Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin” Zrenjanin
SEMIN!S"I !# Predmet $ TE%N&'&(I) M&NT*E Tema : Proces Montaže
Profe+or $ dr dr, Eleonora #e+ni-a
Student$ Predra. /ukojevi0 1r, 1r, indek+a $
2
Sadržaj
Pojam i defini-ija222222222222222222222222222222222223
Pro-e+ monta4e kao faza pro-e+a proizvodnje22222222222222222222,5 &pera-ije monta4e2222222222222222222222222222,,22,,6 Iz1or najpovoljnije. po+tupka +pajanja222222222222222222222227 "ontrola8 pode9avanje i po+e1ne opera-ije2222222222222222222,,22: Pro-e+ monta4e22222222222222222222222222222,222: &+novni pro-e+i tehnolo.ije monta4e22222222222222222222222,,,; Pomo0ni pro-e+i tehnolo.ije monta4e2222222222222222222222,,,,<= Značaj pro-e+a monta4e222222222,,2222222222222222222<> 'iteratura222222222222222222222222222222222,,,,<5
3
Pojam i definicija
Pojam montaža koji je kod na+ odoma0en dolazi od fra-u+ke reči montage8 9to +e mo4e preve+ti kao +a+tavljanje8 +klapanje ili +la.anje, Savremeni kon-ept indu+trij+ke proizvodnje 1aziran je na +a+tavljanju proizvoda iz pojedinačnih di+kretnih o1jekata8 koje nazivamo +a+tavnim delovima ili +amo delovima, Proizvod je8 prema tome8 +klop konačno. 1roja di+kretnih delova koji +e nalaze u odredjenoj fizičkoj i topolo9koj vezi8 preko koje +e o+tvaruju zahtevane funk-ije, Po+toje i dru.ačiji kon-epti +tvaranja proizvoda8 kao 9to je to +lučaj kod 1iolo9kih +i+tema8 .de +e kori+ti aditivni prin-ip .radnje ?dodavanje 0elija kao elementarnih .radivnih 1lokova@8 +ličan prin-ipu koji +e kori+ti u tradi-ionalnom .radjevinar+tvu, Pored pora+ta +lo4eno+ti8 +klop koji +e formira do1ija i dodatne o+o1ine koje +e ne mo.u prona0i ni u jednoj nje.ovoj komponenti po+e1no, &vo +voj+tvo nazivamo emergentnim +voj+tvom, ditivno+t je o+novna odlika pro-e+a monta4e, Mi polazimo od 1azno. dela +klopa i onda po+tepeno dodajemo deo po deo8 +ve do trenutka kada +e +vi delovi nadju u +klopu, Pro-e+ dodavanja je uredjen8 ne uvek jednoznačan8 ali +a uvek pri+utnim o.raničenjima u+lovljenim medju+o1nim odono+om +a+tavnih delova8 uključuju0i i +lučaj kada +klop nije mo.u0e montirati, &va o.raničenja +u dakle topolo9ke priode, Pro-e+ monta4e nije pro+t kom1inatorni pro-e+ izveden nad +kupom delova koji čine jedan +klop, Pored pora+ta +lo4eno+ti8 +klop koji +e formira do1ija i dodatne o+o1ine koje ni+u pro+t z1ir o+o1ina koje +o1om no+e +a+tavni delovi, To +u nove o+o1ine koje +e ne mo.u prona0i ni u jednoj +a+tavnoj komponenti po+e1no, Sklop elektromotora8 po+le monta4e8 do1ija +voj+tva koja ne po+toje ni u jednoj komoponenit koja čini nje.ov +klop, To +voj+tvo je po+ledi-a i +amo po+ledi-a +pe-ifčne interak-ije izmedju delova koji čine +klop, &vo +voj+tvo +i+tema nazivamo emergentnim svojstvom, Sklop je sistem koji poseduje emergentna svojstva.
