Računari Kurs za Početnike Sadržaj: Računari ......................................................................................................................................................... 1 Kurs za Početnike .............................................................................................................................................. 1 Sadržaj: .............................................................................................................................................................. 1 OSNOVE KORIŠĆENJA PC RAČUNARA .................................................................................................... 4 1 Istorijat i arhitektura PC računara .............................................................................................................. 4 2 Sastavni delovi računara............................................................................................................................. 4 2.1 Hardver .......................................................................................................................................................... 4 2.2 Centralna jedinica: (sistemska jedinica) ................................................................................................... 4 2.2.1 Kućište .......................................................................................................................................... 4 2.2.2 Matična ploča: ............................................................................................................................. 5 2.2.3 Mikroprocesor ............................................................................................................................. 6 2.2.4 MEMORIJA ................................................................................................................................. 6 2.2.5 Magistrale ..................................................................................................................................... 6 2.3 Mediji za skladištenje podataka ................................................................................................................. 7 2.3.1 Disketni uređaj i floppy disk ..................................................................................................... 7 2.3.2 Hard disk ...................................................................................................................................... 8 2.3.3 Ostali magneti mediji za čuvanje podataka ............................................................................. 8 2.3.4 CD-ROM uređaj .......................................................................................................................... 9 2.4 Periferijalni uređaji ...................................................................................................................................... 9 2.4.1 Tastatura ....................................................................................................................................... 9 2.4.2 MONITOR ................................................................................................................................. 10 2.4.3 Miš ............................................................................................................................................... 11 2.4.4 Štampač ...................................................................................................................................... 11 2.4.5 Modem ........................................................................................................................................ 12 2.4.6 Džojstik ....................................................................................................................................... 12 2.4.7 Skener ......................................................................................................................................... 12 2.4.8 Strimer ........................................................................................................................................ 13 2.4.9 Komunikacioni portovi............................................................................................................. 13 2.4.10 Mrežna kartica ........................................................................................................................... 13 2.4.11 Zvučna kartica ........................................................................................................................... 13 2.4.12 Neprekidni izvori napajanja ..................................................................................................... 13 3 Operativni sistem Windows 95 ................................................................................................................ 13 3.1 Bitne karakteristike Windows-a 95 ......................................................................................................... 13 3.1.1 Grafičko radno okruženje......................................................................................................... 14 3.1.2 Objektna orijentacija ................................................................................................................. 14 3.1.3 Produženi nazivi datoteka ........................................................................................................ 14 3.1.4 Pokazivački fajlovi.................................................................................................................... 14 3.1.5 Grafička prezentacija sistema .................................................................................................. 14 3.1.6 Instalacija uređaja i programa ................................................................................................. 14 3.1.7 Multitasking (istovremeni rad više programa) ...................................................................... 14 3.1.8 Jaka podrška računarskom povezivanju ................................................................................. 15 3.1.9 Multimedijalni pristup podacima ............................................................................................ 15 4 Način rada pod Windows 95 .................................................................................................................... 15
Windows 98
5 6
2
RAD SA PROGRAMIMA....................................................................................................................... 15 Operativni sistem Windows 95 ................................................................................................................ 15 6.1 Bitne karakteristike Windows-a 95 ......................................................................................................... 16 6.1.1 Grafičko radno okruženje......................................................................................................... 16 6.1.2 Objektna orijentacija ................................................................................................................. 16 6.1.3 Produženi nazivi datoteka ........................................................................................................ 16 6.1.4 Pokazivački fajlovi.................................................................................................................... 16 6.1.5 Grafička prezentacija sistema .................................................................................................. 16 6.1.6 Instalacija uređaja i programa ................................................................................................. 16 6.1.7 Multitasking (istovremeni rad više programa) ...................................................................... 17 6.1.8 Jaka podrška računarskom povezivanju ................................................................................. 17 6.1.9 Multimedijalni pristup podacima ............................................................................................ 17 7 Način rada pod Windows 95 .................................................................................................................... 17 8 RAD SA PROGRAMIMA....................................................................................................................... 17 9 Prvi Windows 95 koraci........................................................................................................................... 18 9.1 Pokretanje programa .................................................................................................................................. 18 9.1.1 Uključivanje računara:.............................................................................................................. 18 9.1.2 ISKLJUČIVANJE RAČUNARA: .......................................................................................... 18 9.1.3 Izlazak iz Windows-a ............................................................................................................... 18 9.1.4 Osnovni izgled ekrana .............................................................................................................. 19 9.2 Radna površina -desktop .......................................................................................................................... 19 9.2.1 Taskbar ....................................................................................................................................... 20 9.3 Upotreba miša ............................................................................................................................................. 20 9.3.1 Kursor ......................................................................................................................................... 22 9.3.2 Uređivanje ikona na radnoj površini ...................................................................................... 22 9.3.3 Odvlačenje (pomeranje) ikona ................................................................................................ 22 9.4 Osnovni elementi prozora ......................................................................................................................... 22 9.4.1 Okvir prozora ............................................................................................................................. 23 9.4.2 Ugao prozora.............................................................................................................................. 23 9.4.3 Dijalog prozori ........................................................................................................................... 23 9.4.4 Pomeranje prozora .................................................................................................................... 24 9.4.5 Menjanje veličine prozora........................................................................................................ 24 9.4.6 Smanjivanje prozora na ikonu: ................................................................................................ 24 9.4.7 Povećavanje prozora na najveću veličinu .............................................................................. 24 9.4.8 Promena aktivnog prozora ....................................................................................................... 24 9.4.9 Ređanje prozora u kaskade ili kao pločice ............................................................................ 25 9.4.10 Pronalaženje prozora izvan ivice ekrana................................................................................ 25 9.4.11 Zatvaranje prozora: ................................................................................................................... 25 9.4.12 Pronalaženje palete poslova ..................................................................................................... 25 9.4.13 Najčešće korišćene kontrole: ................................................................................................... 25 9.5 Padajući start meni ..................................................................................................................................... 26 10 Izgled osnovnog windows prozora u Wordu: ...................................................................................... 27 10.1 Startovanje Word-a .................................................................................................................................... 27 10.1.1 Naslovna linija (title bar) ......................................................................................................... 27 10.1.2 Kontrolni meni: ......................................................................................................................... 27 10.1.3 Kontrolni tasteri ......................................................................................................................... 27 10.2 Meni linija (glavni meni) .......................................................................................................................... 28 10.2.1 Odabiranje stavke u meniju: .................................................................................................... 29 10.2.2 Zatvaranje menija:..................................................................................................................... 29 10.3 TOOLBAR .................................................................................................................................................. 29 10.3.1 STANDARD TOOLBAR: ....................................................................................................... 31 10.3.2 Format toolbar-linija za formatiranje ..................................................................................... 31 10.4 RULER ........................................................................................................................................................ 32 10.5 RADNI PROSTOR .................................................................................................................................... 33 10.5.1 Radni prostor.............................................................................................................................. 33
Windows 98
3
10.6 Skrol bar ...................................................................................................................................................... 33 10.6.2 Tasteri za različito prikazivanje aktivnog dokumenta ......................................................... 33 10.7 Statusna linija ............................................................................................................................................. 34 10.8 Taskbar linija .............................................................................................................................................. 34 10.8.1 Nazivi datoteka .......................................................................................................................... 35 10.8.2 Karakteristike unošenja podataka ........................................................................................... 35 10.9 Kretanje kroz dokument: ........................................................................................................................... 36 10.9.1 Korišćenjem vertikalne i horizontalne trake za skrolovanje: .............................................. 36 10.9.2 Pomeranje kursora uz pomoć specijalnih tastera .................................................................. 36 10.9.3 Pomoću tastera sa tastature ...................................................................................................... 37 10.9.4 Pomoću komande GO TO (idi na) .......................................................................................... 38 10.10 Rad sa tekstom............................................................................................................................................ 38 10.10.1 Ukucavanje i prekucavanje ...................................................................................................... 38 10.10.2 Uklanjanje teksta ....................................................................................................................... 38 10.10.3 Označavanje(selektovanje) dela dokumenta: ........................................................................ 38 10.10.4 Funkcija selekt all ..................................................................................................................... 40 10.10.5 Stvaranje ikone za dokument: ................................................................................................. 40
Windows 98
4
OSNOVE KORIŠĆENJA PC RAČUNARA
1 Istorijat i arhitektura PC računara Familija računara IBM PC počela je svoj svetski pohod 24. aprila 1981. godine. Računar odlikuje širokim krugom periferijalnih uređaja. Glavni cilj kod projektovanja IBM PC računara je bio da se stvori mikroračunar sa pristupačnom cenom koji pruža svom korisniku mogućnost dogradnje osnovne konfiguracije po svojim ličnim zahtevima i mogućnostima. Posle prvih PC-jeva pojavili su se upotrebljivi računari proizvedeni u velikim serijama zvani XT po engleskoj reči (extended – proširen). Tri godine posle pojave XT računara pojavilo se računar AT (Advanced Technology - napredna tehnologija). Gro prodatih PC računara nije originalan IBM-ov proizvod nego takozvani IBM kompatibilni klon. Klonovi su takvi računari koji su slične arhitekture i funkcionisanja kao i originalni PC-jevi. Svet je ukratko bio poplavljen klonovima poreklom sa dalekog istoka proizvodi nepoznatih proizvođača. Ti računari su se odlikovali nižom cenom ali i nižim performansima od originalnih proizvoda. No, cilj IBM-a je postignut PC arhitektura je postao standard u klasi personalnih računara izguravši sa tržišta konkurenciju. Krajem 80-tih godina pojavio se naslednik AT računara nazvan 386 a početkom devedesetih i četvrta generacija zvana 486. Pentium računari – peta PC generacija – pojavili su se 1994. godine i održali su se i do danas. U međuvremenu pojavila se i šesta, pa čak i sedma generacija PC-ja, zvani Pentium Pro (P6) i Pentium II. Windows: • 1990 godine verzija 1.0 • 1990 godine verzija 3.0 • 1990 godine verzija 3.1 • 1990 godine verzija 3.11 • 1990 godine verzija 95 • 1990 godine verzija 95 OSR2 Windows 97 • 1990 godine verzija 98 (Memphis) Windows NT (paralelno se razvija sa 3.10 i 95 a daleko je moćniji i skuplji operativni sistem, namenjen korisnicima većih zahteva tj. za umrežene računare koji se profesionalno primenjuju. Delimo ga na Windows NT Workstation: jeftinija verzija namenjena je radnim stanicama u mreži, Verzija 4.0 (stara 3.51) Windows NT Serwer: skuplja verzija, namenjena je velikim mrežnim serverima, Verzija 4.0 (stara 3.51)
2 Sastavni delovi računara Hardver Elektronski delovi koji izvršavaju sve akcije, hardver je sve ono što je u računaru fizičko, postojeće i vidljivo. Softver: Zajednički naziv za sve podatke i programe koji komanduju hardverom. Softver su samo nevidljivi nizovi informacija koji su elektronskim putem smešteni u memoriju i nisu "opipljivi" kao hardver, ali predstavljaju "pamet" koja vodi računar ka izvršenju različitih zadataka. 2.1 Hardver 2.2 Centralna jedinica: (sistemska jedinica) Glavni deo računara u kojoj se nalazi najveći broj elemenata (mikroprocesor, memorija, medijumi za čuvanje i prenos podataka idr.). Ona prima ulazne podatke, izvršava softver, određuje šta i kako će monitor prikazati i šalje instrukcije štampaču. Na zadnjoj strani se nalaze konektori za priključenje spoljnih uređaja pomoću kablova (tastatura, monitor, miš, struja) i (dodatni periferijski uređaji: štampač, telefonski kabal,spoljašnji zvučnici). 2.2.1 Kućište Metalna kutija u kojoj se nalaze komponente centralne jedinice. Poseduje otvore sa prednje i zadnje strane, a u unutrašnjosti su predviđena mesta za smeštanje komponenti.
Windows 98
5
Uloga kućište je da delove računara drži zajedno i da ih napaja jednosmernim naponom određenih iznosa. Kućišta se izrađuju i proizvode u nekoliko standardnih veličina i oblika, i u više vrsta i dimenzija. Mogu biti:: • Desktop-horizontalno postavljeno kućište (ležeće). • Tower-vertikalno postavljeno kućište (stojeće). Praktična su i imamo više vrsti: -mini tower (kućište manjih dimenzija pogodno za držanje pored monitora na stolu), -tower (srednje veličine) -big tower (veće varijante koje se obično drže na podu pored radnog stola. Zajedničko je kod svakog kučišta da ima • dugme za uključivanje i isključivanje računara (power button), • dugme za restartovanje računara (reset), • dugme za turbo mod, • konektore za priključivanje napajanja • nekoliko indikatora (LED). Prednja strana kućišta nalaze se otvori za: • disketnu jedinicu i CD-ROM uređaje • Power: dugme za uključivanje i isključivanje računara • zelena lampica: da je računar uključen • žuta lampica: da li računar radi u turbo režimu • crvena lampica: da li je trenutno aktivan hard disk • displej: brojčani podatak može da sadrži brzinu rada mikroprocesora u megahercima ili neki drugi podatak što podešava stručnjak specijalnim kratkospojnicima u kućištu. • brava : za zaključavanje računara • turbo taster: za izbor brzine rada • reset taster: ponovna inicijalizacija računara bez potrebe za uključivanjem i isključivanjem. Zadnja strana kućišta: • otvor za ventilaciju: unutrašnjost kućišta se hladi ventilatorom koji se automatski uključuje kada uključite računar. • priključci za struju: u kućištu se nalazi ispravljač koji struju od 220V prevodi u potreban oblik za elektronske sklopove računara • konektor za priključivanje tastature • konektor za priključivanje monitora • konektor za priključivanje miša • konektor za priključivanje štampača • i drugi priključci 2.2.2 Matična ploča: Osnovni element računara, srce računara, u obliku štampane ploče, površine približno listu papira, na kojoj su smešteni mnogobrojni čipovi (integrisana kola), otpornici, kondezatori idr. elementi. • Od posebnog značaja je čip u kom se čuvaju osnovni podaci o računaru CMOS BIOS. Matična ploča je osnova računara. Na nju se postavljaju ili priključuju sve ostale komponente računara direktno ili indirektno preko odgovarajućih kartica. Na njoj su napravljene veze koje te delove povezuju u jednu celinu. Te veze zovemo sabirnicama (eng.: bus). Važno je znati da svakoj generaciji mikroprocesora odgovara posebna generacija matičnih ploča. Tako imamo matične ploče za 486, matične ploče za Pentium, itd. Pored sabirnica na matičnoj ploči se nalaze i određeni čipovi koji opslužuju delove računara: oscilator, kontroleri periferijalnih uređaja i sl. Od posebnog značaja je čip u kom se čuvaju osnovni podaci o računaru. Taj čip se zove CMOS BIOS. Na sabirnicama su izgrađena ležišta za dodatne kartice za proširivanje računara. Ta ležišta se zovu slotovima. U savremenim računarima se uglavnom koriste dva tipa ležišta: ISA (stariji tip, 16-bitni) i PCI (noviji tip, 32-bitni).
