INFORMACIONE I INTERNET TEHNOLOGIJE
SEMINARSKI RAD: RAČUNARI U OBRAZOVANJU
SADRŽAJ INDEKS SLIKA....... SLIKA............. ............ ............ ............ ............ ............ ............. ............. ........ ..............................2 UVOD....... UVOD............. ............ ............ ............ ............ ............ ............ ............ ............. ............. ........... ..... ..........................3 INFORMACIONO DOBA.......................................................... ........... ...... .......... .......5 ..5 NACIONALNA NACIONALNA STRA STRATEGIJA TEGIJA E- OBRAZOV OBRAZOVANJA ANJA U SRBIJI...................... SRBIJI............................. .........6 ..6 CILJEVI INICIJATIVE INICIJATIVE E-OBRAZOVANJA............. E-OBRAZOVANJA.................................... .............................................. ..............................................6 .......................6 Kompjutersko opismenjavanje građana................................................ građana......................................................................... ..................................... ..............6 ..6 Izgradnja obrazovnog sistema prilagođenog potrebama informacionog društva.........................6 Podsticanje istraživanja i razvoja................................ razvoja....................................................... .......................................................... ..........................................6 .......6 Obezbeđenje Obezbeđenje pristupa informacijama o kulturnom i istorijskom nasleđu....................................6 nasleđu....................................6 KLJUČNE OBLASTI DELOVANJA............... DELOVANJA...................................... .............................................. ........................................................7 .................................7
RAČUNARSKO OBRAZOVANJE I OBRAZOVANJE POMOĆU RAČUNARA..............7 PRIMENA RAČUNARA U OBRAZOVANJU............................................. .........8 ...... ...8 ULOGA MULTIMEDIJE MULTIMEDIJE U OBRAZOVANJU............... OBRAZOVANJU...................................... .............................................. .........................................9 ..................9 ULOGA EDUKATIVNOG SOFTVERA U OBRAZOVANJU ....................................................10 ULOGA INTERNET TEHNOLOGIJA U OBRAZOVANJU........................................................12 ULOGA E-LEARNINGA U OBRAZOVANJU............ OBRAZOVANJU................................... ...................................................... .........................................13 ..........13
ZAKLJUČAK........ ZAKLJUČAK.............. ............ ............ ............ ............ ............ ............ .......... .... ...................................15 LITERATURA.. LITERATURA........ ............ ............ ............ ............ ............ ............ ............ ...... ......................................16 INDEKS SLIKA Slika 1. Oblici primene savremenih IKT u obrazovanju.................................9 Slika 2 Krug mišljenja ili spoznaje...........................................................11 Slika 3 Upotreba interneta u obrazovanju u Srbiji......................................13 Slika 4 Ne postoji starosna granica.............................................. ........... ...... ......15 .15
UVOD Globalno informatičko društvo razvija se neverovatnom brzinom. Sve brže stapanje telekomunikacijskih i radijskih multimedija s informacionim i komunikacijskim tehnologijama, (ICT) potstče pojavu novih proizvoda i usluga, kao i novih načina poslovanja i trgovine. Kako se istovremeno nova tržišta otvaraju konkurenciji i stranim ulaganjima i učestvovanju, dolazi i do eksplozije komercijalnih, socijalnih i profesionalnih mogućnosti. Modern Modernii svet svet prolaz prolazii kroz kroz temelj temeljan an preobr preobraža ažaj, j, dok indust industrij rijsk sko o društv društvo o koje koje je obeležilo 20. vek brzim tempom prepušta mesto informacionom društvu, društvu znanja 21. veka. Tehnologija se sve više koristi ne samo u kućama, bibliotekama i ostalim mestima na kojima svakodnevno boravimo, nego i u učionicama. Njenoj raširenoj uportrebi doprinose tehnološki potkovani učenici Generacije Y, koji zahtevaju da im se u učionicama omogući pristup tehnologiji, posebno računarima. Pojam osnovnog obrazovanja danas: • • • •
osnovna škola rad na računaru engleski jezik vozačka dozvola
Period zasterevanja informacija u IT je šest meseci ,a količina informacija danas koja se pojavi u toku jednog dana je veća od ukupne količine informacija od postanka sveta zaključno sa srednjim vekom. Peta Međunarodna Peta Međunarodna konferenci konferencija ja o informacio informaciono-k no-komunik omunikacijs acijskim kim tehnologija tehnologijama ma u obrazovanju (ICICTE) održala se na grčkom ostrvu Samosu od 1. do 3. jula 2004. godine. Cilj te konferencije bio je da ponudi odgovore na mnoge izazove nastale uvođenjem tehnoloških inovacija u obrazovno okruženje. Uz razne učesnike, plenarna zasedanja i radionice s težištem na integri integrisan sanjen jenje je tehnol tehnologi ogije je u sve sve oblik oblikee obrazo obrazova vanja nja,, konfe konferen rencij cijaa je pružil pružilaa forum forum za intenzivnu intenzivnu interdiscipl interdisciplinarn inarnu u interakcij interakciju u i stručnu stručnu raspravu. raspravu. Učesnici konferenci konferencije je stekli stekli su odličan uvid u najnovije tokove u teoriji i praksi primene tehnologije u obrazovanju. Velik broj tema uključuje alternativne procese, postupke te tehnike i alate za kreativno učenje primereno 21. veku. Zaključci ICICTE: •
