Морис Леблан: АРСЕН ЛУПЕН – ТАЈАНСТВЕНИ ПУТНИК
Морис Леблан ТАЈАНСТВЕНИ ПУТНИК Превела са француског Јелена Витезовић
Аутомобил са возачем сам претходног дана послао путем у Руан. Ја сам планирао да дођем донде железницом и одатле продужим до пријатеа који су становали на обали !ене. " Паризу је Паризу је, неколико минута пре поласка, седморица господе упала у мој купе; петорица #их су пу$или. %а колико кратко било путова#е овим брзим возом, могућност да га проведем у таквом дру$тву није ми се свиђала, поред осталог и зато $то вагон, по$то је био стари модел, није имао ходник. "зео сам, стога, свој мантил, новине и ред вож#е, и повукао се у један од суседних купеа. &у се већ налазила нека дама. 'ада ме је угледала , тргла се незадовоно , $то ми није промакло , и нагнула се ка господину који је стајао на папучици, свом супругу, без сум#е, који ју је допратио до станице. (осподин ме добро осмотри и испитива#е се завр$и вероватно у моју корист, јер се тихо обрати својој супрузи, са осмехом, са изразом лица којим се умирује упла$ено дете. ) она се онда осмехну и погледа ме пријатески , као да је изненада схватила да сам ја један од оних галантних уди са којима жена може провести два сата затворена у малој кутији од $ест квадратних стопа, а да нема од чега да страхује. !упруг јој !упруг јој рече рече: - *емојте се утити, драга моја, али имам хитан састанак и не могу ви$е чекати. +н је нежно поуби и оде. !упруга му је кроз прозор слала мале, дискретне поупце и махала марамицом. Разлеже се звук звиждаке. Воз се затресе.
"право у том тренутку, и упркос протестима железничара , врата се отвори$е, и један човек се попе у на$ купе. %оја сапутница, која је у том тренутку стајала и распоређивала своје ствари по мрежи, крикну упла$ено и паде на клупицу. Ја нисам кукавица, далеко од тога, али признајем да су ми ови упади у послед#и час увек непријатни. ,елују сум#иво, неприродно . )за тога се сигурно крије не$то, иначе... %еђутим, изглед новопридо$лог , и #егов став, прилично су ублажили ло$ утисак који је произвео #егов поступак. -ино пона$а#е , готово елегантно, укусна кравата, прикладне рукавице, енергично лице... Али, заиста, где ли сам, дођавола, већ видео то лице? Јер, није било места сум#и, јесам га видео. " сваком случају, прецизније речено, било је то налик сећа#у на неки добро познати портрет коме никада нисте видели оригинал. ) истовремено сам осећао да је узалудно да напрежем памће#е, толико је било непостојано и нејасно. Али, по$то сам поново обратио паж#у на даму, запа#и ме колико је бледо и потресено деловала . (ледала је у свог суседа – седели су на истој страни – са изразом истинског страха на лицу, и приметио сам да јој једна рука, подрхтавајући , клизи ка малој путној торбици, спу$теној на клупу на двадесетак центиметара од #ених колена. 'оначно ју је зграбила и нервозно привукла к себи. Погледи су нам се срели, и приметио сам толико нелагоде и забринутости у #еним очима да се нисам могао уздржати и рекох: - ,а ли вам је добро, мадам?... &реба ли да отворим прозор? *е одговорив$и ми, показала ми је упла$ено на оног човека.
+смехнуо сам се као #ен муж, слегнуо раменима и објаснио јој знацима да нема чега да се пла$и, да сам ја ту и да, уосталом, дотични господин изгледа сасвим безазлено. " том тренутку он се окрете ка нама, осмотри нас једно за другим од главе до пете, потом се повуче у свој ћо$ак и ви$е се није ни мицао. .авладала је ти$ина, али је дама, као да је сакупила сву снагу да учини овај очајнички чин, рекла једва чујним гласом: - .нате ли ко је у на$ем возу? - 'о? - %а, он он уверавам вас. - 'о то, он? - Арсен /упен! *ије скидала поглед са путника и то узнемирујуће име било је упућено пре #ему него мени. +борио је $е$ир на нос. ,а ли је то било како би прикрио нелагоду или, једноставно, зато $то се спремао да спава? Приметио сам: - Арсен /упен је јуче осуђен, у одсуству, на двадесет година принудног рада. %ало је вероватно стога да би данас био толико неопрезан да се појави у јавности. Поред тога, зар нису новине јавиле да је у &урској ове зиме, након оног чувеног бекства из !антеа? +н је у овом возу – понови дама – трудећи се све очигледније и очигледније да је на$ сапутник чује – мој супруг је помоћник управника казнених установа, а $еф станице лично нам је рекао да траже Арсена /упена. - &о није разлог... - Виђен је у холу, на приступу станичним перонима. "зео је карту прве класе за Руан. - 0ило је лако $чепати га.