Polaze0i od prethodno. mo4e +e izve+ti +lede0a defini-ija pro-e+a monta4e$ Proces montaže je proces sastavljanja paricjalnih proizvodnih objekata (sastavnih delova), prema prethodno postavljenim tehničko‐ tehnološkim zahtevima novi proizvod, koji sa stanovišta !nkcionalnih karakteristika gradjenih sastavnih delova ima viša svojstva"
!adnik koji izvodi pro-e+ monta4e naziva +e monter, Proizvodna linija na kojoj +e odvija pro-e+ monta4e proizvoda ili neko. nje.ovo. pod+klopa naziva +e linija za monta4u,
4
'inija za monta4u +e +a+toji iz radnih +tani-a8 koje +u medju+o1no povezane zajedničkim tran+portnim +i+temom, 'inija za monta4u mo4e da 1ude povezana +a dru.im linijama za monta4u na kojima +e montiraju pod+klopovi,
Proces monotaže kao faza procesa proizvodnje
Pro-e+ monta4e je zavr9na faza pro-e+a proizvodnje, U toku pro-e+a monta4e vr9i +e po+tepeno +a+tavljanje delova u jednu or.anizovanu -elinu8 +klop8 u +kladu +a zahtevima defini+anim kon+truktivnom dokumenta-ijom proizvoda, Indu+trij+ka proizvodnja kakvu dana+ poznajemo započinje kon-ipiranjem i projektovanjem proizvodaA Zatim +ledi projektovanje tehnolo.ije, &vim +e pro-e+ projektovanja zavr9ava i tada znamo 9ta 0emo proizve+ti i kako8 odno+no na koji način,Po+le to.a +lede planiranje i priprema proizvodnje, U ovoj fazi +e defini9u re+ur+i8 vr9i njihovo o1ez1edjivanje i or.anizovanje, Po+le zavr9etka faze pripreme +ledi izrada delova i na1avka +tandardnih komponenti, Proizvedeni delovi i na1avaljene komponente +e kontroli9u u +mi+lu provere od+tupanja od +pe-ifika-ija defini+anih kon+truktivnom dokumenta-ijom proizvoda, Binalna faza pro-e+a proizvodnje je kontrola funk-ionalnih performan+i formirano. +klopa8 odno+no proizvoda i nje.ovo pakovanje, Monta4ni +e pro-e+ +a+toji od tri komponente$ <, monta4nih opera-ija8 >, toka8 i 3, +trukture, &pera-ije monta4e +e razvr+tavaju na$ +pajanja8 rukovanja8 kontrole8 pode9avanja ?u.aCanja@8 po+e1ne opera-ije,
Tok defini9e +led izvoCenja monta4nih opera-ija, Struktura pro-e+a odreCena je +trukturom proizvoda8 a i+kazuje +e mo.u0no90u podele pro-e+a8 tako da +e delovi pro-e+a mo.u izvoditi neDzavi+no jedan od dru.o.a i vremen+ki u+poredno, Sto.a +e neki -elokupni monta4ni pro-e+ mo4e ra9članiti na predmonta4e i zavr9nu monta4u,
5
Operacije montaže
Monta4a +e +a+toji od $ <, +pajanje >, rukovanje 3, kontrola 5, pode+avanje 6, po+e1ne opera-ije #P$%$&%' je po+tupak kojim +e u.rad1eni elementi dovode u meCu+o1ni odno+ i o+i.uravaju od
ra+tavljanja, &dno+ D +poj8 o+tvaruje +e preko ploha +pajanja, Spojevi +e po+ti4u$ +ilom ?naprimer +tezni +poj@8 o1likom ?+pajanje zakovi-ama8 u+kočni-ima,,,@8 materijalom ?zavarivanje8 lemljenje8 lepljenje@8 ili njihovom kom1ina-ijom,
