Psihologija pasa

Psihologija pasa

PSIHOLOŠKI RAZVOJ ŠTENETA

SADRŽAJ

1 DEO 3 – faza novorodjenja 5 – prelazna faza 6 – farmiranje kraktera

2 DEO 9 – faza sosijalizacije 12 – faza uspostavljanja hijerarhijskog poretka 14 – faza uspostavljanja reda u čoporu 14 – faza pubetrteta

Prauzeto sa foruma http://www.balkankinology.net

2

PSIHOLOŠKI RAZVOJ ŠTENETA PO FAZAMA - 1 DEO (od prve do osme nedelje života šteneta)

Od trenutka kada se rodi, a po tvrdnjama nekih nau čnika čak i ranije, svaka životinja je izložena uticaju okoline koja uti če na njeno ponašanje. Zato ćemo psihološkom razvoju ćtenadi posvetiti pažnju od samog njenog rodjenja. Period fizičkog razvoja šteneta do odraslog psa odvija se neprekidno, a sa njim isto tako i razvoj njegove psihe. Ipak, siguran proces razvoja psihe može biti povezan sa odredjenim uzrastom i proces sazrevanja životinje dešava se u etapama. Zbog lakšeg razjašnjenja ovaj razvoj je podeljen na slede će faze: 1. Prva razvojna faza - obuhvata 1. i 2. nedelju života šteneta 2. Prelazna faza - obuhvata 3. nedelju života 3. Faza formiranja karaktera - od 4. do 7. nedelje 4. Faza socijalizacije - od 8. do 12. nedelje 5. Faza uspostavljanja hijerarhijskog reda - od 13.-16. nedelje 6. Faza uspostavljanja reda u čoporu - od 5.-6. meseca 7. Faza puberteta - od 6. meseca do polnog sazrevanja psa

1 faza - faza novorodjenja Obuhvata prvu i drugu nedelju života šteneta tokom koje se ono prvenstveno odmara. Ova faza je u stvari samo stanje produženog nošenja izvan tela majke - neonatalna faza. Ovo potkrepljuje i činjenica da štenad koja su nošena duze od 63 dana kra će prolaze kroz ovu, prvu fazu. Pokreti koje štene izvodi se svode jedino na njihanje glave i puzanje u krug. Obe vrste kretanja mu obezbedjuju da, ako se udalji od majke ili legla, može lako prona ći put do toplog tela kuje. Štene vizuelno privla či majčinu pažnju na sebe njihanjem glave napred-nazad. napred-nazad. Kružni oblik kretanja šteneta štiti ga od prevelikog udaljavanja od legla; ono uvek mora biti sposobno automatski nadje put do njega. Kuja vraća svoje potomstvo nazad u leglo nose ći ga veoma pažljivo, hvataju ći ga zubima za košu na vratu. Štene takodje poseduje instinktivan nagon za sisanjem. Gurajući prednjim šapama maj čino vime, a zadnjim se odupiru ći o njih, ono stimuliše protok mleka. Obe akcije šteneta služe kao masaža za kujino vime, što dovodi do boljeg lu čenja mleka. Ovo "guranje šapama" za mleko uključuje ritmičke pokrete prednjim nogama, pa se iz ovog pokreta kasnije razvija pokret podizanja i davanja šape kao gesta podredjenosti. podredjenosti. Izlučivanje mokraće i izmeta izazvani su maj činim lizanjem predela oko anusa šteneta. Ako se leglo uzgaja vešta čkim putem ovo mora biti uzeto u obzir. Važno je podržati prirodan na čin sisanja. Usled toga, tokom veštackog dojenja, štenetu bi trebalo omogu ćiti ritmičke pokrete sapama - "odgurivanje za mleko", tako što ćemo mu pružiti zamotano ćebence ili platno, ili držati ruku naspram njega. Mala stimulacija analnog predela pomaže izlu čivanju mokraće i izmeta. Iako je čulo sluha još nerazvijeno (uši su još uvek zatvorene) štenci glasno cvile kada ose ćaju glad ili hladno ću, i na taj na čin šalju signale da bi Prauzeto sa foruma http://www.balkankinology.net