•
•
•
Permanentno obrazovanje kao imperativ modernog vremena Sadašnji sistem školstva školstva isključuje mogućnost da neko neko uči i radi u isto vreme Obrazovanje za osobe koje nisu u mogućnosti da pohadjaju redovnu nastavu Brisanje fizičkih granica – mogućnost privlačenja studenata iz drugih zemalja
Sve veća dostupnost različitih medijskih izvora promenila je procese podučavanja i učenja, no istovremeno je otežano pronalaženje zadovoljavajućih i prikladnih materijala. Iako su učiteljima i učenicima dostupne hiljade materijala, teško je pronaći određenu informaciju te pritom zadovoljiti opšte smernice koje se postavljaju pred učitelje i učenike. Stoga je zaključak da integracija tehnologije, između ostaloga, mora: udovoljiti širokom spektru obrazovnih potreba i ciljeva
•
biti dostupna različitim skupinama učenika omogućiti zajedništvo i saradnju
•
•
omogućiti ocenjivanje i evaluaciju
•
Računari u obrazovanju
INFORMACIONO DOBA Više Više je inform informac acija ija sakupl sakupljeno jeno u posled poslednji njih h 30 godina godina nego nego u pretho prethodni dnih h 5000. 5000. Nedeljno izdanje New York Times objavi više informacija nego što ih je čovek u XVI veku sakupio tokom čitavog života. Celokupno ljudsko znanje se udvostručilo imeđu 1900-1950 od tada se udvostručava svakih 5-8 godina. Sistem obrazovanja se nije adekvatno menjao, a obrazovanje je prešlo u ruke uspešnih kompanija koje ulažu u HR. Umesto Umesto prirodnih prirodnih resursa resursa ili industrijs industrijskih kih kapaciteta kapaciteta,, znanje znanje postaje postaje vitalni vitalni resurs info inform rmac acio iono nog g društ društva va,, a inov inovac acij ijee i gene generi risa sanj njee novo novog g znan znanja ja pred predst stav avlj ljaa osno osnovu vu za boga bogats tstv tvo. o. Zato Zato se i ekon ekonom omij ijaa u ovom ovom post post indu indust stri rijs jsko kom m društ društvu vu nazi naziva va ekon ekonom omija ija zasnovan zasnovanaa na znanju. znanju. Generisanje Generisanje novog znanja znanja nesumnjiv nesumnjivo o zavisi zavisi od ljudi, odnosno njihove sposobnosti za kreativno razmišljanje i veštine za delotvornu primenu novih informacionih i komuni komunikac kacion ionih ih tehnol tehnologi ogija ja (ICT), (ICT), koje koje predst predstavl avljaj jaju u tehnol tehnološk ošku u osnovu osnovu inform informaci aciono onog g društva. Začetak su bile dopisne škole u kojima je “student” bio fizički udaljen od mesta studiranja, pa su mu udžbenici isporučivani poštom. Učenje na daljinu je zamenilo dopisne škole i u suštini sve je ostalo isto samo se menjaju mediji na kojima se prenose informacije. Razvojem informacionih tehnologija to postaju: razne vrste štampanih materijala, video i audio kasete, CD-ovi, DVD-evi, e-mail, Web, videokonferencije i sl. „Mile „Milenij nijumc umci” i” - genera generacij cijee posle posle 1982. 1982. u razvi razvijen jenom om svetu. svetu. Kompeten ompetentno tno korist koristee računare od 5-te godine života, 84% ima sopstveni računar, 25% više od jednog. Koriste Internet u proseku 11 sati nedeljno, 41% komunicira e-mailom sa nastavnicima, 81% koristi mail za komunikaciju sa drugovima, 56% ima pristup Internetu iz škole i isto toliko njih više voli Internet od telefona, igranje na računarima im je najomiljeniji oblik rekreacije. Sve Sve veća veća uloga uloga i važno važnost st inform informaci acioni onih h i komun komunika ikacio cionih nih tehnol tehnologi ogija ja u ljudsk ljudskom om društvu je nesumnjivo jedna od najbitnijih karakteristika današnjeg sveta. ICT je inkorporirana u sve nivoe ljudskih organizacionih aktivnosti i u mnogome je uticala na komunikaciju među ljudim ljudima. a. Naj Najoči očigle gledni dniji ji nedavn nedavnii primer primer inova inovativ tivne ne moći moći IkT sektor sektoraa da omoguć omogućii ogromn ogromnee promene jeste razvoj interneta i svetskog veba (World (World Wide Web, WWW) u poslednjoj deceniji. Značaj informacija u današnjem društvu je naveo mnoge učene ljude i vođe da tvrde da danas živimo u novom „informacionom društvu“, u društvu u kome informacije dominiraju u novim oblicima društvene organizacije. Nepostojanje nacionalne strategije za informaciono društvo bi moglo da dovede Srbiju u nezavidnu poziciju. Ukazivanje na hitnost pripremanja Republike Srbije da se transformiše u informacio informaciono no društvo, društvo, započeto započeto je definisanj definisanjem em nacionalne nacionalne politike za informacion informaciono o društvo društvo i nastavljeno nastavljeno kroz pripremu pripremu Strategije Strategije informacionog informacionog društva društva i odgovaraju odgovarajućeg ćeg Akcionog Akcionog plana. plana. Nema sumnje da se radi o poduhvatu koji zahteva nacionalni angažman uz učešće svih ključnih entiteta u Republici Srbiji, od vlade, preko poslovnog sektora i akademske zajednice, do nevladinih organizacija i dr.
