MMPI, profili (7. i 8. predavanje)
Dodatne skale gledamo samo da bi potvrdili mišljenje koje smo dobili na osnovu kliničkih skala. L skala nam govori o davanju socijalno- poželjnih odgovora. odgovora. K skala K skala nam govori da li postoje mehanizmi odbrane. Hs – D D – Hy Hy (priručnik 61. str) dg: neurotski poremećaj Specifična dijagnoza: Hipohondrijaza; Psihosomatska reakcija; Somatomorfna disfunkcija Vegetativnog nervnog sistema Neuroza, odnosno sklonost sklonost ka razvoju neuroze u zavisnosti da li je profil preko T70 ili je
ispod. Ako je ispod onda govorimo o strukturi ličnosti, odnosno kombinaciji crta koje čine histeriju, hipohondriju i depresiju kao dominantnu strukturu ličnosti. ali pošto su ove tri skale preko T70 možemo možemo da damo dijagnozu, dijagnozu, diferencijalnu diferencijalnu ili određenu nozološku nozološku kategoriju. kategoriju. U ovom slučaju: hipohondrija (Hs), psihosomatika, jer je ta hipohondrija uvek telesno usmerenje. Kod histerije takođe imamo okrenutost ka telesnom. Ovde imao i Pt koje puni tu neurotsku skrukturu, odnosno neuroticizam, koji se manifestuje u nekoj formi neurotskog oboljenja. D – Hs Hs – Hy Hy – Pt Pt (63. strana) dg: neurotski poremećaj
Specifična dijagnoza: zavisiće od dominantnih simptoma, najčešće neurotska depresija (Distimija), ali GAP, Fobije, Poremećaj panike, OPK neuroza Visoko F – postoji postoji neka specifična ideja. Izrazit pad na Ma koje je palo zbog povećanog D. Dg: depresija (reaktivna zbog Pt). Kada god imamo visoko Pt u kombinaciji sa D imamo dobru dozu argumenata da tvrdimo da je reč o reaktivnoj, neurotskoj depresiji. U ovom slučaju je Pt anksioznost koja se manifestuje kao bezvoljnost, atimohorija, abulija.
Ovo moće biti i anksioznost. anksioznost. Histerija i hipohondrija u kombinaciji sa depresijom. Može da bude i fobija. Fobičan Fobičan pacijent u susretu susretu sa izvorom fobije reaguje dezinhibirano, dezinhibirano, panično, panično, i ta Pt dolazi do izražaja. Izgledao bi drugačije redosled povišenja i sniženja na kliničkim skalama, ali ono što nama daje argument da tvrdimo da je u pitanju fobična ili obična depresija, ili neki histerični trenutak govori šiljak koji je u odnosu na ost ale neurotske skale iznad (D). U ovom slučaju ovo je neurotska depresija. Emocionalno nezrela, nestabilna ličnost koja je skolona histeričnim izlivima, pasivno-zavisna, pasivno-agresivna i okrenuta ka tom nekom somatskom aspektu svoje bolesti. U konfliktno j situaciji reagovaće reagovaće depresivno, depresivno, povlačenjem, inhibicijom, unapred očekuje neuspeh neuspeh šta god da radi, ima „crne naočare“ naočare“ i negativni afekat. Hy – Hs Hs – L L (65. strana) dg: Konverzivni poremećaj Alternativna dijagnoza: Konverzivna neurotska reakcija
Histerija, jer je D u padu, oni nisu depresivni, oni imaju Hs povećano, telesno, da bi bili u centru pažnje oni moraju jako da vode računa o telesnom. Ta Hs komponenta uglavnom govori o fizičkoj komponenti, odnos prema telesnom. Dakle, konverzija u oduzeto st ruke, 1
konverzija u glavobolju, konverzija u nesvesticu...