3

privukli pažnju majke. O ćni kapci su još uvek zatvoreni. U fazi f azi novorodjenja novorodjenja čulo mirisa je ve ć razvijeno, ali ne u potpunosti. Miris kujinog vimena je prvo što na štene ostavlja jak utisak. Time se dakle objašnjava problem koji se sreće kod šteneta koje je bilo prirodno hranjeno, a zatim prešlo na vešta čki način ishrane. Miris cucle i bo čice je potpuno razli čit od mirisa maj činog vimena. Problem nije povezan sa ukusom vešta čkog mleka, s obzirom da je čulo ukusa tek neznatno razvijeno. Prvi sati života štenaca su od najve ćeg značaja za njihov razvoj. Najbitnije je koliko brzo će stene potražiti izvor maj ćinog mleka, koliko će uopšte biti zainteresovano za to, i da li je uopšte sposobno da pronadje sisu, uhvati je i poćne da sisa. Neposredno nakon štenjenja biotonus šteneta se može proceniti na osnovu tih karakteristika (pod biotonusom se u psihologiji podrazumeva psihi čka živost jedinke, intenzitet i bujnost psihi čkog života). Samo štenad sa dobrim biotonusom biotonusom bi trebalo uzeti u obzir za kasniji uzgoj sa ciljem da se i sami dokazu u plodnosti pl odnosti i uzgojnim rezultatima. Razli čita težina štenadi po rodjenju varira kod zdrave štenadi za nekoliko dana. Veoma teška štenad su često apatična i pokazuju malo živosti. Procenjivanje i razmatranje biotonusa se pokazalo kao odlu čujući faktor u poboljšanju uzgoja pasa. Bilo bi veoma interesantno to istražiti, ukoliko postoji veza izmedju i zmedju biotonusa i kasnijeg rada psa na tragu. Moglo bi se predpostaviti da stenad koja brzo pronadju put do maj činog mleka takodje imaju i dobar nos, s obzirom da je pronalaženje povezano sa čulom mirisa. Uticaj okoline na kasnije ponašanje štenadi je još uvek veoma mali, s obzirom da su oni isključivo pod maj činom brigom. Ako se tokom ove prve faze uradi elektroencefalogram elektroencefalogram (test pri kome se snimaju moždani talasi šteneta) može se zaključiti da ne postoje bitne razlike izmedju i zmedju stanja dok je štene u snu i dok je budno. Ovo je takodje slu čaj i u sledećoj Prelaznoj fazi. Kako tokom prve faze štenad traže samo toplotu, masažu, hranu i san, zadatak odgajiva ča je da vodi brigu da kuja bude snabdevena svime što joj je potrebno za nesmetano podizanje legla. Brigom o kuji pobrinuo se i za štenad.


4

2 faza - prelazna faza Odvija se tokom treće nedelje života šteneta i u njoj po činje razvoj čula vida i sluha. Pošto se oži otvore (izmedju 10. i 15. dana) postoji slaba vidna sposobnost koja se razvija iz dana u dan. Čujne sposobnosti, medjutim, nisu razvijene pre 21. dana, ali krajem ovog perioda štenad ve ć mogu da razviju na buku, pokazuju ći strah. Tokom treće nedelje života štenad će biti sposobna da ustane i hoda, a sada ve ć mogu da uzimaju i kasastu hranu. Takodje, tokom ove faze, postoji bliska veza samo izmedju šteneta i majke, a ne i izmedju i zmedju samih štenaca.


