Rana Moderna Istorija Evrope

Reč istorija ima istorija ima dva značenja: 1) prošla stvarnost, tj. skup prošlih događaja (res ( res gestae) gestae) 2) istorija kao nauka o tim prošlim događajima (historia (historia rerum gestarum). gestarum ). Da i se istakla ra!lika i!među ova dva pojma, istoričari koriste pojam istoriografija. istoriografija. "o nije sasvim pravilno, jer istoriogra#ija ima u$e !načenje od reči istorija. %od istoriogra#ijom  podra!umevamo  podra!umevamo pisana dela o prošlosti& ako i rekli 'istoriogra#ija 'istoriogra#ija novog veka veka to i !načilo da mislimo na literaturu o istoriji koja je nastala u novom veku& a pod 'istorija novog veka mi  podra!umevamo  podra!umevamo ukupna sa!nanja sa!nanja o ra!dolju prošlosti koje na!ivamo na!ivamo novi vek. %ojam opšta istorija, istorija, takođe ima dva !načenja. %rvo !načenje se sastoji u tome da se pod opštom istorijom podra!umeva istorijom podra!umeva istorijska nauka u eliji, !a ra!liku od speijalnih istorijskih disiplina, kao što istorija je disiplina koja proučava su npr. istorija prava, istorija umetnosti, istorija #ilo!o#ije. Opšta istorija je svestrani ra!vitak naroda i !emalja, ili čitavog čovečanstva, ne ula!e*i poseno u pojedine, u$e olasti ljudskog $ivota. Druga vrsta podele istorije jeste podela na opštu i naionalnu. +storiogra#ije ve*ine velikih naroda i !emalja nemaju ovu podelu.  istoriogra#ijama -ngleske, emačke ili /ranuske, kada god je reč o opštim prolemima svetske istorije, prisutna je i prošlost ovih !emalja. 0esto je to opravdano, s o!irom na ulogu koju su imali veliki evropski narodi.  ije međutim redak slučaj slučaj da se čitava svetska svetska istorija posmatra posmatra kro! pri!mu prošlosti prošlosti svog naroda i svoje !emlje, i to je put !a stianje pogrešne predstave o istoriji sveta. od manjih naroda, takvo  posmatranje istorije čovečanstva čovečanstva stvorili i još ve*e nesra!mere nesra!mere i!među stvarne i umišljene slike  prošlosti. %odra!umeva se da ni jedan narod ne trea, i ne sme da !anemaruje svoju vlastitu istoriju. n je du$an da je otkriva i proučava. aionalna istorija predstavlja neodvojivi deo svesti svakog savremenog i*a i svake društvene !ajednie 3 njenih unutrašnjih odnosa, njene kulture, njenih oičaja, njene sadašnjosti i udu*nosti. 4li svakom narodu je, pored sopstvenog iskustva, potreno istorijsko iskustvo i drugih naroda. Da i naučnii lakše savladali ogroman istorijski materijal, potreno je da mu pristupe sistematski.  slučaju podele na opštu i naionalnu istoriju, neophodno je prona*i istinsko mesto i !načaj pojedinog naroda u proesima svetske istorije. %ojedine istorijske pojave mogu iti deo i svetsko5istorijskog proesa, ali i deo u$e, u $e, naionalne istorije. "akav "akav primer predstavlja istorija naionalnih revoluija alkanskih, ju$noslovenskih i  podunavskih naroda, naroda, koje ula!e ula!e u red najva$nijih pojava srpske naionalne naionalne istorije, ali čine čine i sastavni deo nekih va$nih tokova evropske i svetske istorije 16. i 27. veka. 8ranie i!među opšte i naionalne istorije moraju da udu elastične i pomerljive, i moraju da  postoje kako i se pojave svetske svetske istorije koje nisu u neposrednoj neposrednoj ve!i sa naionalnom naionalnom istorijom uspešnije sistemati!ovale i prika!ale. %rema tome, predmet opšte istorije su oni itni tokovi i proesi prošlosti čovečanstva koji su se odvijali e! neposrednog utiaja srpskog, srpskog, i drugih naroda koji ga okru$uju, kao i oni događaji i!  prošlosti ovih naroda koji su svojim !načajem !načajem stekli svetsko5istorijski svetsko5istorijski !načaj. ako je istorija eg!aktna nauka, njeni !aključi i teorijska uopštavanja mogu se, i moraju se i!voditi na osnovu oimne i svestrano proučene činjenične građe. %ojedini soiolo!i, politikolo!i i #ilo!o#i (npr. 4rtur 9openhauer, 9openhauer, ilhelm indeland, indeland, -mil Dirkem) su tvrdili da je istorija jedino sakupljač empirijskih činjenia i da je !og toga uopšte pitanje da li je ona uopšte nauka. eki su, kao  iče, govorili o štetnosti štetnosti istorije.  Istorija je sredstvo da se razume, i na taj način da se deluje na tok događaja 3 događaja 3 ;isjen /evr.

ierona, koji ga je prvi upotreio, i pojam kulture kao negovanja ljudske duše 3 duše  3 cultura animi .  svim navedenim !načenjima, kultura se javlja kao radnja, kao proes, da i u 1?. veku, nemački  pesnik i mislila, @ohan @ohan 8ot#rid Aerder, Aerder, upotreio reč kultura !a kultura !a oele$avanje nekog stanja: kulturan čovek, kulturan narod, nekulturan postupak. %ojam kulture mo$e kulture mo$e imati ra!ličita !načenja: kultura tela, kultura ponašanja, kultura kao skup narodnih oičaja, religije, kultura kao ukupnost naučnih, #ilo!o#skih, umetničkih i drugih originalnih stvaralačkih re!ultata, kultura kao način svakodnevnog $ivota, itd. %rema marksističkom tumačenju, kultura obuhvata sve ono što čovek ne dobija od prirode, ve što  proizvodi sopstvenom stvaralačkom snagom snagom i energijom energijom.  a osnovu toga, toga, naš #ilo!o# kulture Bilan Damnjanovi*, de#iniše de#iniše pojam kulture: !ultura kulture:  !ultura je ukupnost materijalnih i duhovnih vrednosti, dobara i tvorevina koje proizvodi čovek u društveno" istorijskoj praksi, radi savlađivanja prirode koja ga okru#uje. okru#uje. Beđutim, postoji i u$i, tradicionalni, pojam kulture , koji u!ima u o!ir samo stvaranje humanih vrednosti u duhovnoj s#eri $ivota. "aj pojam i! sadr$aja kulture isključuje sferu materijalne proizvodnje. n je najčeš*e u svakodnevnoj upotrei. Kultura u širem smislu obuhvata , najpre, materijalno-tehničko-društvenu osnovu , zatim ono što je svesno nadograđuje , kao što su nauka, umetnost, #ilo!o#ija, religija, itd. ultura se mo$e shvatiti kao: 1) proi!vodnja duhovnih vrednosti od kojih je materijalna  proi!vodnja odeljena odeljena (gore de#iniija)& i 2) kultura je samo ono što je potpuno originalno,  jedinstveno, unikatno, neponovljivo neponovljivo . Cvako umno$avanje takvih vrednosti, širenje i omasovljavanje, omasovljavanje, spada u red u$ih stvaralačkih aktivnosti 3 u ivili!aiju. ivili!aija je (po tradiionalnom shvatanju) shvatanju) ila čovekova proi!vodnja neoriginalnih neoriginalnih kopija, elishodno i smišljeno umno$avanje i širenje ve* kreiranih kulturnih vrednosti. eki autori gledaju na kulturu i ivili!aiju kao na dve #a!e, dva u!astopna ra!dolja, od kojih je prva originalna i stvaralačka #a!a (kultura), #a!a uspona, dok je druga #a!a guljenje originalnosti, dekadenija i opadanje kulture (ivili!aija).

Stvaranje duhovnih i unikatnih vrednosti se naziva kultura, a civilizacija se upotrebljava za ukupnost stvaralačkih rezultata jedne epohe. ivilizacija bi  u see, dakle, uključivala i pojam kulture.

 a ovaj način, kulturu kulturu i ivili!aiju, pored marksista, marksista, shvataju i #ranuski i anglo5američki anglo5američki istoričari i kulturolo!i, dok nemačka #ilo!o#ija i istoriogra#ija ostaju dosledne deljenju kulture od ivili!aije, de#inišu*i kulturu kao proi!vođenje duhovnih, a ivili!aiju kao proi!vodnju manje kreativnih materijalnih vrednosti. Barks je govorio o 'jednoj istorijskoj naui. Cavremeni marksi!am daje antropološku interpretaiju ove Barksove te!e o istorijskoj naui kao o #ilo!o#iji kulture, tj. kao o opštoj naui o kulturi, ili istoriji ljudske kulture u najširem smislu reči. vako shva*ena istorija kulture čini !apravo ukupnu istoriju čovečanstva.  tako postavljenoj 'jednoj istorijskoj naui sjedinjeni su re!ultati i  prirodnih, i duhovnih, duhovnih, i #i!ičkih, i društvenih, i tehničkih, tehničkih, i humanističkih humanističkih nauka. vakvo tumačenje, opštoj istoriji daje opštost i sveouhvatnost, tj. istorija kulture nije odvojena od istorije ratova i dr$ava, ve* su podjednako !astupljeni i istorija kulture, i dr$ave, i ratova, kao i sve komponente i sadr$aji istorijskog proesa.  nastojanjima da prika$u i osmisle 'punu stvarnost istorije, #ilo!o#i istorije su se do sada uvek slu$ili nekim model5predstavama. %ostoje tri osnovne model5predstave opšteg istorijskog kretanja, tj. tri osnovne konepije svetsko5istorijskog ra!voja: 1) model strele 3 strele  3 stalno pravolinijsko uspinjanje čovečanstva ka jednom konačnom ilju 3 eshatonu (kraju vremena), čije ostvarenje !nači i kraj istorije 3 raionali!am, hegelijanstvo, hegelijanstvo, kantovski  po!itivi!am, hriš*anska hriš*anska misao. 2) model spirale 3 spirale 3 nepravolinijsko uspinjanje ljudske !ajednie ka savršenijim #ormama, e! i!ričitog naglašavanja njegovog ishoda 3 marksi!am. ) model kruga 3 kruga 3 istorija je 'večno vra*anje istoga 3 ikolaj Danilevski, svald 9pengler, 9pengler, "ojni. %ostoji i svojevrstan četvrti model, !apravo jedan antimodel. "o "o je analitička filozofija istorije, istorije, koja nema nikakvog opšteg modela, i ona poriče postojanje nekakvog smisla elokupne istorije. +ako analitički metod ne dopušta #ilo!o#ski način osmišljavanja& ni!om prei!nih postupaka u istra$ivanju,  proveri, kritii, sistemati!ovanju sistemati!ovanju i i!laganju istorijskih istorijskih činjenia, on pru$a osnovni materijal #ilo!o#skom osmišljavanju istorije.

!eriodizacija %itanje periodi!aije spada u red najslo$enijih metodoloških prolema istorijske nauke. ;judi su, pošto su počeli da pišu istoriju, došli do sa!nanja da istorijski ra!voj i ogroman činjenični materijal trea u! tematsku sistemati!aiju, srediti i po hronološkom kriterijumu. "u potreu nije dovelo u pitanje ni kasnije naučno sa!nanje o unutrašnjem jedinstvu elokupnog istorijskog vremena i međusonoj pove!anosti pove!anosti svih glavnih tokova istorijskog proesa. e!areje, potom Cvetom 4vgustinu (od 4dama do oja, od oja do 4vrama, od 4vrama do Davida, od Davida do avilonskog arstva, od avilonskog arstva do Arista, od Arista do apokalipse), +sidoru Ceviljskom, Eedi enerailisu enerailisu i tonu /raj!inškom. %okret humani!ma i renesanse, doneo je novu periodi!aiju svetske istorije, koja je podeljena na antički period , u kome se govorio lep latinski je!ik& na srednje doba, doba , u kome je latinski io iskvaren& i na novo doba, doba, kada se doar klasični je!ik onavlja. a teorijski nivo, ovu periodi!aiju je podigao  ikolo Bakijaveli (u Istoriji (u Istoriji Firence), Firence), ali je tek risto#er eler, krajem 1F. veka de#initivno podelio podelio svetsku istoriju na stari, na stari, srednji i novi vek . %ri tome je, po njemu, stari njemu,  stari vek  trajao  trajao od nastanka prvih dr#ava do cara !onstantina $%&'"%%()& $%&'"%%() & srednji vek  je  je trajao od !onstantina do pada *arigrada +maja ./0%- godine pod tursku vlast & a novi vek  je  je nastao posle toga.

va elerova periodi!aija je r!o postala popularna. %rihvatili su je najistaknutiji istoričari 1?. veka, s tim što su kraj starog i početak srednjeg veka najčeš*e pomerali sa onstantinove vladavine na  prodor Auna u -vropu -vropu (F=) ili na pad Rima Rima (GFH)& dok su !a !a graniu i!među srednjeg srednjeg i novog veka veka  počeli da u!imaju u!imaju godine otkri*a 4merike (1G62) ili početak početak ;uterove re#orme (1=1F). (1=1F).  16. vek, elerova periodi!aija je ušla sa opštepri!natim autoritetom, ali joj je tada dodato i četvrto ra!dolje 3 'najnovije ili 'savremeno doa, koje je kod /ranu!a računato od revoluije 1F?6. godine, a u anglosaksonskom svetu od industrijske revoluije F7ih godina 1?. veka. +ako je ve* ;eopold Ranke, u prvoj polovini 16. veka, i!ra!io sumnju prema elerovoj  periodi!aiji, sumnje u njenu opravdanost opravdanost su se javile javile tek krajem 16. veka. veka. Cporovi su se poveli oko  pitanja vremenskih grania grania pojedinih epoha. epoha. Cporna je grania i!među starog starog i srednjeg, ali i i!među i!među srednjeg i novog veka. @edni su tvrdili da srednji vek traje sve do sredine 1F. veka, tj. do !avršetka verskih ratova& a drugi su graniu stavljali na 1=77. godinu& a tre*i su graniu i!među srednjeg i novog veka stavili na sredinu 1G. veka, kada je u -vropi došlo do potresa usled epidemije kuge.  naui, još uvek preovlađuje periodi!aija koja graniu i!među starog i srednjeg veka stavlja na GFH. godinu, a i!među srednjeg i novog veka na 1G62. godinu. +pak, ova periodi!aija ima dve slaosti. %rvo, dok se eler svojom periodi!aijom (2G51G=) dosledno dr$ao političko5verske istorije, kasnija modi#ikovana varijanta (GFH51G6251F?6) se time ne mo$e pohvaliti. %rvi granični datum je određen na osnovu kriterijuma političke istorije, drugi datum je određen na osnovu ekonomske istorije, a tre*i na osnovu društvene i političke istorije. Druga slaost ove periodi!aije se sastoji u njenom evropoentri!mu, evropoentri!mu, tj. smeštanju istorije elog sveta u hronološke okvire koje je stvorila istorija starog kontinenta. %o!itivistička istoriogra#ija druge polovine 16. i prve  polovine 27. veka veka je pokušala ove ove slaosti da otkloni, otkloni, prilagođavaju*i periodi!aiju periodi!aiju konkretnim konkretnim istorijskim prilikama i !ivanjima.  emački istoričar, istoričar, Karl "ampreht je pošao od elemenata ponavljanja i !ajedničkih pojava u istoriji svih naroda. "e pojave, ;ampreht ;ampreht je tra$io u olasti soijalne strukture, svojinskih odnosa i kolektivne psihologije ljudskih !ajednia. jegova periodi!aija je istoriju delila na šest stupnjeva (simoli!am, tipi!am, konvenionali!am, individuali!am, sujektivi!amII), sujektivi!amII), u koje se elokupna istorija čovečanstva ne mo$e smestiti. +pak, !asluga ove periodi!aije je u tome što je u dotadašnje istorijske tipologije unela neke karakteristike, soijalno5ekonomske sadr$aje, koji su do tada u istoriogra#iji ili !anemarivani. "ime je ;ampreht i!a!vao veliku raspravu 3 1elika diskusija diskus ija o metodu u emačkoj, krajem 16. i početkom 27. veka. %osle ;amprehta, u nemačkoj kulturno5mor#ološkoj istoriogra#iji, i u pitanju periodi!aije, sve više  je dola!io do i!ra$aja i!ra$aja sujektivi!am i šematski šematski pristup. "ako "ako je ;amprehtov ;amprehtov učenik, arl Eraj!ih,  pravio !a svaki svaki narod određene kulturološke kulturološke tipologije u okviru kojih *e se određena ra!dolja ra!dolja i tipovi kulture 3 iako sasvim ra!ličitih istorijskih epoha 3 međusono poklapati i ponavljati. va konepija ikličnog ra!voja svetske istorije po ra!doljima, ra!doljima, nije u stvari ila nova. ju je još  pre emaa uoličio uoličio ruski naučnik ikolaj ikolaj Danilevski.  delu delu 2usija  2usija i Evropa Evropa, on je svoju temu ra!matrao u okviru ikličnog smenjivanja velikih ivili!aija, čiji su nosioi pojedini narodi ili velike etničke eline. svald 9pengler je ikličnu konepiju ra!vio u svojoj knji!i 3ropast knji!i  3ropast 4apada 4apada.. n je elu istoriju čovečanstva podelio na osam samostalnih, i po tipu 'savremenih kultura. Beđu tim kulturama, međusono su tipološki 'savremene indijska, starogrčka, arapska i !apadna kultura. Cvaka od ovih kultura ima u svom ra!dolju po dve #a!e: #a!u uspona (kulture u u$em smislu), i #a!u opadanja (ivili!aije) kada se #a!a ivili!aije !avršava propaš*u elog kulturnog tipa. 9penglerovu osnovnu misao je preu!eo engleski istoričar i #ilo!o# istorije 4rnold "ojni. "ojni. n je istoriju podelio na 21 ra!dolje od kojih svako predstavlja samostalnu i, gotovo, potpuno !aokru$enu i !atvorenu elinu. d ovih elina, koje "ojni "ojni na!iva 'ivili!aijama, sedam su potpuno samostalne i originalne (egipatska, andska, prvoitna kinesta, minojska, sumerska, prvoitna indijska i ivili!aija Baja), dok su ostalih 1G elina, u manjoj ili ve*oj meri, i!vedene od ovih F. +pak, ovakva periodi!aija  je sujektivna i krajnje krajnje relativna.

Cve do prodora marksisitičkog dijalektičkog metoda, istoriogra#ija nije pola!ila od sa!nanja da je najitniji !adatak svake periodi!aije da velikim epohama ouhvati takve istorijske eline, koje i što  prili$nije odredile 'tipove 'tipove $ivota koje je čovečanstvo čovečanstvo prešlo od od početka do danas. danas. 4 te tipove je mogu*e odrediti tek kada se polje istoriogra#skog istra$ivanja proširi na sve itne komponente i sadr$aje $ivota ljudi i kad se ti sadr$aji sagledaju u svojoj elini, u svom međusonom sadejstvu. sadejstvu.
 a osnovu toga je ;enjin podelio istoriju istoriju na tri velika ra!dolja ra!dolja (robovlasničk ( robovlasničko, o, feudalno i kapitalističko). kapitalističko).  toku 1?. veka, tačnije krajem 1?. i početkom 16. veka, došlo je do revoluija u elom svetu, a posledia toga ila je !amena #eudali!ma kapitali!mom. +! ovog gledišta ;enjina, sovjetska istoriogra#ija je i!vodila svoju periodi!aiju. "a "a periodi!aija je  ila de#initivno utemeljena utemeljena u 3rimedbama u 3rimedbama Ctaljina  Ctaljina na ud$enik istorije novog veka i! 16F. godine.  Ctaljinovoj raspravi, istorija se deli na pet osnovnih tipova proi!vodnih odnosa: tip prazajednice prazajednice, robovlasnički , feudalni , kapitalistički , i socijalistički tip. tip. +!u!imaju*i prela!ak i! pra!ajednie u roovlasničku epohu, sve ostale smene ovih osnovnih tipova proi!vodnih odnosa su pove!ane, po Ctaljinu, isključivo sa svesnom akijom novih klasa, nasilnim činom tih klasa, revoluijom. "ako "ako se iz robovlasništva u feudalizam  prešlo 'svesnom akijom, tj. 'revolucijom robova & iz feudalizma u kapitalizam  se prešlo isključivo revolucionarnom političkom akcijom bur#oazije & a iz kapitalizma u socijalizam  se prela!i isključivo proleterskom revolucijom. stalo je još da se odluči kojom i se revoluijom o!načio kraj srednjeg i početak novog veka.  tu svrhu upotreljavana je /ranuska revoluija 1F?6. godine, da i se potom grania spustila na englesku revoluiju 1HG2. godine. vo je učinjeno da i se periodi!aija svetske istorije nekako uskladila sa periodi!aijom ruske istorije (tj. da i se vladavina %etra elikog elikog 1H?251F2=. uključila u istoriju novog veka), što poka!uje njenu nedoslednost. 4nali!iraju*i i kritikuju*i ovu periodi!aiju, Eranislav Jurđev je uka!ao na njene slaosti: 5 oslanjanje na #enomene društvene i pravne nadgradnje, umesto na načine proi!vodnje koji čine ekonomsku a!u istorijskog ra!voja. r a!voja. 5 prote!anje jedne ekonomske #ormaije društva na ele periode u kojima su uporedo postojale i po dve ili više #ormaija. 5 apsoluti!ovanje revoluija kao jedinih merodavnih grania i!među istorijskih epoha, što kod ra!graničavanja srednjeg i novog veka dovodi do uka!ivanja na prelomnu godinu koja nije naj!načajnija. 5 evropoentrističko posmatranje istorije sve do epohe kapitali!ma. "ako se došlo do podele istorije na pet osnovnih ra!dolja:  praistoriju,  praistoriju, stari vek  (koji  (koji traje sve od nastanka roovlasničke, roovlasničke, tj. a!ijske, ekonomske #ormaije društva, sve do =. veka), srednji vek  (koji  (koji traje od =. do 1=. veka, u! uporedno postojanje ra!ličitih tipova #eudalnih i kastinskih odnosa), novi vek  (koji  (koji traje od 1=. do 27. veka, kada nastaju, ra!vijaju se i dola!e u kri!u i kapitalistička privreda i kapitalistički društveni odnosi), i najnovije doba (u doba (u kojem se ore kapitalističko i soijalističko društvo). oriste*i iste kriterijume koji su koriš*eni i u pravljenju opšte periodi!aije, istorija novog veka se mo$e podeliti na tri epohe: 1) epohu geneze kapitala 3 kapitala  3 od kraja 1=. do druge polovine 1?. veka, oko 1FF7.& 2) epohu liberalnog kapitalizma 3 kapitalizma  3 od kraja 1?. veka do F75ih godina 16. veka& ) epohu monopolističkog kapitalizma ( kapitalizma  (imperijalizma imperijalizma), ), od F75ih godina 16. veka do 161F51?. godine.  Epoha geneze kapitala se kapitala se odlikuje ni!om naučnih i tehničkih pronala!aka koji su u toku 1H. veka omogu*ili r$e širenje manu#akturnog načina proi!vodnje& velikim geogra#skim otkri*ima, koja su otvorila daleke pomorske komunikaije, počinje svetska trgovačka ra!mena i stvaranje svetskog tr$išta. Revoluijom ena je !adat sna$an udar #eudalnoj privredi, a akumulaijom kapitala, su u !apadnoj -vropi stvoreni preduslovi !a prela!ak na krupnu mašinsku proi!vodnju. sled svega toga, ekonomsko i rojčano su ojačali građanska klasa i drugi nepoljoprivredni slojevi društva.  a političkom i idejnom planu, planu, pojave koje ovom ra!dolju daju daju oele$je nove epohe epohe jesu: prva velika kolonijalna osvajanja i kolonijalni ratovi& pokret re#ormaije& konentraija mo*i u rukama apsolutističkih vladara& i!vođenje prvih ur$oaskih revoluija u i!o!emskoj i -ngleskoj& rađanje velikih ideja građanske klase (empiri!am, raionali!am, teorija privrednog prava i društvenog

ugovora), itd. olevka ovih pojava jeste jeste -vropa, ali se one preko uspostavljenih uspostavljenih komunikaija komunikaija i putem kolonijalnog osvajanja prenose i u druge krajeve !emaljske kugle. kapitalizma i njegovog liberalnog  (klasičnog  8raniu i!među epohe geneze kapitalizma i  (klasičnog ) ra!dolja, ve*ina istoričara stavlja u 1F?6. godinu, tj. na početak #ranuske ur$oaske revoluije. Kak 8odšo i Roert %alamer su smatrali da tu graniu trea pomeriti !a oko dve deenije una!ad. ni su se po!ivali na lana političkih !ivanja koja su kontinuirano trajala od 1FF7. do 1?1=. godine, i koja oni na!ivaju atlanstskom revolucijom. revolucijom. %ola!na karika ovog lana jeste rat !a ne!avisnost američkih kolonija (1FF=51F?), središnju kariku predstavlja /ranuska revoluija (1F?651F66), a !avršnu apoleonovi ratovi (1?7G51?1=). +storičar -rik Aosaum tu graniu stavlja na 1F?7. godinu, posle koje, po njegovom mišljenju, nastaje epoha dveju revoluija: engleske5industijske i #ranuske5političke revoluije. vo je i opravdano jer se u to vreme javljaju !načajne promene u karakteru kapitalističke proi!vodnje (industrijska revoluija)& rađanje mašinske industrije u -ngleskoj (atova (atova parna mašina i! 1FH6. godine) u drugoj polovini 1?. veka je veoma itan momenat periodi!aije opšte istorije novog veka. 8rania i!među epohe liberalnog  i i epohe monopolističkog kapitalizma $imperijalizma) je $imperijalizma)  je  povlačena na osnovu političkih događaja. događaja. 8rađanska 8rađanska istoriogra#ija u!ima kao kao prelomni momenat momenat !avršetak naionalnih ratova u !apadnoj -vropi, a marksistička istoriogra#ija %arisku komunu. +pak, ne  i trealo guiti i! vida nove pojave u olasti proi!vodnje i tendenije u ra!voju ra!voju kapitali!ma. "e pojave su konentraija i entrali!aija kapitala, ukrupnjavanje industrije, i ora !a ekonomsku, kao i teritorijalno5političku podelu sveta. ve pojave su do punog i!ra$aja došle od 675ih godina 16. veka, one se ipak mogu uočiti ve* H75ih godina 16. veka. edlerov 8niverzalni leksikon u leksikon u H? tomova. a istoku u @apanu i ini ( !njiga kategorija) kategorija) su postojale eniklopedije, ali su one sve do 16. veka !a evropski svet ostale e! !načaja.  Enc6clopedia 8niversalis 3 8niversalis 3 u /ranuskoj& 9he Enc6clopedia 7ritannica 3 7ritannica 3 u -ngleskoj& 9he  Enc6clopedia :mericana 3 :mericana 3 u C4D& 1eliki 7rokhaus priručnik znanja 3 znanja 3 u emačkoj& Italijanska emačkoj& Italijanska

enciklopedija nauke, knji#evnosti i umetnosti 3 umetnosti  3 u +taliji& Enciklopedija +taliji& Enciklopedija ;ugoslavije"Opšta enciklopedija"Encikopedija srpske istoriografije 3 istoriografije 3 u @ugoslavijiLCriji. Eiogra#ski rečnii: 7iographie rečnii: 7iographie universelle ancienne et moderne u /ranuskoj (najpo!natiji).  7ibliografije %ravilo istoriogra#skog metoda je da se prilikom proučavanje neke pojaveLra!dolja mora koristiti sveLprili$no sve što je o tome napisano. <og velike količine literature, prave se i!ori literature.  ajširi mogu*i uvid u postoje*u postoje*u literaturu se posti$e posti$e u! pomo* ojavljenih ojavljenih iliogra#ija. +stra$ivaču +stra$ivaču !a takve slučajeve stoje na raspolaganju tri vrste iliogra#ija: %& iliogra#ski popisi koji se ojavljuju u!  pojedine knjige, knjige, ili višetomne ediije. %o pravilu to su kritički odairi naslova naslova i! mnogo šire šire literature& '& sistematske iliogra#ije mogu iti isrpne. Da i se one prika!ale, potreno i ilo napraviti  posenu iliogra#iju iliogra#iju iliogra#ija. International iliogra#ija. International 7ibliograph6 of eutche  >eutche 9aschebuch 9aschebuch 1erlag  1erlag ) na nemačkom, i na engleskom u i!danju !enguin-books.  Istorijski časopisi  ajva$niji svetski istorijski istorijski časopisi:  Istorijski časopis& časopis& ?asopis za modernu i savremenu istoriju& istoriju & :nali za ekonomiju, ekonomiju, društvo i civilizaciju& civilizaciju& 3itanja istorije& istorije& ?asopis za nauku o istoriji. istoriji. 8d#benici i priručnici Dragolju Kivojinovi*, Uspon 0vrope $&'1($&2%& $&'1($&2% & asilj %opovi*, -storija %opovi*, -storija novog veka& veka& 0arl  3odern 0urope, 0urope, an 45ford histor histor.. Donaln %enington, 0vropa %enington, 0vropa u $*. veku 3 veku 3 sve ovo !a epohu gene!e kapitali!ma. 0edomir %opov, 6ra7anska 0vropa, -(-- & -rih AosaMm, 8oba AosaMm, 8oba revolucija, revolucija, 0vropa $*2%($2&2 $*2%($2&2&& Aari Aerder, 0vropa Aerder, 0vropa u $%. $%. veku& veku& asilj %opovi*, -stočno %opovi*, -stočno pitanje. pitanje. 3 !a epohu lieralnog kapitali!ma i imperijali!ma.

d#benici i priručnici si opšti pregledi ve*ih ra!dolja ili krupnih istorijskih tema koji svojom sa$etoš*u, sistematičnoš*u i preglednoš*u najolje mogu da poslu$e !a savladavanje elementarnih stručnih !nanja i! jednog predmeta. "iteratura je najra!novrsnije sredstvo rada. "ipovi literature: velika istorija sveta (velika sinte!a)& sinte!e !a istoriju pojedinih ra!dolja& speijalistička dela& istorijski časopisi koji donose rasprave, studije o pojedinim !načajnim istorijskim prolemima. zvori se dele na pulikovane i arhivske.

+"K/ 0102/3SK/ 1*K24/ 'elikim geogra#skim otkri*ima na!ivamo nala$enje novih pomorskih puteva i kontinenata od 'elikim strane evropskih moreplovaa, istra$ivačN i osvajača u 1=. i 1H. veku. elika elika geogra#ska otkri*a su stvorila preduslove !a stvaranje stalnih ve!a i!među udaljenih krajeva planete. tkri*ima je !apočela ekspan!ija -vrope. -vropljani su ra!ličitim sredstvima (osvajanje, naseljavanje, verski utiaj) nametnuli svoju vlast ve*em delu sveta.
%ou!dan i!vor oaveštenja, ili su čuveni jevrejski kartogra#i i proi!vođači pomorskih instrumenata sa Bajorke. 0uven je 'Katalanski atlas  koji je 1F=. godine i!radio kartogra# 4raham resk i! %alma de Bajorke. (samo jedan primerak je sačuvan, i čuva se u a. il. u %ari!u).  4tlasu je ila i karta 4#rike, na kojoj su ili prika!ani tokovi reka igera i Cenegala, i ova karta je imala velik utiaj na  portugalske moreplove. moreplove.  4!iji su -vropljani ili olje oavešteni. Bnoga evropska poslanstva poslanstva su, polovinom 1. veka  ila slata u Bongoliju, Bongoliju, koja je tada ila ogromna ogromna dr$ava, te su pape i evropski evropski vladari hteli da pridoiju pridoiju Bongole !a rat protiv 4raljana i "uraka, kao i da uspostave trgovačke ve!e sa njima. %ored i!veštaja Barka %ola, postoje i druga svedočanstva o 4!iji. 4!iji. %apski i!aslanik, #ratar arpini  je putovao u Bongoliju Bongoliju (12GF512G6) i o svom putovanju je sastavio detaljan detaljan i!veštaj, u kojem opisuje opisuje način $ivota Bongola, oičaje, kao i političku i vojnu organi!aiju. arpini je prvi !aele$io ruska imena velikih reka: Dnjepra, Dona, olge, olge, rala. a osnovu priča je i!radio porodično stalo D$ingis5 kana. /ranuski #ratar, ilijem Ruruk, je ustanovio gde se tačno nala!e uš*a Dona i olge, kao i da je aspijsko more u stvari je!ero. %rvi je opisao kinesko pismo, i govorio je o udističkoj religiji. "okom 1=. veka, rodovi na kojima su plovili istra$ivači nisu ili građeni poseno !a tu svrhu. %ostojale su dve tradiije u gradnji rodova: severnoevropska i ju$noevropska. Credo!emlje Credo!emlje je imalo najdu$u tradiiju u rodogradnji. ačin gradnje i vrste rodova, su ili uslovljeni pre svega prirodnim uslovima. %lovida Credo!emljem je ila relativno ugodna i manje opasna.
oda je ila velik prolem. %ošto se čuvala u drvenim uradima, ona i ustajala ili i se uuđala,  a putovanjima, urad urad se punila kišniom. kišniom. <og prolema prolema sa vodom, ukravane su velike količine vina. 4lkohol 4lkohol je, takođe, mornare štitio i od revnih olesti. a portugalskim rodovima, dnevno sledovanje vina ilo je pola litre. Eurad sa vodom i vinom, su slu$ila kao alast, te su nakon pra$njenja  punjena sa morskom morskom vodom.  a putovanjima, mornari mornari su se često ra!oljevali. ra!oljevali. ajopasnija ajopasnija olest io je skorut, skorut, usled nedostatka vitamina >. +ako su mnogi pretpostavljali šta je u!rok olesti, skorut nije iskorenjen sve do 1?. veka, kada je moreplova D$ems uk, prisiljavao mornare da pojedu orok od ustajalog kiselog kupusa. "akođe su na rodove ukravali i tropsko vo*e. "akođe i nu$nii su ili velik i!vor !ara!e. %ravi nu$nii nisu postojali, ali je nešto slično tome napravljeno u potpalulju !a o#iire. Do 1=. veka, uglavnom se radilo o prioalnoj plvidi.  pomorstvu postoje pojmovi ' navigacija i 'locovanje. avigaija podra!umeva upravljanje rodom ka određenoj tački kada kopno nije na vidiku, dok je loovanje (od lat. reči lot  3  3 čvor) način plovide kada su !emlja ili neki drugi orijentiri vidljivi. Bornari su u$etom na kome su ili čvorovi merili duinu mora. ;oovanje je !amenjeno navigaijom po otvorenom moru na prela!u i! 1=. u 1H. vek. %omori su tada upravljali na osnovu iskustva, po!navanja oale i osmatranja. d instrumenata, na raspolaganju su im ili samo u$e !a merenje duine i primitivni kompas. %ostojali su priručnii !a pomore: portolani na Credo!emlju i ogledala mora na severo!apadu severo!apadu -vrope. %ortolani ' @učki ' @učki vodiči vodiči su karte oale sa uputstvima !a oalnu plovidu. e* početkom =. veka, pojedini pomori na Credo!emlju su ele$ili svoja iskustva. ve karte, na!vane ' peripuls (ploviti uokolo) predstavljaju preteču portolana, koji se javljaju tek posle 177. godine. %ortolanske karte su rađene na pergamentu pola metra dugom, linija oale je urtavana rnim mastilom, geogra#ska mesta su upisivana rnom, a va$ne luke rvenom ojom, a dodavane su i !astavie kao o!naka političke pripadnosti. ajve*i gradovi su predstavljani vinjetama. pasna mesta krstom ili tačkom.  1?. veku, sarani su podai i! ra!ličitih portolana u jedan oiman priručnik '9ompasso da navigare. navigare . Clični priručnii u severnoj -vropi, !vali su se ' routier  ili 'ogledala mora. ajstariji potiče i! -ngleske, sa početka 1=. veka.
!12*0/"SK1 1*K24 !*/ 5/ 6)7  K1"167/"6/ KS!/657/ %8%8%9':. %očetak portugalskih otkri*a se ve!uje !a prina nrikea ;
astilje i oe!edio ne!avisnost %ortugalije. -nrike, kao i njegova ra*a Duarte (-dvard) i %edro, je doio doro ora!ovanje.  eki dvorski sluga, koji je i!vesno vreme vreme proveo u muslimanskom muslimanskom !aroljeništvu, !aroljeništvu, pričao je kraljevskom ri!ničaru o ogatstvu Ceute. Ceuta je ila trgovačko središte i gusarsko gne!do, i ila je smeštena nedaleko od ula!a u 8iraltar. %o sluginoj priči, grad se mogao lako !au!eti jer nije io  ranjen sa mora. "ada je ri!ničar nagovarao nagovarao kralja da krene krene u pohod na Ceutu. Ceutu.  početku je kralj odijao, nije verovao da se grad mo$e lako !au!eti, a i ukoliko i Ceuta pala, astilji i !au!eli 8ranadu (koja je !avisila od pomo*i i! Ceute), te i onda oni mogli napasti i %ortugal. +pak, kralj se odlučio da predu!me pohod. ajpre je poslao jedan rod, sa navodnom diplomatskom misijom do Ciilije, a !apravo su kapetani doili naređene da prouče utvrđenja Ceute i da ele$e dešavanja. %otom su počele pripreme !a pohod. -nrike, koji je tada imao 21. godinu, je treao da organi!uje građenje i pripremanje rodova, kao i prikupljanje posade u severnom delu !emlje sa sedištem u portu (tu je spomenik škemi*ima, jer su stanovnii jeli samo njih da i pomogli opremanje  rodova). %edro je doio isti !adatak, !adatak, samo na jugu& njegovo njegovo sedište je ilo ilo u ;isaonu. Duarte Duarte je rukovodio #inansijama i sudstvom, a kralj je preu!eo diplomatske pripreme. premanje je trajalo nekoliko mesei. dredište pohoda je dr$ano u najve*oj tajnosti. astilja i 8ranada su se rinuli, jer su smatrali da *e oni iti napadnuti. /lota od 277 rodova se okupila avgusta 1G1=. godine u ;isaonu. raljia /ilipa je na samrtničkoj postelji lagosiljala pohod, a sinovima darovala po mač. ada se u drugoj polovini avgusta 1G1=. godine, pojavila portugalska #lota, stanovnii Ceute su ili i!nenađeni. apad je počeo 1=. avgusta, posle kratke ore luka je osvojena, poginulo je samo ? %ortugalaa, a sva tri portugalska kraljevi*a su proi!vedena u vite!ove. vaj pohod je o!načio početak portugalske ekspan!ije. -nrike tada od muslimanskih trgovaa doija oaveštenja o krajevima 4#rike, te se posve*uje istra$ivanjima. -nrike je 1G1?. godine odlučio da počne sa sistematskim i smišljenim istra$ivanjima. ameravao  je da povede krstaški krstaški pohod i !au!me !au!me 8iraltar, 8iraltar, ali kada je njegov ota !aranio taj taj poduhvat, -nrike  je napustio $ivot na na dvoru i svoje sedište sedište je smestio u pokrajini pokrajini 4lgarve, u li!ini li!ini luke ;agos, na rtu Cao insente. insente. vaj rt su antički geogra#i na!ivali 'svetim pa je i oli$nje naselje nosilo ime Kap Sagres . vde je i!građena tvrđava, kao i opservatorija i mornarički arsenal. ap Carges je i!rastao u  pomorski školski entar, entar, i!učavani i!učavani su matematika, matematika, astronomija i geogra#ija. geogra#ija. -nrike je uposlio i kartogra#a ;ehudu kartogra#a  ;ehudu !reska !reska,, sina 4rahama reska sa Bajorke, koji je uele$avao u mape sve nove podatke do kojih su dola!ili portugalski mornari.  ap Cagresu se ne !na mnogo, jer su %ortugali sve čuvali kao najve*u dr$avnu tajnu, i i!nošenje mapa i! arhiva, e! do!vole, ili odavanje podataka, je ka$njavano smr*u.  -vropi se verovalo da su postojale male hriš*anske dr$ave u duini 4#rike i 4!ije i da su one uspele da opstanu uprkos muslimanima. d sredine 12. pa do početka 1G. veka, kru$ile su priče o kraljevstvu 'pre!vitera @ovana koje se nala!i negde u duini a#ričkog ili a!ijskog kopna.  1=. veku,  portugalski istra$ivači su su o$iveli ovu priču. "vrdili su da je pre!viter pre!viter @ovan u stvari stvari ar -tiopije, i -nrike je $eleo da s njim uspostavi ve!u. "akođe, -nrike je $eleo da unapredi portugalsku trgovinu, trgovinu, i smatrao je da ukoliko na oalama 4#rike postoje trgovačka središta, da tamo mo$e da je#tino kupuje rou. -nrike je ve* tada ra!matrao mogu*nost pronala$enja direktnog pomorskog puta !a +ndiju.  ajve*a prepreka io je rt >ohador. Bali, istureni deo na oali današnje španske Cahare. datle je  prema nekima okean okean vrio, nije ilo ničega, ničega, te otuda i još jedan jedan na!iv rt 6un 3 'nema ničega. -nrikeovi kapetani nisu $eleli da plove u pravu Eohadora. +pak, oavljeno je nekoliko !načajnih  putovanja i otkri*a. "o su !au!imanje !au!imanje tri grupe ostrva: anarskih anarskih ostrva, 4!orskih ostrva, ostrva, i Badere i %orto Canta. vi arhipela!i su ili po!nati od ranije, ali su samo povremeno ili pose*ivani.

-nrike je 1G1?. godine poslao rod sa svoja dva vite!a 3 ?oaom 0onsalves de Sarkom  i *ristanom +as *eiheirom , sa naređenjem da plove ka jugu. "realo "realo je da prođu kraj rta Eohador i  plove sve do 8vineje. 8vineje. Beđutim, njih dvojia dvojia nisu daleko otplovila& nepovoljan nepovoljan vetar ih je skrenuo sa  prava, i usled manevrisanja manevrisanja su otkrili otkrili ostrvo !orto Santo. akon što su utvrdili da je povoljno !a naseljavanje, vratili su se u %ortugaliju. %otom su poslati prvi naseljenii, ali je jedan naseljenik poneo skotnu !ečiu, i !ečevi su se nakotili tako da su uništavali useve. "ako "ako su naseljenii morali da se  presele na Baderu Baderu (na!. tako !og !og velikih šuma), i do 1G==. 1G==. godine tu su su nikla G naselja. naselja.  vreme početka -nrikeovih istra$ivanja, 9pani su polagali pravo na dva anarska ostrva: ;anerote i /uerteventuru. daljenija ostrva i! ove grupe su ila neispitana. -nrike je 1G2=. godine  poslao #lotu sa više više od 2777 ljudi da osvoje +eliko kanarsko ostrvo  (8ran anarija), a 1G2F. je poslao drugu ekspediiju sa istim iljem, međutim oa pohoda su propala. astilji su potom !atra$ili od pape da posreduje oko prava na anarska ostrva. %rema papinoj odlui, donetoj 1GH. godine, astilji su !adr$ali ;anerote i /uerteventuru, a %ortugalima su prepušteni eliko eliko kanarsko ostrvo, "eneri#e, %alma i 8omera. +pak, i ova ostrva su, mirom u 4lkasuvašu 1GF6. godine prepuštena 9paniji.  e !na se ko je i kada otkrio 4!orska ostrva. na su ila uele$ena uele$ena u  @orencijan portolan portolan i!  i! 1?1. godine, ali pogrešno. -nrike je 1G1. godine poslao 8onkala arala na !apad da ih potra$i. +pak nije uspeo da ih pronađe, a naredne, 1G2. godine, aral je pronašao ostrvo Cveta Barija. Dvanaest godina kasnije, 1GGG. godine, aral je otkrio ostrvo Cveti Bihajlo. 4!orska ostrva su ila !načajna !og svog polo$aja. "u su ile luke u kojima su se !austavljali portugalski rodovi koji su plovili sa  juga 4#rike, i odatle se najlakše najlakše moglo vratiti u %ortugaliju. %ortugaliju. %relomni događaj u istoriji portugalskih otkri*a ila je plovida pored rta Eohador. Eohador. -nrike je 1G. godine, poslao vite!a ?ila aneša, sa naređenjem da krene pored a#ričke oale i otplovi što dalje na  jug. +pak, -aneš nije savladao strah, strah, i nije otplovio dalje dalje od anarskih ostrva, ostrva, i stoga je morao morao ponovo na put. vaj put je uspeo da oplovi rt Eohador, Eohador, i usidrio se 1GG. godina i!a samog Rta, i sakupio nekoliko iljaka 3 'ru#e 'ru#e 5vete Aarije. Aarije. aldaja , a drugim ?il aneš. tplovili su G77km dalje od rta Eohador, i u %ortugaliju su se vratili sa vestima da su videli na kopnu tragove ljudi i kamila. -nrike je 1GH. godine  poslao Ealdaju na na novo putovanje putovanje sa !adatkom !adatkom da stupi u kontakt kontakt sa domoroima, domoroima, ili da uhvati nekoliko njih radi doijanja in#ormaija. %ošto nije uspeo u tome, Ealdaja, da i se opravdao, je uio veliki roj #oka (koje su ile u li!ini njegovog roda) i njihovim ko$ama natovario rod. %otom je stigao do !aliva koji je kasnije doio ime 2io de 1ro  (
olasti. %otom su %ortugali otplovili dalje na jug do rta >lank . %ortugali, iako su tvrdili da im je ilj  pokrštavanje ne!nao$aa ne!nao$aa,, ipak su se upustili upustili u trgovinu roljem. roljem. a rtu Elank, "ristao je sa!nao sa!nao !a karavanski put koji spaja severnu oalu 4#rike i "imuktu, grad u današnjoj dr$avi Bali. vim putem su muslimani i! severne 4#rike išli na jug kako i predmete od srera i akra !amenjivali !a !lato,  ier i roove. %ortugali %ortugali su tako postali postali konkurenija arapskim arapskim trgovima& trgovima& a isti slučaj io je i na 4rguimu. 8onsalves je 1GG2. godine krenuo na drugo putovanje. Ca soom je poveo poglaviu i dva !aroljena urođenika i !amenio ih !a 17 drugih roova. Doneo je !latne prašine i nojeva jaja. ije otplovio dalje od Rio de ro.  unjo "ristao "ristao je 1GG. godine godine otišao 1?7 km ju$no ju$no od rta Elank i stigao stigao do jednog !aliva (u današnjoj Bauritaniji) gde je otkrio ostrvo /rguim. vde su %ortugali ustanovili svoju prvu stalnu trgovačku staniu u tropskoj 4#rii. %otom se "ristao vratio u luku ;agos. 8radski ri!ničar ;anerote  je čuo vest o "ristaovom "ristaovom plenu (uhvatio 2? roova) i sam je $eleo $eleo da !aradi. n je unajmio posade, posade, i !aroio više od 277 muškaraa, $ena i dee na 4rguimu 4rguimu i oli$njim ostrvima. %otom ih je javno prodao u ;agosu. "ako "ako je ova portugalska luka postala jedno od glavnih tr$išta rolja. r olja. -kspediija i! 1GGG. godine, pod komandom 0onzala de Sintre  se !og pohlepe !avršila neuspehom. aime, on je io poslat u istra$ivanje, a on se !austavio kako i nahvatao rolje, i pri tome  poginuo. +ste godine, 1GGG., propao je pokušaj %ortugalaa da sa plemenom 4!enegve 4!enegve sklope trgovački spora!um. 0lan posade, Koao /ernande! je ostao na kopnu kako i naučio je!ik i sakupio što više  podataka o !emlji, !emlji, i -nrikeu Boreplovu Boreplovu je podneo detaljan detaljan i!veštaj. Clede*e, 1GG=. godine, unjo "ristao je otplovio ju$nije od ostrva 4rguim, vrativši se sa roovima.  aj!apadnija tačka a#ričkog kontinenta, kontinenta, 5eleni rt (luka Dakar u Cenegalu), je dosegnuta 1GG=. godine. "o je učinio )inis )ijaz. n je otplovio 677km dalje od svojih prethodnika.  periodu od 1GGH. do 1GG6. godine, i! %ortugala se otisnulo mnogo ekspediija. @ednom je i! ;agosa isplovilo 2H rodova. +pak, dalje od Dinisa Dija!a, otišli su samo 6unjo *ristao i /lvaro 3ernandez. "ristao je nadmašio Dija!ov rekord !a G77km, i stigao do oala 8vineje, gde je poginuo  prilikom hvatanja roova. roova. /ernande! je iste godine stigao stigao do današnje Sijera "eone. (1GGH5F) Aroničar /zurara, glavni hroničar svih otkri*a, je 1GG?. godine !avršio svoju  #roniku osvajanja osvajanja 6vineje, 6vineje, koju je naručio kralj 4l#onso , a pregledao prin -nrike. +stra$ivanja su ponovo prekinuta !og građanskog rata i sukoa sa astiljom. -nrike se dr$ao po strani. ije mogao da se opredeli ni !a svog rata %edra, ni !a sinova 4l#onsa. %edro je io pora$en u  ii i uijen maja 1GG6. 1GG6. godine. prkos papinoj odlui odlui i! 1GH. godine, %ortugal %ortugal i astilja su se i dalje sukoljavali oko anarskih ostrva, i i!među 1G=7. i 1G==. su ili na ivii rata. ada su sukoi okončani, opet se krenulo sa istra$ivanjima.
-kspediija od tri karavele je krenula 1G=?. godine, kojima je komandovao )iogo 0omez . n je  plovio u!vodno u! reku 0ambiju trguju*i.  !amenu !a tkaninu i đinđuve je doio oko 67 kg !lata. 8omes je prvi portugalski moreplova koji se koristio kvadrantom !a određivanje polo$aja roda. -nrike Boreplova je umro 1GH7. godine. +ako nikada nije posetio !emlje u koje su plovili njegovi kapetani, sva istra$ivanja su oavljena !ahvaljuju*i njegovom pokroviteljstvu, i !og toga je osiromašio i umro u velikim dugovima. ralj 4l#onso  i -nrikeov rat, prin /erdinand, su ili više !ainteresovani !a krstaški rat sa muslimanima u Baroku i potiskivanje islama, nego da se !adu$uju radi istra$ivačkih poduhvata. !edro de Sintra  je stigao do Sijera "eone i oala današnje "iberije. Diogo 8ome! i drugi kapetani su !avršili istra$ivanje svih deset !elenortskih ostrva. ralj 4l#onso, pošto nije $eleo sam da snosi troškove ekspediija, je 1GH6. godine sklopio dogovor sa lisaonskim građaninom 3erdinandom 0omezom . /erdinand je doio pravo trgovanja du$ oala 8vineje, i pravo na svu doit ostvarenu na ovim putovanjima. ijafre, na čijim oalama se danas nala!e "ogo, Dahomej i igerija. tkrio je i veliko ostrvo koje je navano po njemu. "opo 0onsalves  je io prvi -vropljanin koji je prešao ekvator koji prola!i kro! današnji 8aon. %osle pet godina, 1GFG. godine, kralj 4l#onvo  nije onovio ugovor sa /ernandom 8ome!om. Cmatrao je da je trgovina sa 4#rikom nadle$nost nadle$nost krune, te je to poverio svom 165godišnjem sinu ?oau, koji je doio sve oave!e i privilegije koje je ranije imao -nrike Boreplova. Koao je io oduševljen istra$ivačkim putovanjima, putovanjima, i $eleo je da potisne muslimane i! trgovine sa Dalekim istokom. +pak, %ortugalija je od 1GF=. do 1GF6. godine ila !au!eta ratovanjem, pokušavaju*i pokušavaju*i da spreči ujedinjenje astilje sa 4ragonom. ralj 4l#onso  umire 1G?1. godine, i nasleđuje ga Koao,  po!nat kao ?oao  Savršeni  (1G?151G6=). Koao je potom oe!edio uslove !a nastavak istra$ivanja. Dao je nalog da se utvrđenja u 4rguimu  ponovo podignu podignu i da se i!grade i!grade nova utvrđenja u -lmini na oalama današnje današnje 8ane. 8ane. "akođe, "akođe, Koao je 1G?2. godine na putovanje poslao )ioga Kaoa, koji je istra$io 1=77km oale. ao je plovio do -lmine, a potom nastavio do rta Cvete atarine. astavio je da plovi dalje, i potom je stigao do olasti gde je okeanska voda ila pitka, i !aplovio je ka oali i ušao u reku Kongo. %otom je došao u dodir sa urođeniima. a ju$noj oali reke je postavio veliki kameni stu na kome je io uklesan gr %ortugalije. vakve stuove 3 padraune 3  padraune 3  3 postavlje*e posle njega na oali 4#rike portugalski  pomori, kako i i oele$ili najdalju tačku do do koje su stigli. Drugi Drugi padraun je podigao podigao na rtu Cvete Barije, u današnjoj 4ngoli, a !atim se u rano prole*e 1G?G. godine vratio u %ortugaliju. %o povratku io je nagrađen, a na novo putovanje poslat je 1G?=. godine. "om "om prilikom postavio je dva padrauna& prvi kod rta egro, a drugi na rtu ros. 8eogra# %tolomej je smatrao da ogromna kopnena prevlaka spaja ju$nu 4#riku sa jugoistočnom 4!ijom, i da je +ndijski okean ogromno more okru$eno !emljom. Cmatrao je da je 4#rika kra*a nego što jeste, a %ortgali su svoje nade !asnivali na verovanju da je %tolomej pogrešio. Koao ++ je čuo priču jednog portugalskog trgova, koji je $iveo u Eeninu, da postoji hriš*anska dr$ava u istočnoj 4#rii kojom vlada kralj gane. Koao je smatrao da je to legendarni pre!viter @ovan, i očekivao je da *e oplovljavanjem 4#rike oe!editi trgovinu !ačinima i drugom room, r oom, i da *e sklopiti save! sa hriš*anskim kraljem u ori protiv muslimana. <og toga je poslao dve ekspediije: kopnom i morem. opnom je putovao !edro de Kovilham , a morem >artolomeo )ijaz. Dija! je isplovio i! ;isaona avgusta 1G?F. godine sa dve male karavele i jednim transportnim  rodom. Do rta ros, Dija! je sledio prava prava kojim je išao Diogo ao. %otom u !alivu !alivu alvis alvis napušta teretni rod, plovi još F77km ka jugu, a prvi padraun je postavio u li!ini uš*a reke 1ranje. %otom ga

 je !ahvatila ura, koja je njegova dva dva roda nosila skoro dve nedelje nedelje ka jugu, tako da da su i!guili kopno kopno sa vidika. ada je ura prošla, Dija! je !aplovio ka istoku, ali na !emlju nije naišao. Chvatio je da je najverovatnije oišao 4#riku, te se upu*uje u pravu severa, i ur!o dola!i do !aliva Bosel, na sredini  ju$ne a#ričke oale. oale. "ada "ada je shvatio da da je dosegao ju$nu ju$nu graniu 4#rike, i drugi padraun je postavio u  li!ini !aliva 4lgoa. %osada je ila umorna, i tra$ila je da da se vrati ku*i. %ri povratku povratku su stigli do rta, rta, koji je Dija! na!vao 2t >ura. -kspediija se u %ortugaliju vratila deemra 1G??. godine. Koao ++ je io oduševljen, i promenio  je na!iv Rt Eura u rt )obre nade . Eilo je doka!ano da se 4#rika mo$e oploviti, i otkri*e puta !a +ndiju  je ilo samo pitanje vremena. ada je poslata Dija!ova ekspediija morem (1G?F), poslata je i ekspediija kopnom, koju je  predvodio !edro de Kovilham , koji je imao !adatak da pronađe kraljevstvo pre!vitera @ovana. ovilham je io dvorjanin i na dvoru Koaoa ++ i na dvoru španskog kraljevskog para /erdinanda /erdinanda i +!aele, gde je io portugalski špijun. 8odinu dana je proveo u 8lemsenu (lučki grad severne 4#rike) gde je naučio je!ik i oičaje 4raljana.  prole*e 1G?F. godine, Koao ++ je po!vao na savetovanje, u dvoru u Cantaremu, De ovilhama i /lfonsa de !aivu  (ovilhamovog pratioa). jima dvojii su ojašnjene pojedinosti njihovog !adatka. a put su krenuli @. maja %8A@.  godine. %utovali su prvo do >arigrada, a odatle do 4leksandrije, gde su se oojia ra!oleli od gro!nie.  akon što su o!dravili, o!dravili, produ$ili su !a !a airo, odatle do !aliva !aliva Cukain u >rvenom >rvenom moru. "u "u su se ukrali na rod !a /den, gde su se ra!dvojili. De %aiva je otišao u tiopiju, a De ovilham je otplovio !a ndiju. %utovanje od 4dena 4dena do +ndije je ilo teško i trajalo je mese dana.  leto 1G??. godine, rod je stigao u Kananor, malu luku severno od alikuta na Balaarskoj oali +ndije. De ovilham je i! ananora otišao u Kalikut.
 plovide, mornari su ugledali kopno severno severno od rta Dore Dore nade i tu su se usidrili. a tom mestu, mestu, koje su kasnije na!vali !aliv Cvete @elene, su proveli ? dana.
Stvaranje portugalskog kolonijalnog carstva +pak, ovo je ilo tek otkri*e puta !a +ndiju. Ctvaranje portugalske trgovačke trgovačke pomorske imperije je tek trealo da usledi. %ortugali su ili malorojni da i mogli da u osvojene teritorije pošalju naseljenike. amera %ortugalaa ila je da stvore trgovačka središta, i oe!ede ih !au!imanjem va$nih strateških tačaka. ni su na !apadnoj oali i!gradili nekoliko t!v. t!v.  faktorija.  faktorija. /aktorije su ile velika skladišta roe oe!eđena oe!eđena utvrđenjima. ralj Banoel je $urio da spremi ekspediiju !a 1=77. godinu. artolomeo )ijaz i 6ikolas Koeljo. vu #lotu je činilo 1 doro naoru$anih rodova sa posadom od 1=77 ljudi. /lota je isplovila i! ;isaona B. marta %9::. aral je !aplovio ka jugo!apadu, jugo!apadu, ipak je otišao daleko na !apad, tako da je na skrs 1=77. godine slučajno stigao do oala Era!ila.  a osnovu ugovora ugovora u *ordesiljasu iz %8B8 . godine o podeli interesnih s#era u svetu i!među %ortugalije i 9panije, Era!il je pripao %ortugaliji. (ime Era!il je !emlja doila kasnije po drvetu ra!il koje su #arari koristili !a doijanje rvene oje). aral je kopno proglasio vlasništvom portugalskog kralja. Dva osuđena prestupnika i! ekspediije su ostala ovde, i oni su naučili je!ik +ndijanaa i stvorili preduslov !a trgovinu i naseljavanje naseljavanje %ortugalaa. od rta Dore nade, #lotu je !ahvatio uragan. +!guljena su četiri roda, a jednim od njih je !apovedao i Eartolomeo Dija!. aral je plove*i u! istočnu oalu 4#rike otkrio i  3esečevo ostrvo ostrvo 5  5 =adagaskar. aral je stigao u alikut %(. septembra %9::. godine , posle 6 mesei plovide. n je nameravao da uspostavi portugalsku prevlast u trgovini makar i silom i progonom 4raljana.  početku je aral uspešno trgovao, trgovao, ipak, jedne no*i, rulja je napala portugalsko skladište, i uila G? %ortugalaa. aral  je !a odma!du odma!du potopio 17 araljanskih araljanskih rodova, a !atim je naredio omardovanje omardovanje grada. grada. +pak to je  ila greška, jer !amorin !amorin i stanovnii alikuta alikuta nisu ili krivi !a ovaj ovaj araljanski napad, napad, te je kod njih !avladala mr$nja protiv -vropljana. aral je potom otplovio u grad Kočin, koji je pla*ao danak alikutu. ladar očina je $eleo da u %ortugalima doije save!nike, te je natovario aralove rodove !ačinima i drugom room i do!volio mu da podigne stovarište. aral je otplovio %C. januara %9:%. godine  i stigao u ;isaon (%. jula %9:%. godine . "re*a ekspediija je poslata 1=72. godine. omandu je preu!eo asko da 8ama. /lotu je činilo 1=  rodova i posada posada od oko ?77 ljudi. Da 8ama je doio doio !adatak da uspostavi prevlast prevlast na !apadnoj !apadnoj oali 4#rike. /lota je treala da i!vrši odma!du nad alikutom i poka$e mo* %ortugalije.  +ndijskom okeanu, %ortugali su naišli na araljanski rod 3eri  rod  3eri , koji je prevo!io hodočasnike !a Beku. %ortugali su !aroili tovar i oru$je, a nekoliko dee je oteto i na silu pokršteno. stalih 77 hodočasnika je po Da 8aminom naređenju ve!ano ispod palue, a rod je !apaljen.  oktoru 1=72. godine, #lota je stigla u Kananor. datle su %ortugali krenuli da se osvete alikutu. ajpre su uhvatili =7 lokalnih riara, odsekli im šake i stopala, a !atim ih na splavu poslali na oalu sa porukom !a !amorina alikuta da je to odma!da !a uijanje portugalskih mornara. alikut  je omardovan, omardovan, a deo grada je !apaljen. ladari ananora i očina su ili !adovoljni !og stradanja alikuta, ali su istovremeno ili uplašeni portugalskim nasiljem. nasiljem. Da i i!egli to, oni su %ortugalima predali vrednu rou na poklon i ustupili im !emljište !a i!gradnju utvrđenja i #aktorija. asko asko da 8ama se u %ortugaliju vratio sa tovarom od 1=77 tona !ačina i plenom sa opljačkanih rodova. stavio je na 4#ričkoj oali i u ananoru i očinu utvrđene postaje sa portugalskim posadama. omandu nad portugalskom #aktorijom u očinu je 1=7. godine preu!eo Duarte %ačeko.
a$nu ulogu u jačanju portugalske mo*i na istoku su imali /lfonso de /lbukerke  i 3rancisko de /lmeida. 4l#onso 4lukerke 4lukerke je $eleo da !au!me sve arapske luke, a potom da se u njima i!grade portugalska utvrđenja. međutim, ovakva politika je vodila u suko sa -ngleskom, "urskom, "urskom, 4raijom 4raijom i %ersijom, i eneijanima. 4lukerke je nekoliko puta putovao u +ndijski + ndijski okean. %rvi put 1=7. godine kada je sa 17 rodova došao u pomo* %ačeku i potukao vladara alikuta. 4lukerke je 1=7=. godine !aplovio !a +ndiju na čelu #lote od 22 roda i 1=77 vojnika. ejlona (9ri ;anka). "u "u je io lepo primljen, primljen, i na poklon je doio doio i jednog slona kojeg je poslao u %ortugaliju. %očetkom 1=7=. godine, u +ndiju je stigao kao viekralj 3rancisko de /lmeida. jegov !adatak je  io da podigne tvrđave na istočnoj istočnoj oali 4#rike, i !aroi 4raljane u >rveno >rveno more. %otom je došlo došlo do sukoa egipatskog sultana i vladara alikuta sa /raniskom.  ii kod 0aula 1=7?. godine poginuo je /raniskov sin.  ajva$nije strateške tačke u +ndijskom okeanu okeanu !a kontrolu kontrolu arapske trgovine, trgovine, Sokotru i 1rmuz su 1=7F. godine !au!eli /lbukerke i *ristan da Kunja. 4lukerke je 1=7F. godine !au!eo luku rmu!, i potom doio poruku u kojo je sa!nao !a itku kod 0aula, i pogiiju De 4lmeidinog sina. De 4lukerke je potom otplovio !a +ndiju, i poka!ao je 4lmeidi 4lmeidi svoja opunomo*enja koja su !načila da ga smenjuje. 4lmeida je odio da se povinuje, jer je $eleo da prvo osveti sina. hapsio je 4lukerkea, a potom je krenuo u! indijsku oalu pale*i i napadaju*i veliki roj luka. ajve*a itka je  ila 1=76. godine godine kod >iua kod >iua,, protiv egipatske i indijske #lote.  ovoj ii, muslimani su i!guili oko G777 ljudi, dok je na portugalskoj strani stradalo 2 vojnika i ilo je 77 ranjenih. ajistaknutiji !aroljenii su po 4lmeidinom naređenju raskomadani, raskomadani, tako što su ve!ivani !a topove koji su puali kro! njihova tela.  međuvremenu su stigla naređenja kralja Banoela, te je 4lmeida morao da napusti +ndiju. ada  je pristao u! oalu ju$ne 4#rike, napala ga je velika grupa Eantu Eantu rnaa, i 4lmeida i 1=7 %ortugalaa %ortugalaa su poginuli. 4lukerke je kao uporište u +ndiji i!arao 8ou. čvrš*enjem u 8oi, 4lukerke je osujetio uvo! konja, i do!voljavao ga samo vladarima koji su ili save!nii %ortugalije. 8ou su %ortugali !au!eli 1=17. godine.  a ula!u u >rveno >rveno more, %ortugali su se utvrdili na Cokotri. Cokotri. 4lukerke 4lukerke je stigao 1=11. 1=11. godine godine do ostrva !ačina i !au!eo Balaku. %rvi portugalski rod stigao je u inu u anton 1=1. godine. "ek "ek 1==H. godine %ortugali su doili do!volu da otvore stovarište i podignu malo naselja u Bakau. "akođe, 1=1. godine, %ortugali su stigli i do Bolučkih ostrva 'ostrva !ačina. %ortugalski interesi su se sukoili sa španskim. ada je Bagelan oplovio svet (1=1651=22) stigao  je na Bolučka ostrva ostrva 1=21. godine. godine. +pak, pošto je španski španski kralj, arlo , io !au!et ratovima ratovima sa /ranuskom u +taliji i "urima "urima na Credo!emlju, on je sklopio ugovor u Carago!i sa %ortugalijom. %rodao je !a =7 hiljada dukata svoje pravo na Bolučka ostrva, a demarkaiona linija je povučena 1F stepeni istočno od ostrva.

D!/6SK/ 1*K24/  K1"167/"6/ KS!/657/ Bladost i rane godine $ivota risti#ora oluma nisu potpuno po!nati. @edanaest italijanskih gradova tvrdi da je u njima rođen risti#or. +sto tvrde i tri španska grada. +pak, prihva*eno prihva*eno je mišljenje da je on rođen u Jenovi. ta mu se !vao Domingo, a majka Cu!ana /ontanarosa. +mao je i dva rata  3 Eartolomea i Dijega. Dijega. Ca 1G godina, godina, olumo je postao postao pomora, i čitao je %tolomejevu %tolomejevu  stronomiju,  stronomiju, utovanja 3arka ola, ola, %lutarhov :ivot %lutarhov :ivot slavnih ljudi . %utovao je po Credo!emlju, a stigao je i u severnu -vropu. %ričao je da je pre$iveo oru sa gusarima, da je učestvovao u pohodima  protiv muslimana na "unis, "unis, da se orio na strani strani %ortugalije protiv eneijeO eneijeO olumo se o$enio /elipom %eresterelo, *erkom pomora koji je učestvovao u otkrivanju %orto Canta i Badere.

olumo je proveo tri godine na %orto Cantu, proučavaju*i %eresterlove !aostavštine kao i geogra#ska dela. a osnovu Toskanelijeve karte Toskanelijeve karte sveta, glousa 3artina glousa  3artina +ehajma i +ehajma i Imago  Imago Aundi %jera Aundi %jera d 4jia, došao je do !amisli o pronalasku pomorskog puta !a +ndiju plovidom na !apad. %ola!io je od  pretpostavke da je ipanga, tj. @apana. @apana. Računao je da nema više od G777 km od %ortugalije do prve indijske luke, i da *e, slede*i 2?. paralelu !a nekoliko sedmia sti*i. vo je !apravo ila !amisao #irentinskog lekara i kartogra#a !aola *oskanelija. olumo se najpre oratio portugalskom kralju Koau ++, koji ga je primio u audijeniju 1G?. godine. olumo je svoj plan treao da i!nese pred komisijom. +pak, on se po!ivao na neka učenja koja je rkva osuđivala, i navodio je da su neka svetovna lia (npr. sv. 4vgustin) ila u !aludi. omisija je na oluma gledala kao strana koji pokušava da se oogati na njihov račun, a i nisu videli isplativost ovog poduhvata, te je olumo odijen. "ada je olumo odlučio da svoj plan i!lo$i /ranuskoj ili 9paniji, i !a /ranusku je krenuo preko 9panije. a putu se !austavio u #ranjevačkom manastiru "a 2abida  (na arap. ula stra$ara). %rior (iguman) manastira, Auan %ere!, nekadašnji ispovednik kraljie +!aele, je shvatio da je olumov  plan vredan pa$nje, pa$nje, te je odlučio da oluma predstavi predstavi na dvoru. %otom, olumo se u Cevilji (tu tra$io ogate ljude da ga podr$e i daju nove) oratio vojvodi od =edine Sidonije, ipak, nije uspeo da ga uedi, te olumo potom pose*uje vojvodu od =edinačelija. + on ga je odio.  ordovi se olumo upo!nao sa 8arielom de ostom, lekarom i geogra#om, i uspeo da ga !ainteresuje !a svoj plan. Cre*om po oluma i Da osta je imao ve!e na dvoru, kao i Auan %ere!.  aj!ad, oluma je primio kardinal 9panije, 9panije, 8on!alo de Bendo!a. Bendo!a. jemu se olumov plan učinio !animljivim, ali, pošto se nije ra!umeo u geogra#iju, odlučio je da to poveri ve*u stručnjaka. olumo se pred /erdinandom i +!aelom pojavio %8AC. godine. %rimljen je u 4lka!aru, i olumo je pred njima predočio najpre mogu*nost širenja hriš*anstva i sklapanje save!a protiv muslimana sa vladarima na istoku, a potom i ogatstvo i trgovačku doit. vo je dotaklo +!aelu, koja  je smatrala širenje katoličanstva katoličanstva i potiskivanje potiskivanje islama svetom du$noš*u. du$noš*u. "akođe, "akođe, !načajno !načajno je ilo i suparništvo 9panije i %ortugalije, čiji moreplovi su ve* postigli !načajne uspehe u istra$ivanju 4#rike. raljevski par je odlučio da proveru olumovih planova povere komisiji. omisijom je pretsedavao 3erdinand od *alavere , prior manastira Canta Baria del %rado u aljadolidu. %rvi sastanak komisije je odr$an u ordovi, a olumov plan je odačen. olumo se u međuvremenu ponovo o$enio Eeatričom -nrike! de 4ranjom. +ako je io odijen, i iako su prola!ili mesei, olumo je io uporan. Rešio je da ponovo  predstavi svoj plan plan portugalskom kralju Koau Koau ++, a sa istim !adatkom !adatkom poslao je svog svog rata Eartolomea Eartolomea kod engleskog vladara Aenrija ++. čitelj prestolonaslednika i udu*i veliki inkvi!itor, >iego inkvi!itor,  >iego de  >eze,  >eze, je sredio olumu novi prijem kod /erdinanda i +!aele. 9panski vladari su se nala!ili u logoru Santa 3e u li!ini 8ranade. 8ranada je pala '. januara %8B'. godine . +pak, olumo je tra$io previše: titulu admirala 4tlantskog 4tlantskog okeana, da ude viekralj osvojenih !emalja i da doije 17P od !adoijenih ogatstava, i opet je odijen. olumo je tada $eleo da pokuša sa /ranu!ima, ali prior Auan %ere! je pisao kraljii u Canta /e i !amolio da ponovo primi oluma. +!aela je pristala. %ere! i olumo su otišli u 8ranadu, i +!aela  je ila naklonjena olumovom planu, planu, ali je u to trealo uveriti uveriti i /erdinanda. +pak, /erdinand je pod  pritiskom okoline pristao pristao na ovaj plan. "ri mesea mesea posle pada 8ranade, marta %8B'. godine , kraljevski  par je potpisao dokument dokument u kojem je proglašeno da *e *e olumo iti viekralj viekralj i guverner svih !emalja !emalja i kontinenata koje ude otkrio, kao i to da *e mo*i da ira tri kandidata !a upravljanje svakim ostrvom i  pokrajinom. "akođe "akođe olumo je imao pravo da !a !a see !adr$i u svakom admiralitetu admiralitetu deseti deo. olumo je u lui !alos u!eo dve karavele. %red vrata rkve u %alosu je postavio sto na kome je treao da upisuje članove posade. Beđutim, Beđutim, posle 17 dana ni jedan mornar se nije prijavio.   prikupljanju posade, posade, veliku ulogu je imala imala porodia !inzon. Era*a, 3artin(lonzo Era*a, 3artin(lonzo i i ;insente(
 roda io je anta u >anta 3arija, 3arija, Auan de la o!a je postao kapetan roda. Bartin %in!on je novčano pomogao ekspediiju, ekspediiju, i !a tri nedelje je sakupljena posada, i ela ekspediija je rojala 127 mornara. olumo iako je oe*avao širenje hriš*anstva, nije poveo ni  jednog sveštenika. sveštenika. %intom je !apovedao !apovedao Bartin %in!on, %in!on, injom insente5@ane! insente5@ane! %in!on. %in!on. /lota je isplovila (. avgusta %8B'. godine  u !oru, rekom Rio "into. %osle dana plovide, #lota je  pristala na anarskim anarskim ostrvima. %osle tri dana, dana, kormilo %inte je iskočilo, iskočilo, a posle još tri dana dana ona je  počela da propušta propušta vodu. /lota je, je, potom, stigla do 8omere, 8omere, jednog od anarskih ostrva, gde su od 6. avgusta do H. septemra vršene opravke, a takođe su dopunjene !alihe vode i usoljenog mesa. d samog početka putovanja olumo je imao dve vrste podataka o udaljenosti kopna. ipanga (@apana) F77 milja. +pak, u to nisu poverovali ra*a %in!on, kao ni De la o!a. %o olumovim proračunima, oni su treali tr eali da 2=. septemra naiđu na kopno. %in!on je savetovao da plove prema jugo!apadu, ali olumo je nastavio da se dr$i svojih proračuna. %osada je 17. oktora  počela da se uni, uni, i smatrali su oluma oluma nestručnim i prevarantom. prevarantom. olumo je u no*i i!među 11. i 12. oktora oe*ao onome ko prvi spa!i kopno do$ivotnu rentu od 17 hiljada !latnika od kraljie i svileni prsluk kao svoj lični poklon.  dva časa posle pono*i jedan dečak, Auan Eermejo, je ugledao kopno. +pak, olumo je prekršio svoje oe*anje oe*anje i tvrdio da je u 17 uveče sam video treperavo svetlo. Ctigli su na ostrvo 0vanahani, danas San Salvador  u =alim /ntilima. jutru, 12. oktora, olumo je sa grupom vojnika krenuo čamem ka oali. n je nosio !astavu astilje, a %in!oni !astavu ekspediije sa !elenim krstom. olumo je 1G. oktora istra$io i okolna ostrva. a današnju uu je stigao 27. oktora. Bartin %in!on je 21. novemra otplovio u nepo!natom pravu. a Eo$i*, Canta Barija se nasukala na sprud i morala da ude napuštena. d građe ovog roda, i!građena je tvrđava koja je na!vana 6avidad (Eo$i*). "u je olumo ostavio G1 mornara sa namirniama !a godinu dana. ada se posle godinu dana vratio, olumo je !atekao samo nekoliko leševa i odruljenu glavu. Bartin %in!on je na svojoj plovidi otkrio avet za -ndiju -ndiju,, u čijoj nadle$nosti je  ilo uređenje trgovine trgovine i koloni!aija koloni!aija novootkrivenih !emalja. !emalja. a čelu ovog dr$avnog tela io je iskup
%otom je prvi kraljevski nad!ornik, visitador , posetio koloniju jer je čuo pritu$e na olumovo upravljanje. olumo je u okovima sproveden u 9paniju. a Cinji a  Cinji je  je krenuo !a 9paniju %:. marta %8BC. godine, i 11. juna stigao u adi!. ralj i kraljia su ga primili u >urgosu.
Dpanski istra#ivači i osvajači posle Kolumba 4merika je doila ime po /merigu +espučiju. n je rođen u /ireni. %orodia Bediči ga je  poslala u 9paniju kao kao trgovačkog trgovačkog agenta. espuči je učestvovao učestvovao u rojnim putovanjima putovanjima +insenta !inzona i =iguela ;6ikolasa& Koelja. n je na putovanjima učestvovao samo kao posmatrač.

%rvo i najdu$e putovanje, espuči je oavio 1G6F56?. godine sa 1hedinom ekspediijom i opisao  je oalu 8vajane. 8vajane. %otom je otišao u %ortugaliju %ortugaliju i 1=71. godine godine učestvovao učestvovao u jednoj ekspediiji ekspediiji pod komandom unjo Banuela. "om "om prilikom je istra$ivana oala Era!ila. espuči je 1=7. godine još jednom plovio !a Era!il. %osle toga se vra*a u 9paniju, gde je io  postavljen !a rukovodioa rukovodioa #amo!ne #amo!ne 9asa de la 9ontraction, 9ontraction , ustanove koja je rukovodila istra$ivanjem i naseljavanjem ovog Cveta. alboa.   jednoj ori sa +ndijanima, +ndijanima, heda je umalo uijen, dok je +ndijanima pošlo !a rukom da uiju alboa. n je, kao i ve*ina konkvistadora, io i!  Estremadure  Estremadure. Ealoa je sa jednim rodom, 6 indijanskih piroga, 277 9panaa i nekoliko +ndijanaa, krenuo u ekspediiju. Clučajno se usidrio na mestu gde je %anamska prevlaka naju$a. onkvistadorima je !a prela!ak 277km prevlake trealo 2 dana. %otom su ugledali do tada nepo!nati okean. %ri povratku, Ealoa je !atekao novog guvernera %aname 3 !edra /riasa de /vilu  (!edrariasa), koji je došao da ga uhapsi. mesto toga, morao je da mu čestita, i dao mu je *erku !a $enu. %otom je i! 9panije stigla potvrda da se Ealoa imenuje !apovednikom @u$nog mora 3  Aar del 5ur  3  3 i guvernerom %aname. Ealoa je napravio još ve*i podvig pri drugom prelasku prevlake. %reneo je rastavljene delove četiri roda, a potom su delovi sastavljeni i porinuti u okean. Ealoao je tada morao da se vrati. ptu$en je !a i!daju i untovničko ponašanje. ponašanje. hapsio ga je udu*i osvajač arstva +nka 3 @rancisko  izaro.  izaro. Ealoa je osuđen, i odruljena mu je glava.

1svajanje =eksika 3ernando Kortez je rođen oko 1G?=. godine u Bedelinu i -stremaduri. orte! u 16. godini, 1=7G. godine, dola!i na
 aredne godine, 1. maja 1=1?. elaske! je poslao poslao drugu ekspediiju ekspediiju pod !apovedništvom !apovedništvom
Bonte!uma je po!ivao orte!a da dođe u "enočtihlan, preko 0olule. "o je io sveti grad oga vealkoatla. amera 4steka je ila da 9pane uvuku u grad, smeste ih, a potom sve poiju. +pak, Balinča je uspela da sa!na da se u 0oluli sprema !avera. orte! je prvi udario.  tom naletu je uijeno oko tri hiljade +ndijanaa. "ako je savladana 0olula, i do "enočtihlana je ostalo još 177km. %ut do  prestonie je trajao nedelju nedelju dana. "enočtihlan se nala!io na ostrvu na sredini je!era "eksoko, i podse*ao je na eneiju.  gradu je  ilo oko H7 777 ku*a. e*ina e*ina njih je ila i!građena i!građena na stuovima stuovima i stanovnii su do do njih dola!ili čamima. Kortez je A. novembra %9%B. godine ugledao =eksiko .  susret španskoj koloni i!ašao je Bonte!uma, nošen u !latnoj nosilji. 9pani su ili smešteni u entru grada u palati koja je gledala na glavni trg "enočtihlana. "enočtihlana.  li!ini se nala!io i hram oga rata r ata  Itcilpočlija (Auitsilpohtli).  Itcilpočlija (Auitsilpohtli). (tu su 9pani gledali prinošenje $rtava 3 vađenje sra, sveštenii sveštenii su jeli udove $rtava) orte! je io nestrpljiv da pokori Beksiko, te je odlučio da !aroi Bonte!umu, i stavi ga pod svoj nad!or i tako preko njega !avlada Beksikom. orte! je sa 7 o#iira ušao u Bonte!uminu palatu i !atra$io od njega da pođe sa njima. Donja Barina je uedila Bonte!umu da je olje da je posluša, inače *e ga 9pani uiti. Bonte!uma je potom  io prinuđen da da da !akletvu na vernost vernost španskom španskom kralju. %otom je orte! orte! došao i u suko suko sa astečkim svešteniima. %osetio je hram oga rata, i tu je io !gro$en pri!orom $rtvovanja, te je počeo da ra!ija kamene idole. "ime je nestala mogu*nost da se 4stečka dr$ava pokori mirnim putem. Cituaija po orte!a je  postala još te$a, jer je guverner ue, ue, elaske!, elaske!, poslao poslao ekspediiju pod pod !apovedništvom !apovedništvom !amfila de 6arvaeza, koji je treao da preu!me orte!ovo mesto. orte! je doio vest o ovome, te je u "enočtihlanu "enočtihlanu ostavio !edra de /lvarada (!og plave kose, +ndijani ga !vali "onatio5 "onatio5 sune), a on sa F7 ljudi krenuo !a Cempoalu gde se arvae! ulogorio. orte! je savladao arvae!a, i pridoio je njega i njegove vojnike oe*avaju*i im ogatstvo, te se vratio u "enočtihlan.  "enočtihlanu "enočtihlanu se stanje pogoršalo. Dok je orte! io odsutan, 4stei su priredili svetkovinu  prilikom koje se kip oga oga rata prenosio prenosio i! hrama u hram. %ratila %ratila ga je povorka od od nekoliko hiljada hiljada ljudi. a glavnom trgu je počeo ples pra*en velikom ukom unjeva. 4lvarado je io !astrašen  pri!orom, te su, on i njegovi ljudi, uleteli u masu masu Beksikanaa Beksikanaa i i!vršili pokolj. Da i odorovoljio 4steke !a pregovore, orte! je pustio na sloodu Bonte!uminog rata  !utalhuaka.  !utalhuaka. "o "o je io loš pote!, jer su tako 4stei 4stei doili novog vođu. utalhuaka je ve* sutradan  poveo svoje sunarodnike sunarodnike na juriš. juriš. %etog dana ore, ore, orte! je po!vao po!vao Bonte!umu da da se orati svom narodu da uveri 4steke da *e 9pani napustiti "enočtihlan "enočtihlan ako im se omogu*i da u miru i!ađu i! grada. ada se Bonte!uma pojavio na krovu palate, ore su na kratko prekinute. Beđutim kada je pomenuo 9pane, 4stei su se ra!esneli, i Bonte!uma je io pogođen sa tri kamenie, i jedan udara u slepočniu je io smrtonosan. orte! je !nao da se mora proiti i! grada, i !ato su 9pani napravili prenosni most, te je usledilo njihovo povlačenje i! "enočtihlana, po!nato kao  Aa =oche Triste Triste 3  3 "u$na no*.  no*i (:. juna %9':. godine , 9pani su !apočeli povlačenje. Eilo je oko 1177 9panaa, 9panaa, nekoliko hiljada indijanskih save!nika, i oko 75ak topova. %adala je kiša, i grmljavina je pravila veliku uku. +pak, primetila ih je neka stara +ndijanka, i njen vrisak je io !nak !a u!unu. Bnogi 9pani su se  podavili jer nisu mogli mogli r!o da se povuku povuku jer su ili pretovareni pretovareni !latom. Dve tre*ine 9panaa 9panaa je i!ginulo. +pak, pred 9panima je preostalo još 1H7km 4stečke 4stečke teritorije, koja ih je delila od "laskale. Došlo  je do itke kod tume. tume. 4stei su ili rojno nadmo*niji, međutim, orte! orte! se, u toku itke, itke, sa grupom vojnika, proio do astečkih vođa i poio ih. 4stečka vojska je potom oustavila napad. H77 9panaa je i!ginulo u Coche u Coche 9riste 9riste i i ii kod tume. orte! je shvatio da se "enočtihlan "enočtihlan mora !au!eti opsadom, i da je !a to potreno i!graditi #lotu.  "laskali su napravljeni delovi !a 1 malih rigantina, a potom su delovi rodova preneti do je!era "eksoko, gde su rodovi sastavljeni. Da i rodovi ili porinuti u je!ero, prokopan je kanal dug 2km, a širok Gm.

4stei su se dr$ali ?7 dana. %redvodio ih je Bonte!umin ne*ak  ?vauhtemok , koji je imao 22 godine. (on vladao jer je utalhuaka umro od velikih oginja). Eora je ila teška. orte! je molio 4steke da se predaju kako i io sačuvan jedan od najlepših gradova. 8rad je osvojen %(. avgusta %9'%. godine . orte! je počeo da gradi novu prestoniu !a špansku koloniju. a mesto hrama +tilpočlija i!građena je katedrala. Cagrađeno je još 1 rkava. ralj arlo +Larlo  je imenovao orte!a !a guvernera i vrhovnog !apovednika ove astilje, godinu dana nakon osvajanja "enočtihlana. "enočtihlana.  Beksiko je potom naseljeno 2 777 porodia i! 9panije. orte! je proi!veden u vite!a reda Cantjaga. orte!a je potom smenio 4ntonio de Bendo!a, dok se orte! posvetio istra$ivanju pai#ičke oale, i otkrio donju ali#orniju. orte! se potom vratio u 9paniju. ameravao je da još jednom ode u Beksiko, ali je umro u H2. godini.

1svajanje !erua 3rancisko !izaro  je rođen u "ruhilju u -stremaduri. Ctupio je kao mladi* u vojsku i slu$io u italijanskim ratovima (1G6G51==6).  G75oj godini je otišao u ovi svet. "u je stigao u novemru 1=1G. godine. Clu$io je kao vojnik konkvistadore, Aohedu, Ealou, %edrariasa, orte!a. ojnii ojnii su ga se ojali. Drugi akter pohoda na >arstvo +nka io je %i!arov najolji prijatelj )iego de /lmagro . n je, kao i %i!aro, io nepismen, surov i amiio!an, ali je !a ra!liku od %i!ara, umeo da pridoije ljude. "re*i čovek, je sveštenik 3ernando de "ukve , a !vali su ga i 'el ;oko (ludak), !og !anesenosti.  jih trojia su čuli priče da sa druge strane prevlake prevlake na "ihom okeanu okeanu postoji veliko, veliko, i !latom  ogato arstvo. ortačili su se i odlučili da ga ga osvoje. %i!aro %i!aro je io !apovednik !apovednik pohoda, 4lmagro je regrutovao vojnike, a ;ukve je vodio administraiju. +pak, pravi vođa puta io je %i!aro. %i!aro je, 1=2G. godine, vodio prethodniu od dva roda i 1G7 vojnika, a 4lmagro je treao da sakupi pojačanje. %i!aro je krenuio i! %aname. %osle nekoliko nedelja plovide, ekspediija je došla do reke San
ralj je pristao da %i!arovu molu podr$i pred 5avetom za Indiju. Indiju. %otom je %i!aru dato ovlaš*enje da osvoji %eru, koji je unapred na!van ova astilja. %i!aro je postao do$ivotni vrhovni sudija, i glavni kapetan nove pokrajine, i proi!veden je u vite!a reda Cantjaga. %i!aro je skupio i opremio 2=7 vojnika, i 1=7. godine je stigao u %anamu. %otom je krenuo u ekspediiju na %eru. /lotu su činile tri karavele. 9pani su se !austavili 177 milja od "ume!a, i počeli su da pljačkaju. %i!aro je u!orke plena poslao u %anamu, i ikaragvu, što je delovalo na tamošnje naseljenike, te mu se i oni pridru$uju 3 trideset ljudi i! %aname, i 177 ljudi i! ikaragve pod komandom 3ernanda de Sota . %i!aro je sa!nao da se svađa i!među dva vladara, /tahualpe i njegovog rata
%rilikom podele %erua, /ranisko %i!aro je doio severni deo 3  =ova ?astilja& ?astilja& a Diego de 4lmagro 4lmagro  ju$ni deo 3 =ovi 3 =ovi Toledo Toledo.. ta alverde je proglašen !a iskupa uska. va podela kralja arla  nije  ila dora, jer on nije naglasio šta smatra smatra severnim, a šta ju$nim ju$nim delom %erua, i nije nije se !nalo kome kome  pripada usko. ko grada su se se !avadili 4lmagro i %i!arova ra*a ra*a 3 Auan i 8on!alo. 8on!alo. %i!aro je sklopio dogovor sa 4lmagrom 3 4lmagro je treao da potra$i !a see jednu pokrajinu dulje na jugu, a ako to ne uspe, podeli*e vlast sa %i!arom. %i!aro je io posve*en građenju ;ime. alinasu 3  >alinasu 3 ravnii koja je ila puna ara, Gkm od uska. Cukoilo se H77 4lmagrovih i ?77 %i!arovih ljudi. 4lmagrova vojska je pora$ena, a sam 4lmagro je optu$en !a velei!daju i osuđen na smrt. /ranisko %i!aro je takođe nasilno !avršio $ivot, 1=G1. godine, kada je imao HH godina. %rotiv njega je sklopljena !avera, na čijem čelu je io )iego de /lmagro  (sin poguljenog 4lmagra). 4lmagra). @edne nedelje, dok je %i!aro ručao u društvu iskupa i jednog svog o#iira, !averenii su ga napali. Eilo je 17 napadača, ali nisu uspeli da ga savladaju, pa su im u pomo* došla još desetoria, te su uspeli da savladaju %i!ara i da ga uiju.  %eruu je ponovo i!io građanski rat i!među !izarovaca i /lmagrovaca. a čelu %i!arovaa io  je 3rancisko de Karvahal  3 'demon 4nda, 4nda, dok je 4lmagrove predvodio )iego de /lmagro. ralj arlo  je poslao novog guvernera, Kastra de +aku , da smiri stanje. astra je stao na stranu %i!arovaa, ali se nije upuštao u oru. dlučuju*a itka se odigrala na planinskom lanu 0upasu. %i!arovi su nosili rvene, a 4lmagrovi ele ešarpe, i %i!arovi su poedili. Diego de 4lmagro je  pre$iveo itku, ali je uhva*en uhva*en i poguljen poguljen na velikom trgu trgu u usku.