Uvek imamo visoku korelaciju između konformizma i neuroticizma. Neurotičari ne podnose neslaganje, mogućnost da se ne konformiraju. Svaki oblik potencijalnog neslaganja je potencijalno ugrožavajući stimulus. Ako sam nekonformista privlačim pažnju, ali ne na način koji meni odgovara. Histerija je infantilan način privlačenja pažnje, nije zreo način, da on sad kao anti-konformista iznosi mišljenje, nego on privlači pažnju da pada u nesvest, oblači m ini suknju do pupka... Ovde imamo visoko L, socijalno- poželjni odgovori i želim da ti se dopadnem, to je odlika
histerije. Uvek postoji korelacija imeđu L skale i histerije! Takođe, Ma se često javlja u korelaciji sa histerijom, jer je histerija ekstrover tnost, treba mu publika, društvo, neko pred kim će ispoljiti svoj teatar. Ovde je nisko Ma, jer histeričar svoju celokupnu energiju usmerava ka histeriji, njemu ne treba hipomanija, nego na način da bude eksponiran kao histerija. Ako je Hy ispod 70 rekli bismo da je histerična ličnost. Histrionični poremećaj ličnosti se razlikuje od histeričnog, ima istu podlogu, premorbidnu strukturu koja je infantilna, teatralna, nezrela, promiskuitetna, egocentrična, ekstrovertna, ali histrionik sada, odmah, ovde, po sv aku
cenu, a histeričar manipulacija. D – Pt (66. strana) dg: Depresija Dg: neurotska depresija. Kada god imamo visoko Pt, anksioznost koja puni D, imamo
argumente da kažemo da je anksiozna depresija, neurotskog je tipa. Kada je ispod T70 onda govorimo o me lanholičnoj strukturi ličnosti koja nisko procenjuje sebe, ali koja istovremeno postavlja nenormalno visoke standarde i neuspeh u ostvarenju tih ciljeva dodatno puni
osećanje bezispešnosti, neuspešnosti i doprinosi toj bezvoljnosti, negativizmu, niskoj pro ceni samog sebe. F – nihilistička ideja o samom sebi. D – (-Pd) (69. strana) dg: Psihosomatska reakcija Alternativna dijagnoza: Neurotski poremećaj Ceo je u inhibiciji, jaka unutrašnja kontrola, preterano korišćenje mehanizama odbrane (visoko K). D - agresija prema sebi, Pd - ka spolja. Ovo nam govori da su agresiv ni sadržaji okrenuti ka unutra, a Hs je u ovom slučaju orijentacija na somatiku. Prema tome, imamo agresiju okrenutu ka somatici, pa je dg: psihosomatska oboljenja, perfekcionisti (a pefekcionizam je
često u osnovi depresije). Srđan D – Pd – Pt (69. strana) dg: Zavisni poremećaj ličnosti (Akoholizam)
Istovremeno prisustna agresija spolja i ka unutra. Ovaj profil je najčešći kod alkoholičara. Alkoholizam je zavisnost, ovo je pasivno- zavisna ličnost, ili pasivno-agresivna ličnost. Kada imamo D – Pt onda kažemo pasivno -zavisna, a kada imamo i Pd, onda imamo ne samo pasivno-zavisnou nego i pasivno-agresivnu ličnost. To znači da je ona skolona da povremeno, kada više ne može da hendluje tu anksiozno st, izbaci napolje agresiju. Pije, pije, pije i onda izbode nožem 46x, probudi se ujutru i kaže ju, mrtav čovek , nema pojma. Kada ne piju dezinhibicija u ponašanju, ali dovoljan je minimalan stimulus. 2
Ovaj profil je i kod ljudi koji su skloni bolesnom traženju senzacija. Uspeo sam da iskontrolišem sopstveni strah od smrti. Depresivnost koja se maskira agresivnošću. Imati moć nad samim sobom to je najj ača moć na svetu. Lako ću da vladam drugima, a ko mogu da vladam sa sobom. Kod osoba sa ovakvim profilom postoji visok rizik od sucida. Skloni su alkoholu ili se pave padobranstvom.
