Rase Ovaca

VISOKA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U PROKUPLJU

Rase ovaca

SEMINARSKI RAD

MENTOR STUDENT Mr. Nebojša Zlatković Aleksandra anajotov anajotov br.indeksa S ! "#$%"&

rok'(lje "&.&)"&.

Sadržaj Doa!e rase ovaca -------------------------------------------------------------- s"r#$ %&'aja ------------------------------------------------------------------------------ s"r#$ Doa!& er&(o ------------------------------------------------------------------- s"r#) Prae(*a -------------------------------------------------------------------------- s"r#+ Sje(&,*a ovca --------------------------------------------------------------------- s"r# Svr.j&/*a ovca -------------------------------------------------------------------- s"r#0 Šar1.a(&(s*a ovca --------------------------------------------------------------- s"r#0 P&ro"s*a ovca --------------------------------------------------------------------- s"r#2 Kr&vov&rs*a ovca ---------------------------------------------------------------- s"r#3 Be.a Me"o4&s*a ovca ------------------------------------------------------------ s"r#$5 Kara,&(s*a ovca ----------------------------------------------------------------- s"r#$$ P&vs*a ovca ----------------------------------------------------------------------- s"r#$$ P&r&vors*a ovca ------------------------------------------------------------------ s"r#$) Nea,*& er&(o ----------------------------------------------------------------- s"r#$+ L&(*o( rasa ----------------------------------------------------------------------- s"r#$6 V&("er7e/*a ovca ---------------------------------------------------------------- s"r#$8 Aer&,*& er&(o ---------------------------------------------------------------- s"r#$ A9s"ra.&js*& er&(o ------------------------------------------------------------- s"r#$0 He1/&r rasa --------------------------------------------------------------------- s"r#$0 Kara*9. ovca --------------------------------------------------------------------- s"r#$2 :&(s*a ovca ----------------------------------------------------------------------- s"r#$3 Sard&(&js*a ovca ----------------------------------------------------------------- s"r#)5 L&"era"9ra ------------------------------------------------------------------------- s"r#)$

Domaće rase ovaca

Domaće rase ovaca: •

Cigaja

•

Domaći merino

•

Pramenka

Sojevi pramenke sa rudom vunom: •

•

•

Sjenička ovca  Svrljiški soj Šarplaninski soj

Sojevi pramenke sa grubom vunom: •

Pirotska ovca

•

Krivovirski soj

•

Beli metoijski soj

•

Karakačanski soj

•

Pivska ovca

•

Privorski soj

%&'aja

"

Cigaja je naša najproduktivnija rasa ovaca! kombinovani proi"vodni osobina #vuna$ meso$mleko%& 'asprostranjena je u regionima naše najinten"ivnije poljoprivredne  proi"vodnje! u (ojvodini! Baranji i Slavoniji&

) postanku cigaje nema tačni podataka! smatra se da je u našu "emlju! još u *+ veku! uve,ena i" 'umunije& )sim u -ugoslaviji cigaja se u"gaja u .a/arskoj! 0eškoj! Slovačkoj! 'usiji i u manjem broju u Bugarskoj&

Cigaja je krupna rasa ovaca! čvrste gra/e tela i sna,ne konstitucije& 1lava joj je srednje veličine! ali dosta u"ana& )vnovi imaju više! a ovce manje ispupčen pro2il& 3ši su velike! a mogu biti poluklopave ili čak klopave& )vce i ovnovi su šuti! mada ovnovi mogu  biti i rogati& 1lava i uši su pokrivene crnom ili mrkom dlakom&

(isina grebena ovaca i"nosi u proseku 45 cm #46$54 cm%! a ovnova 57 cm #56$+7 cm%& 8rup je srednje du,ine! dubok! ali relativno u"ak i pravougaonog oblika& 1rudi su duboke! ali dosta uske& 1reben je uvek nešto ni,i od krsta& 9e/na linija je ravna& Karlica je nešto oborena& oge su visoke! jaki kostiju! čvrsti papaka i uvek obrasle crnom ili mrkom dlakom&

'uno cigaje je polu"atvoreno do "atvoreno! sastavljeno i" cilindrični ili levkasti  pramenova& (lakno je srednje 2inoće! sa oko ;6$;; mikrona #C sortiment%& 'uno je belo! mada u manjem broju ima i crni i mrki cigaja& 0esta mana vune je pojava crni vlakana u manjoj ili većoj meri #sinjavost%& )vce daju prosečno & (eliki nedostatak cigaje je i slaba obraslost vusinnom! naročito po trbuu i donjem delu vrata! a i gustina vune! tako/e! ne "adovoljava& 8o je glavni ra"log "bog kojeg cigaja! &

iako krupna ovca! daje relativno malu količinu vune& -agnjad se ra/aju sa sivo mišijom  bojom! koja u starosti od = meseca prela"i u belu boju&

8elesna masa odrasli ovaca i"nosi u proseku 56$57 kg! a ovnova **6$*<6 kg& 3 inten"ivnom tovu cigajina jagnjad u starosti od ?6 dana posi,u te,inu od ;* kg&

