VODIČ KROZ PC TEHNOLOGIJU
LASERSKI ŠTAMPAČI
Prevod sa engleskog: Dr Radomir Janković
2 U 1980-im godinama preovladavali su matri čni i laserski štampači, dok se ink-jet tehnologija nije značajnije pojavljivala sve do 1990-ih. Laserski štampa č je uvela firma Hewlett-Packard 1984. godine, na osnovu tehnologije koju je razvila frima Canon. Radio je na na čin sličan onom kod aparata za fotokopiranje, s tim što je razlika r azlika u izvoru svetlosti. Kod aparata za fotokopiranje stranica se skanira sa sjajnom svetloš ću, dok je kod laserskog štampa ča izvor svetlosti laser, što ne treba da iznenadi. Posle toga proces je manje-više isti: svetlost stvara elektrostatičku sliku stranice na naelelktrisnaom fotoreceptoru, koji sa svoje strane privla či toner u obliku elektrostatičkog naelektrisanja. Laserski štampači su brzo postali popularni zahvaljujući visokom kvalitetu svoje štampe i relativno malim troškovima rada. Na tržištu za koje su laserski štampa či razvijeni, konkurencija izmedju proizvodjača je postajala sve surovija, naro čito u proizvodnji jevtinijih modela. Cene su išle sve niže i niže, kako su proizvodja či pronalazili nove načine da smanje svoje troškove. Kvalitet štampe se poboljšavao, pa je rezolucija od 600 ta čaka po inču postala standardna, dok se sama konstrukcija smanjila, što ju je u činilo pogodnom za ku ćnu upotrebu. Laserski štampači imaju brojne prednosti u odnosu na konkurentsku ink-jet tehnologiju. Oni proizvode mnogo kvalitetnije tekstualne crno-bele dokumente od ink-jet štampača i teže da budu projektovani za naporniji rad - što znači da izbacuju više stranica mese čno, po manjoj ceni po stranici od ink-jetova. Dakle, ako se traži "kancelarijska tegle ća marva", laserski štampač može da bude najbolji izbor. Drugi zna čajan činilac, za kućnog kao i za poslovnog korisnika je rad sa kovertima, karticama i drugim neduobi čajenim medijumima, gde laserski štampači opet nadmašuju ink-jet štampače. Imajući u vidu čega sve ima u laserskom štampa ču, pravo je čudo kako oni mogu da se proizvode po tako maloj ceni. Po mnogo čemu, sastavni delovi koji čine laserski štampač su daleko složeniji od onih u ra čunaru. Rasterski procesor slike (RIP - raster image processor) bi mogao da koristi napredni RISC procesor, inženjerstvo koje dolazi sa ležajevima za ogledala je vrlo usavršeno, a izbor hemikalija za valjak i toner, mada često nepogodan za okolinu, upravo fascinira. Dobijanje slike sa ekrana PC ra čunara na papir traži jednu zanimljivu mešavinu kodovanja, elektronike, optike, mehanike i hemije.
