61. Primena celika. Celicne konstrukcije se najcesce sastoje od ovih celicnih elemenata: stapova, no saca, cevi i limova. Celicni stapovi su elementi koji u celicnim kontsrukcijama najcesce povezuju dru ge elemente(nosive). Po obliku mogu biti kvadratni(puni ili suplji), pljosnati, okrugli(puni ili suplji), i profilisani celik(L,I,U profili). Celicni nosaci su glavni konstruktivni eleme nti u celicnim konstrukcijama. Projektuju se kao samostalni nosivi elementi npr celicni stubovi i grede. Postoje I-nosaci, IP-nosaci, L,U Z, T-profili koji se jos medjusobno razlikuju. Bezsavne celicne cevi se koriste za upotrebu skela i potpora od celicnih cevi, a li i za odredjene konstrukcije laksih i manje opterecenih objekata. Celicni limovi se upotrebljavaju za spajanje glavnih elemenata celicne konstrukc ije, kao obloge a glavna podela je na siroki pljosnati celik, srednji celicni li m i debeli celicni lim. Sendvic paneli primenjuju se prilikom gradnje skoro svih vrsta gradjevina. Jednako dobro se mogu koristiti kod jednostavnih skladista kao i kod ekskluzivni h poslovnih zgrada ili hotela. Postoje krovni i zidni, fasadni sendvic paneli, p ri cemu zidni mogu biti sa klasicnim i skrivenim spojem a postoji mogucnost da spojni lim bude i mikrolinirani. Svojstva sendvic panela proizlaze iz nacina spajanja pojedinih sastavnih elemena ta u kompozitni panel. Dva povrsinska lima se lepe na jezgru od kamene vune ili polistirena. Limovi imaju superiorne mehanicke karakteristike, dok je jezgro odlican toplotni izolator. Limovi su celicni, pocinkovani i plastificiran. 62.Aluminijum, legure i primena. Dobija se iz boksita. Ona sadrzi 30-50% Al2O3 x nH20 i primese(Si, Fem Mn). Za d obijanje cistog aluminijuma iz boksita se izdvaja ''glinica''-cist Al2O3 u elekt rolitu(kriolit) U gradjevinarstvu se Al koristi u vidu legura (legure za livenje i legure za obr adu deformacijom) -Duraluminijum-5.5Cu, Si do 0.8%, Mg, Mn. -Al-Mg, Al-Mn, zice, limovi, folije, fasadni elementi, sendvic paneli, alukobond . 63.Bakar, legure i primena. Dobija se iz sulfatnih i oksidnih ruda. Sve rude su siromasne ovim elementon pa se pre eksploatacije(topljenja) vrsi obogacivanje rude metodom flotacije. Debljine limova su od 0.4 do 0.6 mm koji sluze za pokrivanje krovova, dilatacion e spojnice. Legure bakra sa cinkom- MESING. Legure bakra sa cinkom, aluminijumom , kalajem i mangnanom-BRONZA. 64.Drvo kao gradjevinski materijal. Visoke mehanicke karakteristike, mala zapreminska masa. Nedostaci su mu nehomoge nost gradje, defekti gradje, podloznost truljenju i gorenju Drvna gradja, industrijski materijali(furniri, sper ploce, panel ploce); sinteti cka veziva su na bazi celuloze. Drvna gradja- lesinari, cetinari, egzoticno drvo. Drvo u gradjevinarstvu se sast oji od celuloze80%; vode oko 17%; smole, ulja, skrob, tanin oko 3%. Zivo drvo im a visok sadrzaj vlage. Prilikom susenja isparava voda. Sve mehanicke karakteristike drve ta zavise od drveta i njegove vlaznosti. 65.Proizvodi od drveta. Brodski pod(jela, bor). Parket, obican i mozaik. Obican je duzine 190-550mm, sirine 26-105mm i debljine 18-22.5mm(hrast bukva bagrem) Laminat u sebi sadrzi oko 80% drveta. Jezgro cini ploca od drvenog iverja koja j e vrlo gusta i presovana sa velikim pritiskom. Ostali slojevi laminata cine celulozne folije koje su impregnirane melaminskom smolom. U zavisnosti od n amene laminat moze imati 3,5,7 ili 11 slojeva sa gornje i donje strane ploce. Od