5

3 faza - formiranje karaktera Faza obuhvata period od 4. do 7. nedelje šteneta i zapo činje onog trenutka kada ono postane sposobno da napusti leglo. Mozak šteneta se razvio i postao sposoban za u čenje. Štene je spremno za u čenje i svi utisci koje doživi duboko se utiskuju u mozak. Nikada u životu štene ne će biti toliko spremno da prima nadražaje kao sada. Na šta se navikne u ovoj fazi kasnije će mu kroz ceo život biti blisko, ali ono što ne upozna kasnije će mu biti neprijatno i teško prihvatljivo. Tokom ovog perioda štene se prilagodjava prema majci, ali takodje i prema drugim pripadnicima iste vrste i uzrasta, npr. prema bra ći i sestrama iz legla. Po prvi put se svesno sre će i sa čovekom. Uspostavljanje odnosa sa bra ćom i sestrama daje osnovu za organizaciju odraslih pasa u čoporu koja se dalje nastavlja, a takodje i u odnosu čovekpas. Stvara se osnova za kasnije dobro ili loše podnošenje drugih životinja. Tokom ovog perioda štenad su izuzetno osetljiva i ve ć su sposobna da primaju nadražaje i formiraju f ormiraju uslovne reflekse. Procesi formiranja karaktera koji su pogrešni, ili čak izostanu, i dramati čna iskustva koja se dese tokom ovog perioda mogu imati duboke posledice na osnovni odnos psa prema okolini kasnije u životu. Dužina trajanja ovog prilagodjavanja predstavljena je u istraživanju o ponašanju Konrada Lorenza. Ona je opisana kao kratkotrajni proces u čenja tokom "osetljive" ili "kriti ćne" faze, pri čemu proces prilagodjavanja kasnije ne može da se ispravi. Kao primer navode se mlade sive guske koje prate prvo živo bi će koje ugledaju pošto se izlegu. Obi čno je to majka, ali ako je čovek one će se prilagoditi i pratiti njega. Iz razli čitih razloga ovo nije jasno i čvrsto definisano kod sisara kao što je kod ptica. Kod pasa takodje prilagodjavanje se ne ogleda samo kroz čulo vida, već i mirisa, a fizički, vizuelni i slušni kontakt su neophodni. neophodni. Najveća važnost se može pridati ose ćaju mirisa i fizičkom kontaktu. Ovo je apsolutno neophodno pri odgajanju štenadi. Istraživanja kod pasa do danas su pokazala da je štencima u fazi prilagodjavanja neophodan stalan kontakt sa ljudima da bi ih usvojili kao drugi tip svoje vrste. Samo vidjanje čoveka nije dovoljno. Prvi i osnovni kontakt bi trebali da budu fizi čki i preko čula mirisa. Štenetu se mora pružiti mogu ćnost da onjuši i dodirne osobu sa ciljem da mu se prilagodi. Učestalost i dužina ovih kontakta odredi će koliko će biti velika sposobnost sposobnost socijalizacije psa kasnije. Prema tome, na ovu crtu karaktera se može uticati preko odgovaraju ćeg kontakta sa štencima tokom faze prilagodjavanja. Ako štene sreće samo jednu osobu, na primer odgajiva ča, ono će kasnije biti stidljivo prema strancima. Što više osoba štene sretne tokom faze prilagodjavanja prilagodjavanja doživeće više fizičkih, vizuelnih i mirisnih kontakata, a time će biti otvorenije prema ljudima kasnije u životu. Drugim re čima, tokom ove faze čovek treba da posveti mnogo pažnje pažnje štenetu, tj. treba da se iigra gra sa njim. Ovo bi uvek trebalo da radi nekoliko ljudi, sa ciljem da se pove ća socijalizacija koja će doprineti da prilagodjavanje nepoznatoj okolini kasnije bude lakše. Obuka ove vrste je veoma uspešna i jednostavna do osme nedelje života šteneta, kada se ono kre će ili puzi prema ljudima onog trenutka kada se pojave, na taj način pokazujući pozitivnu reakciju. U fazi f azi razvoja posle osme nedelje treba Prauzeto sa foruma http://www.balkankinology.net

6

obratiti pažnju na izbegavanje ili bežanje šteneta od nepoznatih nepoznatih ljudi kada udju u štenaru ili u sobu. Dakle, zadatak odgajiva ča je da štencima omogu či što više kontakta sa ljudima - socijalizaciju sa čovekom, ne samo sa odgajiva čem i njegovim pomoćnicima, već sa što više različitih osoba. Ne smemo zaboraviti ni na decu, jer često srećemo odrasle pse koji su apsolutno mirni i ne reaguju na odrasle osobe, ali se pani čno plaše dece, beze od njih ili ih izbegavaju. Uzrok je u nedostatku upoznavanja sa decom u ovoj fazi. Ona u ovoj fazi smeju i treba da se igraju sa štencima, da ih uzimaju iz legla, l egla, odvode na usamljeno mesto i upoznaju sa novim stvarima, naravno, na odgovaraju ći način i ne predugo. Sve ćemo se manje baviti celokupnim leglom, a sve više štenetom pojedinačno, i to tako da ga odvedemo na mesto gde ga ne će ništa uznemiravati. uznemiravati. Tražićemo od šteneta da nesto u čini, ali bez ikakve prisile. Igračke treba često menjati, jer i one dovode do novih iskustava. Sa svakom igrom je povezano neko u čenje. Sada se polažu osnove za kasniju saradnju sa čovekom. Kroz igru pas će osetiti sigurnost i radost u saradnji sa partnerom druge vrste, što će se mnogo meseci kasnije opisati kao volja i veselje za rad. Ipak treba paziti da sve bude prilagodjeno stupnju razvoja šteneta i bez preterivanja. Evo i nekih uputstava, kako bi se što manje grešilo: Sa pojedinim štenetom smeju se baviti samo osobe (odrasli i deca) koje su primile uputstva od odgajiva ča, a po potrebi i pod njegovim nadzorom. Štene treba da se nalazi daleko od majke i bra će, u okolini siromašnoj nadražajima koji bi mogli da mu odvrate pažnju od pojedinog čoveka ili predmeta. Po mogu ćnosti treba ga voditi na razna "igrališta". Ove "časove obuke" ne treba održavati pre pete nedelje. Mogu se održavati dnevno, dnevno, ali se dobri rezultati postižu i kod obuke dva puta nedeljno. Igra ne bi trebalo da traje duže od petnaest do trideset minuta, a nakon toga treba vratiti štene u leglo. Ne sme se primenjivati nikakva sila. Odusta ćemo od svega što ne uspe da zainteresuje i oraspoloži štene. Treba paziti da predmeti koji se upotrebljavaju za igru sa štenetom ni u kom slučaju ne mogu da ga povrede. Trebalo bi ih često menjati i nastojati da osim vidnih i opipnih izazovu i slu čne nadražaje. Ovakve "časove obuke" bi trebalo održavati sve do predaje šteneta novom vlasniku. Naravno, svako ko drži veliki broj kuja za odgoj ne može posvetiti veliki deo svog vremena svakom štenetu ponaosob. Stoga štene zanemaruje prilagodjavanje čoveku. Sam po sebi, ovaj razlog je dovoljan da se ogranici broj kuja u odgajiva čnici. Na osnovu ve ć pomenutih činjenica, greška pri umanjenom kontaktu sa razli čitim osobama i odgoj nepoverljivog nepoverljivog psa mora se izbeći. Spremnost psa da uspostavi kontakt je osnovni uslov za kasniju obuku. Ukoliko je kontakt sa čovekom kompletno ili delimi čno izostavljen tokom ove faze, prilagodjavanje prema čoveku ne može biti ostvareno, ili je nepotpuno, i Prauzeto sa foruma http://www.balkankinology.net