Svaki +poj defini+an je +a dva odno+a$ .eometrij+kim i ener.et+kim, (eometrij+ki odno+ defini9e pro+torni ra+pored u.rad1enih elemenata8 a ener.et+ki odno+ odreCuje optere0enje pod kojim je o+i.urana funk-ija +poja, /a4na +tavka za opi+ivanje po+tupka +pajanja je+te .i1anje pri +pajanju, (i1anje +e o+tvaruje primenom +ile ili momenta8 ljud+kom rukom ili alatom, (i1anju pri +pajanju prethodi po+tupak rukovanja8 kojim +e u.rad1eni elementi dovode u polo4aj za +pajanje, !ukovanje zavr9ava8 a +pajanje otpočinje u trenutku kada u.rad1eni element iz.u1i najmanje jedan +tepen +lo1ode .i1anja, Nakon u+po+tave dodira izmeCu u.rad1enih elemenata8 .i1anje je odreCeno o1likom i .eometrij+kim ra+poredom ploha +pajanja u.rad1enih elemenata, Zajednička povr9ina +vojim o1likom +prečava relativno .i1anje izmeCu u.rad1enih elemenata, Stepen odreCeno+ti +pojno. .i1anja zavi+i o tome u koliko je +merova onemo.u0eno relativno .i1anje izmeCu u.rad1enih elemenata, Prema +voj+tvima8 +pojevi +e dele na$ o nepo+redne i po+redneA ra+tavljive8 nera+tavljive i u+lovno ra+tavljive o o pokretne i nepokretne, Za razliku od nepo+rednih +pojeva8 po+redni +pojevi po+eduju pomo0ne +pojne elemente, Nera+tavljivi +pojevi daju +e ra+taviti +amo uz o9te0enja u.rad1enih elemenata, !a+tavljivi +pojevi daju +e ra+taviti 1ez o9te0ivanja, U+lovno ra+tavljive +pojeve mo.u0e je ra+taviti 1ez o9te0enja +amo nekoliko puta, Pokretni +pojevi dozvoljavaju relativno .i1anje u.rad1enih elemenata8 a nepokretni ne,
6
Sastavljanje je zajednički naziv za +pajanje u.rad1enih elemenata$ pola.anjem8 ula.anjem8
uvoCenjem8 ove9anjem8 u.lavljivanjem8 ela+tičnim 9irenjem, &+tajanje u +pojenom +tanju o+tvaruje +e .ravita-ionom +ilom8 trenjem8 +pojem o1likom ili njihovom kom1ina-ijom,"od nekih po+tupaka kori+ti +e ela+tično+t u.rad1enih elemenata ili pomo0nih +pojnih elemenata za o+i.uranje +poja, "arakteri+tično je za ove po+tupke da i+hode ra+tavljivim +pojevima, Pola.anje8 ula.anje i uvoCenje +u elementarni +pojevi koji +e pojavljuju kod 1ilo koje. +pajanja8 a karakteri+tično je za njih da +u u.rad1eni elementi u nepo+rednom dodiru i da nema nikakvih deforma-ija, &vi +pojevi +adr4ani +u u +vim po+tup-ima +pajanja u kojima je potre1no vi9e od jedno. po+tupka +pajanja, Z1o. +voje jedno+tavno+ti prilikom +pajanja po.odni +u za automatiza-iju, Primeri$ pola.anje D po+tavljanje 1ritve na .lavu motoraA ula.anje D umetanje klina u o+ovinu8 ku.li-e u le4ajA uvoCenje D uvlačenje jedno. tela u dru.o ?la+tin rep8 tele+kopi@A ve9anje D opru.a preko alke ?o+i.uranje vlačne +ile@A u.lavljivanje D auto+ve-i-a8 1ajonetA ela+tično 9irenje D See.erov pr+ten,
Punjenje označava po+tupke uno9enja .a+ovitih8 parovitih8 teku0ih8 ka9a+tih8 materijala u o1liku
pa+te ili malenih zrna+tih tela8 u 9uplje ili porozne u.rad1ene elemente, !azlikuju +e$ punjenje u u4em +mi+lu ?neon u fluore+-entnim -evima@8 natapanje ?električni namoti u izola-ionom laku@ i impre.niranje, 'ako +e automatizuju ureCajima za doziranje ?naprimer$ punjenje kočione tečno+ti ili +red+tva za ra+hlaCivanje automo1ila@, Pritiskanje i utiskivanje o1uhvataju po+tupke +pajanja u.rad1enih elemenata .de +e pomo0ni +pojni elementi ela+tično deformi9u i ne4eljeno