Biseri arapsko - islamske tradicije
�
�
POUCNK PRICK
SADRŽAJ
PRIČA O G UBAVCU, ĆELAVCU I SLIJEPCU SE'ID IBN AMIR
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . .
AMR IBN EL- 'AS l RIMSKI ZAPOYJEDNTK
?
. . .
ll l4
. . . . . . . . . . .
PRIČA O ČOVJEKU KOJI JE POSUDIO HILJADU DINARA
l6
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
TARIK IBN ZTJAD
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
UČENICI l ZEKAT.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
SALAHUDDIN EL- EJJUBI.. I KRIMINA TAJNA
l8 22
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
24
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
29
PRIČA O ČUDESNOM ČAMCU PRIČA O JEDNOM DIRHEMU
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
J4
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
PRIČA O IZGUBLJENOM JME T KU
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
PRIČA O MUDROM HALIFI (VLADARU) PRIČA O ČOVJEKU KOJI JE KTHNU0
36 37
. . . . . . . . . . . . . . . .
38
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
39
PRIČA O ČOVJEKU KOJI J E VOLIO RASPRAVU .40 . .
PRIČA O KUG1
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4l
NE RECI RODITELJIMA Nl:" UH "! BITKA NA JERMUKU LAŽ
42
. . . . .. . . . .. . . . .. . . . ......
. ........ . . . . . . . . . . . . . ...... . . . . . . . . .. . . .. . .. . . . . .
46 51
.. . . . .. . . . . . . . . . .. . . . .. . . . . .. . ...... . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .... . . .. . ...... . . ....
JA V NO GRIJEŠENJE
. . ... . . . . . . . . . . . . ......... . . . . . . . . . . . . .. . . . .. . . . ....
KARUN
.
. . .. .. ....
.
. . . . . . . .... . . . . . .. ... . . . . . . . . . . . .. . . . . . .. . . . . . . . . .
ČUDNA PALMA.
59
64
.
. . . ......
UZDIZA NJE NAUKE
... . . .
.
..... . . . . . . .
MUDRI KROJAČ Š EJH REBI'A
. . .. . . . . . . ..
o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o • • • o o O O o o o o o o o o o o o o o o o o o o o oo o o o o • •
PRIČA O OKLOP U
TRI STARCA
55
. ... .
.
. .. . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . .
....... . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. ...... . . . . . . .. .. . . . .
TBLIS J E NA DJAČA0
.
.
...... . . . . . .. . . . . . . . .
fJ9
.? l
..
75
. . . . . .. . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . . .
78
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . .. . . . . .. . . . . . . . . . ..
MUS'A B IBN 'UMEJR.
67
. .. . . . . . .. .... . . . . . .. . . . . . . . . . . .. . ... . . . .
.. . . . ...
.... . . . . . . . . . . . . .
. . . .. . .
.
.. .
.
OO o o o o o o o o ooO o o o o o oo O O Oo O o o o o o o O O oo o o o o o o o O O O o o o o
.85
90
SAD IBN EBI VEKKAS, JUNA K BITKE NA KADISIJJI. ..................................................................... 95 SUPRUG A"PRVAKA ARAPA"
...
.
. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . ...... . . .
99
Recenzija hfz. Dževada Hrvačića
Odgoj mladih spada u stvari na kojima islam posebno insistira. Kur'ansko - hadiski tekstovi traže, kako od pojedinaca - roditelja tako i od društva, da u lože maksimalan napor na planu islamskog odgoja djece i omladine. Na tome putu treba koristiti razne metode i sredstva za koja sma tramo da su efikasna. Svakako da je jedna od tih korisnih i efikasnih metoda pričanje i čitanje priča koje u sebi sadrže pouke i poruke o moralnim vri jednostima kojima se svaki musl iman treba okititi . Ova metoda je posebno značajna u vremenu kada su naša djeca izložena raznim audio - vizuelnim sredstvima i postoji mogućnost da dođu u kontakt sa štetnim i neprimjerenim sadržajima za njihov uzrast. Ova knjiga je izbor priča iz arapsko - islamske tradicije koje sadrže pouke o moralnim vrijednos tima kao što su poštenje, emanet - povjerenje, skromnost itd. Prevodilac ovih priča, Ahmed Džinović, je napravio izbor kojeg možemo prepo ručiti ne samo djeci nego i odraslim č itaocima, jer svaka od njih na određeni način motivira i podstiče 5
na pridržavanje islamskog morala, a to nije potreb no samo mladima nego svakom pojedincu, bez obzira na uzrast. Zato, toplo preporučujem č itanje ove knj ige, ne samo našoj djeci i omladini nego i starij im čitaoci ma.
Recenzent: Hfz. Dževad Hrvačić
6
PRIČA O GUBAVCU, ĆELAVCU I SLIJEPCU
Prenosi se od Ebu
Hurejre, r.a., da je čuo Poslanika, s.a.v.s., kako priča: "Allah, dž. š. je htio d a iskuša trojicu ljudi od Izraelćana, od kojih je jedan bio gubavac, drugi bez kose, a treći slijep, pa im je poslao jednog meleka. Melek je došao gubavcu i upitao ga: - Š ta bi ti najvi še žel io? Najvi še bi žel io imati l ijepu boju i lijepu kožu, i da se oslobodim ovog od čega se svijet zgraža na mene,- odgovori on . Melek pređe rukom preko njegova tijela, te od njega sva guba spade, i dobi l ijepu boju kože. Zatim ga melek upita: - A koji ti je imetak najdraži? Deve (ili krave prenosilac hadisa je u sumnji šta je rekao),- reče on. Allah mu tada dade jednu l ijepu devu koja je u stomaku nosila mladunče, a melek mu reče: - Allah ti dao berićeta u njoj. Zatim je melek došao onome bez kose i upi tao ga: - Š ta bi ti najviše vol io? Lijepu kosu, i da se oslobodim ovog od čega se svijet zgraža na mene, odgovori on. Melek ga pomi lova po glavi, te ga 7
bo lest prođe i dobi l ijepu kosu . Melek ga upita: - A koj i bi imetak najviše voli o? Krave, odgovori on. A ll ah mu tada dade jednu lljepu steonu kravu, a melek mu reče : - A l l ah t i dao berićeta u njoj. Zatim melek dođe slijepcu i reče m u: - Š ta b i ti naj vi še želio imati? Da m i Allah vrati moj vid, kako bi lj ude mogao gledati,- odgov ori on. Melek ga pomi lova po očima i Allah mu vrati vid, zatim ga upita: - A koj i bi imetak najviše volio? Ovce, odgovori on. A l l ah mu dade jednu ovcu. U sve troj ice se imetak p lodi o i množio, pa je bivši gubavac imao p unu dolinu deva, a bivši ćelavac punu dolinu krava, a bivši slijepac punu dol i nu ovaca. Zatim melek dođe gubavcu u njego vom bivšem l iku i obliku te mu reče: - Ja sam čovjek bijednik, ostao sam odsječen na svom putovanj u , i niko m i nije u stanj u danas pomoći osim A llaha, pa onda ti. Zato te molim Onim koji ti je dao tako lijepu boj u i l ijepu kožu, i tol iki imetak, da mi dadneš jednu devu kako bi mogao nastaviti put. On mu na to reče: - Obaveze i izdaci su mnogobrojni . Melek mu reče: 8
- Kao da te ja od nekud znam, da ti nisi bio onaj gubavac što se svijet zgražavao na njegov izgled i bijedu, pa ti je A llah podario (zdravlje i bogastvo)? On mu tada odgovori: - Naprotiv, ja sam ovo naslijedio od svojih predaka. Melek mu tada reče: - Ako si mi slagao, neka te Al lah povrati u ono stanje u kojem si bio . Zatim je melek došao ćelavcu u njegovom prijašnjem liku i obliku, i rekao kao što je rekao gubavcu, a ovaj mu uzvratio kao i prvi. Melek mu reče: - Ako si mi slagao neka te Allah vrati u ono stanje u kom si bio. Zatim je došao s l ijepcu u nJ egovom prijašnjem l iku i obliku, i rekao mu: - Ja sam siromašan čovjek, i ostao sam odsječen na svom p utovanju, i niko mi nije u sta nju danas pomoći osim Allaha, pa onda ti. Zato te molim Onim koji ti je podario tvoj vid da mi daš jednu ovcu, k ako bi se njom pomogao na sv�me putu. On mu odgovori : - I ja sam bio slijep, pa mi je Allah dž. š. povratio vid, uzmi koliko hoćeš, a ostavi koliko hoćeš. Tako mi Allaha, ništa ti neću danas zabra niti da uzmeš, radi M oćnog i Vel ikog Allaha. 9
Melek mu tada reče: - Z adrži sav svoj imetak, v i ste b i l i samo iskušani . A l l ah je zadovolj an sa tobom, a rasrdio se je na tvoj a dva druga . . " (Buharija i M uslim)
lO
SE.,ID IBN AMIR
Oner ibn El- Hattab, da je Allah nj ime zado volj an, je postavio Se' ida ibn Amira za namj esn ika H i msa. N ije p rošlo mnogo vremena a kod Omera, vladara muslimana, dođe delegacij a stanovnika Himsa. On im reče : "Napišite m i imena vaših siromaha, da im udijelim od imetka muslimana ! " O ni mu napisaše imena siromaha, a među nj ima bi lo je i ime Se'ida ibn Amira. Omer ih upita: "A ko je Se'i d ibn Amir?" Oni odgovoriše: "To je naš namjesni k ! " Omer upita: "Zar je vaš namj esnik siromašan? ! " Oni odgovoriše: "Da, tako nam Al laha, znaj u proći mnogi dani a da se u njegovoj k ući ne potpali ni vatra." Omer zaplaka, a potom stavi hiljadu dinara u kesu i reče: "Daj te mu ovaj novac da ima od čega živjeti . " Kada se delegacij a vratila u Rims, dali s u mu kesu, a Se'id reče: "Mi smo Allahovi i Njemu ćemo se vratiti ! " Izgledao j e kao da mu se desila neka nesreća. Njegova žena ga upita: " Š ta se desilo? Da nije umro vladar muslill
mana?" On odgovori : "Desilo se gore od toga, došao mi je dunjaluk da mi upropasti Ahiret ! " Ona reče: "Riješi se toga", ali ona n ije znala ništa o novcu. On je upita: "Hoćeš li m i pomoći u tome?" Ona odgovori : " D a . " On nakon toga podije l i novac siromašnim muslimanima. Nakon nekog vremena, Omer ibn El- Hattab je posjetio H ims kako bi ispitao njihovo stanje. Susreo se sa stanovnicima H imsa i upitao ih o nji hovom namjesniku, Se'idu ibn Amiru. Oni ga pohvališe, ali su se požalili na tri stvari kod njega, koje im se nisu dopadale. Omer pozva Se'ida ibn Amira te ih sakupi zajedno i upita: "Na što se žalite kod v ašeg namjesnika?" Oni rekoše: "Tako nam Allaha, ne izlaz i pred ljude dok dan ne poodmakne ! " Omer p ogleda u Se'ida i zatraži odgovor na to od njega, p a on reče: "Tako mi Allaha, ne volim što ovo govorim, ali moja porodica nema slugu, pa ja zajedno s nji ma mijesim tijesto a onda čekam da nadođe, pa im ispečem hljeb. Zatim abdestim i izađem pred ljude. "
12
Omer potom upita: "Na što se još žalite kod njega?" Oni rekoše: "Naveče n ikome ne odgovara ! " Se'id na to reče: "Tako mi Allaha, to mi, takođe, nije drago da obznanim, ali ja sam dan odredio za njih, a noć za Uzvišenog A l l aha ! " Omer upita: "Na što se još žalite kod njega?" Oni rekoše: "On ima dan u mjesecu, kada neće n ikoga da primi ! " Omer upita: " Š ta imaš reći na to, Se'i de?" Se'id reče: "Nemam slugu koji bi mi oprao odjeću, a nemam drugu odjeću osim ove koja je n a meni, pa toga dana perem odjeću i čekam da se ona osuši, a potom izlazim pred ljude krajem dana." Tada Omer reče: "Hvala Allahu, koji je učinio da ne pokvarim svoje mišljenje o teb i ! "
13
AMR IBN EL- 'AS I RIMSKI ZAPOVJEDNIK
Pri l i kom
osvaj anj a Egipta, u toku borbe muslimana proti v Rimlj ana, rimski zapovjedni k pozva Amra ibn E l - 'Asa da s nji m pregovara u vezi utvrđenj a" B abilon". M eđutim, svoj im ljudi ma j e izdao naređenj e da na Amra obruše stijenu odmah kad izađe iz tvrđave. Pri prem io je sve da njegovo ubistvo bude i zvršeno. Amr je ušao kod zapovj ednika ne sumnjajući ništa, i odvio se razgo vor među nj ima. Kada je Amr krenuo da napusti tvrđavu pri mj etio je na njenim zidinama sumnj ive pokrete, što j e u njemu izazvalo veliku podozrivost. Odmah je postupio shodno svoj oj poznatoj oštroumnosti . Vrati se do zapovj edni k a tvrđave sigurnim i mir nim koracima, potpuno spokojan kao da ga ništa nij e prestraši la, i kao da ništa ne sumnja. Amr j e ušao kod zapovjednika i rekao mu: "Pala mi j e jedna i dej a na um pa hoću da ti je predložim. S a mnom, u mom logoru, je grupa asha ba Allahovog Poslanika, s. a.v.s., koj i su među prvima prim i l i islam . Vođa muslimana ništa ne odlučuj e dok se ne posavjetuje s nj ima, niti šalje 14
voj sku a da nj i h ne postavi kao zapovj ednike. M is l io sam da ti dođem s nj ima, kako bi čuli od tebe ovo što sam ja čuo i da shvate stvar kao što sam je j a potpuno shvatio od tebe. Rimski zapovj ednik je shvatio da mu je Amr ponudio životnu šansu ! ! Stoga je prihvatio nj ego vu idej u , da ode i da sa sobom dovede ove musli manske prvake, nj ihove najbolje ljude i zapovjed nike. Onda bi ih sve pobio u mj esto da ubije samo Amra. Zapovj ednik dade neprimjetan signal koj im j e izdao naredbu da se p lan koj im je bilo p lanirano Amrovo ubistvo obustavi . Rimski zapovjednik s e srdačno oprosti sa Amrom i s nj im se čvrsto rukova, očekivaj ući da se on ubrzo vrati sa svoj im prij atelj ima. Uj utro, j ašući svoga konj a, Amr se vrati do tvrđave na čelu svo je vojske. S nj im su b i l i nj egovi neustrašivi borci koj i svom silinom napadoše na tvrđavu i okupiraše j e , i A l l ah , dž. š . , im podari pobj edu protiv Rimlj ana, a musl imani nakon toga oslobodiše Egipat.