.lečnost cigaje je dosta dobro i"ra,ena i kreće se u granicama od 76$*76 litara u laktacionom periodu od 4 meseci& )va velika variranja u pogledu proi"vodnje mleka su re"ultat uticaja 2aktora sponjne sredine! a prvasodno nivoa israne& @ko se cigaja adekvatno rani! ona predstavlja našu najbolju ovcu "a proi"vodnju mleka& Plodnost ovaca cigaja rase kreće se od **6$*;6>& Po vremenu stasavanja cigaja spada u grupu srednjestasni rasa ovaca& Aenska grla ula"e u priplod prvi put u starosti od godinu dana& Po "oološkoj klasi2ikaciji cigaja spada u dugorepe ovce&

1enetski potencijal cigaje nije dovoljno iskorišćen u našoj "emlji& bog toga se! na nekim krupnim ga"dinstvima! predu"imaju mere povećanja njene produktivnosti& 8ako su ukrštanja cigaje sa su2olk rasom dala "apa,ene re"ultate na Belju&

Doac& er&(o

)vaj merino se skoro dva stoleća u"gajao na prostorima bivše -ugoslavije! pa otuda i  potiče ovakav na"iv domaći merino& 3"gajan u uslovima -ugoslavije! 2ormiran je u poseban tip koji se po svojim osobinama vidno ra"likovao od drugi tipova merina& 3 našoj "emlji ove ovce korišćene su "a sva tri smera proi"vodnje! tj& "a proi"vodnju vune! mleka i mesa& .ada spada u ovce srednje visine! ipak mo,e se reći da je domaći merino bio mali širina! ne,nog kostura! 2ine konstitucije! a u" to i male ,ive mere! jer je prosečna te,ina ovaca oko =< kg! a ovnova oko 7* kg& 8o je bila posledica! pre svega! loše nege i israne podmlatka i parenja u bliskom krvnom srodstvu&  egativni uslovi pod kojima je 2ormiran naš merino uticali su i na prinos i na kvalitet njegove vune& 1ustina vune ubrajala ga je me/u merino rase s najgušćom vunom! što je "ajedno sa dobrom obraslošću grla vunom učinilo da se prosečna te,ina runa u ovaca kretala oko = kg! a u ovnova oko 7!7$4 kg& inoća vlakna bila je ispod <6 mikrona&

$

Sposobnost "a proi"vodnju mleka bila je "načajna karakteristika našeg merina& 8ako u  boljim uslovima israne i dr,anja ovce su davale i do *66 kg mleka u laktaciji& bog i"u"etno loši ekonomski prilika u stočarskoj proi"vodnji! a posebno u ovčarstvu! tokom du,eg ni"a godina! domaći merino je uništen i danas praktično više i ne  postoji& Domaći merino ostavio je! praktično! upečatljiv trag u ra"voju našeg ovčarstva jer se veoma mnogo koristio "a ukrštanje sa ra"ličitim sojevima pramenke širom -ugoslavije i stvaranje brojni mele"a&

Prae(*a

Pramenka je pojam koji o"načava primitivnu ovcu! slabi 2i"iološki svojstava! koja  je nastala u oskudnim uslovima israne i nege! a na koje se kro" du,i ni" godina dobro adaptirala& (rlo je otporna i i"dr,ljiva& Pramenka nekada je bila raširena po čitavoj Evropi& Fnten"iviranjem poljoprivredne  proi"vodnje! primitivna pramenka je potosnuta produktivnijim rasama! tako da se u većem  procentu odr,ala samo na jugu Evrope i to posebno na Balkanskom poluostrvu& 3 Srbiji se pramenka gaji na vrlo eksten"ivan način& 3 toku letnjeg perioda sve vreme  provodi na planinskim pašnjacima! koji su najčešće oskudni u )včarstvo G tenologija  proi"vodnje prinosu najvredniji ranljivi materija! "bog siromaštva u pogledu botaničkog sastava paše& imi se dr,e u objektima! nastrešicama i neigijenskim štalama! gde najčešće gladuju& .nogi odgajivači ove rase ovaca! u potra"i "a ranom! u jesen odla"e sa svojim stadima sa planina u ravničarske regione udaljene i po nekoliko stotina kilometara jer na ovim područjima u toku "ime ovce najčešće nisu u mogućnosti da "adovolje ni osnovne  potrebe u ranljivim materijama& 3 našoj "emlji postoji više sojeva pramenke! koji se me/usobno ra"likuju po veličini! prinosu! kvalitetu i boji vune& ajedničke eksterijerne odlike svi sojeva pramenke su: duga i uska glava! ovce su šute! re/e rogate! ovnovi su po pravilu rogati&