7

ponašanje ponašanje takvih pasa prema ljudima je nepoverljivo ili čak neodobravaju će. Ovakvo ponašanje se dugo zadržava i teško se može promeniti. Mora se shvatiti da veliki broj pasa za koje se kaže da su nepoverljivi, ili pani čno ujedljivi, duguje svoje nenormalno nenormalno ponašanje nedostatku kontakta sa ljudima u toku faze prilagodjavanja. Nezavisno od naslednog faktora psa, koji se nasledjuje podjednako podjednako od oba roditelja, majka ima veliki uticaj zahvaljujuci stalnom kontaktu sa štenetom tokom prvih osam nedelja života, stoga njeno ponašanje uti če na osnovno ponašanje šteneta. Time se objašnjava zašto kuja više odredjuje prirodu svog potomstva nego mužjak. Pravilo koje ne smemo zaboraviti u ovoj fazi glasi: štene će naučiti bilo šta ukoliko mu odgajiva č ne pruži priliku da nau či odredjene stvari . Mogle bi se, dakle, stvoriti nepoželjne navike i čvrsto usaditi. One se često ispolje mnogo kasnije, u vidu neprijatnih teskoca kod držanja psa. Pri testiranju štenadi elektroencefalogramom elektroencefalogramom u ovoj fazi, prvi put se zapažaju razlike izmedju budnog stanja i sna; tokom sedme nedelje snimci su veoma slični onima kod odraslih pasa. U sledecem tekstu bi će opisane naredne faze razvoja psihe steneta koje se obično odvijaju kod novog vlasnika psa. Pri pisanju teksta koriš ćena je knjiga Ursa Ochsenbeina "Odgoj i školovanje pasa".


8

PSIHOLOSKI RAZVOJ ŠTENETA PO FAZAMA – 2 deo U prvom delu ovog teksta bile su opisane faze razvoja šteneta od rodjenja pa do 8. nedelje života. Taj tekst možete pro čitati ovde: http://www.balkankinology.net/pricaon http://www.balkankino logy.net/pricaonica/viewtopic.php? ica/viewtopic.php?f=8&t=753&p f=8&t=753&p=74104 =74104 3&hilit=PSIHOLOSKI+RAZVOJ#p741043 U drugom delu teksta opisane su faze koje nastupaju nakon drugog meseca života šteneta, pa do kraja puberteta.

