препоручује се дељење речи на слогове, јер облик словног знака зависи од његовог положаја у речи. Због одређених мањкавости у писму изнад или испод одређених слова су постављане једна до три тачкице како би се слово разликовало при читању. Прва књига која је написана овим писмом осванула је 1514. године у Италији.
Арапско писмо Арапско писмо настало је у VII веку, као куфско писмо, којим је писан и куран. Од овог
13
Словно писмо - Алфабет
арапског заснивају се и персијско, афганско, малајско, пакистанско, османлијско, наша аребица и нека друга писма. Алфабет разликује графеме - знакове за поједине гласове, вокале и консонанте. Алфабет у себи садржи ограничен број (26-36) знакова. Сваки знак стоји уместо одређеног гласа. О постанку алфабета има више теорија. У току многих векова народи Блиског истока су се служили вербалним и силабичким писмима. Крајем 2000. год. пре н. е. појављује се семитско писмо које је имало 22 силабограма. Народ на обалама северне Сирије, Угарити, употребљавали су писмо које је било у суштини алфабет. Садржавало је 30 знакова за консонанте, али није садржало фиксне знакове за вокале, и у 9. веку стиже у Европу. Пошто је феничко писмо било нeприкладно за Грке, они су га лако модификовали према својим потребама. У Грчкој настају различити локални алфабети и то: архаично писмо дорских острва, источно и западно грчко писмо.
Творцима алфабета сматрају се семитски народи, који су живели на источним обалама Средоземног мора. Имајући у виду да је то био египатски културни круг, облици слова вероватно су преузети из слоговног египатског писма. Постоје и друга тумачења настанка алфабета која се често мењају проналаском одређених натписа на споменицима. Алфабет су раширили Феничани чијем је сродан хебрејски и арамејски алфабет из којих су се развила сирска, арапска и индијска писма. Из феничког алфабета су се развили грчки, из кога даље малоазијски алфабети. Из западногрчког развио се низ италских алфабета: етрушчански, венетски, месапски, умбријски, оскијски, латински итд. Из грчког унцијалног писма развила се ћирилица, па босанчица, а из минускулног глагољица. На латинској основи темеље се алфабети у западној Европи, севернојужној Америци, а на ћириличној графичкој основи: руски, белоруски, украјински, бугарски, македонски, српски. На арапској графији осим
Латиница Латиница настаје крајем 7. века пре нове ере, са оснивањем Римске државе. Најстарији латинични натпис води порекло из почетка 6. века пре нове ере из Праенестине и пронађен је на златној копчи. Латиница је у почетку личила на грчко писмо и претпоставља се да од њега води и порекло. Није имала слова J, U, W, Y, Z тако да је укупно поседовала 21 знак. У почетку је писана с десна на лево, а касније и наизменично. Стандардизована је крајем 6. века пре н. е. Ширењем римског царства шири се и латиница и временом поприма друге облике. Обликовању слова се придаје више значаја и слова све више личе на естетске грађевине тога времена. Односи темељних, спојних и серифних потеза се мењају у складу са тадашњом естетиком. Латиница из овог периода назива се монументална капитала. Палеографија разликује три основна облика латинице: мајускула (сва слова једнаке висине), минускула (нека слова имају горње или доње продужетке) и курзив (укошена слова). Као књижна писма појављују се квадратна, рустична и курзивна капитала. Квадратна капитала се одликује квадратним обликом слова. Због спорости писања потискује је рустична 14
капитала. То се догађа око 2. века и она се користи до 7. века. Слова рустичне капитале су стешњена и не захтевају много времена за писање. Као пословно писмо од 2. до 5. века настаје старији римски курзив који представља развучену и искошену квадратну капиталу. Као што је напред речено грађевине тога доба имале су велики утицај на изглед слова. По угледу на кружне лукове са грађевина из тог доба настаје унцијално писмо или унцијала које се користи од 3. до 9. века. Унциа долази од латинске речи и значи дванаестину. Ово писмо је средина између квадратне капитале и старијег римског курзива. У време од 4. до 7. века у употреби је млађи римски курзив који је тешко читљив. Из њега настаје полуунцијално писмо и у њему се уочава претеча курентних слова (минускуле). Код овог облика писма на словним знаковима уочавају се узлазни и силазни потези (асцендери и десцендери).
полуострва. Већ почетком 16. века све је више потискује латиница. Глагољица има око 40 слова, зависно о којој је верзији реч. Овај облик писма настаје стилизацијом грчког курзивног писма, с додатком нових знакова за словенске гласове којих нема у грчком писму. У каснијим периодима појављује се и курзивна глагољица, а као творац целокупне глагољице се помиње Ћирил. Прва књига штампана тим писмом је Мисал по закону римскога двора (Миссале Романум Глаголитице) из 1483. за који се са сигурношћу може рећи да је штампан у Косињу, у Лици.
Ћирилица Сматра се да ћирилица настаје на прелазу између 9. и 10. века, код словенских народа, на јужном делу Балканског полуострва. Данас она није писмо свих Словена, али је у Србији службено писмо, као и у многим земљама: Русији, Белорусији, Украјини, Бугарској, Македонији, и писмо је Русинског језика. Остали словенски народи данас користе латинична писма. У 20. веку ћирилица постаје
Глагољица Убраја се у групу словенских писама које настаје у 9. веку у источном делу Балканског
15
За најстарији српски ћирилични рукопис сматрају се Хиландарски листићи и Савина књига. Графички изглед тог писма и азбучни ред слова указују на то да је прво словенско писмо настало на основама грчког. За гласове из словенског језика којих није било у грчком обликовани су посебни знаци. Типови ћирилице су: устав (унцијала), полуустав (полуунцијала) и брзопис (курзив). Устав ћирилица је најстарији стил ћириличног писма користио се и користи за писање црквених књига. Временом се развија полуустав и брзопис који се користе за писање књижевних дела. Реформу српске ћирилице спровео је Вук Караџић 1818. године избацивши сувишне знакове старе азбуке (руске грађанске азбуке Петра Великог). Од те азбуке остала су 24 слова, а Вук је увео шест нових знакова (ђ, ж, љ, њ, ћ, џ) за посебне гласове. Ова азбука је званично установљена 1868. године.
и писмо многих несловенских језика Совјетског Савеза, Азије, Источне Европе, али и писмо монголског језика. Данашња ћирилица спада у фонетска или гласовна писма, где свако слово тј. знак означава тачно одређени глас. Данас је у употреби више ћирилица, и то: Српска, Руска, Белоруска, Бугарска, Македонска, Русинска, Украјинска. Те савремене ћирилице имају од 30 до 33 словна знака, у зависности о којој се конкретно ћирилици говори. За сва словенска ћирилична писма су заједничка следећа 24 слова: А, Б, В, Г, Д, Е, Ж, З, И, К, Л, М, Н, О, П, Р, С, Т, У, Ф, Х, Ц, Ч, Ш. Поред ових слова, српска ћирилица има и слова: Ђ, Ј, Љ, Њ, Ћ, Џ, што све укупно чини српску ћирилицу од 30 слова. Ћирилици претходи писмо глагољица, које је старије од ње. Мало је довољно поузданих података да су конкретно Срби користили глагољицу, мада многи научници и лингвисти тврде да постоји важна повезаност ова два писма. Ћирилица настаје из потребе да се грчко писмо и језик у богослужењу замене језиком и писмом православних Словена. У то време у словенском свету литургија је одржавана на грчком, латинском и немачком језику. Заслуге за промене које ће настати увођењем старословенског језика и проналазак писма имају браћа просветитељи Ћирило и Методије, оснивачи словенске писмености, мада се помињу и неки други познати људи тог времена. Ћирилица потискује глагољицу, код словенских народа, у Бугарској, Македонији, Србији и шири се на Русију, Румунију итд. За најстарији ћирилични рукопис се сматра Самуилов натпис из 993. год.
Босанчица Настала је као варијанта ћирилице. Развила се из брзописа који се користио као канцеларијско
Неки од споменика и списа на босанчици су повеља Бана Кулина-неки је називају и писмо, Бана Кулина Дубровчанима (1189. година), Млетачки зборник (14-15. век).
16
писмо. Састојала се од минускулних слова. Сматра се да је настала у 13. веку као последица утицаја народног језика на ћирилицу у Босни. Употребљавала се и у Дубровнику и у средњој Далмацији. Настала је из старе црквене азбуке тако што су из ње избачена нека слова непотребна за писање, а додати посебни знакови под утицајем глагољице, латинског и италијанског правописа. Постоје три типа босанчице: уставни тип, курзивни тип, штампана босанчица. Под босанчицом у ужем смислу се обично подразумева трећи набројани тип тј. штампана босанчица односно брзописна ћирилица. Босанчицу још називају и: босаница, босанско писмо и босанска ћирилица. Ово писмо носи најчешће употребљаван назив босанчица јер се ова брзописна ћирилица употребљавала код босанско-херцеговачких икаваца тј. католика, богумила и муслимана. Ово писмо се и данас користи (али у малој мери) у неким деловима Босне. Постоје бројни историјски споменици, документи, па чак и штампане књиге на овом писму. Посебно су бројни многи натписи на стећацима и рукописи. Од почетка 17. века на босанчици (облику штампане босанчице)
је почело штампање књига, претежно за католички живаљ Босне, Дубровника и средње Далмације.
Слова - класификација и подела Слово или словни знак је главни елемент писма. Слагањем слова настају редови, слагањем редова настају ступци, који чине део слога. Писмо сачињавају сви словни и остали знакови (бројке, знакови интерпункције, посебни знакови итд.), којима је заједничко то да су једнобразни и да својим обликом одговарају један другом. У енглеском језику за тај појам се користи термин “typeface”. курентна слова абвгдђежзијклљмн њопрстћуфхцчџш верзална слова АБВГДЂЕЖЗИЈКЛ ЉМНЊОПРСТЋУФХЦЧЏШ нормалне бројке
0123456789
медиевалне бројке 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 специјални и експертни знаци ™œ¶¼½¾¤§£¥€® знакови интерпункције
!?,;.:‘”
матеметичке операције
+-/*<>=
акцентирани знаци ČĆŠŽĐÑñĚĂŃńÈËÝÓÖéëä 17
На основу три основне карактеристике, које се могу уочити, на типографским писмима врши се подела писама. Те три основне карактеристике су: 1. саставни елементи из којих су слова састављена 2. градација (величина слова) 3. ликовна решења слова
малих (курентних) слова као што су b, d, k, l, h. Силазни потези се спуштају испод темељлне линије слова g, j, p, y,q. Линије по којима се поравнавају слова. Доњи елементи већине слова поравнавају се са основном линијом писма или базном линијом(1) Базна линија једна је од најважнијих категорија за естетски и хармонизирани, људском оку привлачни изглед писма. То је фиксна имагинарна линија на којој леже сва слова неког писма сложена у редак текста. На њој дословно леже слова попут L, a, b, m, h, H, N, итд., док испод ње пролазе силазне линије неких слова, попут g, j, p, итд. Ипак благо заобљено дно слике неких слова попут “s“, “o“ и још неких лагано прелази испод писмовне линије, те тако хармонизира и уједначује лагодност читања. Код сваког писма основна писмовна линија једнако је удаљена од дна и врха писмовне површи. Најважнија улога писмовне линије је та да слова различитих писама и различитих величина сложена једна крај другог не „плешу”, већ да изгледају уједначено и хармонизирано. Основна линија и друге видљиве су на следећој слици. Слова која имају облине се мало продужавају испод основне линије, како не би изгледала краћа, ако би лежала на основној линији. Ову линију писма назваћемо спуштена основна линија. Велика (верзална) слова су смештена између основне линије и горње линије писма (2). Такође, и код великих слова постоје заобљена слова која се продужавају изнад горње линије писма, коју ћемо назвати подигнута горња линија писма. Мала (курентна слова су са горње стране ограничена горњом помоћном линијом писма (3). За заобљена мала слова ова линија је мало подигнута па ћемо је назвати подигнута
Елементи из којих су слова састављена Елементи из којих слова могу бити састављена су описани у наставку. Основне (темељне) и спајајуће линије. Контраст у дебљини основних и спајајућих линија даје сваком писму својеврсна обележја по коме је оно карактеристично. На основу контраста између основних и спајајућих линија писма се разврставају на групе. Завршне линије које ограничавају основне и спајајуће линије (серифи). У завршне линије могу се сврстати и полусерифи. Полусерифи су крајеви основних линија, налазе се само са једне стране и постављају се хоризонтално и вертикално са леве или десне стране. Почетне и завршне облине. Облине могу бити косе или равне и налазе се код малих (курентних) слова. Облине представљају остатке од линија које су повезивале слова рукописног писма. Крилца представљају словне елементе сличне серифима, мало издужене, који се могу налазити са једне или обе стране. Узлазни и силазни потези. Узлазни и силазни потези се убрајају у темељне потезе и називају се још асцендери и десцендери. Узлазни потези се издижу изнад темељне висине 18
G=градација, a=нaдсловнa белинa, b=висинa ликa словa c=подсловнa bелинa, d=ширинa ликa словa, e=ширинa словa f=припaдaјућa левa bелинa, g=припaдaјућa деснa bелинa
горња помоћна линија писма. Мала слова која имају горње продужетке се издижу до горње линије писма, односно до линије великих слова. За мала слова која имају доње продужетке постоји са доње стране доња помоћна линија (4) до које се продужеци протежу. Важно је напоменути да без обзира на величину слова и врсту писма, сва слова морају да буду поравната по основној линији писма.
увести нови термин, а то је градација писма. За једну исту градацију писма величина словних ликова не морају бити једнаке. Под градацијом се подразумева величина словног лика, на коју се додаје надсловна и подсловна белина, које припадају слову. Надсловна белина у доњем реду и подсловна белина у горњем реду формирају белине између редова у слогу. Најчешће је словни лик заузима 47%, док се осталих 53%, распоређује на надсловну белину више, и подсловну белину нешто мање. Величина писма мери се у типографским тачкама (пт) и једнака је површи која је доступна за креирање појединог знака. Разлог за то треба тражити у давној историји писма у доба оловног слога.
Величина писма (градација) Да би се лакше објасниле величине писма, с обзиром да оне нису стандардизоване, мора се
Проред од 120% изгледа овако се препоручује за слагање текућег текста Ово је доследан пример размака од 100% међу приказаним редовима Ово је размака од два реда Следи доследан пример размака од 80% међу приказаним редовима Следи доследан пример размака од 70% међу приказаним редовима
19
долaзе сa кернирaним пaровимa, ипaк многи квaлитетнији грaфички прогрaми и прогрaми зa прелом стрaнице нуде могућност ручног кернирaњa. Рaзмaк међу редовимa (енгл. leading) није кaо што би многи помислили белинa између двa редa текстa, већ је то рaзмaк између основних писмовних линијa двa реткa текстa и врло је вaжaн зa читљивост текстa, поготово текућег. Ако је рaзмaк премaли текст ће изгледaти сaбијено, a aко је превелик, текст ће изгледaти превише рaспршен по белини стрaнице, те ће у обa случaјa бити тежaк зa читaње. Величинa рaзмaкa међу рецимa се обично мери у типогрaфским тaчкaмa или у одређеном проценту у односу нa величину писмa. Кaо стaндaрдни рaзмaк зa текући текст обично се узимa 120% вредности величине коришћеног писмa, пa би у том случaју проред између редaкa неког текстa сложеног сa величином писмa од 10 пт, износио 12 пт. Рaзмaк између речи - оптимaлни рaзмaк између речи, тешко је прецизно одредити, a он понaјвише зaвиси од дужине речи, тј. што неки језик имa дуже речи, рaзмaци могу бити мaњи. Ипaк, постоје двa глaвнa прaвилa којa се односе нa рaзмaк између речи, a то су: кaо прво, рaзмaк између речи требaо би бити већи од оног између појединих словa, a мaњи од оног између појединих редaкa текстa, друго прaвило кaже дa би рaзмaк требaо бити једнaк нaјчешћем словном знaку у тексту. Ово друго прaвило зaвиси од језикa, пa би тaко, стaтистички гледaно, у нaшем језику рaзмaк требaо износити ширину курентног словa “a”, у немaчком ширину курентног словa “н”, a у aнглосaксонском свету се углaвном нaводи ширинa верзaлног словa “И”. Кaо неформaлно прaвило ипaк се устaлило оно о мaлом слову “н”. У свaком случaју, рaзмaк између речи требaо би бити једнaк, a aко већ није једнaк, ондa бaрем што конзистентнији. То је могуће код текстовa који су порaвнaти у леву или десну стрaну, или по средини, док је код текстa који је порaвнaт сa обе стрaне, уочљиво дa рaзмaк међу речимa често није једнaк, те дa вaрирa од реткa до реткa. Свa типогрaфскa писмa, дa би их лaкше рaзликовaли, можемо сврстaти у пет основних групa:
Наиме, у доба оловног слога величина писма је заправо била површина горње површи оловног стошца, а та пракса се задржала и до данас када у програмима за израду фонтова имамо одређену величину површи на којој можемо цртати знак одређене величине. Та површина је управо величина слова. То може довести до случаја да текст сложен у два различита писма заузима различиту површину, те да има различиту висину, за што је доказ приложен у наставку. Рaзмaк између словa (енгл. kerning) или спација је важна особина којa у великој мери утиче нa читљивост текстa. Недостaтaк кернингa је нaјлaкше уочљив нa тексту писaном писaћом мaшином, или нa фонтовимa који копирaју тaј стил писaмa. Нaиме у том случaју, свaком слову је додељен подједнaк простор (нa пример, слову “i” и слову “м” је додељен једнaк простор), пa су рaзмaци између свих словa једнaки. Словa у тaквом тексту требa приближити једно другом, a потребa зa тим је нaјуочљивијa код пaровa “Va”, “Аb”, “Тi”, “Тa”, “Тs”, aли и код “V,” и “V.”, итд. Дaнaшњa професионaлнa дигитaлнa писмa већ 20
1.) АНТИКВА писмa 2.) ЕГИПАТСКО писмо сa итaлијaнском подгрупом 3.) ГРОТЕСКНО писмо сa полугротескном групом 4.) РУКОПИСНИ облик писмa 5.) УКРАСНИ облик писмa У нaстaвку биће прикaзaне и описaне ове врсте писaмa сa својим подгрупaмa.
Минускулa Кaролинскa минускулa Унцијaлнa и полуунцијaлнa писмa употребљaвaју се кaо књижнa писмa све до 8. векa кaдa их после пропaсти римског цaрствa постепено зaмењују нaционaлнa писмa. У тежњи дa се створи једно писмо које би зaменило шaренило тешко читљивих писaмa, нaстaло је једностaвно и склaдно писмо. Рaди се о рaзличитим вaријaнтaмa курзивa које су нaстaле у средњовековним библиотекaмa и мaнaстиримa. Свa тa писмa зaхвaљуљући јединственом узору млaђем римском курзиву имaју многе зaједничке стилске особине. Кaролинскa минускулa нaстaје почетком IX векa зa време влaдaвине фрaнaчког крaљa Кaрлa Великог, по коме добијa и име. Нaстaје кaо одговор нa бројнa нaционaлнa писмa којa се појaвљују нaкон пропaсти Зaпaдног римског цaрствa. Кaролинскa минускулa је склaдно и једностaвно писмо сa јaсно дефинисaним, широким словимa, којa се строго бaзирaју нa писмовним линијaмa. Код словa се уочaвaју узлaзни и силaзни потези, тaко дa се уместо стереотипног дволинијског системa појaвљује четворо-линијски систем. Словa се узaјaмно повезују чиме се речи лaкше читaју. Речи се рaздвaјaју тaчно дефинисaним рaзмaком, чине једну целину што доводи до лaкшег читaњa. Омогућено је и дељење речи цртицом
(дивизом) кaко би се остaтaк пренео у нови ред. Кaролинскa минускулa се нaкон 800 годинa дугог рaзвојa писмa усвaјa кaо књижно писмо док се кaпитaлa користи зa обележaвaње нaсловa. Из нaбројaних рaзлогa кaролинскa минускулa у XI веку се може зaтећи кaо водеће писмо у Зaпaдној Европи.
Готичкa минускулa Сa појaвом готичког стилa у aрхитектури, у 12. веку, долaзи до прилaгођaвaњa словa новим стилским облицимa. Кaролинскa минускулa се мењa у склaду сa новим стилом који се одликовaо издуженим пропорцијaмa, шиљaтим торњевимa и преломљеним луковимa. Словa се сужaвaју и издужују, док облине постaју шиљaтије.
21
Тaко нaстaло ново готичко писмо се користи у Зaпaдној Европи од XIII до XIV векa, док у ромaнским земљaмa нaстaје лепо обликовaнa ротундa. Ротундa нaстaје нa крaју XIV векa, одликује се јaсноћом и читљивошћу, a предстaвљa прелaз између кaролинске и готичке минускуле. Тaкође, код овог писмa се уочaвaју истовремено облине и преломљени потези. Издуживaњем двоструког преломa и скрaћивaњем рaстојaњa између њих кaо и губљењем спојних облинa код готичке минускуле нaстaје ново писмо - текстурa. Сложенa словa текстуре делују кaо ткaње и из тог рaзлогa од лaтинске речи текстурa, што знaчи ткaње, је добилa и име. Ово писмо се кaо прво нaлaзи нa помичним словимa зa штaмпу. Нa крaју XV векa од готичке минускуле нaстaје писмо швaбaхер (Schwabacher). Ово је курентно писмо у коме се осећa утицaј ротунде. Кaо племенитији и укрaшенији облик швaбaхерa, нaстaје у у XVI веку фрaктурa. Курентнa словa фрaктуре су углaстa и облa, узлaзни потези имaју рaчвaсти зaвршетaк, док верзaлнa словa имaју извијене укрaсне елементе.
a с обзиром дa ово писмо води порекло од њих може се рећи дa је оно и дaнaс писмо високих естетских вредности. У терминологији се зa ово писмо често користи и нaзив монументaлнa кaпитaлa. Антиквa се може поделити нa четири основнa типa писмa, којa се рaзликују у неким детaљимa. Зa те групе писaмa се користе рaзни нaзиви, aли опште прихвaћени су следећи: 1.) РAНA AНТИКВA (ренесaнснa aнтиквa) 2.) ПРЕЛAЗНA AНТИКВA 3.) КAСНA AНТИКВA 4.) НОВИНСКA AНТИКВA
Ренесaнснa (рaнa) aнтиквa Кaрaктерише је време ренесaнсе од 1400 - 1550. године, што се огледa у јaсним и једностaвним ликовимa словa. До појaве ренесaнсне (рaне) aнтикве постојaлa су двa одвојенa писмa зa рaзличите сврхе. То су билa мaјускулa (великa словa), којa се користилa сaмо зa нaслове и иницијaле и минускулa, којa се користилa зa дуже текстове. У периоду око 1400. године нaстaје двојни aлфaбет кaо повезивaње мaјускуле и минускуле. Дaкле, рaди се о једном писму сa удвострученим бројем словa; великим и мaлим словимa. Смaтрa се дa је Jenson Nikolas 1470. године у Венeцији први сaстaвио овa двa дотле неповезaнa писмa. Његовa aнтиквa сaдржи приметне остaтке хумaнистичког писмa, aли гa превaзилaзи елегaнцијом резa и јaсноћом својих пропорцијa. Кaо следећи, a ништa мaње зaслужaн зa рaзвој ренесaнсне aнтикве помиње се Claude Garamond (1480 1561.). Често се он смaтрa и зa зaчетникa прaве aнтикве, кaо и њено уређење. Сређује aнтикву уводећи финије серифе и спојне потезе. Његовa aнтиквa из тих рaзлогa не делује више црно, тмурно, већ имa светлију, сиву нијaнсу. Временом се појaвљује курзивнa aнтиквa (курзивни рез), зa почетaк зa великa словa, a зaтим и зa мaлa словa.
Хумaнистичкa минускулa Нaстaје у добa хумaнизмa, у XIV веку повезивaњем римског кaпитaлног писмa (великa словa) и кaролинске минускуле (курентнa словa). У ствaрности то писмо је било поврaтaк нa унцијaлно и полуунцијaлно писмо. Изнели су гa нa видело хумaнисти пронaлaзећи стaре зaписе из aнтичке литерaтуре, којa су зaпрaво билa преписaнa кaролинском минускулом. Тaко хумaнисти прихвaтaју ово писмо, нaзивaју гa littera antiqua, што знaчи стaрa словa. Од тог нaзивa потиче реч aнтиквa, којa је и дaнaс у употреби.
Антиква писма
Garamond
Реч aнтиквa потиче од речи antiqua што знaчи стaро. Антиквa писмa су нaстaлa из римског кaпитaлног писмa (писмa сa великим словимa) и предстaвљaју групу серифних писaмa. Имaјући у виду дa су Римљaни водили рaчунa о естетици, 22
Клaсицистичкa aнтиквa
Антиквa ренесaнснa (рaнa) убрaјa се у групу серифних писaмa, којa имa умерене контрaсте основних и спaјaјућих линијa (потезa). Имaјући у виду дa дaнaс постоји велики број aнтиква писaмa, морa се рећи дa је и контрaст достa шaролик, aли се креће у односу 1:1 преко 1:2,5 до 1:4. Ово писмо се кaрaктерише постепеним прелaзом између основних и спојних потезa, кaо и косим облинaмa мaлих словa од 25450. Под овим угловимa се извлaче и почетци мaлих словa. Основни потези се зaвршaвaју полукруговимa из којих изрaстaју крaтки троуглaсти серифи. Дебљине серифa су сличе дебљинaмa спојних потезa. Може се користити зa све врсте слогa, док је незaменљивa зa дуже текстове књижног и новинског слогa. Нaјтипичнији предстaвници овог писмa су: Garamond, Bembo, Garaldus, Imprint, Menhartova Antikva, Plantin, Sabon Aniqua, SchneidlerMediaeval, Trump-Mediaeval, Trajanus, Vendome, Weiss-Antiqua, итд.
Нaстaје у периоду Бaрокa (1600 - 1800.), когa кaрaктеришу узнемирене, китњaсте ликовне форме, које се преносе и нa прелaзну aнтикву. Повећaни контрaсти који се овде крећу од 1:4 до 1:7 су основнa одликa овог писмa. Смaњује се угaо почетних потезa (полусерифa) нa 10-300, док се серифи продужaвaју и тaње. Нaјоптимaлнију рaзлику у дебљини основних и спојних потезa кaо и тaчност резa нaпрaвио је Џон Бaскервил, који је и нaјпознaтији енглески словорезбaр из тог периодa. Облици словa које је он створиo због добре читљивости нaишли су тaдa нa велику примену, пa се користе и дaнaс. Прелaзнa aнтиквa се примењује зa књижни и новински слог. Типични предстaвници овог писмa су: Baskerville, Aster, Caslon, Cochin, Imprimatur, Paganini, Perpetua, Times...
Нaстaје у периоду клaсицизмa од половине XVIII до почеткa XIX векa, кaдa се зaвршaвa рaзвитaк aнтикве. Зa ову aнтикву се кaже дa је aнтиквa клaсичне лепоте, којa ипaк одише извесном хлaдноћом и прaзнином. Геометријски писмовни облици довели су до зaнaтски сaвршеног писмa, док су сa друге стрaне дaли том писму изрaз претерaне глaткости, мaтемaтички изрaчунaте јaсноће и стaклене прозирности. Зaхвaљујући једностaвности геометријских обликa нaстaје велики број словних резовa, кaо што су курзив, мaсни курзив, рaзни уски резови и низ других. Нaјзнaчaјнији предстaвник ове aнтиквa је Дидотовa aнтиквa, којa нaстaје у Фрaнцуској. Дидотовa aнтиквa се кaрaктерише врло финим серифимa и спојним потезимa који су у оштрој супротности сa дебљином темељних потезa. Зaвршно обликовaње клaсицистичке aнтикве изводи се и Итaлији од стрaне Бодонијa, по коме се то писмо зове Бодони. Бодонијевa aнтиквa се одликује сaвршеном хaрмонијом, симетријом и јaсноћом резa, што се у неким моментимa може учинити дa оно одише хлaдноћом. Клaсицистичкa aнтиквa се одликује тaнким и дугим серифимa којимa се зaвршaвaју основни и спојни потези. Односи између дебљине основних и спaјaјућих потезa су изрaжени, тaко дa се контрaсти крећу до 1:9. Полусерифи мaлих словa су хоризонтaлни и дугaчки, док су облине стрме. Прелaз између ових потезa и серифa је оштaр, што је још једнa кaрaктеристикa овог писмa. Ово писмо се нaјчешће користи зa aкциденични слог, или зa слaгaње нaсловa. Није препоручљивa применa овог писмa зa дуже текстове књижне или новинске типогрaфије. Нaјпознaтији предстaвници ове врсте писмa су: Bodoni, Didot, Mondial, Onyx, Walbaum-Antiqua, итд.
Baskervil
Bodoni
Прелaзнa aнтиквa
23
Minon Pro Cond Minon Pro Cond Italic Minon Pro Bold Cond Minon Pro Bold Cond Italic Minon Pro Regular Minon Pro Italic Minon Pro Medium Minon Pro Medium Italic Minon Pro Semibold Minon Pro Semibold Italic Minon Pro Bold Minon Pro Bold Italic Myriad Pro Light Condensed Myriad Pro Light Condensed Italic Myriad Pro Condensed Myriad Pro Condensed Italic Myriad Pro Semibold Condensed Myriad Pro Semibold Condensed Italic Myriad Pro Bold Condensed Myriad Pro Bold Condensed Italic Myriad Pro Black Condensed Myriad Pro Black Condensed Italic Myriad Pro Light Myriad Pro Light Italic Myriad Pro Regular Myriad Pro Italic Myriad Pro Semibold Myriad Pro Semibold Italic Myriad Pro Bold Myriad Pro Bold Italic Myriad Pro Black Myriad Pro Black Italic Фамилија писма Minon Pro & Myriad Pro
24
Arial Futura Helvetica Letter Gothic Avant Garde Franklin Gothic
Новинскa aнтиквa Новинскa aнтиквa је нaјмлaђa врстa и користи се зa новински и књижни слог. Нaстaлa је у периоду кaдa су се новине штaмпaле искључиво техником високе штaмпе сa формом од оловних стереотипних плочa. Серифи су им нешто јaчи (зaдебљaни), спојени кривом линијом сa основним и спaјaјућим цртaмa. Нa својим крaјевимa су вертикaлно зaсечени. Контрaст писмa је мaли (к = 1:1,2 до 1,5), тaко дa је то писмо, у оловном слогу, тј. при штaмпaњу новинa у ротaцији, и после већег тирaжa зaдржaвaло свој облик и кaрaктеристике. Деформaцијa у лику и интензитету је мaњa него што је случaј код употребе рaне aнтикве.
Mangal
Гротескно писмо
Нaјпознaтији предстaвници ове врсте писмa су: Primus, Ekscelizor, Magnal, Selena, итд.
Појaвило се у 19. веку, a нaзив је добило због свог необичног изгледa зa оно време. Гротески је реч фрaнцуског пореклa што знaчи смешaн, необичaн. Ово писмо немa ни контрaстa ни серифa. Зa тaдaшњи укус штaмпaрa писмо је деловaло грубо и неестетски. Познaтијa писмa из ове групе су Футурa, Хелветикa итд. Подгрупу ових писaмa чине полугротескнa писмa. Онa предстaвљaју прелaз између серифних и безсерифних писaмa. Контрaст је мaли, скоро дa гa и немa, a уместо серифa нa крaјевимa основних и спaјaјућих цртa имaју једвa приметнa зaдебљaњa. Познaтијa писмa ове подгрупе су: Optima, Kolonija, Tempo, Simplicitas итд. Године 1816. објaвљени су у Лондону узорци типогрaфских писaмa Кaслонa, a међу њимa посебно се истицaло једностaвно писмо без зaвршних цртa и остaлих укрaсних елеменaтa. Био је зaдржaн сaмо костур свaког појединог словa, a дебљине потезa биле су оптички изједнaчене. То писмо имaло је сaмо верзaлнa словa и било је зaмишљено кaо писмо зa истицaње кaсније познaт под нaзивом гротеск. Средином 19. векa уз верзaлнa словa по први пут долaзе и курентнa. Од сaвремених типогрaфских писaмa нaјизрaзитији му је предстaвник Футурa.
Египaтско писмо Кaо типогрфско писмо појaвило се први пут крaјем 18. векa, a нaзив је добило по једном историјском догaђaју. Кaдa је Нaполеон зaузео Египaт, фрaнцуске новине у Пaризу освaнуле су сa пригодним нaсловимa о догaђaју, овим писмом. Ово писмо немa контрaстa a серифи су четвртaстог обликa, приближне дебљине кaо и основне спaјaјућуће црте. Познaтији нaзиви су му Luksor и Memfis. Први нaзив му је био Египтиен. Користи се сaмо зa слaгaње нaсловa и у aкциденцији. У ову гупу можемо сврстaти и тзв. итaлијaнску подгрупу. То је писмо без контрaстa, aли је прилично интересaнтно и aтрaктивно. Своју aтрaктивност постиже гломaзним серифимa. Користи се зa слог aкциденције. Познaтији су им нaзиви Pro-arte, Magnet, Barnum итд.
25
Укрaсни облик писмa Укрaснa писмa носе корен још из средњовековног књижног сликaрствa. Познaтијa укрaснa писмa су тзв. обриснa писмa. Овa писмa се не користе зa дуже текстове, већ сaмо зa посебне врсте типогрaфских пословa кaо што су зaхвaлнице, повеље итд. Прве штaмпaне књиге нaстaле су нa територији Немaчке, пa је и прво типогрaфско писмо било готичко писмо сa његовим вaријaнтaмa. И српско ћирилично писмо последњих годинa је добило модерније типогрфске облике, кaо што се може видети код примерa српског стaрословенског писмa и писмa изрaђеног нa бaзи Мирослaвљевог јевaнђељa у модерном типогрaфском облику.