15
PRIČA O ČOVJEKU KOJI JE POSUDIO HILJADU DINARA
Prenosi
se o d E b u Hurej re , r. a., da j e Poslanik, s. a. v. s . , spomenuo jednog Izraelćana koji je zamolio drugog da mu posudi hiljadu dinara, pa je taj odgovorio : - Dovedi mi svj edoke d a posvj edoče! On mu reče: - A l l ah j e dovolj an kao svj edok. Onda mi dovedi žiranta!- reče mu on. A llah je dovoljan kao ž irant!- odgovori. Istinu si rekao- reče drugi, te mu posudi novac do određenog roka. Ovaj uze novac te ode na put morem. Nakon obavlj enog posla potraži lađu kojom će se vratiti kući do određenog roka za vraćanje d uga ali ne nađe ni j ednu. Onda uze j edno drvo u kojem napravi otvor te u njega stavi hilj adu dinara i pismo za čovjeka koj i mu je posudio novac, te začepi taj otvor. Drvo odnese do mora te reče: - Gospodaru moj Ti znaš da sam tražio od toga i toga da m i posudi h i lj adu dinara, pa j e on zatražio da neko garantuj e a j a sam rekao da je All ah dovolj an za t o , i o n j e time bio zadovolj an. Traži o j e i svj edoke p a sam rekao da je Allah 16
dovoljan kao svjedok, pa j e i time b io zadovolj an . J a sam s e trudio d a nađem lađu kako b i h mu vratio dug a l i nisam uspio, pa ostav lj am ovo drvo Teb i na čuvanje. Potom ga baci u more i ponovo ode tražiti lađu koj om bi se vratio u svoj e mj esto . Č ovjek koj i mu j e posudio novac izašao j e da vidi j e l i doš la kakva lađa sa onim što je pripadalo nj emu kad spazi upravo ono drvo u kome je bio novac, te ga izvadi za drva svojoj porodici. Kada je isc ijepao drvo nađe novac i pismo. N akon određenog vre mena dođe onaj koj i j e od nj ega uzeo novac i donese h i lj adu dinara, te reče : - Tako m i Al laha, neprestano sam tražio lađu kako bih ti donio tvoj novac ali ne nađoh ni j ednu prije ove koj om sada dođoh. Ovaj drugi ga up ita: - Da li si ti meni nešto poslao? On odgovori : - Ja te obavještavam da n isam našao nijednu lađu prij e ove kojom sam došao ! Ovaj drugi mu odgovori : - Al lah je dostavio za tebe ono što si poslao u drvetu, pa možeš m irno otići sa tih h i lj adu dinara." (Buharij a)
17
TARI K IBN ZIJAI)
M aroko i Š paniju dije li jedan uski moreuz "
(morski tj esnac) koj i se zove Moreuz D žebel Tari k" (Gibraltar), a sj everno od njega je brdo koje se zove " Džebelu Tari k" (Tari kovo brdo). Neko će se upitati: "Zbog čega su ovaj moreuz i ova planina dobi l i ovo ime?" N azvani su po imen u čuvenog arapskog voj skovođe, Tarika ibn Zijada, koj i je sa svojom voj skom krenuo iz Maroka i prošavši kroz ovaj moreuz došao do Sredozemnog mora i osvo j io Š panij u . Tokom dugog vremena i slam s e širio svjet skim prostranstvima dok n ij e obuhvatio Irak, Perzij u , d io I ndije, zemlj e Š ama i zemlje sj everno od nj ih. Takođe, na drugoj strani , i sl am je obuhva tio Egipat i Sj evern u Afriku, a zatim su se musli manske vođe usredsrijedile n a Evropu, a Š panija je b i la naj bl iža evropska zem lj a. U M aroku je bila stacionirana arapska voj ska, čij i je broj bio veoma mali ali čij i su vojni ci bili izuzetne snage. Nj ihov zapovj ednik bio je Tarik ibn Zij ad koj i je bio poznat po svoj oj hrabrosti i vj eštini u vojnoj taktici . 18
Tarik j e sagradi o nekol i ko lađa i zaj edno sa svoj o m voj skom i nj i h o v i m konj i ma, kroz Sredozemno more, stigao do Š panije, i to prije više od 1200 godina. Tarik se obreo sa svojom voj skom na tlu neprij atelj a, pri čemu je more bi lo iza nj i h a neprij atelj ispred nj ih. Pri tome, pristizanj e voj nog poj ačanj a iz Maroka n ij e b i lo n i malo l ahko. Nalaz i l i su se pred voj skom č ij i j e broj izno sio više od stotinu h i lj ada vojnika, dok broj mus l i manskih voj ni ka n ij e prel azio sedam h i ljada! Tarik je dobro znao pred kakv i m teškoćama su b i l i on i nj egova voj ska, j er nj i hove l ađe su b i le malobrojne a mogućnosti za spašavanj e neznatne. Ako bi b i l i pobijeđeni Š panci bi ih sve pob i l i , sto ga je shvat io da ovakva situacija znač i i l i pobj edu ili smrt ! Tari k j e onda naredio neko lic in i svoj ih lj udi da zapale nj ihove lađe ! Kada su nj egovi vojni ci vidj e l i vatru koja je zahvat i la nj ihove lađe obuhva tio ih je strah, jer su pom i s l i l i da su to učin i l i nj i hovi neprij atelj i. Počel i su da viču: "Neprij atelj nas j e porazio ! Svi ćemo b it i ubi j en i ! " Tada Tarik stade pred nj i h da i m se obrati , te reče: "Ja sam naredio da se zapale l ađe ! Ljudi, gdj e 19
j e izl az? M ore je iza vas a neprijatelj pred vama, i tako m i Allaha, ne preostaje vam n i šta drugo osim iskrenost i strpljenj e ! Lj udi, postup ite i sto kao što sam i j a ! Ja sam odlučio da trpim pa i vi uč inite i sto, i ustaj em odlučno protiv neprij atelj a pa i vi učinite i sto ! Napadnite svi kao jedan i porazite svoga neprijatelj a ! Mi ćemo ovdje ostati i nećemo napustiti Š panij u ! " S amo što j e Tarik izgovorio tekbir, musl iman ski konj anici j umuše u borbu da zarade pobjedu i l i šehadet (pogib iju n a Allahovom putu). Pred j akim naletima muslimana Š panc i počeše da se povlače, a zatim se daše u b ijeg tražeći spas. Musl iman i su pri stizal i neprijatelj ske grupe i nanijel i su im teške gubitke. V l adavina Arapa u Š panij i potraj ala je više od 780 godina, a sa dol askom islama zavladal a je pravda i s loboda te u Š panij i započe zlatno doba. M u s l imani su u Š panij i proširili nauku i civi liza c ij u, i n ij e potraja lo dugo a to isto se raš iri po raz n i m kraj evima Evrope, koj a je b i l a utonu la u tminu neznanj a i civilizacij ske zaostalosti . Ako i danas posj etiš Š panij u, vidj et ćeš m noge l ijepe arapske građevine, koje su oni podi g l i . Vidj et ćeš"Crveni zamak" ( E l- Hamra) u Granadi i vel iku džamij u u Kordobi. Muslimani su izgubi l i Š panij u al i su u 20
nj oj ostavili ono što svjedoči o nj ihovoj veličini. Muslimani su osvoj i li Š panij u zahvalj uj ući velikom voj skovođi Tari ku ibn Zijadu, koj i je zapalio lađe i u dušama svoj i h vojnika pobudio požrtvovanj e u borbi na putu pomaganj a islama. I stinski su se bori l i i pobij edi l i !
21
UČENICI I ZEKAT
J ednoga Ramazana učitelj dobi nešto novca od zekata da ga pod\j eli siromašn im učenicima, koj ih j e u razredu b io pril i čan broj . Pošto je dobro poznavao stanj e svakog od nj ih, novac je podijelio shodno tome. Tako j e onima koj i su bi l i siromašnij i dao veći iznos, a ostalima manj i . Nakon toga, učitelj j e čuo da je među učeni cima nastala svađa zbog toga što su neki dobil i više a neki manje. Stoga odluči da im održi jednu praktičnu l ekcij u . Odveo i h j e na mj esto gdj e je bilo vrele vode, a na tom mj estu su staj ale kamene ploče koje su u dodiru s vre lom vodom bi l e vrlo vruće. Ispred tih ploča učitelj postavi sto i stoli cu te sj ede. Onda je prozivao j ednog po jednog učenika koj i bi staj a l i na te p loče pred nj im. Zatim bi upi tao : "Kol iko si ti dobi o novca?" N eko bi rekao : "Jednu marku" . " A šta si kupio za to?"- upitao b i učitelj. " Svesku i o lovku" - rekao bi, a zatim bi otišao a da se ne oprž i . Međutim, oni koj i su dob i l i više novca nabra jali su: 22
"Cipele, hlače, maj icu, svesku, o lovk u, per " nicu, len ij ar, flomastere . . . . Dok b i sve nabroj a l i poskakival i b i , jer s u p loče prž i le nj ihove tabane. Toga dana bogatij i učeni c i postadoše svjesni ji svoj e odgovornos t i p re ma A l l ahovim dž. š . blagodati ma i d a valja z a t o težak račun položiti , n a što i m j e s l i kovito u k azao nj ihov uči telj. Pomisliše kako je bogatstvo kao i siromaštvo iskušenj e na koje je stavlj en čovjek. Stoga se poka j aše što su se žali l i na način na koj i je uč itelj podi jelio novac . S druge strane, siromašnij i učen ici shvatiše da nemaj u na čemu da zav ide bogatij i m učen icima, j er će se pred A llahom dž. š . polagati račun za sve blagodati koj e nam je On podario a s iromašnij i će ga si gurno lakše i brže po ložiti . Na ovaj način učite lj j e izgladio nesporazum među učenicima i svi su b i l i zadovo lj n i . . .
23
SALAHUDDIN EL- EJJUBI
S alahudd i n
E l - Ejj u b i j e b i o j edan od naj većih m u s l i manskih vl adara i voj skovođa. Nj egova slava n ij e ostala samo na prostorim a arap skog svij eta nego j e dosegla i do E vrope. On je bio taj koj i j e živio u doba krstaša u Palestini, protiv koj ih je vodio borbu i na kraj u izvojevao pobjedu nad nj ima, te ih protj erao iz is lamskih zemalja. Naime, evropski kraljevi su mob i l i sal i svoje voj ske iz raznih kraj eva Evrope, i usmjeril i ih na Palestinu, tvrdeći d a musl imani sprječavaj u kršćanske hodočasnike da posjete nj ihova sveta mj esta. Međutim, nj i hove tvrdnj e b i le su čista laž, j er su crkve b i le otvorene i dostupne svima onima koj i su ih želj e l i posjetiti, bez da ih muslimani ometaj u u tome. A li , krstaši nisu doš l i u ova područj a iz tog razloga nego zbog nečeg drugog . . . Krstaški pohodi s u trajali stotinama godina tokom koj ih su oni osvoj il i dij elove zemalja Š ama u koj e spadaj u Sirij a, Liban, Jordan i Palestina. Onda su svoj e snage usmjeri li na osvaj anj e Bej tul Makdisa (Jerusalema) . Musl imani su se boril i protiv krstaša dugo vremena kako bi ih protj erali sa područj a koj a su 24
okupirali. Salahuddin j e uspio da im nanese težak poraz u poznatoj bici kod H ittina na sj everu Palestine. Takođe je uspio da 1187. god. Povrati Bejtul- Makdis iz ruku krstaša. Time je zatvorena poslj ednj a stranica u vezi s okupacijom svetih mj esta od strane krstaša, nakon čega su počel i da se bespovratno vraćaj u u svoj e zem lje. Prenesen j e i jedan događaj koj i se zbio između Salahuddina i kralj a Ričarda Lavljeg Srca, koj i j e samo j edan primj er onoga što je krasilo Salahuddina od plemenitih svoj stava i l ij epog odgoja. Bio j e dobar i plemenit i vo lio je činiti dobra dj ela, te nij e pravio razliku između ugled nika i običnog podanika. Sada ćemo navesti slučaj susreta između Salahuddina i kralja Ričarda, onako kako se on i zbio : Poznato nam je da su se između nj ih dvoj ice vodile mnoge bitke, a muslimanski voj nici su se boril i protiv neprij atelj a s velikom hrabrošću i požrtvovanj em, kako bi ih protj erali sa područj a i slamskih zemalja . Kada su s e krstaši zamoril i , traž i l i s u pri mirj e o d m u s limana, p a j e pred Salahuddinorn b i l a odluka i l i da nastavi rat i l i da prihvati primirje . N aposl ijetku, i pored toga što je ostvario po b25
j ede u već i n i b i taka koje je vodio, sklopio j e prim irj e sa R ičardom. Neko l i ko žena iz Ričardove fami lije željele su da posj ete crkvu koj a je bila na područj u koje su kontro l i s a t i m u s l iman i , p a su zatražile od Salahuddina dozvol u za to. On im je to dozvo lio i na nj ihovom putu do crkve nijedan voj ni k im nije pravio s metnj e . Kada su b i le u povratku do S alahuddinovih ušij u dopriješe nj i hove riječi da je Ričard bo lestan od grozn ice koj a ga je pogodila. Salahuddinu je b i lo vrlo lahko da ponovo otpočne borbu, koristeći ovu Ričardovu bo lest i nepostoj anj e dostoj nog voj s kovođe koj i bi ga zam ij enio. Međutim, nj egova čast i p lemenitost nUe m u dozvol i la da iznevjeri primirje. S alahuddin pozva neko l iko lj ekara i obavi j esti ih o Ričardovoj bolesti od groznice, a arapski lj ekari su se u to vrijeme istical i i prednj ač i l i u medici n i . On im je naredio da načine lijek za Ričarda. Potom je Salahuddin uzeo l ijek sa sobom i uputio se prema Ričardovom logoru, i to u prat nji svoga s l uge i preobučen u odj eću ljekara. Kada j e stigao do Ričardovog logora obratio se čuva nma: "Ja sam lj ekar i došao sam da l ij ečim vašeg kralj a!" A l i , krstaši ne povjerovaše u nj egove 26
riječi, nego povikaše: "Salahuddin ne bi n i kada poslao lj ekara da l iječi Ričarda. Ti si došao samo da ubiješ našeg kralj a ! " I sprij eč i še ga da uđe kod kralja. Međutim , Ričard mu dozvol i d a uđe rekavš i onima koj i su b i l i oko njega: "Ja ću sigurno umrij eti ako m i ljekar ne da kakav l ijek. Uvedite ga, možda će mi dati l ijek od koga ću ozdrav it i ! " Tri dana nakon po četka uzi manj a l ij e ka groznica nestade, a ljekar ode ne otkrivši ko je on zapravo. Dvij e voj ske su se nakon toga sukobile u neko liko b itaka . Ričard j e potom sl učajno doznao ko je zapravo bio onaj lj ekar, i obznan io je da više ne želi da se bori protiv Salahuddi nove voj ske, rekavši : "Ja se ne mogu boriti protiv onoga ko m i j e spasio život. Kako da m i bude drago d a ubij em onoga ko me spasio smrti?" Ričard po drugi put sklopi pri mirj e sa Salahuddinom i krenu za svoju zemlju E ngl esku . Na svom putu morao je proći kroz Francusku, čij i ga j e kralj pomagao u Palestini . Francuski kralj ne učini ništa drugo do hapšenj a Ričarda. Kada su stanovn ici Engleske čuli šta se desi l o nj ihovom 27
kralj u pl atiše ogromnu svotu novca za nj egov otkup. Pogledaj te raz l i k u i zmeđu ponašanj a S a l ahuddina i ponašanj a kralj a Francuske ! Salahuddinovi postupc i su odisali m i lostivošću i tolerancij om što mu j e nalagala njegova uzvišena vjera !