Faza socijalizacije (od 8. do 12. nedelje života) Pod pojmom socijalizacije podrazumevamo u čenje pristupanju zajednici. Upravo početak faze socijalizacije - osma nedelja života šteneta izgleda kao najbolji period za njegovo odvajanje od majke i bra će i sestara iz legla, kao i za prilagodjavanje domu novog vlasnika. Ovo prilagodjavanje je podjednako važno kada čovek i pas žive zajedno, a takodje i za obuku, pošto se tokom tog vremena stvaraju osnove za kasniji unutrašnji život psa. Neki odgajiva či smatraju da je bolje ako se štene preuzme sa dvanaest nego sa osam nedelja. I jedno i drugo je prihvatljivo, ali treba tr eba obratiti pažnju na neke okolnosti da bi se izbegle teško će koje mogu nastati. Ako štenad ostane u leglu do dvanaeste nedelje života socijalizacija će se nastaviti uz majku, bra ću i sestre. U jedanaestoj jedanaestoj nedelji po činju borbe za položaj u leglu koje mogu biti jako pozitivne jer u čvršćuju osećaj sigurnosti šteneta u ophodjenju sa drugim psima. Štene će navići da se ni u najve ćoj gužvi, ni kod naoko najdivljijeg medjusobnog hvatanja ne će ništa loše dogoditi. Ozlede spre čava prirodna ko čnica ujedanja. Dakle, ne trebamo se plašiti da ce zbog ovih borbi za pološaj u čoporu pas kasnije naginjati tučnjavama. Naprotiv, kod kasnijih tu ča na ovaj na čin socijalizovan pas ne će ujedati iz straha. Ako štene ostane u leglu do dvanaeste nedelje svakako treba da nastavimo sa vežbama kontaktiranja sa čovekom, sve do predaje novom vlasniku. Tako će se i u leglu najsnažnije štene navići na autoritet ljudskog partnera. Prisila se ne sme primenjivati, ali odredjene granice se moraju dosledno postaviti ako bi štene postalo bezobrazno. Za to bi se u slobodi postarali roditelji šteneta. Ako je odgajanje prepušteno prepušteno kuji i mužjaku, mužjak će preuzeti glavnu ulogu. On pokazuje štencima šta im je dozvoljeno a šta ne. Na ovaj na čin mladi pas će upoznati autoritet i nau čiti kako da ga poštuje. Štene u či kako da bude podredjeno. Ovakva podredjenost je praktično uslovljena svakodnevnom igrom psa sa štenetom. Te igre imaju značajnu ulogu za kasniji zajedni čki život psa u društvu. S tim u vezi, obuka šteneta od strane roditelja je daleko od antiautoritativne. Ljudsko preuzimanje preuzimanje ili zamenjivanje uloge psa ili kuje u obuci šteneta treba da se odvija na sli čan način. Iskljucivo "ljubavlju" pas ne moše biti obu čen kao što bi to bio ponavljanim prakti čnim primerima od strane roditelja. Ako preuzmemo štene u starosti od osam nedelja moramo voditi ra čuna da se često igra sa drugim psima i da vežba svoj nagon dominiranja. Sigurno je Prauzeto sa foruma http://www.balkankinology.net

9

bolje preuzeti štene od osam nedelja ako je u leglu ostalo samo sa majkom. Argument da se štene od osam nedelja lakše veze za vlasnika je ta čan, ali je to mač sa dve oštrice, jer nikad se ne zna da li će budući vlasnik jednog j ednog dana psa morati dati ili na neko vreme ga napustiti. Tada bi za životinju bilo bolje da nije vezana samo za jednu osobu. Svaki boravak u leglu duži od dvanaest nedelja mogao bi loše delovati na budu ćeg radnog psa. Nepodnošljivost i prevelika agresivnost samo su jedna od posledica. Kod životinje koje čak mesecima ostanu u odgajiva čnici može se sa sigurnošću računati na promenu naravi i na to da će tokom celog života slabije saradjivati sa čovekom. Neophodno je da se čovek igra sa štenetom i kroz igru ga u či, kako bi ga preorijentisao na sebe. Stoga, kao pravilo, na po četku ove faze sa štenetom bi se trebalo baviti i novi vlasnik bi trebao da preuzme ulogu oca-psa iz pse će zajednice. Štene će biti uključeno u ljudsku porodicu i mora će da nauči da se ponaša u skladu sa njom. Ovo preorijentisanje se postiže bez smišljene obuke, oponašanjem oponašanjem psa u odgovarajucoj situaciji. Kada je ponašanje šteneta nepoželjno, umesto ujeda majke za potiljak i vrat, štene ćemo uhvatiti za kožu na vratu i snažno protresti, a ako je mogu če odignuti ga, a zatim spustiti. Često se može uo ćiti kako psi roditelji ujedaju štene za njušku; čovek bi trebao jednom rukom čvrsto da drži stene za košu na vratu, a drugom da ga uhvati za njušku, potisne na dole, kako bi štene osetilo pritisak. Ova kazna, koja treba da bude malo bolna, mora biti pra ćena odlučnom komandom. Kasnije, sama komanda c će biti dovoljna da zaustavi neželjeno ponašanje šteneta. Ovo oponašanje psa ili kuje daje bolje rezultate od udaraca, koji često u odgoju rezultira pojavom stidljivosti i straha psa od ruku. Sve ovo rezultira dobro socijalizovanim psom koji se ponaša pozitivno medju ljudima i spreman je za kasniju obuku. S obzirom da se od mladog psa o čekuje da se kasnije ponaša odgovaraju će i prema drugim psima, ovo je period kada ga treba što više voditi medju njih. Medjutim, novi vlasnik obi čno drži štene izolovano u stanu ili dvorištu, gde ono nema nikakav kontakt sa drugovima svoje vrste. Ova greška se obi čno pravi zbog brige da nevakcinisano štene može biti inficirano preko drugih pasa. Velika je greška držati štene izmedju osme i dvanaeste nedelje ograni čeno u četiri zida ili dvorištu, ili ga podizati u naručje kada mu pridje drugi pas. O značaju igre izmedju čoveka i psa smo ve ć govorili. U praksi to zna či da se žudnja i želja za u čenjem uspostavlja tokom ovog perioda. Zajedni čka igra tokom faze socijalizacije je okrenuta krajnje ka zadovoljstvu. Nagon za zajedni čku saradnju (akciju) razvijen kod šteneta, sada se može sa velikom lakoćom fantastično iskoristiti na svaki mogu ći način i uspostaviti osnova za kasnije obavljanje radnih vežbi. Evo dva primera koji to t o dokazuju. Tokom ovog perioda mladi pas dobrovoljno traži svog vlasnika jer ose ća pravu potrebu za kontaktom. Ako ga ne vidi koristi će njuh da bi ga pronašao, i osnova za rad na tragu može biti postavljena na ovaj na čin. Drugo, svako normalno štene će vratiti bačeni predmet jer želi da se igra sa svojim 'vodjom'. ovo se takodje može lako iskoristiti kao priprema za kasniji ozbiljan rad sa aportom. Zajednička igra pruža još mogu ćnosti. Početak i kraj igre i gre odredjuje "vodja "vodja čopora", u ovom slu čaju čovek, član višeg nivoa. Dakle, čovek odredjuje kada Prauzeto sa foruma http://www.balkankinology.net

