Nastavni predmet: Od igračke do računara Sažetak prvog dela (za studente druge godine) pripremila: dr Ljiljana Krneta Cilj nastavnog predmeta: razvijanje i unapređenje tehnoloških kompetencija vaspitača (kompjuterska pismenost vaspitača i kontinuirani profesionalni razvoj; integrisanje informatičke tehnologije u vaspitno obrazovni rad, uvođenje deteta predškolskog uzrasta u svet računara, bogaćenje opšte pedagoške kulture roditelja u tehnološkom okruženju) (...) Uvod Svet oko nas karakteriše se brzim, raznovrsnim promenama i novim znanjima. Zakoračili smo u novu civiliacijsku eru – eru informacija i komunikacija. Ukupna svetska znanja se udvostručuju svakih 5-7 godina (a u nekim naučnim oblastima i za 2-3 godine: oblast informatičkih tehnologija). U svetu ekspanzije informacija moramo se snalaziti i njemu prilagođavati. Vaspitač danas, u mnogome se razlikuje od vaspitača od pre 50 ili 100 godina: svet za koji priprema decu je postao tehnološki složeniji i opasniji. Vaspitač je prava osoba koja (pored roditelja) dete uvodi u svet nauke, tehnike i tehologije. Za razliku od roditelja koji to čine spontano i intuitivno, vasptač je stručnjak koji poznaje nauke o vaspitanju, obrazovanju i razvoju dece: pedagogiju, metodike (kako preneti znanje), psihologiju (mentalne, intelektualne (kognitivne), emotivne te fizičke i socijalne karakteristike razvoja dece predškolskog uzrasta). Sve strategije razvoja društva imaju zajednički imenilac: pripreme za informaciono društvo kroz široku kompjutersku pismenost svih struktura. U tom smislu, predškolsko vaspitanje i obrazovanje ima svoju ulogu u prvom (važnom) koraku razvoja informacione kulture. Vaspitanje je proces u funkciji razvoja dečijih sposbnosti i razvoja uopšte (fizičkog, psihičkog (kognitivnog, emotivnog), socijalnog, radnog... ). Pored ovih klasičnih, osnovnih, ciljeva, danas se akcenat stavlja na širenje svesti o čuvanju zdravlja ( naročto govoriti o prventivi), očuvanju planete Zemlje-ekologiji, i svest o bezbednosti dece (opšte, ne samo fizičke bezbednosti, već i psihičke (uticaj nasilja iz raznih medija, porodici, ustanovi, društva); socijalne - značaj tolerancije, značaj razvoja kritičkog mišljenja, itd., jer opšta definicija zdravlja po Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO): „zdravlje je fizičko, psihičko i socijalno blagostanje“. (...) Definicije i osnovni pojmovi : definicija – naučno određenje predmeta izučavanja nauke ili naučne discipline; naučno određenje osnovnih pojmova i stručnih termina; pojam – misaoni odraz suštine stvari – procesa-odnosa. 1.Razvoj tehnike Tehnika je nauka o pravilima kojih se treba pridržavati u radu; oblast primenjenih prirodnih i društvenih nauka. Celokupna istorija ljudskog društva se deli na poljoprivednu eru (epohu), industrijsku eru i novu eru: eru informacija i komunikacija (sinonimi: postindustrijsko doba, naučno-tehnološko drušrvo, postmoderno društvo, informaciono-komunikaciona era, informaciona era, društvo znanja, itd.).
1
Razvoj tehnike počinje akumulacijom znanja i iskustva ljudske civilizacije od najstarijih vremena do danas; tehničko-tehnološke oblasti dele se na stare oblasti: građevinarstvo i vodoprivreda, arhitektura i urbanizam, brodogradnja, saobraćaj, rudarstvo, geologija i geofizika, mehanika, mašinstvo, metalurgja, hemijska tehnologija, prehrambena tehnologija, automatika i druge; nove oblasti: kibernetika, informatika, računarstvo, robotika, telekomunikacije, energetika (nekada deo mehanike), ekologija, ergonomija i druge. Inovacija – stvaranje nove ideje ili tehnike, novog procesa ili postupka, ili sve kombinacije poznatih znanja pomoću kojih se na jedan nov, kvaliteniji način mogu koristiti prirodni ili društveni resursi. U tehničkoj oblasti inovacije se određuju kroz sledeće realizacije: Tehnički pronalazak – novo tehničko rešenje nekog tehničkog problema u određnoj privrednoj oblasti. To su izumi u smislu nečega što nije do tada postojalo. Patent- je pravno zaštićeni tehnički pronalazak koji dokazuje i garantuje vlasništvo pronalaska (intelektualna svojina). Tehničko unapređenje – novo tehničko rešenje koje unapređuje proizvodnju u smislu uštede materijala, vremena, kvaliteta proizvoda, zaštite na radu, itd. Koristan predlog – svaki predlog koji ne spada ni u tehnički pronalazak, niti u tehničko unapređenje, ali predstavlja racionalnije rešenje, prenošenje iskustava iz inostrane literature, drugih firmi itd. Licenca – je ugovorno pravo iskorišćavanja tehničko-tehnološkog pronalaska ili patenta, uz pravna ograničenja o nabavci ili ugradnji iz drugih izvora. 2. Informatika (postoje mnoge definicije) Informatika je nauka o informaciji kao entitetu. Informatika izučava informaciju sa svih aspekata. Informatika se bavi prikupljanjem, prenosom, obradom, čuvanjem (skladištenjem), distribucijom i iskorišćavanjem informacija i podataka. Informacija i podatak, sa aspekta nauke informatike, različito se definišu. Teorija informacije (Klod Elvud Šenon, 1949.) Teorija informacije ne razmatra informaciju sa svih aspekata, već izučava količinu informacije (meri informaciju) u nekom sistemu. Mera količine informacije se izražava pomoću entropije, a entropija se izračunava po matematičkoj formuli koju je dao naučnik Šenon). Entropija – je mera neorganizovanosti nekog sistema ili mera haosa, nesređenosti, nedostataka informacije (suprotno –negentropija, označava organizovanost, red, prisustvo informacije...) Redudanca – višak informacije, nepotrebno opterećenje suštine informacije dodavanjem reči, znakova ili drugih simbola, koji ometaju prenos informacije i komunikaciju. 3.Kibernetika (Norbert Viner, 1948.) (grčka reč kiber „upravljati nad“ nautes „nad brodom“; mornar koji vrši navigaciju, tj. upravlja brodom). (postoje mnoge definicije kibernetike) Kibernetika izučava sisteme svih vrsta (prirodne i veštačke) i upravljanje sistemima. Metode u kibernetici: modelovanje ili imitiranje, stvaranje kopije na osnovu originala. Ne mora se imitirati ceo sistem ili svi delovi sistema, već samo pojedini deo ili se simulira ponašanje sistema tj. dela sistema... (imitiranjem bioloških, prirodnih
2
sistema, ili njihovih delova, nastali su mnogi veštački sistemi: oko-kamera, mikroskop, lupa (oko orla, oko grmuše); mozak-kompjuter, čovek-robot; sonarni sistemi šišmiša-ultrazvuk; komarc-vilin konjic-helikopter; kit-hobotnica i prirodni sistemi uranjanja-podmornica; ptice- oblici krila-avioni; itd.) Model – (lat. modulus-mera), prikaz bitnih osobina nekog premeta, pojave ili sistema koji je izgrađen ili koji će se tek izgraditi; obrazac, analogija sa originalom, prirodna ili veštačka konstrukcija predmeta, pojave ili sistema čije je ispitivanje nemoguće ili preskupo ispitati drugim metodama. Modelovanje – postupak imitiranja pojava, predmeta, procesa i sistema. Modelovanjem se apstrahuju samo bitne osobine originala ili realnog sistema (značajne za proučavanje). Simulacija – ispitivanje ponašanja modela (funkcionalni, simulacioni model). Validnost modela –stepen uspešnosti modela u predstavljanju bitnih osobina realnog sistema, pojave, procesa ili predmeta (originala). 4.Robotika (termin robotike je prvi uveo Ajzak Asimov, u svojoj kratkoj priči Runaround objavljenoj u martu 1942. godine. Robotika je interdisciplinara nauka koja se bavi razvojom, izgradnjom, primenom i upravljanjem robotima. ( može i definicija: Robotika je nauka o robotima, njihovom dizajnu, izradi i primeni. Obuhvata veliki broj naučnih polja: informatike (posebno veštačku inteligenciju), elektrotehnike , mašinstva, bioinženjeriga, biologije, medicine....) Robot je višenamnski automatski uređaj ili mašina konstruisana i programirana za obavljanje određenih zadataka. Robot je reprogramirajuća mašina, tj. za svaki novi zadatak, potrebno ga je programirati ili zadati mu nove instrukcije (veštačka inteligencija). Imamo robote više generacija...programirani roboti, adaptivni roboti i inteligentni roboti (treća generacija) sledeća je robot koji liči na čoveka – „terminator“, klon... (roboti: robotsko čulo vida (kamera), mozak-kompjuter, roboti sa kinezom (kretanjem kao kod živih bića ili čoveka – kinestezija je svesno opažanje položaja različitih delova tela i kožnim osetom). Robotizacija je proces širenja primene robota u industriji, privredi, vojsci, avio i dr. saobraćaju, medicini, nauci, obrazovanju, itd. Robotizacija ima značajan doprinos u humanizaciji ljudskog rada: - roboti neprstano i neumorno rade (dok ima struje i tarju baterije); - ne zamaraju se i ne oboljevaju (samo se kvare); - zamenjuju čoveka u jednoličnim poslovima u kojima opada koncetracija, teškim poslovima, npr. mehanička ruka kod livenja metala, itd. - rad robota sve vreme je jednako uspešan i kvalitetan; - naročito je značajna uloga robota u sredinama i okolnostima opasnih po čovekovo zdravlje i život (toksičnim sredinama, rudnicima); - roboti (na žalost) i ratuju tj. zamenjuju vojnika. U industriji se koriste za prenos materijala i opsluživanje mašina, poslove montaže, poslove kontrole proizvoda, dizajniranje tj. palniranje proizvodnje itd.