ra+tavljanje +prečavaju +ilom, /elik 1roj ovih +pojeva je po+redan, Pomo0ni +pojni elementi nu4ni +u za o+i.uranje ra+tavljivo+ti +poja, Po+tup-i priti+kivanja i uti+kivanja je+u +pajanja$ vijčanjem8 +pojni-ama8 +tezaljkama8 upre9avanjem8 +tezanjem8 ra+tezanjem8 čavlima8 klinovima, Spajanje praoblikovanjem o1uhvata po+tupke kod kojih +e$ na nekom u.rad1enom elementu o1likuje dodatni deo iz 1ezo1lično. materijalaA vi9e u.rad1enih elemenata +paja dovoCenjem 1ezo1lično. materijala8 odno+no u 1ezo1lični materijal ula4u u.rad1eni elementi, Po+tup-i +e kori+te u ma+ovnoj proizvodnji ?zalivanje D izrada po+telji-e le4aja8 ulivanje pri 1rtvljenju8ula.anje8 umre4avanje D nano9enje kaučuka na metalnu ploču8 nalivanje i .alvanizovanje@, Preoblikovanje o1uhvata po+tupke kod kojih +e na nekim me+tima u.rad1eni ili pomo0ni +pojni elementi8 delimično ili potpuno preo1likuju, Spoj je u pravilu nera+tavljiv8 i o+i.uran od ne4eljeno. ra+tavljanja o1likom, Po+tup-i je+u$ +pajanje preo1likovanjem 4ičanih traka+tih i +ličnih tela ?po+tup-i pletenja8 +ukanja,,,@A +pajanje preo1likovanjem u.rad1enih elemenata od lima8 -evi i profila ?po+tup-i tačkanja8 pre.i1anja,,,@A +pajanje preo1likovanjem pomo0nih +pojnih u.rad1enih elemenata ?zakivanje 9upljom zakovi-om i +lično@, 7
Zavarivanjem +e +poj o+tvaruje materijalom uz primenu topline ili +ile8 +a ili 1ez dodatno.
materijala, Lemljenjem +e takoCe o+tvaruje +poj materijalom ?vr+te lemljenja$ tvrdo8 meko i uz vi+oke
temperature@, Lepljenjem +e +poj o+tvaruje adhezijom i kohezijom8 a u ve0ini +lučajeva +poj je ra+tavljiv +amo uz o9te0enje, Spajanje tek+tila o1uhvata +ve po+tupke izrade kon-a8 preCa8 niti i .otovih proizvoda od njih, Izbor najpovoljnijeg postupka spajanja
Po+tupak +pajanja tre1a iza1rati na takav način da +e zadovolji zahtevana čvr+to0a +poja8 uz minimalne tro9kove +pajanja, Po+tizive čvr+to0e +pojeva opi+uju +e ta1lično i nomo.ramima, Uo1ičajeno je da vi9e različitih vr+ta +pojeva udovoljava zahtevanu čvr+to0u8 ali uz različite tro9kove, "riterijum za iz1or najpovoljnije. po+tupka +a+tavljanja ni+u dovoljno op9te +i+tematizovani8 da 1i 1ili lako primenjivi u po.on+koD+pe-ifičnim u+lovima, Sto.a iz1or u velikoj meri zavi+i o znanju i i+ku+tva kon+truktora i tehnolo.a monta4e, "od iz1ora po+tupka +pajanja potre1no je pridr4avati +e +lede0ih načela$ 1irati nepo+redne +pojeve8 o+i.urati po+tupke + pravolinij+kim .i1anjem pri +pajanju8 po+ti0i +pojeve malom +ilom8 1irati po+tupke +pajanja koji ni+u vremen+ki du.i i ne zahtevaju u+ke toleran-ije u.rad1enih elemenata, Pre po+tupka +pajanja potre1na je priprema u.rad1enih elemenata, #elatno+ti kojima +e pripremaju u.rad1eni elementi +padaju u funk-iju !U"&/N), Rukovanje je podfunk-ija toka materijala na radnom me+tu, Prema /#I >:F=8 rkovanje je stvaranje, de!inisana promena ili privremeno održavanje, zadatog prostornog rasporeda geometrijski odreenih tela nekom koordinatnom sastav"