ozgo je nalepljen papir sa dezenom, a prekriva ga zastitni sloj. Taj sloj daje laminatu cvrstocu i izdrzljivost. (vise o laminatu na strani 88). Pluto parket. Kora portugalskog hrasta je jedan od najboljih gradjevinskih mater ijala. Ogromno drvo u proseku zivi oko 150 godina i posvecuje mu se velika paznj a pre prve pazljive sece. Vredna spoljna kora, pluta, skida se sa drveta prvi put posle 25 godina, r ucnim nacinom a ne secenjem drveta. Drvo tada stvara novu koru koja se ne dira n arednih 9 godina do sledece sece. Profilisani elementi Sper ploce, medjusobno slepljivanje neparnog broja listova furnira d=4mm(nastali h rezanjem ili ljustenjem). Drvena vlakna u susednim listovima su medjusobno usp ravna. Panel ploce, srednji deo je od letvica a na povrsini su furnirski listovi deblji ne 2.5-4mm. Iverice, mehanicki usitnjeno drvo razlicitog oblika, povezano lepkom. OSB-orjentisana plocasta iverica. Osb su ploce proizvedene od siljastih drvenih komada tretiranih vodootpornim vrucim lepkom, slozenih ukrstenim slojevima. Takv im procesom se dobija drvena ploca sa strukturom, oblikom i mnogim drugim karakteristikama slicnim spr eru. Lesonit ploce usitnjeno drvo koje se u rastvoru NaOH kuva na 100stepeni. Nakon k uvanja masa se usitnjava i defibrira tako se dobija grubo vlaknasti materijal ko ji se mesa sa vodom i dodacima(parafin, sinteticke smole). Lepljeno lamelirano drvo lepljenjem malih lamela jednake sirine, debljine oko 30 mm sintetickim smolama pod strogo kontrolisanim uslovima. Spajanje lamela vrsi s e posebnim vrstom lepkova ali tako da vlakna lamela imaju paralelan smer pruzanja tj imaju pravac pruzanja kompletnog lameliranog elementa. Za lepljenje lamelirane konstrukcije se korist i drvo i kvalitetne klase na najvise 15%vlaznosti. Sa razvojem tehnologije lepka vise ne postoje ogranicenja u dimenzijama elemenata konstrukci ja. To su vrlo kvalitetni lepkovi uz ciju pomoc je moguce napraviti grede od drv eta duzine i preko 50 metara, a visine poprecnog preseka i do nekoliko metara. Koris ti se u izgradnji: sportskih objekata; industrijskih i javnih objekata; poljopri vrednih objekata; sakralnih objekata; raznih objekata i prozvoda. 66.Bitumen, vrste i primena. Crna, polukruta ili kruta lepljiva masa na normalnim temp, rastvorljiva u ugljen disulfidu(CS2); prirodni-deo stena ili samostalni. Vestacki kada se iz sirove na fte izdvoji benzin, kerozin i deo uljnih komponenti, nakon cega se vrsi destalacija i eventualno duvanje i separacija ugljenik 70-80%. vodonik 10-15% sumpor 2-9% kiseonik 1-5% azot 0-2% smole, ulja asfalteni, nekad i parafini koji deluju stetno smanjujuci lepljivost a povecavaju krtost. Bitumen za kolovoze i zastore BIT 200, BIT 130, BIT 45, BIT 25, BIT 15 za izradu asfaltnih kolovoza i industrijska osnova (stvarno ne znam sta pise u k njizi, strana 98) hidroizolacioni materijali Razredjen bitumen za kolovozne zastore Snizena viskoznost dodatkom rastvaraca koji posle ugradjivanje delimicno ili pot puno ispare. Bitumeske emulzije Bitumen, voda, emulgatori. Voda prisutna u emuliziji omogaca rad po hladnom post