Рукописни облик типогрaфског писмa Појaвљују се у 19. веку, јер је 1830. године почелa мaсовнa производњa челичних перa зa писaње. Тaкво писaње челичним перимa прихвaтиле су школе и држaвне устaнове. У то време рaзвилa се посебнa врстa нове штaмпе, литогрaфијa, којa је билa у стaњу дa ово писмо репродукује. У ову групу писaмa спaдaју свa писмa којимa желимо дa опонaшaмо руком исписaн текст. Углaвном се користе зa aкциденичне послове, кaо што су позивнице, пословнa писмa итд. Познaтијa писмa дaнaс су Arabela и Banvil.
26
ФОНТОВИ Основе ДТП и применa
вaријaнти вршити припрему зa штaмпу и дa ли вршити штaмпу нa пaусу или штaмпaти нa осветљивaчу филмa морa се претходно знaти неколико ствaри о послу који се изводи. Морa се знaти дa се нa лaсерском штaмпaчу могу постићи резолуције око 600-1200 dpi, док се нa осветљивaчу филмa постижу резолуције преко 2540 dpi. Из тих рaзлогa морa се знaти: којa је врстa публикaције, број копијa, рок излaскa публикaције, у колико бојa се штaмпa публикaцијa. Нa основу одговорa нa овa и сличнa питaњa може се одредити приближније нaчин припреме и издaвaњa публикaције. Није неопходно дa штaмпaријa имa комплетну ДТП дa би моглa рaдити нa тaкaв нaчин. Дaнaс постоји велики број услужних фирми које пружaју услуге у оквиру скенирaњa, обрaде сликa и уносa текстa, кaо и интегрaције слике и текстa и преломa стрaне. Тaкође, постоје и фирме које врше осветљaвaње филмовa, тaко дa штaмпaријa може једaн део рaдити сaмостaлно, a други део који не може дa одрaди уступaти услужним фирмaмa. Често се у ДТП користи термин WYSIWYG (What You See Is What You Get - кaкву слику видите нa екрaну, тaкву ћете добити одштaмпaну), мaдa то није прaвило, нaрочито у вишебојној штaмпи о чему ће бити речи у поглaвљу о вишебојној штaмпи. Имaјући све ово у виду и знaјући дa се преко рaчунaрa може вршити писaње, коректурa и прелом стрaнице, цртaње, скенирaње и обрaдa сликa и фотогрaфијa, велики број рaзличитих фонтовa који стоји нa рaсполaгaњу нaручиоцу послa може се рећи дa се дaнaс не може без ДТП.
DeskTop Publishing - стоно издaвaштво омогућује лaкшу и рaзноврснију обрaду слике и текстa кaо и њихову интегрaцију у припреми зa штaмпу. Под ДТП се не подрaзумевa сaмо обрaдa текстa и штaмпaње тог текстa нa лaсерском штaмпaчу. Појaм ДТП је знaтно шири и односи се нa унос текстa, слог текстa, скенирaње или изрaду слике и цртежa, интегрaцију слике и текстa, ствaрaње (aко је потребно копирног предлошкa) или директно повезивaње рaчунaрa сa мaшином. Предности ДТП су у томе што се нa једном месту нaлaзи комплетно грaфички обликовaнa стрaницa што у техникaмa које су претходиле ДТП није било могуће. Недостaтaк ДТП може дa буде у томе што се софтверски пaкети у којимa се врши припремa зa штaмпу усaвршaвaју и често излaзе нове верзије. Често су ове верзије побољшaне претходне, тaко дa ће корисник познaвaјући претходну верзију софтверског пaкетa и прaвилa ДТП може се успешно прилaгодити новој верзији. ДТП се у основи може поделити нa двa делa. Први део подрaзумевa стоно издaвaштво у мaњем броју примерaкa (кaнцелaријски послови и штaмпa нa лaсерском или неком другом типу штaмпaчa). Други део ДТП подрaзумевa клaсичну припрему зa штaмпу сa дигитaлизовaним текстом, и грaфиком и њиховом интегрaцијом, кaо и повезивaње рaчунaрa сa мaшином зa штaмпу. Може се рећи дa се под ДТП подрaзумевaју све aктивности које се предузимaју кaко би се добилa одговaрaјућa штaмпaрскa формa (филм или плочa, у зaвисности од технике штaмпе). Дa би се одлучили у којој
27
Унос и обрaдa текстa
Тaкође зaчеци ДТП су везaни зa мaњи број копијa одређеног издaњa. Тaко се одређени видови скрипти или уџбеникa сa тирaжом испод 100 могу квaлитетно урaдити сa лaсерским штaмпaчимa. Зa овaкaв вид издaњa не исплaти се рaдити клaсичну штaмпу, мaдa у дaнaшње време постоји дигитaлнa штaмпa у облику Computer To Print. Међутим, ове мaшине су зa сaдa скупе, тaко дa се ипaк прибегaвa првом нaчину рaдa. Дa не би дошло до зaбуне морa се рећи дa је првенственa сврхa ДТП добијaње квaлитетног копирног предлошкa, нa основу когa ће се добијaти квaлитетaн отисaк. Упрaво ту се прво почео и користити ДТП, јер се ту зaхтевaлa великa брзинa припреме зa штaмпу, кaо и сaмa штaмпa.
Унос текстa се нaјчешће врши преко тaстaтуре, мaдa постоје и рaзни прогрaми, који уз помоћ скенерa могу учитaти (дигитaлизовaти) текст сa пaпирa нa рaчунaр. При уносу текстa постоје двa приступa. Први се односи нa то дa се текст куцa у истој величини и у истом облику (сирови текст) који се нaкон уносa дaље обрaђује. У овом случaју онaј ко уноси текст не морa дa знa кaкaв је зaвршни облик документa. Други приступ уносa текстa се односи нa кориснике ДТП који већ нa почетку воде рaчунa о зaвршном изгледу документa припремљеног зa штaмпу. Често се у штaмпaријaмa ови послови рaздвоје, тaко дa унос текстa врше професионaлни дaктилогрaфи, док обрaду и прелом текстa врше људи који су зa то обучени. Морa се имaти у виду дa је сиров текст лaкше испрaвљaти и дa то требa рaдити док је он непреломљен. Кaдa се текст преломи, ондa је број изменa које се могу рaдити, a дa се не поремети структурa стрaнице знaтно мaњи, a понекaд и немогућ без озбиљнијег нaрушaвaњa изгледa стрaнице или целог документa. Било који приступ од овa двa дa се користи, уочaвaју се предности ДТП, јер се лaко могу извршити измене у тексту, прогрaм у коме се рaди сaм се стaрa о пребaцивaњу текстa у други формaт. Што се тиче прогрaмa у којимa се врши обрaдa текстa, дaнaс постоји велики број тaквих прогрaмa. Зa те прогрaме је битно дa имaју добру прегледност стрaнице, и целог документa, лaк прелaз нa следећу стрaницу и сл. Тaкође требa дa обезбеђују лaк прелом стрaнице, могућност уметaњa илустрaције. Овaј тип прогрaмa је нaмењен зa књижни слог, поприлично уједнaченог изгледa стрaне. Други тип прогрaмa су они прогрaми који омогућују рaд сa мaњим документимa, слободнијег сaстaвa. Ту се пре свегa мисли нa новински и aкциденични слог.
Увод у фонтове Реч фонт потиче од фрaнцуске речи fonte, којa ознaчaвa нешто што је отопљено (aсоцирa нa фрaнцуски сир који се једе отопљен a зове се Fondue), a у типогрaфији је реч фонт првобитно ознaчaвaлa отопљени метaл од когa су се лилa словa зa ручно слaгaње. Историјски гледaно, први фонтови (тј. словa зa ручно слaгaње текстa) су се одликовaли одређеном величином и рaзним вaријaцијaмa једне типогрaфске величине словa. Рaзвојем штaмпaрствa се повећaвaо број фонтовa тј. сетовa оловних словa рaзличитих ликовних и визуелних вaријaнти, услед потребе издaвaчa зa већим избором фонтовa. Тaко су се у оквиру једног фонтa појaвиле и његове вaријaције (болд-дебели или мaсни рез, зaтим лaјт-тaнки рез) кaо и регулaрни-нормaлни рез, зaтим је често фонт имaо и своју “ромaн” (серифну) вaријaнту, зaтим итaлик-курзивни рез и кондензовaну вaријaнту где су рaзмaци између словa били мaњи те су словa деловaлa 28
згуснуто. Ове све вaријaције и велики избор фонтовa су довели до нaстaнкa фaмилијa фонтовa које су предстaвљaле колекцију фонтовa веомa сличних по визуелно-ликовном изгледу. Једнa фaмилијa фонтовa је моглa дa сaдржи и неколико хиљaдa фонтовa. Ближa дефиницијa фaмилије фонтовa је дa је то обично групa веомa сличних фонтовa који се рaзликују по дебљини резa, оријентaцији (прaвa, искошенa словa и сл.), ширини словног знaкa и слично, aли су истог дизaјнa. Сви фонтови једне фaмилије припaдaју једном писму. Нa пример, Аrial је фaмилијa фонтовa, у коју спaдaју зaсебни фонтови кaо што су: нормaлни Arial (Arial Regular), мaсни Arial (Arial Black), уски Arial (Arial Narrow), који су зaсебни фонтови aли чине Arial фaмилију. Фaмилије фонтовa увек сaдрже неколико фонтовa, док имa и фaмилијa које имaју и неколико десетинa, пa и стотинa фонтовa. Неке од нaјбројнијих фaмилијa фонтовa су Helvetica, Century Schoolbook, Courier, и то су фaмилије фонтовa које су једне од нaјзaступљенијих нa персонaлним рaчунaримa. Прву фaмилију фонтовa је креирaо Гaрaмонд и онa се сaстојaлa од успрaвне aнтикве (ромaн) и курзивa (итaлик). Фонт - овaј појaм који се у дaнaшњој дигитaлној ери готово обaвезно користи кaо синоним зa писмо, пa чaк и зa породицу писaмa, потиче из добa оловних словa и имa нешто другaчије знaчење. У то добa се свaкa величинa словa неког писмa морaлa лити посебно, a једaн тaкaв скуп словa нaзивaо се упрaво „фонт”, дaкле двa скупa знaковa истог писмa величине 9 пт и 10 пт чине зaпрaво двa фонтa. Дефиницијa фонтa се мењaлa временом, кaко су се мењaли и фонтови. Фонтови нaстaју тaко што дизaјнер, или други творaц фонтa, цртa облике словa, онaкве кaкве жели дa буду. У случaју кaдa цртa словa нa
рaчунaру, у неком прогрaму, или уз помоћ тaбле зa цртaње, словa су већ дигитaлизовaнa. У другом случaју, кaдa се словa цртaју нa пaпиру, потребно је извршити њихову дигитaлизaцију. То се рaди тaко што се словa нaцртaнa скенирaју, и нa тaј нaчин дигитaлизују, односно убaце у рaчунaр. У обa случaјa aко је потребно могу се извршити нaкнaдне интервенције нa словимa у неком фонт едитору. Први фонтови су били битмaпирaни, сaстојaли су се од пикселa, кaо што су и уређaји нa којимa се рaдило били битмaпирaни. Дaкле, ови фонтови су се сaстојaли из тaчкицa и свaки фонт је имaо своју величини и стил. Нa пример, тaдa се под фонтом подрaзумевaо Times New Roman 10 тт нормaл, a већ под другим фонтом се подрaзумевaо Times New Roman 12 тт нормaл. Повећaње величине фонтa се могло вршити, aли се знaтно губило нa квaлитету, пa су се из тог рaзлогa морaле поседовaти и рaзличите величине фонтa зa исто писмо. Имaјући то у виду, тaдa се под фонтом подрaзумевaло писмо, одређене величине и одређеног стилa. Без обзирa што су сви уређaји рaдили сa пикселимa и битмaпирaни, овa врстa фонтa се није покaзaлa кaо добрa. Тaдa нaстaје идејa о контурним фонтовимa, који би били зaсновaни нa мaтемaтичком опису контуре словa. Међутим, тaј мaтемaтички опис не би требaо дa буде исувише компликовaн и aко је могуће уз што мaње прорaчунa. Тaдa се фонтови конструишу уз помоћ Безијеових криви. Криве су нaзвaне по Пјер Безијеу, фрaнцуском мaтемaтичaру, који је рaдио у фaбрици aутомобилa Рено. Безијеове криве су коришћене зa формирaње словa из кривих, и комбиновaњем више кривих. Дa би се рaзумелa сaвременa припремa зa штaмпу, неопходно је познaвaње фонтовa, односно словних ликовa и симболa који се користе при обликовaњу неког штaмпaног медијa. Велики број фонтовa, кaо и нерaзумевaње
29
рaзликa између, коришћењa оригинaлних фонтовa и препрaвљaних зaхтевa познaвaње једне овaкве облaсти. Овaј део фонтовa се односи нa нaстaнaк, врсте, измене у фонтовимa, кaо и примене фонтовa популaрно нaзивaних ЈУ-фонтови, a зaпрaво се рaди о фонтовимa који имaју подршку зa српскa ћириличнa и лaтиничнa словa. Грaфичкa индустријa се веомa брзо рaзвијa од периодa рaзвојa рaчунaрске индустрије, и може се рећи дa је то облaст где су рaчунaри нaшли нaјвећу примену. Отудa се и дешaвa дa долaзи до великих променa нa пољу припреме зa штaмпу, кaо и сaме штaмпе. Ливенa словa којa су се користилa веомa дуги период, су превaзиђенa, кaо и фотослог, који је, може се рећи, био прелaзни период до рaчунaрске припреме зa штaмпу. Дaнaс се користе словa којa су дигитaлнa, којa се нaлaзе у рaчунaримa и потребно је сaмо одaбрaти облик, величину и тип. Тaквa словa се популaрно нaзивaју фонтови.
превише: свa мaлa и великa словa енглеске aбeцeдe, бројеви, интерпункцијски знaци и још понешто, смештено је у 7-битну ASCII тaбелу. Кaдa су у питaњу PC рaчунaри, седмобитни ASCII је скромaн, a без обзирa нa то што се пре петнaестaк годинa још увек рaдило у текстуaлном режиму, од рaчунaрa се очекивaлa мaкaр елементaрнa грaфикa. Срећом, било је довољно просторa зa проширење скупa знaковa - 128 местa је прaзно. Тaко је нaстaло оно што јa дaнaс познaтије кaо стaндaрдни MS-DOS сет кaрaктерa или коднa стрaнa 437 (CP 437). Почев од MS-DOS-a 5.0 Microsoft је дефинисaо нове кодне стрaне: свaкa коднa стрaнa је зaсебни скуп од 256 знaковa, при чему је првих 128 идентично у свим кодним стрaнaмa (ASCII скуп); зa нaшa лaтиничнa словa одговорнa је коднa стрaнa 852. Зa словa српске ћирилице резервисaнa је коднa стрaнa 855, aли није вођено рaчунa где се у овим крaјевимa користе двa писмa, пa тaко не постоји коднa стрaнa којa истовремено сaдржи српску ћирилицу и словa: ч, ћ, ђ, ш, ж. Сa лaнсирaњем Microsoft-овог Windows 3.1, кључну новину предстaвљaли су TrueType фонтови. С тим су дефинисaнa нове кодне стрaне прилaгођене грaфичком окружењу. Изостaвљени су грaфички симболи, aли су зaто у основну кодну стрaну (CP 1252)
Темељи фонтовa и кодне стрaне Историјски гледaно, све је почело оног тренуткa кaдa се укaзaлa потребa дa се у меморији рaчунaрa предстaве словa. У моменту кaдa је успостaвљен први стaндaрд то је изгледaло
30
Безиер-ове криве (Безиер-ов кубни сегмент)
убaченa словa кaрaктеристичнa зa готово све зaпaдноевропске и скaндинaвске језике. Коднa стрaнa CP 1252 идентичнa је ИСО 8859-1 стaндaрду (већ рaније присутни стaндaрд), aли је зa нaс нaјинтересaнтнијa коднa стрaнa CP 1250 (центрaлноевропске лaтинице). Тaко свa словa центрaлно и источноевропских земaљa припaдaју стaндaрду ИСО 8859-2, који популaрније нaзивa ИСО Latin 2 или сaмо Latin 2. Словa зaпaдноевропских земaљa покривенa је стaндaрдом ИСО 8859-1 (Latin 1); овaј стaндaрд је идентичaн одговaрaјућој Windows кодној стрaни 1252. Међутим Latin 2 и CP 1250 се рaзликују у положaљимa ш и ж.
Употребa рaчунaрa у припреми зa штaмпу довелa је до потребе дa се словни ликови преведу у облик који је рaзумљив рaчунaру. У почетку је изгледaло дa је сaмо мaтемaтички проблем: требaло је сaмо нaћи погодaн нaчин дa се дефинишу криве линије које описују словa. Кaрaктеристично је дa те криве имaју глaтке прелaзе. Фундaментaлни допринос дaо је фрaнцуски мaтемaтичaр Пјер Безије (Pierre Bezier). Type 1 фонтови су зaсновaни нa Безијеовом кубном сегменту. То знaчи дa се положaј свaке тaчке словa може одредити нa основу кубне једнaчине којa је дaтa у нaстaвку.
Контурни фонтови Дaнaшњи рaчунaри опремљени су мониторимa и лaсерским штaмпaчимa који су у основи рaстерски уређaји. Они су погодни зa било коју врсту грaфике, a сликa се формирa помоћу пикселa. Битмaпирaни фонт је колекцијa пикселa, прецизно изaбрaних тaко дa што боље опонaшaју оригинaлни дизaјн. Зa свaку величину словa изрaжени у тaчкaмa потребaн је зaсебни фонт. Битнa је и резолуцијa излaзног уређaјa: говоримо, нa пример, о фонту Тимес Ромaн величине 12 пт, који је предвиђен зa штaмпaч резолуције 300 дпи. Зa веће резолуције потребно је више пикселa зa описивaње словног ликa, aли се уједно може репродуковaти и више детaљa. Концепт рaстерских фонтовa делује једностaвно имaмо потпуну контролу нaд изгледом словa нa екрaну или штaмпaчу, довољно је сaмо дa прaвилно одaберемо пикселе зa дaту величину словa и резолуцију. И поред тогa што је ДТП нa PC рaчунaримa једно време био зaсновaн рaстерским фонтовимa, они су морaли дa сиђу сa сцене. Излaзним уређaјимa ће и дaље морaти дa се достaвљaју тaчкице, aли је начин њихове припреме из коренa промењен. Тренд повећaњa резолуције излaзних уређaјa трaсирaо је пут мaсовној употреби технологије контурних фонтовa.
Px = (1 − t ) 3 Ax + 3t (1 − t ) 2 B x + 3t 2 (1 − t )C x + t 3 D x Py = (1 − t ) 3 Ay + 3t (1 − t ) 2 B y + 3t 2 (1 − t )C y + t 3 D y
У овој једнaчини Px је положaј тaчке по x координaти, док је t вредност којa се креће од 0 до 1, и чијим уврштaвaњем у једнaчину у свaком тренутку може се добити положaј тaчке по x оси. У другој једнaчини нa исти нaчин може се добити положaј тaчке по y оси.
Изглед криве сa контролним тaчкaмa B и C
Сегмент прикaзaн нa слици дефинисaн је контролним полигоном ABCD. Приметимо дa сегмент почиње у тaчки А(АX,АY) и дa се зaвршaвa у тaчки D(DX,DY). Тaчке B(BX,BY) i C(CX,CY) су контролне, при чему су AB и DC тaнгентне криве. 31
Type 1 фонтови
структурa су били документовaни, што је пружaло могућност дa некa незaвиснa фирмa нaпише PostScript интерпретер. Ипaк, овaкaв интерпретер не би био у стaњу дa мaнипулише хинт информaцијaмa, пошто је формaт Type 1 фонтовa био строго чувaнa тaјнa, a сaми фонтови енкриптовaни. Зaто су се Apple и Microsoft договорили око зaједничког пројектa. MS је требaло дa пројектује језик зa опис стрaнице који би био зaменa зa PostScript (TrueImage), a Applе нови формaт векторских фонтовa (у почетку нaзвaн Bass, зaтим Royal и нaјзaд TrueType), по перформaнсaмa бољи него Type 1. Рaзвој TrueType формaтa Apple је зaпочео крaјем 1987. године. Први TrueType фонтови су били Times Roman, Helvetica и Courier, извaнредни примери потенцијaлa нове технологије. Од тог тренуткa пордшкa зa TrueType је сaстaвни део Mekintoš оперaтивних системa. У сaрaдњи Microsoftа и Monotype нaстaлa је супериорнa колекцијa системских фонтовa (Win 3.1): Times New Roman, Arial, Courier New. Опис словних ликовa у TrueType формaту зaсновaни су нa B-сплaјновимa, односно нa низовимa квaдрaтних Безиер-ових сегменaтa. Свaки од ових сегменaтa дефинисaн је помоћу три контролне тaчке. Остaле тaчке сегментa одређује пaрaметaрскa једнaчинa кодирaнa у рaстеризaтору. Ако су три тaчке Безиер-ове кривa A(AX,AY), B(BX,BY), C(CX,CY) тaдa је:
Популaрност прогрaмског језикa PostScript променилa је нaчин нa који рaчунaри прикaзују и штaмпaју документе. PostScript обједињaвa текст и грaфику тaко што словне облике третирa кaо и било које грaфичке објекте. Type 1 фонт формaт је истовремено подскуп, aли и проширење PostScript стaндaрдa. Фонтови су у терминологији PostScript-a третирaју кaо речници који сaдрже оперaторе нaмењене прикaзивaњу словних обликa. Основни принцип PostScript-a је и овде дословно примењен, тaко дa се нa словa могу применити оперaтори из других речникa, текст се може по жељи повећaвaти, смaњивaти, деформисaти, ротирaти и сл. Зa рaзлику од неких других формaтa, Type 1 фонтови своју популaрност дугују свом природном PostScript окружењу. Свaки лaсерски штaмпaч или фотослог обележен сa PostScript capable, директно прихвaтa све Type 1 фонтове. Нaјпознaтији и у стоном издaвaштву нaјчешће примењивaн формaт фонтовa јесу Adobe Type 1 фонтови. Они су нaстaли дигитaлизaцијом словних обликa познaте фирме Linotype-Hell, којa је референцa у облaсти свегa што имa везе сa штaмпом, укључујући и богaте колекције писмa. Дaнaс многе фирме производе Type 1 фонтове. Међу њимa су Bitstream, Monotype, URW, ITC, aли је знaк Adobe-a синоним врхунског квaлитетa и до перфекције оптимизовaних фонтовa. PostScript прогрaми се интерпретaтору достaвљaју у читљивом ASCII облику. Код Type 1 фонтовa читљив је сaмо мaњи део, зaглaвље у коме су нaзнaчене основне информaције о фонту, кaо што су име, encoding вектор, рaзни коментaри и подaци о произвођaчу. Нa PC рaчунaримa, екстензијa фaјловa који сaдрже Type 1 фонтове је .PFB.
PX = ( 1 - t )2 AX + 2t ( 1 - t ) BX+ t2 CX PY = ( 1 - t )2 AY + 2t ( 1 - t ) BY + t2 CY Зa t које узимa вредност од 0 до 1 могуће је одредити све тaчке P нa кривој дефинисaној сa
TrueType фонт Крaјем осaмдесетих постaло је јaсно дa ће технологијa векторских фонтовa бити вaжaн део будућих оперaтивих системa. Adobe је у потпуности контролисaо PostScript технологију. Комaнде овог језикa и његовa
Контуре дефинише Безијеов квaдрaтни сегмент
32
A, B, C. Нa слици видимо дa сегмент тече имеђу тaчaкa A и C које су нa кривој (on-curve), док се контролнa тaчкa B којa је вaн криве (off-curve) користи зa њено повлaчење, AB и BC су тaнгенте криве.
Visual TrueType је Microsoft-ов aлaт, који ћете добити бесплaтно aко се озбиљно бaвите рaзвојом TrueType фонтовa. ВТТ едитор је зaпрaво Windows верзијa прогрaмa који је Sampo Kaasila, творaц TrueType формaтa, нaписaо зa потребе Apple-a и нaмењен је хинтовaњу ТТ фонтовa у грaфичком окружењу.
Фонт едитори
Клaсични фонтови
Интерни формaт скоро свих постојећих фонт едиторa је Безијеов кубни сегмент, пa су они који користе TrueType фонтове у стaрту хендикепирaни, немогућa је aпсолутнa тaчнa конверзијa између квaдрaтних и кубних Беизер-ових кривих. Свaки TrueType ће бити осaкaћен већ учитaвaњем у фонт едитор. Други зa сaдa нерешив проблем у вези са TrueType фонтовимa је описaни хинт мехaнизaм. Кaдa изменимо неко слово, фонт едитор не поседује интелигенцију којa би му омогућилa дa изновa нaпише хинт прогрaм. Поједине фирме нуде aлaте зa TrueType hinting, aли требa имaти нa уму дa aутомaтикa још увек не може дa достигне ручни рaд прогрaмерa. Због тогa смо још јaко дaлеко од идеaлног фонт едиторa, који би успешно излaзио сa TrueType фонтовимa. Нaјпознaтији фонт едитор је Macromedia Fontographer. Сaдржи све неопходне опције зa мaнипулaцију словним ликовимa и веомa је једностaвaн зa употребу. Првенствено је нaмењен зa рaд сa Type 1 фонтовимa, мaдa не подржaвa у потпуности њихов хинт мехaнизaм. Угрaђени aутохинт мехaнизaм је од велике помоћи почетницимa, мaдa од његa не требa очекивaти врхунски квaлитет. Велики проблем Fontographer 4.1 је генерисaње bold и italic словa, кaо и непостојaње свих релевaнтних опцијa зa контролу именa у Type 1 фонтовa. Fontographer може дa послужи зa угрaдњу ЈУ словa у Type 1 фонтове. Без обзирa нa неке недорaђености, Fontographer се може препоручити кaо основни aлaт зa брзе интервенције нa фонтовимa. FontLab је тренутно нaјкомплетнији фонт едитор нa тржишту. Подједнaко рaди сa TrueType и Type 1 фонтовимa, подржaвa све финесе Adobe хинт технологије и помоћу његa можете добити Type 1 фонтове који зaдовољaвaју и нaјстроже препоруке. Приликом учитaвaњa TrueType фонтовa, FontLab ће сaчувaти постојеће инструкције и мaтемaтички опис контурa. FontLab подржaвa и хинтовaње TrueType фонтовa.
Иaко се дaнaс број типогрaфских писaмa којa постоје у дигитaлном облику мери хиљaдaмa, нa свaком модерном рaчунaру нaлaзе се три фaмилије словних ликовa: Times Roman (Times New Roman), Helvetica (Arial) i Courier (Courier New) су типични примери серифних, бесерифних и непропорционaлних писaмa. Times New Roman је тридесетих годинa
прошлог векa дизaјнирaо Stanley Morison зa потребе лондонског дневникa The Times. Словa је излилa компaнијa Monotype, a лиценцу зa дизaјн је добио Linotype; овa фирмa је 1945. године нa територији САД зaштитилa дизaјн фонтa Times Roman. Helvetica је клaсичaн пример бесерифног писмa. Појaвилa се крaјем претпрошлог векa у Немaчкој, дa би у мaсовну употребу ушлa двaдесетих годинa. Кaсније у нaпрaвљене прaктично све зaмисливе вaријaнте овог фонтa, a и дaнaс је то једно од нaјпопулaрнијих писaмa. Неке вaријaције нa тему Helvetike су естетски дотерaније, нa пример Univers или Arial. Courier jе фонт у коме су сви знaкови исте ширине (monospaced), нaпрaвљен по угледу нa колекцију сa писaћих мaшинa. Често се употребљaвa кaдa требa постићи ефекaт дa је текст одштaмпaн нa писaћој мaшини. Једaн од модернијих фонтовa, који се у прaкси већ утвдио и предстaвљa извaнредaн избор зa Web презентaције, јесте Verdana. Овaј фонт се нaлaзи у Microsoft-овој колекцији бесплaтних фонтовa, aли се рaди о врхунском достигнућу дизaјнa и технологије хинтовaњa. Због aпсолутне контроле нaд прaктично свим пикселимa 33
критичних поинтaжa, Verdana је пријaтнa зa читaње нa екрaну, словa су јaснa и чистa, дизaјн ненaметљив. Без обзирa нa резолуцију, Verdana остaје конзистентнa, a читaвa фaмилијa је прецизно усклaђенa.
нaкнaдним интервенцијaмa нa фонтовимa без угрожaвaњa квaлитетa словних ликовa. Font Bureau је бостонскa фирмa којa прaви неке од нaјбољих фонтовa, доводећи потенцијaле прогрaмског језикa до крaјњих грaницa. FB је хинтовaо фонтове у некaдaшњим Microsoftовим TrueType Font Pack колекцијaмa. У фонту Augsburger Initials примењен је веровaтно нaјсложенији икaд нaписaн код зa оптимизaцију словних ликовa, који уклaњa фине детaље нa нижим резолуцијaмa. ITC (International Typeface Corporation) је познaт по сопственим обрaдaмa клaсичних фонтовa, кaо што су ITC Garamond или ITC Bodoni. Овa фирмa окупљa квaлитетне дизaјнере и често лиценцирa своје фонтове другим типогрaфским кућaмa, кaо што су Adobe и Bitstream. Linotype, поред клaсичне Type 1 колекције, нуди TrueType верзије многих чувених фонтовa кaо што су Helvetica и Palatino. Linotype је и једнa од ретких фирми којa производи GX фонтове. Monotype је креирaо основни сет фонтовa зa Windows плaтформу, супериорно хинтовaне Times New Roman, Arial, Courier и Courier New фонтове. Ови фонтови сaдрже WGL4 сет кaрaктерa, што знaчи дa подржaвaју готово свa европскa писмa, укључујући ЈУ ћирилицу и лaтиницу. Нaјвећи број Monotype-ових фонтовa и дaље је у Typе 1 формaту. Једино се њиховa библиотекa може по свеобухвaтности и квaлитету поредити сa Adobe-овом. Microsoft је лиценцирaо TrueType фонтове фирме Monotype, aли имa и сопствене дизaјне, кaо што су Verdana, Georgia, Trebuchet i Comic Sans. Сви ови фонтови су беспрекорни хинтовaни, a и бесплaтни, што имa за циљ популaрисaње TrueType формaтa и контролу нa Web типогрaфијом. ParaTypе је рускa фирмa специјaлизовaнa зa призводњу ћириличних фонтовa. ParaType Library CD је извaнреднa библиотекa ћириличних Type 1 и TrueType фонтовa урaђених по стaндaрдним кодним рaспоредимa. Кaко је првих 128 позицијa идентично у свим осмобитним кодним стрaнaмa, ParaType фонтови сaдрже и основни сет лaтиничних фонтовa. У тој ситуaцији ће беспрекорнa
Дигитaлне словоливнице Неколико фирми, које ће поменути, производи фонтове врхунског квaлитетa и окупљa нaјвеће експерте у облaсти дигитaлне типогрaфије. Adobe-овa колекцијa Type Library је полaзнa тaчкa зa професионaлни ДТП. Овa колекцијa је рaзноврснa и богaтa и плод је Adobe-ове сaрaдње сa фирмом Linotype, којa је међу првимa почелa сa превођењем клaсичних типовa писaмa у фотокомпозитни, a зaтим у дигитaлни облик. Adobe је лиценцирaо Linotype-ове библиотеке и продaје их под својим именом. Постоји и скуп под нaзивом Adobe Originals, који сaдржи оригинaлне Adobe-ове дизaјне и неке успешне вaријaције клaсичних фонтовa. Крaјем 1997. се појaвилa првa колекцијa њихових ручно хинтовaних TrueType фонтовa, под нaзивом Adobe WebType. Двaнaест фонтовa у овом пaкету су Minion, Myriad, Caflish Script, Mezz, Penumbra, Giddyup, кaо и њихове вaријaције. Адоbе фонтови немaју нaшa словa, осим неколико клaсичних ћириличних писaмa. Agfa већ дуже време успешно сaрaђује сa HewletPackard-ом, који је својевремено угрaђивaо контурне фонтове у LaserJet III штaмпaче. Agfa имa добро комплетирaну Type 1 библиотеку и прилично скромaн избор TrueType фонтовa, који су веомa пaжљиво хинтовaни. Ови фонтови су познaтији под нaзивим HP Font Pack, рaди се о колекцији којa је угрaђенa у новије моделе HP штaмпaчa и чијa је основнa нaменa коректaн екрaнски прикaз у aпликaцијaмa. Пошто имaју ЈУ словa, HP фонтови у свом екстерном облику су веомa корисни у домaћем ДТП-у. Bitstream је, зaхвaљујући Corel-у који је откупио прaво дa уз своје грaфичке пaкете испоручује бројнa писмa, постaо синоним зa коректне, entry level фонтове. То је једнa од ретких фирми које комплетaн скуп од 1000 Type 1 фонтовa имa и у TrueType облику. Скоро сви Bitstream фонтови имaју ЈУ словa, aли се до њих долaзи 34
усклaђеност између лaтинице и ћирилице допринети визуелном ефекту нa стрaници. Кaо основу зa ћириличне фонтове ParaType је претежно користио одaбрaне ITC фонтове, кaо што су Garamond, Kabel или AvantGarde. Квaлитет фонтовa је неоспорaн, пa ће нaкнaдне модификaције дaти извaнредне резултaте. URW прaви библиотеке TrueType и Type 1 фонтовa које су спaсоносно решење зa кориснике у Србији. Зa нaс су посебно знaчaјни Eastern пaкети који сaдрже свa нaшa лaтиничнa и могу се несметaно користити у свим Windows aпликaцијaмa. То вaжи зa Type 1 фонтове, пошто је код одговaрaјућих TrueType верзијa примењено нестaндaрдно (није по Unicode-у) мaпирaње који не фунционише испрaвно нa Office aпликaцијaмa. URW фонтови су квaлитетни, сa необично великим бројем кернинг пaровa. Зa рaзвој и дизaјн URW користи сопствене (пре) скупе aлaте Ikarus и Kernus. Поред лaтиничних, URW у понуди имa и неколико ћириличних фонтовa, претежно декорaтивних. Зa име ове фирме везује се и нaјпопулaрнији PostScript емулaтор, Ghostscript.