Komunikacija Laserski štampač mora da ima sve informacije o stranici u svojoj memoriji pre nego što počne štampanje. Kako se slika prenosi iz memorije PC ra čunara na laserski štampa č zavisi o tipu štampača koji se koristi. Najsiroviji postupak je prenos bit mape slike. U tom slu čaju nema mnogo toga što računar može da učini da bi poboljšao kvalitet, pa jedino što radi je da šalje tačku po tačku. Medjutim, ako sistem zna više o slici nego što može da prikaže na ekranu, postoje bolji na čini za komunikaciju podataka. Standardni list A4 je dimenzija 8,5 in ča puta 11 inča (210 mm puta 297 mm). Rezolucija od 300 ta čaka po inču predstavlja više od osam miliona ta čaka, poredjeno sa osam stotina hiljada piksela na ekranu rezolucije 1024 puta 768. O čigledno ima svrhe za mnogo oštriju sliku na papiru - čak i više na 600 tačaka po inču, gde stranica može da ima 33 miliona tačaka. Glavni način na koji kvalitet može da se poboljša je pomo ću slanja opisa stranice koji se sastoji od informacija vektora/glavnih crta i dozvoljavanja štampa ču da ih iskoristi na najbolji način. Ako se štampaču kaže da nacrta liniju od jedne do druge ta čke, on može da primeni ge-
3 ometrijski princip da linija ima dužinu, ali nema širinu, i da nacrta tu liniju u širini jedne ta čke. Isto važi i za krive linije, koje mogu biti toliko fine koliko dozvoljava rezolucija štampa štampača. Ideja je u tome da jedan jedini opis stranice može da se pošalje bilo kom pogodnom uredjaju, koji će ga posle toga štampati najbolje što može - odakle mnogo koriš ćeni termin nezavisno od uredjaja. Karakteri teksta se sastoje od pravih i krivih linija, pa sa njima može da se radi na isti na čin, ali bolje rešenje je da se upotrebi unapred opisan oblik fonta kao što su formati TrueType ili Type-1. Pored preciznog odredjivanja mesta, jezik za opis stranica (PDL - page description language) može da uzme oblik fonta, rotira ga ili uopšte manipuliše sa njegovim suštinskim sadržajem. Postoji i dodatna prednost u tome što se zahteva samo jedna datoteka po fontu, suprotno od situacije u kojoj se traže po jedna datoteka za svaku veli činu fonta. Posedovanje unapred definisanih skica za fontove dozvoljava ra čunaru da šalje malu koli činu informacija jedan bajt po karakteru karakteru - i proizvede tekst sa sa mnogo različitih stilova i veličina fontova.
Rad Kada mu je slika koja treba da se štampa saopštena posredstvom jezika za opis stranice, prvi posao štampača je da je da te isntrukcije pretvori u bit mapu. To radi štampa čev unutrašnji procesor, a rezultat je slika (u memoriji) svake ta čke koja treba da se postavi na papir. Modeli označeni kao "Windows štampači" nemaju svoje spostvene procesore, pa mati čni računar stvara bit mapu, upisujući je direktno u memoriju štampača. U srcu laserskog štampa ča nalazi se mali rotiraju ći valjak - organska fotoprovodna kaseta (OPC - organic photo-conducting cartridge) - sa slojem koji mu dozvoljava da drži elektrostatičko naelektrisanje. Laserski zrak skanira preko površine valjka, selektivno dodeljuju ći tačkama na toj površini pozitivno naelektrisanje, tako da će one na kraju predstavljati izlaznu sliku. Površina valjka je ista kao ona od lista papira na kojoj će se slika na kraju pojaviti, a svaka tačka na valjku odgovara ta čki na papiru. U medjuvremenu, papir se propušta kroz naelektrisanu žicu koja na njemu ostavlja negativno naelektrisanje.
4 Na pravim laserskim štampačima, selektivno naelektrisanje se postiže uklju čivanjem i isključivanjem lasera dok skanira rotirajući valjak, upotrebom složene konstrukcije obrtnih ogledala i so čiva. Princip je isti kao kod lopte sa ogledalima u disko-klubovima. Svetlost se odbija od lopte na pod, ide po podu i nestaje kako se lopta okre će. U laserskom štampa ču, valjak se obrće izuzetno brzo i sinhronizovano sa uklju čivanjem i isključivanjem lasera. Tipi čni laserski štampač će izvoditi na milione uključivanja i isključivanja svake sekunde. Unutar štampača, valjak rotira da bi izgradio jednu horizontalnu liniju u jednom trenutku. Jasno, to mora da se uradi vaoma precizno. Što je manja rotacija, to je ve ća rezolucija niz stranicu - korak rotacije kod savremenog laserskog štampa ča iznosi tipično 1/600 deo inča, što daje vertikalnu rezoluciju od 600 ta čaka