28
IKRIMINA TAJNA
Huzej me
ibn B išr živio je u mj estu E l Džezira, na sjeveru S irij e . B io j e p oznat po dobrom srcu, plemeni toj duši i darežlj ivosti . N ij e m u s e obratio niko k o je imao neku potrebu a da mu nUe udovolj io, čak i ako bi trebao posuditi od drugih . Nij e prošlo dugo vremena a H uzej me osta prazn ih ruku, ne posjeduj ući ni kakav i metak. Takođe, n i ko nije htio da mu posudi novac, bez obzira što se radi l o i o malome iznosu . Nj egov ponos nije m u dozvolj avao d a traži pomoć od lj udi, svejedno o kome se radilo. Dugovi su se nagom il ali i neimašt ina poče da ga sve više steže, tako da n ije bi.o u stanj u da kupi ni ono osnovno što mu je bilo potrebno od hrane i odjeće. Ustraj avao j e u odlasku u grad svaki dan, ne bi l i štogod zaradio i kupio hranu kojom b i ublažio glad. Ali, situ ac ij a se još više pogoršala primoravši ga da iskusi svu gorčinu siromaštva. Potom je počeo da prodaje namj eštaj koj i je imao u kući i sve gotovo prodao . Svaki put b i otišao s a nečim o d toga u grad a vraćao s e ophrvan tugom. Nj egova žena je pokušal a da ublaži nj egovu 29
tugu, rekavši m u: "Moj plemeniti mužu ! Ne daj da tobom zavl ada osj ećaj nesreće, niti dozvoli da budeš žrtva brige i tuge ! Ne smij eš se sek irati, jer Al lah je Tvorac svega i O n t e neće zaboraviti, a poslije teškoće dolazi olakšanj e ! " Dani su prolazili, a H uzej mino siromaštvo je sve više ras lo, odjeća mu se izlizala, obo l io j e i smršao. Kada j e nei maština dostigla vrhunac odlučio je da se zatvori u sobu, pa je rekao svojoj žen i : "J a ć u s e zatvoriti u svoj u sobu i neću n i s kim više razgovarati. Ostaću u kući dok ne umrem od gladi ! " Vij est o teškom stanju u kojem j e živio H uzejme raširi se u mnoge kraj eve. Ona doprije i do Ikrime, namjesnika El- Džezire, te on pozva neke svoj e podanike i upita i h : " Š ta s e t o desi lo s a Huzejmom? N isam ga vidio neko l iko sedmica! " Kada je saznao detalje stanj a u kome se nalazio Huzej me obuze ga žalost i poče da razmišlj a o načinu na koj i bi mu pomo gao, ali da on ne sazna. I krime je prom ijenio odj eću kako ne bi svo j im izgl edom odavao da je on namjesnik, a potom je obavio šal oko svog li ca. U kasnim noćnim sati30
ma uzj aha svoga konj a i ponese sa sobom kesu sa novcem koj eg je uzeo iz državne kase. Kada je sti gao do H uzej m ine kuće lagano pokuca. Č im je H uzej me otvori o vrata I krime ubac i kesu sa novcem u k u ću i brzo se udalj i na svom konj u . H uzej fe n ij e stigao ni d a ga upita k o je on, a tama noći n ije mu omogućila da ga prepozna. Huzej m e se veoma obradovao kada je vidio da j e nj egova nevolj a okončana, pa j e zahvalio Al lahu, dž. š . , na Nj egov im blagodatima. Uj utro napusti kuću kako bi vratio svoje dugove te kupio hranu i novu odjeću. Jkri me j e sakrio svoj postupak i n ije ga otkrio osim svoj oj ženi , nakon što je obećala da taj nu neće kazati n ikome. N akon nekol iko dana, I krime napusti svoje mj esto i ode d o halife (vladara) u Damask, kako bi sebi našao posao. U to vrij eme hal i fa je bio S u l ej man ibn Abdul- M e l i k . On se veoma obradovao kada je vidio ovakvu c ij enjenu ličnost kao što je bio H uzej me, a zatim mu se obrati rij ečima: " Huzej me ! N isi odavno bio u Damasku. Je li te to bolest natjeral a da dođeš?" H uzej me mu i spriča o nevolj ama koj e je preživio te o nepoznatom čovj eku koj i ga je po mo31
gao, a nij e uspio da sazna o kome se radi i l i da ga prepozna. Hali fa se začudio i upitao ga j e : "Kako s e t o moglo desiti? Zar nije I krime namj esnik El- Džezire? Zar nije znao za tvoju nevo lj u? Zašto ti nij e pritekao u pomoć ako je znao za tvoj e stanj e? U istinu, on n ij e dobar namjesnik ! " Halifa naredi svome pi saru da napi še dva pis ma, j edno koj e se ticalo smjene Ikrime, a drugo o postav lj anj u H uzej m e na po ložaj namj esnika umj esto nj ega. H uzej me se vrati u E l - Džeziru i preuze vlast nad nj om. Kada je u pratnj i I krime otišao do državne kase otkrio je manj ak novca u nj oj . Upitao j e Ikrimu o tome ali mu on n ije odgovorio na pita nj e, nego mu j e rekao: "Ne mogu n i u kom sl učaj u da ti kažem nešto u vezi sa novcem koj i nedostaj e ! " Huzej me tada naredi da ga stave u zatvor. On j e u nj emu proveo d ugo vremena pa je obolio i bio j e na samrti, ali nije htio da otkrije tajnu u vezi s novcem . lkriminu ženu je uplašilo zdravstveno stanje u kome se nalazio nj en suprug, pa je prisiljena time odlučila da prekrši obećanj e koje mu je dala da neće nikome odati taj nu. Napusti la j e svoj u kuću i 32
otišla do Huzejme, novog n amj esnika El- Džezire, te mu otkril a tajnu novca koj i je nedostaj ao iz državne kase . Huzej me je bio lj ut n a samog sebe j er nij e naslutio uzrok nedostatka novca. Novac koj eg j e o n primio bio je identičan iznosu koj i j e nedosta j ao . Osj etio se poniženim zbog svoga postupka prema svome i skrenom prij atelj u, tom prerušenom strancu koj i mu je došao j edne noći i spasio ga nevolje, a sada je u zatvoru ! Huzej me odmah ustade i uputi se u zatvor te oslobodi !krimu. Povede ga sa sobom u dvor gdj e ga odj enu u naj ljepšu odj eću a potom odoše Ikriminoj kuć i . I krime s e žestoko nalj utio kada j e saznao da j e nj egova žena odala tajn u koj u joj je povjerio na čuvanj e, ali ga Huzejme zamol i da joj oprosti jer ona nij e htjela ništa drugo osim da ga spasi od smr ti u zatvoru . Nakon kratkog vremena Huzejme se uputi u Damask, i ispriča halifi čitav događaj . Halifa se veoma obradovao Ikriminom postupku i nagradio ga za to tako što ga je postavio namjesnikom ne samo j edne pokraj ine nego c ij ele tri !
33
PRIČA O ČUnE SNOM ČAMCU
J edan ateista (koj i nij e vjerovao u postoj an j e Al laha) izazvao je islamske učenj ake u svojoj zemlj i, pa oni odabraše najoštroumnijeg među nj i ma da m u odgovori , i odrediše mu tenn in. U određeno vrij eme svi su čekal i dolazak tog učenj aka, ali je on kasnio. Atei sta reče ok uplje nuna: "Vaš učenj ak se prepao i nij e smio doći, j er je znao da ću ga pobijediti i dokazati da ovaj svemir nema B oga! Tokom njegovog govora stiže učenjak i izv inu se za svoj e kašnjenj e te reče: "Na svome putu dovdj e nisam mogao naći čamac koj im bi prešao preko rij eke. Dok sam čekao na oba l i iznenada se u rij eci poj aviše daske i vel ikom brzinom i prec iznošću se sastaviše jedna uz drugu tako da nastade čamac. Zatim n � i se čamac pribl iži pa se j a ukrcah na njega i dođoh do vas ! " Ateista reče: "Ovaj čovjek je lud ! Kako da se sastave daske i nastane čamac bez da ga iko naprav i i kako da on dođe do nj ega bez onoga ko nj ime upravlj a?" Učenj ak se nasmija i reče: 34
" Š ta onda misliš o sebi, koj i kažeš da ovaj savršeni i ogromni svemi r nema Boga koj i ga je stvorio i nj ime upravlj a? ! "
35
PRIČA O JEDNOM DIRHEMU
Pripovij eda
se da je neka žena došla kod j ednog i slamskog pravnika i rekl a mu: "Umro mi j e brat i ostav io iza sebe 600 dirhe ma, pa kada su ih podij e l i l i ni su mi dali osim j ednog dirhema! " Učenj ak je razm i slio nekol iko trenutaka a potom j oj j e rekao: "Možda j e tvoj brat imao ženu, majku, dvije kćerke i dvanaest braće. " Ž ena i znenađeno reče: "Da, tako j e ! " O n reče : "Onda j e taj d irhem zaista tvoje pravo, i oni ti nisu učin i l i nepravdu: nj egovoj ženi pripada osmina ostavštine a to j e 75 dirhema, dvj em a kćerkama dvij e trećine a to j e 400 dirhema, nj egovoj maj c i šestina a to j e l OO dirhema. Ostane 25 dirhema koj i se raspoređuj u na nj egovih dvanaest braće i sestru, a muškarcu pripa da duplo od iznosa kojeg uzima žena. Tako svaki brat dobij a po dva d irhema a sestri , a to si ti, osta je jedan dirhem ! "
36
PRIČA O IZGUBLJENOM IMETKU
Pripovij eda se da j e jedne noći neki čovj ek došao do Imama Ebu Hanife i upitao ga: "Prije mnogo vremena zakopao sam novac na j edno mj esto, ali sam zaboravio gdj e je to, pa možeš li m i pomoći da rij ešim ovaj problem?" Ebu Han i fe mu reče: "To nij e posao isl amskog pravni ka da bih mogao da t i kažem rješenj e tog problema. " Potom je razm islio j edan trenutak a onda mu je ponovo rekao : "Idi i k lanj aj do uj utro, pa ćeš se sj etiti tog mj esta ako Bog da ! " Č ovjek j e otišao i počeo da klanja. Iznenada, nakon kratkog vremena i u samom namazu, sj eti se mjesta gdj e je zakopao novac . Završi namaz i požuri na to mj esto te nađe i donese novac . Uj utro on ode do Ebu Hanife i obavijesti ga da je pronašao novac te mu se zahvali. Zatim ga upita: "Kako si znao da ću se sjetiti mjesta gdje sam zakopao novac?" Ebu Hanife mu odgovori: "Tako što sam znao da te šej tan neće ostaviti da na miru kl anj aš, nego će te ometati u namazu podsj ećanj em na tvoj novac!" 37
PRIČA O MUDROM HALIFI (VLADARU)
O mer
i bn Abdul- Aziz j e bio poznat po mudrosti i blagosti . Jednog dana kod nj ega uđe j edan od nj egovih si nova i reče mu: "Oče! Zbog čega popuštaš u nekim stvarima? Tako mi Allaha da sam ja na tvom mjestu ne bih se radi istine n ikog boj ao ! '' Halifa odgovori sinu: "Ne žuri sine ! A llah, dž. š . , je u Kur'anu dva puta pokudio alkoho l a tek treći put ga je zabranio ! Ja se boj i m da ljudima kažem istinu odjednom pa da sve ostave a time b i n astal a smutnj a ! " Tj . da ih primoram na to pa da odbij u . Sin se okrenu i ode zadovolj an, nakon što se uvj erio u ispravno postupanje nj egovog oca te da nj egova bl agost nije zbog nj egove s labosti, nego rezultat pravi lnog shvatanj a njegove vj ere.
38
PRIČA O ČOVJEKU KOJI JE KIHNUO
Abdu l lah
ibnul- Mubarek je b i o pobožni učenj ak i vrsni poznavalac Kur'ana i sunneta. Nj egovim predavanj ima prisustvovali su mnogi lj udi kako bi nauč ili nešto od njegovog ogromnog znanJ a. Jednog dana je i š ao putem s a nekim čovj ekom, pa je taj čovj ek kihnuo a l i n ije zahvalio Al lahu (nij e rekao el hamduli l lah). Ibnul - Mubarek ga namj erno pogleda kako bi ga upozorio da je izgovaranj e"elhamdu l il lah" , nakon što se kihne, sunnet koj eg treba praktikovati svaki musliman. Međutim, čovjek nije shvatio njegov pogled. lbnul- Mubarek je želio da čovj ek i zvrši ovaj sunnet, al i da ga ne dovede u nezgodnu s ituacij u, pa ga j e upitao : " Š ta kaže onaj koj i kihne?" Č ovjek odgovori : "Eihamduli llah ! " Na to m u Ibnul- Mubarek odvrati : "Jerhamukel lah ! " (A l l ah t i se smi lovao ! )
39
PRIČA O ČOVJEKU KOJI JE VOLIO RASPRAVU
J ednoga
dana čovj ek koj i je v o l i o da raspravlj a ode do I mama Š afije i upita ga: "Znamo da je I b l i s stvoren od vatre pa kako će ga onda A l l ah k azniti vatrom? ! " Imam Š afij a j e kratko razmislio, a zatim je donio komad suhe zem lj e i nj ime pogodio čovj eka. Na l icu čovj eka se mogao uočiti bol i lj utnja. I mam Š afij a ga upita: "Jesam l i ti nanio bol?" On odgovori : "Da, nanio s i mi bol ! " Š afija ga upita: "Kako to da s i ti stvoren od zemlje a zemlja ti nanosi bol ? ! " Č ovj ek nij e odgovorio ništa na ove rij eči i shvatio je šta je time želio I mam Š afija. Shvatio j e da j e t o s lučaj i sa šej tanom: Al lah, dž. š. , ga j e stvorio od vatre i kaznit će ga vatrom .
