tl
ll]Nz. LAIZAR TADIC IN2. NEDEUKO i'ALI}IOVG
Pofioprlvrsdnl lakultet u Novom Sadu
PilRUENIK ZA KOMBAJNERE
URADI SAM C)DRzAVANJE I PODESAVANJE KOMBAJNA U ZCTVI
Novl Sad, 198iL
PODESAVANJE I PRILAGODAVANJE KOMBAJNA USLOVIMA 2 ETVE Zetva predstavlja zavr5nu lazu u tehnologiji proizvgdnje psenice, . xroz koju se ogleda uspe5nost u proizvodnji ovdg'u'seva. 2etva nema di_ rektnog uticaja na pove6anje prinosa, ali dobra friprema i pravilna upo_ treba kombajna i te kako uti6u na uspesno ubiranje i dobar kvalitet zrna. Prema tome, zadatak ratara, tehnologa, mehanizatora i svih drugih udesnika u:etvi mora biti prikupljanje svakog zrna, da bi 2etva bila bogatija, a povr5ine Sto pre oslobodene za obradu. Ako bismo na svim zasejanim povr5inama smanjili gubitke zrna samo za jedan procenat, sto je sasvim realno i moguce, imaii bismo vise ubrane pse-nice za pribliZno 60.000 tona. To iznosi oko 600 miliona dinara, 5to su znadajna sredstva u uslovima stabilizacije. IPM "Zmaj" je do sada (od '1955. do 1981) proizveo preko 22.000 Zit_ nih kombajna. Danas ih je u eksploataciji vise od 1g.000, Sto znadi da na svaki komb_ajn dolazi oko 90 hektara pod psenicom. U sAp Vojvodini na svaki od 7.500 kombajna dolazi oko 45 hektara. ovi podaci ukaiuju na to da smo relativno dobro opremljeni kombajnima. .Prema ovim pokazateljima odigledno je da postoje tehnidki uslovi za kvalitetnu i brzu
2etvu. Medutim, na vecini povrsina prosedna iskori56enost kombajna premasuje tek 60 odsto kapaciteta ove masine. Uzroke tome u_najve6em broju slu6ajeva valja tra:iti u subjektivnim 6iniocima. Poznato je da nijedna poljoprivredna ma5ina nije tako osetljiva na promene uslova rada kao kombajn. To znadi da skoro za svaku njivu treba men,ati re2im rada kombajna, odnosno prilagoditi ga uslovima rada. Da bi se to postiglo u praksi, svaki kombajner mora oviadati kompletnim teoretskim i praktidnim znanjem da sam, bez idije pomo6i, odrlava masinu tokom rada i podesava njene najvainije radne delove shodno uslovima 2etve.
ffi
Uspe5no rukovanJe kombainom
trail stalnu obnovu znanla
IRAZVq' KOIIBA'NA Frvi 2itni kombain konstruisan je 1836. u Mi6igenu, u 9A.D'.s radnim zahvatom +,SO metara, a vukli su ga konli. U Evropf je kombain konstrui.1932. godine, a konstruktor je oio prof. Brener. U nasu zemljuf
bajni su uiezeni tek posle drugdg svetskog rata, a od 1954' IPM 'Zmaj' po'einie i prvu proizvodnju 2itnih kombajna u nas po licenci poznate engleske fabrike "Masej Haris., tip 780. Poslednjih godina postignuti su znacaini rezuliati ir razvoju ilevrlr konstrukcija, iao-i usavr5avanju postoie6ih Zitnih kombajna u svetu i u nas. Ovo usavr5avanle odvija se u vi5e pravaca:
-
pove6anja kapaciteta kombajna (ve6e dimenzije, sna2niji motor,
veda propusna mo6), - usavrsavanja lransmisije - prelazak na hidrostatidki pogon, re5enja), - pobolj5anja separacije zrna (razna konstruktivna - izmena tehnolo5ke Seme kombajna (novi pravci razvoja). 6
Poznall proizvodaci kombajne, Kao Sto su 'Klas*' 'Fer", oD2on Dir", "NJu Holand", "Fort5rit" i drugi, dali su svoje novije modele Ziinih kombajna, e od domedih IPM "Zmaj". U tabeli 1 izneti su neki najnoviji tipovi kombajna u svetu. Dati su i va2niji podaci o pravcima razrroja ove tehnike:
Tribela
1
Motor Bubani Neziv
kombajna
a
Tip kombajna
alAilDAtDllA Stme
KS
kw
Dulina' mm
el?r '-ig mm
Frl
a
c rE al Il
Jlc sl€ .DiJ gE
Nlo
i
xomrtre
,Fort3rit" ElSte 20 ,Bizon-gigant" z-06c 220 8080 175 'NJu holand" '106 205 "K. dominalor" ,Far" M-1620/H 2'14 76C, 170 "M. ferguson" .Zmai* 190 190 B. rbvl SEMA KoMBA'NA 1480 190 rHc {sAD) ,A. Calmens" N-€ 163 ,NJu holend" TR-7C
162 162 129 150 157
1.625 1.580 1.560 1.580
800 600
4,5 5,0
600 450
6,3 6,5
1.521
600 560
6,3
600
5,5
10,0
7,3 8,6 6,3
6,6
140
1.520 1.510
140
2.743
762
160
2.2eO 2.24012
635
125
120
€o
5,0
I
11,6 10,5 8,8 9,5
8,7
.
9,3,
povedanie kaPaciteta kombajna Trenulno najvedi kombajn u Evropi ! sv-etu E-516 de.lo.je konstruktora kombinata "Fort5ril" (DR Nemadka). Ovaj tip kombajna ima ugraden molor snage 162 kW i bubanj du2ine 1.625 milimetara. Prednik Oubnja le 800 milimetara s deset udarnih Sina. Transmisioni pogon komOajna j6 hidrostatidki, a njegova ukupna masa iznosi 11,6 tona (najteii kombajn). Za p5enicu se koristi heder radnog zahvata 6,70 i7,62 metra. Zapremina bunkera je relativno mala u odnosu na ostale dimenzije i iznosi 4,5 kubnih metara.
Prema .rezullalima ispitivanja G. Smita, postignuti kapacitet konrbajna "forl5rit E-516" u radu na pSenici iznosio ie 12,3 kilograma u sekundi, gubici nisu bili ve6i od 1,5 odsto. Ne5to manjih dimenzija je novi kombajn poljske proi;vodnje i standardnim "bizon-gigant" tip 2-060, Sirine vr6alice 1.580 milimetara sa
bubnjem prednika 600 milimetara. Bunker za zrno ima zapreminu pet kubnih metara, a ukupna masa kombajna je '10,5 tona. Nove modele kombajna dale su i druge poznate evropske firme, kao Sto su: kombajn ,nar M-16201H., a zatim.klas-106.. Firma "NJu Holand,, dala je novi tip standardne izrade komba.lna 8080, savremene konstrukcije. Po tehnidkim karakteristikama sli6an je kombajnu "far-1620", s tim Sto ovaj ima ugraden bunker za zrno zapremine 6,30 kubnih melara. Kapacitet - propusna mo6 navedenih novih konstrukcija kombajna kreCe se izmedu osam i 12 kilograma u sekundi.
Od domacih proizvodada IPM "Zmaj.. je krajem 1981. izradio svoj najnoviji i najveci kombajn "zmaj 190", dije su karakteristike: - propusna moc 10 kilograma u sekundi, - rnslalirana snaga na 140 kW i - zapremina bunkera 5.500 litara 10
Pobolllanle reParaclle zrna sve kombajna su slamotrest U poslednje vreme "Usko grlo" u radu radile su na iznalazen1u povollnilih l(onstrukclofirme ooznatJ evro-pske fi;';5;"t; iiooatnin uredala) za Eto uspeSnije izvriavanje i istresanie zrna iz slame i Pleve
Tako ie firma "DZon Dir' na rombainu DD-970 i DD-975 ugradila specijalni dotresad. koleg 1e i IPM ;Zm;j" ugradio na kombajn s "zmaj-161" iznad slamotresa' ciljem da sto bolie i energidniie istiese preostala zrna u slami (sl'
(s1.1) Druoe konstrukciie s istom namenom (intenzivni istresad) dale su firme "Klis" na kombajhu KD-105 i KD-106 (sl. 2) ifirma "NJu Holand' na kombajnima 1550, 8080. "Zmaj' 1).
(sr.2)
ie na kombajnu "zmaj-190" uglabio iedan sp'ecijalni separator iza odb'ojnog bitera, ispod koieg je poslavljen ProduZetak Podbubnja. Namena ovog separatora je
di
pospe5i intenzivniie istresanie preostalih zrna u slami (sl. 3)
Navedena..i pr.ikazana dopunska re5enja omogu6uju uspe5niji
rad slamotresa, narodito kada se radi u vlaznim uslbvima,
iatirnzakorovtjd-
nim njivama, a posebno je pogodan za rad na nagnutim zemljistima.
tlvodcnlo akrflalnog bubnla Najve6a novina u razvoju i konstrukciji kombaina svakako je pojava kombajna s ugradenim aksijblnim bubnjem. Ova kon3trukcija done-
kle menja postoje6u tehnolosku Semu kombajna. Prve ovakve konstrukcije pojavile su se u SAD podetkom Sezdesetih godina (1962), a u njima je najdatje oriSta firma tHC, koja je data rri tipa ovih kombajna (lHC-1440, 1460 i 1480), a i skoro svi drugi ameripki proizvodadi kombajna. Na razvoju ovih kombajna dosta je udinila firma "NJu Holand., koja je dala jednu novu konstrukciju s ugradena dva aksijalna bubnja (paralelno). To je kombajn TR-70. Ostali proizvodadi kombajna u Evropi ili se pripremaju, ili su joS uvek rezervisani prema navedenim novim konstrukcijama. Prlnclp rada. Poko5ena masa transportuje se sve do ulaza u bubanj na klasidan nadin. Rotor bubnja je postavljen uzdu2 kombajna, a ne popreko kao kod klasidnog kombajna, tako da Zitna masa ulazi izmedu rolora - bubnja i podbubnja gde se obavlja i vrsidba. Proces vriidbe je znatno duZil2,2-2,8 metara), a put klasa ili klipa sloZen ikombinovano je kruZno s pravolinijskim kretanjem. Rotor bubnja je zatvoren ikonidan, auzdulne iine su rasporedene po duiini u vidu spirale (sl. 4).
(sr.4) 12
lspod rotora bubnja, na prednjem delu, nalazi se podesiv i promenljiv re5etkasti podbubanj. Na drugom delu, ispod zadnjeg dela bubnja, nalazi se nepromenljiv podbubanj s vecim otvorima kroz koja propadaju ovrSena zrna i dalje, putem spiralnog transportera, dovode na uredaj za di5cenje (klasidan uredaj). Na kombajnu ne postoje ugradeni slamotresi kao kod klasi6nog. Kad klasovi dospeju na uredaj za vr5idbu, imaju za jednu lre6inu manju obodnu brzinu'od obodne bizine rotora-bubnja, zbog dega i sam proces traje duZe. S obzirom na to da se i sam proces viSe odvija trenjem, a manje udarom, ovaj kombajn daje kvalitetniie zrno. Razmak izmedu bubnja i podbubnja, kao i brzina obrtaja rotora, podesivi su i zavise od vrste i sorte useva koji se kombajnira. Broj obrtaja rotora najde56e iznosi od 280 do 1.260 u minutu. Prednosti novog sistema vrSidbe su: - poveCan kapacitet kombajna, uz istovremeno smanjenje gubitaka i kvalitetniju vrsidbu, - znatno smanjenje dimenzija i mase kombajna na radun izbadenog slamotresa, - pove6ana korisna nosivost bunkera za zrno s pet na 6,3 do 8,6 kubnih metara, energije, - smanjen utro5ak uslova za rad kombajna. - obezbedenje povoljnih HTZ U poslednje vreme u svetu je sve viSe novih kombajna koji se uspesno primenjuju za rad na talasastim terenima. Na kombajnima "klas", "far" i drugim, sve viSe se ugraduju elektronski releji, uredaji za kontrolu i obezbedenje od loma vaZnijih radnih organa (bubnja, slamotresa, lilleraza vazduh idr). U SSSR-u na novom kombajnu "kolos" ugradena su dva bubnja, kao i vibracioni podbunker. U svetu se sve vise primenjuju elektronski uredaji za kontrolu gubitaka na vr5alici kombajna. Kod nas ovi uredaji jo5 nisu u Siroj primeni, mada resenja postoje, pa otuda i opreznost pri niihovom uvodenju.
ZNAEA' I ULOGA PRAVOVREMENE ZEWE Statistidki podaci za poslednjih 35 godina pokazuju da je u vreme Zetve pSenice u 28 godina bilo kiSe, a samo sedam godina bilo je pogodno za Zelvu. Ako se prisetimo poslednjih sedam godina, mo2emo konstatovati da su bile:
-
1974. vlaZna i te5ka za Zetvu 1975. vlaina i izuzetno te5ka za ietvu 1976. suva i povoljna za 2elvu 13
1977. vla2na te5ka za 2elvu? 1978. vlalna le5ka za 2etvu 1979. vla2na izuzetno te6ka za Zetvu povoljna za Zetvu - 1980. suva i povoljna za Zelvu - 1981. suva i lmaju6i u vidu dosta nepovoljne vremenske uslove u Zetvi poslednjih godina, lako je zakljuditi da su to razlozi koii su naterali poljopriv-
rednike da menjaju navike u pogledu podetka Zetve pSenice. Sve do 1974. 2elva je po pravilu podinjala kada je vlaga zrna pala ispod '.l4 procenata (vrlo 6esto i ispod 12 odsto). Medutim, od te godine Zetva psenice podinje ranije, tako da je viaga u zrnu veca, pa se u proces 2etve uklju-
duju i suSare. Ve6 '1979. u 2etvi su kori56ene sve su5are u Vojvodini. Ali, tek sto je u celosti prihva6ena vlaZna Zelva p5enice, nastupila je energetska kriza. Sa strudnog inaudnog aspekta rana2elva je opravdana primenom dvofazne Zetve. Ovaj ncdin 2etve u nas je izuden i dovoljno poznat. llustracije radi, iznosimo podatke o podetku Zetve u SAP Vojvodini sa ili bez su5are, kao i kraj Zetve: Tabela 2 Podetak Zetve GODINA
Kraj
sa suienjem
1975.
25. Vt
1976.
6.,Vlt
1977.
21. Vt 7. V| 26. Vt
1978. 1979. 1980. 1981.
bez su5enja
2etve
Trajanje 2etve - dana
23. Vilr 21. Vll
29 27
5. Vil
17. Vil 26. Vil 21. Vil
8. Vll
12. Vil
27. Vn
27. Vl
30. vl
12.