*

(rat je srednje du,ine! ili dugačak! ali dosta u"an i slabo muskulo"an& 8rup je srednje du,ine i po pravilu nešto du,i od visine grebena& Širine su slabo! pa i nedovoljno i"ra,ene& 1rudni koš je srednje dug! dubok! ali u"an i pljosnat& 'ebra su pljosnata i pru,aju se koso una"ad& Širina le/a i sapi je slabo i"ra,ena&  oge su sna,ne sa jakim kostima! koje su pove"ane čvrstim "globnim ve"ama& Pramenka ima čvrste papke koji su i"dr,ljivi na duga pešačenja i terene& Svi sojevi pramenke su kasnostasne ,ivotinje! koje polno sa"revaju sa *4$*+ meseci! a  porast "avršavaju u starosti od ;$= godine& Pramenka je ovca kombinovani proi"vodni svojstava #meso$mleko$vuna%& Proi"vodnja ovčijeg i jagnjećeg mesa pramenke je dosta skromna! u "avisnosti od sojeva i nivoa israne! odnosno stepena utovljenosti ,ivotinja& Aiva mera ovaca kreće se i"me/u <7 i 77! a ovnova i"me/u ;7 i +6 kg& )d isti 2aktora "avisi i randman mesa! koji se kreće od =6$ 76 >& Proi"vodnja mleka pramenke je relativno mala! a "natno varira i"me/u sojeva #od =6$ *66 litara i više u laktaciji od 4 meseci% i usled uticaja israne& 8e,ina runa u proseku i"nosi *!= kg& 'andman vune se kreće od 77$56 >& 'uno  pramenke je sastavljeno! kao što i samo ime ka,e! od pramenova koji su otvoreni6! dugački! grubi! šiljasti ili levkasti kod rudi pramenki& (una je mešana i sastoji se i" osjasti vlakana i  pua& 3 "avisnosti od "astupljenosti osjasti vlakana i pua ra"likuju se sojevi pramenke sa grubom i sojevi sa rudom vunom& Pramenka je slabo obrasla vunom po trbuu i donjem delu vrata! a noge! glava i uši su joj obrasli dlakom& Boja runa je najčešće bela! mada kod neki sojeva pramenke runo mo,e biti mrko pa čak i crno! dok i je veoma mali broj sa šarenim runom& Dlaka koja pokriva lice i noge mo,e  biti ra"ličite boje! bele! crne! pravilno ili nepravilno šarena! ,uto$bela! crno$bela! "atim ,uta i  prskana #bela sa crnim! ,uta sa belim i slično%& Plodnost pramenke je relativno dobra& )d *66 ojagnjeni ovaca dobija se *66$**6  jagnjadi& Poro/ajna te,ina ovi jagnjadi je i"me/u < i = kg! što "avisi od soja i nivoa israne majki& -agnjad su otporna! a mortalitet je ni"ak& 3 našoj "emlji postoji veliki broj sojeva pramenke koji su nastali u ra"ličitim klimatskim i isrambenim uslovima& Fmena su dobivali! obično! prema području postanka!  planini i slično& ajpo"natiji sojevi pramenke su: sjenički! svrljiški! krivovirski! šarplaninski! ovčepoljski! kosovski! metoijski! pivski i drugi& Svi sojevi pramenke mogu se podeliti u dve grupe i to sojeve sa rudom i sojeve sa grubom vunom&

Sojevi pramenke sa rudom vunom 3 grupu pramenki sa rudom vunom spadaju sledeći sojevi: +

• • •

sjenički svrljiški šarplaninski

8elo ovi ,ivotinja obraslo je nešto 2inijom #rudom% vuno nego ugruboruni pramenki& 'uno im čini prela" od otvorenog do poluotvorenog& Sastavljeno je odpramenova levkastog oblika& Pramenovi ovaca rude pramenke su kraći! a runo prete,no sastavljeno od prela"ni vlakana& bog veće gustine vune i 2inijeg vlakna! prinos i kvalitet vune ovi sojeva pramenke je bolji nego u gruboruni&

Sojevi pramenke sa grubom vunom 3 ovu grupu spadaju svi sojevi pramenke čije runo sačinjavaju gruba i osjasta! a veoma mali  procenat 2ini i prela"ni vlakana& 'uno je otvoreno! a pramenovi su dugački i šiljasti& bog lošeg kvaliteta vlakna! vuna ovi ovaca nije interesantna "a potrebe tekstilne industrije! nego slu,i kao sirovina u domaćoj radinosti! "a i"radu najgrublji tkanina&  ajpo"natiji sojevi pramenke sa grubom vunom su: • • • • •

 pirotski krivovirski  bardoka karakačanski  pivski i drugi&

Sjenička ovca Sjenička ili pešterska ovca dobila je ime po mestu Sjenici na Pešterskoj visoravni! koja se nala"i na jugo"apadu Srbije na nadmorskoj visini preko *666 metara& Sa Peštera se ova ovca! "adnji decenija! proširila na skoro ceo "apadni deo Srbije! severni deo Crne 1ore! a ima je i u Bosni i Hercegovini&

,

Sjenička ovca je jedna od naši najkrupniji sojeva pramenki& (isina grebena ovaca i"nosi oko 47! a ovnova 56 cm& .asa tela ovaca je u proseku =7! a ovnova 46 kg& 'andman mesa je oko =<>& 1rudi su joj dosta duboke! ali je grudni koš u"an& 1lava sjeničke ovce je obrasla dlakom koja je najčešće bela! sa crnim kolutovima oko očiju! s crno oivičenom gubicom donje i gornje usne i sa crnim vrovima ušiju&  oge su joj tako/e obrasle dlakom! najčešće bele boje! a mogu biti crne ili prskane #crno$bela%& Sjenička ovca je dosta dobro obrasla vunom po donjem delu vrata i po trbuu& 'uno  je otvoreno do poluotvorenog! a prinos relativno mali& 1odišnji nastrig vune ovaca i"nosi *!=! a ovnova < kg& inoća vlakna i"nosi oko ;+ mikrona! što "nači C i D sortiment& Prema nekim sa"nanjima ovako 2ini sortiment vune sjenička ovca ima "bog toga što su u njenom stvaranju učestvovale a"ijske ovce s 2inom vunom! koje su 8urci gajili na Balkanu u toku  petstogodišnje vladavine& (ijugavost vlakna je slaba! a randman vune i"nosi oko 56>& Prosečna mlečnost sjeničke ovce u laktaciji od 7$4 meseci se kreće od 46$+6 litara računajući i mleko koje jagnje posisa& )d *66 ovaca dobije se **6$*;6 jagnjadi& Sjenička ovca spada u grupu dugorepi ovaca& Kasnostasna je jer prvi put ula"i u priplod sa *+ meseci! a porast "avršava u starosti od ;$= godine& )vce su šute! a ovnovi imaju dobro ra"vijne rogove u obliku spirale& )vaj soj pramenke ime je dobio po Svrljiškim planinama! gde joj je i mesto odgajivanja&