Windows 98
6
Ostali važniji delovi su: • ČIPOVI- male crne kutije sa mnogobrojnim metalnim nožicama zalemljenim na matičnu ploču. Svaki čip je veoma složen sklop minijaturnih silicijumskih elemenata (oni se ne vide , jer su zaliveni u crni plastični omot) koji zamenjuje hiljade klasičnih tranzistora ili elektronskih cevi) 2.2.3 Mikroprocesor Procesor (CPU) najvažniji čip koji izvršava programe i upravlja ostalim delovima matične ploče. Zbog velike količine zadataka koje obavlja, mikroprocesor najčešće radi na sopstvenoj frekvenciji koja je višestruko brža od takta matične ploče. Postoje vrste: 8086/8088, 80286, 80386, 80486, Pentium, Pentium Pro, Pentium II. Važan je njihov radni takt a što je veći radni takt procesora to je procesor "brži". Pored Intela procesore proizvode i firme AMD i Cyrix čija je cena niža. Preformanse su slične i uglavnom su preporučljive za kućnu upotrebu. Mikroprocesor je “mozak” računara. Namenjen je da upravlja radom ostalih delova računara i da obrađuje podatke (matematičke operacije, uspoređivanje itd.). Kada se radi o procesoru najvažnije je znati o kojoj se familiji radi (8086/8088, 80286, 80386, 80486, Pentium, Pentium Pro, Pentium II) i koliki je njen radni takt. O radnom taktu treba zapamtiti da što je veći radni takt procesora to je procesor “brži”. Generacije PC računara dobijaju nazive prema ugrađenom procesoru. Po sadašnjim uslovima računari do 486 se smatraju zastarelima i pri kupovini računara ih teba izbegavati. 2.2.4 MEMORIJA Skup čipova u kojim se nalaze programi i podaci za vreme rada računara. Postoje dve vrste radne memorije: • ROM-(Read Only Memory-memorija koja se čita)-iz njega se podaci mogu jedino čitati. Podaci se u ROM upisuju fabrički i ne mogu se više iz nje izbrisati. • RAM (Random Access Memory-memorija sa slučajnim pristupom)- je jedna od najvažnijih komponenti računara. U nju se pohranjuju podaci koji su računaru potrebni pri radu. Naziva se i operativna memorija, kojom se naglašava razlika između ove memorije i spoljnih nosilaca podataka kao što je hard disk. Programi se izvršavaju i podaci obrađuju isključivo u brzoj elektronskoj memoriji (RAM) koja se pri isključenju briše, pa se zato podaci čuvaju i snimaju na jedinice sa trajnom memorijom (disketa, hard, trake i sl.), odakle se ponovo učitavaju u RAM na obradu kad zatreba. Važan podatak je vreme odziva tj vreme potrebno za pronalaženje i iščitavanje podataka iz memorije (najviše oko 60 ns). Količina ram memorije utiče na brzinu računara. Kapacitet memorije se izražava u količini podataka koju memorija može da primi (merna jedinica 1 bit). RAM memorija se izrađuje na tzv. SIMM ili DIMM modulima RAM-a (kapaciteta 2 MB, 4 MB, 8 MB, 16 MB, ili 32) koji se postavljaju u određena ležišta na matičnoj ploči. Memorija može da u sebi pamti podatke samo dok je računar uključen, dok se u međuvremenu oni čuvaju na spoljnim memorijskim jedinicama. 2.2.5 Magistrale Snopovi elektronskih vodova kojima se signali kreću između različitih delova matične ploče. Osim internih magistrala za komunikaciju između mikroprocesora, memorije i drugih sklopova, postoj i magistrala namenjena komunikaciji sa karticama. • SLOTOVI: duguljasti konektori koji omogućavaju da se na magistralu priključuju kartice (štampane ploče specijalnih namena) koje kontrolišu sve elemente računara na matičnoj ploči (monitor, diskove, telefonski priključak itd.). • KARTICE su štampane ploče manjih dimenzija koje su utaknute u slotove matične ploče. Kartice se mogu zamenjivati ili dopunjavati. • Grafička kartica (video kartica) je sklop koji kontroliše signale koji se šalju na monitor. Svaki računar mora da ima grafičku karticu kako bi mogao da se priključi monitor
Windows 98
7
2.3 Mediji za skladištenje podataka Služe za čuvanje podataka i kada je računar isključen. Postoje : • Magnetni medij za skladištenje podataka: u njima se podaci mogu pisati, čitati i brisati. Najpoznatiji: diskete (flopi disk) i hard (čvrsti) diskovi • Optički medij za skladištenje podataka: Najpoznatiji CD na kom se jednom zapisani podaci ne mogu izbrisati ni promeniti Mediji za skladištejne podataka služe za čuvanje podataka i kada je računar isključen. Postoje magnetni i optički mediji za skladištenje podataka. Na magnetne medije podaci se mogu i pisati, čitati i brisati. Najpoznatiji magnetni mediji za skladištenje podataka su diskete (floppy disk) i hard (čvrsti) diskovi. Najpozantiji optički medij je CD na kom se jednom zapisani podaci ne mogu izbrisati ni promenuti. 2.3.1 Disketni uređaj i floppy disk Služi za permanentno smeštanje podataka i programa. Zbog toga oni ostaju na njima i posle isključenja računara Ugrađen je u čvrsto plastično kućIšte. Postoje više vrsta flopija a koriste se: • Disketa od 5,25 inča sa 1,2 megabajta podataka, kod starijih kompjutera. • Disketa od 3,5 inča sa 1,44 megabajta podataka, najviše se koristi • Disketa od 3,5 inča sa 2,88 megabajta podataka, mini disketa, skupa. Floppy diskovi (ili diskete) su magnetni mediji za skladištenje poadataka. Radi se o polivinilnom disku presvučenom oksidom željeza. Taj polivinil disk je savitljiv i odatle dolazi i naziv jer reč floppy znači savitljiv. Ova disketa je zaštićena plastičnim omotačem. U vreme nastanka PC računara disketa je bila jedini pogodni medij za čuvanje podataka. Sa današnjeg stanovišta diskete su malog kapaciteta, ali održale su se do dan danas, pošto su u širokoj upotrebi i predstavljaju pogodan medij za prenos (manje količine) podataka sa jednog računara na drugi. U upotrebi su diskete dva formata 5,25 inčne i 3,5 inčne. Interesantan podatak je da na po fizičkim dimenzijama manje diskete od 3,5 inča može stati veća količina podataka nego na fizički veće diskete od 5,25 inča. Sve danas korišćene diskete su dvostrane tj. podaci se mogu zapisivati na obe strane diskete (double sided – DS). Drugi važan podatak je gustna zapisa na disketi. Imamo diskete dvostruke gustine (double density – DD) i visoke gustine (high density – HD). Površina diskete se deli na sektore. Jedan sektor može da sadrži 512 B podataka. Te sektore dobijamo tako da disk podelimo na koncentrične krugove (staze –track), a te krugove na nekoliko sektora. Sledeća tabela prikazuje osnovne podatke o disketama: Prečnik
Broj tragova
Broj sektora Ukupan po tragu broj sektora
Oznaka
Kapacitet
DS DD
720 kB
80
9
720
DS HD
1,44 MB
80
18
1440
DS DD
360 kB
40
9
360
DS HD
1,2 MB
80
15
1200
3,5 “
5,25”
Tabela 1 – Osnovni podaci o disketama Kako razlikovati HD od DD disketa? U slučaju 3,5 inčnih HD disketa postoji otvor a kod 5,25 inčnih HD disketa nema ojačanog prstena na središnjem otvoru diskete. Uređaj koji zapisuje, čita i briše podatke sa disketa zove se disketni uređaj (floppy disk drive – FDD). Podrazumeva se da postoje disketni uređaji za 3,5 inčne i disketni uređaji za 5,25 inčne diskete. Disketni uređaji se priključuju na uređaj koji se zove floppy disk kontroler (FDC) a zadužen je za kontrolu rada
Windows 98
8
disketnih uređaja. Floppy disk kontroler je kod savremenih računara integrisan na matičnoj ploči. Na jedan kontroler mogu se priključiti dva disketna uređaja. 2.3.2 Hard disk Srce kompjutera tj sve što se dešava teče kroz njega- sa njega se učitava operativni sistem po svakom uključivanju kompjutera, na njega instaliramo i sa njega pokrećemo komercijalne programe, na njega smeštamo podatke i nalazimo rezultate obrade. Tvrdi disk (Hard disk) Hard disk uređaj (Hard disk drive – HDD) je kod savremenih računara glavni medij za skladištenje podataka. Sastoje se od nekolicine magnetnih tvrdih ploča (odatle i naziv) postavljenih jedan iznad drugog. Svaka ploča ima po dve magnetne glave, jednu odozdo i jednu odozgo. Diskovi tvrdog diska su organizovani slično disketama stim da imaju više staza i sektora.Skup staza svih diskova koje se nalaze tačno jedna ispod druge nazivamo cilindrima Prednosti tvrdog diska nad disketama je u višestruko bržim pristupom podacima i većem kapacitetu. Savremeni tvrdi diskovi imaju kapacitet od nekoliko gigabajta. Trvdi diskovi se vežu na kontroler tvrdih diskova (hard disk controler – HDC). Postoje dve vrste kontrolera: IDE (Integrated Device Electronics) i SCSI (Small Computer System). IDE diskovi su sporiji, manjeg kapaciteta i jeftiniji. SCSI diskovi su brži, većeg kapaciteta ali i dosta skuplji. Kod savremenih računara na matičnoj ploči je integrisano dva IDE kontrolera: primarni IDE1 i sekundarni IDE2. Na oba kontrolera mogu se spojiti po dva disk uređaja. Od ta dva uređaja jedan predstavlja “gospodara” (master) a drugi “roba” (slave). Tako raspoznajemo primarni master, primarni slave, sekundarni master i sekundarni slave uređaj. Kod SCSI standarda na jedan kontroler, koji se nalazi na posebnoj kartici i postavlja se u slot matične ploče, mogu se priljučiti sedam uređaja. Najpoznatiji proizvođači tvrdih diskova su: Western Digital, Seagate i Quantum. 2.3.3 Ostali magneti mediji za čuvanje podataka Pored gore navedenih magnetnih medija koriste se još nekoliko. Ovi mediji uglavnom služe za čuvanje rezervnih kopija podataka sa tvrdog diska, a postoji i nekoliko alternativa za zamenu disketa i disketnih uređaja, koji se smatraju zastarelim zbog premalog kapaciteta u odnosu na današnje potrebe. 2.3.3.1 Strimer trake i uređaji Strimer trake su naslednici magnetnih traka velikih računarskih sistema. Radi se o magnetnoj traci stavljenih u plastičnu kutiju slično audio kasetama. Kapacitet ovih traka je nekoliko stotina megabajta. Glavni nedostatak ovog medija je sekvencijalni pristup podacima, tj. traka se mora premotavati da bi se određeni podatak pronašao. 2.3.3.2 Zip uređaj i Jaz uređaj Dva rešenja za zamenu postojećih disketa koja nudi firma IOmega. Na jednu Zip disketu moguće je smestiti 100 MB podataka a na jednu Jaz disketu 1 GB. Zip uređaj se izrađuje u dve varijanti: paralelni i SCSI. Paralelni se priključuje na LPT port računara između računara i štampača. Jaz uređaj se izrađuje samo u SCSI varijanti. Glavni nedostatak ovih rešenja je nekompatibilnost sa postojećim 3,5 inčnim disketama. 2.3.3.3 A-drive Pretstavlja kompletno rešenje za zamenu postojećih disketa. Uređaj izvana izgleda potpuno isto kao i klasični disketni uređaj, a koristi 3,5 inčne diskete vrlo slične klasičnim, ali na koje može stati 120 MB podataka. Kompatibilan je sa starim disketnim uređajima, tj može da zapisuje i da čita podatke sa starih 3,5 inčnih disketa. Priključuje se na jedan od IDE kontrolera na matičnoj ploči. Novije matične ploče podržavaju i podizanje sistema sa A-drive-a.
Windows 98
9
2.3.4 CD-ROM uređaj Pojava kompakt diskova sredinom osamdesetih je izazvao pravu revoluciju kod snimanja zvuka. Mali plastični diskovi na koje je zvuk sniman u digitalnom formatu (predstavljen nulama i jedinicama) izgledao je prikladnim za čuvanje podataka za računare. Nije prošlo mnogo do pojave prvih CD-ROM-ova. Naziv CD-ROM znači da se radi o memoriji koja se može samo čitati, tj jednom zapisani podaci se viče ne mogu popravljati niti brisati, koja se smešta na kompakt dsk. Na jedan CD može se zapisati oko 650 MB podataka. Uspoređivanja radi na jedan CD-ROM može stati cela Biblija na nekoliko jezika sa dodatnim ilustracijama. Vremenom brzina CD-ROM čitača postala je sve veća. Pojavili sus se čitači dvostruke, pa četvorostruke, osmostruke, dvanaestostruke brzine. Sada se na tržištu mogu naći i CD-ROM čitači dvadesetostruke pa čak i dvadesetčetvorostruke brzine. Izrađuju se i u IDE i u SCSI standardu. U međuvremenu su se pojavili i CD-ROM pisači, uređaji koji podatke “urezuju” na prazne kompakt diskove. U početku ti uređaji su izrađivani samo u SCSI standardu. U drugoj polovini ove godine pojavljuju se i IDE CD-ROM pisači. CD-ROM uređaji (čitači i pisači) priključuju se na kontroler tvrdog diska. Ukoliko se radi o IDE uređaju, praksa je da se CD-ROM priključi kao primarni slave ili sekundarni master. 2.4 Periferijalni uređaji Periferijalni uređaji služe za komunikaciju računara sa spoljnim svetom. U taj spoljni svet spada u korisnik računara. Preko tih uređaja korisnik saopštava računaru podatke a isto tako i računar saopštava korisniku obrađene podatke. Prema tome da li računar prima ili saopštava podatke preko uređaja periferijalne uređaje delimo na ulazne, izlazne i ulazno-izlazne. Najčešće korišćeni periferijalni uređaji su: tastatura, monitor, miš, štampač, palica za igru itd. Periferni uređaj predstavlja bilo koju komponentu koja nije direktno povezana sa izvršavanjem računarskog procesa, to uključuje zvučne kartice, džojstike, skenere, mikrofone i sl. Često se pod perifernim uređajima podrazumevaju svi uređaji koji se priključuju na sistemsku jedinicu, uključujući i tastaturu i monitor. Periferijalni uređaji služe za komunikaciju računara sa spoljnim svetom gde spada i korisnik računara. Preko tih uređaja korisnik i računar razmenjuju određene podatke. 2.4.1 Tastatura Tastatura je ulazni periferijalni uređaj preko kojeg čovek “govori” računaru. Računar analizira taj govor i postupa prema njemu. Taj “govor”, podrazumeva se, mora biti razumljiv računaru. Tastatura za PC računar ima najmanje 101 tipku raspoređenih u celine. FUNKCIJSKI TASTERI • Esc- se nalazi u levom gornjem uglu tastature i najčešće označava odustajanje od započete operacije ili izlaz iz programa. • F-1 do F12-funkcijski tasteri, se nalaze na vrhu tastature i imaju oznake F1, F2, ..., F10 ili F12. Upotrebljavaju se za unošenje komandi. Ove komande su različite od programa do programa. • PRINT SCREEN SysRq-prebacuje sadržaj ekrana u clipboard, u kombinaciji sa Shift služi za štampanje izgleda trenutnog ekrana • SCROLL LOCK-služi za zamrzavanje skrolovanja ekrana • PAUSE BREAK-pauza ili prekid neke akcije ALFANUMERIČKI TASTERI- su ime koje podrazumeva sve tastere koji mogu uneti slovo, broj i interpunkciju. • TAB-tabulator, pomera kursor za nekoliko mesta (mi određujemo koliko) • CAPS LOCK-služi za prebacivanje tastature u režim velikih slova i obratno • BACK SPACE- služi za brisanje znak ulevo i pomera kursor ulevo, često prikazan kao nacrtana podebljana strelica ulevo.
Windows 98
10
• ENTER ili Return-je taster koji služi za prelazak u novi red pri kucanju teksta, a u komandnom modu se koristi za potvrdu zadate ili izabrane naredbe. Obično je nešto veći od ostalih tastera, na desnom kraju tastature. • Space-najduži daster, za umetanje razmaka između slova u toku kucanja. KONTROLNI tasteri-specijalni tasteri koji nemaju svoje značenje (dejstvo) ali u kombinaciji sa drugim tasterima modifikuju značenje tih tastera. • SHIFT-služi za pisanje velikih slova • CTRL (control)-taster koji u kombinaciji sa drugim tasterima menjaju njihovo značenje, ulogu i funkciju • ALT- (Alternative) taster koji u kombinaciji sa drugim tasterima menja njihovo značenje, ulogu i funkciju KURSORSKI tasteri- (tasteri sa strelicama) desno od alfanumeričkih tastera, U zavisnosti od odabranog tastera i strelice pomoću njih se vrši pomeranje kursora (trepčuća linija) na ekranu (desno, levo, gore i dole za jedno mesto). • PAGE UP- pomera kursor za jednu stranicu (ekran) gore • PAGE DOWN- pomera kurzor za jednu stranicu (ekran) dole • HOME- pomera kurzor na početak reda • END- pomera kurzor na kraj reda • INSERT- uključuje opciju OVR, kucanje preko postojećeg texta • DELETE- kursorom briše znak desno od kursora ili znak obeležen NUMERIČKA TASTATURA Sasvim desno se nalazi numerička tastatura sa tipkama za unos brojeva. pored tipki sa brojevima tu se nalaze još i tipke sa osnovnim matematičkim operacijama i tipka Num Lock, koja služi za prebacivanje numeričke tastature iz kursorskog u numerički režim i nazad. Na tastaturi se pored tipki nalaze i tri indikatora: • NUM LOCK-ako je uključeno (svetli lampica zelena) unose se brojevi sa numeričkih tastera • CAPS LOCK- ako je uključeno (svetli lampica zelena) sva slova su velika • SCROLL LOCK- ako je uključeno (svetli lampica zelena) nema posebnu funkciju KOMBINACIJA TASTERA; u određenim slučajevima je potrebno pritisnuti dva ili više tastera istovremeno kako bismo aktivirali komandu npr. Da bismo ponovo startovali računar, potrebno je istovremeno pritisnuti kombinaciju tastera Ctrl + Alt + Del. To znači da moramo držati pritisnut prvi i drugi taster dok pritiskamo treći taster. 2.4.2 MONITOR Monitor je osnovni izlazni uređaj računara preko kojeg računar saopštava podatke korisniku. Monitor je uređaj koji omogućava korisniku da vidi šta se trenutno dešava sa računarom. Kada unesemo komandu, na ekranu se pokazuje efekat koji je uzrokovala data komanda. Monitore delimo na crno-bele i kolor monitore. Glavna karakteristika mu je veličina ekrana tj prečnika ekrana (14,15,17,21) i njegova rezolucija tj. iz koliko tačaka (piksela) se sastoji slika na monitoru (640*480, 800*600, 1024*768, 1280*1024 piksela). Tačka (pixel)- predstavlja najmanji element prikazivanja na ekranu tj tačku. Monitor prikazuje sliku koja se sastoji od hiljade tačaka. Tačke se grupišu u različite oblike, podloge i šrafure kako bi mogle prikazati tekst i grafičke slike. Monitor se priključuje na matičnu ploču preko grafičke kartice koja se postavlja u odgovarajući slot. Savremene SVGA kartice se isporučuju sa 1 MB VRAM-a sa mogućnošću proširenja na 2 MB. VGA standard (video graphic array-video grafički niz) je razvila firma IBM. VGA nudi grafiku visoke rezolucije, savršenih boja i jasan, lako čitljiv tekst. Varijacija VGA kartice je Super VGA (SVGA), koja se preporučuje kod kupovine novog računara. Monitor se priključuje na matičnu ploču preko grafičke kartice koja se postavlja u odgovarajući slot. Na grafičkoj kartici se nalazi grafički koprocesor, koji je odgovoran za prikazivanje slike na monitoru bez
Windows 98
11
optrerećenja procesora. Brzina koprocesora direktno utiče na brzinu prikazivanja slike. Pored koprocesora na grafičkoj kartici nalazi se i video memorija u kojoj se pohranjuju podaci o prikazivanoj slici. Veličina video memorije je ograničavajući faktor u pogledu rezolucije i broja istovremeno prikazivanih boja na monitoru. Savremene SVGA kartice se isporučuju sa 1 MB VRAM-a sa mogućnošću proširenja na 2 MB. Razvojem računarske opreme razvijao se i grafički podsistem računara. U Tabela su navedeni standardi za grafički podsistem sa kratkim objašnjenjima. Ozna ka MDA
CGA
EGA
VGA
Kratak opis Oznaka MDA potiče od engleskog naziva monochrome display adapter – adapter za monohromatski (crno-beli) ekran. Korišćen je u prvobitnim PC računarima i nije nudio grafiku, već samo tekst. Njegov klon, tzv. Hercules ili monografički adapter imao je grafiku. CGA je skraćenica od naziva color graphic adapter. U vreme kad su se PC računari tek pojavili jedino je CGA nudio tekst i grafiku u boji. Kvalitet prikazanog teksta je bio slab i loše je uticao na vid čoveka. EGA ili enhanced graphic adapter – poboljšani grafički adapter predstavljao je rešenje koje je nudio jasniji tekst na ekranu i mnogo više boja. Međutim, ubrzo je pao u senku i dan-danas popularnog VGA sistema. VGA standard (video graphic array - video-grafički niz) je razvila firma IBM.VGA nudi grafiku visoke rezolucije, savršenih boja i jasan, lako čitljiv tekst. Varijacija VGA kartice je Super VGA (SVGA), koja se preporučuje kod kupovine novog računara.