1svajanje 0vatemale, antiago del =uevo =uevo 05tremo 3 05tremo 3 Cantjago ove rajnje
 prvom okršaju, !ahvaljuju*i vatrenom oru$ju, aldivilja aldivilja je pora!io i !aplašio 4raukane. Beđutim, oni su se r!o prirali, ali aldivilja aldivilja im je !a odma!du poslao !aroljenike odsečenih ruku. +pak, ovo je samo još više ra!ljutilo 4raukane, 4raukane, koji su napali špansku tvrđavu "ukapel. aldivilja, kada je došao u pomo* "ukapelu, !atekao je ra!rušenu tvrđavu, i shvatio je da je opkoljen. %od njegovom komandom je ilo =7 9panaa i oko  hiljade indijanskih pla*enika, dok je 4raukanaa ilo oko 17 hiljada. i jedan 9pana nije pre$iveo, a aldivilja aldivilja je !aroljen. "ri dana su sa njega sekli komadi* po komadi* mesa. 4raukani su se ponovo orili, na oali Eio5Eija, sa španskom vojskom pod komandom novog guvernera ijagre, ali su ovaj put pora$eni. ijagra je osnovao grad sorno 1==?. godine, i time je osvajanje 0ilea praktično ilo !avršeno. Reka Eio5Eio je sve do 1?=7. godine ila grania španskih osvajanja. 9panske konkvistadore je !aokupljala priča o Eldoradu o  Eldoradu.. "o je legendarna dr$ava koja je doila ime  po svom kralju -l Doradu Doradu 3 !latnom čoveku. čoveku. vu priču su su 9pani slušali od +ndijanaa u %eruu, %eruu, ali nisu !nali tačno gde se ova !emlja nala!i 3 u -kvadoru, olumiji, eneueli, eneueli, 8vajani. 8on!alo %i!aro (rat /raniska %i!ara) je 1=G2. godine pošao i! vita sa G7 9panaa i G 777 +ndijanaa. %opeli su se na ordiljere, spustili se sa njih i naišli na reku apo. %ratili su je elim tokom i stigli do mesta gde se ona uliva u reku Baranjon. "u se ekspediija ra!dvojila, i komandu nad drugim delom je doio 3rancisko de 1reljan . /ranisko de reljan je i!vršio veliki podvig. %replovio je Baranjon, a !atim ušao u 4ma!on, kojim je stigao do mora.
arstvo 8rande.  osvajanje 8vajane, krenuo je i )iego de 1rdaz . n je lutao G godine u!du$ reke Rio egro tra$e*i -ldorado. jegovo traganje je nastavio !edro de rsua , koji je došao u ravniu Banaosa, i  potom oustavio traganje. traganje. %rvi je delove 4rgentine 4rgentine istra$io )iaz de Solis . n je pronašao uš*e ;a %late, i dao joj ime Bar Dule.  osvajanje ovog područja krenuo je Bendo!a 1=H. godine sa 11 rodova i 1777 ljudi. /lota je  potom stigla do Rio de de la %late, i tu je Bendo!a Bendo!a osnovao osnovao grad, udu*i Euenos Euenos 4jres. Bendo!u je nasledio
Dpanski istra#ivači u Severnoj /merici orte! je u Beksiku organi!ovao organi!ovao četiri pomorske ekspediije du$ oala %ai#ika, kako i našle  prola! %aso.  tom traganju, otkrio je današnju današnju donju ali#orniju ali#orniju 1=251==. godine. godine. 9pani su mislili da je reč o ostrvu, i na!vali su ga Isla ga  Isla de !ortes. !ortes.

!anfilo de 6arvaez  (6arvaz) je učestvovao 1=11. 1=11. godine u osvajanju ue. ue. %oslat je 1=21. godine da preu!me komandu u osvajanju Beksika od orte!a. +pak, io je savladan od strane orte!a, i u njegovom !atočeništvu je proveo  godine. speo je da poegne i da se vrati u 9paniju. ralj mu je dao do!volu da osnuje jednu koloniju na /loridi, koju je io otkrio %onse de ;eon.  arva! je u ekspediiju ekspediiju krenuo 1F. juna 1=2F. godine godine i! 9panije, sa = rodova i H77 ljudi. a ovom  putu, #lotu je !ahvatio !ahvatio uragan, u kojem kojem je i!guio nekoliko nekoliko rodova, a i !aplašeni !aplašeni mornari su odili odili da nastave sa njim. arva! je stigao do !aliva "ampa, a odatle je putovanje nastavio kopnom. ! put, 9pane su napadali +ndijani. %osada rodova je posle i!vesnog vremena otplovila natrag u 9paniju. arva! je odlučio da sagradi rodi*e, kako i se dokopao nekog od !apadnoindijskih !apadnoindijskih ostrva. 9pani su uspeli da sagrade nekoliko čamaa. čamaa. 9pani su prošli uš*e reke Bisisipi i tu ih je !ahvatila  ura. %re$ivelo je samo samo ?= ljudi, koji su stigli na oale ju$nog "eksasa. Bnogi Bnogi su u nedostatku nedostatku namirnia uskoro pomrli, dok su ostali ili !aroljeni od strane +ndijanaa. eki 9pani su pali u ruke miroljuivih +ndijanaa. @edan takav 9pana io je ae!a de aka. n je H godina $iveo među +ndijanima, i na kraju je sa još trojiom uspeo da poegne. Do kraja su stigli do jednog španskog naselja u Beksiku aprila 1=H. godine. %rešli su H77km. ae!a je među +ndijanima čuo legende o ogatim planinama na severu, što su 9pani pove!ali sa  pričom o sedam gradova gradova Ciole. 8uverner ove 9panije, 4ntonio Bendo!a je poslao ekspediiju. ao prethodnia na sever, su  poslati Bavar -stevaniko -stevaniko i #ranjeva Barkos Barkos de isa. -stevaniko -stevaniko je posle posle svađe sa +ndijanima +ndijanima uijen, dok se Barkos vratio i uveličao priču o sedam gradova Ciole. a severu su, i! Beksika, krenule dve ekspediije. @ednu, 1=G751=G2. godine, vodio je 3rancisko de Koronado, a drugu 1=651=G. godine vodio je 3ernando de Soto . De Coto se kretao u! istočnu oalu Beksika, a oronado je išao du$ !apadne, tihookeanske oale. oronado je potom stigao na teritoriju 4ri!one. Dok je 3ernando de /larkon otkrio da ali#ornija nije ostrvo. oronadov o#iir 3 :ntonio 3  :ntonio de Bardenas Bardenas 3  3 je otkrio eliki kanjon reke olorado. arednih G7 godina, 9pani nisu išli u ovom pravu. /ernando de Coto je doio do!volu da istra$uje oalu /loride. %od svojom komandom je imao H77 ljudi. n je io veoma svirep prema +ndijanima. @ednom, da i proverio kako njegovi ljudi rukuju mačevima, e! glave je ostalo G7 +ndijanaa. De Coto se kretao kro! /loridu, D$ord$iju, planinama Ceverne i @u$ne aroline, ali !lato nije našao. -kspediija je stigla u "enesi, "enesi, a !atim u 4laamu. "u "u je jedan deo !aroljenih +ndijanaa  poegao, i oni su se pridru$ili lokalnom lokalnom plemenu.
=agelanov put oko sveta ;%9%B-%9''& Clavni moreplova, 3erdinand ;3ernando& =agelan , koji je u slu$i 9panije prvi oplovio svet,  io je poreklom %ortugala. %ortugala. %otiao je i! plemi*ke porodie. Bagelan je rođen oko oko 1G?7. godine godine u mestu %onte da Earka na severu %ortugalije. %ostao je pa$ na dvoru kraljie -leonore u ;isaonu, i tu  je u$ivao naklonost naklonost kralja Koaoa ++ Cavršenog. Cavršenog.  a svoje prvo putovanje, putovanje, Bagelan je krenuo 1=7=. godine, kao učesnik učesnik /raniska de 4lmeide na +ndiju. odio odio se kao prekorojan, što je !načilo da, uprkos svom poreklu, mora da oavlja sve du$nosti koje su vršili oični mornari. +stakao se pod 4lukerkeom 4lukerkeom kao vojnik, u orama koje su se vodile !a !au!imanje Balake 1=11. 1=11. godine. Ca putovanja se vratio 1=1. godine, sa jednim rnim 15ogodišnjim room, -nrikeom.

ređenje španskog kolonijalnog carstva 9pani su radi lakšeg upravljanja, podelili svoje teritorije na 11 viekraljevstava i dva velika guvernerstva. %osedi u ju$noj 4merii su podeljeni na dva viekraljevstva: Covu viekraljevstva:  Covu Dpaniju (Beksiko) Dpaniju (Beksiko) i %eru, i 17 provinija (audienia). Cvaki guverner je imao u svojim rukama vrhovnu upravnu i vojnu vlast. jegov rad su nadgledale audienie5sudovi i kraljevi predstavnii 3 koredigori. <og lakšeg naseljavanja osvojenih !emalja, 9pani su uveli sistem enkomiende, enkomiende, a potom je to !amenjeno sistemom haciende. haciende. -nkomienda je ila slična #eudalnom imanju. @edno, ili nekoliko sela i ilo podređeno jednom 9panu enkomenderu 3 oično oko 2 777 +ndijanaa. Du$nost enkomendera je ila da seljake štiti, da se rine o njihovom prelasku u hriš*ansku veru. lasnii enkomiendi su !au!vrat morali da učestvuju kao ratnii u odrani provinije. Celjai su enkomenderu morali da pla*aju danak i da esplatno orađuju njegovo imanje. 9panski amiio!ni kolonijalni projekti, kao što su podi!anje novih raskošnih gradova, otvaranje rudnika, gajenje še*erne trske, su tra$ili mnogo radne snage. +ndijani su podlegali pod teškim radom i  olestima koje su doneli -vropljani, a na na koje oni nisu ili ili otporni. <og svega svega toga, roj +ndijanaa +ndijanaa se smanjivao. Ca 11 miliona 1=16. godine, na 2,= miliona 1=6F. godine.  ariima, domorodačko stanovništvo je ilo gotovo istreljeno, te su 9pani počeli da dovo!e rno rolje i! !apadne 4#rike. Bonopol na ovu trgovinu su imali %ortugali, koji su dr$ali !apadnu 4#riku. ni su to radili ne!vanično, a od 1=?7. godine !vanično, !vanično, kada im je španski kralj dao do!volu da plove direktno i! ;isaona !a španske posede i prodaju rolje. asnije su se ovom unosnom poslu  prodaje rnog rolja rolja posvetili -ngle!i. mita u %eruu, ili %ošto se sistem enkomiende poka!ao neisplativim, !amenio ga je novi sistem t!v. t!v. mita u repatrimiento u repatrimiento u Beksiku. %oglavar svakog indijanskog sela je morao da stavi na raspolaganje određeni  roj muškaraa koji koji i ili odvođeni na rad. @edini način da da +ndijani ovo i!egnu, i!egnu, ilo je da se presele u špansko naselje, prihvate špansku ode*u i način $ivota, i da rade kao najamnii, ili ako imaju !nanja, kao !anatlije. poredo sa osvajanjem, širena je i hriš*anska vera (milom ili silom). %rvi misionari su ili /ranjevi, koji su stigli 1=2G. godine 3 njih 12 predvođenih Bartinom i! alensije. alensije. Dominikani su stigli slede*e, 1=2=. godine. Bisionari su u!imali +ndijane u !aštitu. Došlo je do mešavine starih verovanja sa hriš*anstvom. ult Eogorodie io je usko pove!an sa svetkovinama Bajke !emlje i  oginje kukuru!a. kukuru!a. +ndijani su ovladali mnogim !anatima, i u njima, kao npr. npr. rudarstvu, nadmašili 9pane. Došlo je do rasnog mešanja. Beksiko je danas !emlja Bestika, koji su ponosni na oa porekla, dok je mešanje u %eruu išlo sporije. Caora*aj preko 4tlantika 4tlantika je io vrlo $iv. %rosečno je !a ovi svet plovilo i! španskih luka oko H7  rodova godišnje. godišnje. 8lavne luke u 4merii su ile Aavana Aavana na ui, %ortoelo %ortoelo i omre de Dios Dios u %anami, i era era ru! u Beksiku. %utovanje je ilo nesigurno !og nevremena i gusara. <og ve*e sigurnosti, španski rodovi su plovili u konvojima, i i! 9panije su konvoji isplovljavali dva puta godišnje.

D!/67/ 1) K2/7/ %9. )1 )20 !1"1+6 %C. +K/ !rostor i stanovništvo F Dpanija do arapskog osvajanja F arabljansko osvajanje %laninski lana %irineja čini arijeru i!među 9panije i ostalog dela -vrope, dok je 8iraltar io mala prepreka i!među %irinejskog poluostrva i 4#rike, te je tako i nastala i!reka '4#rika počinje i!a %irineja.  a severo!apadu severo!apadu poluostrva nala!e nala!e se pokrajine: pokrajine: 6alisijia, sturija, +askija i =avara.  =avara. ajve*i grad u 8alisiji je luka ;a orunja& najve*i grad 4sturije jeste vijedo, kao i luke Aihon i Centander& u Easkiji su najve*e luke Eilao i Can Ceastijan. avara se nala!i sa španske i #ranuske strane %irineja,

te je dugo ila u!rok sukoa i!među 9panije i /ranuske& naj!načajniji gradovi sa španske strane su %amplona i luka /uentaraia, a sa #ranuske strane Eajon.  središnjem delu !emlje, nala!i se  Aeon,  Aeon, sa gradovima Calamankom i erdanja.  >erdanja.  !aleđu alensije i atalonije, prostire se ragon se  ragon,, sa Carago!om, Aueskom, ;eridom.  ajstariji stanovnii su ili ili Easki i +eri, koje od H. veka pne potiskuju potiskuju elti. /eničani su u 11. 11. veku na oali osnivali svoje kolonije adi!, BalakuO %rva dr$ava koja se u osvajanju 9panije nije ograničila samo na oalu, ve* je prodirala i u duinu teritorije, ila je artagina.  drugoj polovini . veka pne, kartaginske vojskovođe Aamilkar, Aamilkar, Aa!drual (osnovao ovu artaginu 3 tj. artahenu, u 2.  punskom ratu 21?5271) 21?5271) i Aanial, su pokorili pokorili najve*i deo plemena plemena koja su tada tada naseljavala 9paniju. 9paniju. 9paniju su, tokom . veka, preplavili /rani, a početkom =. veka, ila je i!lo$ena stalnim napadima  plemena i! ju$ne 8alije 8alije 3 4lana, Cveva, andala. %osle %osle odlaska andala i 4lana u 4#riku, i! ju$ne 8alije u 9paniju su stigli i!igoti. i!igoti. i!igoti i!igoti su ili manjina nad pokorenim romani!ovanim stanovništvom, i oni su osnovali kraljevinu sa sedištem u "oledu. "oledu. +pak, ova kraljevina nije mogla da  pru$i otpor araljanskoj araljanskoj inva!iji. 4raljanska vojska, koja se vrlo r!o raširila po severnoj 4#rii, vrlo r!o je stigla i u 9paniju. ojska jačine od oko F777 ljudi, pod !apovedništvom 9arika, 9arika, je 2H. jula F11. godine prešla 8iraltar (po "ariku je i doio ime 3 "arikova stena), i pora!ila i!igote kod adi Eake.
2ekonkvista F stvaranje hriš$anskih dr#ava F kulminacija 2ekonkviste F putevi ekspanzije Katilje i /ragona poredo sa arapskim osvajanjem, teklo je i osloađanje !au!etih teritorija od strane hriš*ana 3  Bekonkvista (ponovno  Bekonkvista (ponovno osvajanje). vaj proes je trajao tr ajao skoro ?77 godina, od arapske naje!de,  početkom ?. veka veka do 1G62. godine, godine, kada je pala pala 8ranada, poslednje poslednje mavarsko uporište na %irinejskom %irinejskom  poluostrvu. %očei %očei Rekonkviste, kao kao i njena ela istorija istorija su pro$eti rojnim legendama. legendama.

%e*ina Kovadonga je legendarno ishodište Rekonkviste, a !a njen početak se u!ima F1?. godina.  a čelu grupe plemi*a plemi*a io je i!vesni i!vesni !elajo (%elagije), koji je tvrdio da vodi poreklo od drevne lo!e vi!igotskih kraljeva (io unuk Rekesvinta HG65HF2). Ca 77 vojnika poedio mavarsku vojsku. antjago de ?ompostela ?ompostela,, koja je postala jedno od naj!načajnijih svetilišta hriš*anske -vrope. Cantjago je io i na!iv jednog od tri viteška reda (alatrava, 4lkanatra, i Cantjago) koji su imali !načajnu ulogu u ori protiv Bavara. "akođe, 'Cantjago je io i ojni poklič španske vojske. +pak, međusoni ratovi nepokornog plemstva, su hriš*anskim vladarima stvarali više prolema od Bavara.  ije ila retkost da hriš*ani hriš*ani vrše vojnu slu$u slu$u kod muslimana muslimana i ornuto. "o "o je io slučaj i sa l Sidom, jednom od najslavnijih ličnosti li čnosti Rekonkviste. -l Cid ampeador, tj. pravo ime Rodrigo Dia! de Eivar, je nakon proterivanja i! astilje (od strane kralja 4l#onsa +) postao najamnički !apovednik u mavarskoj vojsi. urgos.  ovoosvojeni krajevi krajevi su ili i!lo$eni stalnim stalnim upadima Bavara, te je njihovo stanovništvo stanovništvo ilo stalno na opre!u, te su di!ali rojne !amkove po kojima je pokrajina i doila ime  ?astilja.  ?astilja. +ako se astilja nala!ila, kao gro#ovija, u sastavu ;eona, mo*ni kastiljski vladari su potčinjavali sei plemstvo novoosvojenih teritorija, i ur!o su se javile te$nje !a samostalnoš*u u odnosu na ;eon.  17. veku, kastiljski gro# 3ernando 0onzales  je iskoristio priliku. jegov suveren, kralj ;eona, Ramiro je pora$en u ori sa Bavrima, i /ernando je uspeo da i!dejstvuje ne!avisnost astilje. Do konačnog ujedinjenja, došlo je %'(:. godine .  severnim i severoistočnim delovima današnje 9panije, #ormirala se druga ve*a dr$ava 3  ragon.  ragon. r!o po početku Rekonkviste, u 4sturiji je ora!ovana gro#ovija (od ?H7. godine kraljevina) avara.  avara je postepeno postepeno !adoijala !adoijala sve #ranačke posede, posede, pa je krajem krajem 17. veka i 4ragon potpao pod pod njenu vlast. last avare je jačala, i kralj 5ančo 1eliki (6F7517=) je uspeo da pod svojim skiptrom okupi sve hriš*anske !emlje na poluostrvu. Dr$avu je podelio i!među sinova, od kojih je jedan doio 4ragon. 4ragon je 17=. godine postao ne!avisna dr$ava. Do ujedinjenja 4ragona i atalonije je došlo %%(@. godine. Ctvaranje kraljevine %ortugalije %%8(. godine . + tako su na %irinejskom poluostrvu postojale  velike hriš*anske dr$ave.  Rekonkvisti, va$ni događaji su ili osvajanje stare vi!igotske prestonie *oleda (%:A9) 3 koju je osvojila krstaška vojska sastavljena od 9panaa, ormana, emaa i +talijana& itka kod "as 6avas de *olosa %C. jula %'%'. godine  3 najve*a poeda Rekonkviste. (4l#onso +++ astiljski, Cančo ++ od  avare, %etar ++ 4ragonski, 4l#onso ++ %ortugalski vs. vs. Buhamed al5asir). al5asir). elika elika teritorijalna  proširenja su ostvarena ostvarena !a vreme vladavine vladavine 3erdinanda Svetog (%'%@-%'9') 3 osvojeni su: ela 4ndalu!ija (ordova 12H, Cevilja 12G?), kasnije (12HH) pala je i Bursija, tako da je astilja i!ila na oale 4tlantskog 4tlantskog okeana, i na oale Credo!emnog mora. Dok su astilji !au!imali 4ndalu!iju i Bursiju, 4ragoni su osvojili ogatu primorsku pokrajinu alensiju. "ime je praktično okončana Rekonkvista. Bavri su ostali samo još u 8ranadi, odakle su isterani tek 1G62. godine.

 doa Rekonkviste nisu osvajane samo teritorije koje su ile pod vlaš*u Bavara, ve* su !au!imane i teritorije koje se pre toga nisu nala!ile u sastavu dr$ava na %irijenskom poluostrvu. 4ragon je u Rekonkvisti podneo manje $rtava od astilje, i !adoio je manje od astilje, ali je !ato njegova ekspan!ija ila usmerena ka teritorijama u Credo!emlju, i!van poluostrva. (imperijalne amiije u kasnijoj !ajedničkoj dr$avi uneo je 4ragon). 4ragon je u svoj sastav uključio Ealearska ostrva, Ciiliju, Cardiniju i neke manje posede na teritoriji današnje /ranuske. svajanje >alearskih ostrva ;=ajorka, =inorka, bica& , od strane 4ragona, počelo je %''B. godine. Do 127. godine osvojena je Bajorka. Binorka je osvojena 12?F. godine. aj!načajniji uspeh u ekspan!iji 4ragona na Credo!emlju, ilo je osvajanje Sicilije. ! podršku vi!antijske diplomatije, i lokalnog stanovništva, koje je ilo ne!adovoljno vladavinom 9arla 4n$ujskog, %edro 4ragonski 4ragonski ga je uklonio, i ovladao Ciilijom. "o je ilo t!v. >icilijansko t!v.  >icilijansko večernje večernje $C2C. godine. godine. %otom je usledio dugotrajan rat i!među %edra +++ 4ragonskog (%edro +++ el 8rande) i 9arla 4n$ujskog i njegovih save!nika (%apske dr$ave i /ranuske), koji je okončan %(:'. godine  mirom u Kaltabeloti. ne$evi Cardinije su se od 12. veka nala!ili pod utiajem %i!e i Jenove. 4ragon je %('C. godine  potisnuo %i!ane, %i!ane, a utvrđeni grad aljari aljari je postao sedište sedište njihove vlasti. 4ragonska vlast vlast nad Cardinijom je de#initivno učvrš*ena u prvoj četvrtini 1=. veka !a vladavine 4l#onsa elikog elikog (mislim 4l#onso  od 4ragona 1G1H51G=?). 4l#onso 4l#onso je posle dvadeset godina ore ( %8'%-%88() osvojio 6apulj, i !avladao umesto 4n$ujaa 4n$ujaa apuljskom kraljevinom. ako nije imao !akonitih potomaka, ostavio je !emlje aragonske krune svom ratu Auanu, a apuljsku kraljevinu svom vanračnom sinu /eranteu. Credinom 1=. veka, aktivna spoljna politika 4ragona na Credo!emlju, došla je do i!ra$aja i u njegovom odnosu prema arapskim vladarima u severnoj 4#rii. "unis "unis je jedno vreme pla*ao danak aragonskom kralju. %ostojala su tri odlike aragonskog osvajanja. osvajanja. %rvo, uspeh osvajačke politike se doro uklopio u trgovačke iljeve Earselone. Drugo, diplomatska aktivnost na međunarodnom nivou je uskoro postala !načajna odlika poslovanja 4ragona i donela je stvaranje jednog od najogatijih arhiva u srednjovekovnoj srednjovekovnoj -vropi. "re*e, pomorske poede admirala Ruđera di ;orije su nagovestile udu*u mo* katalonske #lote. rgani!aija aragonske imperije se !asnivala na jednostavnoj, ali pogodnoj ustanovi vie5kraljeva, koji su po pojedinim prekomorskim olastima u odsustvu kralja imali punu kraljevsku vlast. astilji su se dr$ali poluostrva. @edina teritorija koju su doili van 9panije, ila su Kanarska ostrva. jih su nastanjivala ererska plemena 8uanča. astilji pokušavaju da ih osvoje početkom 1=. veka. r!o su se u trku !a anare uključili i %ortugali. (pokušao je da ih pokori 1G7251G7= normanski riter Kan de Eetankur. Eetankur. %ortugala, 4lonso /ernandes de ;ugo, osvojio je 1G1. godine ;a %almu i iskrao se na "eneri#e "eneri#e gde je teško pora$en). Birom u 4lkasuvašu 1G1. godine, %ortugali su pri!nali kastiljski suverenitet nad anarima. Do  potpunog osvajanja osvajanja ostrva dola!i dola!i tek %8A(-%9%(. godine, posle teških ori, u kojima je istreljeno gotovo čitavo domorodačko stanovništvo. tkri*em 4merike, anarska ostrva su doila veliki !načaj, kao usputna stania !a snadevanje rodova.

7)6767 /2/016/  K/S*"7  S*+/2/67 7)6S*+6 D!/67 /ragon i Kastilja uoči ujedinjenja F borba 3erdinanda i zabele za presto F pravne i ostale pretpostavke jedinstva F ličnost 3erdinanda i zabele Do stvaranja jedinstvene španske dr$ave došlo je u poslednjoj četvrtini 1=. veka, ujedinjenjem 4ragona i astilje, što je io re!ultat raka i!među zabele Kastiljske  i 3erdinanda /ragonskog . vo dvoje vladara, koje je papa 4leksandar 4leksandar + Eord$ija počastvovao na!ivom ' Katolički kraljevi, je dovršilo Rekonkvistu osvajanjem 8ranade. "akođe "akođe su povratili avaru, tako da se pod njihovom vlaš*u našlo elo +erijsko + erijsko poluostrvo, i!u!ev %ortugalije. + 4ragonom i astiljom, od kraja 1G. veka, vladali su članovi porodie *rastamara. astiljski kralj,
/lfonsa. %osle njegove smrti, nasledio ga je nrike + (1G=G51GFG). %ošto u prva dva raka, dugo nije imao dee, nadimak '-l ;ieral, !amenjen je sa '-l +mpotente. -nrike + je io pod utiajem >eltrana de la Kueve, mo*nog plemi*a (grande). ada se -nriku + rodila *erka Auana, javila se sumnja da je njen pravi ota Eeltran, te je prine!a ne!vanično ne!vanično !vana '"a >eltraneha. (Eeltranka). ortesi astilje su sa!vani 1GH2. godine, i od njih je kralj tra$io tra $io da polo$e !akletvu da je Auana !akoniti naslednik prestola, što su kortesi odili tvrde*i da ona nije kraljeva *erka, i kao !akonite  pretendente istakli istakli 4l#onsa 4l#onsa (kraljevog rata) i +!aelu +!aelu (kraljevu sestru). %ristalie %ristalie 4l#onsa i +!aele su našle save!nika u aragonskom kralju Auanu ++, koji je mislio da $enidom svog sina /erdinanda !a +!aelu, ostvari aragonske preten!ije na presto astilje. ada je 1GHF. godine 4l#onso umro, na pregovorima vođenim septemra 1GH?. godine u mestu *oros de 0uisando , -nrike + je pri!nao svoju polusestru +!aelu !a nasledniu prestola, ali je  postavio uslov da da se +!aela ne ne sme udati e! njegovog odorenja. odorenja. +pak, aragonski aragonski kralj Auan ++ je ve*  juna 1GH?. godine godine počeo sa račnim račnim pregovorima !a svog sina /erdinanda. /erdinanda. govor je sklopljen sklopljen januara %8CB. godine , a %B. oktobra %8CB. godine , venčanje je oavljeno u +aljadolidu. /erdinand 4ragonski 4ragonski  je imao 1F, a +!aela +!aela astiljska 1? godina. godina. ova !a !a svadu je po!ajmljen, po!ajmljen, a hroničari gotovo gotovo da i ne i!nose podatke o ovome. %osle smrti -nrika +, njegova *erka Auana je ponovo istakla svoje pravo na presto. +mala je  podršku dela kastiljskog kastiljskog plemstva, kao kao i podršku portugalskog portugalskog kralja 4l#onsa 4#rikana i #ranuskog #ranuskog kralja ;uja +. Do odlučuju*e itke i!među pretendenata došlo je %. marta %8@C. godine  kod grada *oro. /erdinand i +!aela su i!ašli kao poednii, iako su ore nastavljene do 1GF6. godine. Auana se  povukla u manastir manastir.. Cvaka od kraljevina je !adr$ala svoju samostalnost. @edina spona koja je ve!ivala 4ragon 4ragon i astilju, io je račni ugovor i!među /erdinanda i +!aele. %o stupanju na presto 1GFG. godine, +!aela + !aela je imala 2. godine. Eila je poo$na, dostojanstvena i odlučna vladarka, ali je takođe ila i netoleranta i sklona ka pompi. /erdinand je io godinu dana mlađi od +!aele. n je io opre!an, škrt, nije istupao impulsivno, ali su mu nedostajali otvorenost i dare$ljivost. +!aelu su !aokupljali unutrašnji prolemi, dok je /erdinandova pa$nja ila usmerena ka diplomatiji. Cvaki od kraljevskog para je io vladar u svojoj dr$avi, dok je u drugoj io samo kraljevski supru$nik. Do potpunog ukidanja ra!lika u unutrašnjem uređenju i do uspostavljanja jedinstva, do*i *e tek u 1?. veku, stupanjem na vlast dinastije Eurona (nakon rata !a špansko nasleđe 1F7151F1G). prkos istianoj ravnopravnosti, astilja je imala dominantan polo$aj. +mala je ve*u teritoriju, više ljudstva, i ila je administrativno i etnički homogenija od !emalja koje su podpadale pod krunu 4ragona. Cva postavljanja političkih, rkvenih, ili vojnih ličnosti, morala su iti u skladu sa kraljičinim $eljama. /erdinand je morao da $ivi u !emlji svoje supruge, i nije smeo da napušta astilju e! njene do!vole. "akođe, "akođe, /erdinand nije mogao da povede rat e! +!aelinog odorenja. /erdinand se oave!ao da *e dovršiti astiljski naionalni !adatak 3 okončanje Rekonkviste, tj. oslooditi 8ranadu. Ravnopravnost se ogledala u tome da je svaki dokument morao nositi potpis oa vladara. Da su oa vladara imala vrhovnu sudsku vlast. + kraljev i kraljičin lik su se nala!ili na novu. +mali su !ajednički pečat, na kome su se nala!ili grovi oe kraljevine, kao i !ajednička !astava. @edinstvo i ravnopravnost vladaju*eg vladaju*eg para su ili oličeni u motu ' Tanto 3onta 3onta (jedan je doar koliko i drugi).

nutrašnje reforme F jačanje centralne vlasti  4ragonu su konstituionalne konstituionalne sloode i privilegije 3 fueros 3  fueros 3  3 ile ve*e i više uva$avane nego nego u astilji. Dr$avni !akoni va$e jedino u! pristanak kralja i kortesa. 8eneralitet je preu!eo sudske i vojne #unkije i vodio računa o trošenju nova.

stanova ?raljevog stanova ?raljevog saveta saveta u  u astilji datira još i! srednjeg veka.  početku je to ilo savetodavno telo, sa!ivano povremeno po kraljevoj volji. Eroj članova je varirao. remenom remenom su u saveti počeli 1alidos. "o je omogu*ilo savetu, naročito u slučaju slaog glavnu reč da imaju kraljevi miljenii 3 1alidos. vladara, da rukovodi dr$avom. /erdinand i +!aela su potpuno podredili savet vladaru. mesto krupnih plemi*a 3  grandes 3  grandes 3 savet  je popunjavan pravniima pravniima i! srednje klase, pro#esionalnim pro#esionalnim irokratama 5 letrados 3 letrados 3 koji je rojao 115 12 članova (1 prelat,  plemi*a, ?56 pravnika). Cavet se sastajao svakim danom, osim nedelje i  pra!nika. ralj je prisustvovao prisustvovao sedniama. sedniama. 5avet  je,  je, takođe, io i najviši pravosudni organ. %ored ovog saveta, postojala su još G slična: >avet slična:  >avet za #ermandad  #ermandad  (1GFH51G6?)& >avet  (1GFH51G6?)& >avet za finansije& finansije& >avet  -nkvizicije&  -nkvizicije& >avet za viteške redove. redove. asnije, 1=2G. godine, !a vreme vladavine arla , osnovan je i  >avet za -ndiju (tj. -ndiju (tj. !a posede u 4merii). raljev savet je imao prvenstvo i imao je najšire polje delovanja. stali saveti su, uglavnom, konkreti!ovali njegove odluke. ajve*u autonomiju imala je 5uprema, tj. Cavet +nkvi!iije. t!v. 5uprema, porište #eudalnih slooda i kontrole entralne vlasti ili su ?ortesi  su  ?ortesi . ortes je staleška skupština. %ostojalo je pet kortesa: kortes astilje, !ajednički kortesi krune 4ragona, kortesi 4ragona, kortesi atalonije, kortesi alensije.  ije postojao ustaljeni ustaljeni vremenski redosled redosled sa!iva, kao ni stalno mesto u kome kome je !asedao !asedao ortes. "o je ilo prepušteno kraljevoj volji. antjago (ne !na se tačno, vrv deeniju kasnije od alatrave), i lkanatra i  lkanatra (11?.).  (11?.). elike povlastie i veliki priliv nova, je omogu*io redovima da steknu visok stepen ne!avisnosti. eliki eliki majstori su imali veliku mo* i utiaj. "emplari su proterani i! astilje 112. godine (G. godine nakon proterivanja i! /ranuske od strane /ilipa + ;epog 12?=511G). %osle ueđivanja sa Cvetom stoliom, /erdinand je postavljen !a velikog majstora reda alatrave (1G?F), 4lkantare (1G6G) i Cantjaga (1G66). aslednik /erdinanda i +!aele, arlo , uspeo je da od pape 1=2. godine i!dejstvuje ulu kojom su sva tri reda ojedinjena pod kontrolom krune. "akođe, /erdinand i +!aela su sproveli re#orme u pogledu načina regrutovanja ljudstva, organi!aiji, organi!aiji, naoru$anju i taktii.  srednjem veku, svaki #eudala je vodio sa soom svoje va!ale koji su mu ili odani, što je !načilo da su pripadnii visokog plemstva imali prave privatne amrije, čiji je roj često nadmašivao

kraljevu pratnju. Ctvaranje jake staja*e vojske je itan preduslov jačanja entralne vlasti. ralj i na taj način prestajao da ude !avisan od plemstva. /eudalima je !aranjivano da dr$e naoru$anu pratnju. spešna taktika švajarskih najamnika  pešaka u ori sa #eudalnom konjiom, konjiom, kao i pronala!ak pronala!ak vatrenog oru$ja, oru$ja, o!načili su u 1=. 1=. veku kraj  prevlasti konjie nad nad pešadijom. %ravu staja*u vojsku poče*e da uvode tek apsolutistički monarsi u drugoj polovini 1F. veka. ladari 1H. veka su priegavali unajmljivanju najamnika. vaj '!anat je proslavio 9vajare i nemačke ;andsknehte (sluge !emlji, nemačka najamnička vojska, osnovao ih austrijski nadvojvoda Baksimilijan, potom ar Cvetog rimskog arstva nemačke narodnosti, posle oko 1GF6. godine& naj!načajniji vojskovođa landsknehta io je 8eorg #on /rundserg, /rundserg, on nije io originalan taktičar, alS  je !nao da vojsku vojsku disiplinuje i ouči, ouči, imao je nadimak nadimak Otac landsknehta). landsknehta).  sprovođenju vojnih re#ormi, veliku ulogu je imao 0onzalvo 3ernandes de Kordova , po!nat  pod nadimkom 0l nadimkom 0l 6ran 9apitan 9apitan. %romene u načinu regrutovanja su uvedene 1G6H. godine. dređeno je da svaki dvanaesti muškara od 27. do G=. godine $ivota ima vojnu oave!u. a$an element španske vojske ili su siromašni  plemi*i 3 hidalgoi . 9panska vojska je ila podeljena na čete i pukove. 0ete su imale =77, a pukovi po H777 ljudi. a svaki puk je dola!ilo H77 konjanika, a na svaka dva puka HG topa. 9panska vojska je 1=7=. godine imala 27 pukova. %rilikom reorgani!aije u vreme arla , 1=G. godine osnovane su #ormaije jačine rigade na!vane Tercio, Tercio, a svaki terio je rojao 777 ljudi, i terio je ime doijao po mestu gde je io smešten. 9panska konjia je u ovoj novoj taktii ila podređena pešadiji. potreljavana je, uglavnom, !a  podršku #alangama #alangama i gonjenje neprijatelja. neprijatelja. 9panska vojska je ila nepoediva kro! eo 1H. vek, sve do tridesetogodišnjeg rata 1H1?51HG?. godine.

+erski #ivot F nehriš$ansko stanovništvo F polo#aj katoličke crkve F nkvizicija  9paniji je, pored katolika, $iveo i veliki roj muslimana. "akođe, "akođe, ilo je i @evreja koji su naseljavali +erijsko poluostrvo još od rimskih vremena. rkve, ali njihovo sistematsko proganjanje nastupilo je u vreme /erdinanda i +!aele. /erdinand i +!aela su $eleli da njihova jedinstvena dr$ava  ude i u verskom pogledu homogena. homogena. "ako "ako je !a njihove vladavine, u 9paniji 9paniji uvedena inkvi!iija. inkvi!iija. (+nkvi!iija kao vrsta posenog rkvenog rkvenog suda !a oru protiv jeresi, postojala je ve* G veka, i to je t!v. 7iskupska t!v. 7iskupska inkvizicija, inkvizicija, tj. svaki iskup je na području svoje dijee!e treao da vrši istragu protiv  jeresi. Do uoličavanja uoličavanja +nkvi!iije dola!i dola!i u vreme pape 8rgura 8rgura + (122F512G1). stanovljeni su t!v. t!v.

5tatuti 5vete 5tolice, 5tolice, sudovi su ili i!u!eti i! nadle$nosti iskupa i povereni prosjačkim redovima dominikanima i #ranjevima. "o je t!v. 3apska t!v.  3apska inkvizicija). inkvizicija). astilja je ila jedina !emlja u katoličkoj -vropi koja nije slala nova u Rim. 9panska inkvi!iija, uvedena u vreme /erdinanda i +!aele, je posena ustanova i ona je delovala sasvim ne!avisno u odnosu na %apsku inkvi!iiju. /erdinand i +!aela su se oratili papi molom !a uvođenje inkvi!iije koja je potvrđena ulom od %. novembra %8@A. godine , a 9panska inkvi!iija je ustanovljena nešto kasnije, septemra 1G?7. godine. +menovanje inkvi!itora i elikog elikog inkvi!itora vršio  je kralj. d 1G?. godine, upravljanje inkvi!iijom je ilo u nadle$nosti jednog od G dr$avna saveta 3 Cavet +nkvi!iije, ili Cuprema. a čelu Cupreme io je eliki inkvi!itor. %rvi i najpo!natiji eliki inkvi!itor  io je *omas de *orkvemada . +nkvi!iija je ila oru$je !a jačanje vladarskog apsoluti!ma. iego nasledio  >iego >eza, >eza, a potom je eliki inkvi!itor, 1=7F. godine postao  #imenez de  >izneros.  >izneros. n je io nadiskup "oleda i primas 9panije, kardinal i eliki inkvi!itor. avljao je i du$nost regenta u dva navrata, po smrti /ilipa + (1=7H), i po smrti /erdinanda ++ (1=1H).
!rivreda Dpanije u vreme 3erdinanda i zabele %oljoprivredu 9panije odlikuje suko interesa i!među stočara i !emljoradnika. !emljoradnika. elika elika prostranstva astilje i -stremadure su se pretvarali u pašnjake. va ogromna prostranstva su posle !avršetka Rekonkviste dospela u ruke kralja, seniora i rkve, i ila su pogodna !a gajenje ovaa. Ctada su se delila na mesna i katunska. Besna su ila dopunska delatnost !emljoradnika, a katunska su se nala!ila u posedu krune i krupnih svetovnih i duhovnih #eudalaa. %osednii pokretnih stada su ora!ovali  posenu privilegovanu privilegovanu korporaiju na!vanu na!vanu 3esta  3esta,, na čijem čelu je ilo ?asno vee Aeste. Aeste. odi#ikaija prava Beste je i!vršena 1=11. godine. Cem prava da se koriste livadama u! put, Besta je doila pravo da rekvirira travu tr avu po utvrdjenoj eni. remenom remenom je !emljoradnja sve više prinošena na $rtvu ne!astih ovaa Beste. Eilo je !aranjeno ogradjivanje livada. Besta je organi!ovala posene sudove gde je ila i sudija i stranka u svom sopstvenom sporu.  + veku Besta je sklopila ugovor sa -stramadurom o pravu ispaše ovaa u toku !ime u! naknadu od šest reala po grlu, pri čemu je istaknuto da ugovor ostaje nei!menljiv i neraskidiv sve dok Besta otpla*uje tu naknadu. "aj "aj je ugovro  predao u ruke Beste Beste ogromna prostranstva prostranstva najplodnije najplodnije španske pokrajine. pokrajine. Cvi kasniji pokušaji pokušaji  posednika da raskinu ugovor ili ar ar pove*aju naknadu naknadu !og velikog velikog pada vrednosti vrednosti nova ostali su su e! re!ultata sve do poslednje tre*ine +++ veka.

una je ila naj!načajniji predmet španskog i!vo!a 5 najviše u i!o!emsku, -nglesku i manu#akture Djenove i /irene. /erdinand i +!aela sproveli su čiatav ni! protekionističkih mera na  jačanju naionalne naionalne privrede. astilja je ila i!vo!nik sirovina, sirovina, prvenstveno vune, vune, ali je ve*ina ve*ina !anatskih proi!voda sti!ala i! drugih !emalja. ladari su naredili da se ne mo$e i!vesti više od dve tre*ine vune i !aranili uvo! tkanina. "o "o je učinilo da se ra!vije tekstilna industrija u Cevilji i "oledu koja je postala po!nata širom !apadne -vrope. Eila je ra!vijena i proi!vodnja svile koja se nala!ila u rukama Bavara. >arine su ile visoke. +!vo! srera i !lata io je (kao i u drugim !emljama) !aranjen.
Spoljna politika i ratovi rajem 1=. i početkom 1H. veka, 9panija je stupila na evropsku i svetsku senu. +!aela je !astupala politiku da 9panija nastavi ekspan!iju ka severnoj 4#rii i oru sa Bavarima, a kasnije i sa "urima, "urima, dok je /erdinand io okrenut diplomatiji koja je ila usredsređena na -vropu. "akođe, "akođe, španske snage su ile usmerene na osvajanje i koloni!ovanje prekomorskih poseda. %rvi !adatak /erdinanda i +!aele ilo je osvajanje 8ranade. Bavarski kralj 8ranade je 1GFH. godine odio da plati godišnji danak astilji. %ohod protiv 8ranade otpočeo je %8A'. godine , i trajao  je sve do %8B'. godine.  eremonija predaje grada je oavljena '. januara %8B'. godine . ;ogičan nastavak Rekonkviste, Rekonkviste, ilo je špansko širenje preko 8iraltara 3 u severnu 4#riu. 4#riu. @edan od !agovornika ove politike io je kardinal arstvom i Eurgundijom. Birom u Earseloni %8B(. godine , doio je od /ranuske Rusijom i Cerdanju.  apulj je doio mirom u >loa %9:9. godine , a avaru je osvojio %9%'. godine .

!roblemi oko nasleđa prestola i očuvanja jedinstva Dpanije a$an prolem koji je ostao nerešen, ilo je pitanje nasleđa prestola. /erdinand i +!aela su imali  petoro dee. @edini @edini muški naslednik naslednik prestola, 
 je ila udata !a njega, njega, a /ilip io sin ara Baksimilijana). Auana Auana i /ilip su 1=7H. 1=7H. godine doputovali doputovali da ostvare svoje pravo na presto astilje, koji je !a see $eleo i /erdinand. Do ra!govora je došlo u mestu ;iljafala, ;iljafala, u planinama 8aliije. /erdinand je potpisao spora!um u kome je oe*avao da *e se povu*i u 4ragon i prepustiti presto astilje svojoj 'najvoljenijoj dei. %otpisan je i dodatni ugovor po kome je praktično prakti čno Auana isključena i! vlasti !og 'olesti i olova koji !og njene časti nisu navedeni. Beđutim, uveče istog dana kada su ugovori potpisani, /erdinand je protestvovao i odio da pri!na spora!um tvrde*i da je i!nuđen pod pritiskom. /erdinand i /ilip su posle nekoliko dana opet pregovarali, i /erdinand je  popustio. +pak, /ilip je umro dva mesea mesea kasnije 3 septemra septemra 1=7H. godine godine u Eurgosu. Eurgosu. 9irile su se vesti da ga je /erdinand otrovao. Auana se 1=76. godine povukla u tvrđavu u "ordesiljasu, gde je  provela slede*ih GH GH godina $ivota. +pak, +pak, !akoniti naslednik naslednik španskog prestola io je Auanin Auanin i /ilipov sin 3 ?arlo 3 ?arlo.. /erdinand atolički je umro '(. januara %9%C. godine.

K/2"1  G K/2"1 + ;španski kralj od %9%CH car Svetog rimskog carstva od od %9%B-%99C& %9%B-%99C& Eurgundski vojvoda arlo, postao je 1=1H. godine španski kralj pod imenom arlo + (1=1H51==H). Ca #ormalne strane, u 9paniji je arlo io suveren 4ragona, dok je u astilji krunu delio sa majkom Auanom. na je, s o!irom na umnu poreme*enost, samo nosila naslov kraljie 3 $ivela je i!olovano, i umrla je 1===. godine. arlo je io sin urgundskog vojvode /ilipa ;epog i Auane ;ude. Eio je unuk ara Baksimilijana i španskih kraljeva /erdinanda i +!aele. Rođen je u 8anu (8entu) u i!o!emskoj, 2G. #eruara 1=77. godine. %o očevoj smrti, 1=7H. godine, postao je vojvoda Eurgundije. Eurgundije. Ca 1H godina je postao španski kralj, a tri godine kasnije, 1=16. godine, je postao ar Cvetog rimskog arstva nemačke narodnosti pod imenom arlo . . %od svojim skiptrom je okupio Eurgundiju, Eurgundiju, emačko arstvo, Aa!urške !emlje, 9paniju, njene posede u +taliji i one na drugim kontinentima.  jegovu vladavinu vladavinu su oele$ili događaji: događaji: re#ormaija, kolonijalna ekspan!ija -vropljana -vropljana u 4merii, 4#rii, 4!iji, vrhuna turskih osvajanja u -vropi. "akođe, "akođe, arlo je vodio ratove sa /ranuskom !a prevlast u -vropi.  emčkoj su esneli ideološki i oru$ani sukoi i!a!vani re#ormaijom, na Credo!emlju su 9pani vodili ore sa "urima. "urima. "uri tada, pod vlaš*u Culejmana eličanstvenog (1=2751=HH), osvajaju Eeograd (1=21),  pora$avaju mađarsku mađarsku vojsku kod Bohača (1=2H) i pao pao je Eudim, 1=26. 1=26. godine pod opsadom opsadom se našao našao Eeč, 1==2. godine osvojen je Eanat. +stovremeno su arlovi podanii, orte!, %i!aro, i ostali konkvistadori rušili velika arstva 4steka i +nka. arlo ipak, nije uvek mogao da uspešno odgovori rojnim i teškim te škim i!a!ovima. jegove $elje o stvaranju univer!alne multinaionalne hriš*anske dr$ave pod skiptrom Aa!urgovaa Aa!urgovaa su se i!jalovile. Ca arlom, je takođe !apočeo period vladavine Aa!urgovaa Aa!urgovaa u 9paniji. %et vladara ove dinastije je nosilo špansku krunu nepuna dva veka. (arlo + 1=1H51==H& /ilip ++ 1==H51=6?& /ilip +++ 1=6?51H21& /ilip + 1H2151HH=& arlo ++ 1HH=51F77) %o smrti /ilipa ;epog, arlovog oa, rigu o arlu i njegovom mlađem ratu /erdinandu (kasnije aru) su preu!eli dedovi. /erdinand je odgajan u 9paniji, pod nad!orom /erdinanda atoličkog, a arlo je rastao u i!o!emskoj.
godina. +talijanski i latinski je veoma slao po!navao, a španski i nemački nije uopšte !nao. <og toga,  podanii su ga često do$ivljavali do$ivljavali kao strana. arlo je često menjao mesto oravka. ije poka!ivao mnogo sklonosti ka u$ivanjima i !aavama. Bnogo je jeo i pio, i !og toga je i ooleo od gihta 3 'kraljevske olesti (nastaje kao posledia visokog nivoa mokra*ne kiseline u krvi i talo$enja mononatrijum5urata u !gloovima). Cvirao je i #rulu.

Karlov prvi boravak u Dpaniji %9%@-%9': arlo je u 9paniju stigao tek godinu i po dana posle /erdinandove smrti (!a kralja je proglašen u Eriselu 1. i 1G. marta 1=1H. godine).
arlo je ponovo sa!vao kortese !astilje u !astilje u Cantjagu (u 8alisiji). Deo španskog plemstva je io !adovoljan time što je njihov kralj postao ar, ali je ilo i onih koji su strahovali da *e arlo vladati 9panijom i! emačke, i da *e španski interesi iti !apostavljeni. +!među kastiljskih gradova, na čelu sa "oledom, "oledom, počeli su pregovori da se arlu ne do!voli odla!ak u emačku. ko H hiljada naoru$anih ljudi je demonstriralo uliama tra$e*i od kralja da ostane u 9paniji. ortesi u Cantjagu su otvoreni 1. maja 1=27. godine u manastiru Cvetog /ranje, da i četiri dana kasnije ili premešteni u orunju. %redstavnii "oleda "oleda nisu prisustvovali. ralj je, u! veliko mito, uspeo da i!dejstvuje istu svotu nova kao i dve godine ranije.
stanci u Dpaniji za vreme Karlovog odsustva komuneros , i!io je odmah posle arlovog stanak kastiljskih gradova, po!nat pod imenom komuneros, odlaska. "rajao "rajao je od juna 1=27. do aprila5juna 1=21. godine. %očeo je kao i!ra! naionalnog ne!adovoljstva ne!adovoljstva stranom vladavinom, i u ustanku su učestvovali i aristokratija i sveštenstvo i ni$i slojevi stanovništva. +! sličnih ra!loga, pouna je i!ila i u alensiji alensiji ( 6ermanija) 6ermanija) (1=2751=2) i na ostrvu Bajorki. %oslanii, su posle raspuštanja kortesa u orunji i!a!vali u unutrašnjosti opšte negodovanje !ato što su ili popustljivi. 0ak su dva poslanika ila oešena. 8randi su ili spremni na save! sa gradskim komunama astilje& ipak, save! plemstva i gradova je io laav jer su im interesi ili suprotni.  a čelo ustanika stao stao je "oledo. "oledo. datle su i potekle glavne vođe vođe ustanka: veta t!v.  >veta #unta, #unta, tj. predstavništvo save!a gradova. gradova. on Federika Enrikeza i Enrikeza i konstala (!apovednika vojske) >on vojske)  >on Iniga de 1elaska 1elaska.. onstal je stupio u akiju, a arlo ga je !au!vrat proglasio ko5regentom sa 4drijanom 4drijanom trehtskim& vojska je 2. aprila 1=21. godine nanela odlučan pora! trupama Aunte kod iljalara. iljalara. %adilja i drugi !apovednii Aunte su !aroljeni kao i oko

17 777 njihovih vojnika. ođe su poguljene. @oš neko vreme se dr$ao "oledo u kome su se orili Barija %ačeko i 4ntonio de 4kunja, iskup
Karlova unutrašnja politika u Dpaniji %rostranstva kojima je arlo vladao, mogu se podeliti na dve grupe 3 ju$na i severna prostranstva, tj. španske i nemačke posede.  +taliji i na Bediteranu dominirali su španski interesi pa su u upravnim telima ovih teritorija prevladavali 9pani. remenom remenom je ilo sve i!ra$enije #avori!ovanje 9panaa i u severnim olastima. >entrali!ovana 9panija (astilja) je ila glavni oslona arlove mo*i. +! nje je doijao najve*i deo nova i moilisao najrojnije i najpou!danije vojske.  ajve*i utiaj na kralja kralja imali su njegovi glavni glavni savetnii. %rvi je io kardinal /drijan od trehta (kasnije papa, 4drijan + 1=2251=2). asledio ga je =erkurino 0atinara, koji je na tom polo$aju  io sve do smrti, juna juna 1=7. godine. godine. Eio je veliki neprijatelj neprijatelj /ranu!a. jega je nasledio 6ikolas !ereno od 0ranvele . jegova glavna preokupaija ili su entralna i !apadna -vropa& !ato je po  pitanju 9panije i njenih njenih poseda reč vodio vodio 3rancisko de "os Kobos , arlov sekretar. rgan koji je io u! arla na čelu kraljevine, io je  8ržavni savet  savet , koji su činili najli$i kraljevi ljudi (ustanovljen je de#initivno 1=2H. godine). ?raljevski godine). ?raljevski savet savet (na!ivan još i 5avet !astilje) !astilje) i! vremena /erdinanda i +!aele je doio podređenu ulogu, tj. uglavnom je potvrđivao odluke koje je vladar ve* doneo u dogovoru sa dr$avnim savetom. arlo je učvrstio i polo$aj  >aveta -nkvizicije -nkvizicije,, tj.  >upreme.  >upreme. ortesi su u arlovo vreme često sa!ivani. 8lavni ra!log je io to što je arlu uvek nedostajalo nova !a ratne pohode. +pak, kortesi nisu iskoristili arlovu stalnu potreu !a novem kako i ojačali svoj polo$aj u odnosu na kralja.
redova. "akođe i sa rkvenih imanja, imanja, papa je najpre odorio 17P, a potom četvrtinu arlu, da i  potom arlo doijao i polovinu prihoda sa rkvenih imanja. imanja. ve*ani su ili i pore!i pore!i na industrijsku rou i sirovine, što je nanosilo veliku štetu španskoj privredi. "akođe, !načajan i!vor prihoda !a kraljevsku ri!niu io je  juros.  juros. +pak, on se poka!ao kao poguan  po španske #inansije. #inansije. stanova juros stanova jurosaa je u početku o!načavala pravo na deo doiti od dr$avnih prihoda koje su vladari ustupali pojedinima kao !nak milosti.  vreme atoličkih kraljeva i arla , , juros je  prodavan pojedinima. pojedinima.
Dpanija kao zaštitnik hriš$anstva F ratovanje sa *urcima *urcima na Sredozemlju ;gusarenje na Sredozemlju F arbarosa i /ndrea )orija F Karlo + osvaja *unis *unis F Sveta liga F bitka kod !reveze F osvajanje i gubitak ugije F ishod Karlove politike na Sredozemlju& %očetkom 1H. veka, !a vreme vladavine Culejmana eličanstvenog eličanstvenog (1=2751=HH), smanlije su dosegle najudaljenije tačke u svojim osvajanjima. ni su 26. avgusta 1=2H. godine kod Bohača  pora!ili Bađare, a 1=26. 1=26. godine i!ili i!ili pred Eeč. Bađarski kralj ;ajoš (;udvig) je poginuo u Bohačkoj ii. aslednik mađarskog prestola io je arlov rat 3erdinand. "ako su Aa!urgovi postali predvodnii ore protiv "uraka u srednjoj i  jugoistočnoj -vropi. smanlije su ugro$avali španske interese na Bediteranu. ada je gusar i španski neprijatelj, arbarosa, 1=1?. godine stupio u sultanovu slu$u, 9panija se direktno sukoila sa smanskim arstvom. Eararosa je 1=26. godine osvojio špansko utvrđenje naspram 4l$irske luke. @edan od njegovih kapetana, !ača kapetana, !ača >iabolo, >iabolo, se 1=26. godine pojavio na oalama alensije. +skrao se i sa soom poveo veliki roj hriš*ana (u ropstvo) i Bavara (u sloodu). est o ovome je stigla do arla kada je io u Jenovi. dmah je naredio svom kapetanu Rodrigu de %ortonudu da presretne Diaola. Do sukoa je došlo 2=. oktora 1=26. godine kod ostrva /ormentero, i 9pani su pretrpeli te$ak pora!. %ortonudo je uijen, a samo dva, od osam rodova, se i!vuklo.  to vreme, u španskoj slu$i nala!io se jedan od najslavnijih pomorskih ratnika u istoriji, đenovski admiral /ndrea )orija. 9pani su u!vratili udara. Dorija je 1=7. godine !au!eo 0erčel, piratsko gne!do na a#ričkoj oali.  aredne godine, godine, 4lvaro 4lvaro de Ea!an je !au!eo luku Aonein, Aonein, nedaleko nedaleko od rana. !iljniji udara, usledio je 1=2. godine. 4ndrea Dorija je poveo #lotu # lotu od GG galije, i !au!eo oron na jugo!apadnom %elopone!u. %otom je osvojio %atras i dva utvrđenja koja su ranila ula! u orintski !aliv. !aliv. %osle dva mesea se vratio u Jenovu sa topovima vrednim H7 777 dukata. Aajredin (Aajrudin) Eararosa je 1=G. godine kao paša i kapudan5aša (admiral) sa više od 177  rodova i 17 777 ljudi krenuo na oale oale ju$ne +talije, koje je potom opljačkao. est o Eararosinom pohodu je proudila kod hriš*ana krstaški duh. %apa %avle +++ (1=G51=G6) je  io pristalia takvog takvog jednog poduhvata. poduhvata.  Earseloni se, u prole*e %9(9. godine okupljala #lota !a napad na "unis, "unis, koji je Eararosa !au!eo godinu dana ranije.  ovom pohodu, učestvovao je i arlo . pukno je ilo G77 rodova, od kojih je T ila ratna, i 7 777 ljudi, od toga 17 777 9panaa. (+talijani H 777, emi F 777). /lotom je komandovao 4ndrea Dorija, a vojskom marki! De asto. asto. /lota se konačno okupila u aljariju na Cardiniji, i odatle je 1G. juna !ajedrila ka oalama severne 4#rike, gde je pristala 1=. juna. +skravanje  je počelo 1F. i 1?. 1?. juna kod ruševina ruševina antičke artagine artagine i tvrđave ;a 8oleta. 8oleta.

"vrđavu je čuvalo oko = 777 "uraka "uraka i nepo!nat roj Bavara sa 77 topova, pod !apovedništvom  >inana vetu 3 >vetu ligu. ligu. a r#u su se okupljale hriš*anske snage. /lota je rojala 1H7 galija i HG jedrenjaka sa 2 =77 topova i 1H 777 vojnika.  li!ini !aliva %reve!e nala!io s Eararosa sa 122 roda. edelju dana pre itke vođeni su  e!uspešni pregovori pregovori sa Eararosom Eararosom (njegov i!aslanik i!aslanik 4larkon nije smeo da donese odluku odluku e! Eararosinog !nanja). "urska i hriš*anska vojska su se sukoile 2F. septembra %9(A . godine kod !reveze. Do odlučuju*eg sukoa nije došlo, jer se Dorija dr$ao pasivno, i pokušavao je da navuče turske rodove na artiljerijsku vatru jedrenjaka. "uri su i!guili 1, a 9pani F rodova. Dorija je kasnije napustio poprište itke, na veliko ne!adovoljstvo Blečana. jegovo povlačenje je tumačeno kao pora! hriš*ana, i "uri su imali prevlast nad Credo!emljem sve do itke kod "epanta %9@%. godine . Da i ula$ili ovaj pora!, !apovednii #lote Cvete lige su odlučili da !au!mu tvrđavu
-kspediija je rojala oko =77 rodova, sa 12 777 mornara i 2G 777 vojnika. %ohod je predvodio ar. (tu ili i ostali veliki vojnii, npr. /ernando ortes). "rupe su se '(. oktobra %98%. godine  iskrale  jugoistočno od 4l$ira. %otom su !au!eli !au!eli jedno u!višenje u!višenje i!nad grada !og artiljerije. +pak, 2=. oktora  je počelo nevreme, nevreme, i 9pani nisu imali imali !aklona, a jak vetar vetar je ra!io i nasukao nasukao 1G7 rodova. rodova. Dorija se  povukao sa rodovima do rta Bati#, gde gde je arlo stigao tri dana dana kasnije. ragut , koji nije više pri!navao  podanstvo sultanu. sultanu. Dragut se utvrdio utvrdio 1==7. godine u Bonastiru i -l Behediji Behediji u jugoistočnom "unisu, "unisu, odakle je kretao u pljačke ka španskim, siilijanskim i napolitanksim oalama. 4ndrea Dorija je krenuo u poteru !a njim.
Karlova abdikacija arlo se $enio jednom 3 1=2H. godine godine portugalskom prine!om prine!om +!aelom, i i! ovog raka je rođen /ilip. a taj način je rešeno ko *e preu!eti španski presto. +pak, ostalo je pitanje ko *e naslediti Aa!urške porodične posede, i!o!emsku, kao i arsku krunu. arlo je imao mlađeg rata /erdinanda. 2azdeobom u +ormsu (%9'%) /erdinand je doio upravu nad 8ornjom i Donjom 4ustrijom, 9tajerskom, ranjskom i oruškom. Clede*e godine, 1=22, tajnim ugovorom u >riselu , postavljen je !a regenta "irola, "irola, /orarlerga, gornjorajnskih !emalja i irtemerga. %osle pora!a mađarske vojske na Bohaču 1=2H. godine, i pogiije kralja ;ajoša, /erdinand je postao mađarski i češki kralj. /erdinand je io lojalan ratu, sve dok nije došlo do sukoa oko nasleđa. aime, arlo je smatrao da i podela ha!urških poseda ila loš pote!. n je $eleo da stvori univer!alnu hriš*ansku imperiju u -vropi koju i ostavio njegovom sinu /ilipu. vome su se, pored /erdinanda, usprotivili i nemački protestanti koji nisu $eleli jakog katoličkog vladara. arlo se sukoio sa ratom krajem G75ih godina 1H. veka. %osle poede nad protestantima kod =ilberga %98@. godine  i /ugsburškog nterima iz %98A. godine , arlo je $eleo da nametne /ilipa !a naslednika. +pak, nemački protestanti su sa #ranuskim kraljem 4nrijem ++ (1=GF51==6) sklopili januara %99'. godine sporazum u Damboru , i proglasili ga vikarom (namesnikom) >arstva. %red  protestantskim trupama, trupama, koje je predvodio predvodio Bori Caksonski, Caksonski, arlo je morao da e$i. "o "o ga je prinudilo da se avgusta 1==2. godine u %asauu spora!ume spora!ume sa ratom /erdinandom i odustane od namere da sve ostavi /ilipu. +!moren vladavinom nad prostranom imperijom, arlo je odlučio da se povuče sa prestola. 9panske posede i i!o!emsku je nasledio /ilip ++, a Aa!urške nasledne !emlje i arsku krunu  prepustio je /erdinandu /erdinandu i njegovim nasledniima. nasledniima. "ako "ako su se ra!dvojili ra!dvojili španski i austrijski austrijski Aa!urgovi. Aa!urgovi. >eremonija arlove adikaije je oavljena u >riselu '9. oktobra %999. godine . a eremoniji arlo je odr$ao emotivan govor, u kojem je govorio o svojim uspesima i promašajima, i na kraju govora je !aplakao, kao i ljudi koji su prisustvovali eremoniji. +pak, kada je reč preu!eo arlov sin, /ilip, pulika je negodovala. /ilip nije !nao ni #ranuski ni #lamanski je!ik, te su i!o!emi u njemu videli strana koji ne*e imati ra!umevanja !a njihovu !emlju.

arlo, se potom 1==H. godine ukrao na rod !a 9paniju, a !a svoje oravište je i!arao manastir @usta u -stremaduri.  li!ini manastira je i!građena ku*a gde je često primao goste.  sloodno vreme se avio hoijem 3 časovničarstvom. časovničarstvom. %osle jedne mise se ra!oleo, i umro je 21. septemra 1==?. godine. Cahranjen je u @usti, a 2H godina kasnije, njegovi ostai su preneti u dvora -skorijal, koji je sagradio njegov sin /ilip ++.

3"!  ;%99C-%9BA& 3ilipova ličnost i glavne odlike njegove vladavine ladavina /ilipa ++ (1==H51=6?) je oele$ila elu drugu polovinu 1H. veka.  to vreme, 9panija je dostigla svoje ' 5latno doba i na političkom i na kulturnom planu. Eila je najve*a evropska i kolonijalna sila. "o "o je epoha u kojoj je 9panija ila sedište doma*ih i stranih umetnika. Ctvarali su pisi Servantes (Don ihot, 8alateja) i "ope de +ega (%irat Drejk, +sidro, svojeni @erusalim, Dorotea), slikali l 0reko, *icijan i *intoreto. +pak, 9panija je prešla !enit svoje mo*i. /ilip ++ se upleo u čitav ni! ratova: gušio revoluiju u  i!o!emskoj, pomagao pomagao katolike u /ranuskoj, /ranuskoj, !aratio !aratio sa -ngleskom, -ngleskom, vodio ore sa "urima, "urima, pripojio %ortugaliju, su!ijao u 9paniji ustanke Boriska i 4ragonaa. "ako "ako je nastavio da i! astilje edi lago i ljude !a vojsku što je doprinelo ekonomskom i političkom opadanju 9panije. /ilip ++ je slao govorio je!ike, a !a ra!liku od svog oa je slao i putovao. /ilip je imao svetlu kosu i plave oči. Eio je slaog !dravlja. Doio je solidno ora!ovanje, i elog $ivota je ostao  poštovala nauke nauke i umetnosti. Rado Rado je čitao istorije. +pak, velik velik prolem je predstavljalo predstavljalo njegovo nepo!navanje nepo!navanje je!ika. 0ak je i maternji kasiljski govorio polako. iše iše je voleo da komuniira pismeno nego usmeno. /ilip je io vladar koji je io u stanju da sav svoj lični $ivot podredi du$nostima vladara.
nutrašnja politika %roenjuje se da je !a vreme /erdinanda i +!aele, u 9paniji $ivelo oko F,=5? miliona stanovnika, od čega H miliona u astilji. ena $ita je u toku 1H. veka porasla !a G=HP, a ena vina !a =77P. d vremena /erdinanda i +!aele, javila se $elja da dr$ava, tj. vladar ima kontrolu nad rkvom. 9panija je ila jedina !apadnoevropska !apadnoevropska dr$ava u kojoj protestanti!am nije ostavio nikakav trag. /ilip ++  je io jedini vladar vladar na koga je papa mogao da se u potpunosti osloni osloni u vreme protivre#ormaije. protivre#ormaije. %ošto  je io svestan te činjenie, /ilip nije $eleo $eleo da ude oruđe u papinim rukama, rukama, ve* je odranu katoličanstva do$ivljavao kao ličnu misiju, i $eleo je da papa vodi računa o španskim interesima.

 stavljanju rkve pod nad!or dr$ave, /ilip je imao više uspeha i od nekih protestantskih vladara. "o je uočljivo u njegovom odnosu prema je!uitima, prema kojima /ilip nije io naklonjen. +gnjaio ;ojola i njegovi sledenii su ili jedino odani papi, te je kralj strahovao da i oni mogli da udu suviše utiajni i da i mogli da se i!maknu njegovoj kontroli. Ctoga je /ilip imao oslona u dominikanima, koji su ili neprijateljski raspolo$eni prema je!uitima. dluke saora u "ridentu (1=G=51=H, radio u tri #a!e, # a!e, više u 'Re#ormaiji) su stupale na snagu, samo onda kada je /ilip io siguran da to ne*e ugro!iti interese i prvenstvo krune 3 naročito kada se radilo o postavljanju iskupa. Dekretom koji je doneo Cavet astilje, oktora 1=F2. godine, !aranjeno  je apelovanje na sudove i!van i!van 9panije u raspravama raspravama čiji predmet je io religio!ne prirode. "ime je još više ograničen utiaj Cvete stolie. "o "o ilustruje i slučaj Eartolomea arane, nadiskupa "oleda, "oleda, koji je optu$en !a jeres& optu$a je ila neuverljiva, i papskim ulama je !ahtevano da se slučaj prepusti Rimu& dok je odluka donešena arana je ve* F godina io !atvoren. "akođe, Indeks "akođe, Indeks !aranjenih  !aranjenih knjiga španske inkvi!iije inkvi!iije je io oimniji nego onaj papin. Eilo je !aranjeno i španskim studentima da studiraju van 9panije. Cvi strani rodovi su pretresani u španskim lukama kako i se otkrilo da ne prevo!e protestantske knjige. /ilipa je ra!očaralo i rinulo to što je njegov rođak, ar Baksimilijan ++, io naklonjen protestanti!mu.
stanak =oriska u 0ranadi  9paniji su postojale ra!like u tretmanu 'starih i 'novih hriš*ana, tj. pokrštenih muslimana 3 Boriska.
1svajanje !ortugala

%ortugal je io jedina !emlja na poluostrvu koja nije pripadala /ilipovoj kruni. %rilika da se %ortugal pripoji, uka!ala se 1=F?. godine, kada je kralj Ceastijan (1==F 3 G. avgust 1=F?) poginuo u Baroku u jednom krstaškom pohodu. jegov naslednik naslednik je io stari kardinal -nrike. /ilip ++ je počeo  pripreme !a osvajanje osvajanje %ortugala. "akođe, on je imao imao i najve*a prava na nasledstvo (njegova majka +!aela 3 $ena arla  3 ila je najstarija *erka portugalskog portugalskog kralja Banoela +). jegov najjači suparnik, io je Dom 4ntonio, ne!akonit sin kardinalovog rata. ardinal -nrike je umro 1=?7. godine, a %ortugal je io oe!glavljen oe!glavljen i podeljen. ojskovođa, vojvoda od 4le, vra*en je i! pen!ije i sa vojskom se uputio na ;isaon, koji se  predao. Dom 4ntonio je u! pomo* pomo* #ranuske eskadre eskadre pokušao da od 4!orskih ostrva napravi napravi uporište !a protivnapad, ali je potučen (u ii kod 4lkantara 2=. ?. 1=?7). svajanjem %ortugala, /ilip ++ je ujedinio elo +erijsko poluostrvo, i !adoio milion novih podanika, jaku prekomorsku #lotu, kao i trgovačko arstvo koje se prostiralo od Era!ila do 8oe u +ndiji.

Spoljna politika 9to se spoljne politike tiče, /ilipova vladavina se mo$e podeliti u dva ra!dolja: 1===51=F6 i 1=F65 1=6?.  prvom periodu, !og slaih #inansija, /ilip je io prisiljen da okonča višedeenijski rat sa /ranuskom u ato5amre!iju 1==6. godine.  narednom ra!dolju, priliv američkog srera je omogu*io /ilipu da vodi aktivnu i agresivnu spoljnu politiku.

2atovi sa *urcima *urcima F opsada =alte F Sveta liga i bitka kod "epanta Rat sa "urskom "urskom je u prvom redu io de#an!ivnog karaktera. karaktera. /ilip ++ je io realan, i nije $eleo da  ude uvučen u neki krstaški rat protiv nevernika, što je !agovarao papa. papa. Eio je svestan svestan da je Credo!emlje suviše prostrano da i ga 9panija, ili "urska, mogla osvojiti i u potpunosti kontrolisati. %rvi /ilipovi planovi su ili ve!ani !a osvajanje 4l$ira, središta turske mo*i u Cevernoj 4#rii. >ilj  prvog pohoda io io je "ripoli, "ripoli, odakle su vite!ovi vite!ovi @ovanovi @ovanovi potisnuti 1==1. godine, godine, tj. ostrvo 8era, najva$nija tačka !a !au!imanje grada. %lan je io delo Kana de la alete, majstora reda @ovanovaa. /lota se okupljala na Ciiliji. %otom je otišla ka Balti, odakle je 1=H7. godine !ajedrila prema "ripoliju. %ohod je io loše organi!ovan, ipak, 8era je lako osvojena. 9pani su potom odugovlačili sa napadom na "ripoli, što je omogu*ilo tamošnjem !apovedniku, Dragutu, da opravi utvrđenja, i  pošalje po pomo* pomo* u >arigrad. est da se turska #lota pod komandom komandom %ijali %aše prili$ava 8eri, 8eri, i!a!vala je pometnju u hriš*anskim redovima. Jan 4ndrea Dorija (rođak 4ndree Dorija, slavnog admirala) je $eleo da se odmah povuče.  astao je veliki mete$ mete$ oko ukravanja. ukravanja. ada je konačno konačno hriš*anska #lota isplovila, turski rodovi rodovi su ili na vidiku. Ariš*ane je !ahvatila panika. arigradu priprema velika #lota, i da je  javna tajna da je njen ilj Balta. "o "o je ilo jedino preostalo preostalo utočište vite!ova vite!ova @ovanovaa, @ovanovaa, koje je Culejman eličanstveni u! teške napore proterao sa Rodosa, a potom i "ripolija. Cakupilo se 277  rodova i 7 hiljada hiljada ljudi pod !apovedništvom !apovedništvom %ijali %aše, %aše, a sa svojim odredima, odredima, #loti su se pridru$ili Dragut i Aasan i! 4l$ira. "urska #lota se prili$ila Balti 1?. maja 1=H=. godine. strvo je ranilo oko ?=77 ljudi.  pomo*  je najr$e mogao da da stigne 8arsija de de "oledo, "oledo, viekralj Ciilije, koji koji je još pre opsade posetio posetio Baltu i snadeo ranioe $itom. 8arsija je učinio sve kako i uedio /ilipa da pru$i ve*u pomo* Balti.

"vrđava Cv. Cv. -lmo, koju je ranilo H77 ljudi je i!dr$ala 2 dana omardovanja. "uri "uri su je konačno osvojili 2.jula 1=H=. godine. +pak, ovo !au!imanje, "uri su platili sa H777 poginulih vojnika, među kojima je io i Dragut.  a Ciiliji, kod Besine, okupljala se /ilipova /ilipova #lota (oko 67 rodova). rodova). Ariš*ansku #lotu je !ahvatilo !ahvatilo veliko nevreme koje je učinilo da #lota stigne pred Baltu tek F. septemra 1=H=. "uri, "uri, koji su ili i!mučeni orom sa malorojnim ranioima, su se plašili sudara sa španskom pešadijom. psada Balte je podignuta F. septemra. vo je podiglo /ilipov ugled. %osle velikih ratnih pohoda, u kojima je smansko arstvo doseglo krajnje tačke svoje ekspan!ije, umro je 1=HH. godine, !a vreme opsade Cigeta, Culejman eličanstveni. "urska #lota i vojska su jula 1=F7. godine opsele ipar, koji su dr$ali Blečani. eneija eneija je ila svesna da ne mo$e sama da im se suprotstavi, i oratila se !a pomo* papi. %apa se oratio /ilipu ++, još u prole*e 1=F7. godine, preko poslanika, nude*i mu da povede rat protiv nevernika. /ilipu je ova mola stigla u povoljnom trenutku& 4la je ugušio pounu u i!o!emskoj, a Don Auan 4ustrijski se oračunao sa Borisima. Ca druge strane, turski gusar rud$54lija je !au!eo "unis, čiji vladari su ili pod španskom kontrolom, i plovida na !apadnom Credo!emlju nije ila sigurna od gusarskih prepada. +pak, pregovore oko ora!ovanja Cvete lige kočili su Blečani. ni su strahovali od španske  premo*i. Dok su se se pregovori ote!ali, ote!ali, "uri "uri su !au!eli iko!iju iko!iju septemra 1=F7. 1=F7. i ovladali elim ostrvom, sem luke /amagusta. "o "o je ur!alo sklapanje spora!uma. /ilip je uspeo da nametne svoje !ahteve: save! je io i o#an!ivan i de#an!ivan& morao je da traje najmanje 12 godina& 4l$ir, "unis, "unis, i "ripoli su ili uključeni u polje delovanja ;ige, isto kao i istočni Bediteran& !apovedništvo je  povereno /ilipovom /ilipovom poluratu Don Auanu Auanu od 4ustrije. Cave! je !aključen 2H. maja 1=F1. godine.  save! su ušli: 9panija, eneija, eneija, papa, Jenova, i malteški vite!ovi (@ovanovi, hospitali). 9panska #lota se okupljala na Ealerskim ostrvima, a mletačka na ritu. Castali su se kod Besine na Ciiliji. "u ih je avgusta 1=F1. godine !atekla vest o padu /amaguste. Ariš*anska #lota se sastojala od oko 217 rodova, a #lota je nosila 1 777 vojnika. /lota je 1H. septemra isplovila i! Besine, i !a 11 dana stigla na r#. "urska #lota je !a to vreme  ila konentrisana konentrisana u !alivu ;epanto. ;epanto. Eila je otprilike jednaka jednaka hriš*anskoj. 4li5paša je verovao verovao da je hriš*anska #lota manja nego što je !apravo ila, i $eleo je itku na otvorenom moru. ada je počeo da isplovljava C. oktobra %9@%.  ugledao je hriš*ansku #lotu. %re podne, #lote su se  prestrojavale u oreni oreni poredak. Ariš*ani Ariš*ani su podelili #lotu na tri dela dela 3 na čelu svakog svakog su se nala!ila nala!ila po dva (od H) velikih galeasa. Dok su turske posade kliale, kako i !aplašili neprijatelja, na rodovima ;ige je vladao muk. ada se oglasio signalni top na svakoj galiji podignuto je raspe*e. r aspe*e. Eitka je otpočela na delu koji su dr$ali mletački rodovi. "uri su napadom na Blečane pokušali da okru$e hriš*ansko krilo. +pak, itka se odlučivala u entru. Camo pola sata po početku itke, !apovednički rodovi oe strane su se sudarili. a roda su ile najolje galije. 9pani su dva puta stupili na paluu turskog roda, ali su ili odijani u! velike guitke. Don Auan je io ranjen.  tre*em naletu, 9pani su stigli do katarke. "urski !apovednik !apovednik je pogođen, a jedan 9pana je r!o prišao i odsekao mu glavu, koja je potom podignuta na vrh koplja. vo je ilo dovoljno da se turska vojska demorališe. d 77 turskih rodova, jedva se =7 spasilo. %oeda je potom odjeknula elom -vropom. Beđutim, "uri su lako preoleli guitak r!om i!gradnjom nove #lote, (sultan Celim ++ i!javio kako su mu samo oprljili radu) ali su !ato pretrpeli velik moralni udara 3 njihova mo*, utiaj i presti$ je nestao u čima hriš*anskog sveta. Cveta liga je kratko trajala. %apa %ije  je umro 1=F2. godine, a eneija eneija je 1=F. godine sklopila mir sa "urskom, i po ovom miru se ni ne vidi da je kod ;epanta i!vojevana poeda. poeda. Blečani su "urima predali ipar i isplatili sumu od 77 hiljada dukata. 9pani su nastavili sami da ratuju. >ilj im je io "unis "unis koji se nala!io u tukama lud$54lije, dok su ;a 8oletu, ključ "unisa, "unisa, dr$ali 9pani. Don Auan 4ustrijski je, oktora 1=F. godine, krenuo sa Ciilije ka 4#rii. "unis se potom, gotovo  e! ore, predao. predao. +pak, pohod je io u!aludan, u!aludan, jer je lud$54lija godinu dana dana kasnije !au!eo !au!eo i "unis "unis i ;a 8oletu.

/ilip ++ je shvatio da je ora !a udaljena utvrđenja samo u!aludno trošenje snaga i nova, a i sultan je shvatio da ne mo$e da kontroliše čitavo Credo!emlje, te su otpočeli pregovori 1=F=. godine. Bir nije potpisan, nego je 1=F?. godine samo ugovoreno primirje, koje je onavljano 1=?7, 1=?1, 1=?=. godine, tako da 9panija i "urska, "urska, sve do 67ih godina nisu ratovale međusono.

*/"7/6SK 2/*1+ ;%8B8-%99B& Stanje u taliji uoči ratova F ravnote#a snaga F ugovor u "odiju %od +talijanskim ratovima se podra!umeva čitav ni! ratova (ilo ih je 6), koji su vođeni,  prvenstveno, !a dominaiju na 4peninskom poluostrvu, poluostrvu, a potom su prerasli u suko širih širih ra!mera !a  prevlast u -vropi. "rajali su od od %8B8. do %99B. godine . 8lavni akteri su ili >arstvo, 9panija i /ranuska, dok su ostale !emlje imale ulogu povremenih save!nika. save!nika. vi ratovi se u engleskoj istoriogra#iji na!ivaju 2atovi arstva oko Bilana& /ranuske i 9panije oko apulja, Rusijona i Cerdanje& ) privlačnost +talije kao kulturno i ekonomski najnaprednijeg najnaprednijeg dela -vrope. +!među pet vode*ih dr$ava u +taliji (eneija, (eneija, /irena, %apska dr$ava, apulj i Jenova) je  postojala ravnote$a snaga, koja je postignuta spora!umom spora!umom u "odiju %898. godine .

!rvi rat ;%8B8-%8B9& F !ohod Darla + F "odoviko =oro F osvajanje 6apulja F Sveta liga u +eneciji F bitka kod 3ornova %rvi rat (1G6G51G6=) je otpočeo pohodom #ranuskog kralja 9arla +++ (1G?51G6?, pre njega vladao njegov ota ;uj + 1GH151G?) na +taliju. %ovod !a rat je io po!iv milanskog vojvode Aoro, tj. >rni). aime, smr*u ;orena eličanstvenog ;odovika C#ore (nadimak Il (nadimak  Il Aoro, eličanstvenog Bedičijia (1GH65 1G62, vladar #irentinske repulike), ravnote$a snaga postignuta mirom u ;odiju 1G=G. godine je ila narušena u korist apulja, koji je tako postao pretnja Bilanu. 9arl +++ je na presto stupio 1G?. godine, kao 15ogodišnjak. nutrašnje proleme u /ranuskoj je rešio nastavljaju*i apsolutističku politiku svog oa ;uja +, ou!davaju*i pounjeno plemstvo u t!v. t!v. ;udom ratu 1G?=. godine (1G?=51G??). 9arl +++ je io opsednut idealom viteštva, i nosio se mišlju da  ponovo osvoji @erusalim. @erusalim. (čak se od od 1G6G. titulisao kao kralj @erusalima i kralj kralj apulja).  a pohod, kralja su su podstrekivali njegovi njegovi savetnii, -tjen de de eski eski i episkop Erisone. Erisone. ni su ga nagovarali da !au!me apulj na koga je imao nasledno pravo (Barija 4n$ujska, $ena 9arla ++ 1G225 1GH1 3 ota ;uja +, ila je *erka ;uja ++ apuljskog (pripadao dinastiji 4n$ujaa). 9arl +++ je u taplu, novemra %8B8. godine , novem oe!edio neutralnost -ngleske, a u Earseloni je 1G6. godine oe*ao španskom kralju /erdinandu ++ Rusijon i Cerdanju& dok je u Cenlisu isto 1G6. godine, predao 4rtoa i /ranš5konte aru Baksimilijanu. "adašnji "adašnji kralj apulja io je /erdinand 4ragonski.  leto 1G6G. godine, 9arl +++ je poveo vojsku od 7 hiljada ljudi. ojska ojska je prešla 4lpe, ali na o!iljniji otpor nije naišla. %otom su /ranu!i ušli u /irenu, a stigli su i do Rima, u kome je 9arl +++ od pape 4leksandra + doio pravo prola!a kro! olasti %apske dr$ave. ampanja je uspešno !avršena ulaskom /ranu!a u apulj, #eruara 1G6=. godine.  apulju su /ranu!i postali omr!nuti. "akođe, "akođe, druge evropske dr$ave su se uplašile jačanja /ranuske, te je 1. marta 1G6=. godine u eneiji organi!ovana Sveta liga. +niijativa je potekla od  pape 4leksandra +, a save! su činili još eneija, eneija, Bilano, 9panija, 9panija, i ar Baksimilijan (kasnije (kasnije je  prišla i -ngleska). 9arl +++ je u apulju, kao viekralja, ostavio Kilera de Bonpansjea, a potom sa polovinom vojske krenuo na!ad u /ranusku. a tom povratku, došlo je do itke na rei "aro, kod 3ornova, H.  jula 1G6=. godine. godine. /ranu!i su pokušali pokušali da na juriš pređu reku& okršaj je io te$ak, ipak, 9arl 9arl +++ je uspeo da se preai u ;omardiju. Dve nedelje kasnije predala se #ranuska posada u apulju. "ime je  pohod okončan, okončan, ali su se uporišta uporišta u 8aeti i "arantu "arantu dr$ala sve do do !ime 1G6HLF. r!o r!o se Cveta liga raspala.

)rugi rat ;%8BB-%9:9,  Bat za =apulj & F "uj I F zauzimanje =ilana F sporazum u 0renadi F  bitke kod Eerinjole i 0ariljana F mir u >loa 9arl +++ je posle povlačenja planirao novi pohod, ali je 1G6?. godine umro (udario glavom u dovratak) e! potomaka. asledio ga je njegov rođak ;uj ++ (1G6?51=1=, io je praunuk 9arla  1HG51?7, koji je oele$io drugu #a!u 1775godišnjeg rata). ;uj ++ je nastavio da jača entralnu vlast, takođe je podstiao humani!am, imao je počasni na!iv 'ota naije. %ripremaju*i se !a pohod na Bilano, ;uj ++ je pridoio eneiju, eneiju, oe*avši joj remonu& takođe je  potpisao i spora!um spora!um sa -ngleskom, -ngleskom, 9panijom, i arem, arem, i doio je do!volu da regrutuje vojsku po po švajarskim kantonima. ktora 1G66. godine, #ranuska vojska, pod komandom Jan Jakoma "rivulija, je !au!ela Bilano. +pak, ;uju ++ ovo nije ilo dovoljno, te je hteo da osvoji i apuljsko kraljevstvo. Cpora!umom u 0renadi, novemra %9::. godine, ugovorio je sa /erdinandom ++ 4ragonskim (t!v. 'atoličkim kraljem) podelu apuljskog kraljevstva. /ederigo, vladar apulja, predao se /ranu!ima, i kao nadoknadu je doio 4n$ujsko vojvodstvo. vojvodstvo. ;uj ++ je dr$ao severnu polovinu kraljevstva sa apuljem, a 9pani 4puliju i alariju. +pak, ur!o je došlo do spora i!među /ranuske i 9panije oko teritorija koje nisu ile navedene u ugovoru. 9panski general ordova je pora!io /ranu!e kod Eerinjole, aprila %9:(. godine , i kod reke 0ariljana, decembra %9:(. godine , te je ;uj ++ io prisiljen, januara 1=7G. godine, da napusti 8aetu (poslednje #ranusko uporište u ju$noj +taliji). onačno, mir je sklopljen u >loa, %'. oktobra %9:9. godine (prethodne godine, ''. septembra %9:8 , sklopljen je mir, ali je propao: trealo je da se *lode of France, France, *erka ;uja ++ uda !a arla , ali do toga nije došlo, jer se loda udala !a svog rođaka,  udu*eg #ranuskog #ranuskog kralja /ransoa /ransoa + 3 ;uj ++ je io o$enjen o$enjen 4nom od Eretanje Lojvodstvo Lojvodstvo Eretanja na U /ranuske, inače, 4na je ila udata i !a Baksimilijana +, i !a 9arla +++, a posle smrti 9arla udala se !a ;uja ++L, ali pošto nijedno muško dete koje je rodila nije pre$ivelo detinjstvo, onda je odlučeno da se *lode of France uda France uda !a /ransoa +& ;uj ++ se kasnije o$enio i Barijom "judor, *erkom Aenrija ++&). vim mirom i! %9:9. godine ;uj ++ se odrekao apulja, u korist svoje ne*ake (Kermene de /oa, njena majka, Barija od rleana je ila sestra ;uja ++), koja se udala !a španskog kralja (/erdinanda 4ragonskog). 4ragonskog).

*re$i rat ;%9:B-%9%8& F papa 7ulije  F liga u Kambreu protiv +enecije +enecije F bitka kod /njadela  F razdor među saveznicima saveznicima i novi rat F bitka kod 2avene F napad na 3rancusku F bitke kod kod 0ingata i 3lodena  ovi papa, @ulije ++ (1=751=1, (1=751=1, prethodnik prethodnik %ije +++, od 22. septemra septemra do 1?. oktora oktora 1=7), je $eleo da vrati sve rkvene olasti koje su i!guljene. %osle priprema, krenuo je u pohod, i 1=7H. godine je ušao u Eolonju. Da i savladao slede*eg protivnika 3 eneiju eneiju 3 na njegovu iniijativu je došlo do osnivanja lige u Kambreu, deemra %9:A. godine . ;igu su činili /ranuska, -ngleska, -ngleska, >arstvo, 9panija, Bađarska, /irena, Cavoja, /erara, i Bantova. /ranuska vojska je napala eneiju, i odnela poedu kod 4njadela, u li!ini granie Bilana i eneije. %ošto je povratio gradove, papi više nije treala pomo* /ranu!a, i smetalo mu je njihovo prisustvo u +taliji. <og toga je ora!ovana anti#ranuska Cveta liga, oktora 1=11. godine. /ranuska vojska, pod komandom 8astona de /oa ( Brom Italije) Italije) je 1=12. godine prešla dolinu reke %o i pora!ila !ajedničku špansku i papsku vojsku, sredinom aprila kod 2avene. +pak, #ranuski vojskovođa je poginuo, i /ranu!i su napustili Bilano, u koji su se vratile C#ore. %otom su se protiv /ranuske okrenuli i engleski kralj Aenri +++ (1=7651=GF) i /erdinand 4ragonski, 4ragonski, i oni su pokušali da osvoje 8askonju. /erdinand je uspeo da pripoji sei deo malog pirinejskog kraljevstva avare. -ngleska vojska, od 1G hiljada ljudi, se u toku juna 1=1. godine iskrala kod alea. rajem mesea, vojsi se pridru$io i kralj Aenri +++. /ranu!i su potom pretrpeli te$ak pora! kod 0ingata u severnoj /ranuskoj (t!v. +itka (t!v.  +itka mamuza na!vana mamuza na!vana tako jer se #ranuski konjički odred ra!e$ao, 1H. ?. 1=1& prethodno su juna 1=1. godine pretrpeli pora! kod ovare, kad su pokušali da !au!mu

;omardiju). /ranuski save!nik, škotski kralj D$ejms +, +, do$iveo je pora! i poginuo u ii kod 3lodena B. B. %9%( , na englesko5škotskoj englesko5škotskoj granii.