Svr.j&/*a ovca

-

Svrljiška ovca obrasla je belom vunom& 9ice i noge obrasle su joj belom dlakom sa crnim tačkama! a na čelu ima ćubu& )va pramenka spada u krupnije sojeve& (isina grebena ovaca je oko 46! a ovnova 46$ 47 cm& )drasle ovce su teške prosečno oko ;4 kg! a ovnovi oko =7 kg& 'andman mesa kod odrasli grla i"nosi oko =+>& Svrljiški soj ima najbolju obraslost od svi sojeva! što utiče i na te,inu runa& Debljina vunski vlakana je oko ;4 mikrona #C i D sortiment%& Pramen je levkast! a runo  poluotvoreno& 1odišnji nastrig vune u proseku se kreće oko *!7 kg u ovaca i oko < kg u ovnova& 'andman vune i"nosi oko 77>& Prosečna proi"vodnja mleka "a laktacioni period od 4 meseci i"nosi +o litara! računajući i količinu mleka koju jagnje posisa& Plodnost ovi ovaca se kreće od *66$**6>& Svrljiška ovca je kasnostasna& Spada u grupu dugorepi ovaca& )vce su šute! a ovnovi mogu biti šuti ili pak rogati& Svrljiška ovca je veoma cenjena na čitavoj teritoriji istočne Srbije! tako da je i najrašireniji soj pramenke na tom području& F"van ovog areala rasprostiranja ova ovca se nije dalje širila&

Šar1.a(&(s*a ovca )vaj soj ovaca se dosta gaji u .akedoniji gde čini oko ;6> od ukupnog broja ovaca u ovoj 'epublici& Dosta se gaji i na Kosovu! u regionu Šar planine! po kojoj je i dobila ime& Spada u kratkorepe ovce! a po veličini 2ormata pre se mo,e svrstati u male! nego u srednje velike ovce& (isina grebena joj je oko 7+ cm& 8elesna masa ovnova i"nosi u proseku =7$76 kg! a ovaca ;<$;7 kg& 'andman mesa odrasli grla i"nosi =7>&



)vaj soj je jedini soj domaće pramenke koji ima čisto belu vunu! be" crni ili sinjavi vlakana& 1lava i noge su obrasle dlakom! koja je tako/e bele boje! be" ikakvi pigmentirani mesta& )braslost vunom šarplaninske ovce ne "adovoljava& 'uno je otvoreno! često  podeljeno du, kičmenog stuba! pramenovi su šiljasti& )vce daju prosečno godišnje *!; kg! a ovnovi*!4 kg neprane vune! čiji je randman oko 46>& Debljina vunski vlakana se kreće od ;7$;5 mikrona #C i D sortiment%& Prosečna mlečnost ove ovce je ?6 litara! računajući i količinu koju jagnje posisa& )d *66 ovaca dobija se *66$*67 jagnjadi& Aivotinje su kasnostasne& )vce su šute! a ovnovi rogati&

P&ro"s*a ovca

)va ovca je najrasprostranjenija na području Pirota! po kome je i dobila ime& Pirotska ovca spada u grupu dugorepi ovaca& (isina grebena joj je oko 77 cm& .asa tela odrasli ovaca i"nosi prosečno ;4$=* kg! a ovnova 76$77 kg&

#

'andman mesa odrasli grla je =7$=5>! a kod jagnjadi oko 76$7<>! što "avisi od stepena njiove utovljenosti& )d *66 ovaca dobija se **6$**7 jagnjadi& )vce su obrasle belom vunom! a ima i grla sa crnom i sinjavom vunom& 1odišnji nastrig neprane vune i"nosi*!<$*!=! a u ovnova oko *!7 kg& inoća vunskog vlakna je u proseku =6 mikrona #C i D sortimenta%& 'andman vune se kreće oko 46>& )d vune pirotske ovce! u Pirotu i okolini! se i"ra/uju nadaleko po"nati  pirotski ćilimi& a 4 meseci laktacije ova ovca proi"vede 57$+6 litara mleka! računajući i mleko koje  posisa jagnje& Kasnostasna je& )vce su šute! a ovnovi rogati& )d *?7=&godine počeo je rad na oplemenjivanju ove ovce sa ovnovima .erino @rl i (irtemberške rase& Koristeći se metodom kombinacijskog ukrštanja! u" primenu rigoro"ne selekcije! stvoren je mnogo produktivniji genotip! t"v& pirotska oplemenjena ovca&