- *естао је. 'онтролор на улазу у хол га није видео,
али претпоставају да је про$ао преко перона за локалне возове и да се попео на експрес који креће десет минута после нас. - " том случају, тамо ће га ухватити . - А $та ако је, у послед#ем тренутку, искочио из тог експреса како би до$ао овамо, у на$ воз, као $то је вероватно ... као $то је сигурно? - " том случају, овде ће га ухватити. По$то железничари и агенти нису могли да не примете тај прелазак из воза у воз и, када будемо стигли у Руан, само ће га покупити. - 1ега никад неће ухватити! Пронаћи ће он начина да поново побегне. - " том случају, желим му срећан пут. - Али он сва$та може учинити одавде донде! - 'ао на пример? - +ткуд знам? &реба све очекивати ! 0ила је јако упла$ена и ситуација је заиста донекле оправдавала ту нервозну узнемиреност . (отово упркос самом себи, рекох јој: - .аиста има чудних подударности овде. Али смирите се. !ве и да прихватимо могућност да је Арсен /упен у једном од ових вагона, он ће се сигурно пона$ати разборито и, уместо да привлачи нове неприлике , имаће на уму само како да избегне опасност која му прети. %оје речи је нису нимало умириле. )пак, она ућута, сматрајући , без сум#е, да је била индискретна . А ја, ја сам отворио новине и прочитао изве$тај са суђе#а Арсену /упену. 'ако нису садржавале ни$та $то се није већ знало, само су ме осред#е занимале. Поред тога, био сам уморан, ло$е сам спавао, и осетих како су ми капци отежали, а глава пада.
- Али, господине, па нећете вада спавати!
,ама ми је отела новине и гледала ме са индигнацијом . - +чигледно да нећу – одговорих – уоп$те нисам ни намеравао. - &о би била најгора несмотреност – рече ми она. - *ајгора – понових ја. ) борио сам се енергично, концентри$ући се на пејзаж, на облаке који су се оцртавали на небу. А потом се све то изме$ало у простору, слика узнемирене даме и господина који дрема и$чезе из мог духа, и у мени завлада велика, дубока ти$ина сна. "брзо су је испунили неповезани , лаки снови, а биће које је играло улогу Арсена /упена и носило #егово име у #има је заузимало извесно место. +н се кретао на хоризонту, леђа натоварених драгоценостима , прелазио је зидове и празнио замкове. Али силуета тога бића, које ви$е није било Арсен /упен, постаде јаснија. ) прилазећи ми, постајала је све већа и већа, скочила је у вагону с невероватном спретно$ћу, и доскочила право на моје груди. 2иви бол... Парајући крик... Пробудио сам се. +нај човек, онај путник, колена осло#еног на моје груди, стезао ми је грло. !ве сам то видео веома мутно, јер су ми очи биле подливене крву. Видео сам и даму која се грчила у једном углу, у нервном нападу. *исам могао да се одупрем. "осталом, не бих ни имао снаге: у слепоочницама ми је брујало, гу$ио сам се... .ахрипао сам... Јо$ један минут... и угу$ио бих се. +нај човек је то морао осетити. Попустио је стисак. *е одвајајући се од мене, десном руком је развукао конопац на коме је већ наместио лабаву пету и о$трим потезом ми
везао песнице. .а тили час био сам увезан, уста су ми била запу$ена, био сам имобилизован . ) он је обавио тај посао на најприроднији могући начин, са таквом лакоћом да се видело да је прави мајстор у томе, професионални крадивац и злочинац. *и речи, ниједног грозничавог потеза. 3ладнокрвно и одважно обавено. ) лежао сам тамо, на клупици, увезан као нека мумија, ја, Арсен /упен! )стину говорећи , ситуација јесте била сме$на. ), упркос озбиности околности у којима сам се налазио, није да нисам ценио ироничну и сласну страну ситуације. Арсен /упен навозан као неки новајлија! +пее$ен као нека наивчина – јер ме је, наравно, тај бандит олак$ао за торбу и новчаник! Арсен /упен, сада на месту жртве, насамарен, побеђен... 'аква пустоловина ! +стала је јо$ дама. *а #у није ни обратио паж#у. .