40
PRIČA O KUGI
J ednog dana se halifa Omer ibn E l - H attab zaj edno sa grupom ashaba uputio prema Š amu . Tokom puta saznao je da se u Š amu raširil a kuga koj a j e ub i la mnoge lj ude, pa je odlučio da se vrati i zabranio je onima koj i su b i l i s nj im da idu za Š am . Ehu Ubej de ibn E l - Džerrah, poznati ashab, ga upita: "Zar bj ežimo od A llahove odredbe, o v ladaru pravovj ernih? ! " Omer mu o dgovori : "Da j e to barem neko drugi kazao, o Ehu Ubej de ! " Potom doda: " Da, bj ežimo o d A l lahove odredbe u Allahovu odredbu ! Š ta m i s l i š da posjeduj eš deve i da si s nj ima došao do do l ine koj a ima dvije strane : j edna j e p lodna ( tj . na nj oj i ma p lodova i ras tinj a što pogoduje da se tu čuvaj u deve) a druga suha i nerodna (tj . na kojoj nema ništa i nij e pogodna z a čuvanje deva). Zar njihovo čuvanje na p lodnom d ij e l u n e b i b i l a A l l ahova odredba kao i kada b i ih čuvao na nerodnom d ij elu? ! "
41
NE RECI RODITELJIMA NI: UH "% "
f�l ih je dozivao: "Muhennede, Muhennede, gdj e si? Ostavio si goste same ! " Muhenned uđe u sobu i reče : "Oprostite m i , spremao sam vam čaj . Znate da j a nemam nikoga osnn mamu, a ona nema snage za tako što . " Madžid: "Nema te svo ovo vrijeme, a onda nam doneseš samo čaj ! Gdj e su orasi i badem i? Gdje je . . voce ?. GdJ e J e . . . Muhenned : "Sve će stići u sv9je vrijeme, nemoj te b iti nestrplj ivi ! " M uhenned izađe iz sobe te ga zaustavi 1:\iegova mama i reče mu : "S ine, j a sam ti zabrani l a da se družiš sa ovim lošim društvom, ali ti . . . " M uhenned : "Znam, ali oni s u moj i prijatelj i . . . , da l i treba da ih otj eram zbog tebe?" M ama: ''M i izražavamo dobrodoš l icu svakom odgo j enom gostu a l i ovi . . . , oni koriste tvoj u dobrotu ! " Muhenned : '
42
"Molim te mama, ne m iješaj se u moj e pri vatne stvari, ja sam slobodan čovjek ! " Iz unutrašnjosti doprije F a li hov glas : " Muhennede, dones i nam karte ! Hoćemo nove karte ! " Mama reče M uhennedu: "S ine, jesi li sad vidio kakvi su? Sve što zara diš tokom sedm ice potrošiš na nji h u jednoj noći ! " M uhenned odgovori povišenim gl asom : "Da li sam ja to teb i nešto uskratio? Ti me izbacuj eš iz ravnoteže tim svoj im govorom: Ne druži se s nj i ma, ne puši, ne troši ! Prestani više s time, rekao sam ti stotinu puta da ušut iš j er nemam potrebe za tvoj im savjetima ! " Muhennedova mama ne odgovori ništa na ove sinove riječi, a l i dvij e tople suze skotrlj aše se niz nj ene obraze. Ona obrisa oči i ode u svoj u sobu. Muhenned uđe kod gostiju, noseći tacnu sa kolačima i reče: "Dobrodošli prijatelj i , činite mi čast vašim dolaskom ! Izvol ite i j edite ove l ijepe kolače ! " Madžid reče: "Tako m i Al laha, kolač i prij aj u tek nakon večere . Ili nij e tako?" Falih mu odgovori: "Tako mi A l l aha, istinu si kazao ! Ali, šta b i nam prij alo?" 43
M adžid: " Š ta mislite o posudi ful a i tanj i ru humusa (fu l i humus su vrsta arapske hrane) kojeg pravi moj otac Vel i d?" Muhenned : "Nekol iko trenutaka i to će biti pred vama ! " Uj utro s ljedećeg dan a M uhenned prespava i zakasni na posao, j er su sij e l i l i do kasno u noć. Mama mu reče: "Sine, nemamo nimalo h lj eba ! " Muhenned: "Uh, šta traži š ! Vidiš da sam zakasnio a počinj eš sa nekim zahtj evim� ! " M ama: "Tvoj i prij atelj i ti nisu ostav i l i ni komad hlje ba da doručkuj eš ! " Muhenned reče sa vel i kom žestinom : "Tvoj i prij atelj i, tvoj i prij atelj i , ugasi tu traku starice ! Kada bi se sutra sručila kuća na naše glave po tebi bi opet b i l i krivi moj i prij atelj i , zar ne ! Počela si da izmi š ljaš ! " M ama: "S i ne, nemaš pravo da tako sa mnom razgo varaš, j a sam ti mama ! " M uhenned: "Ti si m i mama j er s i me rodila i ništa v iše, a l i nisi pol icaj ac i l i stražar! " M ama: 44
"Ja ti želim samo dobro ! " M uhenned: " Dobro za mene je da me ostavi š na miru , zar ne shvataš ! "Oh, dosadio mi je život sa tobom, ostavi me na m iru i moj e stvari , starice, zar ne shvataš?" Srce M uhennedove maj ke je pucalo od bola zbog njenog s ina, ali nij e nikada uputila dovu pro tiv njega. Međutim, Allah sve vidi i zna . . . Vrijeme j e pro lazi lo . . . Umrije M uhennedova majka i ne prođe ni nekol iko mj esec i nakon nj ene smrti a M uhenned se oženi . Proš l e s u godine i bo lest z av l ada Muhennedom i prikova g a za kuću. Imao j e sina koj i mu je govorio : "Ti n i s i otac kao ostal i ! Ne izvodiš me u park niti me vodiš u posj etu. Dosad i lo mi je da te gledam u poste lj i i dan i noć . . . Uh, b i lo b i bolj e da nisi ni rađao djecu, ti nepokretni čovj eče ! Š ta više, b i lo bi bolj e da se n i s i ni žen io ! Počeo sam priželj ki vati da umreš ! Da, zamrzio sam i tebe i ovu kuću ! Odvratan j e ovaj život sa tobom ! " M uhenned ne progovori niti j ednu rij eč, a njegove oči se raširiše od straha govoreći sam seb i : "Da l i j e ovo Allahova kazna na dunj aluku prij e Ahireta?" 45
BITKA NA JERMUKU
H alid i bn Yel id spada u red najvećih arap skih voj skovođa i nj ihovih naj ugl ednij i h lj udi . Razlog tome j e što se odl ikovao veli kom voj nom mudrošću, i skrenošću u svoj im djel ima, natpros j ečnom hrabrošću te potpunom predanošću u š irenj u islama i uzdizanj u nj egove zastave. Vodio je musl imansku voj sku iz pobjede u pobj edu, bacivši na kolj ena Kisrinu voj sku na jugu I raka te Kaj serovu voj sku u zem lj ama Š ama. Prvi vladar u islam skoj državi nakon smrti Poslan ika, s.a.v. s . , bio je Ebu Bekr Es- Siddik. Za vrijeme Poslanikovog, s . a . v. s . , života mnoga arap ska plemena su ušla u islam iz lj ubavi prema nj e mu i prema onome sa čime je došao od svoga Gospodara. Međutim, samo što je Muhammed, s . a. v. s . , presel i o na Ahiret neka o d t i h plemena s u se odmetn u la od i s l ama, odbivši pokornost Ebu Bekru i vrativši se obožavanj u kipova. Ebu Bekr je b io naj uglednij i ashab Poslanika, s . a . v. s . , i n aj b liži nj egovom srcu, i bio je poznat po svoj oj mudrosti, i spravnom mišljenj u, mi losti vosti i pobožnosti . N ije oklij evao ni trenutak da povede 46
borbu protiv neprijatelj a i s lama pa j e poslao voj sku da se bori protiv odmetnika i izvojevao pobjedu nad nj ima. Takođe, pos lao je voj sk u van Arapskog poluostrva te postavio Halida ibn Vel ida za zapovj ednika voj ske prvo protiv Perzij anaca u fraku, a potom i proti v B izantinaca u S irij i . Halid j e poveo voj sku n a sjever i počeo da osvaj a grad po grad, te je uspio da zaposjedne Južni I rak i da protjera Perzij ance sa tih područja. Nakon toga, poveo j e svoj u voj sk u na prostore Š ama i u logorio se u bl izini rij eke Jennuk. Tu su mu se pridruži le druge arapske voj ske pod nj egov im vodstvom . Š to se tiče B i zantinaca u Si rij i oni su mob i l i sali svoj u voj sku, č ij i je broj prelazio stotinu h i ljada boraca, te su se u logori li na samoj oba l i rijeke Jermuk, u b lizini musl i manske voj ske. Onda su se obe voj ske počele pripremati za odlučnu b itku . Halid j e sakupio zapovjedni ke j edinica radi određivanj a borbene taktike, nakon što su saznali da su B i zantinci sakupi l i voj sk u koj a j e bila tri puta veća od muslimanske voj ske, i l i još v iše od toga. Muslimani su ulazi li u b itku srca preplavi j enih vj erovanjem u Al laha, dž. š . , i Nj egovog Poslani ka te vjeruj uć i u riječi Uzvi šenog Al l aha: " Ko l i ko p uta je mala skupina pobij edi la 47
vel iku skupinu, s A l l ahovom dozvolom" . Takođe, nj ima j e preovl adala nj ihova hrabrost i želj a za šehadetom na A l l ahovom putu. Te noći je došao izaslanik novog halife Omera ibn E l - H attaba, koj i j e nosio p ismo sa vij ešću o Ebu B ekrovoj smrt i . Takođe, u tom pis mu j e bila naredba od strane Omera o Halidovom smj enj ivanj u sa čela voj ske i postavljanj u Ebu Ubej de ibn El- Džerraha na to mjesto . E bu Ubej da j e obuzela neodlučnost u pogledu toga kako da postupi u novo- nastaloj situacij i . M islio j e u sebi : "Kako da postup i m ? Ova vij est može prouzrokovati H al idovo negodovanj e ! Zar nije mudro da ga o tome obavij esti m nakon bitke? Š ta je najbolj e da uradim a da to bude korist za musli mane?" Dugo je razm išlj ao o tome, a naposlijetku je odlučio da ne saopštava tu vijest nikome. Nakon izlaska S unca poče velika bitka na Jennuku. To j e b i l a jedna od n aj težih bitaka u his torij i Arapa, traj ala j e od j utra do mraka, a čitavim prostorom razl ij egali su se povici vojnika i vapaj i ranj enih, dok s u oblaci prašine nadvij ali nebo i znad nj ih. Svaki muslimanski vojnik imao je pro tiv sebe tri i l i četiri neprij atelj ska vojnika, zbog 48
brojne nadmoćnosti neprij atelj a, koj i j e bio brojni j i tri do četiri puta. Halid j e bio stalno u pokretu, kretao se između musl imanskih borben ih redova i bodrio ih i hvalio zbog nj i h ove hrabrost i . Ovo je j oš više poj ačalo moral voj n ik a pa su udvostruč iti svoje napore u borbi. Ž estina bitke n ij e dopuštala voj n icima čak ni uzimanje hrane i p ića. Musliman ska voj ska je i pored svega ustrajavala u borb i i l ičil i su na raz j arene tigrove te nisu dozvolj avali da ih obuzme umor i malaksalost. Kada j e nastupio prvi mrak ukazala se velika pobjeda Halidove voj ske č ij i je rezultat bio bespovratno napuštanj e S i rij e od strane B izantinaca. S lj edeći dan Ebu Ubej de je morao prenijeti Ha lidu naređenje koje je stiglo od halife Omera . . Nema sumnje d a j e H a l i d ibn Vel id, nakon vel ike pobj ede koj u je izvoj evao u b i c i na Jerm uku, postao još čuvenij i kao voj skovođa. Bio je o d najhrabrij ih boraca i naj mudrij i . P itanje koje se ovdje nameće jeste : " Š ta je učinio Halid kada j e čuo o d Ebu Ubej de naređenje o njegovom smjenj ivanju?" On nij e učinio ni šta, nego j e veli kodušno pri hvat io naredbu, bez negodovanj a i prij ekora, te je rekao Ebu Ubej d i : 49
"Al l ah ti se sm ilovao ! Ti si to namjerno učinio. Sakrio s i od mene stvar koj u sam volio saz nati dan ranij e ! " H a l i d se borio još u m nogi m b itkama, i učestvovao j e u osvaj anj u S irij e i d ij e l a Annenije. Nakon njegove smrti zakopan j e pored velike džamij e u gradu H imsu (S irij a) .
50
LAŽ
[bu Asim (Asimov otac) j e primio pismo od svoga sma: Dragi oče: Pišem ti ovo pi smo n akon što se odužila tvo je odsustvo od nas . . . Puno smo te poželjel i, a moj a sestrica svake noći čeka da ti otvori vrata, ali . . . Š to se tiče mene j a te nestrplj i vo očekuj em da primim poklon od tebe . M ora da se pitaš, zbog čega poklon? Zar mi n i si obećao vrijedan poklon ako uspi jem u školi? I evo, prošao sam sa visok im ocjenama. Piši nam kada se vraćaš i ne zaboravi moj poklon! Tvoj sin Asim Ebu Asim je primio pi smo i kada je pročitao vij est da je nj egov sin postigao izuzetan uspj eh u ško li, suze s kvasiše njegove obraze . Govorio j e sam sebi : "Još neko l i ko dana i vraćam se svoj ima, ako Bog da! " 51
N ij e mogao da se savlada od radosti pa je uzeo pi smo i odnio ga do kolega na poslu te rekao: ''Uzmi M uhammede i čitaj ! Hvala Allahu, on nij e iznevj erio očekivanj a svoga oca ! Dođi Fuade, da ti pročitam pismo svoga sina . . . Tol iko sam ponosan na nj ega ! " Te noći, Ebu Asim nij e mogao da spava te je ustao iz kreveta i napi sao pismo: Primio sam v ijest o tvom vel ikom uspjehu pa mi je dunj aluk postao tij esan i broj i m preostale dane svake sekunde. Biću kod vas u idući petak, ako Bog da. Međutim, neću biti sam . Sa mnom će biti poklon za tebe, a što se tiče samog pok lona želim da te iznenadim nj ime . Priprem i mi svjedočanstvo da obradujem svoj e oč i . Ja sam dobro i sve vas selam i m . Ebu Asim Kada je Asi mova mama proč i ta l a p ismo nj enog muža pocrveni i na njenom l icu se mogao vidjeti bijes . . . Asim je shvatio šta j e uzrok tome i pokušao se izvući ali ga prodoran povik nj egove majke ukopa ne mjestu: "Asime, šta si ovo urad io? Š ta ćeš reći svome 52
ocu kada se vrati, ti . . . ti lažlj ivče jedan ! Javio si mu da si položio a ti si propao? ! Kako će tvoj otac pri miti tu vij est? G ubi mi se s očij u, ti lažlj ivče ! " Kada j e Eb u Asim stigao u navedeno vrijeme, očekivao je da će Asim biti prvi koj i će ga dočekati. Ali, on se pose lamio sa svima i još čekao, a onda upita: "Gdj e j e Asim?" Asimova mama je šutjela i Ebu Asim na nj enom l icu nij e mogao pročitati ni šta . Poboj ao se da se nešto n ij e desilo nj egovom sinu. Ponovio je pitanje: "Gdj e j e Asim? Je li bolestan?" Supruga odgovori : "Bolj e bi bilo da je bolestan . . . On j e u kući ali ne želi da ga vidiš ! " Prij e nego što je otac uspio da pita o razlogu za to nj egova kćerkica progovori : "Oče, on je propao . S lagao ti je sve . . . ! " Ebu Asim se osjećao kao da ga je vel iki čekić udarao po glav i : Asim j e propao, propao, propao . . . on je lažlj i vac, lažlj i vac, lažlj i vac . . . Š to se tiče Asima on j e shvatio veličinu grije ha koj i j e počinio. Steglo ga je u prsima a glava mu je postala teška. On ode do oca i baci se na nj ego va prsa te gorko zaplaka : 53