10

i koliko dugo će trajati igra. Ako se ta t a odluka prepusti psu, kasnije moze do ći do poteškoća u vezi sa hijerarhijskim poretkom. Ovo je period kada se stepen ujedanja može dobro kontrolisati kroz zajedni čke igre 'borbe'. Psi koji pokazuju nadprose čnu sklonost ka ujedanju se takodje mogu kontrolisati u ovom dobu čvrstim stiskom, ako bi pokušao da š čepa ruku. Željene radnje postignute kroz igru se mogu lako poja čati pohvalama i nagradama, dok se neželjene aktitvnosti obuzdavaju kaznama. Igra tokom faze socijalizacije s jedne strane ima funkciju u čvršćivanja grupe, a s druge strane pas otkriva da u zajedni čkim igrama više uživa, i samim tim su efikasnije. Na kraju, igre omogućavaju da se steknu nova iskustva, i skustva, korisna zajednici čoveka i psa. Navodna "slabost karaktera psa" je češća zbog greški u radu sa psom i zbog pogrešnih postupaka u obuci tokom ove faze. Postoji previše "uslovljavanja". Medjutim, od osnovnog zna čaja je doslednost vodje, koju štenad stalno iskušavaju. Time je postavljena osnova za prihvatanje psihološke prednosti višeg nivoa. Iznad svega je to doslednost čoveka, koja je najvažnija. Mladim životinjama dogadjaji i iskustva u okviru njihovog okruženja okruženja imaju veoma važnu ulogu za kasnije osnovne stavove kao odraslih jedinki, a takodje i za formiranje karaktera. Sve ovo se može porediti sa programiranjem kompjutera. kompjutera. Jedno specifišno iskustvo u okviru "osetljive" faze je nekada sasvim dovoljno da se utvrde, ne samo željene, ve ć i neželjene karakteristike, kao što je plašljivost ili agresivnost. Sistematično istraživanje okoline takodje zauzima mesto u ovom periodu zahvaljuju ći istraživačkoj i radoznaloj prirodi šteneta. Bitne osobine koje je životinja nasledila mogu se poja čati intenzivnim vežbanjem, kao i kroz zanimljivu igru - napad i odbranu i borbe oko plena, izmedju ostalog. Ako se porede najizrazitije osobine psa srednjeg uzrasta sa osobinama njegovog vlasnika, ve ća sličnost se uo čava kada je štene došlo kod vlasnika na po četku faze socijalizacije, nego ako je došlo kasnije. Sličnosti ne postoje ako je u odnosu čovek-pas pas taj koji je društveno superiorniji. Praksa na žalost pokazuje pokazuje da je to t o česta pojava.