Eetvrti rat ;%9%9-%9%C& F 3ransoa  F problem Dvajcarske F bitka kod =arinjana F  konkordat u >olonji ;uj ++ je umro 1. januara 1=1=. godine, e! naslednika. "ada "ada je na presto došao 215godišnji 3ransoa  ;%9%9-%98@& , i! očne grane dinastije aloa, aloa, i kraljev !et. /ransoa + je vodio politiku jačanja kraljeve mo*i, na račun #eudalaa. Ctekao je ratno iskustvo ore*i se u 8askonji i 8ijeni. "okom "okom njegove vladavine je vetao humani!am u /ranuskoj, ali na račun ra čun ekonomije. Do leta 1=1=. godine, u ;ionu je sakupljena vojska od oko G7 hiljada vojnika !a pohod na +taliju. %repreka su ili 9vajari koji su pa!ili na glavne alpske prola!e. +pak, #ranuska vojska je uspela da se proije, i da se pojavi u %ijemontu (regija u severo!apadnom severo!apadnom delu +talije), što je primoralo 9vajare da se povuku ka Bilanu.  eki kantoni su počeli počeli pregovore, dok su ostali odlučili da nastave nastave rat. "ako "ako je došlo do itke itke kod =arinjana (!apravo varošia Belenjano, sredinom septemra 1=1=. godine). 9vajari, njih 27 hiljada je predveče 1. septemra i!vršilo prepad na #ranusku vojsku od 7 hiljada ljudi.  početku, 9vajari su imali uspeha, ali intervenija Blečana na strani /ranu!a je promenlia tok itke. Ca oko 1H777 poginulih, ovo je ila jedna od najkrvavijih itaka u italijanskim ratovima. %regovori sa kantonima su !avršeni ;ečnim mirom, mirom, u /rajurgu %9%C. godine . %osle Barinjana, /ransoa + je osvojio Bilano G. 17. 1=1H. godine. a$an ugovor je potpisan sa papom ;avom  u Eolonji 1=1H. godine. Radi se o onkordatu koji je  potvrđivao %ragmatičnu %ragmatičnu sankiju i! 1G?. 1G?. godine (i!dao ju je 9arl ++) na kojoj se se temeljio galikani!am.

!eti rat ;%9'%-%9'C& F bitka kod "a >ikoke F opsada =arseja F bitka kod !avije F mir u =adridu %osle i!ora arla  !a ara (1=16. ( 1=16. godine, unuka /erdinanda i +!aele), /ranuska je ila okru$ena ha!urškim !emljama (9panija, i!o!emska, i!o!emska, >arstvo). ovi rat je io na pomolu. /ransoa + je aprila 1=21. godine krenuo u rat. ajpre je krenuo u o#an!ivu ka španskoj avari, ali  je pretrpeo pora! kod kod -skirosa. @oš dok su ore ile ile u toku, /ransoa je pokušao da da rat okonča  pregovorima, i prihvatio prihvatio je posredovanje posredovanje -ngle!a, tako da da je došlo do sastanka sastanka u aleu, aleu, kome je  predsedavao engleski kardinal kardinal ul!i. ul!i. Beđutim, sastanak sastanak se odu$io, a i Aenri +++ je samo glumio da je nepristrasan, dok je !apravo io u pregovorima sa arlom , a ore su ile u toku. ojskovođe arske vojske, ikoke, 2F. aprila %9''. godine . /ranu!i su pretrpeli pora!, ali /ransoa se nije lako odriao +talije. %oslao je novi odred od 7 hiljada vojnika, međutim, ove trupe su pora$ene krajem aprila 1=2G. godine na Ce!iji. %ut u /ranusku je io otvoren, i arske trupe su opsele Barsej. /ransoa je sakupio vojsku i krenuo na 4vinjon, a potom na Bilano. /ransoa je potom opseo !aviju. Do itke je došlo '(. februara %9'9 . godine, i #ranuska pešadija je pretrpela velike guitke, oko ?777. /ransoa + je !aroljen. Eitka kod %avije je najve*i masakr #ranuskog plemstva posle itke kod 4$enkura 4$enkura u Ctogodišnjem ratu (2=. oktoar 1G1=, Aenri  vs. 9arl +). "ada je upravu nad /ranuskom, kao namesnia, preu!ela kraljeva majka ;uj!a Cavojska, u!  pomo* kanelara kanelara Dipra i sekretara Roerta. Roerta. na je !apočela !apočela pregovore sa engleskim kraljem kraljem Aenrijem +++, i avgusta %9'9. godine , u =uru, sklopljen je mir i!među /ranuske i -ngleske. %otom je potpisam spora!um i sa 9panijom, tj. arlom . . Cpora!um je potpisan u =adridu %8.  januara %9'C. godine godine . /ransoa + je morao da i!ruči svoje sinove kao taoe, preda /landriju i 4rtoa, 4rtoa, da se odrekne prava na +taliju, i da ustupi arlu  Eurgonjsko vojvodstvo. vojvodstvo.

Desti rat ;%9'C-%9'B& F liga iz Konjaka F osvajanje 6apulja F /ndrea /ndrea )orija F  3ir gospo7a u Kambreu /ransoa + je io rešen da ne ispuni !ahteve predviđene mirovnim ugovorom, smatraju*i da ga oni ne oave!uju, jer su i!nuđeni.
Sedmi rat ;%9(C-%9(A& F savezništvo 3rancuske i * *urske urske F sastanak 3ransoa  i Karla + u Kamargu elika dr$ava arla  ila je i!lo$ena mnogim potresima. %rotestantski kne$evi i gradovi su organi!ovali t!v. Dmalkaldensku ligu i ligu i oru$ani suko je io na pomolu. /ransoa + je iskoristio priliku i u protestantskim kne$evima je tra$io save!nike. "akođe, "akođe, /ransoa + je potra$io save!nike i u 'neverniima ("urima). ("urima). d 1==. godine, /ranuska je dr$ala stalnu amasadu u >arigradu. %ošto je /rančesko ++ C#ora umro e! naslednika (1. novemra 1==), opet se postavilo pitanje naslendika Bilana. /ransoa + je namenio ovo vojvodstvo svom rođaku, vojvodi od rleana. /ranuska vojska je #eruara 1=H. godine upala u Cavoju i !au!ela "orino. "orino. %otom je arlo  upao u %rovansu, ali nije uspeo da osvoji Barsej, pa se povukao. a posredovanje pape %avla +++ (1=G51=G6) vođeni su  pregovori o 175godišnjem 175godišnjem miru, ali je potpisano potpisano samo primirje u ii, ii, juna 1=?. godine. godine. (arlo i /ransoa nisu čak hteli ni da sede u istoj prostoriji) /ransoa + i arlo  su se sreli kod -gmorta 1=6. godine, i iako je susret protekao srdačno, do  potpisivanja mirovnog mirovnog ugovora nije došlo. došlo.

1smi rat ;%98'-%988& F pohod Karla + na /l#ir F arbarosa arlo  je 1=G1. godine organi!ovao pohod na 4l$ir, 4l$ir, u kome je ilo anga$ovano oko 12 hiljada mornara i 2= hiljada vojnika. +pak, veliku #lotu je !ahvatila ura, i ila je veoma ošte*ena. oriste*i  priliku, /ransoa + je 1=G2. 1=G2. godine, u save!u sa sultanom sultanom Culejmanom eličanstvenim (1=2751=HH), (1=2751=HH),

leveom, Danskom, 9vedskom, napao >arstvo u ;uksemurgu, ;uksemurgu, Eraantu, Rusijonu, avari. Ca gusarom arbarosom , /ranu!i su !au!eli iu, i opljačkali je.  a %ari! su krenuli krenuli Aenri +++ i arlo . -ngle!i su !au!eli !au!eli Eulonj, a trupe arla arla  su stigle do Coasona. /ranu!i su i!egavali itku na otvorenom polju, povlače*i se u tvrđave. e strane, opet i!morene ratom, su 1?. septemra %988. godine potpisale mir u Krepiju. (uspostavlja se stanje i! 1=?& arlo  se odriče prava na ojvodstvo Eurgundiju, a /ransoa + na  apuljsko raljevstvo, raljevstvo, kao i 4rtoa i /landrije& 9arl ++ vojvoda vojvoda od rleana 3 sin sin /ransoa + 3 trealo trealo je da se o$eni ili arlovom *erkom Barijom od 4ustrije Ludu*a $ena Baksimilijana ++L ili *erkom /erdinanda + Aa!urškog, 4nom od 4ustrije L1=2?51=67L) Ca -ngle!ima je rat oko Eulonja nastavljen još dve godine. onačno, mir je potpisan u 4rdru, juna 1=GH. godine. (Aenri +++ doio pravo da !adr$i Eulonj do 1==G. kada je trealo da ga vrati /ranu!ima)

)eveti rat ;%99'-%99B& F sporazum u Damboru F opsada =eca F bitka kod Sen Kantena F mir u Kato-Kambreziju %oslednji rat vodio je /nri  ;%98@-%99B& , koji je na prestolu nasledio /ransoa + 1=GF. godine.  njemu su protestanti tra$ili oslona nakon teškog pora!a %98@. godine kod =ilberga. 4nri ++ je ušao u pregovore sa Boriom Caksonskim i ostalim protestantskim protestantskim vođama. ! novčanu nadoknadu, oni su, ugovorom u Damboru %99'. godine , pri!nali 4nrija ++ !a vikara (tj. namesnika) >arstva, i do!volili mu da !au!me tri iskupije 3 Be, "ul, i erden. Bori Caksonski je !amalo !aroio ara arla  u +nsruku, ali je ovaj uspeo da poegne. akon toga, Bori se nagodio sa /erdinandom (ratom arla ) i učestvovao u pohodu na "urke. "urke.  međuvremenu, arlo  je sakupio vojsku od oko =7 hiljada ljudi, i u novemru 1==2. godine opseo =ec. +pak, pošto mu je vojska ila isrpljena, arlo  je januara 1==. godine morao da  podigne opsadu. opsadu. Dve godine kasnije, 1===, arlo arlo  se odrekao suvereniteta suvereniteta nad Eurgundijom, Eurgundijom, a  januara 1==H. godine godine i španskih kruna. 9pansku krunu je poneo njegov sin /ilip ++ (1==H51=6?), (1==H51=6?), a upravu nad ha!urškim posedima, kao i arsku krunu, preu!eo je njegov rat /erdinand + (1==H5 1=HG). /vgusta %99@. godine 9pani su kod Sen-Kantena, u %ikardiji, teško pora!ili #ranusku vojsku, i !aroili konstala (glavni vojni !apovednik) Bonmoransija. /ranusku je od potpune propasti spasilo samo to što ni 9pani nisu imali snage da napreduju. %regovori su vođeni na neutralnoj teritoriji u ato5amre!iju. 9pansku delegaiju su činili vojvoda od 4le (/ernando 4lvare! de "oledo), "oledo), 4ntoan %ereno, iljem ranski& #ranuska delegaija je ila slaa, najutiajnija ličnost io je kardinal /ransoa 8i!, a nešto kasnije, i! !aroljeništva su pušteni Cent 4ndrea i Bonmoransi. %regovori su se otegli, a prolem je predstavljao i je!ik, jer su pregovori vođeni na latinskom, što je ote$avalo ra!umevanje. ra!umevanje. onačno, mir je sklopljen u Kato-Kambreziju (. aprila %99B. godine , /ranuska se odrekla svojih preten!ija u +taliji, pri!naju*i špansku premo* na poluostrvu. @edine ne!avisne dr$ave na 4peninskom poluostrvu ile su eneija i Cavoja.

6515=SK/ 2+1"7/ 6izozemska do izbijanja revolucije, politička istorija do %99B. godine  a!iv i!o!emska i!o!emska (donja !emlja ili donje donje !emlje) javlja se prvi put u 1=. veku i njime njime je ouhva*en prostor u! Ceverno more u donjim tokovima reka Rajne, Be!e i 9elde, tj. današnje Aolandije, Eelgije, severne /ranuske i ;uksemurga. ;uksemurga.  je!ičkom i etničkom smislu, i!o!emska se mo$e podeliti na germanski sever i romanski jug. ve teritorije su ile deo arstva arla elikog elikog (FH?5?1G, ar postao ?77. godine), da i u vreme njegovih naslednika pripale istočnoj /ranačkoj. Claljenjem entralne vlasti, nastao je čitav ni! malih  političkih jedinia, koje su se postepeno postepeno osamostaljivale, osamostaljivale, da i u 1. i 1G. 1G. veku stekle ne!avisnost. ne!avisnost.  1=. veku, ove olasti su ušle u sastav Eurgundije. Eurgundija je vojvodstvo u istočnoj /ranuskoj.  toku Ctogodišnjeg rata (1F51G=2), #ranuski kralj Kan ++ Dori (1=751HG) ( 1=751HG) je Eurgundiju ustupio svom sinu /ilipu Cmelom, koji je ovde ora!ovao novu dinastiju. oriste*i slaost #ranuskih kraljeva, i staju*i na stranu -ngle!a tokom rata, urgundske vojvode :an vojvode  :an =eustrašivi  =eustrašivi , @ilip 8obri , i Darl i Darl >meli , su uspeli da i!grade samostalnu dr$avu, koja je ila jedna od najmo*nijih i ekonomski najra!vijenijih dr$ava u -vropi. Eurgundija je ouhvatala 'Bornje ' Bornje zemlje, zemlje, tj. pokrajinu Eurgonju, čije sedište je io grad Di$on& i ' >onje zemlje, zemlje, tj. i!o!emsku. Eurgundske vojvode su uprkos svojoj mo*i, #ormalno ili va!ali #ranuskih kraljeva koji su $eleli da povrate vlast nad njima. /ranuski i ni!o!emski deo Eurgundije Eurgundije su  ili ra!dvojeni, i urgundske urgundske vojvode vojvode su $elele da ih spoje, što je ilo jedino jedino mogu*e !au!imanjem !au!imanjem #ranuskih olasti. Cuko je io nei!e$an, tako da su više od 27 godina (1GH=51G6) vođeni ratovi. 9arl Cmeli nije imao potomaka, tako da je pitanje udaje njegove *erke Barije ilo od velikog unutrašnjeg i spoljnopolitičkog !načaja. !iljna račna ponuda je stigla od ara 3ridriha  ;car %89'-%8B(&, koji je $eleo da svog sina Baksimilijana o$eni Barijom. 9arl Cmeli je očekivao da od ara doije kraljevsku titulu i pomo* u ratu sa #ranuskim #r anuskim kraljem ;ujem + (1GH151G?). %regovori su vođeni u jesen 1GF. godine u "riru. "riru. +pak, /ridrih +++ je i!egavao da išta oe*a 9arlu Cmelom, te je 9arl ljut napustio "rir. eliki prelom, i u vojnom i u političkom pogledu, o!načila je itka kod 6ansija, =. januara %8@@. godine, u kojoj je 9arl Cmeli pora$en i uijen. aslednia je ila *erka Barija, te su ra!matrane mogu*nosti !a rak. eprijatelj 9arla Cmelog, #ranuski kralj ;uj + je nameravao da svog sina,  udu*eg kralja 9arla 9arla +++ (1G?51G6?) o$eni o$eni Barijom, i da tako konačno konačno priključi Eurgundiju Eurgundiju #ranuskoj kruni. Beđutim, Barija se odlučila !a Baksimilijana Aa!urškog (1G651=16). Baksimilijan je pored velikog mira!a, ovim rakom nasledio i rat sa /ranuskom 3 dug i isrpljuju*i, na koji je odla!ilo mnogo nova. skoro je morao i da !ala$e dragoenosti kod ankara: ogrtač koji je 9arl Cmeli nosio u "riru, umetničke slike od kojih je 75ak !avršilo u #ilijali Bedičija u Eri$u. e* naredne, 1GF?. godine, rodio se naslednik /ilip ;epi. "e godine Baksimilijan je postao i veliki majstor viteškog reda
/ridrih +++ i Baksimilijan su se sreli posle osam godina (u jesen 1G?= kad je Batija ve* !au!eo Eeč) na putu i!van 4hena, a potom su !ajedno nastavili putovanje !a /rank#urt.  rkvi Cv. Eartolomeja je oavljan i!or !a ara, i uprkos što su kne$evi ili podmi*eni od strane #ranuskog kralja 9arla +++, i!or Baksimilijana !a ara je protekao glatko. %osle slavlja, Baksimilijan je na čelu vojske krenuo u Eurgundiju. Ca manjim odredom najamnika  je 1G??. godine otišao u Eri$, gde je nameravao da sa!ove generalne generalne stale$e. r!o r!o je došlo do  poune. aime, aime, odred vojnika je vršio vršio eg!erir na glavnom glavnom gradskom trgu, trgu, i okupljeni građani su  pogrešno ra!umeli ra!umeli jednu komandu, komandu, i potom su se odredi odredi miliije naoru$ali, a gradske gradske kapije su !atvorene, tako da ar nije mogao da napusti grad. 0etiri mesea io je !atočen u jednoj ku*i na gradskom trgu. >ela -vropa je ila i!nenađena drskoš*u pounjenika. pounjenika. %apa (+no*entije +++ avgust 1G?G51G62) je pretio Eri$u ekskomunikaijom, ekskomunikaijom, a /erdinand i +!aela su opremali #lotu sa namerom da i!ave ara. Baksimilijan se i!avio i! !atočeništva kada je oe*ao da *e poštovati ugovor u 4rasu i čuvati mir sa /ranuskom. ije nameravao nameravao da odr$i reč, a u pomo* mu je sti!ao ota /ridrih +++ sa vojskom. Baksimilijan je porekao oe*anje, pravdaju*i se da je i!nuđeno od njega, i oračunao se sa  pounjeniima, i u 8anu je naredio da da se privilegije spale spale na gradskom trgu. Rat !a urgundsko nasleđe, koji je trajao 1= godine, okončan je 1G6251G6. godine mirom u Senlisu. /ranuska je doila %ikardiju i Eurgonju. %ojam Eurgundija je i!ašao i! upotree 3 !a posede Aa!urgovaa Aa!urgovaa se ustalio na!iv i!o!emska, a !a pokrajinu Eurgonju u /ranuskoj 3 /ranš onte. Baksimilijan je, pošto je i!aran !a ara, i!o!emsku predao svom sinu /ilipu ;epom (mu$u (mu $u Auane ;ude, koja je ila *erka španskih vladara /erdinanda i +!aele). /ilip ;epi je umro 1=7H. godine, i kao urgundski urgundski vojvoda, nasledio ga je H5ogodišnji sin Karlo. %osle smrti +!aele i /erdinanda, koji nisu imali muškog naslednika, arlo je %9%C. godine  postao španski kralj kao Karlo , a posle smrti Baksimilijana %9%B. godine , arlo je i!aran !a ara Cvetog rimskog arstva nemačke narodnosti kao Karlo + (1=1651==H). arlo je rođen u i!o!emskoj (8ent) i tu je proveo više vremena nego u ostalim svojim !emljama. +pak, i!o!emskom su upravljale, najpre njegova tetka =argareta /ustrijska, a potom sestra =arija =ađarska. %rerano ostareo, i isrpljen napornom vladavinom, arlo  je odlučio da se povuče, i upravu nad i!o!emskom (oktora 1===.) prepustio je sinu /ilipu ++. "ako "ako se i!o!emska našla pod vlaš*u španskog kralja, strana, koji nije poka!ivao dovoljno ra!umevanja !a proleme i!o!emske.

)r#avno uređenje  dr$avno5pravnom slislu, i!o!emsku je činilo %@ pokrajina : na jugu: -no, amir, 4rtoa, ;uksemurg& ;uksemurg& u središnjem delu: ;imurg, Eraant, 4ntverpen (4nvers), Behelen, >it#en& na severu: /ri!ija, Aolandija,
;elika privilegija, privilegija, koja je i!vojevana prilikom stupanja na presto Barije, *erke 9arla Cmelog. dređeno je da se dr$avne i provinijske staleške skupštine sa!ivaju na sopstvenu iniijativu i da se nikakvi novčani prihodi ne mogu uirati e! njihove saglasnosti. arstva, ali je nastavila da pla*a pore! i daje vojsku. ovemra %98B. godine , arlo  je učvrstio ovo i!dvajanje,  pošto su sve pokrajinske pokrajinske skupštine skupštine potvrdile t!v. t!v.  ragmatičnu sankciju sankciju,, koja ih je oave!ivala da se nakon njegove smrti pokoravaju istom vladaru, i istim entralnim organima vlasti. ve mere su imale odjeka i u svesti stanovništva, te su ljudi počeli da reč  3atria,  3atria, koriste kad su mislili na elu i!o!emsku, a ne samo na svoj grad.

!rivredni i kulturni #ivot Credinom 1H. veka stanovništvo i!o!emske i!o!emske je rojalo oko  miliona ljudi. C o!irom na veličinu !emlje, to je ilo jedno od najguš*e naseljenih područja -vrope.  i!o!emskoj je ilo oko 277 gradova, a čak 16 gradova je nastanjivalo preko 17 hiljada ljudi (npr ( npr.. u -ngleskoj je tada ilo samo G takva grada), 4ntverpen 4ntverpen je imao ?7 hiljada, a 8ent, Erisel i 4msterdam preko 7 hiljada stanovnika. "okom 1G. veka najra!vijenija je ila središnja olast.  /landriji i Eraantu je postojalo mnogo trgovačko5!anatskih trgovačko5!anatskih entara (8an, +pr, Eri$). Dominantna delatnost je ila prerada vune i proi!vodnja tkanina.  gradovima su postojale velike manu#akture i postojala je prava industrija koja se nala!ila u rukama esna#ske ur$oa!ije. %roi!vodnja tkanina je počela da veta i van gradova. "ako "ako je došlo do konkurentske ore, jer su esna#i štitili svoje tradiionalne povlastie, !ahtevaju*i da se !arani oavljanje ove delatnosti van gradova. "ekstilna "ekstilna industrija je došla u kri!u u 1=. veku jer je glavni i!vor sirovina, -ngleska, počela da ra!vija sopstvenu proi!vodnju i i!vo!i tkanine u i!o!emsku. Ceoski tkači nisu ili ograničeni strogim i preva!iđenim esna#skim odredama, i olje su prošli u toj konkurentskoj ori. ni su počeli da i!rađuju nove, lake vrste vunenih materija koje su u 1H. veku doro prola!ile na evropskom tr$ištu. %očelo se sa proi!vodnjom lanenih tkanina i gajenjem lana, po čemu je i!o!emska postala čuvena. -sna#i i! Eri$a su i!dejstvovali !aranu uvo!a engleske roe u Eri$, što je vremenom učinilo da grad i!gui prvenstvo u privrednom $ivotu. -ngleski trgovi su !atim pogodno mesto !a stovarište našli u 4ntverpenu, 4ntverpenu, u koji su potom dola!ili i kupi engleskih tkanina i! ele -vrope. Ctranima je io do!voljen sloodan pristup u grad, a stranim trgovima je do!voljena puna slooda. %ristanište je ilo uređeno, a i!građena su skladišta, kao i  posena !grada !grada er!e. (ova !grada !grada je ila i neka neka vrsta kladionie). kladionie). "akođe, "akođe, ni!o!emska ni!o!emska vlada je svim sredstvima podstiala priliv stranih trgovaa u 4ntverpen.  gradsku luku je nedeljno ula!ilo oko 2 =77 rodova.
 1=. i 1H. veku došlo je i do kulturnog provata. Eurgundske Eurgundske vojvode i druge ličnosti sa njihovog dvora su ili veliki !aštitnii i meene umetnika. 7an van /jk  je  je io omiljeni pratila i slikar vojvode /ilipa Dorog. oš i !iter >rojgel. 9pane i ostale savremenike i! drugih !emalja impresionirao je veliki roj pismenih u  i!o!emskoj. Camo Camo u 4ntverpenu je, sredinom sredinom 1H. veka, ilo 1=7 škola.

2eformacija Eli!ina nemačkih !emalja je utiala da se ;uterovo učenje u i!o!emskoj širi jednakom r!inom kao u >arstvu.  i!o!emskoj je propovedanje re#ormatorskih ideja ilo !aranjeno ve* 1=27. godine. arlo  je nameravao da uvede +nkvi!iiju, ali je umesto toga 1=22. godine postavio speijalnog komesara sa dva pomo*nika koji su treali da pronala!e i ka$njavaju jeres. ešto kasnije je uvedena i episkopska inkvi!iija. inkvi!iija. %rvi protestantski mučenik !a veru uopšte spaljen je 1=2. godine u Eriselu.
3ilip  i 6izozemska +mperijalna politika Aa!urgovaa često se kosila sa interesima i!o!emske, što je vremenom sve više dola!ilo do i!ra$aja. Aa!urgovi su ratovali neprekidno ili sa jednim, ili istovremeno više  protivnika 3 /ranuskom, /ranuskom, nemačkim protestantima, protestantima, "urima. "urima. ajviše $rtava u tome tome je podnosila 9panija. ova njenih stanovnika, kao i !lato i srero ovog sveta su ili veoma va$ni !a vođenje imperijalne politike. 9panske trupe su potiskivale turske snage u Bađarskoj 1=2. godine, pora!ile  protestante kod =ilberga %98@. godine , orile se u "unisu "unisu 1==. godine, pora!ili /ranu!e kod Cen5 antena 1==F. godine. arlo  je 1==2. godine, !a ono vreme, imao ogromnu vojsku od 1=7 hiljada ljudi. Ca stanovišta Aa!urgovaa Aa!urgovaa ilo je sasvim ra!umljivo r a!umljivo da deo velikog tereta imperijalne politike stave i na ogatu  i!o!emsku.
0ranvelina vlada F opozicija i smenjivanje 0ranvele pravu nad i!o!emskom /ilip ++ je poverio svojoj polusestri =argareti od !arme  (ili još Bargareta od 4ustrije, 4ustrije, ne!akonita *erka arla ). %ošto ona nije imala iskusta u upravljanju dr$avom, njoj je dodeljen kao savetnik /ntoan !ereno , kasnije kardinal 0ranvele .  etrepeljivost i!među i!o!emske i!o!emske i njenog njenog vladara se u prvoj polovini H75ih godina godina 1H. veka sve sve više produljivala. "ome "ome je ilo više ra!loga.  /ranuskoj su otpočeli erski erski ratovi. /ilip ++ je odlučio

da podr$i svog šuraka, kralja 9arla + (1=H751=FG), i katolike, i pošalje mu u pomo* i! i!o!emske odred vojnika.  i!o!emskoj su strahovali da i pretvaranje njihove !emlje u a!u !a vojnu akiju moglo da ima teške posledie u slučaju protivudara hugenota i nemačkih protestantskih kne$eva. raljevoj odlui usprotivila se i Bargareta od %arme. na je, !ajedno sa jednim delom ni!o!emske aristokratije, pokušala da uedi /ilipa ++ da je olje da #ranuskom kralju 9arlu + pošalje novčanu  pomo*, a ne vojnu. vojnu. +pak, /ilip ++ nije imao imao nova, tako da nije poslušao svoje svoje ni!o!emske ni!o!emske podanike. +stovremeno je dao 12 puta ve*u sumu nova od one koja je ila potrena 9arlu + !a rat protiv "uraka "uraka na Credo!emlju, što je i!o!eme učvrstilo u mišljenju da su njihovi prolemi !a /ilipa ++ od drugora!rednog !načaja. riselu '9. oktobra %999. godine . Eio je član ha!urške delegaije prilikom potpisivanja mirovnog ugovora u ato5amre!iju (. aprila %99B. kojim su okončani +talijanski ratovi (1G6G51==6).
!2+ S*/6/K ;%9C9-%9CA& J!isma iz šuma Segovije i JKompromis iz %9C9. godine 8ranvelin odla!ak nije popravio stanje u !emlji, niti je učinio kraj ne!adovoljstvu. po!iija je $elela i ula$avanje lakata ula$avanje  lakata,, kao i da prestane progon protestanata. Dr$avni savet u Eriselu je odlučio da se orati lično kralju sa molom da se ula$e odrede %lakata, i tim poslom je poslat gro# -gmont u Badrid.  početku se činilo da *e /ilip ++ + + i!a*i u susret $eljama svojih ni!o!emskih podanika. Ra!matranje mogu*nosti ula$avanja %lakata je prepušteno teološkom ve*u. -gmont je kasno shvatio da je u pitanju politička igra. /ilip ++ je odugovlačio, jer je io !au!et pripremanjem pohoda protiv "uraka "uraka koji su opseli Baltu. ada je Balta, septemra %9C9. godine,  delokirana, u oktoru je doneta odluka u vidu dokumenata po!natih kao isma kao  isma iz šuma >egovije >egovije (u  (u Cegoviji je io lovački dvora /ilipa ++).  ovim  3ismima su  3ismima su potvrđene odrede protiv protestanata koje su se nala!ile u %lakatima i! 1==6. godine. ojvoda od 4le je imao velik utiaj na donošenje ovih dokumenata.  3isma iz šuma 5egovije su 5egovije su u!nemirila stanje u i!o!emskoj. %ovod !a okupljanje opo!iiono nastrojenih plemi*a ila je svada Bargaretinog sina, 4leksandra /arne!ea, /arne!ea, novemra %9C9. godine . "om prilikom je !aključen t!v. ?ompromis t!v.  ?ompromis 3  3 save! plemstva !a odranu od političko5verskog terora. (tekst ugovora nosi naslov >avez naslov  >avez flamanskog flamanskog plemstva protiv protiv španske inkvizicije inkvizicije,, autori @ohan i /ilip Barniks). %retpostavlja se da je dokument potpisalo oko G77, uglavnom sitnijih, plemi*a. %redstavnii magnata su uglavnom i!egavali da stave svoj potpis i !vanično priđu  !ompromisu  !ompromisu,, iako su mnogi oe*avali i pru$ali podršku save!u odijaju*i da sprovode kraljeve narede u svojim olastima. iljem ranski je savetovao pounjeniima pounjeniima da podnesu petiiju Bargareti od %arme i u! to prirede veliku demonstraiju. "o "o je učinjeno =. aprila %9CC. godine  u >riselu. Cakupilo se nekoliko stotina  plemi*a koji su pratili svoju svoju delegaiju do ulaska u dvor. dvor.  petiiji je !ahtevano da se kralju pošalju delegati sa molom da se ula$e %lakati i! 1==6. godine. ka!ivali su na opasnost od ustanka ukoliko se nastavi ranija politika. +!gled plemi*a u i!nošenim odelima je i!a!valo primedu jednog od Bargaretinih ministara, koji se !apitao da li uopšte vredi da se plaši ovakvih prosjaka, tj. ge!a. "ako "ako su ni!o!emski untovnii doili nadimak koji su i sami prihvatili i koji su sa ponosom nosili sve vreme trajanja ore protiv 9panaa.  emo*na da se suprotstavi !ahtevima !ahtevima ni!o!emskih ni!o!emskih plemi*a, Bargareta Bargareta je pokušala da nađe kompromisno rešenje.  poverljivom pismu, koje je ra!aslato po svim pokrajinskim upravama i sudovima, kao i u dokumentu !vanom Aoderacija !vanom  Aoderacija,, naredila je tolerantnije ponašanje prema  protestantima.

5amah reformacije F ikonoborački pokret F gušenje ustanka Bargaretina popustljivost nije odorovoljila protestante ve* ih je samo ohrarila da smelije istupe  protiv vlasti i katoličke rkve. rkve. Došlo je do širenja širenja verskih ose*anja, ose*anja, što je ostalo ostalo upam*eno kao  -konoboračka pomama. pomama. %rotestanti su počeli da organi!uju velika masovna ogoslu$nja pod vedrim neom, čak i u gradovima.  i!o!emsku su se vratili mnogi kalvinistički propovednii koji su proveli dugo vremena u i!eglištvu. %osle propovedi, sveštenii i poveli svoje sledenike na uništavanje slika i kipova svetaa po rkvama i drugih relikvija. %ropovednik Ceastijan Bate je sa svojim sledeniima ra!arao unutrašnjost rkava po /landriji. +konoorački istupi su postali uočljivi krajem jula %9CC. godine . astupili su na jugu sredinom avgusta, a do kraja mesea su se preneli na sever, da i tokom septemra !ahvatili i najudaljenije tačke na severoistoku !emlje. %lemstvo je pokušavalo da uspostavi red. a svojim posedima su do!volili sloodno ispovedanje vere, ali su se i oračunavali sa ikonoorima koji su se oglušili o narede. %osle i!ijanja ikonooračkog pokreta, pokreta, /ilip ++ je postajao sve čvrš*i u uverenju da sa jeretiima ne vredi pregovarati. a španskom dvoru je od ranije preovladalo mišljenje da se red mo$e uspostaviti samo silom, ali je /ilip ++ morao da tokom 1=H=. godine ratuje protiv "uraka "uraka na Credo!emlju. (vest o opremanju velike turske #lote kojoj je ilj Balta)

"okom 1=HH. godine stigla je #lota i! ovog Cveta donose*i tovare !lata i srera.
)olazak vojvode od /lbe i teror Bargareta je poslala speijalnog emisara u 9paniju da uedi /ilipa ++ da je nepotreno slanje španskih trupa jer je red u !emlji uspostavljen. uspostavljen. Beđutim ilo je kasno. ojvoda ojvoda od 4le je ve* krenuo da se pridru$i vojsi okupljenoj u ;omardiji, i 2. avgusta %9C@ . godine je svečano ušao u Erisel. "u se ponašao kao u okupiranoj !emlji. Raspušteni su vojnii koje je Bargareta moilisala pod i!govorom da među njima ima mnogo luterana. jegove trupe su raspoređene u gradove li!u Erisela i odmah se otpočelo sa i!gradnjom utvrđenja. "o "o je ila nepopularna mera, jer su 9pani r!o postali veliki teret stanovništvu. 4la je ustanovio posean sud t!v. ;eće za nemire, nemire, koje je pro!vano u ?rvavo u  ?rvavo ;eće ;eće.. %red ovim sudom se u toku H godina pojavilo oko 12 hiljada optu$enih, od kojih je preko 1777 poguljeno. a smrt su osuđene i neke vođe opo!iije protiv 8ranvele koje nisu imale (ar ne otvoreno) učeš*a u  pouni 3 ;amoral ;amoral gro# -gmont i /ilip Bonmoransi Bonmoransi gro# Aorn. eki su osuđeni na smrt u odsustvu odsustvu kao iljem ranski. alvinisti su proganjani, a !aranjene knjige su javno paljene. 4la je predu!eo čitav ni! mera !a učvrš*ivanje entralne vlasti. Bargareta od %arme, nakon što je  potisnuta u drugi plan, plan, se ra!očarala politikom terora i odlučila je da se odrekne namesništva, namesništva, i krajem krajem 1=HF. godine se povukla u +taliju. "ako je 4la, koji je do tada io vrhovni komandant oru$anih snaga,  postao generalni generalni guverner i!o!emske. i!o!emske. Dr$avnom ve*u ve*u je ilo uskra*eno uskra*eno učestvovanje u odlučivanju. +!vršna vlast prenesena je od postoje*e administraije, sastavljene od i!o!emaa, na 9pane i +talijane i! 4line okoline 3 njegovo lično ve*e (kainetsko ve*e). snovane su nove episkopije. a 4linu iniijativu uni#ikovano je i kodi#ikovano kriminalno pravo, koje se do tada ra!likovalo od  pokrajine do pokrajine, pokrajine, što je ote$avalo ote$avalo rad sudova.
!anatlije odgovorili opštim štrajkom. 0itava trgovina, a sa njom i industrija su !amrle. Rasla je ne!aposlenost, ne!aposlenost, a sa njom i opasnost od poune.  >eseti novči je novči je postao rvena rvena krpa !a i!o!eme. i!o!eme.

)20 S*/6/K ;%9CB-%9@C& Snage otpora +ako je ustanak od 1=HF. godine ugušen, otpor je i dalje postojao. eliki eliki roj ne!adovoljnika se  pridru$io odmetničkim dru$inama dru$inama t!v. t!v.  Dumskih i  Dumskih i 3orskih  3orskih 6eza. 6eza. 9umski ge!i su napadali rkve i manastire. Borski ge!i su se regrutovali od primorskog stanovništva Aolandije, /ri!ije i
5auzimanje >rila i početak ustanka Cpoljnopolitička situaija se u korist i!o!emaa popravila posle mira u Cen Kermenu, sklopljenog avgusta 1=F7. godine, i!među 9arla + i hugenotskih vođa, kojim je okončan "re*i verski rat u /ranuskoj. (1=H?51=F7, najkrvaviji od svih erskih erskih ratova u /ranuskoj). %rotestanti su i!vojevali  povlastie !a see see (doili su G e!edna e!edna grada 3 ;a Rošel, Bontoan, Bontoan, ;a 9arite i onjak). onjak). eliki eliki utiaj na 9arla + je imao hugenotski vođa, admiral 6ašpar de ?olinji , koga je 9arl + na!ivao oem. iljem iljem ranski i njegova ra*a su smatrani prijateljima #ranuskog kralja. olinji je nameravao da politički ujedinjenu /ranusku suprotstavi suprotstavi 9paniji. %rvi korak u tom pravu je ila vojna pomo* ustaniima u  i!o!emskoj. ril, koji im je postao uporište, i tako je otpočeo drugi ustanak u  i!o!emskoj. Eril je postao mesto u kome su se skupljali rojni ne!adovoljnii, a takođe je io i mostoran !a  pomo* s mora i dalje dalje poduhvate na kopnu. iljem iljem ranski i ;udvig od od asaua su u to vreme $iveli u ;a Rošelu (hugenotskom gne!du u /ranuskoj). "amo "amo su opremili jednu #lotu kojom su transportovali trupe i komandante !a Eril.

%lanovi ranskog i njegovih sledenika počeli su da se ostvaruju. Clede*a meta io je Bons, glavni grad -noa, pokrajine na jugu koja se graničila sa /ranuskom. ;udvig od asaua je 2G. maja 1=F2. godine ušao u Bons. "amošnja "amošnja protestantska !ajednia mu je, posle du$eg ueđivanja, pru$ila  podršku. +stovremeno, +stovremeno, drugi odred koji koji je predvodio @ransoa de la =u, =u , jedan od najčuvenijih hugenotskih vođa, !au!eo je alensijen. "re*a ustanička vojska je !au!ela >it#en. 4la je potom odlučio da ve*inu svojih snaga povuče prema jugu, naspram Bonsa, tako da su u roku od H nedelja veliki delovi i!o!emske ili napušteni od španskih trupa i pali u ruke ustaniima. ojvoda ojvoda od 4le je  potom opseo Bons. Bons.

Dpanska protivofanziva i krah ustanka na jugu Cvi planovi ustanika su se oslanjali na /ranusku. 9arl + nije $eleo otvoren suko sa /ranuskom, ali je pod utiajem 8ašpara de olinjija odlučio da pomogne u delokadi Bonsa. %oslao je vojsku od H hiljada vojnika, koja je upala u !asedu i pretrpela te$ak pora! od strane 9panaa. iljem ranski je sa 27 hiljada vojnika !au!eo nekoliko manjih gradova, !austavio se i čekao da /ranuska ojavi rat 9paniji. Do toga ipak nije došlo, ali je došlo do velikog pokolja hugenota u %ari!u u ;artolomejskoj noći  i!među  i!među '(. i '8. avgusta %9@'. godine , što se pretvorilo u novi verski rat u /ranuskoj. iljem ranski je očajavao jer je sve nade polagao u /ranusku, a !nao je da mora da delokira Bons u kome mu se nala!io rat ;udvig od asaua. iljem iljem je osvojio ni! gradova, ali nije i!a!vao reakiju kod vojvode od 4le, koji je ostao kod Bonsa. 4la 4la se odlučio !a taktiku odugovlačenja, tj. čekao je da se neprijateljska vojska i!mori i da nestane nova !a njeno i!dr$avanje što i dovelo do njenog osipanja. %osle kratke ore 12. septemra 1=F2. godine, 9pani su pora!ili ranskog i on je morao da se  povuče, a Bons se 16. septemra septemra predao. 4la je posle tri dana ušao u grad i odmah odmah organi!ovao organi!ovao suđenje svima koji su sarađivali sa ustaniima. ranski se povukao u Behelen, ali ga je 4la i odatle  potisnuo. 9panske 9panske trupe su !a odma!du, odma!du, Behelen Behelen (rkveno sedište i!o!emske) i!o!emske) strahovito opljačkale. it#ena.

stanička vlast u severnim provincijama
 a spoljnopolitičkom planu, planu, iljem iljem ranski se oslanjao, oslanjao, prvenstveno, prvenstveno, na pomo* protestantskih protestantskih !emalja. Dorovolji su sti!ali i! 9kotske, kao i i! emačke i /ranuske.  a ruku ustaniima ustaniima su išle i geogra#ske geogra#ske odlike prostora 3 Aolandija Aolandija i
6astavak vojnih operacija %9@(-%9@8. godine i smenjivanje vojvode od /lbe %ošto je !au!eo >it#en i arde, 4la je krajem 1=F2. godine otpočeo sa opsadom Aarlema koja je  potrajala sedan mesei, mesei, do sredine sredine jula 1=F. godine. godine. %osle predaje, predaje, eo harlemski harlemski garni!on je poijen. poijen. +pak, ovo je ila %irova poeda !a 9pane. %roenjuje se da su u toku opsade i!guili i do 17 hiljada vojnika. "akođe, "akođe, 4lin čin uijanja čitavog harlemskog garni!ona nakon predaje je io nera!uman, jer su drugi gradovi, poučeni ovim iskustvom, odijali da se predaju, i orili su se do poslednjeg ranioa. 4lin polo$aj je io ne!avidan.  toku 1=F751=F1. godine, prihodi i! i!o!emske su i!nosili oko ? miliona #lorina, a i! 9panije je sti!alo oko milion #lorina. Beđutim, sukoi i! 1=F251=F. godine su  preokrenuli ovu situaiju, situaiju, i /ilip ++ nije mogao da dopusti takve i!datke, a takođe je ukinuo i alkaalu alkaalu (pore! na trgovinu od 17P). 4la je takođe svojim vojniima dugovao platu. no što je vojniima najviše !asmetalo ila je 4lina !arana da pljačkaju Aarlem i da se tako domognu vrednog plena. ojnii su onda počeli da se une, čak su nudili neprijatelju, iljemu ranskom, da u!me grad natrag !a G7 hiljada dukata. ojvodi ojvodi od 4le je trealo dve nedelje i mnogo nova kako i umirio svoje vojnike, ali oni su i dalje ostali ne!adovoljni. ne!adovoljni.  9paniji se ra!matralo smenjivanje vojvode od 4le. "ačnije, "ačnije, /ilip ++ je još u jesen 1=F1. godine 5erda vojvoda  potpisao dokument dokument kojim se !a upravljača upravljača i!o!emske i!o!emske određuje >on određuje  >on
!okušaj smirivanja %9@9. godine 9panski vojnii su ili spremniji na pounu nego da trpe još jednu holandsku !imu. 9panija je ila  pred #inansijskim kolapsom. kolapsom. Da stvar ude ude još gora, "uri su 1=FG. godine povratili povratili "unis, "unis, koji su 9pani !au!eli godinu dana ranije, kao i utvrđenje ;a 8oletu. Don ;uis Rekenses je pokušao da privoli ustanike na mirno rešenje. %regovori su vođeni u Eredi. Cvesni slaosti 9panije, Aolanđani nisu hteli da se odreknu vere (9pani ili spremni na svakave ustupke, jedino po pitanju vere su imali čvrst stav), te je Rekenses morao da jula 1=F=. godine prekine  pregovore.

"ako mu nije ostalo ništa drugo osim da ratuje, i poka!ao se kao doar vojnik.  o#an!ivi 1=F=. godine, španske trupe su pokušale da preseku na dvoje ustaničku teritoriju. peraije su se po njih  4ikerze (
+iljem 1ranski u ju#nim provincijama F )on

1snova za podelu 6izozemske F trehtska i /raska unija F svrgavanje 3ilipa  Ctale$i ju$nih pokrajina su još uvek verovali u častan spora!um sa /ilipom ++. Ctrahovali su od radikali!ma pounjenika severnih pokrajina. Ctale$i -noa su predlo$ili stale$ima 4rtoa da se ujedine u !ajedničku ligu. Cpora!um je potpisan C. januara %9@B. godine u /rasu , i po!nat je pod imenom /raska unija (-no, 4rtoa, amrej, amir, amir, ;uksemurg, ;imurg 3 !adnje tri nisu potpisale), i 21. #eruara 1=F6. godine je odlučeno da se pregovara sa 4leksandrom /arne!eom. alonske pokrajine su se takođe priključile uniji, i ugovorom u 4rasu 1F. maja 1=F6. godine pri!nali potpunu vlast /ilipa ++ i vojvode od %arme (4leksandra /arne!ea) kao njegovog namesnika.
"ako je H ni!o!emskih provinija dorovoljno ostalo pod španskom vlaš*u.  sloodnim  provinijama, jedinstvo jedinstvo je ilo slao. erske ra!like su i dalje ile i!ra$ene i ile glavni glavni činila ra!dora. Aolandija i
J+"K< )S* 01)6/  65/+S61S* 7)676< !21+67/ 1slanjanje na nglesku jedinjene provinije su morale da potra$e pomo* na strani. "radiionalni "radiionalni save!nii ili su -ngleska i /ranuska.
=oric od 6asaua i 1ldenbarnevelt F pobednik i dr#avnik  %o odlasku ;estera, glavnu reč u političkom $ivotu jedinjenih provinija vodili su  3oric od  =asaua (1=HF51H2=),  =asaua (1=HF51H2=), sin iljema ranskog, i 
Eraanta, ;imurga, /landrije 3 osvojene zemlje). zemlje). "akođe, !apovedao je vojskom jedinjenih  provinija. ldenarnevelt je io dvadeset godina stariji od Boria (koji je imao 27 godina). Eio je pristalia iljema ranskog. čestvovao je u odrani Aarlema (kraj 1=F25jul 1=F) i ;ajdena (1=FG). ao  pravnik i dr$avnik, aktivno aktivno je učestvovao učestvovao u organi!ovanju organi!ovanju trehtske unije (2. januara 1=F6.). 1=F6.). +!među ldenarnevelta ldenarnevelta i Boria je postojao politički rivalitet, i često su ili u sukou, i do kraja  je Bori uio ldenarnevelta, ldenarnevelta, tako što mu mu je namestio montiran montiran sudski proes 1H16. godine. godine. Bori je io vojskovođa, a ldenarnevelt je io dr$avnik i administrator, i svaki od njih dvojie je dao svoj doprinos u osloođenju jedinjenih provinija u ra!dolju 1=??51=6?. godine, po!natom i kao +elikih deset godina .  tih deset godina, 9pani su ili !au!eti ratovanjem sa -ngleskom i pomaganjem katolika u verskom ratu u /ranuskoj (ovi ratovi su trajali 1=H251=6?).  i!o!emskoj je ostalo samo oko 17 hiljada španskih vojnika. omandu nad vojskom jedinjenih provinija preu!eo je Bori od asaua.  jegova vojska je, takođe, rojala 17 17 hiljada ljudi. "o "o su ili najamnii, ali doro doro disiplinovani, disiplinovani, opremljeni, oučeni, i redovno pla*eni, tako da su ili veoma e#ikasni. Eili su organi!ovani u manje odrede od po ==7 ljudi (t!v. (t!v. holandske rigade). Bori je koristio najnovija tehnološka dostignu*a na  polju ratne tehnike. tehnike. jegovi vojnii su se usavršili u opsadama opsadama (do tada su 'speijali!a opsade ili 9pani). ojska ojska jedinjenih provinija je postala u!or svim evropskim armijama.  prvoj ii na otvorenom polju, 22. januara 1=6F. godine, vojska jedinjenih provinija je uspela da pora!i špansku vojsku kod "eranuta, "eranuta, u li!ini 4ntverpena. %omorske snage jedinjenih provinija su, !ajedno sa engleskom #lotom, vodile rat protiv špansko5portugalske pomorske trgovine trgovine sa +ndijom i 4merikom. Ratovanje je veoma #inansijski isrpljivalo 9paniju. /ilip ++ je 1=6F. godine po tre*i put proglasio  ankrot (1==F, 1=F=). 1=F=). 9panska vojska vojska u i!o!emskoj i!o!emskoj je pala u očajnje. očajnje. Eilo je slučajeva da su španski španski vojnii preegavali neprijatelju i postajali kalvinisti. prkos tome, pokušaji vojske jedinjenih provinija da !au!me ju$nu i!o!emsku su propali. %okrajinska netrepeljivost se posle 1= godina ratovanja pretvorila u mr$nju. Ctale$i ju$nih pokrajina su i!glasali nova !a vojsku i odlučili da holandsku enklavu u stendeu unište (opsada stendea =. jul 1H71 3 27. septemar 1H27). "o je dovelo do sukoa i!među ldenarnevelta, koji je io iniijator ovog pohoda, i Boria, koji je osporavao korisnost ovog pohoda.

=ir u /ntverpenu F stvarna nezavisnost ada je 2?. avgusta 1H7G. godine sklopljen mir i!među -ngleske i 9panije, jedinjene provinije su ostale e! save!nika, i postalo je jasno da nemaju dovoljno snage !a osvajanje ele i!o!emske. Ca druge strane, 9pani su ili skloni prekidu rata !og velikih materijalnih prolema. %regovori su otpočeli februara %C:@. godine . 9pani su !ahtevali garaniju da *e katolii u jedinjenim provinijama iti tolerisani, da Aolandija prekine trgovinu sa +ndijom i 4merikom.
2312=/7/  !21*+2312=/7/  dugom postojanju katoličke rkve, više puta se, i i! ra!ličitih ra!loga, nametala potrea !a  promenama, tj. re#ormama re#ormama u njoj. Dešavalo Dešavalo se da način $ivota $ivota i ponašanje sveštenika sveštenika odudaraju odudaraju od hriš*anskih moralnih načela.
5ahtevi za reformom u crkvenim krugovima F nepravilnosti u crkvi F renesansne pape F  zahtevi svetovnih lica F uticaj humanista F apsolutistička monarhija F te#nja za stavljanjem crkve pod nadzor dr#ave %ojačani !ahtevi !a re#ormom rkve ispoljavani su od svetovnih lia, pa i samih sveštenika, u toku 1=. veka. ada je sveštenstvo govorilo o re#ormi, gotovo uvek je mislilo na administrativnu, !akonodavnu, !akonodavnu, ili moralnu re#ormu, a vrlo retko na re#ormu veroučenja. 4utoritet pape je ve* u 1G. veku, u vreme t!v.  :vinjonskog  :vinjonskog ropstva (17?51F?) ropstva (17?51F?) io doveden u  pitanje jer su postojali postojali papa i antipapa, antipapa, tj. papa u Rimu i papa papa u 4vinjonu. češ*e rkvenih rkvenih lia u  politii, je u ono vreme vreme smatrano uoičajenim. uoičajenim. Beđutim, $ivot t!v. t!v. renesansnih papa, papa, poseno /leksandra + >ord#ije ;%8B'-%9:(& , 7ulija  ;novembar %9:(-%9%(,  pre njega papa %ije +++ 22. septemar 1=751?. oktoar 1=7 &, i "ava I ;%9%(-%9'%& , je io daleko od hriš*anskih pojmova o vrlini.  leksandar ;- +ordžija +ordžija je  je io poreklom 9pana, a svetovno ime mu je ilo Rodrigo Eord$ija. a  papskom prestolu prestolu je nasledio papu papu +no*entija +++ (1G?G51G62). (1G?G51G62). Do papskog papskog prestola se proijao proijao  podmi*ivanjem. jegov jegov raskalašni $ivot $ivot i velika politička delatnost delatnost su i!nenađivali i!nenađivali njegove savremenike. %ored sina 0e!ara i *erke ;ukreije, imao je najmanje četvoro ne!akonite dee. 0esto je  podređivao interese interese rkve i papstva papstva ličnim i porodičnim interesima. interesima. Eio je veliki meena meena i ljuitelj umetnosi. stao je u istoriji upam*en kao arhetip renesansnog pape.  rkveni velikodostojnii su uglavnom  potiali i! redova višeg višeg plemstva, i svoje svoje vreme su provodili provodili u lovu i viteškim takmičenjima. takmičenjima. @edan deo deo njih je imao ljuavnie i vanračnu deu. Bnogi su dr$ali i više od jednog rkvenog polo$aja. polo$aja. Rasprostranjena je ila i nepravilnost koja se na!ivala simonija, simonija, tj. kupoprodaja rkvenih !vanja. d ni$eg sveštenstva nije se tra$ilo nikakvo naročito ora!ovanje i školska sprema. Eilo je mnogo sveštenika koji su jedva ili pismeni, a teološko !nanje im je ilo osnovno. Beđu narodom su ili rasprostranjeni najra!ličitiji olii pra!noverja. %ored !ahteva pojedinih viših i ni$ih sveštenika, $elja !a re#ormom se istakla i na dva velika saora, u >azelu ;%8(%-%88B&  i Konstanci ;%8%8-%8%A& , ipak do re#orme nije došlo. >rkvu su kritikovali i ugledni i ora!ovani svetovnjai. Renesansa i humanističko ora!ovanje su doneli veliku promenu u pogledu na svet, a samim tim i na rkvu. Aumanisti nisu odaivali ni veru, ni rkvu, ali su i!vrgavali kritii, pa i ruglu, sve nepravilnosti u katoličkoj rkvi. ni su pre!irali sveštenstvo koje je ostalo polupismeno u vreme ra!voja nauke. a !apadu su najoštrije kritikovali

katoličku rkvu razmo 2oterdamski i 7ohan 2ojhlin . "ako je u 1H. veku nastala i!reka da je  Erazmo sneo jaje, a @uter iz njega izlegao pile. pile. atolička rkva je ila univer!alna. %apa je io poglavar svih katolika, i on je !vanično postavljao i  iskupe u svim dr$avama. dr$avama. "o "o je od srednjeg veka veka io predmet sporova sporova i!među rkvene rkvene i svetovne vlasti. >rkva je ila va$an činila društva i njegove stailnosti.  duhovnom i ora!ovnom pogledu  ila je neprikosnovena. neprikosnovena. <og velikih velikih poseda, rkva rkva je imala i veliku ekonomsku ekonomsku mo*. -vropski vladari !ato nisu mogli da do!vole da tako va$na ustanova i politički činila ude isključivo pod nad!orom pape. raljevi su se trudili da rkvu u svojoj dr$avi stave, koliko5toliko, pod svoj utiaj. tuda su česti sukoi u srednjem veku i!među papa i vladara, kao npr. ora !a investituru u emačkoj (17F=51122). (17F=51122).  9paniji, 3erdinand i zabela  su uspeli da rkvu stave pod svoj utiaj osnivanjem Dpanske inkvizicije 1G?7. godine& a velikog inkvi!itora je postavljao kralj.  /ranuskoj je postojao galikanizam postojao  galikanizam.. "o "o je te$nja ka i!vesnoj autonomiji #ranuske rkve u odnosu na Rim. va te$nja se ogledala u !ahtevima !a poštovanje određenih naionalnih posenosti i tradiija. 8alikani su se po!ivali na načela: vrhovna rkvena vlast pripada saorima, sveštenstvo u$iva sudsku i #inansijsku samoupravu, #ranuska rkva sloodno raspola$e svojim parohijama i papa se u to ne meša. olonji %9%C. godine , papa i kralj su  praktično podelili ona prava prava koje je #ranusko #ranusko sveštenstvo sveštenstvo !ahtevalo !a !a see. %ri!nata %ri!nata je vrhovna vlast  pape, i time, pre*utno, pre*utno, poništena vrhovna vrhovna vlast saora. saora. ralj je određivao kandidate kandidate koje je papa papa treao da rukopolo$i.  praksi, pape su kralju dale odrešene ruke i nikada nisu odijali ni najnepodonije kandidate.

2312=/7/  6=/EK17 )ruštvene, političke i kulturne prilike u arstvu krajem %9. i početkom %C. veka F politička razjedinjenost arstva F neuspeli pokušaj centralizacije cara =aksimilijana   emačka je ila potpuno potpuno politički rasepkana. rasepkana. a njenoj njenoj teritoriji je postojalo oko G77 dr$ava ra!ličite veličine, ranga i političke mo*i, koje su ile ojedinjene u laavu političku tvorevinu 3 Cveto rimsko arstvo nemačke narodnosti. ar je morao da ima najmanje 1? godina, da ude plemenitog roda i svetovno lie. >ara je iralo sedam kne$eva: nadiskupi elna, Bajna i "rira, markgro# Erandenurga, Erandenurga, vojvoda Caksonije, palatin /alačke i kralj 0eške. +ako su i!ornii polagali !akletvu da *e glasati e! ikakvog interesa ili nagrade, u praksi, oni su morali da se pridoiju mitom ili političkim ustupima. ladavina je počinjala i!ornom !akletvom (kapitulaijom) kojom se ar oave!ivao oave!ivao da ne*e !vanje učiniti naslednim, a potom ga je krunisao nadiskup Banja. >ar je mogao da ude iran i !a $ivota svog prethodnika i to nije do 1F11. godine ilo utvrđeno posenim !akonom. "ada "ada i doijao naslov >ara Rimljana. n je na gru imao jednoglavog orla (umesto arskog dvoglavog). asleđivao  je ara odmah, e! e! krunisanja i i!orne i!orne kapitulaije.

 slučaju da ar postane umno nesposoan, nesposoan, vladao i u njegovo ime naslednik Rimski kralj ili vikari (namesnii arstva). "o su ili i!orni kne$evi 3alačke i Saksonije 3 svaki je vladao u onom delu emačke u kome je na sna!i ilo saksonsko, tj. #ranskonsko pravo.  +taliji je du$nost vikara oavljao savojski vojvoda. >ar je imao vlast na mnogim poljima, ali je svugde io ograničen. n je predlagao, odoravao i  proglašavao !akone. !akone. +mao je pravo pravo veta. Eio je vrhovni vrhovni sudija u >arstvu. >arstvu. %redstavljao je >arstvo >arstvo u inostranstvu, iako je njegovo pravo da odlučuje o ratu i miru ilo vrlo ograničeno. +mao je posebna prava, koja su se delila na neograničena, kada je odlučivao sam& ograničena, kada je odlučivao !ajedno sa Rajhstagom& zajednička, kada je odlučivao !avisno od toga da li su neke dr$ave  posedovale prava prava ili ne. eograničena eograničena prava ila su su davanje plemi*kog plemi*kog statusa i titule, osnivanje osnivanje univer!iteta.  ograničena spada uvođenje arina, a u !ajednička o!akonjavanje o!akonjavanje dee, pravo nošenja oru$ja, postavljenje ele$nika. >arevu vlast je ograničavao Sabor carstva F 2ajhstag . n je imao tri doma: +e$e izbornika& +e$e vladara (kne$eva)& i +e$e carskih gradova . +!ornii su mogli da predla$u !akone i ar je morao da ih konsultuje u slučaju donošenja va$nijih odluka.  svojim teritorijama su u$ivali kraljevska prava, pre svega sudsku vlast. +e$em kne$eva izbornika predsedavao je nadbiskup =ajnca . ne$eva5i!ornika je ilo F, s tim što se taj roj do ukidanja >arstva 1?7H. godine popeo na 17.  +e$e vladara (kne$eva) ula!ili su svetovni i rkveni vladari. >rkveni velikodostojnii su ula!ili na osnovu polo$aja 3 iskupi i opati manastira. ni nisu glasali pojedinačno, nego su ili podeljeni u dve grupe 3 2ajnsku 3 2ajnsku i i Dvapsku, Dvapsku, i svaka je imala kolektivan glas. Ctatus kraljevskog grada  imalo je =1 naselje. Eili su grupisani u 2ajnske ;%8& i Dvapske ;(@& gradove. >ar 3aksimilijan >ar 3aksimilijan - F$&%G($'$%H F$&%G($'$%H je  je pokušao da ojača entralnu vlast u arstvu. n je pokušao da iskoristi međusone sukoe kne$eva kako i ojačao svoju vlast. "o "o mu je pošlo !a rukom u ju$noj  emačkoj. Dvapski savez  je ora!ovan 1G??. godine, i ovaj save! je io pod !aštitom Aa!urgovaa, Aa!urgovaa, i io je va$an činila u učvrš*ivanju njihove vlasti (protiv Eavarske i tamošnje dinastije ilelsah). ilelsah).

e!ara i erona, doka!uju*i da je 'posean polo$aj 4ustrije 4ustrije star koliko i Rimska imperija. rhuna rhuna u ovom poslu je ila 1elika privilegija koju privilegija koju je navodno i!dao ar /ridrih + Eararosa, daju*i posena  prava vladarima 4ustrije. datle i potiče titula nadvojvode. nadvojvode. Rudol# + je premestio prestoniu u Eeč, i  počeo i!gradnju i!gradnju katedrale Cv. Cv. Cte#ana. "akođe je osnovao i ečki univer!itet. %okušao %okušao je da ojača ojača dr$avu i ni!om #iskalnih mera 3 i!među ostalog 'kvario je nova. <og toga nije io omiljen kod svojih podanika. %resudan događaj !a Aa!urge, Aa!urge, io je kada je 1GG7. godine !a ara i!aran /ridrih +++ (1GG75 1G6)& od tada pa sve do ukidanja arstva 1?7H. godine, krunu su nosili pripadnii porodie Aa!urg. /ridrih +++ je krunisan u 4henu 1GG2. i u Rimu 1G=2. godine 3 io je prvi i poslednji Aa!urgova, Aa!urgova, i  poslednji nemački ar ar krunisan u Rimu. Rimu. /ridrih +++ je io !aokupljen magijom, okulti!mom, astrologijom, astrologijom, i sakupljao je i čitao knjige o tome. "akođe, "akođe, io je opsednut genealogijom, i pratio je porodično stalo Aa!urgovaa Aa!urgovaa sve do trojanskog kralja %rijama. "ako je nastala t!v. 9rojanka 9rojanka teorija o teorija o poreklu dinastije. n je plasirao ha!urško tumačenje samoglasnika 4.-.+... ( :ustrija ( :ustrija e vladati celim svetom 3 svetom 3 :ustria  :ustria Est  Imperare Orbi 8niverso). 8niverso). /ridrih +++ je io omr!nut među građanima Eeča, tako da je oravio u inernojštatu. stao je upam*en kao velika tvrdia. /ridrih +++ je postavio temelje udu*oj mo*i dinastije jednim uspešnim račnim aran$manom.  aime, na predlog predlog -neje Cilvije %ikolominija %ikolominija (papa %ije ++ 1G=?51GHG), 1G=?51GHG), /ridrih +++ je o$enio svog sina sina Baksimilijana Barijom Eurgundskom, nasledniom Eurgundije. jen ota je io Eurgundski vojvoda 9arl Cmeli.

%regovori su vođeni u jesen 1GF. godine u "riru. /ridrih je i!egavao da išta oe*a urgundskom urgundskom vojvodi, tako da je 9arl Cmeli ljut napustio "rir. "rir. akon pogiije 9arla Cmelog u ii kod ansija =.  januara 1GFF. godine, godine, postavilo se pitanje udaje njegove njegove *erke. /ranuski /ranuski kralj ;uj + je nameravao nameravao da svog sina, udu*eg kralja 9arla +++ venča !a Bariju. +pak, ona se odlučila !a Baksimilijana. "ri nedelje pošto je Baksimilijan napustio Eeč i krenuo !a Eurgundiju, Bađari, na čelu sa svojim kraljem Batijom orvinom, 'Ckitskim Barsom, su provalili u Donju 4ustriju. sam godina kasnije, 1G?=. su !au!eli sam Eeč, i dr$ali ga sve do 1G67. godine, dok nije umro Batija orvin. /ridrih +++ se  preselio u ;in. /ridrihu /ridrihu se pripisuje i!reka Ceka i!reka Ceka moniji ratuju, ti se srena :ustrijo #eni i udaj Dto drugima daje Aars, tebi poklanja 1enera 1enera.. /ridrih +++ i Baksimilijan su se sreli tek posle osam godina (1G?=. godine), pošto je Batija ve* !au!eo Eeč. Creli su se na putu i!van 4hena.  4henu 4henu su oravili 17ak dana, a potom su !ajedno nastavili putovanje !a /rank#urt. %otom je Baksimilijan krenuo ka rkvi Cv. Eartolomeja gde je oavljen i!or !a ara. +ako su kne$evi ve* ili podmi*eni od strane #ranuskog kralja 9arla +++, i!or   je protekao glatko. glatko. Baksimilijan je i!aran i!aran i posle nekoliko nedelja nedelja krunisan u 4henu. ada je, u! pomo* sina, 1G67. godine povratio Eeč, /ridrih +++ nije $eleo da se vrati u njega, jer niti  je on voleo taj grad, grad, niti su stanovnii stanovnii voleli njega. stao je u ;inu, sve manje manje !ainteresovan !ainteresovan !a dr$avne poslove. mro je 16. avgusta 1G6. godine (prejeo se luenia). Baksimilijan + (1G651=16), 3oslednji (1G651=16), 3oslednji vitez, vitez, renesansna ličnost, predmet je mnogih skaski (legendi) u narodu.  stvaranju te legendarne slike, on sam je imao velikog udela, napisavši dva memoarska spisa: Theuerdank  (mislim 
Sitno plemstvo F jačanje građanstva i kapitalističkih odnosa F bankari F trgovački centri na  jugozapadu i severu 6emačke  emačka se, kao kao deo !apadnog !apadnog sveta, ra!vijala ra!vijala u tri stupnja, i shodno shodno tome, ona se se u geopolitičkom i kulturnom pogledu mo$e podeliti na tri ve*e eline: 2imsku eline:  2imsku 9evtonsku 9evtonsku i !olonijalnu Cemačku. Cemačku.
9evtonsku emačku 9evtonsku emačku čini teritorija i!među Rajne, na !apadu, i ;ae na istoku, koja se ivili!ovala kada je arlo eliki, eliki, na prela!u i! ?. u 6. vek pokorio Caksone i hristijani!ovao ih. rimske i tevtonske, tevtonske, nastala je i kolonijalna emačka. kolonijalna emačka.  vreme %osle rimske i vreme tona + osvojena osvojena su područja današnje 4ustrije. jih je pre toga naseljavalo slovensko stanovništvo, koje je ilo proređeno u  pohodima Bađara. Bađara. "o "o je olakšalo germani!aiju germani!aiju ovih krajeva, krajeva, koja je posle poede tona + nad nad Bađarima na ;eškom polju 6==. godine, r!o i !avršena. dlučuju*e uspehe, emi su postigli i!među 11=7. 11=7. i 1=7. godine. %olitički ra!jedinjena slovenska plemena nisu mogla da se odupru nemačkim vite!ovima. 8ermanski prodor je !austavljen kada je u ii kod "anenerga "anenerga (8rinvalda)  poljski kralj ladislav ladislav @agelona @agelona pora!io "evtone. "evtone. %očetkom 1H. veka, emačka je ila i po teritoriji i po roju stanovnika najve*a !emlja -vrope. +mala je oko 27 miliona stanovnika& oko 777 naselja je imalo status grada 3 iako oko 2?77 njih nije imalo više od hiljadu stanovnika& 7ak je imalo i!među dve hiljade i 17 hiljada, a samo 1= više vi še od tog  roja. ajve*i gradovi gradovi su ili eln na Rajni, Rajni, Bagdeurg Bagdeurg na ;ai (oa oko oko G7 hiljada st.), 4ugsurg (=7 (=7 777), irnerg, -r#urt, /rank#urt, Bajn, orms.  ajsiromašniji deo plemstva plemstva plemstva ili su vite!ivi 3 riteri . eki od njih su ili u va!alnom odnosu prema #eudalnom gospodaru, a neki neposredno aru, t!v. vitezovi carstva. carstva . ladari su se sve češ*e oslanjali na najamnike 3 pešadiju. Riteri su ili siromašni i $iveli su  pljačkaju*i putnike. putnike. ite!ovi ite!ovi arstva su ili ponosni na svoj svoj polo$aj i smetalo im je to što nisu ili !astupljeni u Caoru >arstva. Eili su pristalie jačanja entralne vlasti i su!ijanja mo*i kne$eva. 8rađanstvo je u emačkoj u 1=. veku jako ojačalo. Ra!vilo se rudarstvo. iše nisu ili dovoljni  površinski kopovi, kopovi, nego se uše uše i okna. +nvestitori +nvestitori su preu!eli ulogu rudarskih rudarskih predu!imača. predu!imača.  est#aliji, i 0eškoj se vade velike količine srera i akra. Do priliva !lata i srera i! ovog Cveta, najve*e količine srera su sti!ale i! emačke. "akođe, emi su ili na glasu i kao dore !anatlije. +pak, krajem 1=. i početkom 1H. veka, vode*u ulogu preu!imaju trgovi i ankari. 8lavni entar nemačke trgovine i ankarstva io je /ugzburg. "u su se javile velike trgovačko5ankarske trgovačko5ankarske porodie: 3ugeri, +elzeri, remen,

Aumanistički pokret je u emačku prodro i! +talije sredinom 1=. veka. %rihvatili su ga pojedini aristokratski krugovi, ali je najjače uporište imao na univer!itetima. (istaknuti humanista Konrad eltis, pravo ime onrad %ikel).  aj!načajniji humanista humanista !apadne -vrope -vrope je razmo 2oterdamski . jegovo pravo ime je -ra!mus De!iderijus. Rođen je 1GHH. godine. Eio je vanračno dete jednog sveštenika i lekareve *erke. drastao je u sirotištu u 8audi u i!o!emskoj. 9kolovan je u 8audi i Deventeru. "u se upo!nao sa Aoderna i italijanskim humani!mom. %ostao je sveštenik 1G62. godine. %otom je  pokretom >evotio  pokretom >evotio Aoderna i otišao u %ari! gde je studirao teologiju. +!dr$avao se davanjem privatnih časova. jegov đak, lord Bontd$oj, ga je po!vao u -nglesku 1G66. godine. "u "u je upo!nao engleskog humanistu humanistu D$ona oleta, i ovaj susret je promenio -ra!mov $ivot. skoro je -ra!mo postao po!nat u eloj -vropi. Celio se često i! jednog intelektualnog sedišta u drugo, gde je predavao studentima i učestvovao u raspravama sa drugim po!natim ora!ovanim ljudima. vetog pisma i pisma  i dela rkvenih otaa. ao doar  po!navala latinskog, latinskog, grčkog i herejskog, herejskog, -ra!mo -ra!mo ih je čistio od pogrešaka pogrešaka i priređivao !a štampu štampu u! komentare. %eriod od 1=77. #o 1=7H. godine je proveo uglavnom u /ranuskoj i i!o!emskoj. %otom je otišao u -nglesku gde se sprijateljio sa tamošnjim humanistom "omasom "omasom Borom i drugim učenim ljudima. %osle toga je otputovao u +taliju, gde je u "orinu "orinu odranio doktorsku disertaiju 1=7H. godine, i  prisustvovao spektakularnom spektakularnom ulasku ulasku pape5vojnika @ulija @ulija ++ u Eolonju. d 1=76. 1=76. do 1=1G. godine godine je  oravio uglavnom uglavnom u -ngleskoj gde se dru$io sa tamošnjim tamošnjim humanistima i dr$ao dr$ao predavanja, predavanja, najčeš*e na emrid$u.

7ohan 2ojhlin  (1G==51=22), se u! -ra!ma Roterdamskog, smatra stuom nemačkog humani!ma. ra!ovanje je stekao u više univer!iteta (%ari!u, Ea!elu, ;inu, Bilanu, Rimu). n se naročito avio istra$ivanjima u olasti grčkog, latinskog i herejskog je!ika. ilj Rojhlinovih studija ilo je proučavanje Eilije kako i naj!načajniji i!vor hriš*anstva kritički očistio od pogrešnih prevoda i tumačenja. Rojhlin, kao i -ra!mo, nije udarao na temelje hriš*anske hri š*anske religije, nego je !ahtevao preporod i očiš*enje rkve od nepravilnosti. ada je 1=76. i 1=17. godine, !og spletkarenja !feferkorna, došlo do arskog uka!a o uništenju jevrejskih knjiga, Rojhlin se tome suprotstavio. +! toga se i!rodila polemika i!među humanista koji su prišli Rojhlinu, i katoličkih teologa, dominikanaa i! elna.  pam#letima koje je ojavio 1=11. 1=11. godine 3 Očno ogledalo& ogledalo& i 1=1. godine 3 3rotiv 3  3rotiv kelnskih klevetnika, klevetnika, Rojhlin je ra!matrao pitanja vere, #ilo!o#ije i načina ora!ovanja. ora!ovanja. javio je 1=1G. godine  3isma istaknutih ljudi. ljudi.
=artin "uter i početak reformacije F "uterovo poreklo i mladost F oproštajnice i B9 teza Bartin ;uter je rođen 17. novemra 1G?. godine u Caksoniji. 9kolu je učio u Bagdeurgu, a studirao je na univer!itetu u -r#urtu. jegov ota je $eleo da studira prava. Beđutim, ;uter je uprkos tome odlučio da stupi u manastir, u red 4vgustinaa. 4vgustinaa. %re$iveo je udar groma na putu i!među -r#urta i sela 9toternhajma i posle toga se !avetovao da *e se !amonašiti. rkvu, Eiliju). @edno vreme je, i heleni!ovao svoje ime u -leuterije. Balo je mario !a knji$evnost i tradiije antičkog sveta. %rešao je u avgustinski manastir u itenergu itenergu u Caksoniji, gde je 1=72. godine osnovan univer!itet i tu je postao doktor i pet godina je predavao Cveto pismo. ;uter je io o!iljan i poo$an #ratar, koji se krajnje disiplinovano pridr$avao svih strogih pravila svog reda. n je see podvrgavao podvrgavao strogim postovima i stalnom duševnom preispitivanju. Eio je opsednut pitanjem greha. Bislio je da je toliko grešan da se ne*e mo*i iskupiti. remenom remenom je došao do !aključka da je čovek sla da sam sei i!ori spasenje, da se čovek ne mo$e iskupiti dorim delima, i da je i!vor spasenja vera. Arist je taj koji je svojim mučeništvom iskupio čoveka, a to ne mo$e učiniti ni grešni vernik, ni sveštenstvo. proštaj je dar koji se ne mo$e !adoiti. ;uter je imao prilike da oravi u Rimu, putuju*i tamo rkvenim poslom, najverovatnije u !imu 1=1151=12. 1=11 51=12. godine, i io je !aprepaš*en načinom $ivota rimskih iskupa. Cvi ovi ;uterovi stavovi i ra!mišljanja nisu ga doveli u suko sa !vaničnim rkvenim krugovima. %ovod !a to je ila prodaja indulgenija (oproštajnia).  ajve*i prolem papa u skupom renesansnom renesansnom svetu, svetu, ila je esparia. esparia. %ape su se !adu$ivale !adu$ivale kod velikih ankarskih ku*a: Bediči u /ireni& Justinijani u Jenovi& /ugeri u 4ugsurgu. 4ugsurgu. +!među ostalih vidova prihoda, postojale su i oproštajnice 3 indulgencije. indulgencije.
2eakcije na B9 teza F podrška u nemačkoj javnosti F razgovor sa Kajetanom u /ugsburgu %9%A. F teološki dvoboj sa 7ohanom kom u "ajpcigu %9%B. F zaoštravanje sukoba sa katoličkom crkvom F izbor Karla + za cara  te!ama nije ilo ičeg što i jasno uka!ivalo na krivoverje. adiskup 4lreht 4lreht nije io čovek koga su !animale teološke rasprave. +pak, primetio je da protesti nepo!natog teologa smanjuju prodaju oproštajnia i priliv nova u njegovu lagajnu. %apa ;av  se, takođe, nije mnogo oa!irao na istup mladog, nepo!natog pro#esora. %ošto je  predstojao i!or !a novog ara Cvetog Cvetog rimskog arstva arstva nemačke narodnosti, narodnosti, papa nije $eleo $eleo da  pojačava neraspolo$enje neraspolo$enje emaa. emaa. aredio je glavaru glavaru avgustinskog avgustinskog reda u emačkoj emačkoj da u*utka svoje ljude. Bo$da i se ;uter i povukao da nije doio jaku podršku u emačkoj. ajva$nije je da ga je u!eo u !aštitu saksonski kne!5i!ornik /ridrih Budri. n se nije mnogo ra!umeo u teološke pojedinosti, ali je  io ponosan na univer!itet koji je osnovao osnovao i gajio je, kao kao i ve*ina emaa, emaa, netrepeljivost prema prema +talijanima.  emačka je tokom 1=. 1=. veka do$ivljavala do$ivljavala privredni uspon. uspon. jeno građanstvo građanstvo i plemstvo nisu ili !adovoljni time što se sve odluke o verskim pitanjima donose u Rimu. + nemačka inteligenija, !ahva*ena humanističkim učenjem, učenjem, je stala na stranu ;utera. Dominikanski red, čiji je #ratar io i "eel, io je !adu$en !a iskorenjivanje jeresi, i imao je vode*u ulogu u +nkvi!iiji. Dominikani su smatrali da je ;uter jeretik, i pokušali su to da doka$u. "vrdili su da je Bartin ;uter doveo u pitanje autoritet pate, što jeste jeres. %apa je poslao kardinala *omasa Kajetana  da oavi ra!govor sa ;uterom. d 12. do 1G. oktobra %9%A. godine, ;uter je u /ugsburgu odgovarao pred ajetanom. ardinal nije $eleo da raspravlja o oproštajniama nego o pouni protiv papinog autoriteta, i naredio je ;uteru da povuče svoje reči. %rijatelji su ;utera, u toku no*i, na r!inu odveli i! 4ugsurga. 4ugsurga. ;uter je tada napao papu. 9tampao  je re!ime svojih saslušanja saslušanja pred ajetanom ajetanom i dodao mu komentare& takođe, tu je i napao učenje učenje o Eo$anskom prvenstvu i nepogrešivosti Cvete stolie. %apa je i dalje io popustljiv. >ar Baksimilijan + je io na samrtničkoj postelji, i politi čke strasti u  emačkoj su se ra!uktale. /ranuski /ranuski kralj /ransoa + je preko svojih agenata agenata delio velike velike svote nova  po emačkoj, kako kako i sei oe!edio oe!edio podršku u i!oru !a arsku arsku krunu. "okom prvih mesei 1=16. godine, ;uter se inten!ivno posvetio proučavanju pitanja o polo$aju i nadle$nosti pape. poređuju*i !vaničan stav rkve i Eiliju, došao je do rojnih doka!a da papa nije neprikosnoveni neprikosnoveni poglavar rkve. rhovna rhovna vlast nad rkvom pripada pštem rkvenom saoru. Clede*i korak u ra!mimoila$enju ;utera sa katoličkom rkvom ila je njegova rasprava sa 7ohanom kom . @ohan -k je io dominikana, i pro#esor teologije. Rasprava i!među njih dvojie je odr$ana u junu i julu %9%B. godine u "ajpcigu, u dvorani !amka %lajsenerg. @ohan -k je io veoma vešt u raspravama i !unjivao je ;utera svojim pitanjima. ;uter se veoma loše snašao. -k je postepeno navodio ;utera da i!nese stavove koji su ili slični husitskoj jeresi. ;uter  je io dosledan, dosledan, i više je io usmeren usmeren na ono što je on smatrao istinom nego nego na to da poedi poedi u diskusiji. Cuočen sa -kovim lukavim pitanjima, ;uter je uradio upravo ono što je -k $eleo. "akođe, "akođe, -k je naveo ;utera da ka$e kako i rkveni saor mo$e da pogreši& i pri!nao je da je @an Aus io delimično u pravu. ;uter je prešao tačku sa koje nije ilo povratka. renuo je dalje u suko sa katoličkom rkvom i  počeo svoje potpuno potpuno odvajanje odvajanje od nje.  akon i!ora arla Aa!urškog Aa!urškog !a !a ara (španski kralj kralj 1=1H, ar 1=1651==H) 1=1651==H) 2?. juna 1=16. 1=16. godine, u emačkoj se pojačavala netrepeljivost netrepeljivost prema papi ;avu . arlo  se nala!io u 9paniji i još jo š nije stigao u emačku kako i sredio stanje.  toku %9':. godine , Bartin ;uter je napisao, i!među ostalog, tri rasprave r asprave koje su činile temelj njegove re#orme: #rišćanskom re#orme: #rišćanskom plemstvu nemačkog nemačkog naroda, ;avilonsko ;avilonsko sužanjstvo sužanjstvo crkve, i 4 slobodi  hrišćanina. hrišćanina.

%rva rasprava, koju je, !a ra!liku od slede*e dve, pisao na nemačkom, ila je najrevoluionarnija od svih njegovih spisa. !ozvao je nemačke vladare  da na osnovu svog polo$aja u!mu sei !a pravo da reformišu crkvu, pošto sveštenii ne $ele da to sami učine. ;uter je smatrao da je re#orma nei!vodljiva ako se ne uništi papska mo* u emačkoj, i to su treali da učine kne$evi. "ra$io "ra$io je od vladara da očiste rkvu, da spreče ra!u!danost ra!u!danost i korupiju kod sveštenstva, da re#ormišu univer!itete, da donesu !akone o moralnoj re#ormi.

1tvoren sukob sa papom F "uter spaljuje papsku bulu F ekskomunikacija F Sabor u +ormsu %9'%. godine %apa je shvatio da je svojom pomirljivoš*u pustio ;utera da ode suviše daleko. Doneo je 1=.  juna %9':. godine  ulu 05surge  ulu 05surge 8omine 8omine (  (8stani 8stani Bospode, Bospode, ili tako nekako) kojom je osudio ;uterove stavove kao jeretične. e*i deo ule je sastavio dominikana @ohan -k. erniima je naređeno da spaljuju ;uterove spise gde god ih nađu. Camom ;uteru je dat rok od dva mesea da se javno pokaje ili *e iti ekskomuniiran. ekskomuniiran. Ctanje u emačkoj je išlo ;uteru na ruku. Eiskupi, kne$evi i univer!iteti su nerado do!voljavali da se ula ojavi na njihovom području jer su strahovali od negodovanja stanovništva. stanovništva. ;uter je B. decembra %9':. godine , pred gomilom građana, pro#esora i studenata, koja se okupila kanonskog prava, prava, papske dekrete dekrete i bulu . i!među !idina itenerga i reke ;ae,  javno spalio knjige kanonskog Bese dana kasnije, (. januara %9'%. godine  ;uter je i!opšten i! rkve. %apa je tako doneo odluku, sada se čekalo da se vidi šta *e uraditi ar. ar. arlo  nije io u dorim odnosima sa papom ;avom , ali nije mogao da otka$e poslušnost Rimu, jer ako i podr$ao re#ormaiju, i!guio i podršku 9panije, koja je ila najjači oslona njegove mo*i. arlo  je %A. aprila %9'%. godine  otvorio sabor u +ormsu (!asedao je u periodu 2?. januar 3 2H. maj). ;uteru je ar garantovao e!ednost ukoliko dođe u orms, orms, i ;uter je tako i uradio.  prisustvu ara, ;uter je io spreman da pri!na neke greške, ali ne i da opovrgne napad na papu. akon 2Gh ra!mišljanja, ;uter je rekao da ne mo$e i da ne*e da opo!ove ono što je rekao& i da ne*e i*i protiv savesti. %otom se povukao u svoje oravište. 1d strane cara i Sabora stavljen je van zakona .

>oravak u +artburgu +artburgu F prevod >iblije na nemački %9'%-%9''. godine ibliju na nemački . Kelja da Cveto pismo prevede sa latinskog na govorni narodni je!ik je velika tekovina ;utera i ostalih re#ormatora. %ošto je Eilija najčitanija knjiga i temelj hriš*anskog verovanja i kulture jednog naroda, njen prevod je io i va$an korak ka ora!ovanju modernog knji$evnog je!ika. %revod je revidirao njegov mlađi kolega, prijatelj, i nastavljač njegovog dela 3ilip =elanhton. 6emačka >iblija je završena %9(8. godine  i u! ;uterove rkvene pesme postala je jedan od stuova re#ormaije i nemačke kulture.

6astavak 2eformacije F 3ilip =elanhton F načela "uterovog veroučenja Dok je ;uter io u dorovoljnom i!gnanstvu u arturgu, arturgu, re#ormaija se produljivala.  tome je najve*u !aslugu imao /ilip Belanhton. ao doar naučnik, postao je pro#esor grčkog na univer!itetu u itenergu. Eio je umerenije naravi i skloniji kompromisu od ;utera. d 1=2=. do 1=2?. godine postavljeni su temelji re#ormisane rkve u emačkoj, i u pogledu veroučenja i organi!aiono: organi!aiono: 1) dačena je vlast pape.

2) kinuti su manastiri. Banastirska imanja su pripala kne$evima koji su na svojoj teritoriji sproveli re#ormaiju. ) kinut je eliat sveštenika. G) d sedam svetih tajni, ;uter i njegova rkva su pri!navali samo tri: krštenje, ispovest i pričest& kasnije samo dve: krštenje i pričest. %ričest je i !a vernike uvedena u oa vida (i vinom i hostijom). =) %ošto nije pri!navana sveta tajna rukopolo$enja sveštenika, sveštenika, on nije više io posve*eno lie, ve* samo najora!ovaniji najora!ovaniji vernik. Cvako ko je io kršten smatran je hriš*aninom i u slučaju da je imao odgovaraju*e ora!ovanje ora!ovanje i vodio primeran $ivot, mogao je iti sveštenik& to je t!v. t!v. laičko sveštenstvo. H) daio je sveto predanje i sve ostale sastojke oreda i verovanja !a koje se smatralo da nisu utemeljeni u Cvetom pismu. F) daio je misu, tj. rimokatoličko ogoslu$enje kao vrstu duhovnog o$ivljavanja Aristove $rtve. veo je propoved. Eogoslu$enje više nije ilo na latinskom, nego na nemačkom je!iku. %rvih osam pesama je napisao ;uter i ojavljene su u itenergu itenergu 1=2G. godine. ajčuveniji ;uterov psalam,  7og je naš, tvrdi tvrdi grad , je nastao 1=2F. godine. +!gled rkava je pojednostavljen. ;uteranske rkve nisu ile ukrašene slikama i skulpturama, a orgulje su !adr$ane. ;uteranska rkva je !adr$ala iskupe, koji su nadgledali rad sveštenstva, sveštenstva, ali više nisu imali velika  prava kao u katoličkoj katoličkoj rkvi. a čelu rkve rkve nala!ila se kon!istorija (savet), (savet), telo koje je imenovao imenovao vladar. vladar.  njega su ula!ili pravnii i teolo!i. ;uter se o$enio ivšom monahinjom atarinom #on Eora sa kojom je imao  sina i  *erke. %odstiao je i ostale sveštenike i monahe da se $ene.  njihovoj ku*i, se okupljao veliki roj ;uterovih sledenika, sa kojima je ;uter raspravljao r aspravljao o teološkim i drugim prolemima. @edan od ;uterovih  prijatelja je počeo da !apisuje šta se sve govorilo !a stolom. @edan od od ;uterovih sagovornika, sagovornika, 4uri#aer, 4uri#aer, je posle 27 godina, ojavio i!or i! ra!ličitih !irki ovih !apisa. "ako "ako je nastala knjiga  2azgovori za stolom, stolom, !načajan, ali ne sasvim pou!dan i!vor.

*ok 2eformacije u 6emačkoj %9''-%999. godine ;uterova pouna je sna$no odjeknula u emačkoj. Cvaki sloj stanovništva je u ;uterovih %' teza video i i!ra! svojih te$nji. Cvetovni kne$evi su videli priliku da odu!mu rkvi njene ogromne posede i ojačaju svoju mo* u odnosu na ara. Citno plemstvo, riteri, su takođe $eleli da doiju svoj deo u raspodeli rkvenih imanja. 8rađanstvo, !anatlije, i trgovi su $eleli 'je#tinu rkvu, a najsiromašniji slojevi su u rkvi videli #eudala i stu nepravednog poretka. "ako je emačka ila !ahva*ena ni!om soijalnih pouna, koje su doijale ra!mere građanskog rata. "o su stanak ritera %9''-%9'( & +eliki seljački rat %9'8-%9'9 & i dva Dmalkaldenska rata %98C-%98@ i %99'-%999. godine.

2iterski rat ;%9''-%9'(& %rvi su se digli na oru$je riteri. r iteri. "o "o je io t!v. t!v. 2iteski rat %9''-%9'( . godine ( 3oor 7arons 7arons  2ebellion).  2ebellion). ođe riterske stranke ili su 3ranc fon 5ikingen  i lrih fon irihhu ga je !rinuo švajarski re#ormator lrih vingli.