3
Roboti funkcionišu uz čovekovo upravljanje ili samostalno ( pritiskom na taster ili daljinskim upravljanjem: humaniodni robot Asimo – proizvodi Honda). Nova oblast računarstva: bioinženjerstvo u korelaciji sa medicinom, uz pomoć hardvera i softvera upravljanje bioničkim delovima tela (noga, ruka), pomoć invalidima, starim i bolesnicm ljudima. 5. Računarstvo je naučna disciplina koja se isključivo bavi problematikom rada na računaru, funkcionisanjem svih elemenata računara u procesu obrade podataka i informacija. ili definicija Računarstvo je nauka koja se bavi računarskim hardverom i softverom, kao i teorijom računanja i njihovom primenom. hardver- materijalni aspekt računara; softver – programski (aplikativni) aspekt računara; Računar (ili kompjuter, ravnopravni termini) – uređaj koji obrađuje podatke. Tehnički gledano, on prima podatke, obrađuje ih i daje ih kao izlazne podatke i informacije. Prvi računar je konstruisan četrdesetih godina 20-tog veka u okviru američkog vojnog programa izgradnje atomske bombe (1944-45.) ENIAC ). PC – personalni kompjuter prvi personalni kompjuter Mekintoš (Macintosh) konstruisan je sedamdesetih godina u garaži dvadesetogodišnjaka Stiva Džobsa (Steve Jobbs), koji kasnije osniva kompaniju „Epl“ („Apple“). Preminuo je 2011. godine od posledica teške bolesti. Računar (kompjuter) kao multimedija Zašto je kompjuter multimedija? Zato što integriše sve medije ili nosioce informacija: tekst (hiprtekst), muziku, slike (statična, dinamična,) video-zapise, film, 3D tehnologiju, simulacije, virtuelna realnost, tj. sve dosadašnje medije (štampa – najstariji (pisani) masovni medij, elektronski masovni mediji: radio, film, televizija i njihova integracija u multimediju: kompjuter-internet). Programiranje (računarsko programiranje) je proces koji obuhvata sve tehnike i aktivnosti pisanja programa. Može se objasniti i kao proces nastajanja, stvaranja, produkcija računarskih programa ili kao oblikovanje postupka u cilju rešavanja problema putem računara. Program (računarski program) je niz instrukcija, prema kojima računar izvršava aritmetičke i logičke operacije. Programer – ekspert za pisanje računarskih (kompjuterskih) programa – programiranje.Za rešavanje kompleksnih informatičkih problema postoje veoma razvijeni programski jezici. Ovi programi omogućuju rukovanje elementarnim operacijama ili skupovima unapred programiranih operacija. Prva na svetu je programirala jedna dama, Ada Lavlejs Bajron (Ada Lovelace Byron), ćerka engleskog romantičarskog pesnika lorda Bajrona. Ona je bila družbenica naučnika Čarlsa Bebidža (Charles Babbage 1792-1871) koji je konstruisao diferencijalnu mašinu (predak računara). Ova genijalna matematičarka je pripremala programe za Bebidževu mašinu. Jezik ADA, nosi ime u njenu čast. 6.Informatičke tehnologije (sinonimi: informacione tehnologije (skraćenica: IT) ili informaciono komunikacione tehnologije (skraćenica IKT) - sredstva, metode i postupci koji se koriste pri prikupljanju, prenosu, obradi, distribuciji i korišćenju informacija i podataka.
4
sredstva (hardver, materijalna strana računarskog sistema (skup svih fizičkih delova), telekomunikacije i elementi koji uglavnom pripadaju elektronici....od kućišta, miša, tastature, monitora, preko kablova, od lokalnih računarskih mreža do interneta i satelitskih stanica..) postupci (formalni modeli kojim se opisuje funkcionisanje elemenata hardvera, tj. svega onog što se podrazumeva pod informatičkim sredstvima: matematički proračuni i formule, programiranje u mnogim programskim jezicima, kodiranja i dekodiranja podataka....) metode (methodos – grčka reč, znači istraživanje, ispitivanje, put i način smišljenog i planskog postupka pri radu, radi postizanja cilja, zamisli...) predstavljaju primenu sredstava i postupaka radi rešavanja (nekih, datih) problema, uz korišćenje raspoloživih znanja o tom problemu. Razvoj informatičkih tehnologija usmeren je ka što lakšoj komunikaciji između čoveka i računara (prepoznavanje glasa, upravljanje moždanim talasima...), što većoj pokretljivosti, tj. mobilnosti, dostupnosti putem interneta, povezivanjem uz pomoć mobilne telefonije; što sigurnije i brže veze, visoka zaštita privatnih podataka i zaštita od kompjuterskog (sajber) kriminala; što jeftiniji, ergonomski (anatomski) oblikovan hardver (tastatura, miš), visokokvalitetni biorazgradivi materijali (monitori koji ne zrače)...do „oblaka“: CLOUD („oblak“) – nova filozofija računarstva, koja praktično seli hardver u „oblake“ – „računarstvo u oblacima“ ili objedinjeno virtuelno upravljanje računarskim resursima. Po ovom konceptu, možemo imati svoj desktop, svoje aplikacije i svoje dokumente gde god da odemo, jedini uslov je da imamo pristup internetu sa bilo kojeg računara (kao što koristimo Gmail), pa i na ulici ako imamo „pametan“ telefon ili tablet. Podaci se čuvaju „ko zna gde u svetu“ i bezbedni su – provajderi servisa cloud-a (davaoci usluga) tvrde da rade redovan backup i da su podaci bezbedni. ECDL (European Computer Driving Licence) sertfikat (diploma) U svim evropskim zemljama ECDL (kurs ili škola računara) priznat je od zvaničnih državnih institucija kao što su Ministarstvo prosvete, Ministarstvo nauke i obrazovanja, Ministarstvo kulture i informacija. ECDL sertifikat, bez obzira u kojoj je zemlji izdat, priznaje se i primenjuje u obuci i testiranju, kao jedinstven program. Sve zemlje Evropske Unije su članice ECDL fondacije i priznaju sertifikat. ECDL obuku čini 7 modula: 1. Osnovi informacionih tehnologija ( računarski sistemi, hardver i softver) 2. Operativni sistemi (npr. Windows operativni sistem, Linux) 3. Obrada teksta (npr. u Microsoft Office Word-u, ili drugim aplikativnim programima za obradu teksta: Notepad, Wordpad...) 4. Tabelarne kalkulacije (npr. Microsoft Office Excel) 5. Baze podataka (npr. Microsoft Office Access) 6. Prezentacije (npr. Microsoft Office Power Point, Microsoft Office Publisher 7. Internet i komunikacije (računarske mreže i servisi na internetu) skraćenice: IKT – Informaciono komunikacione tehnologije IT – Informatičke tehnologije