19 15
8. Vil 13. Vil 13. Vil 13. Vil
V|
15
20 26
Podaci pokazuju opravdanost primene rane Zetve, jer se ona u znatnoj meri skracuje, manji su gubici i dobija se kvalitetnije zrno, a smanjuje se i rizik od nevremena. lstina, zbog nastale energetske krize Zetvu pSenice bi trebalo podeti pri vlaZnosti zrna 18 do 20 odsto, tako da susenje traje dva-tri dana, a za to vreme se obi6no uhoda i celokupna organizacija Zetve. Proizvodadi koji primenjuju dvofaznu Zetvu (Srbija, Bosna idrugi), treba da je obave joS ranije, pri vla2nosti zrna oko 25 procenata, jer su tada gubici i rastur zrna minimalni. 14
S obzirom na broj kombajna kojima raspolaZemo, ako bi se u ravnidarskim krajevima naSe zemlje 2etva sprovodila racionalno i organizovano, bila bi zavrSena za osam do 12 dana, Sto se smatra optimalnim rokom.
PODESAVANJE KOMBAJNA PREMA USLOVIMA ZEWC
Za efikasnu primenu kombajna, pored obudenosti kombajnera za vo2nju, potrebno je i detaljno upoznati sve radne organe ove sloZene ma6ine.
Pode5avanje vitla
Od uspeSnog podeSavanja vaZnijih radnih organa na hederu kom-
bajna zavisi da li ce gubici iznositi 1, 5 odsto, Sto je tolerantna granica, ili
ce biti znatno ve6i, a neretko i do pet procenata. Na hederu svih tipova kombajna treba voditi raduna o podeSavanju: vitla, reZuceg aparala, puLnog transportera, elevatora iitne mase, kao i celog hedera.
Valjano ubiranje zrna u poleglom useyu traii izuzelnu spretnost rukovaoca kombajnom
Kako 6e biti vitlo pode5eno, zavisi od stanja useva. a) Kada je usev uspravan. Na svim .Zmajevim" kombajnima ugradeno je univerzalno vitlo na kojem se mo2e pode5avati broj obrtaja, ugao zaokretanja letava s prstima, polo2aj vitla po horizontali (napred-nazad) i
verlikali (gore-dole).
Vitlo treba da bude iznad ose re2u6eg aparala. PoloZaj "pik-apprstiju treba da je vertikalan, tj. da s reZucim aparatom zaklapa ugao od 90 stepeni. Lopatice vitla treba da zahvataju stabljike neposredno ispod klasova (pet-deset santimetara). Drugim redima, vitlo ne sme da udara po klasovima, a ne sme biti ni previ5e nisko, jer su u oba sludaja gubici pove6ani. Pored toga, vitlo mora biti dovoljno primaknuto hederu, da bi odse6Ene stabljike pridrZao i potisnuo ih na puZni lransporler (sl. 5).
)-t-bt -ar rF*r5rfb
-ilIil----
3
'rrilAri
(sr. 5) -.rt
radx l-r-
r*io&r q
-
b) U poleglom uscvu vitlo treba izvu6i 5to vi5e napred, a "pik-ap.
prste usmeriti (poviti) prema re2u6em aparatu, odnosno prema kombajnu za 15 do 30 stepeni ispustiti ga Sto niZe, ponekad do kraja (sl. 6).
(sr. 6) 16
Polohl motovll! lod redr u polcglom urour Pored podeSavanja villa, za rad u poleglom usevu kombajn treba da . opremljen je i podizadima klasova, koji treba da su rasporedeni na svaki detvrti prst. U poleglom usevu kombajn lreba da se kre6e uz polog, odnosno da su klasovi okrenuti prema kombajnu ili da stoje pod uglom od 10 do 45 stepeni, .ier su tada gubici najmanjei. Radna brzina kombalna u ovim uslovima je maksimalno ogranidena. c) U t?tkom I nlrkom urevu vitlo treba privu6i Sto vi5e nazad, bliZe hederu, a "pik-ap. prste povili od hedera u pravcu kretanja kombajna za 10 do 15 stepeni. Brzina kretanja vitla mora biti uskladena s brzinom kretanja kombajna. Pri kombajniranju p5enice obodna brzina villa treba da bude ve6a od brzine kretanja kombajna. Ovo povecanje brzine vitla treba da iznosi 1,4 puta u normalnim uslovima rada. Navodimo podatke o tome kako u istim radnim uslovima razlidita podesenost vitla utide na visinu gubitaka na hederu. 1
:1,
-
Tabela 3 Radna brzina Ogled
1
2 3
kombajna km/ha 2,70 2.70
!,70
vitla
0/min
km/ha
20 28 28
3,76 5,27 5,27
Pololaj
Gubici
vitla
zrna
normalan normalan nizak
(o/o\
0,4it 1.80 4,21
Rezultati pokazuju da se pode5avanju vitla mora posvetiti dovoljno paZnje. Pri kombajniranju poleglog useva odnos brzine vitla prema brzini kombajna treba da iznosi 1:1,1-1 ,2. Broj obrtaja vitla pode5ava se kod kombajna "zmaj-141,, i "zmaj-132< pomocu varijatora vitla. Kod kombajna "zmaj-161" pode5avanje se obavlja u pokretu sa platforme kombajnera, preko varijatora vitla. "Pik-ap" prsti se pode5avaju preko ekscentrika na duploj rozeti vitla, smestenog na levoj strani hedera.
Relu6l rperat Prvo lreba proveriti da li su svi dupli prsti dovedeni u osu u istom poloiaju. Plodice - no? kose mora biti blago pritisnut 2abicama, tako da razmak iznnedu kose ipritiskivada bude od 0,3 do 0,5 milimetara. 17
Dobro podesena kosa lako se rukom kre6e levo-desno, klizeci po kontrajednom no2evima na prstima kose. Hod kose je dobro podeSen ako se u drugog do sredine obrtaju ekscenlrika vrh no2a krece od sredine iednog prsta, a dozvoljeno odstupanje iznosi do tri milimetra. Ako hod kose nije bobro pode5en, treba pomeiiti le2iste kretade dok se hod ne podesi.
Pulnl lransporter izmedu Kod puznog transportera potrebno je podesiti t.a?!9\ '.15-20 milimeiznosi da treba useva ve6inu zd nbOera,-koii istoti spirale tira. Veoma ie va2no da 6vaj razmak bude jednak po celoj du2ini hedera. Podesava se s leve i desn'e strane hedera. Razmak izmedu uvladucih prstiju na pu2nom transporteru i stola hedera podesava se s desne strane kombajna pomocu rudice. Ovai razmak treba da iznosi osam do 10 milimetara.
Nakonpode5avanjarazmakaizmeduspiraleikoritahedera,
pode5ava se razmak izmedu 6risada na vetrobranu hedera i spirale (trans:
razmak [ortera) koji takode treba da iznosi oko pet milimetara. Ovai
po celol du2ini spiralnog transportera' mora biti jecinak 'sigurnosnu spojnicu treba proveriti i pravilno podesiti Kao prapritezati dok se razmak izmedu namotaja ravnomerno vilo va2i : vij[e 'dovede otpustiti vijke za detvrtinu do pola opruge ne
do kraja, zatim
kruga.
Elevator
lltne mase Na elevatoru treba pravilno podesiti zategnutost transportera'
Lanac transportera ie dobro z'ategnut ako po sredini du2ine izmedu dva
vratila pritiskom ruk'e ima ulegnuce od 25 milimelara, li. razmak izmedu vrhova lopatice i donjeg patosa na mestu najveceg ugiba treba da iznosi do tri milimetra. Transpbrter ne sme biti suvi5e zategnut, jer tada slabije uvladi zitnu masu. Ako je suvise optusten, dolazi do oslecenja dna patosa - oplate elevatora. Lanac transportera podesava se s obe strane elevalora ravnomerno, da bi se obezbedila paralelnost gornjeg i donjeg vratila. Lanac - transporter na prednjem vratilu (dobosu) dobro je podesen ako je popredna letva udaljena pet do sedam milimetara od poda na ulazu. bva pode5avanja se obavljaiu na vretenima koja stoje vertikalno s obe strane elevatora.
PODESAVANJE VRSALICE Prllemnl blter Biter postoii kod kombajna "zmai-78O", a zadrzan je i kod,kombajna .zmi1-132.,. Osiali tipovi kdmbajna nemaju prijemni biter. Glavni 18
zadatak prijemnog bitera je da prihvati Zitnu masu od elevatora, da je ravnomerno rasporedi po celoj Sirini da joj da ubrzanje neposredno pre pre-
daje na bubanj. Korisnici kombajna treba da znaju da prijemni biter dobija direktni pogon od motora kombajna i da on dalje prenosi pogon na sve radne organe kombajna. Zbog toga je vazno da se uvek odr2ava isti broj obrtaja bitera, koji treba da iznosi 935 u minutu. Ako prijemni biter nema potreban broj obrtaja, a dat je pun gas, zna6,i da motor nije ispravan ili da pogonski remen nije dovoljno nategnut. Bubanl I podbubanl lskustva su pokazala da kvalitet rada u najvecoj meri zavisi od pravilne pode5enosti organa za vrSidbu zrna. NajvaZnije podeSavanje, na koje kombajner ni u jednom trenutku ne sme zaboraviti, jeste podesavanje odgovarajuceg razmaka izmedu bubnja i podbubnia, kao i broja obrlaja bubnja. Pojedine sorte pSenice imaju razlidil stepen izvr5avanja. Poznato je da je izvr5avanje lak6e kod mekih nego tvrdih sorti p5enice. Pored sorte, na izvrsavanje zrna utide i stanje useva, zakorovljenost, vlaznost i drugo. lmajuci u vidu razlidite okolnosti i uslove pod kojima se izvodi Zetva, desto je potrebno viSe puta menjati velidinu razmaka izmedu bubnja i podbubnja, kao i broj obrtaja bubnja. U jutarnjim dasovima treba raditi manjim razmakom, a kako dan vi5e odmide razmak je potrebno povecati da bi se izbeglo drobljenje slame i smanjio lom zrna. Razmak izmedu bubnja i podbubnja mo2e se menjati u granicama od osam do 40 milimetara na ulazu i od 1,5 do 16 milimelara na izlazu, u zavisnosti od useva koji se kombalnira i uslova rada. Kao pravilo va2i da kombajn uvek radi s ne5to povecanim razmakom izmedu bubnja i podbubnja. Ako klasovi ostaju neovr5eni, tada podbubanj treba pribliZiti bubnju. Veoma je vaZno da podbubanj ne bude uko5en, Sto se veoma desto dogada. Da je korpa uko5ena primecuje se po tome Sto istovremeno ostaju neovrSeni klasovi a pove6an je procenat loma zrna. To znadi da podbubanj po celoj Sirini mora biti na istom razmaku od bubnja. Na slici 7 prikazane su tri nepravilnosti: - podbubanj je iskrivljen, deformisan, su rebra na udarnim Sinama, - istroSena - podbubanj je ukoSen, na levoj strani razmak iznosi, dva, a na desnoj Sest milimetara. Dobro je pode5en razmak kod kombajna "zmaj-141. i .zmaj-161" ako rudica na skali stoji na detvrtom podeljku, a razmak na ulazu iznosi 20 milimetara. Tada na kontrolnom otvoru s leve i desne strane kombajna, na desetoj Sini podbubnja, razmak treba da je 15 milimetara. U tom sludaju razmak na izlazu bubnja i podbubnja treba da iznosi osam milimetara. Ako le razmak manji od 15 milimetara, tada ga, pomocu podesivih vijaka 19
.aaaaaaaal}a
aaaa.o"
(sr.7) na izlazu bubn.ja, treba dopunski podesiti. I ovde vaZi pravilo da bubanj
uvek treba postaviti da radi s najmanjim mogucim brojem obrlaja, a za' tim, ako se ne postigne odgovarajuce izvr5avanje zrna, pove6ati radnu brzinu, odnosno broj obrtaja bubnja. U optimalnim radnim uslovima broj obrtaia bubnja najdeSce treba da iznosi 900-950 u minutu. U suvim uslovima manje, a u vlaZnim viSe. U sludaju oStecenja Sina na bubnju, treba ih dovesti u ispravno stanje. Ako se zamenjuju, moraju se menjati najmanje
('
l.
lil.t
i:
(sr.8) 20
ito ona koja je ostecena iona na suprotnoj strani, bubnja, iako nije o5tecena. Ako Sine na bubniu obele2imo brojevima od 1 do 8, lada treba meniati Sine u paru: 1 i5.2 i6,3 i7,4 i8 (s1.8). Ako su Sine istroSene idotrajale, menjaju se sve. JoS jedna napomena: ako dode do zaguSenja na bubnju, narodito u vlaZnim uslovima i pri velikoj radnoj brzini, odguiivati se nikada ne sme tako Sto 6e se povremeno ukljudivati i iskljudivati bubanj (rudica vrSalice), jer tada dolazi do vecih havarija iStete na kombajnu (izgori remenje, oSteti se menjad bubnia i drugo). dve Sine
Odbolnl bltcr Kod kombajna "univerzal,, i "zmaj-141" odbojni biter dobija direktan pogon od motora i mora uvek da ima konstantan broj obrta.ia i to 830 u minutu. Kod kombajna "zmaj-125.i"zmaj-161" odbojni biter treba da ima uvek 840 obrtaja u minutu.
Podclavrnlc
dta
(l8de)
Kvalitetno disto zrno mo2e se dobiti samo pravilnim pode5avaniem
ti ublovi raztlditf i .recept. za podeSavanje kombajna, ali se mogu preporu6iti odredena iskustva kojih se treba pridr2avati. Gornje sito, "Petersonovo. kod "univerzala. ili .Klosovo. kod "zmaja-131" i"zmaja-125.,, treba otvoriti toliko da sva masa zrna propadne vec na prve dve trecine n,jegove duiine. Da bi se ovo postiglo, sitc treba da je otvoreno od polovine do tri delvrtine za rad na pSenici. Kada uredaja za 6i5cenje prema uslovima rada. Po5tb su
veoma desto promenl,jivi, ne moie se dati odreden
sito ni,ie dovoljno otvoreno, zrno ae kliziti po njemu i odlaziti iz kombajna, sto dovodi do povecanja gubitaka. lslovremeno, velike kolidine zrna odlaze povratnim elevatorom za neovrsene klasove. ProduZetak gornjeg sita treba otvoriti do kraja ipostaviti ga u srednji poloZaj. Jadina vazduSne struje na ventilatoru kod kombajna .univerzal.. i .zmaj-131. regulise se pomocu priklopaca-deflektora, koji se nalaze s obe strane venlilatora. Kod kombajna "zma)-125. i .zmaj-161. ladina vazdusne struje se reguliSe preko varijatora ventilalora. Gornji usmeriva6 vazdusne struje
stavlja se u normalnim uslovima rada u gorn.li poloZaj. Ako je usev zako-
rovljen ipleva vlaZna, treba ga postaviti u donji poloZaj. PodeSavanja treba da budu takva da na prelazu izmedu sabirne ravni i sita u svakom momentu bude dist prostor po celoj Sirini vrsalice, a po du2ini oko 30-40 santimetara, .jer je tu i najjada vazduSna struja. Na navedenom prostoru izdvajaju se zrna od pleve i kratke slame. Ova pode5enost proverava se tek kada se kombajn zaustavi i iskljudi vrsalica. Sto se tide podeSavanja uredaja za di5cenje, da zakljudimo: - gornje sito ("Petersonovo( ili "Klosovo.) treba da je otvoreno od polovine do tri detvrtine, ili 10-12 milimetara, 21
U praksi se joS uvek relko
sistematski iza svake ma5ine kontrollSu gublci zrna
- produ2etak gornjeg sita treba da je otvoren do kraja i postavljen u srednji poloZaj, - donje sito s otvorim? -: 11 milimetara (ili "Klosovo" 8-',l0 mili-
metara),
-
vetar (priklopci) otvoreni do kraja (maksimalno) i gornji i donji usmerivadi da su u gornjem polo2aju.
uwRotvANJE GUB|TAKA ZFNA U zEn/t psENtCE U tehnologiji kombajniranja p5enice gubici su redovan pratilac i ne mogu se izbeci, ali se pravilnom eksploatacijom kombajna mogu svesti
na minimum. ViSegodi5nja ispitivanja su pokazala da se gubici u praksi najde5ce krecu u granicama od dva do pet odsto. U optimalnim radnim uslovima. pri prinosu od 5.500 do 6.000 kilograma po hektaru, gubici iznose od 11C do 300 kilograma zrna po hektaru. 22
-$' I l,
_E}!Z
'r* / t:. _-_--
Scmatrkl pdkaz kombtln. gde rvo n!.tdu gublcl (1{) lzuietno i u nepovoljnim uslovima, ovi gubici se kredu i do 10 procenala.