5/16
Računari u obrazovanju
NACIONALNA STRATEGIJA E- OBRAZOVANJA U SRBIJI CILJEVI INICIJATIVE E-OBRAZOVANJA Ciljevi inicijative e-obrazovanja su sledeći: •
•
•
•
Kompj ompjut uter ersk sko o opis opisme menj njaavanje anje građ građan anaa da bi post postal alii ravn ravnop opra ravn vnii član članov ovii informacionog društva Izgradnja obrazovnog sistema koji je prilagođen potrebama informacionog društva Podsticanje istraživanja i razvoja Obezbeđenje pristupa informacijama o kulturnom i istorijskom nasleđu Kompjutersko opismenjavanje građana
Cilj Cilj je obrazo obrazova vanje nje široke široke populac populacije ije o ICT, ICT, odnosn odnosno o omoguć omogućav avanje anje da građan građanii poseduju poseduju osnovne, osnovne, ali ključne ključne IKT veštine. Budući da široka široka upotreba upotreba ICT i nastajanj nastajanjee javnih javnih elektronskih usluga menjaju mnogo oblasti života, takve veštine će postati neophodne za obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Samo oni građani koji znaju da koriste kompjutere postaće jednaki članovi informacionog društva. Ispunjavanje ovog cilja je značajno za sprečavanje digitalne podele u društvu. Izgradnja obrazovnog sistema prilagođenog potrebama informacionog društva Informaciono društvo zahteva odgovarajuću, obučenu i veštu radnu snagu koja je sposobna sa radi u uslovima visoko konkurentne globalne ekonomije. Takva radna snaga samo može biti stvorena odgovarajućim obrazovanjem. Obrazovni sistem, prema tome, mora da bude bude prilag prilagođe ođen n da pruža pruža efikas efikasno no obraz obrazov ovanj anjee na svim svim nivoim nivoimaa promov promovišu išući ći kreativ kreativno no razmišljanje i uvođenje učenja tokom čitavog života. Kako je široka upotreba ICT postala presudna u mnogim profesijama, znanje o tome kako efektivno koristiti ICT treba da bude integralni deo obrazovnih programa. Podsticanje istraživanja i razvoja Stvaranje novih roba i usluga putem IiR je jedini način za osiguranje ekonomskog rast rastaa i stva stvara ranj njee novi novih h radn radnih ih mest mesta. a. Tako, ako, treb trebaa pods podsti tica cati ti IiR IiR jača jačanj njem em kadr kadrov ovsk skih ih potencijala, izgradnjom adekvatne infrastrukture za IiR i daljom promocijom saradnje između IiR privrede. Obezbeđenje pristupa informacijama o kulturnom i istorijskom nasleđu Očuvanje i širenje kulturnog i istorijskog nasleđa je značajno za svako društvo da bi se omogućilo bolje razumevanje i tolerancija između različitih nacija. U ekonomskom smislu, kult kultur urno no i isto istori rijs jsko ko nasl nasleđ eđee pomaž pomažee u uspo uspost stav avlj ljan anju ju naci nacion onal alni nih h trgo trgova vačk čkih ih mark markii i promovisanju prednosti nacionalnih proizvoda i usluga koje se nude na globalnom tržištu.
6/16
Računari u obrazovanju
KLJUČNE OBLASTI DELOVANJA Kako bi se na odgovarajući način odgovorilo izazovima i iskoristile mogućnosti sledeće ključne oblasti delovanja moraju biti pokrivene: p okrivene: •
Uključivanje široke populacije građana
•
Uvođenje koncepta naknadnog obrazovanja i učenja tokom čitavog života
•
Prilagođavanje obrazovnog programa i nastavnog procesa potrebama informacionog društva; Osposobljavanje nastavnih kadrova za moderne oblike nastave
•
Jačanje IcT kapaciteta za moderno obrazovanje i naučno istraživanje;
•
•
•
Podržavanje kreativnog istraživanja i razvoja; Obrazovanje i kultura podržana kroz nove tehnologije
Modern Moderniza izacij cijaa obrazo obrazovno vnog g sistem sistemaa je vrlo vrlo složen složen proces proces koji koji mora mora biti biti pažlji pažljivo vo osmišljen. Postoji već nekoliko pripremljenih dokumenata koji se odgovarajuće bave ovim temama predloženih od Ministarstva za obrazovanje i sport, kao i od Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine. Aktivnosti u ovoj oblasti moraju biti sa ovim sinhronizovane, kao i sa ostalim dokumentima koji se odnose na reformu obrazovnog sistema i kreativno IiR.
RAČUNARSKO OBRAZOVANJE I OBRAZOVANJE POMOĆU RAČUNARA Potrebno je jasno definisati razliku između računarskog obrazovanja, kao obrazovnih aktivnosti i procesa koji vode sticanju znanja iz oblasti računarskih i srodnih tehnologija, i obrazo obrazova vanja nja pomoću pomoću računa računara ra,, kao onih onih proces procesaa i aktivn aktivnost ostii u kojima kojima se inform informaci acione one tehnologije koriste kao sredstvo koje procese učenja, izvođenja nastave, provere znanja i šire širenj njaa vidi vidika ka u neko nekojj (bil (bilo o kojoj kojoj)) obla oblast stii ljuds ljudsko kog g delo delova vanj njaa čine čine efik efikas asni niji jim, m, bolj boljee strukturiranim i znatno prijemčivijim za korisnike. Računarsk Računarsko o obrazova obrazovanje nje (computer (computer literacy literacy,, personal personal productivity productivity with computers) computers) obuhvata ovladavanje informacionim tehnologijama na različitim nivoima: •
osnovni nivo odnosi se na korišćenje računara kao pomoćnog sredstva u obavljanju
poslovnih aktivnosti, pretraživanju i prikupljanju informacija, kao i korišćenju raznih elektronskih usluga u svakodnevnom životu; •
napred napredni ni nivo nivo predst predstavl avlja ja koriš korišćen ćenje je računa računara ra i inform informaci acioni onih h tehnol tehnologi ogija ja kao
osnovnog, centralnog sredstva u poslovanju; •
profesiona profesionalni lni nivo preds predsta tavl vlja ja i napre napredn dno o kori korišć šćen enje je raču računa nara ra i razv razvoj oj novi novih h
informacionih tehnologija, alata i aplikacija. U računarsko obrazovanje pojedinca spada ne samo poznavanje hardvera i softvera, već i uvid u procese razvoja informacionih tehnologija i u društvene, pravne, ekonomske i psihološke procese koji čine kontekst tog razvoja.