5
(...) 7. Bezbednosna kultura podrazumeva kako materijalnu (fizičku) sferu, tako i duhovnu kulturu i vrednosti: odgovornost za sebe i druge, solidarnost i toleranciju, svest o preventivi zaštite čoveka, materijalnih dobara i svest o ekološkoj zaštiti životne sredine; ravnopravnost polova; prevencija od alkoholizma i narkomanije; fizičkog i verbalnog nasilja, seksualnog nasilja, nasilja u porodici, zaštita od destruktivnih sekta, bezbednost u školi, na izletima, ekskurziji, proslavama; saobraćajna bezbednost; opšta zdravstvena bezbednost; bezbednost na internetu od sajber kriminala, ergonomska bezbednost (važno, vidi sažetak 2) itd. Bezbednosna kultura savesnog odnosa prema životnoj sredini naziva se ekološka kultura. Ekologija od grčke reči: oikos – kuća i dom ; logos reč, govor, nauka ili učenje, shodno tome ekologija je nauka o kući, a to je zemlja ili domaćinstvo živih bića na njoj (jedna od definicija) Ministarstvo zaštite životne sredine je 1994. godine putem javnog konkursa sastavilo tekst –kodeks, tj. 12 ekoloških zapovesti: 1. Ne očekuj od prirode više nego što si joj dao! 2. Zaštititi planetu ovu, druge nemamo niti ćemo je dobiti! 3. Brinuti o vazduhu pre nego što ga ugledaš! (pre nego što pocrni) 4. Koristi izvor tako da vodu možemo piti na rečnom ušću! 5. Znaj da zemlja daruje samo kad um caruje! 6. Seti se da je život drveta zalog za drvo života! (porodično stablo) 7. Ne dozvoli da ptice selice sutra odustanu da se vrate s juga! 8. Uračunaj cenu očuvanja prirode u cenu svakog proizvoda! 9. Ne traži rupu u zakonima prirode! 10. Misli više o otpadu, da ne završimo na njemu! 11. Gradeći ne otimaj, vež deli sa prirodom! 12. Čuvaj sredinu da bismo izbegli kraj! Napomena studentima: deci objašnjavamo značenje ovih poruka! Korisni brojevi telefona moraju biti deci „pred očima“ : 192 –MUP; 193 – vatrogasci; 194-hitna pomoć (ako npr. pozli baki ili deki, dete od 5 godina bi trebalo da zna da pozove ovaj broj).
6
U misiji razvoja svesti o oprezu, bezbednosti, očuvanju ličnog zdravlja i životne sredine, vaspitači kod dece ne stvaraju osećaj straha i nesigurnosti kroz poruke opreza, nego odgovornosti i svesnosti posledica našeg (ne)delovanja i neopreza, dakle akcenat je na PREVENCIJI! Reciklaža: „staro kao novo“ ili „od starog – novo”– papir, staklo, limenke, plastika, elektronski otpad, itd. Recikliranje je važan korak ka očuvanju životne sredine. Akcije: odlazak na posao (ili bilo gde) biciklom; kupuju se štedljive sijalice; štampači se podešavaju da štampaju dvostrano; pošumljavanje; sortiranje otpada po kotejnerima; akcija: „Reciklaža pejzaža – budi kreativan i oživi grad“ ili dvorište vrtića, škole...(ideja je potekla od prvog domaćeg ekološkog fonda Ekotopija i Telenor – Telekom fondacije, da se uz korišćenje isključivo ekološkog materijla, zapuštenim gradskim prostorima da nova upotrebna vrednost, te da se kod mladih podstaknu kreativnost i ekološka svest: da se prostori grada očiste, srede, oslikaju, oplemene, da se otvore ekološka igrališta izgrađena u potpunosti od materijala koji se može reciklirati, da se postavi solarna ulična rasveta i improvizuju vetrenjače za pretvaranje („kobajagi“) energije vetra u električnu, da se naprave pristupi osobama u invalidskim kolicima i drugim smetnjama, da se oko igrališta postave razne informacije o pravima dece, o očuvanju prirode (zastavice).... Organizuju se EKO – kampovi; akcija „Limenke sakuplaj – okolinu sačuvaj“ (limenka se reciklira 100%, beskonačno, a da ništa ne izgubi na kvalitetu), itd. Pošto je ugljen-dioksid glavni uzročnik nastanka „stakleničkih“ gasova i zagrevanja atmosfere, njegovo emitovanje se smanjuje i u okviru informacono-komunikacione tehnologije i mobilnih uređaja: transportom robe se oko 65% štetnih gasova emituje do prodajnog mesta, pa je onlajn kupovina „zelenija“ .... Elektronski i električni otpad (EE) otpad spada u kategoriju opasnog otpada. Obuhvata sve vrste uređaja klasifikovanih u 10 kategorija, od malih i velikih kućnih aparata, informatičke tehnologije (IT opreme), preko rasvetne opreme, elektronskih igračaka do medicinskih uređaja, kao i fluorescentne cevi. Mnogi EE proizvodi sadrže hemijske elemente kao što su živa, olovo, kadmijum, berilijum i dr., i ukoliko se nepropisno bace ili odlože na komunalnu deponiju, isparavanjem u vazduh dovode dugoročno do uništavanja životne sredine i ujedno mogu uticati na oboljenja jetre, bubrega, mozga, pojavu kancera. Reciklaža elektronskog otpada je jako kompleksna jer postoji veliki broj različitih sirovina na relativno malom prostoru, tako da se odmah vrši sortiranje komponenti dobijene rasklapanjem opreme na sledeće grupe: •Plastika i delovi od plastike •Metal i delovi od metala •Napajanje •Kablovi •Baterije •Ekrani •Elektronske Sa gledišta ponovnog iskorišćenja, materijali mogu biti: reciklabilni, tj. koji se mogu iskoristiti ponovnim vraćanjem u proces proizvodnje. Tu spadaju plastika i delovi od plastike, metal, kablovi i dr.; nereciklabilni, tj. koji se ne mogu vratiti u proizvodni proces. U Srbiji se nereciklabilni otpad na ekološki bezbedan način skladišti ili se koriste za dobijanje energije. Od starih CRT monitora se ponovo dobija staklo i olovo koji se, kao i metal, ponovo mogu upotrebiti u proizvodnji monitora. Pri rasklapanju 7
računara na sastavne komponente maseni udeo reciklabilnih komponenata se kreće od 70% do 80%. U reciklabilnom delu plastika je zastupljena sa oko 4%, a metalni delovi sa oko 96% mase. Maseni udeo reciklabilnih komponenata kod CRT ekrana je oko 30%, pri čemu je odnos plastike i metala u ovom delu 50:50.