Seljački rat %9'8-%9'9 F anabaptisti Celjački nemiri su !ahvatili gotovo elu emačku. +eliki ustanci su podignuti u tri oblasti: Dvapskoj i Dvarcvaldu , 3rankoniji, *iringiji i Saksoniji .  a eliki eliki seljački rat su veliki veliki utiaj imale ideje re#ormaije. re#ormaije. ;uterovi sledenii, sledenii, kao /ndreas Karlštat i *omas =incer, su u svojim propovedima i!nosili ideje o društvenoj jednakosti i !agovarali rušenje postoje*eg #eudalnog poretka, !a koji su smatrali da nije u skladu sa hriš*anskim učenjem. asnije *e se na temelju ovog učenja ora!ovati ni! sekti koje su po!nate pod imenom anabaptisti . %ristalie ovog učenja su, uglavnom, ili !anatlije, siromašni seljai, rudari. +me su doili pošto su odbacivali krštenje dece jer !a to nisu našli potvrdu u Cvetom pismu. ni su odbijali da obavljaju  javne slu#be, zaklinju se, slu#e vojsku, rešavaju sporove sporove pred sudom. 5alagali 5alagali su se za slobodu slobodu savesti i odvajanje crkve od dr#ave . "akođe, odbacivali su privatno vlasništvo i tra#ili zajednicu imovine. @edan od anaaptista io je *omas =incer. n je maja 1=27. godine stao na čelo verskog pokreta u gradi*i vikau. n je pristalie našao među !anatlijama, najviše suknarima. Biner, ikolas 9troh, "omas Drekel i Barkus "ome, t!v. roroci t!v.  roroci iz 9vikaua 9vikaua su  su $eleli da osnuju vikau su!ile oci iz *vikaua su se sklonili u itenerg.  pokret, 3ror  pokret, 3roroci ada se ;uter vratio i! arturga, počeo je da !avodi red u itenergu& on je io protivnik radikalnije re#ormaije. Biner je pred kraj 1=2G. i početkom 1=2=. godine sastavio :rtikelbrief sastavio  :rtikelbrief (%ismo s te!ama), koje je  predstavljalo program udu*eg udu*eg ustanka. ustanka. ada je ovo pismo nastalo, ustanak je ve* počeo u ju$nom Dvarcvaldu, u gro#oviji Dtilingen. +stovremeno su počeli nemiri u gradi*u aldsgut, aldsgut, gde je delovao anaaptistički propovednik entar ustanka io je grad erlingena. Ca druge strane, ostala je orena struja sa odredima kojima su komandovali @eklajn Rorah i /lorijan 8ajer. 8ajer. merenjai su 6. maja %9'9. godine  sastavili t!v.
=insterska komuna %9(8-%9(9 %osle seljačkog rata, 1=. godine grupa anaaptista je našla plodno tlo u Boravskoj, kao i u Aolandiji. 4naaptisti i! Binstera u est#aliji, est#aliji, pod vođstvom ivšeg luteranskog propovednika Eernarda Rotmana, su se suprotstavili svom #eudalnom gospodaru, katoličkom iskupu. %očetkom 1=G. godine, u Binster su došli i holandski proroi, @ohan Batijasun, i njegov učenik @ohan Eojkelsun, po!natiji kao 7ohan iz "ajdena. jihove pristalie su #eruara # eruara 1=G. godine !au!ele gradsku skupštinu i potom su svi oni koji su odili da im priđu proterani. 8rad je proglašen utočištem  potlačenih. Eiskup Binstera je sakupio vojsku, i počeo opsadu grada. Batijasun je sa vojskom i!vršio juriš, ali  je poginuo. ođstvo je tada preu!eo preu!eo @ohan i! ;ajdena. n i njegove njegove pristalie su stvorili stvorili pravu teokratsku dr$avu, koja je postojala godinu dana. @ohan i! ;ajdena je proglašen kraljem ovog Cinaja. Doneo je !akone o ukidanju privatne svojine, i uvođenju !ajednie doara. Disiplinu je strahovladom odr$avao Eernhard niperdolnik 3 nosilac mača. mača. %o!ivaju*i se na Ctari !avet uveo je poligamiju. %ošto je ilo jasno da se Binster ne mo$e odraniti, @ohan i! ;ajdena je do!volio da svi koji $ele napuste grad i da se predaju. =inster je osvojen '8. juna %9(9. godine , pošto su neki građani otvorili kapije iskupovoj vojsi.

/nabaptisti posle Seljačkog rata i =insterske komune F
JKne#evska reformacija F sabori u 6irnbergu, 2egenzburgu i Dpajeru F /ugzburška veroispovest %osle ritera i seljaka, na senu su stupili nemački kne$evi. dluka saora u ormsu (1=21) o stavljanju ;utera i njegovog učenja van !akona je odgođena. Dr$avni saor u 6irnbergu je 1=22. godine potvrdio odluku i! ormsa, ali je na neodređeno vreme odlo$io njeno stupanje na snagu. atolički kne$evi su u 2egenzburgu %9'8. godine  sklopili save!  protiv ;uteranaa. ;uteranaa. Da i se odranili, protestantski kne$evi su iste, 1=2G. godine, u "orgau "orgau sklopili odrameni save!. dr$ana su dva dr#avna sabora u Dpajeru . a prvom, %9'C. godine , ;uterani su i!orili odlaganje sprovođenja vormskog edikta. a drugom 9pajerskom saoru, %9'B. godine , katolička ve*ina je odaila !aključke i! 1=2H. godine i tra$ila tr a$ila da se silom sprovede ormski ormski edikt. a ovu odluku je H luteranskih kne$eva i 1G gradova ulo$ilo protest, od koje reč protestant  reč protestant  !a  !a pristalie re#ormaije vodi  poreklo. >ar arlo  je potom sa!vao sa!vao novi saor saor u 4ugsurgu. 4ugsurgu. arlo  je sabor u /ugsburgu  sa!vao %9(:. godine . ;uter i njegove pristalie su odlučili da #ormulišu načela svoje vere i predoče ih aru i saoru. "o "o je dokument koji se na!iva  ugsburška veroispovest . veroispovest . :ugsburškoj veroispovesti veroispovesti su  su prethodili t!v. Elanci iz Dvabaha , gde je ;uter u F7 tačaka  povukao jasnu ra!liku i!među njegovih njegovih verskih načela načela i učenja drugog re#ormatora, 9vajara 9vajara lriha Dvabaha je ula$io /ilip Belanhton. d 2? članaka :ugsburške veroispovesti, 21 >vinglija. ?lanke iz Dvabaha je članaka  :ugsburške veroispovesti, se slagao sa učenjem rimokatoličke rkve. %apska delegaija na Caoru, koju je predvodio  @orenco !ampeđo !ampeđo,, je odila spora!um sa  protestantima što je i!ra$eno i!ra$eno u dokumentu dokumentu *onfutatio (povrgnuti) *onfutatio (povrgnuti) i! avgusta 1=7. godine. /ugsburški sabor , okončan novembra %9(:. godine  je doneo odluku da se i!vrši ormski edikt.

Dmalkaldenski ratovi F /ugzburški verski mir %rotestantski kne$evi su se osetili ugro$enim. Castali su se decembra %9(:. godine  u Dmalkaldenu. Raspravljali su o merama odrane. %očetkom 1=1. godine, pod vođstvom 3ilipa arstvom je upravljao upravljao njegov rat rat 3erdinand. ada se vratio, arlo  je %98%. godine  na saoru u 2egensburgu pokušao da i!miri katolike i protestante, ali ni jedni ni drugi nisu to $eleli da učine. arlo je potom rešio da to učini silom. Cklopio je 1=GG. godine mir sa /ranu!ima u repiju (smi italijanski rat 1=G251=GG). %apa je 1=G=. godine otvorio *ridentski sabor. arlo  je odlučio da pokori pounjene gradove i kne$eve.

!rvi Dmalkaldenski rat  je trajao od 1=GH. do 1=GF. godine. %oedili su ar i katolii. %resudno je  ilo što je na njihovu njihovu stranu stao saksonski vojvoda =oric (1=G151==& njegova *erka 4na Caksonska  je ila udata !a iljema + ranskog& vojvoda vojvoda Bori je pripadao pripadao dinastiji etin etin 3 1G?=. ova dinastija se deli na albertinsku i ernestinsku lo!u& ernestinsku lo!u& pripadnii alertinske grane su sanije jedno vreme ili i kraljevi %oljske, a postaju i kraljevi Caksonije& pripadnii ernestinske grane su kasnije postali Cakse5ourg5 8ota i postal su vladari Eugarske, Eelgije, jedinjenog raljevstva, %ortugala), od protestanata na!van  ;uda.  ;uda. Bori je io protestant, ali je $eleo da smeni ;ohana smeni  ;ohana Fridriha, Fridriha, predstavnika druge grane (ernestinske) porodie čiji su pripadnii nosili titulu kne!a5i!ornika. Bori je tako prešao na stranu ara. a$nu a$nu poedu su katolii odneli u li!ini =ilberga na "abi '8. aprila %98@. godine .  ovoj ii va$nu ulogu su odigrale španske trupe koje je predvodio vojvoda od 4le (/ernando 4lvare! de "oledo). +!ornik @ohan /ridrih i landgra# /ilip Aesenski su !aroljeni. >ar je potom ušao u itenerg, itenerg, gde  je @ohan /ridrih potpisao potpisao kapitulaiju 16. 16. maja 1=GF. godine godine kojom je titulu i!ornika i!ornika ustupio Boriu Caksonskom. +pak, poeda kod Bilerga nije rešila arlove proleme, i nije dovela do uspostavljanja uspostavljanja verskog  jedinstva u arstvu. arstvu. arlo  je opet sa!vao sa!vao sabor u /ugsburgu  koji je !asedao od septembra %98@. do maja %98A. godine . a njemu je donet dokument, t!v. t!v. nterim, kojim je pokušao da pomiri katolike i protestante, ali opet e! uspeha. %otom je Bori Caksonski istupio protiv ara. Ateo je da osloodi tasta (/ilipa Aesenskog 5 Bori  je io o$enjen njegovom njegovom *erkom) i povrati povrati ugled koji je !og i!daje i!guio. n i protestantski kne$evi su potra$ili save!nika u #ranuskom kralju. govorom u Damboru, %9. januara %99'. godine , oni su pri!nali 4nrija ++ (1=GF51==6) !a vikara (namesnika) arstva i do!volili mu da !au!me tri  iskupije 3 Be, "ul i erden. Bori Caksonski je pokušao da !aroi arla  u +nsruku, ali mu je ar poegao. %otom se Bori Caksonski nagodio sa ratom arla , /erdinandom, u %asau (avgust 1==2, data je slooda veroispovesti luteranima, implementaija aug!urškog +nterima je oustavljena, osloođeni su @ohan /ridrih i /ilip Aesenski), i priključio pohodu na "urke "urke u Bađarskoj. %osle toga, Bori je !aratio protiv 4lerta 4lkiijada 4lkiijada markgro#a Erandenurga. Bori ga je potukao 6. jula 1==. godine kod rugi počinje >rugi markgravski rat  (1==251==G&  (1==251==G& prvi je io 1GG651G=2).

"2< +60"  2312=/7/  2< 9vajarska kon#ederaija se, početkom 1H. veka, sastojala od 1 punopravnih kantona, i i!vesnog  roja t!v. t!v. potčinjenih teritorija u koje su su kon#ederaija i njeni njeni članovi slali svoje namesnike 3 #ogte. #ogte. ve potčinjene !emlje su ile re!ultat osvajanja na račun 4ustrije, Cavoje i Bilana. snovno je!gro kon#ederaije činili su t!v. šumski kantoni (Dvic, ri, ntervalden ) koji su sklopili i!među see save! još krajem 1. veka (1261), a !atim su im se pridru$ili "ucern i ug. last u pojedinim kantonima je pripadala privilegovanom gornjem sloju.  šumskim kantonima, to su ili krupni !emljoposednii, !emljoposednii, a u gradskim kantonima, patriijski rodovi.

lrih, ili eltisa, i predavao je latinski je!ik u Ea!elu. Eio je humanista i doar po!navala antike. Cveštenik je postao u 8larusu 1=7H. godine.  4jn!idelnu  je prvi put %9%C. godine , počeo da i!ra$ava, ne!avisno od ;utera, re#ormatorske ideje. %rešao je %9%A. godine  u irih. a njegovo navaljivanje, vlasti u >irihu su !aranile prodaju indulgenija 1=22. godine. >vingli je istupao i protiv eliata sveštenika.  svojim re#ormatorskim r e#ormatorskim !ahtevima naišao je na punu podršku gradskog ve$a u irihu . d 1=2. do 1=2=. godine u >irihu je i!vršena re#ormaija. ajpre je i!vršena kon#iskaija manastirskih imanja. %otom su ukinuti misa,  poštovanje ikona ikona i svetaa, i uvedena uvedena je pričest u oa oa vida. vingli >vingli nije verovao u transupstaniju (tj. u pretvaranje hlea i vina u telo i krv Aristovu prilikom pričeš*a). n je smatrao  pričeš*e samo simoličnom simoličnom radnjom koja se oavlja kao kao uspomena na na tajnu večeru. soenost >vinglijeve re#ormaije ila je u tome što je čitava re#orma tekla pod nad!orom, i u! učeš*e gradskih vlasti. >vingli je po uverenju io repulikana. vingli je imao političku !amisao o ujedinjenju Dvajcarske u #ederaiju građanskih repulika, pod vođstvom >iriha i Eerna. "ome su se suprotstavili šumski kantoni. ni su optu$ivali >vinglija da $eli da uspostavi neograničenu vlast, i sklopili su save! sa 4ustrijom. 4ustrijom. Cuko se sve više !aoštravao, a %9'B. godine  je došlo do rata između iriha i pet šumskih kantona .  ii kod Kapela %%. oktobra %9(%. godine  iriška vojska je potučena, a >vingli je pao u ori. >vinglija je u >irihu nasledio, kao glavni pastor, ulinger. n je odr$avao prepisku sa re#ormatorima u eloj -vropi, pa je >irih postao predvodnik i u!or mnogih protestantskih gradova. vingli se sastao sa "uterom, kako i pokušali pokušali da ustanove ustanove jedinstvo re#ormisanih re#ormisanih rkava. /ilip Aesenski je organi!ovao sastanak u =arburgu %-8. oktobra %9'B. godine.  ;uter, >vingli, Belanhton, Bartin Euer i -kolampadius su se sastali. +ako su ili saglasnii u mnogim pitanjima, ;uter i >vingli su se ra!išli oko pričeš*a. ?/6 K/"+6  2312=/7/  ?6+ Kan alvin je rođen 1=76. godine u oajonu u %ikardiji. jegov ota je $eleo da Kan ude pravnik, i poslao ga je da to studira. Kan je najpre slušao teologiju u %ari!u, a potom prava u Eur$u i rleanu. %otom se vratio u %ari!, gde je i!među 1=2. i 1=G. godine prešao u protestantizam . <og progona protestanata, protestanata, koje je naredio kralj /ransoa +, alvin je morao da napusti %ari!. tišao je u emačku, a potom u 9vajarsku, u >azel. "u je napisao svoje naj!načajnije delo Ustanove hrišćanske vere F=auk vere hrišćanskeH, hrišćanskeH , u kome je i!lo$io svoje učenje. datle je na po!iv 0ijoma 3arela otišao u Kenevu, koja je ve* ila pod utiajem re#ormaije. alvin je $eleo da $enevskoj rkvi osigura red. +pak, došao je u suko sa gradskim vlastima, te su i on i /arel prognani 1=?. godine. alvin je otišao u Ctra!ur, gde je postojala rojna !ajendia i!eglih #ranuskih protestanata. "u "u je alvin naučio mnogo o veri, ogoslu$enju i rkvenoj organi!aiji organi!aiji od re#ormatora Bartina Euera. %reveo je svoje  Institute na  Institute na #ranuski je!ik.  međuvremenu, Keneva se našla u haotičnom stanju, i po!vala je alvina da se vrati. alvin je io pod utiajem Cv. 4vgustina i Bartina ;utera. "emelj alvinove veronauke je učenje o predestinaciji, tj. predodređenosti. Eog je u svojoj premudrosti unapred neke ljude predodredio !a

spasenje a druge !a večnu patnju& tj. čovek deluje u pravu u kojem je predodređen, i čovek ne mo$e !nati !ašto je to tako. %ošto niko ne !na da li je predodređen !a spasenje, spasenje, čovek mora u to da veruje i da svojim $ivotom i radom to potvrđuje. Eovekov #ivotni poziv, profesija, poistove$ivan je sa višim pozivom, od >oga . čenje o predestinaiji je, kod prvih alvinista, vodilo ka svetovnjačkom asketizmu. ređenje kalvinističke rkve je prezviterijansko, što !nači da su na čelu !ajednia stajala ve*a. -piskopat je ukinut. %ostojala su četiri reda ljudi koji su upravljali rkvom: pastori, starešine,  propovednii (učitelji) i đakoni. đakoni. alvinistički 'sveštenik 'sveštenik (pastor) io je u stvari, ora!ovani ora!ovani vernik koji je rukovodio ogoslu$enjem. a čelu rkvene opštine ilo je ve*e, kon!istorija, koje su činili  pastor i 'starešine 'starešine (pre!viteri). %astori su irali irali pastore. Ctarešine je imenovalo imenovalo gradsko gradsko ve*e, uglavnom i! svojih redova, u dogovoru sa pastorima. alvin je strogo vladao Kenevom. K enevom. "eško "eško je ilo ra!graničiti nadle$nosti rkve i svetovnih vlasti,  pošto su se alvin alvin i on!istorija u sve sve mešali. vakva sprega rkve i dr$ave, dr$ave, i mere da se se iskoreni nemoral, sujeverje, i ostai katoličanstva, pretvorili su se u Kenevi, a potom i u drugim kalvinističkim !ajedniama, !ajedniama, u pravu tiraniju nad verniima. + pored njegove strogosti, u Kenevu su počeli da sti$u protestanti i! ele -vrope. ajviše i! /ranuske, !atim -ngleske, 9kotske, emačke.  gradu je %99B. godine  osnovana akademija, u kojoj su se školovali udu*i protestantski propovednii i! ele -vrope. vinglinijanstvo je ostalo u graniama 9vajarske, ;uteranska (evangelistička rkva augsurške veroispovesti) na severnu emačku, Ckandinaviju, Clovačku. alvini!am je najrašireniji vid re#orme. r e#orme. 9iroko je prihva*en u -ngleskoj, 9kotskoj, Aolandiji, /ranuskoj. Ca svojim stavom prema radu, štednji, skromnom $ivotu, kalvinovo učenje je pogodovalo i ra!vitku kapitali!ma.

!21*+2312=/7/  samoj katoličkoj rkvi se ve* du$e vremena govorilo o potrei da se ona re#ormiše. %ojava re#ormaije je učinila da katolička rkva ur!ano pristupi unutrašnjim re#ormama. eliki eliki deo ovih aktivnosti je io usmeren na su!ijanje protestanti!ma, i !og toga se !a ovaj pokret u katoličkoj rkvi koriste dva pojma: Katolička reformacija i !rotivreformacija.

7ezuitski red F mladost i preobra$enje gnacja "ojole F hodočaš$e u 7erusalim F studije F  osnivanje jezuitskog reda  9paniji je rkva počela re#orme ranije nego u drugim evropskim !emljama. "o "o je jedan od ra!loga !ašto re#ormaija nije !ahvatila ovu !emlju. ardinal Aimene! de Ci!neros je redovniima i #ratarima nametnuo siromaštvo. tvorio je univer!itet u 4lkali gde su se školovali sveštenii. +!među 1=72. i 1=1F. godine, grupa naučnika je i!dala više5je!ičnu Eiliju u H tomova, t!v. t!v. *omplutum i! *omplutum i! 4lkale. poredo su ili dati tekstovi na herejskom, grčkom i latinskom je!iku, kao i prate*e  primede. "akođe, "akođe, na čistotu čistotu vere u 9paniji pa!ila je i +nkvi!iija. "akođe, osnovan je i novi red u katoličoj rkvi koji je io nosila protivre#ormaije 3  jezuiti . snivač reda io je gnacio "ojola . ;ojola je rođen 1G61. godine u Easkiji. a$an trenutak u njegovom $ivotu se desio tokom +talijanskih ratova, maja 1=21. godine. aime, dok je ranio prola! grada %amplone (koju su opsedali /ranu!i), kro! jedan otvor u !idu, topovsko đule mu je smrskalo desnu, i povredilo levu nogu. sled neadekvatnog lečenja, trpeo je velike olove, ali je sve podneo. Dok se opravljao čitao je  poo$ne knjige, knjige, i jednom mu se uka!ala Eogorodia, Eogorodia, i tada je odlučio da da se posveti posveti monaškom $ivotu. %onešen krstaškim idealom, $eleo je da prvo ode na hodočaš*e u @erusalim.

%ut ga je vodio preko Earselone, ali !og kuge nije mogao da uđe u grad, te se nastanio u gradi*u Banresi, gde je ostao godinu dana. dana. "u je doneo odluku odluku da se do kraja pokori pravilima rkve, rkve, da ve#be, koje je konačno  postane njen ratnik. ratnik.  Banresi je napisao napisao osnov !a svoje delo >uhovne delo  >uhovne ve#be, uoličio u Rimu 1=G1. godine. va knjiga je priručnik koji sadr$i jasna uputstva !a ni! ve$i i molitvi koje trea da ojačaju volju. ;ojola je %9'(. godine  otišao na hodočaš*e u @erusalim. %o povratku, počeo je studije u Earseloni, a !atim je 1=2H. godine prešao u /lkalu, spremaju*i se da se !aredi. ko see je okupio grupu sličnih ljudi, što je i!a!valo sumnju inkvi!iije, jer se smatralo da on ho*e da osnuje sektu. apustio je 9paniju 1=2?. godine, i nastavio studije na Coroni u %ari!u. Beđutim, i tu je prijavljen inkvi!iiji.  %ari!u je našao šestoriu odanih ljudi, sa kojima je osnovao udru$enje, osnovu udu*eg je!uitskog reda& to su ili: 3ranja Ksavijer , !jer "efevr zvani 3aber , )ijego "ainez, /lfonso Salmeron, 6ikolas >obadilja i Simao 2odrigez .  kapeli Cvetog sra na =onmartru, %9. avgusta %9(8. godine , ova mala grupa se !avetovala na čistotu i siromaštvo. ru#be Isusove, Isusove, što je i učinio 2F. septemra 1=G7. godine.

1rganizacija reda F način delovanja jezuita F misionarstvo F borba protiv protestanata %ravila reda je napisao +gnaio ;ojola. a čelu reda io je  praepositus generalis generalis 3  3 general reda, na!ivan još i *rni papa, papa, sa svojih sedam savetnika. Eiran je do$ivotno. n je savetnike morao da sasluša, ali ne i da uva$i njihovo mišljenje. ajviši organ io je congregatio generalis 3 generalis  3 glavna skupština koja je mogla da smeni generala reda, ali to nije !aele$eno u istoriji je!uita. 8lavnom generalu, ili su podređeni provincijali  podređeni  provincijali , koje je on i postavljao. %rovinijal se nala!io na čelu je!uita na ve*oj teritoriji, oično dr$avi. 0lanovi reda su se delili u četiri ra!reda: noviciji (iskušenii)& noviciji (iskušenii)& skolastici  skolastici (studenti)&  (studenti)& koadjutori& koadjutori&  profesi.  profesi.  =oviciji  su  su ili mladi ljudi koji su u!imani na školovanje.  roditeljima su morali da govore kao da su umrli, a nisu smeli da imaju tajni. oviijat je trajao najmanje dve godine, umesto jedne kao u drugim redovima. %osle osonogog hodočaš*a i polaganja tri zaveta, zaveta, na siromaštvo, poslušnost, i neporočnost, najsposoniji noviiji su prevođeni u red skolastika (studenata). skolastika (studenata). %osle toga, kada i stekli odgovaraju*e ora!ovanje, ora!ovanje, ili i unapređivani posle 1= godina u čin duhovnih (uloga učitelja) ili svetovnih (administrativne du$nosti) koadjutora. Camo malorojni, i isproani u ra!ličitim slu$ama, postajali i, sa najranije G7 godina $ivota,  profesi Juattuor votorum 3 votorum 3 punopravni članovi reda . %ored tri uoičajena monaška !aveta !aveta,, oni su  polagali i 'četvrti !avet, !avet, na ličnu poslušnost poslušnost papi. d hiljadu hiljadu članova reda 1==H. 1==H. godine, samo samo G su  polo$ili ovaj !avet, !avet, i oni su sačinavali sačinavali upravno telo >ru#be telo  >ru#be,, odnosno glavnu skupštinu. Cva  postavljanja vršio je general. general. @e!uiti su morali da se aktivno uključe u svakodnevni $ivot. ršili su veliki utiaj na politiku. Retko su postajali iskupi i kardinali& današnji papa /ranja (1. mart 271 5 I) je prvi član ove dru$ine a da je postao papa. ni su uspešno širili svoj utiaj !og stroge disipline i velike prilagodljivosti okolnostima. Eili su spremni i da pređu preko nekih hriš*anskih načela, ako je u pitanju io interes rkve. Red je veliki utiaj stekao 1=61. godine, kada mu je papa 8rgur + dao ra!ne povlastie. @e!uiti su ukinuti %@@(. godine , a onovljeni su %A%C. godine . +ako nisu osnovani samo !a oru protiv protestanata, to je uskoro postao osnovni !adatak je!uita. eliki roj katoličkih sveštenika je io neora!ovan, i !og toga je %99'. godine  osnovan univer!itet

!a sveštenike, koji *e delovati u 6emačkoj i 3rancuskoj. ada je re#ormaija poedila u -ngleskoj, 1=H?. godine osnovan je je!uitski univer!itet u )ueu u i!o!emskoj, koji je 1=F?. godine preseljen u Rems u /ranuskoj, a potom u Rim.  ačin da se rkva rkva preporodi i re#ormiše ilo je sa!ivanje opšteg opšteg rkvenog saora. saora. %ape su sa tim odugovlačile. %ape su se plašile da i to moglo da ugro!i njihov autoritet. ada je odlučeno da trea da se odr$i saor, ar arlo  i papa nisu mogli da se dogovore oko mesta i vremena, kao i oko delokruga rada udu*eg saora. %ape ;av  (1=151=21), Aadrijan + (1=2251=2), lement ++ (1=251=G) nisu sa!ivali saor uprkos !ahtevima. ada je na papsko mesto %9(8. godine  seo !avle  ;%9(8-%98B& , on je odlučio da saor trea sa!vati milom ili silom.  jegovo pravo ime je /lesandro 3arneze . n je !ahvaljuju*i svojoj sesti @uliji, koja je ila ljuavnia pape 4leksandra 4leksandra +, r!o napredovao u slu$i. ardinal je postao u 2=oj godini (1G6), pre nego što je rukopolo$en !a sveštenika. n je imenovao !a kardinale neke katoličke prelate koji su ve* istupali u re#ormatorskom pravu: 0aspara Kontarinija , Man !etra Karafu  (udu*i papa %avle +), 7akopa Sadoleta , Movanija =oronea, 2ed#inalda !ola . vrstio ih je %9(C. godine  u >evetočlani  u >evetočlani odbor , koji je treao da sastavi  predstavku o re#ormi. re#ormi. dor je 1=F. godine godine ojavio -zveštaj ojavio -zveštaj imenovanog imenovanog odbora o reformi 9rkve. 9rkve . Beđu članovima odora nisu svi ili istovetnih shvatanja o re#ormi. %ostojale su dve struje. @edna je  ila sklonija kompromisu kompromisu sa protestantima, protestantima, a druga je ila nepomirljiva. nepomirljiva. %rvu je predvodio predvodio kardinal Kontarini, a drugu Karafa. ontarinijeva struja je privremeno poedila.   2egensburgu su %98%. godine  vođeni ra!govori sa najumerenijim nemačkim protestantskim teolo!ima, =elanhtonom i >ucerom. +pak, ontarini je svoja ovlaš*enja prekoračio& uspeo je da postigne kompromis, potvrđuju*i opravdanje verom. ara#a  je u Rimu negodovao negodovao !og ovoga. ovoga. %regovori u Regensurg Regensurguu su !apeli oko pitanja pitanja transupstanije transupstanije i  prekinuti su. ara#a je, još u vreme pregovora u Regensurgu, uedio papu %avla +++ da osnuje 2imsku inkviziciju, što je papa i učinio 21. jula %98'. godine. a čelu inkvi!iije ila su šestoria kardinala kao veliki inkvi!itori, a prvi je postavljen ara#a. an an +talije, ova inkvi!iija je ila nemo*na. %rotivre#ormaija je doila još ve*i !amah kada je ara#a i!aran !a papu kao !alve + ;%999%99B&. a njegov podstiaj je sačinjen prvi -ndeks prvi  -ndeks zabranjenih zabranjenih knjiga  %99B. godine , koji je stalno dopunjavan do 16HH. godine kada je ukinut. eki vladari su se suprotstavljali spaljivanju knjiga, kao npr. npr. o!imo Bediči u /ireni. %o +taliji je spaljeno na stotine hiljada knjiga. aterao je @evreje da nose $ute šešire i $ive u getima sa samo jednim i!la!om.

Sabor u *ridentu ;*rentu& %989-%9C(. godine "emelji protivre#ormaije su postavljeni na Saboru u *rentu ;*ridentu&. Caor je, sa prekidima, !asedao %A godina , od %(. decembra %989. godine do 8. decembra %9C(. godine . "o je 16. po redu opšti saor katoličke rkve. %osle njega, slede*i je io odr$an tek 1?H651?F7. godine. Caor se odvijao u tri #a!e: 1) od deemra 1=G=. godine do marta 1=GF. godine 2) od maja 1==1. godine do aprila 1==2. godine ) od januara 1=H2. godine do deemra 1=H. godine %apa %avle + je hteo da se saor odr$i u +taliji, a arlo  u emačkoj. Do kraja je pronađeno kompromisno rešenje& saor je odr$an u "ridentu koji je geogra#ski pripadao +taliji, a administrativno >arstvu.  a Caoru, je ve*ina ve*ina iskupa ila i! !emalja gde nije ilo ilo protestanata, i nisu poka!ivali nikakvu nikakvu sklonost ka pomirenju, pa su nemački iskupi ostali u manjini. a Caoru je odijeno učenje  protestanata da je jedini i!vor vere Cveto Cveto pismo, i naglašeno naglašeno je da jednako jednako trea uva$avati uva$avati i rkveno  predanje. asuprot asuprot tvrdnjama humanista humanista i protestanata da je Eilija na herejskom herejskom pou!dan i!vor i!vor teksta, potvrđeno je da je latinska ulgata ulgata !vaničan tekst. "akođe, "akođe, misa je i dalje ostala vid

 ogoslu$enja i trealo trealo ju je i dalje dr$ati na latinskom. "ako "ako je odačeno ilo kakvo pomirenje pomirenje sa  protestantima. %osle ovih !aključaka, !aključaka, Caor se preselio u Eolonju, kako i se i!egla epidemija epidemija kuge.  drugom ra!dolju rada, od 1==1. do 1==2. godine, na Caoru su se pojavili i predstavnii ;uterana. "ra$ili "ra$ili su da se ponište prethodne odluke, i da se počne sa ponovnim ra!matranjem tih  pitanja. Eiskupi su to odili. Caor je prokleo prokleo protestantsko učenje učenje o pričeš*u u oa vida.
60"SK/  )1>/ *7)12/ <62 + ;%8A9-%9:B& raljevi i! dinastije "judora vladali su nepunih 127 godina (1G?=51H7& Aenri ++& Aenri +++ 1=7651=GF& -dvard + 1=GF51==& Barija 'rvava 1==51==?& -li!areta + 1==?51H7)& i u to vreme su se desile velike društvene promene koje su o!načile početak ovog veka u -ngleskoj. "e promene su: jačanje kraljevske vlasti i slaljenje mo*i plemstva& promena društveno5ekonomskih odnosa u  privredi 3 ograđivanje, ograđivanje, ra!vitak manu#akturne proi!vodnje i trgovine, jačanje građanstva& re#ormaija&  početak prekomorske prekomorske ekspan!ije ekspan!ije i i!rastanje -ngleske -ngleske u pomorsku silu. "judori su kao nova dinastija nasledili %lantagenete koji su vladali -ngleskom više od G veka (11=G51G?=, (11=G51G?=, osnivač Aenri ++ %lantagenet). raj %lantageneta je oele$en dinastičkim orama dve grane ove dinastije, "ankastera i 7orka, t!v. 2atovi ru#a (1G==51G?=)& simol ;ankastera ila rvena, a @orka ela ru$a. "judori su ili viteško plemstvo. ven "judor, "judor, deda Aenrija ++ io je o$enjen nasledniom i!  porodie ;ankastera. ;ankastera. %ošto direktnih direktnih muških potomaka ;ankastera ;ankastera nije ilo, ilo, njegov sin -dmund -dmund  postao je glavni glavni lankasterski pretendent pretendent na presto. +pak, +pak, -dmund je umro mlad, mlad, a rigu o Aenriju Aenriju je  preu!eo njegov njegov stri D$asper "judor. "judor.  strahu da ga -dvard -dvard + (1GH151G?) (1GH151G?) ne uije (kao mogu*eg suparnika), Aenri ++ je napustio -nglesku i otišao u Eretanju, gde je u! pomo* D$aspera "judora okupio oko see i!egle engleske plemi*e. %rvi pokušaj da preu!me vlast u -ngleskoj, 1G?. godine je propao. Drugi pokušaj io je uspešan. Aenri se 1. avgusta %8A9. godine iskrao u elsu. datle je krenuo u -nglesku. Ca vojskom Ričarda +++ (1G?51G?=) poslednjeg vladara dinastije @ork, sukoio se u ii kod Eosvorta 22. avgusta 1G?=. godine i odneo poedu. Ričard +++ je poginuo, a Aenri je krunisan u ;ondonu (:. oktobra %8A9. godine.  2at ru#a. ru#a. Da i učvrstio svoj polo$aj, Aenri  jegovim dolaskom na presto okončan okončan je dugogodišnji dugogodišnji 2at se 1G?H. godine o$enio -li!aetom od @orka. +pak, savremeniima se činilo da je ovo samo jedan od mnogih kratkotrajnih uspeha neke od !ara*enih strana. Aenri ++ je morao potom da !avede red u !emlji u kojoj je još uvek vladala anarhija. "akođe su počeli da se javljaju pojedini koji su se i!dvajali !a članove dinastije, kao npr. @ambert npr.  @ambert 5imnel , koji je tvrdio da je -dvard erl od orika (pravi -dvard  je io !atvoren u ;ondonu u "aueru, te ga je Aenri Aenri poka!ao narodu narodu kako i uklonio sumnje)& i  3erkin 1orbek , koji se i!dvajao !a Ričarda vojvodu od @orka 3 jednog od sinova -dvarda + koje je Ričard +++ uio u "aueru. "aueru. +pak %erkin se predao Aenriju ++ 1G6F. godine.

7ačanje kraljeve vlasti F administracija F sudstvo F slabljenje plemstva Aenri ++ je jedan od najve*ih dr$avnika koji su sedeli na engleskom prestolu. Eio je monarh" radnik , umeren, vredan, štedljiv, poo$an. jegova nastojanja na učvrš*ivanju monarhije se ogledaju u  jačanju dr$avne lagajne& lagajne& stavljanju plemstva plemstva pod kontrolu kontrolu i oustavljanju međusonih međusonih oru$anih sukoa& konsolidovanju konsolidovanju spoljnopolitičkog polo$aja. Cve ove re#orme, Aenri ++ je postigao autoritetom i svojom sposonoš*u. Aenri ++ je vladavinu !apočeo u dugovima, ali je svom nasledniku ostavio punu ri!niu. r i!niu.  ajva$niji i!vor prihoda ila je !emlja i Aenri je io io najve*i !emljoposednik !emljoposednik u kraljevstvu. kraljevstvu. %ripadali su mu posedi i ;ankastera i @orka. %ošto je početak svoje vladavine datirao danom pre itke kod Eosvorta, io je u mogu*nosti da legalno kon#iskuje !emlje pristalia svog prethodnika. a$ni a$ni i!vori  prihoda su ile arine arine na vino i druge proi!vode. činjeni su veliki napori da se onove delotvornost i ugled kraljevskog pravosuđa. Aenrijev dr$avni savet se sastojao od 277 ljudi (polovinu činilo visko plemstvo, a polovinu sitno plemstvo 3 d#entri, d#entri, ni$e sveštenstvo). Aenri je imao potpunu kontrolu nad savetom.

snovan je posean, vrlo e#ikasan, visoki sud  Kvezdana dvorana dvorana,, koji je sudio plemstvu !a dela velei!daje. Cudovi ;eće za sever  i i ;eće za ;els su ;els  su treali da rinu o sprovođenju !akona u kritičnim  pograničnim olastima. olastima. Cudovi koji su sudili na osnovu građanskog prava ( common laG) laG) su ili najrojniji. -nglesko pravo se konstituisalo pod utiajem rimskog, ali više pod utiajem anglosaksonskog oičajnog prava.
!arlament stanova parlamenta vodi poreklo u -ngleskoj i! 1. veka (!a početak delovanja parlamenta u!ima se t!v. Bodel parlament i! 126=. godine). "ada je parlament io neka vrsta neoave!ne skupštine koju su kraljevi sa!ivali da i čuli mišljenja svojih podanika. Ckupštinom je predsedavao kralj ili njegov kanelar. kanelar. asnije je %arlament i!rastao u stalešku skupštinu. -ngleski %arlament se od 1G. veka sastojao od dva doma:  8om lordova ili lordova ili 6ornji dom i dom i 8onji  8onji dom ili dom ili  8om komuna. komuna.  8ornji dom su ula!ili visoko sveštenstvo i visoko plemstvo, na osnovu svoje titule, dok je Donji dom io iran i činili su ga predstavnii ni$eg plemstva, sveštenstva i građanstva. va tela su !asedala odvojeno (pod 'parlamentom se dugo podra!umevao samo 8ornji dom u kome  je sedeo kralj, i na ovim sedniama, sedniama, Donji dom je od 1FH. 1FH. godine !astupao !astupao samo jedan jedan spiker 3 govornik, kasnije predsednik skupštine& Donji dom doio stalno mesto !asedanja 1=GF. u kapeli Cv. Cv. Cte#ana u estminsteru). %arlament se nije sastajao redovno, i sa!ivi su oično kratko trajali. ralj ga je okupljao  povremeno, uglavnom uglavnom kada mu je ilo potreno i!glasavanje i!glasavanje vanrednih vanrednih pore!a. %ored toga, %arlament  je imao i sudske i savetodavne nadle$nosti, dok dok su njegove !akonodavne !akonodavne uloge uloge ile ograničene. ograničene. ako su starije aristokratske porodie ili nestale ili proređene, nova aristokratija je u velikoj meri  ila !avisna od monarha. Eroj predstavnika predstavnika savetovnog savetovnog plemstva u 8ornjem 8ornjem domu, !a vreme vladavine Aenrija ++ je i!nosio H. Donji dom je iran na osnovu oičaja utvrđenih još u 1. veku. "ridesetih "ridesetih godina 1=. veka, u oičaje su unete određene i!mene koje su utvrdile i!orni en!us i i! redova r edova irača isključile kopiholdere (#eudalni kopiholdere (#eudalni dr$aoi !emlje po oičajnom manorijalnom pravu). 4ktivno 4ktivno i pasivno iračko

 pravo imali su samo samo sloodni dr$aoi dr$aoi !elje 3 friholderi  3  friholderi  3  3 sa en!usom koji nije io manji od G7 šilinga godišnje. +!ori su, vršeni po gro#ovijama i gradovima& svaka od tih i!ornih jedinia je davala po dva  poslanika. +pak, u to vreme se ra!vijala ra!vijala nova industrija po selima, a stari esna#ski esna#ski entri su propadali propadali i guili svoj !načaj (t!v. (t!v. trula mesta). Bnogi od tih gradova su se nala!ili na teritorijama lordova, te je reč lordova ila presudna u i!oru poslanika.  Donjem domu su preovlađivali predstavnii plemstva, a sveštenika skoro da nije ni ilo. Donji Dom je io rojniji od 8ornjeg, rojao je od 77 do =77  poslanika.

)ruštvene promene F ograđivanje i njegove posledice elike promene na engleskom selu, i u društvenom $ivotu čitave !emlje, i!a!vao je ra!vitak vunarske indusrije. -ngleska je u 1=. veku ila veliki i!vo!nik vune u i!o!emsku preko 4ntverpena. 4ntverpena.  1H. veku je počela da se ra!vija proi!vodnja sukna i u samoj -ngleskoj u #ormi kapitalistčke manu#akture. %redu!imači su kupovali vunu kod odgajivača ovaa, a potom je davali na preradu seljaima koji su tkali kod svojih ku*a. onkurenija seoske radinosti je i!a!ivala $ale gradskih !anatlija i sitnih seoskih tkača koji su  propadali. ao odgovor odgovor na $ale i petiije sitnih tkača, pojavili pojavili su se statuti i! pedesetih pedesetih godina 1H. veka. %rvi među njima po!nat je pod imenom :kt imenom  :kt o tkačima i! 1===. godine i !aranjivao je gradskim suknarima da dr$e po selima i upotreljavaju !a proi!vodnju sukna više od jednog ra!oja. +pak, ovi vladini dokumenti su u!alud pokušavali da !austave kapitalistički način proi!vodnje i sačuvaju soijalni mir u -ngleskoj. "okom 1=. veka englesko seljaštvo se osloodilo lične !avisnosti, ali je i dalje ilo u agrarnoj i sudskoj !avisnosti od #eudala. ;ilan 3 ;ilan 3 kmet 3 se pretvorio u lično sloodnog kopiholdera, kopiholdera, tj. #eudalnog dr$aoa !emlje po oičajnom manorijalnom pravu.  3anor  3  3 engleska varijanta evropske #eudalne senjerije 3 io je sistem pravnog odnosa koji je ve!ivao seljaka sa #eudalnim gospodarom 3 lordom manora. manora. Banor se sastojao i! dva dela:1) !emlje koja je pripadala samom lordu, t!v. domena ili domenijalne !emlje& 2) !emlje koja se nala!ila u rukama seljaka. %rava lordova na domenijalnu !emlju su utvrđena kao frihold  kao  frihold , tj. kao sloodna dr$avina. Celjakova prava na !emlju su utvrđena u 1H. veku, pošto je seljak postao lično sloodan. %ošto je gajenje ovaa postajalo sve unosniji posao, koji je !ahtevao velike !emljišne površine, lordovi su počeli da prisvajaju sei, ne samo opštinsko !emljište, nego i seljačke dr$avine kako i došli do potrenih pašnjaka. vo je po #eudalnom pravu io akt u!urpaije, jer je lord mogao da menja vlasnika dr$avine, ali ne i da je pripaja domenijalnom posedu. stavši e! !emlje, seljai su postali ili najamni radnii na imanjima ogatih lordova ili #armera, ili radnii u gradskim manu#akturama, ili prosjai, skitnie i ra!ojnii. "ako "ako je ograđivanje i!a!valo velike soijalne potrese. -ngleski vladari su, od statuta Aenrija ++ i! 1G?6. godine, pa do statuta -li!aete + i! 1=6?. godine, doneli čitav ni! !akonskih akata da se !austavi podela opštinskih !emalja i oe!emljivanje seljaka. Donet je akt protiv ograđivanja 1=1H. godine, na osnovu kojeg je trealo da se ispitaju sva ograđivanja i!vršena u prethodne  deenije. %okušaji vlade da se u praksi ostvare osnovne odrede ovog akta su !avršene neuspehom. "judori su doneli čitav ni! mera protiv prosjaka i skitnia. Celjaima proteranim sa !emlje je dat rok od mese dana da nađu posao ili se daju u ropstvo. Ctaro plemstvo je u 2atovima u  2atovima ru#a proređeno ru#a proređeno i oslaljeno. Cve ve*i utiaj počelo je da stiče sitno i srednje plemstvo (džentri, ( džentri, skvajer ). ). "akođe "akođe došlo je do pretapanja ur$oa!ije i plemstva. aime, deo  plemstva nije $iveo samo od #eudalne #eudalne rente i provodio vreme vreme u dokolii. Bnoge Bnoge aristokrate su se se uključile u kapitalističi način proi!vodnje. Ca druge strane, činovnii i trgovi koji su stekli ogatstvo i utiaj, su se soijalno prili$ili aristokratiji 3 rodinskim ve!ama ili što su !aslugama !a dr$avu, ili pak  kupovinom titule, doili plemstvo.

@oš u srednjem veku, u -ngleskoj je postojao, relativno rojan sloj seljaka koji su posedovali sopstvenu !emlju i nisu ili !avisni od #eudala, t!v. t!v.  
Spoljna politika  spoljnoj politii, Aenri ++ je mudro postupao, jer je io svestan slaosti -ngleske u poređenju sa velikim silama 9panijom, /ranuskom i >arstvom. Aenri nije istiao englesko pravo na #ranuski  presto. Rukovodio se politikom mira, ali e! e! i!olaije. Da i predupredio #ranuske #ranuske preten!ije na Eretanju, podstiane od @orkista, stupio je u save! sa 9panijom, ugovorom potpisanim u Bedini del ampo marta 1G?6. godine. +!vršio je dve inva!ije na /ranusku. %rvi put je poslao ekspediiju na Eretanju aprila 1G?6, a drugi  put (oktora 1G62) je !au!eo ale i neuspešno neuspešno opsedao opsedao Eulonj. Birom u -taplu, novemra novemra 1G62. godine, i!nudio je od 9arla +++ (koji se spremao na pohod na +taliju) veliku svotu nova. gled -ngleske u -vropi je rastao.
<62 + ;%9:B-%98@& %ošto je stariji sin Aenrija ++, 4rtur, umro mlad, na presto -ngleske došao je 1=76. godine 1F5 godišnji Aenri +++. n je io sna$ne #i!ičke pojave, i ujne prirode. $ivao je u sportu i !aavama. Ctekao je doro ora!ovanje , i govorio je doro latinski i #ranuski, a io je j e i doar matematičar.

2eformacija u vreme
doveo u pitanje papski autoritet. %ored toga, u +taliji je esneo rat. ojska arla , atarininog ne*aka,  je 1=2F. godine opljačkala Rim, i papa je praktično io io !aroljenik. raljeva desna ruka u vođenju dr$avom, i u rakora!vodnoj parnii, io je kardinal *omas +ulzi . n je vlast dugovao kralju, ali i papi (jer nije mogao da upravlja iskupima i monaškim redovima e!  papinog autoriteta). autoriteta). jegova velika mo*, mo*, ali i način $ivota, nisu ga učinili naročito popularnim. popularnim. ! to, nije uspeo da kod pape i!dejstvuje ra!rešenje kraljevog raka. %ao je u nemilost, i septemra 1=26. godine je svrgnut sa mesta kanelara. ul!ija ul!ija je na mestu kanelara smenio *omas Kromvel , a kao K renmer . rkveni poglavar *omas Krenmer

J2eformni parlament F raskid sa papom F kralj kao vrhovni poglavar crkve F ukidanje manastira F osobenost ilj ove urede io je da učini neva$e*im u -ngleskoj sve papske dekrete koji su !adirali u prava engleskih iskupa. vu višesmislenu uredu, pravnii su tumačili na štetu engleskog sveštenstva, koje je ilo optu$eno !a ne!akonit rad rkvenih sudova, jer su primenjivali rimsko kanonsko pravo. onvokaije (rkvene skupštine) su januara 1=7. godine, posle protesta i e! doslovnog  pri!navanja krivie, krivie, morale da otkupe oproštaj od kralja.
tpor ukidanju manastira je io sla i sporadičan.  ruke dr$ave je dospela ogromna imovina. %rihodi od manastirskih imanja su !a tri puta ili ve*i od prihoda koje je kralj imao sa svojih domena. Aenri +++ je veliki deo ovog nova potrošio !a rat u /ranuskoj (1=G51=GH), (1=G51=GH), pa su posedi počeli da se i!daju u !akup, i to često dr$avnim slu$eniima. asnije su neki posedi ponuđeni na prodaju. Do Aenrijeve smrti, 2L doara je ve* prešlo u ruke r uke krupnog plemstva, d$entrija i sloodnih seljaka.  pogledu dogme i ogoslu$enja, vrlo malo toga se promenilo !a vreme Aenrijeve vladavine. Aenri nije io naklonjen protestantima. n nije poijao katoličku teologiju, nego samo propise o organi!aiji organi!aiji rkve, i metode upravljanja rkvom. n je progonio tvrdokorne katolike, ali i one koji su  ili !a nastavak re#orme. re#orme.  Dest  Dest članaka i! članaka i! 1=6. godine, i!nova su potvrđena temeljna načela katoličke teologije, i!u!evši papin autoritet. +pak, vrata re#ormaiji su u -ngleskoj ila otvorena. %ristalie radikalne re#ormaije su počele da odla!e u emačku i 9vajarsku. @edan od ovih emigranata io je i 1ilijem 9indejl , koji je u ormsu 1=2=5H štampao prvi engleski prevod ovog irihu 1==. godine štampao potpuni engleski prevod Eilije. "omas "omas romvel je io umereni !aštitnik re#ormatora. aručio je Eiliju na engleskom. on!ervativni rkveni krugovi i sam kralj Aenri +++ su smatrali da dostupnost Eilije širem krugu čitalaa mo$e imati negativne posledie 3 mogu*nost da svako čita Cveto pismo i dovela do samostalnih tumačenja i do mogu*eg ra!ijanja kon#esionalnog jedinstva u !emlji. Aenri +++ je 1=G. godine !aranio, ne samo jeretičke knjige, nego i 'veštačke, pogrešne i neistinite prevode Eilije, uključuju*i "indejlov "indejlov,, čak je i čitanje odorenih prevoda ilo ograničeno.

Kraljev lični #ivot i njegov uticaj na politiku Druga kraljeva $ena, 4na Eolen, je potiala i! dvorjanske porodie. na je 1=1. godine došla u Erisel sa oem. r!o je prešla u %ari!. %otom je dospela u pratnju Bargarete 4ngulemske, 4ngulemske, sestre #ranuskog kralja /ransoa + (1=1=51=GF).  -nglesku, 4na Eolen se vratila 1=22. godine. %ada je u oči sa svojim visokim stasom, tamnom kosom, i manirima stečenim u %ari!u. %ostala je kraljeva ljuavnia 1=2H. godine. na je 1=. godine rodila *erku -li!aetu, udu*u kraljiu. atarina 4ragonska 4ragonska je sa *erkom Barijom $ivela i!dvojeno. %ostavljalo se pitanje nasleđa prestola i!među dve *erke. Barija je ila pod velikim utiajem svoje majke, i odijala je da pri!na 4nu Eolen. %otom je sva krivnja preačena na 4nu 4nu Eolen, !a koju su arlo  i atarinine pristalie u -ngleskoj tvrdile da !lostavlja Bariju. atarina 4ragonska 4ragonska je umrla početkom januara 1=H. godine, a nepunih mese dana kasnije, 4na Eolen je poaila, i tri mesea kasnije je poguljena. %rotiv nje je ila sastavljena lista optu$i 3 !a  preljuu, !averu protiv protiv kralja, !a inest. inest. Aenri +++ je io ra!očaran ra!očaran što mu 4na nije mogla roditi roditi muškog naslednika, a njen poačaj je smatrao !nakom da je Eog protiv raka. Desetak dana nakon smaknu*a 4ne Eolen, Aenri +++ je, privatno e! pompe, o$enio D$ejn Cejmur, Cejmur, *erku skromnog vite!a. na mu je rodila jedinog sina, udu*eg kralja -dvarda + (1=GF5 1==), i po porođaju ur!o umrla. 0etvrti kraljev rak je sklopljen januara 1=G7. godine, i! političkih ra!loga, na potiaj romvela.  evesta je ila 4na od levea, levea, *erka protestantskog protestantskog kne!a male nemačke dr$avie. dr$avie. 4na 4na je ila  provinijska kneginja, kneginja, neprivlačnog i!gleda, i!gleda, što je ra!očaralo ra!očaralo Aenrija, i čim je potrea potrea !a save!ništvom prestala, i!dejstvovao i!dejstvovao je ra!vod. r a!vod. vaj put je glavom platio romvel. %rotiv njega su
%osle dve godine raka sa atarinom Aauard, i!io je skandal. +spostavilo se da je atarina pre Aenrija imala nekoliko ljuavnika, a da je u toku raka sa kraljem, odr$avala ve!u sa jednim svojim rođakom. "ako "ako je i peta $ena Aenrija +++ !avršila na guilištu. ralj se šesti put o$enio sa atarinom %ar, koja je ve* dva puta ila udovia. or#olk i 8ardiner su diskreditovani i pali u nemilost. stupali su mesto mlađoj generaiji dr$avnika 3  0dvardu >ejmuru >ejmuru vojvodi od >amerseta (rat >amerseta  (rat D$ejn Cejmur) i 8žonu i 8žonu 8adliju vojvodi vojvodi od =ortamberlenda, =ortamberlenda, erlu od ;orika (sin -dmunda Dadlija kojeg je Aenri +++ ++ + dao poguiti 1F. avgusta 1=17).

Spoljna politika  spoljnoj politii, Aenri +++ je o$iveo duh viteškog suparništva sa /ranuskom i! Ctogodišnjeg rata (1F51G=2), i uvukao je -nglesku u +talijanske ratove (1G6G51==6). Aenri +++ je /ransoa + (ili su sličnih godina, #i!ičke pojave i temperamenta) do$ivljavao kao neku vrstu ličnog suparnika. %okušaji da se osvoji /ranuska, i!vuče korist i! sukoa Aa!urgovaa i aloa, i da se i!ori dominantan polo$aj -ngleske u evropskoj diplomatiji su ili esmisleni i neuspešni. Aenri je u ratu 1=1151=1G (tre*i italijnski rat) pristupio Cvetoj ligi osnovanoj protiv /ranuske. /ranuske. Ca svojim tastom, /erdinandom 4ragonskim, je pokušao 1=12. godine inva!iju 4kvitanije. Drugi pohod na /ranusku usledio je 1=1. godine, i -ngle!i su imali uspeha kod 0ingata, u +ici u +ici mamuza. mamuza. +ste godine, u ii kod /lodena -ngle!i su pora!ili #ranuskog save!nika, škotskog kralja D$ejmsa +, +, koji  je tom prilikom poginuo. Clede*ih sedam godina, -ngleska -ngleska se ograničila na diplomatsku diplomatsku aktivnost. aktivnost.  toku =. i H. italijanskog rata (1=2151=2H& 1=2H51=7) Aenri +++ je najpre pokušao da igra ulogu  posrednika. Bisiju navodnog navodnog pomiritelja pomiritelja oavio je ul!i. ul!i. -ngleska ja ipak ušla u rat, ali usled usled nedostatka nova, Aenri +++ je svoje učeš*e ograničio na diplomatsku aktivnost. -ngleska je potpisala separatni mir sa /ranuskom 1=2=. godine. Aenri je u ratu 1=G251=GG. (osmi italijanski rat), kao save!nik arla , , po tre*i put i!vršio inva!iju na /ranusku. elika elika armija se iskrala u aleu juna 1=GG. godine, a kasnije je Aenri sam stao na njeno čelo.
)+/2) + ;%98@-%99(& Kraljeva ličnost F vladavina protektora F produbljivanje reformacije F ustanak Keta -dvard + je io dete Aenrija +++ i! njegovog tre*eg raka sa D$ejn Cejmur. ada je stupio na  presto nije imao punih punih deset godina, godina, a umro je pre nego nego što je navršio 1H. ra!ovan je u humanističkom duhu (doro je vladao latinskim, grčkim i #ranuskim), i io je !reo i prilično samostalno ra!mišljao !a svoje godine. aji!ra!itije oele$je njegove vladavine jeste radikali!ovanje re#ormaije u -ngleskoj. Dr$avu su tada vodili kraljev ujak, dvard Sejmur  vojvoda od Comerseta, i )#on )adli vojvoda od 6ortamberlenda, erl od +orika +orika. Cejmur je dva dana krio smrt Aenrija +++ dok nije oe!edio svoj polo$aj 3 proglasio se tutorom mladog -dvarda + i protektorom dr$ave. Comerset i Dadli su ili  protestanti. Comerset se odmah aio aio na ostvarenje amiio!nog amiio!nog političog programa, programa, čija su najitnija najitnija oele$ja ila rešavanje prolema sa 9kotskom i /ranuskom, postepeno postepeno sprovođenje re#ormaije, kao i rešavanje ekonomskih i soijalnih prolema. Dve najistaknutije ličnosti engleske re#ormaije i! -dvardovog vremena su protektor Comerset, i kentererijski nadiskup *omas Krenmer . 4akon o šest članova je članova je odmah posle Aenrijeve smrti stavljen van snage, i otpočelo je širenje protestantskog učenja. Do!voljeno je da se ovi
engleskom, do!voljeno do!voljeno je svešteniima da se $ene. Eiskupi koji su odili da slede re#ormaiju su smenjivani sa polo$aja. @edna od naj!načajnijih ličnosti re#ormaije u -ngleskoj, io je "omas "omas renmer. n je učestvovao u poslovima oko kraljevog ra!voda. %o smenjivanju ul!ija (septemra 1=26), renmer je postavljen !a kentererijskog nadiskupa. "o "o nije $eleo, i nadaju*i se da *e imenovanje i*i opo!vano, putovao je kro! -vropu. +pak se pokorio kraljevoj volji.  politiku se nije mešao, i to je io ra!log !ašto je  pre$iveo vladavinu vladavinu Aenrija +++& iako ga ga je pratio glas da je protestant, što je nekim nekim svojim postupima postupima i potvrdio (npr. io o$enjen *erkom luteranskog teologa sijanera).  ajve*i deo vremena vremena provodio je u učenju učenju i #i!ičkom ve$anju. ve$anju. renmerov lični prijatelj prijatelj "omas "omas romvel, kao i čitav ni! prelata, stradali su !og protestantskih uverenja. renmer je uglavnom *utao, samo privatno se i!jašnjavao u korist osuđenih. +pak, istupio je hraro u 8ornjem domu kada se usprotivio 4akonu usprotivio 4akonu od šest članova. članova. Aenri +++ ga je !og ličnog poštenja enio, iako su mu ili po!nati nadiskupovi stavovi, čak ga je uvrstio i u i!vršioe svog testamenta. Re#ormatori su $eleli da prvo ukinu latinsku misu, i uvedu ogoslu$enje na narodnom je!iku.  @iturgijski red red pričeša je pričeša je ojavljen 1=G?. godine, a 3ropisom a  3ropisom o jednoobraznosti je jednoobraznosti je ukinuta latinska misa i uvedeno je novo ogoslu$enje. ovi ored temeljio se na t!v.  ?njizi zajedničkih molitava molitava.. Bolitvenik je dva puta i!dan 3 1=G6. i 1==2. godine. a$nost a$nost ova dva i!danja ogleda se u tome što je u njima propisano ogoslu$enje koje se vrši u 4nglikanskoj rkvi do danas.  3olitvenik  je  je delo grupe od 1 teologa koji su po!nati pod nadimkom ;indzorska komisija. komisija . ajva$niju ulogu u radu ove komisije imao je renmer.  doktrinarnom pogledu, Aolitvenik  pogledu, Aolitvenik  je  je olikovan prema načelima luteranskog ogoslu$enja. "o se ogleda u te$nji da slu$a ude ra!umljiva oičnim verniima i da i oni od pukih posmatrača mogli da  postanu aktivni učesnii učesnii u liturgiji. Cam renmer nije io !adovoljan knjigom. n se prili$io učenju o pričeš*u kakvo su !astupali švajarski re#ormatori, poseno lrih vingli. <og toga se molitvenii i! 1=G6. i 1==2. godine u doktrinarnom pogledu itno ra!likuju. ajva$nija ra!lika je u rečenii koja se i!govara pri dodeljivanju %ričesti:1) i! 1=G6.: '"elo našeg 8ospoda +susa Arista koje se predalo !a teeO i 2) i! 1==2.: '!mi i  jedi ovo u se*anje se*anje da je Arist umro !a teeO /ormula i! 1==2. godine odra$ava >vinglijev stav da nema transupstanije (da se hle i vino  pretvaraju u telo i krv Aristovu). Aristovu). ičan svet je na promene u oredu nepoverljivo gledao.  ornvolu je 1=G6. godine (jun5avgust) i!ila pouna, u kojoj su ustanii podrugljivo na!ivali ogoslu$enje na engleskom Uskršnja igrarija. igrarija . @ednu od najdramatičnijih epi!oda u ori engleskog seljaštva protiv ograđivanja, predstavlja ustanak Boberta ustanak Boberta ?eta, ?eta, koji je i!io 1=G6. godine u or#olku (?. jul 3 2F. avgust& itka kod Dasindala& vojsku protiv ustanika je predvodio ilijam %ar marki! od orthemptona, erl od -seksa).  svom  programu, seljai su su !ahtevali i!vršenje i!vršenje postoje*ih !akona !akona protiv ograđivanja& ograđivanja& da se lendlordovima lendlordovima  potpuno odu!me odu!me pravo učeš*a učeš*a u koriš*enju opštinskih opštinskih pašnjaka& pašnjaka& !ahtevana je slooda slooda šuma, reka, reka, lova i riolova& osloođenje seljaka od kmetske !avisnosti. +pak, ustanak je ugušen. a stotine seljaka je  povešano. et et je, okovan u lane, lane, sa ratom, odveden odveden u ;ondon ;ondon i osuđen na vešanje i čerečenje. čerečenje. %otom je usledio i Comersetov pad. Cmatralo se da je on odgovoran !a i!ijanje ustanka, jer je on io  jedan od onih koji koji su osuđivali ograđivanje& ograđivanje& i on je doneo doneo proklamaije protiv ograđivanja i ustanovio ustanovio komisije koje su treale da se po!aave ovim prolemom. orik je uedio plemstvo da je ustanak u  or#olku delo Comerseta, Comerseta, i smenio ga na na mestu protektora. protektora.

=/27/ *7)12 JK2+/+/ ;%99(-%99A& !okušaj uzurpacije prestola F kraljica )#ejn 0rej F Jšpanski brak i +ajatova +ajatova pobuna -dvard + je umro H. jula 1==. godine.
!ovratak rimokatoličkoj crkvi i progon protestanata ao odana katolkinja, Barija je sei stavila u !adatak da svoju !emlju povrati u krilo rimske rkve. dmah po dolasku na vlast vratila je na polo$aje petoriu svrgnutih iskupa, a Ctiven 8ardiner je  postavljen !a kanelara. kanelara. ode*i ode*i re#ormatorski iskupi iskupi su !atvoreni. !atvoreni. kinute su re#orme -dvarda -dvarda +. Ctanovništvo je ipak poka!ivalo veliki otpor. %lašili su se da *e im iti odu!eta svojima nad nekadašnjim manastirskim posedima. posedima. vaj strah je pove*avalo odijanje kardinala Red$inalda %ola da

se oave$e na odrianje od manastirskih doara. doara. %ol je $eleo da se vrati u -nglesku, ali mu njegovi sunarodnii nisu to do!voljavali. aj!ad je papa @ulije +++ oe*ao odrianje od manastirskih doara, a Red$inaldu %olu je 1==G. godine do!voljeno da se iskra u Doveru, a u ;ondonu je dočekan sa oduševljenjem. oduševljenjem. %otom je odr$ana velika eremonija na kojoj je, vladarima i narodu, %ol dao oproštaj !og jeresi. "o je io tek početak. Cvi !akoni koji su i!dati u srednjem veku protiv jeretika, vra*eni su na snagu. "okom "okom naredne tri i po godine, skoro 77 ljudi svih stale$a je spaljeno !og jeresi. Beđu njima i = ivših iskupa (renmer, (renmer, Ridli, ;atimer, ;atimer, David, Auper).  ks#ord su poslata dva španska #ratara da uede renmera da se pokaje. n je to i učinio, i potpisao je povelju o pokajanju, i ovom poveljom  pri!nao je da je !loupotreio !loupotreio svoj nadiskupski nadiskupski polo$aj polo$aj i proglasio je ra!vod ra!vod atarine 4ragonske i Aenrija +++ neva$e*im. %ošto je na dan njegovog spaljivanja padala kiša, postavljen je na postolje u rkvi Cvete Barije. dr$ana mu je propoved. a kraju propovedi, renmer se pomolio, a !atim je  povukao sva svoja porianja, porianja, i rekao je da je pristao pristao na sve u nadi nadi da *e tako spasiti spasiti svoj $ivot. "ako "ako je umro čovek koji je dao pečat engleskoj re#ormaiji, i postao je jedan od njenih najve*ih mučenika. %rogon protestanata koje je predu!ela kraljia Barija je imao sasvim suprotne re!ultate od očekivanih. jeno delovanje je -nglesku potpuno okrenulo ka re#ormaiji. arod je počeo da  protestanti!am poistove*uje poistove*uje sa vrlinom, poštenjem poštenjem i nepokoleljivim nepokoleljivim otporom -ngle!a -ngle!a 'jednoj napola napola tuđinskoj vlasti. Barija je u engleskoj istorijskoj tradiiji ostala upam*ena pod nadimkom !rvava nadimkom  !rvava,, iako je imala mnoge ljudske vrline, i iako je u engleskoj istoriji ilo surovijih vladara koji su !aslu$ili ovakav nadimak. Barija nije imala dee, i engleski presto je io e! naslednika. naslednika. Barija je čekala u svojim odajama svog ne!ainteresovanog ne!ainteresovanog mu$a. mrla je 1F. novemra 1==?. godine. Drugi ora engleskog katolii!ma, kardinal Red$inald %ol, umro je nekoliko sati kasnije. Camo nekoliko dana pred smrt, Barija "judor je pri!nala, pod pritiskom, svoju sestru -li!aetu + !a nasledniu prestola.

"5/>*/  ;%99A-%C:(& lizabetina ličnost F dolazak na vlast F najbli#i saradnici ada je stupila na presto, -li!aeta + je imala 2= godina& a krunisana je 16. januara 1==6. godine. ra!ovana je u humanističkom duhu 3 !nala je latinski, #ranuski, italijanski, i španski. +ako je umela da ude promenljivog raspolo$enja, postupala je raionalno, do kraja posve*ena svom interesu, ali i vladarskim du$nostima. kru$ila se malim, ali delotvornim savetom, u koji su ula!ili predsatvnii glavnih političkih struja. Cavet je kraljii davao oaveštenja, sugestije, i tako je usmeravao njeno delovanje, ali je odluke donosila sama. d ljudi i! najli$e kraljičine okoline i!dvajaju se Sesil, "ester, 6orfolk (*omas esil baron od +erglija (EurghleW), +erglija  (EurghleW), postao je kraljičin glavni ministar. ministar. Cvojom delatnoš*u  je oele$io gotovo elu -li!aetinu vladavinu. vladavinu. Eio je mudar, mudar, strpljiv, strpljiv, i taktičan, što ga je činilo idealnim ministrom !a tvrdoglavog i !ahtevnog vladara kakva je ila -li!aeta. d svih ljudi na dvoru, on je u$ivao najviše poverenja i imao najviše vlasti. "o "o je i!a!ivalo nepoverenje i !avist kod drugih mo*nika.  Bobert 8adli erl od Aestera, Aestera, potiao je i! jedne od najuglednijih aristokratskih porodia (io je sin D$ona Dadlija vojvode od ortamerlenda). Eio je kraljičin lični miljenik. erovatno erovatno i se i udala !a njega, da je dr$avni interesi nisu u tome sprečavali. %ravio je rojne greške, ali ga je kraljičina naklonost spašavala od smenjivanja. -li!aetina vladavina je trajala skoro pola veka, i mo$e se podeliti na dva ve*a ra!dolja: 1) period od %99A. do %9AA. godine , koji je oele$en rešavanjem verskog pitanja& politički prolem kraljičinog raka& spoljna politika u ovom ra!dolju ima više #a!a: 1==?51=H? kada je preovlađivao strah od /ranuske& 1=H?51=?=. kada su se smirili sukoi sa /ranuskom i otpočeli sukoi sa

9panijom& 1=?=51=??. kada je i!io rat sa 9panijom koji je kulminirao u sukou sa epoedivom armadom& 2) period od %9AA. do %C:(. godine  koji je oele$en neprekidnim ratom sa 9panijom, kao i doma*im prolemima koji su doveli do raspada eli!aetinskog eli!aetinskog političkog sistema.

2eformacija u vreme lizabete  F kraljičin lični odnos prema verskim pitanjima F prvo razdoblje elizabetinske reformacija ;%99A-%99B& F vra$anje crkve na stanje iz vremena
!uritanci - !rezviterijanci %o -li!aetinom dolasku na vlast, u -nglesku su počeli da se vra*aju emigranti, koji su !og Barijinih progona poegli u -vropu. Dva naj!načajnija re#ormatora sa ostrva ili su -ngle! 2ičard Koks i 9kot )#on 6oks. oks je  io humanistički ora!ovan ora!ovan i sklon da pri!na Aolitvenik  pri!na  Aolitvenik  i!  i! 1==2. godine, a io je i !a korenite  promene u pogledu pogledu doktrine i rkvene rkvene organi!aije. organi!aije. !or mu je io Kan Kan alvin. %ristalie radikalne re#ormije na!ivane su puritanci  su  puritanci .  pogledu veroučenja, ili su kalvinisti. "o "o !nači da se njihova poo$nost nije ogledala samo u oavljanju verskih oreda, nego je trealo da

 pro$ima sve vidove vidove svakodnevnog svakodnevnog $ivota. jihova te$nja ka moralnoj moralnoj ispravnosti se često često pretvarala u epidlačenje !og e!načajnih pitanja. 9to se tiče uređenja rkve, u!or su im ile ranohriš*anske !ajednie. !ajednie. %itanje rkvenog uređenja ilo  je jedno od glavnih glavnih ra!loga ra!mimoila$enja ra!mimoila$enja i sukoa. +pak, +pak, svi puritani nisu insistirali na pitanju rkvenog uređenja. %ripadnii struje među puritanima koja se ne protivi episkopalnom uređenju, na!ivaju se episkopalcima, episkopalcima, a poornii ukidanja episkopata prezviterija episkopata  prezviterijancima ncima..  -li!aetino vreme puritanska uverenja su naila!ila na podršku pojedinaa koji su !au!imali  polo$aje u samom samom dr$avnom vrhu 3 kentererijski nadiskupi nadiskupi =etju !arker i njegov naslednik dmund 0rindej , članovi kraljičinog saveta ;ester i olsingem.  prvom naletu , H75ih godina 1H. veka, puritani su se usredsredili, uglavnom, na kritiku spoljnih oele$ja ogoslu$enja 3 ode$di i rituala (t!v. (t!v. 5por oko ode#di). ode#di). raljia je odila sve njihove !ahteve, i naredila %arkeru da sveštenvstvo dovede u red. mereniji puritani su se pokorili, dok su ekstremisti u svojim !ahtevima otišli još dalje. Drugi talas puritanskog delovanja usledio je od F75ih godina pa nadalje. %uritani su počeli da raspravljaju o autoritetu dr$ave i rkve. +pak, !načajno je da puritani nisu istupili i! !vanične rkve. %re!viterijani su F75ih i ?75ih godina, u okviru anglikanske rkve imali svoje *elije 3 svojevrsnu crkvu u senci. senci. -li!aeta je 1=FH. godine naredila 8rindejlu da ih !arani, ali je on to odio u pismu koje je uputio kraljii. asnije, ?75ih godina (klasični ( klasični period ), ), 'rkva u seni je doila potpuni organi!aioni olik, u vidu sinoda, pokrajinskih i naionalnih skupština. Donji dom %arlamenta je dao podršku  pre!viterijanima. "u "u su !ačei političkih političkih i verskih sukoa, sukoa, što *e do*i do i!ra$aja i!ra$aja u -ngleskoj -ngleskoj revoluiji 1HG251HG6. godine (suko i!među 0arlsa + 5 1H2=51HG6 5 i %arlamenta) @oš ekstremnija struja u okviru pre!viterijanaa, tra$ila je ora!ovanje ne!avisnih kongregaija i ukidanje naionalne rkve. "o su t!v. independenti  (nezavisni   (nezavisni ), ), najradikalnija struja engleske re#ormaije. a!ivaju se još i nonkonformistima& nonkonformistima& oni su otvoreno istupili i! !vanične rkve, iako je to  ilo ka$njivo. Roert Roert Eraun je sa svojim svojim sledeniima (braunistima ( braunistima)) poijao autoritet dr$ave i naionalne rkve. Cve olike puritani!ma -li!aeta je smatrala o!iljnom pretnjom postoje*em soijalnom i  političkom poretku. %ošto %ošto se doar deo deo rkvenih velikodostojnika, velikodostojnika, poput %arkera %arkera i 8rindejla, poka!ao poka!ao mlak u ori protiv puritanaa, -li!aeta je našla oslona u )#onu +itgiftu. n je delovao u saradnji sa kraljičinim prvim ministrom 2obertom Sesilom . snovana je 1isoka !omisija 3 !omisija 3 vrsta suda !a verska pitanja koji je imao dosta !ajedničkog sa španskom +nkvi!iijom. %otom je donet i !akon o  progonu puritanaa puritanaa i separatista (independenata). (independenata). -li!aeta -li!aeta + je uspela da do kraja svoje vladavine vladavine !avede kontrolu nad rkvom i očisti je od radikalnih re#ormatora.

!olo#aj katolika
%apa je ulom i! 1=F7. godine ekskomuniirao -li!aetu, -li!aetu, proglasio je svrgnutom, svrgnutom, i osloodio sve njene podanike oave!e vernosti. "ako "ako su svi engleski katolii, e! o!ira na kriviu, poneli $ig i!dajnika.
!roblem nasleđa prestola F problem lizabetinog braka F =arija Stjuart -li!aetina udaja i prolem nasleđa prestola su ili od jednih va$nih dr$avnih prolema, i činilo se da !a njih nema rešenja. Erak sa engleskim plemi*em i u!digao kraljičinog mu$a i i!a!vao nepoverenje kod drugih mo*nih aristokratskih porodia. Erak sa stranem i pretvorio da se i!rodi u grešku kakvu je napravila Barija "judor. -li!aeta je ostala neudata, ili kako su govorili  >evičanska kraljica. kraljica. Ca druge strane, smrt e! naslednnika i mogla da ugro!i 4nglikansku rkvu i tradiionalnu  politiku. "akođe, "akođe, -li!aeta je svoje račno pitanje pitanje koristila kao oru$je u spoljnoj politii. oliko je prolem nasleđa prestola io velik prolem, poka!uje slučaj sa Barijom Ctjuart. Barija Ctjuart je ila *erka škotskog kralja D$ejmsa  (1=151=G2) i Barije 8i! (8i!i su najmo*nija aristokratska porodia u /ranuskoj u vreme erskih erskih ratova i predvodnii atoličke lige). Eila je unuka Aenrija ++ (njen ota je D$ejms , koji je io sin D$emjsa + i Bargarete "judor. Bargareta "judor je ila *erka Aenrija ++ i sestra Aenrija +++), i na osnovu toga je polagala pravo na engleski  presto.  9kotskoj je u to vreme delovao strogi D$on oks, sa kojim se Barija sukoila (on je napadao $ivot kraljie i njenih dvorjana, jednom je i rulja upala u njen dvor s namerom da spreči katoličko  ogoslu$enje). Barija Ctjuart se 1=H=. udala udala !a Aenrija Darnlija, Darnlija, škotskog plemi*a. +pak, +pak, sa njim je  ila u lošim odnosima odnosima te je rak okončan okončan njegovim uistvom uistvom (potom se Barija udala udala !a D$ejmsa Aepurna, !a kojeg se verovalo da je umešan u uistvo Aenrija Darnlija). "ada se škotsko plemstvo  pounilo i pora!ilo kraljičine kraljičine trupe kod !erberi kod !erberi
Spoljna politika F izrastanje ngleske u pomorsku silu F geografska otkri $a engleskih pomoraca %otaknuti primerima 9panaa i %ortugalaa, -ngle!i su pokušali da se okušaju u tra$enju novih  pomorskih puteva. puteva. 0etiri godine posle olumovog putovanja, putovanja, Blečanin 3 D$on D$on aot (Jovani aoto), je !ajedno sa sinovima, ovlaš*en 1G6H. godine, u ime kralja Aenrija ++ da pod engleskom !astavom plovi u sve delove istočnih, !apadnih, i severnih mora. aot je isplovio maja 1G6F. godine sa rodom Betju. rajem juna 1G6F. iskrao se na severnoameričkoj oali, kod današnjeg ju#aundlenda ju#aundlenda ili ove 9kotske. Eio je uveren da je stigao u 4!iju.  -ngleskoj je dočekan sa oduševljenjem.

 a drugo putovanje, putovanje, krenuo je maja 1G6?. godine, sa sa = rodova. @edan @edan rod se ošte*en ošte*en vratio u +rsku, a sudina ostalih rodova je nepo!nata. Cin D$ona aota, Ceastijan, isplovio je 1=7?. godine i krenuo ka 4merii. n je !nao da 4merika nije 4!ija. +stra$io je Aadsonov !aliv. !aliv. %ošto je više od trideset godina proveo u španskoj slu$i, aot se kao navigator i kartogra# po!nat širom -vrope, vratio u -nglesku. pravljao je društvom 9rgovaca 9rgovaca avanturista i avanturista i #inansirao je ekspediiju koja je 1==2. godine otkrila put !a 4rhangelsk. @oš u vreme Aenrija ++, engleski trgovi su počeli da na severu potiskuju nemačku Aan!u. eliku eliku ulogu u ra!vitku engleske pomorske trgovine, imala je kompanija Trgovaca avanturista, avanturista , koja je monopoli!ovala i!vo! sukna i! -ngleske.
7ačanje ratne flote F gusarenje  vreme Aenrija +++, počinje da se ra!vija i engleska ratna #lota. -ngle!i su među prvima inovirali taktiku pomorskog ratovanja. -ngle!i su počeli da grade rodove velike tona$e visokih  okova, naoru$ane naoru$ane mnogorojnim mnogorojnim topovima. isina isina roda je ote$avala ote$avala prela!ak protivničkih protivničkih mornara. -ngleski rodovi i taktika koju su primenjivali, poka!ali su svoju superiornost u okršajima sa španskom #lotom. %omorske itke su se pretvarale u artiljerijske dvooje. Aenri +++ je vodio veliku rigu o #loti i utrošio je dosta nova na njeno opremanje. eke rodove koje je sagradio, predstavljali su najmo*nije
sa = rodova. omandni rod io je 3elikan je  3elikan,, koji je kasnije preimenovan u 4latnu u  4latnu košutu. košutu. jegova #lota je plovila du$ a#ričke oale, a potom prešla u Era!il. %otom je prošla Bagelanov prola!, a potom košutom. luja ih je u pai#ičkim vodama, !ahvatilo strašno nevreme. Drejk je ostao sam sa  4latnom košutom. ga je odaila do atrene !emlje. "ako je otkrio da se 4merika ne prostire sve do @u$nog pola, i prola! i!među dva kontinenta je na!van po njemu (Drejkov ( Drejkov prola!).
Spoljna politika F zaoštravanje sukoba sa Dpanijom F 6epobediva armada F )rejkov prepad na Kadiz %ohodi engleskih gusara nisu ili jedini u!rok sukoa -ngleske i 9panije. -ngleska je postala  protestantska !emlja, !emlja, a španski kralj kralj /ilip ++ je io najve*i ranitelj ranitelj katoličke vere. -ngle!i -ngle!i su u verskim ratovima u /ranuskoj, politički i materijalno pomagali hugenote, dok je /ilip ++ pomagao #ranuske katolike. Cituaija se !aoštrila 1=H?. godine, kada je u -nglesku stigla Barija Ctjuart, katolička pretendentkinja, što je nateralo engleske katolike na akiju. +stovremeno u i!o!emskoj je trajao ustanak protiv španske vlasti. -ngle!i su podr$avali pounjenike i primili više i!eglia i! gezi 3 jedno vreme imali a!e.  i!o!emske.  engleskim lukama lukama su ni!o!emski ni!o!emski gusari 3 morski gezi 3 9pani su !og toga često protestvovali, pa je ge!ima 1=F2. godine otka!ano gostoprimstvo. Beđutim, do avgusta 1=F2. (do artolomejske artolomejske no*i), protestantski vođa, admiral 8ašpar de olinji je imao veliki utiaj na #ranuskog kralja. Augenoti su nameravali da u save!u sa -ngleskom, pomognu ustanak u  i!o!emskoj. +pak, +pak, posle pokolja hugenota hugenota u artolomejskoj no*i 2. avgusta avgusta 1=F2. godine, godine, ovi  planovi su pali u vodu. vodu. -li!aeta -li!aeta + nije nameravala da otvoreno uđe u suko, suko, ali je do!volila do!volila odla!ak dorovoljaa. ada je 1=?G. godine uijen vođa ustanika iljem ranski, a španski vojskovođa 4lesandro /arne!e otpočeo uspešnu o#an!ivu, -ngleska se odlučila !a otvorenu pomo* ustaniima. %otpisan je ugovor u onsaču avgusta 1=?=. godine.  i!o!emsku se iskrao engleski korpus od G hiljade ljudi, koje je predvodio erl od ;estera. +pak, -ngle!i su se loše poneli, i nekoliko utvrđenja je palo u španske ruke njihovom kriviom, te je ;ester opo!van deemra 1=?F. godine. 9pani su odlučili da napadnu -nglesku.
 poguljenja Barije Ctjuart Ctjuart (?. #eruara 1=?F. godine), jer je od tada tada see smatrao !akonitim !akonitim naslednikom engleskog engleskog prestola. "akođe, "akođe, pohod je usporavao i Canta ru!, jer je $eleo da i!ije u prvi  plam umesto 4lesandra /arne!ea. /arne!ea.  međuvrmenu, usledio je engleski prepad na adi! (12. april 3 H. jul 1=?F) 3 jedan od Drejkovih  podviga. Drejk je isplovio isplovio sa oko 2= 2= rodova. 9panski 9panski agenti su o tome oavestili amasadora amasadora u %ari!u, ali /ilip ++ nije na vreme pročitao i!veštaj, a kada je to učinio, ilo je kasno. ada je Drejk napao (26. april 5 1. maj) ilo je oko Gh posle podne, i 9pani nisu očekivali napad.  lui, oni su imali samo H rodova spremnih !a dejstvo. kršaj je poka!ao nadmo* engleskog naoru$anja i taktike. %osle toga, Drejk je upao u luku i uništio preko 27 rodova, a oštetio oko 177, i tako odgodio isplovljavanje  Cepobedive armade (pravi armade (pravi na!iv je !apravo ajsre*nija armada, a narod dao na!iv epoediva). "akođe, -ngle!i su presreli i španski rod 5an Felipe, Felipe, natovaren !ačinima, !latom i dijamantima. Drejkov upad u adi! je usporio, i ovako ve* loše organi!ovan organi!ovan pohod 9panaa. Cve se još više !akomplikovalo kada je 1=??. godine umro Canta ru!, a !a novog !apovednika postavljen  Aedina 5idonija, 5idonija, koji je io više administrator nego vojskovođa, vojskovođa, a i io je star. 4rmada je isplovila u maju 1=??. godine i! ;isaona. /lota je rojala 1?7 rodova. "akođe, "akođe, ovaj  pohod je imao i karakter karakter krstaškog rata protiv protestanata. protestanata. @ačina #lote i ilj pohoda pohoda nisu sakrivani, ve* su podai ojavljivani u propagandne svrhe. /lotu je predvodio komandni rod 5an Aartin, kojim  je komandovao komandovao  Aedina 5idonija. 5idonija.  drugoj polovini jula, #lota je uplovila u ;a Banš. 8lavnokomanduju*i 8lavnokomanduju*i engleske #lote io je Larls  #auard , a njegov !amenik /rensis Drejk. a komandnim polo$ajima ili su još i /roišer i Aokins. -ngle!i su počeli sa napadima na španske rodove, i nastavili ih u toku 6 dana, koliko se 4rmada nala!ila na ;a Banšu. 9pani su i!egavali itku, dr$e*i se naređenja da ne napadaju neprijatelja dok se ne sastanu sa /arne!eom. Bedina Cidonija je stigao u ale, i shvatio je da luka u Denkerku nije dovoljno duoka da 4rmada 4rmada u nju uplovi. -ngle!i su u no*i @-A. avgusta %9AA. godine kod 0ravelina u i!o!emskoj pora!ili 4rmadu, puštaju*i u njen poredak ? !apaljenih rodova (randera). -ngleska #lota od 1=7 rodova je napala 9pane i potisnula ih prema 8ravelinu. @ak vetar je odaio 4rmadu u Ceverno more i ona se vratila ku*i oplovivši škotsku oalu.  ovom pohodu je stradala tre*ina španske #lote. %ora! 4rmade nije odmah poremetio ravnote$u snaga na morima, ali je io o!iljan udara !a špansko samopou!danje samopou!danje i španska pomorska nadmo* je počela polako da opada. -ngleska poeda je  podigla moral svih protestanata protestanata u -vropi. -vropi. vim rat nije io !avršen, i potrajao je sve do 1H7G. godine. Cave!nii -ngleske -ngleske ili su Aolanđani i #ranuski kralj 4nri + (1=?651H17), koji je ušao u otvoren rat sa 9panijom. Cvake godine engleski gusari su predu!imali ekspediije protiv španskih rodova, i ove ekspediije su donosile prihode od 1=7 777 do 77 777 #unti.

2312=/7/  +2SK 2/*1+  32/6SK17 rkva u 3rancuskoj F 0alikanizam %od pojmom galikani!am podra!umeva se te$nja ka i!vesnoj autonomiji #ranuske rkve u odnosu na Rim. va te$nja ogledala se u !ahtevima !a poštovanje određenih naionalnih spei#ičnosti i tradiija, samoupravnih prava #ranuskog sveštenstva, sveštenstva, ali da se pri tom ne dovedu u pitanje osnovna dogmatska i organi!aiona načela na kojima počiva katolička rkva. 8alikani su se po!ivali na slede*a načela: vrhovna rkvena vlast pripada saorima, sveštenstvo u$ima sudsku i #inansijsku samoupravu. samoupravu.
Direnje humanizma F širenje reformacije +deje, koje su donele veliki kulturni preora$aj +talije u 1G. i 1=. veku, !ahvatile su /ranusku  početkom 1H. veka. veka.  širenju ovih ideja ideja veliku ulogu si si imali +talijanski ratovi (1G6G51==6). (1G6G51==6). ;uj ++ (1G6?51=1=), /ransoa + (1=1=51=GF) i 4nri ++ (1=GF51==6) su sa ratnih pohoda donosili knjige, umetnička dela, ali i $elju da svoje dvorove pretvore u mesta okupljanja umetnika i naučnika.  a podstiaj humaniste humaniste Eidea osnovan osnovan je ole$ d /rans. /rans. d #ranuskih humanista, humanista, !načajni !načajni su 8ijom Eide (!aslu$an !a osnivanje ilioteke u /ontenlou, koja je premeštena kasnije u %ari! i  postala je!gro aionalne aionalne ilioteke)& ilioteke)& Kak ;e#evre d -tapl -tapl (io je !a re#ormu, ali ne i Re#ormaiju)& Kan Eoden (jedan od prvih ekonosmkih teoretičara koji se po!aavio Revoluijom ena& 9est knjiga o repulii 3 vlast proishodi više od ljudskih potrea nego od o$anskog prava). Kan alvin, kome je #ranuski io maternji je!ik, ulo$io je velike napore !a preora*anje svoje domovine. dr$avao je ve!u sa svojim prijateljima i sledeniima u /ranuskoj, a u Kenevi su se ora!ovali propovednii koji su delovali u /ranuskoj. %rva kalvinistička akademija je osnovana u ;o!ani. Beđutim po#esori su proterani, i otišli su u Kenevu, gde je alvin, juna 1==6. godine osnovao akademiju koja je postala glavno $arište odakle se kavlini!am širio po -vropi. %rvi rektor ove škole  io je "eodor "eodor Ee!a. d !načaja !načaja !a misionarski misionarski rad, ili su Eilija koju je preveo na #ranuski #ranuski Roert liveton i psalmi koje je preveo leman Baro, i koji su postali osnova protestantskog protestantskog ogoslu$enja u /ranuskoj. @oš pre početka alvinovog delovanja, na širenje re#ormisanog hriš*anstva u /ranuskoj utiaja su imali i li!ina i trgovačke i kulturne ve!e sa susednim !emljama koje su ve* ile !ahva*ene  protestanti!mom 3 -ngleska, -ngleska, i!o!emska, i!o!emska, >arstvo. Re#ormaija Re#ormaija se raširila među ora!ovanim ljudima koji su ili pod utiajem humanističkih ideja.  ova vera širila se i među !anatlijama i trgovima, trgovima, !a koje je kalvinističko učenje učenje  sa izra#enom etikom rada, štednje i posveenosti profesiji ilo profesiji ilo veoma privlačno. + plemstvo je prila!ilo  protestantima. @edan @edan deo plemstva je pokušavao da da ostvari svoje lične interese, interese, pa se govorilo govorilo o 'političkim i 'verskim hugenotima. Celjai su u verskom pogledu ili kon!ervativniji i odani katoličanstvu, ukoliko nisu sledili opredeljenja svog gospodara.

Re#ormaija je u!ela maha u ormandiji, u avari, u rleanu, na jugu /ranuske 3 u Do#ineu i %rovansi. %ari! je ostao ve*inom katolički. Ctav kraljeva prema re#ormaiji je od početka io negativan, i !og verskih ra!loga, ali i !og straha !a versko, i političko jedinstvo dr$ave. Augenoti su od svoje pojave ili i!lo$eni progonima. Do ve*eg progona je došlo 1=G. godine. aime, 1?. oktora 1=G., građani %ari!a su !atekli untovničke  plakate, a jedan jedan je io prikuan na vrata kraljeve spava*e spava*e soe u !amku !amku 4moa!. eki su su tvrdili da su to katolii uradili kako i se isprovoirao pogrom. Cpaljeno je preko = protestanata, a uhapšeno preko 77, a veliki roj njih je poegao i! !emlje. Clični progoni su se ponovili i !a vreme 4nrija ++ kada je osnovano odeljenje na!vano 1atreno odeljenje, odeljenje, što govori o upornosti u progonu jeretika. prkos progonu od strane vlasti, protestanti su ivali sve rojniji, organi!ovaniji i počeli su odva$nije da nastupaju u javnosti.  %ari!u je 1==6. godine !asedao prvi Cinod koji je organi!ovao sistem pre!viterija u eloj !emlji. Cvakom rkvom je upravljao kon!istorijum. +!nad kon!istorijuma je  ila okru$na skupština skupština (pre!viterij), pa pokrajinski pokrajinski Cinod, i na vrhu, vrhu, dr$avni Cinod. Cmatra se da je u /ranuskoj od oko 1= miliona stanovnika ilo oko 1, miliona protestanata. +ako relativno malorojni, dr$ali su pod kontrolom oko tre*ine dr$avne teritorije i u svojim redovima su imali dosta utiajnih pripadnika plemstva, pa i prinčeva kraljevske krvi.