7/16
Obra Obrazo zova vanj njee pomo pomoću ću raču računa nara ra odno odnosi si se na prim primen enu u raču računa nara ra i info inform rmac acio ioni nih h tehnologija u obrazovanju. S obzirom na ekstremno dinamičan i brz razvoj informacionih tehnologija i njihovu prisutnost u svim ljudskim delatnostima, u zemljama razvijenog sveta odavno su na sceni krupne promene u procesu obrazovanja u cilju što efikasnijeg korišćenja informacionih tehnologija u tom procesu. To korišćenje se izvodi na mnogo načina, u svim oblastima, kao i na svim nivoima (od osnovnog do univerzitetskog obrazovanja). O važnosti informacio informacionih nih tehnologija tehnologija u procesu procesu obrazova obrazovanja nja sa aspekta aspekta jedne države najbolje najbolje govori govori podatak da se mnoge vladine institucije u razvijenim zemljama neprekidno bave razvojem strategija permanentnog uvođenja novih i unapređivanja korišćenja postojećih informacionih tehnologija u rad svih obrazovnih institucija u tim zemljama. Računarsko obrazovanje i obrazovanje pomoću računara nisu međusobno isključive oblasti. oblasti. Naprotiv Naprotiv,, izuzetno izuzetno je veliki veliki potencijal potencijal obrazovanja obrazovanja pomoću računara računara baš u oblasti oblasti inform informati atičk čkog og obrazo obrazova vanja nja,, s obziro obzirom m na činjen činjenicu icu da su inform informaci acione one tehnol tehnologi ogije je u tom slučaju i cilj i sredstvo procesa obrazovanja. Treba razlikovati uprošćeno tumačenje primene računarskih tehnologija u obrazovanju kao dopunsk dopunskog og sredst sredstva va u inače inače klasič klasičnom nom kontek kontekstu stu obične obične učioni učionice ce ili labora laborator torije ije,, od obrazovanja u kome su računari mnogo intenzivnije integrisani u sve obrazovne procese i svakodnevne aktivnosti. Prva varijanta svodi se na puko prikazivanje odgovarajućih nastavnih sadržaja pomoću računara, video beam-a i Interneta umesto korišćenjem tradicionalnih nastavnih sredstava, uobičajeno uobičajeno povezivan povezivanje je računara računara sa određenim određenim aparatima aparatima u laboratorij laboratorijskim skim uslovima radi kontrolisanja procesa na laboratorijskim vežbama, te vođenje odgovarajućih klasičnih baza podataka o upisanim studentima, nastavnicima i predmetima koji se predaju. U drugom slučaju, postoji izuzetno veliki spektar naprednijeg korišćenja informacionih tehnologija kao neodvojive komponente savremenog obrazovanja – od prezentiranja sadržaja primen primenom om specij specijali alizo zova vanog nog softv softvera era tokom tokom izvođe izvođenja nja nastav nastavee ili nakon nakon toga, toga, do učenja učenja odgov odgovar araju ajućih ćih sadrža sadržaja ja indivi individua dualno lno ili u grupi grupi posred posredstv stvom om odgov odgovara arajuć jućih ih hardve hardversk rskih ih i softv softvers erskih kih platfo platformi, rmi, mogućn mogućnost ostii indivi individua dualne lne prover proveree znanja znanja,, kao i automa automatsk tskee pomoći pomoći učenicima/studentima u odsustvu nastavnika.
PRIMENA RAČUNARA U OBRAZOVANJU Neki od naji Neki najint nter eres esant antni niji jih h segm segmen enat ataa napr napred edni nih h proce procesa sa obra obrazo zova vanja nja pomoć pomoću u računara obuhvataju: •
•
•
organi organizo zova vanje, nje, strukt strukturi uriran ranje je i čuvanj čuvanjee edukat edukativn ivnih ih materi materijal jalaa u vidu vidu raznih raznih elektronskih zapisa (oni obuhvataju i tekstualne i razne multimedijalne materijale čija je prevashodna namena da budu upotrebljeni u cilju učenja i podučavanja); elektr elektrons onsko ko admini administr strira iranje nje nastav nastavnog nog proces procesaa u celini celini,, uključ uključuju ujući ći kreira kreiranje nje i spro sprovo vođen đenje je nast nastav avni nih h plan planov ovaa i progr program ama, a, izvo izvođen đenje je nast nastav ave, e, evid eviden enci ciju ju učen učenik ika/ a/st stud uden enat ataa i nast nastaavnik vnika, a, izv izvođen ođenje je prov prover eree znan znanja ja,, komu komuni nika kaci ciju ju učenika/studenata i nastavnika, kao i elektronsko kreiranje i vođenje rasporeda svih nastavnih aktivnosti na nivou jedne obrazovne institucije; elek elektr tron onsk skee učio učioni nice ce,, koje oje se poja pojavl vlju juju ju u dva dva vida vida – jedn jednom om,, u kome kome su učenic učenici/s i/stud tudent entii fizičk fizičkii locir locirani ani na istom istom mestu mestu na kome kome postoj postojee i odgova odgovaraj rajući ući računarski resursi (obično lokalna računarska mreža uz dobru vezu sa Internetom i dodatnim hardverom i softverom) i obrazovanje na daljinu (distance learning) koje posred posredstv stvom om Intern Interneta eta omoguć omogućuje uje pristu pristup p nastav nastavnim nim materi materijal jalima ima,, održav održavanj anjee
predavanja i provere znanja za udaljene slušaoce, kao i daljinsko pružanje pomoći u procesu učenja; •
•
korišć korišćenj enjee digital digitalnih nih biblio bibliotek tekaa u proces procesu u obraz obrazov ovanj anjaa i njihov njihovo o integr integrisa isanje nje u specijalizovani specijalizovani edukativni softver; automa automatsk tskaa elektr elektrons onska ka razme razmena na nasta nastavni vnih h materi materijal jalaa izmeđ između u srodni srodnih h grupa grupa i obrazovnih institucija, kako u nekoj lokalnoj sredini, tako i na globalnom nivou.
Savremenom tehnologijom integriramo računar kao novo nastavno sredstvo i/ili pomoć u učenju novog sadržaja kako bi se nastava učinila motivirajućom, primerenijom, mode moderni rnijo jom. m. Savr Savrem emen enu u tehn tehnol olog ogij iju u tako takođe đe može možemo mo kori korist stit itii u svim svim nast nastav avni nim m predmetima. Na Slic Slicii 1. prikaz prikazana ana je pirami piramida da primen primenee oblika oblika savrem savremene ene tehnol tehnologi ogije je u obrazo obrazova vanju nju - od edukati edukativne vne prezen prezentac tacije ije,, koju koju izrađu izrađuju ju sami sami predav predavači ači:: nasta nastavni vnici ci i profes profesori ori,, preko preko edukati edukativno vnog g softv softvera era,, dosta dosta kompli kompliko kova vanij nijeg eg za implem implement entaci aciju, ju, do najmodernijih sistema za učenje na daljinu – on-line interaktivno učenje i E-learning sistema.