Tabela – Vrste grafičkog podsistema računara 2.4.3 Miš Miš je ulazni periferijalni uređaj koji u grafičkim radnim okruženjima služe za pomeranje pokazivača (pointer) na ekranu i za izbor odgovarajućih komandi. Priključuje se na serijski interfejs (COM1) računara. 2.4.4 Štampač Štampač je izlazni uređaj preko kojeg možete podatke odštampati na papir. On prima podatke u elektronskoj formi i vrši njihovo štampanje na papir. Postoje razne vrste štampača: • Matrični štampač: rade slično pisačoj mašini. Iglice, koje se nalaze u glavi štampača pritiskaju traku (ribon) sa mastilom i tako se prenosi otisak na papir (sa 9,18 i 24 iglice). Niska cena, jednostavni za održavanje su dobre osobine a loše; slab kvalitet štampe, veoma spor i bučan, crno beli su. • Inkdžet(ink-jet) štampači: preko tankih cevčica ubrizgavaju farbu na papir Postoje crno-beli i kolor, pristupačna cena i dobar kvalitet štampe. • Kolor laserski štampači: desetostruko skuplji. Gore spomenuti lasreski tampači predstavljaju sam vrh štampača. Odlikuju se vrhunskim kvalitetom štampe, ali i visokim cenama. U poslednje vreme pojavljuju se jeftiniji crno-beli lasreski štampači, što ove štampače čini dostupnim i za kućnu upotrebu. Postoje i kolor laserski štampači ali su desetostruko skuplji od crno-belilh štampača. Laserski štampači na jednom valjku laserskim zrakom ispisuju podatke za štampanje. Ovaj valjak se presvuče tankim slojem praška (toner). Sa valjka se toner prenosi na papir na onim mestima koje je obeležio laserski snop. Prašak se na papiru fiksira termičkom obradom na oko 200 °C. Na svim štampačima postoje nekoliko uobičajenih tastera i indikatora. Sledeća tabela prikazuje neke od tih pojmova:
Windows 98
12
Pojam POWE R ON LINE LOAD
Objašnjenje Napajanje štampača Spremnost štampača za prijem podataka Uvlačenje papira
EJECT
Izbacivanje papira
LF
Line Feed – pomeranje papira za jedan red
FF
Form Feed – pomeranje papira za jednu stranicu
Tabela 2– Oznake na štampačima Štampači se priključuju na paralelni port (LPT) računara tzv. Cetronix kablom. 2.4.5 Modem Omogućava da se priključimo na direktni servise (npr. Sezam) prenosimo podatke, izmenjujemo elektronsku poštu, razgovaramo sa drugim korisnicima, kao i da pretražujemo određene informacije, i to sve preko uspostavljene komunikacije telefonskom linijom. Najvažnija karakteristika modema je brzina. Ona se specifira u broju prenesenih bita u sekundi, odnosno bps. Tipični iznosi su 9600 bps, 14.4 Kbps i više. Modem je uređaj koji služi za povezivanje računara preko telefonske linije (dial-up networking). Može biti vanjski i unutrašnji. Vanjski modemi se prikjučuju kablom na drugi serijski port računara (COM2), a unutrašnji se postavlja u određeni slot na matičnoj ploči. Na modemu se nalaze dva konektora RJ-11, koji služe za povezivanje modema sa telefonskom linijom sa jedne strane i sa telefonskim uređajem sa druge strane. Pošto se radi o uređaju preko kojeg se vrši razmena podataka između dva ili više računara veoma je važna brzina modema. Brzina modema se meri u broju bita koji je modem u stanju preneti i jednoj sekundi. Naziv za tu mernu jedinicu je bit-po-sekundi ili skraćeno bps. Savremeni modemi imaju brzinu od 14400, 28800, 33600 ili 56600 bps. Moramo napomenuti da na brzinu komunikacije preko modema ne utiče samo brzina samog modema nego i kvalitet telefonskih veza između dva povezanih računara. Razvojem računarske opreme modem je prestao da bude samo uređaj za povezivanje dva računara. Vremenom su njegove mogućnosti proširene na prijem i slanje telefaks poruka, kao i na prijem i snimanje glasovnih poruka na računar (telefonska automatska sekretarica). To znači da ukoliko imate u kući PC novijeg tipa sa modemom povezanog na telefonsku liniju ne treba vam ni telefaks ni automatske telefonska sekretarica. Sve ove poslove može da obavi sam računar. FAX-MODEM; omogućava računaru da prima i šalje faksove drugim faks uređajima ili računarima koji su opremljeni faks-modemom. Da bismo poslali ili primili faks, moramo imati instalisan i softver koji omogućava takav proces. 2.4.6 Džojstik Koristi se za igranje s računarskim igrama. Popularan je jer omogućava dobru kontrolu upravljanja u mnogim igrama. 2.4.7 Skener Uređaj za kopiranje informacija koji je dat u obliku slike na papiru, u računar. Kada pretvorimo skeniranu sliku u elektronsku formu, datu sliku možemo editovati, menjati i obrađivati u grafičkim programima i prebacivati je u dokument. Skeneri su ulazni uređaji računara a služe za unos slika sa papira u računar. Postoji ručna i stona, kao i crno-bela i kolor varijanta skenera. Savremeni skeneri se isporučuju sa programom za prepoznavanje rukopisa.
Windows 98
13
2.4.8 Strimer Koristi se za kopiranje datoteka s hard diska na strimer traku. Osnovna namena mu je da se važni podaci pohrane na siguran medijum radi zaštite i osiguravanja podataka. U slučaju da dođe do uništenja podataka na hard disku, uvek smo u mogućnosti restaurisati ove podatke sa trake. 2.4.9 Komunikacioni portovi Komunikacioni portovi računara su ulazno/izlazni uređaji na koje se priključuju kablovi određenih periferiajlnih uređaja i preko kojih računar komunicira sa tim uređajima. Postoje dve vrste komunikacionih portova: serijski i paraleleni. Preko serijskog porta se bitovi šalju jedan za drugim, dok se preko paralelnog porta istovremeno se šalje osam bitova (1 bajt) informacije. Iz toga proizilazi da je komunikacija preko serijskog porta sporija od komunikacije preko paralelnog porta. Serijski portovi se označavaju sa skraćenicom COM, a paralelni sa LPT. Kod starijih računara ovi uređaji su bili izvedeni na posebnim karticama, koje su se postavljale u slot matične ploče, a kod novijih računara su integrisani na matičnu ploču. Na tim matičnim pločama obično se nalaze dva serijska uređaja (COM1 i COM2) i jedan paralelni (LPT1). Sa tih uređaja su izvedeni konektori na zadnjoj strani kućišta. 2.4.10 Mrežna kartica Mrežne kartice služe za povezivanje računara u lokalnu (LAN – local area network) mrežu. Zavisno od vrste računarske mreže postoje i različiti tipovi mrežnih kartica. Od tih se najviše primenjuje Ethernet standard. Računari u Ethernet mreži razmenjuju podatke brzinom od 10 megabita u sekundi a mogu bit povezani pomoću 50 omskih koaksijalnih kablova ili preko neoklopljenih upredenih telefonskih parica (UTP kabl). Oznaka za Ethernet mrežu kod koje se koristi koaksijalni kabl je 10Base2, a za Ethernet sa UTP kablom je 10BaseT. Mrežna kartica na sebi ima BNC konektor za priljučivanje koaksijalnog kabla i RJ-45 konektor za priključivanje UTP kabla. U zadnje vreme je počelo sa primenom Fast (brzog) Etherneta koji ima brzinu od 100 megabita po sekundi. Kod ove mreže računari se povezuju pomoću oklopljenih upredenih telefonskih parica pete generacije (STP) ili pomoću optičkih kablova. Oznaka ovih standarda je 100BaseTX za STP kablove i 100BaseFX za optičke keblove. 2.4.11 Zvučna kartica Omogućava da vršimo snimanje i reprodukciju zvuka i muzike. Najčešće se data kartica koristi za ozvučavanje igara ili za reprodukciju zvuka sa multimedijskih CD diskova. Zvučna kartica je prva u nizu kartica koje računar pretvaraju u multimedijalnu mašinu. Na ovu karticu se mogu priključiti zvučnici, muzička linija i mikrofon. Zvučne kartice proizvode zvuk CD kvaliteta. Svaka zvučna kartica na sebi ima i priključak za palicu za igru (džojstik). Ima različitih zvučnih kartica različitih proizvođača. Najpozantiji među njima je SoundBlaster firme Creative Labs. Neke kartice u sebi imaju integrisan FM radio prijemnik. 2.4.12 Neprekidni izvori napajanja Neprekidni izvori napajanja (Uninterupted Power Supply – UPS) nisu periferijalni uređaju u pravom smislu reči jer se prako njih ne vrši komunikacija računara sa okolinom. Namenjeni su da napajaju računar električnom energijom u slučaju nestanka struje i da štite računar od nastabilnosti napajanja iz gradske elektroenergetske mreže. Glavna karakteristika ovih izvora je njihov kapacitet, tj. koliku zalihu električne energije čuvaju u sebi. Ovaj kapacitet se izražava u voltamperima (VA).
3
Operativni sistem Windows 95
Pre nego što krenemo u upoznavanje rada u Windows 98 okruženju upoznajmo se sa nejim najbitnijim osobinama danas najpopularnijeg operatvnog sistema.
3.1 Bitne karakteristike Windows-a 95 Windows 95 donosi brojna uanpređenja čiji je cilj da upotrebu računara maksimalno pojednostavi i omogući njihov ulazak u najširi krug neprofesionalaca, tj. ljudi koji računarima ne žele da se bave – već da ih koriste kako bi olakšali obavljanje svojih svakodnevnih aktivnosti i rešili neke probleme, a da sebi ne naprave nove.
Windows 98
14
3.1.1 Grafičko radno okruženje Cilj uvođenja grafičkog radnog okruženja je obezbediti što logičniji, jednostavniji i prirodniji izgled i upotrebu pojedinih elemenata. Osnovna uloga operativnog sistema je da bude prevodilac između čoveka i mašine, što razumljiviji čoveku, a što efikasniji prema spletu digitalne elektronike i precizne mehanike koja sačinjava računar. Dizajneri su novim izgledom pokušali da reše zadatak što prirodnijeg predstavljanja računarskih resursa korisniku na jednostavan način. Rešenje koje je ponuđeno predstavlja rezultat obimnih istraživanja i ispitivanja velikog broja uzoraka iz raznovrsnih ciljnih grupa korisnika.
3.1.2 Objektna orijentacija Windows 95 je baziran na objektima, koji su unificiran način predstavljanja svih elemenata računara i računarskih programa. Umesto da se različitim komponentama pristupa na potpuno svojstven način, objekti su pokušaj pronalaženja što više zajedničkih karakteristika i što šireg uniformisanja načina manipulacije svim elementima. Na primer, zajednička osobina svih mogućih elemenata je da imaju svoje ime i, kao proizvod toga, sopstvenu grafičku prezentaciju ili simbol. Dakle, zašto se ne bi nazivima i grafičkim simbolima rukovalo uvek na isti način, nezavisno o kakvom objektu se radi? Još jedna zajednička osobina koju imaju svi objekti – da imaju neke osobine. Uvid u te osobine i njihovo podešavanje se takođe može izvoditi uvek na isti način bez obzira što se one bitno različite i usko vezane za tip objekta koji je konkretno u pitanju. Uz ovakav pritup se bitno smanjuje količina informavija koju čovek mora da memoriše da bi koristio računar.
3.1.3 Produženi nazivi datoteka Nazivi koji se mogu davati fajlovima i direktorijumima nisu više ograničene na svega 8 slova i tri slova ekstenzije. Korisnik nemmora više da smišlja i pamti imena tipa mesizvjl već fajl može nazvati sasvim normalno i očigledno Mesečni izveštaj za juli. Opravdanje za kratke nazive je nekada postojalo jer su komande ukucavane, pa je unos dugog imena bio naporan i podložan greškama. Danas se elementi komandi biraju sa liste ili pokazivanjem na njihove grafičke simbole, tako da je u praksi potrebno ukucavati ih samo jedanput – prilikom kreiranja.
3.1.4 Pokazivački fajlovi Da bi se brzo i efikasno radilo, potrebni objekti treba da budu uvek pri ruci, gde god da se potreba z anjima ukaže. Lista članova kolektiva je potrebna i tamo gde se pripremaju izveštaji o platama, pri planiranju zaduženja, u prijavnoj službi... Kopirati neku datoteku na mnogo mesta je najpre neracionalno, a uz to treba voditi računa o ažurnosti i tekućoj verziji. Windows 95 uvodi koncept pokazivačkih fajlove (eng. shortcuts) koji su kratki i zauzimaju malo resursa a postupke preduzete nad njima transparentno preusmeravaju ka objektu na koji ukazuju. Ovi fajlovi su neka vrsta virtuelnih objekata na koji pokazuju i omogućavaju da se obezbedi dostupnost na svim mestima na kojima je to potrebno.
3.1.5 Grafička prezentacija sistema Komponente i uređaji od kojih se računar sastoji su dobili logičnu hijerarhijsku prezentaciju u obliku My Computer (moj računar) objektu. On sadrži sve diskove, štampače, kontrolni panel za podešavanje, mrežne servise itd. Sadržaj ovog objekta su novi objekti koji se dalje mogu otvarati, njihove osobine se mogu pregledati, podešavati i slično. Preduzimanje akcija Windows 95 kreće sa jedinstvenog, centralizovanog i uvek dostupnog mesta – dugmeta sa natpisom Start. Ovim dugmetom se pokreću sve instalirane aplikacije (programi), kreće u razna podešavanja sistema, zahteva pronalaženje podataka ili traži upustva (Help).
3.1.6 Instalacija uređaja i programa Uvođenjem tehnologije Plug & Play (utakni i pokreni) za automatsko prepozanvanje i konfiguraciju računarskih komponenti koje obavlja sam sistem treba da uprosti postupak instalacije tih računarskih komponenti i uređaja. Taj postupak je do sada zahtevao veliku stručnost i pozanvanje digitalne elektronike, računarske arhitekture, upućenost u raspodelu računarskih resursa... ukratko, bio je to posao za profesionalca. Predviđen je poseban modul operativnog sistema iz koga se vrši intalacija softvera. Sam softver obezbeđuje automatizovane procedure za izvođenje instalacije i deinstalacije programa. To znači da se proširivanje sistema novim programima obavlja po unificiranom postupku, a njihovo uklanjanje jednostavno i potpuno automatski, bez ostavljanja tragova i nepotrebnog zauzimanja resursa.
3.1.7 Multitasking (istovremeni rad više programa) Personalni računar u najvećem broju slučajeva ima samo jedan procesor, a windows može da izvršava više programa istovremeno. Ova “kontradikcija” se rešava puštanjem svake od aktivnih aplikacija da koristi procesor neko kratko
Windows 98
15
vreme a onda prelaženjem na sledeću. Ukolliko s eove izmene odvijaju dovoljno brzo (više desetina puta u sekundi) korisnik ima utisak da sve aplikacije rade istovremeno.
3.1.8 Jaka podrška računarskom povezivanju Personalni računari su ekonomično i vrlo fleksibilno rešenje za informacioni sistem. Jedini nedostatak jenjihova rascepkanost i izolivanost, a to se rešava povezivanjem u računarske mreže. Windows 95 ima ugrađenu izvanrednu podršku z apovezivanje računara na razne načine. Mogu se koristiti ethernet i druge mrežne topologije, ali se povezivanje može obavljati i modemskim vezama preko telefonskih linija. Unutar Windows 95 mreža obezbeđen je veliki broj lepo urađenih mrežnih servisa mao što su zajednički pristup diskovima, štampačima, faks uređajima, razmena elektronske pošte i poruka, korišćenje zajedničkih podataka, saradnja timova, itd. Pored toga, Windows 95 radne stanice se lako uključuju u mreže zasnovane na nekom drugom operativnom sistemu (Novell Netware, Unix, Windows NT). Obezbeđena j eposrška i globalnom povezivanju preko svetske Internet mreže u koju je trenutno uključeno više desetine miliona korisnika. Istovremeno sa izdavanjem Windows 95 operativnog sistema, fima Microsoft je pustila u rad svoju globalnu mrežu, Microsoft Network (MSN), koja je u potpunosti podržana na nivou operativnog sistema.
3.1.9 Multimedijalni pristup podacima Sa povećanjem moći računara oni prestaju da budu ograničeni samo na rad sa teskstom i grafikom. Uvode se i neke druge tahnologije prezentacije informacija kao što je zvuk, video snimci, animacije... što se popularno naziva multimedijom. Podrška ovakvim tehnologijama je u Windows 95 ugrađena bolje nego ikada ranije. Obezbeđena je i podrška z apriključivanje najrazličitijih modela multimedijalnih dodataka i adaptera (audio kartice, CD-ROM uređaja, video kartice za obradu analognih video signala itd.), a u samom paketu su prisutne razne aplikacije z aprikaz i obradu multimedijalnih podataka. Sve ovo treba da obezbedi mnogo bogatiu prezentaciju podataka pripremanih u računarima i njegovo prirodnije korišćenje za automatizovano, bolje i lakše obavlja.
4 Način rada pod Windows 95 Osnovna ideja operativnih sistema koji su grafčki orijentisani j ešto prirodnija upotreba računara. Glavni cilj je koristiti računar na vizuelno jasan način, sledeći ligiku upotrebe raznih drugih predmeta i alatki iz svakodnevnog života. Pošto je veza računara sa korisnikom virtualna, tj. računar se korisniku obraća preko veštački generisanih objekata na ekranu monitora, cilj je da ti objekti budu stilizovani tako da njihova upotreba bude jasna i logična, a da ipak nisu opterećeni suvičnim detaljima koji bi usporili rad računara. Komande koje korisnik upućuje računaru treba da se unose na “pokazivački” način koji se koristi i u stvarnom svetu. Zbog toga je izmišljen miš, jednostavan pokazivački uređaj na kome je zasnovan dobar deo upravljanja Windows 95 operativnim sistemom. Drugi uređaj koji se koristi za komandovanje je tastatura, neophodna za unošenje tekstova, brojnih podataka i slično, pa je urađena ekvivalentni pisaćoj mašini i koristi se na sličan način, gde god je to pogodno. NAPOMENA: Skoro sve akcije u Windows 95 mogu da se izvedu kako mišem tako i tastaturom. Naravno, ne može se lako crtati tastaturom ili unositi tekst mišem, ali izbor komandi je moguć n aoba načina, pri čemu treba birati onaj koji je u konkretnom slučaju lakši.
5 RAD SA PROGRAMIMA Svaki program je poseban, ima posebnu namenu i rad sa njim je različit u odnosu na druge programe. Postoje samo neke uobičajene norme za korišćenje pojedinih tastera na tastaturi. Windows programi, naprotiv liče veoma jedan na drugi zato što sam operativni sistem nudi standardne elemente za interakciju s korisnikom,a programi samo koriste njegove usluge. Svi programi na disku predstavljeni su kao sličice (ikonice) sa njihovim imenom ispisanim ispod. Aktiviraju se dvostrukim klikom miša na ikonu. Dijalog prozori: aplikacije se obično izvršavaju u jednom prozoru, ali za potrebe raznih unosa podataka koriste se i dodatni dijalog prozori. Obično se sastoje od serije kontrola i lista iz kojih korisnik bira i podešava raznovrsne opcije. Interakcija korisnika i programa se vrši preko specijalnih grafičkih elemenata (tzv.kontrola) koji na različit način omogućavaju da korisnik unosi ili prihvata podatke dok radi sa programom.
6
Operativni sistem Windows 95
Pre nego što krenemo u upoznavanje rada u Windows 98 okruženju upoznajmo se sa nejim najbitnijim osobinama danas najpopularnijeg operatvnog sistema.
Windows 98
16
6.1 Bitne karakteristike Windows-a 95 Windows 95 donosi brojna uanpređenja čiji je cilj da upotrebu računara maksimalno pojednostavi i omogući njihov ulazak u najširi krug neprofesionalaca, tj. ljudi koji računarima ne žele da se bave – već da ih koriste kako bi olakšali obavljanje svojih svakodnevnih aktivnosti i rešili neke probleme, a da sebi ne naprave nove.