Pro+torni ra+pored tela u referentnom koordinatnom +a+tavu defini+an je orijenta-ijom i pozi-ijom tela, &rijenta-ija neko. tela je kutni odno+ izmeCu o+i tela i referentno. koordinatno. +i+tema, &na opi+uje ra+pored tela u odno+u na nje.ova tri rota-ij+ka +tepena +lo1ode .i1anja ?Eulerov kut@, Pozi-ija neko. tela je me+to koje zauzima odreCena karakteri+tična tačka tela u referentnom koordinatnom +a+tavu, &na opi+uje polo4aj tela u odno+u na nje.ova tri tran+latorna +tepena +lo1ode .i1anja ?"artezijev koordinatni +a+tav@,
8
ontrola! pode"avanje i posebne operacije
Svrha kontrole je provera +tanja8 +voj+tava8 kakvo0e i funk-ionalno+ti u.rad1enih elemenata8 te i+pravno+ti prethodno izvr9enih opera-ija, Pode9avanje ?u.aCanje@ o1uhvata delatno+ti za otklanjanje izrad1enoDtehničkih od+tupanja + -iljem da +e po+ti.ne zadata funk-ionalna toleran-ija +klopa ?proizvoda@, Slu4i za o+i.uranje i po1olj9anje zahtevane funk-ije8 a mo4e u+lediti za vreme ili nakon monta4e, Prema načinu kompenza-ije razlikuju +e name9tanje i prila.oCavanje, #ame"tanje je pode9avanje promenom relativnih polo4aja u.rad1enih elemenata, Prilago$avanje je pode9avanje koje +e vr9i promenom dimenzija iGili o1lika u.rad1enih elemenata ?ne po+toji kod automat+kih pro-e+a@, Po+e1ne +u opera-ije +ve funk-ije koje o+i.uravaju po+tizanje funk-ionalno+ti proizvoda, Mo.u +e inte.ri+ati ili o1avljati izdvojeno ?1ojenje8 4arenje8 pakovanje8 o1ele4avanje,,,@, Priprema elemenata za montažu
&va opera-ija je +pe-ifična za pojedine vr+te elemenata i zavi+i od njihove o+etljivo+ti na +ta1ilno+t za vreme u+pravljanja i dizanja, Pod pripremom elementa za monta4u podrazumeva +e$ &dreCivanje te4i9ta &1ele4avanje elemenata &dreCivanje me+ta i načina zahvatanja "ontrola dimenzija elementa prema projektu
Proces montaže
Pro-e+ monta4e je +kup tehnolo9kih pro-e+a koji +e mo.u +vr+tati u tri .urpe$ <, &+novni pro-e+i monta4e8 >, Pomo0ni pro-e+i monta4e8 3, #opun+ki pro-e+i monta4e, Osnovni procesi imaju direktno dej+tvo na o1jekat monta4e u+lovaljajvu0i tran+forma-iju
nje.ovo. o1lika i funk-ija, U ovu .rupu +padaju$ pro-e+ +pajanja8 pro-e+ učvr90ivanja i neki +pe-ijalni pro-e+i, Pomo%ni procesi monta4e o1uhvataju pro-e+e kojima +e o1ez1edjuju u+lovi za izvodjenje o+novnih pro-e+a8 pri čemu oni nemaju uti-aj na +tanje o1jekta monta4e, U ovu .rupu +padaju$ uvodjenje delova u pro-e+8 tran+port i manipula-ija ?preme9tanje@8 kontrola i neki +pe-ijalni pro-e+i pripremno. karaktera, &opunski procesi o1uhvataju pro-e+e kojima +e o1ez1edjuju u+lovi za izvodjenje o+Dnovnih i pomo0nih pro-e+a monta4e, To +u po pravilu neki +pe-ijalni pro-e+i,
9
Osnovni procesi te'nologije montaže Proces spajanja