!olitička situacija uoči +erskih ratova F >urbonci, =onmoransijevi, 0izi F regenstvo Katarine =ediči %olovinom 1H. veka, uoči verskih ratova, i!dvajaju se tri mo*ne porodie koje su se orile !a utiaj na dvoru.  a jugu su ili >urboni, prinčevi kraljevske krvi& vodili su poreklo, po direktnoj muškoj liniji, od ;uja + Cvetog (122H512F7), što im je u slučaju i!umiranja ili slaosti starije grane apeta otvaralo  put ka prestolu. Dvojia Dvojia najmo*nijih i! ove ove porodie ili su "uj princ Konde , i njegov rat /ntoan >urbonski (mu$ Kane dS4lare sa kojom je imao sina 4nrija +++ avarskog, a koji je 1=?6. postao /ranuski kralj kao 4nri +, i od tada pa sve do 22. 6. 1F62. (i u period restauraije 1?1=51?G?) Eurodni su vladali /ranuskom). +ako je 4ntoan io stariji, onde je io oreniji, i amiio!niji& istakao se kao vojnik u poslednjoj #a!i +talijanskih ratova.  a istoku su najmo*niji najmo*niji ili 0izi. %o muškoj liniji, vukli su poreklo do krstaškog vojskovođe vojskovođe 8ot#rida Eujonskog, a po $enskoj, do jedne *erke arla elikog. elikog. %olovinom 1H. veka, glavnu reč su vodili vojvoda 3ransoa , i njegov rat kardinal Darl. (jihovi roditelji su ili !lod ili !lod @orenski @orenski vojvoda od Biza i Biza i :ntoaneta  :ntoaneta 7urbonska. 7urbonska. 4ntoaneta 4ntoaneta Euronska je ila *erka /ransoa Euronskog gro#a od endoma. /ransoa Euronski je io ota 9arla Euronskog koji je io ota ;uja prina onde i 4ntoana Euronskog. 4ntoaneta Euronska i lod od 8i!a su imali i *erku Bariju od 8i!a koja je ila udata Lnjegova druga $ena od 1=?. do 1=G2L !a škotskog kralja D$ejmsa  sa kojim je doila Bariju + 9kotsku, tj. Aariju tj. Aariju 5tjuart  koja  koja je poguljena ?. 2. 1=?F). /ransoa se istakao u poslednjoj #a!i +talijanskih ratova. ardinal 9arl je io #ranuski predstavnik prilikom pregovora o miru u ato5 amre!iju 1==6. godine.  a severu su najutiajniji najutiajniji ili =onmoransijevi. 8lava porodie io je /n =onmoransi , koji je imao preko H7 godina. 4nri ++ je poginuo 1==6. godine (nesre*nim slučajem, pogodilo ga je koplje njegovog gardiste 8arijel de Bontgomeri 3 postao je jedan od vođa hugenota). +!a see je ostavio udoviu kraljiu atarinu Bediči sa četvoriom sinova: /ransoa (++), 9arlom (+), 4nrijem (+++), i /ransoa (on se !vao Aerkul, ali posle smrti /ransoa 1=H7. doio je njegovo ime, imao nadimak 8ospodin). %restolonaslednik, %restolonaslednik, udu*i /ransoa ++ (1==651=H7) je imao samo 1 godina i regenstvo je preu!ela kraljia atarina, koja se orila kako i očuvla presto svojim sinovima. "akođe je morala da alansira i!među utiajnih 8i!a i Eurona. <og toga se o njoj stvorila mračna slika da je ona spletkašia.

3ransoa  ;%99B-%9C:& F zavera u /mboazu /mboazu F ve$anje u !oasiju F  
!rvi rat ;%9C'-%9C(& F !okolj u +asiju +asiju F bitka kod )rea F !acifikacija u /mboazu /mboazu /ransoa 8i! se 1. marta 1=H2. godine, na putu u %ari!, sa svojom pratnjom, !austavio u varošii asi u 9ampanji.  li!ini se nala!io jedan amar u kome su kalvinisti oavljali svoje ogoslu$enje. "o se moglo protumačiti kao protiv!akonito (osim ako je amar privatna ku*a), jer su se nala!ili unutar  gradskih !idina. stalo je nera!jašnjeno kako je suko !apočeo. glavnom, katolii su napali  protestante i uili oko F7, a ranili preko 177 hugenota. "o je io čuveni okolj čuveni  okolj u ;asiju ;asiju,, koji je io  povod !a rat. %otom %otom su počeli pogromi pogromi protestanata i u drugim drugim gradovima. "amo gde su re#ormisti re#ormisti ili u ve*ini, u!imali su u ruke opštinsku vlast, lili topove od !vona, kovali nova u ime kralja i uništavali slike i statue po rkvama. /ransoa 8i! je u %ari!u dočekan kao heroj. ;uj Euronski prin onde se takođe nala!io u %ari!u, i činilo se da *e glavni grad postati poprište ra!računavanja. onde je proenio da i u uličnim  orama gradska miliija ila u prednosti u odnosu na njegovu njegovu konjiu, i povukao povukao se u rlean. rlean. atolii su po!vali kraljiu i mladog kralja 9arla + (1=H751=FG) da im se pridru$e, a !apravo su hteli da ih stave pod nad!or. nad!or. 0injenia da je kralj io na strani katolika je utiala na opredeljenje ve*eg dela naroda. %ošto je kralj io na strani katolika, hugenoti su se našli u politički nepovoljnom polo$aju. Eili su u nedoumii !og toga što je ono što su činili ilo u suprotnosti sa učenjem njihove sopstvene sopstvene vere o  poštovanju vlasti. vlasti. aime, i alvin je, kao kao i ;uter pre njega, njega, imao stav da se ne trea suprotstavljati suprotstavljati svetovnoj vlasti. %osle ve*anja u %oasiju, "eodor "eodor Ee!a i kalvinističke vođe su odaili o!ire na koje ih je oave!ivalo $enevsko $enevsko učenje i odluč+li su da se late oru$ja. onde je pregovarao sa -ngle!ima, koji su mu oe*ali vojnu i materijalnu pomo*. Balorojna, ali kvalitetnija od katoličke, protestantska vojska je sakupljena kod rleana. 8lavnu vojnu pomo*  protestantima, pru$io je #alački #alački kne!5i!ornik /ridrih. /ridrih. emački konjanii konjanii riteri, riteri, koje je predvodio  ;ohan !azimir , su činili je!gro hugenotske vojske. %rotestantski plemi*i, poput ondea i 4ntoana Euronskog su di!ali na oru$je svoje va!ale.  ajve*i deo vojske vojske u pokrajinama pokrajinama je regrutovala rkva. rkva. Regrutovanjem su rukovodili pokrajinski pokrajinski sinodi, i tu je do i!ra$aja došla dora organi!ovanost organi!ovanost kalvinističke rkve. +ako su hugenotski pešai ili !anatlije i trgovi, oni su se orili !a ono u šta su verovali i na  ojištu su ili siloviti. 8lavno pomorsko uporište, ne samo #ranuskih hugenota, nego i ele protestantske -vrope io je "a 2ošel. %ad ovog grada 1H2F. godine !načio je i slom #ranuskih protestanata. 8i!i su regrutovali odrede švajarskih i nemačkih najamnika, kao i škotsku i #ranusku gardu. atolii su, da i sprečili iskravanje engleskih pojačanja, !au!eli Ruan, i tom prilikom je poginuo 4ntoan Euronski. +ako su mu $ena i rat ili predvodnii hugenota, on je ostao veran kralju i hraro se orio.  jegov rat, ;uj Euronski Euronski prin onde, onde, je sa hugenotskom hugenotskom vojskom marširao marširao ka %ari!u i sudario sudario se sa neprijateljem deemra 1=H2. godine kod Drea. atolii, predvođeni Bonmoransijem i /ransoa 8i!om su odneli tesnu poedu. speli su da !aroe ondea, ali su isto tako hugenoti !aroili Bonmoransija. %rema !aroljenom ondeu, 8i! se odnosio po viteškom kodeksu. Eoru su nastavili 8i! i najsposoniji hugenotski komandant 3 admiral 8ašpar de olinji. 8i! je opseo rlean, ali ga je u logoru uio jedan hugenot. %ošto su oe strane ostale e! vođa, atarina Bediči je tako doila mogu*nost da ih, privremeno,  pomiri. Došlo je do acifikacije do acifikacije u mboazu, mboazu, 16. marta 1=H. godine, kojom je hugenotskom plemstvu do!voljeno sloodno ispovedanje ispovedanje vere, ali je ostalima to pravo ograničeno na po 1 grad u svakom sudskom okrugu, ali ne i u %ari!u. vo privremeno !atišje, atarina je iskoristila !a veliko putovanje po /ranuskoj. a ovom  putovanju, atarina atarina se maja 1=H=. godine u Eajonu susrela sa svojom svojom *erkom +!aelom, +!aelom, $enom /ilipa ++, i ostalim predstavniima španskog kralja. Beđu 9panima, nala!io je i vojvoda od 4le. vaj sastanak je !aplašio hugenote, hugenote, koji su mislili da im se tu radi o glavi i pojačao je njihovo nepoverenje

 prema kruni. Cavremenii Cavremenii su smatrali da je na 7ajonskom na  7ajonskom sastanku skovana sastanku skovana !avera !a pokolj hugenota u artolomejskoj no*i 252G. avgusta 1=F2. godine.

)rugi rat ;%9C@-%9CA& F bitka kod Sen )enija F mir u "on#imou  epoverenje protestanata protestanata prema kruni ilo ilo je veliko, da su se čak počeli spremati spremati !a rat. 9arl + i atarina su se nala!ilu u dvoru Bo, istočno od %ari!a. Augenoti su počeli da pristi$u sa svih strana. atarina je po!vala oru$anu pratnju od H hiljada 9vajaraa i krenula u %ari!. +pak, konjanii koje je  predvodio onde, onde, su ih sustigli& ali 9vajari 9vajari su ili odlučni !a oru oru (spustili rančeve, rančeve, poljuili !emlju 3 to rade kad su spremni na odlučnu itku). %rotestanti nisu napadali, ali su pratili povorku sve do kapija %ari!a. onde je opseo %ari! u nameri da ga !au!me, ali su ga katolii i!nenadili u ii kod  >en 8enija, 8enija, 17. novembra %9C@. godine  i potukli ga i primorali na povlačenje. samdesetogodišnji samdesetogodišnji konstal Bonmoransi, koji je predvodio ovaj napad, je poginuo. e strane su doile podršku od tradiionalnih #ranuskih neprijatelja. atoliima su pomagali 9pani, a hugenotima emi, predvođeni #alačkim kne!om @ohanom a!imirom. Augenoti su potom opseli 9artr, i prisilili atarinu da mirom u "on#imou , 2. marta 1=H?. godine, :mboazu.  potvrdi odrede 3acifikacije odrede 3acifikacije u :mboazu.

*re$i rat ;%9CA-%9@:& F pobede katolika kod =ontkontura i ?arnaka F pobeda hugenota kod /rne-le-)ika F mir u Sen ?ermenu vaj rat je io najkrvaviji od svih. ojvoda ojvoda 4n$ujski 4n$ujski (udu*i kralj 4nri +++ 1=FG51=?6, sin 4nrija ++ i atarine Bediči) je pora!io hugenote kod :arnaka kod  :arnaka 1.  1. marta %9CB. godine  i 3onkontura  i 3onkontura .  . oktobra %9CB. godine .  ii kod Karnaka poginuo je onde. jega je !apovednik kraljeve garde, Bonteskoje, pogodio hiem i! pištolja u glavu. ondea je nasledio, kao komandant, admiral 8ašpar de olinji. prkos dva pora!a, on je spretnim manevrisanjem ka jugu, onovio hugenotsku vojsku koja je imala uspeha u ii kod  rne(le(8ika (2F.  rne(le(8ika (2F.  jun 1=F7). lada u Cen Kermen5an5;eu (mir je potpisan =. ili ?. avgusta 1=F7) je predala kao garaniju 'četiri  e!edna grada grada 3 "a 2ošel, =ontoban, "a Darite i Konjak . %rotestanti su potom postali dominantni na dvoru.

+artolomejska no$ '(G'8. avgust %9@'. godine F hugenoti postaju blisku kralju F venčanje /nrija 6avarskog i =argarete +aloa +aloa F pokolj hugenota oriste*i svoju liskost sa kraljem, olinji je nameravao da sprovede u delo velike političke  planove. ameravao ameravao je da politički ujedinjenu ujedinjenu /ranusku suprotstavi 9paniji. aime, aime, itka kod ;epanta H. oktora 1=F1. godine je proudila strah kod svih protivnika 9panije. 0ak je i atarina Bediči ila saglasna da trea voditi politiku su!ijanja mo*i 9panije. %rvi korak u tom pravu trealo je da ude materijalna i vojna pomo* ustaniima u i!o!emskoj. olinji je verovao da *e se stanovništvo i!o!emske rado prisajediniti /ranuskoj& a takođe, olinji je  planirao hugenotsku hugenotsku koloni!aiju u 4merii i save! sa "urskom. "urskom. %rvi re!ultati ove politike ili su r!o vidljivi. ;udvig od asaua je !au!eo tvrđavu Bons, a hugenotski vojskovođa /ransoa de la u je !au!eo tvrđavu alensijen. %otom je u Eloa, 16. aprila 1=F2. godine, potpisan spora!um sa -ngleskom. ve promene su smetale katoličkoj strani, jer je protestantska stranka ostvarila preveliki utiaj. Augenoti su se još više prili$ili dvoru. ako je u to vreme io oičaj 3 politička pogoda i!među !ara*enih strana u /ranuskoj je ila utvrđivana rakom. Bargareta aloa, aloa, mlađa *erka atarine Bediči i 4nrija ++ je treala da se uda !a 4nrija avarskog, sina 4ntoana Euronskog Euronskog i Kane d 4lre, navarske kraljie i velike protestantkinje. Cvečanosti koje su pratile ovu svadu su se pretvorile u jedan od najstrašnijih i najkrvavijih  pogroma protestanata protestanata koji je ostao upam*en upam*en kao +artolomejska no$ .

 :nri Cavarski *e Cavarski *e postati #ranuski kralj kao /nri + ;%9AB-%C%:& . Rođen je u avari& prve dane je  proveo u %ari!u. jegova majka je !ajedno sa svojih svojih dvoje dee 3 4nrijem i njegovom sestrom sestrom atarinom 3 napustila glavni grad 1=H7. godine, ur!o posle smrti 4nrija ++. eposredno pre toga je  prešla u protestantsku protestantsku veru u koju je prevela i deu.  inače skromnoj kraljevini kraljevini avari je tada počelo počelo da se $ivi po strogom kalvinističkom orasu (ukinuti su manastiri, uklonjeni su ukrasi i! rkava, sama kraljia je $ivela asketski). Kana je pre!irala atarinu Bediči. Kana d 4lre je $elela da svog sina vaspita u protestantskom duhu, i vaspitače !a 4nrija je odarao "eodor Ee!a. atarinu Bediči je !arinjavalo to što je jedan kne! kraljevske krvi protestant, i to je ispoljavala u svojim pismima Kani d 4lre. 4nri avarski je sa oem, 4ntoanom Euronskim, otišao u %ari!, na dvor, gde je vreme provodio u dru$enju sa svojim kraljevskim rođaima 3 deom 4nrija 4nrija ++ i atarine Bediči. a$an trenutak u $ivotu 4nrija avarskog je ila smrt njegovog oa 4ntoana Euronskog (smrtno  je ranjen prilikom opsade opsade Ruana od septemra do oktora oktora 1=H2& umro je 1F. 1F. novemra 1=H2& 1=H2& katolii  poedili). atarina Bediči Bediči nije mogla da do!voli do!voli da sin kne!a kne!a ude vaspitan vaspitan van dvora, u jeretičkoj jeretičkoj sredini, i ona je ueđivala Kanu d 4lre da sina pošalje u %ari!, ueđuju*i je da *e njen sin imati hugenotsko vaspitanje. vaspitanje. 4nri je učestvovao i u kraljevskom putovanju po /ranuskoj 1=HG5H=. godine. ada je i!io rat, on se vratio maji.  "re*em verskom verskom ratu (1=H?51=F7), posle pogiije ondea kod Karnaka, 4nri 4nri  avarski je postao postao !vanični vođa protestanata protestanata iako mu mu je ilo 1H godina. godina. čio je vojnički '!anat '!anat u! olinjija. čestvovao je na vojnim pohodima, kao i u ii kod 4rne5le5Dika. 4rne5le5Dika. %oka!ao se kao vrlo nadaren vojnik. oči njegove svade sa Bargaretom aloa, aloa, njegova majka se vratila i! oilaska pariskih !latara, i umrla. %otom su počele da se šire glasine da ju je otrovala atarina Bediči. enčanje je oavljeno 1?. avgusta 1=F2. godine. Danima uoči svade u %ari!u se nala!ilo mnogo hugenotskih plemi*a koji su došli da prisustvuju svadi. Eili su upadljivi !og svog oholog ponašanja, i smatrali su rak sramotom, jer je Bargaretu pratio glas da je vodila raspusan $ivot. holo ponašanje  jeretika je iritiralo stanovnike prestonie. Cvada Cvada je oavljena oavljena u rkvi otr Dam, a 4nri nije  prisustvovao ogoslu$enju. ogoslu$enju. ! Bargaretu Bargaretu je io njen rat, rat, kralj 9arl +. "ri dana posle svade, 22. avgusta, na admirala olinjija je i!vršen atentat u kome je ranjen. 4tentator je puao i! ku*e koja je pripadala 8i!ima. vo je u!nemirilo hugenote, koji su pretili osvetom. Ctrah od hugenotskog gneva (ili ranije osmišljen plan) naveli su katolike da se organi!uju u ilju oračuna sa protivniima. Dan posle atentata, u suotu 2. avgusta 1=F2. godine, uveče, odr$an je u ;uvru sastanak na kome je trealo da se odluči kako da se spreči suko i!među katolika i protestanata. Bladi vojvoda 4n$ujski 4n$ujski (udu*i 4nri 4nri +++) i ostali su predlo$ili da napadnu prvi. Ca time se slo$ila i atarina, kao i 9arl +, koji je na to pristao tek nakon ueđivanja.  nedelju, 2G. avgusta, na dan Cvetog artolomeja artolomeja (jedan od 12 apostola), i!među 2h i Gh posle  pono*i, !ačula su su se !vona sa sa rkve Cen Kermen. Kermen. "o "o je io signal !a početak napada u kome su masakrirani mnogi hugenoti. Beđu prvima je uijen olinji. ijanje, paljenje i pljačka su trajali do utorka (2H. avgusta) u !oru. %roene roja poijenih u %ari!u i!nose 27775H777 ljudi, a u talasu  progona koji je ur!o ur!o !ahvatio i druge gradove 17 77757 77757 777 hugenota. hugenota. olinji je uijen, ali su druga dvojia protestantskih vođa, 4nri avarski i onde, pre$iveli. ni su te 1artolomejske noi ili noi ili na dvoru, i da i sačuvali glave prešli su u katolii!am. 4nri avarski je ostao na dvoru, sve dok 1=FH. godine nije uspeo da poegne i vrati se hugenotima, odauju*i nasilno  prihva*eno katoličanstvo. katoličanstvo.

Eetvrti rat ;%9@'-%9@(& F opsada "a 2ošela F mir u "a 2ošelu Augenoti su, nakratko, ili ošamu*eni katastro#om koja ih je pogodila. 8lavna protestantska uporišta 3 Aonpelje, 3 Aonpelje, Cim, @a 2ošel i 5anser  3  3 ojačali su utvrde i spremili se !a oru. 8radonačelnik ;a Rošela, /ransoa de la u, odio je da primi kraljevog amasadora pa je grad, novemra 1=F2.

godine, opsednut. psada je trajala sedam mesei. psađenima je na ruku išla nesloga u redovima napadača. Rat je okončan mirom u "a 2ošelu, maja %9@(. godine , kojim su ponovljeni uslovi prethodnog spora!uma u Cen Kermenu. (pravo oavljanja verskih oreda gde im je to i pre ilo do!voljeno).

!eti rat ;%9@9-%9@C& F /nri  ;%9@8-%9@A& F 0izova pobeda kod )ormana F mir u >olijeu 9arl + je umro maja 1=FG. godine. asledio ga je rat 4nri 4n$ujski, koji se u vreme njegove smrti nala!io u %oljskoj gde je vladao nekih godinu dana (1=F51=F=). 4nri + je u početku io sklon  pomirenju i saradnji sa 'političarima, jer nije mogao mogao da posmatra posmatra kako se na jugu jugu /ranuske stvara ne!avisna protestantska dr$ava. Ca oe strane nije ilo ve*ih armija, ve* su se manje grupe (od po nekoliko hiljada vojnka) orile oko utvrđenih gradova. 4nri 8i! je odneo poedu kod )ormana na =arni oktobra %9@9. godine. ralj se, plaše*i se da *e 4nri 8i! ste*i veliku popularnost ako nastavi da ređa poede, odlučio !a mir. %regovore je vodio kraljev rat /ransoa vojvoda od 4lansona 4lansona i 4n$uja, koga su još na!ivali Bospodinom, Bospodinom, pa je ovaj mir sklopljen u >olijeu, C. maja %9@C. godine  na!van 3ir  na!van 3ir 6ospodina. 6ospodina. vim ugovorom protestanti su doili velike ustupke. Doili su ? gradova u kojima su mogli da dr$e svoje garni!one. Do!voljena im je slooda ispovedanja vere svugde osim na dvoru i dve katoličke lige u %ari!u. "akođe "akođe su osnovani poseni sudovi !a slučajeve u kojima su stranke ili protestanti.

Slabljenje kraljevske vlasti F katolička liga F protestantska dr#ava na jugu F pravno-političke teorije hugenota i katolika 1artolomejska no, no, i G. i =. verski rat, o!načavaju prekretniu u istoriji verskih sukoa u /ranuskoj. Eilo je !avršeno sa regenstvom i utiajem atarine Bediči. 4nri +++ (1=FG51=?6) je io njeno omiljeno dete.  mladosti se istakao poedama kod Karnaka i Bonkontura. Eio je eksentričan, sklon homoseksuali!mu, i doveo je ugled dinastije u pitanje i još više oslaio svoj polo$aj u odnosu na mo*ne političke taore. "ome "ome je doprineo i njegov mlađi rat /ransoa Bospodin, Bospodin, vojvoda od 4lansona, koji je u =. verskom ratu prišao protestantima. "ri najjače stranke u dr$avi ili su katolici, kasnije organi!ovani u ;igu predvođeni 4nrijem 8i!om& političari ili umereni sa umereni sa maršalom 4nrijem + Bonmoransijem Damvilom& i protestanti na čijem čelu je najpre io onde a !atim 4nri avarski. %rotestanti su posle artolomejske artolomejske no*i ostali e! jakog vođstva, i morali su da se !adovolje  posti!anjem sigurnosti sigurnosti i toleranije u okviru okviru rimokatoličke dr$ave. +!menila +!menila se i politička teorija kojom kojom su pravdali svoje !ahteve i oru. %rotestantski intelektuali su počeli da ra!rađuju teoriju o opravdanosti suprotstavljanja suprotstavljanja tiraniji silom, pa su stoga na!ivani i monarhomasi (ori protiv monarha). eoma !načajni protestanti ili su "eodor "eodor Ee!a i /ilip Diplesi5Borne. Ee!a je svoje stavove i!lo$io i!lo $io u knji!i 4akon knji!i 4akon o sudijama i! 1=FG. godine, a Diplesi5Borne, pod pseudonimom @unije Erut u delu 9u#baJpresuda protiv tirana i! tirana i! 1=F6. godine. Diplesi5Borne je pisao da samo Eog vlada neograničeno, a !emaljski vladari su samo o$iji va!ali: Carod va!ali:  Carod je postojao pre kraljeva, narod narod je stvorio kraljeve radi  sopstvenog dobra, kraljevi duguju svoj opstanak opstanak narodnom narodnom izboru%o ovoj teoriji, svaki kralj koji !a svoje postupke nema podršku i saglasnost podanika, vlada tiranski.
Radikalna katolička struja, predvođena 8i!ima, insistirala je na verskom jedinstvu !emlje. Beđutim, i katoličke vođe su $elele da se vrate stare #eudalne povlastie, te su pojedini počeli da se  prili$avaju teorijama o opravdanosti opravdanosti otpora kralju5tiraninu.  a jugu su hugenoti hugenoti gradili dr$avu u dr$avi. dr$avi. "o "o su im omogu*ili uspesi uspesi u G. i =. verskom verskom ratu, u kojima su !au!eli čitav ni! gradova. ;a Rošel i Bontoan su postali gradske repulike koje su se ujedinile u #ederaiju, i svaka gradska opština je imala svoju skupštinu, dok su katolii s ove teritorije morali svemu da se povinuju. atolička liga je osnovana 1=FH. godine, i činile su je mesne ;ige 3 'organi!aije katolika. %rva  je ila "uluska "uluska liga i! 1=H. 1=H. godine, a !atim !atim je tokom H75ih osnovano osnovano nekoliko nekoliko takvih organi!aija. organi!aija.  jihov roj se !natno !natno uve*avao posle posle ugovora u Eolijeu 1=FH. godine, godine, kada su protestanti protestanti praktično i!vojevali veliku političku samostalnost na jugu. atoličko plemstvo koje je u ;igi vodilo glavnu reč rukovodilo se sličnim motivima kao i hugenotsko, tj. i ono je $elelo vra*anje starih #eudalnih povlastia. a čelu ;ige io je 4nri 8i!, kome su se svi !aklinjali na pokornost. ;iga je u svom programu tra$ila ukidanje ugovora u Eolijeu,  proterivanje protestanata protestanata i! /ranuske. /ranuske.

Desti rat ;%9@@& F mir u >er#eraku 4nri +++ se januara 1=FF. godine postavio !a vođu ;ige u nameri da je stavi pod kontrolu i iskoristi  je !a još jedan rat protiv hugenota. -diktom -diktom i! 1=FF. godine godine ojavio je da ne pri!naje ni jednu jednu drugu religiju sem katoličke, a to je !načilo ukidanje odredi ugovora u Eolijeu. %rotestanti su u ;a Rošelu osnovali niju u koju su ušli hugenoti, švedski i danski kralj, engleska kraljia i nemački kne$evi. %od vođstvom 4nrija avarskog uspeli su da !au!mu neka mesta na jugu i !apadu, ali je došlo do sukoa među komandantima. "o "o je omogu*ilo kraljevim trupama da prinude ;a Rošel na kapitulaiju. %otom je sklopljen mir u >er#eraku, %@. septembra %9@@. godine . vim mirom su !natno smanjena prava protestanata !agarantovana mirom u Eolijeu.

Sedmi rat ;%9@B-%9A:& F mir u 3leu F /nri 6avarski naslednik prestola F !ariska liga %osle H. rata, 4nri +++ je naredio raspuštanje svih političko5verskih udru$enja, pa je period od 1=F6. do 1=?G. godine io relativno miran. vaj sedmi rat se nije odlikovao !načajnijim operaijama ve*ih ra!mera. Rat je okončan mirom u 3leu 'C. novembra %9A:. godine , kojim su samo potvrđene odrede  prethodnog ugovora. ugovora. Blađi rat 4nrija +++, /ransoa Bospodin vojvoda Bospodin vojvoda od 4lansona je umro 1=?G. godine. ako kralj nije imao dee, !akoniti naslednik prestola io je (kao najstariji član uronske grane dinastije apeta) 4nri avarski 3 vođa protestanata. 4nri +++ je molio avarskog da pređe u katoličku veru, što je  avarski odijao jer i onda i!guio podršku hugenota. hugenota. Bogu*nost da 4nri avarski postane #ranuski kralj je rinula katolike. "ako "ako je %9A9. godine došlo do osnivanja !ariske lige . rhovna rhovna vlast se nala!ila u rukama omiteta 1H5orie (po roju kvartova u %ari!u). omitet je pokupovao oru$je i organi!ovao organi!ovao gradsku miliiju, od oko 7 hiljada ljudi. ;iga se  potom, !a pomo*, pomo*, oratila španskom španskom kralju /ilipu ++ i papi. 4nri 8i! je na severu i istoku !emlje onovio atoličku ligu, a te$io je (na kraju i uspeo) da pod svoju kontrolu stavi i %arisku ligu. asuprot 4nriju avarskom, ;iga je kao kandidata !a presto istakla drugog člana porodie Eurona 3 kardinala Darla >urbonskog  (stri 4nrija avarskog& 9arl Euronski je io sin 9arla Euronskog vojvode od endoma, endoma, koji je io ota i ranije pominjanim 4ntoanu Euronskom i ;uju prinu onde). "ako je /ranuska ila i verki i politički politi čki i teritorijalno ra!jedinjena. 4nri +++ se dvoumio kojoj strani da se priključi, i na kraju se odlučio !a ;igu. govorom u 6emuru %A. jula %9A9. godine  pri!nao je 9arla Euronskog Euronskog !a svog naslednika.

1smi rat ;%9A9-%9AB&,  Bat tri nrija nrija F bitka kod Kutrea F )an >arikada F ubistvo 0iza F  ubistvo /nrija  %apa je septemra 1=?=. godine ekskomuniirao 4nrija avarskog, avarskog, te on nije imao drugog rešenja do da nastavi rat. +mao je dve armije. @ednu u %oatu kojom je sam komandovao (oko H,= hiljada vojnika)& i drugu koju su činili emi (? hiljada konjanika i 1G hiljada pešaka). Ca svojom armijom, avarski se sukoio sa katoliima kod Kutrea, ':. oktobra %9A@. godine . atolički komandant je io 4n Koaje!, kraljev miljenik. avarski je odneo poedu, ali su njegovi save!nii, emi, ili potisnuti i! /ranuske (Eitka kod imorW5a imorW5a 2H. 17. 1=?F& 4nri + vojvoda od 8i!a ih pora!io). 0injenia da se kraljev miljenik 4n Koaje! slao poka!ao, a da je 4nri 8i! uspeo da potisne  eme, samo je još više narušila ugled ugled 4nrija +++. Revoluionarno Revoluionarno nastrojena %ariska %ariska ;iga je po!vala po!vala 8i!a da joj se priključi. Da i !austavio što ve*i roj 8i!ovih pristalia, koje su dola!ile u %ari! da mu se priključe, 4nri +++  je po!vao #ranusku #ranusku i švajarsku švajarsku telesnu stra$u. +pak, +pak, %ari$ani su počeli počeli da di$u arikade, arikade, a sa krovova !grada, stanovnii su gađali vojnike kamenjem. %otom su se vojnii vratili u ;uvr. ;uvr. vaj događaj je  po!nat kao 8an kao 8an barikada (12. barikada (12. maj 1=??& !načajno je učeš*e španskog amasadora ernardina de Bendo!e). ralj 4nri +++ je potom io primoran da potpiše t!v. t!v. Ukaz o ujedinjenju (21. ujedinjenju (21. jula), kojim je 8i!  postao glavnokomanduju*i glavnokomanduju*i oru$anih snaga, a kardinal kardinal 9arl Euronski je ponovo ponovo pri!nat !a  prestolonaslednika.  prestolonaslednika. ralj je io poni$en, poni$en, i !astrašen od daljeg daljeg pritiska ;ige.
)eveti rat ;%9AB-%9BA& F Darl =ajenski F bitka kod vri-la->ataja F bitka kod /rka F  skupština stale#a F rat sa Dpanijom F 6antski edikt atolii su novog vođu doili u ratu 4nrija 8i!a 3 Darlu =ajenskom (9arl ;orenski vojvoda od Bajena). ataja, i potom je opseo %ari!. psada je trajala H mesei (maj5septemar), sve dok opkoljenima nije u pomo* stigao španski vojskovođa 4lesandro /arne!e i! i!o!emske. videvši potom da se isrpljuju*a ora vodi e! ishoda, 9arl Bajenski je napravio grešku. Doveo  je u %ari! dr$avne stale$e da i odarao odarao katoličkog velmo$u velmo$u kao pretendenta pretendenta Cvete ;ige (i sam se nadao kruni). %o!vao je i neke pristalie kralja u nadi da *e se oni odre*i kralja. +pak, desilo se suprotno. merena strana među ;igašima je odlučila da pregovara sa 4nrijem + avarskim. "ako "ako da su se i Sen )eniju %arlament i Ckupština stale$a odlučili !a spora!um. 4nri 4nri + se  jula %9B(. godine u Sen

odrekao protestanti!ma u! i!javu: 3ariz i!javu:  3ariz vredi jedne mise& mise& i posle 6 mesei, #eruara 1=6G. godine ušao u prestoniu. %apa je septemra 1=6=. godine povukao ekskomunikaiju. ekskomunikaiju. 9arl Bajenski se oktora 1=6=. godine pokorio 4nriju +, +, a januara 1=6H. godine je raspuštena ;iga. aredne tri godine, 4nri + se posvetio ratu sa 9panima, koji se nije odvijao povoljno po /ranu!e. Barta 1=6?. godine savladan je Berker, poslednji !načajniji kraljev protivnik u /ranuskoj. %otom  je %(. aprila %9BA. godine  donet =antski  donet =antski edikt , kojim su okončani erski ratovi u /ranuskoj. Birovni ugovor sa 9panijom je potpisan u +ervenu '. maja %9BA. godine .  Cantskim ediktom protestantima ediktom protestantima je data puna slooda veroispovesti. Doili su mešovite sudove da  i im se oe!edila oe!edila pravičnost kada kada dođe do sporova sporova sa katoliima. katoliima. Eilo im je do!voljeno do!voljeno da odr$avaju sinode, dodeljeno im je oko 177 e!ednih gradova, garantovana garantovana im je ravnopravnost sa rimokatoliima u ora!ovanju i vršenju javnih du$nosti.
60"SK/  )1>/ S*7/2*/ Dinastija Ctjuart je vladala -ngleskom, sa prekidima, nešto više od jednog veka (1H751F1G& ( 1H751F1G& D$ejms + 1H751H2=& 0arls + 1H2=51HG6& period repulike i protektorata 1HG651HH7& 0arls ++ 1HH75 1H?=& D$ejms ++ 1H?=51H??& *erke D$ejmsa D$ejmsa ++ 3 Barija ++ i njen mu$ iljem iljem +++ ranski 1H?651F72& i 4na 1F7251F1G).
)?7=S  ;%C:(-%C'9& Kraljev karakter "judori su ili dinastija i! elsa, elsa, dok su Ctjuarti ili škotska kraljevska porodia 3 vladali su 9kotskom od početka 1G. veka (prvi kralj Roert ++ 1F15167& a rodonačelnik olter olter /ialan 3 io stjuard, tj. nastojnik dvora, u 12. veku). %rvi Ctjuart koji je poneo englesku krunu io je D$ejms + (D$ejms + kao škotski kralj, od 1=HF), sin škotske kraljie Barije Ctjuart (koja je poguljena #eruara 1=?F) i njenog drugog mu$a Aenrija Ctjuarta (prvi mu$ io /ransoa ++ 1==651=H7). D$ejms je stupio na presto aprila 1H7. godine u H. godini $ivota (rođ. 1=HH). jegov ota je uijen 1=HF. od strane njegove majke Barije i njenog ljuavnika. %otom je škotsko plemstvo podiglo ustanak i prognalo kraljiu Bariju, koja je ila katolkinja, dok su u 9kotskoj preovladavali preovladavali strogi kalvinisti predvođeni D$onom oksom. Barija je  poegla u -nglesku -nglesku (u njoj videli mogu*eg mogu*eg pretendenta pretendenta na presto 3 ila unuka unuka D$ejmsa + i Bargarete "judor, "judor, sestre Aenrija +++). +pak, u -ngleskoj je Barija optu$ena !a učeš*e u !averi, te je poguljena.  jen sin D$ejms je proglašen proglašen !a škotskog škotskog kralja 1=HF. 1=HF. kada je imao samo samo godinu dana. dana. Eio je odgajan pod tutorstvom svojih puritanskih učitelja D$ord$a Ejukenena i %itera @anga. Eio je doro ora!ovan, a velika opsesija su mu ila teološka pitanja. drastao je u atmos#eri stalnih oračuna oko vlasti i!među škotskog plemstva, rojnih primitivnih spletki i krvavih oračuna klanova. ;judi koji su stajali na čelu škotske rkve ( !irk  ( !irk ), ), sledenii D$ona oksa, nisu imali poštovanja prema monarhiji, ni prema samom kralju. <og toga je D$ejms, kada je stupio na engleski presto, insistirao na o$anskom pravu vladara, što nije ilo u skladu sa političkim tradiijama i stvarnom polo$aju kralja u -ngleskoj. Eio je sklon u$ivanjima, i vreme je provodio i!van ;ondona, u lovu na jelene, a dr$avom je upravljao putem prepiske, svra*aju*i u prestoniu na svega nekoliko dana. javio je nekoliko knjiga u kojima je napadao veštie ( >emonolog6 ( >emonolog6,, lov na veštie je doio, u -ngleskoj, veliki !amah u prvoj  polovini 1F. veka), veka), i i!nosio svoje političke političke ideje ( 7asilikon ( 7asilikon >oron). >oron). ;jude i! svoje okoline nije irao na osnovu vrlina, nego !og njihovog šarma. %otpao je pod utiaj dvojie svojih miljenika 3 Roerta ara prvog erla od Comerseta i D$ord$a ilijersa ilijersa vojvode od Eakingema. D$ejms + je io o$enjen 4nom, *erkom /ridriha ++ (1==651=??), kralja Danske. na je dovodila kraljev ugled u pitanje, naročito kada se oratila u katoličanstvo.

!itanje ujedinjenja ngleske i Dkotske D$ejmsovo stupanje na presto nije !načilo jedinstvo -ngleske i 9kotske.  pravnom pogledu, odnos ove dve !emlje predstavljao je, u vreme prvih Ctjuarta, personalnu uniju, tj. one su ile  pove!ane samo samo ličnoš*u vladara. vladara. D$ejmsova $elja $elja je ila da se -ngleska -ngleska i 9kotska li$e li$e ve$u, i na  početku svoje vladavine vladavine je pokušao pokušao da ovu !amisao !amisao ostvari, ali ali e! uspeha ('@a ('@a sam mu$, a elo elo ostrvo  je moja $ena). omisija, koja je ila sastavljena da i udovoljila kraljevoj $eli, smatrala je da i jedinstvo ostrvskih dr$ava trealo ostvariti sloodnom trgovinskom trgovinskom ra!menom i naturali!aijom (pri!navanjem engleskog dr$avljanstva) svih 9kota rođenih posle D$ejmsovog stupanja na presto -ngleske. %arlament  je to odio, ali je !akon !akon o naturali!aiji naturali!aiji stupio na snagu putem oičajnog prava. prava. -ngle!i su 9kote mr!eli i smatrali ih varvarima, siromašnima, i !aostalim poput irskih plemena. @edan od velikih !agovornika ujedinjenja sa 9kotskom io je /rensis Eekon.

Kralj i parlament D$ejms + je insistirao na o$anskom karakteru kraljevske vlasti i nije poka!ivao ra!umevanje ra!umevanje !a  političke okolnosti koje koje su vladale u -ngleskoj. -ngleskoj. %arlament, %arlament, poseno Donji dom, dom, io je svestan svestan svoje mo*i i !načaja. "o je dovodilo do sukoa i!među parlamenta i D$ejmsa, a kasnije i njegovog sina 0arlsa + (1H2=51HG6). Ctjuarti su pokušavali da vladaju sami, e! predstavničkog tela, što su tada činili i drugi evropski vladari, ali je to u -ngleskoj smatrano despotskim ponašanjem. ponašanjem. 4psolutistički način na koji su dr$avom upravljali monarsi u /ranuskoj i 9paniji nije odgovarao društvenim okolnostima koje su vladale u -ngleskoj. na nije imala jaku i veliku vojsku, niti ra!vijen, entrali!ovani dr$avni aparat, tj. rojno i poslušno činovništvo. -ngleska -ngleska vojska je ila miliijskog tipa, a lokalna samouprava je oavljala sve javne poslove u gro#ovijama.  toku svoje vladavine, D$ejms + je četiri puta sa!ivao parlament: 1) 1H7G51H11& 2) 1H1G& ) 1H215 22& G) 1H2G52=.  a početku D$ejmsove D$ejmsove vladavine, vladavine, glavnu reč u dr$avnim dr$avnim poslovima vodio vodio je -li!aetin prvi sekretar, sekretar, Roert Cesil erl od Col!erija. Col!eri je io sposoan i iskusan čovek, ali nije uspeo da spreči suko i!među kralja i parlamenta, ponajviše jer nije mogao da kontroliše neodmerene i nesmotrene i!jave kralja. D$ejms se sa svojim parlamentom sukoio i! dva ra!loga: !og verskih  pitanja, tj. oko kraljevog kraljevog nad!ora nad rkvom& rkvom& i oko #inansijskih #inansijskih prolema.  evolje sa novem novem su delimično nasleđene nasleđene od -li!aete. -li!aete. Beđutim, i!a -li!aete -li!aete je ostao dug dug kao  posledia aktivne aktivne spoljne politike i ratova, ratova, dok su u D$ejmsovo D$ejmsovo vreme troškovi troškovi porasli !og in#laije, in#laije,  preva!iđenog načina načina opore!ivanja, opore!ivanja, pove*anih i!dataka i!dataka !a i!dr$avanje i!dr$avanje dr$avnog aparata. aparata. %ošto je kraljia -li!aeta manje trošila u vreme rata nego D$ejms u vreme mira, parlament je odijao da i!glasa vanredne prihode kralju !a oične mirnodopske potree. Col!eri se potrudio da uve*a prihode krune tra$e*i otuđene kraljeve posede, otkrivaju*i stare dugove, pove*avanjem pove*avanjem arinskih tari#a i i!nuđivanjem. dluka #inansijskog suda (1H7H) da kralj mo$e nametne dodatna arinska pla*anja e! odorenja parlamenta, ako njihova svrha nije uve*anje prihoda nego regulisanje trgovine, je iskoriš*ena kako i se uve*ao doitak od velikog roja proi!voda. %o tom  pitanju je došlo do ra!mimoila$enja i!među kralja i parlamenta, parlamenta, i rasprave su trajale sve sve do kraja D$ejmsove vladavine. Col!eri je pokušavao da sklopi kompromis sa parlamentom. %redlo$io je t!v. ;eliki ugovor  3  3 kralj  je trealo da se odrekne odrekne nekih #eudalnih #eudalnih prava, a !au!vrat !au!vrat da od parlamenta parlamenta doije svotu svotu od 277 hiljada #unti godišnje. Beđutim, usled međusonog nepoverenja, do spora!uma nije došlo. D$ejms + je raspustio parlament i narednih 17 godina (sem dvomesečnog parlamenta 1H1G) vladao sam.
ako i mu se do!volio nad!or nad ljudima koji ih troše i u koju svrhu se troše. "o je !načilo uplitanje  parlamenta u spoljnu spoljnu politiku i postavljanje postavljanje i smenjivanje ministara, ministara, i do spora!uma nije došlo.

"ični re#im i vladavina kraljevih miljenika Kara i >akingema ada je 2G. maja 1H12. godine umro Col!eri, njegovo mesto su preu!eli kraljevi miljenii, čija je  politika ila poguna. poguna. D$ejms + je najpre pao pod utiaj Roerta ara. ar je io lep, ali neora!ovan i plitkouman. +pak,  r!o je napredovao napredovao u dr$avnoj hijerarhiji, hijerarhiji, da i 1H1G. godine godine postao lord kanelar kanelar i kraljev lični sekretar. sekretar. ada se o$enio sa /rensis Aauard (prethodno je kralj i!dejstvovao njen ra!vod raka), Roert ar se počeo ponašati kao vođa partije Aauardovih, stvaraju*i veliki roj neprijatelja. %ošto je njegova $ena optu$ena da je otrovala jednog od arovih prijatelja, kralj D$ejms je okrenuo leđa Roertu, i on i njegova $ena su osuđeni na smrt 1H1H. godine, ali su pomilovani i !atočeni u "aueru. "aueru. Drugi kraljev miljenik io je D$ord$ ilijers, vojvoda od Eakingema. Eakingem je uspeo da  potisne struju Aauarda, Aauarda, i veoma se oogatio. oogatio. @edan od kralju liskih ljudi io je i /rensis Eekon. Eekon je io ora!ovan na emrid$u. @edno vreme (1=FH5F6) io je amasador u /ranuskoj. Eio je veliki pravnik. %o povlačenju i! politike  posvetio se pisanju. pisanju. jegovi Eseji jegovi Eseji predstavljaju  predstavljaju va$an deo engleske knji$evnosti. Dok je D$ejms + vladao e! parlamenta, prava podanika su ranili pravnii. @edan od naj!načajnijih pravnika tog vremena i predstavnik opo!iije io je dvard Kok . n je svoju karijeru !apočeo još !a vreme -li!aetine vladavine, i došao do visokih mesta u pravosudnoj hijerarhiji. ao sudija io je veliki po!navala prava, ali je !og svoje naravi io nepopularan. -dvard je o$iveo teoriju da !akoni nisu instrument ve* okovi kraljevske mo*i, i da sudije nisu 'lavovi ispod trona (kako je govorio Eekon) ve* aritri i!među kralja i podanika. Eio je uporan u odrani prava i ne!avisnosti ne!avisnosti građanskih sudova u odnosu na više kraljevske sudove. "ako "ako se ora protiv apsoluti!ma u -ngleskoj ispoljavala kao suko i!vršne (kraljevske) i sudske vlasti.

!onovno sazivanje parlamenta i uspeh opozicije ralj je parlament ponovo morao da sa!ove januara 1H21. godine. ameravao je da se umeša u rat u -vropi ("ridesetogodišnji rat 1H1?51HG?) na strani svog !eta /ridriha, i!ornog kne!a /alačke, i !a to su mu ila potrena velika novčana sredstva koja se nije usudio da prikupi e! podrške parlamenta. 8lasnogovornik opo!iije u parlamentu io je -dvard ok. oriste*i proeduru 'sumnjičenja (impeachment  3  3 osumnjičeni je isleđivan od strane Doma lordova, a svako političko mešanje je ilo onemogu*eno) onemogu*eno) on je napao ljude i! kraljeve okoline 3 Eakingema i Eekona. ajpre su dva Eakingemova traanta 3 Bompeson Bompeson i Bičel 3 a potom i Eekon optu$eni !a u!imanje mita. Eekon je  prinuđen da da ostavku ostavku na svoj svoj polo$aj (lord kanelar), kanelar), !atvoren je u "auer i morao je da plati plati glou od G7 hiljada #unti.  tamnii je proveo samo jednu no*, a kralj ga je osloodio novčane ka!ne. +pak, Eekonova politička karijera je ila !apeča*ena. !apeča*ena. ok se ustremio i na Eakingema i njegovu prošpansku politiku. ralj i Eakingem su nameravali da o$ene prestolonaslednika prestolonaslednika 0arlsa španskom prine!om i da tako mirnim putem povrate %alatinat (/alačku), koji je io okupiran od španskih trupa, D$ejmsovom !etu /ridrihu. ok je u svojim govorima napadao 9paniju i 9pane. ralj je naredio Donjem domu da ne raspravlja o spoljnoj politii. %oslanii su se po!ivali na pravo sloode govora u parlamentu, što je ilo njihovo neosporno pravo, ali  je isto tako odlučivanje odlučivanje o stvarima spoljne spoljne politike ilo isključivo u kraljevoj kraljevoj nadle$nosti. njiga !apisnika je poslata kralju 7. deemra 1H21. godine, a kralj je odepio straniu na koju su se po!ivali poslanii i na slede*oj sednii januara 1H22. godine raspustio parlament. %ošto su prinčev  rak, kao i eo plan plan i!mirenja sa 9panijom 9panijom propali, D$ejms + se se spremao da uđe uđe u rat. Ctoga je, je, #eruara 1H2G. godine, parlament ponovo sa!van. D$ejms je popustio. %arlamentu je do!voljeno da raspravlja o spoljnoj politii, da i!glasava prihode, pod uslovom da se troše po nahođenju parlamenta.

svojen je :kt je :kt o Aonopolima po Aonopolima po kome je ustupanje monopola od strane kralja oenjeno kao  protivpravno, osim u slučajevima kada se radilo o novim i!umima. i!umima.

+erske raspre F puritanci F erastijanizam e rastijanizam F =ilenarijska peticija F autorizovani prevod >iblije %uritani su još !a vreme -li!aetine vladavine (1==?51H7) ili vrlo jaki i imali su uporište u  parlamentu.  D$ejmsovo D$ejmsovo vreme ili su još rojniji i utiajniji. D$ejms nije mario !a puritane. puritane.  jegovo shvatanje shvatanje kraljevskog dostojanstva dostojanstva i o$anskog o$anskog prava vladara vladara nije se podudaralo podudaralo sa  pre!viterijanskim učenjem. učenjem. D$ejms je $eleo $eleo da ostane vrhovni vrhovni poglavar engleske engleske rkve i da !adr$i staru rkvenu hijerarhiju. " "akođe, akođe, io je protivnik i svih drugih re#ormi !a koje su se !alagali puritani. 4nglikanska rkva je !astupala učenje po!nato kao erastijanizam. erastijanizam. snovna pretpostavka ove teorije ila je da dr$ava ima konačnu reč u rkvenim stvarima. vo učenje je pogrešno pipisano  emu "omasu "omasu -rastusu, -rastusu, te je po njemu (samo (samo u -ngleskoj) -ngleskoj) tako i na!ivano. na!ivano. "eorijske "eorijske temelje anglikanskom poimanju odnosa rkve i dr$ave !apravo je udario 2ičard enkroft. %uritanski glasnogovornik io je doktor )#ošua 2ejnolds . Eenkro#t je !amolio kralja da odije da sasluša puritane. %o!ivao se na kanonsko pravo po kome  je jeretiima ilo !aranjeno !aranjeno da govore protiv protiv iskupa. +pak, +pak, D$ejms je do!volio do!volio diskusiju, i sam je učestvovao u raspravi. ralj je, tačku po tačku, odlučivao na štetu puritanaa, ali je rasprava tekla u opuštaju*oj atmos#eri i ličila je na intelektualni okršaj. Beđutim, kada je D$ošua Rejnolds i!javio da i ni$e sveštenstvo ima pravo da se sastaje radi odlučivanja i da i iskupi trealo da konsultuju  sinode svojih dijee!a, došlo je do promene raspolo$enja. r aspolo$enja. Reč sinod  Reč  sinod  je  je načinila prelom u ra!govoru. %ri

 pomenu ove reči, reči, D$ejms se ra!ljutio, ra!ljutio, prise*aju*i se lošeg lošeg detinjstva pod kalvinističkim kalvinističkim nad!orom, i napustio raspravu. %rvi D$ejmsov parlament koji se sastao u prole*e 1H7G. godine je podr$ao  3ilenarijsku peticiju peticiju,, i to je io još jedan od u!roka sukoa i!među kralja i predstavničkog tela. ada je u julu 1H7G. godine  parlament privremeno privremeno prekinuo rad, kralj se oratio sveštenstvu sveštenstvu i !ahtevao je da da se svi sveštenii, sveštenii, najkasnije do deemra, moraju pokoriti postoje*im pravilima 4nglikanske rkve ili *e u protivnom ostati e! slu$e. "ri stotine sveštenika je odilo da pri!na u potpunosti njigu opštih molitava i ostali su e! slu$e. @edna od najve*ih tekovina engleske re#ormaije, !a koju je !aslu$an kralj D$ejms + jeste autori!ovani prevod Eilije, po!nat i kao ;erzija kralja 8žejmsa ( +iblija  +iblija kralja 8žejmsa 8žejmsa). vo nije  prvi elovit prevod Eilije Eilije na engleski (rađeno (rađeno je u period 1H7G51H11 1H7G51H11). ). ilijem "indejl je u ormsu 1=2=5H preveo i štampao ovi !avet na engleskom je!iku. Bajls averdejl je 1==. godine u >irihu je štampao potpuni prevod Eilije na engleskom je!iku. 8odine 1=?. pojavila se t!v. 1elika 7iblija. 7iblija. "aj "aj prevod je autori!ovan od strane kralja Aenrija +++ (1=765 1=GF). -ngleski protestanti u emigraiji su u Kenevi priredili prevod Eilije koji se pojavio 1=H7. 7iblija (po!nata i kao 7iblija pantalonama jer godine. "o je t!v. Kenevska t!v. Kenevska 7iblija (po!nata kao  7iblija u pantalonama  jer u %ostanju piše da su 4dam i -va napravili sei pantalone), posve*ena kraljii -li!aeti.  Dueu, u i!o!emskoj, je 1=H?. godine osnovan entar !a školovanje sveštenika koji su treali da vrše katoličku propagandu u -ngleskoj. "u je 1H72. godine i!data t!v.  >ue 7iblija 3 7iblija 3 standardni katolički prevod, ila je doslovni  prevod ulgate. ulgate. 7iblija, !a koju je kralj D$ejms verovao da je najgora. Ctoga je on  ajpopularnija je ila Kenevska ila Kenevska 7iblija, odarao GF (=G) učenih prevodilaa i nagradio ih rkvenim unapređenjima. ni su radili podeljeni u H grupa, od kojih je svaka orađivala pojedine knjige Eilije. Dve grupe su se sastajale u ks#ordu, dve u emrid$u, i dve u ;ondonu. Eilo im je naređeno da slede 7iskupsku slede  7iskupsku 7ibliju i! 7ibliju i! 1=H?. godine i da ne menjaju e! potree ono što su vernii naučili da slušaju, kao i da ne unose sporne eleške i!  Kenevske  7iblije.  7iblije. +pak, prevodioi su koristili i Kenevsku i Due Eiliju. ada je prevod io gotov, gotov, u sva tri središta ga je pregledao odor od 12 članova, a !atim su ga pregledali "omas "omas Eilson, iskup inčestera, i doktor Bajle Cmit. Cmit je i!vršio !avršnu revi!iju. %revod kralja D$jemsa se !vanično koristio =7 godina 3 4nglikanska 4nglikanska rkva ga je revidirala tek 1?F7. godine. vaj prevod je i!vršio veliki utiaj na engleski je!ik.  ajradikalniji engleski kalvinisti kalvinisti 3 independenti 3 independenti 3 nisu ili tolerisani i napuštali su ostrvo i odla!ili u Aolandiju. jihov vođa, Roert Eraun, godine 1=?2. je poegao sa velikim delom svoje !ajednie u Bidelurg u Aolandiji. onkon#ormisti i! ;ajdena su ili predvodnii i iniijatori iseljavanja u 4meriku, gde su nameravali da osnuju savršenu hriš*ansku !ajedniu, !asnovanu na načelima njihovog veroučenja. ko 1H1?. godine, =5oria među njima su odlučili da odu u ird$iniju. ada su krajem leta 1H27. godine isplovili i! %limuta, ilo ih je tačno 177. +pak, ura je skrenula rod sa kursa, i umesto u ird$iniju, rod je stigao do puste oale rta od (Basačusets). Radi lakšeg pre$ivljavanja, sklopili su t!v. 3ejflauerski t!v. 3ejflauerski sporazum sporazum (po  (po rodu kojim su doplovili),  po kome su ora!ovali ora!ovali jedno 'ivilno 'ivilno političko telo i prihvatili prihvatili načelo vladavine ve*ine. ve*ine. snovali su su koloniju %limut na oalama Basačusetskog !aliva. Doseljenii su ili ljudi i! gradova, nevični !emljoradnji, lovu i riolovu, i teško su opstajali u divljini. a sre*u, +ndijani i! susedstva su ili  lagonakloni i naučili naučili su ih da gaje kukuru!, kukuru!, i drugim veštinama. veštinama.  jesen 1H21. 1H21. godine svetkovali svetkovali su  prvi dan !ahvalnosti !ahvalnosti Eogu što su pre$iveli. pre$iveli.
 >emonolog6 dao  >emonolog6 dao podstrek ovom sujeverju, a pravnik ok je postavio pravne osnove !a progon. %omama lova na veštie je dostigla vrhuna u vreme građanskog rata (1HG251HG6), pod vladavinom strogih pre!viterijanaa. %rogoni su prestali na početku epohe raionali!ma, u vreme restauraije Ctjuarta.

!olo#aj katolika F građani drugog reda F varljive nade u novog kralja F >arutna zavera atolička vera u -ngleskoj #ormalno nije ila !aranjena, ali je polo$aj katolika io vrlo te$ak, kako !og !akonskih odredi koje su ih svodile na građane drugog reda, tako i !og verske netrpeljivosti protestantske okoline. ladavina Barije !rvave Barije  !rvave (1==51==?)  (1==51==?) je produila ja! i!među  protestanata i katolika. katolika. Dugotrajni rat sa 9panijom 9panijom je utiao da se, se, ne e! osnova, osnova, rasprostrani mišljenje da su katolii španska 'peta kolona. %ojedini su se otvoreno i!jašnjavali kao katolii i odijali da prisustvuju anglikanskom anglikanskom  ogoslu$enju 3 to su t!v. t!v. rekuzanti . "akođe, postojali su i t!v. 9rkveni papisti , koji su !vanično ili  pripadnii anglikanske anglikanske rkve, a potajno potajno su ispovedali ispovedali katoličku veru, i oni su ili rojniji od reku!anata. @asnu opredeljenost !a anglikani!am ili puritansku struju su ispoljavali pripadnii više i srednje klase u gradovima i ra!vijenim r a!vijenim krajevima !emlje.  !aačenim olastima na severu, prema škotskoj granii, veliki deo plemstva ostao je veran katoličanstvu, a seljaštvo ih je sledilo. Camo protestantsko stanovništvo, usled nedovoljne verske prosve*enosti, dr$alo se nekih katoličkih oičaja. Dr$ava se trudila da su!ije katoličanstvo. atolii su ili !akonom isključeni i! svih upravnih slu$i, kako entralne, tako i lokalne vlasti.
rgani!ator >arutne zavere io je 2obert Ketsbi i! orika. kupio je oko see svoje rođake i  prijatelje 9omasa 1intera, intera , 9omasa 3ersija, 3ersija, >#ona 2ajta, 2ajta, i Baja Foksa. Foksa. %lan je io da poiju kralja i članove parlamenta, podignu ustanak u =idlednu, dokopaju se kraljeve dee 0arlsa i -li!aete. %otom je trealo da postave nekoga od njih dvoje na engleski presto.
Spoljna politika D$ejms + je vodio spoljnu politiku u pravu miroljuive neutralnosti. n se !anosio ilu!ijom da kao veliki evropski vladar mo$e da pomiri !ara*ene političke i verske stranke na kontinentu. %rvi D$ejmsov korak io je sklapanje mira sa 9panijom.  sukou sa njom -ngle!i su ili od H75ih godina 1H. veka, s tim što je otvoreni rat otpočeo tek u drugoj polovini ?75ih godina. Rat je okončan ugovorom u "ondonu avgusta %C:8. godine. Beđutim, nisu svi u -ngleskoj prihvatili ovaj mir.  narednoj deeniji, po pitanju spoljne politike, postoja*e ra!mimoila$enja i!među onih koji su !a rat sa 9panijom i drugih koji su !a lisku saradnju sa njom. ao !alog !a mir sa 9panijom, D$ejms se rešio ser 1oltera 2ajlija, 2ajlija, jednog od poslednjih velikana eli!aetinske epohe. Rajli je io pesnik, istoričar, pomora i ratnik. jemu je ila poverena ekspediija  protiv španskih poseda poseda u 4merii. ratio ratio se e! plena. plena. %rošpanski orijentisani orijentisani D$ejms + ga je na na osnovu optu$e i! 1H7. godine osudio na smrt. (avodno je jula 1H7. skovana Blavna zavera na zavera na čijem čelu je io Aenri Eruk aron oama, a !averu je #inansirala 9panija, trealo je da se svrgne D$ejms + i na presto dovede njegova rođaka 4rela Ctjuart& na!im glavna na!im  glavna je  je doila jer je istovremeno otkrivena još jedna !avera usputna zavera 3 zavera 3 We plot)  vreme D$ejmsove vladavine, političke i verske suprotnosti u -vropi su kulminirale i dovele do krvavog i ra!ornog "ridesetogodišnjeg "ridesetogodišnjeg rata. "o "o je io prvi veliki evropski rat, jer su u njemu, kra*e ili du$e vreme, učestvovale sve dr$ave na starom kontinentu. D$ejms je sve vreme vodio nerealnu  politiku pomiritelja među !ara*enim !ara*enim dr$avama i verama. verama. %osredovao je u sklapanju primirja i!među 9panije i Aolandije (jedinjenih provinija) 1H76. godine u 4ntverpenu& 4ntverpenu& stupio je u save! sa protestantskom nijom 1H12. godine, a svoju *erku -li!aetu je udao 1H1. godine !a vođu ovog save!a 3 #alačkog kne!a5i!ornika /ridriha . +stovremeno je $eleo da priavi naklonost katoličke strane, pa je vodio pregovore o $enidi  prestolonaslednika  prestolonaslednika Aenrija španskom španskom prine!om. Aenri Aenri se protivio ovom raku, raku, ali je on umro mlad. mlad.  ovi prestolonaslednik, prestolonaslednik, 0arls (+), io je saglasan saglasan sa očevom očevom $eljom. +pak, ve*ina ve*ina engleskih dr$avnika, dr$avnika, kao i sam narod, ili su protiv ovog raka. Ctrahovali su da i to otvorilo vrata katoličkom utiaju i španskoj politii.

9pani su u toku 1H27522. osvojili /alačku. /ridrih se sa svojom $enom kretao od 0eške preko /alačke do Aolandije. D$ejms + je mislio da *e 0arlsovom $enidom uspeti da uedi 9pane da /ridrihu vrate /alačku. 0ak je nudio i podelu jedinjenih provinija, koje su ile simol ore protiv katoličanstva. %olo$aj katolika u -ngleskoj se popravio. ralj je naredio da se puste katolii i! svih !atvora u -ngleskoj. /eruara 1H2. godine, 0arls je krenuo na put !a 9paniju. +pak, -ngle!i su ostavili nepovoljan utisak na doma*ine& podsmevali su se siromaštvu !emlje& tako da nije došlo do sklapanja raka, a 0arls  je u -ngleskoj dočekan dočekan sa velikim velikim oduševljenjem.

E/2"S  ;%C'9-%C8B& Kraljeve lične osobine F kratak pregled njegove vladavine D$ejms + je umro 2F. marta 1H2=. godine u =6. godini. asledio ga je 2=5godišnji sin 0arls +. 0arls  je vaspitan na dvoru, dvoru, u okru$enju koje nije odgovaralo odgovaralo njegovoj stidljivoj stidljivoj prirodi. 8ovorio je !amukuju*i, i nije voleo javne nastupe. Cvoju povučenost je prevladao !ahvaljuju*i pomo*i Eakingema, koji je !adr$ao onaj utiaj koji je imao i !a vreme vladavine D$ejmsa +. 0arls je io veliki ljuitelj umetnosti. Eio je o$enjen #ranuskom prine!om 4nrijetom5Barijom, 4nrijetom5Barijom, *erkom 4nrija + i Barije Bediči. Ca njom je imao sedmoro dee, od kojih su dvojia sinova kasnije vladali 3 0arls ++ (1HH751H?=) i D$ejms ++ (1H?=51H??). 0arlsova vladavina se mo$e podeliti u pet ra!dolja: %& $)C'($)C% 3 $)C'($)C% 3 u ovom ra!dolju su se sastala tri parlamenta sa kojima se kralj sukoio !og prevelikog utiaja Eakingema na vođenje dr$avnih  poslova& '& $)C%($)&1 3 $)C%($)&1 3 kada je 0arls + raspustio parlament i vladao sam u! pomo* kentererijskog nadiskupa iljema ;oda i "omasa entvorta erla od Ctra#orda. ;ična vladavina je okončana po i!ijanju rata sa 9kotskom, kada je kralj morao da ponovo sa!ove parlament& (& $)&1($)&C 3 $)&1($)&C 3 kada se t!v. 8ugi t!v. 8ugi parlament , predvođen %imom suprotstavio kralju i uklonio njegove miljenike Ctra#orda i ;oda, i prinudio 0arlsa da prihvati o!iljna ograničenja svoje vlasti. %ostavila su se pitanja re#orme rkve i u kojoj meri kraljeva vlast trea da podle$e nad!oruparlamenta nad!oruparlamenta i po tome su se podelile  pristalie kralja i parlamenta, parlamenta, što je dovelo do građanskog rata& rata& 8& $)&C($)&)  3  3 u prvom građanskom ratu je poedio parlament, na čijoj su strani ili 9koti i t!v. :rmija t!v. :rmija novog tipa koju tipa koju je predvodio 4liver   ?romvel & 9& $)&)($)&% 3 $)&)($)&% 3 dola!i do sukoa i!među vojske na čelu sa romvelom, koja je predstavljala radikalnu, i parlamenta, koji je predstavljao umerenu struju u engleskoj revoluiji. Rojalisti su u!  pomo* 9kota pokušali pokušali da povrate vlast. %osle pora!a, pora!a, kralj je uhva*en, suđeno mu je i poguljen poguljen je 1HG6. godine.

!arlamentarna vladavina ;%C'9-%C'B& ;%C'9-%C'B& F spoljna politika F neuspeli rat sa Dpanijom F kraljev brak F rat sa 3rancuskom F ubistvo >akingema Ra!dolje parlamentarne vladavine je počelo u !naku spoljne politike. "ridesetogodišnji rat je io u toku, i posle neuspešnog pokušaja pokušaja i!mirenja sa 9panijom i 0arlsove $enide španskom prine!om, -ngleska se umešala u suko. opšteno, -ngleska se veoma slao poka!ala u ovom ratu. %osle poede katolika u prvoj #a!i # a!i "ridesetogodišnjeg "ridesetogodišnjeg rata (1H1?51H2=), na senu je, podstrekivan od -ngleske, /ranuske i Aolandije, stupio danski kralj ristijan r istijan + (1=??51HG?). -ngle!i su marta 1H2=. godine na kontinent poslali jedan korpus od 12 hiljada ljudi koji je trealo da se ori pod komandom protestantskog kondotjera -rnsta #on Aansfelda #on  Aansfelda.. -nglesku vojsku su sačinjavali na silu vrovani ivili, loše uve$ani, odeveni, i loše naoru$ani, i loše pla*eni. sled hladno*e, gladi i !ara!e, mnogi vojnii su ili umrli, ili de!ertirali, tako da je engleska vojska !a kratko vreme ostala e! 6L17 ljudstva, a da nije ni učestvovala u ori.

#on gladna.  >#on Felton koji Felton koji je učestvovao u dva tragična  pohoda, na adi! adi! i ostrvo Re, 2. 2. avgusta 1H2?. 1H2?. godine je uio Eakingema. Eakingema. est o uistvu vojvode vojvode je i!a!vala oduševljenje u -ngleskoj. /lota je septemra 1H2?. isplovila.  međuvremenu su /ranu!i napravili mol dugačak oko 1=77m koji je preprečio ula!ak u luku. asip su ranili doro oučeni oučeni #ranuski vojnii, a ;a Rošel se predao predao (2?. oktora 1H2?), i od 1? hiljada, samo = hiljada stanovnika je pre$ivelo opsadu. %osle pohoda na ;a Rošel, -ngleska je prestala da se aktivno upli*e u rat u -vropi. Bir sa /ranuskom je sklopljen u Suzi aprila %C'B. godine, a sa 9panijom u =adridu novembra %C(:. godine. -ngle!i su se potom okrenuli unutrašnjim prolemima, kao i prekookeanskoj prekookeanskoj trgovini i koloni!aiji Ceverne 4merike.

Sukob kralja i parlamenta F !eticija prava F raspuštanje parlamenta 0arlsov prvi parlament (jun5avgust 1H2=) je odio da i!glasa sredstva !a rat, iako je godinu dana ranije !agovarao rat. %oslanii su promenili svoj stav jer su smatrali da ih kralj nije sa!vao prošle godine kada je !a to ilo potree kako i odlaganjem doio vremena da ostvari svoj rak sa katolkinjom& smatrali su da je Eakingem neodgovaraju*a neodgovaraju*a osoa !a vojskovođu& i u -ngleskoj je vladalo uverenje da *e joj učestvovanje u ratu na kontinentu odu!eti potrenu snagu !a pomorski suko sa 9panijom. %ošto je video da ne mo$e da doije nova od parlamenta, a da prethodno ne garantuje gde *e nova iti potrošen, 0arls + je raspustio parlament. Drugi parlament (#eruar5jun 1H2H) je sa!nav posle šest mesei.  međuvremenu se desila katastro#a kod adi!a, a odnosi sa /ranuskom su se pogoršali. Eakingem se !anosio da *e nekim velikim vojnim ili diplomatskim uspehom, uspeti da preorati mišljenje parlamenta i da *e ga onda  parlament slaviti kao velikog velikog vojskovođu. vojskovođu. po!iiju su predvodili 2obert predvodili 2obert Felips, Felips, >#on !ok  i >#on  i >#on Eliot . D$on -liot je video loše stanje engleskih vojnika i mornara, i odlučio je da napadne Eakingema u parlamentu i da ga ukloni sa  polo$aja ('sumnjičenje). ('sumnjičenje). +pak, 0arls + je, kako kako i spasao spasao svog miljenika, raspustio raspustio parlament. %ošto je ušao u rat sa /ranuskom (1H2F) i io e! nova, kralj je priegao drastičnijim merama. poklona . Beđutim, onima koji i to odili, kralj je nametao d ranije je postojala ustanova 5lobodnog poklona.

 3rinudne zajmove, zajmove, koji su se od oičnog pore!a ra!likovali samo po imenu. +pak, da i sproveo ove mere, 0arlsu je io potrean ra!vijen irokratski aparat koji -ngleska nije imala. omesari, koji su treali da uteruju prinudne !ajmove, nisu $eleli da progone svoje susede. rhovni rhovni sudija  2andolf !ru  je odio da pri!na pri!na !akonitost prinudnih prinudnih !ajmova. %ošto ovi prinudni !ajmovi nisu ili do!voljeni, a kralju je treao nova, on se našao pred odlukom  3 ili da sa!ove parlament, parlament, ili da promeni promeni spoljnu politiku. dlučio se da sa!ove parlament. 0arlsov tre*i parlament (mart 1H2? 3 mart 1H26) protekao je u istupima opo!iije, čiji je glasnogovornik io ser D$on -liot. ralju je predana predstavka po!nata kao  eticija prava (rasprava prava (rasprava o petiiji je počela 2H. maja, a petiija je usvojena F. juna). %o!ivaju*i se na osnovne odrede elike elike  povelje slooda i! 121=. godine, godine, sastavljači petiije su su !ahtevali: 1) da se se sredstva !a dr$avne rashode uiraju samo u saglasnosti sa parlamentom& 2) da kralj ne šalje vojnike na kantovanje (koriš*enje tuđih ku*a i ojekata) i na taj način prinuđuje podanike da pla*aju pore!& ) da se ne vrše proi!voljna hapšenja i !atočenja u tamnii e! suda. 0arls je nedelju dana oklevao, a onda potpisao %etiiju koja je na taj način postala !akon kraljevine. "o je i!a!valo oduševljenje u narodu, i verovalo se da *e kralj poslati Eakingema u "auer. +pak, kralj je Eakingema poslao, sa svim počastima, u %ortsmut gde je trealo da preu!me vođstvo nad ekspediijom !a delokadu ;a Rošela. "u je vojvoda uijen. +stovremeno su postojale i verske nesuglasie. 0arls + i kentererijski nadiskup ilijam ilijam ;od su !agovarali čvrstu anglikansku politiku i su!ijanje puritani!ma, koji je imao jako uporište u  parlamentu.  poslednjim poslednjim parlamentarnim parlamentarnim sedniama se raspravljalo raspravljalo o verskom prolemu prolemu i posrednim posrednim  pore!ima koje je 0arls 0arls + pokušao da prikuplja mimo parlamenta. parlamenta. a predlog D$ona D$ona -liota, parlament parlament  je doneo Tri rezolucije, rezolucije, u kojima je rečeno da *e iti smatran kao neprijatelj !emlje: 1) svako ko  pokuša da unese unese novotarije u religiju, religiju, $ele*i da uvede uvede ili širi papinstvo& 2) onak onak ko ude tra$io ili savetovao uvođenje pore!a koje nije odorio parlament& ) svaki trgova ili svaka osoa, koji udu dorovoljno platili namete koje nije odorio parlament. ralj je naredio parlamentu da se ra!iđe, međutim, -liotovi istomišljenii su silom dr$ali  predsedavaju*eg  predsedavaju*eg parlamenta dok je %etiija usvajana. usvajana. Cutradan su -liot i još osmoria članova članova  parlamenta uhapšeni uhapšeni i !atvoreni u "auer. auer. 0arls + je potom raspustio raspustio parlament i počeo da vlada sam.

"ični re#im F novčani problemi F vanredni porezi F Straford %rva kraljeva riga, pri uvođenju ličnog re$ima, ila je kako oe!editi nova e! pomo*i  parlamenta. 2ezolucija  parlamenta. 2ezolucija parlamenta  parlamenta je imala velikog odjeka među -ngle!ima, iako nije ila potvrđena od strane kralja. Da i došao do nova, kralj je stavio na snagu namete, od kojih pojedini nisu ili sakupljani ve* nekoliko vekova jer su nestali ra!lo!i !og kojih su uvedeni. veden je, 1H7. godine, pore! na  plemi*e koji su nasledili nasledili vojne #eude u vrednosti od G7 #unti #unti godišnje, a nisu proi!vedeni proi!vedeni u vite!a vite!a  prilikom 0arlsovog stupanja stupanja na presto. ralj ralj je tra$io i povra*aj šuma šuma koje su od plantagenetskih plantagenetskih vremena ile kraljevo vlasništvo, ali su se tamo sada nala!ila sela i $itna polja 3 i vlasnii su morali da  plate visoku nadoknadu. nadoknadu. 7rodski  7rodski porez porez je  je uveden 1H=. godine, a datirao je još i! 11. veka kada se sakupljao u prioalnim olastima na ime odrani od vikinga. 0arls + je počeo i sa ustupanjem i  prodajom monopola monopola na određenu rou rou pojedinim korporaijama. korporaijama. $ivaoi ovih monopola su imali imali velike povlastie i privilegije.  vođenju dr$ave, 0arls + se oslanjao na u!ak krug save!nika, među kojima su vode*u ulogu imali *omas +entvort erl od Staforda , i kentererijski nadiskup +iljem "od. a početku karijere, entvort je io jedan od vođa opo!iije. %odr$avao je %etiiju prava. +ako je io opo!iionar, opo!iionar, nije io  puritana. ada su su se suprotnosti suprotnosti i!među kralja i parlamenta parlamenta !aoštrile, prešao prešao je na stranu kralja. kralja.

+erska politika F nadbiskup "od F jačanje anglikanske crkve F progoni puritanaca  okviru jačanja ličnog re$ima, 0arls se odlučio i !a tvrdu liniju u verskoj politii. Rešio je da ojača anglikansku rkvu i potpuno su!ije puritane. "o "o je trealo da učini kentererijski nadiskup iljem ;od. '0iš*enje anglikanske rkve je podra!umevalo vra*anje otuđenih prihoda, onovu !apuštenih rkava, olje ora!ovanje sveštenika, nad!or nad štampom i univer!itetima, sređivanja stanja u rkvenim sudovima, uvođenje jednoora!nosti u ogoslu$enju, i su!ijanje svih tragova  puritani!maO.   sprovođenju ovih !amisli, ;od se oslanjao na vi!itaije rkvenih sudova, 1isoku komisiju i komisiju i  4vezdanu dvoranu. dvoranu. isoka isoka komisija je ila telo, sastavljeno od sveštenika i svetovnjaka, kome je kralj  prepuštao rigu o rkvenim nadle$nostima nadle$nostima krune. Clično +nkvi!iiji, +nkvi!iiji, i isoka isoka komisija je imala imala nad!or nad štampom i sudsku nadle$nost u slučajevima koji su se tiali kršenja morala. @oš u vreme -li!aetine vladavine, sud
1tpor re#imu F slučaj sedmorice  drugoj polovini 75ih godina 1F. veka, 0arlsova politika je počela da naila!i na otpor.  toku 1HF5? je usledio t!v. #on
Straford pokorava rsku raljev najli$i savetnik, Ctra#ord, se !a to vreme nala!io u +rskoj. -ngle!i su ovo susedno, '
 pravedne presude presude u korist +raa, a +rski porotnii su sami, sami, u strahu od plemenskih plemenskih glavara i krvne krvne osvete, donosili odluke koje su išle na štetu svojih sunarodnika.  toku sedam godina koliko je oravio u Dalinu (1H51H6), Ctra#ord je !aveo čvrst re$im i uspešno upravljao. Ctavio je parlament pod kontrolu. speo je da stvori malu vojsku, proširio je  područje !a naseljavanje naseljavanje -ngle!a, -ngle!a, uništio pirate, podstiao podstiao ra!voj poljoprivrede poljoprivrede i industrije, utrostručio  prihode od arina, arina, tako da je +rska postala postala i!vor !arade. !arade. +pak, ovi uspesi uspesi su ili privremeni, sve sve je  propalo po Ctra#ordovom Ctra#ordovom povratku u -nglesku. -nglesku.

Krah ličnog re#ima F >iskupski ratovi sa Dkotima Događaji koji su neposredno i!a!vali krah kraljevog apsolutističkog re$ima su t!v. >iskupski ratovi i!među -ngleske i 9kotske.  9kotsku je re#ormaija prodrla i poedila u drugoj polovini 1H. veka, tj. 1=HF. godine,  predvođena D$onom D$onom oksom. 9kotska 9kotska re#ormisana rkva, rkva, ?irk   ?irk , je ila kalvinistička i po veroučenju i  po uređenju. a čelu rkve je ila 1rhovna skupština, skupština, koja je odgovarala hugenotskom hugenotskom dr$avnom sinodu, a pod njom su ile kon!istorije i pre!viterijumi, u koje su ula!ili i propovednii i svetovnjai. Eogoslu$enje je vršeno po $enevskom u!oru na temelju oksove  ?njige zajedničkog bogoslužbenog bogoslužbenog  poretka.  poretka. ralj D$ejms je prolemu uvođenja episkopalnog rkvenog rkvenog uređenja u 9kotsku prila!io opre!no, i korak po korak je vra*ao iskupima jurisdikiju u 9kotskoj. a skupštini u %ertu je i!net !ahtev da 9koti usvoje pet komponenti engleskog ogoslu$enja 3 klečanje kod pričesti, privatnu pričest pri čest  olesnika, krštenje krštenje u ku*i u slučaju potree, kri!manje dee od strane iskupa, iskupa, pra!novanje pra!novanje Eo$i*a, elikog petka, skrsa, a!nesenja i Duhova. +ako je skupština usvojila ove !ahteve, u ve*ini parohija, oni su va$ili samo na papiru. %ored verskog, postojala je i ekonomska strana prolema. eliki eliki deo škotskog plemstva je prisvojio rkvene posede i strahovao od osporavanja svojih svojinskih prava. 0arls + je 1H. u prisustvu ;oda došao u -dinurg na krunisanje. runidena liturgija je 9kotima ličila na katoličku. +ste godine, iskupi su doneli kanone !a 9kotsku rkvu. anoni su proglašavali ekskomuniiranim ekskomuniiranim sve one koji ospore kraljevu vrhovnu vlast u rkvenim poslovima, takođe, !aranjivali su improvi!ovane molitve pri javnim ogoslu$enjima, !amenili su časne trpe!e oltarima, a uopšte nisu pominjali rho rhovnu vnu skupštinu, pre!viterije, niti starešine. 0arls + i ;od su hteli da 9kotskoj nametnu njigu opštih molitava i tako uvedu jednoora!no ogoslu$enje u eloj kraljevini.  tu svrhu  je i!rađena posena posena !njiga  !njiga opštih molitava od molitava od strane iskupa Rosa i Danlejna. 9kotski molitvenik se  podudarao sa engleskim, sa malim malim ra!likama (umesto sveštenik sveštenik 3 prezviter  3  prezviter ). ). raljev proglas je 1HF. godine io istaknut na svakom pijačnom krstu, i u proglasu kralj je i!javio da je Dkotska knjiga opštih molitava jedini molitava jedini do!voljeni olik ogoslu$enja u 9kotskoj, i da svaka  parohija mora kupiti dva dva primerka pre skrsa. skrsa. +pak, !og ne!adovoljstva naroda, naroda, škotski iskupi iskupi su odgodili uvođenje Bolitvenika.  a insistiranje kralja, novi novi olik ogoslu$enja ogoslu$enja je odr$an u rkvi rkvi Cv. Cv. 4ndrije u -dinurgu, -dinurgu, krajem  jula 1HF. godine. godine. +pak, sveštenika sveštenika su stalno prekidali prekidali ne!adovoljni ne!adovoljni vernii. 0arls i ;od su po$urili. po$urili.  ametanjem anglikanskog anglikanskog ogoslu$enja ogoslu$enja su o!lovoljili o!lovoljili sve slojeve stanovništva, stanovništva, i tvrdokorne kalviniste kalviniste i pristalie umerene re#orme. 9koti su ora!ovali naionalni save!, t!v. t!v.  ?onvenant , da i odranili svoju veru. 0arls + je potom odlučio da 9kotsku oru$jem prisili na pokornost. "ako je počeo prvi 7iskupski prvi 7iskupski rat %C(B. godine. ! kralja tada nije io Ctra#ord jer se nala!io u +rskoj. -ngleska vojska je kao i prethodnih godina ila loša. Deo engleskog plemstva koje je  predvodilo vojsku su činili puritani ili ljudi ra!očarani ra!očarani kraljevom politikom, koji koji su potajno $eleli kraljev neuspeh protiv 9kota. asuprot njima, 9koti su ili ratnički, plemenski narod, sa ogromnom $eljom da rane svoju veru. %redvodili su ih plemenski glavari, kao i veterani i! "ridesetogodišnjeg rata (npr. 4leksander 4leksander ;esli 3 ratovao kao vojskovođa 8ustava 4dol#a). +pak, 9koti su pristali na  pregovore juna 1H6. 1H6. godine (mir je sklopljen sklopljen 1?. juna 1H6 1H6 u Eerviku), i tako tako otvorili put udu*em save!u sa ritanskim puritanima. puritanima. ralj je io prisiljen da popusti i da se sa vojskom vrati u -nglesku. "ako je okončan prvi rat sa 9kotima.

)ugi parlament F sazivanje Kratkog parlamenta F poraz u ratu sa Dkotskom F mir u 2iponu  F ustanak u rskoj rskoj %ora! je io u!rokovan slaom motivisanoš*u i neoučenoš*u neoučenoš*u vojske, i 0arls + je shvatio, da ako $eli da pokori 9kote, da mu je potrena podrška parlamenta. "ako "ako je sa!van  !ratki parlament , koji je !asedao nešto više od dve nedelje (1. april 3 =. maj 1HG7). ralj je optu$ivao 9kote !a pounu, i!daju, i ve!e sa /ranuskom. +pak, opo!iija predvođena %imom je napala re$im. D$on %im je porojao sve !loupotree koje je počinila vlada 0arlsa + u toku upravljanja dr$avom e! parlamenta. %im je !ahtevao re#orme i naglašavao je političku nadmo*  parlamenta. lada lada je oe*ala da *e sprovesti re#orme, re#orme, ali je unapred tra$ila i!glasavanje i!glasavanje nova nova !a nastavak rata sa 9kotskom. %ošto je %im pripremao petiiju protiv rata, kralj je raspustio parlament.  pomo* je priskočio Ctra#ord. %re nego što se ratki parlament sastao, on je marta 1HG7. godine, otišao u +rsku kako i tamo sakupio vojsku.  irskom parlamentu, Ctra#od je stao na stranu katolika, i !agovaraju*i rat protiv škotskih pre!viterijanaa, uspeo je da doije nova u! pomo* kog je podigao vojsku u +rskoj. %otom, vojsku je trealo sakupiti i u -ngleskoj. Ctoga je Ctra#ord uterivao Erodski  pore! i koristio druge nelegalne namete. namete. "o "o je i!a!valo otpor otpor poreskih ove!nika. ove!nika. ako !og toga nije sakupljeno dovoljno nova, moilisana je miliija na severu !emlje, dok su na jugu -ngleske posene dru$ine vršile nasilno vrovanje !a redovnu vojsku. +pak, severnjačka miliija se poka!ala e!opasnom po 9kote, a ju$njački regruti r egruti su se poka!ali opasnim po kralja. 9koti su prešli graniu, potukli englesku prethodniu kod juerna (2?. avgusta 1HG7), !au!eli jukasl koji im je postao šta, i okupirali su severne gro#ovije Darem i ortamerlend. 9koti su potom !austavili dalje napredovanje i otpočeli pregovore. Bir je sklopljen u 2iponu 'C. oktobra %C8: . godine. %o ugovoru, 9koti su !adr$ali pod svojom kontrolom severne engleske gro#ovije i ispla*ivano im je ?=7 #unti dnevno (konačni mir je sklopljen u ;ondonu 17. avgusta 1HG1). Da stanje ude još gore, irska vojska, koja je trealo da umiri 9kotsku, se okrenula protiv -ngle!a. stanak u +rskoj je i!io %C8%. godine (2. oktoar 1HG1 3 maj 1HG2), kao re!ultat teškog stanja i o!lojeđenosti tamošnjeg stanovništva engleskom vlaš*u. +rski parlament je osporio !akonitost ni!a Ctra#ordovih akata i ojavio u posenoj deklaraiji da su +ri sloodan narod kojim trea vladati na osnovu opšteg prava -ngleske i irskih statuta i oičaja.

)ugi parlament F sastav F ukidanje 5vezdane dvorane i +isoke komisije F ukidanje nelegalnih poreza 0arls + je io prinuđen da sa!ove t!v.  8ugi parlament  3  3 parlament engleske revoluije.  >ugom   >ugom  parlamentu preovlađivalo  parlamentu preovlađivalo je srednje agrarno plemstvo. %redstavnika građanstva je ilo malo. Dugi parlament je jedan od naj!načajnijih u evropskoj istoriji.
Suđenje Strafordu F /nrijeta =arija r!o po otvaranju parlamenta, 11. novemra 1HG7. godine, uhapšen je Ctra#ord, a deemra iste godine, uhapšen je i ;od. Ctra#ord je nameravao da poegne u inostranstvo, i ueđivao je 0arlsa da  pohapsi vođe opo!iije opo!iije pod i!govorom i!govorom da su pregovarali pregovarali sa 9kotima. Ctra#ord Ctra#ord je optu$en !a i!daju, i!daju,

i!vrtanje !akona i nameru da vojsku sakupljenu u +rskoj upotrei u -ngleskoj. +pak, Ctra#ord se doro  ranio. ptu$u je ilo ilo teško doka!ati, doka!ati, jer se po engleskom engleskom !akonu pod pod terminom izdaja  podra!umevaju  podra!umevaju dela usmerena protiv kralja, a Ctra#ord je radio u korist 0arlsa +. Ctoga je parlament  priegao krajnjoj meri meri 3 i!glasan je !akonski !akonski akt +ill akt +ill of ttainder  ttainder  (osuđivanje  (osuđivanje pojedina ili grupe ljudi na smrt e! sudskog postupka, 1. april 1HG1), prema kome je Ctra#ord proglašen i!dajnikom kao čovek koji je pokušao da oori osnovne i stare !akone kraljevine -ngleske i +rske. Ctra#ordovu sudinu je ur!ala kraljia 4nrijeta5Barija. %o i!ijanju sukoa sa 9kotskom, ona je  počela, na svoju svoju ruku, da vodi politiku. %očela je da sakuplja sakuplja nova od engleskih katolika, katolika, i da se ora*a papi, tra$e*i od njega vojnu pomo*.
+ersko pitanje F !eticija korena i grana F +elika +elika remonstransa F obrazovanje stranaka F  kavaljeri i obloglavi  entru interesovanja i rasprava Dugog parlamenta ilo je i versko pitanje. Bonarsi su štitili anglikansku rkvu, a u parlamentu je ilo mnogo puritanaa, što je od eli!aetinskog vremena io  jedan od u!roka u!roka sukoa i!među monarha i predstavničkog predstavničkog tela. Cami puritani nisu ili slo$ni po pitanju uređenja rkve. %ostojale su tri struje: erastijanci ,  prezviterijanci   prezviterijanci , i independenti . -rastijansku struju je predvodio %im, i ona je imala podršku ve*ine u parlamentu.
!ahtevalo se da se na va$ne dr$avne po!iije postave lia u koja parlament ima poverenje.  Remonstransi se govorilo i o !ameni episkopata parlamentarnom parlamentarnom komisijom. %otom su se rojalisti i  pristalie episkopata episkopata sjedinili u jednu stranku, stranku, a pre!viterijani pre!viterijani i radikali u drugu. Donji Donji dom je doneo odluku o štampanju Remonstranse. Remonstranse.