6.1.1 Grafičko radno okruženje Cilj uvođenja grafičkog radnog okruženja je obezbediti što logičniji, jednostavniji i prirodniji izgled i upotrebu pojedinih elemenata. Osnovna uloga operativnog sistema je da bude prevodilac između čoveka i mašine, što razumljiviji čoveku, a što efikasniji prema spletu digitalne elektronike i precizne mehanike koja sačinjava računar. Dizajneri su novim izgledom pokušali da reše zadatak što prirodnijeg predstavljanja računarskih resursa korisniku na jednostavan način. Rešenje koje je ponuđeno predstavlja rezultat obimnih istraživanja i ispitivanja velikog broja uzoraka iz raznovrsnih ciljnih grupa korisnika.
6.1.2 Objektna orijentacija Windows 95 je baziran na objektima, koji su unificiran način predstavljanja svih elemenata računara i računarskih programa. Umesto da se različitim komponentama pristupa na potpuno svojstven način, objekti su pokušaj pronalaženja što više zajedničkih karakteristika i što šireg uniformisanja načina manipulacije svim elementima. Na primer, zajednička osobina svih mogućih elemenata je da imaju svoje ime i, kao proizvod toga, sopstvenu grafičku prezentaciju ili simbol. Dakle, zašto se ne bi nazivima i grafičkim simbolima rukovalo uvek na isti način, nezavisno o kakvom objektu se radi? Još jedna zajednička osobina koju imaju svi objekti – da imaju neke osobine. Uvid u te osobine i njihovo podešavanje se takođe može izvoditi uvek na isti način bez obzira što se one bitno različite i usko vezane za tip objekta koji je konkretno u pitanju. Uz ovakav pritup se bitno smanjuje količina informavija koju čovek mora da memoriše da bi koristio računar.
6.1.3 Produženi nazivi datoteka Nazivi koji se mogu davati fajlovima i direktorijumima nisu više ograničene na svega 8 slova i tri slova ekstenzije. Korisnik ne mora više da smišlja i pamti imena tipa mesizvjl već fajl može nazvati sasvim normalno i očigledno Mesečni izveštaj za juli. Opravdanje za kratke nazive je nekada postojalo jer su komande ukucavane, pa je unos dugog imena bio naporan i podložan greškama. Danas se elementi komandi biraju sa liste ili pokazivanjem na njihove grafičke simbole, tako da je u praksi potrebno ukucavati ih samo jedanput – prilikom kreiranja.
6.1.4 Pokazivački fajlovi Da bi se brzo i efikasno radilo, potrebni objekti treba da budu uvek pri ruci, gde god da se potreba z anjima ukaže. Lista članova kolektiva je potrebna i tamo gde se pripremaju izveštaji o platama, pri planiranju zaduženja, u prijavnoj službi... Kopirati neku datoteku na mnogo mesta je najpre neracionalno, a uz to treba voditi računa o ažurnosti i tekućoj verziji. Windows 95 uvodi koncept pokazivačkih fajlove (eng. shortcuts) koji su kratki i zauzimaju malo resursa a postupke preduzete nad njima transparentno preusmeravaju ka objektu na koji ukazuju. Ovi fajlovi su neka vrsta virtuelnih objekata na koji pokazuju i omogućavaju da se obezbedi dostupnost na svim mestima na kojima je to potrebno.
6.1.5 Grafička prezentacija sistema Komponente i uređaji od kojih se računar sastoji su dobili logičnu hijerarhijsku prezentaciju u obliku My Computer (moj računar) objektu. On sadrži sve diskove, štampače, kontrolni panel za podešavanje, mrežne servise itd. Sadržaj ovog objekta su novi objekti koji se dalje mogu otvarati, njihove osobine se mogu pregledati, podešavati i slično. Preduzimanje akcija Windows 95 kreće sa jedinstvenog, centralizovanog i uvek dostupnog mesta – dugmeta sa natpisom Start. Ovim dugmetom se pokreću sve instalirane aplikacije (programi), kreće u razna podešavanja sistema, zahteva pronalaženje podataka ili traži upustva (Help).
6.1.6 Instalacija uređaja i programa Uvođenjem tehnologije Plug & Play (utakni i pokreni) za automatsko prepozanvanje i konfiguraciju računarskih komponenti koje obavlja sam sistem treba da uprosti postupak instalacije tih računarskih komponenti i uređaja. Taj postupak je do sada zahtevao veliku stručnost i pozanvanje digitalne elektronike, računarske arhitekture, upućenost u raspodelu računarskih resursa... ukratko, bio je to posao za profesionalca. Predviđen je poseban modul operativnog sistema iz koga se vrši intalacija softvera. Sam softver obezbeđuje automatizovane procedure za izvođenje instalacije i deinstalacije programa. To znači da se proširivanje sistema novim
Windows 98
17
programima obavlja po unificiranom postupku, a njihovo uklanjanje jednostavno i potpuno automatski, bez ostavljanja tragova i nepotrebnog zauzimanja resursa.
6.1.7 Multitasking (istovremeni rad više programa) Personalni računar u najvećem broju slučajeva ima samo jedan procesor, a windows može da izvršava više programa istovremeno. Ova “kontradikcija” se rešava puštanjem svake od aktivnih aplikacija da koristi procesor neko kratko vreme a onda prelaženjem na sledeću. Ukolliko s eove izmene odvijaju dovoljno brzo (više desetina puta u sekundi) korisnik ima utisak da sve aplikacije rade istovremeno.
6.1.8 Jaka podrška računarskom povezivanju Personalni računari su ekonomično i vrlo fleksibilno rešenje za informacioni sistem. Jedini nedostatak jenjihova rascepkanost i izolivanost, a to se rešava povezivanjem u računarske mreže. Windows 95 ima ugrađenu izvanrednu podršku z apovezivanje računara na razne načine. Mogu se koristiti ethernet i druge mrežne topologije, ali se povezivanje može obavljati i modemskim vezama preko telefonskih linija. Unutar Windows 95 mreža obezbeđen je veliki broj lepo urađenih mrežnih servisa mao što su zajednički pristup diskovima, štampačima, faks uređajima, razmena elektronske pošte i poruka, korišćenje zajedničkih podataka, saradnja timova, itd. Pored toga, Windows 95 radne stanice se lako uključuju u mreže zasnovane na nekom drugom operativnom sistemu (Novell Netware, Unix, Windows NT). Obezbeđena j eposrška i globalnom povezivanju preko svetske Internet mreže u koju je trenutno uključeno više desetine miliona korisnika. Istovremeno sa izdavanjem Windows 95 operativnog sistema, fima Microsoft je pustila u rad svoju globalnu mrežu, Microsoft Network (MSN), koja je u potpunosti podržana na nivou operativnog sistema.
6.1.9 Multimedijalni pristup podacima Sa povećanjem moći računara oni prestaju da budu ograničeni samo na rad sa teskstom i grafikom. Uvode se i neke druge tahnologije prezentacije informacija kao što je zvuk, video snimci, animacije... što se popularno naziva multimedijom. Podrška ovakvim tehnologijama je u Windows 95 ugrađena bolje nego ikada ranije. Obezbeđena je i podrška z apriključivanje najrazličitijih modela multimedijalnih dodataka i adaptera (audio kartice, CD-ROM uređaja, video kartice za obradu analognih video signala itd.), a u samom paketu su prisutne razne aplikacije z aprikaz i obradu multimedijalnih podataka. Sve ovo treba da obezbedi mnogo bogatiu prezentaciju podataka pripremanih u računarima i njegovo prirodnije korišćenje za automatizovano, bolje i lakše obavlja.
7 Način rada pod Windows 95 Osnovna ideja operativnih sistema koji su grafčki orijentisani j ešto prirodnija upotreba računara. Glavni cilj je koristiti računar na vizuelno jasan način, sledeći ligiku upotrebe raznih drugih predmeta i alatki iz svakodnevnog života. Pošto je veza računara sa korisnikom virtualna, tj. računar se korisniku obraća preko veštački generisanih objekata na ekranu monitora, cilj je da ti objekti budu stilizovani tako da njihova upotreba bude jasna i logična, a da ipak nisu opterećeni suvičnim detaljima koji bi usporili rad računara. Komande koje korisnik upućuje računaru treba da se unose na “pokazivački” način koji se koristi i u stvarnom svetu. Zbog toga je izmišljen miš, jednostavan pokazivački uređaj na kome je zasnovan dobar deo upravljanja Windows 95 operativnim sistemom. Drugi uređaj koji se koristi za komandovanje je tastatura, neophodna za unošenje tekstova, brojnih podataka i slično, pa je urađena ekvivalentni pisaćoj mašini i koristi se na sličan način, gde god je to pogodno. NAPOMENA: Skoro sve akcije u Windows 95 mogu da se izvedu kako mišem tako i tastaturom. Naravno, ne može se lako crtati tastaturom ili unositi tekst mišem, ali izbor komandi je moguć n aoba načina, pri čemu treba birati onaj koji je u konkretnom slučaju lakši.
8 RAD SA PROGRAMIMA Svaki program je poseban, ima posebnu namenu i rad sa njim je različit u odnosu na druge programe. Postoje samo neke uobičajene norme za korišćenje pojedinih tastera na tastaturi. Windows programi, naprotiv liče veoma jedan na drugi zato što sam operativni sistem nudi standardne elemente za interakciju s korisnikom,a programi samo koriste njegove usluge. Svi programi na disku predstavljeni su kao sličice (ikonice) sa njihovim imenom ispisanim ispod. Aktiviraju se dvostrukim klikom miša na ikonu.
Windows 98
18
Dijalog prozori: aplikacije se obično izvršavaju u jednom prozoru, ali za potrebe raznih unosa podataka koriste se i dodatni dijalog prozori. Obično se sastoje od serije kontrola i lista iz kojih korisnik bira i podešava raznovrsne opcije. Interakcija korisnika i programa se vrši preko specijalnih grafičkih elemenata (tzv.kontrola) koji na različit način omogućavaju da korisnik unosi ili prihvata podatke dok radi sa programom.
9
Prvi Windows 95 koraci 9.1 Pokretanje programa
9.1.1 Uključivanje računara: Prilikom startovanja PC računara potrbno je prvo priključiti monitor, štampač i sistemsku jedinicu, dok sam računar preuzima odgovornost za ostale komponente. Potrebno je provesti sledeću proceduru: • Izvaditi flopi disketu iz flopi jedinice. • Pregledajte da li ste priključili sve delove računara • Priključite računar na napajanje. • Uključite monitor-na ekranu će se pojaviti poruke prilikom uklj.računara. • Uključite sistemsku jedinicu računara ( POWER) • Po potrebi uključite štampač • Sačekati da se pojavi DESKTOP (radna površina). Kada se startuje računar, on izvršava niz testova kako bi proverio da li svi njegovi delovi pravilno rade. Tokom tog procesa možemo čuti kako se oglašava flopi disk i videti kako se na flopi jedinici pali i gasi lampica, isto tako monitor prikazuje određeni tekst koji pokazuje proces upunjavanja drajvera ( Drajveri su programi koji pokazuju računaru na koji i kakav način da sarađuje sa mišem, zvučnom karticom, CD-ROM jedinicom i drugim uređajima). Šta ćemo sve videti na ekranu prilikom startovanja računara, u velikoj meri zavisi od toga kako je konfigurisan sam računar. 9.1.2
ISKLJUČIVANJE RAČUNARA:
9.1.2.1 Izlazak iz programa Pošto je rezultat rada snimljen, možemo završiti rad programa, odnosno “izaći iz aplikacije”: • Klik na dugme sa krstićem u gornjem desnom uglu prozora • Dvostruk klik na sličicu aplikacije u gornjem levom uglu prozora. • Izborom komande Close iz kontrolne liste, • Komandom File->Exit, • Pritiskom na Alt+F4, • Klikom desnim tasterom miša na dugme aplikacije u taskbar delu i izborom opcije Close, • Pozivom Task Managera kombinacijom Ctrl+Alt+Del, izborom apliakcije sa liste i komandom End Task. Ovaj metod se primenjuje samo u krajnjem slučaju, ako je aplikacija otkazala poslušnost, pošto može da dovede do gubitka obrađivanih podataka. 9.1.3 Izlazak iz Windows-a Odaberite START / SHUT DOWN. Ekran će se lagano zatamniti i biće ponuđeno više mogućnosti. • SHUT down the computer- vrši pripremu za isključivanje računara • RESTART the computer- izvodi restartovanje, odnosno obaranje operativnog sistema i njegovo ponovno startovanje sa diska • RESTART the computer in MS-DOS mode- izaziva prelaz iz grafičkog okruženja u DOS • CLOSE all programs and log on as a different user- vrši restart operativnog sistema, uz mogućnosti prijavljivanja drugog korisnika za rad u mreži • Pritisnite YES. Na ekranu će se pojaviti slika sa molbom da sačekate dok se računar pripremi za isključivanje, (PLEASE wait while your computer shuts down)
Windows 98
19
• Kada završi pripreme ispisaće text na crnoj podlozi (IT s now safe to turn off your computer) da je postalo bezbedno da ugasite računar, • Isključite na računaru dugme POWER a zatim i dugme na monitoru i štampač ako je bio uključen. Operativni sistemi namenjeni izvršavanju više aplikacija i procesa istovremeno (ponekad od strane više korisnika) zahtevaju propisnu proceduru isključivanja računara ( za razliku od DOS-a), pod Windows 98 se ne sme jednostavno ugasiti ili resetovati računar! Razne aplikacije tokom rada drže otvorene priručne datoteke za smeštanje tekućih podataka. Propisnim izlaskom iz aplikacija sve datoteke se zatvaraju a privremene uklanjaju sa diska. Zbog svega toga pre gašenja računara mora da se sprovede propisana procedura regularnog izlaska iz aplikacija, koja se u praksi svodi na zadavanje komande Start->Shut Down... sa Taskbar komandne linije. Pojaviće se dijalog kao na slici, iz koga može da se izabere jedan od četiri načina za izlazak iz Windows 95: • Close all programs and log on as a different user takođe vrši restart operativnog sistema, uz mogućnosti prijavljivanja drugog korisnika za rad u mreži. Pošto se izabere jedna od četiri ponuđene opcije i klikne na dugme Yes, počinje Shut Down procedura koja najpre proziva sve aktivne aplikacije i upućuje im zahtev da završne sa radom i uklone se. Ukoliko neka od njih zahteva intervenciju korisnika pre isključenja (recimo postoje podaci koji nisu snimljeni), biće prikazan odgovarajući dijalog. Potom se prazne memorijski baferi, sve se beleži na disk, zatvaraju se otvorene datoteke i izvršavaju ostale pripreme za završetak rada. Za to vreme na ekranu stoji poruka da sačeka dok posao ne bude završen (Please wait while your computer shuts down). Najzad se poajvljuje poruka It’s now safe to turn off your computer, koja znači da se računar može bezbedno isključiti.
9.1.4 Osnovni izgled ekrana Ekran je u Windows 95 podeljen na dva osnovna dela. Najveći deo predstavlja radnu površinu (desktop) na kojoj se odvijaju sve aktivnosti programa. Drugi deo je mnogo manji i nalazi se obično na dnu ekrana. On se zove taskbar (paleta sa poslovima) i predstavlja liniju sa koje se pokreću aplikacije, prelazi iz jedne u drugu, prikazuje status rada i drugo. 9.2 Radna površina -desktop Desktop j e osnovna radn apovršina na kojoj se odvijaju aplikacije. Može se posmatrati kao obična pozadina svih ostalih objekata na ekranu, ali desktop predstavlja mnogo više od toga. To je objekat sa svojim osobinama, koje se mogu prilagođavati potrebama i na sebi može “držati” razne druge objekte u obliku grafičkih simbola, ikona ili otvorenih prozore u kojima se zadaju komande aplikaciji i ispisuju rezulatati njenog rada. Objekti koji se mogu naći na desktopu su ikone aplikacija (ili njihovi prozori kada su aktivne), datoteka, kataloga (folders – naziv za direktorijume), zatim pokazivači na njih , pokazivači na uređaje, mreže i drugi. Međutim, ono što se vidi na desktopu je samo “vrh ledenog brega”, jer se na njemu ne drže svi objekti koji postoje u računaru, već samo neki od njih koji su najčešće potrebni. U računaru može biti na stotine programa i datoteka, pa bi desktop bio prepunjen i nepregledan ako bi se sve postavljalo na njega. Uostalom, nikada ne držimo na stolu sav kacelarijski materijal, već ponešto odložimo i u fioke dok nam ne zatreba. Pošto uključite računar na ekranu će se pojaviti : • DESKTOP-radna površina na kojoj se odvijaju sve aktivnosti aplikacija, na njoj se nalaze ikonice, datoteke (najčešće korišćeni objekti). • IKONICE-sličice, (minijaturni grafički simboli), slike koje prezentuju programe, datoteke, o štampaču i računaru. Najbitnije ikonice My computer i recycle bin, otvaraju se dvostrukim klikom miša. • My computer-ikona, sadrži sve elemente koji su delovi PC, izabiranjem ove ikone (dvostruki klik) otvara se prozor u kojem su prikazani svi sastavni elementi vašeg računara.