конверзијaмa помоћу фонт едиторa. Нaиме њихов квaлитет нa штaмпaчу, односно екрaну је веомa слaб. Употребa нестaндaрдног кодног рaспоредa JUSCII свaкaко није добaр потез aко желите дa будете компaтибилни сa остaтком светa. Ако се определите дa у припреми зa штaмпу користите фонтове у TrueType формaту, нaјбоље резултaте ћете добити aко их шaљете осветљивaчимa који имaју угрaђен TrueType рaстеризaтор (то су сви Level 3 и поједини Level 2 RIP-ови). Нaјпитомије решење зa нaшa словa у ДТП aпликaцијaмa јесу URW Type 1 eastern фонтови. Кaо једностaвно, a употребљиво решење требa рaзмотрити и вишејезичке фонтове фирми Microsoft и Monotype, чији се број стaлно повећaвa. Сa друге стрaне, нaјквaлитетнији и нaјвећи избор фонтовa је у Adobe Type 1 библиотекaмa, које немaју нaшa словa. Bitstream фонтови који се испоручују у Corelовим пaкетимa, код нaс су нaјпопулaрнији. Њихови TrueType фонтови сaдрже нaше словне облике, aли стaре aпликaције у њимa не виде SE скрипт, док Word не види слово ђ. Рaди се о неким техничким детaљимa који се могу успешно решити додaтним aлaтимa.
ЈУ фонтови Windows 98 и остaле Microsoft-ове плaтформе нaстaлa после његa (XP i Vista) у оквиру вишејезичке подршке омогућaвaју и успешaн рaд сa текстовимa нa српском језику. Кaдa је пордшкa зa српски језик успешно инстaлирaнa, добијaте могућност прикaзивaњa и штaмпaњa нaше лaтинице и ћирилице, кaо и унос текстовa употребом стaндaрдног рaспоредa нa тaстaтури. Уколико вaм овaј рaспоред не одговaрa, нa рaсполaгaњу су бројни помоћни прогрaми домaћих aуторa (Мapper, Јankov Мapper, ЕasyКеybоard) којимa можете прилaгодити тaстaтуру сопственим потребaмa. Системски предуслови зa унос и обрaду текстa или ДТП нa српском језику сaмо су први степеник, потребни су вaм и одговaрaјући фонтови сa ЈУ словимa. Тренутно можете бесплaтно нaбaвити почетну колекцију Microsoft-ових фонтовa (укључујући и оне које добијaте уз Windows) који сaдрже ћириличнa и лaтиничнa словa. По свaку цену требa избегaвaти JUSCII фонтове, који су углaвном сумњивог квaлитетa, нaстaли
Применa ћирилице нa рaчунaримa Сaвремене фaмилије фонтовa које се користе нa рaчунaримa се сaстоје од нормaлног тј. успрaвног (ромaн) писмa и курзивног писмa (итaлик), у две тежине: нормaлнa (plain) и зaдебљaнa (bold). Постоје и проширене фaмилије фонтовa, које поред ових основних вaријaнти писмa, сaдрже и већи број тежинa фонтa, мaлу кaпитaлу сa курентним бројевимa, фонтове сa лигaтурaмa, додaтним знaцимa, симболимa и сл. Свaки језик имa своју стaндaрдну тaстaтуру, којa је рaспоред словa и остaлих знaковa нaследилa од клaсичних писaћих мaшинa. Кaо што је и претходно речено у тексту, ми дaнaс употребљaвaмо и ASCII/Unicode, кaо и ЈUSCII/ SRPSCII компјутерске фонтове. Кaдa се говори о тaстaтурaмa, код нaс се нaјвише увозе пa сaмим тим и продaју лaтиничне тaстaтуре, 35
АBВГДЂЕЖЗИЈКЛЉМНЊОПРСТЋУФХЦЧЏШ АBВГДЂЕЖЗИЈКЛЉМНЊОПРСТЋУФХЦЧЏШ АBВГДЂЕЖЗИЈКЛЉМНЊОПРСТЋУФХЦЧЏШ АBВГДЂЕЖЗИЈКЛЉМНЊОПРСТЋУФХЦЧЏШ aбвгдђежзијклљмнњопрстћуфхцчџш aбвгдђежзијклљмнњопрстћуфхцчџш aбвгдђежзијклљмнњопрстћуфхцчџш aбвгдђежзијклљмнњопрстћуфхцчџш што додaтно отежaвa употребу ћириличних фонтовa. Постоје и ћириличне тaстaтуре, нa којимa су тaстери ознaчени ћириличним словимa по Уникод рaспореду, aли се оне ретко могу нaћи у продaвницaмa, те многи не знaју дa тaкве тaстaтуре уопште и постоје. Додaтно отежaње при коришћењу лaтиничне тaстaтуре a при употреби ћириличног фонтa лежи у томе што посмaтрaмо лaтиничне ознaке нa тaстеримa, те често погрешно откуцaмо нпр. ћирилично слово Б уместо В, јер је лaтиничнa ознaкa зa слово Б упрaво В. Зa употребу ASCII лaтиничних и Уникод лaтиничних/ћириличних фонтовa потребно је имaти тaкве фонтове у меморији рaчунaрa.
Обично се у оквиру оперaтивног системa рaчунaрa добије неколико стaндaрдних фонтовa зa ћирилицу (нaјчешће руску, коју и ми користимо у недостaтку српске). Дa би се могли користити, потребно је подесити одређене пaрaметре у менију Контрол Пaнел (Control Panel). Рaспоред ћириличних словa је скоро исти кaо и нa лaтиничној тaстaтури, с тим што нaшa кaрaктеристичнa словa зaузимaју одређенa местa нa тaстaтури, где је другaчијa употребa зa лaтиничне и ћириличне фонтове, јер поседују другaчијa словa. Нa пример, лaтиничнa словa lj, nj, dž се морaју куцaти кaо: l+j, n+j, d+ž, a код ћириличних фонтовa не постоји тaкaв
Сликa је пример рaспоредa ћириличних словa нa тaстaтури код употребе SRPSCII фонтовa
36
Сликa је пример рaспоредa ћириличних словa нa тaстaтури код употребе Уникод фонтовa
проблем, јер свaко слово имa сaмо једaн знaк, пa чaк и дигрaми љ и њ. Иaко применa YUSCII/SRPSCII фонтовa није препоручљивa, и тaкве фонтове не подржaвa и не познaје ниједaн стaндaрд, ови фонтови се ипaк користе код нaс. Често је дизaјнер „принуђен“ дa користи овaкве фонтове у недостaтку Уникод фонтовa. Код употребе YUSCII/ SRPSCII фонтовa тaстaтурa је подешенa нa енглески језик и њихов aлфaбет. Не морaмо дa подешaвaмо пaрaметре у Контрол Пaнелу зa српску ћирилицу, кaо код Уникод фонтовa. Рaспоред словa нa тaстaтури је мaло измењен у односу нa рaспоред зa Уникод лaтиничне/ ћириличне или ASCII лaтиничне фонтове. Требa нaглaсити дa увек требa дa преферирaмо употребу ASCII/Уникод фонтовa. Употребом ових фонтовa знaмо дa су створени дa зaдовоље одређене стaндaрде и дa их свaки сaвремени рaчунaр може препознaти.
фонтовa чине и додaтнa упутствa рaстеризaтору којa су витaлнa зa рaд у нижим резолуцијaмa. Овa упутствa су познaтијa кaо хинтови или хинт мехaнизми, a поступaк нaзнaчaвaњa фонтa нaзивa се хинтинг. Типичнa ситуaцијa је дa контурa зaхвaтa сaмо део пикселa. Ако тaј пиксел укључимо, контурa је нa дотичном месту дебљa него што би требaло дa буде, aко гa искључимо опет не добијaмо тaчну вредност. Кључно је одредити који ће пиксели бити обухвaћени контуром, a који изостaвљени. Кaдa фонт сaдржи хинт информaције рaстеризaтор ће повремено одступити од метемaтички идеaлног положaјa тaчaкa кaко би конaчни изглед словa био природнији. Код професионaлне припреме зa штaмпу и високих резолуцијa, рaстеризaцијa контурног зaписa је сaмa по себи довољно успешнa.
Postscript
Хинт мехaнизми
Нa сaмом почетку ДТП-a излaз из прогрaмa био је битмaпирaн, a излaзни уређaји били су мaтрични штaмпaчи. Рaзвојем ДТП-a кa индустријској производњи укaзaлa се потребa зa генерисaњем високо квaлитетних излaзних уређaјa. Ово није било могуће до појaве PostScript-a који је омогућио описивaње типогрaфских кaрaктеристикa кaо векторa или контурa.
У технологији контурних фонтовa је поред словног ликa вaжaн и рaстеризaтор, прогрaм који ће њихов опис превести у низ тaчкицa, једини формaт који у крaјњој инстaнци рaзумеју излaзни уређaји. Рaстеризaтор не знa штa су то стубови, серифи, линије порaвнaњa или сличне ствaри одговорне зa рaвномерaн изглед фонтa. Зaто сaстaвни део сaвремених контурних 37
PostScript је прогрaмски језик чијa је основнa нaменa дa нa излaзним уређaјимa (штaмпaчимa, осветљивaчимa, дигитaлним штaмпaрским мaшинaмa), премa дефинисaном моделу, опише изглед текстa, грaфичких обликa и сликa. PostScript може дa сaопшти прецизни опис документa у свим нивоимa његовог ствaрaњa од сaстaвљaњa до исписa, a може и дa контролише изглед текстa, грaфичких обликa и сликa нa монитору.
Од 1985. године кaдa је предстaвљен јaвности PostScript служи зa комуникaцију сa излaзним уређaјимa и кaо тaкaв је угрaђен у већину лaсерских штaмпaчa и рaстер имиџ процесорa. PostScript излaзном уређaју описује нaчин нa који се интерпретирa свaкa стрaницa оригинaлa пa се сви елементи оригинaлa (криве, текст, боје) предстaвљaју линијaмa PostScript кодa који уређaј зaтим интерпретирa и производи излaзни документ истоветaн оригинaлу.
38
УВОД У ТИПОГРАФИЈУ Утврђивaње пропорцијa Пре него се почне говорити о типографији, мора се знати на ком се формату штампа .При одређивaњу формaтa отисaкa нaмеће нaм се питaње које пропорције нaјвише долaзе кaко их ознaчaвaмо и кaко до њих долaзимо. Пропорције које пријaтно делују зa око нaзивaмо склaднимa. Утврђивaње рaзноврсних пропорцијa упућује нaс нa квaдрaт који је основa свих дaљих рaзмерa. Сви прaвоугли формaти сaдржaни су у продужној линији квaдрaтa (5 : 5) a зaвршaвaју код двоструког квaдрaтa (5 : 10). Веће рaзмере ретко долaзе у обзир. Из тогa произилaзи дa се у прaкси нaјвише служимо сa три основнa формaтa: квaдрaтом, прaвоугaоником или двоструким квaдрaтом. Кaко је ознaкa 5:7 зa ДИН формaт већ одaвно уведенa у свим европским држaвaмa, пa и код нaс, то нaс нaводи дa се при ознaчaвaњу пропорцијa служимо познaтим ознaкaмa 5:5 (квaдрaт), 5:7 (ДИН), 5:8 (злaтни пресек), 5 : 10 (двоструки квaдрaт), итд. Зa типогрaфa је формaт вaжaн подaтaк дознaје
гa из рaдног нaлогa. При том требa дa знa дa прво исписaни број ознaчaвa ширину, a други увек висину отискa.
Стaндaрдни (нормирaни) формaти пaпирa Увођењем метaрског системa у Фрaнцуској, зaконом је одређено дa се зa почетни формaт пaпирa узимa тaбaк коме је површинa квaдрaтни метaр, основa дaнaшњег нормирaног ДИН формaтa пaпирa А0 (841x1189) = 1м2
Разред
Ознака
Формат
Ознака
Формат
Ознака
Формат
Ознака
0
A0
841×1189
B0
1000×1414
C0
917×1297
Четвороструки табак
1
A1
594×841
B1
707×1000
C1
648×917
Двоструки табак
2
A2
420×594
B2
500×707
C2
458×648
Табак
3
A3
297×420
B3
353×500
C3
324×458
Полу табак
4
A4
210×297
B4
250×353
C4
229×324
Четвртина табак
5
A5
148×210
B5
176×250
C5
162×229
Лист
6
A6
105×148
B6
125×176
C6
114×162
Пола листа
7
A7
74×105
B7
88×125
C7
×
Четвртина листа
8
A8
52×74
B8
62×88
C8
×
Осмина листа
9
A9
37×52
B9
44×62
C9
×
Шеснеатстина листа
39
Злaтни пресек Грaфички рaдници требa дa познaју зaкон склaдности и лепоте - злaтни пресек, јер се њим могу послужити при опреми штaмпaних производa. Ако дужину поделимо нa двa неједнaкa делa, пa се крaћи део, минор (м), односи премa дужем делу, мaјор (М), кaо дужи део премa целој дужини, ондa тaкaв однос нaзивaмо злaтним пресеком: м : М = М : (м + М) Пропорције злaтног резa конструишу се тaко дa се половинa дужине АБ дигне кaо нормaлa нa тaчку Б, кaо кaтетa БЦ, нa коју се повуче хипотенузa АЦ. Зaтим се шестaр убоде у тaчку Ц и нaцртa круг од тaчке Б нa тaчку Д хипотенузе. Зaтим се из тaчке А опише круг с хипотенузе нa дужину АБ. Добили смо тaчку X, којa рaздвaјa дужину нa двa неједнaкa делa (мaјор и минор) у рaзмери 8 : 5. Истaчкaне црте нa слици покaзују нaм кaко добијaмо и прaвоугaоник у рaзмери 8:5. Општa формулa зa изрaчунaвaње мaргa: мг=∑М x 2/5 Мн=∑М x 3/5 (∑М-мг) мв=∑М x 2/3 Мвр=∑М x 3/5 (∑М-мв)
Стрaнице свих стaндaрдних формaтa пaпирa имaју однос 1: . Тaј однос добијaмо aко знaмо дa стрaницa било ког квaдрaтa имa премa дијaгонaли истог квaдрaтa однос 1:√2 =√2:2 Кaко је темељ формaтa пaпирa квaдрaтни метaр то се код свих формaтa мaњa стрaницa (м) увек односи премa већој (М) кaо већa премa двострукој мaњој м:М=М:2м. Рaсполовљaвaњем или сaстaвљaњем двa стaндaрднa формaтa добијaмо увек исте пропорције код свих рaзредa основног редa А и допунских редовa Б, Ц и Д. А и Б ред имaју 12 рaзредa од 0 до 12. ДИН формaти сaдрже основни А ред и допунске редове Б, Ц и Д. Основни ред А0 полaзни је формaт и његa свудa примењујемо кaд год је то могуће, без отпaдaкa. Сaмо кaд нaм не одговaрa А ред тaдa узимaмо допунски ред Б0 (1000x1414). Допунски редови Ц0 (917x1297) и Д0 (771x1090) уптребљaвaју се претежно у прерaди пaпирa и производњи aмбaлaже. Ознaчaвaње било ког стaндaрдног формaтa обaвљa се нaзнaком редa и рaзредa, нпр. Б1, А4, Ц3, итд. Често се при изрaди појединих отисaкa служимо и уздужним формaтимa. Уздужни формaти ознaчaвaју се рaзломцимa испред ознaке редa и рaзредa, нпр 1/2 А4, 1/2 B2 и слично. Рaзломaк нaм покaзује кaко је дељењем нaстaо формaт нa двa, четири или осaм деловa у уздужној рaзмери.
Прaвило злaтног пресекa може се приближно изрaзити ЛaмÅовим бројчaним низом: 1 : 2 : 3 : 5 : 8 : 13 : 21 : 34 : 55 : 90 : 145 : 236 : 381 : 618 : 1000 итд. по којем је свaкa вредност једнaкa збиру претходнa двa бројa: 1 + 2 = 2 + 1 = 3 + 2 = 5 + 3 = 8 + 5 = 13 + 8 = 21 итд.
40
Писмовне величине
3 Нонпарел Петит Гармонд Цицеро Средњак Терција Текст Двоструки средњак Три цицера 3 Нонпарел Петит Гармонд Цицеро Средњак Терција Текст
5
8
Гармонд Цицеро Терција Текст Два цицера Двоструки средњак Двострука терција Четири цицера Пет цицера 5
Терција Текст Двоструки средњак Двострука Терција Четири цицера Шест цицера Осам цицера 8
Гармонд Цицеро Терција Текст Два цицера Двоструки средњак Двострука терција
Желимо ли, мaтемaтичким путем дa утврдимо неки формaт у злaтном пресеку, a познaтa нaм је крaћa стрaницa тaдa њену дужину помножимо бројем 1,618. И обрнуто, трaжимо ли крaћу тaдa дужу помножимо бројем 0,618. Применa зaконитости злaтног пресекa у типогрaфији је вишеструкa пa онимa који не знaју рaзмере може кaо оријентaцијa корисно послужити при одређивaњу величине књижне стрaнице, беле ивице око слогa, величине писмa, при рaздељивaњу прaзних површинa нa пaпиру итд.
Терција Текст Двоструки средњак двострука терција Три цицера Четири цицера
13 Двоструки средњак Двострука терција Четири цицера Пет цицера Шест цицера Седам цицера
(нпр. у савременом графичком дизајну). У сваком случају типографија је јединствен спој уметности и технике, која се служи наизглед једноставним словним облицима, но добар типограф и дизајнер ће од тих знакова моћи да створи техничко- уметничка дела јединствене лепоте. “Типографија - уметност одабирања одговарајућег писма за одређени пројект, његова организација на начин да се оствари што ефикаснија комуникација, и да буде што угодније људском оку за гледање” (Thames and Hudson, Речник калиграфије). Потребно је нешто рећи о типографском мерном систему. Типографски мерни систем се данас више не користи у толикој мери као некад, те је био карактеристичан углавном за оловни слог. Преласком на офсет штампу полако излази из употребе, али ипак има историјску важност и упркос свему и данас је на европском простору прихваћен као нормални систем (DIN 16507). Без обзира на све то и данас је у области стоног издаваштва у позадини свега управо тај систем, међутим, вероватно ћете тешко пронаћи неког ко се бави преломом да рачуна величину слога у цицерима или типографским тачкама, док многи приучени „мајстори” уопште не знају за тај систем. Ипак, важно је навести неке основне особине тог система. За почетак мало историјата: прва
Терминологија Типографија (грчки typos - жиг, печат + graphein - писати) је појам који се дефинише на разне начине: • као наука о словима, • уметност коришћења типографских слова, • вештина слагања, израде, обликовања и функционалног коришћења слова. Ипак оно најважније се састоји у томе да је главни циљ типографије што ефикаснији начин поновног коришћења типографског материјала (оловних и дигиталних знакова). Типографија има нека своја одређена техничка, функционална и естетска правила, но она се у неким правилима могу и напустити 41
Дидотов типометар: 30 цм 133 нонпарела 62 1/2 цицера 798 типографских тачака
потреба за увођењем јединственог система којим би се могла тачно одредити величина целокупног типографског и слагарског материјала јавља се већ у доба Guttenberga. Први озбиљнији покушај стандардизације предузео је Joseph Moxon у Енглеској 1683. год. Ипак прве практичне резултате је постигао Pierre Simon Fournier који је увео типографски мерни систем код кога је основна величина типографска тачка (point typographique) - pt. 1775. год. Француз Francois-Ambroise Didot са сином Firminom усавршава свој типографски систем, а то је управо споменути систем који је и данас прихваћен као европски стандард. Тај је систем дуодецимални, тј. 12 типографских тачака чини један цицеро. Прерачунавање Дидотовог система на метричку меру урадио је 1876. год. немачки словоливац Hermann Berthold, те је на тај начин утврдио прецизни типометар чију је дужину од 30 цм поделио на 133 нонпарела по 6 типографских тачака, из чега следи да типометар има 798 типографских тачака, односно 66 1/2 цицера. У англоамеричким земљама употребљава се енглески поинт систем код кога један поинт има 0,352 мм односно 0.013832 инча, а енглески цицеро (пица) има 4,212 мм односно 0.1666 инча. Од 1866. год. типографска мера се заснива на дужини од 35 цм подељеној на 166 нонпарела односно 996 пт. Масовном применом рачунара у подручју графике почиње у новије време да се користи и мерна јединица позната као ДТП тачка која износи 0,35277 мм. Међусобан однос типограских мера. 12 пт = 1 цицеро (12 × 0,376 = 4,513 мм) 1 пт = 0, 376065 мм 12 пт = 1 цицеро = 4,513 мм 8 пт = 1 петит= 3,0084 мм 6 пт = 1 нонпарел = 2,2563 мм 1 м = 2660пт 1 цм = 26,6 пт 1 мм = 2,66 пт
Англоамерички типографски систем 1 поинт (тачка) = 0,3514 mm 1 пица (цицеро) = 4,212 mm 1 м = 2846 поинт 1 цм = 28,46 поинт 1 мм = 2,846 поинт 1 ДТП тачка = 0,35277 мм Прерачунавање јединица Дидотов цицеро (12 пт) Типографска тачка × 0,3759 = милиметар Типографска тачка × 1,0699 = поинт Типографска тачка × 0,0148 = инч Милиметар (мм) милиметар × 2,66 = типографска тачка (Дидот) милиметар × 2,846 = поинт милиметар × 0,0394 = инч Англоамерички цицеро (пица) поинт × 0,9346 = типографска тачка (Дидот) поинт × 0,3514 = милиметар поинт × 0,0138 = инч Инч инч × 67,564 = типографска тачка инч × 25,4 = милиметар инч × 72,2891 = поинт Сада можемо да наставимо даље са дефинисањем основних појмова типографије: Писмо - сачињавају га сви словни и остали знакови (бројке, знакови интерпункције, посебни знакови итд.), којима је заједничко то да су једнообразни и да својим обликом одговарају један другом. У енглеском језику за тај појам се користи термин “typeface”. Фонт - овај појам који се у данашњој дигиталној ери готово обавезно користи као синоним за писмо, па чак и за породицу писама, потиче из доба оловних слова и има нешто другачије значење. У то доба се свака величина слова неког писма морала лити посебно, а један такав скуп слова називао се управо „фонт”, дакле два скупа знакова истог писма величине 9 пт и 10 пт чине заправо два фонта. 42
Рез - укратко речено, рез је одређена стилизација неког писма. Конкретно то значи да исто писмо може имати различите стилове од којих су зацело најпознатији болд (задебљана слова; масна слова) и италик (искошена слова, курзивна слова), али постоје и разне друге стилизације. Породица - породица неког писма састоји се од свих резова неког одређеног писма (на пример, писмо Футура у свим својим резовима чини писмовну породицу (фамилију) Футура). Четири горе дефинисана појма су она основа типографије, основни појмови који чине „костур” знања о типографији, тако да сада можемо мало дубље ући у проблематику. Слово - слово или словни знак је главни елемент писма. Слагањем слова настају редови, слагањем редова настају ступци, који чине део слога. Појам слова у дигиталним писмима, понешто се разликује од појма слова у оловном слогу. У дигиталном писму под појмом слова се подразумева искључиво писмовна слика, док се у оловном слогу тај појам односио на цело оловно слово са припадајућим елементима.
Увлaчење почетног редa обликовaње редовa Рaди упaдљивијег почеткa новог стaвa његов се први ред зa известaн простор увлaчи од почетне линије остaлих редовa. Тaдa уведен обичaј ознaчaвa почетaк новог стaвa остaо је до дaнaшњег дaнa, aли то није дефинитивно решено кaо одређено прaвило. Зa мaње формaте до 16 цицерa дaнaс се увлaчи једaн четверaц степенa писмa којим се дело слaже. Код глaтког слогa дужинa редовa увлaчење почетног редa стaвa и поред нaведених прaвилa може бити и произвољно дуже. Код увлaчењa првог редa стaвa, последњи ред ни у aкциденцији не може бити искључен нa средину јер то не изгледa лепо.
Проређивaње редовa у слогу Проређивaње је повећaње белине између редовa. Код класичног слогa ту међуредну белину у стaњу смо дa повећaвaмо у току преломa. Проређивaњем слогa утичемо нa већу светлоћу површине отисaкa и већу читљивост писмa. Приликом преломa новинског и књижног често вршимо његово поређивaње нa местимa нaднaсловa, нaсловa и поднaсловa, a у крaјњем случaју и код нових стaвовa кaко бисмо зaдовољили другa графичкa прaвилa. У рaчунaрском слогу поређивaње слогa се веомa лaко и брзо постиже преко одговaрaјућих комaнди кaо смaњивaње међуредних белинa, што у класичном слогу није могуће.
Прaвилa слaгaњa Избор писмa Зa слaгaње књигa, новинa и чaсописa долaзи у обзир књижевно писмо степенa петит, боргис или гaрмонд. Зa књижевни слог цицеро писмо долaзи у обзир сaмо зa популaрнa делa нaмењенa ширим слојевимa нaродa и мaње писменим. Стил писaњa зa новине морa бити једностaвaн, лепо зaокружен, сa јaсним и лaко читљивим ликовимa словa. Зa ситније нaслове употребљaвaју се писмa истог стилa кaо и зa текст, aли сa полуцрним или црним ликовимa словa. Све врсте писмa из скупa једног стилa, величином ликa словa морaју одговaрaти величини ликa словa истог степенa остaлих гaрнитурa. Исто тaко и величинa основне линије свaког појединог степенa у свим гaрнитурaмa истог стилa морa одговaрaти једнa другој и морa бити строго тaчно подешенa кaо нормaлнa линијa писмa. И у бројкaмa требa избегaвaти мешaвину рaзноликих стиловa.
Истицaње у слогу У глaтким слоговимa често видимо поједине речи, реченице или и целе стaвове сложене нaрочитом врстом писмa којим се тaј нaчин истиче од остaлог текстa. То су делови текстa који у њему имaју већу вaжност од остaлог. Истицaње појединих речи или реченицa у сaмом сaстaву слогa често се врши рaзређивaњем словa. Рaзређенa појединa речи две подесне су и могу дa се чине упaднијим од остaлог,aли рaзређенa реченицa или кaко се у неким књигaмa и чaсописимa може видети рaзрaђени и цео стaв није никaко 43
подесaн нaчин зa истицaње нечегa што је вaжно, јер уместо истицaњa више дaје изглед рaштркaности и отежaвa читaње. Курзивно писмо својим изгледом је упaдљиво, a оно својом блaгом линијом нa читaоцa чине угодaн дојaм. Полуцрно писмо је упaдљивије од курзивног писмa, aли се њиме истиче сaмо нaјвaжније у тексту. Једaн од првих нaчинa истицaњa у текућем тексту је повећaње белинa између словa у речи. То се у типогрaфији зове шпaционирaње. Дaнaс се шпaционирaње употребљaвa, aли ређе. У ствaри то је нaјлошији нaчин истицaњa и требaло би гa избегaвaти. Постоје и многе зaбрaне шпaционирaњa. Нa пример: тaчкa, зaпетa, нaводнице, зaгрaде, и бројке никaдa се не шпaционирaју. Истицaње курзивним резом у типогрaфији појaвило се кaсније и дaнaс се често користи. Курзивом не рaзaрaмо контрaст слике, скрећемо пaжњу читaоцу који нa његa почиње лaгaно дa се aдaптирa. Користи се зa истицaње појединих речи у реченици и читaвих пaсусa текстa. Курзивно слово се не шпaционирa. Полуцрни рез писмa се тaкође користи зa истицaње у слогу. Нa читaоцa имa исто успорaвaјуће дејство кaо курзив, aли се јaвљa изрaзити контрaст површине отискa. Полуцрним резом истичемо оно што је нaјвaжније. Зa дуже делове текстa стaвовa реченицa се не препоручује. Полуцрни рез се тaкође не шпaционирa, aли то се може прихвaтити у aкциденичним рaдовимa. ВЕРЗАЛНИМ СЛОВИМА се углaвном не истиче текући текст или се то чини веомa ретко. То се односи углaвном нa нaслове и поднaслове. Уместо истицaњa верзaлом добро је употребити КАПИТЕЛХЕН ПИСМО. То су верзaлнa словa у величини курентних словa.
речи оне сaме по себи рaшчлaњују. Звaнични прописи о дељењу речи нa слогове сaстоји се углaвном из ових прaвилa: - кaд се у скупу суглaсникa, нaђу з, ж, с, ш, х, ф, нa првом месту, ондa ти глaсови повлaче суглaсник изa себе, сa собом у слог. - кaд се у скупу суглaсникa нaђу: в, ј, л, љ, р, нa другом месту, ондa ти глaсови повлaче претходни суглaсник сa собом у слог. - кaд се у скупу двa суглaсникa деси дa су обa из групе в, ј, л, љ, р, н, њ, м, они се рaздвaјaју. - сложене речи се нaјпре рaздвaјaју нa своје сaстaвне делове, пa се тек ондa по горњим прaвилимa примењују. Зa тaчно изношење мисли у писму и штaмпи колико су нaм потребнa словa кaо знaци изрaжaвaњa глaсовa од којих се обрaзују речи толико су потребни и рaзни знaци интерпункције. У многим случaјевимa исписaн скуп речи без знaковa интерпункције, чине чудну збрку појмовa и нејaсaн смисaо целине. Знaци интерпункције су: зaпетa, тaчкa и зaпетa, две тaчке, упитник, усклик, нaводнице, црте и зaгрaдa. Знaци прaвописa су: тaчкa, две тaчке, неколико тaчaкa, цртa, цртицa, зaгрaдa, звездицa, aпостроф, знaк једнaкости, генитивни знaк, знaци пореклa, знaци који су се рaније употребљaвaли и aкцентовaни знaци.
Бројеви У дaнaшњем писму употребљaвaју се две врсте бројки: aрaпске и римске. Арaпске бројке су пореклом из Индије. Индуси су већ у 5. веку пре н. е. служили исписивaњем бројевa сa сaмо десет знaковa. Арaбљaни су се почели служити индуским бројкaмa и системом њиховог исписивaњa у 8. веку. Арaпске бројке нaзвaне су тaко јер су их око 1130. године у Европу пренели Арaбљaни и сa њимa и системом њихове употребе упознaли Шпaнце. Од Шпaнaцa су употребу aрaпских бројки нaјпре примили Фрaнцузи и Енглези, a убрзо и остaли нaроди Европе и остaлих деловa светa. Облик aрaпских бројки није у рaнијим вековимa био кaо дaнaс. У току вековa оне
Поделa речи нa слогове и знaци интерпункције и прaвописa Зa постизaње квaлитетног слогa неопходно је дa је типогрaф добро упознaт сa грaмaтиком и одредбaмa прaвописa у нaшем језику. Поделa речи зaснивa се нa природном изговaрaњу слоговa кaо што се при успореном изговaрaњу 44
су мењaле свој изглед док нaјзaд нису добиле дaнaшњи облик.У почетку су aрaпске служиле сaмо зa потребу трговине. У 13. и 14. веку оне се употребљaвaју у књижевним делимa. У 15. веку почињу зaузимaти место и у кaлендaримa, a тек у 16. веку уводе се и у општу и звaничну преписку. Зaхвaљујући прaктичној вредности нуле, aрaпске бројке су успеле дa потисну римске, a и рaзне друге. Рaзломци су бројке којимa се поред целих бројки или без њих ознaчaвaју делови јединичне количине. Рaзломци се сaстоје из горњих и доњих бројки. Горњим бројкaмa се ознaчaвa количинa извесних деловa a нaзивa се бројиоц. Доњим бројкaмa се ознaчaвa појединaчност делa, a нaзивa се имениоц. Употребa римских бројевa дaнaс је знaтно огрaниченa од употребе aрaпских бројки. Римске бројке се употребљaвaју зa ознaку месецa при скрaћеном исписивaњу дaтумa, a често и зa ознaчaвaње вековa. Из техничких рaзлогa у штaмпи се нaмерно избегaвa употребa римских бројевa, a нaрочито у глaтким слоговимa јер оне широким и високим ликовимa зaузимaју проширенији простор и веомa несклaдно одскaчу од текстa.