адовоио се тиме $то је узео малу торбицу која је лежала на тепиху и извадио из #е накит, новчаник, ситнице од злата и сребра које су биле у #ој. ,ама је отворила једно око, задрхтала од страха, скинула своје торбе и пружила их човеку, као да жели да му у$теди сав непотребни труд. +н узе торбе и погледа је: она се онесвести. Потом, и дае тих и миран, не бавећи се ви$е нама, он се врати на своје место, запали цигарету и поче помно да прегледа благо које је задобио, и деловало је да га је то испитива#е у потпуности задовоило. Ја сам био знатно ма#е задовоан. *е говорим о дванаест хиада франака који су ми незаконито одузети: то је била $тета коју сам сматрао само привременом и чврсто сам рачунао да ће се тих дванаест хиада франака вратити у моје власни$тво у најкраћем могућем року, као и изузетно битни папири које сам спремио у новчаник:
пројекти, прорачуни, адресе, списак кореспондената , компромитујућа писма. Али, у том тренутку, много непосреднија и много озбинија брига ме је морила: 4та ће се сад десити? *аравно, помет#а коју је изазвао мој пролазак станицом !ен /азар није ми промакла. По$то сам био позван у посету пријатеима који су ме знали под именом (ијом 0ерла и којима је моја сличност са Арсеном /упеном била тема за пријатеске $але, нисам могао, по обичају, да изменим свој лик, и моје присуство је било примећено. 4тави$е, видели су неког човека, Арсена /упена без сум#е, како журно прелази из експреса у брзи воз. ,акле, неизбежно, неминовно, комесар руанске полиције, упозорен телеграмом, дочекаће воз и уз помоћ пристојног броја агената испитати сум#иве путнике, те ће приступити детаној претрази вагона. !ве то сам предвиђао и нисам се преви$е узбуђивао због тога, по$то сам био уверен да руанска полиција неће бити проницивија од париске, и по$то добро знам како да прођем непримећен – зар ми не би било довоно, приликом изласка, да нехајно покажем своју посланичку картицу, захваујући којој сам задобио пуно повере#е контролора на !ен /азару? – Али колико се тога променило! Ви$е нисам био слободан. 0ило је немогуће да поку$ам неки од својих уобичајених потеза. " једном од вагона комесар ће пронаћи госпона Арсена /упена, ког му је повоан сплет околности послао везаних руку и ногу, питомог као јаг#е, упакованог , потпуно спремног. +н ће имати само да прихвати доставу, као $то се прима по$тански пакет адресиран на вас на станици, корпу дивачи или корпу воћа и поврћа. ) $та сам ја могао учинити како бих избегао тај непријатан расплет, овако упакован у своје везе?
0рзи воз је летео ка Руану, јединој и следећој станици... Вернон, !ен Пјер су пролетели . Јо$ један проблем ме је интригирао, за #ега сам био ма#е директно заинтересован , али ми је ре$е#е тог проблема будило професионалну радозналост. 4та је намеравао да учини мој сапутник? ,а сам ту био само ја, он би имао времена, у Руану, да се искрца сасвим на миру. Али, дама? 5им се врата вагона отворе, дама ће, сада толико обазрива и покорна, завикати, батргаће се, дозиваће у помоћ! ) због тога сам се чудио! .а$то није и даму онеспособио као мене, $то би му дало могућност да комотно нестане пре него $то се #егов двоструки злочин примети? ) дае је пу$ио, погледом фиксирајући пејзаж по ком је колебива ки$а почела да исцртава дуге, косе црте. !амо једном је одвратио поглед, узео мој ред вож#е и погледао не$то у #ему. ,ама се пак трудила да остане у несвести, како би умирила свог непријатеа . Али јаки напади ка$а, које је изазивао дим, показивали су да није стварно у несвести. 4то се мене тиче, било ми је изузетно неудобно, и прилично сам био изубијан. ) разми$ао сам, планирао ... Пон де л'Ар$, +асел... 0рзи воз је јурио, срећан, опијен брзином. !ент’6тјен. " том тренутку човек устаде и приђе нам два корака ближе, на $та се дама пожури да поново крикне и онесвести се, овог пута истински. Али $та је он намеравао? !пустио је прозор са на$е стране. 'и$а је сада обилно падала и он се намргоди, показујући колико га нервира $то нема ни ки$обран ни капут. 0ацио је поглед на мрежу: тамо је била дамина ужина. "зео ју је. "зео је и мој мантил и обукао га.