Windows 98
20
• Recycle bin- kanta za otpatke / trash can / u koju se pohranjuju podaci koji se odbacuju i koje želimo ukloniti. • Network Neighbord-prikazuje se kada je vaš računar povezan u mrežu. Aktiviranjem omogućava da vidimo koji su sve računari I elementi povezani u mrežu. • Inbox-pojavljuje se kada aktivan Microsoft Exchange, a koristi se za dobijanje informacija od različitih informacionih servisa: (Compuserve, elektronska pošta ili MS Fax softver). • My Briefcase-omogućava ažuriranje datoteka koje su prisutne u računaru 9.2.1 Taskbar Kontrolna tabla sa koje se pokreću aplikacije, prelazi iz jedne u drugu, dobija status programa i slično. Inicijalno se nalazi u dnu ekrana i uvek je vidljiv, jer se postavlja iznad svih aktivnih prozora i aplikacija. Sastoji se od tri osnovna segmenta: • START-taster u donjem levom uglu, preko koga se pokreću sve instalirane aplikacije i zadaju razne sistemske komande. Otvara meni koji sadrži komande i programe • DUGME (ili više njih) desno od START, centralni deo taskbara koji je rezervisan za tastere aktivnih aplikacija, i omogućava da se jednostavnim klikom na taster odgovarajuća aplikacija pozove u prednji plan. (kao birač kanala na televizoru). Može da stane puno tastera ali se smanjuje veličina tastera (imaju tooltips). • Sistray - statusno polje u desnom uglu linije gde se može nalaziti časovnik (ukoliko naciljate sat i sačekate malo pojaviće se i datum), komanda za podešavanje jačine zvuka (sličica zvučnika), komanda za praćenje toka štampanja (sličica štampača koja se pojavi kada je štampanje u toku), simbol za izbor aktivnog jezika (plavo polje) itd. • Pokazivač miša- najčešće je prikazan strelicom, koristi se za izabiranje elemenata, komandi i objekata na koji korisnik želi da primeni akciju. 9.3 Upotreba miša Rad mišem: Miš je računarska komponenta koja se koristi za brzo pomeranje kurzora (miša) po ekranu, za izbor komandi i opcija u meniju. Pokazivač miša sledi akciju koju vrši miš tj pomerajte miša kako biste pomerali pokazivač miša. Miševi večinom imaju dva tastera, neki imaju tri, a neki egzotični modeli za saobraćajne inženjere imaju više od 32. Window sluša pritiske koji dolaze od desnog i od levog tastera miša (najviše se upotrebljava). Miš u sebi sadrži kuglicu. Pomeranjem miša po stolu, kugla dodiruje elektronske senzore. Senzori registruju kretanje miša i šalju informaciju računaru. Kada pomerate miša, vi vidite strelicu ili pokazivač, kako se simultano pomera preko ekrana računara. Strelica miša menja oblik, zavisno od toga šta pokazuje u windowsu. Kada promeni oblik, vi znate da je spremna da izvrši zadatak. Kada čujete da neko kaže ¨Pritisnite taster miša¨ izostavljen je važan detalj ¨Otpusti taster miša pošto ga pritisneš¨ Pojam Pritisnuti jednom upotrebljavamo kada odabiramo (selecting) nešto u Windowsu a pojam Pritisnuti dvaputa kada smo zadovoljni odabirom i želimo da to prikažemo na ekranu ili da se radnja odmah sprovede. Kada vam neko kaže da pritisnete nešto u Windowsu, to gotovo sigurno znači da to nešto treba da izaberete pritiskom na levi taster miša. Korisnici su većinom dešnjaci i njihov kažiprst obično počiva na levom tasteru miša radi lakšeg ciljanja. Ako pokažete na nešto i pritisnete desni taster miša, obično otvarate tajni, skriveni pomoćni meni sa dodatnim opcijama. Možete i da držite pritisnut desni taster miša dok folder povlačite po ekranu. Windows otvara meni koji vas pita da li ste sigurni da želite folder da premestite na to mesto. Ako držite levi taster miša dok povlačite folder Windows ne pita već jednostavno premesti
Windows 98
21
CILJANJE: (pokazivanje)- da biste pokazali na određeni element na ekranu potrebno je pomerati miša po podlozi, sve dok se pokazivač miša (vrh strelice) ne postavi na željenu lokaciju na ekranu. Najbitniji deo strelice je njen vrh-njime pokazujete ono čime ćete raditi. Vežba: Pomerajte miša i posmatrajte kako se strelica pomera po ekranu. Obratiti pažnju na pravilno i nepravilno držanje miša KLIK: (pritisak levog ili desnog tastera miša)- Kada naciljamo određenu stavku moramo saopštiti računaru da je baš to naša stavka sa kojom ćemo raditi a zatim pritisnemo na trenutak levi taster miša. Računar misli da ciljanje još traje dok ne kliknemo na stavku. Levi taster miša se mnogo češće koristi nego desni. DESNI KLIK: kada naciljamo određeni objekat, a onda kliknemo desnim tasterom miša, po pravilu dobijamo neki meni, koji odgovara najčešćim operacijama nad objektom. DUPLI KLIK: kada bez pomeranja miša dva puta uzastopce, u kratkom vremenskom razmaku, pritisnemo levi taster miša. Najčešće otvaramo ono što smo prethodno naciljali. Napomena za rad sa mišem: • Držite mirno miša dok vršite klik. Naime, ukoliko pomerate miša (pokazivač miša) dok vršite klik, vi zapravo pomerate pokazivač miša sa elementa koji treba da bude izabran. • Kliknite da biste izabrali određeni element. Dvostruko kliknite da biste aktivirali komandu ili akciju. Ako kliknete na određeni element, vi ste ga zapravo izabrali, ali niste aktivirali komandu ili akciju. Ako želite izvršiti komandu napravite dvostruki klik • Brzo uradite dvostruki klik. Dva klika ne predstavljaju dvostruki klik. Ukoliko izvršite spori dvostruki klik, izvršićete samo izbor elementa dvaput, a ne akciju dvostrukog klika. O mišu kao uređaju bilo je nekoliko reči u delu teksta o hardveru, tako da ćemo se ovde koncentrisati na upotrebu tog uređaja. Navešćemo osnovne zahvate koji se izvode mišem: • pomeranje pokazivača: pokazivač miša je na ekranu prikazan u obliku strelice i služi operativnom sistemu kao indikacija objekta na koji korisnik želi da primeni neku akciju. Precizno pozicioniranje pokazivača je dakle, od vitalnog značaja za pravilnu interpretaciju komande od strane računara. Pomeranje pokazivača se izvodi pomeranjem miša po površini stola u četiri osnovna smera napred-nazad (što se na ekranu prevodi u gore-dole) i levo-desno, kao i kombinacija ovih smerova (pomeranje ukoso). Ove pokrete softver prevodi u analogna pomeranja strelice na ekranu, a brzina pomeranja zavisi od brzine kretanja miša i podešene osetljivosti. • izbor objekta ili klik: izvodi se kratkim pritiskom i otpuštanjem levog tastera miša. Ova akcija deluje isključivo na objekat iznad koga se trenutno nalazi pokazivač (preciznije: sam vrh strelice). Zavisno od vrste objekta i konteksta u kome se klik izvodi, rezultat može biti dovođenje objekta u fokus, pokretanje komande ili izbor opcije sa liste, “pritiskanje” nacrtanog dugmeta i slično. Levo dugme je, dakle, primarno i koristi se za selektovanje objekata. • Tačka umetanja (insertion point) koja se zove i kursor, određuje mesto od kog počinje tekst, ili na koje se postavlja grafički objekat i ostli elementi prilikom njihovog upisivanja i umetanja. Kursor je dugačak, tanak, pulsirajuđi, vertikalni štapić. • alternativna akcija ili klik desnim tasterom: izvodi se isto kao izbor objekta ali se pitiska desni taster miša. ovom akcijom obično ispisujete pomoćne liste komandi za objekat na kome se trenutno nalazi pokazivač, pa se naziva dugmetom za meni objekta. • aktiviranje objekta ili dvostruki klik: zahvat za nijansu teži od prethodnih, mada će malo prakse ređiti probleme. Izvodi se tako što se levo dugme miša pritisne dva puta uz vrlo malu pauzu između (ispod 1 sekunde). Ukoliko “dvoklik” ne bude dovoljno brz, operativni sistem će ga shvatiti kao dva “obična” klika (dozvoljena pauza se inače može podesiti). Dvostruki klik se najčešće koristi za aktiviranje akcija predstavljenih u obliku ikona. Dakle, jedan klik na ikonu obučno je dovede u fokus, a klik-klik pokreće akciju koju dotična sličica simbolizuje.
Windows 98
22
• prevlačenje objekata: pokazivač miša se slobodno kreće po ekranu, ne utičući na objekte preko kojih prelazi. Međutim, često je potebno neki objekat premestiti, označiti neki širi prostor na ekranu i slično. To se onda izvodi pomeranjem miša uz pritisnuti levi taster (prevlačenje). Pokazivač se dovede na objekat, pritisne se (i ne pušta!) levi taster i pri tome pomera miš. Pokazivač na ekranu onda sa sobom “nosi” zabrani objekat, sve dok se taster na pusti, kada se objekat odvoji od pokazivača i “padne” na desktop. 9.3.1 Kursor Kursor je mala treptava linija koja pokazuje na kom će se mestu u tekstu pojaviti sledeće slovo. Kursor se pojavljuje samo kada je Windows spreman da vi upisujete tekst, brojeve i simbole. Kursor pomerate na novo mesto u dokumentu pomoću kursorskih tastera na tastaturi (tasteri sa strelicama) ili postavite pokazivač miša na mesto na koje želite da premestite kursor i pritisnite taster miša. Pritiskom na taster tab kada radite u tabeli vi prebacujete kursor u sledeće polje tabele ili obrasca. HORIZONTALNA LINIJA; nalazi se odmah iza poslednjeg znaka dokumenta, i oznaka je za kraj dokumenta. 9.3.2 Uređivanje ikona na radnoj površini Ponekada su ikone razbacane posvuda i potrebno ih je srediti: Desnim tasterom miša kliknite u prazan prostor radne površine / iz menija izaberite Arrange Icons / Izaberite kako želite da Windows organizuje ikone: po imenima (Name), tipovima (Type), veličini (Size) ili datumima (Date) Auto Arrange-ikone će na radnoj površini uvek ostati u urednim redovima.
9.3.3
Odvlačenje (pomeranje) ikona
Vežba: Pomeranje ikone: Naciljajte ikonicu (My computer), pritisnite levi taster miša, i ne puštajući ga pomerite miša na željeno mesto, a zatim otpustite taster. Ikonica je promenila mesto i nalazi se gde smo mi želeli.
9.4 Osnovni elementi prozora WINDOW-prozor, pravougaoni prostor koji ima svaka aplikacija. Prozori obezbeđuju pogled na sadržaj koji se krije iza neke ikonice, ili na sadržaj nekog dokumenta. Veličinu i položaj prozora korisnik slobodno podešava. Na ekranu može biti istovremeno otvoreno više prozora. Prozor sa kojim radite je aktivan prozor (plava naslovna linija), a ostali prozori su neaktivni (siva naslovna linija). Windows je operativni sistem u kome se istovremeno može pokrenuti više programa (multitasking). Svaka aplikacija dobija svoj pravougaoni prostor na ekranu koji se naziva prozor (window). Veličinu i položaj tog prozora korisnk slobodno podešava. Važna osobina Windows-a je i jednoobraznost svih aplikacija koje se pod njim izvršavaju. Sam operativni sistem određuje dobrim delom vizuelni izgled aplikacije, pošto pruža usluge prikazivanja njenih elemenata. Zbog toga ćete, pošto ovladate upotebom jednog prozora, vrlo lako koristiti i svaki drugi, naravno uz malo poznavanja engleskog jezika i proučavanje specifičnosti date aplikacije. Na ekranu može bit istovremeno aktivno više prozora. Da bi oni bili jasno razgraničeni, svaki od njih ima naslovnu liniju (title bar) sa nazivom aplikacije (caption) koja se u njemu izvršava (eventualno i nazivom dokumenta koji se trenutno obrađuje ili sličnim podacima). Naslovna linija je i “nosilac” čitavog prozora, odnosno “hvatanjem“ naslova i njegovim prevlačenjem se čitav prozor pomera po ekranu. Dovedete pokazivač miša unutar naslovnog dela (linija u kojoj u ovom slučaju piše Document –1), pritisnite levi taster i, držeči ga pritisnutog, pomerate mišem okvir prozora po ekranu. Kada otpustite taster, ceo prozor će biti premešten na novu lokaciju.
Windows 98
23
9.4.1 Okvir prozora Okvir je tanka linija koja obuhvata prozor. Okvire koristite da biste menjali veličinu prozora. Okvir možete da podebljate ili stanjite pomoću Control Panela . Ivice prozora imaju posebnu ulogu: njihovim prevlačenjem se menjaju dimenzije standardnih prozora. Dovedite pokazivač na neku od horizontalnih ili vertikalnih ivica i njegov oblik će se promeniti u dvostrane strelice, koje pokazuju smer mogućeg prevlačenja. Ukoliko se u tom položaju pritisne levi taster miša i miš pomera, izabrana ivica prati smer pomeranja. Otpuštanjem tastera prozor se skalira na novu veličinu. NAPOMENA: Ne može se menjati veličina svakog prozora. Aplikacije mogu otvarati i prozore fiksne veličine, ukoliko to odgovara njihovoj nameni. Ivice takvih prozora ne mogu se “hvatati” i pomerati. 9.4.2 Ugao prozora Uglovi prozora omogućavaju da se istovremeno menja širina i visina prozora. Uglovi prozora, kao spojevi dve ivice, omogućavaju da se dimenzija prozora istovremeno menja i po horizontali i po vretikali. Posebno je pogodan desni donji ugao prozora koji je i označen malom šrafurom. Dovođenjem pokazivača na šrafuru i prevlačenjem mogu se pomerati dve ivice istovremeno, što važi i za preostala tri ugla na kojima nema šrafure i čije hvatanje zahteva veću preciznost. 9.4.3 Dijalog prozori Većina aplikacija se izvršava u jednom prozoru, ali za potrebe raznih unosa podataka koriste se i dodatni dijalog prozori. U nekim slučajevima to će biti opšti dijalog prozori koje kontroliše sem Windows 98 (izbor datoteke, podešavanje štampača, liste osobina objekata...), što znači da se poslovi iz svih aplikacija obavljaju na isti način. Postoje, naravno, i dijalog prozori specifični za konkretne aplikacije. Dijalog prozori se obično sastoje od serije kontrola i lista iz kojih korisnik bira i podešava opcije. Osnovni elementi dijalog prozora su: • polje za unos teksta (text box) u kome se ukucava neki sadržaj. U polju se mogu koristiti i neke osnovne editorske funkcije. Može biti jednilinijsko ili (ređe) višelinijsko. • komandno dugme (command button) u svemu liči na taster koji se pritisne da bi bila izvedena neka operacija. Tako se i koristi: dovođenjem pokazivača miša na njega i klikom na levi taster miša (ili pritiskom na razmaknicu ili Enter ukoliko je dotično dugme u fokusu što se prepoznaje po isprekidanim linijama oko naziva) dugme se “pritiska” što prati odgovarajuća animacija, a time se i pokreće akcija kojoj je dugme namenjeno na šta upućuje natpis ili simbol na njemu. • kvadratić za čekiranje (check box) koristi se za zadavanje opcija koje imaju samo dva moguća stanja, npr. uključena i isključena. Klikom na kvadratić (ili pritiskom na razmaknicu) opcija se uključuje (čekira) dok je sledeći klik isključuje. • izbor opcije (option button) se koristi kada treba između više mogućih opcija odabrati jednu. Opcija se bira kliktanjem na kružić pored nje (ili kucanjem razmaka ako je u fokusu) čime on postaje aktivan, a pošto u jednom trenutku u datom polju opcija može biti samo jedna aktivna isključuje se automatski ona koja je do tada bila uključena. • lista (list box) sadrži listu mogućih opcija. lista se otvara klikom na strelicu sa desne strane (ili kombinacijom Alt+Down), a potom se odabere neka stavka. • kombinovana lista (combo box) je ista kao prethodna ali je korisniku ostavljena mogućnost da ukuca sopstveni sadržaj pored onog na listi. Dakle, radi se o kombinaciji polja za unos teksta (edit box) i liste (list box). Postoje još neke specijalne vrste lista koja se dobijaju pri lociranju datoteka, kao što je lista za izbor diska (drive list box), direktorijuma (directory list box) i samih datoteka (file list box). posebna vrsta “padajućih” lista su meniji o kojima ćemo detaljnije malo kasnije. Opcije unutar dijalog prozora mogu da se biraju i sa tastature. Ukoliko u nazivu nekoog polja postoji podvučeno slovo, kucanjem tog slova uz pritisnut taster Alt ulazi se u dotično polje. Između pojedinih polja dijalog prozora se kreće pritiskanjem tastera Tab, a unutar lista kurzirima.
Windows 98
24
9.4.4 Pomeranje prozora Vežba: Pomeranje prozora: vrši se odvlačenjem njegove naslovne linije: Otvorite ikonicu My computer, dovedemo pokazivač miša na naslovnu liniju prozora/ pritisnemo levi taster miša i držeći ga pritisnutog, pomeramo okvir prozora po ekranu/ kada otpustimo taster, ceo prozor će biti premešten na novu lokaciju. Windows ne iscrtava ceo prozor dok ga pomerate, jer bi mu to bilo previše zamorno, već samo njegov obris. Tek kada otpustite taster miša prozoru će sadržaj biti potpuno iscrtan. Zatvorite prozor klikom na simbol X u gornjem desnom uglu prozora. 9.4.5 Menjanje veličine prozora Vrši se: odvlačenjem njegovog donjeg desnog ugla. Prozor mora biti aktivan. Vežba: Otvorite ikonicu My Computer. Otvorite Control Panel. Promenite njegovu veličinu tako da se vide samo četiri ikonice. Pokazivač miša dovedemo na neku od horizontalnih ili vertikalnih ivica prozora (oblik pokazivača će se promeniti u dvostranu strelicu, koja pokazuje smer mogućeg povlačenja). Pritisnemo levi taster miša i miš pomeramo, izabrana ivica prati smer pomeranja. Otpuštanjem tastera prozor se skalira na novu veličinu. • Ako ste se predomislili i nećete da menjate veličinu prozora, pritisnite ESC pre nego što otpustite taster miša. • Ne može se menjati veličina svakog prozora. Aplikacije mogu otvarati i prozore fiksnih dimenzija, ukoliko to odgovara njihovoj nameni. Ivice takvih prozora ne mogu se "hvatati" i pomerati. • Uglovi prozora, kao spojevi dve ivice, omogućavaju da se dimenzija prozora istovremeno menja i po horizontali i po vertikali. Posebno je pogodan desni donji ugao prozora, koji je označen malom šrafurom. 9.4.6 Smanjivanje prozora na ikonu: Mišem: • / Izaberite prozor / kliknite na dugme Minimize / ikona prozora će biti smeštena u task baru • / Kliknite na Control meni prozora ( ikona u gornjem levom uglu prozora u redu ispod naslovne linije ) / kliknite na stavku Minimize / ikona prozora će biti smeštena u task baru 9.4.7
Povećavanje prozora na najveću veličinu
Mišem: • / Izaberite prozor / kliknite na dugme Maximize ( kvadrat sa srelicom na gore, u gornjem desnom uglu prozora ) / • / Kliknite na Control meni prozora ( ikona u gornjem levom uglu prozora u redu ispod naslovne linije ) / kliknite na stavku Maximize / 9.4.8 Promena aktivnog prozora Vežba: Promena aktivnog prozora: Otvorite ikonicu My Computer. Otvorite Control Panel. Sada se na radnoj površini nalaze dva prozora, a aktivan je Control Panel. Pomerite prozor Control Panel tako da delimično pokriva prozor My Computer. Klikom u vidljivi deo unutrašnjosti prozora My Computer on postaje aktivni prozor. Primetite kako je prozor kada je postao aktivan "isplivao" na površinu, ispred prozora Control Panel. Zatvorite oba prozora klikom na simbol X. Vežba: Promena pogleda u prozoru pomoću klizača: Kada je sadržaj prozora veći od veličine prozora: U prethodnoj vežbi smanjili smo prozor tako da se vide samo četiri ikonice u njemu. Ostale ikonice možemo gledati i bez promene veličine prozora pomoću horizontalnih i vertikalnih klizača prozora. Upotrebom klizača menjajte pogled na sadržinu prozora Control Panel, tako da vidite i ostale ikone u prozoru. Isprobajte i horizontalni i vertikalni klizač i uočite efekte korišćenja svih delova klizača (dugme klizača, prostor za klizanje, ivična dugmad sa strelicama) Programi i aplikacije: često se za iste stvari koriste oba navedena termina. Međutim, aplikacija je vrsta programa koja omogućava da izvršimo određeni zadatak (kao što je pisanje pisma). Termin programa je mnogo širi. Naime on se odnosi na aplikacije, operativni sistem i okruženje.