Slika 1. Oblici primene savremenih IKT u obrazovanju
ULOGA MULTIMEDIJE U OBRAZOVANJU U savremenom jeziku, pojam multimedija veže se uz prožimanje vizuelne i zvučne informacije najčešće u okviru predefinisane računarske arhitekture, okruženja, aplikacije i slično. Film je u tom smislu multimedijalan, ali računala otvaraju i dodatne komponente multimedije, pre svega interaktivnost, tj. mogućnost korisnika da utiče na vremensku ovisnost vizualnosti i zvučnosti multimedijalne aplikacije. Dosadašnji trendovi pokazuju da učenje putem multimedije efikasnije od prosečnog predavanja i do 30% jer se održava koncentracija korisnika na visokom nivou. Cilj istraživanja bio je da se ista materija savlada na dva načina i da se po završenom testu uporede ostvareni rezultati kako bi se mogao izvući zaključak iz ovog testa.
Prva grupa imala je 54 člana i obradjivala je materiju na klasičan način putem predavanja. Predavanja su održana u amfiteatru koje je pratilo 54 člana. Druga grupa je, takodje imala 54 člana i savladavala je zadatu materiju putem multimedijalnog kursa na svom računaru. Predavanje je u oba slučaja trajalo 180 minuta. Od 54 člana koja su pratila klasična predavanja u amfiteatru čak 31 nije bilo u stanju da reproduku reprodukuje je 20% obradjen obradjenee materije materije,, 15 je uspelo uspelo da reproduk reprodukuje uje 35%, a samo 8 je uspelo da reprodukuje više od 35%obradjene materije. U drug drugom om sluč slučaj aju u od 54 član članaa koja oja su obra obradj djiv ival alaa zada zadatu tu mate materi riju ju pute putem m multimedijalnih kurseva samo 11 nije uspelo da reprodukuje 20% obradjene materije, 6 je uspelo da reprodukuje 35%, dok je neverovatnih 37 članova uspelo da reprodukuje više od 35% obradjene materije. Multimedijalni pristupi uspešno se koriste u procesu kreativnog stvaranja, donošenja odluka i rešavanja problema. Za razliku od tradicionalnog pristupa koji se koncentriše na memori memorisan sanje, je, multim multimedi edijal jalni ni pristup pristup promov promoviše iše aktivn aktivno o učešć učešćee u obrazo obrazovno vnom m proces procesu u i rezultira brzim porastom znanja i aktivnoj primeni istog u konkretnim poslovnim aktivnostima. ULOGA EDUKATIVNOG SOFTVERA U OBRAZOVANJU Inteligentni softverski sistemi u najširem smislu reči mogu se grubo definisati kao računarski programi koji koriste znanje da bi rešili problem, da pomognu korisnikuu donošenju valjanih odluka i/ili da omoguće ljudima da uče, ili pak da sami mogu prihvatati nova znanja. Prema tome, osnovni pojmovi koje se ovde javljaju su: znanje, rešavanje problema i učenje. Da bi se realizovao ma kakav inteligentni sistem moraju se razrešiti sledeći problemi: a/ kako da se predstavi predstavi zanje u računaru b/ kako da se tako tako reprezentovano reprezentovano zanje koristi, koristi, i c/ kako da se ono poveća i poboljša. p oboljša. Znanje je ono što neka individua zna o nekoj specifičnoj oblasti u datom trenutku. Skoro sve što ljudi rade je na neki način zasnovano na tom znanju koje je memorisano u ljudskim mozgovima. Prema tome, proces rešavanja problema ili mišljenje je takođe nekakva procedura ili rutina primene memorisanog znanja u cilju rešavanja zadatog problema. Na Slici 2 prikazan je krug mišljenja i/ili spoznaje, tj. niz ljudskih aktivnosti kroz koje znanje znanje prolaz prolazii kada kada ljudi ljudi rešav rešavaju aju određe određeni ni problem problem.. Prva, Prva, veoma veoma važna važna faza faza je proces proces prikupljanja ili akvizicije akvizicije znanja, tj. metodologije i činjenica koje se dobijaju ili od nekog eksperta date oblasti (domena) ili učenjem, čitanjem, opažanjem i sl. Ovo znači da se znanje sakuplja iz različitih izvora znanja, obrađuje, razumeva i usvaja.
Ucenje
v
.....
Opazanje
........
Razgovor
Prikupljanje
v
Memorisanje
Objasnjenje
Primena
ZNANJE
Slika 2 Krug mišljenja ili spoznaje
Razvoj materijala namenjenog edukativnom softveru inicijalno zahteva mnogo rada i vremena u poređenju sa klasičnim materijalom za studentska predavanja. Jednom kada se formira osnova, materijal se može brže i lakše ažurirati. strategije gije i tehnik tehnike e Edukat Edukativn ivnii softve softveri ri na ekspli eksplicit citan an način način reprez reprezentu entuju ju razne razne strate podučavanja koje definiše autor i omogućuju omogućuju njihovu njihovu kontrolisa kontrolisanu nu primenu primenu u cilju efikasnijeg efikasnijeg usvajanja sadržaja koje učenik/student treba da nauči kroz korišćenje sistema, a oslanjajući se pojedinačnog učenika/s učenika/studenta tudenta.. Takvim pristupom na model pojedinačnog pristupom se omogućava omogućava savlađiv savlađivanje anje gradiva prema pojedinačnim osobinama korisnika - učenika, tj. svaki korisnik može na sebi prilag prilagođe ođen n način način da savla savlada da i usvoji usvoji predvi predviđen đeno o znanje znanje.. Ovo se naziv nazivaa personalizacijom procesa učenja .
