c
p
p
p
p ppppp ppppp p p p pu p p p p p!p p"#$p p p %p p &p p'p p pp (p p p p pp p)%p pp pp*p p)%p p p p p p & pp p p 'p p ' p+ ,p pp p- . ' p p ' pp p p pp)%p pp pp (p p p p p p ' p p/ p*p p) p
' p p p- 0 p)%p 1ppp pp p p- 'p 2pp ' p& p, 0p p p 3p*p p p 456p, p p$p p p)%p p pp 'p 0'p p"p (p pp p7p 'p) p ' p p p (p pp p (p p 'p , p ' 0 p ppp, 'p p'p p '& p p & p p p 8 p0 (p 0 p * p p p /p p1p p'p, pp pp p p p p ( p p p 'p p 9 9p/ p 'p 'p ' 1p p 'p 0p p)%p p (pp ' p p -' *p0 p 0 pp' p*p p ,p p (p p p pp*p
&p p:p ;p p p'& p p * p p ,p ' p Drug r gr r r r u p 3p*p * p p/ p"5$1pp 'p)%p , 'p$p p p"p (p 0 p ' p p p & 0 . 0 p 'p' ,p<#p( p p 0 p ' 0 p p & p & 0 p$p( p p & 0 p5
,p p 2 p' p pp p p , p pp p / p!!?5p p5?@p5$1p p p p * p p p p p p/5!1p , p p/ , p p 0 'p p ' p p' pp#p0'@p5!1p p p p, p p , pp p p p& p p p 0 'p p p , pp p/$1p p p ,p p, p> 2 p p,p - p p p , p * p p p&2p p/ * p 1p * p p p&p p/ * p 1p p * p p p p p p 0p/ * p 1p p/.51p+ 0 'p p #$?
+ ?
A
@
?
B C
a
A @ C D E + D C @
poređen prosečn ozom mern m za pre odne r kaendarske god ne, EU može da suspendue preferenc an reman ko se pr menue na pro zvode ko su dove do porasa zvoza (290). Dake, srpsk po čar ako su uspešno spregovara SSP, da Srb a mora da uk ne goovo svaku car nsku zaš u od do rane robe z EU, dok, napro v, EU zadržava pravo da srpsko rob sava dodana ogran čena, samo uko ko se pokaže da a roba suv še dobro proaz na evropskom rž šu. Zapravo, upozorava rov , č ava ekonomska po ka EU prema kand da ma za čansvo saso se samo u ome da se maks mano podsakne uvoz robe z EU preuzmu naprof ab n a domaća preduzeća. U u svrhu se od kand daa napre zaheva da se ukone sve car ne prema EU, kao šo se, sovremeno, pods če zaduž vane zeme kand daa, kako b se uvećaa renuna kupovna moć sanovn šva ako dao posao f rmama z EU. Zbog akve po ke, rec mo, Poska, koa e 1991. maa sponorgov nsk suf c 2 m arde doara, do 2000. god ne e doša do def c a od 13 m ard doara, a ađarska, koa e 1990. maa suf c od 350 m ona, do 2000. god ne e doša do def c a od 2 m arde doara (56). Poska, 8eška ađarska, zeme koe se save kao der evro-ranz c e, danas su među nazadužen m zemama Evrope. Samo ađarsk spon dug znos 62 m arde evra. S čno e sa Srb om. Spon dug Srb e se, od 2000, kada e zvan čno počeo pr b žavane Srb e EU, do danas udvosruč o (sa 10 na 20 m ard doara), dok e sponorgov nsk def c porasao sa 1,1 m ard doara (2000) na 7,2 m ard (2004), da b do 2008. narasao na čak 8,1 m ard evra. , u d rekno su vez sa m om o sran m nves c ama . Po om m u, pr vred neke ranz c one zeme e boe šo ma v še sran h nves c a. eđu m, rov ć se poz va na sovenačkog ekonom su Jožea enc ngera ko e, ana zom osam zemaa (1994-2003) uvrd o da srane nves c e n su dopr nee, nego odmoge ras . Ca me, pokazaa e enc ngerova ana za, zeme koa mau nav še sran h nves c a uedno mau naveć def c (popu 8eške Eson e@ 103). +azog ome e šo su u zemama kand da ma srane nves c e po prav u akv z c e, . kupov na već posoeć h preduzeća po zuzeno povon m cenama. Tako preuzeo preduzeće za m b va srgnuo z mreže nac onane pr vrede, č e sasavn deo, posae deo reproduk vnog anca mu nac onane kompan e koa e o preduzeće kup a. Ano v še ne dae posao pr vred oko sebe, već drug m deov ma mu nac onake koo pr pada. +ezua e sabene nac onane pr vrede ačane ransnac onan h pr vredn h srukura. Cac onana država sada suž samo ome da uz ma kred e kako b domaće sanovn švo mao kakvu-akvu kupovnu moć mogo da roš sranu robu.
upozorava rov ć. EU rž še e već odavno zaposednuo amošn moćn pro zvođač mau na nemu ako ake poz c e da h sabe nova e ednosavno ne mogu s snu . To važ ne samo za srpsku, već za češku posku robu (os m ako pro zvođač već n e vasn švo neke evropske f rme). rov ć navod reč Jana Beeba, z češke Poopr vredne komore, ko e, procenuuć zgede 8eške da se prob e na rž še EU rekao Ca zapadn m rž š ma nemamo mnogo šans , amo reko koga sa srane pušau (299). Zao se preduzeća z Soven e, 8eške Poske, umeso ka nemačkom francuskom, okreću ka srpskom, ruskom ukra nskom rž šu. Da ek, onda, mogu da očekuu srpska preduzeća, koa u mnogo čemu zaosau čak za sovenačk m hrvask m f rmama? Zar neko svarno m s da samosana srpska preduzeća mau zgede da se ozb n e prob u na švedsko nemačko rž še? Treć m e ona o evropsk m paama u f rmama koe su kup Evropan . Tako se 1996.
god ne, p še rov ć, kada e Eoksvagen kup o 70 poso akc a Dkode, 24.000 češk h radn ka ponadao da će ubrzo ma pau od v še h ada evra. Za dve god ne Eoksvagen e povra o uožena sredsva, a god šna zarada Eoksvagena od Dkode dos ga e 100 m ona evra. eđu m, radn c u Dkod nasav su da zarađuu r pua mane od nemačk h radn ka na s m posov ma! Tek pose ve k h šrakova radn c Dkode uspe su da poprave svo pooža, a e on dae veoma daeko od maer anog poožaa foksvagenov h radn ka u Cemačko (91). D Capro v, pr kučene neke sočnoevropske zeme EU po prav u e do sada povač o oš masovn u em grac u. Prema v še procena zne m u međunarodno posko avnos , na koe se poz va rov ć, z Poske e, nakon uaska ove zeme u EU 2004, em gr rao oko dva m ona ud .[5] S čno so svar sa ugarskom, z koe e, okom pr kučena EU (odn. nakon savana na beu šengensku su ), em gr rao preko m on sanovn ka. Iso e b o sa +umun om, kou e napus o dva m ona radno sposobn h ud (158@ 165). Dake, sve pr če o ome da e ed n nač n da Srb a zadrž made a da šo pre uđe u EU su naob čn a maga. Capro v, o e s guran nač n da se oš v še ubrza seavane z Srb e. Ko ko e ova m kod nas razv en v d se, rec mo, z zave ož dara Đe ća, dao u pred zborno kampan 2008, da će do kraa mandaa naredne vade Srb a z evropskog budžea umeso sadašn h 200 m ona evra dob a m ardu evra god šne [6]. rov ć obašnava da se, napre, pomoć z EU pre mer m on ma, nego m ardama evra, da e ona namenena prvensveno ačanu pr aesk h ns uc a, med a organ zac a. Kada e reč o pr vred , među m, naveć deo EU pomoć zapravo na krau završ na račun ma evropsk h f rm . Tako e, rec mo, z programa E + nav še sredsava o šo za og s čku podršku nves c ama Eoksvagena u 8eško E aa u Posko (92). Porugask genera +au Kuna, z UC IK-a, skreno e obasn o EU e na Kosovu poroš a če r m arde evra. 8ak 80 poso h nves c a porošeno e na konsuanske usuge ` zgradnu kapac ea` ko n su n zgrađen . T h 80 poso, 3,2 m arde, vraćeno e u Un u (231). Evropska kom s e e u Hrvasko dode a 227 ugovora za konsuanske usuge u vrednos od 86 m ona evra, a v še od 97 poso og znosa ope su dob e f rme z EU (231). 8ak kred ko s žu z EU zapravo suže samo ome da f rme z EU dođu do posa. Za mos preko Ade C gan e, p še rov ć, Evropska banka za obnovu razvo (E +D) daa e Srb kred [7]. A , E +D e uz kred dao usove zvođač mora da ma obr od 200 m ona evra u posedn h pe god na, a u posedn h dese morao e sagrad r s čna mosa. Takve usove, naravno, n e spunavao n edno srpsko preduzeće. Tako e posao dob a ausr ska f rma Por (323). S čno e b o pr kom rekonsrukc e mosa kod eške. Ape e E +D dao se, za naša preduzeća ne spun ve, usove. Posao e dob a ausr ska Ap na, ako e nena ponuda b a dva m ona evra skupa od srpske osogradne (koa e a mos svoevremeno naprav a). A onda e Ap na ednosavno angažovaa osogradnu kao svog pod zvođača radova (324-5). Srb su dob posao ko donos mao novca, Ausr anc mnogo novca sa mao posa, a građan Srb e oš edan kred ko morau da vraćau. Gde su novac b rokra a, u e korupc a. U EU, navodno, nema korupc e , p še rov ć, ns uc e su bez mana, ud su savršen kao C čeov načovek. U EU se vrednuu samo rad obrazovane, rž še određue ko će dob posao, zakon su dean , kao kod Paona (51). Svarnos e, među m, popuno drugač a (47-56). r seska b rokra a e edna od