"Molim te da m i oprostiš, oče ! Počinio sam grij eh, pa učini sa mnom šta hoćeš, al i j a n isam u stanj u da uradim ni šta više do ovo . . . oprosti m1 oče, jesi li mnogo tužan zbog mene?" Ebu Asim j e odgovorio tihim g lasom : "Da, moj a nada u tebe se rasprš i la ! " Asim reče : "Učiću marlj ivo i obnoviti o vu godinu ! Ja cu . . . " E b u Asim g a prekinu: "Ja ne govorim o tvom propadanj u u školi, mene j e povrijedi l a tvoj a l až. Asime, vj ernik ne l aže ! Naš Poslanik, s.a . v. s . , nas j e obavijestio da je laž osobina l icemjera. Vjenik n ikada ne l aže, da l i s i shvatio?" Asim odgovori : "Da, oče ! Sve sam shvatio osim jedne stvari ! Ebu Asim upitno podign u obrve, a Asim na brzinu reče: "Još uvijek ne znam koj i j e to poklon koj i si mi donio, dragi oče! '
11
11
54
JAVNO GRIJEŠENJE
[bu M ahmud je sjedio u parku kada dođe Ebu Muhammed i pose lami ga: " Es- selamu alej kum Ebu M ahmude ! " Eb u Mahmud odgovori : " Ve alej kumus- selam ve rahmetul l ahi ve berekatuhu, Ebu M uhammede ! Kako tvoj post?" Ebu Muhammed: " Hvala A l l ahu, ovaj l agani povj etarac ublažuj e vrućinu. To je Al lahova mi lost prema Njegovim stvorenj ima. Ali, ko to ulazi u park?" Ebu M ahmud: "To j e Š ahir, zar ga ne poznaj eš?" Ebu M uhammed: " Da, znam ga, ali ne mogu vj erovati svoj im očima da on jede ! " Ebu Mahmud : "Jede u ramazanu? Možda ima neko oprav danj e za to? Š ahire ! Š ahire ! " Š ah ir: "Da, Ebu M ahmude? S igurno si ti j oš j edan koj i me že l i p itati o . . . " Ebu Mahmud : "Nadam se da imaš neki opravdan razlog za 55
tvoj e j e lo?" Š ah ir: "Naravno ! Razlog tome je što kada postim budem gladan, ha, ha . . . . " Ebu Mahmud: "Ako ne želiš postiti barem nemoJ j esti j avno ! " Š ah ir: "Ja ne uznemiravam nikoga, i ne tražim od onih koj i poste da se omrse ! " Ebu M ahmud : "M islio sam da ako hoćeš jesti , č1n1 to daleko od očij u lj udi ! " Š ah ir: "Molim te da se ne m ij ešaš u stvari koje te ne interesuju, mogao bi čuti nešto čime ne bi bio zadovolj an ! " Š ahir potom otk inu zalogaj i proguta ga te nastavi svoj put. Ebu Muhammed reče : "Ebu M ahmude, že l im da te nešto pitam ! Zbog čega si ga upozorio da ne mrsi j avno, j er on j e nepokoran A l l ahu u oba slučaj a, svejedno jeo na osami i l i među lj udima? Ebu M ahmud: nj egovo "Javno grij ešenj e prema A l lahu 56
ponavlj anj e određeno vrij eme, dovode do toga da grij ešenj e postane uobičajeno kod lj udi, pa se on i ohrabre da ga čine, i time mogućnost zapadanj a u grijeh postaj e mnogo veća ! " Nakon neko l iko dana Ebu Mahmud j e razgo varao sa Ebu Muhammedom u b lizini izvora, koj i se nalazi usred naselj a . Njegova voda b i l a j e veo ma pitka i h l adna, i n a njega su svrać a l i pro l aznici van ramazana, kako bi ugasi l i žeđ. Sada su pri l i ku koristi l a dj eca, pa su se prskal i vodom sa izvora , što je dovelo do toga da se zem lj a oko nj ega n atopi vodom. Iznenada naiđe Š ahir. . . Kada je vidio nj i h dvoj ic u prib liž i s e izvoru i prišavši bli zu nj i h reče: "Pogled na vodu pri vlači da se ona pije . . . " On se napi a potom doda: "Kako j e hladna i p itka ! Divna li j e ! " Ebu Muhammed se razbj esni te glasno i nam j erno p ljunu na zem lj u . Š ahir se na to brzo okrenu da v i d i ko je to učinio a l i se okl iznu i pade ravno na l ice, pri čemu polomi prednj e zube. U stao je, a iz nj egovih usta i nosa tek l a je krv. Pogleda prema nj i ma dvoj i ci pogledom koj i m kao da je htio nešto da kaže, zatim se žurno udalj i da potraži pomoć. Zubar u ambulanti povadi Š ahirove poloml j ene zube i postavi ž ice u nj egova usta kako b i 57
učvrstio druge raskl imane zube. Š ahir izađe iz ambulante zamotane glave u zavoj e . Jedan čovjek koj i j e bio svj edok Š ahirovog pada je upitao: ''Kako će ovaj m ladić j esti?" Ebu M uhammed je rekao: "Postiće preko svoj e volj e ! " Ebu M ahmud na to reče: "Postiće, ali za to neće i mati nagradu ! " Ebu Muhammed doda: "Neka j e slavlj en Uzvišeni A llah ! "
58
K ARUN
Kur'an nam prenosi priču o Karunu, a on j e bio i z M usaovog, a . s . , n aroda. Međutim, Kur'an ne prec izira vrij eme priče n iti mj esto nj enog događanja, da li se ova priča desila u Egiptu, prij e izlaska Muse i l sraelćana iz njega? I l i s e desila nakon toga, za Musaova, a.s., života? Ili se desi la među Israelćanima, nakon M usaove smrti? Daleko od različitih predaj a ove priče, mi ćemo navesti ovaj s lučaj onako kako je spomenut u Ć asnom Kur'anu. Uzvišeni A llah u suri "E l - Kasas" kaže : " Karun j e iz M usaova naroda bio, pa ih je tlačio, a b il i sm o mu dal i toliko b laga da mu je k lj učeve od nj ega teško m o g la nositi gom i l a snažnih lj udi .- Ne budi obij estan, jer A l l ah n e voli one koj i su obij esn i ! - govori li su mu lj udi iz n aro da nj egova- i nastoj da time što ti je A l l ah dao stekneš onaj svijet, a ne zaboravi ni svoj udio n a ovom svij etu i č i n i drugima dobro, kao što je A l l ah tebi dobro učinio, i ne čini nered po Zem lj i, jer Allah ne voli one koji nered čine." "Ovo što imam stekao sam znanjem svoj im, 59
tako j a mislim"- govorio je on. A zar n ij e znao da je Al lah prij e nj ega uništio neke narode koj i su b i l i o d nj ega j ači i koj i s u b i l i više nakup i l i,- a zločinci neće o grijesima svoj im ni ispitivani biti. I iziđe on pred narod svoj u svom sj aj u .- Ah, da j e i nama ono što je dato Ka runu ! govori l i su oni koj i su čeznuli za životom na ovom svijetu,- on je, u istinu, presrećan . " - Teško vam a ! '- govori l i su učen i- , onome koj i vj eruje i čini dobra dje la bolj e je Al l ahova nagrada, a biće samo strplj iv ima pružena. I M i smo i nj ega i dvorac njegov u zemlj u utjerali, i niko ga od Al lahove kazne nij e mogao odbran iti, a n i sam sebi nije mogao pomoć i . A o n i koj i su ranij e priželj kivali da s u na nj e govu mj estu, stadoše govoriti : - Zar ne vidite da A l lah daj e obi lj e onome od robova S voj ih kome On hoće, a i da uskraćuj e ! Da nam A llah nije m i lost Svoj u ukazao, i nas bi u zem lj u utj erao. Zar ne vidite da nezahvalnici ni kad uspj eti neće?- Taj drugi svij et daćemo onima koj i ne žele da se n a Zem lj i ohole i d a nered č ine, a one koj i se A l laha boje čeka srećan kraj . " ( Sura El Kasas, ajeti 76- 83)
60
Al lah, dž. š . , nam pripovijeda o Karunovom blagu te kaže da su k lj učevi odaj a u koj ima se nalazi lo b l ago b i l i teški za vel iku grupu snažn ih lj udi ! Ako znamo da su k lj učevi blaga b i l i tol iki, kakvo j e tek onda bilo bl ago? ! Kur'an ne spom i nje u čemu je o n bio obij estan prema svome narodu : možda time što je b i o nepravedan prema nj i ma il i im j e bespravno otimao zem lj u i imetke i l i im nij e davao nj ihovo pravo u tom imetku, kao što je pravo siromašnog u imetku bogatog. I l i je nj ego va obij est b i l a iz nekog drugog razloga. Učeni lj udi iz nj egovog naroda su ga savj eto val i da postupa prav i l no prema tom b lagu i da bude umjeren . To je bio ispravan metod, i oni su ga opomenuli da se tome previše ne raduj e, j er to dovodi čovj eka da zaboravi na to ko mu je podario imetak . Savj etova li su ga da koristi imetak na dun jaluku al i da ne zaboravi na Ahiret, jer nj egova dužnost je da taj i metak koristi i za Ahiret. Opomen u l i su ga da je taj imetak pok l on i dobročinstvo od strane Al laha, dž. š . , te j e nj egova dužnost da postupa s nj im na lijep nač in i udjelj u je od nj ega, kako b i dobro uzvratio dobrim. Takođe su ga opomen uli da ne čini nered po Zemlj i , t irani j om, nepravdom, zavidnošć u, neprij atelj stvom, trošenj em i metka u nedozvoljene svrhe te nj egov61
i m uskraćivanjem ondj e gdje je obavezno da se da, j er Allah ne voli one koj i nered čine. Karunov odgovor n a sve to j e u j ednoj rečeni ci sadržavao više vrsta nereda: "Ovo što imam stekao sam znanj em svoj im " . Nj egova vlastita zavedenost ga j e učin i l a d a zabo ravi ko je izvor te b l agodati i kakva je nj ena mudrost te njeno iskušenj e, i zasl ij epi la ga je bogatstvo . Stoga, Karun n ij e s lušao savjete svoga naroda n iti je osj eć ao b lagodat od strane svoga Gospodara. Prij etnj a za ovaj gn usan govor i mišlj enj e dolazi u istom aj etu: "A zar nije znao d a j e A llah prij e nj ega uništio neke narode koj i su b i l i od njega j ači i koj i su bili više nakupili,- a zločinci neće o grijesima svoj im n i ispitivani b iti . " P a ako j e on bio moćan i bogat, A l l ah je prij e nj ega uništio mnoge narode koj i su b i li j ač i i bogatij i od njega. Jednoga dana Karun izađe pred svoj narod u punom sj aju, pa su zatreptal a srca nekih ljudi koj i poželj eše d a imaj u poput onoga što je dato Karunu, i smatrali su da je on u velikoj b lagodati . Učeni i bogoboj azni ljudi, koj i su čuli nj ihove želje, im rekoše: "Teško vama, koj i sami sebe varate, čuvajte se i skušenj a i b oj te se A l l ah a ! Znajte da j e 62
Allahova nagrada bolj a od Karunovih ukrasa te da j e ono što j e kod A llaha mnogo bolje od onoga što je kod nj ega ! " Kada j e iskušenje Karunovog sj aj a doseglo vrhunac i kada su se pred nji m raspl amsale strasti u dušama lj udi, stiže A llahova moć da to zaustavi, kao milost s labim lj udima od njegovog zavođenj a, te da uništi zasl ijeplj enost oholih. Stiže teška kaz na: "I M i smo i njega i dvorac nj egov u zemlju utj eral i ! " Tako j e u j ednom treptaj u zem lja progutala nj ega i nj egov dvorac, te je okončao nemoćan i s lab, niko m u n ij e mogao priteći u pomoć niti j e sebi mogao p o moći svoj im položaj em i imetkom. Lj udi počeše da govore j edni s drugima, per strašen i , začuđeni i izv l ačeći pouku iz ovog događaj a. Oni koj i su bi li opčinj eni Karunovim imetkom, vlašću i sj ajem na dunj a l uku, rekoše: "Uistinu, Al l ah daje u obilj u onome od robo va Svoj ih kome On hoće, i l i u skraćuje. Pa hvala Al l ahu što nam je ukazao milost i sačuvao nas od bolne kazn e ! Mi ti se k aj em o naš Uzvišeni Gospodaru i tebi pripada zahvala na dunj aluku i Ahiretu. "
63
ČU J)NA PALMA
Dj eca
se okupiše oko djeda kako b i im i spričao priču o čudnoj pal m i . Nakon nekol iko trenutaka ti š ine djed progovori : Naša zem lj a j e poznata po palmama, koje predstavlj aj u j edno od naj starij ih vrsta drveća. Svi naši prethodnici su vo�j e l i palmu koja nam daje sočne i vrlo korisne hurme. Takođe, ona nam daje h l adovinu. Palme su veoma značaj an dio onoga što posj eduj e naša zem lj a, zbog toga im pridajemo vel i ku pažnj u . Naši očevi su mnogo vod i l i računa o nj i ma i sad i l i su ih na svakom mjestu koje je bilo pogodno za to . S toga su se našom zem lj om proširi l i mnogobroj n i palmovic i . Dj eco, pričaj u d a je jedna palma u jednom palmoviku sama sebe naglas zapita l a: "Zbog č e g a uv ij ek daruj em svoj a dobra drugima? Zbog čega i m dajem ove uk usne hunne? Zbog čega im prosti rem svoj duboki hlad?" Ostale palme pogledaše u nj u sa čuđenj em , tako je b ila buntovna i �j uta. Jedna stara, i skusna palma joj reče : "To činiš j er j e to tvoj zadatak zbog kojeg te j e stvorio Uzvišeni A llah . B udi zahvalna A l l ahu 64
što si bujna i zdrava i na svemu ostalom ! " M eđutim, m lada palma n ij e b i l a uvj erena u te rij eči, i ostale palme ostaše zaprepaštene kada čuše ovu lj utu palmu kako govori : "Od ovog trenutka ću uskratiti svoj h l ad i svoj e hurme drugima . . . pticama i životinjama . . . i neću dati svoj e hunne nijednom s tvorenj u ! " Neke palme su pokušale da je uvj ere da je takav postu pak sasvim pogrešan, ali gl upa palma je čvrsto odlučila da ne vrši svoj u zadaću koj u je imala. Nakon toga ona strese svoj e l i šće te više nije davala pl odove. Dj eco, poznato je da palma nosi svoje zeleno l i šće tokom cij ele godine i takođe znate da se hurme hrane preko tog lišća. A l i , prkosna palma nij e dala pri l iku nijednoj hurmi da rodi. Prošlo je neko vrij eme i ova palma, koj a je ranij e bila veo ma lij epa, postade samo jedan obični suhi stub. Došlo je i vrij eme rađanja plodova i sve palme su prolazile svoj e naj ljepše dane . . . Sve vrste ptica su ih posj ećivale . . . . dj eca su se igrala u nj ihovoj h l adovini . . . samo je gl upa palma, koj a j e izgleda la veoma ružno, bila potpuno napuštena! Kada j e došao vlasnik palmovika i ugledao je u tom stanj u rekao je : "Ova j e palma bez sumnj e bolesna, i boj im se 65
da se bo lest ne proširi n a ostale palme." Onda je posij eče u korijenu i odnese j e daleko, te poče da j e c ij epa za ogrj ev. Osta l e palme su bile zbog toga veoma tužne. Stara palma je kazal a : "Da! Takav biva kraj onoga ko uskraćuj e svo ja dobra i pomoć drugima ! "
66
PRIČA O OKLOP U
Vo da musli mana, A l ij a b . Ebu Tal i b j e bio na putovanj u a svoj želj ezni oklop, koj i je obl ačio pri l ikom borbe, je privezao iza sebe, na leđa deve . Kada j e sti gao u mj esto u koje j e krenuo potraži svoj oklop, ali ga ne nade. On mu je ispao tokom putovanj a a da on to nij e ni primijetio. Kada j e pro lazio kroz čaršiju vidio j e svoj ok lop kod j ednog jevrej a pa ga zaustavi i zatraži od nj ega da mu ga vrat i . Međutim, jevrej na to ne pris tade i reče Alij i : "Zaista j e ovo moj ok lop i neću ti ga dati ! " Alija zatraži od nj ega da se uputi s nj im kod kadije (sudije), kako bi presudio među nj ima, te nj ih dvoj ica dođoše do kadije grada Medinc, koj i se zvao Š urej h . Alij a i spriča k adij i kako je izgubio svoj oklop i kako ga j e slučajno spazio kod ovog jevrej a te kako j e zatražio da mu ga on vrati. M eđutim, j evrej ostade uporan pri tome da j e to nj egov oklop kojeg posjeduje već odavno, t e da su oklopi slični jedni drugima. Kadij a Š urej h zatraži od Al�j e dokaz da je oklop nj egov, pa mu Alij a ukaza na znakove na oklopu po koj i ma ga prepoznaje . 67