upkom. Bitumen je prisutan u kolicini od 50-70% 67.Katran, vrste i primena. Dobija se suvom destilacijom organskih materija, kamenog uglja, mrkog uglja, drv eta. Bolje se vezuje za agregat od bitumena, pa se bitumen i katran ne mesaju. Svojstva: viskoznost, Englerov viskozimetar, otvor za isticanje precnika 28mm, u poredjuje se sa vremenom isticanja vode. Reoloske karakteristike, deformacije u toku vremena. Penetracija, dubina do koje u tacno odredjenu kolicinu bitumena, za 5s prodre ig la standardizovanih dimenzija. Katrani za kolovoze Obrada katranske smole katranskim uljima; K 10/17, K 20/35, k 80/125, K 140/240 K 250/500 za gradjenje asfaltnih kolovoznih zastora katran:bitumen= 85:15 68. Asfaltni betoni Ugljovodonicna veziva i kamena sitnez Ugradjuju se vrucim postupkom i hladnim postupkom Vruci postupak: spravljaju se na 175-1900stepeni a ugradjuju na 130-1500stepeni u betonu je ugradjen samo bitumen za kolovoze i kamena sitnez 2-22.4mm Hladni postupak Spravljaju se na 60-800stepeni a ugradjuju hladni. U beton je ug radjen pored bitumena za kolovoze i katran za kolovoze kamena sitnez 2-12.5mm Kod cementnih betona vezivo je samo cement, ovde je vezivo jedinjenje kamenog br asna i ugljovodonicnog veziva. Kod cementnih betona brasno je stetno. Kod cementnih betona veza vezivo-agregat je elasticna, stepen njene deformacije je mali pa se moze podrazumevati da je veza kruta. Viskoznost ugljovodonicnih ve ziva i njena promea u funkciji temp omogucava bolje prilagodjavanje obliku podloge. Asfaltni betoni mogu da se segrigisu(O.o), porozni su i upijaju vodu. 69.Liveni asfalti. Mesavina bitumena, kamenog brasna peska i kamene sitnezi, ne vibriraju se prilik om ugradjivanja. Obicni(30-40% kamene sitnezi) tvrdo liveni(>40%kamene sitnezi) Sastoje se od bitumena za zastore, kamene sitnezi i peska. Tehnoloski postupak: Priprema asfaltne mesavine prevoz do ugradnje ugradnja asfaltne mesavine po suvom i toplom vremenu(rucno ili masinski-finiseri ma, ugradjivanje preko zagrejane talpe, preko se odmah posipa kamena sitnez svet le boje) obrada asfaltne povrsine. 70.Polimeri, vrste polimera. Prirodni: proteini, celuloza Vestacki: sinteticke smole. termoplasticni(zagrevanjem termoplasticni(zagreva njem postaju meki tako da se mogu gnjeciti i presovati. Oh ladjene na normalnoj temp postaju cvrste i tvrde i zadrzavaju oblik) Polietilen. Tvrd materijal bele boje, proizvodi se u vidu granula 3-5mm ili belo g praha.(u knjizi na strani 111 imate jos o termoplasticnim ako hocete da ucite vise :) ). Termostabilni( zagrevaju se i obradjuju kada se dobije oblik ne mogu da ga prome ne ni po pritiskom ni pod zagrevanjem). Fenolaldehidi. Tvrda kruta supstanca mrke boje, koristi se za izradu lepkova. Epoksidi. Tecni, kao lepkoi, veziva za maltere i betone. Silikoni. Premazi koji u sastavu imaju Si. Kaucuk i guma: prirodni kaucuk se dobija iz soka kaucukovog drveta, vestacki pol imerizacijom izoprena, hloroprena. Primenjuje se za lepkove i mastikse. Guma je produkt kaucuka sa dodatkom finog praha. 71. Plasticne mase. Modifikacija svojstva polimera veziva, punioci, plastifikatori, stabilizatori, katalizatori, boje Sinteticki hidroizolacioni materijali
rolne, trake i folije, premazi, namazi i paste nearmirane i armirane krovnim kartonom, staklenim vlaknima, staklenom tkaninom, najlonom, metalom. 