Kr&vov&rs*a ovca

Krivovirska ovca u"gaja se u Srbiji! u okolini Krivog (ira! po kojem je i dobila ime& Spada u grupu srednje krupni pramenki& Prosečna telesna masa ovaca je oko ;+ kg! a ovnova 76 kg& 'uno je otvoreno! sastavljeno od šiljasti pramenova! a kod bolji "apata mo,e biti i  polu"atvoreno! jer je ovaj soj na prela"u i"me/u rude i gruborune pramenke& Prosečan godišnji nastrig neprane vune i"nosi oko *!7 kg kod ovaca i oko < kg kod onova& inoća vlakna je oko =6 mikrona& 'andman vune i"nosi u proseku 46>& (una je bele boje& 1lava i noge su obrasle dlakom! koja je jednobojno ,ute ili prskano ,ute boje& a čelu i po temenu glave nala"e se dugački pramenovi vune koji obra"uju ćubu&

")

Prosečna mlečnost ovi ovaca je ;6 kg! be" mleka koje posiše jagnje& Prosečna  plodnost se kreće do **6>& Spada u grupu kratkorepi ovaca& Kasnostasna je& )vce su šute! a ovnovi imaju dobro ra"vijene! spiralne rogove&

Be.a e"o4&js*a ovca ;Bardo*a< Bar.o*a=

Beli metoijski soj pramenke je autotona ovca koja je rasprostranjena u .etoiji! po kojoj je i dobila ime& Pored .etoije u"gaja se i na Kosovu! a gaji se i u nekim delovima Crne 1ore& .etoijska ovca je potpuno bele boje! po kojoj je i dobila ime Bardoka ili Barloka #na šiptarskom "nači bela ovca%& Aivotinje su obrasle belom vunom po celom telu! a glava! uši i noge belom dlakom& 'uno je otvoreno! sastavljeno i" vrlo grubi osjasti vlakana #preko +6 mikrona%! i  pua što mu u proseku smanjuje grubost! te je 2inoća vune E sortimenta #oko =7 mikrona%& (lakna su be" vijuga& 1odišnji nastrig vune ovaca je *!7$< kg! a kod ovnova oko & Bardoka spada u krupnije sojeve pramenke& (isina grebena odrasli ovaca i"nosi 4
""

Kara*a,a(s*a ovca Karakačanska ovca je autotona pramenka! koju su još davno gajili (lasi i Karakačani& Spada u najsitnije sojeve pramenke& (isina grebena ovaca u proseku i"nosi 77! a ovnova oko 46 cm& 8elesna masa odrasli ovaca kreće se od <;$=6 kg! a ovnova oko ;7 kg&

Aivotinje su obrasle karakterističnom crnom vunom! koja u manjem broju slučajeva mo,e biti mrka! ili pak bela& 9ice! uši i noge su obrasle kratkom crnom dlakom& 'uno je sastavljeno i" otvoreni pramenova sa vlaknom be" vijuga& Prosečna 2inoća vunski vlakana  je oko =7 mikrona& 1odišnji nastrig neprane vune u ovaca se kreće *!*$*!;! a *!7 kg u ovnova& 'andman vune i"nosi oko 46>& Prosečna mlečnost po ovci je oko <7 litara #be" mleka koje jagnje posisa%& Karakačanska ovca je čvrste gra/e tela! sna,ne konstitucije& Skromna je i veoma otporna! ali slabo proi"vodna& Spada u grupu i"ra"ito kratkorepi ovaca& Kasnostasna je& )d *66 ovaca dobija se oko *67 jagnjadi& )vnovi su rogati! a ovce šute! s tim što se rogatost javlja i kod nji u manjem broju slučajeva #do *6>%&

P&vs*a ovca Pivska ovca je autotona pramenka koja se od pamtiveka u"gaja u Crnoj 1ori&

"&

Aivi u veoma surovim uslovima! ali ipak ima dosta dobre proi"vodne re"ultate! te je "bog toga veoma popularna ovca i na nju otpada oko *5> od ukupne populacije koja se u"gaja u Crnoj 1ori& Pivska ovca je dosta krupna& (isina grebena odrasli ovaca i"nosi 4;$47! a ovnova 4+$56 cm& .asa tela ovaca se kreće od 76$7& Pivski soj pramenke po"nat je po dobroj proi"vodnji mleka& 8ako utvr/eno je da "a oko <66 dana laktacije ova pramenka daje oko **6 litara mleka& Po "oološkoj klasi2ikaciji spada u dugorepe ovce& Kasnostasna je& Plodnost ovaca se kreće od **6$*<6>& )vnovi imaju dobro ra"vijene rogove! a i ovce su u većini slučajeva rogate&

Pr&vors*a ovca

)vaj soj ovaca dobio je ime po Privoru! mestu u centralnoj Bosni& Spada u pramenke srednje veličine! otvorenog runa& Sna,nog je skelečvrste konstitucije& 8elesna masa ovaca je ;7$=6 ! a ovnova 46$47 kg& Aivotinje su obrasle vunom bele boje! a noge i glava pokrivenepigmenturanom dlakom #veća ili manja crna polja ili pege%& Prosečan prinos vovaca je *!7! a ovnova oko < kg& inoća vune je oko =< mikrona! a randman 47>& 3kupna godišnja proi"vodnja mleka ove pramenke je oko *66 lit)d *66 ovaca dobija se oko **6 jagnjadi& Kasnostasna je& Spada u grdugorepi ovaca& )vce su šute! a ovnovi imaju dobro ra"vijene rogove&