M eđuti m kadij i nisu b i l i dovolj ni ti dokazi pa presudi u korist j evreja tj . da može zadržati ok lop u svom posj edu. A l ij a se povinova kadij inoj odluci iako je b io uvjeren da j e to njegov oklop i da je kadija pogri ješio u svoj oj odl uc i . Potom j e htio da ode, ali ga j evrej zaustav i , zadivlj en onim što je vidio od pravednosti m u s l i mana i nj i hovog uzvi šenog odgoj a, te mu reče : "Vođo pravovjernih, ovo j e zaista tvoj oklop, a ja sam ga našao nakon što ti je i spao . Mogao si ga uzeti od mene bez obraćanj a kadij i jer si tje lesno j ači od mene i u tvoj im rukama je vlast . Uprkos tome, nisi upotrijebio svoj u snagu niti svo j u vlast, nego si se obratio kadij i kao i svi drugi obični lj udi ! Potom se okrenu prema kadij i , vidno uzbuđen i dirnut vel ičinom onoga što j e doživio, te mu reče: "Ako j e ono po čemu si presudio islam, onda j a svj edočim da nema drugog boga osim Allaha i da je M uhammed A l l ahov poslanik! 11
11
68
UZDIZANJt� NAUKE
Preneseno
je od Poslanika, s.a.v. s . , da je
rekao : "Traženj e nauke j e obaveza svakog musl i mana! " Takođe, od njega se prenose i drugi hadi si koj i ukazuj u na v i sok stepen koj i ima nauka te na uzdizanje položaj a učenih lj udi . Od nj ih j e s lj edeć i had i s: " Ko krene putem tražeć i na nj emu nauku, Al lah će mu olakšati put u Džennet. Za ista, meleci podmeću svoj a kri la onome koj i traži nauku iz zadovolj stva s on i m što on radi . Za učenog oprost traže oni na nebesima i na Zem lj i , pa čak i ribe u vodi . Prednost učenog nad pobožnim j e kao pred nost Mj eseca u odnosu na ostale zvij ezde. , Zai sta su učenj aci nasljednici vjerovjesn ika, a vj erovj es n i c i n i su ostav i l i u n a s lj edstvo ni d i n are n i dirheme, nego s u ostav i l i u naslj edstvo nauku, pa ko je uzme, uzeo je obi lan dio . " U knj izi " M u'džemul- 'udebai" s e prenosi od fakiha ( i s l am s k i pravn ik) A l ij e b . Ise E l Velvaldžijj a da j e rekao : "Došao sam kod E bu E r- Rej han a E l 69
Bej runij a, koj i j e bio na samrti, pa me j e upitao neko pitanj e koj e ga j e zaokuplj a l o . Ja sam mu, sažalivši se nad nj im, rekao: "Zar pitaš u takvom stanj u?" Odgovorio mi "Da napustim ovaj dunj aluk zn aj ući propis po ovom pitanj u je bolj e od toga da ga napustim ne znaj ući ga ! " Ja sam mu dao odgovor na nj egovo pi tanj e i on ga je zapamtio, a onda sam izašao od nj ega. Č im sam izašao čuo sam njegov poslj ednj i hropac . Zar ovo nij e naj bolj a potvrda motu ovoga ummeta: "Traži znanje od ko lij evke pa do groba ! "
70
'I,RI STARCA
Tri
čovjeka u poodmakl i m godinama su sj edi l i u parku, pa se jedan od nj i h okrenu prema drugom i upita ga: " Š ta si činio u životu kada si dostigao svoje pozne god ine?" Drugi starac podiže svoj u sij edu glavu, sretan što će odgovoriti na to p itanj e, te reče: "J a sam ljekar, i živio sam potpuno zdravim nač inom života, a s druge strane sam izvršavao sve svoj e vj erske obaveze. Jeo sam hranu koj a mi je odgovara la a n e samo onu koj a mi se dopadala. Izbj egavao sam masnu hranu i hranu koj a je sadržaval a šečer, osim što je od nj ega sadržavalo prirodno voće i p lodovi . Mnogo sam j eo povrće i svj ežu salatu poput paradaj za, luka i krastavaca. Takođe, upražnj avao sam tje l esne vj ežbe i to dva sata svakoga j utra i večeri. Ne pijem i ne pušim, lij ežem rano i ustajem rano. Svoj e slobodno vri jeme i vrij eme odmora provodi m u čitanj u i l i u raz govoru sa onima koj i su učenij i od mene i l i starij i i l i koj i imaj u više ži votnog isk ustva. Udalj avam se od briga i tuge kol iko sam u stanju i to spr:j ečava jući nj i hove uzroke i suočavajući se s nj ima prije 71
nego se dese . " Potom ponosno diže glavu i doda: "Na taj način sam uspio dostići ove pozne godine ! " Onaj prvi ga ponovo upita: "A koliko t i je sada godina?" Stari lj ekar mu ponosno odgovori : "Osamdeset i devet godina ! " Potom upita svoga sagovomi ka: "A ti , kako s i ti dostigao te godine?" Ovaj mu odgovori : "Prosto rečeno, j a sam pobožan čovjek, i osim svoga posla izvršavam sve ono što m i propi suj e moj a vj era. Klanj am pet puta dnevno izuzev nafi la, spavam rano poput tebe, kako bih se probudio prij e zore i obavio namaz. Pridržavam se tj elesne čistoće abdestom i kupanjem , te duševne čistoće izbj egavaj ući ogovaranj e, prenošenj e tuđ ih rij eči, gublj enje vremena na beskori sne stvari, pomagaj uć i siromašne i ispunj avaj ući potrebe star ih i nesposobnih. Obi l azim bolesnike u bolnicama, a posebno strance i l i one koj i nemaj u nikoga. Pored toga, vod i m računa o i spravnom odgoj u svo j ih s inova te im pomažem u učenj u i vodim ih na izlete kako bi se igra l i i odmori l i . Zbog toga sam cijeli svoj život živio m irne savjesti i zdravoga tijela." 72
S tari lj ekar podiže glavu sa odobravanjem, a onda reče : - To j e potpun i uspješan način života, kojeg preporučuj u lj ekari. A kol iko ti je sada godina? - Meni je devedeset i osam godina, odgovori on. - Vel i čanstveno ! Č iniš se mnogo mlađim od toga . Neka te Al lah j oš dugo poživi i pobolj ša ti tvoje zdravlj e ! Zatim s e nj i h dvoj i ca okrenuše prema trećem čovjeku, koj i se isto činio veoma starim. Sjedio je pognute glave i kao d a j e utonuo u dubok san, a nj ih dvoj ica ga upitaše : - A ti , šta si ti činio kada si dostigao te godine? On s teškoćom podiže glavu i drhtavim i slabim glasom odgovori : - Š to se mene tiče j a nisam niti lj ekar niti pobožan čovj ek, niti sam učinio išta od toga što ste učinili vas dva. Naprotiv, j a sam radio suprotno tome. Ž ivio sam ž ivotom koj i se u potpunosti sas toj ao od avantura, zabave i lakrdij a. Bdio bih do j utra i mnogo sam pušio te sam j eo samo ono što mi se dopadalo, poput kol ača i jeftinih i štetn ih jela, čije su konzumiranj e doktori zabranj ival i . Ž ivim u potpunom neredu i nikada s e nisam ženio 73
ni proč itao neku knj i gu niti sam i kad klanjao i bav io se sportom. Druga dvoj ica su gleda l i svoga sagovomika, začuđen i i zaprepašteni onim što s u čul i .- Ako je istina ono što s i rekao, ti s i onda nadnaravna poj a va u ovom vremenu. Kol i ko ti je onda god ina? upi taše ga. - Trideset i pet ! odgovori on.
74
MUDRI KROJAČ
Nj egov dućan je bio u selu i bio je veoma skroman, uk lapaj uć i se u oko l i n u u koj oj je otvoren. Vidio sam g a ka ko sj edi a pred nj im j e bio visoki radni sto na kome je staj ao nj egov alat. Bio j e sredovj ečan i na nj egovom l icu se primjećivalo zdravlje a na dlanovima grubost koja je bila u sk ladu sa nj egov im zanatom . Primio me ozb i lj nog lica koj e nij e odavalo n išta i na nj emu se nisu mogi i primj et it i znakovi lj ubaznosti n i t i dobrodo š l i c e . B ac i o j e b rz pogled na mene proučavaj ući cipele u koji m sam došao . Osj etio sam se postiđena kada je počeo da ih prevrće u svojoj ruc i kao što doktor prevrće mrtvo dijete i kao da mi govori : "Od ovih cipela nije ostalo ništa ! " Potom ih j e stavio n a radn i sto i okrenuo s e prema svojoj novoj ši vačoj mašin i . Sve ovo, a d a m e nije n i pogledao, tako da osjetih nelagodu i ljutnj u . Nakon nekog vremena me upita: " Š ta si trebao?" - Ž elim da m i popraviš cipele! - Pedeset dinara, odgovori on, a da mJ e 75
promij enio svoj izraz l ica i kao da me izaziva. - J a te ne pitam o cijeni novih cipela, rekoh . - J asno. S vaki od nas je šutio, a on poče da radi sa iglom koj a je bi la u nj egovim rukama, i nije mi ništa govorio. - Zar n ij e dovoljno trideset? upitah . - N ij e. Zgrabih cipele i lj utito napustih nj egovu rad nj u . H odao sam putem svašta pom išljaj ući o tom čovj ek u . K ada sam sti gao kući počeo sam razm išlj ati o svemu što se desilo. Kada se moja lj utnj a smanj i la, pomislih: "Nema drugog izlaza, zar da hodam bos? N eka bude kol iko bude ! " Vratih se do nj ega, a on j e sjedio kao i prije i radio sa svojom iglom. Nazvao sam mu selam i stavio cipele pred nj ega a on se n ije ni pomjerio. Tada sam rekao : - Ž elim samo da danas budu gotove ! - Ako Bog da. P rogutao sam plj uvačku i rekao : - Zar mi ne možeš spustiti deset dinara? Pretj eruj eš sa c ijenom ! - Ti dobro znaš u kakvom su stanj u tvoje c i pele, o dgovori on. 76
- Pretpostavi da nemam tol i ko novca, rekoh mu. - U tom slučaj u odustani od cipe l a i hodaj bos ! Potom podiže pogl ed prema meni i po prvi p u t se nasmij eši t e m i reče : - Ne lj uti se! N i šta na dunj aluku nije vrijedno tuge ! - Ti n e znaš šta govori š ! rekoh mu. - M eni se čini da ne griješim. N a dunj a l uk u postoj e lj udi koj i žele d a mogu hodati bosi i bil i bi veoma sretn i kada bi to bili u stanj u . Zar ne vj eru JesV ?. p og l e d aJ' !. Pokaza mi j ednu svoj u nogu ispod odjeće, kad ona odsj ečen a ! J pri tome se mirno osmj e hivao ! U tom trenutku se sj etih onoga ko j e rekao : " Izašao sam da nađem obuću pa sam našao lj ude bez obj e noge ! " Vratih se u svoj stan mirnij i i vesel ij i . '
77
ŠEJII a•� BI" A
Kada j e Ferruh došao u Medi nu bio je hrabar mladić i pribl ižio se svoj oj tridesetoj godi n i . Odlučio j e d a sebi kupi kuću u kojoj će borav iti i da sebi odabere suprugu uz koj u će se smiri t i . K u p i o j e kuću u sred grada i odabrao je sebi suprugu , razumnu ženu i vj ernicu, koj a je bil a pri b l ižno nj egov ih god i na, te se ožen i . FeiTuh j e sretno živio sa svojom ženom i j ednoga dana je čuo ini ama džam ije kako na hutbi govori o pobjedama musl imansk ih voj ski te pod stiče lj ude na borbu na A l l ahovom putu. Vratio se kući i obavij estio je žen u da on odlazi u borbu na A l l ahovom putu. Nj egova supru ga ga upita: - Kome ostavlj aš mene i ovaj plod kojeg nosim u svoj oj utrobi ? On j oj odgovori : - Ostavlj am te A llahu i Njegovom Pos laniku, a ostavlj am ti i trideset h i lj ada dinara koje posjedu j em . Koristi taj novac i troši ga na sebe i svoje d (jete dok t i s e ne vratim zdrav i čitav i l i dok ne postignem šehadet na Allahovom putu koj i želim. Potom se oprosti od nj e i krenu ka svom c i lj u . Ž ena s e porod i l a samo neko l i ko mjesec i nakon od l aska nj enog m uža i rodila je lijepo 78
muško d ij ete. S il no m u se obradovala i ta radost samo što j e nije dovela da zaborav i na nj egovog oca. N azvala ga je Reb i'a i na nj emu su se još od malena uočavali znakovi oštro umnosti . M ajka ga je dala na podučavanje i tražila od nj egovih učitel ja da g a poduče na najbolj i mogući način. N ije prošlo mnogo vremena a Rebi'a j e već znao pisati i čitati, a zatim je naučio K ur'an napamet te ga je uč io sa zadovolj stvom. Takođe, naučio je i dosta had isa A l l ahovog Pos lan ika, s.a.v. s . , kao i i zreka Arapa, te je naučio od svoje vj ere ono što je bilo neophodno da se zna. Ž ena je čekala povratak svoga m uža, ali se Ferruhovo odsustvo veoma oduži la. Potom su dolazile kontradi ktorne v (j esti o nj emu : nek i su govori l i da j e pao u ruke neprij atelj a kao zarobljenik, a drugi da j e j oš uvij ek slobodan i da se bori na Allahovom putu, a treći da je zaradio šeh adet koj i je to liko žel io. Ova poslj ednja vijest je prev lada l a kod Rebi'ove maj ke, zbog nj egovog dugog odsu stva, pa je mnogo pati la zbog nj ega. Rebi'a se pri b l i žavao punoljetstvu pa su neki lj udi govori l i njegovoj maj c i : - Rebi'a j e usavršio čitanj e i p isanje i naučio napamet Kur'an te prenosi hadise. Zašto mu ne odabereš neko zanimanj e? 79
Nj egova maj k a je odgovarala: - Molim Allaha da mu odabere ono što će mu koristiti i na dunj aluku i na Ahiretu . Rebi'a je za sebe odabrao nauku i odlučio da živi učeć i i po učavaj uć i druge, koliko god bude živio. Rebi'a poče da prisustv uj e hal kama znanj a koje su se održavale u medinskoj džamij i . Učio je od Enesa ibn Mal ika i drugih velikih učenjaka. Učio je i danj u i noću sve dok se ne bi potpuno iscrpio. A kada bi mu neko nešto rekao za to on bi go von o : - Č uo sam o d svoj ih učitelja kako kažu da ti znanj e neće dati dio sebe dok mu ti ne daš cijeloga sebe. Nakon toga se pročuo glas o Rebi'i među lj udima i postade poznat po znanj u i učenost i . Jedne noći u Međinu stiže nepoznati kon j anik, koj i je bio u šestoj decenij i svoga života. Jahao j e na svom konj u krećući se prema svojoj kući,a n ij e znao da l i nj egova kuća j oš uvijek pos toj i . Jer, b io j e dugo odsutan od nj e . . . Trideset god ina i l i približno tol i ko . Sam sebe je zap itkivao o svoj oj ml adoj ženi koj u j e ostavio u toj kući, šta l i j e uč inila nakon njega? I o p lodu koj i j e b i o u nj enoj utrobi , d a l i je rod i la žensko i l i muško? Je l i ž i v i l i mrtav? I o imetku koj i j oj j e ostavio, šta l i je učinila s nj im? 80