Pro-e+ +pajanje je o+novni pro-e+ pro-e+a monta4e,&n je tehnolo9ki ekvivalent pro-e+u rezanja ili pro-e+u deformi+anja koji +u o+novni pro-e+i pro-e+a o1rade, Pro-e+ +pajanja pred+tavlja +kup aktivno+ti kojima +e konformne povr9i dva o1jekta dovode u prethodno defini+an relativni polo4aj8 pri čemu +e vr9i u+po+tavljanje zahtevanih medju+o1nih .eometrij+kih i funk-ionalnih rela-ija, Pro-e+ +pajanja je determini+an +a 9e+t .rupa faktora$ <, .eometrij+ka +voj+tva delova8 >, mehanička +voj+tva delova8 3, kinemati ka +pajanja8 5, relativni zazor8 6, ini-ijalna .re9ka polo4aja delova F, mehaničke karakteri+tike opreme, Proces spajanja ( geometrijska svojstva
(eometrij+ka +voj+tva delova +u jedan od o+novnih faktora koji dominantno odredjuje pro-e+ +pajanja i pro-e+ monta4e u -elini, Polaze0i od činjeni-e da je o1lik i veličina delova +a kojima +e operi9e u pro-e+u monta4e praktično neo.raničen8 razvijene +u odredjene tehnike opi+a i kla+ifika-ije8 čime +e značajno redukuje komplek+no+t pro-e+a monta4e u +vim nje.ovim a+pektima, "ljučni zahtev je da +e razdvoje tehnolo9ki 1itni od tehnolo9ki ne1itnih .eometrij+kih elemenata i da +e onda oni +i+tematizuju uvodjenjem po.odno. formalno. okvira, Prema pri+tupu koji je razvio prof (eofreH oothroHd8 taj formalni okvir mo4e +e u+po+taviti uvodjenjem +lede0ih kate.orija$ <, envelopa8 >, .eometrij+ka o+o1eno+t8 3, +imetrija8 5, veličina,
)aziranje
Za pro-e+ +pajanja 1itni +u +amo neki elementi .eometrije delova koji +e +pajaju,&ve elemente je mo.u0e +vr+tati u dve .rupe$ <, tehnolo9ke 1aze monta4e8 >, kontaktne povr9i, *e'nolo"ke baze montaže
10
Tehnolo9ke 1aze monta4e imaju funk-iju defini+anja polo4aja delova u pro+toru tokom pro-e+a +pajanja,U zavi+no+ti od to.a za koju +u aktivno+t vezane8 tehnolo9ke 1aze monta4e +e dele na$ <, tehnolo9ke 1aze manipula-ije8 >, tehnolo9ke 1aze o+lanjanja8 3, tehnolo9ke 1aze +pajanja, Proces u+vr"%ivanja
Pro-e+ učvr90ivanja ili pro-e+ fik+iranja je o+novni pro-e+ pro-e+a monta4e, Po+le pro-e+a +pajanja +ledi pro-e+ učvr90ivanja koji ima zadatak da fik+ira +tanje o+tvareno pro-e+om +pajanja, Prema kla+ifika-iji koja je po+tavljena od +trane )SPE ?)apan So-ietH of Pre-i+iona En.ineerin.@8 tehnike fik+iranja delova koje +e primenjuju u +i+temima manuelne i automat+ke monta4e +vr+tane +u u de+et .rupa$ <, Pre+ovani +pojevi8 >, /ijčane veze8 3, Zakivanje8 5, Ela+tične ?u+kočne@ veze8 6, 'epljenje8 F, Zavarivanje8 7, 'emljenje8 :, dhezione veze8 ;, Bik+iranje pla+tičnom deforma-ijom8 <=,&+tale tehnike fik+iranja, Pomo%ni procesi te'nologije montaže
U .rupu pomo0nih pro-e+a monta4e +padaju +lede0i pro-e+i$ <, uvodjenje delova u pro-e+ >, tran+prort 3, manipula-ija 5, pro-e+ kontrole 6, +pe-ijalni pro-e+i Za ove pro-e+e je +voj+tveno da +e njima o1ez1edjuju potre1ni u+lovi za izvodjenje o+novnih pro-e+a monta4e8 pri čemu oni nemaju uti-aj na +tanje o1jekta monta4e, Pomo%ni procesi te'nologije montaže ( uvodjenje delova u proces
Ini-ijalna aktivno+t tehnolo9ke opera-ije monta4e je uvodjenje delova u pro-e+,Uvodjenje delova u pro-e+ podrazumeva prevodjenje +kupa delova iz neuredjeno +tanje u uredjeno +tanje i to tako 9to +e u +vakom trenuktu na odredjenoj terminalnoj tački nalazi jedan deo +a pre-izno defini+anom orijenta-ijom i pre-izno defini+anom pozi-ijom,&p9ti zadatak uvodjenja delova u pro-e+ izvodi +e u četiri karakteri+tične faze$ 11