11

Faza uspostavljanja hijerarhijskog poretka (od 13 do 16 nedelje života)

Ovaj je period poznat i kao rani adolescentski period. Tokom njega štene ponovo jače naginje dominiranju, što vodi do ozbiljnih borbi za prevlast, ukoliko to ne potisnu ostali članovi njegove porodice. Štene pokušava da zagospodari vlasnikom, pa je potrebno uspostaviti oštre zabrane. Da kasnije ne bi došlo do neželjenih poteško ća. Štene sada mora da nau či ko je gospodar u ku ći. Sada je poslednja mogu ćnost da se upotpune nedostaci u socijalizaciji intenzivnim bavljenjem štenetom, mada to ne uspeva uvek. Takodje je dokazano da ako se štene u ovom periodu ne izvodi pojedina čno i redovno, lišava se mogu ćnosti da izraste u dobrog radnog psa. Svaka životinja koja živi u zajednici ima jasno definisan položaj u odnosu na druge. Hijerarhijska pozicija se uglavnom osvaja medjusobnim borbama. borbama. Kada se jednom uspostavi taj odnos, manje je borbi, to zna či da će samo pretnje biti dovoljne da se podredjena životinja otera. Životinja koja se nalazi na najvišoj hijerarhijskoj lestvici naziva se ALFA životinja, a ona koja je na najnižoj lestvici OMEGA životinja. Borbe za uspostavljanje hijerarhijskog reda se uglavnom vode izmedju životinja koje su istog uzrasta, pri čemu odrasli psi zauzimaju više pozicije u startu. Ovo se odnosi i na vlasnika, naravno, ukoliko se pravilno ponašao tokom faze prilagodjavanja i socijalizacije. Ipak, ako odrastao pas otkrije da se prema čoveku može odnositi kao prema sestri i bratu, kao rivalu za socijalni položaj, onda ga ne će prihvatiti kao roditelja. Primer je kada ovo može dovesti do rivaliteta u borbi za hranu, pas će režati na čoveka koji se približi njegovoj posudi sa hranom dok on jede. Pas koji je u podredjenom položaju obi čno će prepustiti svoju hranu psu koji je na višoj hijerarhijskoj lestvici. Posesivnost se ogleda i prema drugim stvarima, kao što su igra čke i prostirke, i one se čuvaju kao da su neka vrsta plena. Veoma često se suparništvo oko teritorije može uo čiti i kada pas koji leži pored kau ča počne da reži kada mu vlasnik udje u sobu. Ako je socijalni položaj psa uslovljen dvema osobama u porodici on će obično prihvatiti socijalni položaj osobe koja je na višoj lestvici i braniće mesto od drugih pripadnika zajednice sve dok ne dodje onaj koji je na najvišem položaju. Suparništvo izmedju polova se takodje može pojaviti, kada će pas pokazati ljubomoru prema jednom članu porodice, dok će braniti drugog člana. To može oti ći toliko daleko da pas ne će dozvoljavati iskazivanje nežnosti izmedju supružnika. U šetnjama takav će pas raditi samo ono što mu se svidja: vlasnik ne će biti taj koji će voditi psa u šetnju, ve ć će pas šetati vlasnika. Svakodnevna Svakodnevna slika na našim ulicama! Na kraju, vlasniku će jedino biti dozvoljeno da pomazi psa onda kada to psu odgovara, tj. podredjenoj jedinki neće biti dozvoljen fizi čki kontakt sa nadredjenom nadredjenom bez njenog pristanka. Izmedju 13. i 16. nedelje života psa karakter je prakti čno još uvek podložan spoljašnjim uticajima. Kasnije, sve odlike ponašanja odjednom postaju strogo definisane i dalje podu čavanje šteneta se može ostvariti jedino j edino preko ve ć Prauzeto sa foruma http://www.balkankinology.net