(…) Svetska energetska kriza, sedamdesetih godina prošlog veka, nastala pre svega zbog politike visokih cena zemalja bogatih naftom, imala je, osim primarnog šoka, i pozitivno dejstvo: „buđenje iz energetskog sna“, po kojem, iskoristive, lako dostupne, pa time i jeftine energije na Zemlji ima (a nema je) u neograničenim količinama. Iza apsurdnog odnosa čovečanstva prema prirodnim energetskim potencijalima, stoje kompanije sa profitom kao strateškim ciljem, što je dovelo Zemlju na ivicu potpunog ekološkog kolapsa. Sve ovo je zacrtalo putikaz u razvoju energetike i energetskih tehnologija: potraga za novim energetskim resursima! 8.Energetika je nauka o energiji (nekada deo mehanike). Predmet njenog delovanja je otkrivanje novih energija ili izvora energije. Proučava energetsko iskorišćavanje sila koje nam stoje na raspolaganju, njihovo prenošenje i ekonomsko iskorišćavanje. U energetici sveta današnjice dominiraju konvencionalni, neobnovljivi izvori energije fosilnog karaktera – nafta, ugalj, zemni gas. Obnovljivi izvori energije- energija sunca, vetra, geotermalna energija (tople podzemne vode), energija dobijena sagorevanjem biljnog i stočnog otpada – biomasa i biogas, imaju neopravdanu malu i nezadovoljavajuću primenu. U pojedinim područjima drvo ima značajnu ulogu u zagrevanju domaćinstava. Toplotna energija dobijena sagorevanjem, zavisi od vrste drveta. Šume predstavljaju obnovljiv energetski resurs sposoban da akumulira sunčevu energiju i konzerviše je na duži period. Međutim, pošto šume proizvode kiseonik, njihova nekontrolisana seča može dovesti do ugrožavanja života na zemlji. Da bi se kajevi pošumili potrebno je i do 100 godina, tako da je sa pozicija ljudskog života drvo neobnovljiv izvor energije. Sunčeva energija je energija zračenja izazvana termonuklearnim reakcijama na ovoj zvezdi. Ukupno Sunčevo zračenje koje dospeva do površine Zemlje, naziva se globalno zračenje i može biti direktno (dospeva direktno na površinu Zemlje pri jasnom danu) i difuzno (ima različite pravce prostiranja usled oblaka, aerozagađenja, prašine i drugih klimatskih pojava). Prijemnici sunčane energije mogu biti toplotni kod kojih se energija Sunčevog zračenja transformiše u toplotu; fotoelektrični prijemnici kod kojih se Sunčeva energija pretvara u električnu i hemijski energetski potencijal, npr. gorivo (biljke nisu tehnički prijemnici, već bioprijemnici). Tehnički sistemi koji akumuliraju i pretvaraju Sunčevu energiju u toplotnu i električnu, u osnovi imaju solarne ćelije, od aluminijuma su i izgledaju kao sateliti ili kao ravne ploče – krovovi od ogledala. Energija vetra je strujanje vazduha koje nastaje kao posledica različitog zagrevanja atmosfere i površine zemlje usled toplotnog delovanja Sunčevog zračenja (uz određene modifikacije uslovljene Zemljinom rotacijom i uticajem tla). Kinetička energija vazduha koji struji (vetra), predstavlja transformisanu energiju Sunčevog zračenja (jedan oblik transformisane sunčeve energije). Vetar dostiže maksimalnu brzinu na visini od oko 10 km, ali sa aspekta eksploatacije može se dobiti energija vetra i na visini do 200 m iznad tla. 8
Vetrenjače predstavljaju uređaje kojima se kinetička energija vetra transformiše u mehanički rad. Zavisno od konstrukcije, postoje razne vetrenjače: sa jednim ili više krila, sa vertikalnom ili horizontalnom osom, obične sa aerodinamičnim presekom itd. Prostorna podela vetra, globalno posmatrano, ima dve zone maksimalnog strujanja na svakoj hemisferi. U području geografskih širina sa umerenom klimom, nalaze se zone zapadnih vetrova, a u području oko desetog stepena severne i južne širine – zone pasata. Naša zemlja se nalazi na južnoj granici zone zapadnih vetrova i raspolaže energetskim potencijalom većim od svetskog proseka. Zbog specifičnog položaja planinskih sistema i kontinentalno-mediteranskog odnosa, veliki značaj imaju vetrovi sa istočnom komponentom: bura, jugo i košava. Biomasa i biogas Izraz „biomasa“ u opštem i širem smislu podrazumeva nusproizvod i otpadak iz poljoprivedne kulture (kukurozovina, obična trava, detelina, slama, trava-korov, itd.) i stočarstva (stajnjak npr.), u industriji prerade drveta – otpaci od drveta, trine. Biomasa se u energetskom smislu koristi za dobijanje toplote sagorevanjem, tj. pretvaranjem njene hemijske energije u toplotu. Energetski potencijal biomase na Zemlji je relativno velik, međutim, problem je u činjenici da se ona mora sakupljati sa njiva i drugih mesta na kojima se otpaci deponuju (npr. otpaci od domaće stoke) i transportovati do mesta sušenja (koje zavisno od % vlage traje od 15 do 20 dana), pripreme - usitnjavanja, presovanja, spaljivanja i sagorevanja u kotlovima. Cena i vreme transporta i pripreme svakako utiče na ukupnu cenu električne energije proizvedene na ovaj način. Biogas nastaje anaerobnim vrenjem (truljenjem) organskih materija koje se odvija u specijalnim postrojenjima bez prisustva kiseonika. Kao rezultat ovakvog vrenja, dobija se gasovito gorivo – biogas. Biogas se potom prečiščava od ugljendioksida i vodoniksulfida (otrovno jedinjenje neprijatnog mirisa i korodirajućeg dejstva) i skladišti u digestoru ili u specijalnim balonima. Po toplotnoj moći on spada u srednju klasu goriva, ali od njega se može dobiti organsko đubrivo visokog kvaliteta i/ili proteinima bogata stočna hrana. U praksi se danas kao sirovina za proizvodnju biogasa najviše koristi stajnjak različitog porekla, gradske i komunalne vode, otpadne vode prehrambene industruje i biljni ostaci iz poljoprivedne proizvodnje. Proizvodnja biogasa je posebno interesantna za ruralne sredine i farme, gde su središta nastajanja – „proizvodnje“ otpadne biomase. U suštini, svaka organska materija može biti sirovina – substrat za anaerobnu fermentaciju, pod uslovom da sadrži dovoljnu količinu vode potrebnu za razvoj i delovanje bakterija. Proizvodnja stočne hrane, dobijanje kvalitetnog đubriva i biogasa, predstavlja u određenoj meri proces kojim se vrši ušteda sirovinskih potencijala Zemlje i poboljšavaju uslovi života čoveka (od neugodnih miris, zaraza, i sl.). Geotermalna energija je toplota kojom raspolaže Zemlja u slojevima ispod njene površine, a čiji intezitet (temperatura) raste sa dubinom – udaljenošću od površine. Ova toplota je rezultat raspadanja radioaktivnih elemenata koji se nalaze u Zemljinoj kori od vulkanskih aktivnosti, tektonskih pomeranja, egzotermnih reakcija, itd. Toplotni fluks dejstva geotermalne energije prema površini Zemlje nije svuda isti (po celoj površini Zemlje), razlikuje se i zavisi od sastava zemljine kore, klime, godišnjeg doba i spoljne temperature. Geotermalna energija se svrstava u obnovljive izvore energije, iako to (prema nekim naučnim izvorima) u suštini nije, jer se Zemlja tokom vremena hladi. Međutim, kao što kod drveta imamo suprotnu priču, sa gledišta
9
trajanja ljudskog života, (i sa aspekta globalnog zagrevanja), imajući u vidu tok i vreme hlađenja, svrstava se u obnovljiv izvor energije. Danas se najviše koristi topla voda iz prirodnih ili veštačkih (bušenih) izvora. Međutim, tehničke mogućnosti tehnologija za korišćenje geotermalne energije još nisu dovoljno rzvijene niti komercijalizovane. Termalne vode imaju minerale i gasove koji pored pozitivnih efekata (banje, lečilišta), imaju i negativno dejstvo na instalacije i opremu (kamenac, fenol je toksičan, i sl.). Razne akcije za očuvanje planete Kreativnost u službi planete “Create the Future” je takmičenje globalnog edukativnog programa “Siemens Generation 21”, kojim kompanija Simens promoviše i stimuliše obrazovanje i obuku mladih ljudi i organizuje se kao naslednik popularnog takmičenja “Join Multimedia”. Cilj projekta „Create the Future” je sticanje praktičnog znanja o novim tehnologijama u školama i razvijanje osobina kao što su timski duh, kreativnost i prihvatanje odgovornosti. Tema Simensovog takmičenja u multimediji za srdenjoškolce – „Vetar, voda, sunce – u službi energije“ , npr. 2010-te godine, nije slučajno izabrana. Kompanija je jedan od inicijatora u sveukupnoj akciji podizanja svesti o energetskoj efikasnosti, korišćenju energije dobijene iz obnovljivih izvora i „zelenih“ tehnologija, radi smanjenja emisije ugljen-dioksida i s ciljem edukacije mladih i uvođenja tehnoloških inovacija u njihov svakodnevni život..kako električnu energiju koristiti iz obnovljivih izvora ... Posle katasrtofe u japanskoj nuklearnoj elektrani Fukošima, nastaloj udarom cunamija maja 2011.-te godine, Nemačka, Francuska, Italija i druge evropske države, odustale su od nuklearnog programa, okrenule se istraživanju obnovljivih izvora energije i sva sredstva usmerila ka ovom energetskom razvoju.