BZ I$ (rupi+anje BZ II$ &rijenta-ija BZ III$ kumula-ija BZ I/$ Selek-ija8 +epara-ija i pozi-ioniranje, Uvodjenje delova u pro-e+ je uvek vrlo delikatan zadatak, Tradi-ionalni +i+temi 1azirani +u na +toha+tičkim tehnikama pa+ivno. orijenti+anja i pozi-ioniranja, Savremeni +i+temi +e 1aziraju na tehnolo.iji +enzora ve9tačko. .ledanja8 .de +e pro-e+ izdvajanja iz ma+e8 orijenta-ije i pozi-ioniranja mo4e da +e izvede 1ez ili +a vrlo malim o1imom manipula-ije delovima,Ume+to to.a8 analizom di.ialne +like +-ene u kojoj +e nalaze delovi8 vr9i +e njihovo prepoznavanje i lo-iranje, Pomo%ni procesi te'nologije montaže ( manipulacija i transport
Pro-e+ monta4e +e na naj.ru1ljem nivou rezolu-ije mo4e po+matrati kao pro-e+ manipula-ije delovima i +klopovima,&+novna funk-ija ovih pro-e+a je preme9tanje o1jekata iz jedne u dru.u pozi-iju, Pro-e+ manipula-ije podrazumeva preme9tanje delova i +klopova unutar jedne radne +tani-e, &vaj zadatak +e po pravilu izvodi manuleno ili primenom manipula-ionih ro1ota, Pro-e+ tran+porta podrazumeva preme9tanje delova ili +klopova u pro+toru izmedju radnih +tani-a, Pro-e+ tran+porta ima inte.rativnu funk-iju i njime +e vr9i fizička inte.ra-ija +kupa radnih +tani-a u +i+tem za monta4u, Tran+port +e najče90e o1avlja kontejnerima, Pomo%ni procesi te'nologije montaže ( proces kontrole
Po +vojoj prirodi8 pro-e+ monta4e je zavr9na faza +tvaranja jedno. proizvoda i to je me+to na kome +e neminovno otkriva kvalitet +vih prethodnih faza proizvodno. pro-e+a i odredjuju funk-ionalne performan+e +klopa koji +e montira, Iz tih razlo.a pro-e+ kontrole je nezao1ilazan u +vakom tehnolo9kom +i+temu za monta4u, Pro-e+om kontrole o1uhva0ene +u provere kvaliteta delova koji +e uvode u pro-e+ i to najče90e provera kompletno+ti i .eometrij+kih karkateri+tika funk-ionalnih povr9ina, Pro-e+om kontrole o1uhva0ene +u provere kvaliteta formirano. +klopa, Provere ove vr+te +e +provode po medjufazama i na finalnom +klopu,
Pomo%ni procesi te'nologije montaže ( specijalni procesi
Spe-ijalni pro-e+i +u +vi pomo0ni pro-e+i koji ni+u uvodjenje delova u pro-e+8 manipula-ija8 tran+port ili kontrola,(eneralo8 radi +e o vrlo 9irokom +pektru pro-e+a koji +u najče90e odredjeni +pe-ifičnim zahtevima proizvoda, Na primer8 +pe-ijalni pro-e+ je pro-e+ označavanja pod+klopova ili pro-e+ nano9enja maziva, Takodje8 +pe-ijalni pro-e+i mo.u da 1udu i različiti o1radni pro-e+i koji +e kori+te za doradu delova ili interven-ije na +klopu koji +e montira, Za.revanje8 hladjenje8 či90enje8 ,,,,+u takodje pro-e+i koji +padaju u ovu kla+u, 12
Zna+aj procesa montaže