"$

Naj1o>(a"&je &(os"ra(e rase ovaca Nea,*& er&(o

)vaj merino nastao je ukrštanjem ovaca tipa nemačkog rambujea i ovnova 2rancuskog merino prekosa& Povremeno se opre"no ubacivala i krv rancuske ranostasne merino rase Fle de rance& Primenjena je stroga selekcija da bi se što pre stvorio ,eljeni tip& 3 emačkoj se danas ra"likuju dva tipa: mesnati merino "a proi"vodnju vune @ sortimenta i mesnati merino "a proi"vodnju vune @IB sortimenta& .esnati merino "a vunu @ sortimenta je najrasprostranjeniji&  emački mesnati merino je dosta krupna rasa& Po 2enotipu veoma je sličan merino  prekosu& 8elesna masa ovnova je +7$**7 kg! a ovaca 46$56 kg& 1odišnji nastrig neprane vune kod ovnova je 4$+! a kod ovaca 7 kg& inoća vlakna je <<$<4 mikrona #@$@IB sortimenta%&  emački mesnati merino je veoma plodna rasa& )d *66 ovaca dobija se *=6$*56  jagnjadi& 'anostasna je! u priplod šilje,ad prvi put ula"e sa *< meseci&  emački mesnati merino je idealna kombinacija proi"vodnje veliki količina kvalitetnog mesa i velikog prinosa 2ine merino vune&

"*

L&(*o.( rasa

9inkoln rasa postala je od nekadašnje stare linkoln ovce! koja je oplemenjivana dosta čestim ukrštanjem sa lesterom! čime je naročito povećana tovna sposobnost i ranostasnost& 9inkoln rasa spada u krupne engleske mesnate rase ovaca! belog lica i nogu! sa karakterističnim čuperkom vune na čelu& (isina grebena ovaca je 56$57 cm! a ovnova 57$+7 cm& 8elesna masa odrasli ovaca i"nosi +6$*<6! a ovnova *<6$*46 kg& Kvalitet mesa je osrednji! a randman mesa i"nosi 74$46>& 'uno je otvoreno! sastavljeno od dugački pramenova #du,ine <6$=6 cm%& Debljina vlakana se kreće od ;5$77 mikrona& 1odišnji nastrig neprane vune ovaca se kreće od 4$5!7 kg! a ovnova +$*6 kg& 'andman vune se kreće od 46$47>& 9inkoln proi"vodi najviše vune od svi mesnati rasa ovaca& 9ice! uši i noge su obrasli dlakom bele boje& )ba pola su be" rogova& Plodnost ovaca je oko *=6>& 'anostasnost i tovnost su veoma dobro i"ra,eni& bog svoje i"vanredne ,ivotne i proi"vodne per2ormanse! ova rasa ovaca se veoma mnogo i"vo"i& 9inkoln se i"vo"i u skoro sve "emlje sveta sa ra"vijenim ovčarstvom&

"+

V&r"e7er/*a ovca

)va rasa spada me/u najcenjenije rase postale pod uticajem merina& astala je u apadnoj emačkoj u pokrajini (irtemberg! po kojoj je i dobila ime& (irteberška ovca  postala je ukrštanjem domaći gruboruni ovaca sa merino ovnovima& )plemenjivanje domaći ovaca "apočeto je sa španskim merinom& 3 kasnijim 2a"ama rada na stvaranju ove rase korišćene su2rancuske rase merino rambuje i merino prekos& 8ako je! posle dugogodišnjeg rada #*5+4$*?*7& godine%! stvorena virtemberška ovca kao tipična rasa "a  proi"vodnju mesa i vune& .erino virtemberg je krupna rasa! sna,ne konstitucije! ,ivanog temperamenta! smera  proi"vodnje meso$vuna! mada je i proi"vodnja mleka dobro i"ra,ena& Aivotinje imaju glavu srednje du,ine i širine& (rat im je srednje dug! be" ko,ni nabora& 1rudi su dosta široke i duboke& 8rup je srednje du,ine! ali tako/e dovoljno širok i dubok! a le/na linija je ravna& .uskulatura trupa je dobro ra"vijena& .asa tela odrasli ovaca kreće se od 56$57 kg! a ovnova *66$*<6 kg& Prosečna masa tela jagnjadi pri ro/enju i"nosi oko =!7 kg& -agnjad! u uslovima inten"ivnog tova! sa ?6 dana  posti,u masu tela od oko ;6 kg& 'andman mesa kod ugojeni jagnjadi se kreće od 7<$74>! a mo,e biti i do 46>& Kod odrasli ovaca randman mesa se kreće od =5$=+>& )vce su obrasle vunom bele boje! jedino su donji delovi nogu! glava i uši pokriveni  belom dlakom& 'uno je "atvoreno! sastavljeno i" cilindrični pramenova& 1odišnji nastrig neprane vune po ovci i"nosi =$=!7 kg! a u ovnova 4!7$+ kg& Prosečan randman vune je oko 76>& Debljina vunski vlakana se kreće od <=$;6 mikrona #@ i B sortiment%& (irtemberška ovca se odlikuje dosta dobrom proi"vodnjom mleka& 3 laktaciji od 4 meseci ovce proi"vedu sa mlekom koje posisa jagnje oko *76 litara mleka& Plodnost ovi ovaca je! tako/e! vrlo dobra& )d *66 ovaca u boljim "apatima dobije se *<6$*76 jagnjadi& ",