Kada postoji visoko D i Pd u odnosu na Pt, onda postoji mogućnost da se radi o agitaciji depresivnog tipa, što može da ukazuje na početak disocijacije, početak neke agitirane psih oze. Pd – (Ma) (71. strana) dg: Disocjalni poremećaj ličnosti
Tipičan profil adolescenata, s tim što ne treba da pređe 70, obično je u normali. Kontrolne skale: slabo koristi mehanizme odbrane, imamo dezinhibiciju i povećano F, što znači da pojačava tu nek u patologiju, boji taj konativni stil ove patologije. Niski neurotski trijas, nemamo neurotsku strukturu, jer su Hs-D-Hy niski, ali imamo
povećanje na Pd i Ma. Hipomanija dodatno puni psihopatiju čineći je ekstremno razdražljivom. To je ta razdražljivost, nije hipomaničnost kao kategorija hipomanije, pošto je Pd iznad Ma mi imamo psihopatiju, u ovom slučaju to je disocijalni poremećaj ličnosti ili antisocijalni poremećaj ličnosti. On nije neurotski struktuiran. Ovaj profil često imaju i zatvorenici. Adolescenti ga imaju jer nemaju griže savesti, dezinhibirani su, bunt, bes prema autoritetu, izražena egocentričnost, mrzim autoritet, ja sam lider , samoljublje... Imamo jednu emocionalno nezrelu ličnost koja je skolna burnim reakcijama, koja je agresivna, hostilna, veruje u sebe, razdražljiva jer je visoko Ma, koja je ekstrovertna, voli da bude glavna... Dakle, kada je ispod 70 dajemo opis ličnosti koji je karakterističan za ove dve skale, a ne kategoriju. F je ovde ideja samoljublja, ja, meni, moje. Pd – Hy (73. strana) dg: emocionalno nestabilna ličnost
Alternativna dijagnoza: Histrionični poremećaj ličnosti Psihopatija zajedno sa histerijom = histrionični poremećaj ličnosti. Ovde imamo povećano i Hs, kod histrioničnog poremećaja to Hs je narcizam tela (npr.kod paranoičnog imamo narcizam mozga, narcis mozga vlada tako što je načitan, vlada materijom, dobro je teorijski potkovan i voli da impresionira ljude), oni vežbaju, oblače se fensi, napadno, upadljivog su izgleda, ponašanja, zavode, promiskuitetni su (oni zapravo uživaju u samom procesu zavođenja, kada objekat žudnje prihvati igru nije više interesantan). Pa – D (75. strana) dg: Paranoidni poremećaj ličnosti Alternativna dijagnoza: Depresivno-paranoidni sindrom Izrazito sniženo Ma. Dg: paranoidni poremećaj ličnosti . Mene svi mrze zato što sam druge nacionalnosti, stalno mi rade o glavi ... Psihoza interpretacije. Senzitivni odnosi.
Interpretativna spremnost, sumnjičavost, rigidnost... Kada domiraju depresivni simptomi, onda uvek imamo to nisam vredan, nisam d obar, oni me otužuju zato što nisam vredan i dobar, hoću da im vratim, a vratiću im tako što ću se ubiti (Pd je sniženo). Sve je upereno na mene, sa aspekta depresivne pozicije. Svi me mrze i ne dozvoljavaju mi da uspem, ja sam to toliko želeo da uradim i mogao sam to da uradim, ali nisam uradio zato što su ljudi zli i nisu mi dozvolili jer sam druge nacionalnosti... On nije uspeo zato što je nesposoban, već zato što 3
drugi nisu dali. Zbog depresije zbilja ne vredim i stalno punim to moje osećanje bezvrednosti dodatnim informacijama od drugih koje dobijam . To je irealano zato što drugi ljudi ne šalju to, nego on to tako interpretira. Na kraju se isključi iz toga, ne želim više da živi u takvom svetu, ne mogu da podnesem toliku količinu mržnje, zlonamernosti i oduzeću sebi život . Imamo pasivno-zavisnu ličnost koj a ima visok nivo aspiracija, s obzirom da je neuspešan to projektuje na druge ljude, nije on razlog što je neuspešan, nego drugi . F je sumanuta ideja sa
pozicije žrtve. Da bismo govorili o tome da postoji psihotičan proces mora biti povećano F, Sc i Ci. Zato ovo nije psihoza. Ukoliko postoji povećanje na Pd (psihopatske devijacije) uz Pa i D onda je to struktura ličnosti, intrpretativna spremnost i depresija. D i Pd uvek pasivno agresivna, odnosno pasivno- zavisna struktura ličnosti. Pa – (Hs – Hy) (77. strana) dg: paranoja, deluzivni poremećaj
Alternativna dijagnoza: Neurotski poremećaj F – ima ideju, opsesiju koja vlada celim umom. Paranoju prati histerija i hipohondrijaza. U osnovi paranoje je neurotska st ruktura (ovde Hs i Hy koji ukazuju na emocionalnu nestabilnost i sklonost da se reaguje iz jednog somatskog, autonomnog sistema, nesigurnost, bazična inferiornost) . U razgovoru sa pacijentom vidimo da
to Pa predstavlja samo jednu izoštrenu čulnost koja služi kao senzor kojima treba da otkrije gde je stvarna opasnost uz jednu krajnju okrenutost ka sebi, egocentričnost, grandioznost, potrebu da se dominira nad drugim ljudima, izražena sujeta, uz priličnu manipulativnu, interpersonalnu strategiju. Narcizam. Ovo mo že biti i narcistički poremećaj, može da bude osnov paranoje, a može da bude i ulaganje u sopstvenu telesnost i manipulacija sopstvene telesnošću, što je karakteristično kod narcisa. (Da su Pd i Pa – paranoidni poremećaj ličnosti.) Interpretacija kao posledica senzibilnosti celog organizma. To je taj neuroticizam kod paranoje. Taj neuroticizam je somatskog tipa (Hs) i konverzija (Hy).