Značaj pro-e+a monta4e u +avremenoj tehnolo.iji indu+trij+ke proizvodnje je veliki$ Na zada-ima monta4e u zavi+no+ti od vr+te proizvoda8 an.a4uje +e od >= do 7=J ukupno. proizvodno. vremena ?u nekim relevantnim izvorima navodi +e pro+ečna vredno+t od 63J@, Na zada-ima monta4e an.a4uje +e od >= do F=J ukupno. 1roja radnika, Pro-e+ monta4e kao finalna aktivno+t u pro-e+u +tvaranja proizvoda u značajnoj meri odredjuje nivo i +ta1ilno+t nje.ovo. kvaliteta, So-ijalni zahtevi vezani za u+love rada i uti-aja na zdravlje radnika, Po+toje proizvodi kod kojih +e jedino automat+kom monta4om mo.u o1ez1editi potre1ni u+lovi ?najče90e pro1lem kontamina-ije@, Ekonom+ki a+pekti
"rajem devede+etih .odina dvade+eto. veka do9lo je do +u9tin+kih promena u proizvodnim tehnolo.ijama, Po prvi put u i+toriji indu+trij+ke proizvodnje pojavila +e +itua-ija u kojoj +u proizvodni kapa-iteti ve0i od kapa-iteta tr4i9ta, &va +itua-ija nametnula je potre1u reformula-ije po+toje0e. kon-epta ma+ovne proizvodnje i nje.ovo prevodjenje u kon-ept ma+ovne varijantno+ti8 odno+no nova proizvodna paradi.ma per+onalizovane proizvodnje ?cstomized man!actring @, Paradigma personalizovane proizvodnje je kon-ept koji pred+tavlja +im1iozu prethodne dve paradi.me8 paradi.me zanat+ke proizvodnje i paradi.me ma+ovne proizvodnje, Sim1ioza +e u ovom +lučaju +a+toji u tome da +e proizvodi koji +e +tvaraju po meramaGpotre1ama +ada proizvode po prin-ipima indu+trij+ke ma+ovne proizvodnje8 pre +ve.a uzimaju0i produktivno+t u o1zir, "on-ept per+onaliza-ije proizvoda za +voju o+novnu po+ledi-u ima ek+tremnu varijantno+t proizvoda8 čime +e o1im proizvodnje +pu9ta na vrlo male +erije8 uključuju0i i pojedinačnu proizvodnju, #a 1i +e ovakav zahtev zadovoljio8 potre1na je ek+tremna flek+i1ilno+t proizvodno. +i+tema koja +e jedino mo4e po+ti0i kroz primenu +u9tin+ki nove tehnolo.ije koja kao +voj o+novni +adr4aj ima inteli.en-iju8 odno+no tehnolo.ija 1azirana na inteli.entnim uredjajima8 opremi i pro-e+ima, Sa a+pekta tehnolo.ije monta4e8 kon-ept per+onalizovane proizvodnje name0e nove zahteve8 pre +ve.a u domenu flek+i1ilno+ti8 .de +e od +i+tema zahteva da 1ude +po+o1an da prihvati če+te promene proizvoda, &vi zahtevi name0u potre1u za razvoj +i+tema koji je vrlo +ličan performan+ama čoveka po pitanju flek+i1ilno+ti i +enzitivno+ti, Promene koje +u +e de+ile u evolu-iji tehnolo.ije monta4e od mar.inalne ili neprepoznatljve u njenim prapoče-ima8 do jedne od ključnih tehnolo.iju ukupno. tehnolo9ko. pro+tora +avremene indu+trij+ke proizvodnje8 ukazuju na njen značaj i intezivni razvoj, Najznačajnije
13
promene u kvalitativnom i kvantitativnom +mi+lu +u +e de+ile tokom dvade+eto. veka, &vaj trend 0e +e na+taviti uz dodatno u1rzavanje, Tehnolo.ija monta4e 0e +i.urno 1iti jedna od ključnih tehnolo.ija 1udu0no+ti8 čiji razvoj tek pred+toji, /e0 +ada +e na.ove9tavaju radikalno novi prav-i razvoja8 kao 9to je prodor u mikro i nano domen i kon-ept +amo+a+tavljanja proizvoda koji je mo.u0 na tim nivoima razmera8 pri čemu +u u ovom kontek+tu +a+tavni delovi proizvoda molekuliGatomi iGili njihove .rupe,
14
Literatura
<, /uki0 M,8 Tehnolo9ki po+tup-i8 eo.rad >, Simeunovi- Z,8 Tehnolo9ki po+tup-i 3, Mileu+ni0 N,8 &r.aniza-ija pro-e+a proizvodnje
15