Прелазили смо !ену. +н подврну ногавице својих панталона , потом се нагну и подиже спону резицу. .ар ће се бацити на пругу? При овој брзини, то би значило сигурну смрт. "летели смо у тунел пробијен под обронком !ант 'атрине. 5овек од$крину врата и ногом опипа први степеник. 'аква лудост! %рак, дим, бука, све је то давало потпуно фантастичну димензију таквом поку$ају. Али, изненада, воз успори, вазду$не кочнице се успротиви$е напорима точкова. *акон минута, брзина постаде нормална, па се јо$ сма#и. 0ез икакве сум#е, због радова на консолидацији пруге, предвиђеној у овом делу тунела, возови су туда већ неколико дана спорије пролазили и овај човек је можда то знао. &ребало је само да спусти и другу ногу на степеник, да сиђе на следећи степеник и да на миру оде, не заборавив$и да пре тога поново врати резицу и затвори врата. &ек $то је нестао, кад се дневна светлост пробила кроз сада беи дим. )за$ли смо у долину. Јо$ један тунел и бићемо у Руану. +дмах затим дама се освестила и прва брига била јој је да почне да оплакује губитак свог накита. %олио сам је погледом . !хватила је и скинула ми повез који ме је гу$ио. 3тела је и да ме одвеже, али ја сам је спречио. - *е, не, полиција треба да види ситуацију у првобитном ста#у. 3оћу да тачно виде о каквом је гаду реч. - А да повучем аларм? - Прекасно , требало је тога да се сетите када ме је напао. - Али он би ме убио! Ах! (осподине, зар вам нисам рекла да он путује овим возом! !места сам га препознала , на основу портрета. ), ето, сад је оти$ао са мојим накитом. - *аћи ће га, не брините се.
- ,а нађу Арсена /упена! *икада. - &о зависи од вас, госпођо. !лу$ајте. 5им стигнемо , станите на врата и дозивајте, направите буке. Агенти и железничари ће доћи. )спричајте им онда $та сте видели, у неколико речи, како сам био жртва напада и како је Арсен /упен побегао. +пи$ите га, имао је мекани $е$ир, ки$обран – ва$ ки$обран – и сиви мантил, $ивен по мери. - Ва$ мантил – рече она. - 'ако то мислите, мој? *е, то је #егов мантил. Ја га нисам имао. - 5инило ми се да га ни он није имао када је у$ао. - Али јесте, јесте... осим ако то није комад одеће који је неко био заборавио у мрежи. " сваком случају, имао га је када је си$ао, а то је најбитније... сиви мантил, $ивен по мери, сетите се... Ах, умало да заборавим... Реците своје име, то прво. Посао ва$ег мужа ће подстаћи све те уде да се потруде. Пристизали смо. +на се већ нагнула на врата. *аставио сам мало гласније, готово заповедним гласом, како би јој се моје речи добро урезале у ум. - Реците и моје име, (ијом 0ерла. Ако буде потребно, реците да ме познајете. &име ћемо добити на времену. &реба да убрзамо прелиминарну истрагу. 0итно је да крену за Арсеном /упеном... ва$ накит... Јасно вам је, зар не? (ијом 0ерла, пријате ва$ег супруга. - !хватила ... (ијом 0ерла. Већ је дозивала и махала рукама. Воз јо$ није био стао кад се један господин попео, праћен неколицином уди. 'уцнуо је кучни тренутак. ,ама је задихано узвикнула: Арсен /упен. *апао нас је. "крао је мој накит. Ја сам госпођа Рено, мој супруг је помоћник управника казнених установа . Ах! &аман, ево, управо стиже мој брат, 2орж