po inču. Slično tome, što se laserski zrak brže uključuje i isključuje, veća je rezolucija preko stranice. Kako valjak rotira da bi predstavio slede ću površinu za lasersku obradu, ispisana površina se kreće kroz laserski toner. Toner je vrlo fini crni prah, naelektrisan negativno što je u činjeno da bi on bio privu čen tačkama sa pozitivnim naelektrisanjem na površini valjka. Tako, posle jedne potpune rotacije, površina valjka sadrži sve crno što je potrebno na slici. List papira sada dolazi u dodir sa valjkom, što se izvodi pomo ću gumenih cilindara. Kako izvršava svoju rotaciju, on uzima toner sa valjka pomo ću magnetskog privla čenja, prenoseći tako sliku na papir. Negativno naelektrisana podru č ja valjka ne privla če toner, a rezultat su bele površine na papiru. papiru. Toner je posebno napravljen da se brzo topi i sistem za spajanje sada primenjuje toplotu i pritisak na oslikan papir, da bi se toner pri čvrstio za stalno. Jedan od sastojaka tonera je vosak i on ga čini pogodnijim za proces spajanja, dok su valjci za spajanje uzrok zašto se papir pojavljuje iz laserskog štampa ča, još uvek topao na dodir. Poslednja faza je čišćenje valjka od bilo kakvih ostataka tonera, da bi bio spreman da ponovo otpočne ceo ciklus. Postoje dva oblika čišćenja, fizičko i električno. Kod prvog, toner koji nije prenesen na papir, mehanički se odstranjuje sa valjka i odba čeni toner prikuplja u tacni. Električno čišćenje je pokrivanje valjka sa istovetnim naelektrisanjem, tako da laser može opet da upisuje po njemu. Oba elementa, onaj za mehani čko i onaj za električno čišćenje, treba da se uredno menjaju u odredjenim periodima.
LED štampači Štampanje stranica pomoću LED dioda (light-emitting diode - svetlosna dioda) - koje je pronadjeno u firmi CASIO, favorizovano u Oki i isto tako koriš ćeno u firmi Lexmark - bilo je sredinom 1990-ih godina nudjeno tržištu kao slede će veliko dostignuće u laserskoj štampi. Medjutim, posle pet godina - ne osporavajući njegovu pogodnost za zaštitu životne sredine tehnologija još uvek treba da napravi značajniji uticaj na tržištu. Tehnologija daje iste rezultate kao i konvencionalno lasersko štampanje i koristi isti osnovni metod nanošenja tonera na papir. Stati čko naelektrisanje se nanosi na fotoprijemni valjak i, kada ga pogodi svetlost sa LED diode, naelektrisanje obr će polaritet, stvarajući tako uzorak tačaka koji odgovara slici koja se na kraju pojavljuje na stranici. Posle toga nanosi se naelektrisan suvi toner, koji se lepi za površine na valjku kojima se obrnuo polaritet naelektrisanja, a zatim nanosi na papir koji prolazi preko valjka na svom putu ka izlaznoj tacni. Razlika izmedju dve tehnologije je samo u metodu distribucije svetlosti.
5 LED štampači rade pomoću matrice LED dioda ugradjenih u poklopac štampača - obično više od njih 2500 pokriva celu širinu valjka - koje stvaraju sliku kada sijaju naniže pod uglom od 90 stepeni. LED štampa č rezolucije 600 tačaka po inču će imati 600 LED dioda po inču, preko cele širine stranice. Prednost je u tome što je red LED dioda jevtiniji da se napravi od lasera i ogledala sa mnogo pokretnih delova i, shodno tome, ta tehnologija predstavlja jevtiniju alternativu konvencionalnim laserkim štampa čima. LED sistem je takodje koristan jer je kom paktan u odnosu na konvencionalne konvencionalne laserske štampa če. Uredjaji za rad u boji imaju četiri reda LED dioda - po jedan za plavi, crveni, žuti i crni toner - što dozvoljava da se štampa u boji brzinama istim kao kod uredjaja za monohromatsku štampu. Glavni nedostatak LED tehnologije je u tome što je njena horizontalna rezolucija apsolutno fiksirana i, mada se mogu primeniti neka poboljšanja rezolucije, nijedno od njih ne će biti tako dobro kao moguća usavršavanja rezolucije kod pravih laserskih štampa ča. Pored toga, valjak LED štampača radi najefikasnije i najbrže kada se traži neprestano štampanje velikog obima. To je vrlo sli čno kao kod električne sijalice koja će trajati manje kada se stalno uključuje i isključuje, pa se tako i životni vek valjka LED štampa ča skraćuje kada se on često koristi za kratkotrajno štampanje. Štampači sa tečnim kristalima (LCD) rade na sličnom principu, koristeći panele sa te čnim kristalima kao izvor svetlosti umesto matrice LED dioda.