Perzistentni poremećaj sa sumanutošću, paranoja, tj. Deluzivni poremećaj. Sistem logički povezanih sumanutih ideja, ali nastale na osnovu bolesne percepcije. Bolesna percepcija je rezultat Hs i Hy. Kada imamo preterano emocionalnu mi ne percipiramo, ne vidimo dobro
problem, pogrešno zaključujemo. Preterana emocionalnost zamagljuje intelekt. Kod njih na osnovu b olesne percepcije razvija se čitav niz sumanutih ideja koje su logički zasnovane. Ta sumanutost je prisutna u F, taj F nam govori kog je tipa sumanutost. Kada bismo imali Pa – Pd - (Hs – Hy) to bi bio paranoidni poremećaj ličnosti. Kad god je Pd preko 70 garant je porećaj ličnosti samo gledamo sa čim. Pd –Ma disocijalni poremećaj
ličnosti, Pd – Hy histrionični por.lič. Paranoidni poremećaj ličnosti je sch struktuiran zato nisu visoke Hs i Hy, on će pre razvini paranoidnu sch, nego paranoju. Pa – Sc (78. strana) dg: Shizofrenija ( Paranoidna shizofrenija)
Povećano F, Sc, Ci – velika verovatnoća da postoji početak neke psihotične izgradnje ličnosti. U kombinaciji Pa i Sc imamo zapravo paranoidnu psihozu, paranoidnu sch. Sada vidimo i na MMPI razliku između paranoidnog poremećaja sa sumanutošću i paranoidne sch. Kod
paranoidne sch obavezno je povećano Sc. Neurotske skale uopšte nisu tipične. Dok kod paranoje Sc ne mora da bude povećano, kognitivno ostaju dosta dugo očuvani, teško ih je prepoznati, ali kod njih immamo izraženu tu somatsku komponentu, odnosno neurotsku komponentu koja ide obično kroz Hy i Hs, uz Pa. Afektivna zaravljenost uz sumanute ideje. Kada bi imali povećano Pa, Pd i Sc onda bi to mogao da bude paranoidni poremećaj ličnosti, 4
ali i shizotipija, ali bi svakako imali jednu graničnu strukturu ličnosti . (Mora da uzima jake
lekove, teške neuroleptike – uvek kod psihoza, Prozak je da im ulepša dan, atipsihotike...) Sc – D – Pd (80. strana) dg: Shizofrenija
Može da bude shizoidni poremećaj ličnosti, za njega je karakteristično povlačenje (D), inhibicija, povučen afekat (što se vidi u Sc), Pd je tu psihopatska struktura. Može da bude i granični poremećaj ličnosti. Na osnovu intervjua, anamneze koju uzimamo, znaćemo šta je. D – Sc – Pt (81.strana) dg: Shizofrenija (Jednostavna shizofrenija) Alternativna dijagnoza: Chizo-afektivni poremećaj. D – Pt je dg: neurotska depresija. U D – Sc – Pt je depresija, ali zaravljen afekat. Kada mislimo da je bipolarni, damo MMPI, vidimo Sc i znamo da je u pitanju ipak shizo-afektivni. Znamo da nije siplex jer su oni kognitivno potpuno propali, demencija. Sc – Hs (84. strana) dg: Shizofrenija (nediferencirana shizofrenija)
Hipohondrija nekad može da bude uvod u dezintegraciju ličnosti i on trči od lekara do lekara zato što ima taj irealni doživljaj da delovi tela nisu njegovi, da mu se menjaju delovi tela, da mu nešto fali, da mu nešto gamiže po crevima i sl. I on menja lekare i nikako da dobije taj odgovor koji bi zapravo razjasnio kliničku sliku koju on ima u glavi. To bi bila zapravo jedna vrsta shizofrenije (cenestopatska). Ovde namamo F zbog neurotske komponenete. Sc – Hy (85. strana) dg: Shizofrenija (nediferencirana)