9. Skraćenice i termini (izbor) PC – personalni kompjuter IKT - informaciono komunikacione tehnologije IT - informatičke tehnologije IT ECDL - European Computer Driving Licence – Evropski standard (diploma, licenca, sertifikat ) za korisničko znanje rada na računaru *** Tehnika – veština, mehanička spretnost, umešnost, vičnost, umetnička i zanatska delatnost uopšte (npr. tehnika građenja, slikanja, vajanja, pisanja, lečenja...) Tehnicizam – veština postupanja, rada i stručnosti. Tehničar – poznavalac tehničkih, stručnih pravila, materije, bez obzira na oblast nauke ili umetnosti. Tehnički – onaj koji se tiče materijalne ili mehaničke strane neke primenjene naučne ili umetničke oblasti: tehnička komisija, tehnički simboli, tehnički izrazi... Tehnički izrazi – stručni izrazi i nazivi iz neke naučne, zanatske ili umetničke oblasti. Tehnologija – nauka o veštinama i zanatima tj. naučno prikazivanje čovekove delatnosti, a kojoj je svrha prerada prirodnih sirovina za ljudsku uptrebu. Na primer
10
mehanička tehnologija je kada se preradom prirodnih sirovina menja samo njihov oblik, a hemijskom tehnologijom se menja i unutrašnji sastav prirodnih sirovina. Tehnolog – stručni poznavalac veština i zanata (prerade). Ispitna pitanja: 1. Razvoj tehnike po istorijskim epohama, podela na stare i nove tehničko-tehnološke oblasti. 2. Definisati tehniku i pojam inovacija (tehnički pronalazak, patent, licenca, koristan predlog, tehničko unapređenje). 3. Definisati informatiku i predmet njenog istraživanja. 4. Definisati teoriju informacije, pojam entropije i redudance. 5. Definisati računarstvo i objasniti pojmove hardver, softver, programiranje, program, programer. 6. Definisati kibernetiku, predmet i metodologiju njenog istraživanja. 7. Definisati robotiku i predmet njenog istraživanja. 8. Definisati informatičke tehnologije (opisati sredstva, metode, postupke i tendencije u razvoju informatičkih tehnologija (šta je cloud?) 9. Definiši energetiku, obnovljive i neobnovljive izvore energije. 10. Objasni pojam bezbednosne kulture. 11. Definiši ekologiju sa aspekta bezbednosne kulture, objasniti pojam reciklaže. 12. Šta je elektronski i električni otpad? 13. Šta je ECDL, od koliko se modula sastoji (navesti tačne nazive i objasniti njihovu strukturu ili sadržaj)? 14. Objašnjenje skraćenica i termina.
Obaveze studenata: studenti su obavezni da prisustvuju vežbama i da učestvuju u izradi i prezentovanju projekta na zadatu temu. Projekat i prezentacija je studentova zamisao stručnog rada sa decom predškolskog uzrasta, tj. njihovog uvođenja u svet tehnike i informatičke tehnologije Način ocenjivanja rada i rezultata: Predispitne obaveze: 1. prisustvo na vežbama do 15 poena 2. posebno zalaganje i isticanje na vežbama: do 15 poena 3. obavezna samostalna prezentacija na izabranu temu: do 20 poena 4. obavezan završni rad (seminarski rad) na izabranu temu iz oblasti koje se obrađuju u toku semestra: do 10 poena Završni ispit: ocena znanja do 40 poena ( ili u toku semestra dva testa -kolokvijalna provera 20 +20 ) Ukupni poeni: maksimlnih 100 (predispitni + ispitni)
11
Ocena na ispitu čini zbir poena koje je student prikupio u predispinim aktivnostima: prisustvo i aktivnost na vežbama, kvalitet izrade i prezentacije projekta i poena koje je student osvojio na završnom ispitu.
Literatura: 1. Vujić B. Slobodan (2001): Računarstvo i informatika, Mikro knjiga, Beograd (www.mikroknjiga.com) 2. Lambić Miroslav (2003) : Energetika, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“, Zrenjanin. 3. Meredit Suzan (2006): Pokreni kompjuter, Stilos, Novi Sad. 4. Marinčić D. i Vasić D. (2003): Od igračke do računara, Tehnički fakultet Čačak 5. Obradović Danilo (2000): Osnovi računarstva, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka, Stilos 6. Rečicki Žan i Girtner Žan-Lik (2002): Dete i kompjuter, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 7. Ranko Rajović (2010): NTC sistem učenja, Metodički priručnik za vaspitače, Visoka škola strukovnih studija Vršac 8. Soleša D. i Nadrljanski Đ. (2004): Informatičke tehnologije, Učiteljski fakultet Sombor 9. Soleša D. (2001): Računarski praktikum za informatiku i obrazovnu tehnologiju, Učiteljski fakultet Sombor 10. Soleša D. (2006): Obrazovna tehnologija, Pedagoški fakultet Sombor 11. Stajić S.Lj., Mijalković, S., Stanarević, S. (2006): Bezbednosna kultura mladih, Draganić, Beograd 12. Čikoš D., Knežević D., Urošev P., (2006): Deca u svetu računara, Predškolska ustanova „Mladost“, Bačka Palanka Časopisi i web-sajtovi: 1.PC Press (www.pcpress.rs) 2.Kompjuterske igre (www.kompjuterske igre. co. rs) 3.Svet kompjutera (www.sk.rs) 4.Malac radoznalac, Mali kreativac, itd. 5.Zbornici radova VŠSSOV i drugi Dokumenti : internet dokumenti Napomena: 1. Za pripremu ispita studenti mogu koristiti i druge pisane i elektronske izvore pored navedenih: naučno-stručne izvore iz oblasti tehnike, računarstva, metodike, pedagogije i psihologije, naročito pri osmišljavanju aktivnosti sa predškolskom decom. 2. Časopis ”PC Press” može se iznajmiti u školskoj biblioteci ili informatičkom kabinetu u štampanoj i elektronskoj formi, kao i navedena literatura.
12
PRIMERI ZAVRŠNIH RADOVA
PRVI PRIMER (izgled naslovne strane) Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi
Nastavni predmet: Od igračke do računara završni rad Opšta tema: Energetika Uža tema: Energija vetrova
Mentor: Dr Ljiljana Krneta
Student: Maja Stojanović Broj indeksa: 4162
13
Kikinda, 2011/2012
(struktura rada:1. kratak informativno-stručni sadržaj) VETAR Vetar je horizontalno strujanje vazdušnih masa nastalo usled razlike temperature, odnosno prostorne razlike u vazdušnom pritisku. Vetar je posledica Sunčevog zračenja,tj. energija vetra je transformisani oblik sunčeve energije, a na njegove karakterisitke u velikoj meri utiču i geografski činioci. Sva obnovljiva energija dolazi od sunca. Sunce prema Zemlji zrači 1015 kWh po kvadratnom metru. Oko 1 do 2 posto energije koja dolazi od sunca pretvara se u energiju vetra. Postoje delovi Zemlje na kojima duvaju takozvani stalni (planetarni) vetrovi i na tim područjima je iskorištavanje energije vetra najisplativije. Dobre pozicije su obale oceana i pučina mora. Pučina se ističe kao najbolja pozicija zbog stalnosti vetrova, ali cene instalacije i transporta energije koče takvu eksploataciju. Kod pretvaranja kinetičke energije vetra u mehaničku energiju (okretanje osovine generatora) iskorištava se samo razlika brzine vetra na ulazu i na izlazu. Kao dobre strane iskorišćavanja energije vetra ističu se visoka pouzdanost rada postrojenja, nema troškova za gorivo i nema zagađivanja okoline. Loše strane su visoki troškovi izgradnje i promenjivost brzine vetra (ne može se garantovati isporučivanje energije). Velike vetrenjače često se instaliraju u park vetrenjača i preko transformatora spajaju se na električnu mrežu. (struktura rada:2. metodički deo – nije obavezan) Priprema za neposredan rad Student: Maja Stojanovć Dečji vrtić: "Bambi" Vaspitač: Zora Radujkov Uzrasna grupa: pripremna Broj dece: 26 Datum i vreme: 03.05.2012 od 9:30 do 10:00h Tema aktivnosti: Energija vetrova Zadaci vaspitno-obrazovnog rada: -proširiti već postojeće saznanje o vetru -navoditi decu da opažaju i analiziraju bitne karakteristike -razvijati dečiji govor i bogatiti dečiji
14
rečnik -razvijati dečiju kreativnost i maštu -razvijati pažnju i koncentraciju -razvijati motoriku prstiju i šake Mesto vaspitno-obrazovne situacije: soba za dnevni boravak dece,dvorište Oblici vaspitno-obrazovnog rada: frontalni,grupni i individualni Metode vaspitno-obrazovnog rada: verbalna,pokazivačka metoda Sredstva vaspitno-obrazovnog rada: slike(aplikacije), igračke Aktivnosti dece: posmatračke i receptivne aktivnosti,uviđanja,izumevanja Povezanost sa drugim vaspitno-obrazovnim oblastima: metodika razvoja govora,metodika razvoja početnih matematičkih pojmova,metodika likovnog vaspitanja Trajanje aktivnosti: oko 35 minuta
(struktura rada:3 centralna aktivnost- suštinski važan deo rada) Tok aktivnosti Raspoređujemo decu da sednu u polukrug,na stolice,ispred aplikatora na kome ću kačiti aplikacije potrebne za pesmicu koju ću im izrecitovati. Uvodni deo aktivnosti Dobar dan deco,kako ste? Ja se zovem Maja i danas ću se družiti sa vama. Da li ste raspoloženi da se igramo i kroz igru naučimo nešto novo? Da! Deco,da li vi znate neku pesmicu o vetru? Ja znam jednu od Jovana Jovanovića Zmaja,koja se zove VETAR,da li ste je nekad čuli? Deca ovu pesmu već znaju,pa će verovatno usledeti potvrdan odgovor. Nakon toga ih pitam da li žele da je zajedno izrecitujemo,a zatim recitujemo pesmicu uz aplikacije odgovarajuće stihovima, i to sledećim: Vetar Ja sam vetar, dižem prah, zar vas nije, deco, strah?! Sad sam dete ko i vi, pa ćarlijam kojegdi; sad sam vihor, momče holo, igram kolo naokolo sad vam cičim kao guja, sad sam vetrić, sad oluja. Zatvorite prozor, vrata da vas vetar na zamlata! Ja sam vetar, dižem prah, zar vas nije, deco, strah?!