12

stečenih osnova. Tokom ovog perioda karakter se pod svim uticajima okoline prilagodjava i uspostavlja se hijerarhijski poredak jednom zauvek, ukoliko se to već nije desilo. Veoma često, zbog neznanja, vlasnik u tome ne uspeva i psa će "humanizovati", tj. dozvoliti mu da uspostavi ravnopravan ravnopravan položaj sa članovima porodice. Obe greške mogu biti ozbiljna opasnost za čoveka kasnije, i povrede nisu retkost. Takodje je poznata stvar da se ovi problemi mogu sresti ako pas, nakon što je napunio četiri meseca, ne napusti odgajivačnicu koja je smeštena na usamljenom mestu, jer mu nije pružena prilika da stupi u kontakt sa nepoznatim ljudima i uticajima okoline, kao što j e npr. saobra ćajna buka. Ovo će se pokazati ta čnim kada se pojave prve teškoće prilikom kućne obuke i pas će dugo pokazivati nesigurnost, stidljivost i strah kada se nadje van doma. Neželjeni nasledni uticaji, kao što je preterana agresivnost, sa pravilnom obukom se mogu lakše ispraviti izmedju 6. i 16. nedelje života. Ukoliko odgajivač ili vlasnik psa to primenjuje češće, biće manje uznemirenih pasa oko nas. Navedene činjenice pokazuju da je pogrešno veoma rasprostranjeno mišljenje da mladom psu treba dati više slobode, ili da je suviše rano za obuku. Neophodno je obuci pri ći na pravi način, ona mora biti prilagodjena uzrastu psa. Jednom utvrdjene loše navike kasnije je teško ispraviti is praviti s obzirom da pas ne može da razume zašto su odjednom one nepoželjne. Željenim navikama je najbolje u čiti ga kroz igru, a kasnije ih i h koristiti tokom obuke.


13

Faza uspostavljanja reda u čoporu

(5. i 6. mesec života)

Tokom ove faze, još poznate i kao drugi period mladosti, ili pubertet, odanost čopora prema vodji je razvijena. Vodja čopora ne mora obavezno da bude fizički nadmoćniji, ali mora psihološki. U ovom periodu poslušnost podredjenih mora biti naročito pokazana u praksi. Ve ćina pasa ne želi da se pokorava. Agresivnost, Agresivnost, koja se možda pojavila u prethodnoj fazi i od strane vlasnika bila neželjena, odjednom izgleda da je savladana. Medjutim, to je često prividno jer se ponašanje može ponovo promeniti prilikom pojave polnog sazrevanja. Kod životinja koje žive sa ljudima nije preporu čljivo da samo jedna osoba preuzme ulogu vodje čopora i primenjuje nadredjenost. To bi trebalo da rade svi članovi porodice. U principu, cilj bi trebao da bude da u porodici pas bude omega jedinka.

Faza puberteta Faza puberteta se završava naglim pojavljivanjem plodnosti psa; ona je blisko povezana sa funkcijom razli čitih endokrinih žlezda koje proizvode hormone. Kod kuja se to dešava nešto brže nego kod mužjaka, obi čno sa pojavom prvog teranja. Kod mužjaka se kraj faze puberteta uo ćava po tome što po činje da obeležava i mokra ćom markira svoju teritoriju. Tada u potpunosti potpunosti sazreva i instinkt mužjaka za odbranom i zaštitom, zahvaljuju ći polnom nagonu da brani svoju teritoriju. Ovo je takodje doba kada mužjak još jednom pokušava da promeni poredak poredak dominacije i buni se protiv ostalih članova porodice. Dakle, pri kraju ove faze često je neophodno prema mladom psu biti veoma strog i neumoljiv, naneti mu fizi čki bol kako bi shvatio da je čovek taj koji je nadmočniji. ****************************** Treba istaći da vreme pojavljivanja razvojnih faza nije strogo odredjeno, ve ć je individualno za svakog psa, psa, tj. kod nekih se javlja ranije, kod nekih kasnije. Faza puberteta je pra ćena zrelošću, ali dostizanjem seksualne seksualne zrelosti potpun razvoj psa još nije završen. Izvesne nasledne osobine nastavljaju da se razvijaju do treće godine života, kao što je instinkt za napad i odbranu. Sa godinama pas će postati manje živahan, instinkt za igru se smanjuje i životinja više niije toliko preduzimljiva. Nova faza koja po činje u životu psa je starenje. Fizička snaga počinje da se smanjuje, čula psa ne funkcionišu kao pre, a ponekad pas postaje tvrdoglav i ćudljiv. Često ne odgovara na komande istom brzinom kao ranije. Ovo pokazuje da ponašanje nije podložno velikim promenama samo u toku mladosti. Starenjem psa nastaju promene, izumiru pojedine ćelije u organima, a sve se ovo mora uzeti u obzir ako se želimo baviti psima. Prauzeto sa foruma http://www.balkankinology.net

14

U drugom delu ovog teksta bile su opisane faze razvoja šteneta od 8. nedelje pa do 12. nedelje života. Taj tekst možete pro čitati ovde: http://www.balkankinology.net/pricaon http://www.balkankino logy.net/pricaonica/viewtopic.php? ica/viewtopic.php?f=8&t=1361& f=8&t=1361&p=1197 p=1197 5&hilit=PSIHOLOSKI+RAZVOJ#p11975

(u radu su koriscene knjige Ernsta Frankenbergera "Der Dobermann" i Ursa Ochsenbeina "Odgoj i skolovanje pasa")


15

Psihologija pasa

Recommend Documents