!okušaj kralja da uhapsi vođe opozicije F građanski rat  vreme ovih rasprava r asprava u parlamentu, kralj se od avgusta do novemra 1HG1. godine nala!io u  poseti 9kotskoj. %osle %osle Ctra#ordovog poguljenja, poguljenja, činio je sve sve ustupke koje je parlament tra$io, ali je istovremeno ra!matrao svaki plan !a nasilni oračun sa njim koji mu je preporučivala kraljia. #iiri Ctra#ordove vojske koja je raspuštena u @orkširu su čekali naređenja u pohodu protiv ustanika u +rskoj i okupljali se oko dvora da pru$e kralju podršku. jima su se pridru$ili i mnogi mladi  plemi*i. Doili su nadimak nadimak kavaljeri, kavaljeri, koji se kasnije preneo na sve kraljeve pristalie. Cukoljavali s se sa kal#ama i! okolnih radnji koji su na!ivani obloglavi !og obloglavi !og načina na koji su ili ošišani. %očetkom 1HG2. godine dr$avni tu$ila je podigao optu$u i !atra$io parlamentarnu istragu ('sumnjičenje) protiv petorie članova Donjeg doma: D$ona %ima, D$ona Aampdena, 4rtura Ae!lerid$a, Den!ila Aolsa i iljema Ctroda, pod optu$om da su i!dali dr$avi i podr$avali škotske odmetnike.
0rađanski rat ;%C8'-%C8B& Karakter građanskog rata F teritorijalne, verske, i socijalne podele u ngleskoj F vojska 0arls + je 17. januara napustio ;ondon. "ako "ako je otpočeo građanski rat, iako su oru$ani sukoi  počeli tek u jesen jesen 1HG2. godine. "eritorijalno, na strani parlamenta ili su ju$ni i istočni, ra!vijeniji, delovi -ngleske, potom velike luke, trgovački i industrijski entri i prestonia, ;ondon, koji je io glavna pokretačka snaga revoluije. ralj je dr$ao severne i !apadne pokrajine, a od gradova, uglavnom sedišta iskupija, ređe trgovačka mesta. Cuknarski entri na severu (Aul, manu#akturna olast est5Riding est5Riding sa gradovima ;idsom, Aali#aksom i Ered#ordom), nastanjeni puritanima, stali su na stranu parlamenta. d kraja oktora 1HG2. godine, sedište rojalista je postao 1ksford, gde se smestio kralj sa dvorom, šta i arsenal.  početku je ve*ina stanovnika ila neopredeljena. neopredeljena. Ctrasti su ile raspaljene jedino u ;ondonu.  svakoj gro#oviji i gradu su postojale dve stranke koje su vodile lokalne ratove, više ili manje ne!avisno od glavnih vojnih operaija. 0esto i jedan va$an čovek odredio stranačku pripadnost čitavog okruga. %risilna regrutaija, rekvi!iije, nasilna opore!ivanja, r!o su učinili da svi -ngle!i, neposredno ili  posredno, udu udu umešani u rat na na jednoj ili drugoj strani. %ripadnost određenoj klasi nije ila od presudnog !načaja !a opredeljenje !a neku od !ara*enih strana.  oe vojske (i parlamenta i kraljevoj) ilo je ljudi svih društvenih slojeva. d krupnog !emljoposedničkog plemstva, ve*ina je stala na stranu kralja, iako su velikaši kao gro#ovi -seks (Roert Devero), Bančester (-dvard Bontagu) i Eruk (Roert 8revil), !apovedali !apovedali vojskom parlamenta. 8lavna snaga kraljevske stranke je dola!ila od seoskih plemi*a i! starih porodia koji su ili manje pove!ani sa trgovačkim svetom, dok je parlament svoje snage doijao i! redova seoskih koji su ili jače pove!ani sa ur$oa!ijom. -konomski jaki sloodni seljai 3 #armeri i jomeni,  orili su se na oe oe strane. Celjai5!akupi Celjai5!akupi su sledili svog svog #eudalnog gospodara. gospodara. %oljoprivredni %oljoprivredni radnii i sirotinja su ili neutralni i prisilno su moilisani.

 Ra!mimoila$enja po pitanju vere su ili itan u!rok sukoa i!među 0arlsa + i parlamenta, tako da građanski rat u -ngleskoj ima odlike i verskog rata. ično se kraljeva strana smatra kao anglikanska, a strana parlamenta puritanska. +pak, stranka parlamenta nije ila jedinstvena, u njoj su postojale tri struje 3 erastijani, pre!viterijani i independenti (kasnije je došlo do sukoa i!među njih). %ristalie radikalnih re#ormi, independenti ili sektaši, davali su najolje ore i !apovednike !apovednike  parlamentarne vojske. vojske. +stočna i ju$na -ngleska -ngleska su ile čvrsto u rukama parlamenta parlamenta !ahvaljuju*i !ahvaljuju*i Udruženju istočnih sektaša čije sektaša  čije je središte ilo u emrid$u. 0arlsa + su podr$ali i puritanski plemi*i koji su $eleli da ostanu verni kruni. +pak, uglavnom su ga  podr$avali katolii. katolii. ni su naročito ili odani odani kraljii 4nrijeti5Bariji, 4nrijeti5Bariji, koja je ila njihova !aštitnia. !aštitnia. Ceverni delovi !emlje, koji su podr$avali kralja, ili su ekonomski !aostali& i u njima je esneo pravi lokalni građanski rat i!među katolika i puritanaa. -konomska mo* i verska !anesenost su ili na strani parlamenta. Cam ;ondon je io 17 puta nastanjeniji, i imao preko 17 puta više gotovog nova nego ilo koji drugi grad u -ngleskoj.  rukama  parlamenta je io upravni upravni i administrativni aparat, aparat, takođe su dr$ali luke, luke, trgovačke trgovačke i #inansijske entre, entre, što im je omogu*avalo da sakupljaju pore! u najra!vijenijim delovima !emlje. Da i mogao da pla*a ratne troškove, Dugi parlament je i!glasao ni! poreskih re#ormi. vedene su, po holandskom u!oru, aki!e (trošarine) na ra!nu rou. +!menjen je i sistem direktnog opore!ivanja.  vreme -li!aete,  proenje su 'susidije, 'susidije, pri čemu je svaki okrug pla*ao pla*ao F7 hiljada #unti. ada ada je rat počeo, uveden uveden je sistem progresivnog opore!ivanja. opore!ivanja. savršeno je ra!re!ivanje r a!re!ivanje !emljarine i pore!a na imovinu. vi  pore!i su ili pravedniji pravedniji !a pojedine, pojedine, !a ra!liku od ranijih proi!voljnih proi!voljnih 'susidija. 'susidija. %omorske luke su davale parlamentu trgovačku mornariu. %rekomorska trgovina je uve*avala ogatstvo pounjenika, dok je 0arls + imao prolema sa uvo!om oru$ja i! inostranstva. raljev polo$aj je io mnogo nepovoljniji. Borao je da vodi rat oslanjaju*i se na poklone i pljačku. elike svote nova !a podi!anje kraljeve vojske, dali su  #enri >omerset >omerset erl od ;ustera ;ustera i i ;iljem  ?evendiš erl od =jukasla, =jukasla, koji su prilo$ili preko milion i po #unti. "akođe, "akođe, i katolii su mu novčano  pomagali. e strane su ile vojno nespremne. ijedna od !ara*enih strana nije vodila itku sa više od 651= hiljada ljudi. +!u!etak je ila itka kod =arston =ura (2. jul 1HGG), kada se oko 27 hiljada ljudi  orilo na strani parlamenta. parlamenta. Cve do uvođenja vojnih re#ormi od strane parlamenta, t!v. t!v. 1ojske novog tipa (eM tipa (eM model 4rmW), na oe strane su vojne jedinie sakupljala i vodila privatna lia. %ojedini pukovi su ili stalno anga$ovani, a neki su sakupljani !a određeni pohod. "akođe, "akođe, neki pukovi su ili pla*ani od lokalnih  pore!a, neke je pla*ao direktno kralj kralj ili parlament. ojske ojske su ile nedisiplinovane nedisiplinovane i sklone sklone pljački 3  poseno kraljeva kraljeva vojska.  a oe strane su pukovi ili odeveni u rvenu, plavu, elu ili !elenu oju. ada je uvedena 'ojska ' ojska novog tipa, počela je da, u trupama parlamenta, preovlađuje rvena oja.  toku itke, namaL i Cek  Cek je s tobom M za kraljaL& kraljaL& kao i po !načkama vojnii su se prepo!navali po lo!inkama: 7og lo!inkama:  7og s namaL i  poseno određenim određenim uoči itke.  pogledu kvaliteta trupa, u početku je prednost ila na strani kralja. n je raspolagao ljudstvom koje je lako mogao pretvoriti u vojnike. %lemi*e, njihove love i konjušare je samo trealo oučiti u taktii, i ve* i imao odličnu konjiu. raljev ne*ak, kne! Rupreht (io je sin -li!aete Ctjuart i /ridriha  /alačkog), oučio je, po švedskom u!oru, kraljevsku konjiu, kojoj u prve dve godine rata  parlamentarna vojska vojska nije mogla ništa. ništa. 8rađanima s juga je ila potrena du$a ouka da i to postigli. postigli. + po kvalitetu (činili su je sitni plemi*i skvajeri, i sloodni seljai jomeni) i po taktii, konjia je ila glavni rod vojske u -ngleskom građanskom ratu. na je doila sve odlučuju*e itke. onjanii su se  orili po sistemu koji je ustanovio švedski švedski kralj 8ustav 4dol#. %re "ridesetogodišnjeg "ridesetogodišnjeg rata, konjia konjia je upotreljavana po t!v. t!v. holandskoj taktii 3 primiala se neprijatelju u kvadratu i delovala više  pištoljima nego saljom saljom (t!v. (t!v. karakoliranje). %o švedskom švedskom sistemu, konjia konjia je opet prešla prešla na juriš saljama, ali u tri kolone. raljeva pešadija je ila olja od puritanske, jer ju je činila sirotinja i! velških rda i ornvola. 4rtiljerija je upotreljavana, ali nije imala odlučuju*u ulogu u itkama, dok je mornaria odmah  prešla na stranu parlamenta.

ojska parlamenta je u prve dve godine trpela pora!e. "ada je na senu stupio 1liver Kromvel,  udu*i protektor repulike. repulike. %uk kojim je komandovao komandovao je io io sakupljen od strane strane independentskih independentskih  :socijacija istočnih grofovija. grofovija. speo je da oe!edi svojim ljudima redovnu platu, kao prvi preduslov !a svaku re#ormu vojske. %ri prijemu ljudi u svoj puk proveravao je njihova verska uverenja i  podvrgavao  podvrgavao ih strogoj disiplini i vojnoj vojnoj oui. %ljačka, pijanstvo, pijanstvo, švaleraija, švaleraija, pa čak i !aklinjanje !aklinjanje su ka$njavani. ojnii ojnii su ili, uglavnom, sloodni seljai koji su u rat pošli sopstvenim konjima. +!ve$ani su u švedskom načinu napada, po u!oru na kraljevsku konjiu. +pak, !a ra!liku od kraljevskih konjanika, liverovi konjanii su ili disiplinovani i van ojišta, a ne samo na njemu. "ako je nastao rod strogih, #anatičnih puritanskih ratnika, pro!vanih 6vozdeni . romvelov puk je  postao u!or i osnova osnova !a vojnu re#ormu i ora!ovanje ora!ovanje t!v. t!v. 4rmije novog tipa.

!rva godina rata F kralj na severu F neuspeli pregovori F bitka kod d#hila F štab u 1ksfordu ralj je januara 1HG2. godine, u pratnji malog roja svojih pristalia napustio ;ondon, i uputio se ka severu i stigao u @ork, gde je doio podršku tamošnjih plemi*a.  dva navrata je pokušao da osvoji Aul, gde su se nala!ile velike !alihe vojne opreme. +ako je kralj io u teškom polo$aju, parlament parlament je stupio s njim u pregovore, i!nevši mu u leto 1HG2. godine 'devetnaest predloga 3 ukoliko i se kralj sa njima saglasio, mogao je da se vrati na presto. %arlament je tra$io da članovi tajnog saveta, viši činovnii i načelnii tvrđava udu postavljeni s njegovim !nanjem i pristankom. "akođe, "akođe, parlament je tra$io da se strogo primenjuju !akoni protiv katolika i da se isključe 'papisti i! Doma lordova. "akođe, "akođe, kralj je morao da se saglasi sa rkvenom re#ormom i predajom 'delinkvenata (kako su na!ivani !agri$eni protivnii parlamenta u 0arlsovom taoru). ralj je odio. %arlament je potom doneo odluku da se imanja delinkvenata !aplene i iskoriste !a pokri*e troškova oko i!dr$avanja vojske. %osle neuspešnih napada na Aul, kralj je raspustio odred jorkširskih plemi*a i krenuo na jug. Ctigao je, avgusta 1HG2. godine, u otingem, sa malim odredom od ?77 pešaka i 77 konjanika. "u je 22. avgusta 1HG2. ojavio rat parlamentu. +! otingema je otišao u els, els, koji je !og vekovnog ra!dora sa -ngleskom i orenosti tamošnjeg stanovništva predstavljao pogodno područje !a regrutovanje vojske. ralj je sakupio vojsku od H 777 pešaka i 2 777 konjanika. "akođe, "akođe, i parlament je podigao vojsku na čijem čelu su ili -seks, Bančester i ilijam oler. Do prve ve*e itke u građanskom ratu je došlo '(. oktobra %C8'.  godine kod d#hila, severno od ks#orda. a oe strane je ilo po 1G 777 ljudi. Eitku je u kraljevu korist presudila konjia  predvođena kne!om kne!om Ruprehtom (mlađi (mlađi sin /ridriha  /alačkog). ekoliko ekoliko dana kasnije kasnije kralj je ušao u ks#ord i tu smestio svoj šta i dvor, a odatle je mogao o!iljno da ugro!i dolinu "em!e "em!e i ;ondon. Do kraja 1HG2. odigrale su se još dve itke: kod Erent#orda 12. novemra, i kod "urnam 8rina 1. novemra& u prvoj su rojalisti odneli poedu, a u drugoj su se rojalisti povukli sa ojišta jer su ili  rojčano nadjačani nadjačani 2:1, a nisu imali dovoljno dovoljno ni muniije, niti su imali veliku podršku stanovnika stanovnika ;ondota, te kralj nije $eleo da i!gui podršku nasilno !au!imaju*i ;ondon.

1fanziva rojalista u toku %C8(. F napad sa severa, iz 7orka, opsada ristola  toku 1HG. godine kraljeve snage su napadale i! tri prava. Ca severa i! jukasla, sa !apada i! elsa, i sa jugo!apada i! ornvola. Ceverna vojska pod komandom erla od jukasla (iljem avendiš) prega!ila je @ork. %ali su 9e#ild i ;ids, ali nisu uspeli da osvoje Aul, koji je ostao odsečen od 'tekstilnih puritanskih gradova na severo!apadu. severo!apadu. Cevernjai su ugro!ili avgusta 1HG. godine istočne gro#ovije. %arlament je tamo poslao Bančestera, da u! pomo* livera romvela podigne vojsku od 17 777 pešaka i = 777 konjanika, što je  ilo nemogu*e pre !avršetka $etve. $etve. +pak, romvelove romvelove trupe su ile dovoljne dovoljne da oeshrare oeshrare jukaslovu vojsku. jegovi o#iiri su odijali da krenu ka jugu i ;ondonu sve dok im je garni!on u Aulu stajao !a leđima kao pretnja njihovim imanjima na severu.

 jesen 1HG. godine, romvel i Bančester su sa vojkom krenuli ka severu i osigurali Aul. a !apadu su rojalisti osvojili Devon, Dorset, Eristol, -kseter, -kseter, ali se %limut dr$ao dr $ao u! pomo* #lote (kao i Aul). "rupe i! elsa su odijale da krenu na ;ondon sve dok ne padne 8loster. "ako je napad na ;ondon i! tri prava !aprečen Aulom, %limutom i 8losterom. +pak, u ;ondonu je vladala panika. Došlo je do demonstraija u dvorištu  estminsterske estminsterske palate, koje je rasterala konjia. @edan dan je grupa demonstranata tra$ila predaju, a drugi dan druga grupa građana je tra$ila oru do kraja.  prestonii je organi!ovana organi!ovana miliija koju su sačinjavale londonske kal#e sa !adatkom da osloodi 8loster.  a vest da opsednutima opsednutima sti$e pomo*, pomo*, kne! Rupreht Rupreht se sa konjiom uputio uputio da je !austavi, !austavi, dok su artiljerija i pešadija i dalje dr$ale grad opsednutim. Beđutim -seksova vojska je uspela da odije napade Ruprehtove konjie. ada je -seksova vojska stigla u li!inu 8lostera, videla je kako se kraljeva vojska povlači. %otom je odred londonske miliije trealo da se vrati u ;ondon. +pak, put im  je preprečila kraljeva vojska kod gradi*a gradi*a =juberija  =juberija.. %rva itka se odigrala ':. septembra %C8(. godine, i vodila se eo dan, sve do sumraka. " "ada ada su oe strane pošle na počinak. %ošto nisu !au!eli  jueri, ologlavi su to smatrali pora!om, iako iako se kralj povukao povukao u !oru usled nedostatka muniije. muniije. (Druga itka kod juerija se odigrala 2F. oktora 1HGG)

Savez sa Dkotskom F "iga i Konvenant Cvaka od !ara*enih strana je tra$ila save!nike. ralj se dogovarao sa Aolanđanima, Danima, /ranu!ima, papom, i irskim katoliima, ali ništa nije postigao. %arlament se !a pomo* ora*ao 9kotima, koji su, kao i parlament, strahovali od onove 0arlsovog despoti!ma i ponovnog ugro$avanja ugro$avanja njihovih verskih slooda. "ako je '9. septembra %C8(. godine  sklopljen save! 3 Aiga 3  Aiga i ?onvenant  ?onvenant , kojim su se -ngle!i i 9koti oave!ali da *e !adr$ati pre!viterijansku rkvu, sloode i privilegije  parlamenta i kraljevina kraljevina -ngleske i 9kotske. 9kotske. "o "o je io %imov poslednji poslednji politički pote! 3 umro je deemra 1HG. godine.

+ojni uspesi parlamenta %C88. F bitka kod =arston =ura F poraz kod "ostvitela F sukob između radikala i umerenih F uvođenje vojske novog modela  januaru 1HGG. godine 9koti su upali u ortamerlend, i do prole*a prodrli u ju$ni @orkšir. Baja iste godine, 9koti i vojska dru$enja istočnih gro#ovija su opseli @ork. raljeva vojska je prodrla u ravniu @orka i uspela da prinudi protivnike da dignu opsadu. Rupreht ih je pratio i '. jula %C88. godine došlo je do jedne od presudnih itaka u ratu. digrala se oko 12km od @orka 3 kod =arston =ura. loglavi su imali tri armije 3 @orkširsku pod "omasom "omasom /er#aksom& 9kotsku pod Dejvidom ;eslijem& i +st5anglijsku kojom je !apovedao liver romvel& ukupno 27 777 pešaka i F 777 konjanika. Rupreht i erl od jukasla su vodili 11 777 pešaka i F 777 konjanika, koji su do tada ili smatrani nepoedivim. nepoedivim. ojska ologlavih je i!nenada, pri kraju dana, napala Ruprehta i erla od jukasla.  >#ord# Boring  Boring   je potisnuo trupe kojima kojima je komandovao komandovao /er#aks, ali su romvel i škotski !apovednik !apovednik Dejvid ;esli ;esli odlučili itku u korist parlamenta. %oeda ologlavih na otvorenom polju je ra!ila mit o nepoedivosti nepoedivosti Ruprehtove konjie i poka!ala ispravnost romvelovog načina regrutovanja i ouke vojnika.  a drugom #rontu, vojska vojska parlamenta koju koju je vodio -seks -seks je pretrpela neuspeh. neuspeh. n je pokušao pokušao da osvoji ornvol, čiji stanovnii su i dalje podr$avali kralja. Rojalisti su uspeli da preseku ve!e njegove vojske sa ;ondonom. %okušavaju*i da onovi komunikaije pomorskim putem, -seks je sa svojim i!gladnelim trupama krenuo du$ rečie Fovi rečie  Fovi,, u koju su često uplovljavali engleski trgovački rodovi tra$e*i utočište od ura i gusara. ralj i ornvoli su uspeli da okru$e -seksovu vojsku. -seks -seks se spasao otplovivši rodom, ostavljaju*i svoje trupe. onjia je kod "ostvitela (itke kod ;ostvitela ili

;ostvitelska kampanja 3 1. avgust 5 2. septemar 1HGG) uspela da proije lokadu, ali je pešadija ostala opkoljena, i predala se sa oru$jem i muniijom sepremra 1HGG. godine. %oeda kod Barston Bura i pora! kod ;ostvitela su poka!ali ispravnost romvelove konepije o reorgani!aiji reorgani!aiji vojske. +pak, parlament je oklevao sa sprovođenjem vojnih re#ormi jer su one ile  pove!ane sa verskim ra!mimoila$enjima ra!mimoila$enjima i sukoima. aime, aime, najolji o#iiri i vojnii koji su su treali da sačinjavaju je!gro staja*e ojske novog tipa su ili i! redova 'sektaša.  toku 1HGG. godine, parlament još nije odlučio o pitanju uređenja rkve, ali je ilo jasno da pri uvođenju pre!viterijanskog uređenja ne*e činiti ustupke ni anglikanima ni independentima. vo se ogledalo u tome što su u svim okru!ima, kandidati !a javnu slu$u prola!ili proveru verske ispravnosti. + sveštenstvo i slu$enii su ili protiv 'sektaša. tpuštane su starešine !og svojih verskih uverenja, što je povlačilo de!ertiranje vojnika. 0lanovi Donjeg doma su više gajili odojnost  prema škotskom klerikali!mu klerikali!mu i njegovim inkvi!itorskim inkvi!itorskim sudovima, sudovima, nego prema verskoj verskoj toleraniji koju su !agovarali independenti. %arlament je stao na stranu 'sektaša, jer su oni oe*avali poedu na  ojištu.  toku !asedanja parlamenta novemra5deemra novemra5deemra 1HGG. godine, romvel je napao Bančestera. ptu$ivao ga je da svojim komandovanjem komandovanjem odla$e konačnu poedu. Bančester se ranio tvrdnjom da ma koliko puta oni poede kralja da kralj i dalje ostaje kralj, a da ako kralj njih samo jednom poedi, da *e oni svi iti povešani, a njihovi potomi da *e postati roovi. a to je romvel odgovorio da rat trea voditi energičnije, jer narod ne*e mo*i još dugo da i!dr$ava vojnike, i da *e ih prisiliti na sraman mir. %ošto je io olji vojnik, poslanii su stali na stranu romvela. %otom je parlament i!glasao 8redbu o samoodricanju (6L16. samoodricanju  (6L16. deemra 1HGG. reda je prošla kro! Donji, ali ne i 8ordnji dom& konačno, . aprila 1HG= reda je usvojena), kojom su svi poslanii morali da se odreknu polo$aja u vojsi. "om "om merom je smanjena ranija pre!viterijanska komanda,  pošto su -seks -seks i ve*ina komandanata komandanata ili članovi parlamenta. parlamenta. %lan o re#ormi re#ormi vojske, Donji dom je 'A. januara %C89. godine (ili H. januara). mesto posenih odreda koje je i!dr$avala  prihvatio 'A. januara sopstvenim sredstvima svaka gro#ovija ili sam komandant, organi!ovana je jedinstvena vojska pod  jedinstvenim !apovedništvom, !apovedništvom, i i!dr$avao i!dr$avao ju je parlament. parlament.
+ojna pobeda parlamenta F bitka kod 6ejzbija %C89. F završne vojne operacije F pad 1ksforda F zarobljavanje kralja Dok je vojska parlamenta jačala, 'kavaljeri su ili sve slaiji. raljevi vojnii su se sve više odavali pljački, u čemu je najviše prednjačio general 8oring. ralj je i dalje $eleo da !au!me ;ondon, i operaije su vođenje shodno tom ilju. (tokom januara5#eruara 1HG=. vođeni su pregovori u 4ksrid$u, ali su propali& 1=.2.1HG=) romvel i /er#aks su uveli novu strategiju. Chvatili su da !au!imanje ks#orda ili ilo kog drugog grada ili teritorije ne i ništa odlučilo, jer i se kralj sa dvorom jednostavno povukao. povukao. Ctoga su odlučili da vojno slaijim kavaljerima nametnu odlučuju*u itku i unište ih. "o "o se i desilo %8. juna %C89. godine kod 6ejzbija. ojska parlamenta je odnela poedu, a kraljeve trupe su ile ra!aane, e! mogu*nosti da se pregrupišu. Cam kralj je godinu dana lutao !emljom. %oslednja velika itka se odigrala mese dana posle ej!ija 3 %:. jula %C89.  kod "angporta. /er#aks se sudario sa 8oringom. 8oringove trupe su se posle kratke ore ra!e$ale. od ;angporta je nestala poslednja armija kojom je kralj raspolagao. statak rata se pretvorio u opsadne operaije. avaljeri su se sklonili u utvrđene gradove i male !amkove. +pak, prilikom opsade gradova, stanovnii, kojima je ilo dosta rata, r ata, su često sami prisiljavali guvernera na predaju.

loglavi nisu oštro postupali sa !aroljeniima (dok su drugačije postupali sa irskim katoliima koji su pomagali kralja).
Sukob između vojske i parlamenta F ukidanje Knjige opštih molitava F zabrana verskih sloboda independentima %ošto je rat io okončan, i!ili su verski i soijalni sukoi unutar pristalia parlamenta.  jesen 1HG=. godine i!vršeni su naknadni i!ori !a Dugi parlament 3 radilo se o 2= mesta koja su ila upra$njena odlaskom rojalista. prkos popularnosti independenata independenata posle itke kod ej!ija, oni su u  parlamentu ostali u manjini. manjini. %re!viterijani su preovladavali preovladavali u predstavničkom predstavničkom telu, a independenti independenti u vojsi, tako da su se političke i verske ra!mirie ispoljavale kro! suko vojske i parlamenta. njigu opštih molitava su pre!viterijani smatrali idolopokloničkom i da je !ato potreno da se ona ukloni. 4nglikansko 4nglikansko ogoslu$enje je !akonom !aranjeno. ko 2777 sveštenika je otpušteno i! slu$e.

Deemra 1HGF. godine na udaru su se našli i independenti. %arlament je i!glasao propise po kojima *e unitarijani i ostali 'sloodoumni jeretii iti ka$njeni smr*u, a papisti i drugi 'sektaši do$ivotnom roijom.  e odorivši sloodu veroispovesti, parlament parlament je poka!ao poka!ao malo političkog sluha sluha i o!ira prema vojsi koja je pod vođstvom independenata independenata i!vojevala poedu. %ostavilo se pitanja šta raditi sa vojskom. %redlagano je da se jedan deo upotrei !a oru protiv ustanka koji je i!io u +rskoj (1HG1), a da druge otpuste ku*ama 3 ali e! plate koju im je parlament dugovao. "o "o je io deo !avere koju je skovao deo pre!viterijanskih poslanika, koji su treali da pregovaraju sa kraljem i u! pomo* rojalista eliminišu 'sektaše. "realo "realo je da udu raspuštene samo trupe 4rmije novog tipa, dok su ostale  jedinie koje je pla*ao pla*ao parlament treale treale da ostanu pod oru$jem. ojsku je !ahvatilo ne!adovoljstvo, ali ni među vojniima nije ilo političke saglasnosti. %ostojale su radikalna i umerena struja. mereniji su se !adovoljili doijanjem verske toleranije i  parlamentarne vladavine vladavine 3 ova uverenja uverenja su delili i romvel romvel i /er#aks. ilj njegove političke ore io je opšte pravo glasa, da se parlament sa!iva svake godine kako i se oe!edio nad!or poslanika od strane irača.  verskom pogledu je !ahtevao ukidanje konvenata i episkopata, i sloodu savesti. -konomski !ahtevi  ili su ukidanje trgovačkih trgovačkih monopola. monopola. ;ilernu je tokom 1HGH. 1HGH. godine dva puta suđeno. Dom Dom lordova ga je !og untovnih pam#leta osudio na novčanu glou od G 777 #unti i F godina !atočenja u "aueru, kao i do$ivotno lišenje prava na vršenje građanske ili vojne #unkije. %otom je počeo organi!ovan otpor vojske parlamentu. ajpre su, u osam konjičkih pukova, a !atim i u ostalim jediniama ojske ojske novog tipa, kojom je !apovedao /er#aks, /er#aks, i!arani vojnički poslanii ili agitatori. ni su !ajedno sa o#iirima i!arali ve*e vojske, koje je trealo da !astupa njene interese. Beđutim, ve*e nije samo ra!matralo prolem isplate duga vojniima, nego se avilo i političkim  pitanjima 3 oe!eđivanje oe!eđivanje verskih i političkih političkih slooda. Aapšenje Aapšenje ;ilerna je samo samo pojačavalo ogorčenje vojnika. romvel je pokušao da smiri strasti u vojsi, a takođe pokušavao da privoli  parlament na korektniji korektniji odnos prema vojniima. vojniima. +pak, u parlamentu parlamentu nije naišao na ra!umevanje. ra!umevanje. Caopštavaju*i vojniima nameru parlamenta da ih raspusti ku*ama, molio ih je da se potčine volji  parlamenta, oe*avaju*i oe*avaju*i da *e vojniima vojniima koji se prijave !a !a pohod na +rsku +rsku iti ispla*ene sve !aostale  plate i! vremena građanskog građanskog rata. rata. romvelov govor je naišao naišao na negodovanje negodovanje vojničkih predstavnika. predstavnika.

+eze parlamenta sa kraljem Earlsom F sukobi unutar vojske F 0lave predloga i konferencija u !etniju F vojska okupira "ondon %arlament je odr$avao ve!e sa kraljem 0arlsom, nameravaju*i da u! pomo* rojalista ukloni  protivnike i smiri vojsku. ralj ralj se saglasio da ukine episkopalno episkopalno i pri!na pre!viterijansko pre!viterijansko uređenje, a takođe je pristao i da sve oru$ane snage udu pod kontrolom parlamenta dvadeset godina. %ošto je sve ono !a šta se orio ilo dovedeno u pitanje, romvel je stao na stranu svojih vojnika. n je 1. maja 1HGF. poslao !astavnika D$ojsa i =77 konjanika sa !adatkom da ode u ks#ord i spreči agente parlamenta da u!mi artiljeriju koja je tamo ila smeštena. %otom je trealo da ode u Aolmi i stavi kralja pod nad!or kako ne i otišao u ;ondon i priključio se parlamentu. 0arls je tada pomislio da *e na tron do*i u! pomo* romvelovih romvelovih konjanika umesto u! pomo* pre!viterijanaa. pre!viterijanaa. ralj je pod  pratnjom stigao u jumarket, jumarket, gde je io logor logor ojske ojske novog tipa. tipa. Ctavljanjem kralja i topova topova pod kontrolu, romvel je računao da *e prinuditi parlament na spora!um e! narušavanja njegovog (parlamentovog) integriteta. +pak, došlo je do potpunog rasepa i!među vojske i parlamenta.   jumarketu su i! redova redova vojske čiš*eni čiš*eni o#iiri i vojnii odani parlamentu, parlamentu, a i! ;ondona ;ondona su neki od od  poslanika preegli preegli vojsi.  jumarketu su članovi vojnog ve*a, početkom juna 1HGF, potpisali 5večanu obavezu, obavezu, u kojoj su #ormulisali svoje iljeve i program. "ra$ilo "ra$ilo se da engleski narod, kao i ivši vojnii ne udu i!lo$eni,  posle demoili!aije demoili!aije vojske, ilo kakvim kakvim nepravdama i uvredama. Ee! ispunjavanja ovih ovih !ahteva, i

doijanja odgovaraju*ih garanija, vojska nije $elela da se ra!iđe. +stovremeno je vojno ve*e i!javilo da vojska ne te$i oaranju postoje*eg poretka i da u njene planove ne ula!i stvaranje independentske vlade i gušenje pre!viterijanstva. r!o je glavni šta vojske prenet i! jumarketa u Cent5lens, li$e ;ondonu. ojno ojno ve*e je sredinom juna i!dalo novu deklaraiju, koja je trealo da opravda prili$avanje vojske glavnom gradu.  deklaraiji su tra$eni novi i!ori !a parlament, određivanje njegovih sednia i čiš*enje parlamenta od jedanaestorie njegovih članova koji su se najviše !amerili vojsi, kao i proglašenje amnestije. Credinom jula 1HGF, agitatori su tra$ili da se odmah uđe u prestoniu, da se i!vrši čiš*enje  parlamenta, da se se londonska miliija miliija preda u ruke independenata, independenata, da se parlament oave$e oave$e da ni pod kakvim i!govorom ne*e dovoditi strane trupe u !emlju. a predlog romvela i Aenrija 4jretona, 4jretona, ora!ovana je komisija od 12 o#iira i 12 agitatora, da sastavi popis osnovnih !ahteva vojske kao osnove !a dalje pregovore sa kraljem i parlamentom. "a "a komisija je i!radila t!v. 6lave predloga, predloga , u kojima je !ahtevano: da se parlament ira samo na ra!dolje od dve godine, vojska i mornaria trea 17 godina da udu pod kontrolom parlamenta, spoljnom politikom trea da rukovodi poseni organ 3 dr#avno ve$e, koje i ojavljivalo rat i mir u saglasnosti sa parlamentom i koje i postavljalo više dr$avne činovnike. %rema tom projektu, trealo je da se ukinu svi akti koji su propisivali oave!no koriš*enje utvrđenog teksta engleske liturgije& rojalisti se u roku od pet godine ne smeju postavljati na dr$avne polo$aje niti irati u parlament. %arlament je privremeno počeo da čini ustupke. "omas "omas /er#aks je postavljen !a glavnokomanduju*eg glavnokomanduju*eg svih vojnih snaga -ngleske. Rešeno Rešeno je i da se komanda nad londonskom miliijom poveri independentima. 0lanovi parlamentarne jedanaestorie su doili do!volu da napuste ;ondon i odu na kontinent. +pak, stanovništvo ;ondona je ilo protiv spora!uma sa 'sektašima. "rgovačke "rgovačke kal#e su provalile na sedniu parlamenta i počele da prete. %arlament je potom radio pod diktatom londonskih masa. Da i sprečila pre!viterijanski prevrat, vojska je krenula na ;ondon. 8lavni grad se C. avgusta %C8@. godine našao pod okupaijom vojske.
 deemru 1HGF. došlo je do i!mirenja granda i levelera. Cvi uhapšeni učesnii u pouni su osloođeni i vra*eni na ranije du$nosti.

>ekstvo kralja Earlsa F drugi građanski rat @oš dok je trajala kon#erenija u %etniju, kralj 0arls je 1=. novemra poegao u !amak arisruk, arisruk, na ostrvu ajt, i tu počeo da sprema pounu. )ecembra %C8@. godine je sklopio spora!um sa škotskim  pre!viterijanima da se se uguši independentski independentski pokret u -ngleskoj. -ngleskoj. =arta %C8A. godine počeli su ustani rojalista u +elsu, Kentu, i nekoliko drugih gro#ovija. T mornarie je stala na stranu kralja i otišla u Aolandiju gde se stavila pod komandu 0arlsovog sina. Ca severa se kretala vojska od 27 777 9kota.  +rskoj se, takođe, opremala kraljeva vojska. +pak, u toku maja5juna 1HG?. romvel je poedio rojaliste u elsu, elsu, a /er#aks u entu i -seksu. avaljeri su  ili ra!ijeni i ra!e$ali su su se. +pak, sa severa je, kao glavna glavna pretnja, sti!ala sti!ala vojska 9kota. voj voj vojsi  je u susret krenuo romvel sa 6 777 ljudi. Do velike itke itke došlo je kod !restona, u "ankaširu . Eitka  je trajala tri dana (1F516 avgust %C8A ), a 9koti i rojalisti su ili potučeni. Ceptemra su ologlavi !au!eli -dinurg. last u 9kotskoj je prešla u ruke levih pre!viterijanaa, pre!viterijanaa, save!nika engleskog parlamenta. /er#aks je krajem avgusta 1HG?. uspeo da !au!me ločester, ločester,  poslednje utočište kavaljera u entu. entu. "ime "ime je i drugi građanski rat rat okončan, iako se tvrđava %onti#rekt %onti#rekt kod ;idsa predala tek krajem marta 1HG6. godine.

2epublika i protektorat F !rajdovo čiš$enje F proglašenje republike F suđenje i pogubljenje kralja Earlsa  %ošto je vojska ila i!van ;ondona, pre!viterijani su opet digli glavu. Ceptemra 1HG?. godine su stupili u pregovore sa kraljem, koji su se novemra li$ili li $ili povoljnom !avršetku. ugi  parlament  koji  koji je 0arls + sa!vao još novemra 1HG7. godine. %rvi period repulike io je o d %C8B. do %C9(. godine 3 od njenog ustanovljenja do proglašenja livera romvela !a protektora.  tom ra!dolju parlament je morao da uguši rojalističke poune u 9kotskoj, +rskoj i američkim kolonijama, i da se oračuna sa levelerima.

1bračun sa levelerima F suđenje "ilbernu D$ona ;ilerna je pre!viterijanski parlament pustio i! !atvora u avgustu 1HG?. godine, u nadi da *e on svojom aktivnoš*u uneti ra!dor u redove vojske i da *e se pouniti protiv romvela. ;ilern je, #eruara5marta 1HG6. godine, i!adao dva pam#leta u kojima je napadao uređenje repulike, tj. da je ona novi okov !a -nglesku.

;eveleri su tra$ili demokratsku repuliku 3 iračko pravo je trealo da doiju svi -ngle!i koji navrše 21. godinu (i!u!ev prosjaka i slugu, a rojalistima je ovo pravo trealo da ude uskra*eno na 17 godina)& parlament je trealo da se ira svake godine& da se oustave svi progoni !og verskih ra!lika& da nema prisilne vojne slu$e& ukidanje monopola, trošarina, arina i desetineO %ošto je građanski rat okončan, independentima independentima nije io potrean save! sa levelerima i odlučili su da ih odstrane. @edan od radikalno opredeljenih vojnika je streljan aprila 1HG6. godine. jegova sahrana se pretvorila u demonstraiju. %okušana je i pouna u vojsi, ali je pounjenike u no*nom napadu na 7radford  na 7radford  maja  maja 1HG6. godine pora!io /er#aks. ;ilernu je dva puta suđeno, ali ga je porota oa puta osloodila, iako je io kriv. +pak, posle gušenja ustanka u maju 1HG6. godine, leveleri nisu više vi še predstavljali opasnu političku pretnju.

!oraz rojalista u Dkotskoj i prekomorskim kolonijama F gušenje ustanka u rskoj Drugi prolem sa kojim je repulika morala da se oračuna ili su rojalisti, koji su grupisali svoje snage u 9kotskoj, +rskoj i prekomorskim kolonijama. %o poguljenju 0arlsa +, !a kralja je proglašen njegov sin 0arls ++, koji je tada imao 16 godina. n je od 1HG=. oravio u /ranuskoj i i!o!emskoj, da i 1H=7. prešao u 9kotsku. "amo mu je podršku pru$io Bontrou! (glavar rdskih plemena). Beđutim, 0arls ++ ga je i!neverio. Bontrou! je io protivnik škotskih pre!viterijanaa, ipak, kralj je smatrao da su oni jači i olji save!nii, te je sklopio save! sa njihovim vođom 4rgajlom. 4rgajlom. Bontrou! je uhva*en i oešen. 0arls ++ je  pristao da prihvati pre!viterijansku pre!viterijansku rkvu. romvel je odmah reagovao. pao je sa vojskom u 9kotsku. 9kote i rojaliste je potukao . septemra 1H=7. kod >anbara kod  >anbara,, !au!eo -dinurg, -dinurg, ali dalje nije mogao da napreduje. ralj je odlučio da  preko ;ankašira krene na ;ondon. ;ondon. 9koti nisu hteli da prate rojaliste. ralj u -ngleskoj nije naišao na podršku stanovništva 3 pre!viterijani nisu $eleli da se priključe vojsi kojom su komandovali anglikanski kavaljeri, a anglikani i katolii nisu hteli da slede kralja koji se !vanično opredelio !a konvenant. Do itke i!među rojalista i parlamentaraa došlo je kod +ustera (. septembra %C9%.  godine. %ora$eni kralj je poegao na kontinent.  +rskoj je naionalno5katolički naionalno5katolički pokret io u !amahu ve* nekoliko godina, ali je njegovo gušenje odlagano !og građanskog rata u -ngleskoj. a čelu ovog pokreta io je upravljač 1rmond (D$ejms Eatler vojvoda rmond). %od kontrolom parlamenta ostali su samo ;ondonderi i Dalin. %arlament je odlučio 1HG6. godine da pokori +rsku. adao se da *e irskom !emljom isplatiti svoje poverioe. romvel je kranuo na +rsku sa vojskom od 12 hiljada ljudi. +skrao se u Dalinu, avgusta 1HG6. godine i uputio ka severu, ka >rogedi ka  >rogedi,, koju je !au!elo  777 +raa. +ri su pru$ali veliki otpor, ali su romvelovi vojnii uspeli da !au!mu tvrđavu, a potom su počinili velike !ločine nad pre$ivelim vojniima i stanovništvom. Raspao se laavi save! save! koji je rmond uspostavio i!među katolika i protestanata. %rotestantski %rotestantski vojnii i kolonisti su pristupali romvelu.  prole*e 1H=7. godine opasnost je !apretila i! 9kotske, i romvel je napustio +rsku, prepustivši komandu svojim o#iirima.  maju 1H=2. godine su operaije uglavnom okončane, i -ngle!i su pristupili podeli irske !emlje. +ri, kao i engleski 'delinkventi (veliki protivnii parlamenta), podeljeni su na više kategorija 3 prema stepenu krivie, tj. učeš*a u ustanku i! 1HG1. godine pa nadalje. a osnovu toga je i!vršena delimična ili potpuna !aplena imovine. a osnovu akta o ustrojstvu +rske i! 1H=2. godine, i!vršena je velika, sistematska, pljačka irskog stanovništva. +ri su nasilno preseljavani na !apadni deo ostrva ili na kontinent, ili su slati na prinudni rad u
irski !emljoposednii. Ra!vio se najte$i olik eksploataije 3 sistem sitnog seljačkog,  polunadničarskog !akupa i pod!akupa, pod!akupa, orada !emlje pomo*u rada rada poluprosjačkih irskih irskih !akupaa. !akupaa. %olovinom 1F. veka, američke kolonije su se ra!vile usled progona kojima su ili podvrgavani podvrgavani nonkon#ormisti.  4meriku su se kretale dve kolonijalne struje. Demokratski orijentisani sektaši su se naseljavali, uglavnom, u severnom delu, u ovoj -ngleskoj, a anglikansko5katolički aristokrati u  ju$nom delu današnjih današnjih C4D.  ovoj ovoj -ngleskoj, stanovništvo stanovništvo je !og svojih svojih verskih uverenja uverenja  podr$avalo najpre parlament, a potom potom repuliku. a jugu su preovladavali preovladavali anglikani i rojalisti, i tu je kraljevo poguljenje pra*eno velikim negodovanjem.  a Earadosu su su stanovnii odili odili da pri!naju parlament parlament i naoru$ali su vojsku od H777 ljudi.  jima je repulika učinila učinila ustupke. Dopuštena Dopuštena je slooda veroispovesti, pri!nato pri!nato je da se pore!i pore!i ne mogu prikupljati e! pristanka lokalnog stanovništva, i do!voljena je slooda trgovine sa svim dr$avama koje nisu u ratu sa -ngleskom. %od sličnim uslovima su se i ostale kolonije potčinile metropoli.

6avigacioni akt ;5akon o plovidbi& F rat sa lejk  je  je mnogo uradio na reorgani!aiji engleske mornarie: uvedena je  pro#esionalna slu$a, slu$a, usvojen je program program !a i!gradnju i!gradnju velikih i teško naoru$anih naoru$anih rodova, i ra!vijena ra!vijena  je nova pomorska pomorska taktika. Elejk je progonio progonio Ruprehta od +rske +rske do oala %ortugalije, %ortugalije, a potom u Bediteranu, gde je kod Kartagene, novembra %C9:.  godine uništio ve*i deo rojalističke #lote. Borima i okeanima je još uvek, neprikosnoveno, vladala Aolandija (jedinjene provinije). na je raspolagala sa oko 1H 777 trgovačkih rodova, dok su sve ostale pomorske sile !ajedno imalo oko G hiljade. Aolandska pomorska trgovina se prote!ala sve do @apana, a 9eldom, Be!om i Rajnom je dopirala duoko u -vropu. Aolandija je najviše ugro$avala -nglesku jer je dr$ala u rukama 6L17 engleske spoljne trgovine. <og toga je -ngleska posle revoluije 1HG?. godine, pristupila merama naionali!aije svog tr$išta. ajva$nija je ila mera o plovidi, t!v. =avigacioni t!v. =avigacioni akt  od  od 6. oktobra %C9%. godine, čije su odrede veoma pogađale holandsku trgovinu. trgovinu. vaj akt je !aranjivao uvo! proi!voda i! ilo koje !emlje u ilo koje područje engleske repulike, osim na rodovima koji su ili vlasništvo -ngle!a. Cituaija se ra!vijala u pravu rata, ali, holandska ratna mornaria nije ila ni prili$no jaka niti  rojna kao trgovačka trgovačka mornaria. mornaria. %osle est#alskog mira 1HG?. godine, holandska ratna mornaria je sa 1G7 rodova svedena da svega G7. Aolandski ratni rodovi su ili nepodesni !a otvoreno more (široki, spori, slao naoru$ani). ada su se 1H=1. godine odnosi sa -ngleskom !aoštrili, Aolandija je spremila novih H ratnih rodova, a naredne godine je počela sa gradnjom novih 1=7. + -ngleska se, od 1HG6, ur!ano pripremala !a rat, i!građuju*i mornariu. /lotom je komandovala moru. komisija od 5= admirala, koji su uglavnom ili i! kopnene vojske, te su na!ivani  generali na moru. 8enerali su u mornarii !aveli strogu disiplinu. Ratni rodovi su ili ve*i od holandskih, čvrš*i, r$i, okretniji, sa ve*im ga!om, i mnogo olje naoru$ani. "akođe, "akođe, i engleski trgovački rodovi su ili olje naoru$ani od holandskih. -ngle!ima je komandovao Elejk, a Aolanđanima =arten *romp. -ngleska vlada je do!volila gusarima da plene holandske rodove, na šta su Aolanđani odgovorili istom merom. vo gusarenje je, gotovo spontano, i!a!valo prvi oj ispred )overa 'B. maja %C9'. godine, kojim je i počeo 4nglo5holandski 4nglo5holandski rat 3 ojavljen krajem jula iste godine. Roert Elejk je otplovio u Ceverno more i !aroio 12 manjih ratnih, i oko 177 riarskih rodova, a Barten "romp "romp je smenjen jer nije stigao da ih !aštiti.

Aolandski admiral =ihel de 2ojter je avgusta %C9' . godine napao englesku eskadru pod D$ord$om -kjuom kod !limuta, i iako je io rojčano slaiji, prinudio je na povlačenje. +pak, krajem septemra mu je !apretila glavnina engleske #lote, pa se povukao prema glavnini svoje #lote u  juportu. -ngle!i su ponovo ovladali ovladali analom i nastavili nastavili su da plene holandske holandske rodove. rodove. -ngle!i su u Doveru ostavili Elejka sa G= rodova, što je iskoristio Barten "romp, koji je u međuvremenu ponovo postavljen !a komandanta holandske mornarie. n je 1. deemra 1H=2. isplovio sa ?7 rodova da i sproveo kro! anal konvoj od 77 trgovačkih rodova koji su krenuli u  prekomorske !emlje, !emlje, i kako i sačekao sačekao trgovački trgovački konvoj koji se vra*ao vra*ao u Aolandiju. Aolandiju. +!nenadio je -ngle!e, i potukao ih kod >and#esa kod  >and#esa.. ada se vra*ao, -ngle!i su pokušali da ga !austave, ali je "romp napao prvi, i krajem #eruara 1H=. godine kod 3ortlenda kod  3ortlenda,, je u trodnevnoj ii, uspeo da se proije kro! anal.  ajve*a itka prvog prvog anglo5holandskog anglo5holandskog rata se odigrala sredinom juna %C9(.  godine kod 6ort 3orlend F 6juporta , kada su se, prvi put, oe #lote sudarile u punoj jačini. %oedu su odneli -ngle!i, a Elejk je potom pristupio lokadi holandske oale. Aolanđani su pokušali da ra!iju lokadu, i ?. i 6. avgusta 1H=. su vođene dve itke 3 kod kod !atvajka  !atvajka i i 5heveningena 3 5heveningena 3 u kojima su Aolanđani potpuno ra!ijeni.  Credo!emlju su Aolanđani i -ngle!i imali eskadre !a !aštitu svoje trgovine od ererskih gusara. dmah po i!ijnju sukoa, Aolanđani su lokirali deo engleske #lote u ;ivornu, a ratne rodove su napali početkom septemra 1H=. kod ostrva -le, -le, i prisilili ih da uplove u %orto ;ongone na -li. %ri  pokušaju engleskih engleskih rodova i! ;ivorna ;ivorna i %orto ;ongona ;ongona da se sjedine, sjedine, došlo je do itke itke u kojoj su -ngle!i pora$eni i prinuđeni da napuste Credo!emlje. Aolandiju je rat teško pogađao. jena pomorska trgovina je gotovo sasvim !amrla. +pak, i -ngle!i su imali prolema. aporna slu$a i loše snadevanje su i!a!ivali ne!adovoljstvo ne!adovoljstvo i poune u engleskoj mornarii, a Credo!emno more je ilo !atvoreno !a englesku trgovinu. Ctoga je romvel pristao na  pregovore. Birom u +estminsteru, %9. aprila %C98. godine, Aolandija je pri!nala Cavigacioni pri!nala  Cavigacioni akt ,  pristala na po!drav po!drav engleskoj !astavi !astavi u ritanskim morima morima i platila ratnu odštetu od 677 677 777 #unti. 4nglo5holandski rat 1H=251H=G. godine je io prvi, od tri oru$ana sukoa ove dve !emlje !a prevlast na moru (drugi put 1HH=51HHF& tre*i put 1HF251HFG). %osle uspešno !avršenog rata sa Aolandijom, -ngleska je ušla u rat sa 9panijom s iljem direktnog napada na španske kolonije. ;eta 1H=G. godine opremljene su dve eskadre. %rva od 2= rodova je upu*ena, krajem septemra 1H=G, u Credo!emno more, pod Elejkovom komandom. Elejk je prisilio  papu 4leksandra +++ i velikog vojvodu od "oskane "oskane da plate plate odštetu !og pomaganja pomaganja prina Ruprehta Ruprehta i Aolanđana u 4nglo5holandskom ratu. %ošto je eg "unisa odio da garantuje e!ednost engleskih rodova i građana od napada tuniskih gusara, Elejk je 6. aprila 1H==. godine uplovio sa 1= rodova u luku  3orto"Farina i  3orto"Farina i uništio 6 tuniskih ratnih rodova. %očetkom juna 1H==. Elejk je stigao pred adi! i otpočeo lokadu luke i španske ju$ne oale radi hvatanja srerne #lote, ali se u septemru povukao. Elokada je nastavljena marta 1H=H. i septemra iste godine Elejk je presreo srernu #lotu koja se vra*ala i! Beksika i !aroio je ve*i deo  rodova. Drugu špansku špansku #lotu, -ngle!i -ngle!i su potpuno uništili uništili aprila 1H=F. godine godine u lui Canta ru!. ru!. Druga eskadra od 1? ratnih i 27 transportnih rodova sa  777 vojnika je, pod !apovedništvom +iljema !ena (njegov sin je io iljem iljem %en, osnivač %rovinije %ensilvanije G. marta 1H?1), krenula na španske posede u
+erski #ivot u republici F verske slobode F veliki broj verskih fanatika F peta monarhija F  kvekeri  ad!or nad verskim verskim $ivotom io je poveren poveren odoru istra$nih sudija sudija koji je imao pravo pravo da ispita  podonost kandidata kandidata !a svešteničku svešteničku slu$u. dor dor je rojao ? ljudi i io io je sastavljen sastavljen od  pre!viterijanaa, independenata independenata i nekoliko nekoliko aptista. Eili su su promenjeni dekani dekani univer!iteta i upravnii upravnii koled$a. sled verske pometnje tokom građanskog rata, javili su se rojni proroi sa apokaliptičnim vi!ijama. %ripadnii '%etog arstva su nameravali da što pre ora!uju dr$avu Eo$ju u -ngleskoj. %ostojali su i maglotonijani 3 sledenii londonskog krojača koji je tvrdio da su on i njegov rođak dvojia svedoka i! tkrovenja. d mnogorojnih grupa verskih !anesenjaka, jedna je vremenom !adoila poštovanje naroda i dr$ave. "o "o je ilo Društvo prijatelja, koje je osnovao )#ord# 3oks, koje  je sto godina kasnije kasnije doilo ime !vekeri ime !vekeri.. D$ord$ /oks je učio ou*arski !anat, ali je sa 16 godina, kada je otpočeo građanski rat, postao lutaju*i verski !anesenjak. Ca Eilijom je lutao po poljima i vo*njaima. d 1HG?. godine je počeo da  propoveda @evanđelje. @evanđelje. Cvoje učenje učenje je preu!eo preu!eo delom od anaaptista anaaptista 3 odaivanje odaivanje !akletvi i vojne slu$e. erovao erovao je da najprostiji mogu očekivati oduhovljenost, oduhovljenost, da čoveku nije potrean autoritet i vodič u vidu sveštenika ili propovednika, propovednika, jer svako poseduje neposrednu neposrednu spo!naju Arista u samom sei.
+last u republici F dr#avni savet F >erbonov parlament F otpor sledbenika !ete monarhije F  Kromvelov drugi parlament F vojna uprava F Kromvelova smrt -ngleska repulika je ila kominaija ivilne i vojne vlasti 3 na njenom čelu su ili parlament i dr$avni savet. %arlament, kojeg je tada činio samo Donji dom, je !apravo io produ$etak Dugog  parlamenta koji je sa!vao sa!vao kralj 1HG7. godine. ojska ojska je imala ogroman ogroman utiaj u dr$avi i ila je neprijateljski raspolo$ena prema parlamentu. Dr$avni savet je pravio ravnote$u i!među vojske i  parlamenta, jer su u njega ula!ili najolji najolji ljudi sa oe strane. romvel je 27. aprila 1H=. godine raspustio !rnji raspustio  !rnji parlament . Beđutim, nisu ili odr$ani i!ori !a  poslanike, ve* su su poslanike irale independentske independentske rkvene opštine, opštine, a savet o#iira je predao predao i dopunio spisak predstavnika. Ckupština, od 1G7 ljudi (t!v. 7erbonov (t!v.  7erbonov parlament , po jednom od članova) je !asedala od jula do deemra 1H=. godine. ;evo krilo su činili sledenii t!v. t!v.  3ete monarhije, monarhije, radikalnog verskog pokreta (učenje su !asnivali na nji!i proroka Danila i tkrovenju, u kojima se govorilo o G velika arstva  posle kojih nastupa nastupa drugi Aristov dola!ak, dola!ak, strašni sud i uspostavljanje uspostavljanje >arstva >arstva Eo$ijeg). va grupa verskih #anatika je propovedala da %eta monarhija samo što nije nastupila. jihov glasnogovornik io  je major *omas
 Oruđu uprave io uprave io je !artan i novi i!orni !akon. jime su mnoga 'trula mesta i!guila pravo da daju poslanike. Beđutim, novi i!orni !akon je io daleko od $elja vojske i! vremena građanskog rata. e samo da nije uvedeno opšte pravo glasa, nego je i i!orni en! pove*an sa G7 šilinga na 277 #unti godišnje. %rema tome i! iračkog tela su isključeni sitna i srednja ur$oa!ija. avaljeri su ili lišeni prava glasa. romvelov prvi parlament je !asedao od septemra 1H=G. do januara 1H==. godine.  njemu su se našli protivnii diktature romvela i vojske. po!iija je pokušala da ograniči vlast lorda5protektora,  pa je romvel raspustio raspustio parlament. -ngleska -ngleska je podeljena podeljena na 11 11 okruga, na čije čelo čelo su avgusta 1H==. 1H==. godine postavljeni general5majori sa =77 vojnika i neograničenim ovlaš*enjima. ovlaš*enjima. ni su proganjali kako rojaliste, tako i levelere. "o "o se pretvorilo u pravu vojnu inkvi!iiju. onjske trke, po!orišne  predstave i jave ku*e su !aranjene& !aranjene& poštovala se se puritanska nedelja. nedelja. Drugi parlament je !asedao od septemra 1H=H. do juna 1H=F. godine (radio u dve #a!e, prva koja  je navedena, navedena, i druga januar5#eruar januar5#eruar 1H=?). romvel ga je sa!vao !og !og #inansijskih prolema, prolema, a i !og toga što se ovakav način vladavine nije slagao sa njegovom prirodom i uverenjima. %rilikom i!ora  poslanika, general5majori general5majori su imali velik utiaj. utiaj. %arlament je i!ra!io ne!adovoljstvo ne!adovoljstvo vojnom vojnom diktaturom i $eleo je ivilnu vladavinu, ali opet s oslonem na romvela. Donet je akt  onizna peticija peticija i savet , po kome je protektor trealo da ira svog naslednika i savetnike. romvelu je ponuđena i kraljevska kruna, ali je on to, 2F. maja 1H=F. godine, odio. %onovo je uspostavljen uspostavljen 8ornji dom, ali pod na!ivom Drugi dom, u koji je ušlo 7 romvelovih najli$ih saradnika. Donji dom se usprotivio vojnoj diktaturi i počeo sa napadima na 8ornji dom u kome su sedele romvelove pristalie. romvel je  potom raspustio parlament. parlament. Cedam mesei mesei kasnije, romvel romvel je umro (septemar (septemar 1H=?).

Stanje posle Kromvelove smrti F 2ičard Kromvel F )#ord# =onk F sporazum u >redi F  restauracija monarhije romvela je na mestu protektora nasledio sin Ričard, istorijska ličnost e! !načaja. jega je, ur!o, smenio o#iirski savet 3 >avet 3  >avet bezbednosti  bezbednosti , kome je pripala vlast u !emlji posle romvelove smrti. ajutiajnija ličnost u savetu io je general )#on "ambert. n je io sposoan vojnik i učestvovao je u svim !načajnijim itkama i političkim raspravama u vreme građanskog rata. <og svojih kon!ervativnih političkih uverenja, ;amert se suprotstavljao i romvelu, koji ga je 1H=F. godine prinudio da podnese ostavku na sve polo$aje. Raspušten je parlament i!aran u vreme romvela, i ponovo sa!van rnji parlament. +pak, ;amert i Cavet e!ednosti nisu uspeli da uvedu čvrstu vlast. estankom romvela sa sene, nije više ilo ni ličnosti ni ustanove koja i staili!ovala repuliku.  samoj vojsi stanje nije ilo sređeno  3 vladalo je suparništvo suparništvo i!među veterana veterana i novih pukova, pukova, pešadije i konjie, konjie, pojedinih komandanata. komandanata. redsku deklaraciju  u kojoj je i!neo uslove pod kojim *e se vratiti na

 presto. %roglasio je opštu amnestiju, do!volio do!volio je da novi novi vlasnii !adr$e !emlje !emlje kon#iskovane rojalistima, kruni, i rkvi& do!volio je sloodu veroispovesti. ovi parlament (onvenijski) se sastao 2=. aprila 1HH7. i ?. maja proglasio 0arlsa ++ !a kralja -ngleske.

E/2"S  ;%CC:-%CA9& Kraljeva ličnost ada je stupio na presto -ngleske, 0arls ++ je imao 7 godina. %roveo je teško detinjstvo i mladost u građanskom ratu i i!eglištvu u /ranuskoj i i!o!emskoj. <og tih iskustava ra!vio se u samopou!danu samopou!danu ličnost. meo je da proeni ljude i upravlja njima. Eio je sklon u$ivanjima i na dvoru se vodio raskalašan $ivot koji je odudarao od puritanske strogosti. 0arls ++ je dr$avne poslove radije  prepuštao svojim savetniima. savetniima. $enjen $enjen je, i! političkih ra!loga (u mira! doio luku "anger i Cedam Eomajskih ostrva, trgovinu sa Era!ilom, !au!vrat pru$io podršku %ortugalima u ratu sa 9panijom) ,  portugalskom prine!om prine!om i! dinastije Eragana, Eragana, aterinom. C njom nije imao potomstva. potomstva. $ivao je u  rojnim ljuavniama, ljuavniama, i sa njima i!rodio četrnaestoro četrnaestoro vanračne dee, od kojih je naj!načajniji =onmut koji je činio više pokušaja da se dokopa prestola.

2estauracija monarhije F verska restauracija F Klarendonov zakon F dr#avna uprava F  Klarendon F kabala F jačanje katoličanstva na dvoru F pregovori sa "ujem I+ o pokatoličavanju ngleske %roes restauraije monarhije je imao dva perioda: t!v. t!v. %rvu restauraiju (april5deemar 1HH7) je sprovodio u delo pre!viterijanski parlament i!aran pod Bonkom& a Druga restauraija je ila delo raljevskog parlamenta, koji je !asedao 1? godina (1HH151HF6). %o stupanju na presto, 0arls ++ je proglasio amnestiju. Beđutim, !a one koji su osudili njegovog oa, 0arlsa +, nije ilo oproštaja. @edanaest osoa je poguljeno. %re!viterijanski parlament je na  polo$aje vratio pripadnike pripadnike aristokratskih porodia porodia (umesto dotadašnje dotadašnje repulikanske repulikanske 'otvorenosti !a !a talente). avaljeri, ogorčeni progonima, guitkom imovine, su !ahtevali i naknadu materijalne štete. Beđutim, u Bonkovom parlamentu još uvek je sedela pre!viterijanska ve*ina koja je uspela da ove !ahteve otkloni. Rojalisti, kojima je i!vršena direkna kon#iskaija, su uspeli da povrate i!guljeno. +pak, oni koji su pretrpeli velike guitke putem ogromnih pore!a nametnutim od strane repulikanske vlade, nisu uspeli da nadoknade štetu. "ako je i!vršena  socijalna restauracija. restauracija. stalo je još pitanje anglikanske rkve. tj. verske restauracije. restauracije. Rešavanje ovog pitanja, pre!viterijanski parlament je odlagao, jer nije $eleo da dođe do ponovnog uspostavljanja episkopalne episkopalne rkve. %osle ovih delimičnih promena, raspušten je Bonkov parlament. +!aran je novi,  !raljevski  parlament , u koji su ušli pripadnii porodia lojalnih dinastiji. vaj parlament je !adao konačni udara  puritani!mu. ajpre je raspuštena vojska. vojska. ralju 0arlsu ++ je smetala smetala velika staja*a vojska, vojska, sklona  puritanskim i 'sektaškim 'sektaškim idejama. Bornaria, Bornaria, 'plavi kaputi je ostala jaka 3 177 177 777 mornara, mornara, ali je kralju više smetalo 17 777 'rvenih kaputa kopnene vojske. "ada je usledio drakonski ?larendonov drakonski  ?larendonov zakon zakon.. "o "o je io ni! odredi koje je raljevski parlament doneo u ra!dolju %CC%-%CC9. godine, a koje su ile usmerene ka jačanju anglikanske rkve i potpuno slamanje pre!viterijanaa. pre!viterijanaa.
milja 3 i! oktobra %CC9. godine. %o ovoj odredi, sveštenik ili učitelj, nisu smeli da se prili$e, u krugu od = milja od nekog grada, pre nego što se i!jasne da ne*e !agovarati mogu*nost promene uređenja u dr$avi ili rkvi. Cve do Clavne revoluije 1H??. godine larendonov !akon je io sprovođen do kraja. jegovi i!vršioi su ili lokalni magistrati& magistrati& mnogi lokalni upravljači su provodili velik deo svog slu$ovanja i!nenada upadaju*i na pono*na okupljanja pre!viterijanaa pre!viterijanaa i love*i učitelje i propovednike. propovednike. Ctotine  propovednika je !avršavalo !avršavalo na vešalima. vešalima. "o "o je nanelo udara udara puritani!mu od koga koga se ne*e nikad nikad sasvim povratiti, naročito u pogledu političkog utiaja. %re!viterijani su, i!guivši status dr$avne rkve, postali samo jedna od mnogih nepri!natih sekti. Da i i!egli progone, mnogi pre!viterijani, kao i pripadnii drugih sekta, su se iseljavali u 4meriku. ao reakija na dugotrajni i urni period verskog !anesenjaštva i rasprava oko religije, javili su se verska ravnodušnost i raionali!am. Raionali!am i odsustvo verskog #anati!ma su ili jedan od činilaa koji su omogu*ili ra!voj prirodnih nauka i raionalističke #ilo!o#ije u -ngleskoj u vreme  poslednjih Ctjuarta. Ctjuarta. %otom je usledio larendonov pad. ralj je io kivan na njega !og raka sa aterinom Eragana (i druge nepovoljnosti 3 prodaja Denkerka /ranu!ima 1HH2, drugi rat sa Aolandijom, kuga i po$ar u ;ondonu). %ošto je larendonova *erka ila udata !a D$ejmsa (++) svi su u njemu videli udu*eg kraljevog tasta i to je i!a!ivalo strah i !avist njegovih protivnika. %osle larendonovog silaska sa političke sene 1HF7. godine, nastupile su !načajne promene u dr$avnoj upravi. ra!ovan je u$i krug ministara, na!van ?abala na!van  ?abala (skra*enia  (skra*enia od početnih slova  pre!imena ministara, ministara, "omas "omas li#ord, Aenri Eenet Eenet erl od 4rlingtona, D$ord$ ilijers vojvoda od Eakingema, -ntoni -šli uper erl od 9a#teserija, D$on Bejtland vojvoda od ;oderdejla), dok je kraljev ;ični savet i! vremena "judora počeo da gui na !načaju. 0lanovi aale nisu odgovarali !a svoj rad, sem u slučaju neposrednog i ličnog napada 3 postupkom sumnjičenja ili  :kta o proveri proveri..  verskom pogledu, kralj je naginjao katolii!mu, i verovatno i i učinio ustupke engleskim katoliima, ali je morao da odustane od toga jer i došao u suko sa parlamentom. 0arls ++ je u toku 1HH25H. godine ušao u pregovore sa papom i #ranuskim kraljem ;ujem + (1HG51F1=) sa iljem da uspostavi katolii!am u -ngleskoj. Ritual anglikanske rkve je trealo da ude i!jednačen sa rimokatoličkim, s tim što i se pričest pri čest delila u oa vida. -ngleska rkva i pri!nala papu !a poglavara, ali i imala i!vesnu autonomiju, sličku galikanskoj rkvi u /ranuskoj. %regovori su vođeni u tajnosti, i trajali su nekoliko godina. 0arls ++ se upleo i u politički save! sa /ranuskom 3 tajnim ugovorom u >overu u  >overu .'(&- oe*ao .'(&- oe*ao je ;uju + da *e pre*i u katoličanstvo i da *e i svoje podanike prevesti u katoličanstvo i da *e povesti rat sa Aolandijom.  rat je ušao %C@'. godine. erovatno erovatno se tajno pokrstio. 4ntikatoličko raspolo$enje u !emlji je ilo veliko. 0arls ++ je pod vidom kta vidom kta o oproštaju oproštaju pokušao  pokušao da pooljša polo$aj katolika, shodno svojim oe*anjima ;uju +. %arlament je io protiv te deklaraije, pa se njegov odnos sa kraljem pogoršao. ralj je io primoran da se odrekne deklaraije, doivši !au!vrat od parlamenta veliki kredit. aredne, %C@(. godine,  parlament je doneo kt doneo kt provere, provere, po kome oni koji nisu pripadali anglikanskoj rkvi nisu mogli doiti ni ivilnu ni vojnu slu$u. 0arls ++ je shvatio da je olje da odustane od namere da -ngle!e prevede u katoličanstvo. %rva aala, na čijem čelu je io -ntoni -šli erl od 9e#teserija, pala je posle sukoa kralja i parlamenta oko verske toleranije i uvođenja 4kta o proveri. )enbijeva vlada F 1utsova ;J!apistička& zavera F jačanje antikatoličkih raspolo#enja u narodu F podela na vigovce i torijevce F sudski proces 9e#teserija je nasledio *omas 1sborn grof od )enbija . va vlada se odmah suočila sa negodovanjem negodovanjem javnog mnjenja koje su podstakle vesti da je kraljev rat i prestolonaslednik, D$ejms vojvoda od @orka, katolik. Deni je uspeo da otkloni ovo ne!adovoljstvo e!uslovnom podrškom anglikani!mu, pošto je odorio ka!nene !akone !a pripadnike druge vere. "akođe, prestolonaslednika prestolonaslednika D$ejmsa je o$enio Aolanđankom Barijom, i! ku*e ranskih. +pak, Deni se nije !adr$ao na vlasti. Septembra %C@A. godine otkrivena je 3aklena je 3aklena zavera koju zavera koju su skovali je!uiti da uiju kralja i da u!  pomo* /ranu!a /ranu!a i +raa osvoje -nglesku -nglesku i prisile njene njene stanovnike da se orate u katoličanstvo. katoličanstvo. %rve

vesti o !averi, Dr$avnom savetu je predočio *it 1uts. n je io protestant, ali je prešao u katoličanstvo. Eio je i!ačen i! svakog udru$enja u koje je ušao. %o dolasku u -nglesku, ispričao je nekim protestantima detalje o !averi, predaju*i im rukopis u kome je sve ilo detaljno potvrđeno, sa dugim (krivotvorenim) spiskom engleskih katolika umešanih u ovu !averu. (misterio!na smrt ser -dmunda Eerija 8od#rida 12. 17. 1HF?. je poslu$ila !a širenje antikatoličkog raspolo$enja& "it uts je  pokušao da ser -E8 privoli na svoju svoju stranu prilikom i!mišljanja !avereO) od -dvarda olemana, poverljivog sekretara kraljevog rata D$ejmsa, pronađeni su dokumenti, t!v. ?olemanovi t!v. ?olemanovi papiri , tj. njegova prepiska sa papskim nunijem i ispovednikom ;uja +, oem  @ašezom.  @ašezom.
!roblem nasleđa prestola F Jkskluziona kriza  atmos#eri paničnog straha od katolika, počelo je poslednje !asedanje raljevskog parlamenta (oktoar5deemar (oktoar5deemar 1HF?). %arlament je krenuo sa istragom %apističke !avere. %od njegovim pritiskom, kralj je podigao miliiju, okru$io dvor topovima i napunio !atvore stotinama katolika. oleman je  prilikom istrage i!javio da je D$ejms !nao i odoravao njegovu njegovu prepisku. @edan @edan deo poslanika, poslanika,  predvođen ivšim kanelarom 9e#teserijem, 9e#teserijem, video je u svemu svemu opasnost opasnost !a protestantsku protestantsku veru i !ahtevao je detaljnu istragu. Keleo je da iskoristi priliku (versku kompromitovanost kompromitovanost kraljevske  porodie) da ojača ojača vlast parlamenta parlamenta 3 to su udu*i vigovi. vigovi. Drugi u parlamentu, parlamentu, na čijem čelu je io Deni, ili su odmereniji, i tra$ili su !aštitu kralja i njegove porodie 3 to su udu*i torijevi. %otom je sproveden 4kt provere, kojim su i! parlamenta isključeni svi katolii, sem D$ejmsa, kraljevog rata. ralj je januara 1HF6. godine, posle 1? godina rada, raspustio raljevski parlament.  a i!orima !a novi novi parlament, #eruara 1HF6, 1HF6, poedili su vigovi, vigovi, !ahvaljuju*i !ahvaljuju*i svojoj organi!ovanosti organi!ovanosti i stranačkoj disiplini (lu !elene vrpe, osnovan u ;ondonu 1HF=. okupljao  pre!viterijane, a od od 1HF6. postao uporište vigovaa& vigovaa& "reveljan "reveljan ga poredi sa sa jakoinskim kluom). kluom). igovi su $eleli da spreče D$ejmsa da nasledi presto, i da dovedu drugog kandidata. +pak, među samim vigovima su postojale dve struje. @edni su ili !a to da se D$ejmsova vlast ograniči, i njih je  predvodio Aali#aks, Aali#aks, dok su drugi ili da se spreči D$ejmsov D$ejmsov dola!ak na presto, i njih je predvodio predvodio 9e#teseri. %arlament je pripremio 4kt o isključenju i! nasledstva. "ako "ako je počela t!v. t!v.  ?riza oko isključenja, isključenja, koja je trajala dve godine i raspravljana u tri '-ksklu!iona parlamenta. %rvi -ksklu!ioni parlament (mart5jul 1HF6) je prisilio Denija na ostavku i nastavio istragu protiv njega. ralj ga je svojom odlukom i!u!eo od tu$e. Dom lordova je uhapsio Denija, koji je narednih  pet godina proveo proveo u "aueru. "aueru. Beđutim, 4kt o isključenju nije prošao jer je kralj raspustio raspustio parlament kako i sprečio usvajanje. %olitička igra se nastavila van parlamenta. igovi igovi su u svoje planove uključili kraljevog vanračnog sina, D$ejmsa Ckota vojvodu od Bonmuta. ada je i!io ustanak  protestanata pod vođstvom Eodvela Eodvela u 9kotskoj, vigovi vigovi su predlo$ili Bonmutu Bonmutu da on uguši ustanak. ustanak.

Cituaija je išla na ruku 9e#teseriju i njegovim istomišljeniima 3 kralj 0arls ++ se i!nenada ra!oleo, D$ejms je io u #ormalnom i!gnanstvu u Eriselu, a Bonmut sa vojskom na severu. 8rupa plemi*a je uspela da dovede D$ejmsa u -nglesku, međutim kralj 0arls se oporavio.
2aspuštanje parlamenta F zavera za svrgavanje kralja d raspuštanja parlamenta u ks#ordu, 2?. marta 1H?1. godine, pa sve do svoje smrti, 1H?=. godine, 0arls ++ je vladao e! parlamenta, u! pomo* svojih ministara Ročestera, Canderlenda, 8odol#ina i Aali#aksa. %odršku re$imu pru$ili su torijevi. ni su !agovarali načelo nedodirljivosti monarha. 0ak im se kralj 0arls ++ činio suviše umerenim. e*u e*u popularnost među torijevima je imao kraljev rat, D$ejms vojvoda od @orka. "orijevi su sproveli odma!du nad svojim političkim  protivniima. igovi igovi su smenjivani smenjivani sa polo$aja koje su !au!imali u lokalnoj lokalnoj upravi, dok ih u entralnoj nije ni ilo. lada je počela da postavlja slu$enike u lokalnim magistratima što je ilo ga$enje lokalne samouprave. Eila je !aranjena slooda govora i štampe. 0arlsovi protivnii su odlučili da ga uklone. 0lanovi klua '
Spoljna politika F ratovi sa eo 1H. vek 9panija je ila vode*a evropska sila, a sada je tu ulogu preu!ela /ranuska pod ;ujem +. 0arls ++ je u spoljnoj politii radio u interesima /ranuske 3 prodao je ;uju + Denkerk 1HH2. godine. "o "o je učinio i! materijalnih ra!loga, i tokom svoje vladavine oslanjao se na #inansijsku pomo* #ranuskog kralja. Eračni ugovor sa %ortugalijom je doneo korist -ngleskoj, iako sam 0arls ++ nije io !adovoljan aterinom Eragana. %ortugali su kao mira! ustupili Eomaj u +ndiji i "anger u Baroku, i dali su velike povlastie engleskim trgovima u svom velikom kolonijalnom arstvu.
 ajve*i suparnik -ngleske -ngleske ile su jedinjene provinije, provinije, i u vreme 0arlsa ++ su vođena vođena dva anglo5 anglo5 holandska rata (1HH=51HHF& i 1HF251HFG). Aolandija je posle i!guljenog rata sa romvelovom -ngleskom (1H=251H=G) uspela da se povrati 3 sredila je svoje #inansije, uve*ala kolonijalne posede, i  proširila svoju spoljnu trgovinu i opet opet je nadmašila -nglesku. -nglesku. %olitički i vojni presti$ Aolandije Aolandije je uve*an njenim uspesima u 9vedsko5danskom 9vedsko5danskom ratu (1H=F5=?). videvši da mirnodopskom konkurenijom ne mogu da preteknu Aolanđane, -ngle!i su se opet odlučili na rat. Aolanđani su to pokušali da i!egnu posredstvom #ranuske diplomatije, ali  e!uspešno.  e!uspešno. -ngle!i su još 1HHG, 1HHG, dok rat nije !vanično !vanično !apočeo, !apočeo, !au!eli holandske holandske kolonije u Cevernoj 4merii, ovu Aolandiju (preimenovali u ju D$ersi) i ovi 4msterdam (preimenovali u jujork). redi sredinom oktobra %CCC . i trajali 6 mesei. dluku -ngle!a da popuste su ur!ali Aolanđani uspešnim nastavljanjem operaija. operaija. Bir je konačno sklopljen '%. juna %CC@.  godine. prkos poedi, Aolandija nije doila ve*e olakšie u pogledu Cavigacionog pogledu Cavigacionog akta (1H=1). akta (1H=1). Doila je englesku koloniju Curinam, ali je morala da se odrekne ove Aolandije i ponovo pri!na po!drav engleskoj !astavi. "re*i 4nglo5holandski rat (1HF251HFG) se vodio u sklopu rata koji je protiv Aolandije predu!eo #ranuski kralj ;uj + (t!v. Devoluioni rat 1HHF51HH?. pao u 9pansku i!o!emsku i /ranš5onte i mirom u -ks5la59apelu doio ni! utvrđenja. Daljem širenju su se suprotstavili Aolanđani, i ;uj + je odlučio da ih eliminiše. Rat je počeo upadom /ranu!a u Aolandiju, i trajao je F godina 3 1HF251HF6).  a stranu /ranu!a /ranu!a su stali 9vedska 9vedska i 0arls ++. -nglesko javno mnjenje, inače inače nesklono ratovima ratovima sa Aolandijom, u ovom slučaju je videlo i!daju save!nika, i u! to protestantske dr$ave u korist tradiionalnog neprijatelja i katoličke sile. Aolandija je, kako i i!egla rat, popuštala pred -ngleskom. +pak, -ngle!i su e! ojave rata, početkom marta 1HF2, napali holandski trgovački konvoj koji se vra*ao i! +!mira. eja, @. jula %C@'.  godine, u kojoj je Rojter odneo poedu i 5honevelta F. i 1G. sprečio preaivanje anglo5#ranuskih vojnika u Aolandiju. Rojter je u itkama kod 5honevelta F.

 juna 1HF. godine, godine, i 9ezela 21. 9ezela 21. avgusta iste godine, opet sprečio iskravanje -ngle!a i /ranu!a. -ngle!i su potom digli ruke od rata, i rat na moru se sveo na gusarenje. Bir i!među -ngleske i Aolandije je sklopljen %B. februara %C@8.  godine u +estminsteru. Aolanđani su pri!nali e!uslovno prvenstvo -ngleske na moru, pravo engleske ratne !astave na  po!drav,  po!drav, pri!navali su -ngleskoj -ngleskoj povlastie povlastie u +stočnoj +ndiji, platili 2 miliona guldena guldena odštete i ustupili ustupili  ovi 4msterdam.

pidemija kuge F veliki po#ar i obnova "ondona F Earlsova smrt  vreme 0arlsove vladavine (1HH751H?=) ;ondon su !ahvatile dve velike katastro#e 3 epidemija kuge 1HH=. i ra!orni po$ar 1HHH. godine. -pidemija kuge 1HH=. (poslednja velika epidemija 1GF) je !ahvatila ;ondon, trajala je H mesei (od juna do deemra) i odnela 7 hiljada $ivota u prestonii koja je tada rojala oko G=7 777 stanovnika. %otom je 1HHH. godine i!io po$ar koji je trajao pet dana (od 2. do F. septemra).
)?7=S  ;%CA9-%CAA& Kraljeva ličnost D$ejms ++, kada je stupio na presto imao je =2 godine. Eio je povučene, o!iljne naravi. ije io  politički prilagodljiv i pragmatičan kao njegov rat rat 0arls ++. Eio je rimokatolik, i to je otvoreno  pri!nao, što mu je umanjilo umanjilo ugled kod protestantskih podanika podanika i ote$avalo mu političko delovanje. delovanje. Eio  je odan uspomeni uspomeni na svog oa, oa, 0arlsa +, i idejama idejama katolii!ma i apsoluti!ma. apsoluti!ma. Eorio se u #ranuskoj #ranuskoj vojsi. čestvovao je u drugom i tre*em 4nglo5holandskom 4nglo5holandskom ratu, i poka!ao se kao sposoan i hraar vojskovođa. Kenio se dva puta. %rva $ena mu je ila 4na Aajd, larendonova *erka, i sa njom je imao dve *erke 3 Bariju i 4nu 3 koje su ga nasledile na prestolu. Dve godine po njenoj smrti, o$enio se (1HF) Eeatričom d -ste, *erkom 4l#onsa + vojvode od Bodene, i sa njom je imao sina D$ejmsa -dvarda (D$ejms /ransis -dvard Ctjuart prin od elsa elsa 3 Ctari pretendent& njegov sin je 0arls -dvard Ctjuart Bladi pretendent), koji se e! uspeha orio !a presto posle svrgavanja njegovog oa, pa je u istoriogra#iji po!nat i kao 'Ctari pretendent.

Kraljev katolicizam F progon nonkonformista F /kt /kt o toleranciji t oleranciji +ako je kralj !og svoje vere io predmet sumnjičenja, njegov prvi parlament se poka!ao veoma dare$ljiv i i!glasao mu ve*i prihod nego ijednom njegovom prethodniku. +pak, kralj se ur!o sukoio sa parlamentom, najpre !og vere.  junu 1H?=. pokušano je da se D$ejms !ai sa prestola& ovo su organi!ovale vođe vigovaa u emigraiji.  9kotskoj se na ustanak digao 4rčiald 4rčiald emel erl od 4rgajla 4rgajla (sin ranije pomenutog 4rgajla), ali je vojska ugušila ustanak. pasniji je io Bonmut. n se sa nekoliinom sledenika iskrao u ;ajmu (Bonmutov ustanak, %ouna
a !apravo D$on 0erčil (predak instona 0erčila), koji *e kasnije, kao vojvoda od Barloroa postati  jedan od najslavnijih najslavnijih vojskovođa engleske engleske i evropske evropske istorije. raljeve trupe su ovu vojsku potukle kod Cid$mura, H. jula 1H?=. D$ejmsova odma!da je ila svirepa. dmah posle itke, 77 seljaka je  povešano, a ?77 je poslato na prisilni rad na Earados. Earados. Bonmut je molio !a !a milost, ali je poguljen. poguljen. D$ejms ++ je počeo da uređuje staja*u vojsku, koja je uve*ana sa H 777 na 7 777 ljudi.  njegovu vojsku su u!imani ljudi sa dna društva 3 ra!ojnii i uie, među kojima se disiplina mogla odr$avati samo #i!ičkim ka!nama. Da stvar ude još gora, !a o#iire su postavljani katolii, iako je to 4ktom o  proveri (1HF) ilo !aranjeno. !aranjeno. Beđu vojniima vojniima je vršena katolička katolička propaganda. propaganda.  vojnom logoru, u  li!ini ;ondona, ila ila je podignuta drvena drvena kapela i vojnii vojnii su podstiani podstiani da pohađaju rimokatoličko rimokatoličko  ogoslu$enje.  međuvremenu je vojska sa i!ra!itim katoličkim oele$jem ora!ovana u +rskoj pod !apovedništvom rimokatolika, Ričarda "alota erla od "irkonela. ralj je $eleo da se 4kt o proveri stavi van snage, ali je parlament odijao da ga u tome podr$i. prkos tome, kralj je smenjivao ministre torijeve i na njihovo mesto postavljao katolike. tpušteni su  pro#esori Bagdalena Bagdalena koled$a kako i se na njihovo mesto doveli katolii. katolii. atolički plemi*i su ili svesni da predstavljaju manjinu u -ngleskoj i da ne mogu poediti e! strane intervenije. %oučeni iskustvom i! prošlosti, i!egavali su da postanu oruđe u rukama je!uita i da udu $igosani kao i!dajnii od strane svojih sunarodnika.  /ranuskoj je 1H?=. godine opo!van antski edikt (1=6?), koji je garantovao sloodu vere hugenotima, i počeli su veliki progoni protestanata. "o "o je, u! katolii!am D$ejmsa ++, potom svirepo gušenje Bonmutove poune, kod -ngle!a udilo uspomene na vreme Barije 'rvave (1==51==?) i narod je !ahvatio strah od uspostavljanja uspostavljanja katoličanstva. idevši da nema podršku parlamenta, ni dovoljnog roja katolika, kralj je odlučio da se orati  puritanima, ne i li njih pridoio oe*anjima verske verske toleranije, toleranije, koju je namenio katoliima. katoliima. arstvom, i poslao trupe na Rajnu. "ako "ako je iljem +++ ranski imao dovoljno vremena da se pripremi !a pohod na -nglesku. Ceptemra 1H??. D$ejms se uplašio !a svoj polo$aj. Binistar Roert Cpenser erl od Canderlenda ga je savetovao da popusti i pri!na isključenje katolika i! dr$avne slu$e. +pak, #ranuski je!uiti oko kralja su se sukoili sa Canderlendom i on je smenjen. iljem +++ se sa vojskom iskrao u "oreju. "oreju. raljevu vojsku je !ahvatilo rasulo. ralju su leđa okrenuli D$on 0erčil i drugi !apovednii. %otom su i!ili ustani u eseksu, eseksu, Bidlendu, ;ondonu. +pak, iljem +++ ranski je uspeo da sve oavi e! krvoproli*a. D$ejms ++ je poegao u /ranusku. "o "o je ila

 >lavna revolucija revolucija.. "aj "aj na!iv je doila po tome što je i!vedena e! krvi, građanskog rata, progona i  pokolja.

6=/EK1 /2S*+1 1) !1S")67 E*+2*6 %C. )1 !1"1+6 %@. +K/ %osle adikaije arla  (1=1HL651==H, umro 1==?& eremonija odr$ana 2=. oktora 1=== u Eriselu), po dogovoru, novi ar je postao njegov rat /erdinand + (1==H51=HG). /erdinand + je odrastao u 9paniji, pod nad!orom svog dede /erdinanda atoličkog. jegov drugi deda (deda po ou), ar Baksimilijan +, je svojim unuima ugovarao rakove. ada je 1G61. sklopio mir sa mađarskim kraljem ladislavom @agelonem @agelonem (1GF1L1G6751=1H, Eohemije, a potom garske), predviđeno je da ako on (ladislav) ne ude imao muških naslednika, krunu ponesu Aa!ur!i. Baksimilijan je /erdinandu + namenio mađarsku prine!u 4nu, 4nu, a njegovoj (/erdinandovoj) mlađoj sestri Bariji mađarskog prina ;ajoša (1=1H51=2H).  slučaju da ;ajoš i Barija ne udu imali naslednika, mađarska kruna i pripala /erdinandu i 4ni, odnosno njihovom potomstvu.