15
Zatim sledi razgovor o pesmici,o tome da li im se svidela,o čemu ona govori.
Glavni deo aktivnosti U glavnom delu bih im pokazala slike vetrenjača. Pitala bih decu da li znaju šta je vetrenjača i kako ona radi?! Zatim bih pokazala meketu vetrenjače i zamolila jedno dete da dođe da duva da vidimo da li će se pokreniti krila vetrenjače. Dete ne bi uspelo. Zatim bih pozvala više dece da zajedno duvaju...krila vetrenjače bi se veoma sporo i malo pokretala. Naton toga uzela bih fen,uključila ga i usmerila ka vetrenjači. Sa decom bih porazgovarala i tome zašto se vetrenjača brže vrti. Zatim bih ih pistala da li znaju da mi kažu neki primer energije vetra ( pomogla bih im uz aplikacije.. jedrilice, zmajevi)?! Zatim slede aktivnosti po centrima: A,sada se drugari možete igrati u centrima,u likovnom centru mozete slikati vetrenjaču po želji sa temperama,u stonomanipulativnom možete od plastelina praviti razne oblike vetrenjača,a u građevinskom od raznih kockica da pravite vetrenjaču onako kako biste vi želeli da ona izleda. Završni deo aktivnosti Nakon igranja u centrima,decu izvodim napolje, ukoliko vremenski uslovi to dozvoljavaju. Izašli bismo napolje i puštali zmajeve koje bih ja pripremila. Ukoliko vremenski uslovi nisu za rad u dvorištu, u vrtiću bih im u likovnom cenutru donela kadicu sa vodom i pustali bismo jedrilice,koje bismo uz pomoć ventilatora pomerali, kako bi se one kretale po vodi. (struktura rada: 4deo su poruke) Poruke: Zdravstvena poruka: Nakon izlaganja na vetru,treba oprati ruke i umiti se Bezbedonosna: U toku snažnih vetrova ne treba provoditi vreme van kuce,ne treba ići pored starih,oronulih objekata. Ekoloska: Ne treba bacati smeće po gradu,kako vetar ne bi raznosio na sve strane.
16
ДРУГИ ПРИМЕР Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi
PREDMET: OD IGRAČKE DO RAČUNARA seminarski rad TEMA: KOMPJUTER KAO MULTIMEDIJA Uža tema -MUZIKA
17
MENTOR: dr Ljiljana Krneta
student: Jelena Janjić, 4178 Kikinda 2011/2012.
Multimedija je naziv za one medije koji su kombinacija više različitih medija. Multimedije karakteriše multimedijalni doživljaj, po pojavnim oblicima i prenosnim putevima višestruk, simultan, snažan doživljaj, u najširem smislu to je protok informacija između izvođača i publike. Ovaj pojam se susreće i u svetu zabave (muzike, video i računarskih igrica...) ali i u telekomunikacijama i svetu računara. Smatra se da je multimedij postao fenomen savremenog društva, koji u najužem smislu možemo posmatrati kao papir, vazduh, elektromagnetsko polje putem kojih se prenose informacije, a u najširem sredstvo u procesu interakcije čoveka sa okruženjem. Ako se podaci koji se unose u medij posmatraju kao energija koja deformiše prostorno vremensku strukturu, onda čovek taj „signal“ može da uoči, tj. detektuje i to svojim čulima (sluh, vid) ili posredno, preko uređaja koji informaciju pretvaraju u oblik koji čovek može da detektuje. Multimediji mogu biti:
tekst
slika
animacija
zvuk
video
interaktivnost U računarstvu medij je nosilac ili prenosilac podataka. Procesi koje obuhvata rad računara sa medijima su akvizicija, skladištenje, reprezentacija, razmena, obrada
18
iprezentacija medijskih podataka.Multimedijalna komunikacija je istovremeno korišćenje više medija (poput filma koji objedinjuje slike i zvuk, animaciju...) ili simultano korišćenje više načina komuniciranja (spoj teksta i fotografije, tj. slike, grafike i sl.) Aktivnost Bila jednom dva druga, koji su išli zajedno u školu, u isti razred.Marko koji je živeo u gradu, i njegov drug Jovan koji je živeo na selu. Marko je u svemu bio bolji,jer je imao starijeg brata koji mu jeu svemu pomagao, dok Jovanu nije imao ko da pomogne, niti je imao skim da se igra.Marko je kod kuće imao računar koji je znao da koristi. Stalno je Jovanu pričao kako u slobodno vreme voli da sluša muziku na računaru, i koja god da mu se pesma slušala samo bi ušao na you tube i tamo bi našao i pustio pesmu. Jovan nije imao računar kod kuće a želeo je da nauči nešto da radi na njemu i da se malo poigra. Jednog dana upita svog druga Marka da li može da doće kod njega da zajedno slušaju muziku i da i njega nauči kako da pušta muziku na računaru. Marko se prvo predomišljao, odlagao je to druženje, jer tog dana nije bio raspoložen izmišljao je kako ga boli glava. Pošto mu je bilo žao druga, bilo mu je krivo da to što on zna da ne pokaže drugu, odlučuje da ga pozove... Kada su se završili časovi u školi Jovan i Marko odlaze zajedno kod njega kući. Tu Marko pokazuje drugu šta da ukuca na računaru-internetu i kako da izabere i pusti muziku, pa mu pokazuje da može muziku da sluša i u winampu. Jovan zamoli Marka da ga pusti da on sam izabere i pusti muziku. Marko pusti druga da sedne za računar. Jovan je bio sretan jer je naučio kako da pusti muziku na računaru, a Marko se osećao prijatno jer je na kraju ispao pravi drug. Nakon priče pitam decu da li je lepo lagati? Da li je Marko ispravno postupio? Kako bi oni odreagovali da su se našli u Markovoj situaciji? Pa da li vi volite da slušate muziku? Da li često kod kuće slušate neku muziku? Ko vam pušta muziku kod kuće, da li znate sami da pustite muziku? Potom bi pokazala deci kako da puste muziku. Pokazujem im i objašnjavam kako mogu puštati muziku na računaru u winamp i preko you tube. Objašnjavam im da su to programi preko kojih slušamo muziku... Nakon toga pustila bi neku muziku uz koju bi deca crtala šta god hoće, ono na šta ih ta muzika asocira. Potom bi igrali i pevali neku pesmicu, i na kraju bi igrali muzičke stolice. PORUKE: Zdravstvena: ne treba slušati preglasnu muziku jer ona može loše da utiče na naš organizam i na celo psiho-fizičko stanje čoveka. Ekološka: sve uređaje kada se pokvare nositi na reciklažu. Higijenska: treba redovno brisati uređaje, jnjer se na njima skupljaju sve bakterije Bezbedonosna: treba čuvati uređaje, nikako ih ne udarati jer se mogu pokvariti i nkako ih ne dirati mokrim ili prljavim rukama
19
TREĆI PRIMER Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi
Predmet: Od igračke do računara seminarski rad Tema: Energetika – S o l a r n a e n e r g i j a
Mentor: dr Ljiljana Krneta
Student: Aleksandra Lukin
Kikinda, maj 2012.