Windows 98
25
9.4.9 Ređanje prozora u kaskade ili kao pločice Ponekada su prozori razbacani posvuda i potrebno ih je srediti: Cascade • Desnim tasterom miša kliknite u prazan prostor palete poslova (mesto blizu sata) / Cascade Svi otvoreni prozori se uredno ređaju po ekranu a vide se samo njihove naslovne linije Horizontally, vertically • Desnim tasterom miša kliknite u prazan prostor palete poslova (mesto blizu sata) / Tile (horizontally,vertically) Minimize all windows Desnim tasterom miša kliknite u prazan prostor palete poslova (mesto blizu sata) / Minimize all windows Komande Tile ređaju trenutno otvorene prozore preko ekrana ali tako da svakom daju samo njegovo mesto. Raspoređuje prozore kao pločice u kupatilu. Sve ih vidite ali su premali da bi koristili Napomena: Komande Tile i Cascade raspoređuju samo otvorene prozore. Ne otvaraju prozore koji su trenutno u obliku dugmadi na paleti poslova 9.4.10 Pronalaženje prozora izvan ivice ekrana Program može da bude na ekranu ali da mu je vidljiv veoma mali deo prozora, pritisk na naslovnu liniju nije moguć. Postupite prema sledećem: • Ako možete da vidite bar neki deo naslovne linije prozora, pritisnite i držžite taster miša i povucite prozor nazad u centar • Pritisnite bilo koji deo prozora koji se vidi. Zatim držite pritisnut taster Alt i pritisnite razmaknicu (Space). Otvara se meni, izaberite Move i pojaviće se četvorostrana strelica. Pritiskajte kursorske tastere dok se okvir prozora ne premesti na mesto sa kog ga je lakše dohvatiti i pritisnite Enter.
• • • • •
9.4.11 Zatvaranje prozora: U File meniju programa izaberite komandu Exit. U Control meniju prozora izaberite komandu Close. Dva puta kliknite na ikonu Control menija prozora. Pritisnite kombinaciju tastera ALT + F4 Pritisnite kombinaciju tastera CTRL + F4
9.4.12 Pronalaženje palete poslova Paleta poslova je pomoćnik kome se lako pristupa. Iskoristite je uvek kada imate problema da pronađete prozore ili kada hoćete da očistite radnu povrčinu da biste lakše pronalazili ono što vam je potrebno. Paleta poslova nije na dnu! Držite pritisnut taster Ctrl i pritisnite Esc, pa će se paleta poslova odmah pojaviti 9.4.13 Najčešće korišćene kontrole: • Menu-meni : skup opcija programa, kratkih reči koje aktiviraju pojedine akcije. Kada kliknete mišem na neku od njih, ostvarujete akciju definisanu tom komandom. • Button-taster, na ekranu kvadratići slični dugmadima sa nekom porukom npr.( na tasteru piše "exit", pritiskom na taj taster izaći ćete iz programa. • Edit box-polje za unos teksta ,kraći podaci • List box-otvorena lista,spisak mogućnosti tj kratkih poruka u posebnim redovima od kojih biramo jednu klikom na nju. • Combo box-zatvorena lista, prikazuje se jedna stavka (izabrana), pritiskom na mali taster sa desne strane otvara se cela lista, tako da se može odabrati neka druga stavka. Prozor programa se sastoji
Windows 98
26
od pogodno raspoređenih kontrola, uz pojedine specifične elemente koji zavise od konkretnog programa sa kojim radite. • Dijalog-pomoćni prozor, kada se aktivira neka opcija koja zahteva dodatne podatke ( ili izaberemo opciju koja sadrži tri tačke ...) pojavljuje se dijalog sa potrebnim kontrolama za ovaj poso.Korisnik u dijalogu unese potrebne podatke i potvrdi ili opovrgne unos, nakon čega se dijalog prozor zatvara i rad sa programom se nastavlja. • Dijalog okvir-da korisnik unese ili specificira određene opcije • List box- lista, sadrži pregled mogućih opcija. Lista se otvara klikom na strelicu sa desne strane a potom se bira neka njena stavka. • Drop-down-list; jedan element je vidljiv, biramo strelicom desno. • Text box- polje za unos teksta, omogućavaju unošenje texta, klikom u okvir omogućava nam da u njemu unesemo promene. • Command button- komandni taster, pokreće ili otkazuje komandu koju ste izabrali u dijalog okviru, klik na njemu (ok, cancel, help). • Taster za izlistavanje- proširuje listu izbora • Radio button-Opcijski taster- vrši izbor jedne od više mogućih opcija , Opcija se bira klikom na kružić pored nje, čime se u kružiću pojavljuje tačka. Pošto kod ovog tipa kontrole samo jedna opcija može da bude aktivna, izborom bilo koje druge od njih automatski se isključuje opcija koja je prethodno bila aktivna. • Check box- polje za overu, čekiranje -omogućavaju izbor jedne ili više opcija iz grupe opcija, kvadrat sa V. Klikom na kvadratić opcija se overava (čekira) dok je sledeći klik isključuje. • Prozor- element koji sadrži određene informacije koje se žele dati na uvid korisniku. 9.5 Padajući start meni Klikom na taster START dobijamo padajući start meni: Meniji su pregledno organizovane liste sa komandama čime je korisnik oslobođen obaveze da pamti precizne oblike komandi i njihovih parametara već mu je dovoljno da izabere ono što mu je potrebno sa liste. Kaskadni meni: određene stavke start menija imaju malu strelicu (trouglić) desno od naziva koje označavaju postojanje kaskade (podliste) koje se aktiviraju klikom na stavku ili ako pokazivač zadržimo par sekundi na oznaci stavke (bez klika) računar će sam ponuditi. Sadržaj podliste zavisi od instaliranih programa. • Programs- dovođenjem pokazivača miša na taster prikazuje spisak programa koji se mogu startovati klikom na stavku. • Documents-(dokumenti), dovođenjem pokazivača miša na taster prikazuje listu dokumenata koji su obrađivani u poslednje vreme, a namenjena je brzom pozivanju tih dokumenata. Aktiviraju se klikom na stavku. • Settings- (parametri),dovođenjem pokazivača miša na taster prikazuje i pokreće podešavanje raznih opcija i parametara sistema (control panel, taskbar, printers) • Find- (pronalaženje),dovođenjem pokazivača miša na taster prikazuje i pokreće traženje neke datoteke, dokumenta, fascikli koja se nalazi u kompjuteru • Help- klikom na taster poziva se sistem za davanje upustva (na engleskom), • Run- (pokretanje) klikom na taster prikazuje dijalog u kojem zadajemo naziv programa ili podatke na osnovu kojih pronalazi i pokreće program ili dokument. Pritiskom na dugme Browse možemo pregledati strukturu direktorijuma vašeg PC računara. • Shut down- klikom na taster pokreće se procedura završetka rada na računaru Pod dugmetom Start nalazi se skriven meni koji se otvara pritiskom na desni taster miša. kraći je i ima tri stavke: • Open-otvara dijalog prozor Start Menu koji sadrži sve što se nalazi pod opcijom Programs menija Start • Explorer- otvara dijalog prozor Explorer • Find- otvara dijalog prozor Find:All Files • Play in Winamp
Windows 98
• • 10
27
Enqueue in Winamp AntiViral Toolkit Pro Izgled osnovnog windows prozora u Wordu:
10.1 Startovanje Word-a Odaberite stavku: START / PROGRAM / MICROSOFT WORD Kliknimo na Start dugme, i iz Programs menija odaberitmo Microsoft Word. Kada to uradimo pojaviće se uvodni ekran, a nakon njega i otvoren nov, prazan dokument. 10.1.1 Naslovna linija (title bar) Naslovna linija prikazuje ime trenutno aktivnog programa i datoteke. Naslovna linija može da posluži kao ručica za premeštanje prozora po ekranu. Dvostrukim klikom na naslovnu liniju prozor se smanjuje za pola na ekranu i obratno. • Title bar (naslovna linija), Na samom vrhu je, možemo videti ime dokumenta. Pošto je trenutni dokument prazan i nije bio sniman, tu piše Document1 što je standardna oznaka za takve radove. 10.1.2 Kontrolni meni: U levom gornjem uglu prozora je grafički simbol (ikona) aplikacije koja se u njemu trenutno izvršava. Klikom na taj simbol dobija se lista sa kontrolnim komandama za upravljanje prozorom: • Restore- vraća dimenzije prozora na početne (ukoliko je maksimizovan), • Move- za premeštanje prozora na novu lokaciju • Size- započinje promenu dimenzija prozora, • Minimize- uklanja prozor sa ekrana i smešta aplikaciju u taskbar, • Maximize- uvećava prozor na celu površinu desktopa, • Close- zatvara prozor a aplikacija prestaje sa radom 10.1.3 Kontrolni tasteri Tri kvadrantna tastera u gornjem desnom uglu • Levi taster- crtica pri dnu, uklanja prozor sa ekrana i smešta aplikaciju u taskbar, • Srednji taster- kvadratić, uvećava prozor tako da ispuni čitav ekran, Ponovni klik na isti taster (simbol na njemu se promenio u dva preklopljena kvadrata) vratiće prozoru prethodne dimenzije. • Desni taster- stilizovano slovo X, služi za zatvaranje prozora, korisnik prekida dalji rad programa koji se u tom prozoru izvršava, NAPOMENA: Treba uočiti razliku između minimizovanja i zatvaranja prozora. Kod minimizovanja aplikacija nastavlja da se izvršava, ali je njen prozor privremeno sklonjen sa ekrana, na koji se kasnijom naredbom korisnika može vratiti. Kod zatvaranja se i izvršavanje aplikacija prekida i nema mogućnosti za njen nastavak, već je treba ponovo pokrenuti. U levom gornjem uglu prozora nalazi se grafički simbol aplikacije koja se u njemu izvršava. Klikom na taj simbol dobija se lista sa kontrolnim komandama za upravljanje prozorom, koja sadrži praktično sve komande koje smo upravo opisali. Restore vraća dimenzije prozora na početne, ukoliko je on trenutno maksimizovan, Move, naredbom se prozor premešta na novu lokaciju, Size započinje promenu dimenzije prozora, Minimize uklanja prozor sa ekrana, Maximize ga uvećava na celu površinu desktopa, dok se izborom naredbe Close prozor zatvara i aplikacija u njemu prestaje sa radom (ova važna naredba se može izvesti i direktno sa tastature, pritiskom na Alt+F4). I ovoj listi mogu da se jave i neke dodatne stavke koje zavise od aplikacije.
Windows 98
28
Kod Windowsa se ista stvar obično može postići na nekoliko različitih načina, pa su tako i sve operacije pristupačne i preko tastature. Pritiskom na Alt+Space otvara se lista, kurzorskim tasterima (ili podvučenim slovom) se odabere komanda i potvrdi sa Enter.
10.2
Meni linija (glavni meni)
Menu Line, Ispod naslovne, vidimo liniju koja sadrži sledeće padajuće menije: File, Edit, View, Insert, Format, Tools, Table, Window, i Help. Svaki od ovih menija možemo jednostavno otvoriti tako što ćemo kliknuti levim tasterom miša na njega. Pogledajmo, na primer, File meni. Njegovim otvaranjem dobijamo izbor različitih komandi koje obavljaju različite zadatke.Za sada zatvorimo meni File. Smešten je u drugoj liniji ekrana i omogućava izbor različitih opcija tokom obrađivanja dokumenta. Meniji su pregledno organizovane liste sa komandama čime je korisnik oslobođen obaveze da pamti precizne oblike komandi i njihovih parametara već mu je dovoljno da izabere ono što mu je potrebno sa liste. Meniji se otvaraju klikom na odgovarajući naziv, a zatim se iz liste novim klikom, bira konkretna komanda. • Kaskadni meni: određene stavke menija imaju malu strelicu (trouglić) desno od naziva koje označavaju postojanje kaskade (podliste) koje se aktiviraju klikom na stavku ili ako pokazivač zadržimo par sekundi na oznaci stavke (bez klika) računar će sam ponuditi. Sadržaj podliste zavisi od instaliranih programa. • HOT KEY: kombinacija tastera najpotrebnijih komandi sa tastature (upotreba funkcijskih tastera i modifikatora CTRL i ALT). Ove kombinacije tastera su u menijima naznačene desno od odgovarajuće komande (npr. Snimanje dokumenta se standardno izvodi sa CTRL + S, štampanje CTRL + P i sl.). U nazivu svakog menija i njegove stavke podvučeno je jedno slovo, koje omogućava prečicu za izbor odgovarajućeg objekta sa tastature ( ALT + F). Sve opcije koje nisu dostupne ispisane su sivim slovima. Za neke opcije iz menija postoje prečice upisane pored imena opcije (Ctrl+Z) MS Word sadrži sledeće menije: • File-rad sa datotekama dokumenta (otvaranje,snimanje,štampanje itd.) • Edit- objedinjuje komande za obradu blokova podataka i sl. • View• Insert• Format• Tools• Table• Window• HelpKomande se aktiviraju mišem ili tastaturom. Sa mišom klikom na željenu komandu a tastaturom tako što se drži pritisnut taster ALT i pritisne slovo koje je podvučeno u reči komande na glavnom meniju. PADAJUĆI MENI: dobija se aktiviranjem komande sa meni linije. U njemu se opisane rečima, nalaze grupe komandi tematski povezane za komandu glavnog menija. BRZI MENI: pritiskom na desni taster miša daje tzv brzi meni tj meni u kojem su najčešće akcije nad tim objektom TOOL TIP- ispis, pojavljuje se kada pokazivačem miša stanete iznad neke ikone ili tastera. Rečima ukazuje na komandu koju aktivirate kada kliknete na ikonu. Pravougaonog je oblika i žute boje.