Laserski štampači u boji Laserski štampači su obično monohromatski uredjaji, ali se oni, kao i mnoge druge takve tehnologije, mogu se prilagoditi za rad u boji. To se postiže upotrebom plavog, crvenog i žutog u kombinaciji, da bi se proizvele razne boje za štampu. Izvode se četiri prolaza kroz elektro-fotografski proces, obično postavljajući po jedan toner na stranicu istovremeno, ili gradeći sliku od četiri osnovne boje istovremeno na jednoj j ednoj posrednoj površini za prenos. Većina savremenih laserskih štampa ča imaju prirodnu rezoluciju od 600 ili 1200 ta čaka po inču. Modeli sa manjom rezolucijom često mogu da menjaju intenzitet svojih laserskih/LED tačaka, što rezultuje pre mešavinom "kontonskog" i polutonskog štampanja nego kontinualnim tonskim izlazom. Brzine štampanja variraju izmedju 3 i 5 stranica u minutu u boji i 12 do 14 stranica u minutu u monohromatskoj štampi. Glavna oblast razvoja, gde je prva bila firma Lexmark sa svojm LED štampa čem brzine od 12 stranica u minutu koji je izba čen na tržište u jesen 1998. godine, bila bila je da se poveća brzina štampanja u boji do istog nivoa kao kod monohromatske štampe, pomo ću istovremene obrade četiri tonera i štampe u jednom prolazu. Štampač Lexmark Optra Colour 1200N to postiže tako što ima potpuno nezavisne procese za svaku boju. Kompaktnost koja rezultuje zbog upotrebe LED matrica umesto nezgrapne "skalamerije" za fokusiranje koja ide uz laserski uredjaj za sliku, dozvoljava da se mašina u boji izgradi sa četiri potpune glave za štampanje. Kasete sa tonerima se postavljaju u liniji niz put
6 papira, a svaki uredjaj ima svoj svoj fotoprovodni valjak. Podaci Podaci mogu da se šalju na sve četiri glave istovremeno.Proces po činje sa crvenom bojom, prolazi kroz plavu i žutu, a završava se crnom bojom. Pored njihove brzine, jedna od glavnih prednosti laserskih štampa ča u boji trajnost njihovog izlaza - što je funkcija hemijski inertnih tonera koji su stopljeni na površini papira, za razliku od većine ink-jetova kod koji su oni apsorbovani u papiru. To dozvoljava laserskim štampa čima u boji da štampaju na nizu razli čitih medijuma, bez problema kao što su mrlje i iš čezavanje koji se sre ću kod ink-jet štampa ča. Pored toga, kontrolisanjem toplote i pritiska prilikom procesa stapanja, izlazu se može može dati krajnja obrada koja zavisi odk korisnika - od mata da visokog sjaja. Ako se bilo šta može nau čiti iz istorije, pred laserskim i LED štampanjem u boji je svetla budućnost. Za četeri godine od prve pojave laserskih štampa ča u boji 1994. godine, cene su se prepolovile. Uz tržište koje je i dalje stimulisano, i padanjem cena i poboljšanom tehnologi jom, izgleda i zgleda neizbežno da će laserski ili LED štampač u boji postati opšteprihvaćen i neizostavan kao uredjaj uredjaj za fotokopiranje.