20
Solarna energija je energija sunčevog zračenja koju primećujemo u obliku svetla i toplote kojom nas naša zvezda svakodnevno obasipa. Sunce je najveći izvor energije na Zemlji. Sem neposrednog zračenja koje greje Zemljinu površinu i stvara klimatske uslove u svim pojasevima, ovo zračenje je odgovorno i za stalno obnavljanje energije vetra, morskih struja, talasa, vodnih tokova i termalnog gradijenta u okeanima. Postupkom fotosinteze se sunčeva energija pretvara u biljnu masu koja na taj način postaje pretvorena energija u celulozu ili drugi oblik ugljenih hidrata. Ova energija se može iskoristiti na razne načine i upotrebiti kao toplotna, električna, hemijska ili mehanička energija. Najjednostavniji način je sakupljanje toplotne energije, pomoću solarnih kolektora koji daju toplu vodu ili topao vazduh koji se mogu koristiti za grejanje tople vode za domaćinstvo, bazene, radijatore ili podno grejanje. Danas se u zgradama toplotna energija Sunca koristi pasivnim i aktivnim zahvatom korišćenjem arhitektonskih i građevinskih tehnika. Napredni način je neposredna proizvodnja električne energije fotonaponskim ćelijama. Ovaj način podrazumeva da se postavljanjem panela poluprovodničkih osobina i izlaganjem sunčevom zračenju neposredno dobija električni napon odnosno električna energija. Solarna energija je u poslednje vreme stekla veliku popularnost kao obnovljivi izvor energije koji sa sobom ne donosi zagađenje povezano s fosilnim gorivima.
Aktivnost u vrtiću Uvodni deo: U uvodnom delu vaspitač će decu podeliti u tri ekipe. Svaka ekipa će dobiti da reši zagonetku, a ona koja bude najbrža biće pobednik. Rešenje svih ѕagonetkije sunce. Prva ekipa dobija sledeću zagonetku: „Nekad ga ima, a nekad nema, znate da uvek iza oblaka drema.“ Druga ekipa ima zagonetku „Krase ga boja, sjaj i duga, čarobna i daleka nebeska pruga, po tome ga i znaju svi, ono nad Zemljom bdi.“ A treća ekipa treba da reši zagonetku „Oca nema, majke nema, a svako jutro se rađa.“ Kada sve ekipe odgonetnu zadate zagonetke, vaspitač saopštava deci da upravo rešenje ovih zagonetki predstavlja i temu današnje aktivnosti, koja glasi „Sunce i solarna energija“. Centralni deo: Vaspitač pokazujući aplikacije sa odgovarajućim slikama, objašnjava...Sunce je zvezda koja se nalazi u sredini sunčevog sistema i oko njega kruže planete, među kojima je i naša, Zemlja. Sva snaga i jačina Sunca naziva se energija sunca, tj. solarna energija koja nam pruža svetlost i toplotu. Vaspitač dalje objašnjava deci da ljudi mogu iskoristiti solarnu energiju, tako što će postaviti npr. na krov kuće posebne ploče koje će upijati energiju Sunca i davati npr. toplu vodu ili topao vazduh. Vrlo je važno i to što solarna energija ne zagađuje okolinu! Nakon kratkog upoznavanja dece sa nepoznatim rečima i zanimljivostima, svi odlaze u dvorište vrtića. Vaspitač kazuje deci da pronađu deo dvorišta koji je najsunčaniji. 21
Kada pronađu odgovarajući deo dvorišta, deca i vaspitač će sesti u polukrug. Vaspitač pokazuju lupu i parče papira. Okreće lupu ka Suncu, a ispod nje stavlja papir. Papir će nakon nekoliko trenutaka početi da se dimi, gori. Na ovaj način, vaspitač će praktično prikazati deci koliko je snažna i korisna solarna energija. Zatim se svi vraćaju u sobu. Nalazimo se u jezičkom centru. Na stolu, u sredi centra, nalaze se: naočare za sunčanje, krema za sunčanje, pamučna bela majica, papuče, šešir i flaša vode. Vaspitač pita decu da kažu šta sve vide na stolu. Započinje diskusija. Nakon što imenujemo predmete sa stola, vaspitač pita decu zbog čega su ovi predmeti bitni tokom boravka na suncu. Kada utvrdimo važne karakteristike svakog predmeta, vaspitač pita decu šta bi se desilo kada bi na stolu npr. bila crna majica, duboke patike, gazirani sok...Diskusija se nastalja. sve dok ne dođemo do toga kako treba da se odnosimo prema jakoj sunčevoj energiji. Završni deo: Vaspitač objašnjava deci da će moći da se opredele između tri zadatka, tj. tri likovne tehnike. U prvom zadatku deca će uz pomoć papira i kombinacije voštanih boja i flomastera crtati na temu „Kako zamišljam Sunce.“ U drugom zadatku vaspitač će pomoći deci da izrežu parče stiropora, tako da se dobije oblik sunca, a potom će ga deca bojiti temperama. A u trećem zadatku deca će moći da na hamer papiru, uz pomoć makaza, lepka i raznih papira u boji, iz novina...seckaju i lepe, tako da naprave jedno veliko sunce. Kada se deca opredele koji zadatak žele da obave, i kada ga završe, napravićemo malu izložbu svih radova, koju će moći da posete i roditelji.
Poruke: Zdravstvena poruka: Ne boraviti na jakoj sunčevoj energiji, jer možemo bitno ugroziti svoje zdravlje. Ukoliko je to zaista potrebno, obući garderobu koja je lakog materijala i svetle boje, obavezno staviti šešir i naočare za sunce. Takođe, važno je da pijemo dosta tečnosti. Higijenska poruka: Tokom delovanja jake sunčeve energije, potrebno je da se tuširamo dva do tri puta dnevno, jer je telo sklono znojenju. Ekološka poruka: Jakom zagrevanju Zemlje doprinose brojne aktivnosti čoveka. Tako da ćemo jedino ako čuvamo prirodu, tj. sadimo drveća, ne bacamo otpad po ulici, ako se ređe vozimo kolima...moći da sačuvamo i Sunce.
22
PRIMER ČETIRI
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača
Tema: Internet pretraživači Predmet: Od igračke do računara
Profesor: dr Ljiljana Krneta
Student: Jovana Čepić
23
Kikinda, 2012.