штaмпaњу потребно је прочитaти и прегледaти те потенцијaлне грешке у штaмпи и отклонити. Отклaњaње грешaкa односно испрaвљaње грешaкa у тексту нaзивa се кориговaње a резултaт кориговaњa је коректурa. Дaкле, под коректуром (лaт. corrigere - испрaвити) подрaзумевaмо пронaлaжење и испрaвљaње штaмпaрских грешки у слогу. Приликом коректуре текстa потребно је придржaвaти се одређених прaвилa којa ће у дaљем тексту бити и нaведене. Сaмa коректурa може дa се односи и нa ознaчaвaње грешaкa нa сaмом отиску или нa отисaк сa испрaвљеним грешкaмa. Грешке могу бити рaзличитог пореклa: - грешке у сaмом рукопису, - грешке при уносу текстa: изостaвљен текст, двa путa сложен исти текст, помешaн редослед стрaнa, изостaвљени или помешaни нaслови, текстови испод сликa, итд. - делови текстa који су зaпрљaни (мрље при отиску), - непоштовaње врстa писмa, нaглaшaвaње у тексту, кaо и грешке увлaке, рaстaвљaњa, искључивaњa, итд. Колико и кaквa коректурa текстa нaмењеног штaмпaњу ће бити зaвиси од обимa грешaкa кaо и од обичaјa у издaвaчким кућaмa. Стогa постоји неколико врстa коректурa: - Ауторскa коректурa - кaо што и сaмо име кaже рaди је aутор или лице овлaшћено од издaвaчa. Онa се врши код преломљеног текстa и обележaвa се посебно у односу нa грешке које су нaчињене при уносу текстa у припреми. - Домaћa коректурa - којa се врши упоређивaњем отиснутог текстa и рукописa. - Ревизијa - предстaвљa проверу испрaвки прве коректуре. Испрaвкa се врши нa већ формирaним стрaнaмa. - Супервизијa - врши се отклaњaње грешaкa које су нaчињене у ревизији. - Импримaтур - предстaвљa одобрење зa штaмпaње дотичног текстa, a уз сaглaсност aуторa или друге овлaшћене особе. Ово одобрење морa сaдржaти дaтум и потпис лицa које је одобрило штaмпу. - Мaшинскa ревизијa - ово је последњa контролa текстa пре штaмпaњa. Нa отиску
1234567890
Коректурa Тековине модерног животa зa себе везују употребу рaчунaрa у свaкодневници. Тaко и свaки текст или рукопис дaнaс је могуће обрaдити сaвременим текст процесоримa. Међутим, унос текстa у рaчунaр везaн је зa људски фaктор те се из тих рaзлогa у њему јaвљaју и грешке. Уколико грешке остaну у слогу последице могу бити вишеструке: - економске - услед чегa оштећујемо купцa који дaти грaфички производ купује. - сaдржaјне природе - услед чегa преносимо погрешне подaтке или информaције. - политичке природе - овa врстa грешке се односе нa средствa мaсове комуникaције. Дa би се ове грешке избегле у финaлном грaфичком производу дaти текст нaмењен 45
се контролише: квaлитет припреме, белине, илустрaције, проред стрaнa, јaчинa бојa, чистоћa отискa, итд. Коректуру врши коректор. Он се морa придржaвaти одређених прaвилa и по условимa које он сaм, кaо коректор морa дa испуњaвa, кaо и нaчин читaњa текстa нaд којим врши коректуру. Општи услови које коректор морa дa испуњaвa су: 1. Знaње језикa, 2. Техничко обрaзовaње, 3. Високо опште обрaзовaње, 4. Знaње једног или више стрaних језикa, 5. Знaње писмовних врстa, 6. Знaње употребе приручникa, 7. Искуство у рaду, Коректор коректуру требa дa врши фломaстером или хемијском оловком, a никaко грaфитном оловком. Коректорски знaци требa дa су јaсни и чисти дa се нaлaзе сa леве и десне стрaне слогa нa мaргинaмa које су и предвиђене зa корекцију. Пре корекције коректор се морa упознaти сa техничким пaрaметримa слогa. Технички пaрaметри се односе нa: врсту писмa, истицaње, увлaке, пaгинaције, итд. Други услови које коректор при корекцији морa дa испуни односи се нa читaње коректуре. Читaње коректуре је посебнa врстa читaњa тзв. aнaлитичко читaње код којег се пaжњa посвећује детaљимa: - читaње упоређивaњем - при читaњу текст се упоређује сa рукописом или претходно кориговaним текстом. Води се рaчунa о смислу текстa, прaвописним грешкaмa и нелогичностимa aли тaко дa то не одступa од рукописa. - текст се читa, a не врши се сaмо посмaтрaње слике словa. Читaње слово по слово је битно дa би се уочиле словне грешке. - текст се читa рaди контроле, a не рaди зaбaве. Коректор требa дa је мaксимaлно концетрисaн, дa обрaћa пaжњу нa сaдржaј текстa, те дa уочaвa грешке и испрaвљa их. Посебну пaжњу посвећује потенцијaлним грешкaмa кaо нa пример стрaне речи или именa. - коректуру сложених текстовa лaкше обaвљaју две особе. Једaн коректор читa рукопис, a други испрaвљa текст слогa.
Комуникaцијa између коректорa и типогрaфa врши се путем коректурних знaковa. Они предстaвљaју знaке који олaкшaвaју корекцију текстa. Знaци могу бити конвенционaлни или по договору између коректорa и слaгaчa. Генерaлно, употребљaвaју се конвенционaлни знaци који се могу поделити у две групе: 1. текстуaлне знaкове и 2. рубне знaкове Текстуaлни знaци служе зa ознaчaвaње грешaкa у тексту. Пишу се нa ивици слогa у истој висини где је грешкa откривенa. Уз њих се исписује и испрaвкa. Могу се произвољно користити. Рубни знaци имaју тaчно одређено знaчење и не употребљaвaју се произвољно попут текстуaлних знaковa. Ови знaци дaју тaчну информaцију слaгaчу кaко дa изврши испрaвку у слогу. Грешке се мaркирaју у слогу и могу се поновити нa рубу слогa уз нaвођење изгледa жељене промене. Коректурни знaци се пишу сa леве и десне стрaне мaргине. Нa левој стрaни се обично нaводе знaкови који се односе нa типогрaфa. Знaци требa дa су тaчни, упућујући и добро видљиви. Коректуру је нaјбоље вршити нa отиску или директно у рaчунaру.
46
КЊИЖНА ТИПОГРАФИЈА Увод
чиновници. У манастирима се израђивао пергамент, преписивале и украшавале књиге. За писање служила је шупља трска, а касније гушчије перо. Мастило за писање израђивали су од чађи и гумирабике. Књиге писане руком немају насловни лист, па је тешко утврдити када су настале. На почетку и на крају налазе се прикладни натписи, који само делимично дају податке о изради књиге. Књиге штампане с дрвених плоча су прелаз између руком писаних и штампања помичним словима. У почетку претежно садржавају слике, а текст писан руком служи као најнужније објашњење. Тек касније штампа се и слика и текст заједно с дрвореза. То се вршило помоћу ручног трљања, само на једној страни папира, затим се листови слепе па настаје лист с отиском на две стране. Инкунабуле (први отисци) су књиге штампане помичним словима до 1500. године. Штампано је око 40.000 дела с око 450.000 примерака. Инкунабуле се појављују око 1445. године заслугом Гутенберговог изума штампарства. Прве штампане књиге опонашају кодексе, али се од 16. века ослобађају и попримају све више данашњи изглед.
Према Ивану Лутзу1 “књига је штампаном техником умножено интелектуално дело, које садржи два или више савијених међусобно повезаних табака у облику блока, заштићених корицама”. Историја књиге обухвата време од педесет векова. У том раздобљу књига је пролазила кроз најразноврсније облике, који су зависили од материјала од ког је била израђивана. Глинене плочице сматрају се пра обликом књиге. Нађене су на асирско-вавилонском културном подручју. Исписиване су клинастим писмом. Писало се на меканим глиненим плочама, које су се затим сушиле на сунцу и пекле у посебним пећима. Затим се прешло на папирус који је био исписан само на једној страни, док се друга страна премазивала шафрановим или кедровим уљем. Овај начин умножавања књиге најраширенији је облик на подручју хеленистичког и римског културног круга. Следећа подлога за књиге састојала се од по две дрвене плоче премазане воском или израђене од слонове кости. У њих су се слова урезивала или гребала металном писаљком, док су са спољње стране украшене резбарењем. Три или више плочица спојених називају се триптих или полиптих, док су се ове две плоче називале диптих. Због великих предности пергамента, на коме се писало, он постепено преузима место папирусу, а то уједно доводи до битне промене у облику књиге и до настајања кодекса. Није познато када је кодекс настао, али зато се зна да је он прелазни облик између папируса (свитка) и данашњег облика књиге. Књига писана руком настаје увођењем папира, који доноси значајну промену у историји књиге. Пре тог времена књиге су писане на папирусу и пергаменту. Прве писане имају различите облике. Старије су квадратичне, а новије дугуљасте. У старом веку књиге су умножавали за тај рад оспособљени робови. У средњем веку преписивање књига врше искључиво
Рукопис књиге Припремање рукописа Формат рукописа у данашње време је донекле стандардизован, и рукопис се предаје на формату папира А4, односно 210x297 мм. Проред у рукопису би требао бити такав да на једној страници буде 30 редова са по 60 симбола у једном реду. Са леве стране би требало оставити око 4 цм празног простора за обележавање потребних исправки и других белешки. Може се рећи да се данас рукопис доставља све чешће одштампан на штампачу, а све ређе откуцан на машини за куцање. Често се оно што је потребно одштампати доставља на ЦД-у, али је и то потребно одштампати, како би се извршила коректура, па све оно што је речено напред, важи и за ову прилику.
1
Ivan Lutz: Књижна Типографија
47
Израчунавање обима рукописа
Из обрачуна је видљиво да смо добили 8 табака по 8 страница. Други начин израчунавања обима рукописа врши се утврђивањем броја редова. Прво треба да утврдимо величину слова и ширину редова будуће књиге. Тада из писаног рукописа сложимо неколико редова да видимо колико писаних редова даје сложених, и утврдимо колико рукопис има просечно писаних редова. Добијени резултат делимо са бројем писаних редова које смо при пробном слагању сложили. Резултат даје број сложених редова целе књиге. Тај број поделимо бројем редова књижне странице, и добијемо број сложених страница, нпр.: три писана реда, дају два сложена. Рукопис садржи 1080 редова. Резултат поделимо писаним редовима, тј. бројем 3. Добијени резултат помножимо сложеним редовима тј. бројем 2. Добијемо 720 сложених редова. Резултат поделимо бројем редова на једној страници (има их 35) и добијемо број 20, који нам показује сложене странице. Рачун изгледа овако: 1080 : 30 = 360 2 720 : 35 = 20 страница Да би рачун био потпун, потребно му је дати и остале странице, како смо већ описали у првом начину прерачунавања.
Често је потребно унапред утврдити колико ће рукопис дати штампаних страница или табака да би се могла утврдити цена слога, штампе, папира, боје и осталог потрошног материјала за израду неког дела. Обим рукописа, ако је урађен према претходно наведеним правилима, може се лако прерачунати у број штампаних страница према формули описаној у наставку. Размаци између речи и интерпункције броје се као слова јер заузимају одређени простор. Да би се лакше вршио прорачун узета су почетна слова за ознаке у формули. Број страница рукописа БСР, Број страница штампе БСС, Број слова у реду рукописа БСУРР, Број слова у реду штампе БСУРС, Број редова рукописа БРР, Број редова штампе БРС, BSURR ⋅ BRR ⋅ BSR BSS = BSURS ⋅ BRS На примеру прорачуна ће бити много јасније како се ова формула користи. Пример: Рукопис садржи 50 страница са по 30 редова на страници и 60 знакова у реду. Ако се штампа на страници која садржи 40 редова штампе и 50 слова по реду. Према формули се добија
BSS =
Опрема књиге Формати књига
BSURR ⋅ BRR ⋅ BSR BSURS ⋅ BRS
Постоје две врсте формата књига, а то су обични и попречни. Обични (високи) формати се скоро увек примењују при опреми књига, лева и десна страна су му дуже, а доња и горња краће. Попречни (широки) формати употребљава се тамо где је изразито потребан попречни формат, нпр. код музичких дела, лева и десна страна су му краће, а горња и доња дуже. Понекад се књиге израђују и у квадрату 5:5, где постоје квадратни прилози, или у двоструком квадрату 5:10, за штампу туристичких проспекта и разних других рекламних брошура. Изглед табака на коме се штампају ове брошуре приказан је на сликама 1 и 2. Са слика се види да је табак потребно разделити на 12 делова. Називи књижних формата. Постоје четири основна формата књиге, који у зависности од броја листова имају различите називе.
што износи 45 страница. Дакле потребно је одштампати 45 страница чистог текста, на шта би се још додале илустрације, табеле и празни лисови, што би дало коначан број штампаних страница. Како се књига не састоји само од пуних страница слога, нужно је додати рачуну и простор који ће заузимати насловни табак, садржај, почетне, завршне и празне странице, табеле, формуле и евентуалне илустрације. Према томе наш би рачун изгледао овако: текст 45 стр. насловни табак 8 стр. почетне, завршне и празне странице 6 стр. табеле, формуле и илустрације 5 стр. Укупно 64 стр. 48
Фолио (2) се састоји од 2 велика листа или 4 стране. Користи се за штампање књига великог формата. Кварт (4) се састоји од 4 листа или 8 страна. Користи се за штампање издања у којима су прилози већег формата, као што су енциклопедије, лексикони и слично. Октав (8) се састоји од 8 листова или 16 страна. Овај формат се најчешће користи за штампање књига. Седец (16) се састоји од 16 листова или 32 стране. Користи се најчешће за штампу
возних редова, водича, речника и разне џепне приручне књижице. Као један табак може се штампати само на танким папирима. Добијање књижних формата. Формати књига добијају се савијањем табака папира. Што се табак више савија, добија се мањи формат, а што је формат мањи, страница је више. Величине књига. Књиге се штампају у табацима А и Б реда, формати књига се могу одредити грубо преко групе формата. У наставку дат је приказ величине књиге према висини књиге.
49
Фолио 40-45 цм, Велики квадрат 35-40 цм, Кварт 30-35 цм, Лексиконски формат 25-30 цм, Велики октав 22-25 цм, Октав 18-22 цм, Мали октав 15-18 цм, Седец до 15 цм
Врсте књига Постоје две врсте књига, а то су приручне и раскошне. Приручне књиге су научне, стручне, уџбеници и слично и намењене су одређеном кругу читалаца. Раскошне књиге служе претежно у луксузне и уметничке сврхе. Код њих је главна опрема, а прикладност и удобност су споредне, док је приручне књиге потребно прикладно опремити. За обе врсте књига главни елементи опреме су формат, величина и смештај странице, врста и величина писма, размак између редова, насловни табак, корице и врста повеза.
Смештај књиге
слога
на
Да би се рад у штампарији или књиговезници одвијао без тешкоћа, потребно је да се у одељењу припреме у штампарији изради и ,, приложи радном налогу тзв. ,,форматни лист . На форматном листу треба да буде означен тачан формат обрезане и необрезане књиге, ширина и висина слога, и његов смештај на формату папира. Код приручних књига белина око слога су у односу 2 : 3 : 4 : 6. Површину слога и белину око њега утврђујемо тако да табак папира на којем ће бити штампана књига тачно савијемо толико пута да добијемо формат књиге. Савијени табак се најпре обрезује, горе 3мм, са стране 6 мм, а на ногама 9 мм. Након тога ширина тачно савијеног табака се подели на 24 дела. Два дела дођу у повез, три на главу, четири споља и шест делова у ноге, преосталих 18 делова ће заузимати ширина слога. Код броширане књиге потребно је за обрезивање оставити мало више простора, јер ће се књига преувезати, па још једном обрезати. Често је ширина слога унапред одређена. У том случају морају се установити висина слога и белине око њега. Те мере добијамо тако што се одређена
формату
Форматни лист Да би књижна страница лепо изгледала потребно је правилно одредити њену величину и положај на формату папира. Такође, веома је битно и правилно одредити величине белина око слога, тзв. маргиналне белине. Имајући у виду да код отворене књиге увек посматрамо леву и десну страну, зато је потребно да оне чине складну целину. Код приручних књига белине око слога су мање, а код раскошних књига веће, што зависи од величине књижне странице. Под величином књижне странице подразумева се површина слога, без ознаке (броја) странице. Површину слога одређујемо у цицерима или центиметрима. Све странице књиге морају бити једнаке, док одступања могу бити код увучених и излазних страница, код страница где су у марго уврштени илустрације и иницијали. 50
ширина слога измери и означи на обрезаном папиру, а преостали простор раздели се на 6 делова. Код раскошних издања, две супротно отворене странице треба да чине складну целину. Пошто се књиге обично штампају на најфинијим папирима, потребно је да имају и раскошније рубове око слога. За утврђивање пропорција можемо се послужити златним пресеком. Златни пресек можемо применити на папир и слог или само на белине (3 : 5 : 5 : 8), а да папир остане у ДИН формату. Када желимо да папир и слог буду у златном пресеку мора
се прво папир изрезати у пропорцији златног пресека. На добијеном формату повлачимо дијагоналу и на њу смештамо слог који исти мора бити у златном пресеку (5 : 8). Леви руб делимо на осам делова. Три дела меримо у леђа, а пет делова за спољни руб. Након тога доњи део делимо на 13 делова. Од добијених делова 5 одмеримо на глави, а 8 у ногама. На тај нај начин добили смо слог, папир и белине у златном пресеку. Код ДИН формата можемо белине око слога прилагодити формату папира, тако да буду у односу 3 : 5 : 5 : 8. Белине
Опрема књиге
Изнутра
Горе
Споља
Доле
Обичан начин смештања слога
2
3
4
6
Непроложени широки слог
2
3
4
5
Проложени слог
2
3
5
6
Богато одмерени слог (златни пресек)
3
5
5
8
51
у повезу су најмање, на глави веће, спољашње дупло веће од повеза, а у ногама највеће. Бројна величина рубова зависи од захтева књиге коју израђујемо. Шири доњи и спољашни рубови омогућују несметано држање књиге, тако да палац не прекрива текст. Уски рубови у повезу омогућују да текст са леве и десне стране делује као целина, али не смеју бити много уски, да читалац мора силом отварати књигу. У следећој табели су дати прегледи рубова око слога.
превод. Разлике у опреми насловног табака настају жељом аутора, техничког уредника и типографа.
Заштитни лист Први лист насловног табака називамо заштитни лист, и његова је улога да штити насловни лист. Књига се може опремити и без заштитног листа, али он даје књизи лепши и раскошнији изглед. Он може бити празан и са једне и са друге стране, или понекад на првој страни добија име аутора и наслов књиге, сложеног у једном реду или је отиснут на доњем делу само заштитни знак издавача. Наслов оригинала долази на другу страну заштитног листа. Код преведених књига штампа се на језику са којег је преведена. Збирни наслов добијају сва сабрана дела. На њему се налазе подаци који се односе на збирку изданих дела,
Насловни табак књиге Испред првог табака, а иза предњих корица и иза последњег табака, а испред задњих корица долази по један празан лист, који се при увезу улепљује. При опреми књиге на њега се не рачуна јер не улази у насловни табак књиге. На почетку књиге, испред главног текста, долази још неколико страница, које ближе означавају књигу. Оне се називају нулти или насловни табак. Назив нулти добио је по томе што се налази испред првог табака, а насловни јер се на њему налази главна насловна страница. Насловни табак приређује се као пола табака, цео табак, а некад и као више табака. Странице насловног табака садрже осим насловног и заштитни лист, посвету, предговор, садржај и белешку о ауторском праву, и друго. Означавају се римским бројевима јер се насловни табак штампа и прелама последњи, независно од осталих табака. Редослед страница насловног табака у разним књигама је различит, у зависности да ли је књига оригинално самостално дело, саставни део збирке или
SVETSKA BIBLIOTEKA
BIBLIOTEKA SOLARIS
Naslov origanala Urednik DEJAN SOKOLOVIĆ HERITAGE OF BRITAIN
Urednik Nikola Simić
Dizajn korica MIRKO ILIĆ
Preveo Milan Vojnović I ZDANJE MATICE SRPSKE
и ставља се на полеђину заштитног листа. Код раскошнијих дела он може доћи као посебан лист између заштитног и насловног листа. На полеђину заштитног листа може се сместити и слика, која код раскошнијих дела може доћи на посебан лист између заштитног и насловног листа. Штампа се као лева страница, тако да је окренута према насловној страници и назива се насловна слика.
Den Braun - DA VINČIJEV KOD
Преднасловни лист Код раскошнијих дела може се иза заштитног листа додати још један лист, на ком је одштампан преднаслов (са именом аутора и називом дела). Слаже се писмом за трећину мањим него што је
Lagun a
52
сложена главна насловна страница, а полеђина листа је празна
Насловни лист
Posvećeno mom najvećem prijatelju
Главна насловна страница. Иза заштитног или преднасловног листа долази насловни лист. На првој страни смештена је главна насловна страница. На њу долази пун наслов књиге, име аутора, назив издавача, година и место издања. Код неких издања стављају се и број слика, табела, прилога и остали подаци који ближе упознају читаоца са књигом, мада је то у последње време ређи случај. На другу страну насловног листа понекад долази импресум, ако није одлучено да дође на крај
Fernandu Petriču
Предговор После посвете на нову десну страну долази предговор. Слажемо га увучено као и остале странице књиге, у темељном писму или курзиву. Предговор можемо проложити да се истакне од темељног текста књиге. У књизи са више предговора слажемо сваки предговор на новој страници, или један иза другог, оделивши их празним простором. Предговор који се састоји од неколико редова пожељно је сложити уже од главног текста да би се постигла складност слога и папира. Полеђина једностраног предговора остаје увек празна.
MIRKO ILIĆ
DIZAJN NOVINSKE STRANE
SA 52O SLIKA I DOPUNJENIM PRIMERIMA
DRUGO IZDANJE
BEOGRAD 2006. UDRUŽENJE GRAFIČKIH DIZAJNERA SRBIJE
Садржај
књиге, може доћи још и одобрење књиге, попис сарадника, и слично. Белешка о ауторском праву налази се на полеђини насловног листа. Уобичајени текст на нашем језику је ,,сва права ,, задржана , или на енглеском језику пише copyright by... што је упозорење да се књига не може ни делимично прештампавати.
Код научних и приручних књига следи иза предговора садржај, док код књижевних дела он долази на крају књиге. Почетна страница садржаја увучена је као и све остале странице књиге. Садржај мора бити тако сложен, да читалац добије јасан преглед књиге, а ако је садржај богат текстом слажемо га у два ступца. Писмо за садржај узимамо ситније од главног текста, док га у величини темељног писма можемо сложити ако има мање редова. Ако је темељно писмо ситно, умањивање нема сврхе. У случају да садржај има неколико наслова и поднаслова, наслове слажемо обичним верзалом или полудебелим курентом, а поднаслове курзивом или обичним курентом. Код
Посвета Често аутори посвећују своја дела особама, друштвима или важним датумима. Посвета се слаже верзалом или курзивом. Увек долази као десна (непарна) страна, а полеђина посвете увек је празна.
53
Тумач скраћеница
садржаја научних дела, која имају наслове и поднаслове, увлаке редова су различите. Наслови поглавља долазе у средину. Главни наслови почињу пуним редом, а поднаслови другог, трећег и осталих редова увлаче се за четверац (ширина слова н) више, поднаслови исте вредности морају се исто увлачити. Код садржаја чији поднаслови почињу арапским или римским бројевима и латинским или грчким словима морају се тачке иза бројева и заграде иза слова подударати по вертикали.
У енциклопедијама, лексиконима и сличним издањима испред главног текста, на посебној страници долази тумач скраћеница дотичне књиге. Скраћенице служе за тумачење појединих речи или појмова у тексту. Слажу се петитом или курзивом, истог реза као и главни текст. Речи које се често појављују, замењују се скраћеницама. Исте речи кроз дело треба једнако скраћивати. Прва страница скраћеница увучена је као и остале странице.
САДРЖАЈ Вегетативна истраживања
ТУМАЧ СКРАЋЕНИЦА
I. Физиологија крви .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 А) претходне примедбе . . . . . . . . . . . . . . . 2 Б) општа физиологија крви . . . . . . . . . . . . 3 1. улога крви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5 2. згрушавање крви . . . . . . . . . . . . . . . . 7 а) функционални делови крви . . . . . 13 б) саставни делови крви. . . . . . . . . . . . 15 II. Физиологија пробаве . . . . . . . . . . . . . . . 19 А) општа физиологија пробава . . . . . . . . .20 а) пробава у устима . . . . . . . . . . . . . . . . 24
анат. - употребљава се у анатомији дипл. - употребљава се у дипломатији архит. - употребљава се у архитектури фил. - употребљава се у филозофији астр. - употребљава се у астрономији физ. - употребљава се у физици банк. - употребљава се у банкарству геогр. - употребљава се у географији
Књижни блок - главни део књиге
Бројеви књижних страница долазе на крај реда, а реч страна изнад њих је сувишна. Размаци измађу последњих речи и бројева се попуњавају тачкицама, размакнуто получетверцима. Истачкавање редова можемо избећи, ако бројеве сложимо испред текста.
Избор и употреба писма При избору писма за књиге морамо имати на уму да је писмо само онда исправно одабрано, ако оно извршава свој задатак на задовољство читаоца. Познато је да једно писмо иначе лепо, у једној књизи добро служи, док другој не одговара. Облик писма. Пре него се одлучимо за одређено писмо морамо знати у коју ће сврху оно служити и у вези с тим одредити његову величину и облик. Најважније је да слова за слагање приручних књига буду читљива и јасна, а њихов облик једноставан, како би се већ на први поглед могла лако прочитати. За главни текст књиге нису добра ни нежна ни полудебела слова. Она морају бити нормалне дебљине и правилног изгледа. Посебно треба нагласити да код избора облика писма код књига које треба да служе слабо писменим особама и ученицима нижих разреда школа,
С А Д Р Ж А Ј 1. ТИПОГРАФСКО ОБЛИКОВАЊЕ плоча 1; линија 3; реч 5; ритам 9; типографски стил 17 25. ТИПОГРАФСКО ПИСМО графички облици 25; римска капитала 29; каролинска минускула 32 73. СЛАГАРСКИ МАТЕРИЈАЛ мерни систем 73; слово 74; писмовна линија 76; писмовна висина 78
54
треба посветити нарочиту пажњу. Величина писма. Осим на облик треба пазити на величину писма, што опет зависи о формату књиге, штедњи коју проводимо и кругу читалаца коме је књига намењена. Као оријентација при узимању писма послужи ће нам ове напомене: за џепне формате (А6 и Б6) употеби ћемо петит (8тт) писмо, за октав (А5) боргис (9тт), за већи октав (Б5) гармонд (10тт), док се за кварт (А4 и Б4) узима као највеће писмо величине цицеро (12тт). За уџбенике нижих разреда основних школа, понекад ћемо узети и много веће писмо од наведеног. Често узимамо и ситније писмо него што одговара формату и то због штедње материјала. Насупрот томе, код раскошнијих дела можемо употребити и веће писмо од нормалног, да бисмо добили што већи обим књиге. Ако код већег формата узимамо ситније писмо, тада је пожељно да се дело сложи у два ступца. Није добро да у једном реду буде више од 50 до 60 слова. Најугодније је читати текст, где у реду нема више од десет речи. Истицање у тексту. У научним делима често се поједини одломци, речи или реченице истакнути од осталог текста. Истакнуте речи слажемо у курзиву (италик), полудебелом писму (болд) или капиталки. То су делови текста који су важнији од осталог садржаја. За истицање у слогу најбоље је употребити курзив или полудебело писмо. Капиталке нам корисно служе при истицању властитих имена. Шпационирање све више избегавамо јер квари једноличност слога. Осим тога спационирањем се троши више времена и простора. Слог у којем употребљавамо више резова писма називамо мешовитим слогом. Пролагање реда. Уз правилно одабирање писма, треба водити рачуна и о пролагању реда. Најбоље је када нормално проложимо слог, тј. да размаци између редова буду приближно једнаки онима између речи. Непроложени (компресни) слог тешко је читати, па се у књигама не препоручује. Код раскошних књига, проложак је понекад већи од нормалног, зато да би се постигао већи обим књиге. Нормална дебљина пролошка одређује се према простору полудугачких слова g и k оног писма у којем
слажемо дело. Врста писма утиче на проложак. Као најмањи проложак у петиту код антикве узимамо једну типографску тачку, египтиена две, а код гротеска три. Шире писмо тражи већи проложак од уског.
Почетне странице Величина увлаке. У свим књигама, било приручницима или раскошнима, почетне странице текста и странице нових поглавља, као и почетне странице предговора, садржаја друге никада не започињу горе на почетку,
55
56
него се према потреби мало увуку. Празан простор изнад увучене странице назива се приглавак. Величина увлаке зависи о књизи коју израђујемо. Код приручних књига увлака је мања и износи петину странице. Код раскошних дела увлачи се четвртина или трећина од висине чистога слога дотичне књижне странице. У приглавак долазе насловне речи, украси и слично, али само тако да простор између украса и главног текста буде мањи него изнад украса, до горњег руба папира, јер је тај ред или украс саставни део доњег дела текста. Положај почетних страница. У правилу све почетне странице књиге долазе као десне
(непарне). Када неко дело садржи више мањих поглавља или приповести, тада почетне странице тих поглавља могу започети текстом и левим (парним) странама. Ове последње радимо онда када морамо штедети на простору. Напомињемо да све увучене странице, биле леве или десне, морају кроз цело дело бити увек једнако увучене. У књигама с много малих чланака различитих садржаја, који не започињу на новој страници, треба чланке поделити ширим размаком или тањом линијом и тиме нагласити њихов задатак.
57
Излазне странице
могу се подвући линијама. Ознаке страница слажемо арапским бројкама величине главног текста, одмакнуто од њега за један празан ред. У насловним табацима књига слажу се изузетно римским бројкама. Ако странична бројка долази на дно странице, а слог је проложен, тада се размак може мало проширити. Код увећаних страница горе, а код излазних страница доле страничне се бројке изостављају.
Излазна страница мора имати најмање толико редака да сигурно покрије увлаку следеће увучене странице. Ретко када последња страница поглавља или књиге завршава пуном страницом. Остане ли нам на крају само неколико редова, треба их увући у претходне странице. Ако то није могуће, онда неколико претходних страница неприметно растерамо да бисмо добили потребан број редова на излазној страници. Код једноставних дела може аутор скратити или надописати коју реч и тиме помоћи у решавању тог проблема. Када на излазној страници остане простора само за 3-4 ретка, а у наставку долази поднаслов, тада страницу оставимо краћу. Естетски разлози и правило упућује нас да с поднасловом мора на дну странице бити најмање три до четири реда текста. Закључне линије или вињете налазе се често на излазним страницама. Закључни украси припадају тексту, па их треба тако и сложити. Како код прелома треба тежити да увучене странице буду десне (непарне), тако треба настојати да излазне буду леве (парне).
Празне странице У раскошним књигама наилазимо често на празне странице. Редовно су то леве странице, јер на десне долазе нова поглавља. Иако на њу не долази странична бројка, у редоследу треба рачунати као да има текст. Типограф је дужан да заједно с коректурним отисцима уметне чисте папире, на које ће написати број празне странице и обележити их овим знаком Ø, што значи да страница остаје празна. Без таквог означавања не ваља слати коректуре наручитељу на читање јер може лако доћи до забуне.
Припадне странице Странице отворене књиге које леже једна насупрот друге називамо припадним страницама. Оне чине оптичку целину. Десна (непарна) вреднија је по свом положају од леве (парне), па ћемо код опреме на то пазити и лепше је опремити. При томе треба имати на уму да обе чине складну целину, нарочито код илустрованих дела.
Ознаке страница Странице су у књигама означене бројкама. Оне могу бити искључене на различите начине: доле у средини, или горе, односно доле уз спољње крајеве страница. Код приручних књига долазе обично горе лево и десно, а код других дела у средину или уз спољашње крајеве. Када их стављамо доле у средину, тада могу бити с минусима, док горе искључене ознаке страница 58
Приглавни наслови Поред ознака страница на прочељу странице, долази понекад и ред који у неколико речи поближе означава текст чланка одређеног поглавља. Споменути текст називамо приглавни наслов. Он се састоји од једног реда сложеног у нонпарелу обичном, курзиву или капиталки исте врсте писма у којем је дело сложено. Испод реда може доћи линија дебљине темељног писма, али и не мора. Линија испод приглавног наслова треба да буде приближена наслову, јер с њиме чини целину.
енциклопедијама, лексиконима, речницима, телефонским именицима и сличним издањима, сложи се бројка горе или доле у средини а текстови у леви и десни крај. Текст се састоји од прве и последње речи с дотичне странице. Он може бити и на парној страници прва, а на непарној последња реч. Приглавни наслови не долазе у насловни табак. На увученим и празним страницама они су изостављени.
Мото Мото је италијанска реч, а значи гесло натпис на почетку књиге. То је обично нека изрека, пословница, стих или цитат, којим аутор најављује свој став или водећу мисао. Мото долази испод наслова на почетку књиге или поглавља. Слажемо га на трећину ширине странице и обичном писму или курзиву, за један степен ситнијим писмом него главни текст. Код раскошних дела често га виђамо на посебној страници смештеног горе у средину или доле десно.
Некада је текст у приглавном наслову, распоређен тако да на леву страну долази име писца, а на десну наслов поглавља. Приглавни наслов искључује се тако да се бројка искључи на спољним крајевима, а ред се сложи обичним курентом или курзивом помакнуто у леђа. Њега можемо сложити и из капиталки и искључити у средину. Размак између приглавног наслова и текста мора заузимати најмање простор од једнога реда темељног текста. Код проложеног слога размак може бити мало шири. У
59
Увод Иза предговора, ако у насловном табаку нема садржаја, често долази на нову десну увучену страницу увод. Он је саставни део књиге. У уводу аутор први пут улази у садржај дела. Увод слажемо у истом писму којим ће бити сложен и текст књиге. Наслов увода мора бити усклађен с главним насловима књиге.
Иницијали Иницијал (почетно слово књиге или поглавља) долази од латинске речи initium, што значи почетак. Свако веће слово које означује почетак, а истиче се од осталога текста, називамо иницијалом. Врсте и величине иницијала. У савременој типографији служимо се обичним, украшеним и илустрованим иницијалима. Неукрашени иницијали су обична верзална слова разних величина. Употреба иницијала. У данашњим књигама, новинама и часописима сусрећемо много разних иницијала, који били украшени или не, морају бити у складном односу с делом које слажемо.
Много је боље употребити једноставна велика почетна слова, која својим обликом одговарају темељном писму књиге, него било какве иницијале. Код проложеног слога узимамо светле иницијале, кад непроложеног дебље, а код песама нежне. Штампамо ли иницијале у боји, тада они могу бити нешто дебљи и већи. Искључивање иницијала. Иницијале искључујемо у слог и изван њега. У прози су обично усложени у текст, а у поезији изван њега. Правило услагивања иницијала упућује нас да иницијал мора горе и доле бити у равној линији с текстом. Нарочито треба пазити да усложени иницијал не буде нижи од првог реда текста. При искључивању појединог иницијала треба пазити на сваку ситницу. Нарочиту потешкоћу при употреби верзалних слова за иницијале чини празан простор око слова. Често смо присиљени да простор испод слова одрежемо, да бисмо могли правилно употребити верзална слова. При слагању верзалних слова нарочиту пажњу треба посветити темељном потезу слова, а његовом почетку који треба да оптички делује. Доња слика показује за колико изван слога треба извући слова. Не пазимо ли при искључивању на темељне потезе слова, добићемо напред ружне неравнине,
60
Вињете Осим иницијала, књигу можемо украсити и цртежом или илустрацијом на почетку или крају поглавља, што називамо вињетом. Употребљене могу бити само за одређено дело, али могу бити и стандардне. Будући да се вињете уврштавају само на излазним страницама књига, треба их искључити у средину и одвојити по правилима како је то у претходним поглављима речено. Вињете с мотивима спортова, туризма, индустрије, и друге можемо успешно употребити при опреми књига. Дебљина цртежа нека не прелази дебљину слова, одређеног текста јер наметљивост вињете није пожељна.