nakorump ran h upravn h srukura u sveu. Upravo zbog korupc e e cea Evropska kom s a (vada) podnea osavku 1999. god ne. Evropska agenc a za borbu pro v korupc e (AFAE)[8] e za prvu peogod šn cu svog deovana (2008) podnea zveša o okr venom znosu prevara korupc e većem od pe m ard evra. Tako e čan Evropske kom s e (dake EU m n sar), Đankaro Co , namešao endere za znam vane opremane zgrada za deegac u EU u Ind Aban . Smara se da se s čno des o sa zgradnom zgrada deegac e Evropske kom s e u Erancusko, Ia Fuksemburgu. Pošo se ve k deo posova završava uz pomoć korupc e, ve ke f rme, kao šo e o S mens, mau posebne fondove za podm ć vane (S mensov znos čak oko 200 m ona evra@ 49). Jedan deo S mensovog fonda b o e skor šćen kako b se podm o Dev d B ams, z Evropske agenc e za rekonsrukc u razvo, ko e S mensu names o posao vredan 50 m ona evra za remon rećeg boka obrenovačke ermoeekrane C koa Tesa. Posoe procene, koe navod rov ć (52) da z ve k h fondova EU u r seu, kakv su pr supn fondov , god š ne nesane po neko ko so na m ona evra. Zbog svega oga, upozorava rov ć, Srb a reba dobro da razm s da o e EU uopše porebna. A , Srb a o ome ne može da m s er e zagušena bogaom bezobz rnom EU propagandom. Upravo zbog e propagande kao da e cea Srb a zgub zdrav razum č m se pomene EU. Tako, pr padn c srpske e e m se da, kad m se obra nek EU b rokraa, o čno govor EU da soga ed na srpska po ka reba da bude bezusovno sprovođene rečenog. Srpska sredna kasa, pak, mpres on rana e EU frazeoog om, prepunom nepozna h sožen ca kakve su ak komun er , randevu kauzua evropska s nerg a , veruuć da svakodnevno ponavane h savremen h vudu-vradžb na mora doves do oga da n hova paa porase na 5.000 evra, da n hov san posane kuća na Ded nu, a da se n hov rečn čamac prevor u ahu u A n . A srpsk radn c , č m čuu engesk , a gavn ez k EU b rokra e, kao srednovekovn seac pred a nsk m, odmah gube samopouzdane, zdrav razum vou za oporom, nemo posmarau kako m EU b rokrae EU kap a s un šavau n hova preduzeća, n hove škoe bon ce, n hovu zemu (340-1). I zao, poručue rov ć, u ekonomskom, a u duhovnom sm su, EU za Srb u predsav a veću opasnos nego CATA. Kao proeka dea, EU e sup n a opasn a od CATA-a. Ana e zavod v a. Iza ne se ne v d asno ce Baš ngona, kao šo e o suča sa CATA-om (350). Zao e zadaak sv h m seć h ud u Srb , ve rov ć, da se suprosave EU propagand , da razob čuu EU m ove da pomognu ovom narodu da rac onano sageda svo pooža, svoe nerese svarne pueve narodnog bo ka.
[1] hp??GGG.po ka.rs?poged ?S n sa-Fepoev c?DE AK+ATSKI-DEEICIT-EU.sr.hm [2] Evropska kom s a samo za opremane znam vane sužben h prosor a van r sea roš god šne 56 m ona evra (48). [3] B norodn zasad se subvenc on šu, a r čevr ne popore de u Dpan u, Erancusku Ia u (22) [4] udže EU znos 863 m ard evra. [5] Ava bro reba upored sa 800.000 Poaka, ko ko e em gr rao u per odu od 1956. do 1980, kao sa 270.000 ud , ko ko e z Poske o šo u kr zn m 80- m. Dake, z Poske e,
nakon uaska u EU, o šo v še ud nego za če r decen e komun zma! (146). [6] hp??GGG.nasov .ne?2008-05-01?b92?ad c-za-srb u-bez-podea?658505 [7] Ca sranu o šo b bez og kred a Srb a s g rno grad a nek ef n mos, ko ko može da se zdvo z gradskog budžea, a ne ova od 118 m ona evra. [8] Aff ce Européen de Fue An -Eraude p