Edukati Edukativni vni softv softverom erom omoguć omogućav avaa se direktn direktnaa inteli inteligent gentna na komunik komunikaci acija ja izmeđ između u učenika/studenta (korisnika) i sistema – sistem zahteva od korisnika da rešava probleme iz domena koji korisnik uči, procenjuje nivo stečenog znanja korisnika, uvode se objašnjenja i dodatna uputstava koje korisnik može da zahteva u komunikaciji sa sistemom, koristi se prednost dijaloga u procesu učenja, stimulišu se tzv. post-refleksija (navođenje korisnika da razmišlja o datim problemima i nakon sesije sa sistemom) i metakognitivne aktivnosti (učenje postupka rešavanja problema kroz čin prikazivanja rešenih primera i individualno rešavanje postavljenih problema). Važan Važan deo svakog edukativnog softvera, je inteligentni tutor ili pedagoški modul , koji u sebi sebi sadr sadrži ži i deta detalj ljnu nu dija dijagn gnos osti tičk čku u ruti rutinu nu učen učenik ikov ovih ih stud studen ento tovi vih h greš grešak aka, a, kao kao i najfrekventnijih grešaka i nerazumevanja koje kreator sistema priprema za upravljanje tokom savla savlađiv đivanj anjaa predviđ predviđeno enog g gradiv gradiva. a. U suštin suštini, i, inteli inteligen gentni tni tutor tutor upravl upravlja ja sesijo sesijom m između između kori korisn snik ikaa i sist sistem emaa na osno osnovu vu ugra ugrađen đenih ih stra strate tegi gija ja podu poduča čava vanj nja, a, mode modela la stud studen enta ta i dijagnostičkih rutina koje prate svaku sesiju.
Na neki način, inteligentni edukativni softver se nalaze u preseku CAI(ComputerAssist Assisted ed Instru Instructi ction) on) sistem sistemaa i inteli inteligen gentni tnih h softve softversk rskih ih sistem sistemaa – poput poput CAI sistem sistema, a, omogućuju omogućuju učenje učenje raznih raznih sadržaja sadržaja pomoću pomoću specijaliz specijalizovan ovanih ih aplikacija aplikacija za prezentiran prezentiranje je tih sadr sadrža žaja ja i vođe vođenj njee eduk edukat ativ ivni nih h sesi sesija ja (što (što osta ostalili inte inteliligen gentn tnii sist sistem emii ne rade rade,, bar bar ne u potpunosti potpunosti i ne na ciljan i kontrolis kontrolisan an način), ali to omogućuju vrlo efikasno, efikasno, zbog korišćenja korišćenja specifičnih softverskih tehnika koji se ugrađuju u inteligentne softverske sisteme (što CAI sistemi ne rade). Važno je napomenuti i činjenicu da je oblast inteligentnih edukativnih softvera(IES), kao retko koja druga oblast informatike, izuzetno dobro psihološki fundirana (što je i za očekivanje, s obzirom na osnovnu namenu ovakvih sistema – obrazovanje i učenje). Stoga u zemljama razvijenog sveta vlada ogromno interesovanje za ovu tehnologiju ne samo kod proizvođača softvera – jer je tržište ogromno – već i kod ogromnog broja ljudi koji se profesionalno bave obrazovanjem (nastavnici, predavači, profesori, instruktori, predstavnici releva relevantn ntnih ih vladin vladinih ih instit instituci ucija) ja),, kao i kod profes profesion ionaln alnih ih pedagoga pedagoga,, psihol psihologa oga i ostali ostalih h stručnjaka koji rade sa učenicima najrazličitijih profila. Najkraće rečeno, IES je moguće i razvijati i primenjivati u našoj sredini. Štaviše, budući da su potencijalne koristi primene tehnologije u kontekstu modernizacije i reforme našeg obrazovnog sistema ogromne, treba naglasiti da su mogućnosti koje imamo u tom smislu takve da je pre svega potrebno sprovesti mobilizaciju postojećih domaćih kadrova i tehničkih resursa, bez velikih dodatnih ulaganja u neku opremu i infrastrukturu koja bi služila samo toj tehnologiji i ničemu više. U obrazloženju gornjih tvrđenja verovatno treba poći od cene ovakvih sistema. Treba znati da ima i besplatnih IES na Internetu, ali i da ima onih koje su naručioci plaćali desetinama hiljada dolara. Takođe je u svetu IES prisutno i to da se oni ustupaju nekim kategorijama korisnika bez novčane naknade, a da se za neke druge kategorije korisnika naplaćuje licenca. Kod nas su mogućnosti u tom smislu vrlo velike i raznovrsne ukoliko se najpre najpre razvi razvije je odgov odgovara arajuć jućaa infras infrastru truktu ktura ra (v. (v. prethod prethodni ni odelja odeljak). k). U ovom ovom trenut trenutku ku se sagled sagledav avaa da bi najbol najbolji ji način način za to bila bila serij serijaa projek projekata ata koje koje bi finans finansir irala ala relev relevant antna na Ministarstva naše države u saradnji sa zainteresovanim proizvođačima softvera, a prototipski razvijali stručnjaci sa univerziteta uz učešće inženjera iz domaćih softverskih kuća i pedagoga, andragoga i psihologa iz obrazovnih i drugih društvenih institucija. Veoma je važno naglasiti da materijalni problemi naše sredine ne predstavljaju veliki problem u razvoju IES kod nas. Iako postoje IES koji zahtevaju korišćenje posebne dodatne opreme i sofisticiranih alata u razvoju, najveći broj tih sistema ipak se zasniva na standardnim računarskim platformama i mrežama koje su odomaćene i kod nas. Stoga se nakon razvoja infrastrukture do određenog nivoa očekuje da jedina bitna ulaganja budu u strukturiranje edukativnih sadržaja za ugradnju u IES. Za očekivati je da IES u našoj sredini zažive pre svega na univerzitetima. Razlog tome je bolja bolja proseč prosečna na računa računarsk rskaa opreml opremljen jenost ost na unive univerzit rziteti etima ma nego nego u drugim drugim obrazo obrazovni vnim m institucijama. Pored toga, univerzitetski kadrovi su potencijalno i najviše zainteresovani za unapređenje unapređenje nastavnog procesa i procesa procesa učenja učenja kroz primenu primenu informacion informacionih ih tehnologija. tehnologija. Druga Druga potenc potencija ijalno lno važna važna grupa grupa krajnji krajnjih h koris korisnik nikaa IES kod nas predsta predstavlj vljaju aju centri centri za permanentno obrazovanje, kao i organizatori kurseva i seminara. ULOGA INTERNET TEHNOLOGIJA U OBRAZOVANJU Samo Samo se po sebi sebi podr podraz azum umev evaa da Inte Intern rnet et tehn tehnol olog ogij ijee igra igraju ju ogro ogromn mnu u ulog ulogu u u ovakv ovakvim im scenar scenariji ijima ma organi organizov zovanja anja i izvođe izvođenja nja edukati edukativni vnih h proces procesaa i aktivn aktivnost osti. i. Stoga Stoga je
neophodno naglasiti da se izuzetno važan segment obrazovanja pomoću računara odnosi i na razvoj onog dela Internet infrastrukture koji se odnosi na edukaciju u najširem smislu reči – specijalizovani jezici i formati za predstavljanje edukativnih sadržaja, specifični protokoli, Web servisi, itd. Promatraj Promatrajući ući grafiiko grafiikon n na Slic Slicii 2, koji koji prik prikaz azuj ujee tren trendo dove ve upotr upotreb ebee inte intern rnet etaa u obrazova obrazovanju nju u Srbiji, Srbiji, možemo možemo primetiti primetiti značajan značajan rast i pretpostavit pretpostavitii je upotreba upotreba interneta interneta od 2002. godine pa do danas značajno porasla. U tom periodu je većina visokoškolskih ustanova u Srbi Srbiji ji snab snabdev deven enaa kompj kompjut uter ersk skom om oprem opremom om i brzi brzim m inte intern rnet et veza vezama ma,, kako kako bi svoj svojim im studentima omogućili brz pristup novim informacijama.