Windows 98
29
10.2.1 Odabiranje stavke u meniju: Komande su u Windowsu grupisane u menijima. Pored menija zajedničkih za sve aplikacije (File, Edit, Help), programi imaju i sopstvene menije. Da bi izabrali opciju ili komandu iz menija potrebno je uraditi: Mišem: Pokazivač miša namestimo na ime menija i kliknemo (pritisnemo levi taster). Pošto meni često ima podmenije, odabiranje željene stavke podrazumeva višestruko pritiskanje međustavki koje vode do željene stavke. Sa tastature: Prečice na tastaturi: Rad ćete ubrzati i pojednostaviti ako koristite neku od kombinacija tastera koje postoje za mnoge komande. One su obično navedene pored imena komandi u menijima. Ukoliko neka komanda nema odgovarajuću prečicu možete da je napravite sami. Jedna od mogućnosti je: / Pritisnemo taster ALT i držeći ga pritisnutog, pritisnemo taster slova u meniju koje je podvučeno / 10.2.2
Zatvaranje menija:
Mišem: • Mišem kliknite na naziv menija • Kliknite izvan površine menija Sa tastature: • Pritisnite ALT ili F10 da bi prešli nazad u program. • Pritisnite taster ESC ( Escape ) Vežba: Otvaranje ikonice, zatvaranje prozora: Naciljajte ikonicu My computer i uradite dupli klik. Ikonica će se otvoriti. Zatvorite prozor tako što ćete naciljati simbol X u desnom gornjem uglu prozora i kliknite na znak. Vežba: Odabiranje stavke u meniju: START/PROGRAMS/MS WORD/ otvoriće se prozor za pisanje, zatvorite prozor klikom na simbol X u gornjem desnom uglu prozora. Meniji su pregledno organizovane liste komandi koje se u datom trenutku mogu izabrati. Osnovna prednost zbog koje se sistemi menija koriste u skoro svim aplikacijama a i u samom operativnom sistemu je u tome što se korisnik na taj način oslobađa obaveze pamćenja sintaksi komandi – samo izabere željenu iz liste. Takođe, meniji omogućavaju zadavanje komandi mišem, pa mogu osetno ubrzati rad. Pojedine stavke mogu da budu nazivi novih lista komandi, koje se dalje otvaraju kaskadno – prepoznaćete ih po maloj strelici dasno od naziva. Neke komande u listi su “prekidači” koji mogu biti uključeni (checked) što se označava “štriklom” levo od naziva ili isključeni (unchecked). Radi se o komandanma kojima se samo bira jedno od dva moguća stanja: ako se, recimo izabere lista View a potom komanda Ruler koja je standardno čekirana, izgubiće se prikaz lenjira u editorskom prozoru, dok će komanda Ruler postati neoznačena. ponovnim zadavanjem komande View -> Ruler lenjir se opet pojavljuje. NAPOMENA: U daljem tekstu ćemo izbor stavki iz menija skraćeno ozančavati sa / . Ako u tekstu piše “izaberite komandu iz menija Edit / Find”, treba da kliknete na listu Edit pa zatim iz nje izaberite komandu Find. Dobar deo komandnih lista (menija) karakteriše većinu aplikacija, pa je snalaženje olakšano. Svaka aplikacija koja obrađivanje podatke snima u datoteke ima listu File sa standardnim opcijama za manipulaciju datotekama, lista Edit uvek sadrži komande za obradu blokova podataka i slično. Svaka aplikacija ima Help listu preko koje se dobijaju uputstva za rad sa programom, razna obaveštenja i slično. U nazivima lista i samih komandi uvek postoji po jedno podvučeno slovo, na osnovu koga se ta komanda bira sa tastature. Uz pritisnut taster Alt otkuca se neko od podvučenih slova u meniju, čime se otvara lista sa tim nazivom. Daljim kucanjem podvučenih slova iz liste se biraju komande itd. 10.3 TOOLBAR Ispod linije menija se nalaze dva Toolbar-a (palete sa alatkama). Svaki Toolbar sadrži alate pomoću kojih možemo pre svega brzo i efikasno da pristupimo raznim komandama. Tokom rada u Word-u, samo je pitanje izbora da li ćemo nekoj komandi pristupiti iz linije menija ili iz Toolbar-a. Primetimo još da pozicioniranjem strelice kursora iznad nekog od alata iz Toolbara dobijamo oblačić sa tekstom koji detaljnije
Windows 98
30
objašnjava njegovu funkciju. Ovo nisu jedine palete sa alatkama koje možete upotrebiti. One se samo standardno pojavljuju posle instalacije programa. Da bismo dodali još neku paletu, iz menija View odaberite funkciju Toolbars. Pojaviće se prozor sa dugačkom listom koja sadrži nazive svih paleta koje su na raspolaganju. Osim toga, videćete da su dva Toolbar-a koja trenutno vidite na ekranu (standardni i za formatiranje) označeni kao odabrani, tj. štiklirani. Da bi njima priključili još neki, npr. za crtanje (Drawing), samo kliknite na njega i on će se pojaviti pri dnu okvira. Ako poželimo naknadno da ga sakrijemo, potrebno je da ponovo otvorimo View meni pa zatim komandu Toolbars, te da zatim deselektujemo paletu koju želimo da sakrijemo. Obeležićemo Drawing i na taj način ga uklonili sa ekrana. Pojedine komande izvršavaju se jako često, pa nije racionalno tražiti ih po menijima i listama. Zbog toga je ostavljena mogućnost upotrebe “kontrolne table” sa dugmićima (paleta sa alatkama – tool bar), koja se postavi ispod menija: pritisak na dugme direktno poziva naredu čiji je stilizovani grafički simbol n anjemu nacrtan. Aplikacije često imaju tasterski meni koji se sastoji od jednog reda dugmića, ali složeniji programi mogu imati i više ovakvih kompleta alatki. Recimo, ovde je dodat red sa koamndama i listama za formatiranje teksta (format bar). U mnoštvu grafičkih simbola često nije lako pogoditi šta koji od njih označava – najzad, neki simbol ne mora vas asocirati na ono na šta je asocirao autora programa. Zbog toga aplikacije pisane za Windows 95 podržavaju prikaz kratkih napomena (tooltip) koje se pojave ako pokazivač miša stoji par sekundi iznad nekog objekta (npr. dugmeta), bez klika. U malom pravougaoniku se obično ispiše naziv komande što je dovoljan podsetnik. Tooltip se koristi u raznim segmentima Windows 95: preko njega ćete saznati naziiv programa čije je dugme na taskbar-u, datum ako se pokazivač zadrži iznad časovnika i slično. Naziv komande nije uvek dovoljan da korisnik zaključi čemu ona služi, pogotovu ako tek ovladava novim programom. Dodatnu pomoć pruža linija za poruke (message bar) koja se nalazi na dnu prozora večine aplikacija. Kada se pokazivač miša zadrži iznad nekog dugmeta na tool baru, neće se pojaviti samo tooltip prozorčić već i rečenica u statusnoj liniji koja će pojasniti ulogu dotičnog tastera. Slično važi i za šetnju kroz menije – statusna linija, poput vodiča, objašnjava čemu trenutno izabrana naredba služi. U statusnoj liniji se ispisuju i druga obaveštenja koja emituje aktivni program: mogu se pojaviti i izdvojena statusna polja koja pokazuju stanja pojedinih tastera, mod rada i slično (status bar). Najpotrebnije komande se obično mogu zadavati i sa tastature, korišćenjem kombinacije tastera koje se zove hot key (vruća tipka). U te svrhe se obično koriste funkcijski tasteri ili slova u kombinaciji sa Ctrl ili Alt modifikatorima. Ove kombinacije su u menijima naznačene desno od imena pridružene komande. Linija sa alatkama (tasterski meni), smeštena je u trećoj liniji ekrana a ako ih ima više na ekranu, oni su smešteni u četvrtoj, petoj itd. liniji ekrana. On je skup ikona koje omogućavaju brzo aktiviranje određene komande. Windows nudi određene kombinacije ikona koje su grupisane u celine i dati su im određeni zbirni nazivi (standard, format) . • Standard (standardna) • Formatting (formatiranje) • Tables and borders (table i okviri) • database (baza podataka) • Draving (crtanje) • Forms )obrasci) • Visual Basic (vizuelni bazik) • Microsoft (mikrosoftovi programi) • AutoText (automatski tekst) • Web (Internet) • WordArt (umetnički oblikovani tekst) • 3-D Settings (podešavanje senki) • Picture (slika) • Reviewing (pregledanje revizija) • Control Toolbox (kontrolne alatke) • Menu bar (linija menija) • Shortcut Menus (priručni meniji) Imena svih 18 paleta se vide na meniju : View /toolbars kao i Tools / Customize
Windows 98
31
10.3.1
STANDARD TOOLBAR:
Tasteri za rad sa datotekama dokumenta: • New - otvaranje novog dokumenta • Open - otvaranje postojećih dokumenata • Save - snimanje postojećeg dokumenta Tasteri povezani sa komandama za štampanje dokumenta • Print - daje okvir gde biramo informacije o stranicama koje štampam. • Print Preview - pregled izgleda dokumenta pre štampanja. • Spelling - da li smo gramatički napisali text na engleskom. Tasteri za aktivnosti editovanja: • Cut - selektovani text se odseca i prebacuje u klipboard. • Copy - selektovani text kopira i prenosi u klipboard. • Paste - sadržaj iz klipboarda prebacuje na željenu lokaciju. • Format painter- omogućava preslikavanje oblika texta (formata) sa jednog paragrafa na drugi paragraf. Tasteri za Undo i Redo funkcije: • Undo - omogućava povratak na stanje pre izvršenja poslednje akcije. Strelica s desne strane daje spisak poslednjih 100 akcije koje omogućavaju povratak na prethodno stanje. • Redo- povratak na stanje za jednu akciju posle undo Tasteri AutoFormat i Insert Address: • Auto format- proces automatskog formatiranja izgleda dokumenta. • Insert address- omogućava specificiranje adrese u dokument Tasteri za rad sa tabelama, kolonama i crtežima: • Insert table- omogućava specificiranje veličine tabele koja se želi uključiti u dokument. • Insert microsoft excel worksheet- uključuje se tabela formirana u excelu • Columns- formatiranje selektovanog dela u obliku više kolona • Drawing-kada želimo da određeni crtež uključimo u MW95 • Show / hide Pi- pokazuje gde se nalazi kraj reči ili reda Taster (padajući okvir) za definisanje procenta zumiranja: • Zoom control- može se procentualno specif.veličina izgleda Tasteri za aktiviranje Tip Wizarda i Helpa: • Tip wizard- ispod linije za formatiranje pojavljuje se linija za tip wizard gde se daju saveti za rad sa MSW95. • Help- pokreće help datoteku-objašnjenje za temu 10.3.2
Format toolbar-linija za formatiranje
Tri okvira u kojima je specifirano formatiranje texta: • Style / font /- pregled svih stilova i trenutno aktivan stil • Font- sadrži pregled fontova i pokazuje aktivni font • Font size- pregled veličine fonta i trenutna veličina Tasteri za postavljanje tipova i efekata fontova (slova) • Bold- naglašavanje -podebljavanje fonta izabranog texta • Italic- za nakrivljavanje fonta izabranog texta,kursiv
Windows 98
32
• Underline- za podvlačenje izabranog texta • Highlight- za označavanje texta određenom specificiranom bojom. Efekat sličan označavanju texta sa fluoroscentnim markerima. Tasteri za poravnavanje texta • Align left- poravnavanje texta u levo • Center- poravnavanje texta u centru • Align right- poravnavanje texta u desno • Justify- poravnavanje texta u levo i desno Tasteri za postavljanje različitih tipova uvlačenja texta • Numbering - uvlačenje texta i svaki paragraf dobija broj • Bullets- umesto brojeva postavlja karakterističnu oznaku • Decrease indent- ostvaruje povečanje uvlačenja u koracima 0,5 • Increase indent- ostvaruje smanjenje uvlačenja texta Linija sa alatkama za postavljanje okvira • Outside border- taster za postavljanje okvira oko objekta • Top border- taster za postavljanje linija uz objekat na gore • Bottom border- taster za postavljanje linija uz objekat na dole • Left border- taster za postavljanje linija uz objekat levo • Right border- taster za postavljanje linija uz objekat desno • All border- taster za postavljanje linija u okviru objekta • Inside border-unutar okvira horizontalno i vertikalno • Inside horizontal-unutar okvira horizontalno • Inside vertical-unutar okvira vertikalno • No border- izuzima bilo kakav okvir Font color- boja slova • Linija tip vizarda- daje savete o trenutnim akcijama koje izvršavamo, na liniji se pokazuje po jedan kratak savet • Show me- daje definiciju radnje čiji savet daje wizard 10.4 RULER Lenjir, koristi se za formatiranje pasusa, za podešavanje margine, za stilove ili za tabele. Imamo horizontalni i vertikalni lenjir sa podelama u inčima ili centimetrima (kako podesimo Horizontalni lenjir- deli se na sivu i belu oblast, bela predstavlja graničnike texta, dok siva oblast su margine. • Vođice lenjira omogućavaju direktno uvlačenje texta. • Desna vođica-vrši poravnavanje desne ivice texta izabranog paragrafa. • Leva vođica sastavljena je iz tri dela: • Gornji trougao-vrši uvlačenje prve linije izabranog texta. • Donji trougao-vrši uvlačenje ostalih linija izabranog texta • Kvadrat-vrši istovremeno uvlačenje i prve i ostalih linija izabranog texta. PRIKAZIVANJE/UKLANJANJE RULERA: VIEW/ čekirajte ili uklonite znak pored reči RULER, (klik ispred reči). Ispod paleta sa alatkama se nalazi lenjir koji nam služi za podešavanje razmaka, odmeravanja na radnom dokumentu i slično.
Windows 98
33
10.5 RADNI PROSTOR Ispod lenjira dolazimo do radne table! Radna tabla je određena velikom belom površinom na kojoj kreiramo izgled našeg dokumenta. 10.5.1 Radni prostor Ukoliko je aplikacija namenjena obradi veće količine podataka (tekst, grafika...) njen centralni deo zauzima radni prostor (apllication workspace, edit area) u kome se ti podaci unose. Kod programa za obradu teksta, na primer, radni prostor sadrži sam tekst koji se unosi; kasnije ćemo govoriti o detaljima, a za sada unesite nekoliko rečenica u pokrenuti Word. Primetite da se tekst pojavljuje na mestu kurzora koji ima oblik vertikalne trepteće crte koja se, za razliku od strelice miša, ne može pomerati svuda po ekranu, već se javlja samo u zonama predviđenim za unos teksta. Pomeranje sadržaja prozora (skrolovanje) može da se izvede na tri načina. • Najjednostavnije je kliknuti na strelicu koja se nalazi na kraju klizača i pokazuje u željenom smeru – sadržaj se tako pomera za jednu liniju. • Klik na slobodnu površinu scroll bara između klizača i strelice izaziva pomeranje sadržaja za po jedan “ekran”, • Za veće “skokove” treba uhvatiti klizač i pomeriti ga na željeno mesto. Za ovakve operacije potrebna je određena praksa i osećaj gde se otprilike željeni segment teksta nalazi. 10.6 Skrol bar Verikalni i horizontalni Scrollbar su elementi koji pomažu u kretanju po našem dokumentu. Vertikalni Scrollbar koristimo da bi se kretali gore-dole kroz dokument koji je po visini veći od površine ekrana. Horizontalni Scrollbar se nalazu ispod radne površine, takođe služi za pomeranje radne površine ali sad levo-desno, u slučaju da je dokument previše širok da bi mogao da stane na ekran. Oba Scrollbar-a imaju par strelica na krajevima, koje nam omogućavaju kretanje u koracima i sam klizač kojim lako upravljamo jednostavnim povlačenjem gore dole uz stisnut levi taster miša. Scrollbar možete koristiti i za brže skrolovanje. Kliknite iznad njega da bi ste se kretali na gore za ceo ekran. Kliknite ispod klizača da se pomerite na dole za ceo ekran. Vucite klizač da bi skrolovali do određene strane. Traka za skrolovanje.Omogućava da se pregledaju oni delovi dokumenta koji ne mogu odjednom biti vidljivi na ekranu zbog njegove ograničene vidljivosti. Koristi se za kontinuirano ili skokovito premeštanje na određeni deo dokumenta. Postoje: Vertikalni skrol bar-vertikalna traka za skrolovanje. Menjamo pogled sadržaja dokumenta na ekranu. Delovi su: • Ivična dugmad-pomeranje dokumenta za jedan red gore ili dole. • Prostor za klizanje-za kretanje kroz dokument • Dugme klizača-ili skrol bar kvadrat, za brzo kretanje kroz dokument, pritiskom na njega pokazuje se žuti kvadrat sa brojem stranice na kojoj se trenutno nalazimo. • Taster dve strelice, gornji-pomera text za jednu stranicu prema početku • Taster dve strelice, donji-pomera text za jednu stranicu prema kraju dok. 10.6.1.1 Prikaz i uklanjanje scroll bar: TOOLS/ OPTIONS/ VIEW čekirajte ili uklonite znak za čekiranje u ramu Window pored horizontal ili vertikal scroll bar 10.6.2 Tasteri za različito prikazivanje aktivnog dokumenta Pored horizontalnog klizača, sa leve strane možemo primetiti četiri dugmeta. Ona služe za promenu pogleda na dokument. Istu funkciju imaju i komande koje se nalaze u okviru View menija.
Windows 98
34
• Normal View-daje prikaz dokumenta u normalnom pregledu, ne vidi se realni izgled strane dokumenta, ali se zato vide oznake za postavljanje nove strane i dr. Naročito je pogodan za unošenje podataka u dokument. • Page Layout View-daje prikaz dokumenta u realnom obliku, pogodan je za oblikovanje dokumenta, unošenje slika i drugih grafičkih oblika. • Master Document-predstavlja dokument koji povezuje više drugih dokumenata u celinu tj. prilikom pisanja većih dokumenata i knjiga. • Previous-strana napred/ prema početku dokumenta / • Next page-sledeća strana / prema kraju dokumenta / 10.7 Statusna linija Poslednji element Word prozora je statusna linija - Statusbar, koja se nalazi na samom dnu okvira. Ona sadrži razne informacije aktuelne za otvoreni dokument, kao što su: broj strane na kojoj se trenutno nalazimo, ukupan broj strana našeg rada i još mnogo toga što ćemo naknadno videti. Daje informacije o aktivnom dokumentu; • Trenutno aktivna strana • Trenutna sekcija-paragraf • Koja je trenutna strana u odnosu na ukupan broj strana 5/6 • U odnosu na kursor na kojoj razdaljini od vrha se nalazimo • Koja je trenutno linija u textu/ lin 7/ • Koja je trenutna kolona u textu / col 38 / • REC- modul koji pokreć akciju snimanja makroa • MRK- modul koji omogućava označav. tj. markiranje korekcija u toku editovanja texta • EXT- modul koji omogućava izabiranje više objekata u textu • OVR- ( overwrite) modul za pisanje preko postojećeg tekstao • WPH-aktivira Word perfect help 10.8 Taskbar linija Paleta sa poslovima Taskbar se može posmatrati kao centralna komandna tabla sa koje se pokreću aplikacije, prelazi iz jedne u drugu, dobija status rada i slično. Inicijalno se nalazi na dnu ekrana i uvek j evidljiv, jer se postavlja iznad svih aktivnih prozora i aplikacija, mada se njegov položaj, veličina i druge osobine mogu po potrebi promeniti. Taskbar se sastoi od tri osnovna segmenta. U levom uglu je dugme Start preko koga se pokreću sve instalirane aplikacije i zadaju razne sistemske komande. O ovom važnom dugmetu govorićemo kasnije veoma detaljno. U desnom uglu je statusno polje (notification area) preko koga se prati stanje sistema, odnosno raznih programa koji se izvršavaju u pozadini, bez otvaranja prozora i dugmeta na taskbaru. Tu se može nalaziti i časovnik, komanda za podešavanje jačine zvuka (sličica zvučnika), komanda z apraćenje toka štampanja (sličica štampača koja se pojavi kada je štampanje u toku), tok modemske ili faks veze (sličica modema), simbol za ozbor aktivnog rasporeda tastature ukoliko je instalirano više od njih itd. Ak o par sekundi zadržite pokazivač iznad ovih sličica, dobićete dodatne informacije, a dvostrukim klikom se pokreće aplikacija za upravljanje njihovim radom. Centralni deo taskbara rezervisan je za dugmad trenutno aktivnih aplikacija. Pri pokretanju aplikacija ovde se pojavljuje njihovi grafički simboli u obliku dugmeta (tastera), što omogućava da se na jednom mestu prate svi pokrenuti programi i da se jednostavnim pritiskom na dugmr nekog od njih izabere ona sa kojom se trenutno radi. Ovaj deo taskbara se, dakle, može posmatrati kao birač kanala na televizoru. • START -omogućava prikazivanje plivajućeg menija s opcijama • Trenutno aktivni program • Vreme • Engleski • Antivirus
Windows 98
35
10.8.1 Nazivi datoteka Naziv datoteke se sastoji iz dva segmenta razdvojena tačkom. Prvi deo je samo ime, a iza tačke se nalazi tzv ekstenzija, koja određuje tip datoteke, neku vrstu “prezimena” (tj tipa).
Tip se najčešće sastoji od tri slova i opisuje sadržaj datoteke: • .DOC-svi dokumenti • .EXE-po njemu se prepoznaju programi • .JPG ili .GIF-prepoznajemo slike Pri snimanju datoteka dovoljno je otkucati samo ime (bez tačke), a aplikacija će automatski dodati odgovarajuću ekstenziju. Operativni sistem prema ekstenzijama određuje aplikaciju u koju će datoteku učitati kada naložite njeno otvaranje. Naziv datoteke može biti dug do 255 karaktera i sastojati se od slova, razmaka i specijalnih znakova !»#$%&/()=?* mada specijalne znakove treba izbegavati. U nazivima se mogu upotrebljavati velika i mala slova. Ranija verzije DOS-a i Windowsa koristile su konvenciju po kojoj je ime fajla moglo da ima najviše 8 znakova, plus tri znaka za ekstenziju . U imenu se nisu smeli koristiti blanko simbol. U svakodnevnom radu bezbedno se mogu koristiti duga imena, što znatno olakšava snalaženje na disku i indentifikaciju dokumenta.
10.8.2 Karakteristike unošenja podataka Počnimo sada sa radom na našem dokumentu. Ubacivanje teksta je najosnovniji i najjednostavniji zadatak u Word-u. Sve što treba da radimo jeste da kursor postavimo na radnu površinu, kliknemo na nju i da unesemo neki tekst. Otkucajmo: Word is a useful tool (Word je koristan alat). Zapamtite da pritiskom na razmaknicu (Space) pravite razmak između reči. Ne zaboravite ni na tačku na kraju rečenice. Kada dodajete novi tekst usred nekog postojeđeg, sav tekst koji sledi će automatski biti pomeren u desno, a redovi će se formirati u skladu sa novim sadržajem. Da bi tekst, koji želimo sada da unesemo, započeo u novom redu, pritisnućemo Enter. Vidite, tekst je u novom redu. Nastavimo sada sa kucanjem: Some of the documents may include i dodaćemo tačku zarez na kraju. U novootvoreni dokument se prvo unose podaci pa se zatim vrši njegovo oblikovanje. Pri pokretanju MS Word automatski se otvara novi dokument spreman za unos teksta. • Kursor se nalazi u prostoru za prikaz sadržaja ekrana, u radnoj površini, na samom početku dokumenta , spreman da započne kucanje. • Slova (karakteri) na ekranu se pojavljuju, posle pritiskanja tastera sa tastature, na mestu gde se nalazio kursor a on se pomera za jedno mesto u desno. • Bela slova na centralnom delu tastature označavaju mala slova (ili znaci u donjem delu tastera), a pritisnuta zajedno sa SHIFT tasterom-velika slova ( ili znaci u gornjem delu tastera). • Automatski prelazak u sledeći red i na novu stranu. Pritiskanje tastera Enter na kraju reda je štetno, jer kasnije onemogućava pravilno formatiranje teksta. • Taster Enter pritiskajte samo onda kada želite da napravite kraj pasusa i počnete sa kucanjem u novom pasusu. Svaki pasus se završava pritiskom na taster Enter. • Ako želite da započnete novi red u okviru istog pasusa pritisnite tastere SHIFT+ENTER • Ako želite da napravite jedan ili više praznih redova između pasusa pritisnite jednom ili više puta taster Enter. • Režim rada INSERT-omogućava umetanje karaktera(slova) između postojećih karaktera. • Režim rada OVR (Type over) ( u statusnoj liniji je uključeno OVR ). Ovaj režim rada predstavlja kucanje jednih karaktera preko drugih i pomoću njega možete prekucati, odnosno zameniti jednu grupu karaktera nekom drugom grupom karaktera. • Brisanje karaktera (slova): Back Space briše karakter levo od kursora a DELETE briše karakter desno od kursora. Ako želite da izbrišete više karaktera ponovite radnju sa tasterom.