Potrošni materijal Većina laserskih štampa ča koristi kasetu zasnovanu na organskom fotoprovodnom valjku (OPC), koji je prevučen materijalom osetljivim na svetlost. Tokom životnog veka štampa ča, valjak treba da se periodi čno menja kako se njegova površina troši i smanjuje kvalitet štampe. Sama kaseta je druga velika potrošna stavka kod laserskog štampa ča. Njen životni vek zavisi od količine tonera koji sadrži. Kada nestane tonera, kaseta se zameni. Ponekad su kaseta sa tonerom i valjak razdvojeni ali, u najgorem slučaju, valjak se nalazi u samoj kaseti. To zna či da, kada se potroši toner, ceo valjak i kaseta treba da se zamene, što zna čajno povećava pogonske troškove štampača i proizvodi velike koli čine otpada. Situacija je čak još gora sa laserskim štampa čem u boji - koji stvarno ima do devet razli čitih potrošnih stavki (četiri tonera u boji, OPC pojas ili valjak, jedinica za razvijanje, jedinica za spajanje, ulje za spajanje i prazna boca od tonera). Mnoge od njih moraju da se podese kada se štampač postavlja za rad i sve nestaju posle razli čitih brojeva stranica, zavisno od proizvodjača i načina upotrebe. Ovaj veliki broj sastavnih delova je glavni razlog cene i opšteg nedostatka upotrebljivosti i upravljivosti laserskih štampača u boji, pa je njegovo smanjenje u žiži interesovanja proizvodjača laserskih štampača. Neki od njih pokušali su da poboljšaju ovu situaciju proizvodnjom trajnijih valjaka i eliminisanjem svih potrošnih materijala izuzev tonera. Na primer, firma Kyocera prva je napravila štampač "bez kasete" koji koristi amorfni silikonski valjak. Valjak ima izdržljiv sloj koji traje tokom celog životnog veka štampa ča, tako da je toner jedina stvar koja zahteva regularnu zamenu, pa čak i on dolazi u pakovanju napravljenom od neotrovne plastike, projektovane da se kasnije spali bez otpuštanja štetnih gasova.
Pitanja zaštite životne sredine Na nesreću, tehnologija koju koriste laserski štampa či čini ozon prirodnim sporednim proizvodom procesa štampanja. Nivo njegovog odavanja odavanja zavisi od toga gde i kako se drži štampa č. Područ ja sa velikim koncentracijama prašine, male zatvorene kancelarije ili loše provetravane prostorije mogu da prouzrokuju velike intenzitete ozona. Neki štampači imaju filtere da ogra-
7 niče koncentracije ozona na nivoe ispod standarda koji su uspostavljeni od razli čitih tela - kao što je, na primer, Američka konferencija vladinih industrijskih higijeni čara. Posle izvesnog broja stranica koje su prošle kroz štampač (obično oko 150000), filter bi trebalo da zameni ovlašćeni sedrvisni inženjer. Sposobnosti za uštedu energije postaju takodje veoma važne u projektovanju laserskih štam pača. Agencija za zaštitu životne sredine (EPA - Environmental Protection Agency) je utvrdila uslove prema kojima, da bi štampač dobio sagasnost "Energy Star", on mora dramati čno da smanji potrošnju električne energije kada se ne koristi. Ušteda elektri čne energije obi čno se obavlja pomoću zagrevanja štampa ča samo kada mu je dostavljen posao. Ako se štampa č ostavi nezaposlen izvestan vremenski period, njegova potrošnja elektri čne energije se smanjuje. Taj period obično postavlja korisnik i, ako on to želi, može potpuno da isklju či režim uštede energije.
Jezici za opis stranice Komunikacija izmedju računara i štampača je danas vrlo razli čita od onoga što je bila pre nekoliko godina. Tekst je tada bio dostavljan u ASCII obliku, zajedno sa nekoliko jednostavnih kôdova karaktera koji su davali instrukciju za štampu u obliku bold, italik, kondenzovanom kondenzovanom ili povećanom tipu. Fontovi su bili oni koji su ugradjeni u sam štampač, a često je pomoću prekidača birano da li su bili serifni ili ne. Velika prednost teksta u ASCII obliku je da se njegov prenos obavlja brzo i lako: ako elektronski dokument sadrži slovo A, ASCII kod za A se šalje štampaču koji, prepoznajući taj kôd, štampa A. Veliki problem bio je u tome što bez pažljivog planiranja, odštampano slovo je retko završavalo na istom položaju koji je imalo i malo na ekranu. Još gore, ceo proces je bio zavisan od uredjaja i samim tim nepredvidljiv, tako da su razli čiti štampači davali različite oblike i veličine fontova.