90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0%
1995.g 2002.g
E-MAIL U NASTAVI
MATERIJALI NA ŠKOLSKE ŠKOLSKE WEB WE B INTERNETU U STRANE NA NASTAVI INTERNETU
Slika 3 Upotreba interneta u obrazovanju u Srbiji
ULOGA E-LEARNINGA U OBRAZOVANJU E-learning je ekspertski sistem koji uči od svojih korisnika i vrši sistematizaciju znanja, a Internet-Intranet su neophodni uslovi korišćenja. Softversko rešenje za učenje na daljinu omogućava potpunu mobilnost profesora i učenika,a pošto je nastava multimedijalna i realizuje se pomoću Interneta, učenik bira vreme i prostor za učenje. Učesn Učesnici ici u e-lear e-learning ningu u su organizato organizatori ri kurseva kurseva:obra :obrazov zovne ne i naučne naučne instit instituci ucije, je, kompanije - za svoje zaposlene,pojedinci: konsultanti, učitelji,... stručna udruženja i polaznici kurseva: odrasli – “netradicionalni studenti”( koji su obično zaposleni i trebaju obuku vezanu uz posao, zahtevaju više aktivnosti i interakcije kod učenja),deca i omladina – npr. geografski izol izolov ovan anaa od obraz obrazov ovni nih h inst instit ituc ucij ija, a, osob osobee udal udalje jene ne od obra obrazo zovn vnih ih cent centar ara, a, osob osobee sa ograničenjima koja im ne dozvoljavaju pohađanje takvih centara. E-learning je idealno rešenje, koje ima mnoštvo pozitivnih elemenata i za organizatore i za polaznike kurseva.S jedne strane imaju jaku tržišnu orijentaciju, odnosno sposobnost stvaranja profita, omogućuje izlazak Univerziteta van nacionalnih granica - tržište praktično postaje ceo svet i uštedu prostornih i kadrovskih kapaciteta, mogućnost da se diferenciraju u odnosu na srodne obrazovne ustanove,te praćenje trendova razvijenih zemalja - uspostavljanje visokih standarda i kriterijuma u edukaciji koji ustanovu svrstavaju kao konkurentne partnere u Evropi i svetu. , a uloga koju e-learning igra u povezivanju ljudi, znanja i informacija je velika. Dok su pozitivni elementi sa stanovišta polaznika kurseva sledeći: smanjenje troškova stanarine i ostalih troškova vezanih za boravak u mestu održavanja studija, mogućnost izbora škole van fizičkih granica matične zemlje, mogućnosti da radi za vreme studiranja nezavisno od mesta održavanj održavanjaa studija, studija, prevazilaž prevazilaženje enje nemogućnosti nemogućnosti da posećuje posećuje tradiciona tradicionalnu lnu nastavu nastavu
usle usled d neko nekog g od svoj svojih ih trajn trajnih ih ili ili priv privre reme meni nih h fizi fizičk čkih ih probl problem ema, a, ošte ošteće ćenj njaa ili ili bole bolest sti, i, samoorganizovanje vremena za učenje (visoka motivacija, planiranje vremena i sposobnost za analizu i sintezu sadržaja koji se uči) i dr. Studenti su svi oni koji žele da usvoje nova znanja i da napreduju u karijeri. Najbitnija uloga e-learninga je interakcija - učenici ne čitaju samo tekst već se aktivno uključuju u učenje sadržaja. Interaktivnost daje učeniku i nastavniku i povratnu informaciju o napredovanju Tipovi interakcije: •
•
•
student - sadržaj za učenje student - nastavnik student - student Vrste interakcije: •
•
•
sinhrona: student i nastavnik su on-line u isto vrijeme i komuniciraju- IRC (Internet Relay Chat), audio i videokonferencije, programi za kolaborativni rad (dejeljenje aplikacija, whiteboards), on-line kvizovi asin asinhr hron onaa :kom :komun unik ikac acij ijaa seod seodvi vija ja u onom onom tren trenut utku ku kada kada to učen učenik iku u ili ili nas nastavn tavnik iku u odgo odgovvara ara, e-ma e-maiil, list listsserv erveri, eri, onli onlin ne forum orumi/ i/bo boar ardo dovvi, kvizovi/testovi, hipertekst/hipermedija on-line provera znanja
Danas, profesionalne instrukcije – bilo da su u vidu tradiocionalnih predavanja ili online varijanta učenja – nude obuku za karijeru širokom dijapazonu studenata različite starosne strukture. Bez razlike da li su studenti bili odsutni iz učionica deceniju ili čak četri, uočiće značajne razlike između interaktivnih predavanja današnjice i učionica iz prošlih vremena. U proteklih 20 godina predavanja su se menjala u skladu sa činjenicom da je dinamika studentski orijentisanih predavanja preuzimala primat. Raniji vid edukacije karakterističan po tzv. tzv. “hvata “hvatanju nju”” (uzima (uzimanja nja)) beleža beležaka ka sa predav predavanj anja, a, koga koga se mnogi mnogi odrasl odraslii priseć prisećaju aju sa strepnj strepnjom om ustukn ustuknuo uo je pred pred novim novim vidom vidom diskus diskusija ija pod vođstv vođstvom om instru instrukto ktora ra.. Današn Današnji ji studenti sede formirajući krug, udubljeni