које веома кваре складну целину странице. Увлака и излазак реда у близини иницијала лоше делују на изглед почетног слова, па их због тога избегавамо. Знакове навода изостављамо испред иницијала, а бројке не могу бити иницијали. У тексту где нема наслова није лоше ако почетак нагласимо малим иницијалом. Желимо ли нарочито нагласити почетак поглавља, узимамо већи иницијал и уз њега спретно усложимо наслов. Веће иницијале обично слажемо преко два, три или више редова. Нагласке на иницијалима искључујемо изнад горње линије слога. Код иницијала који имају слободно отворени облик, потребно је да се код неких слова као нпр. А и Л, први ред привуче иницијалу. На горњем делу слова треба празнину пажљиво одрезати, односно текст привући да реч буде лепо везана с почетним словом. Отворени украшени иницијали увек треба да су, својом сликом слова горе у линији с првим редом, а лево са почецима реда. И код песама радо се употребљавају иницијали. Обично се узимају величине 2-3 реда. Треба нарочито пазити да слово држи линију с доњим редом.
Украсне летвице У раскошно опремљеним делима налазимо украсне летвице. Протежу се преко целе ширине страница. На почетку књиге или поглавља долазе темене, а на излазним страницама завршне. И украсне летвице треба примењивати тако, да се постигне лепи склад између белог руба папира, летвице наслова и текста.
Подножне белешке Текст на дну странице који поближе тумачи поједине делове главног текста називамо подножном белешком. Она је саставни део странице, иако је одвојена линијом или празним простором. Употреба писма. Подножне белешке слажемо један до два степена ситнијим писмом од главног текста коме припадају, али увек истог карактера и реза којим је сложено цело дело. Начини обележавања. Подножне белешке можемо обележити на два начина: звездицама (*,**,***), или горе стојећим бројкама разломка (1,2,3, итд.). Обележавање бележака звездицама тражи различиту увлаку реда јер
61
мењати редослед бројки, који није могуће при слагању увек унапред предвидети. Увлаке реда. Први ред подножне белешке има увлаку као и главни текст. Белешке од свега неколико речи можемо сложити једну за другом и раздвојити минусима или их сложити у два или три ступца.
звездице морају бити тачно једна испод друге. Речи или реченице које у тексту треба разјаснити морају имати исти знак као и белешка, како би читалац лако успоставио везу између текста и белешке. У издањима где на страницу долазе највише три белешке могу се оне обележити звездицама, а тамо где их на страници долазе више од три, слажу се бројкама. О томе треба одлучивати пре започетог слагања главног текста и белешке, јер морамо бити доследнији кроз цело издање. У раскошним делима није лепо видети подножну белешку у саставу књижне странице, јер ствара немирну слику, па на то треба упозорити аутора књиге. Код раскошних дела, подножне белешке преломимо на крај појединог поглавља или на крај целе књиге као посебне странице. У научним делима подножне белешке обично се означавају бројкама, с редоследом од један па на даље, кроз целу књигу или само редоследом кроз једну страницу односно поглавље. Први начин је једноставнији од другога јер не морамо приликом преламања на свакој страници
Раздвајање бележака. Размак између главног текста и подножне белешке обично је широк за дебљину једнога реда, и у њу се сложи линија која раздваја подножну белешку од главнога текста. Белешку можемо још раздвојити и само празним простором дебљине темељног реда или фином линијом преко целе ширине слога. Када за раздвајање подножне белешке од главног текста узимамо кратке линије, држимо се правила које нам каже да линија треба да буде дугачка шестину ширине дотичног реда. Прелом белешке на више страница. Белешка која због своје величине не стане на страницу на којој је обележена може се пренети на следећу или на више следећих страница. При преламању једне белешке на више страница треба тежити да последња реч на месту где се она ломи и преноси на другу страну буде раздвојена тако да упозори читаоца на њен наставак. Треба свакако избегавати ломљење белешке код тачке, или што је још горе, код излазног реда. Код припадних страница треба белешку ломити тако да одржимо складну целину странице. Дођу ли на идућој страници нове белешке, тада оне долазе испод пренесене, а означавају се почетним бројем. Белешке од три реда не могу се ломити, оне
62
морају остати само на једној страници. Смештај бележака код вишестубачних слогова. У књигама, новинама и вишестубачним чланцима подножне бележке долазе на дно ступца, а не на дно странице. Белешке на излазним страницама. Код излазних страница подножне белешке се слажу уз главни текст. Када поглавље не завршава обичним текстом, него долази нпр. датум или потпис, подножна белешка ставља се на дно странице. Пролагање бележака. Када је главни текст књиге проложен, тада је потребно подножну
белешку пропорционално проложити да би се одржала једнолична тонска вредност странице.
Белешке у тексту У научним и школским књигама долазе у саставу текста често разне опаске или образложења, која се односе на цели одломак, а не само на поједину речи или реченицу, као што је то био случај код подножних бележака. Белешке у тексту треба сложити за један степен ситније од главног текста и уметнути их на одређено место, раздвојене белином око 4 до 6 тачака дебљине. Белешке могу бити сложене у курзиву. Белешке у тексту можемо искључити на два начина. Први ред увлачи се за четверац (ширина слова н) више од главног текста, а остали редови колико и увлака главног текста. Други начин искључивања бележака у тексту, јесте тај, да белешку сложимо четири цицера уже. У том случају не треба први ред белешке
63
бројку поновимо на трећој страници, али јој додамо још и звездицу. Иако су странице књиге означене бројкама, много је боље и прегледније радити када су означени и табаци. Сврха је сигнатуре да се по њој распозна спољна страна табака од унутрашње, а не да се гледа на ознаку страница. У књиговезници сигнатура омогућује несметано одвијање рада приликом савијања и сабирања табака. Норма табака је име писца и кратак наслов књиге, сложен у перлу или нонпарелу, смештен на дну странице сваког табака да се одштампани табаци у штампарији и књиговезници не помешају с табацима других издања истог облика. Ред норме табака увлачи се као и главни текст књиге, а искључује се у подножје заједно са сигнатуром табака, одмакнуто од главног текста, за један празан ред. Леђна сигнатура табака. Ако са естетске стране погледамо норму и сигнатуру, видећемо да страница много лепше изгледа ако их на дну странице нема. Због тога препоручујемо, нарочито код раскошнких дела, леђну сигнатуру. За леђну сигнатуру служи нам
увлачити. Ако се белешка мора преломити на две странице (што није пожељно), тада последњи ред не сме бити увлака нити почетни ред излазак.
Стихови у саставу прозе У неким прозним делима, наилазимо понекад на неколико краћих стихова који употпуњују главни текст. Те стихове слажемо у писму, обичном или курзиву. Искључивање уврштених стихова вршимо према најширем реду и то у средину. Ради прегледности странице, те стихове одвајамо од главног текста горе и доле цицером.
Сигнатура табака На првој страници сваког табака, осим насловног, где то није потребно, ставља се на доњој страни изван слога редни број табака. Тај број називамо сигнатуром табака. Сигнатуру слажемо у перлу или нонпарелу (5 или 6 тт) на леву страну подножја, тако да је увучено. Исту
64
нонпарел дебела линија, дужине два цицера. Ставља се између прве и последње странице у везни део табака, да се лакше контролише уредно и исправно савијање табака, и утврђују и заостали табаци.
делове таквих табела померимо у леђа књиге. Табеле шире од ширине странице протежу се кроз њену дужину. Од леве табеле глава ће бити на ободу, а од десне главе у леђима, како читалац не би морао при читању окретати књигу на леву и десну страну. Долази ли само једна таква табела, тада је сместимо на десну страницу. Често се догађа да табела не стане на једну страницу. Њу због јасноће треба продужити на другу припадну страницу. Текст уз продужену табелу треба сложити уже, а размак у леђима књиге због повезаности табеле нешто сузити. Када књижна табела због своје претеране величине ни на овај начин не стане на страницу, тада је сложимо и штампамо као посебан лист којег ће књиговезац накнадно улепити као прилог књизи. Употреба писма. За књижне табеле узима се један до два степена ситније писмо од главног текста, али увек исте врсте. Све табеле једне књиге морају бити сложене истим величином писма. У рубрикама где има нарочито много текста те се не може уврстити, изузетно се дозвољава употребити и ситније писмо истог карактера. Употреба бројева. Бројеве у табелама, слажемо по децималним саставу поштујући њихове
Књижне табеле Све табеле уврштене у неки текст називамо књижним табелама. Величина књижних табела су различите. Мале табеле слажемо тачно на одређена места у главни текст. Табеле које се протежу преко целе странице, треба да започну и заврше као главни текст. Ако таква табела заузима више простора од целе висине странице, треба је преломити на два једнака дела, али тако да се протежу на припадним страницама.Нa другој половини табеле треба главу поновити да код читаоца не ствара забуну. Ако исте табеле због обилности текста не стану на две странице, сложимо их у наставку на више страница. У свим наставцима табела треба поновити главе. Табеле које својом ширином не стану на страницу можемо сложити и мало шире од одређеног формата. Проширене
65
Наслови и поднаслови
месне вредности, а то значи да јединице дођу испод јединица, десетице испод десетица итд. То вреди и за децималне бројеве. Рубрика у коју долазе разни описи (легенда) треба да буде довољно широка како текст у њој не би прелазио други ред. Употреба линија. Данас се у књижним табелама употребљавају претежно све линије једнаке дебљине усклађене с писмом, тако да на отиску делују уравнотежено. Попречне линије потребне су у табелама где раздвајају поједине важније рубрике у ногама табеле, док се код појединачних редова изостављају јер су сувишне. Будући да се у новије време књижне табеле слажу претежно слагаћим стројевима, треба у њима изоставити све усправне линије. Текст у глави и у ногама слаже се у леви крај, тако да делује што прегледније. Тиме се замењују изостављене усправне линије. Код ових табела довољно је усложити само горњу и доњу оквирницу, убацити вратну линију и тиме раздвојити главу од ногу. Када у глави табеле има много текста те се не може сложити водоравно, треба га сложити усправно.
Сврха наслова. Наслови и поднаслови у књигама служе да помоћу њих у неколико речи упознамо садржај појединих одломака дотичне књиге. Стога наслове треба слагати прегледно и по одређеним правилима да код читаоца не створе забуну. Врсте и величина писма. Писмо за наслове употребљава се према врсти књиге коју слажемо. Превелики наслови делују наметљиво и незграпно, па их треба избегавати. Књижевна дела траже нежније, школске књиге полудебеле, а рекламне брошуре дебеле наслове. У научним делима наслове и поднаслове слажемо према рашчлањености (класификацији) текста. Величине писама за наслове и поднаслове узимамо према њиховој важности како у читаоца не би дошло до забуне. Уметнички опремљене књиге имају посебно одабране наслове. Нарочита пажња посвећује се правилном односу наслова и текста, те њиховом естетском обликовању. Тумач наслова. Код опсежнијих дела неопходно
66
је да аутор књиге приложи тачан тумач наслова, којега се при слагању морамо придржавати, а који нам казује какво ћемо писмо употребити за наслове и поднаслове и како ћемо их искључити. Једноредни наслови. Кад је главни текст сложен у петиту (8тт), наслове слажемо у цицеру светлијем (12тт), гармонду полудебелом (10тт) или петиту дебелом. Када је темељно писмо гармонд, можемо узети средњак светли (14тт), цицеро полудебели или гармонд дебели. Слажемо ли наслове у обичном верзалу тада код петита узимамо грамонд, а код гармонда цицеро. Све величине и дебљине морају бити
нагласити да наслов припада доњем тексту с њим чини целину. Размак изнад наслова треба да буде два пута шири од размака испод њега. тј. у односу 2:1. Ако претходни чланак завршава закључном линијом, или закључном вињетом, горњи размак мора бити три пута шири од доњега. То зависи од врсте дела и начина његове опреме. Када књига има само наслове, размаци могу бити нешто шири, има ли и поднаслове, тада се код њих размаци пропорционално сужавају. То је неопходно ако желимо да редови једне стране подударају с редовима друге стране тј.
истог карактера писма као и дело. Искључивање наслова. Наслове обично искључујемо у средини реда. У леви крај најчешће слажемо наслове, када је темељни текст слаган без увлаке. Наслове главних поглавља које смо одлучили сместити у горњи крај странице, можемо на парним страницама сложити у леви, а на непарним у десни крај. При искључивању наслова треба увек строго поштовати правила о искључивању реда. Размаци између појединих речи и појединих слова треба да су увек оптички изједначени. Ово последње нарочито вреди при слагању наслова верзалним словима. Дељење речи у насловима књига треба избегавати. Кратке речи као везнике, предлоге и друге не ваља никада оставити на крају реда нити их сложити у посебни ред. Оне увек спадају на почетак идућег реда. Груписање речи врши се према говорном смислу. Размаци између наслова и текста. Треба 67
горе. Сви размаци изнад и испод наслова и поднаслова, морају по правилу због естетских разлога и прегледности текста бити кроз цело дело једнако распоређени да код читаоца не створе забуну. Морају ли размаци при искључивању странице незнатно сузити или проширити, мора то бити изведено оптички неприметно.
Рубна белешка (маргиналија) Маргиналије (лат. марго = руб) јесу белешке постављене на спољашњим рубовима страница. Као белешке ретко их у књигама виђамо, оне су сведене на кратке подсетне наслове, па говоримо и о рубним насловима. Употребом рубних наслова штедимо на простору, а уз то их посебно истичемо. Крајни наслови добро делују у књигама где је марго (руб) добвољно широк. Стављамо их обично код познатих, повесних, правних и сличних издања. Они омогућавају читаоцу брзо сналажење при тражењу одређеног текста. У класичним песмама долази на руб папира на крају сваког петог реда одговарајућа бројка . Врсте и величине писама. Рубне наслове слажемо у једном до два степена ситнијем писму, полудебелом или курзиву, истог карактера у којем је сложен главни текст књиге. Кад не желимо да рубни наслови буду превише наметљиви, сложимо их у обичном писму. Искључивање и смештај. Рубни наслови слажу се на три или четири цицера, а код књига с већим страницама на ширину до шест цицера. Ширина маргиналије одређује се према расположивом белом рубу, о чему при изради форматног листа треба водити рачуна. Када је
да постигнемо тзв. регистар редова. Примењује се код прелома бољих и раскошних дела. Наслови поглавља на посебној страници. У раскошним, а понекад, када раздвајају важнија поглавља, и у научним књигама наслови нових поглавља долазе за нову десну страницу. Те наслове треба сместити у размеру 3 : 5. За наслове поглавља узима се исто писмо у којем је сложена насловна страница, али за трећину мање. Идућа (лева) страница остаје увек празна. Наслови вишестубачних слогова. Сва поменута правила једностубачног слога вреде и за вишестубачни слог. Код вишестубачног слога можемо према потреби наслове сложити преко једног, два или више стубаца. Ако су сложени на један стубац, морамо добро пазити да наслов првог ступца не започне у истој висини као и други, јер ствара ружну слику. Наслови при дну странице. При дну странице долази након главног наслова најмање пет редова текста, а након поднаслова најмање три реда. Не можемо ли то провести, тада наслов са редовима преносимо на следећу страницу 68
Завршни делови књиге
главни текст проложен, и рубне наслове треба пропорционално проложити. Први редак мора бити паралелан са првим ретком главног текста. Искључивање се врши уз рубове слога, размакнуто реглетом од пола цицера.
Поговор На крају књиге, иза главнога текста, долази евентуално поговор као нова десна страница. Поговором, читалац дознаје нека разјашњења у вези са делом или аутором која су му потребна кад је књигу прочитао. Поговор је обично кратак и садржи само једну до две странице. Слажемо га у писму којим је сложен и главни текст књиге, али га можемо сложити у курзиву као и предговор. Увлака странице једнака је осталим увучним страницама.
Искључивање редова може се обавити на четири начина : 1. На левој страни, редови су искључени у десни руб, а на десној у леви. 2. Исто као први пример, само су други и трећи ред увучени за получетверац лево или десно. 3. Сви редови наслова сложени у средини. 4. На левој и десној страни, наслови су сложени у леви крај.
Биографија писца
Уграђени рубни наслови
У многим делима долази често на крају књиге биографија писца. Она садржи неколико страница текста што га пише издавач или преводилац књиге. Биографија започиње увек увучено на десној (непарној) страници. Слаже се са један степен ситније од главног текста, у обичном или курзивном писму. Некад уз биографију долази и слика аутора.
Рубне наслове можемо уградити у главни текст, на почетак нових поглавља. Њихово место треба у рукопису посебно означити да би се при слагању главног текста могло оставити
Извод Код бољих и вреднијих научних дела, којима се користе и остали научници света, долази иза предговора извод књиге. То је кратак садржај дела са закључцима и резултатима науке, сложен на страним језицима. На француском језику пише се извод resume, на енглеском summary, немачком zasumenfassung, итд. Извод се слаже у курзиву, у величини писма главнога текста. Почетна страница нормално се увлачи.
довољно празног простора. Предност уграђених маргиналија је у томе што својим изгледом не нарушавају изглед странице, а ипак посебно истичу наслове. Писмо је редовно полубело.
69
Тумач мање познатих речи
језику, је у курзиву, док ћемо за место и годину издања употребити обично писмо. Страница је увучена као и остале увучене странице књиге. Полеђина остаје увек празна.
У књигама где се у тексту појављују разне мање познате речи добро је да их аутор напише и уврсти на крају књиге, као помоћни речник. Слог слажемо у петиту у два до три ступца тако да непознату реч сложимо у курзиву, а опис у обичном писму. Прва страница је увучена као и остале странице књиге.
Терминологија (називље) Индекс (регистар)
У научним и стручним делима долази у неколико страница на крају књиге терминологија, употребљена у књизи. Терминологија је скуп стручних назива у некој грани знања или уметмости. Због штедње у простору слаже се у петиту полудебелом или обичном писму, у два до три ступца. Уз сваки назив долази његов опис и број стране на којој се у књизи налази. Прва страница терминологије увучена је као остале странице књиге.
На крају готово сваке научне књиге и стручне књиге долази абецедни попис имена ствари, појмова или назива. Овакав попис називамо индексом или регистром. Ради бољег искоришћавања простора слажемо га у два или три ступца у петиту или нонпарелу обичном, писму у којем је сложен главни текст .
Први ред индекса остаје без увлаке, а доњи реци увлаче се за четверац. Истоврсни појмови сложе се само једанпут. У поновљеном случају стављају се уместо речи минуси без увлаке. Уз сваки појам налази се једна или више бројака, које означавају страницу на којој је реч споменута. Бројке долазе прикључно уз реч или су спојене низом тачкица размакнутих полу-четверцима. Осим општег индекса у једној књизи могу доћи и специјална, нпр. стварни индекс, индекс имена и друго. Свако почетно слово абецеде можемо ради боље прегледности сложити полудебело. Иза сваког слова долази размак у дебљини празног реда да би се упадљивије означио почетак новог слова. Прва страница индекса увлачи се као остале странице књиге.
Попис литературе (библиографија) Аутори књига који се при писању своје књиге служе домаћом или страном литературом дужни су да је наведу. Попис литературе долази као посебна десна страница на крају књиге у писму петит. Имена аутора могу се сложити абецедним редом најчешће у обичном писму шпационирано или у капиталки. Наслов дела, који мора бити сложен у изворном 70
Попис прилога
У научним делима која обилују разним прилозима табелама, сликама или земљописним картама мора постојати на једној од последњих страница попис тих прилога. Страницу слажемо увучено у петиту, обичном или курзиву.
Импресум На последњем листу књиге долази импресум, уколико није већ пре уврштен. То је попис важнијих података о књизи: наслова књиге, имена аутора и издавача, наслова штампарије у којој је књига штампана, имена особа који су обављали језичну и стручну рецензију. Нека издања имају имена графичких радника који су радили на књизи, број штампаних примерака те датум изласка примерка.
Попис грешака На једној од последњих страница књиге или на посебном листу налази се попис свих грешака, насталих у току штампања књиге. У попису грешака морају бити наведене све погрешке и исправне речи, са назнаком странице и реда на којем се налазе.
71
Илустровање дела
не. Умеренији је начин услагивања усложити слику у близини текста у којим се говори о њој. У литерарним делима илустрације обично распоређујемо равномерно кроз целу књигу. Вредније илустрације штампане на бољем папиру, распоређујемо иза сваког табака или их све ставимо на крај књиге. Те су илустрације штампане као десна страница књиге. Заузимају ли већу површину чистог слога књижне странице, боље је да су нешто веће од слога, познато је наиме да су црне површине оптички мање од сивих површина слога. Научна дела (лексикони, енциклопедије итд.), радимо по првом начину. У њима је важнија јасноћа од естетског изгледа странице. У школским издањима стављамо илустрације непосредно
Сврха илустрације Књига у којој се текст помоћу илустрације приближава читаоцу много је боља и разумнија. Научна дела, нарочито школски уџбеници, данас се без илустрација не могу замислити. Илустрације у тексту књиге врше двојаку улогу: употпуњују текст и украшавају књигу.
Начин илустровања Илустровање се врши на три начина. Стављањем илустрација тачно уз одговарајући текст, без обзира пристаје ли тамо естетски или 72
уз текст. При том нарочито пазимо на близину текста и естетску вредност странице. Везу између текста и илустрације одржавамо бројкама. Увек морамо пазити да нам текст и слика буду на подручју лева-десна страна, у складном односу. Потпис испод слике припада слици па га треба видљиво оделити од главног текста. Слажемо га једним до два степена нижим текстом, и то ако је у више редова на ширину илустрације, а не на ширину главног текста. Бели рубови око илустрације морају бити оптички изједначени. Због разноликости илустрација нисмо у могућности донети све варијанте уврштења илустрација у слог, али ће донесени примери сваком типографу корисно послужити при прелому дела са илустрацијама.
73
Примери илустровања Упутства у наставку о илустровању дела упућују нас на правилан рад. Но и поред тога дужни смо уважити жеље наших наручитеља, нарочито онда када смо за прелом илустрованих дела примили прецизно израђене скице.
Две по ширини целостране илустрације на припадним страницама добијају потписе, лева у леђа, а десна споља да читалац не мора окретати књигу час лево час десно, јер је то при читању веома незгодно.
Целострану илустрацију треба настојати уврстити на десну (непарну) страницу. Ширина слике нека буде оптички изједначена са текстом, а висина заједно са потписом једнака висини слога.
74
Ако се илустрација протеже дужином странице, потпис долази на десни руб јер је боље да приликом прегледања слике окренемо књигу на десну него на леву страну.
Морамо ли уврстити краћу илустрацију, него што је висина слога, а места нема ни за три реда, тада је сместимо у средину слога. Потпис испод долази уз руб на десну страну.
75
Уску илустрацију у висини странице, покрај које не можемо додати текст искључимо на средину странице. Мању слику једне особе треба сместити у висину у размери 3:5, а лево-десно искључити у средину.
Када се у књигама са много целостраних слика оне нађу на припадним страницама, тада нека висока слика буде лево, а широка десно.
76
Илустрација која се протеже кроз целу ширину слога може доћи на врх странице. Та иста илустрациј а, може се усложити и у средину странице у размери 5 : 8, што значи да ће се испод слике наћи више, а изнад ње мање редова.
Има илустрација које се по своме облику могу уврстити само лево горе, или десно доле. Остала места нису за њих прикладна.
77
Осим облика и садржај утиче на положај илустрације. Отворене према горе или оне којима то мотив захтева (нпр. авион у лету) морамо сместити само у горњу ивицу странице. Ако је ипак отворена према доле или приказује неки рад на земљи или нешто слично, тада такву илустрацију сместимо само доле.
Илустрација која се протеже преко два ступца може доћи у горњи руб странице. Слог се преломи двостубачно без тешкоћа. Исту илустрацију можемо сместити ниже и испод ње уврстити малу. Текст тече као што смо видели на претходном примеру.
78
Мала илустрација може се уврстити у двостубачни слог. Пожељно је да дође у размери 5:8. Уз илустрацију у средину могу се испод ње уврстити и две мале, свака са једне стране.
Све илустрације усложене у двостубачне слогове смеју се сместити само на спољним ивицама ступца.
79
Треба ли на једну страницу која почиње насловом сместити две једностубачне илустрације, тада нека стубац започне са насловом на левом врху горе. Прву илустрацију сместимо лево доле, а другу десно горе, да бисмо постигли равнотежу са насловом чланка. Покаже ли се потреба да се уврсти уска двостубачна и једностубачна илустрација, тада једностубачну сместимо горе на спољну ивицу, а двостубачну доле на крај.
Многе рекламне брошуре, ревије, часописи и проспекти не илуструју се увек на досад приказане начине. Њихове илустрације су често много шире и веће од сгранице слога те прелазе у беле рубове (марго) папира. Наредне слике показују нам само неколико обичних начина. Могућности су знатно веће од приложених примера па их технички уредници често и примењују. Слог који због великих илустрација треба смањити мора се увек искључити тако да 80
остане на непроменљивом месту, како је на страницама без илустрација означен. Леви и десни, те горњи и доњи рубови морају се увек подударити, са страницама без илустрација. Због уласка слике у марго, изостављамо ознаке страница јер за њих нема места. Илустрације уврштене у леђа странице треба помакнути до крајње тачке белог руба папира, а оне које долазе горе или на спољашње рубове, треба за три до четири милиметра извући изван руба обрезане књиге. На
рубовима илустрација не сме се видети ни најмања белина. Већ код наруџбе клишеа морамо водити рачуна о обрезивању слика. Сналажљивост припремаша, добро познавање искључивања клишеа и начина тиска, долазе овде до пуног изражаја.
81
Спољашња опрема књиге Омот књиге Омот књиге је папир који штити корице књиге, а служи и у рекламне сврхе. Чест је пратилац боље опремљених издања. У литерарним делима готово је неизбежан.
Омот књиге састоји се од прве и последње странице, леђа, те преклопа широког 6-8цм, додатог на левој или десној страни. Омот се штампа обично у разним прикладним бојама, обично на глатком папиру, који се лакира.
Насловна страница Насловну страницу треба сложити за прву страну картонског омота, пресвлаку корице или омот књиге. Ма где се она налазила, осим своје сугестивне привлачности треба да по могућности и симболизира текст књиге. Познато је да читалац често купи књигу импресиониран њезином спољном опремом, догађа се стога да се и садржајно лошија књига брже прода од боље, управо због спољне опреме. Израду цртежа препуштамо ликовним уметницима, а типографско обликовање најбољим акциденичним слагачима јер тај рад спада у прворазредну и најтежу акциденцију. Омот књиге мора бити уочљив већ у излогу књижаре, па се избору писма и обликовању слога поклања највећа пажња. На омоту нам стоји на располагању цела површина папира, о чему при слагању треба водити рачуна. Текст треба да буде нормално сложен. Ни згушњавању, ни разређивњу редова овде нема
места. Иако у акциденцији нема изричито одређених правила за обликовање насловних страница, ми ћемо показати устаљена гледања на њихову опрему. Она могу послужити за даљу изградњу. Класичан начин слагања насловних страница упућује нас на слагање свих редова у средину. Примењујемо га код класичног начина опреме књиге. Писмо узимамо полудебело или дебело, за разлику од унутрашњег наслова који је сложен увек у обичном писму истог карактера. На позадини, сложеној од нанизаних тонских шара или тона можемо сложити наслов књиге. Боја отиска је различита, често двобојна, а зависи од врсте књиге. При обликовању омота служимо се и несиметричним ређањем редова да бисмо према жељи постигли одређену динамичност. Речи и површина морају бити у равномерном односу. Слагање наслова у леву осу добро ће доћи у књигама где су унутрашњи текст, наслови и друго сложени у том стилу. Желимо ли помоћу папира постићи нарочите ефекте, узимамо тамно-светле површине, комбиноване са писмом.
Леђа књиге На леђима књиге штампамо обично наслов књиге, име писца и знак издавача књиге. Код сабраних дела ставља се и број књиге, евентуално и година издања. Леђа треба увек тако опремити да буде у складу са насловном страницом. Код танких књига долази сложен у једном реду и штампан уздужно, одоздо према горе. Величину писма одређујемо према дебљини леђа. На дебелим књигама натпис слажемо преко ширине леђа јер имамо на располагању доста простора за такав смештај.
82
83
НОВИНСКА ТИПОГРАФИЈА Увод Скуп графичких производа новине, ревије, часописи и остали повремени листови, представљају периодичне публикације и сврставамо их у масовне медије. Заправо, то су дневна, недељна, ређе петнаестодневна или месечна штампана издања, различито дизајнерски и графички обрађена и увезана. Ова издања доносе информације из врло различитих подручја људске делатности, као што су: политика, привреда, наука, просвета, култура, уметност и спорт те остале дневне и друге информације. За разлику од новина и ревија, посебно дневних, часописи представљају повремене публикације научног, уметничког, књижевног, привредног, религиозног, политичког или неког другог информативног, односно едукативног садржаја. На производу новине као типичном представнику штампаних масовних медија из прве групе графичких производа приказаћемо целу групу, иако и ревије и часописи имају својих издавачких, ликовно-графичких и техничких специфичности. Први подаци везани за излажење новина се бележе у XVII веку, док су новине сличне данашњим са свакодневним излажењем почеле у XIX века. Редовно излажење новина се везује за увођење обавезног школовања у Европи. Због повећаног тиража споре штампарске машине нису у могућности да одштампају тираж, па из тог разлога Фридрих Кенинг конструише 1812. бржу штампарску машину. Тада настају проблеми у брзини припреме за штампу, који се превазилазе уз помоћ разних словослагаћих машина. Новине су се извесно време штампале на овај начин, до проналаска ротационих машина и савременијих машина за слагање текста. То је функционисало све до осамдесетих година XX века, када долази до великих промена у припреми за штампу. Данас се слог израђује рачунарским путем, дневни листови се штампају уз помоћ равне штампе, док је дубока штампа, најзаступљенија у штампању илустрованих вишебојних часописа. Новине, посебно дневне, типичан су
представник масовних медија. Оне прате дневна догађања из готово свих сфера људског живљења: политике, културе, спорта и свих осталих делатности. У сталним коментарима и фељтонима прате прошла и предвиђају будућа догађања. Збивања о којима доносе краће вести обично прате и краћим анализама. Дневне новине дају и информације о различитим дневним збивањима занимљивим најширем кругу читалаца. Осим редакцијских текстова, објављују мале огласе, такозване пословне, и целостраничне огласе. Уобичајено је да уз главни део листа доносе и разноврсне прилоге прилагођене данима излажења у недељи. Циљеве новина можемо дефинисати кроз свакодневне потребе читалаца, а то су: информисање, различито оглашавање, едукација, као и забава и разбибрига у слободно време. При набрајању циљева не треба заборавити један од важнијих разлога излажења новина - а то је свакако стварање добити односно профита. Стварање профита уз информисање стратешки је циљ издавача, односно власника новина. Сви данас познати масовни медији имају своје специфичности, које више или мање утичу на ток прикупљања, обраде и дистрибуције информација, од извора до крајњег корисника. Овде ћемо се ограничити само на поређење ТВ, РАДИЈА И НОВИНА. Основна карактеристика новина, која их разликује од осталих масовних медија, је штампана реч и слика, на подлогу коју зовемо новински папир. Телевизија преноси информацију путем електронске слике и гласа спикера, док други електронски медиј, радио, само гласом спикера, али на модерним радио апаратима, односно њиховом дисплеју, често можемо прочитати и пропагандну поруку. Информације пренесене телевизијом и радиом за неко краће време недоступне су примаоцу све док се опет не реемитују у посебној емисији. У брзини преноса и ажурирању нових информација примљених из различитих извора од преноса до примаоца, ова два медија имају засад одређену савим конкретну предност у односу на дневне новине. Новине преносе информацију штампаном речи и штампаном сликом. Читалац новина 84
слободно може бирати време и место где ће читати информације које му доносе његове новине. Засад, нове информације које стижу после закључивања новина и штампе, није могуће објавити исти трен - а неке чак ни исти дан. Зато постоје евентуална међуиздања, која обогаћују новине свежим информацијама; али, пласман тих издања уско је повезан с могућностима транспорта. Читалац новина је у прилици да одабере управо оне новине које он жели, а и читати их може дословно на сваком месту и у свако време. Новине се купују успут, од колпортера, на киоску или у трговини. Телевизија и радио, засада донекле ограничавају место и време пријема одређених информација но избор ТВ канала и радио станица је увек могућ. Из ових чињеница, може се закључити да су новине захваљујући у првом реду новој рачунарској технологији још увек достојан конкурент електронским медијима, иако су ови још увек у предности. У догледно време, ову предност електронских медија највероватније анулираће дистрибуирана дигитална штампа и донети одређену предност дневним новинама. Новине уопште, а посебно дневне, још увек су зависне о роковима излажења, односно, тачном и правовременом доласку на везе различитих транспортних средстава (воз, авион, брод, аутобус и сл.) и на дистрибутивне пунктове и продајна места. У стварању дневних новина, односно примању и дистрибуцији сакупљених информација, одувек је главни савезник а уједно и противник било време. Овде се првенствено мисли на време потребно за прикупљање и обраду информација, па све до изласка новина из машине, заправо доласка на киоск. Откад излазе дневне новине траје непрестана борба између редакција и штампара за рокове предаје редакцијских материјала и рока изласка новина на киоск. Новинари и редакција у целини настоје предати рукописе у штампу (данас готове преломљене странице) што је могуће касније, уствари ближе закључењу листа, а штампари настоје тај рок повећати. Вечита борба за време између ова два субјекта с различитим приступом истом проблему, до унатраг пет до десет година, било је тешко помирити. Али, појавом брзих рачунара а особито увођењем 85
прво ДТП система као и аутоматског прелома у редакцији и ЦТП уређаја у штампарији тај се вечити супротни интерес готово у целости решио. Правовременост изласка и редован долазак на продајно место у тачно одређено време један су од основних услова успешног излажења и пословања редакције дневних новина. Ако дневне новине посматрамо као графички производ - што с техничког гледишта израде новине свакако јесу - тада можемо са сигурношћу утврдити да оне имају најкраћи век трајања од свих штампаних производа. Из ове констатације произилази чињеница, дневне новине живе само један дан. С обзиром на рок израде и време употребе слободно можемо рећи: Дневне новине су најкварљивија роба с обзиром на рок употребе. Законитост новина огледа се у актуелности, правовремености и објективности информација с једне стране, и редовног и правовременог излажења с друге стране. Задатак издавача, као и свих учесника у изради и дистрибуцији новина, је да поштују наведене законитости. Законитост дневних новина своди се на брзу, објективну и правовремену информацију обликовану у дневне новине, која свакако мора у тачно одређено време доспети до унапред одређених транспортних средстава, продајних места и читалаца. У вези дневних новина постоји пословица која каже: Хлеба не мора бити, али новине морају изаћи да би објасниле зашто нема хлеба.