Hy koje obicno ide uz visoko L. To je taj teatar koji traži publiku. F, Sc, Ci nam pokazuju da postoje elementi psihotičnog procesa. Izrazit aregresivnost, emocionalna nestabilnost, sve što važi za Hy dodatno uz Sc. Pošto postoji psihotičan proces, a ne znamo koja je u pitanju, onda kažemo nediferencirana, nespecifikovana sch. Sc – Ma (86. strana) dg: Shizo-afektivni poremećaj, manični tip Alternativna dijagnoza: Shizofrenija Ovo je jedna agitirana manija sa sc simptomima. Imamo jednu maniju koja je napunjena
psihozom koja se zove delirantna manija. Može da bude i manična epizoda u tom nekom shizo-afektivnom procesu. Ma (88. strana) dg: Manija Kod hipomanije imamo L
skalu, maničarka ide u šoping, kupuje u tom stanju euforije, posle toga trči i pokazuje svima svoje nove cipele, to je taj L, socijalna poželjnost, visok stepen konformizma, teatar. Maničari traže okruženje prihvatanja, odobravanja na bilo koji način. Histrioničari to rade putem promiskuiteta, histeričari takođe. A ovde možemo da govorimo o maniji koja je u okviru bipolarnog, manične epizode isto, zato što je tu dominacija F skale. Ne može da završi test do kraja. K je sniženo zato što su dezinhibirani, ne ma mehanizama odbrane (potiskivanja, negacije, sve što drži unutra). Ovaj je trenutno u stanju manije zbog F. 5
Primeri van priručnika: Hs – Pd – Sc, ne prelazi T skor 70
Ulaganje u sopstvenu telesnost (Hs), egocentrična osoba, afektivno zaravljena, emociona lno nezrela, skolona manipulaciji, zna da bude agresivna.
A ako bi T skor bio preko 70, onda bi to bio narcistički poremećaj ličnosti. D – Pd – Hy, ne prelazi T skor 70
Teatralna ličnost, manipuliše svojom depresijom (pasivno -zavisna), ali pošto ima Pd ond a je pasivno-agresivna. Uvek u D – Pd imamo pasivno-zavisnu, pasivno- agresivnu ličnost, uz ovo Hy jedna teatralnost, emocionalna nezrelost i manipulativnost. Ako su sve preko T skora 70 i naglasak na Pd – zavisni poremećaj ličnosti. Ako je umesto Hy Pd . D – Pd – Pt preko T skora 70 sa naglaskom na Pd, onda je
izbegavajući. Njima niko ne treba. I to je razlika između njih i zavisnih. Pd – Ma preko T skora 70 – antisocijalni, odnosno disocijalni poremećaj ličnosti. Ispod 70 – adolescentski. Pd buntovništvo, a Ma puni ipulsivno Pd, okrenutost ka drugima, mora da ima druge da bi iskalio. Hy – Pd – Pt
Hy infantilnost, emocionalna nezrelost, teatralnost, narcistička reinvesticija, Pd emocionalna nezrelost i sklonost ka agresivnom ponašanju, Pt nesigurnost, stepnja kako će ga pročitati.
6
KOLOKVIJUM
Da prepoznamo profile, konkretni profili sa školskim odgovorima. Kako se skale menjaju, kako menjaju značenje u korelaciji sa drugom skalom. Pitanja tipa: skala Ma označava to i to... Pitanja tipa: tipičan alkoholičarski profil je... L skala je uvek u korelaciji sa kojom skalom.
Ako imas Pd izraženo to znači obično... Veksler - profili. Npr. ako imate povećanje na stripu, dopuni, a pad na kosu, to znači... Ličnost koja ima izraženu socijalnu inteligenciju, ali je loša na uviđanju odnosa i nema tu sposobnost egzekucije dobije profil na Veksleru takav i takav. Šta znači razlika manipulativne i verbalne, standardna devijacija, aritmetička sredina... Neurotičar, histeričar na Veksleru ima postignuća... Psihopata po Veksleru će rešiti Vekslera ovako... OPK će rešiti ovako... Kod koga se javljaju cik- cak rešenja u inteskateru? Kod Sc. Ko ne može da uradi nikad testiranje do kraja? Manija, hipomanija, psihotičar
7