72.Lepkovi, vrste lepkova. su nemetalne supstance koje kad se premazu preko naleglih povrasina mogu da ih c vrsto povezu a da pritom ne menjaju strukturu tih delova. Odredjene varijante lepkova su: paste na bazi lepkova ali se kombinuju sa odgova rajucim puniocima zaptivni materijali(kitovi) nemaju jacinu kao lepkovi vec sluze da se obezbedi n epropustljivost slojeva, popune prsline i neravnine. Mogu se lepiti kako nemetalni tako i metalo. Sinteticki lepkovi u mnogo slucajev ima daju spojeve cija jacina ne zaostaje za zakovanim ili zavarenim slovejima/ (o lepku mozete citati jos na stranicama 114 i 115) Vrste lepkova- lepkovi prirodnog porekla(biljni, zivotnjiski) i sinteticki(uglv organski redje neorganski) Lepkovi prirodnog porekla su obicno na bazi skroba tutkala celuloze. Skrobni lepkovi upotrebljavaju se za koverte, marke i sl. Kolagen iz misicnog i hrskavicnog tkiva koji se kuva u kazanima dok se ne pretvo ri u zelatim zatim se izliva u kalupe i susi. Tutkalo nabubri u hladnoj vodi a z atim se postupno zagreva na koji nacin se dobija lepak. Zivotinjskog porekla su i albuminski i ka zeinski lepak. Celolozni lepkovi se prave od nitroceluloze i hemijskih rastvarac a kao sto je elit alkohol. Obicno se dodaju plastifikatori kao sto su gumiarabika i smole. Ovo su tzv kucni lepkovi, kojima se moze lepiti cim ispari rastvarac. Slabo su otporni na toplot u i zapaljivi su. Polimerni sinteticki lepkovi se izradjuju od sintetickoh smola kao i od celuloze i mogu biti:termoreaktivno(du biti:termoreaktivno(duroplasti) roplasti) i termoplasticni. Termoreaktivni lepkovi ocvrscavaju posle zagrevanja. Izradjuju se od razlicitih vrsta smola. Epoksindi lepkovi upotrebljavaju se za staklo, keramiku, celik, drvo. Fenolni lepkovi, dobijeni od smole i formaldehida otvrdnjavaju istovremenim dejs tvom toplote i pritiska. Koriste se za lepljenje abrazivnih materijala za papirn u osnovu Osim toga od fenolnih smola prave se lepkovi za matele. Isporucuju se u obliku p raska i u tecnom stanju. Termoplasticne paste se odlikuju time sto pri naknadnom zagrevanju ponovo omeksa ju. Izradjene su od celuloze, akrilata i povinila. Polohlorpropen(neopren) Polohlorpropen(neopren ) lepkovi najsire korisceni termoplasticni lepkovi. Isporucuju se u tecnom obliku a kombinuju se sa puniocem za ojacavanje i agensom za stvrdnjavanje. Ove komponente se mesaju neposredno pre upotrebe. Polivinil alkohol lepkovi se upotrebljavaju kao zastitne prevlake, ali i kao lep kovi za kozu, papir, tekstil. Polivinil acetat lepkovi namenjeni su za prevlacen je gumenih traka. brodske opreme i za lepljenje poroznih i neporoznih materijala(stakla,metala) Polivinil butil lepkovi se upotrebljavaju za izradu viseslojnog sigurnosnog stak la. Akrilati kao sto su npr lucit i pleksiglas, rastvaraju se u acetonu i u tom obli ku upotrebljavaju. Etil akrilni lepak moze biti koriscen za lepljenje pritiskom posto je gibak i uvek zadrzava dobru prionljivost za osnovni materijal. Tehnologija leplj enja se sastoji iz sledecih operacija: pripreme povrsina za lepljenje; pripreme lepka; nanosenje lepka; ocvrscavanje le pka i kontrole lepljenog spoja. 73.Boje i lakovi. Boje- sluze za zastitu povrsina od korozije, oksidacije, vlage, dejstva hemijski
h agresivnih sredina, kao i za njihovu dekoraciju. Mogu da budu prirodnog ili ve stackog porekla. U svom sastavu mogu da sadrze: vezivna sredstva(veziva su povrsinski ak tivni tecni polimeri koji prekrivaju metal i zadrzavaju pigmente i aditive na st icenoj povrsini. Pored prirodnog ulja, veziva mogu biti i mnoge vrste smola, celulozni polimeri i flourokarbonske smole). Pigmente(pigmenti sluze da se postigne odredjena boja, omoguci poliranje i sprec i rdjanje) infibitore rdje( crvena i plava olovna boja, cink hromat i olovo hroma) rastvarace(razredjivace-terpentin, rastvarace(razredjivac e-terpentin, benzin, benzol, metil i etil alkohol, voda). Elektroliticke prevlake se nanose upostavljanjem