bog i"vanredne gra/e tela! dobre proi"vodnje! dobrog "dravlja i veoma dobre aklimati"acione sposobnosti! ova rasa je i"vo,ena! a i danas se i"vo"i u mnoge "emlje sveta& )va rasa imala je posebno veliki "načaj "a unapre/enje ovčarske proi"vodnje u našoj "emlji  jer je! pre svega! učestvovala u stvaranju pirotske oplemenjena ovce& )sim toga! poslednji godina bila je glavni meliorator i mnogi drugi sojeva pramenke u našoj "emlji pri čemu su  postignuti vrlo dobri re"ultati&

Aer&,*& ra79je

@merički rambuje vodi poreklo od rancuskog rambujea& 3ve,en i" rancuske krajem *? veka merino rambuje se br"o širio u S@D& Selekcijskim radom i poboljšanom isranom i negom! u S@D su stvorena tri tipa @! B i C& 8ip @ ima i"ra,ene ko,ne nabore po celom telu& Danas je skoro nestao jer se "bog velikog broja nabora teško stri,e& )vce tipa B imaju ko,ne nabore samo po vratu& .e/utim! "bog teške mašinske stri,e i on se sve više brojno smanjuje&  ajviše je rasprostranjen tip C& )vaj tip ima najmanje ko,ni nabora #samo dva na vratu%& 8o su krupne ,ivotinje! s velikom količinom vune! pa su veoma raširene u S@D! tako da tamo čine oko 76> ukupne populacije ovaca& )vce ovog tipa teške su 47$?6! a ovnovi *66$*;6 kg& Proi"vodnja vune se kreće od 4$+ kg u ovaca i *6$<6 kg u ovnova& 'uno je bele  boje& oge i deo lica su obrasle dlakom bele boje&

"-

A9s"ra.&js*& er&(o

@ustralijski merino je najpo"natija rasa ovaca "a proi"vodnju vune naj2inijeg kvaliteta u @ustraliji! jer učestvuje sa preko 57> od ukupnog broja ovaca koje se danas gaje u @ustraliji& )va rasa ovaca vodi poreklo od španskog merina& Planskim selekcijskim radom tokom du,eg ni"a godina! u uslovima povoljne klime i israne! stvorena je rasa koja se po svojim osobinama ra"likuje od evropski i američki tipova merino rasa& @ustralijski merino! pored nekoliko nabora na vratu #<$;% ima manje ko,ne nabore po telu i u predelu korena repa& 1rubo se mo,e podeliti na tri tipa i to: *& .erino sa 2inom vunom debljine vlakna oko <6 mikrona! <& .erino sa srednje 2inom vunom debljine vlakna oko <; mikrona! ;& .erino sa grubom vunom debljine vlakna oko <4 mikrona 8elesna masa odrasli ovaca i"nosi =7$77 kg! a ovnova 56$?6 kg& 1odišnji nastrig neprane vune ovaca je 4$+ kg! a ovnova +$*6 kg& 'andman vune je =6$=7>& Elitni ovnovi godišnje mogu da proi"vedu i preko <6 kg vune& )braslost vunom ovaca je veoma dobra! jer  su svi delovi tela pokriveni vunom bele boje&

He1/&r rasa

Hempšir rasa postala je ukrštanjem domaće rogate ovce sa sautdaun ovnovima& Fme je dobila po pokrajini Hempšir na obali 9amanša odakle i potiče&

"

Aivotinje oba pola su be" rogova& Hempšir spada u najkrupnije mesnate rase ovaca kratke vune& 8elesna masa odrasli ovaca varira od 47$57! a ovnova +6$**o kg& .lada  jagnjad u uslovima inten"ivnog tova ! ostvaruju prosečan dnevni prirast od oko =66 grama& .eso je odličnog kvaliteta& 'andman mesa i"nosi oko 46>& )vce su obrasle belom vunom! a glava! uši i donji delovi nogu dlakom crne boje& Prinos runa u ovaca se kreće od ;$;!7! a u ovnova =!7$4!7 kg& Debljina vlakana je <7$;< mikrona& 'andman vune oko 7o>& 3 runu se mogu pojaviti i crna vlakna #sinjavost%& Plodnost empšir rase je preko *;6>& 8o je ranostasna rasa! podjednako dobra "a stajski i pašni sistem odgoja& )va rasa i"vo,ena je u skoro sve evropske "emlje! @ustraiju! ovi eland! @2riku itd&