PostScript Situacija se dramatično promenila 1985. godine kada je firma Adobe objavila PostScript Nivoa 1, zasnovan na programskom jeziku Forth, za koji se tvrdilo da je prvi standardni više platformski jezik za opis tranica, nezavisan od uredjaja. PostScript opisuje stranice u konturnom, vektorskom obliku koji se šalje displeju ili uredjaju za štampanje, da bi ga oni pretvorili u tačke (rasterizovali) najbolje što mogu. Monitor bi mogao da izadje na kraj sa 75 dpi (tačaka po inču), laserski štampa č sa 300 dpi a uredjaj za slike sa do 2400 dpi. Svaki od njih proizvodi uverljivije predstave PostScript opisa od svojih prethodnika, ali svi oni imaju zajedni čke veličine i položaje oblika. Odatle poti če nezavisnost i tako se pojavila skra ćenica WYSIWIG (What You See Is What You Get - dobijaš ono što vidiš). PostScript Nivoa 1 je privukao vrhunske izdava če najviše zahvaljuju ći činjenici da bi otisci napravljeni na laserskom štampaču rezolucije 300 dpi bili postavljeni identi čno onima na uredjajima za sliku od 2400 dpi, korišćenim za izradu filma. Pored toga, bilo je moguće poslati PostScript instrukcije sa bilo koje platforme. Sve što se tražilo t ražilo bio je drajver da pretvori informacije iz dokumenta u PostScript, koji bi onda mogao da razume bilo koji PostScript štam pač. Ove osobine, u sprezi sa grafi čkim snobizmom, posebno medju korisnicima firme Apple Macintosh i činjenicom da je Adobe jedini zvanični davalac licence, u činile su uredjaje opremljene sa PostScript-om izuzetno poželjnim i, shodno tome - skupim. PostScript Nivoa 2, izba čen na tržište posle nekoliko godina, ponudio je boje nezavisno od uredjaja, kompresiju podataka za brže štampanje i poboljšane algoritme za polutonove i up-
8 ravljanje memorijom i drugim resursima. PostScript Extreme (prvobitno nazvan Supra) je najnovija varijanta firme Adobe, namenjen za vrhunski nivo sistema za štampu velikog obima i brzine, kao što su su digitalne novine.
PCL Pristup firme Adobe ostavio je prazan prostor na tržištu koji se potrudila da ispuni firma Hewlett-Packard, vojim sopstvenim jezikom za opis stranica nezavisnim od uredjaja, zasnovanom na njihovom jeziku PCL (Printer Command Language - jezik za upravljanje štampa čima), koji se prvi put pojavio 1970-ih godina. Marketing HP bio je sasvim drugačiji od onog od firme Adobe i išao je j e pre na masovno kloniranje nego na eksluzivno davanje licence. Ova strategija je rezultovala vrstom štampa ča opremljenih klonovima jezika PCL koji su koštali mnogo manje od njihovih PostScript konkurenata. Problem sa postojanjem toliko mnogo klonova PCL je u tome što se ne može garantovati 100% identičan izlaz na svim štampačima. To je problem samo kada se želi upotreba biroa visoke rezolucije i gde se zahteva ta čan otisak pre nego što se njima pošalju datoteke dokumenata. Takvu garanciju može da ponudi jedino PostScript. PCL je prvobitno bio napravljen za upotrebu sa matri čnim štampačima i više je iskočni kôd nego potpun jezik za opis stranice. Njegov prvi široko prihva ćeni oblik, verzija 3, podržavao je jednostavne zadatke štampanja. PCL 4 je dodao bolju podršku za grafiku i još uvek se koristi sa personalnim štampačima. On zahteva manju procesnu mo ć od PCL 5, ili najnovije verzije PCL 6. PCL 5, razvijen za štampa