Internet pretrazivac je alatka dizajnirana da trazi informacije na WWW ( World Wide Web) i to uglavnom zadavanjem kljucnih reci, a mnogo redje odabirom ponudjenih stavki. Rezultati pretrage su obicno predstavljeni u obliku liste i najcesce se nazivaju „hits”. Informacije se mogu sastojati od web staranica, slika, podataka i drugih tipova fajlova. Neki internet pretrazivaci takodje pretrazuju podatke koji se nalaze u „newsbook”, bazama podataka ili „open directories”. Za razliku od web direktorijuma, koji se odrzavaju od strane ljudskih editora, internet pretrazivaci rade na principu algorima ili su mesavina algoritamskog i ljudskog faktora. Zašto su nam potrebni web pretraživači? Jer postoji ogroman broj informacija na Internetu pa je teško u toj masi pronaći željenu informaciju Jedina svrha Web stranica, tzv. Internet pretraživača jest da uz pomoć ogromnih baza podataka na vaš upit ponude sve one stranice koje su vezane za predmet vašeg interesa . Kako pretraživati? Osnovno pretraživanje – upišemo ključnu riječ u tražilicu ti odaberemo pojam koji želimo . Napredno pretraživanje zahtjeva neke dodatne alate. Kad smo došli do završne faze pretraživanja i dobili traženi rezultat, ukoliko kliknemo na link u traci će nam se pojaviti oblik URL adrese. Sa svakim novi terminom u upitu gubi se dio relevantnih dokumenata. Nekoliko poznatijih pretraživača: 1. Google 2. Yahoo 4. Bing 5. Ask.com
Aktivnosti: Deca ce sesti u polukrug. Postavljaćemo im pitanja:
24
-Šta znaju o internetu i šta oni najčešče rade na internetu? -Da li su čuli za google i yahoo? -Šta su oni? Objasnićemo im da su to internet pretraživači , programi na internetu koji služe za zabavu i za to da ih nesto 'pitamo' , ako nam nije jasno. Okupićemo decu oko kompijutera kako bismo mogli da im pokažemo kako rade google i yahoo. Reći ćemo deci da kažu po jednu reč, nešto što ih interesuje, a ne znaju (Miky Maus, Nemo... ) i to ćemo zajedno sa njima tražiti na internetu. Zatim ćemo im pokazati kako rade email adrese na yahoo. Jedno dete će sesti za jedan, drugo za drugi računar i slaće mail-ove jedno drugom. Ispičaćemo deci priču kako bismo im bliže odredili pojmove google i yahoo. Priča: Brat i sestra U jednoj kući su žveli brat i sestra sa roditeljima. Stalno su se svadjali oko toga ko će da bude za računarom. Dečak je hteo da na googl-u istražuje, a devojčica je htela preko yahoo mail-a da se dopisuje sa drugaricama. Mama i tata su im otisli na posao. Jednog dana dečak nije hteo da dopusti sestri da se dopisuje sa drugaricama, jer je on hteo da istražuje o dinosaurusima. Ona se naljutila i rekla je da odlazi, da se više nikada neće vratiti kući jer je ljuta na njega. On joj je rekao da slobono ide. To joj je rekao jer je mislio da neće stvarno otici. Ali, ona je ipak otisla. Ni sama nije znala kuda da ide. Lutala je tako ulicama, dok je njen brat sedeo zabrinut kući i nije znao šta da radi, a morao je da je nadje pre nego sto im mama i tata dodju sa posla. U jednom trenutku mu je palo na pamet da pošalje mail njenim drugaricama, da proveri da li je mozda otisla kod njih. Ali, ne. Nije bila tamo. Devojčica, dok je lutala, setila se da na googl-u moze da pronadje mapu grada i da se vrati kuci. Ušla je u jednu prodavnicu i na googl-u je kucala naziv svog grada, zatim je pronašla svoju kucu i uspela da se vrati. Kada je video brat, mnogo se obradovao i rekao je da je više neće terati, već da ce se dogovoriti kada ce on da koristi kompijuter, a kada ona. Posle priče obavićemo razgovor sa decom. Pitaćemo ih da li im se svidela priča. Da li oni imaju brata ili sestru, da li se svadjaju sa njima? Da li su oni nekada pobegli od kuće i kako su ih nasli? Da li smemo da bežimo? Posle razgovora,podelićemo ih u dve grupe i zadaćemo im reč koju trebaju da nadju. Čija grupa pre završi, oni su pobednici. U centru za igru uloga organizovaćemo igru gde će jedno dete biti google i stajaće u cenru kruga, a ostala deca će biti oko njega i svako dete će mu postavljati po jedno pitanje na koje treba da odgovori. Posle toga jedno dete moze biti google , jedno yahoo. Sakricemo im kocku, a oni treba da pogode sta smo saklrili. Drugoju deci ce postavljati pitanja (koje je boje, oblika), a oni ce im odgovarati. Ko prvi nadje, taj je bolji pretrazivac. U likovnom centru ćemo im dati dati da crtaju kako oni zamisljaju pretrazivač. Poruke:
25
Bezbednosna: Za vreme grmljavine i uveče kada idemo na spavanje mama i tata treba da iskljuce računar na dugme od produznog kabla , ili , ako nema dugme isključiti iz zida. Zdravstvena: Ne trebamo da sedimo dugo za racunarom jer to utice i na nas vid i kicmu, i ne trebamo da slusamo glasnu muziku jer to steti nasem sluhu. Ekološka: Kada se računar pokvari, ne trebamo sami da ga popravljamo, treba ga odneti na reciklažu.
PETI PRIMER Visoka škola za obrazovanje vaspitača u Kikindi
ZAVRŠNI RAD Tema: „Istorija tehnike“ Naučnik: Aleksandar Gragam Bel
Mentor: dr Ljiljana Krneta Student: Sanja Šuvak
26
2011/’12., Kikinda
Uvodni deo Dečak, po imenu Aleksander Graham Bel, je bio jako radoznao i voleo je da istražuje svet oko sebe. Zanimale su ga biljke, životinje, mašine... pronalazio je nove načine kako može da ih koristi. Jednom prilikom je istraživao šta sve može da se radi u mlinu. Kada je čuo da pšenica mora da prođe kroz složeni proces kako bi bila očišćena od ljuske i samlevena, Bel se bacio na posao. U svojoj dvanaestoj godini, napravio je prvi uređaj za čišćenje pšenice, koji se sastojao od lopatica koje se okreću, na čijim krajevima su bile četkice za nokte I time je izmislio jednostavnu mašinu za čišćenje pšenice od ljuske, a koja je korišćena i mnogo godina kasnije. Voleo je da slika, da sluša muziku, sam je naučio sa svira klavir. Kada je odrastao sve više ga je zanimao zvuk i način na koji se on može preneti. Imao je svog prijatelja,pomoćnika, Votsona, koji je jednom prilikom, uzeo cevčicu a Bel je, sa druge strane žice, čuo zvuk te cevi. Javila mu se ideja da je možda dovoljna samo jedna žica, da bi zvuk mogao da se prenosi. Tako je otkriven prvi telefon, koji je mogao da prenosi samo zvuke, ali ne jasan govor, a kasnije ga je usavršio, izmislio i napravio telefon, kakav mi i danas koristimo.
Glavni deo Deca će ovom pričom biti podstaknuta da sami istražuju svoju okolinu i razmišljaju o tome šta bi oni mogli da izmisle, iskoriste, promene. Podeliću ih u grupe i dati im plastelin. Od njega će praviti telefone. Skrenuću im pažnju na to da upravo sami menjaju oblik jednog predmeta i da su i oni sada mali istraživači i da će njihov telefon biti njihovo remek delo. Gotovi telefoni će biti izloženi.
Završni deo Igraćemo se igre gluvih telefona. Sedećemo u krugu. Deci ću objasniti pravila igre. Svako će drugaru/drugarici do sebe šaputati reč koju mu je prethodni igrač rekao, nadovezujući svoju, novu reč. Prvog igrača ću izabrati brojalicom. Ispada, iz igre, onaj koji je zaboravio redosled ili potpuno reči. Pobednik je dete koje ostane poslednje.
27
Zdravstvena poruka Mobilni telefon koristite ograničeno, jer štetno zrači.
Ekološka poruka U slučaju da se pokvari, odnesite ga u servis za telefone, jer u koliko pokušate sami da ga popravite, možete ga trajno pokvariti.
Bezbednosna poruka Telefon koristite samo za upotrebu telefoniranja. http://www.virtualnigrad.com/Aleksander_Graham_Bel_naucnik_i_pronalazac_izumi telj_telefona-160-13612
Napomena: predstavljeni primeri studentskih radova su različito ocenjeni i predstavljaju slučajan izbor. Završni rad (seminarski rad) sadrži: 1. naslovnu stranu sa opštim podacima; 2. uvodnu, informativno-stručnu informaciju o užoj temi (kratko, jezgrovito, informativno); 3. osmišljenu aktivnost kao najvažniji deo rada: osmišljena priča, igra, slikovitost predstavljanja teme, bogatstvo završnog dela po interesnim centrima čine studentovu spretnost i kreativnost (trud) da uvede dete predškolskog uzrasta u svet tehnike i informatičke tehnologije, da dete otkriva, mašta, pokaže radoznalost i skriveni talenat! 4. poruke su obavezan elemenat rada, moraju biti primerene deci predškolskog uzrasta. U praksi one nisu izdvojene, već integrisane u vaspitno-obrazovni rad svakodnevno! 5. metodičke informacije nisu obavezne (oblici, metode i zadaci), ali nisu greška;
28
29