u veoma zanimljivu međusobnu konverzaciju, bilo da su na časovima iz oblasti poslovanja ili ljudske prirode. Oni međusobno sarađuju/interaguju kroz mnoštvo različitih profesionalnih aktivnosti, od individualnih prezentacija do zajedničkih projek projekata ata.. Odras Odraslili učenic učenici, i, koji koji su usmere usmereni ni ka ostva ostvarenj renju u karije karijere re iz oblas oblasti ti tehnik tehnikee ili kompjuterskih nauka, lako će uočiti da su učionice zamenjene sa savremenim laboratorijama koje su opremljene zapanjujućim mnoštvom raznovrsnih kompjutera i elektronske opreme. Takozvane “pametne” učionice današnjice poseduju sve “igračke”, a odrasli učenici se mogu osloniti na instruktore, laboratorijske asistente, mentore kao i na svoje kolege studente, kako bi ovladali znanjima i veštinama koja će im u budućnosti biti od velike koristi. Kada ušetate u nastavni kabinet današnjice bićete veoma prijatno iznenađeni koga ćete ćete tu zateći zateći.. Iako Iako istra istraživ živanj anjaa pokazu pokazuju ju da je “prose “prosečan čan”” starij starijii student student 35-tog 35-togodi odišnj šnjaa belkinja koja pripada srednjoj klasi, udata je, ima porodicu i društveno je aktivno angažovana, odrasli studenti pojedinačno dolaze iz veoma različitih sredina i imaju raznovrsne razloge za povratak edukaciji. Ipak svi oni poseduju identičnu suštinsku osobinu: želju da studiraju kako bi ostvarili karijeru koja će predstavljati njihovu realizaciju u ličnom i finansijskom smislu. Obzirom da su stariji studenti ozbiljni po pitanju edukacije, očekuje se da profesionalno i sa
zrelošću doprinesu dinamici diskusije.Šta više, od starijih studenata se očekuje da pomažu jedni drugima, drugima, da često formiraju formiraju diskusione diskusione grupe van nastave nastave ili da koriste koriste e-mail, e-mail, kako bi jedni druge stalno stimulisali i održavali aktivnima. I na kraju: instruktori vole da podučavaju odrasle studente zato što su oni motivisani, revnosni, disciplinovani učenici, željni znanja, koji svojim raznovrsnim životnim iskustvima doprinose nastavi. Uostalom, Slika4 nam jasno govori da su ljudi u 21 veku shvatili da učenje i usavršavanje treba da traje čitavog života, a da su ICT i računari neminovnost svakodnevnice.
Slika 4 Ne postoji starosna granica
ZAKLJUČAK Savremeno obrazovanje potrebno je što više približiti današnjem informacijskom dobu, a treba uvesti promjene i samog sadržaja i nastavnih metoda. Jedan je od važnih zadataka obrazo obrazova vanja nja - školov školovanj anjee ne samo samo inform informati atički čki,, već i inform informaci acijsk jskii pismen pismenih ih stručn stručnjak jakaa priprem pripremlje ljenih nih za permane permanentn ntno o učenje učenje tokom tokom čitav čitavog og života života.. Inform Informaci acionu onu pismen pismenost ost je potrebno razvijati na svim razinama obrazovanja. obrazovanja. Ova oblast se odnosi na aktivnosti koje imaju za cilj da pripreme celokupnu populaciju za informaciono društvo putem obrazovanja za osnovnu kompjutersku pismenost i podizanjem opšte svesti o značaju informacionog društva. Mlađe generacije treba da budu kroz redovni obrazovni proces uključene u ovu akciju. Minimalni stepen kompjuterske pismenosti mora da bude obezbeđen na nivou osnovnih i srednjih škola. Starije Starije generacije generacije treba da budu uključene uključene u ovaj obrazovni obrazovni proces kroz niz posebno posebno pripremljenih kurseva. Oni će biti organizovani na nivou lokalnih zajednica u saradnji sa privatnim sektorom. Kursevi koji se bave osnovnim kompjuterskim opismenjavanjem treba da budu besplatni. Lokalni i centralni organi i odgovarajuće vladine agencije, kao što je na primer Nacionalna agencija za zapošljavanje treba da finansijski podrže takve kurseve. Treba defini definisat satii standa standardnu rdnu metodo metodolog logiju iju obrazo obrazova vanja nja i standa standarde rde kompjut kompjuters erske ke pismen pismenost ostii koji koji su kompati kompatibil bilni ni sa odgov odgovara arajuć jućim im standa standardi rdima ma EU kao što je evrops evropska ka računarska dozvola (European Computer Driving Licence, ECDL). Standardna metodologija treba da podrazumeva i eksternu nezavisnu kontrolu da bi se obezbedio neophodan kvalitet pruženog obrazovanja.
LITERATURA Vladan Devedžić: „Inovacioni projekti u oblasti informacionih tehnologija“,Ministarstvo za nauku i tehnologiju Republike Srbije, 2003.g. http://www.tfc.kg.ac.yu/tos/PDF/3_4_Randjic. http://www.dis.org.yu/nauka_strategija_id www.bos.org.yu/cepit/materijali/institucijeID