Ардел, директор Руанске банке, треба да знате. +на загрли младог човека који нам се управо придружио и кога комесар поздрави, па она настави, сва неуте$на. - ,а, Арсен /упен. док је овај господин спавао, онај га је дохватио за гу$у. (осподин 0ерла, пријате мог мужа. 'омесар упита: - ,а, али где је Арсен /упен? - )скочио је из воза испод тунела, након !ене. - Јесте ли сигурни да је то он? - ,а, сигурна сам! !места сам га препознала. "осталом, видели су га на станици !ен /азар. )мао је мекани $е$ир... - *е ба$, $е$ир од тврдог филца, као овај тамо – исправи је комесар, показујући на мој $е$ир. - %екани $е$ир – потврдио сам и поновила је госпођа Рено – и сиви мантил $ивен по мери. - .аиста – промрма комесар – телеграм поми#е тај сиви мантил, $ивен по мери, и са оковратником од црног бар$уна. - !а оковратником од црног бар$уна, управо тако – узвикну мадам Рено тријумфално . /ак$е сам дисао. Ах! 'акву сам ваану, сјајну пријатеицу имао крај себе! Агенти су ме за то време ослободили стега. !нажно сам се угризао за усну, и потекла је крв. Превијен надвоје, са марамицом на устима, као $то је и одговарало особи која је дуго времена провела у неудобном положају и која је имала на лицу крваве трагове од повеза, рекао сам комесару слаба$ним гласом: - (осподине, био је то Арсен /упен, нема сум#е... Ако пожуримо, ухватићемо га... %ислим да вам могу бити од извесне помоћи...
Вагон који је био потребан ради утврђива#а доказа био је откачен. Воз је продужио ка Авру. +двели су нас до канцеларије $ефа станице кроз гомилу радозналаца који су се тискали на перону. " том тренутку мало сам оклевао. %огао сам под било каквим изговором да се удаим, одем до свог аутомобила и побегнем. 0ило је опасно чекати. !амо једна случајност , само један телеграм да стигне из Париза, и бићу изгубен. ,а, али мој лопов? Препу$тен сопственим снагама, у области коју ба$ и не познајем, нисам се могао надати да ћу га сустићи. - 0ах! Вреди поку$ати – помислих – да останем. Партију је те$ко добити, али тако је забавно играти је! А улог вреди труда. ), како су нас молили да привремено поновимо своје исказе, ја узвикнух: - (осподине комесаре, Арсен /упен нам управо одмиче. %ој аутомобил ме чека у двори$ту. Ако бисте ми учинили задовоство да уђете у #ега, поку$аћемо ... 'омесар се осмехну суптилно : - *ије ло$а идеја, толико је, заправо, добра, да се управо и спроводи. - Ах! - ,а, господине, двојица мојих агената су кренули на бициклима јо$ пре извесног времена. - Али куда? - *а сам излаз из тунела. &амо ће сакупити трагове и сведоче#а, и кренуће трагом Арсена /упена. *исам могао а да не слегнем раменима на то. - Ва$а двојица агената неће сакупити ни трагове, ни сведоче#а. - .аиста!
- Арсен /упен се сигурно постарао да га нико не види како излази из тунела. !игурно је до$ао до првог пута, а одатле... - А одатле у Руан, где ћемо га ухватити. - *еће он отићи у Руан. - +нда ће остати у околини где ћемо јо$ сигурније. - +н неће остати у околини. - +х, ох! А где ће се онда сакрити? )звадио сам сат. - " овом тренутку Арсен /упен тумара око станице у ,арнеталу. " десет сати и петнаест минута, $то ће рећи за двадесет два минута, укрцаће се на воз који иде из Руана, са северне станице, у Амијен. - %ислите? А откуд то знате? - +х! &о је прилично једноставно. ,ок је био у купеу, Арсен /упен је погледао у мој ред вож#е. .а$то! )ма ли, недалеко од места где је он нестао, нека друга линија, нека станица на тој линији, и неки воз који стаје на тој станици? ) ја сам управо консултовао ред вож#е. +н ми је дао све информације. - .аиста, господине – рече комесар – то сте генијално дедуковали . 'аква ве$тина! Понет самоуверено$ћу , направио сам гре$ку показав$и колико сам ве$т. Посматрао ме је са чуђе#ем, и учини ми се да осећам како се рађа сум#а – ох! %алецна сум#а, по$то су фотографије које је тужила$тво разаслало на све стране биле несавр$ене, и приказивале Арсена
/упена који се преви$е разликовао од оног Арсена који је био пред #им, да би ме могао препознати . %еђутим, ипак је био забринут, збу#ен и узнемирен. .авладао је тренутак ти$ине. )звесна двосмисленост и несигурност није нам допу$тала да проговоримо . 5ак је и мене потресао дрхтај нелагоде. 3оће ли се срећа окренути
против мене? !авладав$и се, почех се смејати. - 0оже мој, ни$та не потпомаже способност закучива#а као губитак новчаника и жеа да се он поврати. ) делује ми да, ако бисте хтели да ми дате двојицу својих агената, да бисмо они и ја можда могли... - +х! %олим вас, господине комесаре – узвикну госпођа Рено – послу$ајте $та каже господин 0ерла. )нтервенција моје сјајне пријатеице је била одлучујућа. 'ада га је изговорила она, супруга утицајне личности, то име 0ерла постало је заиста моје и давало ми је идентитет који никаква сум#а није могла дотаћи. 'омесар устаде: - 0ићу и ви$е него срећан, господине 0ерла, верујте ми, да видим да сте постигли успех. )сто као $то држим да ћете ухапсити Арсена /упена. +двео ме је до аутомобила . ,војица #егових агената које ми је представио , +норе %асол и (астон ,еливе, сели су у #ега. Ја сам се сместио за волан. %ој механичар окрену ручицу. *еколико секунди касније напустили смо станицу. 0ио сам спа$ен. Ах! Признајем да сам, возећи се булеварима који су опасивали тај стари нормански град, силном брзином од тридесет и пет ко#ских снага у свом моро-лептону, осећао извесну гордост. %отор је хармонично брујао. !а десне и леве стране, дрвеће је промицало иза нас. 0ио сам слободан, изван опасности, и имао сам сада само да уредим неке своје личне, ситне послиће, уз помоћ ове двојице по$тених представника јавног реда. Арсен /упен је и$ао у потрагу за Арсеном /упеном! !кромни потпор#и јавног реда, ,еливе (астоне и %асол +норе, колико ми је ва$а помоћ била драгоцена! 4та бих радио без вас? 0ез вас, колико бих пута, на раскр$ћима, одабрао
погре$ан пут! 0ез вас, Арсен /упен би погре$ио, а онај други побегао! Али није све било готово. ,алеко од тога. +стајало ми је да најпре ухватим оног човека, а потом да се ја лично докопам папира које ми је био украо. *и по коју цену се није смело десити да моја два помоћника и гвирну у та документа, а јо$ ма#е да их узму. ,а се послужим #има и да делам без #их, ето $та сам хтео, а $то није било нимало лако. " ,арнетал смо стигли три минута након $то је про$ао воз. )стина, уте$ило ме је то $то сам сазнао да се особа у сивом мантилу $ивеном по мери, са црним бар$унастим оковратником , попела у један од купеа друге класе, са картом за Амијен. %ој почетак у полицијској каријери заиста је обећавао. ,еливе ми рече: - &о је експресни воз и он не стаје ви$е све до %онтеролије -0и$ија, за деветнаест минута. Ако не стигнемо тамо пре Арсена /упена, он може наставити за Амијен, али и пресести за 'лер, а одатле отићи у ,ијеп или Париз. - 'олико је удаен %онтеролије ? - ,вадесет три километра . - ,вадесет три километра за деветнаест минута... !тићи ћемо пре #ега. ,а узбудиве етапе! *икада мој верни моро-лептон није одговарао на моју нестрпивост са ви$е жара и исправније. ,еловало ми је да му саоп$тавам $та хоћу директно, без посредства полуга и ручица. +н је делио моје жее. +добравао је моју тврдоглавост. !хватао је моје непријатество према тој хуи Арсену /упену. &ај лукавац! &ај издајник! Јесам ли био у праву у вези са #им?
3оће ли се он јо$ једном поиграти са вла$ћу, са овом вла$ћу коју ја отелотворујем ? - ,есно – узвикивао је ,еливе! – /ево!... !кроз десно!... 'лизили смо изнад тла. Путокази су личили на мале пла$иве животи#е које су нестајале како се приближимо. А онда, изненада, на кривини једног пута, ковитлац дима, експрес са севера. &оком једног километра борили смо се, један крај другог, у не једнакој борби чији је исход био сигуран. *а ци смо стигли победив$и га за двадесет дужина. .а три секунде стигли смо на перон, испред вагона друге класе. Врата се отвори$е. *еколико уди сиђе. %ог лопова није било. Претражили смо купее. Арсена /упена није било. - ,ођавола – узвикнух – сигурно ме је препознао у колима док смо се возили напоредо, па је искочио. 4еф композиције потврди ову претпоставку. Видео је неког човека како искаче дуж насипа, на две стотине метара од станице. - (ледајте, тамо... то је онај $то прелази преко рампе. Полетех, праћен својом двојицом помоћника, или бое рећи, праћен једним од #их, јер се за другог, %асола, испоставило да је изванредан тркач, по$то је био подједнако темеан и брз. .а свега неколико тренутака раздаина између #ега и бегунца невероватно се сма#ила. +вај то примети, прескочи неку живицу и појури брзо ка једној падини, по којој се стаде пе#ати. Видели смо га на јо$ већој удаености : у$ао је у неку малу $умицу. 'ада смо стигли до те $уме, %асол нас је већ чекао тамо. Проценио је да би било бескорисно да ризикује дае, у страху да ће нас изгубити. - ) ја вам честитам на томе, драги мој пријатеу –
рекох му. – После овакве трке, на$ дру$кан је сигурно без даха. *а$ је. +смотрио сам околину, све време разми$ајући о томе како да сам кренем да ухапсим бегунца, не бих ли повратио оно $то би ми правда препустила , без сум#е, тек након дуге непријатне истраге. Потом сам се вратио својим пратиоцима . - 6во, лако ћемо. Ви, %асол, поставите се са леве стране. Ви, ,еливе, са десне. +датле посматрајте сву област изван $умарка, па он неће моћи да изађе одатле а да га ви не видите, осим кроз овај мали отвор, где ћу ја заузети положај. Ако он не буде иза$ао, ја ћу ући и на силу га потерати ка једном од вас двојице. Ви само треба, дакле, да чекате. Ах! "мало да заборавим: у случају узбуне, пуцаћу. %асол и ,еливе се удаи$е сваки на своју страну. 5им су нестали у$ао сам у $уму, најопрезније могуће, како ме нико не би ни видео ни чуо. 0ио је то густ честар, уређен за лов, у ком су биле просечене веома узане стазе којима је било могуће ићи само ако се сагнете, као у неком зеленом подземном пролазу. Једна од #их се завр$авала на чистини где су се на влажној трави видели трагови ногу. Пратио сам их, пазећи да $то ти$е клизим кроз $икару. +двели су ме до подножја једног малог брега који је крунисала напола уни$тена страћара подигнута од отпадака грађевинског материјала . %ора да је ту – помислих . – ,обро је изабрао осматрачницу. ,опузао сам све до зграде. /агана бука ме обавести да јесте ту и заиста, приметио сам га кроз један отвор док ми је окретао леђа. " два скока сам био на #ему. Поку$ао је да нациа према мени пи$тоем који је држао у руци. *исам му дао
времена да то учини, повукао сам га на зему тако да су му обе руке остале заробене под #им, савијене, а ја сам му ослонио колено на груди. - !лу$ај, мали мој – рекох му на уво – ја сам Арсен /упен. Вратиће$ ми, истог тренутка, и убазно, мој новчаник и дамину торбицу... ако то учини$, извући ћу те из кан7и полиције и увести те међу своје компа#оне . !амо једну реч: да или не? - ,а – промрма он. - &им бое. +нај посао јутрос си лепо испланирао . 5ућемо се. "стао сам. +н стаде претурати по 7епу, извади одатле велики нож и поку$а да ме убоде #име. - 0удало! – узвикнух. Једном руком сам блокирао напад. ,ругом сам га снажно ударио по каротидној артерији , потезом који се зове „кука за каротиду”. Пао је, онеспособен . Прона$ао сам у свом новчанику све папире и новац. )з радозналости, узех и #егов. *а једној коверти адресираној на #ега прочитао сам како се зове: Пјер +нфре. .адрхтах. Пјер +нфре, убица из "лице /афонтен, у +теју! Пјер +нфре, који је заклао госпођу ,елбоа и #ене две кћери. *агнуо сам се над #им. ,а, управо је то оно лице које ми је у купеу пробудило сећа#е на већ виђен лик. Али време је пролазило . !тавио сам у једну коверту две новчанице од сто франака са посетницом и речима: „Арсен /упен својим добрим колегама +нореу %асолу и (астону ,еливеу, у знак захвалности .” &о сам ставио на очигледно место насред просторије . Поред тога, торбицу госпође Рено. .ар сам могао да је не вратим тој дивној пријатеици која ме је спасила? Признајем, ипак, узео сам одатле све $то је било иоле занимиво, оставив$и само че$а од кор#ачевине , руж за усне дорин, и празан
новчаник. !то му мука! Посао је посао. А потом, #ен супруг се бави тако нечасним занатом! +стао је јо$ онај човек. Почи#ао је да се миче. 4та да радим? *исам био воан ни да га спасем ни да га осудим. "зео сам #егово оружје и опалио у ваздух. - +на двојица ће доћи – помислих – па нека се снађе! !ве ће се збити како #егова судбина одлучи. "даих се трчећим кораком ка оном процепу. ,вадесет минута касније, један попречни пут, који сам приметио током потере, довео ме је до мог аутомобила. " четири сата сам телеграфисао својим пријатеима у Руану да ме је непредвиђени инцидент приморао да одложим посету. %еђу нама, бојим се да ћу, с обзиром на оно $то сада сигурно знају, бити принуђен да га одложим на неодређено . 0иће ту сурово разочара#е за #их! " $ест сати сам се вратио у Париз преко )л Адама, 6нгијена и капије 0ино. )з вечер#их новина сам сазнао да су најзад успели да ухвате Пјера +нфреа. !ледећег дана – немојмо презирати предности интелигентне рекламе – 6ко ле Ргат је објавио овај сензационални антрфиле: „Јуче, у околини 0и$ија, након бројних инцидената, Арсен /упен је обавио хап$е#е Пјера +нфреа. "бица из "лице /афонтен је управо био опачкао на линији Париз-Авр госпођу Рено, супругу помоћника управника казнених установа . Арсен /упен је вратио госпођи Рено торбицу у којој је био накит, и великоду$но наградио двојицу агената 0езбедности који су му помагали током овог драматичног хап$е#а.”
%+Р)! /60/А* (Maurice Leblanc, 1864-1941), француски журналиста и писац. *а почетку своје к#ижевне каријере сарађивао је у бројним часописима, а потом написао неколико романа који су задобили призна#е многих великана тада$#е француске к#ижевности, као $то су %опасан, ,оде и Ренар, али су постигли слаб успех код публике. (одине 1905, Пјер /афит, главни уредник часописа Же се ту, поручио је од /еблана детективско-авантуристичку причу по узору на авантуре 4ерлока 3олмса – и тако је рођен Арсен /упен. .ахваујући оду$евеној реакцији публике, /афит је затражио од /еблана да настави да пи$е о доживајима овог 7ентлменапровалника. /еблан је тим делима коначно задобио свеоп$те призна#е како критике, тако и $ироке читалачке публике, али је, слично Артуру 'онану ,ојлу, до краја живота осећао да живи у сенци свог фиктивног јунака. &ајанствени путник првобитно је био објавен у часопису 2е се ту (број 13, објавен 15. фебруара 1906) под насловом *евероватни живот Арсена /упена : &ајанствени путник, и четврта је по реду прича са овим ликом. *акнадно је у$ла у састав к#иге Арсен /упен – 7ентлмен провалник, објавене 1907., која садржи првих девет прича о /упену. Ј. В.