strujnog kola preko elektrolita u kome se nalazi radni predmet i zastitni metal. Radni predmet postaje katoda, a zastitni metal anoda kada se kroz elektrolit propusti jednosmerna struja. Elek troliticke prevlake su od Cr, Sn, Cu, Pb, Zn, Cd, Ni i dragocenih metala. Lakovi nastaju mesanjem sintetickih smola sa lakoisparljivim organskim rastvarac ima. Koriste se kao deo ili celokupna zastita za drvo i drvnu galanteriju. Emajl nastaje mesanjem laka i nekom pigmenta(silikonski). Kontaktna metoda se zasniva na elektro-hemijskom nanosenju prevlaka bez koriscen ja elektricne sturje iz spoljasnje izvora. Nikal ili kalaj se nanose na celicne delove ili kalaj na mesingane delove. Toplo potapanje ostvaruje se unosenjem osnovnog materijala u toplo kupatilo zast itnog metala. To znaci da se celik ili mesing mogu zastiti potapanjem u kupatilo cinka, kalaja, aluminijuma ili olova. Platiranje metala prskanjem ostvaruje se rasprsivanjem istopljenog metala po kom adu koji se stiti. Dodatni materijal u obliku praha ili zice topi se u gasnom pl amenu odnosno u elektricnom luku a zatim rasprsuje u sitne kapljice dejstvom komprimov anog vazduha. Uglavnom se nanose W, Mo te legure tipa NiCr i Co za zastitu celik a od hemijske korozije. 74.Termoizolacioni materijali, osobine, podela, proizvodi.i 75.Materijali za zvu cnu zatitu. Visoka poroznost, amorfna struktura mala cvrstoca malo upijanje vode postojanost na visokim temo provode pare i gasove otporni na dejstvo pozara i mraza hemijska i bioloska postojanost Neorganski TI materijali Mineralna vuna Vlakna debljine 5-15mikromm iz rastopa lakotoljivih kamenih materijala(laporci, dolomiti) ili zgura. U posebnim komorama od vlakna se formiraju ploce, rolne, uzad. Trake se jednostrano ili obostrano ojacavaju metalnom folijom, tkaninama, hartij om. Staklena vuna Vlakna debljine 20-50mikrom Iz rastopa stakla. Keramicki tI materijali Oblikovanje, susenje i pecenje dijatomejske zemlje, elektrofilterskog pepela ili gline. Organski TI materijali Drvena vuna, strugotina, presovana granulisana pluta trska i slama Plasticne Ti mase Penoplasti, na bazi PVC, polistirola, poliestera, poliuretana. Stiropor je ekspandirani polistiren, formiran polimerizacijom monostirena sa dod
atkom pentana. Formirana struktura styropora se sastoji od celija polistirena, spojenih procesom vuklaniz iranja u medjusobnu homogenu strukturu tankih, vazduhom ispunjenih celija. Jedan m3 materijala sadrzi vise milijardi celija. Stirodur se proizvodi od ekstrudiranog polistirola u obliku tvrdih penastih ploc a. Karakterise ga veoma velika gustina, sto je garant za postojanost i trajnost. Ploce se odlikuju veoma dobrom toplotnom izolacijom, neosetljivoscu na vlagu, ka o i velikom cvrstinom na pritisak. Otpornost na klimatske uslove je zagarantovan a velikom postojanoscu pri zaledjivanju i otapanju tako da ni ekstremna vlaznost n e predstavlja problem za ove izolacione ploce.(ko hoce vise o ovome ima na stran i 122) Neopor se proizvodi od ekspandiranog polistirena sa dodatkom ugljenih vlakana. C esto se za njega moze cuti i ''sivi stiropor''. Izoluje pomocu vazduha ali mu ugljena vlakna vlakna daju do 20% bolji kvalitet i manje gubitke toplote. toplote. Nalazi sve siru primenu u gradj. Prilikom izrade termoizolacije prednost se daje neoporu jer se koriste ploce manjih debljina. Preporucuje se postavljanje na zidove od cigle, supljih i punih blokova i siporeks blokova. Sacaste plasticne mase.