2)1"3  ;%9@C-%C:AG%'& 2udolfov karakter i glavne odlike njegove vladavine Baksimilijana ++ je nasledio njegov najstariji sin Rudol# ++ (/erdinand + 1==H51=HG&Baksimilijan 1==H51=HG&Baksimilijan ++ 1=HG51=FH).  vreme njegovog detinjstva, utiaji protestantskog učenja su se ose*ali i u Eeču (rođen 1==2), i !og toga je vaspitan u 9paniji, na dvoru /ilipa ++ (1==H51=6?). /ilip ++ je očekivao da *e od svog rođaka napraviti militantnog katolika, koji *e kao vladar predvoditi protivre#ormaiju. Beđutim, nade ulagane u Rudol#a ++ su se i!jalovile. ;ekije koje je doijao od je!uita nisu dale $eljene re!ultate. Rudol# je io stidljiv, stidljiv, melanholičan, duševno nestailan i radije je vreme provodio u društvu umetnika i naučnika, nego u oavljanju dr$avnih poslova. ladavinu nad 4ustrijom je prepustio svojoj ra*i 3  Ernestu,  Ernestu, a posle njegove smrti, 1=6=. godine, Aatiji godine,  Aatiji (1H7?.  (1H7?. je postao kralj garske, a doija i 4ustriju i Boravsku, dok Rudol# ostaje ar i češki kralj). Rudol# je !a svoje sedište i!arao %rag, gde se sa dvorom preselio 1=?. godine.  !amku Aradčani je okupio oko see naučnike i rojne umetnike kojima je io !aštitnik. Beđu njima su ili i utemeljivači moderne astronomije @ohan epler, "iho "iho Erahe i Jordano Eruno. Rudol#a ++ su !animale alhemija, astrologija, drago kamenje, eg!otične ptie, otanika, matematika. Eavio se mediinom, drvore!arijom i časovničarstvom. Keleo je da prodre u tajne svemira.  ije io pravoverni katolik, katolik, a kamoli predvodnik predvodnik protivre#ormaije. erovao je da *e mo*i mo*i da  pomiri protestante i katolike katolike u nekoj višoj religijskoj religijskoj sinte!i i na taj način spase jedinstvo jedinstvo >arstva. +pak, to nije ilo ostvarljivo. + protestantski i katolički verski #anati!am je uktao svom snagom, što je -vropu guralo u krvave oračune 3 u /ranuskoj su se gotovo G deenije vodili ogorčeni verski ratovi (1=H251=6?)& u i!o!emskoj su se ustanii, koje su predvodili kalvinisti, orili protiv španske vlasti (1=H=51=FH). %rotestantska -ngleska -ngleska je ratovala r atovala sa 9panijom.
Slabljenje centralne vlasti u habzburškim zemljama >entralna vlast je u Aa!urškoj monarhiji ila slaa, i na to je utialo više činilaa 3 širenje  protestanti!ma, suko suko i!među Rudol#a Rudol#a ++ i njegovog rata Batije, Batije, otpor stale$a pojedinih pojedinih pokrajina, ratovi sa "urima. Aa!urške nasledne !emlje su ile 8ornja i Donja 4ustrija, "irol, "irol, oruška, ranjska. %okrajinske skupštine su !astupale interese svojih !emalja, što je vodilo u separati!am. Rudol#u ++ je ila potrena  podrška staleških staleških skupština koje su treale da mu i!glasaju sredstva sredstva !a vođenje ratova. ratova.
/ustrija i *urska F )ugi rat "urska je 1=67. godine okončala dugotrajni rat sa %ersijom, tako da je svoje snage mogla da usredsredi na dalji prodor u srednju -vropu. "ako je došlo do t!v. )ugog rata i!među 4ustrije i "urske, "urske, koji je trajao 1 godina (1=61L %9B(-%C:C). Ee! o!ira što je prethodni rat sa "urima (1=HH51=H?) io !vanično okončan, ore na granii nisu prestajale. "urski sand$ak5egovi sand$ak5egovi su nastavili svoje pljačkaške upade. va turska osvajačka aktivnost je i!a!vala temeljno preuređenje ojne ojne krajine, i!gradnju velike krajiške tvrđave arlova, i ora!ovanje nove granične !aštite na upi.  septemru 1=F?. godine predu!eta je neuspešna akija !a osloođenje >a!ina, stroša i Eiha*ke krajine. Eosanski eglereg, Aasan5paša %redojevi*, %redojevi*, je 1=61. godine poveo o#an!ivu u Clavoniji, a 16. juna 1=62. godine je osvojio Eiha* koji je postao sedište Cand$akega. Aasan5paša je 1=62. godine pora!io  osansko5štajerske  osansko5štajerske trupe kod Eresta, Eresta, ali su ranioi ranioi Ciska dva puta odili odili njegove napade, napade, a tre*i put su mu naneli pora!, 22. juna 1=6. godine. %osle ovog pora!a, "uri su ojavili rat u kome su postigli i!vesne uspehe, ali se njihova udarna mo* postepeno smanjivala. ! pomo* rumelijskog eglerega,  osanski eglereg eglereg Busta#a5paša je 2?. avgusta 1=6. 1=6. !au!eo !au!eo Cisak.
/ustrija i =ađari F ustanak kalvinista u severnoj =ađarskoj F rat sa štvanom >očkajem "eritorija ivše ugarske dr$ave je ila podeljena na tri eline (od 1=G1. do 1H?H). areva ra*a su došla u %rag da ga primoraju da vojne i upravne poslove garske prepusti Batiji. Batija je !nao da ne mo$e da i!dr$i rat na dva #ronta i počeo je pregovore sa Eočkajem, koji su okončani mirom u Eeču 2. juna 1H7H. godine. %rema ovom ugovoru, plemstvu i građanima garske je ilo do!voljeno da ispovedaju veru koju ho*e, tj. oe kon#esije su postale ravnopravne, a članak ++ je orisan. Dodeljena je opšta amnestija. dlučeno je

da činovnii i vojni !apovednii u garskoj i Arvatskoj mogu iti jedino doma*i plemi*i e! o!ira na veru. Eočkaju su, pored -rdelja, predate i neke susedne ugarske $upanije. Rudol# ++ je potpisao mir  posle dugog ne*kanja. ne*kanja. Arvatski saor u
Stanje u arstvu F protestantska nija i katolička "iga >arstvo je ilo nejedinstveno i verski i politički. :ugzburški politički.  :ugzburški verski mir  i!  i! 1===. godine je samo  privremeno umirio suko suko i!među katolika i protestanata. protestanata. + re#ormaija re#ormaija i protivre#ormaija su ile u !amahu. atolii i protestanti su počeli da se čvrš*e politički i vojno pove!uju u dva taora 3 katoličku ligu i protestantsku uniju uniju.. eposredan povod !a to su ili događaji u Donauvertu (1H7H5 1H76).  ovom sloodnom gradu u 9vapskoj, protestanti su ili rojniji, ali je ilo do!voljeno i katoličko ogoslu$enje. atolii su $eleli da, aprila 1H7H. godine odr$e svečanu proesiju, ali su se gradske sudije tome suprotstavile, plaše*i se nereda. +pak, proesija je odr$ana, ali je usput ila i!lo$ena napadu protestanata. sledila je katolička odma!da.  Aaksimilijan 7avarski je 7avarski je 1H7F. u! arevu  punomo* !au!eo !au!eo Donauvert i postupao postupao s njim kao sa osvojenim gradom. gradom. %rotestantsku %rotestantsku rkvu je  preuredio u katoličku i doveo je je!uite. je!uite. %rotestanti su u tome videli kršenje 4ug!urškog 4ug!urškog verskog mira, i odlučili su da se organi!uju. organi!uju. !rotestantska unija  je ora!ovana maja %C:A.  godine u /hauzenu u li!ini onstane. a čelu save!a io je 3ridrih +, kne!5i!ornik 3alačke. Cave! je okupio kalviniste i imao je podršku /ranuske.  a drugoj strani, u =inhenu je jula %C:B. stvorena Katolička liga koju je predvodio =aksimilijan >avarski . jegovi prei su očistili očistili Eavarsku od protestanata. protestanata. %osle događaja u Donauvertu i!ila je još jedna kri!a koja je umalo dovela do rata. "o je io  prolem naslednika naslednika @iliha5levea. ;ohan"1 @iliha5levea. ;ohan"1iljem iljem vladar  vladar @iliha, levea, Barka, Eerga i Ravenserga (olasti na donjoj Rajni, i!među elna i granie sa i!o!emskom) je 1H76. godine umro e! naslednika. >ar je prisvojio ove olasti kako i spreči da ih se dokopaju protestantski pretendenti na nasleđe. ni su se potom oratili !a pomo* #ranuskom kralju 4nriju + (1=?651H17) i #eruara 1H17. godine sklopili sa njim save!. Aolandski štatholder, Bori ranski (sin iljema iljema ranskog), je okupirao @ilih i činilo se da je rat nei!e$an. +pak, kri!a je prevladana tako što su ugovorom u santenu, novemra 1H1G. godine, sporne pokrajine podeljene i!među !akonitih naslednika 3  protestantskog Erandenurg Erandenurgaa i katoličkog ojurga. ojurga.

Sukob između 2udolfa i =atije F stanje u Eeškoj F Jarska povelja F 2udolfova abdikacija Rat s "urima i Eočkajev ustanak su iskoristili stale$i pojedinih pokrajina kako i od Rudol#a ++ i!nudili povlastie. Ctanje je postalo još te$e kada je i!ila svađa i!među Rudol#a ++ i Batije. Batija je verskim i političkim ustupima pridoio stale$e garske, Arvatske, Boravske i 4ustrije na svoju stranu, i krenuo sa vojskom na 0ešku. 0eška i 9le!ija su ostale vernu Rudol#u ++ koji je morao da im učini određene ustupke. Do spora!uma je došlo u "ebenu, predgrađu %raga, '8. juna %C:A . godine. Batija je doio 4ustriju, Boravsku i garsku, i novemra 1H7?. godine je krunisan !a kralja garske, dok je Rudol# ++ ostao ar i češki kralj.  0eškoj je od 1=66. godine glavnu reč vodila t!v. Dpanska partija, partija, koju je predvodio kanelar  4denjek @obkovic. @obkovic. va struja je !agovarala oreni katolii!am u duhu /ilipa ++. ;okovi i njegove  pristalie su nagovarali nagovarali Rudol#a da su!ije su!ije mo* i utiaj češkog češkog plemstva, jer i jaka jaka vlast otvorila put ka vra*anju !emlje u katoličanstvo. Beđutim, češki stale$i su odlučili da pru$e oru$ani otpor, što je  primoralo Rudol#a ++ da popusti popusti i donese 6. 6. jula 1H76. godine godine  ovelju veličanstva veličanstva, čija je punova$nost  proširena i na 9le!iju 9le!iju 27. jula 1H76. (dokument (dokument se na!iva na!iva još i *arska diploma ili diploma ili *arska povelja). povelja). vim dokumentom, protestantima je garantovana puna slooda veroispovesti, pravo da grade rkve i škole, pristup na univer!itete.  sprovođenju povelje trealo je da rinu češki stale$i. ni su irali 7

defenzora (ranitelja). defenzora (ranitelja). %od upravom stale$a se, pored rkve, našao i univer!itet u %ragu. %rotestanti su  e! kraljeve saglasnosti saglasnosti mogli da se se okupljaju gde god $ele. Rudol# je pokušao pokušao da su!ije su!ije mo* stale$a vojnom silom. najmio je od svog ne*aka, nadvojvode ;eopolda, nadiskupa %asaua, %asaua, nedisiplinovane nedisiplinovane trupe koje su se odale pljački. 0eški stale$i su odlučili da pređu na stranu Batije. "ako je Rudol# io prisiljen da adiira avgusta 1H11. godine u korist svog rata Batije, koga je 0eški saor još maja 1H11. i!arao !a svog kralja. Rudol# je još nekoliko mesei, do svoje smrti januara 1H12. godine, nosio titulu nemačko5rimskog ara.

*2)S*101)D67 2/* ;%C%A-%C8A& "ridesetogodišnji "ridesetogodišnji rat je vođen od 1H1?. do 1HG?. godine, u entralnoj -vropi, uglavnom na teritoriji emačke.  "ridesetogodišnjem ratu su učestvovale skoro sve velike evropske dr$ave, tako da se u istoriogra#iji smatra prvim opšteevropskim ratom. Rat je imao i verski karakter, karakter, iako je !apravo  predstavljao rat !a prevlast prevlast u -vropi. a stranu %rotestantske %rotestantske unije, neposredno neposredno ili posredno, stali stali su: Danska, 9vedska, /ranuska, /ranuska, -ngleska, Aolandija i Rusija, dok su na stranu atoličke lige stale: 9panija, %apska dr$ava i %oljska. Rat se deli na četiri perioda: %& češko-falački (1H1?51H2)& '& danski (1H2=51H26)& (& švedski (1H751H=)& 8& švedsko-francuski  (1H=51HG?).

=atija  F problem nasleđa prestola F J1njateov sporazum ao kralj 0eške, Batija je u!alud pokušavao da su!ije protestante i ojača entralnu vlast. ako su on i njegova ra*a ili e! dee, postavilo se pitanje naslednika. %regovori oko nasledstva su vođeni  juna i jula 1H1F. godine godine u Eeču, i presudnu presudnu reč u njima njima su imali španski Aa!urgo Aa!urgovi, vi, tj. amasador španskog kralja /ilipa +++ (1=6?51H21), njate, po kome je spora!um i doio ime 4njateov ugovor  (Batija potpisao ugovor jula 1H1F. u 8rau).
3erdinand  F progon protestanata u /ustriji  advojvoda /erdinand /erdinand 9tajerski, udu*i udu*i ar /erdinand ++ (1H1651HF& (1H1651HF& sina arla ++ 9tajerskog i Barije Eavarske L arlo ++ 9tajerski je io mlađi sin ara /erdinanda + L majka Barije Eavarske je ila 4na od 4ustrije koja je ila *erka ara /erdinanda +) je imao G7 godina kada je nasledio Batiju + (1H7?L1H1251H16). /erdinand ++ je odra!ovan u katoličkom duhu na je!uitskom univer!itetu u +ngloštatu. Eio je verski #anatik. Clušao je misu dva puta dnevno, i na momente $iveo asketski. Eio je apsolutista i veliki ora protivre#ormaije. 8odine 1=6?. !avladao je unutrašnjom 4ustrijom 4ustrijom (9tajerskom, oruškom, ranjskom i 8oriom). 0im je !avladao 4ustrijom ustremio se na stale$e i gradska ve*a sa kojima je trealo da deli vlast, ali u kojima su uglavnom sedeli protestanti. %ropovednii su prognani, protestantske rkve uništene, knjige su ile spaljivane. Cpeijalne misije sa vojnom pratnjom su putovale po selima i gradovima.

Eeški period *ridesetogodišnjeg rata ;%C%A-%C':& Stanje u Eeškoj F praška defenestracija F zbacivanje 3erdinanda  i izbor 3ridriha 3alačkog 0esi su /erdinanda ++ pri!nali !a kralja 1F. juna 1H1F. godine, ali ve* posle godinu dana njegova  prokatolička politika je dovela dovela do sukoa sukoa koji je o!načio početak "ridesetogodišnjeg "ridesetogodišnjeg rata. rata.  eposredan povod povod !a i!ijanje rata ila je t!v. t!v.  raška defenestracija defenestracija,, kada su '(. maja %C%A. češki plemi*i, predvođeni gro#om
%raga. ni su i!aili kro! pro!or !amka (tj. de#enestrirali ih& prva praška de#enestraija je ila 1G16) dvojiu katolika, kraljevih predstavnika.

%rotestantske vođe su proterale je!uite i predu!ele vojne i diplomatske korake kako i oe!edili ustanak. %ounjeno češko plemstvo je ora!ovalo direktorijum od 7 članova (po 17 i! svakog stale$a). 0esi su 2H. avgusta 1H16. !aili /erdinanda ++. %ostavilo se pitanje i!ora novog kralja. Ctale$i su imali u vidu tri kandidata: vojvodu arla -manuela Cavojskog (pradeda -vgenija Cavojskog)& saksonskog i!ornika @ohana 8eorga& i #alačkog i!ornika /ridriha  /alačkog. @ohan 8eorg je io najmo*niji protestantski kne! u >arstvu, a !nalo se da je aio oko na ;u$ie, što je odilo ve*inu 0eha. "ako je i!or pao na i!ornika /alačke (%alatinata) /ridriha . /ridrihov ota je io kalvinista, a majka je ila *erka iljema iljema ranskog. "akođe, "akođe, /ridrih je imao i jake političke ve!e. Eio je !et engleskog kralja D$ejmsa + (1H751H2=), podr$avala ga je /ranuska, i io je u dorim odnosima sa Aolandijom, 9vajarskom, -rdeljom. +pak, njegove vladarske sposonosti nisu ile naročite. Bnogo energičnija i amiio!nija je ila njegova $ena -li!aeta, *erka engleskog kralja D$ejmsa +. Druga ličnost koja je imala velikog utiaja na /ridriha  io je ristijan od Eernurg5 4nhalta. n je još 1=62. godine stupio u slu$u /ridriha +. +. ristijan i drugi kne$ev savetnik, ;udvig amerarijus, najviše su doprineli stvaranju %rotestantske unije 3 ristijan od Eernurg54nhalta je io  postavljen !a vojnog vojnog komandanta komandanta nije, iako je više io diplomata nego !apovednik. +!ori !a kralja su odr$ani odmah po svrgavanju /erdinanda 9tajerskog. %oedio je /ridrih  /alački. Dva dana kasnije su !avršeni i i!ori !a ara u /rank#urtu.  /rank#ut još nije ila stigla vest o re!ultatima glasanja u %ragu, i tamo je /erdinand 9tajerski imao glas kao češki kralj, što je moglo da  ude presudno, presudno, jer su trojia i!ornih i!ornih kne$eva ili protestanti, protestanti, trojia katolii, i njegov njegov glas je io odlučuju*i. +pak, /erdinand 9tajerski je io i!aran !a novog ara jednoglasno. %redstavnik /alačke,  pošto /ridrih  nije io lično prisutan, je predlo$io Baksimilijana Eavarskog Eavarskog !a ara, ara, ali mu je  predsedavaju*i kolekijuma kolekijuma kne$eva5i!ornika, kne$eva5i!ornika, nadiskup nadiskup Bajna, ojasnio ojasnio da se Baksimilijan Baksimilijan unapred i!jasnio da *e sve glasove koje doije ustupiti /erdinandu 9tajerskom. ada je /erdinand trealo da i!ađe na alkon i da se orati okupljenom narodu, u /rank#urt je stigla vest da je /ridrih /alački i!aran !a češkog kralja.
*ra#enje saveznika F dr#anje protestantskih dr#ava F protestantska liga odbija pomo$ /ridrih  je u %rag stigao krajem oktora 1H16. godine. Camo tri grada 3 Euđovie, rumau i %l!enj 3 u kojima su katolii činili ve*inu, ostali su verni aru. stanii su uputili vojsku ka rumauu i Euđoviama. rumau se predao, dok su građani Euđovia odili sve napade. +pak, 0esi nisu uspeli da  pronađu save!nike, save!nike, a novi ar ar /erdinand ++ je krenuo u oračun sa njima. njima. "ri i!ornika, nadiskupi elna, Bajna i "rira, su ili katolii, a druga trojia i!ornika, kne$evi Erandenurga, Erandenurga, Caksonije i /alačke, su ili protestanti. "o "o !nači da i prilikom narednih i!ora, ako i češki kralj io protestant, i!or katoličkog ara io doveden u pitanje. 0eški sused, i najmo*niji protestantski vladar, io je saksonski i!ornik @ohan58eorg. @ohan58eorg. n je io ljuomoran na /ridriha  jer je ugled #alačkog i!ornika naglo porastao. ! to, io je protivnik kalvinista, i smatrao ih je, kao i drugi luterani, otpadniima od hriš*anstva. @ohan58eorg je stao na stranu ara, kako !og verskih ra!loga, tako i !og toga što su mu oe*ani teritorijalni ustupi 3 /erdinand ++ mu je oe*ao ;u$ie, koje su pripadale 0eškoj. %redstavnii protestantske nije su  potpisali, jula %C':. godine u lmu, spora!um sa katoličkom ;igom o neutralnom dr$anju u odnosu na 0ešku. stale protestantske sile: -ngleska, Danska, Aolandija i 9vedska su se u ovo vreme još dr$ale po strani. -ngleski kralj D$ejms + je vodio pomirljivu politiku prema 9paniji i svom !etu /ridrihu  je  poslao nešto malo malo nova i dorovoljaa. dorovoljaa. Aolanđani, Aolanđani, kojima je predstojao rat rat sa 9panijom (istialo je 125godišnje primirje potpisano 1H76. u 4ntverpenu), 4ntverpenu), su novčano pomogli 0ehe, i poslali nešto vojnika.  /ranuskoj je 4nri + uijen još 1H17. od strane verskog #anatika. 4nrija + je nasledio njegov maloletni sin ;uj +++ (1H1751HG).
spoljne politike. raljia majka, Barija Bediči, je počela da se prili$ava 9paniji. @edinu !načajniju vojnu pomo*, 0eškoj je pru$io erdeljski (transilvanijski) kne! Eetlen 8aor.

2atne operacije F bitka na >eloj 0ori F pustošenje Eeške %o i!ijanju poune, češko plemstvo je počelo da okuplja vojsku, !a čijeg !apovednika je 9urn.. pšti #eudalni vojni po!iv (insurekija) nije dao !adovoljavaju*e  postavljen gro# arska vojska je ila još malorojnija 3 tek H777 ljudi. i!o!ema Eusiko i njegov podređeni general Dampjer (Aenri Duval) su upali u 0ešku sa vojskom koju su uglavnom činili /lamani unajmljeni španskim novem. aila!ili su svugde na odlučan otpor, pa je njihovo napredovanje !austavljeno. stanii su naneli nekoliko pora!a arskim trupama koje su septemra 1H1?. prodrle u ju$nu ju $nu 0ešku. %otom su 0esi prešli u protivnapad i prvih dana 1H16. doprli do predgrađa Eeča. 8rad je !ahvatila panika. 8rupa od 1H austrijskih arona je upala u areve odaje& $eleli su spora!um sa ustaniima. ar je spašen intervenijom puka Dampjerove konjie i miliije ečkih građana, orenih katolika. 0esi nisu iskoristili uspeh. jihovu vojsku je predvodilo samovoljno i seično plemstvo.  međuvremenu, /erdinand ++ (1H1651HF) je ojačao svoj polo$aj. Eetlen 8aor je upao u Bađarsku i 1=. septemra 1H16. godine !au!eo %o$un (Eratislava), i oktora5novemra 1H16. opsedao opsedao Eeč, da i G. #eruara 1H27. godine sklopio separatni mir. a stranu ara je stala katolička liga, na čelu sa Baksimilijanom Eavarskim. ojska ojska lige je ila rojnija i kvalitetnija od areve. jome je !apovedao @ohan "ili "ili (nadimak: monah u oklopu), ratnik koji je se orio u špankoj vojsi, i pod 4nrijem 8i!om protiv hugenota u /ranuskoj. jedinjene, jedinjene, vojska lige pod "ilijem i areva pod Eusikoom, su krenule septemra 1H27. prema %ragu. +stovremeno, španska vojska koju je predvodio Jenovljanin 4mro!io 4mro!io Cpinola je krenula i! /landrije, preko Rajne, na /alačku. 0esima je u pomo* priskočio ristijan od Erenurg54nhalta, sa vojskom od ? 777 ljudi. -ngleski kralj D$ejms + je uputio G 777 vojnika pod !apovedništvom ser Aorasa era. era. + Eetlen 8aor je poslao ve*i roj svojih ljudi. +pak, u češkom taoru nije ilo sloge i disipline. Bans#eld, najsposoniji najsposoniji komandant, se dr$ao po strani jer nije hteo da ude podređen ristijanu od Erenurg54nhalta ili /ridrihovom vojskovođi kne!u Aoenloe. Do va$ne itke je došlo A. novembra %C':.  na u!višenju >ela 0ora, u li!ini %raga. 0eška vojska  je rojala oko 21 777, 777, a arsko5ligaška arsko5ligaška 2? 777 ljudi. ljudi.
3alački period ;%C':-%C'9& aksen(;ajmara >aksen(;ajmara.. vo je io poslednji rat u kome su najamnii imali ve*i !načaj (jer u narednom periodu velike evropske dr$ave su počele sa uređenjem disiplinovanih staja*ih vojski).  nekom mestu i io  postavljan sto sa hartijom i novem. naj naj ko i u!eo nova nova i potpisao se, se, io je smatran vojnikom. vojnikom.  ovajlije su prola!ile prola!ile ouku. +pak, neoučenost neoučenost je često često dovodila do nesre*a, nesre*a, npr. npr. dešavalo se da puška eksplodira u rui. ajamničke trupe, loše snadevene snadevene i neredovno pla*ane, predstavljale su pravu napast !a stanovništvo, pogotovo što je odrede najamničke vojske pratilo mnoštvo drugog nevojničkog osolja.
)anski period ;%C'9-%C'B& !olitička situacija uoči početka ratnih dejstava F nerešeni odnosi između katolika i protestanata u 6emačkoj F španski plan za kontrolu nad >altikom i osvajanje 6izozemske %oedama katoličke lige rat nije io okončan. 8lavni ilj katoličke lige u emačkoj ilo je odu!imanje velikih poseda od protestantskih kne$eva, što je tek trealo da otpočne. 9paniji, !og rata sa Aolandijom, nije išlo u prilog smirivanje stanja u emačkoj. Bo*ni prvi ministar, 1livares (8ašpar de 8u!man vojvoda livaresa), planirao je da slomi ekonomsku mo* Aolandije. Aolandija je uspevala, !ahvaljuju*i ra!vijenoj trgovini i privredi, da dugo pru$a otpor 9paniji. livaresov plan, t!v. t!v. almirantazgo, almirantazgo, io je stvaranje velikog pomorskog i trgovinskog save!a koji i trealo da čine 9panska i!o!emska, gradovi Aan!e i %oljska. livares se nadao da *e rat  preneti na holandske holandske prostore na Ealtiku. Ealtiku. Aolandsko5španski Aolandsko5španski rat je trajao sve vreme "ridesetogodišnjeg "ridesetogodišnjeg rata, tj. do 1HG?. godine i vodio se u Aolandiji i na morima. -ngleski kralj D$ejms + je pokušavao da igra ulogu pomiritelja. jegova *erka -li!aeta je ila udata !a /ridriha  /alačkog, a u ilju pooljšanja odnosa sa 9panijom, nameravao je da o$eni svog sina 0arlsa + španskom prine!om. adao se da *e na taj način uspeti da privoli 9pane da vrate /alačku njegovom !etu. +pak, ovakva ovakva politika je naila!ila na otpor i u parlamentu i u narodu. Do raka i!među 0arlsa + i španske prine!e nije došlo. D$ejms + (1H751H2=), i njegov naslednik, 0arls + (1H2=51HG6), su pod pritiskom parlamenta počeli da se okre*u protiv 9panije i save!u sa /ranuskom.  /ranuskoj je glavnu reč vodio kardinal Rišelje, čija je spoljna politika ila antiha!urška. n  je podstiao, kako kako katoličke, tako i protestantske protestantske nemačke nemačke kne$eve da pru$e otpor arskoj arskoj vlasti.  jegovi agenti su oravili na dvorovima dvorovima protestantskih kne$eva kne$eva i trošili su mnogo mnogo nova kako i i !aoštrili odnose unutar >arstva. Rišelje je podr$avao protestantsku stranu u "ridesetogodišnjem "ridesetogodišnjem ratu, shodno antiha!urškoj antiha!urškoj politii, ali je istovremeno (1H2=51H26) oru$jem su!ijao hugenote u /ranuskoj.  ovo vreme još nije io spreman da uđe u otvoren rat sa Aa!ur!ima, ali je pru$ao diplomatsku i #inansijsku podršku njihovim neprijateljima.

Sporazum u
6epoverenje između cara i lige F poveravanje komande /lbrehtu +alenštajnu +alenštajnu F +alenštajn poslednji kondotijer >ar se nala!io u teškom polo$aju. jegove vojskovođe, Eusiko i Dampijer, Dampijer, su poginuli. ije imao dovoljno nova !a pla*anje najamnika. a trupe katoličke lige, pod Baksimilijanom Eavarskim i "ilijem, niti je mogao, niti je $eleo da se sasvim osloni. Eilo je ra!mimoila$enja i!među ara i lige. ;iga je ila uporište plemi*ke reakije i otpora entralnoj vlasti. slona na vojsku lige i doveo ara u ve*u !avisnost od velikaša. Rešenje se pojavilo u vidu češkog magnata lbrehta magnata  lbrehta ;alenštajna ;alenštajna.. n je ponudio aru da, o svom trošku, !a njega digne i i!dr$ava vojsku od =7 777 ljudi. @edini alenštajnov alenštajnov uslov io je da sloodno odlučuje o operativnoj upotrei vojske. >ar je prihvatio ponudu, i aprila %C'9. imenovao je alenštajna 1rhovnim kapetanom carske c arske armade. armade . alenštajn je poslednji veliki kondotjer. %osle "ridesetogodišnjeg rata, evropski vladari su počeli da uvode staja*u vojsku. alenštajn je io slovenskog porekla, uprkos germanskom pre!imenu. %rema veri je io ravnodušan, ali je !ato io pod velikim utiajem astrologa.

 aručio je horoskop kod astronoma @ohana @ohana eplera, eplera, i prema toh horoskopu horoskopu alenštajn alenštajn se ravnao i  ele$io događaje. događaje. Došao je do !aključka da je epler epler sve doro predvideo, predvideo, ali da se datumi ne  podudaraju, tj. da su se neki događaju događaju desili kasnije kasnije nego što je prorečeno. prorečeno. ada je io io na vrhunu mo*i, 1H2?, alenštajn je po!vao eplera da napusti Eeč i preseli se kod njega, na imanje Cagan. ada je i!ila pouna u 0eškoj, alenštaj je io jedan od !apovednika vojske čeških stale$a, ali je odlučio da pređe aru. +pak, najve*i deo njegovih vojnika je io odan češkim stale$ima i de!ertirao je. %osle gušenja ustanka, alenštajn alenštajn je, deemra 1H21, postao vojni guverner 0eške, što mu je omogu*ilo da stekne ogromno ogatstvo. jegova imanja su !au!imala i!među polovine i 2L 0eške. %ored dvora u %ragu, glavna alenštajnova alenštajnova re!idenija io je 8ičin.
*ok ratnih operacija F bitka kod )esaua F =ansfeldovo napredovanje prema *ransilvaniji *ransilvaniji F  =ansfeldova smrt F poraz Kristijana + kod "uter am >arenberga F +alenštajnova +alenštajnova osvajanja na >altiku F mir u "ibeku %red početak operaija u danskom periodu "ridesetogodišnjeg "ridesetogodišnjeg rata, vojske oeju strana su se konentrisale u severnoj emačkoj. Eile su prili$no jednako rojne 3 oko H= 777 ljudi. %ostojala su dva #ronta: "ili je io naspram ristijana + u est#aliji, a alenštajn je svoje trupe grupisao prema Bans#eldu na ;ai. Rat je otpočeo 2=. aprila 1H2H. godine Bans#eld, napadom na alenštajnov alenštajnov mostoran kod Desaua na ;ai. %rotestanti su pretrpeli te$ak pora! i i!guili oko G 777 ljudi. Bans#eld je tada krenuo kro! 9le!iju prema Bađarskoj, sa namerom da se spoji sa trupama Eetlena 8aora. alenštajn alenštajn ga je pratio. Bans#eld je uspeo da se sjedini sa trupama erdeljskog kne!a. Bađari koji su ili u oe vojske su odijali da se ore jedni protiv drugih, pa je Eetlen 8aor sklopio mir sa arem.  takvoj situaiji, Bans#eld je uputio deo svojih trupa u 9le!iju, a sam je krenuo u eneiju, eneiju, sa namerom da oe!edi novčana sredstva !a prikupljanje nove vojske. mro je na putu. Danski kralj, ristijan +, +, je io u nepovoljnom polo$aju. ije više mogao da vodi duge, isrpljuju*e operaije, pa je krenuo u o#an!ivu na jug, u "iringiju. %ratio ga je "ili, "ili, koji mu je preprečio  put kod sela ;uter ;uter am Earenerg. Earenerg. Do itke je došlo 2F. avgusta 1H2H. 1H2H. godine i trajala je tri dana. Dani su tri puta jurišali na arske rovove kako i se domogli topova, ali e!uspešno. ristijan + je pora$en, a njegova vojska je pretrpela velike guitke. "ili "ili mu je !aplenio svu artiljeriju. Dani su počeli da se  povlače ka severu. severu. "e$ak "e$ak pora! su do$iveli do$iveli kod !ozela kod  !ozela u 9le!iji. %rotestanti su pretrpeli još jedan udara 3 1H2H. godine umro je ratnik ristijan od Eraunšvajga. %ošto je imao prevlast na moru, ristijan + se 1H2F. ograničio na desantne operaije manjeg !načaja.  $elji da ojača arevu vlast, alenštajn alenštajn je, potisnuvši "ilija, nastavio samostalno da osvaja  protestantske gradove gradove na severu, severu, du$ Ealtičkog mora. %očeo je da gradi gradi i #lotu 3 to je !načilo ostvarenje livaresovog plana o dominaiji Ealtikom. alenštajn alenštajn je poneo titulu :dmirala titulu  :dmirala 7altičkog i nemačkog mora. mora. arstva.

6esuglasice između cara i lige F dikt o 2estituciji F francuska podrška nemačkim kne#evima F sastanak u 2egensburgu F otpuštanje +alenštajna +alenštajna Cuprotnosti u arstvu su došle do punog i!ra$aja. emački kne$evi, ne samo protestantski, nego i katolički, su se uplašili jačanja entralne vlasti. Cmetao im je alenštajn alenštajn koji je svojim poedama ojačao ugled krune, i sa svojom pou!danom vojskom io glavni oslona /erdinandove mo*i. %oseno ih je iritiralo to što je alenštajn alenštajn proglašen !a vojvodu od Beklenurga, umesto pora$enih i !ačenih !akonitih vlasnika. >ar je, još pre !avršetka ratnih operaija, H. marta 1H26. godine doneo t!v. t!v.  Edikt o restituciji. restituciji. vim aktom naređeno je da se sve !emlje !au!ete od protestanta posle ugovora u %asau (1==2) moraju vratiti. "akođe "akođe je do!volio katoličkim vladarima da proteruju protestante. ar je -dikt doneo sam, ne konsultuju*i kne$eve. Camovoljno donošenje ovako va$ne odluke, koja  je !ala!ila u najolniju najolniju tačku 3 privatnu svojinu svojinu 3 pogodilo je protestante, ali je veoma veoma smetalo i katoliima. aročito se ose*ao pogođenim vođa katoličke lige, Baksimilijan Eavarski. %C(:.  godine, io je prilika plemstvu Castanak kne$eva i!ornika u 2egensburgu, juna-avgusta %C(:. da u!vrati udara. >ar koji je očekivao od i!ornika dva ustupka 3 da odore sredstva !a pomo* 9paniji koja je ratovala u Aolandiji i +taliji, i da i!aeru njegovog sina !a kralja Rimljana (tj. udu*eg ara). a senu je stupila Rišeljeova diplomatija. /ranuski i!aslanii su oravili u Regensurgu !og mirovnih pregovora u ratu !a Bantovansko nasleđe (1H2?51H1). (1H2?51H1). /ranu!i su $eleli da nanesu udara alenštajnu, kao oslonu areve mo*i. Rišeljeov agent, kapuinski monah, ota Ko!e#, vešto je usmeravao kne$eve, koje je predvodio Baksimilijan, da i!vrše pritisak na ara da otpusti alenštajna. alenštajna. >ar je pred pritiskom kne$eva popustio, i 1. avgusta 1H7. godine je smenio alenštajna, a !a komandanta postavio vojskovđu lige "ilija. "akođe, "akođe, ar je morao da popusti i u pogledu sprovođenja -dikta o restituiji.
Dvedski period rata ;%C(:-%C(9& 0ustav /dolf F jačanje Dvedske F vojne reforme F borba za >altik F sporazum sa 3rancuskom u >erveldeu 9vedska je ila pou!daniji i jači save!nik od Danske. jen kralj je u to vreme io 8ustav ++ 4dol#. %od njegovom vladavinom 9vedska je, od slae i nestailne !emlje, postala gospodar Ealtika i najve*a vojna sila -vrope. 8ustav 4dol# 4dol# je io visok, sna$an čovek, poo$an, i io je darovit vojskovođa. Rođen je 6. deemra 1=6G. godine. Eio je doro ora!ovan. sim knji$evnosti, istorije, prirodnih nauka, vojne veštine, 8ustav 4dol# 4dol# je dosta učio je!ike. emački je čitao i pisao od detinjstva. aučio je latinski, grčki, italijanski, #ranuski, #lamanski. Ra!umevao je engleski i španski, a !nao je ponešto da ka$e na ruskom i poljskom. raljevi učitelji su ili @ohan 9roder i @ohan Eure. @ohan Eure je !ara!io 8ustava mitom da su 8oti najstariji narod na svetu 3 dvorski istoričari su i!vodili njihovo poreklo od ojevih unuka. 8ustav 4dol# 4dol# se nosio mišlju da osvoji 9paniju i %oljsku, kako i povratio gotsko nasleđe i  proširio protestanti!am. protestanti!am. Ca 2 godine je postao kralj. (8ustav (8ustav + -rikson 1=251=H7& 1=251=H7& njegov sin -rik + 1=H751=H?& -rikov polurat @ohan +++ 1=H?51=62& njegov sin Cigismun +++ ++ + asa asa 1=6251=66L1H7G& arlo + 1=66L1H7G51H11 1=66L1H7G51H11 3 io je sin 8ustava +, i rat -rika + i @ohana +++& )  asledio je slae po!iije unutar !emlje !emlje i u spoljnoj politii. speo speo je da ojača autoritet autoritet krune i re#ormiše administraiju, ali e! potiskivanja plemstva.
najmodernijim oru$jem i redovno pla*eni. Cvaka jedinia je ila regrutovana i! određene olasti, tako da je među vojniima postojao ose*aj !ajedništva. Disiplina i oreni moral su ili vrlo visoki. Cvaki vojnik je doijao, sa ostalom opremom, i jednu knji$iu verskih pesama. oči itke ila je oave!na !ajednička molitva. 9vedski kralj je pešadijske jedinie i!delio na manje #ormaije, vojnii nisu ili !ijeni (kao španski terio sa =7Q7), ve* su ili poređani u tri reda sa po =7 vojnika.  takvom poretku, pešadija je  ila pokretljivija, a dejstvo dejstvo vatrenog oru$ja je dola!ilo više do i!ra$aja. i!ra$aja.  1H. veku, konjia je ila podređena pešadiji. 8ustav 4dol# je vratio konjii presudnu ulogu, i njegova konjia se vratila na udar hladnim oru$jem. 8lavni rod konjie ili su kirasiri, kod kojih su konjanii nosili grudne oklope. @avljaju se i dragoni, koji su u stvari ili pešadija na konju. Eili su naoru$ani musketama i mačevima, i najčeš*e i sjahali i orili se vatrenim oru$jem. 4rtiljerija je ila uglavnom nepokretna, i kada i se topovi jednom ukopali ilo je nemogu*e menjati polo$aj u toku itke. 8ustav 4dol# je uveo lake topove kojima se moglo lakše manevristai na  ojištu. 8ustav 4dol# 4dol# je podigao i međunarodni ugled i utiaj 9vedske u ratovima sa Rusima (1H1151H1F) i %oljaima (1H1F51H1?& 1H2=51H26). @edan od glavnih iljeva njegove politike io je ostvarivanje kontrole nad Ealtičkim morem.  ostvarivanju ovog plana, prepreka su mu ili %oljai, protiv kojih je imao uspeha, i osvojio je ;ivoniju i ni! gradova u poljskom delu %ruske. %osredstvom Rišeljeove diplomatije, 9vedska je sa %oljskom sklopila mir na H godina, septembra %C'B.  u /ltmarku, i tako sei osloodila ruke !a interveniju u emačkoj. +!među 9vedske i /ranuske sklopljen je, 1. januara 1H1. godine u Eerveldeu, ugovor kojim se 8ustav 4dol# 4dol# oave!ao da *e krenuti na emačku, a #ranuski kralj ;uj +++ je !au!vrat oe*ao da *e mu u narednih pet godina isplatiti sumu od = miliona livri.

skrcavanje Dveđana u !omeraniji F dr#anje Saksonije i >randenburga F plja čka =agdeburga F bitka kod >rajtenfelda 9vedski saor je juna 1H26. prihvatio predlog 8ustava 4dol#a 4dol#a !a interveniju u emačkoj.  junu naredne, 1H7, godine on se iskrao u %omeraniji sa 1= 777 vojnika, dok se u to vreme odr$avao saor u Regensurgu. emačkom su kru$ili rojni lei koji su prika!ivali švedskog kralja kao i!avitelja. Do kraja 1H7. 8ustav 4dol# je osvojio elu %omeraniju i Beklenurg. Beklenurg. %rve na udaru 9veđana našle su se dve najmo*nije protestantske dr$ave u emačkoj 3 Erandenurg Erandenurg i Caksonija. Cevernonemački kne$evi, 8eorg iljem, iljem, i!ornik Erandenurga, Erandenurga, i @ohan 8eorg, i!ornik Caksonije, ili su neodlučni. /eruara5aprila 1H1. godine su odr$ali protestantsku kon#ereniju u ;ajpigu na kojoj su odlučili da organi!uju t!v. t!v. tre*u stranku 3 da rane protestantske interese od ara /erdinanda ++, ali da ostanu ne!avisni od stranih dr$ava 3 u ovom slučaju 9vedske. Beđutim, ipak su stali na stranu 9vedske. "ili, !apovednik areve i ligaške vojske, je osvojio Erandenurg i uništio tamo eo švedski garni!on. arska vojska je u gradu počinila velike !ločine, opljačkala ga i spalila. ijani su i dea i stari. Kene su silovane pred mu$evima i očevima. isu pošteđene ni hriš*anske svetinje. d 7 777 stanovnika, 27 777 je stradalo. Cpasilo se i!među 2 777 i G 777 ljudi, koji su se sklonili u glavnu rkvu.

Cudina Bagdeurga i ostalih mesta u Caksoniji i Erandenurgu, Erandenurgu, koje su opustošile arske i ligaške trupe, !astrašila je protestantske kne$eve i opredelila ih da priđu 8ustavu 4dol#u. Caksonski kne!, @ohan 8eorg, se pridru$io 8ustavu 4dol#u 4dol#u ugovorom u o!vigu septemra 1H1. godine.

9vedske trupe su se spojile sa saksonskim kod Ead Diena. "ako je udru$ena protestantska vojska  rojala oko =7 777 777 ljudi, i krenula ka ;ajpigu ;ajpigu koji je !au!eo !au!eo "ili. "ili.  li!ini ;ajpiga, kod >rajtenfelda, %@. septembra %C(%.  godine, došlo je do jedne od najve*ih  itaka u "ridesetogodišnjem "ridesetogodišnjem ratu (%rva itka kod Erajten#ilda Erajten#ilda ili Eitka kod ;ajpiga). ;ajpiga).  početku su katolii imali više uspeha, i činilo se da *e oni odneti poedu. speli su da ra!iju Caksone. "u je veliku ulogu odigrala 'hrvatska laka konjia. Caksoni su počeli u neredu da se povlače. @ohan 8eorg  je e!uspešno e!uspešno pokušavao pokušavao da !austavi svoje svoje vojnike. 9veđani 9veđani su, takođe, ili ili potisnuti u početku. početku. +pak, uspeli su da i!dr$e juriše juri še arskih kirasira. %otom su uspeli da i!mene prvoitni poredak !a 67 stepeni, što je do tada smatrano gotovo nei!vodljivim. 2obert =onro je sa škotkom rigadom krenuo u juriš na arsku vojsku, koja je posle velike ore pretrpela velike guitke. Cam arski šta je umalo !aroljen. "ilija "ilija je progonio jedan švedski kapetan, ali ga je spasila njegova pratnja. >areve trupe su i!guile oko 27 777 ljudi, dok su 9veđani i!guili oko 1777 vojnika, a Caksoni nešto malo više. va  itka kod Erajten#elda Erajten#elda je ila prvi sudar stare stare španske taktike taktike i novog švedskog švedskog poretka.

+rhunac osvajanja 0ustava /dolfa F zauzimanje Eeške, >avarske i !oranja %opularnost 8ustava 4dol#a među protestantskim stanovništvom je naglo porasla. 9vedski kanelar, kanelar, 4ugust ksentijerna, je savetovao kralja da krene na Eeč. "o su mu predlagali i Rišelje i @ohan 8eorg. +pak, 8ustav 4dol# 4dol# je $eleo da stvori sna$nu protestantsku uniju, i !og toga je vojsku usmerio na !apad, ka Bajni, radi r adi pridoijanja i osvajanja pokrajina i gradova. @edna armija Caksonaa, pod komandom /on 4rnima, 4rnima, poslata je ka 9le!iji i 0eškoj. Caksoni su 17. novemra 1H1. !au!eli %rag.  grad je ušao i kne!5i!ornik @ohan 8eorg koji je u!eo u !aštitu  protestante i delimično im vratio kon#iskovane posede. 8lavnina 8lavnina protestantskih protestantskih snaga, pod 8ustavom 8ustavom 4dol#om, je prodirala kro! jugo!apadne jugo!apadne delove emačke, /rankoniju i 9vapsku, ka olastima donje Rajne. ve olasti, 9veđani su !au!eli e! ve*ih poteško*a. Credinom oktora pao je irurg, irurg, a dva mesea kasnije i /rank#urt na Bajni. lasti na gornjoj Rajni (eln i "rir) su !au!eli /ranu!i. 8ustav 4dol# 4dol# je u prole*e 1H2. godine nastavio osvajanje (!imu proveo u Bajnu), ušavši u  irnerg i Donauvert. Donauvert. "ili "ili je pokušao da !austavi !austavi napredovanje napredovanje 9veđana ka ka Binhenu, avarskoj avarskoj  prestonii i entru katoličke katoličke emačke. a rei ;ehu, "ili je naredio naredio da se unište svi svi mostovi, osim  jednog, koji je io utvrđen jakim šančevima. šančevima. +pak, 9veđani 9veđani su napravili pontonski pontonski most. @akom @akom artiljerijom su napravili dimnu !avesu kako i prikrili radove. Eavari su kasno primetili pontonski most. atolii su %9. aprila %C('.  godine pora$eni na rei "ehu. "ili je io smrtno ranjen. Binhen je  pao, i protestantska protestantska vojska je osvojila osvojila elu Eavarsku, Eavarsku, i!u!ev Ingloštata i!u!ev  Ingloštata.. 4ugsurg i najve*i deo nemačkih olasti ju$no od Dunava su pali u ruke 9veđana.

ar ponovo postavlja +alenštajna +alenštajna za zapovednika F osvajanje Eeške F bitka kod 3irta F bitka kod "icena F pogibija 0ustava /dolfa /erdinand ++ nije imao drugog i!ora nego da ponovo poveri komandu 4lrehtu 4lrehtu alenštajnu, alenštajnu, koga  je dve godine ranije, ranije, pod pritiskom Baksimilijana Baksimilijana Eavarskog i ostalih kne$eva otpustio. otpustio. ar je io prinuđen da prihvati ove uslove i da 1H. aprila 1H2. godine preda komandu alenštajnu. jegov !ahtev, da prestolonaslendik (udu*i ar /erdinand +++ 1HF51H=F) ude nominalno !apovednik kako i učio !anat vojskovođe, alenštajn je odio. e* =. maja 1H2, alenštaj je osvojio %rag i proterao Caksone i! 0eške. jegove trupe su prodrle u Caksoniju 3 laki konjanii i! ojne krajine čak do Dre!dena. %osle ovoga, alenštajn je krenuo ka Eavarskoj, gde se nala!io Baksimilijan. atoličke vojske su se spojile, i rojale su oko H7 hiljada ljudi, naspram =7 777 vojnika 8ustava 4dol#a. 9vedski kralj se, sa vojskom, nala!io u irnergu, u kome se utvrdio. ešto dalje od edema, podignut je krug od šančeva, palisada, vučjih jama.

alenštajn je odustao od namere da irnerg !au!me na juriš, strahuju*i od velikih guitaka. dlučio  je da preseče 9veđanima 9veđanima snadevanje. snadevanje. arske trupe su rojale oko 1= 777 ljudi, a švedske oko 1H 777. alenštajn alenštajn je uspeo da se utvrdi u šančevima. 9vedska konjia je pokušavala da !au!me artiljeriju, i uspela je u tome, ali je pretrpela velike guitke.  okršaju je poginuo arski general %apenhajm.  toku ore poginuo je i 8ustav 4dol#. omandu nad švedsko5protestantskom švedsko5protestantskom vojskom preu!eo je  7ernhard 1ajmarski 1ajmarski.. +shod itke je nerešen, ali se poeda pripisuje 9veđanima, jer su areve trupe pretrpele velike guitke 3 oko H777, dok su protestanti i!guili oko  777. alenštajn alenštajn se potom, tokom no*i, povukao, jer su svi i!gledi ili  protiv njega.

Smenjivanje i ubistvo +alenštajna +alenštajna F 1ksentijerna F
0eške u prvoj #a!i "ridesetogodišnjeg rata. >ar je odlo$io stupanje na snagu -dikta o restituiji na G7 godina. slovi su privukli i ostale protestantske kne$eve, pa su i oni, jedan po jedan, pristupali %raškom ugovoru. "ako "ako je "ridesetogodišnji rat, kao građanski rat u emačkoj okončan. Beđutim, "ridesetogodišnji "ridesetogodišnji rat je potrajao još 1 godina kao suko evropskih sila 3 /ranuska, 9vedska, Aolandija vs. >arstvo, 9panija.

Dvedsko-francuski period ;%C(9-%C8A& Rišelje je shvatio da dalje oklevanje od neposrednog oru$anog učeš*a u ratu mo$e /ranusku da dovede u situaiju da ostane usamljena u ori protiv ha!urške koaliije. Ctoga su /ranuska i 9vedska, 'A. aprila %C(9. godine, potpisale novi ugovor o save!ništvu, kome su uskoro pristupile i Aolandija, Bantova, Cavoja i eneija. /ranuska je u save!u sa Aolandijom, 16. maja 1H=. godine, ojavila rat 9paniji.  emačkoj je glavni #ranuski save!nik io Eernhard ajmarski.  #ranusko5švedskom periodu "ridesetogodišnjeg "ridesetogodišnjeg rata sukoi su se odvijali na teritorijama +talije, 9panije, i!o!emske, i!o!emske, ali je i dalje glavno poprište ori ostala emačka. %rostranost ratišta utiala je i na način vođenja rata.  operaijama preovlađuju konjičke snage koje ne prela!e jačinu od 17 777 ljudi, dok se pešadija uglavnom anga$uje u orama oko tvrđava. Relativno malorojne snage, u  potra!i !a hranom, hranom, stalno su se kretale kretale menjaju*i operaijske operaijske prave i nisu ile u stanju da postignu postignu ve*e uspehe. ajviše je stradala emačka. 8odine 1H=. nije ilo !načajnijih operaija, sve se svodilo na diplomatsku aktivnost. >arstvo je usmerilo svoje napore da privuče što ve*i roj protestantskih kne$eva %raškom miru.  aredne, 1HH. godine, godine, saksonski saksonski i!ornik je krenuo krenuo na sever u nameri nameri da se postavi postavi i!među švedskih snaga i Ealtičkog mora. Da i sprečio @ohana 8eorga da mu odseče ve!u sa matiom, švedski general @ohan Eaner mu je krenuo u susret. Eaner je prinudio Caksone da uđu u itku pre nego što im se pridru$io randenurški i!ornik sa vojskom. Do okršaja je došlo 8. oktobra %C(C . godine kod +itštoka . >arska vojske je ila rojnija, ali je ila slaijeg kvaliteta, i pretrpela je pora!, i!guivši oko 16 777 vojnika, od čega oko ? 777 !aroljenih.  međuvremenu, španske trupe pojačane Eavarima su upale i! 9panske i!o!emske u /ranusku i uputile se ka ompjenju. /ranu!i su na r!inu stvorili  !ompjenjsku armiju od armiju od oko =7 777 vojnika, i uspeli su da primoraju 9pane i Eavare da se povuku.  toku 1H?. godine, švedske snage su vodile operaije na severu emačke. aj!načajnija od njih  ila je vešto i!vlačenje i!vlačenje Eanera i! okru$enja. okru$enja. peraije /ranu!a u +taliji, i!o!emskoj, i!o!emskoj, i 9paniji nisu imale nikakvih re!ultata.  4l!asu, protestantski komandant, Eernhard ajmarski, sukoio se marta %C(A. sa arskom vojskom u ii kod 2ajnfeldena i poedio, iako je njegova vojska ila rojčano slaija. speo je da !aroi @ohana erta, najsposonijeg arskog konjičkog !apovednika. %eriod od 1H6. do 1HG. godine je ispunjen i!olovanim operaijama e! elovite strategijske konepije, što nije vodilo okončanju rata. d !načajnijih itaka u tom periodu ila je t!v. )ruga bitka kod >rajtenfelda '. novembra %C8'.  (takođe, Eitka kod ;ajpiga)u kojoj su 9veđani poedili arske snage. rajem 1HG2. godine umro je kardinal Rišelje, veliki #ranuski dr$avnik i veliki protivnik Aa!urgovaa, Aa!urgovaa, a početkom 1HG. umro je i #ranuski kralj ;uj +++. "ada "ada su glavnu reč u /ranuskoj vodili kraljia majka, španska prine!a 4na 4ustrijska, i kardinal Ba!aren. 9panska vojska, jačine 2 777 ljudi, je pod komandom /raniska Belja upala i! i!o!emske u /ranusku i opsela Rokroa, u nameri da najkra*im putem i!ije pred %ari!. %ošto je prikupio vojsku od 2 777 ljudi, #ranuski #r anuski vojskovođa onde (;uj ++ Euronski od ondea) je %B. maja %C8(.  u ii kod 2okroa  naneo 9panima te$ak pora!. Rokroa je !načio slom španske vojne premo*i. 9pani su ili postrojeni u kvadrate sa po nekoliko hiljada vojnika, od kojih su prvi redovi ili naoru$ani dugim kopljima. a uglove #alangi postavljeni su musketari i artiljerija. 9vedski i holandski ori su se postrojavali u manje grupe, više u širinu nego u duinu, kako i do i!ra$aja moglo da dođe vatreno oru$je i kako i poredak io pokretljiviji. vo je

 io početak premo*i premo*i #ranuske vojske, vojske, re#ormisane u Rišeljeovo Rišeljeovo vreme.  "ridesetogodišnjem "ridesetogodišnjem ratu, #ranuska vojska je dala i dvojiu sposonih vojskovođa 3 "irena "irena i ondea. /ranu!i i 9veđani su ređali uspehe u daljem toku rata. "iren i onde su kod /lerhajma (. avgusta %C89.  potukli areve pod komandom Bersija. /ranu!i pod "irenom i 9veđani pod rangelom, su 1HGH. godine upali u Eavarsku i primorali i!ornika Baksimilijana da potpiše mir, marta %C8@. u lmu. Beđutim, ar /erdinand +++ (1HF51H=F) je i!vršio pritisak na Baksimilijana da  prekrši mir i ponovo !arati. !arati. >arska i avarska vojska su potučene kod uzmarhausena u Eavarskoj, @. maja %C8A.  godine, što  je /ranu!ima i 9veđanima 9veđanima otvorilo put ka ka Eeču i %ragu. 9vedski 9vedski vojskovođa, vojskovođa, @ohan risto# enigskmark, je od avgusta do oktora 1HG?. opsedao češku prestoniu, koju je samo sklapanje mira (oktoar 1HG?) spasilo od pada, jer su 9veđani ve* !au!eli !apadne delove grada.

+estfalski mir %regovori o miru su !apočeti 17 godina pre konačnog !avršetka ratnih operaija 3 %C(A. u arstva i /ranuske, a u protestantskom snariku su pregovarali >arstvo i 9vedska. %regovori su najinten!ivnije vođeni sredinom 1HG=, a onda su prekinuti jer je svaka strana očekivala da *e na ojnom polju ojačati i svoje po!iije u diplomatskoj ori.  a mirovnoj kon#ereniji kon#ereniji su učestvovale sve evropske dr$ave i!u!ev -ngleske, -ngleske, Rusije, %oljske %oljske i "urske. "urske. Bir nije potpisan i!među /ranuske i 9panije, koje su ratovale sve do %C9B. godine, tj. do sklapanja !irinejskog mira. est#alski mir je potpisan '8. oktobra %C8A. godine.  Francuska je  Francuska je doila: iskupije doila: iskupije Be, "ul i erden& erden& /ilipsurg /ilipsurg i Erajsah na istočnoj strani Rajne i %inerolo u %ijemontu& nejasno određena prava u 4l!asu u pogledu sloodnih gradova, rkvenih !emalja i #eudalnih poseda. Dvedska je Dvedska je doila: onja Falačka je Falačka je onovljena, a arlu ;udvigu, sinu /ridriha , , vra*ena je titula i!ornika, tako da  je sada ilo ?, umesto umesto ranijih F i!ornih kne$eva.  7randenburg   7randenburg  je  je doio: +stočnu %omeraniju& iskupije aminin, Aalerštat i Binden& pravo na nasleđe nadiskupije u Bagdeurgu. Dvajcarska konfederacija je konfederacija je i !vanično postala ne!avisna od >arstva.  arstva, a ne svojih poseda 3 odrekli su se samo Erajsaha i prava na 4l!as. %ovučen je -dikt o restituiji, a 1. januar 1H2G. godine je u!et kao  pola!ni datum !a regulisanje verskih verskih pitanja. alvinisti, koji do do tada nisu ili pri!nati, pri!nati, i!jednačeni su sa luteranima u pravima koja je garantovao 4ug!urški 4ug!urški verski mir i! 1===. godine. "o "o !nači da su  punu sloodu odlučivanja o veroispovesti veroispovesti na svojoj svojoj teritoriji imali kne$evi. (cuius ( cuius regio, eius religio). religio).  "ridesetogodišnjem "ridesetogodišnjem ratu je najte$e stradala emačka. d 1F miliona stanovnika emačke, u ratu  je stradalo 17 miliona. miliona. %ojedini krajevi, kao kao /alačka i 0eška, 0eška, gotovo su opusteli. opusteli.

32/6SK/  +2= "7/ I+ Kraljeva ličnost i glavne odlike njegove vladavine ;uj + je jedan od najve*ih #ranuskih vladara.  drugoj polovini 1F. veka on je io najmo*niji vladar u -vropi, a /ranuska je ila najve*a evropska sila. ralj ;uj + je vladao F2 godine 3 od 1HG. do 1F1=. godine (rođen je 1H?). asledio ga je praunuk ;uj  (1F1=51FFG). jegov nadimak  !ralj sunce i sunce i i!java >r#ava i!java >r#ava M to sam ja, ja, odra! su činjenie da je u njegovo vreme apsolutna monarhija u /ranuskoj do$ivela vrhuna.  unutrašnjim re#ormama je ojačao dr$avu u administrativnom,  privrednom, kulturnom, kulturnom, i vojnom pogledu. pogledu. odio odio je agresivnu agresivnu spoljnu politiku, i upleo upleo /ranusku u ni! ratova u kojima su joj protivnii ili save!i velikih evropskih sila. "ako je 'ek 'ek sjaja /ranuska !avršila privredno i politički i!nurena. ;uj + je io sin kralja ;uja +++ (1H1751HG) i njegove $ene 4ne 4ustrijske (1H7151HHH). Eio je dorog !dravlja i imao je dovoljno snage i !a predano oavljanje dr$avnih poslova i !a rojne ljuavne avanture. $enio se u 22. godini Barijom "ere!om, "ere!om, *erkom španskog kralja /ilipa + (1H2151HH=). %retrpeo je ni! porodičnih tragedija. tr agedija. %red kraj $ivota, u vreme Rata !a špansko nasleđe (1F7151F1G), umro mu je jedini !akonit sin ;uj ' 'eliki eliki do#en i najstariji unuk, a potom još jedan unuk i snaja (Barija 4delaida, $ena 'elikog do#ena) 3 svi od malih oginja. +mao je ni! ljuavnia. %rvu du$u ljuavnu ve!u je imao sa Barijom Bančini, rođakom kardinala Ba!arena koji je, dok je ;uj + io maloletan, upravljao /ranuskom. %otom sa ;uj!om alijer, alijer, a  potom sa 4tenaidom Bontespan. Bontespan. %o smrti kraljie kraljie Barije "ere!e, "ere!e, 1H?. godine godine ljuavnia mu je  postala /ransoa! /ransoa! Ckaron, udovia udovia pesnika Ckarona, Ckarona, koja je proi!vedena proi!vedena !a marki!u marki!u od Bentenona. Bentenona. ! nju se ;uj skrasio i do smrti $iveo mirno. i jedna kraljeva ljuavnia nije imala nikakvog utiaja na  politiku. ;uj + je verovao u o$ansko poreklo kraljevske vlasti. "o "o je ila i !vanična dr$avna ideologija. na je ila teorijski uoličena od strane političkog mislioa, iskupa Kaka Eeninja Eosijea. ;uj se trudio da istakne tu ideju kako velikim sjajem svog dvora i svojom pojavom i ponašanjem, tako i radom. d H do 6 časova dnevno je posve*ivao dr$avnim poslovima. ;uj + je umro 1. septemra 1F1=. godine. ladao je i! dvora ersaj, nedaleko od %ari!a. ;uj + je imao loše uspomene na detinjstvo. "ada  je u vreme /ronde (1HG?51HG6& 1H=751H=), 1H=751H=), untovna rulja provalila u njegovu njegovu sou. dlučio je da smesti svoju re!ideniju van grada. 8radnja je !apočela 1HH1. godine, a dvor se u njega preselio 1H?2. godine. ersaj je projektovao #ranuski arhitekta ;uj le o, koji je ve* radio na dovršenju ;uvra.
)oba regenstva F /na /ustrijska i =azaren ;uj + je imao svega = godina kada mu je 1HG. umro ota ;uj +++. %očeo je samostalno da vlada tek %CC%. godine . Do tada su dr$avom upravljali njegova majka, kraljia 4na 4ustrijska, i kardinal Ba!aren. ralj ;uj +++ je predvideo da po njegovoj smrti !emljom upravlja amesničko ve*e u koje i, pored kraljie5majke, ušli njegov rat 8aston rleanski i kne! onde. 4na 4ustrijska je po mu$evljevoj smrti uspela da i!dejstvuje kod pariskog parlamenta da poništi kraljev testament, i njoj preda sloodnu, potpunu i apsolutnu upravu kraljevinom. na je ila i ne!ainteresovana i neupu*ena u dr$avne poslove, sklona lenčarenju. ođenje dr$avnih poslova je  prepustila svom prvom prvom ministru, kardinalu Ba!arenu. Ba!arenu. n je najverovatnije najverovatnije io i kraljičin ljuavnik. ljuavnik. Ba!aren (1H7251HH1) je io +talijan sa Ciilije, i neprijatelji su ga pro!vali 5icilijanskim lopovom. lopovom. 9kolovao se kod je!uita u Rimu, a potom na španskom univer!itetu u 4lkali. 4lkali. stvario je vojnu i

diplomatsku karijeru u papskoj slu$i. Eio je prvo !apovednik čete švajarskih gardista sa kojom je učestvovao u ratu !a Bantovansko nasleđe. %otom je kao papski i!aslanik posredovao u mirovnim  pregovorima i!među /ranuske, Cavoje Cavoje i 9panije. "u "u ga je !apa!io !apa!io kardinal Rišelje. %et godina godina je (1HG56) io papski nunije u %ari!u. ;uj +++ ga je 1HG1. godine postavio !a kardinala. "akođe, "akođe, ;uj +++ je Ba!arena uvrstio u namesničko ve*e, što je i!a!valo ljuomoru i netrpeljivost kod kne$eva kraljevske krvi. 8aston rleanski, koji je više puta kovao !avere protiv svog rata ;uja +++, sada je radio !ajedno sa svojom *erkom 4nom Barijom ;uj!om (4nne Barie ;ouise dYrlZans, Duhess o# Bontpensier). "akođe, sukoljene su ile i porodie onde i onti. a sre*u po kralja, među kne$evima je postojao ra!dor i !avera t!v. cabale des importants, importants , je otkrivena. olovođe, vjovoda od Eo#ora (/ransoa de endom, unuk 4nrija +) i vojvotkinja od 9evre!a (Barie de Rohan) su pohapšeni. Ba!aren se poka!ao kao sposoan i mudar čovek i dr$avnik, ali je io veoma gram!iv. gram!iv. %rigraio je mnogorojna ogatstva, svom ratu i nekoliini rođaka je dodelio unosne polo$aje, ili ih je doro  poudavao i po$enio. po$enio. Beđutim, iako strana, on je slu$io interesima /ranuske /ranuske predanije od onih koji su ga mr!eli i ogovarali.

3inansijski problemi /ranuska se od 1H=. godine umešala u "ridesetogodišnji rat. Ri!nia je oskudevala u novu, a stanovništvo je ilo ne!adovoljno. Ba!aren je morao da i!nađe nova !a ratovanje.  tome mu je  pomagao ministar ministar #inansija, takođe +talijan, !atričeli d meri (Bihel %artielli dY[merW). n je i!mišljao i prodavao nove dr$avne slu$e, u!imao prinudne !ajmove od !akupaa pore!a. pore!a. ada ni to nije ilo dovoljno, uveo je ni! nepopularnih da$ina 3 pore! na 'espravno i!građene ku*e, pore! na  promet !a povr*e koje koje se unosi u %ari!. "o "o je i!a!valo gnev među stanovništvom, stanovništvom, i deo pore!a je 1HGF. godine morao da ude ukinut.  e!adovoljstvo Ba!arenovom Ba!arenovom vladavinom vladavinom je dostiglo vrhuna vrhuna u nemirima po!natim po!natim pod na!ivom na!ivom 3ronda , koji su trajali pet godina 3 od %C8A. do %C9(. godine. Reč fronda Reč  fronda u  u #ranuskom # ranuskom je!iku o!načava pra*ku, a na!iv su dali savremenii da i poka!ali koliko su ile neo!iljne i neostvarljive namere da se sruši apsolutna monarhija. vaj poret ipak nije io e!a!len. Eilo je pouna gradskog stanovništva, seljačkih ustanaka, pokrajinskog separati!ma, separati!ma, pokušaja dr$avnog udara na dvoru. Cve je to ilo pojačano napadima španskih trupa na graniama. "ako "ako je /ronda na trenutke doijala ra!mere građanskog rata. %ostoje, !avisno od društvenog oele$ja poune, dve /ronde: parlamentarna (%C8A%C8B) i kne#evska (%C9:-%C9().

!arlamentarna fronda %arlamenti, odnosno sudovi, kako pariski, tako i oni u unutrašnjosti su odriali pravovaljanost pravovaljanost svih nameta i pore!a koje je donosila Ba!arenova uprava. %ariski parlament je doneo odluku da se !aranjuje ra!re!ivanje ilo kakvog pore!a e! njegovog pristanka. "akođe, "akođe, garantovao je ličnu sloodu građanima od samovolje vlasti. "o "o se dešavalo u toku juna i jula 1HG?. godine, upravo kada je u -ngleskoj 0arls + io pora$en i !atvoren. Ba!aren je opo!vao ministra #inansija i oe*avao da *e ispuniti !ahteve parlamenta. Cačekao je da vojska 27. avgusta 1HG?. godine odnese poedu nad 9panima kod ;ena. "ada je, ose*aju*i se samopou!danijim, samopou!danijim, naredio da se uhapse trojia predvodnika ne!adovoljnog ne!adovoljnog gradskog puka, među kojima je io i i!vesni 3jer i!vesni  3jer 7rusel . "o je i!a!valo nemire. "akođe, nemire je podstialo i plemstvo. "o su ili vojvoda od Eo#ora i vojvotkinja od 9evre!a, kao i /ransoa 8ondi, udu*i ardinal de Re. Dvor je io lokiran, Ba!aren je popuštao. sloodio je Erusela. Ba!aren, dvor i kraljevska  porodia su napustili napustili %ari! i smestili se u Cen5Kermenu. %ariski parlament parlament je osudio Ba!arena Ba!arena na smrt. smrt. %ariski parlament je verovao da *e uspostaviti parlamentarnu monarhiju sličnu onoj u -ngleskoj. +pak, sam pariski parlament je io sud i predstavljao je sam see, a ne volju glasača. a stranu kraljie je stao deo kne$eva kraljevske krvi 3 8aston rleanski, kne! onde (;uj ++ Euronski eliki eliki onde

1H2151H?H) i njegov rat onti (4rmand de Eouron) i sestra, vojvotkinja od ;ongvila (4nne 8enevi\ve de Eouron). raljevska vojska predvođena ondeom je opsela %ari!. Cada je parlament  io prinuđen da uvede uvede namete kako kako i opremio građansku građansku vojsku koja koja se pri prvom susretu susretu sa kraljevim trupama ra!e$ala. Ctanovništvo %ari!a je ilo ne!adovoljno. ne!adovoljno. 4prila %C8B. godine sklopljen  je spora!um u 2ijeu& pounjenii su amnestirani.

Kne#evska fronda ne$evi kraljevske krvi koji su ugušili parlamentarnu /rondu su i dalje mr!eli Ba!arena i gledali su da ga svrgnu i preu!mu vlast. 8lavnu reč među ne!adovoljnim kne$evima je vodio vojskovođa onde. Cmatrao je da nije dovoljno nagrađen !a usluge koje je učinio kraljii i sukoio se sa Ba!arenom. Ba!aren je uhapsio ondea i njegovog rata ontija kako i sprečio dr$avni udar. Drugi #ranuski vojskovođa, *iren (Aenri de la "our dY4uvergne, iomte de "urenne), je sklopio spora!um sa 9panima od kojih je očekivao pomo* !a oru sa Ba!arenom. ardinal se energično suprotstavio. a čelu vojske je krstario !emljom, vode*i oru sa pounjeniima. +pak, to mu nije  pomoglo. jegovi save!nii save!nii u %ari!u %ari!u su ga i!neverili i!neverili i pristupili pounjeniima. pounjeniima. Ba!aren je udovoljio !ahtevima pounjenika i povukao se u emačku, u eln. datle je stalno slao savete 4ni 4ustrijskoj. 4ustrijskoj. Došlo je do sukoa među pounjeniima koje je prou!rokovao onde. Dr$ava je ila u potpunom rasulu. Celjaštvo i građanstvo su poka!ivali revoluionarne tendenije i $eleli rušenje poretka. ralj ;uj + je F. septemra 1H=1. godine napunio 1G godina i proglašen je  punoletnim. "iren je stao na stranu kralja. "ako su se dvojia najve*ih #ranuskih vojskovođa u 1?. veku orila  jedan protiv drugog oko %ari!a. %oedu %oedu je odneo onde. onde. +ako je io genijalan genijalan vojskovođa, vojskovođa, on se  poka!ao kao nesposoan političar i suviše neou!dane neou!dane naravi. naravi. +!guio je podršku u /ranuskoj i io  prinuđen da poegne poegne u i!o!emsku, i!o!emsku, 9panima (tu je io do 1H=6. kada kada je doio oprost oprost od ;uja + i vratio se u /ranusku). ;uj + je 21. oktobra %C9'.  godine ušao trijum#alno u %ari!. /eruara 1H=. godine u %ari! se vratio Ba!aren koji je preu!eo mesto prvog ministra. %oslednje uporište podunjenika, Eordo, su !au!ele kraljeve trupe avgusta 1H=. godine, i time su !avršene /ronde. Ca pounjeniima je  postupano lago& lago& proglašena je amnestija. amnestija. %osle /rondi Ba!aren je još više učvrstio entralnu vlast. %arlamentima je !aranjeno da se mešaju u dr$avne i #inansijske # inansijske poslove. kinute su lokalne samouprave u gradovima i pokrajinama. %lemstvo  je nepovratno i!guilo i!guilo politički utiaj.
Samostalna vladavina F ustrojstvo centralne vlasti ;uj + je posle Ba!arenove smrti 1HH1. godine i!neo svoju odluku da vlada sam i da ne*e više  iti prvog ministra.  svojoj svojoj vladavini oslanjao oslanjao se na +rhovni savet . %ored ovog tela, postoji još nekoliko saveta: Savet za unutrašnje poslove , Savet za finansije , *ajni savet, Savet za veroispovest. 1rhovni savet  je  je imao 5= članova koji su imali titulu ministra. %ripadnii visokog plemstva nisu u!imani u ovo telo. ;uj + se oslanjao na stručne i sposone ljude i! redova građanstva kojima je on !a !asluge dao plemi*ke titule. Camo dvojia članova saveta su ila i! redova starog plemstva. rhovni rhovni savet se sastajao 5G puta nedeljno i predsedavao je sam kralj. Du$nosti su ile: kancelar, vrhovni kontrolor finansija , sekretar za spoljne poslove , sekretar za rat, sekretar za mornaricu, sekretar za dvor. Cvaki od G sekretara je vodio, pored svojih posenih du$nosti, i odgovornost !a četvrtinu  pokrajina u /ranuskoj. /ranuskoj. Dve porodie porodie su vodile glavnu glavnu reč u ministarstvu, ministarstvu, a to su oler i ;e "elije. 5avet za unutrašnje poslove se poslove se sastajao svakih 1G dana, a predsedavao mu je kralj. 8lavni članovi saveta su ila četvoria dr$avnih sekretara koji su sedeli i u rhovnom savetu.  Finansijski savet  se  se sastajao dva puta nedeljno.

9ajni savet  kome  kome je predsedavao predsedavao kanelar io je vrhovni tumač !akona i povlastia u /ranuskoj.  5avetu za veroispovesti va$nu veroispovesti va$nu ulogu su igrali kraljevi ispovednii, pre svega ota ;a 9e! i "elije. "elije. dluke entralne vlasti su se sprovodile u delo preko intendanata. "o su ili u pokrajinama vode*i slu$enii lokalne uprave. ni su nad!irali rad sudova, vodili računa o poštovanju !akona, rukovodili radom poliijskih organa i imali va$ne odgovornosti u ve!i sa ra!re!ivanjem i prikupljanjem taja, taja, glavnog neposrednog pore!a u /ranuskoj. %ojedine pokrajine su imale svoje posene !akone, arine i ra!ličite #eudalne povlastie. Da i se to preva!išlo, i!vršene su re#orme na polju !akonodavstva koje su koliko5toliko ujednačile pravni sistem, iako je to u potpunosti učinio tek apoleon (1?7G).  vreme ;uja + doneti su: Brađanski  zakonik  (1HHF)& !azneni  (1HHF)& !azneni zakonik  (1HF7)& 3omorski  (1HF7)& 3omorski zakonik  (1HF)&  (1HF)& *ode noir  3  3 !akonik o rnim roovima u kolonijama.

!rivredna politika F Kolber ?an >atist Kolber  (1H1651H?) je io jedan od naj!načajnijih ministara ;uja +. "e$nja svake apsolutne monarhije je ila da re#ormama ojača privredu, a samim tim i i!vor prihoda dr$ave. ličenje takvog shvatanja ekonomske politike io je oler, i otuda pojam kolbertizam (povlaš*ivanje industrije, !apostavljanje poljoprivredeO). oler je io čovek skromnog porekla. arijeru je pravio postupno u Ba!arenovoj slu$i i kardinal ga je na samrti preporučio kralju ;uju +. +. oler je io povučene, hladne naravi, opsednut  rojkama i statistikom. statistikom. %re!irao je one koje je smatrao neradniima, neradniima, kaluđere i prosjake. prosjake. Eio je marljiv, marljiv, i nije se otimao !a vlast, što je kralj enio. oler se visoko uspeo na društvenoj lestvii i povukao !a soom i članove svoje porodie. jegov rat, oler od rosija je postao sekretar !a spoljne poslove& stariji olerov sin je postao ministar mornarie, a mlađi nadiskup Ruana. oler je !adoio kraljevo poverenje 1HH1. godine tako što mu je raskrinkao i uništio prethodnog superintendanta superintendanta #inansija, 6ikolasa 3ukea . /uke je !loupotreom polo$aja i potkradanjem dr$avne  lagajne stvorio ogromno ogromno ogatstvo. ogatstvo. jegov dvora o je io raskošniji od kraljevskih palata, palata, i i!a!vao je ;uja + da i!gradi ersaj. ersaj. oler je io glavni kontrolor #inansija, nad!ornik građevina, umetnosti i manu#akture, dr$avni sekretar !a pomorstvo. arina je praktično !načila ojavu ekonomskog rata Aolandiji. a njegovu iniijativu su osnovane G glavne trgovačke kompanije: +stočnoindijska,
 predstavlja pravi priručnik priručnik !a #arare. Roa i! ovih manu#aktura manu#aktura je ila na dorom glasu. glasu. ođena ođena je i čitava špijunska akija kako i se u eneiji, eneiji, čuvenoj po staklarstvu, !avrovali i doveli u /ranusku najiskusniji majstori. oler se postarao da oe!edi i kadrove. Dr$ava je osnivala i nad!irala škole u kojima su se ora!ovali !anatlije i umetnii. oler je osnovao Balu 4kademiju 4kademiju !a graviranje i medalje, potom  privatnu 4kademiju !a slikarstvo slikarstvo i vajarstvo, koja koja je radila pod dr$avnim dr$avnim nad!orom. %otom %otom su osnovane 4kademija 4kademija nauka (1HHH), /ranuska akademija u Rimu (1HHH), 4kademija !a arhitekturu (1HF1) i Bu!ička akademija (1HF2). /ranuska je imala slau mre$u suvo!emnih puteva. oler se više posvetio unapređenju rečnog saora*aja. +!građen je ve*i roj kanala. jegov najčuveniji poduhvat je  !anal dva mora (>anal mora (>anal des deuQ mers) koji je pove!ivao Credo!emno Credo!emno more i 4tlantski okean. jegovo prokopavanje je trajalo 1= godina (1HHH51H?1). <og štednje, štednje, duina i širina ovog kanala nisu ile dovoljne da i njime mogli da  plove veliki ratni i trgovački trgovački rodovi. eliku pa$nju je ora*ao na ra!voj trgovine i industrije. Ra!voj poljoprivrede je !apostavio, iako je /ranuska imala povoljne uslove, i to su mu ekonomski stručnjai u 1?. veku !amerili. ve!ao je nove, olje, rase stoke i! Aolandije i 9panije kako i pooljšao stočni #ond. odio odio je računa o ergelama, ergelama, jer /ranuska nije imala dovoljno konja !a vojsku. %odr$avao je sejanje $itaria i protivio se širenju površina pod vinogradima, iako je i o njima vodio računa.  jegova merkantilistička merkantilistička politika je do$ivela samo samo delimičan uspeh. uspeh. eliki eliki deo planova je propao !og gotovo neprekidnog ratovanja ;uja +, a i !og toga što privreda nije postavljena na sopstvene noge, nego je !avisila od dr$avne intervenije.

+erski #ivot F sukob s papom F jansenizam F ukidanje 6antskog edikta i progon hugenota erski $ivot /ranuske u doa ;uja + su oele$ila tri vrlo !načajna događaja. "o su  kraljev sukob sa papom , ukidanje 6antskog edikta %CA9. godine , i pojava jansenizma u okviru katoličke rkve. ;uj + je prisustovao ogoslu$enjima ogoslu$enjima i poštovao temeljna verska načela. Beđutim, te$io je da ostvari utiaj nad rkvom u svojoj dr$avi.
7ansenizam je verski pokret koji se javio u okviru katoličke rkve u Eelgiji i /ranuskoj u drugoj  polovini 1H. veka. veka. %očiva na učenju učenju o predestinaiji predestinaiji sličnom kalvinističkom. temeljivač temeljivač pokreta io  je Kornelijus 7ansen , iskup +pra u /landriji. Dve godine po njegovoj smrti (umro 1H?), ojavljena  je njegova knjiga ugustinus knjiga ugustinus 3  3 komentar dela sv. 4vgustina. "u je tvrdio da su ljudi suviše grešni da

 i mogli da sarađuju sa sa Eogom u ori ori !a sopstveno sopstveno spasenje. ;judi ;judi potpuno !avise !avise od Eo$je milosti.  i poo$nost, ni dora dora dela ne poma$u poma$u da se pojedina pojedina i!avi i! prokletstva. prokletstva. %ošto je ovo ovo učenje ilo vrlo lisko kalvinističkom poimanju predestinaije, oštro je napadnuto od katoličke rkve. %apa +no*entije  (1HGG51H==) je 1H=. godine osudio ovu @ansenovu doktrinu kao jeres. @anseni!am je imao pristalia u /ranuskoj, a središte ovog duhovnog pokreta io je manastir !or 2ojal de Dam u li!ini ersaja. "u je glavni utiaj imala kaluđeria /gnesa /rno. %ripadnii porodie 4rno su davali najuglednije predstavnike janseni!ma. ralj je od 1HH1. do 1HHG. godine dr$ao saor u %or Rojal de 9amu. 4gnesa 4gnesa 4rno i njene sledenie među kaluđeriama su odile da prihvate papine i!jave. jih 12 je isterano i! manastira koji  je stavljen pod vojnu vojnu stra$u. ovi papa papa (4leksandar (4leksandar ++ 1H==51HHF) je io io spreman da se spora!ume. d jansenista je !ahtevano da 'iskreno pri!naju papine !aključke& nije tra$io da osude delo  :ugustinus.  :ugustinus. Cpor je ponovo i!io F75ih i ?75ih godina 1F. veka. "ada "ada je teolog !askije Kenel ojavio  Bazmišljanja o =ovom =ovom Kavetu, Kavetu, koja su pisana sa jansenističkih osnova. enel je uhapšen, ali je  poegao. tkrivena tkrivena je njegova prepiska prepiska i! koje se videlo da je odr$avao odr$avao ve!u sa pristaliama pristaliama u /ranuskoj čitavu deeniju. deeniju. ;uj + je smatrao da se radi o !averi.  tom mišljenju ga je učvrstila i  papska ula i! 1F7=. godine kojom kojom je ponovo osuđen janseni!am. janseni!am. patie i! %or Rojala Rojala de 9am su odijale da prihvate papsku ulu. aluđerie su ra!meštene r a!meštene po drugim manastirima u kojima je vladalo raspolo$enje protiv janseni!ma. ralj je 1F17. godine naredio da se %or Rojal sravni sa !emljom.  antski edikt i! 1=6?. 1=6?. godine je hugenotima hugenotima garantovao garantovao verska prava i davao im nekoliko nekoliko utvrđenih gradova kao garant da *e ta prava iti poštovana. ardinal Rišelje im je 1H26. godine -diktom milosti u 4leu potvrdio verska prava, ali je osvajanjem ;a Rošela su!io njihovu političku mo*.  vreme ;uja + u /ranuskoj je $ivelo oko milion i po hugenota ili pripadnika R.%.R. R.%.R. 3 '"ako!vane re#ormisane rkve. Bnogi ljudi na polo$ajima su ili hugenoti5 kao npr. !apovednik !apovednik vojske "iren "iren i !apovednik mornarie Diken.  svim političkim previranjima u vreme /ronde su se dr$ali po strani i ostali verni kruni. ;uj + je $eleo da uspostavi versko jedinstvo !emlje i vrati hugenote u katoličanstvo.   početku je to činio umerenim sredstvima 3 ueđivanjem i novem. novem. snovani snovani su  8omovi  preobraćenika  preobraćenika u  u kojima su oni koji su prešli u katoličanstvo doijali novčanu pomo*.  vreme svog sukoa sa papom, kralj je $eleo da doka$e da je uprkos svemu ostao pravoverni katolik i priegao je gruljim sredstvima u pokrštavanju hugenota. >rkve su im rušene, škole !atvarane, a ljudi su terani i! dr$avne slu$e i lišavani građanskih prava. Bnogi su $eleli da se isele, ali im je to ilo !aranjeno pod  pretnjom !aplene imanja. imanja. d 1H?1. godine se postupalo još rutalnije. ;judi i! kraljeve okoline su se takmičili ko *e smisliti delotvorniji način da se i!vrši pritisak na protestante. Ctvar su preu!eli intendant %oatua, =arijak  i i ministar vojske "uvoa 'Euldog. vedene su !loglasne dragonade. dragonade . onjanii, dragoni, su raspoređivani na smeštaj kod protestantskih porodia u! savete da se ponašaju što neuljudnije i nasilnije. Camo u %oatuu je u toku 1H?1. godine  777 hugenota promenilo veru. Dr$ava je predvidela oštre mere !a one koji pokušaju da se vrate protestantskoj veri. aređeno je da se sruše sve rkve u koje i se vratili preora*eni protestanti. ralj je oktobra %CA9. godine  uka!om u 3ontenblou !vanično opozvao 6antski edikt . Cve  protestantske rkve rkve su porušene. porušene. Augenotima je !aranjeno !aranjeno da ispovedaju ispovedaju svoju veru veru i javno i  privatno. Cvi propovednii propovednii su morali da napuste napuste /ranusku /ranusku u roku od dve dve nedelje, ali je oičnim oičnim verniima ilo !aranjeno iseljavanje. @avnost je u -ngleskoj ila ogorčena ovim događajem, i !astrašena pričama o 'papskoj !averi koja preti i njihovoj !emlji. "o "o je ur!alo i!ijanje 5lavne revolucije 1H??. revolucije 1H??. godine.  Aolandiji su takođe ili !gro$eni odlukom ;uja +. +. Računa se da je prvih godina posle ukidanja antskog edikta oko 277 777 hugenota uspelo da napusti /ranusku, uprkos !arani. eki autori navode da se u narednih 7 godina i! /ranuske iselilo oko ?77 777 ljudi. aselili su se u Aolandiji, -ngleskoj i Erandenurgu.  Erandenurgu se naselilo =7 777 !anatlija i oni su u Eerlinu osnovali #arike što#ova. eki od onih koji su ostali u /ranuskoj su se sastajali na tajnim ogoslu$enjima, ogoslu$enjima, no*u u !aačenim planinskim krajevima.  siromašnim i

krševitim Cevenima su u toku Rata !a špansko nasleđe protestanti 'ami!ari vodili gerilski rat protiv svoje dr$ave.

1rganizacija vojske i mornarice F uvođenje moderne staja$e vojske F "uvoa i +oban +oban /ranuska vojska je u vreme ;uja + ila najrojnija i najorgani!ovanija najorgani!ovanija u -vropi. /ranuska je imala i!među 1=7 777 i G77 777 vojnika, dok su ostale !emlje !ajendno imale toliku vojsku. Ctvaranje moderne staja*e vojske u /ranuskoj !apočeo je još kardinal Rišelje (4rman Kan di %lesi de Rišelje 1=?=51HG2). rest, )enkerk , i 2ofšor na 4tlantiku. 8rađene su radionie !a opravku, rodogradilišta, velika skladišta namirnia i opreme.  Roš#oru je otvorena pomorska škola. a galijama su veslali roijaši. %ošto ih nije ilo dovoljno, hvatane su skitnie, a kasnije su dovođeni hugenoti. @edan od najsposonijih !apovednika mornarie io je upravo hugenot Diken.

1snovne pretpostavke spoljne politike F odnos snaga u vropi F problem španskog nasleđa ;uj + je vodio veoma agresivnu spoljnu politiku.  toku svoje vladavine je vodio G velika oru$ana sukoa: )evolucioni rat (%CC@-%CCA) !avršen mirom u /henu& arstvo. ;uj + je nastavio  politiku koju su vodili 4nri +, +, Rišelje, Ba!aren, a to je !aokru$ivanje !aokru$ivanje prirodnih grania. >arstvo je inače ila laavo pove!ana dr$avna tvorevina, i posle est#alskog est#alskog mira ilo je u još ve*em rasulu. emački kne$evi su još više ojačali u odnosu na ara. "o naročito va$i !a protestantski Erandenurg Erandenurg i katoličku Eavarsku. Da i još više oslaio >arstvo, Ba!aren je organi!ovao %C9A. godine 2ajnsku ligu  u koju su ušli nemački kne$evi pod !aštitom /ranuske. %okušao je da osujeti i!or ;eopolda + (1H=?51F7=) !a ara suprotstavljaju*i mu avarskog kne!a (/erdinand BarioLBarija, kako ve*.., i! dinastije itelsah), itelsah), ali nije uspeo. 4ustrijski 4ustrijski Aa!urgovi su ili !au!eti u ratovima sa "urima (1HHLG. i 1H?51H66 3 eliki eliki turski rat ili Eečki rat ili Rat Cvete lige), što je ;uj + iskoristio kako i vršio osvajanje ha!urških teritorija u emačkoj.  ajkrupnije pitanje u -vropi -vropi ilo je t!v. t!v. špansko nasle7e. nasle7e . aime, poslednji kralj i! lo!e Aa!urgovaa Aa!urgovaa na španskom prestolu, Karlo  (1HH=51F77), nije imao potomstva i postavljalo se  pitanje ko *e naslediti naslediti ogromnu špansku špansku imperiju. 9panija je ila slaa, i postala postala je drugora!redna drugora!redna sila. arlo ++ je io retardiran. r etardiran. Do 17 godine su ga dr$ali na krilu. Eio je neora!ovan. $ivao je u lovu sokolovima i spaljivanju @evreja. 0esto je padao u nesvest. eruju*i da je u njega ušao đavo, podvrgao se eg!orističkim oredima (imao nadimak mađijani). Bajka ;uja +, +, 4na 4ustrijska 4ustrijska je ila španska prine!a (*erka /ilipa +++ i Bargarite 4ustrijske, isto kao i /ilip +). Ba!aren se potrudio da ;uja o$eni =arijom *erezom, španskom prine!om, kako  i podupro njegovo njegovo pravo na špansko špansko nasleđe. nasleđe. 9pani nisu $eleli $eleli Eurone na svom svom prestolu i tra$ili su da se Barija "ere!a "ere!a odrekne prava na nasleđe. Ba!aren ih je nadmudrio. %rine!a se odrekla naslednog prava, ali pod uslovom da 9panija isplati /ranuskoj na ime mira!a =77 777 !latnika. siromašeni 9pani nisu imali taj nova, pa je ;uj + ostao naslednik. 4ustrijski Aa!urgovi Aa!urgovi su smatrali da oni trea da naslede svog rođaka. >ar ;eopold je io o$enjen *erkom /ilipa + =arijom =argaritom, mlađom sestrom Barije "ere!e. stalim evropskim silama nije odgovaralo da elokupno špansko nasleđe pređe u ruke mo*nog ;uja +, +, kao ni ;eopolda +, jer i to onda poremetilo ravnote$u snaga u -vropi u korist ili Eurona ili Aa!urgovaa. Aa!urgovaa. %odela španskog nasleđa je ila jedino mogu*e rešenje.

)evolucioni rat ;%CC@-%CCA& 9panski kralj /ilip + je umro 1HH=. godine. /ranuska diplomatija se ve* dugo spremala !a taj trenutak da !atra$i deo nasleđa. ;uj + se spremao da u ime $ene !atra$i deo nasledstva. /ilip + je Bariju "ere!u "ere!u u svom testamentu isključio i! nasleđa, a !a naslednika je odredio ara ;eopolda +. ;eopold je io u ne!avidnom polo$aju. %rethodne 1HHG. godine je kod Cent 8otharda odijen, sa velikim naporima, napad "uraka "uraka koji su ugro!ili Eeč. %ri tome je ;eopold morao da prihvati #ranusku  pomo*. ije smeo da u!me svoje nasleđe po enu enu da !arati sa ;ujem ;ujem + i prihvatio prihvatio je spora!um o deoi koji mu je ponudio #ranuski kralj. %ravnii ;uja + su našli način da opravdaju njegovu nameru da !au!me 9pansku i!o!emsku (Eelgiju). %o!ivali su se na brabantsko običajno pravo o nasleđu  (devoluiji). + ;uj + je na osnovu toga, u ime svoje $ene, !ahtevao da mu se odmah ustupi i!o!emska. %ošto je io odijen, krenuo je da je silom !au!me. -ngleski kralj 0arls ++ mu je io save!nik i prodao mu je luku Denkerk. Doio je podršku nemačkih kne$eva okupljenih u Rajnsku ligu. /ranu!i su potpomagali ustanak u %ortugaliji i tako 9paniji ve!ali ruke da interveniše.