Kara*9. ovca

Karakul ovca rasprostranjena je u srednjoj i jugo"apadnoj @"iji& )sim a"ijskog dela! karakul se gaji na području bivšeg Sovjetskog Save"a! u 3krajini i Severnom Kavka"u& )vce ove rase imaju usku i dugačku glavu& 3ši su oborene #klempave%! obrasle 2inom kratkom dlakom crne boje& )vce su šute! a ovnovi imaju dobro ra"vijene rogove& (rat je dosta dugačak i tanak& 8rup je dugačak i u"an& (isina grebena ovaca je oko 47! a ovnova 57 cm& oge su dugačke i jake& 'ep je vrlo širok u osnovi! sastavljen od *7$<6  pršljenova& Fdući od korena repa prema vru! rep je naglo su,ava i "avršava se tankim repićem koji ima oblik latinskog slova S! što je posledica srastanja pršljenova& S gornje strane rep je pokriven vunom! a sa donje je ogoljena beličasta ko,a& 3 toku se"one! kada je obilata israna! u repu se nagomilava nekoliko kilograma #i do + kg% loja koji slu,i kao re"ervna rana u oskudnom periodu israne& )va osobina karakul rasu svrstava u masnorepe ovce& Kr"no je glavni proi"vod ove rase ovaca& Karakul rasa ovaca daje najkvalietnije kr"no& Kvalitet kr"na se ceni na osnovu broja uvojaka! sjaja pramenova i veličine ko,ice&  ajbolji kvalitet ko,ice dobija se od jagnjadi koja se kolju sa * do ; dana starosti! jer se posle tog vremena uvojci počinju polako odvijati! tako da su posle nekoliko meseci potpuno odvijeni& Proi"vodnja mesa je druga po "načaju karakteristika ove rase ovaca& 3 "avisnosti od uslova israne! masa tela odrasli ovaca se kreće i"me/u =7 i 56 kg! a ovnova 46$?6 kg& "#

-agnjad! sa lošim osobinama uvojaka! koja se "bog toga ne ,rtvuju u prvim danima ,ivota! sa tri meseca u"rasta! u normalnim uslovima israne i dr,anja! prosečno imaju i"me/u <6 i <; kg& Kvalitet mesa karakula sličan je kvalitetu naši pramenki! s tom ra"likom što su mišići sastavljeni od nešto grublji vlakana i što su utovljena grla jačeg mirisa! s ob"irom da je karakul masnorepa ovca& 8elo ovaca je pokriveno grubom vunom! tamne boje! koja sa starošću sedi& 1lava! uši i noge su obrasli crnom sjajnom dlakom& 'uno je otvoreno! sastavljeno od šiljasti  pramenova& 1odišnji nastrig neprane vune odrasli ovaca! u dobrim uslovima israne i dr,anja! je ;$;!7! a ovnova ;!7$= kg! s randmanom 77$7+>& 3 toku laktacije! koja u proseku traje **6$*<6 dana! ovce karakul rase proi"vedu 56$ +6 litara mleka& Karakul spada u kasnostasne i primitivne rase ovaca& .lada grla prvi put ula"e u  priplod sa starošću od *4$*+ meseci& plodnost karakul ovce je **6$**7>& bog i"u"etno cenjenog kvaliteta kr"na! karakul ovca je dosta i"vo,ena van granica njene postojbine&

:&(s*a ovca inska ovca spada u grupu ordijski ovaca sa kratkim repom& Postala je od autotoni domaći ovaca! koje su gajene u istočnom i severoistočnom delu inske& 3 toku 46 godina sistematskog rada na povećanju plodnosti! stvorena je rasa visoke plodnosti! s većom telesnom masom! većim prinosom i boljim kvalitetom vune u odnosu na staru! autotonu 2insku ovcu& Aivotinje ove rase su srednje veličine& )drasle ovce su u proseku teške46$47 kg! a ovnovi +6$+7 kg& 8elo je dugačko! glava "aobljena! s malim u"dinutim ušima! a rep veoma kratak& (una je gruba! bele boje& Delovi glave i nogu koji nisu obrasli vunom pokriveni su  belom dlakom& 1odišnji nastrig neprane vune i"nosi <$
&)

)va rasa se u inskoj gaji u malim stadima& (eoma je popularna rasa ovaca u inskoj i na nju otpada oko ?7> ukupne popuacije ovaca u ovoj "emlji& 3 "adnji nekoliko decenija! "bog svoje i"vanredne plodnosti! 2inska ovca se i"vo"i u mnoge "emlje sveta! gde se koristi u eksperimentalne svre! u cilju i"gradnje materinske osnove sa povećanom plodnošću&

Sard&(&js*a ovca

Sardinijska rasa ovaca je najpopularnija rasa ovaca u Ftaliji& )d ukupne populacije ovaca u ovoj "emlji na sardinijsku rasu otpada oko <5> grla& astala je na ostrvu Sardiniji selekcijom u čistoj rasi& 3 ove rase dobro je i"ra,ena sposobnost "a proi"vodnju mleka& 3 laktacionom  periodu od oko 5 meseci! ovce proi"vedu u proseku <66$<76 kg mleka "avisno od uslova dr,anja& 'anije se ova rasa ovaca uvo"ila u našu "emlju radi popravke mlečnosti neki naši ostrvski sojeva pramenke! a danas se sa istim ciljem uvo"i u Sloveniju i Hrvatsku ili radi u"goja u čistoj rasi "a proi"vodnju mleka "a potrbe mlečne industrije&

&"

L&"era"9ra Ov,ars"vo ? "e4(o.o'&ja 1ro&>vod(je@ 9"&! M&.e(*o< M&.9( Pe"rov&!< S(eža(a Bo'osav.jev&!-Bo/*ov&!< V.ad&&r K9r!97&!< Le*a Ma(d&!< V.ad&&r Dos*ov&!@ a,a*< )55#

4""1Cve"er&(a#&(o

I("er(e"

sr&F&*&1ed&a&org

&&