Ni ko nij e poznavao tog konj anika niti mu je k o pridavao pažnj u. Odjednom je shvatio da j e pred svoj om kućom, i vidje da su vrata otvorena te uđe u nj u. K ada j e Rebi'a vidio tog ratnika koj i j e iamo sablj u, kako ulazi u njegovu k uću, o n povika: - Zar provalj uj eš u moju kuću? Zar napadaš moj e ukućane? Potom se svaki od nj ih usprotiv i . Komšij e požuriše d o kuće i opko li še nepoznatog čovj eka, te pomogoše svome komšij i štiteć i ga. Reb i'a mu reče: - Predaću t e namjesniku, t i Al l ahov nepri j atelj u ! Neznanac odgovori : - N isam j a Allahov neprij atelj , niti sam šta pogriješi o ! Ovo je moj a kuća i vidio sam da su vra ta otvoren a pa sam ušao. Zatim se okrenu prema lj udima i reče: - Lj udi, sasl ušaj te me. Ova kuća j e moj a, j a sam j e kupio svoj im novcem. Lj udi , j a sam Ferruh ! Reb i'ova maj ka je spavala ali je probudila galama. Pogledala je kroz prozor i vidj ela svoga muža, te je povikala: - Pustite ga ! Pusti ga, Rebi'a! Pusti ga sine moj jer to j e tvoj otac ! Kada su njene riječi dopri j ele do Reb i'e i Ferruha oni se srdačno zagrl iše. Ferruh sjede pored svoje ženi i poče da joj 81
priča o svoj im događaj ima, a onda joj reče: - Ovo su četiri h i lj ade dinara koj e posjedu j em. Gdj e j e novac koj i sam ostavio kod tebe? Ž e l i m da kup imo neki voćnj ak i l i nj ivu. Nj egova supruga mu odgovori : - Ja sam novac utrošila na pravom mj estu i vidj ećeš to nakon nekoliko dana, ako Bog da. Ferruh je abdestio a potom upita: - Gdj e je Rebi'a? Rekoše mu: - Č i m j e čuo ezan odmah se uputio u džamij u . Kada je Ferruh stigao u džamij u vidio je da je namaz u džematu već obavljen. Klanj ao je a zatim je vidio ve l i ku skupinu ljudi koj i su sj edi l i u halki i u koj oj su sticati znanje, kakvu do sada nije vidio. Vidio j e lj ude koj i su se okup i l i oko predavača na toj halki. Ferruh j e pokušao da uoči o kome se radi a l i nij e uspio, jer je bio daleko od nj ega. Kada se predavanj e okončalo Ferruh upita j ednog čovjeka koj i je bio u njegovoj b l izini o predavaču. On mu reče: - Zar ti n isi iz Medine? Pa zar postoj i iko u Medini a da ne poznaj e šej ha? Ferruh mu odgov on : - I zb ivao sam iz Medine oko trideset godina i tek j uče sam se vratio. Č ovjek mu reče: - Sj edi, i spričaću ti o šej hu. Š ejh kojeg si sada 82
slušao j e od uglednih tabi'ina i učenjak u hadisu i fikhu i pored toga što j e veoma mlad. Pored toga on je p lemenit i skroman čovjek. F eiTuh m u reče: - Ali, ti mi n isi rekao nj egovo ime ! Č ovjek odgovori : - Ime mu je Rebi'a, a li su ga učenj aci Medine " nazval i Rebi'atur- Re'j'', jer on kad ne nađe tekst po nekom pitanj u u Kur'anu i l i hadisu, onda pokušava da sam dosegne propis. To čini tako što p01·edi stvari o koj i ma je naveden tekst sa on ima u koj ima to nij e slučaj . Ferruh ga upita: - Kako mu se zove otac? Č ovjek odgovori : - FeiTuh , i čuo sam da je juče stigao u M ed i n u . U tom trenutku s e dvije velike suze skotrljaše niz Ferruhovo lice. Ferruh se vrati kući i kada ugleda svoj u ženu reče j oj : - Vidio sam našeg sina na naučnom predavan j u kakvo n ikada nisam v idio ranije. Ona ga upita: - Š ta ti j e draže, trideset h i ljada dinara il i ovo što je tvoj sin postigao u nauci i njegovo čuvenj e u tome? Ferruh odogovori: - Tako mi A l l aha, ovo m i je draže i bolj e od čitavog blaga na svij etu ! Nj egova žena mu reče : - Ja sam ono što s i ostavio kod mene potrošila 83
na nj ega. Pa da l i ti j e drago što sam to učinila? On J OJ reče: - Da, i imaćeš n aj bolj u n agradu zbog mene i zbog nj ega i zbog muslim an a koj i će se okoristiti nj egovi m znanjem !
84
IBLI S JE NADJAČAO
J edan narod je počeo da obožava drvo ! Za to j e čuo pobožnj ak , vjernik u A llaha, pa ponese sj ekiru i ode do drveta da ga odsij eče . . . Kada se pri b l i ž io drvetu, pred nj im se u kaza lb l i s , isprij ečivši s e između njega i drveta, t e povika n a nJega : - Skloni se čovječe ! Zašto hoćeš posj eći ovo drvo? - Jer ono zavodi lj ude ! - Š ta te se oni tiču ! Ostavi ih u nj ih ovoj zablu. d l ., - Kako da ih ostavim, kad j e moj zadatak da ih uputim na pravi put! - Tvoj zadatak j e da ostaviš lj ude slobodne da rade šta žele . . . - Oni nisu slobodni . . . oni slušaj u šej tansko došaptavanj e. - D a l i to žel i š da slušaj u šta im t i kažeš? ! - Ja samo žel i m da slušaj u ono što im A l l ah kaže ! - J a ti neću dozvoliti da posiječeš ovo drvo ! - Ja ga moram obavezno posj eći ! Iblis uhvati pobožnj aka za vrat, a pobožnj ak 85
dohvati šej tana . . . i tako su se dugo hrvali, sve dok pobožnj ak nij e nadj ačao i pob ij edio u toj borbi. On j e bacio šej tana na Zemlj u i sj eo na nj egova prsa, te mu reče: - Jesi l i vidio moju snagu? I b l is, koj i je bio poražen, odgovori slabim gl asom : "N isam računao da si t ako snažan . . . pusti me i čini šta hoćeš ! Pobožnj ak pusti šej tana, a napor koj i je uložio u borbi veoma ga je izmorio. Potom se vrati u svo j u k uću da se odmori te noći. Slj edećeg dana ponovo ponese svoj u sj ekiru i ode do drveta sa namj erom da ga posiječe. Međutim, I b lis izađe iza drveta vičući : - Zar si i danas došao da ga posiječeš? - M oram to učini ti. - A da li misliš da si u stanj u da me i danas pobij ediš? - J a ću se boriti protiv tebe dok ne pobijedi istina! - A gdj e ti je snaga? Pobožnj ak ga dohvati i počeše da se hrvu. B itka se okonča tako što je šej tan ponovo završio pod nogama pobožnj aka. On sj ede na nj egova prsa 86
i upita ga: - Š ta sad misliš o moj oj snaz i ? ! - U istinu, tvoj a snaga je iznenađuj uća . . . pusti me i čini šta ti je volj a, reče šejtan gl asom onoga koj i se guši . Pobožnj ak ga pusti i vrati se svoj oj kući, te prespava noć. Prođe noć i osvanu dan, pa pobožnjak pono vo ponese svoj u sj ekiru i ode do drveta. l b l i s se pojavi pred nj im i pov ika: - Zar nećeš o dustati od svoj e namj ere, čovj eče? - N i kada . . . ja moram posjeći ovo zlo. - Zar misliš da ću te pustiti da to uradi š? - Ako se opet budeš borio sa mnom, opet ću pobij editi . I b l is j e razm i s l io n a trenutak . . . Shvatio j e da ga borba protiv ovog čovj eka neće dovesti do pob jede . . . J er, nema ništa j ače od čovjeka koj i se bori za idej u i l i vj erovanje. N ij e b i lo n ij ednog nač ina d a I b l is porazi ovog čovjeka, osim j ednog : vark a. l bli s m u se blago obrati, rekavši m u : - Znaš l i zbog čega te sp�j ečavam d a odsij ečeš ovo drvo? ! J a to činim j er se boj i m za tebe i iz saža�j enj a prema teb i . J er, ako ga posij ečeš, 011 1 87
koj i obožavaj u ovo drvo te neće volj eti . . . pa zašto da sebi praviš nevolj e? Nemoj ga posjeći a ja ću ti svaki dan dati dva di nara, da se nj ima pomogneš u svome izdržavanj u, te da živiš u m iru i sigurnosti . - Dva dinara? - Da, svaki dan ćeš ih n aći ispod tvoga j astuka ! Pobožnj ak j e dugo razmi šlj ao a zatim podiže glavu i reče Iblisu: - A ko mi garantuj e da ćeš učiniti to što gov oriš? - Ja ti to obećavam . . . i saznaćeš istinitost moga obećanja. - I sprobat ću te. - Da, isprobaj me. - Dogovori li smo se. I b l i s pruži ruku pobožnj aku i tako sklopiše dogovor. . . Pobožnj ak se vrati svojoj kući i svaki dan kada bi se probudio i zavukao ruku pod jastuk, nalazio bi dva dinara. Sve dok n ij e došao kraj tog mj eseca. Tog j utra zavuče ruku pod j astuk ali ne nađe ništa . . . I b l i s je prekinuo davati zlatnike . . . P obožnj ak se nalj ut i i skoči , t e uze svoj u sj ekiru i ode da posij eče drvo . . . l b l i s ga zaustavi na putu i povika: - Stan i ! Gdj e si krenuo? 88
- Do drveta da ga posiječem ! lblis se glasno nasmija . - Hoćeš da g a posij ečeš zato što sam ti prestao davati novac ! - Ne, nego hoću da uklonim zab ludu i učinim da zasij a svj etlo istine ! - Ti? - Jel t i to mene ismij avaš, prokletniče? - Nemoj m i zamjeriti, ali tvoj prizor me n asmiJ ava, - Ti to govori š, l ažlji vče? ! Pobožnj ak se okomi na šej tana i uhvati ga . . . H rvali s u se neko liko trenutaka . . . ali borba okonča tako što je pobožnj ak završio pod I b l i sovim noga ma . . . lblis je pobijedio i sjeo na pobožnj akova prsa, ponosno mu govoreć i : - Gdj e j e sada tvoja snaga, čovječe? ! On reče glasom onoga koj i se guš i : - Reci m i . . . kako si me uspio pobij editi, šej tanu jedan ? ! J b l i s mu odgovori : - Kada si bio srdit radi Al laha pobijedio si me, a kada si se rasrdio zbog sebe pobijedio sam te . . . Kada s i se borio z a svoje vj erovanj e pobij edio si me, a kada si počeo da se bori š za svoj u korist pobij edio sam te ! 89
MUS � AB IBN � UMEJR
M us'ab
ibn 'Umej r j e bi o nJ ezan m ladić, srednj eg rasta, l ij epoga li ca, prijatnog glasa i l ije pog govora. S amo što b i na nj ega pao pogled duša bi ga zavolj ela i samo što bi njegov glas dopro do ušij u srce bi osj etilo nak lonost prema nj emu . Nosio je l ij epu odjeću i vod io je računa o svojoj odj eć i i izgledu. Kada bi ga čovjek vidio znao bi odmah da j e živio u bl agostanj u . Kori stio je naj l j epše miri se, i ne bi prošao pored neke skupine, a da neko ne bi rekao : - Ovo j e Mus'ab ibn 'Umejr. Rodite �j i su ga puno voljeli,a majka mu je davala mnogo novca iz svoga vel ikog imetka. Kurej šij e su b i l i zadivljeni nj egovom lj epo tom, mladošću, l ijepom odjećom i velikim bogat stvom. Mus'ab nije vol io lov kao osta l i m l ad ići od Kurej ša, niti j e volio da priča o novcu i poslovima kao što su to volje li prvaci Kurej ša, nego je nj egov c i lj bio da živi jedan miran život. Jednoga dana, prijepodne, Mus'ab se uputi prema mj estu gdj e su se okuplj a l i Kurej šije, a na tom putu srete dvije skupine svoj i h vršnjaka, jedna je krenul a u l ov a druga se uputila prema jednoj od 90
krčmi, kako bi pi la vino. Prva skupina ga pozva u lov a druga na vino, ali on odbi oba poziva. Mus'ab je više volio da ode do mj esta gdj e su se okuplj a l i Kurejšij e, kako bi prisustvovao nj i hovim razgovorima. Kada je bi o sasvim b l izu, čuo je raspravu koja se vod i l a među prvacima Kurej ša, te je sj eo b lizu nj i h. Rasprav lja li su oko onog čovj eka koj eg su svi oni mrz i li , jer je želio da promijeni vj eru nj ihovih očeva i da pobuni siro mašne protiv bogatih. M us'ab j e sve to sasl ušao i pože l io da sazna nešto o tom čovjeku, zbog koga se svađao čitav narod. Otišao je od nj ih i uputio se prema kući u kojoj se sastaj ao Muhammed, s.a. v. s., i nj egovi sljedbenici. Kada je stigao do kuće pokucao je, te mu je otvoreno. Ušao je i pozdravio prisutne a potom j e sj eo dok su svi gleda li u njega, diveći se toj nj egovoj l ij epoj odjeći i izgledu. Mus'ab je saslušao Muhammedov, s . a . v. s . , govor a onda m u s e pribl ižio i pružio mu ruku, t e obj avio svoj u l azak u ovu vjeru . M l adić j e određeno vrij eme krio svoj u vj eru, boj eći se Kurej ša . N ije obavijestio ni svoj u maj k u o svome islam u j er j u je vo l io i nije htio d a j e uzne mirava. M eđutim, jednog dana ga je Osman ibn Ta l ha vidio kako k lanja u mesdžidu pa je obavijes91
tio Kurejšij e o tome. Kurej šij e to jako rasrdi, kao i nj egove roditelj e, te postade siromašan . Međutim, on j e bio veoma strp lj i v m ladić i u islamu je našao utj ehu. Kada se z l o stavlj anj e nad musl imanima poj ačalo, Pos lanik, s . a.v. s . , im dozvoli hidžru (isel j enje) u Abesinij u . M us'ab je sa nj ima učinio hidžru u Abesinij u , a kada se vratio u Mekku nj e govo stanj e se potpuno promij enilo. Nj egova odj eća je b i l a pocij epana i jedva da je bila dovolj na da ga pokrij e dok j e njegova nj ežna koža posta la gruba. Kada su ga Poslanik, s.a.v. s . , i nj egovi ashab i vidj e l i u tom stanj u, Poslanik, s . a.v. s . , je rekao: "Evo šta sam vidio, a u Mekki nij e bilo mla dića koj eg su roditelj i više pazi l i od nj ega, a potom ga je od toga odvoj ila želj a za dobrom sadržana u lj ubavi prema Al lahu i Njegovom Poslaniku ! " M us'ab se n ij e odvaj ao o d Poslan ika, s.a.v. s . , i slušao j e nj ega n a najbolj i način. Pamtio je što bi čuo od Poslanika i u tome je bio veoma precizan, tako da je postao od n aj učenij i h ashaba. Onda ga je P os l an i k , s . a . v. s . , p o s l ao u M eđinu da tamo poučava muslimane Kur'anu i vj eri . M us'ab je u tome uspio, p a su mnoge Ensarije prešle u islam Kada se pri bli ži lo vrij eme hadždža krenu sa 92
sedamdeset Ensarij a prema M ekki, i kada je stigao u nj u nij e mislio ni na svoj u porodicu niti maj ku, nego j e otišao pravo d o Pos l ani ka, s. a.v. s . M us'ab j e nosio Poslan ikovu, s . a.v.s., zastavu u bici na Bedru, pa se s nj om vratio kao pobjednik. U bici na U hudu je takođe nosio zastavu. Napad Kurejšij a na muslimane se poj ačavao a l i j e Mus'ab ostao postoj an i nije ispuštao svoj u zastavu. Jedan neprij ateljski vojnik se okomi na nj ega i udari ga sablj om po ruci te j e odsij eče. Zastava pade na zemlj u, ali j e Mus'ab uze drugom rukom a onaj isti mu odsiječe i drugu ruku. Međutim, zastava i dal je osta uzdignuta i onaj ga pogodi kopljem u prsa te pade M us'ab zajedno sa zastavom . . . Preuze je Ebur- R u m i zastava ostade uzdignuta sve dok se muslimani ne vratiše u Medinu. Kurej š ij e se vrati še pobj edonosno u Mekku,a musl imani počeše da zakopavaj u svoj e šehide pa nađoše i Mus'aba među nj ima, l icem okrenuta pre ma zemlj i . Muslimani su želj el i da ga zakopaju, a on je na sebi imao samo kratku pocij epanu odj eću. Ako bi mu pokri li g lavu otkri le b i mu se noge, a ako bi mu pokri l i noge otkri l a b i se gl ava. Poslanik, s. a. v. s., je učio A l l ahove, dž.š., rij eči : "Ima vj ernika koj i ispunj avaj u zavjet dat Al l ahu, ima ih koj i su poginuli, i ima ih koj i to 93
očekuj u- nisu ništa izmjeni li . " Zatim j e naredio da s e pokrije nj egov gornj i dio odj ećom a donj i svj ežim rastinjem.