/ranuska vojska od F2 777 ljudi je maja 1HHF. godine napala slao ranjenu i!o!emsku. Bre$a magaina je omogu*avala snadevanje. ;uvoa, "iren i oan su u jesen 1HHF. godine, posle doro vođenih opsada, !au!eli 12 utvrđenja. a drugom #rontu je onde !au!eo /ranš5onte.  ajugro$enijom se ose*ala ose*ala Aolandija, Aolandija, koja je uviđala da *e iti slede*i plen #ranuskog #ranuskog kralja. i -ngle!ima se nije sviđalo #ranusko prisustvo u Eelgiji. -ngle!i i Aolanđani su 1HHF. godine okončali rat koji su vodili od 1HHG. (drugi anglo5holandski anglo5holandski rat). a predlog 7ana de +ita , Aolandija i -ngleska su januara 1HH?. godine sklopile save! kome se aprila 1HH?. priključila i 9vedska. "ri "ri protestantske sile su !apretile /ranuskoj. ;uj + je odlučio da popusti. Bir je potpisan u ks la Dapelu (/henu) maja %CCA. godine . /ranu!i su ponudili 9paniji da ira /ranš5onte ili i!o!emsku. 9pani su !adr$ali /ranš5onte.

ar ;eopold je napustio neutralan stav i ora!ovao prvi save! evropskih sila (1eliku ( 1eliku alijansu) alijansu) protiv /ranuske. Cave! je ouhvatao >arstvo, 9paniju, Aolandiju, ;orensko vojvodstvo i Erandenurg. Erandenurg. %od pritiskom parlamenta, 0arls ++ je napustio ;uja + i sklopio 1HFG. godine mir sa Aolandijom. Rat se vodio i u kolonijama 3 Aolanđani su napali #ranuske posede u !apadnoj +ndiji. /ranu!i su odneli poedu nad vojskom iljema iljema ranskog kod Cene#a u Aolandiji. /ranuska vojska je prodrla u /ranš5onte, prešla Rajnu. a španskom #rontu, /ranu!i su prodrli u ataloniju. /lote su se sukoile i u Credo!emlju. /ranu!i, koje je predvodio 4raham 4raham Diken, odneli su poedu nad udru$enom španskom i holandskom #lotom kod Besine na Ciiliji (1HF=). "u je poginuo holandski admiral De Rojter. Rojter. +pak, /ranuska i pored ovih uspeha, nije mogla dugo da se nosi sa koaliijom. Bir je potpisan u 6imvegenu. /ranuska je sklopila  mirovna ugovora. %regovori su vođeni na osnovu status osnovu status =uo ante. ante. /ranuska je sklopila ugovore sa: 1) Aolandijom: /ranuska je Aolandiji vratila Bastriht i ostala osvojena mesta i povukla arinske tari#e i! 1HHF& 2) 9panijom: /ranuska je !adr$ala /ranš5onte, predala je 9paniji nekoliko utvrđenja u i!o!emskoj u !ameni !a olja& )>arstvom: /ranu!i su !adr$ali /rajurg, a ;eopold /ilipsurg& ;orena je vra*ena vojvodi arlu, ali  pošto je on odio da prihvati uslove, uslove, pokrajina je ostala ostala pod #ranuskom #ranuskom okupaijom. Birom u Cen Cen Kermenu, /ranuska je prinudila Erandenurg da vrati 9vedskoj teritorije koje je osvojio u %omeraniji.

!olitika Jprisajedinjenja ;2eunije& %osle mira u imvegenu, ;uj + je nastavio osvajanja t!v. politikom prisajedinjenja. %ošto u to vreme granie nisu ile uvek jasno povučene, ;uj je odlučio da, koriste*i pravne nedoumie, anketira  pojedine teritorije susednih susednih dr$ava. snovani snovani su poseni poseni sudovi, t!v. t!v. komore za prisajedinjenja. prisajedinjenja . "u su sedeli pravnii koji su, proučavaju*i stare ugovore i dokumenta i tumače*i ih u korist ;uja +, +, treali da daju !akonsku snagu kraljevim preten!ijama na pojedine teritorije.  >ezansonu je radio takav sud u čijoj je nadle$nosti io /ranš5onte, u >risaku !a 4l!as, a u =ecu je postojalo ;eće za prisajedinjenja. prisajedinjenja . dluke #ranuskih pravnika nisu ile nešto poseno uverljive, ali je ;uj graio !emlju i gradove. aj!načajniji teritorijalni doii su ostvareni 1H?1. godine. /ranuske trupe su !au!ele Strazbur u 4l!asu. ar ;eopold nije mogao to da spreči. *urci su %CA(. godine opseli >eč , i time je počeo veliki rat i!među 4ustrije 4ustrije i smanlija koji je trajao 1H godina. /vgusta %CA8 . godine, ugovorom u 2egenzburgu, ar ;eopold je pri!nao #ranuka prisajedinjenja na rok od 27 godina. "o "o je posenim ugovorom učinila i 9panija. *ime je "ujeva agresivna politika dosegla vrhunac . -vropske sile su odlučile da se tome suprotstave. po!ivanje antskog edikta 1H?=. je samo  pojačalo netrpeljivost netrpeljivost protestantskih dr$ava dr$ava prema #ranuskom #ranuskom kralju. atolii su smatrali smatrali nečasnim  ponašanje 'najhriš*anskijeg 'najhriš*anskijeg kralja. kralja. n ne samo da da nije pru$io pomo* Cvetoj ligi, nego je iskoristio iskoristio !au!etost Aa!urgovaa Aa!urgovaa da prigrai nove teritorije. %osle smrti kne!a i!ornika /alačke, i!umrla je tamošnja dinastija (Cimmern grana dinastije itelsah, 1H?=. umro arl ++& nasledio ga @ohan ilhelm). ilhelm). ;uj je !ahtevao tu !emlju !a svoju snaju, 3alatinata, $ena /ilipa + vojvotkinju od rleana (-li!aeta 9arlot /alska 3ili umesto /alska 3rinceza /alska  3rinceza 3alatinata, vojvode rleanskog 3 mlađeg rata ;uja +), koja je na nju polagala pravo.  Kelnu je pokušavao da nametne svog kandidata !a iskupa i!ornika, nasuprot $eljama ara i pape. Da i stali na put ;uju +, ar i neki nemački kne$evi su %CAC. godine  osnovali odrameni save! 3 /ugzburšku ligu . Cave!u su se priključile i Dvedska i Dpanija, pošto su i same imale posede u emačkoj. Ariš*anska vojska, predvođena Aa!urgovima je odnela velike poede nad "urima. >arska vojska je septemra 1H?H. !au!ela Eudim, avgusta 1H?F. je pora!ila "urke na Bohaču, a 1H??. godine je !au!et Eeograd.

2at /ugzburške lige ;%CAA-%CB@& @ačanje Aa!urgovaa je !arinulo ;uja +, i on je uviđao da je sada poslednja prilika da to spreči. %ored toga, 1H??. godine je u -ngleskoj došlo do 5lavne revolucije. revolucije. eprijatelj ;uja +, holandski štatholder, štatholder, iljem +++ ranski je postao engleski kralj. D$ejms ++, katolik naklonjen ;uju +, morao je da napusti !emlju i skloni se u /ranusku. iljem +++ je io iniijator svih save!a usmerenih protiv /ranuske. ;uj + je odlučio da napadne prvi. jegova vojska je upala 1H??. godine u /alačku i !au!ela /ilipsurg, Banhajm i Aajdelerg. /ranuska vojska je ur!o morala da se povuče, ali je prethodno opustošila !au!eta područja. vo je i!a!valo ogorčenje u emačkoj. "ako je !apočeo opšteevropski rat koji se u istoriogra#iji ra!ličito na!iva: 3alački rat, 2at /ugzburške lige, ili 2at +elikog saveza. a jednoj strani je ila /ranuska, a sa druge 4ug!urška 4ug!urška liga koja je prerasla u t!v. eliki save! koji su činile 9panija, Aolandija, 9vedska, Erandenurg, ar ;eopold +, %apska dr$ava, Cavoja, i -ngleska (od 1H61). %rednost /ranuske je ila u jedinstvenom komandovanju komandovanju i politii, dok je rojnim save!niima ilo teško da postignu slogu i usklade svoje vojne i političke iljeve. Eore su vođene u -vropi na nekoliko ratišta: u i!o!emskoj, emačkoj, na #ranusko5španskoj #ranusko5španskoj granii, +taliji. Rat se vodio i na moru i u prekomorskim kolonijama, pre svega u
 i!o!emskoj, na najva$nijem ratištu, #ranuski maršal ;iksanurI (/ransoa 4nri de Bonmoransi, vojvoda od ;uksemurga) ;uksemurga) je 1. jula 1H67. godine pora!io save!ničke snage kod /lerisa, i otvorio put ka Eriselu& pora!io komandanta D$ord$a /ridriha od aldeka. aldeka. %otom se engleska vojska od ?7 777 ljudi iskrala u Aolandiji. omandu nad save!niima na ni!o!emskom ratištu je preu!eo iljem +++ ranski. apredovanje /ranu!a je ilo privremeno !austavljeno. Clede*ih godina su vođene ore sa promenljivim ishodom. Cave!nii su pretrpeli dva ve*a ve *a pora!a kod Dtajnkerka %CB'. godine, i kod 6ervindena. ostentin, omte de "ourville) je isplovio i! ratne luke Erest i 12. maja 1H62. godine stupio u itku sa dvostruko jačom neprijateljskom #lotom. +mao je naređenje da stupi u itku e! o!ira na odnos snaga (GG:??). -ngle!i su i!guili 2, a /ranu!i nijedan  rod. Beđutim, usled usled lošeg vremena, vremena, #ranuska #lota nije mogla mogla da se odr$i na okupu i ra!ila se se na više grupa koje su se kasnije teško okupile u dve eskadre. "urvilovu eskadru su -ngle!i uništili na sidrištu "a 1g, a ista sudina je stigla i drugu eskadru. "o "o je ila najve*a pomorska itka u ratu 4ug!urške lige. iljem iljem ranski je potukao D$ejmsa ++ + + na rei Eojni 1H67. godine. 4dmiral "urvil je 1H6. godine uspeo da kod "agosa, u portugalskim vodama, !aroi !natan deo save!ničkog konvoja koji je plovio !a Credo!emno more. ajviše su /ranu!i imali uspeha u krstaričkom ratu. %ošto nisu imali snage da se u ve*im itkama nose sa Aolanđanima i -ngle!ima, osnivana su gusarska predu!e*a predu!e*a u kojima su deoničari ili trgovi, pomori, a među njima i ve*i roj uglednih ličnosti, među kojima i sam kralj. Dr$ava je ovim predu!e*ima ustupala rodove, a postojali su i propisi o podeli plena. ajslavniji #ranuski gusar io je Kan Ear (1H=751F72). -ngle!i su uspeli da ga !aroe, ali je on čamem poegao i! -ngleske. speo je da 1H6G. godine u i!gladnelu /ranusku sprovede sa Ealtika konvoj od 127 rodova sa $itom. e strane su ile isrpljene dugotrajnim ratom, više /ranuska u kojoj je posle nekoliko loših $etvi vladala glad i gde je !og velikih guitaka u ljudstvu uvedena prinudna moili!aija, a uve*avani su i pore!i. ;uj + je ponudio mir. i! ugovora je potpisan u 2isviku %CB@. godine . ;uj + je morao da vrati sve teritorije koje je !au!eo posle mira u imvegenu 1HF6. godine. ;uksemurg, Bons i ataloniju je vratio 9paniji, a osvojene teritorije u emačkoj je vratio aru ;eopoldu. ratio ratio je ;orenu njenom vojvodi i odrekao se u ime vojvotkinje od rleana !ahteva !a /alačkom. %ri!nao je iljema +++ ranskog !a kralja -ngleske i +rske. Do!volio je Aolanđanima da i!grade ni! utvrđenja.

2at za špansko nasleđe Bir u Risviku je doneo predah od tri godine. %osle Rata 4ug!urške lige počeo je još ra!orniji i dugotrajniji 2at za špansko nasleđe . vaj rat je trajao od %@:%.  do %@%8. godine. /ranuska i njeni save!nii 3 9panija, Eavarska, eln, Cavojsko vojvodstvo 3 su ratovali protiv koaliije evropskih sila  3 4ustrije, 4ustrije, -ngleske, -ngleske, %ortugalije, %ruske, Aolandije, Aolandije, i nemačkih kne$eva. kne$eva. %oprište itaka su činila G ve*a ratišta u -vropi: 9panska i!o!emska (Eelgija), severna +talija, emačka (na Rajni i u Eavarskoj), i 9panija.  isto vreme je na severu -vrope vođen i +eliki severni rat (još i ordijski rat 1F7751F21& i!među Rusije i 9vedske& 9vedsku je pomagalo tomansko arstvo, a Rusija je ila u save!ništvu sa Danskom, orveškom, %oljskom, Caksonijom). Bir u Risviku nije otklonio najva$niju suprotnost i!među evropskih sila, a to je ilo pitanje podele španskog nasleđa. ;uj + je i dalje pri$eljkivao da neki od njegovih unuka doije špansku krunu, ali  je io svestan da da to ostale evropske evropske sile ne*e nikada nikada do!voliti. dlučio se !a diplomatsko diplomatsko rešenje. /ranuska, -ngleska i i!o!emska su 1H6?. godine postigle spora!um o podeli španskog nasleđa. 9panska kruna i ve*i deo španskih poseda je trealo da pripadne avarskom i!ornom kne!u  ;ozefu  Ferdinandu  Ferdinandu (io  (io je sin Barije 4ntonie od 4ustrije& ona je ila *erka ;eopolda + i Barije Bargarite& Barija Bargarita je ila *erka /ilipa + španskog kralja). n je imao najviše prava na to, a i njegov i!or je najviše odgovarao evropskim silama. "ako "ako i ilo sprečeno da se 9panija ujedini ili sa /ranuskom ili sa >arstvom. ;uj + je trealo da doije Ciiliju, Cardiniju, i luke u "oskani. "oskani. Blađi sin ara ;eopolda je trealo da doije Bilansko vojvodstvo. vakva raspodela nije odgovarala Aa!urgovima. %ošto je avarski i!ornik umro 1H66, /ranuska, -ngleska i Aolandija su 1H66. godine načinile novi ugovor. 9panska kruna, i!o!emska i prekomorski posedi je trealo da pripadnu nadvojvodi arlu (mlađi sin ;eopolda +, udu*i ar arlo + 1F11 1F1151FG7). 51FG7). /ranuska je ovim ugovorom pored ve* oe*anih poseda u +taliji trealo da doije i Bilano. +pak, ova dva ugovora nije odorila 4ustrija 4ustrija koja je polagala pravo na špansko nasleđe, a i ovakvi ugovori se nisu sviđali 9panima, jer su strani delili španske posede. arlo ++ je odlučio da se španske teritorije ne mogu deliti. runu je mogao doiti samo neko i! ku*e Eurona, jer su prethodni ratovi  poka!ali da se /ranuska mo$e nositi sa svojim suparniima. suparniima. %osle du$eg du$eg oklevanja, arlo arlo ++ je sastavio testament u kome je !a svog naslednika odredio 3ilipa vojvodu od /n#ua , unuka ;uja +. ada je arlo ++ umro %. novembra %@::. godine , testament je o!nanjen. ;uj + je io u ne!godnom polo$aju.
-ugen Cavojski (1HH51FH) je rastao na #ranuskom #r anuskom dvoru. Eio je vrlo slae telesne pojave i  povučene naravi, naravi, i !og toga su ga !vali 'mali 'mali monah. Ca 27 godina godina je i!ra!io $elju da stupi u #ranusku vojsku, ali je ostao e! odgovora. -ugenov stariji rat, ;udvig je poginuo 1H?. godine u  orama protiv "uraka "uraka prilikom opsade opsade Eeča. -ugen je !ajedno sa kne!om kne!om kraljevske kraljevske krvi ontijem odlučio da poegne i! /ranuske i priključi se hriš*anskoj vojsi.
%@:%. 4ustrijska vojska na čelu sa -ugenom Cavojskim je prešla 4lpe i napala #ranusku vojsku u +taliji kojom je komandovao maršal atina. 4ustrijani su potisnuli /ranu!e preko reke 4diđe, i pora!ili ih 1. jula kod Karpija.  jesen je u +taliju stigao novi #ranuski komandant, maršal ilroa ilroa (/ransoa de  e#vil, vojvoda od ilroa). +pak, -ugen Cavojski Cavojski ga je potukao potukao kod Kjaria 1. septemra.

%@:'. 4ustrijani su u !imu na italijanskom ratištu počeli opsadu =antove , jednog od najva$nijih utvrđenja u severnoj +taliji.  prepadu na remonu su !aroili #ranuskog maršala ilroaa, ilroaa, koga je !amenio @uj !amenio @uj 1andom 1andom.. Ctigao je sa pojačanjem i španski kralj /ilip , pa su 4ustrijani posle nerešene  itke kod "ukare morali da se povuku i! reke Binča.  ajva$nije ratište je ilo u i!o!emskoj. "u su /ranu!i /ranu!i i 9pani imali imali vojsku od oko 6= 777 ljudi  pod komandom komandom generala Eu#lera (;uj (;uj /ransoa vojvoda od Eu#lera). asuprot asuprot njemu je ila save!nička save!nička vojska od H7 777 pod komandom Baloroa. Baloro je io !a o#an!ivu, !a ra!liku od Aolanđana& i !au!eo je Ctevensvert, a potom i tvrđavu ;ije$.  a nemačkom ratištu iniijativu iniijativu su imali /ranu!i. /ranu!i. Cave!nii su ugro!ili ugro!ili eln. a donjoj donjoj Rajni je ilar (lod ;uj -ktor de ilar), koji je smenio atinu, pora!io 1G. oktora kod 3rindlinške šume vojsku ;udviga Eadenskog, osvajača Eudima i Eeograda. /ranu!i nisu uspeli da se proiju preko 9varvalda, pa su se povukli na Rajnu.

%@:(. /ranuske snage, predvođene ilarom ilarom i "alarom, su na nemačkom ratištu krenule da se proiju u Eavarsku kako i se spojile sa svojim save!niima Eavarima, kojima je komandovao i!ornik Baksimilijan ++ -manuel. "o "o im je pošlo !a rukom kod 2idlingena na Dunavu. Eavari su potom ušli

u austrijski "irol. "amošnje "amošnje stanovništvo ih je do$ivljavalo kao okupatore i ora!ovalo je ustaničke odrede. "irolski "irolski gerili su pora!ili Eavare kod !ontlackog mosta . "ada je i Cavoja ušla u rat na strani save!nika. /ranu!i /ranu!i su sa uspehom ratovali na Rajni. Borali su da odvoje deo snaga i upute ih u /ranusku, pošto je u planinskom masivu Cevena i!io ustanak hugenota po!natih kao Kamizara.  Bađarskoj je u -rdelju i!io ustanak protiv Aa!urgovaa koji je predvodio /eren Rakoi. 2akocijeva buna  je trajala gotovo sve vreme Rata !a špansko nasleđe 3 (1F751F11). (1F751F11).  a italijanskom #rontu u o#an!ivu o#an!ivu je, u! pomo* pomo* savojskih trupa, trupa, krenuo austrijski austrijski general Bvido D taremberg  taremberg , koji je !amenio -ugena Cavojskog.  a stranu save!nika save!nika je u rat ušla i %ortugalija. %ortugalija. na je potpisala potpisala sa -ngleskom -ngleskom t!v. t!v. =etjuhinove ugovore  i tako je došla pod jak politički politi čki i ekonomski utiaj -ngleske.

%@:8. Cave!nii su ostvarili dva velika uspeha. "o su poeda u ii kod >lenhajma i englesko !au!imanje 0ibraltara. /ranuske trupe su na nemačkom #rontu o!iljno ugro!ile 4ustriju. Baloro je, protivno naređenju svoje komande da ne sme da vodi operaije i!van emačke, odlučio da pomogne 4ustriji. renuo je sa glavninom vojske u Eavarsku. od 8lma se 8lma se spojio sa vojskom -ugena Cavojskog i ;udviga Eadenskog. va save!nička vojska je rojala ?7 777 vojnika. Do velike itke je došlo %'. avgusta  kod >lenhajma na )unavu . /ranusko5avarska vojska, koju su predvodili i!ornik Baksimilijan ++ -manuel i #ranuski komandanti Barsen (/erdinand de Barsen) i "alar (>amille dYAostun de la Eaume, du de "allard) "allard) je oklevala da prihvati itku te$e*i da i!nuri neprijatelja. Baloro i Cavojski su i!nenada napali neprijateljski logor. logor. %resudnu ulogu je odigrala Balorova konjia koja je proila #ranuski #ront i ra!dvojila njihovu vojsku na dva dela. Barsen i Baksimilijan su se sa delom trupa i!vukli. "alar "alar je u svojoj kočiji !aroljen. /ranu!i i Eavari su imali 2? 777 uijenih, ranjenih i !aroljenih, a 4ustrijani 4ustrijani i -ngle!i 12 =77. Eitka kod Elenhajma je naj!načajnija u Ratu !a špansko nasleđe. na je promenila odnos snaga u korist anti#ranuske koaliije. 4ustrijani su okupirali Eavarsku. stai avarske vojske su se orili u /ranuskoj i 9paniji. -ngle!i su u %ortugaliji iskrali ha!urškog pretendenta na španski presto, arla (udu*i ar arlo +), sina ara ;eopolda. -ngleska i holandska #lota su i!nenadnim prepadom !au!ele 8iraltar. Cvi pokušaji /ranu!a i 9panaa da ga povrate su propali.  a ni!o!emskom ni!o!emskom ratištu je vladalo !atišje, !atišje, dok su u +taliji uspeha uspeha imali /ranu!i.

%@:9. ve godine nije ilo presudnih događaja na ratištu. oaliija nije uspela da iskoristi poedu kod Elenhajma i nanese konačan pora! /ranu!ima. aj!načajniji uspeh su postigli -ngle!i i Aolanđani koji su sa ? 777 ljudi uspeli da !au!mu Earselonu i elu ataloniju. /ranu!i su ugušili ustanak ami!ara.  Eavarskoj je tamošnje stanovništvo podiglo ustanak protiv 4ustrijanaa. >arske trupe su ga krvavo ugušile 2=. deemra kod 5endlingena. 4ustrijska vojska, potpomognuta %rusima, je u bici kod Kasana  1H. avgusta pretrpela pora! od /ranu!a i 9panaa.

%@:C.  a ni!o!emskom ni!o!emskom ratištu Baloro je i!vojevao i!vojevao još jednu poedu poedu u ii kod 2amija '(. maja . %otom je !au!eo eo Eraant, sa gradovima Eriselom i 4ntverpenom. "ako "ako se ve*ina 9panske  i!o!emske našla našla u rukama save!nika. save!nika.  +taliji je -ugen Cavojski zauzeo *orino, i potisnuo #ranusko5španske snage i! +talije. a tom ratištu su u austrijskoj vojsi ili i hajdui i! ojne ojne krajine.

 a španskom #rontu #rontu su -ngle!i zauzeli =adrid, koji su /ranu!i ur!o povratili, tako da je ha!urški pretendent dr$ao samo ataloniju i 4ragon.

%@:@.  a ni!o!emskom ni!o!emskom ratištu nije ilo ve*ih ori. ori.  +taliji su save!nii save!nii nastavili napredovanje i !au!eli apulj. %otom su odlučili da napadnu ju$nu /ranusku. pseli su #ranusku luku "ulon, "ulon, gde su !austavljeni u! velike guitke. %otom su se povukli u Cavoju.  ajve*a itka na španskom španskom ratištu je vođena kod /lmanse '9. aprila . /ranu!i i 9pani su pora!ili vojsku sastavljenu od -ngle!a, %ortugalaa i Aolanđana.

%@:A. Baloro je odneo još jednu poedu u i!o!emskoj. "o je ila bitka kod 1denarda , posle koje je !au!eo ;il, 8ent i Eri$. %osle ovih pora!a, /ranuska je ponudila mir. mir. oaliija joj je ponudila teške, neprihvatljive uslove, pa je rat nastavljen.

%@:B.  a ni!o!emskom ni!o!emskom ratištu su Baloro i -ugen -ugen Cavojski pora!ili pora!ili /ranu!e kod =alplakea. vo je po  roju vojnika koji su učestvovali, i po roju roju poginulih vojnika, vojnika, najve*a i najkrvavija najkrvavija itka u Ratu !a špansko nasleđe (save!nii ?= 777 vs. F= 777 /r.& guii 21 777 naspram 11 777& ipak računa se da su save!nii poedili jer su se /ranu!i povukli i ostavili ovima ojno polje). /ranu!i su ponovo ponudili pregovore o miru, ali su uslovi koaliije ili još te$i nego prethodne godine, i nisu prihva*eni.

%@%:-%@%%.  toku ove dve godine nije ilo velikih itaka. Beđutim, na političkom polju je došlo do itnih  promena. >ar ;eopold ;eopold + je umro 1F7=. 1F7=. godine. jegov stariji sin 7ozef  ga je nasledio, ali je on umro 1F11.. godine.
4ustrija nije mogla sama da se nosi sa /ranuskom te je naredne godine, @. marta %@%8.  ila  prinuđena da sa /ranuskom sklopi sklopi mir u 2aštatu. %o ovim ugovorima, /ilip  je pri!nat !a španskog kralja, s tim što je morao da se odrekne #ranuske krune. "ako "ako je na španski presto došla dinastija Eurona koja vlada do danas. 9panija je !adr$ala svoje posede u 4merii.  
S!16 !2SK Ciromašna, peskovita, vodom natopljena, i!orna kne$evina Erandenurg, u severoistočnoj  emačkoj, je u toku toku jednog veka i!rasla u veliku evropsku evropsku silu 3 !rusku. Erandenurgom su, od 1G1=. godine, vladali kne$evi i! dinastije
32)2< +"7= J+"K 5>126K ;%C8:-%CAA& Kne#eva ličnost F mladost u
7ačanje dr#ave F reforme 3ridriha +iljema *eritorijalna podeljenost i ustrojstvo dr#ave randeburg, Kleve, =ark , i 2avensberg u !apadnoj emačkoj. @e!gro pruske dr$ave ila je kne$evina Erandenurg. Ra!dvojena od Erandenurga širokim  pojasom poljske teritorije, nala!ila se +stočna %ruska koju su Aoenolerni dr$ali kao kao va!ali poljskih kraljeva.
 poseda je imao imao svoju stalešku skupštinu skupštinu i vladu ( 2egierung  ( 2egierung ). ).  nadle$nosti stale$a ilo je i!glasavanje !akona, ra!re!ivanje i prikupljanje pore!a, kao i raspolaganje prikupljenim sredstvima, di!anje vojske i odlučivanje o njenoj upotrei. se*anja pripadnosti !ajedničkoj dr$avi, čak ni ose*aja solidarnosti među pokrajinama nije ilo. Ctale$i su se avili prolemima svoje pokrajine i nisu ili voljni da i!glasavaju nova !a odranu drugih olasti.

2eforme u >randenburgu F junkeri F staleška stale ška skupština %C9(. godine  Erandenurškim stale$ima su preovlađivali  junkeri 3 plemi*i koji su svoju !emlju orađivali radi pro#ita, koriste*i kmetovsku radnu snagu& proi!vodili su $ito, pivo i krompirovu rakiju !a prodaju. "o je !apravo ilo radno plemstvo . %oučen iskustvima "ridesetogodišnjeg "ridesetogodišnjeg rata, /ridrih iljem je odlučio da stvori jaku staja*u vojsku.
!riključenje !ruske F opozicija u Kenigsbergu Birom u livi 1HH7. godine, +stočna %ruska je prestala da ude deo %oljske, i prestao je va!alni odnos /ridriha iljema iljema prema poljskom kralju. Ctale$i i grad Kenigsberg su se u toku H75ih i F75ih godina 1F. veka oštro suprotstavljali /ridrihu iljemu. n je okupirao pokrajinu sa vojskom, povešao i  po!atvarao vođe opo!iije. 0etiri lokalna lokalna i!orna guvernera guvernera su i!guila ne!avisnost, ne!avisnost, a vojvodstvo vojvodstvo je  postalo sastavni sastavni deo dr$ave Aoenolerna. Aoenolerna.

Kleve, =ark i 2avensberg 4psolutističkoj vlasti nisu u potpunosti podvrgnuti podvrgnuti posedi u rajnskoj olasti 3 leve, Bark, i Ravenserg. Ravenserg. ve olasti, ekonomski ra!vijenije, su pru$ale otpor svakom napadu na njihove sloode. Eile su i teritorijalno udaljene, što je ote$avalo uvođenje entralne entralne vlasti. Ctale$i ovih pokrajina su se odrekli prava da vode samostalnu spoljnu politiku i odijanja da prihvate /ridrihove trupe, ali su !adr$ali pravo da se sastaju kad god $ele i i!glasavaju pore!e.

3inansijska politika F izvori prihoda F stvaranje činovničkog č inovničkog aparata F jačanje vojske %rihodi /ridriha iljema su potiali i! tri i!vora: novčana pomo* stranih vladara na ime save!ništva, kraljevski posedi, pore!i. %rihodi sa kraljevskih poseda su potiali od da$ina kmetova koji su ili !akupi, i pro#ita ostvarenog neposredno od $ita, stoke, drveta, uglja, sa dela poseda koji nije davan seljaima na oradu. raljevskim domenima je rukovodila 8vorska rukovodila 8vorska komora komora u  u Eerlinu, kojoj su ile podređene  8omenijalne komore komore na  na pokrajinskom, i upravnii na lokalnom nivou.

9to se tiče pore!a, na selu je postojala tradiionalna kontribucija 3 kontribucija 3 pore! seljaka na !emlju.  gradovima su postepeno uvođene akcize (trošarine), akcize (trošarine), tj. pore! na promet. /ridrih iljem je u aki!ama video način da opore!uje i plemstvo, koje do tada nije pla*alo da$ine dr$avi. Beđutim, plemstvo se oduprlo ovom vidu opore!ivanja, pa su aki!e napla*ivane na kapijama gradova, ali ne i po selima.  aplatom aki!a aki!a u gradovima su rukovodili rukovodili trošarinski komesari, komesari, a na selu su kontriuiju sakupljali sakupljali  poseni komesari. komesari. Rad i jednih i drugih drugih su nadgledali nadgledali Batni  Batni komesari , koji su ili predodređeni ;rhovnom ratnom komesarijatu u Eerlinu. +!oru, oui, i disiplini dr$avnih slu$enika, /ridrih iljem iljem i njegovi naslednii su posve*ivali veliku pa$nju. ! pomo* svog irokratskog aparata, vladari Erandenurga su rasprostrli svoju apsolutističku vlast u pokrajinama, sakupljali pore!e, regrutovali, oučavali i snadevali vojsku. i$e  polo$aje u administrativnoj administrativnoj hijerarhiji su !au!imali !au!imali građani, dok su više više #unkije ile re!ervisane re!ervisane !a  junkere.  %ruskoj je utiaj vojske rastao nesra!merno u odnosu na druge evropske dr$ave. Ra!aane teritorije Aoenolerna su mogle da se rane samo jačanjem vojske, što je dovelo do pruskog militari!ma. ojska ojska Erandenurga je krajem "ridesetogodišnjeg "ridesetogodišnjeg rata rojala = 777 ljudi.  vreme smrti /ridriha iljema, iljema, stanovništvo od oko milion ljudi je i!dr$avalo vojsku od 7 777 vojnika.
Spoljna politika F Severni rat F mir u 1livi %CC:. F pla$eno savezništvo sa 3rancuskom F rat sa Dvedskom F bitka kod 3erbelina F mir u Sen ?ermenu %C@B. F !otsdamski edikt F  naseljavanje francuskih hugenota  Severnom ratu (%C99-%CC:) koji se vodio i!među 9vedske i %oljske, /ridrih iljem 'eliki i!ornik je najpre stao na stranu 9veđana, i učestvovao u trodnevnoj ii kod +aršave  ('A-(:. jul %C9C). arstvo, 9panija, i neki nemački kne$evi, pa se /ridrih priklonio njima. ;uj + je uedio 9veđane da napadnu Erandenurg, Erandenurg, što su oni i učinili decembra %C@8. godine . 9vedski kralj, arlo + (1HH75 1H6F) je hteo da otalja save!ničku oave!u i i!egne ve*u itku sa Erandenurgom. +pak, njegov general, 8ustav rangel, rangel, je na svoju ruku upao u Barku. Cuprotstavila mu se samo seljačka miliija (landver).  pomo* seljaima je sti!ala randenurška vojska, na čelu sa /ridrihom iljemom i #eldmaršalom 8eorgom #on Der#lingerom. Do itke je došlo kod 3erbelina, i Erandenur$ani su odneli poedu. va poeda je podigla ugled Erandenurga. "akođe, ova poeda je dala /ridrihu iljemu poleta da nastavi osvajanja, !au!me 9tetin, i druga uporišta, i protera 9veđane i! !apadne %omeranije. ;uj + je ka!nio prevrtljivost svog save!nika. Aolandski rat je okončan mirovnim ugovorima u 6imvegenu %C@A. godine  i Sen ?ermenu juna %C@B. %rema Cen$ermenskom ugovoru, Erandenurg Erandenurg je trealo tr ealo da vrati 9veđanima sve osvojene teritorije. %osle ovoga, /ridrih iljem se ponovo priklonio /ranuskoj. raj save!ništvu sa ;ujem + došao je 1H?=. godine, kada je opo!ivanjem antskog edikta  počeo progon protestanata protestanata u /ranuskoj. /ranuskoj. ao odgovor odgovor na to, novembra %CA9. godine  usledio je !otsdamski edikt , kojim je nuđeno utočište #ranuskim hugenotima. %ruska je ila protestantska

!emlja, i stoga je imala moralnu oave!u prema hugenotima, a i #ranuski hugenoti, uglavnom !anatlije, su !natno unapredili privredu siromašne severne kne$evine. Ctanovništvo Erandenurga Erandenurga je ilo luteransko, ali je vladaju*a dinastija 1H1?. godine prihvatila kalvini!am. Aoenolerni Aoenolerni su te$ili da pomire luterane i kalviniste, i!među kojih je vladala velika netrpeljivost.

32)2<  ;%CAA-%@%(& Eio je tre*i sin /ridriha iljema iljema 'elikog 'elikog +!ornika. Rođen je 1H=F. godine. /ridrih + je prvi kne! Erandenurga Erandenurga koji je poneo kraljevsku krunu (kao kne! i!ornik io je /ridrih +++). >ar ;eopold + je dugo odijao da mu da krunu, sve dok mu u Ratu !a špansko nasleđe nije !atreala pomo* Erandenurga. Erandenurga. /ridrih + je aru oe*ao ? 777 vojnika i diplomatsku podršku, a ;eopold + mu je !au!vrat do!volio da se kruniše !a kralja. %ošto je Erandenurg io u sastavu >arstva, /ridrih + i njegovi naslednii su se titulisali kao godine  u kraljevi %ruske koja nije pripadala >arstvu. runisanje je oavljeno  januara %@:%. godine Kenigsbergu, glavnom gradu %ruske. Dan pre krunisanja, /ridrih + je ustanovio viteški red *rnog orla  3 najviše prusko odlikovanje. veden veden je strog eremonijal, eremonijal, po ugledu na na onaj koji je vladao vladao u ersaju. ersaju. snovan je, 1H6G. godine, univer!itet u Aaleu, a potom i 4kademija umetnosti (1H6H) i 4kademija nauka (1F71). %redsednik 4kademije 4kademije nauka io je #ilo!o# 8ot#rid ilhelm ilhelm ;ajni. /ridrih + nije lično oavljao vladarske du$nosti. "o "o je prepustio ministrima. Dr$avom je od 1H??. do 1H6F. godine rukovodio njegov ivši vaspitač -erhard #on Dankelman. Dankelmana Dankelmana je na mestu  prvog ministra nasledio nasledio gro# ole #on artenerg. %ruska je ojačala u vojnom pogledu. Eroj vojnika je porastao sa 7 777 na =7 777.  Ratu !a špansko nasleđe, pomo* koju su %rusi pru$ili aru ;eopoldu je ila !natna. mesto ? 777 vojnika,  poslali su 1G 777, 777, a potom je taj roj porastao porastao na =7 777. 777. jačao je i dr$avni aparat.  Eerlinu je 1F72. godine osnovan 4pelaioni 4pelaioni sud, koji je predstavljao najvišu sudsku instanu, umesto suda Cvetog rimskog arstva. snivanjem univer!iteta i 4kademija 4kademija nauka i umetnosti, počelo je širenje ideja prosve*enosti. arstva Eo$jeg na !emlji. Dok je u kalvini!mu vernik io du$an da se stara o ličnom usavršavanju, pijetista je morao da se stara o usavršavanju elog društva. %ijeti!am je glavno uporište imao na univer!itetu u Aaleu.

32)2< +"7=  ;%@%(-%@8:& Kraljeva ličnost <og svog gruog i nasilničkog ponašanja, u istoriji je ostao upam*en kao  !ralj narednik  narednik . Rođen  je 1H??. godine. godine. %esimistično i strogo učenje učenje o predestinaiji predestinaiji ga je u!nemiravalo. u!nemiravalo.  !relom dou, iako iako se prema svojoj okolini ponašao nasilnički, mučila su ga duševna preispitivanja i strah !a spas duše. %atio je od kostoolje, migrene, napada melanholijeO Ca 1? godina se o$enio Co#ijom Dorotejom, *erkom hanoverskog kne!a, kasnije engleskog kralja D$ord$a +. a pruskom dvoru je vladala stroga, skoro spartanska atmos#era. %rusko plemstvo je slu$ilo u vojsi, i nije ilo ni ora!ovano ni pomodno. pomodno. ralj je u 2. godini prihvatio pijeti!am. spehe ili neuspehe %ruske, %ruske, do$ivljavao je kao i!ra! Eo$je naklonosti ili gneva prema njemu samom. %redano je oavljao svoje vladarske du$nosti, a od svojih potčinjenih je očekivao da tačno, espogovorno i!vršavaju naređenja.
raljia Co#ija Doroteja je i!rodila 1G5oro dee. $ivala je u mu!ii, po!orištu, alovima, dok je /ridrih iljem iljem + $eleo da njegova porodia $ivi skromno i jednostavno, kao jedna patrijahalna !ajednia. r!o po dolasku na vlast, kralj je otpustio ve*i roj dvorskih činovnika, mu!ičara, slugu, lakeja. stali su morali da se !adovolje manjom platom. Cve račune na dvoru je pregledao i potpisivao. Eio je stalno odeven u uni#ormu od grue vune, malo olju nego što su imali njegovi vojnii. Cloodno vreme je provodio u psetari ili konjušnii. jegov društveni $ivot se svodio na to da okru$en nekoliinom svojih o#iira (t!v. (t!v. tabakkolegium) tabakkolegium) ispija velike količine piva. Ctrane oičaje, pre svega #ranuske, nije voleo. %rema potčinjenima i članovima porodie, /ridrih iljem iljem + se nije ophodio smireno i dostojanstveno, nego kao narednik.  njemu su !aele$ene rojne anegdote, anegdote, i doio je nadimak 'ta %rustva. +ako je sam !nao da ude gru prema potčinjenima, !aranio je činovniima da iju seljake.

)r#avna uprava F vojska F privreda F školstvo F sudstvo /ridrih iljem + je na dvoru uveo strogu štednju koja se graničila sa tvrdičlukom 3 i!u!ev kada se radilo o vojsi. Dok su drugi evropski vladari ili u dugovima, %ruska lagajna lagajna je ila puna. %ruska je do kraja militari!ovana. Eroj vojnika je narastao sa 6 777 na ?7 777, i ila je tre*a ili četvrta po sna!i u -vropi, dok je po roju stanovnika, %ruska ila na trinaestom mestu. kuptno je 2,= miliona stanovnika i!dvajalo X svojih prihoda !a i!dr$avanje ogromne armije, i postojala je i!reka 'sve dr$ave imaju svoju vojsku, samo pruska vojska ima svoju dr$avu. +! ele -vrope su unajmljivani, ili silom dovođeni kršni ljudi, visine oko 2m, !a kraljev '%uk divova. ralj /ridrih iljem iljem + nije $alio nova !a ove gardiste. Ctrani vladari mu često slali takve ljudine kako i ga odorovoljili. ojska se delom popunjavala vrovanjem stranih pla*enika. ni su činili oko tre*inu vojnika. %ored toga, u %ruskoj je postojala vojna oave!a. %lemi*i su postajali o#iiri, građani podo#iiri, a seljai vojnii. Da i se i!egle velike štete u poljoprivredi !og nedostatka radne snage, u %ruskoj je %@((. godine  uveden kantonalni sistem . Cvaki puk je doijao određenu olast dr$ave 3 kanton. kanton. datle se popunjavao i o#iirima i podo#iirima i vojniima. %osle osnovne ouke, svi i se vra*ali svojim !animanjima, s tim što su leti, u vreme kada nije ilo poljskih radova, po!ivani na manevre. Buškari su od rođenja !avođeni u vojne spiskove. va vojska je ila najolja u -vropi. "o je postignuto gvo!denom disiplinom i neprestanom oukom vojnika i starešina. ojska ojska je doila uni#orme. /ridrih iljem + je 1F1G. godine sastavio  pravilo slu$e !a pešadiju. pešadiju.  Eerlinu su osnovane vojne škole !a sinove junkera. Eiti o#iir i napraviti karijeru u vojsi je  postala $elja svakog svakog pruskog plemi*a. plemi*a. #iiri su uglavnom uglavnom ili i! redova plemstva. plemstva. vorska ranije,  >vorska komora, komora, koja je upravljala kraljevim  posedima. Ra!re!ivanje Ra!re!ivanje i sakupljanje sakupljanje pore!a i dalje je ilo u nadle$nosti nadle$nosti Beneralnog ratnog komesarijata, komesarijata, koji je nadgledao rad lokalnih komesara. /ridrih iljem iljem + je ove dve poreske uprave ojedinio u 0eneralnom finansijskom ratnom i domenijalnom savetu , po!natijem pod imenom 0lavni direktorijum. %ravosuđe je takođe entrali!ovano. 8lavnu ulogu u tome je odigrao kraljev ministar pravosuđa Camjuel okej. n je $eleo: da uspostavi vrhovni sud u Eerlinu kome i ili podređeni provinijski sudovi kojima su do tada upravljali junkeri& da uspostavi jednoora!nu !akonsku proeduru& da uskladi i kodi#ikuje ra!ličite pokrajinske !akone. speo je da ostvari prva dva !adatka, a tre*i !adatak 3 kodi#ikaiju 3 i!vršio je naslednik /ridriha iljema iljema +, 3ridrih  +eliki ;%@8:-%@AC& .

%rivreda u %ruskoj se ra!vijala, a sa njom su rasli i godišnji prihodi dr$ave. ni su se tokom vladavine ralja narednika odvostručili.  %ruskoj je privatna iniijativa u privredi ila svedena na najmanju meru. Cve je ilo u rukama dr$ave. na je propisivala standarde o kvalitetu roe, način njene  prodaje i ene proi!voda. proi!voda. činjeno je dosta na ra!voju ra!voju tekstilne industrije i rudarstva. rudarstva. %o ugledu ugledu na /ranusku, i %ruska je ra!vijala dr$avne manu#akture !a i!radu luksu!ne roe 3 svile, porelana, časovnika. Dr$ava je podstiala i useljavanje stranaa.  poljoprivredi je postignut napredak. +sušivane su močvare i pretvarane u oranie. "o se ređe dešavalo na imanjima junkera. ni su koristili rad seljaka u vidu kuluka. /ridrih iljem iljem + je gledao da !aštiti seljake, pošto je io svestan da na njima počiva snaga dr$ave. ni su slu$ili kao vojnii, radili na imanjima junkera, i pla*ali pore!e dr$avi. ralj je vodio politiku t!v. konzervacije. >ilj je io da se !emlja očuva u posedu seljaka, tj. da se spreče junkeri da prisvajaju seljačka imanja. Društvena hijerarhija je podra!umevala stalešku podelu na plemstvo, seljaštvo i građanstvo. +! stale$a u stale$ se prela!ilo te$e nego u drugim !emljama. @ačanje apsoluti!ma je ugro!ilo povlaš*eni  polo$aj junkera. ni ni su u prvoj polovini polovini vladavine /ridriha iljema + predstavljali opo!iiju opo!iiju re$imu. ralj je tada počeo da podstiče građanstvo, daju*i mu mesta u dr$avnoj slu$i.  drugoj polovini vladavine, stvari su se promenile. %lemstvo je počelo da popušta i pru$a podršku apsolutnoj monarhiji, grae*i se !a polo$aje u dr$avnoj slu$i, ilo u vojsi, ilo u administraiji.
Spoljna politika /ridrih iljem + je io miroljuiv vladar. vladar. ije $eleo da upropaštava svoju vojsku i dr$avnu  lagajnu. %ored toga, u svojoj poo$nosti poo$nosti je verovao da Eog !aranjuje !aranjuje nepravedne ratove. Cmatrao je da je !adatak %ruske da i!gradi jaku vojsku. apadački rat je vodio samo jednom. Keleo je da potisne 9vedsku i! emačke, i 1F1=. stao je na stranu ruskog ara %etra elikog (1H?251F2=) u elikom severnom ratu protiv 9veđana, ali nije se upuštao u ve*e itke. Birom u Ctokholmu #eruara 1F27. godine doio je 9tetin, uš*e reke dre, i ju$ni deo švedske %omeranije. dnosi sa arem arlom + su se pokvarili. Ra!log je ilo vojvodstvo Eerg u !apadnoj emačkoj. "amošnja vladarska porodia je ila na putu da i!umre. arlo + je ugovorima u usterhau!enu 1F2=. i Eerlinu 1F2?. oe*ao /ridrihu iljemu + da *e naslediti Eerg, a !au!vrat je %ruska trealo da ude save!nik 4ustrije. arlo + nije odr$ao oe*anje, i nije podr$ao pruske !ahteve. Ra!očaran i ra!lju*en, /ridrih iljem + se okrenuo neprijatelju Aa!urgovaa, Aa!urgovaa, /ranuskoj, i sklopio save! sa ;ujem  (1F1=51FF2) koji mu je oe*ao Eerg.

32)2<  +"K ;%@8:-%@AC& Kraljeva ličnost F mladost F sukob sa ocem
nutrašnja politika )r#avna administracija /ridrih ++ je nastavio da vlada kao i njegov ota. Cedeo je svakodnevno svakodnevno u kainetu.  poslu su mu  pomagala petoria petoria sekretara. %rimao je pismene i!veštaje i!veštaje i i!davao je pismena pismena naređenja. naređenja. Cve to je oavljano na vreme, e! odlaganja i naređenja su se morala odmah i!vršavati. remenom, pruska administraija je postajala sve tromija i nedelotvornija, te je tako postala kočnia društvenom napretku.

Clu$enii su radili sve sporije. %ojedina ministarstva su kralju dostavljala la$ne i!veštaje kako i sa see skinula odgovornost i prikrila stvarno stanje. raljeva naređenja su sti!ala suviše kasno do  potčinjenih. Da i rešio rešio prolem, /ridrih ++ je počeo počeo da preskače preskače administrativnu hijerarhiju. hijerarhiju.
Stanovništvo F privreda Ctanovništvo %ruske se udvostručilo, sa 2,= na = miliona stanovnika. "akođe, "akođe, i vojska je uve*ana, sa ? 777 na 277 777 vojnika.  ovo vreme, evropske apsolutne monarhije, pod utiajem učenja #i!iokrata (i!vori ogatstva i ekonomskog ra!voja se nala!e u poljoprivrednoj aktivnosti 3 /ransoa enej) počinju da odauju dr$avno upravljanje privredom i okre*u se sloodnoj tr$išnoj privredi. "o u %ruskoj nije io slučaj. vde su o unapređenju privrede i dalje glavnu reč vodili dr$avni slu$enii. ni su osnivali trgovačke kompanije !a trgovinu sa prekomorskim !emljama& pomorska osiguravaju*a društva... Regulisan je tok  reka i prokopavanje kanala, isušivanje močvara. -ksploataija šuma i rudnika je takođe ilo u rukama dr$ave. na je određivala i ene poljoprivrednih proi!voda i ora!ovala magaine u kojima su čuvane re!erve hrane. 8odišnji prihodi su porasli sa F na 16 miliona talira, a količina nova u dr$avnoj lagajni sa ? na =1 milion talira. Beđutim, krajem /ridrihove vladavine, videlo se da %ruska ne mo$e da i!dr$i trku sa !emljama gde je privreda prepuštena tr$ištu i privatnoj iniijativi. 8rađanstvo je !og toga ilo slao ra!vijeno. no se nije kao u drugim !emljama ogatilo i tra$ilo je činovnička mesta u dr$avnoj slu$i.

Dkolstvo i sudtvo /ridrih ++ je verovao da ora!ovanje unapređuje društvo. n lično je 1FH. godine ra!radio šemu osnovnog ora!ovanja. ora!ovanja. Dea su vaspitavana u duhu ose*anja du$nosti i pokornosti dr$avi. vedene su i stručne škole. >ilj je io da se doiju stručno ora!ovani i poslušni građani. %ostojao %ostojao je i ve*i roj  privatnih škola. čenii čenii su očekivali očekivali da *e im ora!ovanje ora!ovanje omogu*iti mesto mesto u vojsi i dr$avnoj dr$avnoj administraiji. rajem 1?. veka u pruskim gradovima su se namno$ili školovani ljudi i! srednje klase.  ije ilo posla !a sve njih. ni koji su doili mesto u dr$avnoj dr$avnoj slu$i radili su !a !a skromnu platu. "o je ojačavalo opo!iioni duh u redovima građanske inteligenije.

2/* 5/ /S*27SK1 6/S"M /S*27/  +21!SK )2?/+ 1E 2/*/ !ragmatična sankcija F njeno prihvatanje u naslendim zemljama, u =ađarskoj i arstva pa je u ovom slučaju %ragmatičnu sankiju usvajao saor u Regensurgu. Regensurgu. >arstvo je ilo još nehomogenija nehomogenija dr$avna tvorevina od naslednih hasurških !emalja, skup manje više ne!avisnih dr$avia ra!diranih međusonim sukoima čiji su vladari ili neprijateljski nastrojeni prema Aasur!ima i arskoj vlasti uopšte. %ragmatična sankija je u prvom redu pogađala interese Eavarske, čija je dinastija itelsah itelsah  polagala pravo na na češku krunu. krunu. Caor u Regensurgu Regensurgu prihvatio prihvatio je dokument tek 1F2. 1F2. pored odijanja odijanja Eavarske i Caksonije.  a čvrst otpor naišla je %ragmatična sankija sankija i u garskoj. Rakoijev ustanak ustanak protiv Aasurgovaa Aasurgovaa io je tek ugušen. garski Caor sa!van 1F1G51F1=. odio je da prihvati dokument, !adr$avaju*i pravo da u slučaju i!umiranja muške lo!e Aasurgovaa Aasurgovaa sloodno ira vladara. Cedam godina kasnije, 1F22, saor u %o$unu je e! ikakve deate na prvoj sednii prihvatio %ragmatičnu sankiju. va odluka uoličena je konačno 1F2. (t!v. (t!v. 8garska pragmatična sankcija).jome sankcija).jome je  prihva*eno ne samo samo to da u slučaju slučaju i!umiranja muške muške lo!e Aasurgovaa Aasurgovaa ugarsku ugarsku krunu nasleđuje nasleđuje $enska lo!a nego je ustanovljen i red kojim *e se kruna nasleđivati. +pak, Caor nije odustao od odluke i! 1F1=. o da u slučaju i!umiranja $enske grane Aasurgovaa ira sloodno mađarskog kralja. "rea uka!ati na to da je Arvatska imala posean stav prema %ragmatičnoj sankiji. Caor u
odrešene ruke da se umeša ako nastanu prolemi oko nasleđa. /ranu!i su pri!nali pragmatičnu sankiju tek kada im je 4ustrija učinila ustupke posle Rata !a poljsko nasleđe (1F51F?).

!očetak vladavine =arije *erezije *erezije F zaoštravanje stanja u vropi F pruske pretenzije na Dleziju F poltički stav >avarske, ngleske, 3rancuske F vojne snage pojedinih dr#ava arlo + umro je 27. oktora 1FG7. u == godini $ivota. a osnovu %ragmatične sankije nasledila ga je *erka Barija "ere!ija "ere!ija (27. 17. 1FG7 3 26. novemar 1F?7& /ran 9te#an L /ran + 1. 6. 1FG= 3 1?. ?. 1?H= 3 ar Cvetog rimskog arstva nemačke narodnosti& potom @o!e# ++ 1?. ?. 1?H= 3 27. 2. 1F67, a  potom njegov rat ;eopold ;eopold ++ 27. 2. (7. (7. 6) 1F67 3 1. mart mart 1F62& a potom /ran /ran ++ 1F62 3 H. ?. 1?7H).  ad 4ustrijom su se nadvili nadvili tamni olai. Eilo je i!vesno i!vesno da *e *e Aasurgovi Aasurgovi svoje pravo morati da rane oru$jem. %o slovu %ragmatične sankije Barija "ere!ija je imala pravo na hasurške nasledne !emlje ali ne i na krunu Cvetog rimskog arstva nemačke narodnosti koju po Calijskom !akonu nije mogla da nosi $ena. Barija "ere!ija "ere!ija je arsku krunu namenila svome mu$u /ranu 9te#anu ali to je nije !avisilo samo od nje nego od glasova devet i!ornih kne$eva. kne$eva. na mu je mogla dati glas kao češka kraljia ali je trealo pridoiti ostale elektore i Barija "ere!ija "ere!ija se ur!o po očevoj smrti  pismeno oratila kne$evima kne$evima preporučuju*i preporučuju*i im svog supruga. supruga. "o "o nije ilo dovoljno. ne$evi ne$evi i!ornii i!ornii su se oduvek rukovodili svojim interesima i morali su se odorovoljiti političkim ustupima ili !natnim svotama nova. >arstvo je ilo ra!jedinjeno. +!orne kne$evine kne$evine Eavarska i Erandenurg predstavljale su !natne sile, a njihovi vladari o!iljne takmae Aasurgovima Aasurgovima u emačkoj. %ruski kralj i i!ornik Erandenuraga, Erandenuraga, /ridrih ++ eliki, eliki, nije gajio $elju da ude ar, ali se moglo očekivati da *e pokušati da iskoristi ne!avidan polo$aj Barije "ere!ije "ere!ije kako i ojačao svoju dr$avu. Clutilo se da je u pitanju 9le!ija na koju je pruski kralj odavno aio oko. "o je ila ogata pokrajina po!nata po rudarstvu i ra!vijenoj tekstilnoj industriji. ! to, stanovništvo 9le!ije ilo je uglavnom protestantsko i /ridrih je očekivao da *e radije prihvatiti jednovernog vladara nego ostati u katoličkoj 4ustriji. Eavarski kne!, arlo 4lert (ar od 2G. 1. 1FG2. do 27. 1. 1FG=& io je o$enjen *erkom @o!e#a +, Barijom 4melijom), imao je drugačije amiije. Eio je potomak /erdinanda + i polagao je pravo na krune 0eške i Bađarske (njegov ota je io Baksimilijan ++ -manuel, čija aa, Barija 4na od 4ustrije je ila *erka ara /erdinanda ++ kojie je opet io sin arla ++ 9tajerskog, a koji je opet io sin ara /erdinanda +). "ime je o!iljno dovodio u pitanje interese Aasurgovaa. Aasurgovaa. e samo što i im  preoteo ogromna prostranstva prostranstva nego i imao i dva glasa glasa u i!oru !a ara ara 5 kao avarski avarski kne! i kao češki češki kralj. /ranuska je uvek ila spremna da radi r adi na slaljenju Aasurgovaa i ilo je jasno da ne*e  propustiti priliku da podr$i podr$i Eavare i %ruse. ;uj  i ?F5godišnji ?F5godišnji kardinal /leri davali davali su miroljuive i!jave, jer !au!eti rigama oko očuvanja !au!ete ;otaringije i sređivanja teškog #inansijskog stanja, nisu imali volje da !aga!e u oru$ani suko. /ranu!i su morali da računaju sa neprijateljskim ose*anjima mu$a Barije "ere!ije, "ere!ije, /rana 9te#ana. jegovoj porodii je 1FF. oteta ;otaringija i sa tim guitkom se nije lako mirio. (odu!eto u Ratu !a poljsko nasleđe 3 1F51F?, 4ustrija i Rusija vs /ranuska, 9panija i Cardinija& okončan mirom u Eeču . novemra 1F?: Ctanislav ;eš*inski se odrekao prestola u korist 4 4vgusta vgusta +++ L1FG51FH& io i elektor CaksonijeL, a !au!vrat je doio ;orenu, a /ran 9te#an je postao eliki vojvoda "oskane) 9panija, save!nia /ranuske, /ranuske, u kojoj je vladala ista dinastija Eurona, se još od 1F6. nala!ila u ratu sa -ngleskom (Rat !a D$enkinsonovo uvo 3 1F651FG?, 9pani kršili asijento, asijento, tj. pravo ritanskih trgovaa da oni uvo!e rne roove u 4meriku). /leri nije krio da *e se /ranuska na*i na strani 9panije u ori !a 4meriku i u ratnim lukama Erestu i "ulonu opremala se #lota. -ngleska je !a /ranusku predstavljala o!iljnu pretnju. d početka +++ veka -ngle!i su posle gotovo stole*a i!olaije i !au!etosti unutrašnjim prolemima počeli da aktivno istupaju na međunarodnoj seni. Dve uporne tačke njihove spoljne politike, koje *e postati poslovične !a dr$anje ostrvljana ile su kolonijalno širenje, koje je pretpostavljalo vladanje morima (_politika plave vode_ 5 Elue Mater poliW) i ora !a odr$anje ravnote$e u -vropi. Bo* -ngleske počivala je na novu i velikoj trgovačkoj i ratnoj #loti !og čega su je sa primesom pogrde !vali _Cevernom artaginom_. Eritani su krenuli da osvajaju prekomorske !emlje i potiskuju ostale suparnike. Aolandiju i 9paniju su

i!aili i! trke polovinom ++ veka. Cada su im prepreku prestavljali samo /ranu!i koji su stekli  jaka uporišta u Cevernoj Cevernoj 4merii i +ndiji. -ngle!i su !ato gledali da /ranu!i /ranu!i stalno udu udu !aokupljeni ratovima u -vropi kako i im onemogu*ili da se više posvete odrani kolonija 5 _4merika se osvaja na Rajni_. ako nisu imali !natnu kopnenu vojsku Eritani su diplomatijom i novem podr$avali #ranuske neprijatelje. >eo vek 5 sve do sloma apoleona 5 -ngleska *e iti podstrekač i najistrajniji član u svim save!ima protiv /ranuske. dr$anje ravnote$e snaga na kontinentu ilo je, takođe, glavna odlika engleske spoljne politike. ada je i!io Rat !a D$enkinsonovo uvo Roert olpol, olpol, slavni dugogodišnji prvi ministar io je  protivnik rata (premijer od 1F21. 1F21. do 1FG2). ašao ašao se pod pritiskom pritiskom opo!iije čiji je glasnogovornik glasnogovornik io iljem %it Ctariji (premijer 1FHH51FH?& njegov sin je ilijam %it Blađi, premijer od 1F?. do 1?71. i od 1?7G. do 1?7H), jedan od najve*ih dr$avnika ritanske istorije i odlučan poornik kolonijalne ekspan!ije. olpol je podneo ostavku, a smenili su ga arteret i %elam spremni da !aga!e u rat (D$on arteret, erl od 8ranvila i ra*a %elam 3 Aenri i "omas, "omas, vojvoda od jukasla). Rusija je stajala po strani smatraju*i da njeni interesi nisu ugro$eni, kao i Aolandija mada *e oe  iti uvučene u rat.  vojnom pogledu 4ustrija je ila slaa. 8odinu dana ranije 1F6. okončan je Eeogradskim mirom trogodišnji rat protiv "urske (1FF51F6). 4ustrija 4ustrija je praktično pora$ena i morala je da napusti Criju i Eeograd koje je dr$ala dve deenije. +ako je imala hrare i sposone ore, u pogledu organi!aije, organi!aije, vojne ouke i snadevenosti austrijska vojska se nije mogla meriti sa modernim armijama /ranuske i %ruske. ojne re#orme *e tek deeniju donije i!vesti Barija "ere!ija. ;egendarni vojskovođa prin -vgenije Cavojski, umro je 1F7. Dostojnog naslednika nije imao. adareniji ratnik io je njegov rat, arlo ;otarinški, koji *e predvoditi vojsku u ni! !načajnih itaka u ratu !a austrijsko nasleđe. >arski komandanti, evenhiler, evenhiler, ajperg, Remer, ili su valjani vojnii ali niko od njih se ne mo$e na!vati velikim vojskovođom. 4ustrijska 4ustrijska vojska rojala je oko 177.777 ljudi.
komandovao kralj D$ord$ ++, ali je istaknutiju ulogu kao vojskovođa imao njegov rat vojvoda od amerlenda (ili sin D$ord$a ++II 3 prin ilijam 4vgust).

*1K 2/*/ %@8:-%@8'. 01)6. /S*27/  >12> 5/ 1!S*/6/K  pad 3ridriha  u Dleziju F neuspeli pregovori sa >ečom F bitka kod =olvica ojno i #inansijski slaa 4ustrija našla se u teškoj situaiji. "ime je nameravao da se okoristi /ridrih ++. n se rukovodio jasnom političkom računiom, koja je u stvari !načila uenu !a 4ustriju. ao i!ornik Erandenurga da*e svoj glas /ranu 9te#anu pri i!oru !a ara pod uslovom da doije 9le!iju.  Eeču su se dvoumili da li i kako da počnu pogađanje s njim. /ridrih ih je preduhitrio. n je 6. deemra 1FG7. podrono i!lo$io kraljičinom speijalnom opunomo*eniku, marki!u Eotti d 4dorno, svoje planove oavestivši !granutog poslanika da su pruske čete ve* !ašle u 9le!iju. %ruski kralj je tako krenuo u svoj prvi ratni pohod. %ruska vojska od 2F.777 ljudi okupirala je 9le!iju ne naišavši na otpor.  pokrajini se nala!ilo samo oko F.777 austrijskih vojnika. "vrđave nisu  ile u stanju pripravnosti. pripravnosti. 8lavni grad Ereslau Ereslau (UrolaM) (UrolaM) predao se e! e! ore. alvinističko alvinističko stanovništvo je sa radoš*u dočekalo %ruse. "ako je počeo prvi Dleski rat ;%@8:-%@8'&  kao deo ve*eg evropskog sukoa, sukoa, tj. 2ata za austrijsko nasleđe ;%@8:-%@8A& .  ovom ratu koji je trajao osam godina na jednoj strani orili su se %ruska, /ranuska, 9panija, Eavarska, Caksonija, eln, /alačka, apuljska raljevina i Jenova, a na drugoj 4ustrija, 4ustrija, -ngleska, Aolandija, %ijemont i Rusija.  -vropi su se protivnii sukoljavali na četiri  ojišta 5 u 9le!iji i 0eškoj& 0eškoj& i!o!emskoj& ju$noj ju$noj emačkoj& +taliji. Rat se vodio i na moru i u kolonijama.  ju$noj 4merii -ngle!i su ratovali sa 9panima, a u +ndiji i severnoj 4merii su  pokušavali da preotmu #ranuske posede. posede. Dva dana po okupaiji 9le!ije, /ran 9te#an je primio u audijeniju redovnog pruskog poslanika u Eeču, Eorkea, i !atra$io od njega da konkretnije i!lo$i predloge /ridriha ++. %ruski kralj je nameravao da !adr$i 9le!iju i nudio odštetu od 2 miliona talira, svoj glas /ranu 9te#anu pri i!oru !a ara, save!ništvo koje i se proširilo na Rusiju i pomorske sile, -nglesku i Aolandiju, oave!ao se da svim svojim snagama rani 4ustriju od napada drugih neprijatelja. /ran 9te#an je odio pruske predloge.
lazak 3rancuske i >avarske u rat F savez u 6imfenburgu

/ranuska je u početku stajala po strani. ;uj  (1F1=51FFG) je osudio !aposedanje 9le!ije. Ctav /ranuske se ipak menjao. ada je Bariji "ere!iji uputio čestitke !a rođenje r ođenje četvrtog deteta, (1. mart 1FG7) udu*eg ara @osi#a ++, /leri je !a $aljenjem !aključio da su prilike u emačkoj toliko slo$ene da ;uj  ne i mogao da posreduje kod svojih prijatelja, tj. kne$eva i!ornika da glasaju !a njenog _dragoga supruga_.  stvari je u ersaju ersaju polako prevladavao utiaj stranke naklonjene Eavarskoj koju su predvodili maršal Eel5+l (Eelle5+ssle) i 9ovlen.  dvoru 6imfenburg kod Binhena, maja %@8%. sklopljen je save! i!među Eavarske i /ranuske. /ranuska je avarskom i!orniku arlu 4lertu oe*ala vojnu pomo* kako i !au!eo %rag i tamo se krunisao !a češkog kralja, umesto Barije "ere!ije "ere!ije koja je oglašena !a u!urpatorku. 9panija, save!nia /ranuske, jamčila je !a i!vršenje spora!uma. '9. juna %@8%, !aključen je spora!um i!među %ruske i /ranuske kome su pored Bese dana kasnije, '9. juna 9panije, Eavarske i Caksonije, pristupile /alačka, eln, 9vedska i apuljska i eln. /ridrihu ++ je  ponuđena arska arska kruna, a on ju je s pre!renjem pre!renjem odio.

=arija *erezija *erezija i =ađari F krunisanje u !o#unu F obra$anje ugarskom saboru F mađarska pomo$ 4ustrija je ila u očajnom polo$aju. @edva se nosila sa %ruskom, a sa ovako mo*nom koaliijom nije imala nikakvih i!gleda.  krajnje e!i!la!nom polo$aju kraljia se spremala !a krunisanje krunom Cv. Cv. Cte#ana u %o$unu. Bađarsko i!aslanstvo pri!nalo je još nekrunisanu Bariju "ere!iju "ere!iju kao svoju kraljiu. stalo je pitanje kako *e se odnositi ugarski saor prema njenim !ahtevima.  Donjem domu gde je sedelo sitno plemstvo ilo je dosta kalvinista. Beđu njima je još $iveo duh /erena Rakoija  pod kojim su se pre trideset godina u! u! pomo* tih istih /ranu!a /ranu!a orili protiv Aasurgova Aasurgovaa. a. od visokog plemstva, odanog vladarskoj ku*i, prevladavalo je mišljenje da u slučaju propasti Aasurške monarhije ne!avisna Bađarska ne i mogla dugo da opstane okru$ena neprijateljski neprijateljski nastrojenim dr$avama. raljia je krajem juna 1FG1, dok se ora!ovao save! protiv 4ustrije, stigla u %o$un. raljia je  potvrdila
*ok operacija francusko-bavarske vojske %@8%. godine F zauzimanje "inca F pohod na Eešku i zauzimanje !raga F proglašenje Karla /lberta za češkog kralja i nemačko-rimskog cara F  francusko-bavarska vlast u Eeškoj F rat u taliji Dok je Barija "ere!ija oravila u %o$unu, avarske trupe su 12. septemra prešle austrijsku graniu i stigle do ;ina gde im se priključila #ranuska armija pod maršalom De Erojiem.  ;inu je  avarski i!ornik, arlo arlo 4lert, preu!eo !apovedništvo !apovedništvo nad nad !dru$enom vojskom vojskom koja je rojala 1?.=77 ljudi. n se u 4ustriji ponašao ne kao osvajač ve* kao legitimni vladar. pstanak 4ustrije o!iljno je doveden u pitanje. Bislilo se da *e Eavari i /ranu!i marširati pravo na Eeč i prestoniu je !ahvatio strah. Beđutim, kod Cankt %eltna kolone napadača su krenule prema severu, u pravu %raga. arlo 4lert je $eleo da ostvari svoje !akonsko pravo na češku krunu.


5aokret u pruskoj politici F sporazum u Klajnšelendorfu F nastavljanje ratnih operacija F  /ustrijanci zauzimaju >avarsku F bitka kod reslau @oš u toku pohoda Eavaraa i /ranu!a na %rag došlo je do !aokreta u politii %ruske. /ridrih ++ se u ratu rukovodio hladnom računiom. jemu je treala 9le!ija, ali nije mu odgovaralo i da se na račun slomljene 4ustrije 4ustrije i!dignu Eavarska i /ranuska.
!21*+)/2 /S*27 %@8(-%@88. 01)6 Stanje u Eeškoj F proterivanje 3rancuza i >avaraca iz Eeške F povlačenje >el-la iz !raga F  zauzimanje !raga rajem jula 1FG2. /ran 9te#an je sa oko =.777 ljudi opkolio %rag u kome se nala!ilo 2G.777 Eavaraa i /ranu!a.  0eškoj prestonii je prvoitno oduševljenje !a novi re$im splasnulo. Dr$avni saor je nevoljko pristao da pla*a i!vanredan danak u visini od H miliona !latnika. /ranuski komandanti su od svojih vojnika !ahtevali krutu disiplinu, a red među praškim stanovništvom odr$avan je strogim merama. tpor naroda je rastao. eki pripadnii visokog plemstva su pisali $ale arlu 4lertu u /rank#urt da su ih Eel5+l i #ranuska uprava osiromašili. %o selima su i!ijali ustani. Cve više ni$ih plemi*a je stupalo u ve!u s 4ustrijanima. /ranu!i su počeli da ra!mišljaju o evakuaiji 0eške. Eel5+l je počeo krajem jula pregovore s austrijskim generalom enisegom tra$e*i sloodan prola! do granie. 4ustrijski uslovi ili su mu neprihvatljivi i pregovori su prekinuti. Eel5+l je imao još ra!loga da ne pristane na enisegove uslove. Dola!ila mu je pomo*. +! est#alije se ka %ragu uputila #ranuska armija od G7.777 ljudi koju je  pojačalo 1=.777 Eavaraa. Ctigli su do Aea, ali dalje dalje nisu mogli.  susret susret im je krenuo /ran 9te#an čiju vojsku je ojačala evenhilerova armija. /ranuska delokadna armija se, u!nemiravana husarskim  prepadima, povukla povukla u ju$nu Eavarsku. Eavarsku. pkoljenom Eel5+lu Eel5+lu je ostalo da se sam proije i! %raga. %raga. Ca 1=.777 ljudi uspeo je da se H. deemra 1FG2. provuče kro! poredak opsadne vojske i poegne i! 0eške ostavljaju*i !a soom krvav trag 5 veliki roj mrtvih i ranjenih vojnika koji su popadali du$  puta. Cpasio je glavninu vojske, ali ali po enu !gra$anja !gra$anja evropske javnosti.  %ragu je Eel5+l ostavio nekoliko hiljada ljudi, od kojih su tre*ina ili olesni i ranjeni. r anjeni. vom napuštenom vojskom vojskom komandovao je pukovnik 9eve. %oručio je austrijskom #eldmaršalu ;okoviu da *e oti*i i! %raga samo pod časnim uslovima inače *e, ako ude odijen, spaliti grad i di*i u va!duh dvora Aradčane. ;okovi mu je do!volio prola! i '. januara %@8( . poslednji #ranuski vojnik napustio je češku  prestoniu.

!onovno uspostavljanje austrijske vlasti u Eeškoj F represalije F krunisanje =arije *erezije u !ragu 4ustrijska vlast nije se poka!ala osvetoljuivom osvetoljuivom prema onima koji su sarađivali sa /ranu!ima. %roglašena je amnestija, koja ipak nije sve ouhvatila. ra!ovana je istra$na komisija. 0eškim  plemi*ima koji su se najviše kompromitovali kompromitovali nalo$eno je da se moraju povu*i povu*i i! prestonie na svoje  posede koje nisu nisu smeli na da napuštaju. napuštaju. +!rečeno +!rečeno je svega šest šest smrtnih presuda i to onima koji su !au!imali va$ne polo$aje u #ranusko5avarskoj #ranusko5avarskoj upravi. a!ne nisu i!vršene. "ri godine kasnije su neki opet doili svoje nekadašnje polo$aje i počasne titule. @edan od nasposonijih poverenika okupatora, arel David, pokušao je da poegne, ali je uhva*en i pošto je io skromnog porekla (sin mesara) dosuđena mu je sramotna i svirepa ka!na 5 da mu se odseku ruke a potom elo telo iseče na komade. e* je klečao na guilištu i polagao desnu ruku na panj kada je stigla vest da je pomilovan. dveden je u udimsku tvrđavu gde je kasnije skončao. 4prila mesea 1FG. Barija "ere!ija "ere!ija je krenula u %rag da se okruni !a češku kraljiu.  %rag je  prispela 26. aprila. aprila. raljia se 11. 11. maja pojavila pred češkim saorom, saorom, a dan kasnije je krunisana. >eremonija krunisanja je ila odlo$ena !a 2 sata kako i odmah io odslu$en i 9e >eum !a >eum !a poedu austrijskog oru$ja nad Eavarima kod
+ojni uspesi saveznika na ostalim frontovima F poraz >avaraca kod 5imbaha F engleska pobeda kod )etingena F pobeda saveznika kod Kamposanta F ofanziva Karla "otarinškog na 2ajni "a 1FG. godina ila je inače uspešna po 4ustriju i njene save!nike i činilo se da je ratna r atna sre*a  pretegla sasvim na na njihovu stranu. 8lavnina 8lavnina austrijske vojske vojske koju je predvodio predvodio arlo ;otarinški ;otarinški je B. maja %@8(. kod amposanto). +shod je  io nerešena, ali je Bontemar morao da se povuče prema prema Riminiju. arlo -manuel -manuel je, takođe, morao morao da se povuče ali prema severu. datle je i! %rovanse, preko 4lpa, nadirala druga španska vojska koju  je predvodio in#ant in#ant Don /elipe. 4ustrijani su i u prvoj polovini 1FGG. ili u o#an!ivi. arlo ;otarinški je sada krenuo da povrati očevinu koju su njemu i ratu 1FF. oteli /ranu!i. a čelu vojske od HG.777 ljudi prešao je početkom  jula %@88. 2ajnu kod kod +isambura +isambura  i ušao u ;otaringiju. /ranusku armiju od G?.777 ljudi kojom je komandovao /ransoa oanji potisnuo je do Ctra!ura.  ovim orama istakli su se srpski graničari, naročito "renkovi "renkovi panduri koji su prvi prešli Rajnu (ovaj pohod austrijske vojske opisuje Biloš >rnjanski u Ceoama). Eolje sre*e su /ranu!i ili na #landrijskom i italijanskom ojištu.  /landriji je maršal Bori Caksonski na čelu glavne #ranuske armije od ?7.777 ljudi maja 1FGG. osvojio Benen, +pr i erne.  +taliji je španska vojska pod Don /elipeom preko ie i Jenove ušla u ;omardiju, a #ranuska armija  je nastupaju*i i! Do#inea Do#inea prodrla u %ijemont %ijemont i opsela uneo. uneo. %ijemonte!i pod arlom -manuelom su su  pokušali da delokiraju delokiraju grad, ali su u bici kod =adone del 1lmo (:. septembra %@88.  pora$eni.

)20 D"SK 2/* =arija *erezija *erezija i nglezi F ponovni ulazak !rusa u rat F zauzimanje !raga F povlačenje iz Eeške Bada joj je ilo neophodno, englesko save!ništvo save!ništvo nije lako padalo 4ustriji. Bariji "ere!iji "ere!iji je neprijatelj ila %ruska jer nije mogla da preoli guitak 9le!ije. Eila je radije spremna da pregovara sa /ranuskom pod uslovom da joj ova garantuje da ne*e ometati i!or njenog mu$a !a ara. -ngle!i su seično gurali 4ustriju na svog neprijatelja, /ranusku, i vršili pritisak na Bariju "ere!iju "ere!iju da se odrekne 9le!ije i ude u miru sa %ruskom. arteretova diplomatija uenjivala je kraljiu činjeniom da se Bilano i %arma ne mogu odr$ati pred španskim nasrtajima e! pomo*i ritanske #lote. 4ustrija je  praktično prinuđena prinuđena na pogodbu u +ormsu, %(. septembra %@8( . kojom je utvrđeno save!ništvo save!ništvo i!među nje, -ngleske i Cardinske kraljevine. /ridriha ++ !arinuli su uspesi austrijske i engleske vojske. 9ta ako prinude ;uja  na mir i 4ustrija odrešenih ruku krene da povrati 9le!ijuI /ridrih je odlučio da opet !arati. /vgusta %@88 .  prekršio je Eerlinski mir i sa vojskom od oko oko F7.777 ljudi ušao ušao u 0ešku. %očeo %očeo je )rugi šleski rat.

%rusi su %C. septembra %@88 . !au!eli %rag koji se posle godinu i po ponovo našao pod okupaijom. arlo ;otarinški je krenuo u susret %rusima. jegova vojska od =7.777 ljudi se oktora kod Baršovia sjedinila sa saksonskom vojskom od 27.777 oraa. eštim eštim manevrisanjem 4ustrijani su !au!eli sve komunikaije i ote$ali polo$aj %rusa u %ragu. spehu su naročito doprineli krajišnii koji su ili vešti u ovom načinu ratovanja. /ridrih ++ se deemra povukao u 9le!iju. %ovlačenje %ovlačenje je ilo vrlo tegono. ojska se kretala raskaljanim putevima, preko pograničnih planina i šuma pra*ena kišom, vetrom i austrijskim prepadima. +ntendantura i sanitet su !aka!ali. olone /ridirhove vojske  proredile su olesti olesti i čarke sa husarima husarima i krajišniima. Boral %rusa %rusa se sro!ao. ko 1F.777 vojnika vojnika je de!ertiralo. od o#iira se javlja sumnja u vojne sposonosti mladog kralja. Dr$avna lagajna ila je gotovo sasvim pra!na.
!oraz >avaraca F smrt kralja Karla /lberta F mir u 3isenu F krunisanje 3ranca Dtefana za rimsko-nemačkog cara "o što je 4ustrija glavninu snaga poslala na češko ratište iskoristili su Eavari koji su povratili elu Eavarsku. /ranuska vojska je takođe imala uspeha na ju$nonemačkom ratištu gde je !au!ela /rajurg im Eraj!gau i ušla u irtemerg. irtemerg. r!o po svom povratku u Binhen, arlo ++ je januara 1FG=. i!nenada preminuo. 4ustrija je 1FG=. krenula u o#an!ivu i na češkom i na ju$nonemačkom ratištu.  Eavarskoj su %9. aprila %@89. potučeni /ranu!i kod !fafenhofena. Eavarskoj je pretio nov udar i! prava +nsruka gde je konentrisano 7.777 graničara.  ovakvim okolnostima i!ornik Baksimilijan +++ @o!e# (sin arla ++ 4lerta) je, ne $ele*i da nastavi arsku pustolovinu svog oa, sklopio ''. aprila %@89.  sa 4ustrijom mir u 3isenu. drekao se !ahteva !a arskom krunom i austrijskim !emljama. Barija "ere!ija "ere!ija je uspela da ostvari još jedan !načajan politički uspeh. jen mu$, /ran 9te#an, i!aran je %(. septembra %@89. u /rank#urtu !a ara. edostajali su mu glasovi /alačke i %ruske. /ran 9te#an je krunisan dok je Barija "ere!ija "ere!ija samo prisustvovala tom događaju.

2at sa !rusima F bitke kod
6izozemsko ratište F 3ontenoa F pobuna  Aepog princa Larlija  F 6alispanska Larlija u Dkotskoj  F  6alispanska ofanziva u taliji  a ni!o!emskom ni!o!emskom ratištu /ranuska je kod 3ontenoa i!vojevala svoju najslavniju poedu u ovom ratu 3 poslednji veliki vojni uspeh #ranuske monarhije.  prole*e 1FG=. Bori Caksonski je nastavio uspešno napredovanje napredovanje i! 1FGG. godine i sa vojskom od ?7.777 ljudi opkolio tvrđavu "urne. "urne. Da i delokirala "urne save!nička vojska sastavljena od 4ustrijanaa, Aolanjdana, Eritanaa i Aanoveranaa Aanoveranaa predvođena vojvodom od amerlenda napala je %%. maja %@89.  godine #ranuske utvrđene polo$aje kod 3ontenoa u Eelgiji. ojske su ile prili$no iste jačine 5 =2.777 /ranu!a odnosno GH.777 save!nika. save!nika. 8uii su ili takođe prili$no isti F.277 prema F.=77, ali je amerlend  io prinuđen na povlačenje i ela ela !apadna Eelgija pala je u ruke /ranu!a. /ranu!a. Baršal Eel5+l i ministar ;uja  marki! D 4r$enson su skovali plan da -ngle!ima !adaju udara na samom ostrvu tako što *e ih gurnuti u vrtlog građanskog rata.  aime, u /ranuskoj /ranuskoj su ve* više od pola veka $iveli $iveli pripadnii dinastije dinastije Ctjuart koji se nisu odriali odriali  prava na presto i /ranu!i su njihove njihove !ahteve, !avisno !avisno od okolnosti okolnosti umereno ili svojski svojski podr$avali. ! #ranusku pomo* i podstrek, organi!ovan je pohod 0arlsa -dvarda Ctjuarta (Bladi %retendent, ;epi  prin 0arli 3 sin D$ejmsa D$ejmsa /ransisa -dvarda -dvarda Ctjuarta LD$ejms +++, Ctari %retendent 3 njegov njegov pokušaj  preu!imanja vlasti vlasti se na!iva 3etnaesta na!iva 3etnaesta 3  3 1F1=L, koji je io sin D$ejmsa ++, !ačenog 1H??. godine& @akoitski ustanak 1FG= L 1H. ?. 1FG= 3 1H. G. 1FGH& na!iva se još i ?etrdeset petaL) petaL) na -nglesku. Bladi pretendent se sa sedam svojih pristalia i dva roda natovarena oru$jem i muniijom otisnuo na put ka postojini svojih predaka, 9kotskoj. +skrao se 2. jula 1FG=. u polupustom predelu jednog ostrva !apadne 9kotske.
2azmimoila#enje između saveznika F sklapanje mira u )rezdenu F kraj )rugog Dleskog rata  F savez između /ustrije i 2usije -ngleska se krajem 1FG=. nala!ila u teškom polo$aju. %ovukla je deo trupa i time oslaila polo$aj save!nika u Eelgiji, u kojoj se nala!io sposoni Bori Caksonski. + %ruska i 4ustrija ile su isrpljene. -ngleska je uprla sve diplomatske snage da oe!edi mir i!među 4ustrije 4ustrije i %ruske kako i arska vojska mogla da se suprostavi /ranu!ima. Barija "ere!ija "ere!ija je, pak, uporno odijala da se pomiri sa guitkom 9le!ije. ije ila !adovoljna engleskom politikom. Cmatrala je da interesi njihovih dr$ava nisu istovetni, da je engleska novčana pomo* nedostatna nedostatna i da su namerno više puta odugovlačili sa njenim ispla*ivanjem ne i li je prisilili da sklopi mir sa /ridrihom i pošalje svoju vojsku u  i!o!emsku i +taliju protiv /ranu!a. prkos pora!ima kod Aoen#riderga i
Barija "ere!ija "ere!ija je pokušala da se nagodi sa /ranu!ima. daslala je češkog kanelara /ridriha Aaraha u Dre!den da posredstvom saksonskog saksonskog kanelara Erila pregovara sa /ranu!ima (Caksonija nije ila u ratu sa /ranuskom). Cve je palo u vodu pošto su /ridrihove trupe osvojile Dre!den. viđaju*i da *e -ngleska potvrditi /ridrihu pravo na 9le!iju, da je Caksonija i!ačena i! rata Barija "ere!ija je morala da popusti.  )rezdenu je '9. decembra %@89 . sklopljen mir i!među 4ustrije i %ruske kojim je okončan drugi 9leski rat. Barija "ere!ija "ere!ija nije verovala da *e se /ridrih pridr$avati slova ugovora. Cmatrala je pruskog kralja verolomnim i ne!asitim osvajačem i odlučila je da se oe!edi sklapaju*i save! sa Rusijom. Ruska aria @elisaveta i ministar spoljnih poslova Eestušev su odugovlačili sa odlukom da se umešaju u rat r at na strani 4ustrije. >aria je strahovala od mogu*eg dvorskog prevrata. /ranuska diplomatija se  postarala da Ruse Ruse dr$i podalje od sukoa na !apadu !apadu i podstrekla podstrekla je 9vedsku da !arati sa Rusijom. Rusijom. Rusko5švedski rat potrajao je tri godine 1FG151FG. @elisaveta @elisaveta i Eestušev pristali su da pregovaraju na osnovi spora!uma koji su dvadeset godina ranije sklopili atarina elika elika i arlo + po kom su dve sile oe*ale jedna drugoj pomo* od 7.777 vojnika u slučaju da neka od njih ude napadnuta. Cave! i!među 4ustrije 4ustrije i Rusije !aključen je '. juna %@8C . godine i njime je predviđeno da 4ustrija i Rusija  jedna drugoj priskoče priskoče u pomo* u slučaju slučaju da pruski pruski kralj napadne njihove njihove dr$ave ili %oljsku. %oljsku.

!1S")67 2/5)1>"7 2/*/ +eliki uspesi 3rancuza u 6izozemskoj F neodlučne borbe u taliji F pasivno dr#anje ngleske i /ustrije F ulazak 2usije u rat Rat se nastavio u toku naredne tri godine na ojištima u +taliji i i!o!emskoj.  toku 1FGH. operaije su se odvijale nepovoljno po 4ustrijane i njihove save!nike. /ranu!i su 27. #eruara osvojili Erisel, u maju 4ntverpen, u julu 9arleroa, u septemru amir. Bori Caksonski je kod 2okua %%. oktobra %@8C . odsudno pora!io arla ;otarinškog.  a italijanskom ratištu su %ijemonte!i početkom početkom 1FGH. osvojili osvojili 4sti i itadelu itadelu 4lesandriju i  prinudili generala Bajoa Bajoa na povlačenje. povlačenje. 4ustrijska vojska pod pod komandom Erauna Erauna je i! Bantove  predu!ela o#an!ivu o#an!ivu u pravu %arme. %arme.
=ir u /henu Birovni pregovori su !apočeti 1FGF. godine u Eredi, a okončani u 4henu (-ks5la 9apelu) %A. oktobra %@8A. godine . /ranuska je u pogađanju oko teritorija dr$ala vrlo !načajan adut 5 Eelgiju. Barija "ere!ija "ere!ija je ila spremna da se odrekne Eelgije, kako i povratila 9le!iju i !adr$ala %armu i %jačenu. jen opunomo*enik na pregovorima, gro# auni, pokušao je da spreči pri!navanje !aposedanja !aposedanja 9le!ije od strane %ruske nude*i Eelgiju. pet je prevagnuo engleski interes. -ngle!i su ve* nekoliko stole*a ili vrlo osetljivi kada se radi o ju$noj i!o!emskoj koja je !a njih imala ogroman strateški i privredni !načaj. isu nikako $eleli da vide /ranu!e na ovoj teritoriji. Cavetovali su 4ustrijanima da u!mu natrag Eelgiju, a odreknu se %arme i %jačene u +taliji. auni je smatrao da ove predloge ne trea prihvatiti. asuprot tome Barija "ere!ija "ere!ija i njeni ministri u Eeču dr$ali da je najva$nije da što pre !avlada opšti mir. /ranuskoj delegaiji koju je vodio D 4r$ansonov 4r$ansonov,, nesposoni naslednik Erilara de %isijea, stigao je uka! i! ersaja ersaja da potpišu preliminarni tekst ugovora onako kako ga je predlo$ila -ngleska u aprilu 1FG?. %regovori su se time mogli smatrati okončanim, ostalo je da se ra!rade samo #ormalne podronosti. Cpora!um je potpisalo osam evropskih dr$ava -ngleska, /ranuska, 4ustrija, 4ustrija, 9panija, Cardinija, Aolandija, Bodena i Jenova. +ako pruski kralj nije io potpisnik ugovora pominje se u članovima + i ++ 5 članom + onovljeno je jamstvo sila potpisnia !a %ragmatičnu sankiju tj. !a teritorijalni integritet 4ustrije pri čemu su ile i!u!ete !emlje kojih su se odrekli arlo + i Barija "ere!ija. "ere!ija. 0lanom ++ %ruskoj je  potvrđeno pravo na vojvodstvo 9le!iju 9le!iju i gro#oviju 8la. Barija "ere!ija "ere!ija je doila natrag i!o!emsku. Cardinskom kralju vra*eni su Cavoja i ia, !adr$ao je teritorije koje mu je ustupila Barija "ere!ija prilikom sklapanja save!ništva u ormsu, morao je da se odrekne %jačene. d vojvodstava %arma, 8vastala i %jačena ora!ovana je kne$evina koja je ustupljena španskom  prinu Don /ilipu. /ranuskoj su -ngle!i vratili ap Ereton, a ovi njima opet Badras. 9panski kralj onovio je sa -ngle!ima a!ijento (assiento). govor u 4henu !načio je, ako se i!u!mu austrijski guii, u stvari povratak na stanje pre rata i  predstavljao je ra!očarenje ra!očarenje !a njegove njegove potpisnike. potpisnike. Cve sile koje su ratovale ile su i! ovog ovog ili onog ra!loga ne!adovoljne. 4ustrija je ostala e! 9le!ije, guitak koji Barija "ere!ija nije mogla da preoli. /ranu!i su napustili Eelgiju !a koju su prolili more krvi i ostalo je pitanje !og čega su uopšte ratovali sedam godina. 9pani su se $alili da ih /ranu!i potiskuju u drugi plan. -ngleski trgovi  pretrpeli su velike materijalne materijalne guitke u ratu koji koji im ništa nije doneo. doneo.