č LaserJet III, ponudio je osobinu sli čnu PostScript, sa skalabilnim fontovima kroz sistem Intellifont i vektorske opise, što je dalo WYSIWIG na stonom računaru. PCL 5 je takodje koristio različite oblike kompresije koji su zna čajno ubrzali štampanje u poredjenju sa PostScript Nivoa 1. PCL 5e je doneo dvosmernu komunikaciju za izveštavanje i zveštavanje o statusu, ali nikakva dodatna poboljšanja kvaliteta štampe, dok je PCL 5c dodao odredjena poboljšanja za štampa štampače u boji. 1996. godine, firma Hewlett-Packard je objavila PCL 6. Prvi put implementiran na štampa čima LaserJet 5, 5N i 5M, PCL 6 je potpuno preradjen. On je fleksibilan, objektno-orijentisani upravljački jezik, podešen za brzu obradu dokumentata bogatih grafikom, a nudi i bolje WYSIWIG mogućnosti. To ga čini idealnim za rad sa WEB stranicama. Efikasniji kôd, kom binovan sa bržim procesorima i namenskim hardverskim ubrzanjem štampa ča LaseJet 5, rezultuje poboljšanjem vremena izlaska prve stranice do 32% u odnosu na štampa če LaserJet 4(M)+ koje su oni zamenili.
GDI Alternativa laserskim štampačima koji koriste PstScript i PCL su Windows GDI (Graphical Device Interface - sprega za grafičke uredjaje) bitmapirani štampači. Oni koriste PC računar da uobliči stranicu pre nego što im prenese bit mapu za direktno štampanje, pa se štampa č koristi samo kao mašina za štampanje. Shodno tome, nema potrebe za skupim procesorima ili velikim količinama ugradjene RAM memorije, što čini štampač jevtinijim. Medjutim, slanje kompletne stranice u obliku komprimovane bit mape traži vreme, što smanjuje brzinu štampanja i povećava vreme potrebno da PC ra čunar opet dobije upravljanje. GDI štampa či su, zbog toga, najčešće ograničeni na tržište personalnih štampa ča.
9 Neki proizvodjači su odabrali da koriste Windows Print System, standard koji je razvila firma Microsoft da napravi univerzalnu arhitekturu za GDI štampa če. Windows Print System radi nešto drugačije od čistog GDI modela. On omogućava da se Windows GDI jezik pretvori u bit mapu dok štampa; osnovna ideja je da se smanji velika zavisnost štampa ča od procesora PC računara. Pod tim sistemom, slika se u stvari uobli čava za vreme procesa štampanja, što u veoma smanjuje obim procesorske mo ći koja se traži od PC ra čunara. Drugi modeli laserskih štampača koriste kombinaciju tehnologije GDI i tradicionalne arhitekture, što dozvoljava brzi štampu iz operativnog sistema Windows kao i podršku za DOS primene.
Adobe PrintGear Alternativa za personalne štampa če je PrintGear firme Adobe - potpun hardversko/softverski sistem zasnovan na Adobe procesoru posebno projektovanom projektovanom za malo profitno i ku ćno kancelarijsko (SoHo) tržište. Firma Adobe tvrdi da 90% tipi t ipičnih SoHo dokumenata može da se opiše sa malim brojem osnovnih objekata. Oni su, shodno tome, projektovali namenski procesor slike brzine 50 MHz, da posebno opsluži te zadatke sli čne RISC-u, za koji se tvrdi da nudi velika ubrzanja u odnosu na tradicionalne procesore štampa ča i to po manjoj ceni. Štampa č koji ima Adobe PrintGear tipični poseduje namenski procesor i usavršeni softverski drajver, i nudi opcije koje uključuju postavljanje do 16 minijaturno prikazanih stranica po jednom listu, dvostrano štampanje i pravljenje vodenih žigova.