Windows 98
• •
36
Ako ste obrisali pogrešan karakter ili deo teksta možete ga jednostavno vratiti u tekst tako što ćete kliknuti na ikonu Undo (vrati) Taster F4 ponavlja poslednju promenu. Njime se ponavlja bilo koja promena izazvana unosom, izmenom ili preoblikovanjem teksta.
10.9 Kretanje kroz dokument: •
Mesto na kojem se nalazi trepćući kursor na ekranu je mesto gde će se pojaviti tekst koji kucate sa tastature. Neophodno je da pomerite kursor na ono mesto na kojem želite da umetnete novi karakter ili tekst. Ima voše načina kretanja kroz dokument: Ova treptajuća vertikalna linijica (kursor) ima važnu ulogu u Word-u jer pokazuje na kom delu dokumenta trenutno radimo. Sada ćemo naučiti kako se pomera kursor u prozoru. Do sada smo već naučili tri načina za pomeranje kursora: 1. unosom teksta 2. pomoću razmaknice 3. pritiskom na Enter Ako pritisnemo Enter, kursor se pomera u sledeći red. Ako ga pritisnemo ponovo, pomera se još jedan red na niže i formira prazan red u okviru dokumenta. Dakle, pritisak na Enter prebacuje kursor u sledeći red. Pored spomenutih postoje još neki načini za pomeranje kursora po dokumentu. Jedan od načina za to je upotreba tastera sa strelicama. Njih možete lako pronaći na tastaturi jer, logično, imaju strelice na sebi. To su strelice za gore, dole, levo i desno. Pritisak na njih pomera kursor u pravcu strelice.
10.9.1 Korišćenjem vertikalne i horizontalne trake za skrolovanje: • • • •
Klikom na dugmad sa strelicom na gore ili na dole pomeramo pogled na dokument za jedan red na gore ili na dole Klikom na dugmad sa po dve strelice na gore ili na dole pomeramo pogled na dokument za jedanu stranicu na gore ili na dole Klikom na traku za skrolovanje (između klizača i dugmeta sa jednom strelicom) pomeramo pogled na dokument za više stranica Klikom na klizač (držimo ga pritisnutim) pojavljuje se pravougaonik sa informacijom na kojoj strani se trenutno nalazimo. Ako sada pomeramo miša gore ili dole možemo izabrati stranu na koju želimo da se prikaže na ekranu (tada otpustimo levi taster miša).
10.9.2 Pomeranje kursora uz pomoć specijalnih tastera Pomeranje kursora moguće je i uz pomoć specijalnih tastera. Pokazaćemo vam kako radi taster Home. Pritiskom na njega, vidimo da se kursor pomerio na početak reda. Ispod Home se nalazi End dugme. Pritiskom na njega pomeramo naš pokazivač na kraj reda. Za kretanje po dokumentu korisni tasteri su Page Up i Page Down. Oni su korisni kada nam je dokument duži od dužine ekrana, te se njihovim pritiskom kursor pomera za jedan ekran na više ili na niže. I na ovako kratkom dokumentu se može videti upotrebna vrednost ovih tastera. Pritiskom na Page Up, kursor se pomera na početak dokumenta, slično kao i kod Home tastera. Razlika je međutim, u tome što Home uvek postavlja kursor na početak reda, dok Page Up pomera kursor na početak teksta koji se trenutno nalazi na ekranu. Da probamo sada Page Down. Pritisak na njega vodi nas na kraj dokumenta. Da bi bolje razumeli upotrebu ovih tastera, potreban nam je duži tekst koji ćemo dobiti ako malo povećamo naša slova. Počnimo tako što ćemo otvoriti meni Edit i izabrati Select All. Da bi meniji i Toolbarovi izgledali kao u Office-u 97 otvorite meni Tools i izaberite opcije Sav naš tekst je naglašen (selektovan). Sada ćemo promeniti veličinu teksta tako što ćemo iz Toolbar-a za formatiranje izabrati alat za promenu veličine fonta. To je polje u kome se trenutno nalazi vrednost 10. Pojaviće se padajuća lista sa različitim veličinama fontova. Na taj način možemo veoma lako izabrati veličinu koja nam je potrebna. Izabraćemo, recimo veličinu 36. Da bi smo deselektovali tekst, levim tasterom miša kliknimo bilo gde na dokument van obeleženog dela. Kakva je razlika? Sada ne možemo videti kompletan tekst na ekranu, tako da se pritiskom na Page Down krećemo za sadržaj ekrana na više i na niže.
Windows 98
37
Taster Ctrl u kombinaciji sa još nekim tasterima ima neke veoma korisne funkcije. Na primer, Ctrl+Home postavlja kursor na početak dokumenta, umesto na početak linije. Pomerimo kursor na početak dokumenta. Držimo zajedno pritisnute tastere Ctrl i Home. Sada se kursor nalazi na početku našeg dokumenta.
10.9.3 Pomoću tastera sa tastature Pomoću kursorskih tastera sa strelicama. Kretanje kroz dokument možemo ostvariti pritiskom na jedan taster ili kombinacijom više tastera. Znak plus ( + ) znači da prvi taster držimo pritisnutim dok drugi pritiskamo. • strelica ulevo- jedan karakter levo • strelica udesno- jedan karakter desno • strelica na gore- jedan red gore • strelica na dole- jedan red dole Postoji mnogo kombinacija tastera koje se koriste za pomeranje kursora. Iskusni korisnici ih intezivno koriste, jer značajno povećavaju efikasnost u radu. Međutim, manje iskusni korisnici često ne znaju za ove prečice. Sada ćemo pokazati neke od njih koje možete isprobati u radu. CTRL+LEVA STRELICA CTRL+DESNA STRELICA CTRL+STRELICA NA GORE CTRL+STRELICA NA DOLE CTRL+PAGE UP CTRL+PAGE DOWN • • • • • • • • • • • • •
- kursor se pomera u levo, reč po reč - kursor se pomera u desno, reč po reč - kursor se pomera za pasus na gore - kursor se pomera za pasus na dole - kursor se pomera na vrh prethodne strane - kursor se pomera na vrh sledeće strane
Ctrl + strelica u levo- jedna reč levo Ctrl + strelica u desno- jedna reč desno End- kraj reda Home- početak reda Ctrl + strelica na gore- početak prethodnog pasusa Ctrl + strelica na dole- početak sledećeg pasusa Ctrl + PgUp- prvi znak u prozoru Ctrl + PgDn- poslednji znak u prozoru PgUp- prethodni ekran PgDn- naredni ekran Ctrl + Home- početak dokumenta Ctrl + End- kraj dokumenta Izlaz iz programa ALT+F4
Da počnemo tako što ćemo pritisnuti strelicu na gore. Kursor se pomera u red na više. Ako je pritisnemo još jednom, kursor se pomera ka poslednjoj liniji teksta. Pritisak na taster sa strelicom na dole, pomera kursor na ekranu u red ispod. Probajmo kako ide pomeranje našeg markera u levo i u desno. Ako pritisnemo strelicu za levo, kursor ide za jedno mesto u levo. Kada je kursor na početku linije, pomeranje u levo podrazumeva njegovo postavljanje na kraj prethodnog reda. Ponovnim pritiscima na strelicu kursor se pomera za po jedno mesto. Sada da vidimo strelicu za pomeranje u desno. Ona pomera kursor u desno, naravno takođe za po jedno mesto prilikom svakog pritiska na taster. Kada stignemo na kraj reda, kursor se pomera na početak sledeće linije. Kada imamo nekoliko praznh linija bez teksta ili razmaka onda pritisak na levu ili desnu strelicu pomera kursor na sledeću ili prethodnu stranu, respektivno. Postoji još jedan način da lako i brzo pomerimo kursor, a to je pomoću miša. Pomeranjem miša iznad radne površine, primetićemo da pointer izgleda kao i kursor, tj. kao vertikalna linijica, samo što ne treperi. Ako kliknemo levim tasterom miša negde na dokument, kursor će biti premešten na to mesto. Uradimo tako na početak rečenice Teens and adults... Kao što vidite, kursor se pojavio tamo gde smo kliknuli. Klik mišem je veoma efikasan način za pozicioniranje kursora.
Windows 98
38
10.9.4 Pomoću komande GO TO (idi na) EDIT/GO TO/ dijalog okvir go to/ u polju Go to what izaberite tip odredišta (page, section, footnota)/ upišemo odgovarajući broj u polju Enter ...,(ako smo odabrali stranicu upišemo broj željene strane)/klik na ekranski taster Go to/ / dupli klik u statusnoj liniji gde se prikazuje broj strane(prva levo)/dijalog okvir Go to/ u polju Go to what izaberite tip odredišta (page, section, footnota)/ upišemo odgovarajući broj u polju Enter ...,(ako smo odabrali stranicu upišemo broj željene strane)/klik na ekranski taster Go to/
10.10 Rad sa tekstom 10.10.1
Ukucavanje i prekucavanje
Do sada smo koristili samo režim ukucavanja teksta (Inserting mode). To znači da kada smo ukucavali novi tekst u sred rečenice postojeći sadržaj bi se pomerao u desno, praveći mesta za novi tekst. Suprotno od toga je režim prekucavanja (Overwriting mode) kod koga novi tekst zamenjuje stari. Prvo da vidimo kako radi režim ukucavanja pošto u njemu najviše i radimo. Postavimo kursor u sred rečenice i otkucajmo neki tekst. Vidimo da se postojeći tekst pomera u desno praveći mesta za novi. Ovo je sve bilo u Instering modu. Pogledajmo sad kako radi režim prekucavanja teksta (Overwrite mod). Jedan od načina za prelazak u novi režim jeste uz pomoć indikatora na statusnoj liniji. Na njoj možetmo videti sivi kvadratić u kojem piše OVR (Overwrite). Za prelazak u režim prekucavanja dva puta brzo pritisnite levi taster miša držeći pointer nad tom kućicom. Potvrda da ste promenili način rada se sastoji u tome da su sada slova u kvadratiću prikazana crnom bojom. U ovaj režim se može preći i pritiskom na taster Insert. Sada kada smo u ovom režimu, hajde da ga isprobamo. Kursor je i dalje na istom mestu i ako sada odkucamo nešto, videćimo da će novi tekst zameniti stari što je u nekim situacijama korisno. Režim ukucavanja se koristi u svakodnevnom radu u Word-u. Da bi se vratili u režim ukucavanja, pritisnite taster Insert, i slova OVR će opet postati siva što je znak da smo ponovo u Insert modu.
10.10.2
Uklanjanje teksta
Pogledajmo sada kako možemo brisati tekst. Pošto nam druga rečenica nije od koristi, hajde da je obrišemo. To ćemo uraditi tasterom Delete. Pošto taster Delete briše karaktere desno od kursora, kliknućemo na početak te rečenice da bi tu postavili pokazivač za tekst. Sad pritisnimo taster Delete. Vidimo da se ako taster Delete pritisnemo samo jednom, briše samo jedan karakter, a ako držimo pritisnut taster duže vreme proces brisanja će se značajno ubrzati. Da probamo sada taster Backspace. Postavite kursor iza reči The i pritisnite Backspace tri puta. Cela reč je obrisana. Brži način za brisanje je upotreba tastera Ctrl uz Backspace. Postavite kursor na kraj reči Document, i pritisnite Ctrl+Backspace. Ovo će obrisati celu reč. Pošto želimo da provežbamo upotrebu ovih tastera, potrebno nam je još malo teksta. Počećemo sa ukucavanjem teksta u novom redu. Postavite kursor na dokument i dva puta pritisnite Enter. Sada ćemo dodati recimo, Why right. Pošto ta rečenica što smo je dodali nije u odgovarajućem kontekstu, pritisnimo CtrlL+Backspace da bi izbrisali poslednju reč. Sad možemo otkucati pravilnu rečenicu i završiti je znakom pitanja.
10.10.3
Označavanje(selektovanje) dela dokumenta:
Pri pisanju dokumenta ćesto želimo da određeni deo teksta obradimo na različit način od ostatka teksta (povećamo, umanjimo, podebljamo, iskosimo, obrišemo). Pre nego što promenimo deo teksta, prvo računaru moramo označiti deo teksta nad kojim želimo da sprovedemo promene. Označeni deo dokumenta često se zove selekcija.
Windows 98
39
Osvrnimo se sada na obeležavanje dela teksta. Uobičajen način za obeležavanje, odnosno odabir nekog teksta, se svodi na upotrebu miša. Postaviću kursor miša iznad reči i kliknuti dva puta na reč. Rezultat će biti odabir cele reči. Ako kliknem tri puta, odabraću celu rečenicu. Trostruki klik će selektovati ceo pasus. Poništavanje selekcije je takođe jednostavno. Potrebno je samo pritisak levog tastera miša na bilo koji deo dokumenta koji nije selektovan. Na taj način poništavate prethodnu selekciju. Još jedan način za poništavanje odabira teksta je pomoću kursorskih strelica. Drugi takođe brzi način za odabir teksta se takođe može izvesti prevlačenjem miša preko teksta. Postaviću kursor na početak reči Thing... i prevući kursorom preko teksta sa pritisnutim levim tasterom miša, sve dok ne selektujem sve željene reči. Biranje veće količine teksta se može izvesti i ovako: postavimo kursor na početak selekcije, pritisnemo i držimo Shift i kliknemo na kraj selekcije. Da probamo! Kliknućemo takođe na početak reči Thing, jer želimo da tu bude početak selekcije, zatim uz zadržavanje tastera Shift kliknimo na kraj sledećeg pasusa, posle reči Word i na taj način ćemo obeležiti ceo tekst koji se nalazi između ova dva mesta. Pritisnimo sad strelicu u levo i tako poništimo ovu selekciju. Ako držite tastere Shift+Ctrl pomoću strelica možete izabrati cele reči ili pasuse.+ Selekcija se razlikuje od ostatka teksta po tome što su u njoj slova bela na crnoj (ili plavoj) pozadini. • Željeni deo se, po pravilu, označava pomoću miša, tako što se na početku buduće selekcije pritisne levi taster miša i drži dok se miš pomera ka kraju buduće selekcije i na kraju otpustimo taster miša. • Označavanje jedne reči: pokazivač miša dovedemo na sredinu željene reči i napravimo dupli klik. • Označavanje dve ili više susednih reči: napravimo dupli klik na prvoj reči u nizu a zatim povlačimo miša do zadnje reči. Takvim povlačenjem biramo cele reči. • Označavanje celog reda; pokazivač miša dovedemo na početak reda, tj na traci za biranje (selection bar pokazivač miša dobija izgled strelice okrenute poludesno prema redu) i kliknemo . Biće selektovan (izabran) ceo red koji se nalazi desno od mesta gde smo kliknuli. • Označavanje više redova; pokazivač miša dovedemo na početak pevog reda (traka za biranje), kliknemo na taj red i držeći levi taster pritisnut povlačimo na dole do zadnjeg željenog reda gde otpustimo taster. • Označavanje rečenice: držimo pritisnuto CTRL i kliknemo bilo gde u rečenici. • Označavanje cele rečenice: držimo pritisnut taster CTRL i kliknemo bilo gde u rečenici i povlačimo miša na druge rečenice. • Označavanje celog pasusa; pokazivač miša dovedemo u prostor pasusa i tri puta kliknemo uzastopce. • Označavanje dela teksta ( više redova): pokazivač miša dovedemo na početak željene selekcije i kliknemo, pritisnemo i držimo taster SHIFT a pokazivačem miša dođemo na kraj željene selekcije i kliknemo. • Označavanje celog dokumenta: pokazivač miša dovedemo na početak bilo kog reda na traku za biranje (pokazivač miša dobija izgled strelice okrenute poludesno prema redu) i tri puta kliknemo uzastopno. • Označavanje celog dokumenta: pokazivač miša postavimo na traku za biranje. Pritisnemo taster CTRL i kliknemo. • Da biste tekst ili sliku selektovali pomoću tastature, potrebno je da pozicionirate kursor na ono mesto u tekstu od kojeg želite da započnete obeležavanje. Pritisnite taster SHIFT i pritiskajte odgovarajuće kursorske tastere na tastaturi (tasteri sa strelicama) da biste sproveli operaciju obeležavanja. Kada želite da prekinete obeležavanje, prestanite da pritiskate kursorske tastere i otpustite taster SHIFT. Da biste obeležili veći blok teksta, možete da koristite tastere Page Up i Page Down, Home ili End. • Da biste selektovali (obeležili) blok teksta uz pomoć tastature i miša, postavite kursor na ono mesto u kojem želite da započnete selektovanje. Pritisnite taster SHIFT i kliknite mišem na ono mesto na kojem želite da vam se završi selektovani blok teksta ( Shift-click metoda). • Sliku ćete selektovati tako što ćete jednostavno kliknuti na nju. • Izbor (selektovanje) teksta sa tastature: Shift+strelica na dole -proširuje izbor do sledećeg reda Shift+strelica na gore -proširuje izbor do prethodnog reda Shift+End - proširuje izbor do kraja tekuće linije Shift+Home - proširuje izbor do početka tekuće linije
Windows 98
40
Shift+Page Down -Proširuje izbor na sledećI ekran Shift+Page Up - proširuje izbor na prethodni ekran Shift+Ctrl+strelica na desno -proširuje izbor na sledeću reč Shift+Ctrl+strelica na levo -proširuje izbor na prethodnu reč Shift+Ctrl+End - proširuje izbor do kraja dokumenta Shift+Ctrl+End - proširuje izbor do početka dokumenta
10.10.4
Funkcija selekt all
Poslednji od načina za odabir teksta ste već imali prilike da vidite u jednoj od prethodnih lekcija ali ću ga sada ipak ponoviti. To je komanda Select All i pomoću nje selektujemo sve u dokumentu. Naročito je korisna kada želimo da napravimo izmenu na nivo‹еu dokumenta, recimo da promenimo font, veličinu slova itd. Da bi smo videli dejstvo ove komande iz padajućeg menija Edit izaberimo Select All što će selektovati ceo sadržaj dokumenta. Prečica sa tastature je Ctrl+A.
10.10.5
Stvaranje ikone za dokument:
Start / Explorer / selektujemo željeni dokument / desni klik na njemu / create shorcat / dobijamo ikonu u eksploreru / odvučemo ikonu iz explorera na desk top / zatvorimo Explorer / desni klik na ikonu / Properties / prozor shortcut Properties / list shortcut / change icon / prozor change icon / u okviru Current icon kliknemo na oblik ikone koju želimo za objekat / OK / Apply / OK