Ako se kombajnima ostvaruju veci udinci' tj. ako se oni krecu ve6im radnim brzinama, i gubici se pove6avaiu. S druge strane, jo5 uvek nemamo precizne instrumente i uredaje kojima bismo bezbedno mogli kontrolisati rad kombajna i svakog trenutka imati uvid u naslale gubitke.
Zbog toga smo prinudeni da, u okviru Zetvenih planova, planiramo i ekipe koje 6e pomno pratiti rad kombajna i kontrolisati visinu nastalih gubitaka. Da bismo u toku rada kombajna mogli kontrolisati gubitke' data je Sema kombajna (sl. 9) na kojoj su strelicama od 1 do 5 oznadena mesta na kojima se pojavljuju i nastaju gubici. Gubici se najCesce polavljuju na hederu, ito na vitlu (1), reZu6em aparalu (2), na slamotresima (3)' na ladi - sitima (4) i na bubnju - neovr5eni klasovi (5) koji izlaze na ladi-sitima (4t. Navodimo deklarisane gubitke, tj. dozvoljene granice gubitaka, na osnovu dogovora instituta za polioprivrednu tehniku u Jugoslaviji u 1974/ '1975. godini. gubici, u procenlima od prinosa, iznose: 1,50 dosto - na hederu do 0.50 odsto do na slamotresu 0,30 odsto - na sitima (ladi) do 0.05 odsto - na bubnju do Svega do
2,35 odsto
Navedeni gubici se dozvoljavaju na ostvarenim - deklarisanim kapacitetima kombajna, ito kod kombajna "zmaj-161" na 6,2 kilograma u sekundi, kod "univerzala. na 3,5, kod "zmaia-141" na 4 kilograma u sekundi, pri odnosu zrna prema slami 1:1. Ako se ostvaruje veci udinak i gubici su veci i obratno. Najnovija istraZivanja u SAD pokazuju da ukupni gubici na kombajnu u sada5njim uslovima ne bi smeli bili veci od jednog procenta 23
Hetodlka br:og ufindlvrnlr gubltaka
u okviru. jugoslovenskog takmidenja kombajnera veoma ie zna_ cajno naceto da se u raclu ostvare 5lo ve6i u6inci, tj. produktivndst rada kombajna, uz minimalne gubitke zrna. Da bi se ostv'arilo ovo nadelo, bilo bi.korisno da organizatori 2etve, u okviru plana 2etve, predvide i manje ekipe (dva radnika - u6enika, studenta i drl za utvrdivanje i pracenle kombajna, odnosno za pravilno odredivanje re2ima rada kombajna. ova je u mogu6nosti da brzom, ali sigurnom metodom prati r6d 1O-.15 9kip9 kombajna. Po pravilu, uvek treba prvo kontrolisati prvi tomOaln koji je na delu kolone i na njemu obavili sva fina pode5avanji, pa prem6 nie#ru podeSavati i ostale kombajne (iednoobrazno). Gubiii se uivrduju tri do bet puta dnevno na svakom kombajnu, kao i pri svakoj promeni uslova rada (nova njiva, sorta). .. Da bi ekipa uspe5no radila, potrebno je da bude opremljena ovim priborom: 1. Limene posude odredenih dimenzija, prema tipu kombajna, 2. Stoperice ili sat-Stoperice, 3. Znadke ili trasirke (6etiri), 4. Dvometar, 5. Pantljika,
6. Obrtomer-tehmomelar, 7. Kvadratni metar (50 x 50 ili 100 x 100 sm). 8. Najlon kese, 9. Formulari - obrasci i tablice za preratunavanje gubitaka. Veli6ina limenih posuda zavisi od lipa kombajna, odnosno od radnog zahvata i to: - za "zmaj-780., '131 i '132 do 3,50 metara, odnosno radnog zahvata 3,40 melara limena posuda treba da ima dimenzij e: 70 x 33 i: r sm; - za Duniverzal,. i.zmaj-141" od 4,20 melara, odnosno radnog zahvata 4 metra, limena posuda da ima dimenzije: 80 x 31 x 5 sm: - za "zmaj-125" (161) od 4,88 melara, odnosno radnog zahvata 4,50 melara, limena posuda da ima dimenzije: 100 x 27 x 5 sm, a za radni zahv8t kombaina od 5,20 metara, dimenzije posude treba da iznose: 100 x 24 x 5sm. Navedene posude mogu biti izradene i od drugog materijala, na primer plastike, drveta. Ove posude slu2e za brzo odredivanje gubitaka na vr$alici kombajna.
Pottuplk utvrdlvanle gubltaka
.
Za utvrdiv-anje gubitaka na hederu kombajna koristi se ram - kvax 100sm: 1m.,ili 50 x 50sm:0,25 x 4: 1mr. postavljase
drat 100 24
_ ___J _!. lL__ ___;__ __ Ji
L-____l_ _lL-_ -;___
1-----T-+]-- --J
#1 I I L,
rL.H
MrJ srr*€i sL.ao
lstrt
,/A liltn lrtt r t r-',v'.t f,riltrt
ltlr't
!- ; -r 'il +ll L-_l__J
gde.ne smeraju stama ipteva, pa se skupe svi
kta_ ::.:tl?*ill !ler:kao i srobodna zrna sa zemrje, sovr r rzovole zrna, te se broj zrna upise u posebne obrasce. Gubici na vrSalici kombajna utvrduju se na ovaj nadin:
se kombajn krece_, izmedu
i zadnjih
,^^,I:^.11.^::,:tlytigt_k"da rocKova popreko iti koso pod uglom od 10_20 stepeni fr"on;in ividi si. 10) u od_ nosu na .pravac kretanja kombajna. Kada je kombajn iznad posudl ireba istresti slamu, tako da zrna ostanu u postidi, zarim istresti jievra-iio'voiiti
zrna i slobodna zrna izbrojati
i upisati u obrasce. groj iina-;-ri,il"nol
po_
sudi odgovara povrsini od jednog kvadratnog metra, pa onda nije resko izradunali koriki su gubici po hekiaru u kiroglmima, ako se ,n" 'piiorizn" vrednost ppsolutne mase zrna. Prlmcr:
fkg jq utvrdeno da na hederu na je-dnom kvadratnom zrna iako je u rimenoi posudi utupnci so iina, to znaer metru ima 50 r"i,g;-eri'rrn". sada, na osnovu izmerene mase 1.000 zrna u gramima (ako iznosi 4s grama), izradunavamo gubitke: 25
80x45
s:-:36,0kg/ha 100
Gubici se mogu utvrditi i pomo6u posebnih tablica (tabela 6). Ceo proces utvrdivanja gubitaka ne traje duZe od pet minuta po jednom kombalnu. Znadi, u mogucnosti smo da svakog momenta pratimo gubitke kombajna i da na osnovu njihove visine odredujemo najoptimalniju radnu brzinu, odnosno re2im rada kombajna. Ovo je veoma zna6ajno kako za smanjenje gubitaka, tako i za povecanje produktivnosti rada naSih takmidara-kombajnera. Za vreme utvrdivania gubitaka treba meriti i brzinu kretanja kombajna (najmanje na 15 metara), a registrovati i brzinu i poloZaj villa. Utvrdeni gubici unose se u posebne obrasce (tabela 5). Navedena brza metoda odredivanja gubitaka jedna je od najjednostavniiih. a istovremeno veoma precizna. Ova metoda je kontrolisana i uporedivana s klasidnom, sloZenom metodikom, na kombajnu "zmaj-161" i evo tih rezultata: Tabela 4 E
Radna
o!
brzina kg/ha
o
o
Metodika
1
Standardna
1
Brze
1
2
Standardna
Brza
Protok kombajna
kg/sek
Gubici Odnos zrno-slama
kg/h8
5,96 5.96
'1 :0,80 1:0,80
37,0
3,72
6,30
6.30
1:0,88 1:0,88
103,0
3,72
3,72 3.72
37,9 107,0
s/o
0,57 0,58 1,58 1.65
U uslovima poleglog useva treba odabrati pravac krelanja kombajna pri kolem ce biti najmanji gubici (vidi sl. 11).
PODACI O GUBICIMA
5. Kombajn-tip 5.1. Kombajner 5.2. Kombajner
UTVRDENI GUBICI
Vrsta gubilaka
6. Na hederu: 6,1. Slobodno zrno 6.2. zrno u klesovima Svega:
7. Na vrlalici: 7.1. slobodno zrno 7.2. zrno u klasovima Svega:
8. (6+7) Ukupni gubici 9. Ostvaren prinos 10. Masa 1.000 zrna
1982 godine
1%
r0%
t0%
rt
%
(sr. 11) 27
BRZO IZRACUNAVANJE GUBITAKA ZRNA Tabela 6
Apsolutna mesa zrna/g Broj zrna
30
35
+o
45
2,2 4,5
5
1,5
1,7
2,0
10
3,0
3,5 5,2 7,0 8,7
4,0
15
4,5
20
6,0
25 30 35
7,5
Apsolulns msss zrnalg
6,7
Broj zrn€ 155 160 165 170 175 180 185 190
40
12,0
10,5 12,2 14,0
45
13,5
15,7
6,0 8,0 10,0 12,0 14,0 16,0 18,0
50
15,0
17.5
20.0
22,5
200
55 60
16,5 18,0
22,0 24,O
24,7
21,0
65
29,2
220
22,5
28,0 30,0
31,5
75
22,7 24,5 26,2
26,0
70
19,5 21 ,0
205 210 215
33,7
80
24,0
85
25,5 27,0
32,0 34,0 36,0 38,0 40,0
36,0 38,2 40,5
225 230 235
90
95 100
105 110
115 120 125 130 135
140 145 150
9,0
r0,5
28,s 30,0
19,2
28,0 29,7 31,5 33,2
35,0
9,0 11,0 13,5 15,7 18,0 20,2
27,0
42,7
45,0
195
47,2
255
49,5
260
40,2
46,0
51,7
265
42,0
54,0 56,2
39,0
45,5
40,5 42,0 43.5 45.0
47,2
48,0 50,0 52,0 54,0
270 275 280 28s 290
50,7 52,5
58,0 60,0
60,7 63,0 65,2
67.5
46,5 48,0 49,5 51,0 52,5 54,0 55,5 57,0 58,5 60,0
54,2 s6,0 57,7 59,5 6't,2 63,0
62,0 64,0 66,0
72,O
295 300
68,0 70,0
69,7 74,2 76,5
78,7
u,7
72,O 74,O
66,5 68,2
78,O
81,0 83,2 85,5 87,7
70,0
80,0
90,0
615
71,7
63,0 64,5 66,0 67,5
73,5
82,0 84,0
92,2 94,5
75.2
860
96,7
77,O
88,0
99,0
78,7 80,5 82,2 84,0 85,7 87,5
90,0 101,2
69,0 70,5 72,O
44,O
56,0
45
83,5 75,0
42,0
n,0
40
245 250
36,7 38,5
58,5
35
240
31,5 33,0 34,5 36,0 37,5
43,7
30
76,5 78,0 79,5 81,0 82,5 84,0 85,5 87,0 88,5 90.0
89,2 91,0 92,7 94,5 96,2 98,0
99,7 101,5 103,2 105,0
76,0
92,0
94,0 96,0
98,0 100.0
102,0 104,0 106,0 108,0 110,0
103,5 105,7
108,0 110,2 112.5 114,7 117,0 119,2 121 ,5
123,7
112,O
126,0
114,0 1't6,0 118,0
128,2 130,5 132,7
120.0
135,0
Prema podacima istraZivanja doktora Brdi6a, najve6i gubici su ako se ide niz polegao usev (18 odsto), a najmanji kada se ide uz polegao pod uglom od 45 stepeni (sl. 11). 28
}lcro zr rmanlenle gubltaka O Odredite optimalnu brzinu kretanja kombajna u zavisnosti od uslova rada (postupiti prema prilo:enom obrascu); o Uraditi sva gruba ifina pode6avanja na va2nijim radnim organima
kombajna (vitlo, re2uci aparat, bubanj, lada), u zavisnosti od vremenskih uslova i stanja useva; o Podesiti visinu ko5enia - reza prema konkretnim uslovima rada, najdeice ona treba da iznosi 15 -20 santimetara; o Usmeriti brzinu kretanja vitla s radnom brzinom kombajna; o Nastojati da kombajn radi Sto ve6im vetrom (Sto ja6a vazdusna slruja), uz pravilno pode5ena sita i usmerivade vazdu5ne struje; o Smanjiti lom zrna, dime se automatski smanjuju gubici i povecava kvalitet.