94
SAD IBN EHI V EKKAS � JUNAK BITKE NA KADISIJJI
\(;_ adar musl imana, Omer ibn El- Hattab, je naredio S'adu i bn Ebi Yekkasu d a povede musli mane pod svoj om komandom u bitku protiv Perzij anaca. S'ad je poveo svoje voj nike i kada su stigl i u Kad isijj u, između tog mj esta i maloga rukavca t ij eke Eufrat podiže logor, a to j e b i lo u Trak u. Potom j e poslao izaslani ke do Jezdedžrida, kralj a Perzij e, i pozvao ga u islam . On je to odbio i zapnJ etw je musl iman ima da će ih nj egov voj skovođa Rustem sve pokopati u kanal Kadisijj e. Rustem j e znao snagu musl imana i nj ihovu žestinu u borbi, pa je pože l io da sazna način koj im bi ih odvratio od borbe protiv njega. Zatražio je od S'ada da mu pošalj e izaslanika s koj i m bi on poraz govarao i od nj ega saznao zahtj eve muslimana. A zahtj ev i muslimana nisu b i l i mnogobroj n i niti čudni . . . Ko primi islam postaj e brat po vj eri svim muslimanima i njemu pripada što i nj ima a nj e gove obaveze su kao i nj i hove obaveze. A ko p lati džizj u ulazi pod zaštitu musliman a pa ga oni brane i štite nj egova prava. Međutim, Rustem nije prih95
vatio i slam niti p l aćanj e džizje. Stoga, muslimani ma nij e preostalo n išta drugo nego da povedu bor bu protiv nj ega. Počele su pripreme za borbu, a bolest je bi l a ophrvala S'ada, p a j e b itku vodio ležeći na poste lj i . Broj musliman a pod njegovom komandom bio je dvadeset i osam h i ljada boraca, dok j e, s druge strane, broj perzij skih vojn ika pod komandom Rustema dosezao oko stotinu h i ljada. Perzijanci su pristizali sa i stoka, a S'ad ih je pustio da pređu rij eku, dok j e on ostao na položaj u koj i je ranije odabrao. S'ad j e zabranio svoj im vojnicima da počnu borbu dok ne obave podne namaz, kako bi namazorn oj ača l i svoje duše i povećali svoj u odlučnost. Bolest n ij e spriječila ovog j unaka da i zvrši svoj e zapovj edničke d užnosti , pa je zatražio od svoj ih lj udi da ga odnesu na vrh utvrđenj a u kojem se nalazio. Odatle je posmataro bitku i izdavao naređenj a jednom od svoj ih lj udi koj i je staj ao pored, p a b i i h on žurno dostavlj ao onima koj i su ih trebali sprovesti u dj elo. Perzij anci napadoše, a i spred nj ih su i š l i slonovi , koj i su plaš i l i arapske konje i udarali kon j anike svoj i m surlarna, te gaz i l i sve što i m je b i lo na putu . S'ad j e zadužio strij elce da ubij aj u voj n ike koj i su b i l i na slonovima, pa kad su to uspjeli, 96
počeše da gađaj u slonove u oči, koj i se potom dadoše u bij eg. Pala je noć i b itka je obustavljena . . . Drugi dan, i z Š ama stiže E l - K'aka'u ibn Amr, na čel u j edinice koj a j e broja la h i lj adu konj anika, kao poj ačanj e S'adovoj voj sci. Kod muslimana se poj ača moral kada vidješe El- K'aka'a kako probi j a neprij ate lj ske redove, tražeći perzij skog voj sko vođu, kako bi se borio protiv njega i ubio ga. Onda napadoše na Perzij ance velikom žestinom i razbiše nj ihove boj ne redove, a borba potraj a do ponoći. Treći dan, napadoše Perzijanci, a na čelu slonova bila su dva vel ika s lona. Tada El- K'aka'u i Asim sebi prokrč iše put do jednog od ta dva slona i zabodoše mu koplj a u oči, a u isto vrijeme druga dva muslimanska konj anika to isto učiniše sa drugim s lonom . Dva s lona pobjegoše u rijeku a za nj ima i osta l i s lonov i . M us l imani iskoristiše ovu pri l iku te napadoše svom s i l inom na Perzijance, koj i su bili mnogobroj nij i , tako da je borba potra j al a do j utra s ljedećeg dana. Naposlij etku, poče puhati snažan vj etar koj i odnese Rustemov suncobran s a njegove nosi lj ke, i odnese ga u rij eku, dok je on po običaj u sj edio u svoj oj nosi lj c i i izdavao naređenj a Perzij ancima. El- K'aka'u ohrabri svoj e vojnike i usmjeri ih u pravcu Rustema. Rustem se preplaši i požuri pre97
m a rijeci, želeći da j e pređe. Međutim, vidio ga je j edan Perzij anac, koj i j e bi o mus l i man, te je zagazio u rij eku za nj im i ubio g a . Perzij anci saz naše za ubistvo nj ihovog vođe pa im opade moral i počeše da se povlače. M u s l imani krenuše za nj i ma i zarobiše velik broj voj n ika t e stekoše veliki ratni p l ijen. Ovako j e okonča la bi tka na Kadisijj i , porazom Perzij anaca, a S'ad posla izaslanika vođi musl imana, Omeru i bn E l - H attabu, kako bi mu donio radosnu vij est o ovoj velikoj pobj edi.
98
SUPRUGA''PRVAKA ARAPA "
Haris ibn 'Avf, koga su zvali "Prvak Arapa", se okrenu prema svome amidžiću i upita ga: " Š ta misliš da li bi me ijedan Arap odbio kada bih zaprosio njegovu kćer?" Njegov amidžić m u odgovori : "E vs ibn H arise, naprimj er. . . " H aris reče: "Te tvoj e rij eči me podstiču da sutra čuj em odgovor iz nj egovih usta . . . " Haris te noći nij e mogao zaspati od straha d a ć e g a Evs odbiti. Prij e izlaska S unca o n krenu s a svoj im amidžićem pre ma kući Evsa ibn Hari se kako bi zaprosio jednu od nj egovih kćeri . N aporno su putovali dok nisu stigli uz zalazak S unca do E vsove kuće, koj i je u tom trenutku staj ao u svome dvorištu. Oni ga posela miše, a Haris, ne silazeći s konj a, reče: "Mi smo u žurbi, a došl i smo da zaprosimo j ednu od tvoj ih kćerki . . . Pa šta misliš? Da li da sj ašemo ili da idemo?" Evs odgovori uzbuđenim glasom : "Ne . . . n isam tu . . . selam alejkum ! " Potom im okrenu leđa i ode u svoj u kuću. U takvom stanju ga vidj e njegova žena, pa ga upita šta se desilo. On j oj i spriča o Harisovom 99
dolasku, koj i j e došao da zaprosi j ednu od nj egov ih kćerk i a da n ije iz oholosti ni sišao sa konj a, pa k ao da je došao da kupi neku j eft i nu robu . Nj egova supruga poče da ga omekšava, up itavši ga: - Zar ne žel i š da udaš svoj e kćeri? - Bez sumnj e, odgovori on. - Ako nisi prihvatio za zeta" Prvaka Arapa", pa koga ćeš onda prihvatiti? upita ona. - Desi lo se što se desilo, i sada nema povrat ka! reče on. - Nj egova žena doda: - Ne gubi vrij eme, stigni ga i vrati, i izvini mu se time što ćeš kazati da si ga sreo u stanj u žal osti, zbog nečega što te je snašlo . . . Ne pri l iči da ih pustiš da otputuj u a već je nastupi la noć. Evs uzj aha svoga konj a i krenu za nj ima . . . Kada i h j e susti gao, zamol i i h d a stanu i reče im: - Ne spada u l ij ep odgoj kod Arapa da vas pustim da pu tujete po noć i, a b i l i ste kod mene . . . A što se tiče onoga zbog čega ste došli, daj te mi malo vremena . . . Te nj egove rij eči p onovo i m vrati še raspoloženj e te se vratiše. E vs j e ušao u svoj u kuću i pozvao je kod sebe svoj u naj starij u kćer, te j oj je rekao: - Kćeri , tu je Haris ibn 'Avf, j edan od prvaka 1 00
Arapa, i došao m i je kao prosac. Ja sam pom i s l io da tebe udam za nj ega, pa šta t i veliš? Ona j e razmisli l a nekoliko trenutaka, a potom je rekla: - Tako ti A llaha, ne čini to ! Oče, ja ni sam l ij epa i brzopleta sam, a on ne živi u tvom komši luku pa da te se stidi, te nisam sigurna da neće na meni n aći nešto što m u se ne sviđa, pa će me razvesti. Onda bih živj e l a nesretna, kaj ući se što sam to učini la . . . Otac joj reče: - Idi, da ti A l l ah podari svaki bereket ! Potom j e pozvao srednj u kćerku i isto j e upi tao, a ona mu odgovori : - Oče, ti znaš da j a ne poznajem mnoge stvari, niti imam kakvo znanj e u koj em sam spretna, te nisam sigurna da neće na meni naći nešto što mu se ne sviđa, pa će me razvesti . . . On j oj reče: - Možeš ići, A l l ah t i podario svaki bereket ! Onda pozva svoj u naj m l ađu kćer koj a se zvala B uhejsa, te je upita i sto što i nj ene sestre, a ona mu odgovori : - Ti odluči, a j a sam, tako m i A l l aha, l ij epoga l ica, vj ešte ruke, b lage n aravi i p lemenitog pori j ekla, pa ako mi i da razvod, mol iću Allaha da m u 101
podari svako dobro . . . Otac j oj reče : - Neka ti Allah podari svaki bereket, to sam i očekivao od tebe . On izađe pred svoje goste da im izj avi svoj pristanak n a udaj u B uhej se za" P rvaka Arapa" . Haris provede noć sretan što je uspio a s ljedeći dan provede kao gost kod Evsa. N aveče, Evs naredi da se pripremi odaj a za mladence, te se Buhej sa osami sa svoj i m mužem . On j e vidio svu nj enu lj epotu i bio j e zadivljen nj ome. Pokušao je da joj se približi, al i mu ona reče: - Znaj da se to ne bi trebalo desiti ovdje među moj ima! Zar b i se ponosio time da prvu bračnu noć provedemo među moj im b l ižnj i m i moj om braćom ? U rano j utro, povorka sa nos i lj kom za mladu krenu preko pustm.J e , uputivši se prema m ladoženj inoj k uć i . Naposl ij etku, sti goše na odre dište a dj ečaci iz m ladoženj inog plemena počeše mahati sablj ama i radovati se. Č itavo mjesto se obradova mladencima, čak i starc i i oni naj mlađi. Kada se sve stišalo, m ladenci se uputiše u svoj stan. Haris se približi svoj oj supruzi, a ona mu reče: 1 02
- Č ula sam o mnogim tvoji m primj erima humanosti i p lemenitosti, p a sam zbog toga i željela da ti budem supruga . . . Međutim, ti sj ediš sa ženom a Arapi se međusobno ubij aju (a time je željela da ukaže na plemenski rat koj i se vodio između p lemena Absa i Zubj ana) . Zar te ne uzne mirava krv koj a se prolj eva, djeca koja ostaj u bez očeva, rušenj e naselj a i uništavanje imovine? On j oj odgovori: - Zašto se ti brineš o ratu? ! Ona ga pogleda, rekavši : " - Govoriš tako, Prvače Arapa", a posjeduj eš veliki imetak koj im možeš izmiriti svoju brać u ! Tek tada bi s e zaista ponos i t a što sam s e udala za " Prvaka Arapa" . . . A zati m briznu u p lač Uj utro, slj edećeg dana, Haris i određeni broj ugledni ka iz p l e mena se uputiše prema dva zaraćena plemena. H aris im darova mnogo novca i oni sklop i še primirj e . S v i pohvališe ovakav H arisov postupak. Kada se H aris vratio kući, vij est o tome j e već bila stigla do nj egove supruge, koj a j e osj eti la da j e uradila nešto što ju j e učinilo sret nom, i što je usrećilo i druge ljude. B i l a je vrlo vesela i on j oj se primače, upitavši je: - I ma l i još neka želja?
1 03
Ona odgovori: - Danas j e moj e pravo da se ponosim tobom, j er vidim da se mir ponovo vraća u arapska nasel ja i to tvoj im djelom! On n a to reče: - Ne, nego tvoj im djelom, B uhej sa !
1 04
Ova knjiga je izbor priča iz arapsko - islamske tradicije
koje
sadrže
pouke
o
mora l n i m
vrijednostima kao što s u poštenje, ema net povjerenje, s kromnost itd . Prevodi lac ovih priča, Ahmed Dži n ović, je napravio izbor kojeg možemo preporučiti ne samo djeci nego i odras l i m odre đ e n i
č itaocima, način
pridržavanje p ot re b n o
jer sva ka
m ot i v i ra
islamskog
samo
i
od
nj i h
na
podst i če
na
morala,
mladima
neg o
a
to
n ije
svakom
pojed i ncu, bez obzira na uzrast. Zato, toplo preporučujem čitanje ove knj ige, ne samo našoj djeci i omlad i n i nego i star" " i m č itaocima.
,_/ Recenzent:
