FAKULTET FAKULTET ZA EKONOMIJU I INŽENJERSKI MENADŽMENT U NOVOM SADU
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA: POSLOVNA ETIKA
Mentor:
Student:
Prof. Dr Zoran Nikolić
Merdan Ljuhar Br. indeksa: 775/16
Novi Sad !"#
%$ Pitanja:
1. Moral je? 2. Ime se rukovodi primenjena etika? 3. Navedite osobine koje odlikuju moralne vrline? 4. Šta je najviše dobro po ristotelu? !. "pišite dobro i #lo? $. %ali je so&ijali#a&ija jednobra#an sistem? '. (ela&ije vodjenja I moralno) postupanja *. Moralna ose+anja su? ,. -lementi moralne norme su? 1. /tvrdite osnovnu rela&iju i#me0u morala I slobode?
"d)ovori: 1.
2.
3.
4.
!.
$.
Moral je oblik društveni obiaja navika normi ra#likuje se u svim društvima I istorijskim periodima. kup nepisani pravila I obiaja koje utvr0uju me0uljudske odnosedobra I #la.
Primenjena etika se rukovodi pravednim postupanjem dobrotom istinom.
5o su osobine koje su osnov svake linosti. 5o su rabrost istioljubivost. Predpostavlja se da svaki ovek ima odre0ene te6nje a od linosti #avisi dali i ispoljava. 7a6nu ulo)u u moralnim vrlinama ima vaspitanje.
ristotel vidi dobro kao svru I &ilj kojem te6i svaki pojedina&. %obro je suprotnost #la. Za aristotela najveće dobro je sreća ona #avisi od naši umni sposobnosti.
8%obro je dvra svako) postojanja i svako) kretanja9 Aristotel. %obro je najve+a etika vrednost I jedan od )lavni lo#o;ski pojmova. Mno)i lo#o su se bavili pitanjem dobra I #la.
o&ijali#a&ija je slo6en I svojstven pro&es koji planski I sistematski sprovodi porodi&a skola I društvena #ajedni&a kako bi se so&ijalno ne#rela de&a postepeno osposobila #a 6ivot u so&ijalnoj #ajedni&i. Zato možemo sa sigurnošću kazati sa socijalizacija nije jednobrazan proces.
'.
*.
,.
"soba koja ima slabu volju postupa suprotno ra#umu #bo) odre0eni emo&ija. Me0utim da se ini dobro kao du6nost inerentnom bi+u koje stupa po prin&ipima volje ini da se postupa po moralnim prin&ipima u ve+ini sluajeva.
Moralnu savest pre sve)a pre sve)a koju ine istina I dobrota #atim volja I karakter. Na moralna ose+anja utie moralno vaspitanje I pro&es moralni odluka oveka po)leda na svet po#itivno )ledanje na svet I po#itivno ra#mišljanje podsti&anje sebe na dobra dela pa se ovek samim tim I ose+a ispunjenije.
-lementi moralne norme su pravila ponašanja u odre0enoj društvenoj #ajedni&i odnosi se na dobro ili loše ponašanje. Norma je kriterijum ili merilo #a pro&enu ispravnosti neko) mišljenja suda ili delovanja. Postoje: moralne lo)ike pravne estetike I dru)e norme.
1. >ada ka#emo da je ovek slobodan u kontekstu moralni vrednosti to #nai da je on uspeo da se oslobodi okova moralni osobina I da strepi u#višenim ljudskim osobinama. >ada tako0e )ovorimo o slobodi u društvu ne mo6emo misliti na slobodu tela. loboda nesputan ne#arobljen stanje u kojem subjekat mo#e da deluje be# prisile I #abrane. Moral skup nepisani pravila I obiaja koji utvr0uju me0uljudske odnose i prosu0uju šta je dobro a šta #lo.
@iteratura: A1B. P"@"7N -5I> I P(IM-N -55->IC 5N%(% / P"@"7Nj/ D 5ijana Euri+ >rsmanovi+ F