SMANJENJE LOMA I OSTECENJA ZRNA Lom i ostecenje zrna su redovna pojava koja prati kombajniranje pSenice. Od dobre pripreme i pode5enosti kombajna u znatnoj meri zavisi procenat polomljenih ili o5te6enih zrna.
s Dobrim pode5avanjem vrSalice kombajna znatno se moie smanJltl lom, odnosno oGuvati kvalitel hlebnog zrna 29
NaSa dugogodi5nja istra2ivanja, kao i istra2ivanja drugih autora, pokazuju da procenat polomljenih zrna obidno iznosi od dva do sest odsto. Broj polomljenih i o5tecenih zrna najde56e zavisi od: - sorte p6enice i sadrZaja vlage u zrnu, - pripreme i podeSenosti uredaja za vr5idbu, - roka Zetve i doba dana kada se kombajnira i dr. Kvalitet ovr5enog zrna umnogome zavisi od toga kako je pripremljen i pode5en kombajn. Staro je pravilo da kombajn treba da radi Sto manjim brojem obrtaja bubnja i Sto vecim razmakom izmedu bubnja i podbubnja. Vrlo je zna6ajna paralelnost bubnja s podbubnjem po celoj duZini, kao i ispravnost uredaja za vrSidbu. Navodimo kako se pojedine sorte psenice ponasaju vima rada, a pri razliditoj pode6enosti kombajna:
u istim uslo-
Tabela 7 Bubnjevi SORTA
Vlaga
zrna
0/min
9,7
9.7
'Partizanka"
.(_)
o,6 E o o:-o ONo-
.t o
sz,
oc
24/9,5
2,30 3,75
1,00 1,63
900 1000
24/9,5
4,25 6,05
2,63
1
13,8
900
13,8
1000
9,7 9,7
E5
=tro)
900 000
14,8
"NS rana-2"
(zazorl mm
o/o
14,8
Fo razmak
1
900 000
20/8,O
24/9,5
1,84
1,78
1,00
2,25
t,25
2,87 4,05
2,27
1,61
lz podataka se vidi da pode5enost kombajna ima znadajnu ulogu u komba.jniranju. lspitivanja su pokazala da pri priblizno istoj vlaZnosti zrna 'NS rana-2" osetljivija i zrno se vi5e lomi pri istoj pode5enosti kombajna. Povecanjem broja obrtaja bubn.ja s 900 (28,3 m/sek) na 1.000 (31,4 m/sek), pove6ava se procenat polomljenih i o5tecenih zrna obe sorte u svim uslovima vlaZnosti zrna. Kao Sto se vidi, treba poznavati mehanidko-fizidke osobine zrna pojedinih sorti p5enice, ali i osobine i mogucnosti kombajna. 30
KAPACITETI KOMBAINA
t NJEGOVO KORBCEruE
Kapacitet kombajna predstavlja propusnu mo6, tj. .ukupnu kolidinu ovr5ene iitne mase (zino,'slama) koja prode kroz kombajn za jedinicu vremena (kg/sek), a da ukupni gubici zrna ne predu dozvoljenu granicu. Propusna mo6 kombajna (kapacitet) nije tadno odredena velidina, jer se ona menja zavisno od uslova rada i dozvoljene velidine gubitka, a zavisi od:
i snage motora, - velidine, radnih organa kombajnira (sadrZaj vlage, odnos zrno- stanja useva koji se slama, zakorovljenost useva i drugo), - stanja ispravnosti i odgovaraju6e pode5enosti pojedinih radnih
organa kombajna.
Propusna sposobnost kombajna koji se koriste
u nasoj zemlji
u
Zetvi, kada je odnos zrna prema slami 1:1, iznosi pribli2no: 1. "7maj-132,, (780 i 131)
2. "Zmaj-141" ("univerzal. 3. "Zmaj-161" (125) 4. "Zmaj-190"
kg/sek kg/sek kg/sek 10,0 kg/sek 2,5 3,5 6,5
35 tona/dan 50 tona/dan 70 tona/dan 125 tona/dan
lzneti mogudi dnevni u6inci u tonama na dan odnose se na bruto-
radno vreme u trajanju '12 dasova. Medutim, u praksi se naj6e56e ne
ost'
varuju navedeni kapaciteti, desto ni 70 odsto, pa zbog toga redovno imamo produZenu Zetvu, a to donosi i ve6e gubitke.
lspitivanja su pokazala da se relativno slabo koristi raspoloZivo ukupno radno vreme. Najnoviji podaci pokazuju da se u Zetvi od mogucih 12 dasova rada (8-20 dasova), najdeSce racionalno iskoristi oko 60 odsto ili 7,2 dasa, a gubici u vremenu iznose 4,8 dasova. Naj6e56i razlozi slabog iskori5cenja vremena su organizacioni zastoji, koji u proseku nisu manji od 20 odsto (2,4 dasa), a to je petina ukupnog vremena. Znadi, ne koristi se pun kapacitet kombajna, a ni radno vreme, pa se zalo ne ostvaruju projektovani udinci. ODREOIVANJE I OD RZAVANJE OPTIMALNOG
R
EZI MA RADA
KOMBAJNA Udinak kombajna zavisi od sorte, stanja useva, prinosa, brzine kretanja, radnog zahvala propusne mo6i organa za vrsidbu i drugoog. Brzina
kretanja le jedna od va2nijih i odluduju6ih faktora za kvalitetan rad kombajna. Na osnovu poznavanja pribli2nog kapaciteta kombajna i radnog zahvata, kao iprinosa (kolidine Zitne mase ko.ja 6e proci kroz kombajn),
31
moie se izradunati odgovaraju6a brzina kretanja kombajna za konkretne uslove rada, prema obrascu: Radni zahval, tredera predstavlja. stvarni z.ahual koji je uvek manji od konstruktivnog. Prema rezultatimd isrraiivanja, t
Kod kombajna radnog zahvala 4 metra, propusne mo6i 3,5 kilo-
grama usekundi u radu na p5enici sorte.NS rana-2,,, s prose6nim prinosom Zitne mase (zrno + slama) kilograma kilotrama po kvadratnorir metru, kombajn 6e se kretati radnom brzinom:
Radnu brzinu kombajna treba stalno uskladivati s ostalim uslovima rada, smanjivati je ili pove6avati. Visoka vlaZnost i zakorovljenost useva u
znatnoj meri smanjuju brzinu, narodito u jutarnjim dasovima. Ova brzina deslo mora biti za 50 odsto niza od normalne. U praksi ima sludajeva da se kombajnira znatno manjim radnim brzinama nego Sto bi lrebalo, i to uglavnom zbog neupu6enosti kombajnera ili bojazni od zaguSenja pojedinih uredaja kombajna. Takvo korisienje kombajna neminovno dovodi do smanjenja njegovog udinka i do 20 procenata, 6to je neopravdano. U praksi ima i obrnutih sludajeva - rad vecim brzinama - Sto opet, dovodi do povecanih gubitaka. Ako podne 2etva pSenice s ve6om vlaZnoScu zrna (oko 20 odsto), tada redovno treba povecati visinu reza (oko 20-25 sm), usporiti brzinu kretanja kombajna i povecati broj obrtaja bubnja do maksimuma. Na osnovu iznetog obrasca izradunate su neke optimalne, orijentacione radne brzine kretanja kombajna, s tim sto je uzeto da je odnos zrna prema slami i plevi 1:1. Tako su dobijene sledece radne brzine: Tabela 8
Optimalne radne brzine u km/h Red.
broj 1.
2. 3. 4. 5. 6
32
Prinos kg/ha 6 500 6 000 5.500 5 000 4 500 4 000
"zmaj-131. 3.50 m 1,97
2,14 2,34
2,57 2,86 3.21
"zmal141"
4m
2.45 2,62 2,86 3,15 3,50 3,94
"zmai-161 4,60 m 3,61 3,91
4,27 4,69 5,20 5.87
Radne brzine su izradunate na osnovu kapaciteta kombajna (-zmaj131" - 2,5 m/sek; "zntaj-141" - 3,50 m/sek; "zmaj-161- - 6 m/sek Ako se pravilno odaberu radne brzine kombajna, bice racionalno kori5-
cen njegov kapacitet. Pored toga, ako se i vreme dobro iskoristi nece izostali visoki dnevni. a trme i sezonski udinci.
ZASTOJI U RADU I NJIHOVO OTKLANJANJE Za rad u vla2nim uslovima potrebno je vecu pa2nju posvetiti podeSavanju.
-
vitla,
uredaja za vr5idbu i separaciju zrna, broju obrtaja bubnja, razmaku izmedu bubnja i podbubnja.
brzini kretanJa. Maksimalni udinci kombajna u toku radnog dasa mogu se postici samo ako se poznaju njegove karakteristike, a isto tako inedostaci na koje se moZe naici u toku rada. Navodimo samo neke nedostatke koje treba imati u vidu pri komba.jniranju pSenice: o Ako zrno nije dovoljno izvrieno, narodito sorte .partizanka.. uzrok je veliki tazmak izmedu bubnja i podbubnja, mali broj obrtaja bubnja prebrza voinja. otvoren podbubanj i dr. o Ako je poveCan lom zrna, uzroci su: mali razmak izmedu bubnja i podbubn.ja. veliki broj obrtaja bubnja. veliki procent zrna u povratnom elevaloru, veoma mali razmak na pu2nom transporteru. ukoSena korpa i drugo.
o Ako su pove6ani gubici na hederu, uzroci su: veliki broj obrtaja vitla, mala brzina kretanja kombalna, villo suviSe spusteno. heder kosi visoko.
o Vece gubitke
na vrialici kombajna uzrokuju mali otvor "Peter-
sonovog,, ili .Kolosovog. Sita, donje sito S malim otvorima (osam milimetara). nedovoljan broj obrtaja motora. slab vetar (zatvoren), velika brzina kretanja kombalna, zapuSeni elevatori. zaguSen podbubanj zapuSena sila, labav remen za pogon slamotresa, zavesa podignuta
idrugo
o
Kada je povratni elevator preoptere6en uzroci su: donje sito s
o
Slabo diS6enje ztna prouzrokuju: slaba vazduina struia (slab veotvor sita, zapu5ena sita, velike brzine kombalna idrugo
malim otvorima (osam milimetara). slab vetar, gornje sito previ5e zatvoreno. zapu5tena sita i drugo. tar) . veliki
o
Kada otkosni uredaji slabo kose, uzroci su: polomljeni iistro_
Senr segmenti (noZevi) kose i drugo.
33
MoGUCNoSTI I NAEIN STEONUE GORIVA Nije potrebno govoriti o tome koliko ie u ovom trenutku znatai.na
Stednja loriva ienergile uopSte. Postoje realne Sanse, posebno na druitvenom sektoru u poljoprivredi, da se u sezoni 2etve ustede znadaine kolidine goriva. Nile redak sludaj da u predahu 2etve rade na prazno. "na ler", svi kombajni, pa i traktori-transporteri i druge maSine. Ako se u svakoi radnoj ili osnovnoj organizaciji udru2enog rada skrati rad na prazno samo za jedan das dnevno u sezoni Zetve, u5teda na 50 kombajna i traktora iznosl 4.000 do 5.000 litara dizel-goriva. To su u6tede kojima se mo2e uqariti, i to plugovima. 250 do 300 heklara, Sto i nije malo o Treba sprediti rastur - prosipanje goriva pri pri presipanju iz cisterne u kombajne; o Na kombajnima redovno odr2avali uredaje za napaianje gorivom, posebno pumpi visokog pritiska, o Bacionalno koristiti transportn'a sredstva. da bi se uskladila opterecenja traktora s vudnom silom, zatim pri svim zastojima u transpol'tu gasiti motor (na vagi, silosu ili suSari), o Cim kombajneri napuste kombajn, ako nema posebnih potreba da motor radi, treba da ga ugase.
34
oDRZAVANJE KoMBAJNA
u 2ewt
za duli vek i kvalitetniii rad kombajna vazno ie svakodnevno odrza-
vanie, podmazivanje i podesbvanie pojedinih sklopova i radnih elemenala t poieO'toga Sto su u pripremama pred 2elvu zamenjeni svi dotrajali deje i u tdvi i polelini sklopovi podmazani i pode5eni radni elementi, va2no tot u ieive kontroiisati podeSenost i tehnidki odrZavati kombajn, jer se samo tada sa sigurnoscu moze tvrditi da 6e on uvek biti ispravan. Zbog
najve6i zastoji bas u podelku 2etve, odnosno prvih nekoliko uzrok tome je nedovoljno kvalitetna priprema kombaina. kombajnu u toku 2etve produ2ava rok 2etve preko plana Pojava kvarova nir'anog a posledica toga je neminovno povecanje gubitaka. Pove6ani gubici stJ 6esto uzrok neodgovaraju6e pode5enosti radnih delova kombajna, zbog dega njegovom odriavanju u toku 2etve treba pokloniti puno painie.
toga su
i
da-na, a naidds6i
ODRzAVANJE RADNIH ORGANA HEDERA Odrtevanle I kontrola koslonog uredala kombalna Za dobar rad i duzi vek kosionog uredaja potrebno je svakodnevno fontro-tisJfi stanje prstiiu kose i zazo-ra u vddicama pruta kose i vodici glave kose. Svi prsti kose moralu biti ispravni. Polomljene treba zameniti, a savijene ispraviti i nivelisati. Vezivanjem kanapa za prvi i poslednji prst kose proveraua se da li svi prsti le2e u ravni. Ako to nije sludaj,_onda ih saviia'niem pomocu cevi treba doterati da leZe u liniji kanapa. Pri tome voditi rdeuni o tome da se cev ne osloni na oslabljeni gornji deo prsta, da se ne bi polomio. Savijeni prsti uzrokuju zagu5enje kose i povecano trenje, pa zbog zamora materijala ili zapinjanja pucaju no2evi ili prut kose. Vrhove dupiih prstiju treba pomerati nagore ili nadole, dok svi vrhovi nozeva kose N ne dodiruju kontranoZeve K (sl. 1). 35
Kosa treba da se rako kre6e u vodicama.. Mari zazor u vodicama povecava trenje i habanje kose, Sro dovodi oJoizog-pu;;nJ;l;;t]'[o"".
zazor u vodicama kose treba proveravati rukom, i to taoi se kosa dovede u polo2aj da noz re2i na sredini izmedu dva prsta. vertikatni iazor prove;ava se pomeranjem.n.oZa nagore, na mestu gde je pritiskajuca plo_ dica- D. Na svakol pritiskajucoj ptodici zazor izmedlu no2a'N i priior..ire" pJodice-D treba da je od 0,3 do 0,5 milimetara, kao Sto 1e piit
udarcima dekrcem po prodici savijati je nadore, dok se n'e oouije fo,n"nuti zazor. istom poloZaju U kose proveriti horizontarni zazor, rj. zazor izmedu . potrskujuce plodice V ipruta kose p (sl. 1), tako da se no2 kose fovladi napred-nazad. Taj zazor na svakom no2u kose treba da iznosi 0,5 mitirneje tara. Ako veriki iri mari treba ga podesiti tako Sto se popustaju dr2eci vijci duplih prstiju, potiskujuca piodica pomera napred aio je zaior vetitci, odnosno nazad ako je mari. podesavati treba posiupno, tatio sto se prvo podesi zazor na prvom i poslednjem duplom prstu, a ostali se doteruju primicanjem ili odmicanjem potiskujucih prodici od pruta kose, dok se na potiskujucim svim plodicama ne dobije odgovarajuci zazor. .. . L;esto dolazi i do pucanja pruta kose na mestu veze s glavom kose. uzrok tome je najdesce suvise veriki iri suvise mari zazor u"voorci tiave 36
kose (sl. 2, poziciia 6l,. Taj zazor mora iznositi 0,7 do jedan milimetar. Ako je mali, glava kose se usled trenja zagreva, a ako je velik dolazi do zamora malerijala i pucanja pruta kose. Zbog toga zazor lreba kontrolisati i po potrebi podesiti popuStanjem vijaka koji dria vodicu glave kose.
(s1.2)
. LoSe odsecanje i 6esto zagu5enje kose. koje pored loSeg rezania moze clovesti i do lomova na kosi, uzrok je pomerenosli hoda kose, tako da ona ne zalvara makaze, odnosno ne ide od sredine jednog do sredine drugog prsta. To, takode, treba svakodnevno kontrolisati i po potrebi popustiti drZeca detiri vijka (sl. 2. poz. 6) koji vezuju prednji deo poluge kretade za oplatu kombajna, polugu s le2ajem pomeriti u onom smeru u kojem kosa ne zatvara makaze, odnosno u kojem noi ne prelazi celom o6tricom preko o5trice kontranoZa.
Svakih pet dasova rada treba podmazivati ekscentridni zglob pogona kose i Skoljke koja povezuje vilju5ku poluge kretaie s glavom kose. Da bi mast podmazala 5koljku, opruga (sl. 2, poz, 3) ne sme suviSe da se 37
zategne, odnosno mora se ostvariti zazor izmedu navojaka opruge od jednog milimetra. Prut kose i celu kosu ne treba podmazivati sipaniem ulja u toku rada, jer se time povecava trenje i kosa se brZe tro5i. Podmazivati se moZe po prestanku rada, a pri ponovnom pu5tanju u rad dobro izbrisati ulje.
Kontrola, odrlavanle I podelavanle vltla
Vitlo je najde56e uzrok velikog procenta gubitaka zrna na hederu kombajna, 2bog'dega je potrebno podesiti ga i prilagoditi uslovima rada Da bi se vitlo moglo uspe5no podeSavati, zavisno od radnih uslova, potrebno je svakodnevno pregledati da nisu nosadi lopatica vitla i same lopatice deformisani, ili prsti savijeni. Da bi sve lopatice jednako zahvatale usev, potrebno je da vitlo bude centrirano, 5lo se postiZe zatezanjem ili popuStanjem 5ipki za centriranje, koje povezuju rozele u cenlru vitla. Da li su lopatice i nosadi lopatica ekscenlridni, rncZe se ustanoviti pogledom sa strane niz lopatice (s|.3). Ako su sve lopatice prave, vitlo ie dobro centrirano, a ako su na pojedinim mestima saviiene, obavezno ih treba centrirati.
..1.S'61:it
Redovna kontrola i odriavanie radnlhlrgana na hederu presudni za kvalitet
Najde56i uzrok uvijania nosada lopatica vitla, na mestu zglobne veze noa'rda lopatica s ek'se6entri6nonroietom, jeste suvi5e zategnut kJinasti remen pogona vitla, ili neredovno podmazivanje zglobnih veza nosa6a lopatica zi pokretne i nepokretnu rozetu. Uviieni nosadi lopatica vitla onemoguci6e promenu ugla lopatica potrebnu pri radu u poleglom, uspravnom iii retkom usevu. Zbog toga, a i da bi se smanjilo tro5enje nosada lopatica na mestu veze s rozetama, potrebno je u toku dana povremeno nakapati u ovo mesto nekoliko kapi ulja SAE-30' SuviSe zategnut klinasti remen za pogon vitla (s1.3, poz l) onemogu6i6e njegovo pioklizavanje ako lopatica vitla zapne za zemliu ili neki ivrAi preiriet. To mo2e dovesti do deformaciie ili lomova lopatice, odnosno naj6e56e do uvijanja cevastih nosada lopatica na mestu veze s ekscentri6nom rozetom. Ako remen pogona vitla nije dovoljno zategnut, on 6e i pri normalnom otporu proklizavati, te vitlo ne6e pridrzavati usev dok ga kosioni aparal odsede, a pri radu u poleglom usevu neCe podici polevitla, lao usev. Zbog toga treba kontrolisati zategnutosl remena pogona pogona varijatoru gasu i minimalnom motora pri minimalnom sto tako 39
vitla (minimalnom broju obrtaja vitla) treba ukljuditi pogon hedera, pri demu, pridrZavanjem lopatice vitla rukom, klinasti remen mora da proklizi,
dok pri normalnom optere6enju u radu ne sme proklizavati. Ako remen (sl. lije dovoljno zategnut, treba ga zategnuti zalezaniem opruge -oprugu3. poz.
2) koja drii dupli zatezat remena, a ako je suviie zategnul, treba popustiti. Pri svakom pomeranju vitla po bodnim nosadima napred ili nazad, mora se proveriti i podesiti zategnutost remena za pogon vitla. Cesto se ukazuje potreba da se, zavisno od brzine kretanja kombajna i stanja useva, merila broj obrtaia vitla. Za to sluZi mehanidki varijator vitla (sl. 3. poz. 3), kojim se broj obrtaja villa mo2e menjati od 18 do 41
u minutu.
Da bi se obezbedila promena broja obrtaja vitla u granicama od 18 do 41 u minutu i produzio vek trajanja varijatorskog remena, potrebno je povremeno kontrolisati zategnutost remena i po potrebi ga dotegnuti. Pravilno zategnut remen, pri minimalnom ili maksimalnom broju obrtaja, ne sme da izade van oboda remenice, jer bi ga diskovi remenice svojim ivicama brzo o5tetili i remen bi pukao. Maksimalno izla2enje remena pri krajnjim poloZajima varijatora mora biti tako da remen ostane u diskovima ispod oboda 1,5 do dva milimetra, Ta pode5avanja, odnosno zalezanje varijatorskog remena, rade se tako Sto se popuStaju vijci na nose6im plo-
i..i.* *
(sr.4)
i'i a
dama (sl. 4, poz. 1 i 2) cevastog nosada vitla (sl. 4. poz.3) i pomocu vijaka za pomeranje nosa6a (sl. 4. poz. 4) pomera ceo nosad napred, odnosno nazad. Pri tom zatezanju treba voditi racuna o lome da se jednako pomere i leva i desna strana cevastog nosada vitla, da bi remenice bile simetridne. Ako je gornja varijatorska remenica koso postavljena u odnosu na donju, remen 6e brzo pucati, jer 6e biti neravnomerno optere6en. To je i najde56i uzrok pucania dr2e1a tri vijka na gornjoj varijatorskol remenici (s1.3, poz.4). Simetridnost varijatorskih remenica mo2e se proveriti merenjem udaljenosti sredine cevastog nosa6a vitla i osovine spiralnog transportera. Te udaljenosti moraju biti jednake s obe strane hedera. Povremeno treba kontrolisati zategnutost vijaka na gornjoj varijatorskol remenici pogona vitla, jer su nejednako zategnuti vijci uzrok njihovog pucanja. Le2aje osovine vitla i ekscentridne rozete treba podmazivati svakih pel dasova rada, a mazalice na gonjenoj i pogonskoj remenici jednom dnevno ma6cu KLM-3. Kontrole I odrlevanle splralnog transportere Za dobar rad i duii vek spiralnog transportera potrebno je kontrolisati stanje spirala, pod hedera i zazor izmedu spirale i poda. U sludajevima kada su spirale deformisane, treba ih ispraviti, jer savijena spirala moZe biti uzrok neravnomernog transporta i namotavanja mase na spiralu. Zbog toga treba kontrolisati zazor izmedu spirale i poda hederskog stola, koji po celoj Sirini mora biti veci od najvece dimenzije zrna useva koji vrSimo, dokzazor izmedu prstiju i poda mora biti za oko tri do pet milimetara veci nego izmedu spirale i poda. Zazor izmedu spirale i poda po oeloj Sirini u normalnim uslovima Zetve p5enice treba da je oko 10 milime-
*
"s#
#
dt'
(sr. s) 41
tara, a izmedu prstiju spiralnog transportera i poda hederskog stola oko 10 do '15 milimetara. Ako je lom zrna na spiralnom lransporteru veliki, treba prekontrolisati ipo potrebi povecati zazor izmedu spirale ipoda hederskog stola. To se radi tako Sto se ceo spiralni transporter diZe popuStanjem detiri vijka (sl. 5, poz. 3) s obe strane hedera, koji nose spiralni transporter i pomoiu zatezajucih vijaka (sl. 5, poz. 4) podigne spiralni transporter jednako s obe strane. Posle toga podesiti zazor izmedu prstiju i poda, zaokretanjem kole-
naste osovine prstiju pomo6u poluge s desne strane hedera (sl. 5, poz. s).
Pri promeni poloZaja spiralnog transportera treba zategnuti pogonski lanac spiralnog transportera. Ako se masa namotava na spiralni transporter, odnosno spirale prebacuju masu napred, treba prekontrolisati i po potrebi smanjiti zazor izmedu spirale i brisada spirale (sl. 6).
/--'--.\
(s1.6) PopuStanjem vijaka (sl. 6, poz. 1) treba prima6i lim (sl. 6, poz.2), tako da onemoguci prebacivanje mase preko spiralnog transportera. Pri regulisanju zazora izmedu prstiju spiralnog transportera i poda treba voditi raduna o tome da se prsti moraju uvuci u vodice na zadnjem delu, tj. pri predaji mase elevatoru. U protivnom, prebaciva6e masu i namotavati je na cilindar spiralnog transportera. Ako su prsti delormisani ill polomljeni treba ih zameniti, jer nece jednolidno predavati masu elevatoru hedera, Sto moZe uzrokovati nekontinuiran transport mase i lo5u vr5idbu. 42
Da bi se produiio vek traiania prstiju i vodica, povremeno u toku
dana na prste lreba nakapati nekoliko kapi ulja SAE-30.
Pogonski lanac spiralnog transportera treba podmazati uvede po prestanku rada, kapanjem ulia SAE-30 i pustati heder u pogon, da bt se svi elementi lanca podmazali. Jednom dnevno, uve6e ili izjutra, treba podmazaii le2aie spiralnog transportera KLM-3, ako nisu zatvorenog tipa. Na spiralnom transporte!'u ima pet le2aja i 10 eetiri na krajevima kolenaste osovine koja nosi prste i .ledan s desne strane na kraju spiralnog transportera. Na glavnom vratilu za pogon organa hederskog stola postavliena le sigurnosna spojnica (sl. 7), koja osigurava spiralni transporter i kosioni uredaj od loma pri preoptereceniu. NJu treba prokontrolisati da li je pravilno zategnuta Odvrne se potisna navrtka i ponovo zavrne, tako da se, kada pri zavrtanju nalegne na oprugu, odnosno podne potiskivati oprugu, zavrne jo5 detiri puna obrlaja, tj. 12 milimetara ugiba opruge. Pravilo je, kao i kod svih sigurnosnih spojnica zupdastog tipa, da se izmedu navojaka opruge mora obezbedilizazozr veci od visine zuba spojnice, da bi u sludaju preoplerecenja mogla presko6iti.
K$i
#$: q" fl -
%'I
(sr. 7) 43
Spoinicu ne lreba. d_esto podmazivati, dovoljno je nakon 100 dasova miJi ne pr60lj6-izilii, i"ri""ipol_ nice, a ako probije, treba je rastaviti i masi uf
Kontroh I odrlevanle clcvrtora hedera
za
dobar transoort.mase i ravnomerno hranjenje vrsidbene komore, kao i za duri vek trajania tanaca eieua-iora, potreono je u toku zetve
kontrolisati zategnutost rbnica simetrienosi donje rebde6e osovine s gornjim vratilom i redovno podmazivati le2aie elevatora. zategnutost ranca erevatora treba kontrorisati kod novog kombajna nakon deset dasova rada, a kod razradeno! iu"rin dva do tri dana i to na sredini, gde zazor izmedu poda erevatora iTopatice mora iznositi 1o do is
milimetara. Praktidna provera,zateg.nutosti moguca je kod kombajna koji u ele_ vatoru pregradni
imaju tim, tiko da se laiac elevatora ,ur.om pouirel na_ gore i naglo pusti. On treba jednom da udari u pregradni tim,'a Orujt put samo da ga dodirne. Ako udari viSe puta, lanci nisidovotlno zategn"uil, a ako ne udari, suvi5e su zategnuti. Lanci elevatora se zatezu tako da se popustaju vijci2i 3 (sl. g). zatezaju6ih vijaka 1 pomera se tebdJia preohya osovina foToiY .leJnato s. obe strane erevatora, dok se ne ostvari pomenuti zaior. A-ko JJni"'r"ode6a osovina nije parare.rna j gornjim uritiior erevatora, 1"n",-n"L" oiti br2e 6e-pucati,. a masa se nece rransjoit-ouari j i'::::ft::^p,]:i:g:ll jednako po cetoj Sirini elevatora, Sio moZe uzroiov"ri
[l-r;;;;.
(sr. 8) 44
Suvi5e zategnuti lanci elevatora ne6e kontinuirano transportovati
masu, ier ne6e le2ati na masi Zita, a zbog veceg optere6enja elemenata lanci 6e br2e pucati. Nedovoljno zategnuti lanci elevatora udarace po masi i izazvati krunjenje i povedan lom zrrp. Donja lebde6a osovina postavljena je na oprugama, pa ,je povremeno kroz ulazni otvor treba podi6i i proveriti ispravnost klacenja, odnosno opruga. Zupdastu sigurnosnu spojnicu, koja se nalazi na gornjoj levoj strani vratila elevatora hedera, treba prokontrolisati da nije suvi5e zategnuta. Najde56e se u praksi greSi Sto se ta spojnica 6esto podmazuje,.pa mast probije izmedu zuba spojnice, zbog dega ona preskade i pri normalnom opterecenju. U takvom sludaju kombajneri ili mehanidari prite2u spojnicu da ne preskade. pa je suvi5e pritegnu, te ona pri preopterecenju ne moZe da preskodi i dolazi do loma lanca.
Spojnicu treba zatezati tako da navrtku koja potiskuje oprugu, od
momenta kada podne potiskivati oprugu, treba zavrnuti jos za detiri puna obrtaja, ili na ugib opruge od '12 milimetara.
duii vek trajanja le2aja na lebdecoj osovini, potrebno je svakih cetrri-pel dana rada podmazivati tri le2aja landanika na lebde6oj osovini 'mazalicu ma5cu KLM-3. lsrovremeno podmazati i na levoj strani'gtinleg vratila elevatora hedera
, skupljad kamena, koji se narazi na prerazu izmedu erevatora hedera i vrsidbene komore, rreba redovno kontrorisati i po potrebr eistiti nto poleglom usevu, gde se 6esto kosionim uredajem zahvati "" .radi u krtidnjak ili zemtja, iri na zemrjiStu gde ima osraraka cigre, kamen" r aiugi;,'i"rorn predmeta, skupljad kamena treba kontrolisati ido detiri-pet pui"Jnluno. U normalnom, uspravnom usevu dovoljno je jednom dnevno'kontrolLati I distiti korita skupljada kamena. .. Pri radu u poleglom usevu, ako se skupljad kamena ne o6isti, posl_ oji opasnost i mogucnost da cigra, kamen iri neki drugi tvrdi predmei ude u prostor izmedu bubnja i podbubn,ia i izazove njihov lom ili deformisanje. .
jlapunjen skupljad kamena zemljom ili sitnom masom onemogu_
cava zilnoj masi normalan ulaz u vrsidbenu komoru, sto moze dovesri do vracanja mase gornjom stranom elevatora i namotavanja na gornje-vratilo elevatora. zagusenja elevatora i pucanja ranaca. zbog ipredEvania tontinujrnog ulaza mase u vrsidbenu komoru, to se odraiava i na ros rad vr3idbene komore, odnosno lo5u vrSidbu.
45
ODRzAVA}TJE RADNIH ORGANA VRSIDBENE KOMORE,
oRGANA
zl C$CeruE
I
TRANSPoRT ZRNA
Kontrola I odrhvenlo podbubnla Dobro izvr5avanje
i
iz klasa mogu6e je ostvariti iice nedeformisane, a zazor izmedu bubnja i
izdvajanje zrna
samo ako je podbubanj 6ist,
podbubnja dobro pode5en. Zagu5enje, odnosno zadepljenje otvora podbubnja, najde56e se de5ava pri ubiranju poleglog useva, kada se kosionim uredajem ide nisko, pa se 6esto kosom zahvati zemlja. Do desceg zagusenja olvora podbubnja moie doci i pri prelasku iz vlaZnijeg u suvlji usev, pa se praSina i sitne
primese lepe za metalne re5etke podbubnja, ili kada u usevu ima dosla
zelenog korova. ZaguSeni otvori onemogucavaju prolazak zrna
kroz ol-
vore podbubnja, pa ve6i procenal zrna odlazi sa slamom na slamotres, Sto povedava gubitke zrna preko slamotresa. Slamotres moZe da izdvoji nalviSe do 15 odsto ukupno ovr5enog zrna. Ako ve6a kolidina zrna dode na slamotres, povecace se gubici. Zbog toga je potrebrio de56e kontrolisati distocu podbubnja kroz poklopce na bodnim otvorima s obe strane oplate kombajna, pogotovo kada se pojave povecani gubici ovr5enog zrna u slami preko slamotresa. Ako je podbubanj zagusen, treba ga distiti metalnom Sipkom manjeg promera od razmaka izmedu 2ica podbubnja, kroz bo6ne otvore na oplati. Da bi se podbubanj lakse odistio, treba ga maksimalno otpustiti, odnosno povecati zazor izmedu bubnja i podbubnja pomocu rudice za regulisanje zazora, sme5tene u kabini voza6a. Deformisane ili polomljene Zice podbubnja treba izvuci i zameniti ih novim, jer de na tom mestu prolaziti neovrSeni klasovi i slama i odlaziti sa zrnom na organe za diScenje. To mo2e izazvali zagusenje na sitima i povecati gubitke u obliku neovr5enih klasova ili ovrSenog zrna, a zbog povecane povratne mase preko elevatora za neovrsene klasove, opteretili vrsidbenu komoru i povecati lom zrna. U toku 2etve treba kontrolisati paralelnost Sina podbubnja i bubnja, merenjem zazora izmedu njih na ulaznoj idesetoj Sini podbubnja. S obe strane vr6idbene komore mora biti jednak zazor na ulaznoj, odnosno na desetoj Sini podbubnja. Da bi se ustanovila prilagodenosl zazo(a na ulazu i izlazu podbubnja, kao i paralelnost Sina podbubnja sa Sinama bubnja, potrebno je pre Zetve obaviti tzv. reperno podeSavanje zazora bubnja i podbubnja, a u toku 2etve proveriti i korigovati ih ako je potrebno. Reperno podesavan.ie i kontrola u toku ietve obavljaju se rudicom za regulisanje zazora bubn,ja i podbubnja u kabini vozada, tako sto je treba postavrti u detvrti otvor odozgo,Zazor izmedu ulazne Sine podbubnja i Sine bubnja s obe strane vrsalice treba da bude 20, a na desetoj Sini s obe 46
strane '15 milimetara (sl. 9). Tada je sigurno da ie zazor na izlaznoj Sini osam milimetara. '-t.
j
l{
I
rl..
I
\r \l
I
\',,
1
I ..
ll
l
:\
+/
(s1.9)
Produ2avanjem ili skracivanjem nose6ih vijaka (sl. 9, poz. 2) doterali dazazor na desetoj Sini izmedu Sine podbubnja i bubnja bude 15 milimetara s obe strane vrsalice. Ovakvim pode5avanjem se u svakom poloZaju rudice za regulisanje zazora bubnja i podbubnja dobija optimalan odnos ulaznog i izlaznog zazora bubnja i podbubnja I njihova paralelnost po celoj Sirini i obuhvatnom uglu podbubnja. Neuskladenim ulaznim i izlaznim zazorom izmedu 5ina bubnja i podbubnja iako nije obezbedena njihova paralelnost, ne moZe se posti6i dobro izvr5avanje, jer se istovremeno mogu pojaviti i povecani lom zrna (na strani gde je manji zazor) i provladenje neovr6enih klasova (na strani gde
je veci zazorl.
47
Zbog potrebe za destim regulisanjem zazora izmedu bubnja i pod_
bubnja, zavisno od stanja useva iuslova rada (u toku dana
izjutra, pred podne
i
uvede), potrebno
je
tri regutisinia,
svakodnevno p-odmazati zglobne veze ovesnog mehanizma podbubnja (sl. 9, poz. 3) kapanjem ulja SAE-30, da bi se zazor lakSe mogao promeniti.
Zazor iznedu bubnja i podbubnja treba da je takav da Sto manje ine smanjivati ga sve dok u slami nema neovrsenih klasova niti neizbijenog zrna u klasu. Treba prokontrolisati da donja zavesa ispod podbubnja nije pocepana ili da je mi5evi nisu nagrizli, ler Oi u tom sluEaju zrno, koje bubanj izbija iz klasa, izletelo van vr5alice. lomi slamu
Kontrcla I odrlavanlc bubnla Da bismo dobro obavili vr5idbu, bez neovr5enih klasova i povecanog loma zrna, ve1 u pripremnom periodu potrebno je proveriti'da li je bubanl_dobro balansiran i sistem pogona bubnja dobrb regulisan. Centridnost bubnja se proverava lako Sto se, posle 2avr3enog repernog pode5avanja zezora izmedu bubnja i podbubnja, oslobodi pogon bubnja, koji se zatim okrece i na svim Sinama proverava zazor po cetotsirini bubnja. Odstupanja na pojedinim Sinama ne bi smela biti ve6a od + jednog- milimetra. Ako su veca treba zameniti Sine, jer ce one nejednako provladiti masu i nejednolidno izvrsavati zrno. Kod novog kombajna, ako je deformisana ili polomljena Sina, dozvoljeno je menjati samo tu sinu ako kombajn nije u eksploataciji duie od jedne godine,'a kod starijih kombalna u takvim sludajevima obavezno menjati sve Sine. 4ko kombajn jako trese u radu, najde5ci uzrok je debalansiran bubanj. To se moZe proveriti tako Sto se oslobodi pogon i bubanj rukom okrene. ZabeleZi se donja Sina kroz bodni otvor na oplati kombaina iponovo okre-ne, Ako se ponovo zaustavi da ista Sina bude dole, a ni njoi se klati, zna6i da je ta Sina najteZa i da bubanj nije balansiran. Ako se kombajn trese pri radu, brzo ce bubanj razlupati leZaje, pa je bolje odmah zam-eniti $ine, jer je u tom sludaju debalans sigurno nastupio zbilg nejednolidnog trosenja sina. Pri zameni sina voditi raduna o tome oa p6otoine plodice obavezno dodu svaka na svoje mesto, jer su one postavljene pri fabridkom centriranju i balansiranju bubnja. Ako su postavljene nove Sine ili je kombajn nov, obavezno nakon 10 dasova rada sine tieba dotegnuti moment-kljudem, s obrtnim momentom od 6 DaNm. Cesto se de5ava da vrSidba nije dobra zbog toga Sto bubanj ne moZe ostvariti odgovarajuci broj obrtaja. Najde5ci uzrolitome je nepodeSen varijator pogona bubnja. Dobro podesen varijator mora da obeibedi mogucnost promene broja obrtaja bubnja od 600 do 1.100 u minutu, a pri minimalnom ili maksimalnom varijatoru remen ne sme iza6i van oboda remenice, odnosno mora ostati ispod oboda za 1,5 do dva milimetra. Ako 48
(sr. 10) 49
bi remen izlazio van oboda remenice, brzo bi ga ostetili diskovi remenice, Sto bi uzrokovalo brZe pucanje remena, koji je i skup a i te5ko se nabavlja
Zbog toga se pri pode5avanju sistema varijatorskpg pogona bubto prikazano na sl. 10. Zbog lak5e promene broja obrtaja bubnja i duZeg trajanja celog varijatorskog sistema, mazalice na pogonskoj i gonjenoj varijatorskoj remenici i navoj todkica treba podmazivati iedanput dnevno, uvede ili izjunja mora voditi raduna o dimenzijama, kako je
tra. maScu KLM-3. Ako je bubanj zagu6en, ne odguSivati ga naglim ukljudivanjem i iskljudivanjem, jer ce se time izazvati pucanje pogonskog varijatorskog remena, pljosnalog remena pogona od motora i drugih radnih organa. Da bi se odgu3io, lreba osloboditi pogon, otpustiti podbubanj
do kraja i okrei ot-
tati bubanj suprotno smeru vriidbe, a kroz bodne otvore na oplati voru iza sedista odgu5ivati. Kontrola I odrlavanle odbolnog bltera
Na odboinom biteru nema nikakvih pode5avanja, ali s obzirom na to da je on kod nekih kombajna glavni prenosnik pogona od motora na druge radne organe (heder, bubanj, ventilator, slamotres, ladu i dr), va2no je tokom rada povremeno kontrolisati broj obrtaja bitera. On treba da ima oko 870 obrtaja u minutu. Ako ima manje, treba prokontrolisati po-
loZaj ukljudno-iskljudnog zalezada pljosnatog remena. Remen moZda pro-
klizava,
ili motor nema dovoljan broj obrtaja. Skracivanjem prenosnog
mehanizma do ukljudno-iskljudnog zalezada pomocu narezanog navoja (sl lt, poz.5) treba postici da pljosnati remen pri ukljudenom poloZaju
(c
g ..
' il- -
.E I
I I
f, '- - tI
.-..-.a.1
50
I
I I
-l ' r{<. -./'. :--JL(sr.11)
bude dovoljno zategnut, da ne proklizava, ali da pri iskljudenom poloZaju rudice ne prenosi pogon. Nedovoljan broj obrtaia odbojnog bitera smanjice broj obrlaja svih radnih organa kombajna koji od njega dobijaju pogon, Sto 6e se odraziti na rad kombajna u celini.
Kontrcla I odrlavanle zryele lznad slamotresa Zavesu treba pregledati da nije pocepana ili pojedena. U tom slui da je u odredenoj kolidini pu6ta na slamotres. Zavesu treba podeSavali zavisno od uslova rada. U ve6oj masi treba ie podesiti tako da spu6ta masu na podetak slamotresa i u tanjem sloju. Zavesu ne treba suviSe spu5tati, jer moZe doci do nagomilavanja mase ispred nje, koju biter nabacuje na bubanj. pa najde56e dolazi do zagu5enja bubnja ili elevatora. Ce5cem zagu5enju bubnja obi6no je uzrok suvi5e spu5tena gornja zavesa. Caju ona ne moZe da zaustavi masu
U letvi lako lomljive slame zavesu treba podici da
bi se slama Sto
manie zadrzavala na slamotresu, manje propadala na sabirnu ravan i optere6ivala sita, jer u takvoj slami nema mnogo zrna. Zavesa se diZe i spusta pomocu lanaca s krova kombajna (sl. 12).
:: jiifl: i llti i-,ii+i#:.4iiiti
(sr. 12) 51
Kontrcle I odr*avanfe slemotrsra
-
Za dobro izdvajanje zrna iz slame potrebno
je kontrolisati disto6u
reSetkastih povrSina slamotresa, koje se 6e56e zaguSuju pri radu u poleglom usevu zbog zahvatanja zemlje kosionim ureda.jem, zatim pri prelazu s vlainijeg na suvlji usev, ili vr5idbi useva s dosta zelenog korova. U tim
sludajevima zadepljenle re6etkastih povrSina slamotresa nastaje usled lepljenja, ali naj6e56e pri vr5idbi lako lomljive slame, ili kada se kombajnom zahvata prohod prethodnog kombajna i odseca ve6 pokosena strnjika. Kratka slama se pozabada i tako zatvori re5etku slamotresa. Tada je potrebno nekoliko puta dnevno konlrolisati i distiti slamotres metalnim strugadem s duga6kom dr5kom. Svakodnevno treba kontrolisati zazor u letecim le2ajima slamotresa i po potrebi ga pode5avati. Zazor se kontrolise tako sto se sekcija slamotresa uhvati i proba pomeriti rukom. Pri vertikalnom pomeranju ona ne sme da se pomera u le2aju. Pri poprednom pomeranju sekcija se mora lako rukom pomeriti na jednu ili drugu stranu. To je znak da je dobar zazor u le2ajima, Sto treba proveriti na svim sekcijama slamotresa, na prednjem i zadnjem kolenastom vratilu. Ako sekcija ima vertikalna pomeranja u leZaju, zna6i da je veliki zazor. Ako se ona ni popredno ne moZe pomeriti, znaei da je leZaj suvi5e stegnut. Takav leZaj onemogucava ulaz masti i podmazivanje, zagreva se i brzo puca, dok ga veliki zazor, zbog vertikalnih sila, brzo lomi. Zbog toga treba kontrolisati zazor kako je opisano i po potrebi ga podesiti vadenjem ili ubacivanjem limova izmedu polutki drvenih leZaja slamotresa, dok se ne dobije 2eljeni zazor na svim leZajima. Treba povremeno kontrolisati zategnutost remena za pogon slamo-
tresa
i po potrebi ga dotegnuti. Ako remen proklizava brZe 6e stradati
zbog trenja i zagrevanja, a ako je suviSe zategnut do6i ce do brzog istezanja i pucanja. Za du2i vek leZaja na kolenastim vratilima slamotresa kod nekih kombajna su ugradene mazalice, koje treba jednom dnevno podmazati maS6u KLM-3. Ako nema mazalica, u pripremnom periodu treba skinuti sve lelaje, odistiti staru mast iz 2leba i napuniti obe polutke leZaja svelom ma56u, Sto je dovoljno za jednu sezonu 2etve. U pripremnom periodu lreba skinuti i isprati i zatvorene leZaje slamotresa, u kojima su kolenasta vratila oslonjena na oplatu, te ih napuniti sveZom ma56u KLM-3. Odrlavanlc I kontrola rada organa lade kombalna
. Radni organi lade kom-bajna su kaskadna sabirna ravan, sita sa slivnim ravn,ma za ztno i neovr6ene klasove. Odriavanje kombajna u Zetvi podrazumeva da se u toku dana viSe puta kontroli5e stanie sabirne ravni (sl. 13, poz.4), jer se 6esto na medu52
p.ro_slore kaskada nakupi zemlje ili nalepi sitne mase, prasine itd. U takvim sludajevima ona ne moze koniinualno tiansportovati zrno i sitne primese i
predavati ih na sita, ve6 transportuje masu u gomilama, Sto izaziva brzo zaguSenje sita, nedistije zrno u bunkeru i pove6ane gubitke preko sita. A.ko.je nalepljeno zemlje ili pra5ine s primesama izmedu kaskada (stepenica), tada pomodu metalnog strugaia s duZom dr5kom kroz bodne otvore na vr5alici treba to ostrugati, a potom pustati kombajn u pogon na prazno da to izduva.
;",".f# - .$d"Jdsa#*ff 4i",€W {;" -S; "#::;..44e Ht *q * #J do t"
d+""
;*si;
j.j* il,t^:-'i"'.**** *r* rrrr^ 'v 'ae *:rr; "t" ;lu
(sl. 13) Cela lada. pa i sabirna ravan ima prednju zaqtivku od gumiranog platna, kao isa strane dui cele lade (sl. 13, po2.3). Te zaptivk6 mogu se
ostetiti pri radu ili ih van sezone mogu izgristi misevi, sto moze izizvati gubitke zrna sa slrane, ili napred na prednjem trapu kombajna. Zbog toga treba svakodnevno pre podetka rada prokontrolisati stanje bodnih i prednje zaptivke lade.
53
Lada je ove5ena na ve5alicama u kojima su gumene 6aure. U toku Zetve treba prokontrolisati i po potrebi zateci vijke koji povezuju metalne polutke koie obuhvatalu gumu (sl. 14, poz.'l ), tako da pri okretanju vesalice (sl. 14, poz. 2) dolazi do deformacije gume, a ne da se ve3alica u gumi obr6e. Tako 6e se produ2iti vek trajanja gumenih le2aja u veSalicama.
U toku rada potrebno je redovno kontrolisati sita i po potrebi ih 6istiti. Ce5ce se zaguSuju sita kada ie slama lomljiva, ili se kosionim ureda-
jem zahvata strnjika prethodnog prohoda, pa.se kratka slama ili strnjika iabadaju u otvore sita. Cest uzrok zagu5enja sita je i suvi5e velik broj obrtala Ou-Onia, ili mali zazor bubnja i podbubnja, pa se slama lako lom.i i odlaii na siti, a mala kolidina ide preko slamotresa. Uzrok zagu5enja sita mogu biti i suvise zatvorena sila, ili mala i nepravilno usmerena vazdusna struja ventilatora. sita se podesavaju tako Sto se od maksimalno otvorenog'polo2aja postepeno zatvaraju, a kontroli5u u bunkeru, opaZanjem da li je zrno diato i da li ima gubitaka u plevi koja ude preko sita, kao i mnogo zrna u elevatoru povralne mase. sto su sita otvorenija i vazdusna struia veca, manji su gubici i distije zrno u bunkeru. Kontrolu podesenosti sita, jadine i usmerenosti vazdusne stru,e moguce je praktidno proveriti., tako sto se kombajnom normalno podne ubiranje useva i kada se svi radni organi napune masom, naglo se stane i iskljudi vr5alica. Kada se masa pfaSine i pieve slegne, treba pogledati sita. Prva trecina gornjeg sita.trebata pleve, slame i drugih primesa. Na drugoj tre6ini treba je -dadisia, bez zrna, bude pleve, slame, neovr6enih klasova i pokoje zrno, dok na poslednjoj trecini ne sme biti nijednog zrna,vet samo masa pleve, slame, neovrSenih klasova i oklasaka. Najveci problem u podeSavanju sita i vazduSne struje nastaje kada su sita deformlsana ili su savijeni dvrsti usmerivadi struje, ukruciva|i lade Zato posebno treba paziti da se preko sita ulazi u vrsalicu pomo6u daske. a nikako se ne sme stati nogom na njih. Ako su sita izvadena, staje se nogom na krute usmerivade koji su postavljeno/okao ukrucivadi lade, a i za raipored vazdusne struje na sita. Deformisana sita na tim mestima de dozvoljavaju prolaz vazdusnoj.struji i tu se talozi pleva i sitne primese, pa se sito brzo zagu5i. Deformisini usmerivadi vazdu5ne struje ne rasporeduju je dobro na porvrsinu sita. U takvim sludajevima nemoguce ie podesiti sita i vazduSnu struju. U seioni Zetve mo2e se ukazati potreba za promenu jadine i usme-
renosti vazdusne struje, uglavnom pri prelasku s vrSidbe psenice s nalivenim u usev sa Sturim irnom. Jadina vazduSne strujekod kombajna -zmai141" menja se pomo6u priguSivada na obe bodne strane ventilatora, koji se pomeraju pomocu rudice (sl. 14, poz.3.) Kod drugih tipova kombajna: jadina vazdusne struje menja se pro"zmai-131., i 132, "zmaj-161" i 125, 54
menom broja obrtaja ventilatora pomo6u mehanidkog varijatora. Vazje zrno dobro naliveno, vazdu5nu struju treba usmeriti na podetak gornjeg sita, dok kod Sturog zrna na sredinu gornjeg sila. Za usmeravanje vazdu5ne struje sluie dva pomerljiva usmerivada (sl. 14, poz,4.\ duSna struja takode se usmerava zavisno od uslova rada. Ako
;r sl. d-4 (sL. 14) Svakih 10 dasova rada, odnosno jednom dnevno, treba podmazati mazalice na varijatoru pogona ventilatora i to na obe remenice i navojno vreteno ma5cu KLM-3r.ako kombajn ima ugraden varijatorski pogon. Zatvorene le2aje osovine ventilatora treba jednom u sezoni skinuti, isprati staru i staviti novu mast.
Ako je ugraden varijatorski pogon ventilatora, vaZno je kontrolisati zategnutost varijatorskog remena. To se proverava tako da pri munimalnom ili maksimalnom varijatoru ren'len ne sme izae,i van oboda remenice, tj. mora ostati ispod oboda za 1,5 do dva milimetra. 55
odrrrvenlc I kontrora radr crcvetor! zr zmo r creydort za neoyrlcne
kluovc (powatnu maru)
,. .. Rqd elevarora povrarne mase ielevatora zazrno treba kontrolisati i crsilrr od namotane mase na donjoj glavi, jer mo2e izazvali zagusenje, du2e zastoje, ili pucanje lanca elevaiola. Ta'zagusenja narodito-Ju e""t" ne elevatoru povratne mase i to u usrovima kada dolta srame roe jreto
sita u povratnu masu.
i:ti;iii;:lt.lrii: i::
(sL
lq
Da lanci ne bi bili suviSe zategnuti, ili suvise otpusteni, pa lomilo zrno, potrebno ih je svakodnevno kontrolisati. Zategnuiost tantf ooi etevatora treba kontrolisati na donjoj glavi, tako da se oslobodi donji poklopac irukom uhvari za element lanca na donjem landaniku. Lanac'ne sme da ima pomeranja nadole ili ne velika, ali ne sme biti ni suvise zategnut, te da se.ne moZe popre-dno pomeriti. Ako se ukaze potreb", ="1"=a1i r"n"" tako da s^e popustaju 6etiri nosada vijka i pomo6u dva zarezaiuea uUr.a tsr. 16, poz. 2) s obe strane okvira elevaiora ravnomerno zalezali elevatorski lanac. oba elevatora osigurana. su sigurnosnim spojnicama u preopterecenja. Te spojnice treba podmazivati sva'tin 100 dasova"lue"j, racla, 56
odnosno osam do 10 dana, pri demu vodili raduna o tome da mast ne prodre izmedu zuba spojnice, da spojnica ne bi proklizavala pri normalnom opteredenju. Kod kombajna starije proizvodnje te spojnice treba kontrolisati da nisu suvise zategnute. Pri zatezanju opruga tih spojnica, koje su sme5lene na donjim spiralama, ukupan zazor izmedu navblaka ofruga mora biti veci od visine zuba spojnice, da bi zub preko zuba mogao preskoditi. Kod novijih kombajna ogranidena je mogu6nost zatezanla 'spoinice, time sto je narezan navoj samo dokle je dozvoljeno zategnuti spojnicu, tako da ne postoji opasnost od suviSnog zatezania opruga spojnice.
F .rl::L'rift}'
fl+sfr
t','','";i tr'r.li
41tifr.-"ft (st. 16) U samom bunkeru potrebno
je povremeno pogledati poloZai kro_ 'oiziriZto je
vica, iznad donje spirale za pra2nienje bunkera. Kr6vid rreoa
praznjenje bunkera sporo. Ako 6esto strada remen za pogon spirale za
57
praznjenje, sigurno je krovi6 iznad spirale jako podignut, pa su spirala
i
pogonski remen (sl. 17, poz.5.) preoptereceni. U tom sludaju krovic treba spustati ka bodnim stranicama bunkera. Svakih detiri-pet dana rada potrebno je podmazati le2aje donje istovarne spirale bunkera, kao i mazalicu na ukljudno-iskljudnoj spojnici pogona spirale s desne strane kombajna, ma5cu KLM-3.
\r \
I
{
t\.
(}/
_i (sr. 17)
Kontrola I odrlavanle uredala za kretanle kombalna Pogon voinje kod kombajna ide direktno do motora preko varijatora na spojni6ko vratilo menjada. Odatle, preko diferencijala, poluosovina i portalnih reduktora, na prednje pogonske todkove. U sistemu pogona voznje najvaZnije je kontrolisati zategnustost pravilno podesiti hod varijatorskog sklopa, da bi se varijatorski remen
i i
ceo sklop saduvali od lomova. Zategnutost oba varijatorska remena moguce je proveriti tako Sto se varijator, pomocu rudice hidraulika u kabini, postavi da se srednji Setajuci disk (sl. 18, poz. D) dovede tadno u sredinu izmedu krajnja dva diska. U tom polo2aju udaljenost izmedu sredine gornje remenice na motoru i sredine varijatorskog sklopa mora biti jednaka udaljenosti donle reme58
nice na spjnidkom vratilu menjada i sredine varijatorskog sklopa. Ako te udaljenosti nisu jednake, treba zategnuti remen popu5tanjem vijaka 1 i 2 (sl. 18) s obe strane nose6e viljuSke varijatorskog sklopa i pomocu vijka 3 (sl. 17) zategnuti oba remena.
\r
\ \ i\'\.\\ r'\ '..' \\'\\ \\ !\
\-\
(sr. 18) 59
Posle svakoo zatezanja-treba proveriti hod varijatorskog sklopa gona vozn j e, da-bi se izmi:du u n urrEsn j e' 6oJiEIn"' E"iliIbit"i&"''i, n sogtrljr diskova u rratnie'nr sornjem iri aoniem poro_ y:i:511:..1_?yr!1e zaju osrvano zazor od 1,5 milimetara. Unutrasnji disk D ne sms dodirnuti nijedan od spoljnih diskova, jer bi u tom sludaju veoma or.o pro!"ri ."meni, a mogao bi se razrupati i varijatorski skrop. Za regurisanje'noia varijatorskog sklopa potrebno je prvehstveno regulisati ndo nao6ie, i"ro sto se ,startuje motor i pomocu rudice u kabini varijator voZnje OoveJe na obrtaja, kao.na slj 18, da unuira5nji s"tljueioi"r. tot i?fi11l.?ll_r."i proe unutrasnjem krajnjem disku K (sr.1g) Motor zatimireba ugasiti i proveriti da li zazot izmedu unutrasnjih povrsina diskova D i K iznJsi r,s mirime.tara. Ako nije toliki, treba ga podesiti pomocu podeSavaju6"g uUt" S, kojim se_produ-zuje ili skraiuje navojno vreteno, a zalim udvrstiti kontranavrtku 7 (sl. 1g) Ponovo treba starlovati motor i pomocu rudice iz kabine podi6i varijatorski.sklop do kraja. U tom polo2aju ugasiti motor i proveriii zazor izmedu donje povr5ine unurraSnjeg Seiaju6eg diska D i ipof;not Oii[a S, koji tatode treba da iznosi 1,5 mirimetara. Ako se ustanovi da lai zazor nije 1,5 mitimerara, rreba ga podesiti pomocu niui*Jo'isi i'8), k;;i;gr"_ ni6ava ulaz klipa u cirindar, odnosno'hod varijatorskog'skropa n"'goi". pode5enom poloiaju osigurati granidnik 6 s kbntranavltkom g (stltA). u po
tj
L-
(sr.
10
1s)
Nepode5eno varijatorsko remenje pogona voinje izaziva snaine vibracije celog varijatorskog sklopa. Tada se duje lupa varijatorskog sklopa i varijalorsko remenje propada u vrlo kratkom roku. Ako mora da se menja jedan od dva pomenuta remena (sl. 18, poz.4l, tada treba zameniti oba, tj. nikada ne upariti stari s novim remenom. U protivnom se ne bi mogla oba remena ravnomerno zategnuti, zbog malih razlika u duzini istegnulog i novog remena. Blok varijatora voinje treba podmazivati jednom dnevno, a spojnidko vratilo menja6a svakih detiri-pet dana. Na menjadkoj kutiji treba podmazati vrat zvona menjada i osovinicu spojnice, sve ma56u KLM -3 Ulje u menjadu i portalnim reduktorima treba proveriti jedanput u sezoni. Povremeno u toku rada, zbog lak5eg upravljanja i vodenja kombajna, treba prekontrolisati i po potrebi podesiti ukosenost zadnjih to6kova, merenjem udaljenosti na prednjoj i zadnjoj strani (sl. 19). Kao Sto se na slici 19 vidi, todkovi na prednjoj strani treba da su za 10 milimetaaa bliii jedan drugom u odnosu na zadnju stranu. To se mo2e regulisati produ2avanjem ili skra6ivanjem poluge 1 (sl. 19), koja povezuje rukavce todkova.
Pored svega, potrebno
je svakodnevno podmazivati sve zalezne
poluge za zatezanje lanaca i remena u prenosu pogona i istovremeno kon-
trolisati zalegnulost svih lanaca i remena. Ako se na remenu primeti pukotina dublja od polovine debljine remena. tekav remen lreba odmah zameniti.
Kontroh I odrlrvanle hldraulldnc lnrtalaclfe kombalna Za normalno funkcionisanje, du2i vek i pouzdano kori56enje hidraulidne instalacije kombajna, potrebno je detaljnije upoznati elemente i nji-
hovu pojedinadnu funkciju u celom hidrauli6nom sistemu. Elementi hidrauli6ne instalacije su: Rezervoar (sl. 19), najdeS6e sme5ten blizu motora, zato 5to pumpa dobija pogon direktno od molora. U reze,rvoarsvih .Zmajevih. kombajna novije proizvodnje sipa se EHTRA HD SAE-30 motorno ulje, dok su za "univerzal" i kombajn "zmaj -780" potrebna specijalna hidraulidna ulja, kao Sto su "trans hidrol -85", "hidraol 70", "hidraulik HD -70", "hidrokip M
-50..
S bodne strane rezervoara svih kombajna postavljena je prozirna
sluii kao pokazivad nivoa ulja u rezervoaru (sl. 19). U grlu za punjenje rezervoara sme5teno je sito, koje zadrlava ne6isto6e prlpunjenju iezervoara uljem. Na dnu r6zervoara'nalazi se 6ep za ispu5tanje ulja, a u poklopcu je pridvr5cen drZad predista6,a, za koji je vezan povratni vod, dok je usisni vod smeiten nize na bodnoj strani rezercev s oznakama "min. i "mah", koja
61
llvr^lNA
cEv
PntruucAr PnrruSNA
PTOCA
POKTO?AC
GII.A ZA ruNJEN.lT TEZETYOATA
lntv^c
ffw^c
.!iA lln
ttsr^c ct? lA snrrer*,C ugn (Sl. 19a) voara (sl. l9). Kapacitet rezervoara svih novijih instalacija kombajna iznosi 13 litara, a kapacitet cele instalacije 16 litara. Svakodnevno treba kontrolisati nivo ulja u rezervoaru, koji mora da se nalazi izmedu oznaka "min" i .mah". Ulie iz rezervoara ispu5tati kada su svi radni klipovi uvudeni u cilindre, a zameniti nakon 20 do 30 dasova rada kod novog kombajna u razradivanju, a posle toga jednom u sezoni. Pri zameni ulja obavezno dobro isprati rezervoar i sito, a papirnati ulo2ak predistada ispod poklopca rezervoata (sl. 19) zameniti. Pri zameni ulja ne treba menjati sve ulje. Posle ispu5tanja i taloZenja, oko 80 odsto ulja 62
,o. -
vtj^x sA uouEtrtt{il Gur}v(x
?rsrcN
lUl.AINl Pllr[!tX;,ri) EIA5ItCNr ?OOMIIAC
llf,GnrDnn ncoea
.-f, EIASIICNI toDMtI^( PO(TOPAC
--\--\
vl.t^K
toct
NAVrirxA
Eol-A
t
NA ?UMPU 5A SKlNUllM
sA
uDuErrENoM ouvorr
(lzt^zNr ?rlrtJuc^(l POKI'OPCtM
sFclreilrtll
POOr+tHlAC '.
srGrrrr.OgNl
POi.IQPAC
-}
rur^lt l--
\?
vlr^(
POOMEIAC
.o. -
?rstcil tll
POn OPCA
t t A5! rcNt
rtfi
!tASllcM
osrGu!rc
- /
ulLt) vtlttr.^ I
. \
utrN^
)"*
PrsrEN
GON'TNI .2UPCANI(
PUMPI
^"'.^
|
its-*., ,*bat
NAIPISNA 'TOCICA
63
gdo3go mo2e se procedeno ponovo koristiti, dok 20 odsto na dnu lreba baciti u staro ulje. . Hidra.ulidna pumpa (sr. 20) najdesie dobija pogon direktno od korenastog vraila morora kod svih "perkinsovih" niotbra-, dok je kod .Mercedesovih" pogon preko remena. pumpa je zup6asta, t
dt^at tA El|AVf,r
tlosrol.ql ilrra (sr. 21) 64
Ventil konstantnog protoka (sl.22l ima zadatak da raspodeli ulje u ridne ciliridre hedera, vitla varijatora, voinje itd, a jedna petina na upravljadki mehanizam. Po5to je to samo protodni ventil, najde56e se na njemu ne deSavaju greSke u radu, izuzev 5lr postoji mogu6nost da ulje procuri na zaptivkama, u tom sludaju zaptivke treba zameniti. dve grane. Oko detiri petine ulja odlazi na radne elemente:
IEIO
PRTI.IVNI PRIKLJUCA(
VTNIILA
ZAPIIVKA
zA?lrv(A
,.2Nt Pnr(tJUCA( IZI.A2NI
PRIKTJUCAK
GI.AVA VENIII.A
(sr.
zl)
. . Sigurnosni ventil na grani upravljadkog mehanizma slidno ie izveden kao i sigurnosni ventil-cele lristalabile, Samo je regulisan na'inatno ni2i radni pritisak, na 70 daN/cmr. Orbitrol ili danfost je najosetljiviji element cele instalacije. Ugraden je u lelu upravljada (volana), a predstavlja kruZni razvodnik koji od-reduje 65
smer i kolieinu dotoka ulia na radni cilindar upravljaekog mehanizma. To je jedini uvozni element cele instalacije i veoma je skup, zbog 6ega ga treba saeuvati od brzog propadanja. Da bismo ga saduvali potrebno je da
se ul.le u celo.l instalaciji odrZava distim, tako 51o ce se pri svakom rastavljanlu brzorastavljajucih hidraulidnih spojnica i rada na bilo kojem delu in-
stalacije obavezno postaviti zastitni 6epovi i sprediti ulazak prljavstine u ulje. Osim toga, treba redovno menjati ulje i predistade, kako je vec redeno. Orbitrol se podmazuje uljem u instalaciji, zbog dega prisustvo vazduha mo2e biti Stetno, te treba redovno kontrolisati i odstraniti ga, jer upravljad zbog prisustva vazduha desto ne izvr5ava komande vozada. U takvom sludaju obavezno ispu5tati vazduh iz sistema i to popu5tanjem vijaka na prikljudcima na radnom cilindru upravljada, uz njegovo istovremeno pokretanie. Uvek popustati onaj vijak na koju se stranu tera klip upravljada. Radnie ponavljati sve dotle dok s uliem izlaze mehurici vazduha. Nikada se pri voznji ne sme drZati upravljad u krajnjem polozaju, levo ili desno, jer kada klip izade do kraja tada reaguje sigurnosni ventil, 6uje se blago Sistanje. U tom poloZaju cela instalacija upravljada ie pod maksimalnim opterecenjem, Sto moZe dovesti do br2eg propadanja kruZnog razvodnika, odnosno orbitrola. Uvek iz tog krajnjeg polo2aja upravllad vratiti malo nazad, dok ne prestane Sistanje sigurnosnog ventila. Na
taj nadin saduvace se i orbitrol i spojna mesta instalacije od visokog pritiska i curenja ulja. Trojni razvodnik (sl. 23) ima zadalak da usmeri tok ulja ka izvrSnim organima pojedinih radnih kola. To su, u stvari, tri nepovratna ventila (sl. 23) sme5tena u jednom zajednidkom kuciStu, ili kod nekih kombajna svaki posebno. Svaki od tih ventila povezan je s rudicama, koje su nadohvat ruke kombajnera. Pomocu tih rudica savlada se opruga i otvori ventil, tako da se ulje propusta na radni cilindar, zavisno od toga u kojem je uljnom kolu sme5ten ventil na koji se deluje. Ako se koristi rulica za dizanje i spu$tanje hedera, tada ulje ide ka radnim cilindrima za dizanie i spu5tanje hedera. Ako, pak, rutica za dizanje i spu5tanje vitla, tada se ulje usmerava na radne cilindre za dizanje i spu5tanje vitla itd. Pomeranjem rudice u suprotnom smeru deluje se na odgovarajuci ventil koji odrZava instalaciju pod pritiskom, odnosno podignut heder. vitlo i dr. Na taj nadin otvara se ventil (sl. 23) i ulje vraca u rezervoar. odnosno spusta se heder, vitlo ili drugi radni organi diJi je ventil aktiviran. Ako nijedna rudica trojnog razvodnika nije aktivirana,. ulje prolazi kroz kuci5te irojnog razvodnika i-vraca se u rezeivoar, sve dok se ne aktivira jedan od ventila trojnog razvodnika. Aktiviranjem bilo kojeg ventila troinog razvodnika prekida se tok ulja ka rezervoaru, a ulje usmerava na radne elemente one instalacije diji je ventil aktiviran. Odr2avanie ili bilo kakva pode5avanja na ventilima trojnog razvodnika nisu polrebna, ako se vodi raduna o distoci i redovnoj zameni ulja. 66
|(APTCA
O?rUGt STGURNOSNOG VENITA / : -te
vl]AX zA oslc(,lAN.n
Kr.Ac(At'cA
lrcA zA osrGutANjE
VREIfNO
PODMTT^CI ZA PODESAVANJE
06 do
OPRUGA
1.7 ma
srGriRNOSNoG v€NIlt,A
xtlt NftovlAlNoG vf'lltl
tAMt
PT CUR(A SIGURNOSNOG VTNIII.A
PRIKIJUCAK O OO VENTIIA
XONST^NINOG ooPUNs(l
PROTOKA
NC?ovtAtNl vlNtll' sEDtsrE
stGutNoNSoo v€NTil.A
PRIXt.iUCAK A
oovoo oo
HToRAUUCNE
PUMPE
VODIC^ SIGURNOSNOG VINTITA
,/
z^PllvNl
,/
POOMITAC
POVRATNA OPRUGA
:IGURNOSNOG VTNTITA
/
,/ CtP
NAVRIKA
O|SIANrNT pOOMEIAC
(sr. 23) 67
Ako bilo koji od ventila ne obavlja svoju funkciju, gre5ke mogu biti u samim ventilima, sigurnosnom ventilu ili pumpi, koia ne daje dovoljan pritisak u instelaciji. Pumpe ne6e dati dovoljan pritisak iedino ako broj obrtaja nije dovoljan (iznad 2.000 u minutu), ili je nakon duge eksploatacije pove6anzazor izmedu zupdanika iku6i5ta pumpe, Sto je rede sludaj' ili ie su-
vi6e nizak nivo ulja u rezervoaru, pa se smanjuje protok pumpe. Radne eiemente hidrauli6ne instalacije 6ine sklopovi cilindra i klipova (sl. 24). Odr2avanje ovih elemenata u toku eksploatacije kombajna svodi se na duvanje povr5ine klipova od korozije. Naime, uvek treba nastojati da klipovi, kada kombajn stoji, budu maksimalno uvudeni u cilindre.
c, t^'nrl|illrr m-It3 orAlrtol
o.
ur-.!rr.
rElt
lttltl
i..orre (s1.2{)
Na slici 25 prikazana je tehnolo5ka Sema rasporeda elemenata hidraulidne instalacije na kombajnu, kao iuloga pojedinih elemenata u instalaciji. Tehnologija rada hidraulidne instalacije je ovakva: Pumpa (s1.25, poz.2l, koja dobija pogon od motora (E), crpi ulje iz rezervoara i potiskuje ga do ventila konstantnog protoka (sl. 25, poz. 41. Ventil konstantnog protoka deli ulje u dve grane. Jedna petina ulja ide ka upravljadkom mehanizmu, a detiri petine na radne elemente hidraulidne instalacije kombajna. Jedna petina ulja, koja ide ka upravljadkom mehanizmu, dolazi do kru2nog razvodnika - orbitrola idanfosta 6 (s|.25), koji je smeSten u kuci$tu upravljada. Ako se pokrece upravlja6, ulje se usmerava na radni cilindar upravljada (sl.25, poz.7l. Ako se ne pokre6e upravljad, ulje se vra6a u rezervoar. Cela instalacija upravljadkog mehanizma 68
osigurene je zasebnim sigurnosnim ventilom, koji se otvara na pritisak 70 daN/cmr Cetiri petine ulja, koje odlazi od ventila konstantnog protoka 4 (sl. 25) na radne elemente instalacije, dolazi do trojnog razvodnika 5 (sl. 25). U trojnom razvodniku su postavljena tri ventila:prvi (l) je za usmeravanje ulja na radni cilindar 9 varijatora vo2nje. Drugi ventil (ll) je za usmeravanje ulja na radne cilindre 8, za dizanje i spu5tanje vitla, dok je tre6i ventil (lll) za usmeravanje ulja na radne cilindre 10, za dizanje i spu5tanje hedera.
Ako nije aktiviran jedan ventil u trojnom razvodniku, ulje prolazi kroz telo trojnog razvodnika i vra6a se u rezervoare (prikazana dupla linija na s|.25).
Cela instalacija
(st.25) je pomo6u sigurnosnog ventila 3 (sl. osigurana
25),
koji se otvara ako pritisak u instalaciji naraste iznad 130 atmosfera. Za regulisanje brzine padanja hedera, u instalaciii za dizanje i spustanje hedera postavljen je prigu5ni ventil (sl. 25, poz. 12), koji treba regulisati tako da heder iz maksimalno podignutog u najniZi poloZaj prede za pet do Sest sekundi.
ODRZAVANJE KoMBAJNA PosLE ZeTve Posle zavrSene Zetve kombajn treba dobro oprati spolja, a iznulra izduvati kompresorom i strugadima sastrugati pra5inu i nalbpljenu zemlju. Posle toga pu5tati kombajn u rad, s otvorenim donjim poklopcima elevatota za zrno i neovr5ene klasove. Posle detaljnog pranja i discenja, kom69
ft;ri#ii#.*#
it,,,,'-
iE
Posle letve treba delalrno pregledati kombajn i zameniti dotrajale delove ba,in prebaciti na meslo gde 6e biti smesten, najbolje u zalvorenu prosto-
riju, nadstre5nicu ili, ako je napolju, treba ga pokriti ciradom. Odmah po smestanju kombajna na m6sto boravka uraditi defektaZu, zameniti dotrajgle delove, a ako njih nema, popisati ih za narudZbu. Sve mazalice na kombajnu podmazati, opruge otpustiti, kosu skinuti i premazati zastitnim uljem od korozije, kao i prste i kontranozeve, a zalim kosu slaviti u drveni driad, ili je obesili da visi, da se ne iskrivi prut kose. Ako je kombajn u zatvorenoj prostoriji, obavezno sve zatezade remenja popustiti, a ako le napolju, remenje treba poskidati i ostaviti u suvu prostoriiu. Sve lance s. kombajna poskidati i staviti u posude s uljem, za svaki kombajn posebno obeleZene. U motor dosuti pun rezervoar goriva, a u motoru dosuti ulje do oznake .max" na meradu. Jednom mesedno obavezno paliti motor. Ako se skida akumulator, treba ga isprazniti i u njega nasuti destilovanu vodu ili ki5nicu, da se plode u celijama ne iskrive. Svi hidrauli6ni klipovi instalacije moraju biti maksimalno uvudeni u cilindre, da ne korodiraju. Gume kombajna ispustiti na jednu trecinu pritiska i kombajn podici na podmetade. Ako ie boja o5tecena, sva takva mesla obavezno odistiti i prefarbati. Za zastitu metalnih delova nikada ne treba koristiti preradeno motorno ulje, jer ono joS intenzivira koroziju, vei odgovarajuca zaititna ulja.
70