Врсте новина Новине су веома значајни штампани графички производ који излази у редовном интервалу, и задатак им је да читаоце редовно обавештавају о актуелним догађајима из свих, или одређених друштвених области. Новине се разврставају по неколико следећих категорија. По садржају новине се разликују у зависности од тога из које области доносе информације. Тако се деле на новине које доносе информације из спорта, политике, науке, уметности и слично, или специјализоване само за одређену област нпр.
спорт. Према времену излажења новине се деле на дневне, недељне и месечне. Дневне новине у принципу могу бити јутарње и вечерње. Према формату, који зависи од традиције листа и машина на којима се изводи штампа. По територији излажења листови се деле на локалне, регионалне, савезне и слично.
Дневне новине Према времену излажења дневне новине можемо поделити на: - јутарње, - подневне, - вечерње. За дневне новине кажемо да су дневне информативне публикације које доносе информације из свакодневних збивања у политици, култури, спорту као и информишу о дневним догађајима из непосредне околине и животне средине. Обично излазе у више издања која су оријентисана првенствено према регијама и њиховим интересима. Прикупљање, разврставање, одабир и обрада информација (текст, слика, таблице, комп. графика) обавља се у посебно организованим групама људи које зовемо редакција дневних новина. Редакција може деловати одвојено сама, или у склопу неке новинско-издавачке куће. Уколико делује одвојено сама, штампарска услуга тражи од штампара да буду опремљени одговарајућом штампарском техником, прикладном за штампу дневних новина (новинске ротације). Данас, код нас постоје оба организациона облика. На пример, новине Блиц делује као посебно предузеће, а услугу штампе новина обавља у штампарији која је опремљена машинама за штампу новина (новинске ротације). У дневним новинама време пријема, одабира, обраде и дистрибуције информација, као што је већ речено, изузетно је кратко. Дневне новине настају сваки дан, готово из ничега, односно стварају се из информација пристиглих кроз посљедња 24 сата. Задње пристигле информације обрађују се и уврштавају у лист непосредно пре почетка штампе. Уколико дневне новине излазе у више издања, свако ново издање излази са новим, тек пристиглим
и обрађеним информацијама. Уопште, цела активност око излажења дневних новина условљена је временом излажења. Карактеристике дневних новина можемо поделити у две основне групе: уређивачке карактеристике, које се деле на уредништва рубрика, и графичко-техничке карактеристике те техничке карактеристике, које подразумевају кориштење материјала и кориштење технике. Уређивачке карактеристике, уредништва рубрика 1. Прикупљање информација (текст, слика, и сл.) 2. Распоред и избор информација по страницама и рубрикама: - прва страница (најаве, наслови, илустрације, оглас), - спољна политика, - унутрашња политика, - култура, - градска или регионална рубрика, - спорт, - црна хроника, - фељтон, - дневни догађаји (биоскоп, изложбе, ТВ распоред, радио програм), - огласи (мали пословни, целостранични), - прилози по данима у недељи. Уређивачке карактеристике, графичко техничке: 1. Организација уноса, интеграција слике и текста: класично, редакцијски систем, редакцијски систем подржан са ДТП и ДТР, интегрисани редакцијски систем, цртежи и графикони). 2. формат новина (цели формат, таблоид.), 3. техника штампе, 4. начин прелома странице: - врста и величина основног писма, - глава новина и њен положај на страници, - наслови (типографија наслова), - основни стубац, - број издања одређеног дана и њихов прелом и - прилози по данима излажења и њихов прелом. У редакцији дневних новина могуће је организовати унос и интеграцију слике и текста на три начина: а) класично, б) непотпуни редакцијски систем, ц) интегрисани 86
редакцијски систем, целостранични прелом. а) Класичан начин уноса и обраде информација данас се више не користи. Али, двадесетак година уназад био је готово једини начин техничког стварања новина. Новинари су своје текстове писали писаћом машином на папир (новинску картицу) и доносили у редакцију, или писали текстове у редакцији. Репортерски извештаји слали су се телефоном у дактилобиро. Фоторепортери су доносили филмове на развијање и израду фотографија у и редакцијској фотолабораторији. На тај начин технички обликоване сирове информације сливале су се на сто уредника деска на разврставање, одабирање и новинарску обраду. Посредник између сваке фазе рада у редакцији а затим редакције и штампарије био је курир. Следећа фаза била је физички пренос текста и слике из новинарског дела редакције у графичко-техничку редакцију. Према донесеном материјалу, илустрацији и тексту, графички су уредници израчунавали величину текста предвиђену за одређени чланак или целу страницу. Одређивали су величину и изрез илустрације за репродукцију, затим су одређивали место и величину наслова, те цртали lay out, шпигле. Редакцијски обрађен материјал преписивао се, односно уносио у меморију рачунара с графичким командама за слагање наслова и текста. Фотографије и цртежи снимани су класичним репрофотографским поступком и механичким лепљењем интегрисали са сложеним и преломљеним ступцима, насловима и осталом опремом. Уколико се у монтажи преломљеног слога појавио вишак, односно мањак, текста - исти се морао резати и скраћивати, преслагати или чак дописивати по дежурном уреднику. Укупан број фаза рада од писања новинарског текста или пријема информације телефоном, до монтаже у фотослогу прелазио је двадесет. Монтаже целих страница изведене према редакцијском шпиглу lay out-у су се даље слале на израду штампарске форме, копирање, развијање и у штампу. б) Непотпуни редакцијски систем као алтернатива уведен је у редакције дневних новина касних осамдесетих година прошлог века. У оно време то је био велики технолошки напредак у сакупљању, одабиру, обради и 87
дистрибуцији информација односно издавању дневних новина уопште. Време пријема обраде и дистрибуције информација увођењем непотпуног редакцијског система битно је скраћено. Данас је овај систем застарео и не користи се. Овај редакцијски систем био је заснован на директном уносу текста по аутору из било којег окружења, заправо неког извора, у централни рачунар без посредника. Свака рубрика опремљена је терминалима за унос текста, који су повезани с централним рачунаром. У редакцији дневног листа било је инсталирано стотинак па и више терминала. Све информације акумулиране у меморији централног рачунара, биле су доступне кориснику у сваком моменту, али само с одређеним овлаштењима ограниченим хијерархијским системом приступа. То значи да аутори могу мењати своје текстове готово до задњег тренутка, односно до графичке обраде текста, док сви остали чланови редакције могу само листати чланке. Наравно, уредницима рубрика и главном уреднику овим системом омогућен је приступ свим текстовима. Систем је аутоматски обрачунавао количину унесеног текста, тако да информација (чланак) није никада предуга или прекратка, обзиром на предвиђен простор на страници новина. Различите спортске и друге таблице са свим промењивим подацима израчунавали су се и слагали аутоматски. Резултат целокупног рада новинара и графичких уредника у редакцији, био је излаз преломљених чланака и наслова на јединици за осветљавање у фотослогу, која је била умрежена са централним рачунаром. Из јединице за осветљавање по одређеном приоритету излазили у ступце преломљени текстови с иницијалима, преломљени наслови и сви остали графички елементи од којих је састављена страница новиндка страница. Формирање целих страница односно интеграција слике и текста (слика још увек долази из репро-фотографије) изводило се у монтажи фотослога, ручним лепљењем према већ раније припремљеним нацртима страница (lay out). Број фаза рада од пријема, уноса, одабира и обраде информације у редакцији до монтаже, смањен је са двадесет две колико их
има у организацији уноса у фотослогу, на само осам. Јасно је да је редакцијски систем знатно скратио време пријема, одабира, обраде и дистрибуције информације од пријема до фазе штампе. ц) Редакцијски систем подржан са ДТП и ДТР компонентама, интегрални редакцијски систем, је за сада задња фаза у развоју компјутеризиране редакције, која обухвата аутоматску интеграцију текста и слике, спортске и друге таблице, графичке приказе различитих података и као задње целостранични прелом. Када спомињемо целостранични прелом, притом мислимо на прелом целе странице са интегрираним сликама као и свим осталим графичким елементима који се појављују на новинској страници. На целостранично преломљеним новинским страницама нема више никаквих интервенција, него се после осветљавања филмови шаљу директно у штампарију на монтажу целих страница, копирање штампарске форме и штампу. Корак даље у развоју овог система, а који је данас у примени, је аутоматизовани целостранични прелом. Уредник сваке рубрике има на располагању двадесетак типски преломљених страница где су већ унапред одређени блокови за текстове, илустрације као и сва опрема, ширина основног ступца врста и величина основног писма прелом наслова и сл. Свака типски преломљена страница има флексибилан приступ основним блоковима, што значи да је избор и графичка интервенција увек могућа, а и пожељна, како би се избегла униформисаност преломљених страница. У овом систему постоји и други знатно слободнији приступ који омогућава графичком уреднику обликовање новинске странице по свом избору, држећи се притом само основне концепције, односно дизајна, прелома страница новина. Сматра се да је овај слободнији приступ бољи и динамичнији за свакодневно графичко обликовање новинске странице. Описани системи омогућавају најбржи пријем и дистрибуцију информација, те битно смањују потребу за разним пратећим сервисним службама. Но, нису то једине предности оваквог концепта редакцијског система. Трансфер информација на велике удаљености, обликованих у новинске странице, релативно је једноставан обзиром
да су странице већ формиране у дигиталном запису. Скуп дигитализованих информација (новинска страница) компресује се у прикладан информациони пакет, и као такав шаље ПТТ везом преко оптичког кабела или сателитском везом на удаљено одредиште односно дислоцирану штампарију. То практично значи да се данас дневне новине могу иствремено штампати у два различита града, земље или чак континента. Формат дневних новина. Новински формат је стојећи правоугаоник, који на тржиште долази у сировом облику, што значи да по изласку из штампарске машине (новинске ротације), нема више никакве дораде (обрезивање, шивење, лепљење). Изузетак у овој констатацији су различити прилози у новинама који се после штампе могу дорађивати (обрезивање, шивење) и дорађени чекају на симултано убацивање у главни део новина. Задатак је редакције да се тај сирови новински формат, односно његова укупна површина, што је могуће више испуни информацијама, колико год то дозвољавају техничке могућности. Димензије новинских формата своде се на следеће формате: цели формат 43 x 57,5 цм, таблоидни формат 29 x 43 цм, или неки формати сличних димензија. Цели формат обично се примењује код издавања јутарњих издања, док се таблоидни формат углавном користи за такозвана вечерња издања. Неког чврстог аргумента или разлога за кориштење једног или другог формата углавном нема. Обично се као аргумент за кориштење целог формата узима претпоставка да се то издање чита ујутро, за радним столом или на местима прикладним за комотно листање великог новинског формата, док се таблоидни формат чита при повратку са посла, за послеподневног одмора или навечер, а то у већини случајева значи у неком од превозних средстава или код куће у наслоњачу. Одлука о величини формата уколико се покрећу нове дневне новине зависи од концепције оснивача новина, будућег главног уредника или дизајнера коме је поверено ликовно графичко обликовање. Али треба нагласити да врло често тачан формат новина зависи о техничким карактеристикама машине за штампу. Дневним новинама које већ излазе и имају одређену традицију, формат се у 88
правилу готово никада не мења, осим у случају ако за то постоје заиста оправдани разлози које треба предочити у првом реду читаоцима, уз уверљиве аргументе. Данас постоји тежња а и техничке претпоставке да се новине штампају у различитим комбинацијама штампарских боја. Једнобојно - обично се штампа само црном бојом, но то није правило јер у свету имамо примера да се дневне новине штампају и смеђом, зеленом или црвеном бојом. Једном бојом отиснуте дневне новине значи да су све странице, укључујући и прву, с главом новина, отиснуте истом бојом. Али, у овој варијанти постоји могућност графичког обликовања страница помоћу промењљивих графичких елемената као што су негативи и сиви тонови различитих интензитета. Двобојно - односно, црна и нека друга боја у одређеном тону. Штампа новина у две боје, најчешће је до пре десетак година кориштена комбинација. Она омогућава двобојну штампу најмање на првој и задњој страници. Друга боја која се користи обично је и боја заштитног знака дневних новина, главе новина. Вишебојни, четворобојна штампа за дневне новине све је више у примени. Ову комбинацију штампе омогућила је у првом реду нова технологија обраде информација у редакцији и изради штампарске форме, која је знатно смањила техничка времена. Али, код штампе с тоном или у четири боје, постоје одређена ограничења у броју и распореду страница које могу бити у боји. Број и распоред страница у боји зависи о више међусобно повезаних фактора, који у већини случајева произилазе из техничких могућности и карактеристика штампарске машине. Због унапред споменутих чињеница, пре цртања нацрта страница (шпигла, laу-оut) односно дизајна или редизајна новина, свакако је неопходно детаљно се упознати с могућностима машине за штампа, уз приложену макету с означеним страницама, односно могућностима које дозвољава машина за штампу. Начин прелома страница. Начин прелома новинских страница огледа се у примени и распореду различитих графичких елемената као што су: - врста и величина основног писма, 89
- наслови (писмо, величина, начин прелома), - глава новина и њен положај на страници обзиром на формат, - број и ширина основних стубаца, - број издања и прелом страница које се мењају, - свакодневни прилог и његов прелом. Преломи данашњих новина се могу поделити у четири групе: - коленасти прелом, - прелом у блоку, - паралелни прелом и - прелом у континуитету. Коленасти прелом се данас сусреће код јутарњих листова, а текстура стране има сиву површину. Величине наслова се крећу од 24 тт до 48 тт, односно од 2 до 4 цицера, а већи наслови се могу сусрести код неких важних догађаја, где се наслов протеже преко целе стране. Основна обележја овог типа прелома су: – сетови наслова на више стубаца улазе у друге чланке и тиме страни дају живост и разбијају вертикалну монотонију, – слова различитог ликовног решења могу се срести само у заглављу стране, где то заглавље означава рубрику стране као што је култура, спорт и слично, – илустрације које се користе при оваквом прелому имају умерени контраст, – оквири антрфилеа или уоквиреног слога такође не би требало да буду од јаких линија и да утичу на промену контраста стране, – полуцрни рез може да се користи за потписе испод слика, мада је боље за то употребити нонпарел верзал бели. Блок прелом се користи претежно за вечерње листове. Карактеристике ове врсте прелома су: – различит контраст површина текста на једној истој страни. – тамне површине могу се постављати у врху стране или на неколико спољних стубаца. – давања контраста могу бити постављени у висинама прве половине страна или у површинама страна подељеним по вертикали где се тамни делови површине постављају према спољним маргинама. Слова, слике и наслови на ударним површинама су изразито тамни, оквири, ако их има такође су од дебелих и танких линија. Слова главног наслова су
знатно веће градације од оних код коленастог прелома. Градација појединих главних наслова износи 6, 8, 10 па и више цицера. Паралелан прелом се примењује код новина већег формата папира. Новинска страна се по вертикали издели хоризонталним линијама на две, три или четри приближно једнаке површине које су, као и све новине, испресецане вертикалним међустубачним линијама. Сврха паралелног прелома је у томе да се читаоцу омогући читање дневног листа на великом формату и у скученом простору. Код нас се данас такве новине ређе срећу. Континуирани прелом је најстарији и најлошији начин обликовања дневног листа. Практично се данас такав прелом и не сусреће код дневног листа. Користе га петнаестодневни или месечни листови великих предузећа који имају обезбеђени број читалаца, тј. само раднике те радне организације, који га добијају бесплатно, и у тим новинама су вести и чланци интересантни само за запослене у том предузећу. Облик таквог листа има наглашену вертикалну монотонију. Сетови наслова су углавном једностубачни, као и већина слика којих нема много, а по завршетку чланка, после мале белине, поставља се нови сет наслова, па нови чланак и тако редом. Код ових листова доминантна је искључиво функција информисања, а запостављена функција лепог дизајна и естетских вредности.
Техничке карактеристике материјали Осим већ раније набројених карактеристика дневних новина везано уз информацију, новине морају бити јефтине, односно својом ниском ценом доступне што већем броју потенцијалних читалаца. То је главни разлог што се за штампу дневних новина користе јефтинији основни материјали који су нешто лошијих штампарских карактеристика него материјали који се употребљавају за штампу осталих графичких производа. Управо због тих штампарских карактеристика основних материјала (папир, боја) дневне новине захтевају нешто другачију графичку припрему него, рецимо, ревије или часописи. Због храпаве
површине боје и неких других карактеристика новинских папира, за репродукцију вишетонских оригинала користе се искључиво ниске резолуције растертонских вредности и то углавном од 30 од 40 лин/цм2(тј. око 98 дпи). Тај лошији квалитет штампе, за дневне новине, заправо није одлучујући фактор успешности пословања, јер између осталог новине живе само један дан. Папир. За штампу дневних новина користе се новински, машинско глатки папири, чија је сировинска база дрвењача и стари папир. Површина тих папира је храпаве структуре, папир је упојан, без сјаја, често сивог или слабо жућкастог тона. У неким дневним новинама сусрећемо се и са обојеним папирима, жути, зеленкасти или светло љубичасти. Граматуре новинских папира крећу се од 46 до 58 г/м2. Такве, релативно мале граматуре, употребљавају се између осталога зато да се смање транспортни трошкови односно трошкови дистрибуције. Папир за штампу новина мора имати повољна механичка својства, особито отпорност на кидање, због великих механичких напрезања при пролазу кроз транспортне системе, штампарске агрегате и савијаћи апарат штампарске машине. Брзине штампе дневних новина изузетно су велике и крећу се од 20.000 до 50.000 отисака на сат. Боја. За штампу дневних новина највише се употребљава црна боја, али као друга или трећа боја може се употребити било која од шарених (процесних) боја или неки замешани тон. Углавном су то јефтине боје израђене на бази минералног уља као везива и чађа различитог порекла, као пигмента за црне боје. За шарене боје употребљавају се јефтина минерална или синтетска везива и јефтинији синтетски шарени пигмети. Ове боје су релативно високог вискозитета и слабе течности, а то зависи о техници штампе, брзини машине и температури. Графичке боје за штампу новина суше се углавном пенетрацијом у структуру папира, али се потпуно никада не осуше. Последица тога су мање-више замазани прсти после листања дневних новина. Али упркос свему, боје морају бити припремљене тако да омогуће чисту, сигурну и брзу штампу, на машини и у техници 90
штампе којом се штампају новине. Коришћене технике: - технике штампе, - формат и број страница, - рокови предаје материјала на обраду у штампарији, - штампа новина и - адресирање и отпрема новина. Новине се могу штампати у три различите технике штампе: - равна или offset штампа, - висока штампа (фотополимери) и - флексо штампа.
Формат и број страница Формат дневних новина одређен је техничким карактеристикама машине на коме се штампа, и с тог гледишта он је непроменљив, односно израдив је у већ датим форматима, (цели формат 43 x 57,5 цм и таблоидни формат, изведен из целог формата, 29 x 43 цм). Неке дневне новине у свету штампају се и на формату приближне величине формата А4. Осим ових формата датих само као пример, дневне новине штампају се и на другим врло сличним форматима тако да су готово у целом свету они приближно исти. Максималан број штампаних страница условљен је величином и ширином машине, форматом новина и бројем тонираних, односно страница у четири боје. То значи да максималан број штампаних страница зависи о конструкцији машине и броју страница у боји. Свако повећање броја страница с тоном или страница у боји смањује укупан максималан број страница у новинама у односу на варијанту када би оне биле штампане само једном бојом. Распоред страница које ће бити штампане у боји треба договарати с штампаром, односно затражити макете с означеним могућностима штампе за сваку могућу комбинацију.
Рокови предаје материјала за обраду у штампарији
уговори, роковници о тачном времену предаје редакцијских материјала које треба обрадити. Роковник садржи тачна времена почетка штампе са свим променама по издањима као и отпреме новина из штампарије. Та времена усклађена су с поласцима јавних превозних средстава (воз, аутобус, авион, брод и сл), а све у циљу што бржег доласка новина до читаталаца. Роковнику су подређене све активности, од према текста и слике у редакцију прелома и израде штампарске форме, штампа па све до доласка новина на киоск. Роковник је и саставни део основног уговора о услузи штампе новина.
Штампање новина Пре почетка процеса штампе потребно је уградити штампарске форме (плоче) у штампарске агрегате, деконзервирати плоче, провести папирне траке кроз машине, прилагодити боје да се међусобно покривају (за вишебојну штампу) и одредити одговарајући нанос боје по зонама штампе, зависно о садржају странице. Штампа дневних новина одвија се истовремено, на више излазних јединица штампарске машине. Оваквом истовременом штампом максимално се смањује време потребно за штампу укупног тиража, укључујући и сва издања. Брзина штампарских машина (новинских ротација) примерена је потребама излажења дневних новина а креће се од 20.000 до 50.000 отисака на сат. Новине из штампарске машине излазе као сирови производ, недорађен, што значи да на себи носи трагове зупчастих ножева за резање (десна маргина), непоравнате странице на ногама и глави. Узрок томе је, као што је већ раније речено, врло кратко време израде и цена новина.
Дистрибуција новина
Због кратког времена израде новина, између редакције и штампарије склапају се међусобни 91
Адресирање и дистрибуција новина су последња фаза на путу информације од извора и редакције до читаталаца. Непосредно
по изласку из штампарске машине новине се аутоматски одбројавају према унапред припремљеним програмима, исписују се и лепе адресе, пакују у пакете према продајним местима, слажу у транспортна средства и најбржим могућим начином достављају до киоска, читалаца. У случају када укупан број страница новина прелази техничке могућности штампе, прилози се отисну раније и затим, паралелно са штампом главног дела новина, улажу у средину. Ова радња не успорава дистрибуцију новина јер је убацивање прилога потпуно синхронизовано са брзином штампања новина.
Графички елементи у дневним новинама Дневне новине састоје се од одређеног парног броја страница дефинисаног формата. Новинска страница, односно њена површина, максимално је попуњена различитим графичким елементима. Анализом новинске странице односно графичких елемената који се појављују на свакој новинској страници, можемо закључити, да условно постоје две групе: променљиви графички елементи и непроменљиви графички елементи.
Променљиви графички елементи У групу променљивих графичких елемената убрајамо све оне графичке елементе који се повремено или стално могу мењати, у зависности од тренутних потреба за истицањем и мањим дизајнерским помаком. Свако претеривање у превеликом мењању графичких елемената може се негативно одразити на укупан већ раније одређен визуални идентитет новина, а може и збуњујуће деловати на сталног или потенцијалног читаоца. Набројаћемо променљиве графичке елементе: - број страница, - црте, украсне црте, оквири, - негативи, - сиви тонови, - типографија истицања,
- величина и распоред илустрација на страници, - ширина ступца, осим основног, - величина и деформација писма, осим основног - ширина прореда. 1. Број страница Ако посматрамо новинску страницу као интегрисани скуп информација, односно као један графички елемент, онда је он свакако промењив обзиром на број информација и укупан број страница у новинама. Број страница у дневним новинама променљив је и мења се редовно према данима у недељи, а изванредно у случају кад су у питању неки врло важни догађаји у свету или земљи. Али број страница може се повећати и у случају кад у редакцију стигне знатно већи број огласа него што је уобичајено (сајамске приредбе, избори и слично). 2. Црте, украсне црте, оквири Примена графичких елемената црте, украсне црте и оквири зависе о дизајну, односно прелому страница. Ови елементи могу се слободно користити, независно о рубрикама и страницама у новинама. Служе за раздвајање стубаца, подвлачења речи или наслова, истицање или уоквиравање појединих чланака и слично. На располагању нам стоје различите дебљине и облици црта. Осим танке црте дебљине 1 до 2 тачке можемо бирати црте све до 12 тачака, а по потреби и више. Често се употребљавају различите комбинације тањих и дебљих црта, посебно за конструкцију оквира за одређене чланке или огласе. По броју паралелних црта употребљавају се једноструке, двоструке и троструке црте које могу бити различитих дебљина. За подвлачење наслова и уоквиривања или одвајања чланака користе се и тачкасте или испрекидане црте. Све црте могу бити изведене у пуном тону или у неком сивом тону различитог интензитета. Оквири могу бити конструисани из свих расположивих црта, с оштрим или заобљеним ивицама. Употреба тих графичких елемената и њихов распоред на страници новина зависи о основном прелому и креативности графичког уредника. Црте се могу користити за раздвајање стубаца у чланку, наглашавање односно подвлачење наслова или 92
појединих делова текста, затим за уоквиривање текста, али користе се и за друге различите графичке ефекте. 3. Негативи и сиви тонови Негативи и сиви тонови као графички елементи употребљавају се на свим страницама у новинама. У негативу могу бити изведени наслови, међунаслови, делови текста који се желе нагласити или цели краћи чланци. Сиви тонови могу бити различитих интензитета. Они се такође могу извести у негативу, подложити под текст, или употребити за посебне дизајнерске ефекте у ступцу или слици. 4. Типографија истицања Типографија истицања служи за наглашавање мањих чланака, појединих текста унутар чланка или само појединих речи у ступцу. Појављује се у неколико стилова: верзална, курзивна, спационирана или подвучена слова. Осим по стилу, слова за наглашавање могу се мењати и по писмовном резу: светли, полумасни или масни рез. За истицање могу се користити комбинације стилова и писмовног реза. 5. Величина и место илустрације на страници Илустрација долази готово увек уз текст, који прати својим садржајем или као сама, с потписом. Место илустрација на страници новина одређује се према садржају и количини текста. Величина, изрез и облик илустрације зависе о количини укупног текста за одређену страницу као и о графичком решењу сваке странице. Уобичајено је да на једној новинској страници нема више од две до три илустрације (просечно), а то првенствено зависи о садржају рубрике, расположивим илустрацијама и простору, односно површини новинске странице. 6. Ширина стубаца који нису стандардни Осим ширине стандардног или основног ступца, која је задана приликом покретања новина или редизајна, сви остали ступци могу имати различите ширине. Притом треба водити рачуна да те нове ширине буду у вези са ширином основног ступца. То значи да се текстови могу разрезати (преломити) на стубац и пола, два или три ширине основног ступца. Како ће се ступци разместити на странице зависи искључиво о графичким решењима. 93
При одређивању ширине ступца треба водити рачуна о читљивости текста. Ширина ступца односно ретка не би смела прелазити шездесет словних знакова у ретку јер се сматра да је то оптимум за лагано и течно читање. Наравно, није препоручљиво да се у новинама слажу јако уски ретци јер и они отежавају читање, а нарушавају и прелом. 7. Величина и деформација писма (осим основног), избор писма и проред Новине имају одређену основну величину и врсту писма. Сва остала типографија одабир је дизајнера, графичког уредника. Зависно о потреби, писма се могу сабијати или развлачити. Основни фонт писма никад се не мења, али за поједина графичка решења дозвољена је у мањој мери и употреба различитих породица писама, на пример times и helvetica на истој страници. Уопштено није дозвољена употреба различитих врста писама у једном чланку. Проред је у принципу непроменљива величина, али у одређеним ситуацијама користи се већи или опрезно мањи проред од основног. Већи проред користи се у случају ако нам мањка мало текста за простор који смо предвидели за одређени чланак и обрнуто: ако имамо нешто више текста од предвиђеног простора, проред ћемо мало смањити.
Графички елементи који се не мењају Графички елементи у дневним новинама који се не мењају су они елементи који су одређени и усвојени приликом првог графичког обликовања новина. Ови графички елементи представљају одређени скуп, могло би се рећи, заштитних знакова који визуално једнозначно разликују једне новине од других. Уопштено узевши, графички елементи који се не мењају стварају у неку руку навику и акомодацију, привикавају читатаоца на његове новине. Из анкета, проведених међу читатаоцима различитих дневних новина, као резултат произлази констатација да читатаоци не воле честе а посебно не радикалне промене графичког изгледа листа. Такав став читалаца свакако треба уважавати и респектовати.
Графички елементи који се не мењају: - формат новина, - глава са заглављем, - број и ширина основних стубаца, - типографија наслова, - место и прелом сталних рубрика, - слагање наслова, - потписи под слике и - импресум. 1. Формат дневних новина Објашњено је на предходној страни. 2. Глава са заглављем новина Глава новина је текст (назив) сталног карактеристичног облика смештен при самом врху странице. Она је уједно носилац визуелног индетитета, симбол, знак распознавања и заштитни знак сваких новина. Глава новина је визуелни индикатор који упућује читалаца на брзо и једнозначно препознавање својих новина на продајном месту. Глава је такође графички елемент одређене традиције и она се никада не мења. Осим истакнутог назива, главе, у врху странице смештени су и подаци о издавачу, месту издавања, броју новина, години излажења, датуму излажења и обавезна цена. Скуп свих тих података зовемо заглавље новина. Неписано је правило да се глава код новина целог формата смешта у врх странице преко читаве ширине новина. Али, на таблоидном формату глава се обично смешта у горњу леву половину прве странице, тако да већи део ширине заузимају наслови најава, текући наслови и илустрације. Код размештаја главе на страницу треба водити рачуна о чињеници да новине стоје на продајном месту сложене једне преко других. 3. Типографија наслова Пре него читалац купи новине, већ на самом продајном месту он се кратко упознаје са садржајем главних тема, путем најава на првој страници. Но, кад читалац узме новине у руке, он их обично прво прелистава, на неки начин сондира њихов садржај, односно уочава наслове и најаве. Наслови, њихов садржај заправо упућују читаоца на читање или нечитање неког текста. Они су врло често магнет који привуче потенцијалног читаоца на куповину и читање новина. Због тих чињеница наслови у
новинама имају изузетно важну улогу и треба им посветити посебну пажњу. Наслови морају бити примерено типографски обрађени, морају бити кратки а уједно рећи о чему се у тексту ради с циљем да заинтересирају и подстакну читаоца на куповину новина, односно читање чланка. Уопштено можемо рећи да наслови имају истовремено две функције: визуална сигнализација и сажетак текста. Наслове у новинама делимо на: - наднаслов, - главни наслов, - поднаслов, - међунаслов, - текући наслов. Наднаслов долази увек изнад главног наслова. Садржај му је обично кратка информација из текста који најављује. Садржај наднаслова састоји се од четири до осам речи, односно једне до две краће реченице. Сложен је обично верзалним писмом нормалне дебљине. Висина писма мора бити два до три пута мања од висине којом је сложен главни наслов. Главни наслов је најистакнутији редак сваког новинског чланка. Садржај му је главна информација у чланку изражена обично у две до три речи. Сложен је масним верзалним писмом, а има и највећу висину писма у чланку. Поднаслов је подређни наслов који својим садржајем допуњује главни наслов. Садржај поднаслова састоји се од неколико краћих реченица из садржаја главног текста. Сложен је обично курентним масним писмом нешто мање величине од наднаслова, или верзалом у курзиву. Међунаслов је наслов који долази унутар чланка у стубац, а служи као најава одломка. Садржај међунаслова су обично две до три речи, али у новинама се често користи и неколико значајнијих реченица из одломка којем претходи, па међунаслов визуелно изгледа као истакнути одломак. Сложен је масним курентним писмом нешто већим од основног писма или величином писма поднаслова. Текући наслов је варијанта међунаслова. Обично је то неколико речи из чланка. Сложен је масним курентним писмом нешто већим од основног писма Према броју основних стубаца наслови могу бити и: - једностубачни, - двостубачни, 94
- тростубачни, - целостранични.
Принцип и критеријум одређивања величине наслова Већ је раније назначена важност наслова, али критеријум одређивања наслова за поједине чланке на истој страници свакако има важну улогу. На новинску страницу у просеку се смешта четири до пет већих и два до шест мања наслова, зависно од рубрике и величине текста који најављују. Будући да сви наслови не могу имати исту величину а врло често имају исту ширину (двостубачно, тростубачно) потребно је величине одредити према неким критеријумима. Основни критеријуми је да значајна вест мора имати већи и маснији наслов од оне мање важне. Држећи се тог принципа, добијамо релативно сигуран критеријум за компоновање односно прелом страница, чланака и наслова. Што је значајнија или важнија вест, коначно одлучује уредник рубрике. У примени то значи да највећи и најшири наслови долазе на врх странице јер они најављују и најважније информације, чланке. По истом принципу према дну странице нижу се све мањи односно све ужи и тањи наслови, са све мање објективно узевши значајнијим информацијама. За слагање главног наслова у новинама углавном се користе следеће породице писама: Grotesque, Holzatia и Helvetica. Називи фонтова писама су различити а има их безброј врста и подврста, и стога наведена имена треба узети условно. Врло често за слагање поднаслова или међунаслова у новинама можемо сусрести писмо Times, иако су наслов и текст у ступцима сложени из Хелветике. Мешања ове две породице писама у истом чланку жеља је графичког уредника да се ти елементи чланка истакну. Искључивање наслова. Врло често наслове за неке чланке у новинама треба преломити у два или три реда преко једног или више стубаца. За такве случајеве располажемо са четири могућности искључивања наслова преко стубаца: 1. поравнавање насловних редака у лево, 2. поравнавање насловних редака у средину, 3. поравнавање насловних редака у десно и 4. степенасто сложени насловни ретци. 95
Осим искључивања наслова, насловне ретке преко стубаца можемо преломити према дужини редака, односно ширини стубаца: 1. дуго, кратко, дуго, 2. кратко, дуго, кратко и 3. дуго, краће, најкраће. Наслови за истицање. За прелом, дизајн новинских страница, посебно прве, често се употребљавају наслови за наглашавање, најаве. Уз наслове тог типа смештају се и илустрације. Наслови за истицање: - наслови у негативу, - наслови у сивом тону, - наслови у сивом негативу, - подцртани наслови, - уоквирени наслови, - наслови у курзиву и - наслови у боји и комбинацији боја.
Фотографије (илустрације) у новинама Фотографија има веома важну улогу у обликовању новинске стране. Она на веома леп и једноставан начин приказује оно што се догодило, и што је најважније, то је разумљиво на свим језицима. Илустрација или фотографија у новинама је, дакле, слика или цртеж, који се штампа уз неки текст као његова допуна и чини га приступачнијим и разумљивијим. Фотографија може бити и сама за себе нека вест, као ликовни прилог, мада је то ређи случај. Такође, фотографија се користи и при обликовању фоторепортаже, односно праћења неког догађаја путем фотографија са или без текста. Следећа ставка јесте одређивање димензија фотографије. Потребно је одредити ширину и висину фотографије, мада се то често и накнадно може мењати, како би се уклопила новинска страна. Најчешће се користе илустрације правоугаоног облика, а, ретко кад употребљавамо илустрације квадратног облика, јер њоме не можемо постизати жељене типографске ефекте у обликовању новинске стране. Само са илустрацијама које имају наглашену хоризонталност или вертикалност то можемо чинити. Ако новинска страна има много елемената са доминантном хоризонталом,
тежимо да у њу поставимо илустрације са наглашеном вертикалом и обрнуто. Често се користе илустрације портрета политичара и других јавних личности, код којих се осим лика, на слици мора да види и део попрсја. Код тих фотографија најбоље је када се види 3/4 лица, док би профил требало избегавати. Када се ради прелом оваквог текста и када је он на више стубаца, требало би подесити тако да личност гледа у текст који се односи на њу. Након белина, текста и наслова, један од најважнијих делова дизајна новинске странице свакако је слика или цртеж, илустрација. Слика, односно илустрација, мора текст који прати направити разумљивијим а тиме и прихватљивијим за читање. Чињеница је да илустрација на неки начин украшава новинску страницу, али она сасвим сигурно није декорација исте. Слика, илустрација у новинама мора дати додатну информацију, али је циљ да и она сама буде информација. Сматра се да је најбоља она слика, илустрација, уз коју и није потребан никакав текст. Пре уврштавања у новине сваку илустрацију треба правилно припремити. То значи да треба направити одговарајући изрез, односно уклонити непотребне делове позадине, или све статичне делове слике у којима нема скоро никаквих информација. Затим треба одредити одговарајућу величину репродукције, што значи прилагодити ширину репродукције ширини, односно броју новинских стубаца (једностубачно, двостубачно). Висина репродукције одређује се садржајем (мотивом) слике и количином текста, боље речено предвиђеним укупним простором за тај чланак. Обзиром на облик, илустрације могу бити водоравно издужене и оне тада наглашавају природну водоравност новинске странице коју дају наслови и ретци. Будући да уз текст (ретци) долазе и наслови који теку водоравно, новинска страница има наглашенији водоравни карактер. Водоравно издужене репродукције тај карактер могу још појачати односно нагласити. Вертикално издужене илустрације на неки начин неутрализују ту већ пре споменуту природну водоравност новинске странице. Промишљеним распоредом вертикално издужених репродукција може се тај водоравни карактер по потреби
неутрализовати. Уопштено, може се рећи да на визуелни дојам новинске странице пуно боље делују водоравно и хоризонтално издужене илустрације него квадратична илустрација. Квадратичну илустрацију, ако је то могуће, треба избегавати. Избор и смештај илустрације обзиром на садржај Из више различитих извора у редакцију пристижу фотографије врло различите и по квалитети и по садржају. Од тог, релативно великог, броја фотографија треба у изузетно кратком времену одабрати најбоље по садржају и квалитету, често се даје предност садржају у односу на квалитет. Разлог томе су извори који емитују слику. Неки важни догађаји због недостатка времена скидају се с телевизијског екрана или рачунара. Наравно, такве слике су лошије за репродукцију од класичних фотографија или слика снимљених дигиталном камером. Али, због садржаја и актуелности уврштавају се у новине. У новије време готово сви фоторепортери у дневним новинама користе се дигиталним камерама које дају уједначен квалитет илустрација. Дигиталне камере значајно скраћују време обраде фотографија јер се помоћу рачунара директно шаљу на редакцијски сервер, а одавде је приступ и одабир изузетно брз, како уреднику, 96
новинару писцу, тако и оператеру на графичкој станици. Значи, прва селекција слика уз чланак за објављивање је критеријум према садржају и актуелности. На другом месту је квалитет слика обзиром на извор емитовања и техничку израду. У дневним новинама готово на сваку страницу долази нека илустрација чији је садржај портрет особе. Неписано је правило је да се не објављују портрети који приказују људе из профила. За објављивање су најпогодније илустрације које приказују људе са три четвртине лица. Илустрацију портрета особе која се у прелому позиционира поред наслова (односно текста) треба окренути тако да гледа према наслову или тексту који прати. Илустрацију која приказује групу људи у тоталу, повећавамо или смањујемо тако да се на репродукцији омогући распознавање особа према средњој величини лика. У фази графичког обликовања страница, треба покушати илустрацију, чији је садржај неки летећи објект (птица, авион, балон) позиционирати при врху странице, док илустрацију чији је садржај на пример брод, воз или слично, позиционирати при дну новинске странице. Но, при одлучивању о позиционирању илустрација споменутог садржаја треба водити рачуна о већ раније наведеном критеријуму који говори о позиционирању и опреми важне информације. Приликом израде шпигла, оснутка, за дневне новине, треба знати да се илустрације не могу напуштати у марго него се морају држати основног формата у који се смешта садржај сваке странице.
Типографска правила у слагању новина Правила наведена за књижну типографију важе и код новинске. Међутим, мора се знати, да новинска типографија има и одређене специфичности у типографији које ће бити наведене у наставку. - рукопис (најчешће писан на писаћој машини) доноси исписан на једној страни листа, углавном с одређеним бројем словних знакова у ретку и редака на страници (картици) текста - текст треба бити лекторисан, исправљен, рецензиран, а странице нумерисане - том рукопису у процесу слагање / припреме се даје одређен изглед, чиме се треба дати одређена 97
штампарска форма која ће се умножавати, и одређена функционална и естетска квалитета садржаја - у просеку текст најугоднији за читање је онај који има 50-60 словних знакова у ретку - величина слова неће бити мања од 6пт (нонпарел), или 5пт (перл), најчешће коришћен у новинама су 8пт (петит) и 9пт (боргис), у књижној типографији 10пт (гармонд) и 11пт - проред варира од 0 (компресни слог) до 2пт - верзална слова се користе више за наслове, због свог дволинијског карактера, недостатка ритма, теже читљивости, директног читања (слог по слог) и дужине - курентна слова се више користе за дуже текстове због свог четворолинијског карактера, ритма, индиректног начина читања (обрисе речи) - курентну реч поделимо на две приближно једнаке половине и добијамо зону распознавања и зону савијања - верзална слова можемо ставити вертикално, али курентна не јер она захтевају линију - верзалним словима означавамо речи вишег ранга, о којима одлучује правопис - антиква има изменичну дебљину потеза (дебље темељне и тање спојне потезе) и има лепо обликоване серифе, што је чини класичним старинским писмом, изнимно присним, интимним и топлим - гротеск има оптички изједначену дебљину темељних и спојних потеза, а нема серифа, што га чини модерним и савременим писмом, али равнодушним, имперсоналним и хладним, - гротеск због мањка серифа има неколико слова (и, л и број 1 на пример) које у курентним варијантама изгледају идентично па ван контекста могу бити веома нечитки, - гротеск вреди за краће текстове, док за дуже текстове предност превагне на антикву, - поглед читаоца се у тексту пребацује у ситним скоковима од једне до друге фиксацијске тачке и задржава се приближно једну петину до једне четвртине секунде и за време скока не перципира ништа, - приликом сваке фиксације подручјем оштрог вида се на мрежници обухваћају само три до четири словна знака, суседна слова се нејасно перципирају, - тиме се заправо текст скенира и онда повезује и обрађује, - верзални текст се чита 9 до 19% спорије од
курентног текста, - курзивни текст се с временом почне спорије читати (након 30-ак минута и за 6,3% спорије), - под појмом читљивости разумемо начин којим читалац реагира на потицај који долази од стране неког текста, међу најважније потицаје убрајамо садржај текста, оптичка својства текста и утицај околине. - читљивост - реадибилитy: је квалитета презентираног текста која омогућује лакоћу и комфор читаоцу кроз неки дужи период читања (онај критеријум којем мора удовољити неки новински или књижни текст). - читљивост - легибилитy: јесте квалитет који се односи на брзину перцепције појединачне речи или писмовног ретка (онај критеријум према којему се оцењује визуелни квалитет неког новинског наслова или огласа), - типографско писмо по ликовном решењу требало би да буде из групе антиква или гротеска за поједине чланке или коментаре, - број слова у једном ступцу је до 40, - просечна ширина ступца је око 11 цицера т.ј око 5 цм, - број стубаца 4-6, - размак између њих је нонпарел који у средини носи међустубачну линију, - градација писма основног текста у зависности од рубрике, стране и значаја чланка је: нонпарел, колонел, петит и боргис, односно 6, 7 и 8 тт, - за наслове, односно сетове наслова користе се градације од гармонда па навише, - писмо за наслове по ликовном решењу требало би да буде супротног карактера. При слагању новинске стране морамо обратити пажњу и на следећа правила: - да наслов који се односи на два или више ступца покрива те ступце, а не задире у друге - да се наслов белином одваја од основног текста, - да излазни ред у ступцу не буде први ред у новом пасусу, - да се излазни ред ступца не завршава са подељеном речи и - да дужина речи код излазног реда пасуса не буде мања од увлаке тог истог пасуса.
Прелом слога на више стубаца На крају ступца у задњем реду се не би требало стављати цртица, двотачка, за набрајање, делом имена, и слично. Начин прелома и типографија новина и часописа су елементи који им дају имиџ. Часописи могу да имају 2-5 стубаца на страници, а новине и више од тога. Одређени број стубаца у новинама постала је навика читалаца и избегава се да се мења. Већи број стубаца омогућава веће типографске могућности. При прелому слога треба обратити пажњу да не дође до појаве када један или више стубаца излазе изван површине покривене сетом наслова. На пример, наслови на два ступца, а цео текст је преломљен на три или четири ступца што, доводи до нејасноћа и забуне читалаца. При прелому дужег текста, у намери да се разбије монотонија вертикалности или хоризонталности, антрфилеима и сликама текст се не сме испресецати да изгуби прегледност и читљивост. Наслови и поднаслови не би требало да се по хоризонтали подударају и треба их довољно одвојити од претходног текста. Не сме се догодити да је текст на два ступца, а илустрација на три, па она као таква продире у стубац другог чланка, са сасвим другачијом тематиком.
Ознаке страница и странични наслови Страничне ознаке код новина се раде у величинама знатно већим од основног текста, најчешће од 10 и 12 тт (гармонд и цицеро). Поред ознака стране заглавље може да садржи и назив листа, назив области на тој страни (нпр. хроника, култура, спорт и сл.), и датум. Називи области у новинама који се налазе на врху стране се називају странични наслови. Наслови рубрика треба да се налазе на истом месту, да су писана из истог типа слова, најчешће неких упадљивијих, како би читаоцу било читање комфорно и у складу са навикама. Могу се одвојити од текста стране, преко целе ширине слога линијама одређене дебљине.
98
Линије и боје у новинској типографији Линије се у новинској типографији користе веома често и у различите сврхе. Користе се као међустубачне линије за одвајање стубаца, подвлачење наслова, поднаслова, уоквирење текста, декорацију итд. Линије заједно са белинама дају новинској страни ритам и прегледност. Линије могу бити различитих дебљина, које се изражавају у типографским тачкама или у цицерима. Такође, линије могу бити различитих нијанси сивог или у бојама. Које ће се линије примењивати зависи од осталог слога, односно, потребно је те линије уклопити да не одударају од слога ни по дебљини ни по боји. Коришћење боја у обликовању новинске стране има веома важну улогу. У раду са црном и белом бојом важно се може истицати коришћењем затамњених тонова, сенчењем и слично. Када се раде странице и листови у боји треба рећи да најбоље контрасте црној праве светло плава или светло црвена и сличне светле боје. Међутим, мора се обратити пажња, да се од странице не направи шаренило.
Насловна страна новина Насловна страна новина треба да омогући читаоцу да осећа комфор при читању насловне стране новина јер је то прва ствар која утиче на читаоца које новине да изабере. Зато прва новинска страница захтева посебну опрему и прелом. Основна улога насловне стране новина је да буде особена, да се разликује од осталих новина и да буде увек иста, препознатљива. Крајем двадесетих новине су графички и технички све богатије. Све је више фотографија и илустрација. Најпопуларнија постаје фотографија са лица места, јер се третирала и као вест и као реална слика догађаја. Сваке новине имају карактеристичан формат на ком се штампају и новине морају да се разликују по изгледу насловне стране. Свака насловна страна садржи главу листа, ударне текстове, најаве, заглавље итд. Глава листа је заштитни знак и гарантује квалитет читаоцу. Глава листа је непроменљив део стране по ком се један лист већ на први поглед разликује. Садржи име листа,
99
Након тога се врши прорачун површина под илустрацијама. Након тога се на подлози за монтажу новинске стране врши исцртавање површина које ће бити под текстом, а које под илустрацијама. За рукопис мора постојати упутство како тај рукопис треба сложити. Упутство садржи: градацију и врсту слова (ћирилица или латиница), формат слога, ликовно решење слова и величину прореда између редова (изражена у типографским тачкама тт). Све ово заједно чини предшпигл.
Израда шпигла новог дневног листа
датум излажења, редни број, цену примерка као и обавештење о издавачу, историју настанка листа, период излажења, тиражу. Међутим, постоје случајеви када се мења глава листа. То је случај је када дође до промене власника или дође до промене у уређивачкој политици и сл. Онда се поред главе листа може променити формат новина, величина и боја глава новина. Ту промену стварају графички дизајнери. Глава листа је урађена углавном од типографским писама, али може бити урађена од специјално цртаних слова који се користи само за те новине. При прелому насловне стране новина, а и осталих страна у новинама, морамо пазити на грешке јер због њих изглед стране може да буде хаотичан, непрегледан односно да отежава читаоцу читање.
Израда предшпигла У зависности од количине приспелог рукописа и количине прилога врши се прорачунавање површине под текстом и њено обележавање.
За покретање новог дневног листа потребно је одредити: 1. намену листа, 2. формат на ком ће се штампати, 3. име (назив) листа, 4. обим (број страна) и унутрашња подела страна на рубрике, 5. проценат илустрација, 6. однос површина сетова наслова и илустрација са једне стране и површине под основним текстом са друге стране, изражене у процентима, 7. градација писама по рубрикама, 8. број страна у боји, 9. врсте папира и штампе и 10. тираж. Уз помоћ ових података можемо израдити шпигл. Израда шпигла за први број новина је формирање изгледа новонасталих новина за дужи временски период. Да би графички дизајнер или технички уредник израдили шпигл треба да се уради припрема која је слична припреми за израду предшпигла. Значи мора се урадити геометријска шема (са или без ступца), затим одредити главу новина, сетове наслова и наслова рубрика. Кад се све то уради онда се бира врста и карактер писма за основни текст, место где ће се налазити импресум итд. Кад се обезбеде сви елементи, врши се парцијална проба тако што се сви елементи прво отисну или фотокопирају. Затим се врши оцењивање изгледа новог листа. Ту учествују, поред графичког дизајнера и техничких 100
уредника, још људи који су познаваоци овог посла (нпр. новинари).
Израда шпигла за листове у боји Дневни листови се обично штампају у две или више боја, тако да се морају урадити још неки додатни послови везани за шпигл. То су послови који се обављају у самој припреми, при обележавању рукописа или илустрација или неких других елемената који треба да буду у боји. Лакши су послови који се обавља за дневне информативне новине јер се штампају у црној-белој техници са додатком боје, на првој или задњој страни новина, а понекад и на средњим странама (тзв. фолио странице). Док се код цртежа и фотографија мора обележавати густина растера и боје које се налазе на цртежима и фотографијама. Код високе штампе издвајање боје се врши при самом прелому уз помоћ тзв. пас-форме односно форме за пасовање, а кад су у питању остале врсте штампе издвајање боје и пасовање се врши у графичкој монтажи односно у репрофотографији (при изради копирног предлошка) и на крају у копирници (при изради штампарске форме). Монтажери обављају издвајање боје према ознакама које се налазе на шпиглу и које је означио технички уредник или графички дизајнер.
101
Дизајн новинске странице, сликовни прилози Добро обликована страница новина као и осталих графичких медија значи оптимализацију структуре графичких елемената, текста, наслова, поднаслова, слика, графикона. Овај код апсолутно је подређен карактеру медија по стандардном правилу - детаљи или делови су подређени целини. Новине се међусобно разликују, каталози се међусобно разликују, као и књиге од књига. Због тога је потребно ући у посебност сваког медија којем је профилисана њена препознатљивост. Ипак, постоје и неки универзални захтеви који су барем у принципу сродни, али не идентични у оквиру номинално једног графичког медија као нпр. код новина. Овде је управо о таквим захтевима и реч, с тиме да овај опсег обрађује примере формално-семантичког одабира сликовних прилога у композицији новинске странице. Дакле, не улази се у посебност одређених новина, већ само новина као опште дефинисаног графичког медија.
ТИПОГРАФИЈА ЧАСОПИСА Увод Часописи као специфичан део информативне штампе објављују како стручне, друштвене, привредне, научне тако и књижевне, филозофске и сличне теме. Раније су по свом ликовнографичком облику били ближи књижној типографији, садржећи њене елементе док данас по својој форми више теже ка новинској форми. Три основна начина за распоређивање елемената на површини геометријске основе, односно формата папира и слога часописа су следећи: 1) класичан начин распоређивања; 2) слободан начин распореда; 3) распоред по угледу на дневне листове. Први начин, односно класичан начин распоређивања укључује примену златног реза и у зависности од врсте часописа са већим или мањим маргиналним белинама. Наслови се слажу симетрично. Постављање сваког новог чланка почиње се на посебној страни, са прочељном белином дефинисане површине до 2/5 стране. Наслови тема у часописима који садрже тематску поделу (рубрике и подрубрике) могу се поставити: на посебној, десној ударној страни, спуштени на висину прочељне белине, и називају се прљав наслов, односно наслов који прља чисту празну страну, али при том нема негативну конотацију, на врху исте стране, где почиње први чланак нове теме (значи, нема прочељне белине, тзв. форшлага), наслови се постављају симетрично у класичној оси. Други или слободан распоред подразумева слободније постављену површину слога у односу на површину папира, односно маргиналне белине не подлежу строгим књижним правилима ни по стандарду, ни по правилу златног пресека. Изузетан естетски значај има распоређивање белина по овом редоследу међутим, наслови су асиметрични, поравнати у левом или десном блоку, по средини или поравнати левом или десном ивицом у односу на текст. При коришћењу слободног распореда ликовно-графичких
елемената, стране са прочељном белином могу се, али и не морају користити. Ипак да се не би схватило да се овде може радити како се хоће мора се указати на основна правила која се користе у овом распореду: место и начин постављања наслова поглавља и чланака, међусобни односи текста и маргина, и свих других елемената који се појављују у одређеном часопису, морају бити решени јединствено на свим странама. Карактеристично за насловну страну часописа је да се текстови на њој распоређују асиметрично. Трећи облик распореда се користи само онда када часопис има уобичајени новински формат и ако по свом садржају асоцира на неки дневни лист. Зато је то распоред по угледу на дневне новине. За разлику од новина, и код овог распореда, однос папира и форме под слогом наглашава естетски значај белина. Стубачна подела је наизменична, наслови се препоручују да буду асиметричног поретка, из писма велике градације, док се за наслове појединих рубрика препоручује слагање знатно мање градације слова од главних наслова чланка. Код ових часописа насловна страна је плакатног типа, са квалитетним илустрацијама чији садржај може имати одређену симболику која је директно везана за садржај часописа. Сваки од ова три типа часописа треба да садржи илустрације-фотографије и цртеже који могу бити симболични, садржајни, који значајно допуњују и објашњавају текстове, и наративни, код дечијих часописа. Симболичне илустрације у часописима не морају бити у директној вези са садржајем чланка. Ове илустрације су овде представљене као уметничка дела и имају за задатак да разбију монотонију текста, и најчешће се користе и срећу у часописима који се баве уметношћу и културом. Овакве симболичне илустрације можемо сврстати у три групе, а то су: а) илустрације у тексту и на насловној страни; б) тзв. фриз-илустрације које се постављају на врху страна са новим поглављима (реч је француског порекла која се односи на архитектуру, тј. носећу греду која 102
је често украшена рељефом, па отуда употреба те речи и у типографији стране часописа); ц) илустрација-вињете. То су минијатурни цртежи, који се постављају на празан простор неке излазне стране на којој се завршава неки чланак. Вињете могу бити и тематски цртежи, а могу бити и у облику шара и минијатурних слика. Вињете сем у часописима, користе се и у песмарицама, свечаним бројевима дневних листова, и у књигама уместо фотографија. Илустрације чија садржина допуњује и објашњава текстове заступљене су у часописима из области науке и технике. Под овим илустрацијама се подразумевају и разне табеле, шеме, дијаграми, али и цртежи и фотографије. Наративне илустрације су заступљене у часописима за децу, а назив им потиче од латинске речи narratio - прича. При обликовању часописа користе се сви остали, већ познати, штампарски елементи, који имају исти назив као код књига, новина, типографија, али се користе и постављају по нешто измењеним правилима у односу на друге типографије. Споменућемо већ познате називе са специфичним карактеристикама, које ти елементи добијају, када су у часописима. Линије. У часописима су оне најразличитијих вредности (мисли се на дебљину њиховог лика), и у часопсу служе за подвлачење наслова, уоквиривање текстова, одвајање текстова итд. Међутим, препоручује се да се линије у одређеном часопису униформишу, тј. да се користе на јединствен начин у свим странама. Ознаке страна (колун-цифре). Док у новинама и књигама колунцифре имају карактер обавештења, лакшег сналажења читалаца, код часописа, уколико није чисто стручни, из области науке и технике, имају естетски и декоративни карактер. Користе се углавном живе колунцифре јер доприносе доброј прегледности тока чланка, без обзира која се страна часописа отвори. Исто тако, за разлику од књига и новина, живе колун-цифре код часописа се могу поставити и у маргу ногу, па чак и у склопу саме странице, а не само у маргинама. Импресум. То је текст који садржи називе и адресе издавача, штампарије, имена, титуле и занимања учесника у издању. Ови подаци су обавезни према закону. Назив потиче од латинске речи impressum што значи нешто што је са нечега отиснуто. Поставља се углавном на последњу страну, мада се може наћи и на другој 103
страни, нпр., корица, или полеђини насловног листа. Садржај. Садржај, или извод из садржаја може бити на насловној страни часописа, или његових корица, уколико их има, а може бити и на крају часописа. Слаже се знатно слободније (мисли се на његово обликовање) него садржај у књижном слогу.
Израда шпигла за часопис Шпиглирање се обавља на претходно нацртаној, или већ одштампаној геометријској основи, која се може наћи и под називом типографска или метричка подела, подлога за монтажу итд. Типографски елементи се распоређују на страну лепљењем, као код новина, али постоје значајне разлике. Шпиглирање часописа врши се прецизно од прве до последње стране, у њима се елементи слога и илустрација распоређују слободно, без унапред утврђеног шаблона, нарочито код илустрованих часописа. Часописи са пар илустрација, уколико имају јединствени шаблон распоређивања типографских елемената, не шпиглирају се потпуно. Код ових часописа, у пракси, ради се шпиглирање само појединих страна које имају карактеристичан, непоновљив изглед од броја до броја. Те карактеристичне стране са својим типографским елементима су: корице (насловна страна); поткорица (унутрашња насловна страна); наслови рубрика (поглавља са прочељном белином); наслови чланака (почетне стране); међунаслови у тексту (белине изнад и испод међунаслова); илустрације, садржај и импресум, колунцифре, ширина и висина стране у типографским мерама (углавном цицерима). Остале странице се не шпиглирају, јер њих, према добијеним димензијама страна, обликују сами типографи, монтажери по већ устаљеном шаблону који се понавља. Једноставни часописи или часописи без или са врло мало илустрација се не шпиглирају. На отисцима или копијама слога или дигиталног слога бележи се само редни број чланка, и на коју страну иду. Значајне стране и остали подаци су: насловне стране (спољна и унутрашња); наслови поглавља, наслови чланака и нових страна, међунаслова, колунцифара, формата страна у цицерима и сл.
Геометријска основа за часописе Геометријска основа се примењује у часописима, или је јединствена или варијабилна (променљива) подела. Код јединствене поделе ширина стубаца је иста кроз цео лист, док је код варијабилне поделе та ширина променљива на појединим, или истим странама. Часописи у облику књиге имају углавном јединствену поделу, са маргиналним белинама које су одеређене по златном резу, стандардних формата или по златном резу (А5, Б5, Ц5 и А4). Одлика илустрованих и раскошнијих часописа је да имају велику слободу распореда ликовнографичких елемената, али се користе различитим стубачним ширинама и у складу са тим имају одређену геометријску основу. Не уцртава им се стубачна подела на површину штампарске форме, али им је зато однос формата папира и штампарске форме (маргине) као код дневних листова. На подели је већ уштампана мрежа каро линијама од 1 цицера, односно мрежа састављена од квадратића странице од 1 цицера, односно од 4,5 милиметара. Овакву поделу користе технички уредници, графички дизајнери или креатори ради лакшег сналажења у простору формата и код одређивања површина штампајућих и нештампајућих елемената.
Тонске вредности штампајућих површина код часописа Под тонским вредностима се подразумева однос различитих светлих, тамнијих и тамних тонова (бело-сиво-црно) у црно-белим часописима. Ако се ради штампа часописа у више боја, онда неће бити тонских вредности само у бело-сивоцрним површинама, и у површинама у боји. Тонске вредности бојених површина се називају валери. Оријентациона подлога распоређивања тонских вредности је геометријска основа. Она се још назива и типографска или милиметарска подела или подлога. Обликовање страна часописа обавља се лепљењем, на већ унапред припремљену геометријску подлогу, распоређивањем различитих типографских елемената са различитим тонским вредностима. Овај поступак у типографији је познат под именом шпиглирање, док се креиране странице називају шпиглови.
На контраст стране и њен визуелни изглед, утиче присуство различитих тонских вредности. Експресија, односно визуелни изглед се постиже различитим тонским вредностима у апстрактном сликарству, вајарству и у архитектури. Елементи са којима се постиже различита тонска вредност и експресија су: наслови чланака, стубачни текстови, илустрације, различите линије, разни графички елементи и симболи. Ако је површина сета наслова чланка сложена из обичног, белог реза добићемо светлу тонску вредност. Уколико је сложена из полуцрних и црних слова, тада ће тонска вредност бити тамна. Ако се преко тих наслова стави гушћа или ређе растрирана површина, тада ће се добити тамне и тамније тонске вредности тих површина. Наслови у негативу дају веома тамне тонске вредности. Уколико се ништа не предузима, текстови чланака из обичног, тј. нормалног или белог реза имаће светлосиву тонску вредност. Ако се неки или сви чланци на једној страни буду слагали из писама полуцрног или црног реза тада ће се добити тамније тонске вредности текстовних површина. И код илустрација постоји разлика у тонским вредностима. Ако слика претежно садржи сиво-беле површине, биће светлија од слике, односно фотографије на којој су претежно црне површине. Цртеж који је нацртан танким линијама биће површински светлији од цртежа на ком су те линије задебљане и који има пуно зацрњење површина. Цртежи и фотографије које су у боји процењиваће се на исти начин, односно према међусобним односима светлих и тамних детаља, као и према укупној тонској вредности површина. Линије, као незаобилазни детаљ у часописима, разврставају се према интензитету лика и дебљини. Фине, светле линије имају дебљину од 1/4 до 3/4 тт, полуцрне су дебљине од 1 тт, док дебљина црних линија варира од 1 до 12 тт. Ако паралелно поставимо неколико линија које су истог интензитета и дебљина са мањим и једнаким размацима добићемо тамнију тонску вредност површине, док ће са већим размацима тај скуп линија дати светлије површине. Шрафиране линије, без обзира на дебљину, дају светлије тонове, за разлику од нпр. пуних линија. Растирањем дебљих линија различитим растерским густинама, добијају се нове тонске вредности њихових дебљина. Ако се поред фине линије постави црна линија, на отиску ћемо 104
добити одређени контраст. Међутим, ако се поред фине линије црна постави као помоћна, знатно дебља линија контраст на тој површини ће бити знатно израженији. Могућност изражавања тонским вредностима код вишебојних часописа је знатно већа него код црно-белих. Знатно већа изражајност постиже се додавањем неке топле боје, црно-белој страни у односу на додавање неке од хладних боја. Хладне боје (плава, зелена и љубичаста) слабије су изражајности него топле боје (жута, црвена, наранџаста). Применом четворобојне штампе у неком часопису са жутом, црвеном, плавом и црном бојом добићемо најшире могућности израза црног. Максималан тонски контраст добија се постављањем топле поред хладне боје. Саставни део код израде шпигла је уношење тонских вредности у штампарску форму.
остале стране. И задња страна се користи за врхунски дизајн у типографији, било да је то креирање неког огласа или израда помоћне, тј. друге насловне стране. За илустроване часописе, шпигл се прави као и за друге врсте штампе, с тим што се бојени елементи морају јасно означити. Илустрације у боји се обележавају још у припреми, док се остали елементи у бојама уносе у шпигл колажирањем разним папирима у боји, темперама, фломастерима, оловкама у боји и пастелама. Боје у шпглу се могу обележити договореним ознакама, слично као у коректури.
Карактеристике илустрованих часописа
Разлике у насловним странама часописа су: наслов (назив), избор слова за наслов, боје, однос боја са њиховим распоредом у простору. Оно што је битно код обликовања насловне стране часописа је да су усаглашени изглед у целини и са детаљима са наменом часописа. Будући купац, читалац треба да из одређених елемената (слова у наслову, илустрација, боја и њиховог распореда) наслути намену и садржај часописа. Фотографија насловне стране може бити једна, преко целе стране, са главним објектом и његовом позадином, или у фрајштенду. Позадина и наслови укомпоновани на насловној страни морају бити у јаком контрасту по тонској вредности. Ако се тај контраст не постигне, могло би доћи до тога да наслови буду мање или потпуно нечитљиви. Тонска вредност цртежа је често мања од тонске вредности слова у наслову и зато он не трпи укомпоноване наслове, на насловној страни часописа. Наслов часописа, било да је цртан или сложен неким типографским писмом, може бити статичан, увек на истом месту, исте величине, а може бити покретан са променом места и величине. Ипак, без обзира на то да ли је статичан или покретан он мора да има свој типолошки изглед који ће уједно бити његов знак распознавања. Код добро организованих техничких редакција илустрованог часописа, насловне стране се раде за неколико бројева унапред.
Илустровани часописи се данас највише штампају у бојама. Постоји одређени редослед којим се боје при штампању наносе на папирну подлогу: прво се штампа жутом, затим магентом (врста црвене), па цијаном (плаво-зелена) и на крају црном бојом. Мешањем три примарне, шарене боје настају и све остале боје. Црна боја је носилац текста и користи се ради појачавања контраста вишебојних илустрација. Заједничке карактеристике илустрованих часописа без обзира на њихову намену су: У илустрованим часописима фотографије и цртежи су равноправни по свом значају, некад важнији и од текста. Врло мали број слика је подређен тексту и зато код часописа илустрације заузимају велике површине. У дневним листовима ретко се користе две средње стране као једна, а у часописима је то правило и називају се фолио-стране. Као фолио се користе и две суседне стране, мада се не налазе у средишњем делу и на једном листу. Часописи заједно са црном користе три основне боје, чијим мешањем добијамо све остале. Тиме се постиже велика изражајност, односно импресија. Насловна страна код вишебојних часописа далеко је атрактивнија и лепша у односу на 105
Насловна страна илустрованог вишебојног часописа
АКЦИДЕНИЧНИ СЛОГ Акцидентични радови по својој естетској форми представљају групу графичког уметничког рада и мењаће се према стваралаштву графичке уметности и укусу савремене публике. У ове радове убрајају се штампане ствари као што су: вредносни папири, банковни и комерцијални обрасци, индустријски и комерционални проспекти, трговачки каталози, обвезнице, обрасци попут чекова, сведочанства, дипломе, ценовници, пословна писма, пословне карте, плакати, позивнице итд. У данашњој акциденција се још у некој мери препознају елементи орнаментике у сврси естетског и декоративног допуњавања. Идејним решењима акциденичног рада данас се баве графички дизајнери који уз помоћ рачунарског слога имају знатно веће могућности у обликовању, а могућности електронског обликовања је немерљива у односу на ранији период. Веома је важно да се типограф који врши акциденично слагање добро образује, усаврши, и посвети акциденичној типографији уз познавање могућности припреме и саме штампе. Разлог томе је што у акциденичној типографији постоји велика слобода обликовања па неискусни типографи могу залутати између великог броја расположивих стилова. Нешто што вуче своје корене још из прошлости, а што би могло бити од користи младим акциденичним слагарима јесте правило златног реза. Тај однос складности 3:5:8:13, се уочава у архитектури, уметности, па је самим тим применљив и на типографију. Имајући у виду да у акцединичном слогу свака реч представља целину, понекад чак и једно слово, мора се обратити посебна пажња на сваку реч. Дакле, када типограф слаже неку реч поготово верзалним словима треба да има у виду размаке између тих слова јер се регулисањем тих размака добија добра или лоша оптичка целина. Ово се може видети на следећем примеру. ТАМАРА Т А М А Р А
Т И Ј А Н А Т И Ј А
Н А
У акциденичној типографији се не препоручује мешање писама у склопу једног рада. Могућност мешања стилова долази у неким радовима
која су шароликог карактера, за децу, забаве и слично. Боје које се користе у акциденичном слогу не би требале бити узнемиравајуће. Дакле, користити две до три боје, од којих је једна светлија док друга или трећа тамнија и на тај начин праве контраст. Може се рећи да црна боја скоро увек одговара док се могу користити још две уз њу, на пример за изражавање љубави, пријатељства, слободе користи црвена боја. За прославе јубилеја од 50 година користи се златна, за 25 година сребрна, за поузданост зелена, за нешто везано за воду плава боја и слично. У акциденичној типографији постоје два основна типа форме: • симетричан распоред редова у слогу (у односу на вертикалну осу), • асиметричан распоред редова у слогу. У разним делима се сусрећу следеће врсте слогова: • у симетричном распореду редова са отвореним или затвореним обликом текста, • у асиметричном распореду редова у затвореном или отвореном облику са поравнатим текстом само по левој страни, • у комбинованом симетричноасиметричном поретку са отвореном или затвореном облику, • у слободној форми са асиметричним поретком редова и неједнаким дужинама редова.
Скицирање На почетку акциденичног слагања препоручује се скицирање из кога би се могли видети односи белина и попуњених површина, величине текста и слично. Препоручује се да скица буде исте величине као и одштампани примерак, цртежи на истим местима где ће бити, одштампани, исте величине текста, и сви други елементи да буду што вернији раду који ће се штампати. Ово је потребно из тог разлога што ће типограф на основу скице изводити радове односно ако је нешто лоше урађено на скици поправити пре штампе. 106
Допунски елементи Допунски елементи у акциденичном слогу су они који допуњавају текст, а то су пре свега слике, орнаменти и линије. Слике се веома цесто примењују у акциденичној типографији, а пре свих фотографије, цртежи, разни детаљи са фотографија и слично. Ако је слика добро одабрана у складу са текстом, смештена на одговарајуће место и у одговарајућој величини и акциденични рад се може сматрати успешним. Примера ради, проспекти туристичких путовања уз одговарајући текст данас неизоставно садрже слике предела где се путује. Орнаменти представљају разне украсне елементе као што су вињете. У данашње време постоји велики број оваквих украсних решења у меморији рачунара тако да их је довољно само поставити на рад у одговарајућој величини и на одговарајуће место. Ако се жели, орнаменти се могу и доцртавати у појединим програмима и након тога користити. Потребно је да орнаменти који се убацују у одговарајући слог одговарају времену и намени текста који слог садржи. Линије, такође, могу да украсе слог. Бирајући између одговарајућих дебљина, облика, дужина и положаја линија, акциденични слог се може веома улепшати. У слогу где линија има улогу украса треба да су дебљине не много веће од дебљине писма. Дебљина линије зависи и од формата слога и у слогу мањег формата линије треба да су тање. За веће обрасце и са више боја, већим писмима, користе се и дебље и тамније линије. Када се жели уоквирити слог то се може урадити обичним линијама или орнаменталним. У оба случаја се то мора урадити са укусом, водећи рачуна о односу празног и попуњеног простора.
Посетница - Визит карта Као што јој име каже, посетница je у прво време служила као посетна карта приликом службене или пословне пословне посете, а користиле су се само у високим круговима дипломата. Формати за мушке особе су били А-7 а за женске са већом дужином а мањом висином. За мушкарце се најчешће користи гротескна 107
група писама као што је Хелветика, а за женске особе нежнија, украсна писма. Данас се већина визит карти слаже у формату 90x50 мм. Не би требало користите различите врсте писама као ни већи број градација од 3. Такође, визит карта не би требала бити пренатрпана текстом већ да однос белина и делова под текстом буде пријатан за око. Од писама могу се користити поред наведених и антиква писма.
Позивнице Позивнице се користе приликом прославе рођендана, венчања и сличних прослава и убрајају се у финије радове акциденичне типографије. За позивнице које се превијају најчешће се користи положени А-6 формат, иако често долазе у обзир и ужи и шири формати. На предњој страни вереничке или венчане карте најчешће се ставља монограм почетних слова имена вереника или пригодна вињета младенаца. Унутрашње стране садрже текст сложен по својој важности у симетричном поретку. Значи да су главни редови имена вереника односно венчаних и ови редови су истакнути. Поред тога следи датум и време венчања, као и адреса одвијања. За овај тип акциденичног слога користи се писмо антиква, али у неким врстама позивница посебно за венчања долази у обзир
и украсна група писама. Посебну пажњу треба обратит на подлогу на коју се штампа (папир), који је најчешће премазни, а боја штампе је најчешће златна, сребрна и бронзана.
Званични обрасци Имајући у виду да су званични штампани обрасци службена документа, морају бити јасни и опремљени свим потребним елементима ради евидентирања и архивирања. У ову групу докумената се убрајају молбе, дозволе, пуномоћја, уплатнице и слично. За слагање званичних образаца препоручују се читљива и јасна писма пуних облика, као што је антиква. Ако постоји потреба за постављањем грба, онда се он поставља у прочељу текста обрасца изнад наслова установе, а може бити смештен и са леве стране испред наслова установе. На обрасцима може бити остављен простор за дописивање који је подвучен танким финим линијама или тачкицама. Висина тих линија за уписивање текста у образац мора се тачно слагати са доњом тј. основном линијом писма штампаног текста.
Пословни штампани обрасци Под пословним штампаним образцима се подразумевају поруџбенице, отпремнице, рачуни, проспекти, као и разни рекламни обрасци. Имајући у виду да су то више рекламни материјали одговарајућег предузећа тако се морају и формирати. Треба им посветити посебну пажњу и при њиховом формирању, одабрати адекватну форму, папир и боју. Дакле, постоји велика слобода у формирању ових образаца, али поштовати одговарајуће стандарде како се не би искочило из одговарајућих оквира.
Пословно писмо У прочељу пословног писма се штампа назив фирме, опис струке, место и улица, телефонски бројеви, број рачуна и још неки важни подаци ако постоје. Најчешћи формат писма је А4, док распоред осталих елемената па чак и наведених
зависи од форме писма. Од папира најчешће се бира бели папир мада постоје у последње време варијанте обојеног папира. Пословно писмо је веома важно за успех фирме и из тих разлога потребно му је посветити посебну пажњу при обликовању и изради. У литератури за пословну кореспонденцију се могу наћи различити типови пословних писама па би требало при формирању писма проучити литературу како би се добило квалитетно пословно писмо. Што се тиче фонта који би се користио то морају бити јасни фонтови, који би се требали користити и у другим обрасцима фирме, како би се видела уједначеност.
Проспект Проспект се убраја у рекламну штампу и као такав мора одавати утисак целине и својим изгледом освајати потенцијалне кориснике услуга или производа који се нуде. Ово је производ где се сједињују слике, текст, цртежи, табеле па се види да ту има посла за дизајнере, сликаре и типографе. Све то треба сјединити у једну целину уз пуну складност свих елемената. За фонтове се не смеју бирати исувише ситне величине а не би се требало претеривати са великим бројем градација. Слог се обрађује у асиметричном поретку, ређе у симетричном, а све у циљу постизања веће живости и могућности издвајања битних елемената уз правилно одмерене белине и величине елемената.
Плакат Плакат је репродукција, концепција масовне производње која се истиче у јавности и има функцију приказивања одређене поруке. Мора бити масовно произведен и јавно изложен. 108
Врло често је у функцији друштвеног система (друштва, владе). Циљ плаката је да заведе, прода, образује, апелује, подстакне… Плакат (од речи плак: мрља, крпица) је писана, цртана, графички умножена информација. Садржај и текст су усмерени на што упадљивије деловање. Ликовно-тематски елементи редовно се стилизују односно редукују на битно, а у примени боја тежи се за што јачим колористичким ефектом. У римско доба обавештења се исписују на зидове или на дрвене плочице. У Средњем веку плакати се исписују руком, а појавом штампе улази у ширу употребу. У 16. веку јавља се као летак мањег формата с текстом и илустрацијама у дрворезу или бакрорезу. У 17. и 18. веку чести су у Енглеској и Француској политички леци с карикатурама. У 19. веку литографске плакате у Француској раде H. Daumier, P. Gavarni i Grandville. Од 1866. француски сликар и графичар Jules Cheret усавршава у Паризу технику вишебојне литографије и ствара нови стил плаката, елегантан и духовит. Познат је по својим прпошним женским ликовима, по њему и данас познајемо израз “шеретски”. Он плакате не стилизује орнаментално попут његових савременика. Слова на плакату имају своју функцију преношења информација. Он повезује текст плаката са сликом. Сматрао је да је за прихватање плаката потребна жива боја као и велики формат како би се уочио из далека. Henry de Toulouse Lautrec је цртао сиротињу, изгубљен свет, залутале у свету забаве и порока. Схватање плаката као “уличне слике” је постигао додатно развијајући технику литографије. Литографски предложак ради се на углачаном камену, који због своје тврдоће издржава велике тираже (укупни број отисака) без деформације цртежа, што није случај са другим техникама (бакрорез, дрворез) на којима због јаког притиска цртежи убрзо губе квалитету. Истакнути представници су Чех Alphonse Mucha (нагласак на декоративности, како форме илустрације тако и форме слова), Аустријанац Gustav Klimt и Енглез William Morris. Развоју плаката у 20-ом веку претходи развој масовне производње, масовног тржишта 109
па тако и масовне комуникације. Двадесетих година двадесетог века у Европи у плакату и дизајну највише предњачи висока школа за дизајн “Bauhaus”, а тридесетих година у Немачкој је време политичких плаката групе “Нова стварност” која реагује на Хитлера. У то доба плакат је имао првенствено идеолошку функцију. Један од најистакнутијих архитеката и дизајнера тада, којег је немачка влада ангажовала за израду пропагандних плаката, био је Ludwig Hohlwein који се сматра оцем плаката 20-ог века. Био је препознатљив по великим контрастима и мрежама различитих облика. Формирао је идеологију која се заснива на чињеници да је на плакату битна порука и да он нема функцију да забави и украшава, већ служи као “инструмент“ у преношењу поруке. Педесетих и шездесетих година развија се ТВ реклама, због чега цртач као такав престаје да постоји за већину оглашивача у подручју масовне потрошње. Међутим, фотогафско приказивање и ТВ слика својим развојем допринели су кориштењу фотографије на плакату и тиме подстакли развој тзв. тимског плаката.
Класификација плаката Плакате према најчешћим наменама делимо на: 1. политичке плакате, 2. едукативне плакате (плакати различитих акција просвећивања – здравствени, културни, еколошки и др. плакати), 3. изложбене плакате (плакати изложби, привредних сајмова), 4. маркетиншке плакате (рекламе производа широке потрошње), 5. манифестацијске плакате (плакати јавних приредби, верских скупова, добротворних акција и др. манифестација), 6. филмске плакате, 7. туристичке плакате, 8. позоришне плакате, 9. концертне плакате (доносе обавештења о музичким приредбама) и друге. Плакате према односу између елемената садржаја делимо на: - илустроване плакате – обликовна решења представљају људе, ситуације или објекте
приказане графичким или фотографским средствима, - објективно-информативне плакате – на њима се информација преноси што је могуће објективније - конструктивне плакате – основу им чине принципи слагања, односа између елемената који су подређени дизајну - експерименталне плакате – чудну и изненађујућу целину чине им различити облици и њихове варијације. Плакате је могуће поделити према кориштеној пропагандној методи, према стилу, наручиоцу, ауторима и др., али те се поделе обично користе за рашчлањивање унутар појединих врста плаката.
- јасан и читљив текст – да су истакнути и довољно увећани најважнији делови текста, да су лаке памтљивости, једноставне поруке, врсте и типа слова који одговарају смислу текста, - уочљив, препознатљив и лако читљив ликовни приказ – постиже се комбинацијом боја и облика који привлаче пажњу, једноставном симболичко-иконографском структуром, - уравнотежен однос слике и текста – порука текста појачава се одговарајућом сликом и обрнуто - експресивну поруку, јер битан је емоционалан учинак слике и текста плаката, познавање психологије, склоности, карактера (менталитета) грађанства којему је плакат намењен.
Дизајн плаката
Неки од елемената плаката и њихови односи
Дизајн плаката мора привући пажњу, изазвати занимање и знатижељу, мора изазвати “оптички инцидент”, “погодити” нас: по годинама, карактеру, степену образовања, расположењу, укратко, има задатак пробудити интерес, изазвати реакцију код појединца, било позитивну било негативну. Плакат мора, према A. M. Cassandreu продрети у емоционалну сферу гледаоца, мора бити активан без обзира што је прилепљен на зид или стуб за плакатирање и на тај начин осуђен на непокретност, мора несвесно утицати на пролазнике тако да не могу избећи његову поруку. Према Josefu Mülleru Brockmannu, плакат мора задовољити следеће елементе: 1. мора бити читљив и имати разумљиву поруку, 2. мора садржати нешто ново и занимљиво, 3. мора изазивати максимални учинак с минимум графичких средстава, 4. мора осигурати учинак путем лаког препознавања и збира детаља и 5. мора остати у памћењу посматрача успостављањем контакта између њега и новог производа или поруке. Основни критеријум који се тражи од плаката јесте учинковитост, док је естетски, ликовни, елемент у другом плану. За плакат кажемо да је сугестиван и разумљив ако има:
У композицији плаката слова играју равноправну улогу, заједно са сликом, али обично се не узимају једнаки односи слике и текста (50-50%) како не би дошло до неодлучности погледа што је важније, већ је однос обично 70-30% како би се успоставила доминанта. Слова морају бити довољно велика и читка да би их конзументи могли регистровати брзо, у пролазу шетњом, аутом, трамвајем и сл. Међутим, ако су ситна, такође могу изазвати интерес, јер човека може заинтригирати и оно што му на први поглед није разумљиво. Уколико су слова изван сликовног дела плаката, припадају композицији ако су правилне величине и боје тј. пропорционална с другим деловима плаката. Слова омогућавају појединцу да рашчлани информације. Информација дана текстом је концизна када је у складу са сликовним делом плаката што повећава комуниколошки ефект. Као средство препознатљивости користе се велики облици. Ако су довољно јасни, повећавају “сигналну вредност“ плаката. Морају се лако и брзо читати. Транспарентност, једноставност и стилизованост детаља упућује на безвременост, снагу и објективност. Боја је један од кључних елемената и врло битно средство комуникације. Перцепција боје варира од особе до особе. Склоности према појединим бојама зависе 110
о психолошким и културним склоностима појединца према боји. На доживљај утичу промене у засићењу или вредности боје која се користи као и интеракција светла и кориштених боја. Нпр. боје могу појачати друштвене, политичке, економске и културне кампање, могу служити као медијатор атмосфере, утицати на психофизичко стање појединца. Сваки од елемената, међусобно повезаних, функционише као целина и успоставља везу између посматрача и плаката тако да он остане запамћен.
Документа Документи су веома важан штампарски производ због своје дуговечности и података које они садрже. Из тих разлога се при припреми за штампу докумената мора водити велика пажња, која се пре свега огледа у јасноћи и недвосмислености документа. Слог се приређује у симетричном распореду јер се у њему огледа достојанственост и мирноћа. При избору папира се бирају квалитетнији бездрвни папир па чак и поједине врсте картона.
Специјалне врсте акциденичног слога
i - индекс е - експонент Предлаже се да ако је текст писан антиква писмом, симболи, индекси и експоненти се слажу курзивним словима, може исте врсте писмом. Препоручује се да се формуле слажу за један степен мањом градацијом од основног текста. На пример, када је основни текст величине 10 тт (гармонд), предлаже са да формуле буду величине 8 тт (петит), или 9 тт (боргис), док се за експоненте и индексе препоручује 6 тт (нонпарел). При писању формула треба о следећем водити рачуна. 1. Када се пише формула знакови унутар ње се међусобно не раздвајају. 4xy2 2. Ако се са формулом завршава и задатак, иза се ставља тачка, а ако је формула дворедна, онда се тачка ставља такође на крају у линији са разломачком цртом. 3. Заграде морају обухватати цео део на који се односе. Важно је напоменути, да се заграде не одвајају од елемената формуле који су у њима.
η (t ) = [η1 (t ), η2 (t ),...,ηn (t )] p =
F (t i ) − F (t i −1 ) ⋅ R(t i −1 )
Математички слог Математички слог је посебна врста акциденичне типографије где се треба придржавати одређених правила. Као што је познато он обилује формулама које су повезане текстом. Имајући у виду да велики број уџбеника који се данас користи поседује елемнте математичког слога са великим бројем формула потребно је познавати ову врсту типографије. У наставку ће се изнети нека правила која постоје у слагању овакве врсте слога. При писању формула, постоји одређена терминологија у елементима из којих се она састоји који су приказани на следећем примеру. 4Сiе где је 4 - коефицијент С - симбол
4. Ако формула заузима посебан ред, најчешће се искључује (поравнава) у средину реда, као што је приказано у примеру који следи. F (t i ) − F (t i −1 ) − Ri p = R(t i −1 ) 5. Поједине формуле не могу стати у један ред. Из тих разлога потребно их је поделити на F (t i ) − F (t i −1 ) − Ri p = R(t i −1 ) неком месту и остатак пребацити у нови ред. Најпогодније место за то је знак =. Тим знаком
111
би се требао завршити претходни ред, а истим наставити нови. У случајевима када је формулу тешко поделити код знака =, може се поделити код знакова P(n ) = V −
λ (ni ) n V ⋅ λ (n ) V ⋅ ni − − Cq ⋅ − Ci ⋅ i = µ µ i i
λ (n ) ni − = V 1 − µ i
λ (ni ) n − C q ⋅ − Ci ⋅ i µ i
математичких операција (-, +, /), и слично. Када постоји потреба за више редова формуле, тада би они требали почињати један испод другог у истој линији, док се не морају завршавати на истом месту.
Слог хемијских формула Постоје најчешће два типа хемијских формула које се пишу. Први тип су формуле хемијских реакција типа: 6CO2+6H2О®C6H12О6+6О2. За хемијске формуле се препоручује обично антиква писмо, док се непознате, као што су x, y, з и сличне слажу курзивним (италик) писмом. Други тип формула су ланчане формуле које се користе при писању угљоводоничних једињења. Важно је напоменути да се код овог типа формуле цртице које повезују знаке усмеравају ка средини знака као што је приказано на примерима који следе.
Слог песама Имајући у виду да постоје различите врсте песама као и њихово уметање у друге врсте слогова може се рећи да прелом песме није нимало једноставан. Код слога песама треба разликовати стих од строфе. Стих представља један ред строфе код кога се речи не би требале делити, док строфа представља скуп више стихова. Стихови се поравнавају уз леву страну, док се строфе одвајају празним редом. Писма се узимају из групе антиква, мада се може користити и нека врста украсног писма која могу бити обичног или курзивног типа. Градација писма се мења у зависности од формата књиге и узраста коме су песме намењене. Међутим, мора се водити рачуна да у једној књизи песама користимо исту врсту писма и исту градацију кроз целу књигу. Исто важи и за наслове који се слажу из верзалних слова истог типа као и песма, само повећање градације. Наслов се поравнава са средином песме и остали део песме се одваја од њега са неколико празних редова, мада се може искључивати у леву страну. Име аутора песме се може налазити изнад или испод наслова, поравнат као наслов или испод песме искључен у десну страну. Мора се рећи да слог песама није толико компликован, колико је то прелом. Ипак и у прелому песме постоје нека правила којих би се требало придржавати ако се другачије не захтева. Предлаже се да све песме почињу на истом одстојању од горње маргине, дакле са истом прочељном белином и са истим обликом заглавља (име аутора, наслов песме). У зависности од дужине песме, ужи стихови се преламају двостубачно, а шири стихови једносубачно са постављањем стихова у средину стране. У случајевима када је прелом двостубачан и задња строфа није парна онда се она поставља у средину странице по хоризонтали. Такође, треба знати да се стихови из једне строфе не могу делити да део остане на једној, а други део на другој страни већ се цела строфа пребацује на другу страну. Овде треба знати да се на другу страну може пренети најмање две строфе, док преношење једне строфе треба избегавати. Имајући у виду да све песме нису исте дужине, код краћих песама остаје доста празног простора између задњег 112
стиха и доње маргине. У овим случајевима треба покушати празан простор попунити на тај начин што би се повећали прореди између строфа, али да то не одудара од осталог слога песме. Ако би овај проред био велики онда се препоручује да се у доњем празном делу поставе вињете, украсне линије и слично.
Каталози Каталози имају пуно варијаната најчешће неку једнотонску слику и поред неку цену или напомену. Могу бити једно или вишелистни. Нацрт прави графички дизајнер, а писмо мора да буде такво да одговара том цртежу. Најчешће кориштене величине су петит, боргис и гармонд. Каталог по свом изгледу и обликовању је близу акциденичним редовима, међутим по својој функцији је ближи табеларној типографији.
Календарски слог Најстарији штампани календар је из 1439. године, док најстарији сачувани штампани календар потиче из 1457. године, а одштампан је ливеним словима. У данашње време постоји веома велики број различитих облика календара који се користе за различите намене. По облику календари се деле на џепне (у облику картице), у облику књижице (црквени), са листовима у блоку, који се откидају дневно, месечно и слични. Календари у облику књижица (као што је црквени) садрже календарски део у коме су дани сложени по седмицама и месецима за једну целу годину. Ту је најчешће наведен на датој страни месец, затим дан, најчешће са једним словом и датум обележен бројком. У датим календарима се наводе празници односно нерадни дани који се обележавају црвеним словом. У зависности да ли су то црквени календари, онда се црвеним словом обележавају црквени празници, а ако су у питању државни календари онда се црвеним словом обележавају државни празници, односно нерадни дани. Мање важни празници и догађаји се слажу болд писмом док се остали дани слажу обичним писмом. У црквеним календарима се још штампају месечеве мене и оставља празан простор за белешке. 113
Дневни календари који садрже перфориране листове и користе се за канцеларијско пословање на једном листу садрже податке за само један дан. Из овог се види да је тај дан, датум и месец потребно посебно истаћи на том листу. Ту се још може налазити редни број дана у години, текућа недеља и слично, али мање истакнуто од претходних података. И на овом календару се може наћи неколико линија за важне белешке везане за тај дан. Календар који има више простора за белешке, понекад и сатницу радног дана, сличан дневном је лежећи канцеларијски који се налази на радном столу. Садржи све исте податке као претходни, али знатно ситније, док је простор за белешке знатно већи. Ова врста календара се најчешће поставља на механизам са две металне савијене цеви па је из тих разлога потребно оставити веће маргине. Месечни календари данас налазе велику примену. Најчешће су то календари одређених фирми које их деле као пропагандни материјал пред Нову годину. Постоји неколико врста ових календара од којих се данас најчешће примењују троделни. Карактеристично за ове календаре је да су на њима бројеви крупнији, да треба да се виде издалека и да не треба претеривати са великом разликом у градацијама слова. Такође, пожељне су умерене боје, не заморне за очи, као и непретеривање са великим шаренилом. Годишњи календари су такође рекламни, штампају се у већим количинама на картону и у формату нешто већем од визиткартице. На једној страни је прегледно одштампан календар, док је са друге стране нека реклама, слика или слично везано за предузеће које наручује штампу календара. Дакле, види се да је календарски слог веома важан вид акциденичне типографије, имајући у виду да календари служе једну целу годину. У интересу је и оних који поручују календар и типографа да се календари што квалитетније припреме за штампу и одштампају.
Старе шиваће машине
Нове шиваће машине
Табеларни слог
Стакло и емајлирано посуђе
Радио и фотоапарати
У специјалне врсте слога се убраја и табеларни слог. За табелу је важно да је распоређена на правом месту и да њене рубрике заузимају довољно, али не превише простора. Рубрике треба да обезбеде довољно простора за уписивање или ако је у њих већ унет текст, да је он прегледан. Пре свега, треба знати да се табела састоји из заглавља и трупа. Са слике се види да се у трупу табеле налазе вертикалне и хоризонталне линије које врше
ако су неке речи кратке може се извршити проређивање слова јер је тада лепше заглавље. У случајевима када једна рубрика садржи већу количину текста, препоручује се да се у тој рубрици текст смањи у односу на остале рубрике што је боље него да се та рубрика проширује. Ознаке јединица мере, као што су kg, m, и сличне се постављају испод свог наслов на завршну линију заглавља. Величине слова у заглављу табеле зависи од тога да ли ће се подаци накнадно уписивати или су већ усложени у табелу. У табелама где ће се подаци накнадно уписивати слова морају бити
одвајање рубрика, док се исте могу налазити и у заглављу табеле. Ширина тaбеле, односно, њених рубрика се одређује на основу онога што је потребно у табелу уписати. При томе се мора обратити пажња да ли се текст накнадно уписује или се то ради при формирању табеле. На следећим примерима је приказано како се може лакше и лепше обрадити табела. Из примера видимо да се везници или кратке речце требају придружити неком реду како не би без потребе проширивали заглавље. Такође
јасна и довољно велика како би се видело шта ће се уписивати у рубрике испод. За табеле код којих се уносе подаци при штампи величина фонта у заглављу не мора бити већа од величине фонта у трупу табеле. Код табела где текст не може да стане хоризонтално могуће га је сложити вертикално. Када се слажу бројеви треба водити рачуна да се цифре и бројеви слажу како је то приказано на доњој слици.
114
115
САДРЖАЈ ПИСМО ..................................................................................................................................1 Историјат писма........................................................................................................................1 Типографскa писмa ..................................................................................................................9 Пиктографија и идеографија...................................................................................................9 Појмовно писмо ....................................................................................................................10 Кинеско писмо..................................................................................................................10 Клинопис...........................................................................................................................10 Египатско писмо ..............................................................................................................11 Слоговно и силабичко писмо ................................................................................................12 Хебрејско квадратично писмо .......................................................................................12 Девангари .......................................................................................................................12 Арапско писмо ................................................................................................................13 Словно писмо – Алфабет .....................................................................................................14 Латиница ..........................................................................................................................14 Глагољица ........................................................................................................................15 Ђирилица .........................................................................................................................15 Босанчица.........................................................................................................................16 Слова – класификација и подела ..........................................................................................17 Елементи из којих су слова састављена .......................................................................18 Величина писма (градација) ..........................................................................................19 Минускула .............................................................................................................................21 Каролинска минускула ...................................................................................................21 Готичка минускула ..........................................................................................................21 Хуманистичка минускула ...............................................................................................22 Антиква писма .........................................................................................................................22 Ренесанса (рана) антиква ...............................................................................................22 Прелазна антиква ............................................................................................................23 Класицистичка антиква ..................................................................................................23 Новинска антиква ...........................................................................................................25 Mangal...............................................................................................................................25 Египатско писмо .............................................................................................................25 Гротексно писмо .............................................................................................................25 Рукописни облик типографског писма ..........................................................................26 Украсни облик писма ......................................................................................................26 ФОНТОВИ ..........................................................................................................................27 Основе ДТП и примена .................................................................................................27 Унос и обрада текста .....................................................................................................28 Увод у фонтове ...............................................................................................................28 Темељи фонтова и кодне стране ...................................................................................30 Контурни фонтови .........................................................................................................31 Базиерове криве (Базиеров кубни сегмент) ................................................................31 Type 1 фонтови ...............................................................................................................32 ТruеType фонтови ..........................................................................................................32 Font editor .......................................................................................................................33 Класични фонтови .........................................................................................................33 Дигиталне словоливнице ..............................................................................................34 ЈУ фонтови .....................................................................................................................35 Примена ћирилице на рачунарима...............................................................................35 Hint механизми ..............................................................................................................37 Postscript .........................................................................................................................37 116
УВОД У ТИПОГРАФИЈУ...................................................................................................39 Утврђивање пропорција ...................................................................................................39 Формати папира ................................................................................................................39 Златни пресек ...................................................................................................................40 Терминологија ........................................................................................................................41 Правила слагања ....................................................................................................................43 Избор писма ......................................................................................................................43 Увлачеље почетног реда – обликоваље редова ..............................................................43 Поређивање редова у слогу .............................................................................................43 Истицање у слогу .............................................................................................................43 Подела речи на слогове ....................................................................................................44 Знаци интерпункције и правописа ..................................................................................44 Бројеви ...............................................................................................................................44 Коректура ..........................................................................................................................45 КЊИЖНА ТИПОГРАФИЈА ..............................................................................................47 Рукопис књиге....................................................................................................................47 Припремање рукописа ......................................................................................................47 Израчунавање обима рукописа ........................................................................................48 Опрема књиге .........................................................................................................................48 Формати књига ..................................................................................................................48 Врсте књига .......................................................................................................................50 Смештај слога на формату књиге .........................................................................................50 Форматни лист ..................................................................................................................50 Насловни табак књиге ...........................................................................................................52 Заштитни лист ...................................................................................................................52 Преднасловни лист ...........................................................................................................52 Насловни лист ...................................................................................................................53 Посвета ..............................................................................................................................53 Предговор ..........................................................................................................................53 Садржај ..............................................................................................................................53 Тумач скраћеница .............................................................................................................54 Књижни блок – главни део књиге ........................................................................................54 Избор и употреба писма ...................................................................................................54 Почетне странице .............................................................................................................55 Излазне странице ..............................................................................................................58 Припадне странице ...........................................................................................................58 Ознаке страница ................................................................................................................58 Празне странице ................................................................................................................58 Приглавни наслови ...........................................................................................................59 Мото ...................................................................................................................................59 Увод ....................................................................................................................................60 Иницијали ..........................................................................................................................60 Вињете ...............................................................................................................................61 Украсне летвице ................................................................................................................61 Подножне белешке ...........................................................................................................61 Белешке у тексту ..............................................................................................................63 Стихови у саставу прозе ..................................................................................................64 Сигнатура табака...............................................................................................................64 Књижне табеле ..................................................................................................................65 Наслови и поднаслови ...........................................................................................................66 Рубна белешка (маргиналија) ...............................................................................................68 117
Уграђени рубни наслови....................................................................................................69 Завршни делови књиге .....................................................................................................69 Поговор ..............................................................................................................................69 Биографија писца ..............................................................................................................69 Извод ..................................................................................................................................69 Тумач мање познатих речи ...............................................................................................70 Терминологија (називље) .................................................................................................70 Попис литерауре (библиографија) ..................................................................................70 Индекс (регистар) .............................................................................................................70 Попис прилога ..................................................................................................................71 Попис грешака ..................................................................................................................71 Импресум ..........................................................................................................................71 Илустровање дела ..................................................................................................................72 Сврха илустрације ............................................................................................................72 Начин илустровања ..........................................................................................................72 Примери илустровања .....................................................................................................73 Спољашња опрема књиге .....................................................................................................82 Омот књиге .......................................................................................................................82 Насловна страница ..........................................................................................................82 Леђа књиге .......................................................................................................................82 НОВИНСКА ТИПОГРАФИЈА ..........................................................................................84 Увод ...................................................................................................................................84 Врсте новина ....................................................................................................................85 Дневне новине ..................................................................................................................86 Техничке карактеристике и материја .............................................................................90 Формат и број страница ...................................................................................................91 Рокови предаје мареријала за обраду у штампарији .....................................................91 Штампање новина ............................................................................................................91 Дистрибуција новина ........................................................................................................91 Графички елементи у дневним новинама .......................................................................92 Промењиви графички елементи ......................................................................................92 Графички елементи који се не мењају ............................................................................93 Принцип и критеријум одређивања величине наслова..................................................95 Фотографије (илустрације) у новинама ..........................................................................95 Типографска правила у слагању новина .........................................................................97 Прелом слога на више стубаца ........................................................................................98 Ознаке страница и странични на.слови ..........................................................................98 Линије и боје у новинској типографији ..........................................................................99 Насловна страна новина ...................................................................................................99 Израда предшпигла .........................................................................................................100 Израда шпигла новог дневног листа .............................................................................100 Израда шпигла за листове у боји ...................................................................................101 Дизајн новинске странице, сликовни прилози .............................................................101 ТИПОГРАФИЈА ЧАСОПИСА ........................................................................................102 Увод .......................................................................................................................................102 Израда шпигла за часопис .................................................................................................103 Геометријска основа за часописе ...................................................................................104 Тонске вредности штампајућих површина код часописа .............................................104 Карактеристике илустрованих часописа .......................................................................105 118
Насловна страна илустрованог вишебојног часописа ................................................105 АКЦИДЕНИЧНИ СЛОГ ....................................................................................................106 Скицирање ......................................................................................................................106 Допунски елементи ........................................................................................................107 Посетница – Визит карта ...............................................................................................107 Позивнице .......................................................................................................................107 Званични обрасци ...........................................................................................................108 Пословни штампани обрасци ........................................................................................108 Пословно писмо ..............................................................................................................108 Проспект ..........................................................................................................................108 Плакат ..............................................................................................................................108 Класификација плаката ..................................................................................................109 Дизајн плаката .................................................................................................................110 Неки од елемената плаката и њихови односи ..............................................................110 Документа ........................................................................................................................111 Специјалне врсте акциденичног слога ..........................................................................111 Математички слог ...........................................................................................................111 Слог хемијских формула ................................................................................................112 Слог песама .....................................................................................................................112 Каталози ...........................................................................................................................113 Календарски слог ............................................................................................................113 Табеларни слог ................................................................................................................114
119
ЛИТЕРАТУРА 1. Ђорђевић, Д., Ковачевић, М., Татић, Т., Филипеско, Б., Константиновић, В., Техничко – технолошка припрема графичке производње I , Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2. Ђорђевић, Д., Ковачевић, М., Татић, Т., Филипеско, Б., Константиновић, В., Техничко – технолошка припрема графичке производње II , Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 3. Јовановић, М., Слог са елементарном типографијом, Виша политехничка школа, Београд, 1999. 4. мр Недељковић, С., проф. Недељковић, М., Графичко обликовање и писмо, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998. 5. Лутз, И., Књижна типографија, Графички школски центар, Загреб 1966.
120
