Заснивање науке о писму
[email protected]
Наука о писму започиње своју историју при крају 19. века као помоћна историјска дисциплина, тачније као једна област културне историје, највише заокупљена пореклом, дешировањем и еволуцијом стари! писама. "акав приступ одра#ава једна од први! и најутицајнији! књи$а о писму, написана у стро$ом научном ду!у, %лабет &сака 'ејлора 'ејлора (1))*+, у којој је била ормулисана још увек ва#ећа трипартитна типолошка подела писмени! система на црте#но, сло$овно и алабетско писмо.1- о њено$ преобра#аја у самосталну научну дисциплину дошло је средином /0. в. с појавом књи$е раматоло$ија америчко$ семитоло$а 2еја елба (193/4 195*+. 6о методу и по имену уско повезана с модерном науком о језику, ова прва семиотичка студија о писму по општем мишљењу представља преломни моменат у научном с!ватању теорије писма./- На тим основама временом се из$ра7ује нови теоријски приступ науци о писму почев од широко засновани! културолошки! културолошки! студија какве су раматоло$ија раматоло$ија 8ака ериде, &сторија и мо$ућности писма %нрија 8ан артина,*- па до чисто лин$вистички! теорија писма попут &с торије и теорије $раемике 'амаре %мирове (19::+ и ;$леда опште теорије писма <ава Зиндера (19):+. ;д средине )0=и! $од. >> в. управо на елбовим елбовим идејама о упоредно=типолошком упоредно=типолошком приступу еволуцији писма у низу радова разра7ује се нова научна дисциплина ? $раичка лин$вистика у чијој се основи, уместо историјско$ описа поједини! писмености као дела културне културне историје, налази структурни опис @писмени! системаA.BсистемаA.B- елбов елбов за!тев за откривање системни! с истемни! законитости које управљају употребом и еволуцијом писма у складу је с општим интересом науке /0. в. за дубинску структуру сво$а предмета, за разумевање чврсте повезаности у природи и системно$ карактера објеката истра#ивања. Cодећу Cодећу уло$у у томе оди$рала је оноло$ија, чији је настанак иначе био уско повезан са сменом илозоски! праваца у /0. в., с прелазом од е$зистенцијализма ка структурализму.3структурализму.3-
Dпоредо Dпоредо с порастом интересовања за општа теоријска питања писма средином /0. в., $раичка проблематика проблематика прелази у серу интересовања науке о је зику, тако да је насупрот старој %ристотеловој %ристотеловој деиницији писма као одраза језика, која је владала у историјској лин$вистици 19. в.,5- у мно$им лин$вистичким школама то$а времена почело да преовладава проучавање писма као самостално$ Eјезичко$F еномена.:- ;двајање од културно=историјско$ културно=историјско$ контекста у правцу Eписмено$ језикаF обеле#ило је и два различита типолошка типолошка приступа класиикацији писмени! система која су дошла до изра#аја у дру$ој половини /0. века.
Двострана природа писма и однос између графема и фонема Лингвистичка анализа односа између језика и писма разоткрила је двострану природу писмених знакова (Т. М. Николаева).. з тога проистиче и основна разлика између Николаева)
фонема и графема. !на је садр"ана у чи#ени$и да су прве унилатералне једини$е ли%ене плана садр"аја& док су друге 'илатералне& јер су #ихов план садр"аја фонеме на које се оне односе. Другим речима& поред своје комуникативне функ$ије& писмо представа и једну од најва"нијих споа%#их одлика неке $ивилиза$ије. Двострана природа писма огледа се и у #еговој основној једини$и графеми& која је дефинисана у хијерархијској зависности у односу на фонему. *начајан допринос утврђива#у хијерархијске зависности између графема и фонема дали су представни$и америчке дескриптивне лингвистике& пристали$е схвата#а о структурном паралелизму између гласовног и графичког о'лика говора. +о% средином ,-. века рнест /алграм (0. 1234567) је дефинисао #ихов потпуни структурни изоморфизам8 функ$ијама фонеме& фона и алофона на графичком плану одговарају графема& граф и алограф. 9рафика и ортографија и однос између графема и слова Двострана природа писма условава и правила по којима се уређују односи између одговарају:е језичке основе и #ене графичке форме& %то се мо"е видети и на основу разлика између графике и ортографије. /рва се мо"е дефинисати као ;свеукупност веза између графичких и гласовних једини$а;& која је нераскидиво повезана с парадигматиком писма као инвентаром писмених знакова или уређеним списком графема (нпр. алфа'етом или сила'аријем)& док је друга систем правила којима се уређују те везе. < оквиру тих веза између графичких и гласовних једини$а посе'но место заузимају диграфи& сло"ене графеме& који сведоче о 'итној разли$и између графема и слова. Мо"е се успоставити и својеврсна паралела између фоноло%ког и
графичког плана по о'еле"ју апстрактности изра"ена у следе:ој опози$ији8 глас 8 фонема = слово 8 графема.
Графеме и алографи Исто као у језику, позиција или графички контекст - који се остварује обостраним деловањем графике и ортографије - и у писму је најважнији чинилац који омогућава разликовање графема и њихових позиционих варијанти - алографа !ва су основна типа алографских варирања" графономске варијанте, када се два алографа на#у у истом положају без уно$ења разлике у значењу %нпр &писарски манир& у палеографији' и комплементарна дистрибуција, када се два алографа никад не могу наћи у истом контексту дијакритике и лигатуре (сеудоалографи спадају ме#у знаке који немају гласовну него метајезичку улогу )едну од најважнијих функција те врсте имају дијакритике или граничне графеме, које се срећу само у комбинацији с другим графемама и вр$е само улогу допунског обележја других знакова %*индер" +, ./012 344" 55' 6право такву улогу има знак 7 у француском алфабету" 829:7.;./<0 =82<>.;.?@A BпсихологијаC, :7DE =FDA BмачкаC, 7
фонему LbL која је у$ла у његов алфабетски списак %.J_K
0/DD1k (исмо као визуелни говор lетодоло$ко приближавање науке о писму и науке о језику почива на чврстој вези изме#у језика и писма, при чему је управо лингвистичка анализа разоткрила поменуту двострану природу писма M унутра$њу структуру коју условmавају језичке појаве, и споmа$њу форму M условmену културном историјом nва двострана природа писмених знакова допринела је томе да фундаментална лингвистичка M семиотичка M подела на повр$инску и дубинску структуру %тј сосировска подела на oплан изразаp и oплан садржајаp' M постане саставни део савременог приступа науци о писму nдатле је израсло проучавање писма као &визуелног говора& qврста хијерархијска веза изме#у језика и писма почива на самој двостраној природи писма 6пркос извесним разликама изме#у језика и писма, које су садржане у немогућности потпуног поклапања изме#у графема и фонема, данас је оп$теприхваћено гледи$те о чврстој хијерархијској вези ме#у њима=5A rа схватању о писму као средству и огледалу језика почива и еволуционистичко тумачење развоја писма који почиње од ембрионалних цртежних облика преко старијег и мла#ег типа цртежног писма и завр$ава се алфабетом као најсавр$енијим типом писма sонологија, која је била врло подстицајна за развој науке о писму, допринела је даmем инсистирању на хијерархијском односу изме#у језика и писма, пре свега кроз поре#ење писама према степену њихове прилаго#ености датом језику Nако се у студијама о писму може прочитати како је Bдобар систем
писма онај који пружа изоморфну мапу говораC и у којем се остварује $то потпунији паралелизам изме#у гласа и знака=3A rајбоmим типом писма с те тачке гледи$та традиционално се сматрају алфабетски системи због њихове тежње ка равноправном обележавању фонема језика за који се користе Nиполо$ка класификација писмених система eласична типоло$ка подела писмених система заснована је на телеоло$ком еволуционистичком схватању развоја писма, прожетом дубоком вером у то да је Bсвако писмо производ свесне mудске делатностиC %*индер 5]tu" 4' 6 основи овако схваћеног телеоло$ког развоја писма налази се прицнип економије као природан закон, као Bтежња да се језик $то ефективније изрази уз помоћ $то је могуће мањег броја знаковаC=5A Nако схваћене етапе развоја писма представmају поступну смену минималних јединица које треба да буду запамћене" 5' текст, 3' реч, \' слог, v' фонема %wуравлев 5]t3" ut' 6 складу с тим, претпоставmа се и поступна смена појединих типова писма" 5' пиктографијD %или текстографијD', 3' логографијD %или хијероглификD', које се схватају као две еволутивне фазе цртежног писма %идеографије или семасиографије', \' силабографија, v' фонемографија M два одговарајућа подтипа гласовног писма %глотографије или фонографије' Nиполо$ка класификација писмених система извр$ена је, дакле, у складу с лингвистичком поделом на oплан изразаp и oплан садржајаp, тј према начину на који вр$е комуникативну функцију 6 складу с тим, разликују се два основна типа" 5' појмовно писмо %E7.d/7E x1
}0/0K2EDKk22:71<|E', његово је име погре$но, по$то оно по Гелбовим речима %5t' нема ни$та заједничко с писмом у обичном смислу речи ~удући да овај вид комуникације има чисто асоцијативни карактер, број визуелних знакова помоћу предмета је неограничен )едан од најпознатијих примера оваквог споразумевања који је у$ао у светску књижевну ба$тину јесу тзв •скитски даровиC које спомиње €еродот %‚, 5\5' у опису !аријевог похода на [ките !обив$и од скитских краmева на дар птицу, ми$а, жабу и пет стрела !арије брзоплето закmучи како му [кити предају своје небо, земmу и воду и своје оружје, док је његов мудри саветник Гобрије препознао у томе претњу која гласи" •ако се не претворите у птице и одлетите у небо, или се не сакријете у земmу попут ми$ева, или не поскачете у воду попут жаба, побићемо вас овим стреламаC nвај пример на очигледан начин разоткрива главну слабу страну предметног писма, а управо двосмисленост његових знакова, која у датом контексту подсећа на пророчанства античких оракула %Bƒко eрез пре#е реку €алис пропа$ће велика државаC', која су постајала јасна тек онда када би се несрећа већ догодила %„D1E01…0K BрезатиC итд %ГелOб" 5t' nво питање илуструју и прасловенске oч р т е и р е з еp које и својим називом и својом функцијом јасно показују какав је био првобитни смисао урезаних знакова 6оп$те, овај изванредни податак црнорисца €рабра како су [ловени Bнемајући књига најпре цртама и резама читали и гатали док бејаху паганиC, а да су потом, покрстив$и се, почели да употребmавају грчко и латинско писмо, одлично осветmава и питање односа изме#у писма и цивилизације и разграничења изме#у писма и претписма Из €рабрових речи сазнајемо не
само какав је био ступањ културе [тарих [ловена, него и да најстарији словенски знаци нису били писмо Nо је јасно из њихове функције и намене" глагол читати првобитно је означавао бројање %старословенски чOт†, чисти, число', док је гатање било предсказивање по резама, познато у обредномагијској пракси многих народа %ба$ као и 10/<.K02 римских аугура M обредни резови на жртвеној животињи, =[тани$ић 5]]+" v\vA' Nакви обредномагијски знаци тачно одговарају доцивилизацијском ступњу развоја у коме јо$ увек нема ни књиге ни писма M појмова чији називи у прасловенском сведоче о контактима [тарих [ловена с народима који су већ знали и за књигу и за писмо eао $то су [ловени тек ступањем на историјску сцену почели да користе писмо, тако су исти пут развоја про$ли и најстарији народи света, створив$и писмо тек када су им нови, цивилизацијски услови живота наметнули ту потребу (иктографија - особине и примери !осада$ња сазнања сведоче о томе да је цртеж, а не било какав апстрактни знак, био првобитни знак писма [лично као $то је говор настао из подражавања звука, тако се, према убедmивој и тачној Гелбовој напомени %\u', писмо развило из подражавања облика реалних предмета или живих бића !а у основи сваког писма лежи цртеж, убедmиво сведоче како цртежни карактер писмености неких савремених заједница на племенском ступњу развоја, тако и чињеница да су најстарије писмености света M ме#у којима су најпознатије месопотамска, египатска, егејска, анатолијска, кинеска M биле цртежне zто се тиче појмовног писма или семасиографије, у чијој се основи налазе првобитни цртежи предмета узети из околне средине, ми$mења стручњака се разилазе око тога да ли оно делимично или у целини спада у претписмо [амим тим, граница изме#у претписма, или oписма у $ирем смислу речиp, и правог писма %заснованог на одре#еном језику', пролази унутар појмовног писма, управо изме#у његова два подтипа 5' (рва је пиктографија која преноси саоп$тење сликом, сложеним цртежом, због чега уоп$тени смисао поруке може да се разуме али не и да се прочита nна је карактеристична за народе на племенском ступњу развоја, D најпознатије и најбоmе проучене примере пиктографије представmају цртежне писмености северноамеричких Индијанаца
Идеографија %логографско-силабичке писмености' 3' €ијероглифика или идеографија је традиционални назив за цртежне писмености најстаријих цивилизација, које се често тако називају по угледу на ‡вропи најближу и најбоmе познату египатску писменост rасупрот пиктографији, све познате хијероглифске писмености развиле су неке битне одлике писма у правом смислу речи, знатно сложенијег графијског система, који је, притом, заснован на језику )едну од таквих одлика представmа одвојено писање бројева од знакова који су били предмети бројања, $то је у овим писменостима омогућило раздвајање чисто језичких знакова од апстрактних графичких елемената M разликовање знакова и симбола=5A wеmа да се направи терминоло$ко разликовање изме#у претписмених система, који се могу разумети али не и прочитати и древних писмености које су и де$ифроване и прочитане утицала је на то да се хијероглифске писмености у стручној литератури назову логографијом, називом којим су оријенталисти ƒдам sалкен$тајн и )оханес sридрих хтели да истакну управо њихову везаност за речи одре#еног језика и да њиме замене дотада$њи назив идеографија, веома популаран ме#у египтолозима, а који се по своме значењу може односити и на пиктографију lотивација за овакво разликовање заснована је на $ирокој примени ребусне употребе цртежних знакова који су били искори$ћени за бележење изговора оних речи које нису могле да буду графички представmене, чиме је био отворен пут слоговној употреби знакова [ве хијероглифске писмености имају, дакле, и фонетске %гласовне' знаке који без изузетка потичу од цртежних %појмовних' lе#утим, из ове категорије знакова ни у једном од ових писама нису били створени чисти силабарији, већ су све хијероглифске писмености, како је тачно уочио Гелб %54u-55u', током читаве своје историје биле ме$овите" логографскосилабичке, или у добро на#еном руском преводу Bсловесно-слоговнеC eонвенционализација цртежа 6 литератури о писму може се срести и подела на примитивни и развијени тип цртежног писма, заснована на споmа$њем изгледу знакова rасупрот претежно детаmистичком цртежном карактеру пиктографије, све хијероглифске писмености доживеле се упро$ћавање знакова само на њихов најважнији део познато као техника 8D12 81. E.E. Bдео уместо целинеC nво упро$ћавање и конвенционализација првобитног цртежног облика знакова често се истиче као битан споmа$њи доказ крупних структурних промена у самом писму %ˆd;/1DJ " 34V ИсториX писOма" \4V упор називе одговарајућих
поглавmа у књизи *вонимира eулун‰ића" BŠртежи као писма нижих цивилизацијаC =]\A и B‹едуцирани цртежи као ви$и стадиј писмаC =5\\A' (ериодизација историјског развоја свих древних писмености необориво доказује да сведени геометријски облик знакова представmа последицу упро$ћавања цртежа lе#утим, треба имати у виду да је ту пре свега реч о еволуцији форме док садржај у бити остаје непромењен eод младописмених идеографија такво упро$ћавање форме по правилу је последица страног утицаја, угледања на фонографске системе с којима су до$ли у додир ‹азвој фонографије 6 вези с развојем и еволуцијом писмених система Гелб је формулисао веома утицајну идеју oједносмерног развојаp по којој логографски системи еволутивно теже да се преобрате у слоговне, а ови у алфабетске %ГелOб" 5]55]tV тако#е ƒмирова" 5', или, другим речима, гледи$те о томе да су типологија писма и еволуција писма глобално паралелне, које представmа идеју водиmу и књиге o(исмоp ‹анка ~угарског %v' Nакво еволуционистичко обја$њење развоја писмених система било је у своје време изузетан допринос науци о писму којим је Гелб намеравао да постави прецизне критеријуме овој научној дисциплини и да је ослободи повр$ног и произвоmног поре#ења и повезивања различитих врста писама Nо се пре свега односи на Гелбов захтев да се мора уважавати поступност у развоју писмених система и да се при дефинисању појединих писама мора узимати у обзир и њихово место у оквиру одре#еног еволутивног типа писма [ама идеја о еволутивном преображају писмених система од семасиографије ка фонографском типу писма израсла је из владајујућег схватања у науци о писму да овакав развој писмених система представmа производ mудске свести Гелб јој је, руково#ен својим реформаторским захтевима, у неким случајевима само дао пренагmене дефиниције Nакав је управо случај с идејом oједносмерног развојаp по којој слоговно писмо може да се развије само из логографског и алфабет само из слоговног И обратно, у складу с претпоставком о пресудном утицају mудског сазнања на еволуцију писма, по тој идеји ни један већ алфабетизован систем не може накнадно постати силабариј rа#ени су, ипак, и примери када су силабарији настајали ба$ од алфабета ‡гипатска писменост
rастанак египатске цивилизације и египатске писмености *начај река у настанку великих цивилизација [тарог века одавно је у европској култури сагледаван на примеру ‡гипта 6 основи европских знања о тој ‡вропи најближој и најбоmе познатој древној цивилизацији налази се чувена €еродотова тврдња како је ‡гипат &дар rила& %€еродот, Историја, L' rа плодном црном талогу, који је ова највећа афричка река из својих планинских извори$та нанела усред пустиње, почива настанак и успон египатске цивилизације, као и само име земmе M eемет које на језику старих ‡гипћана значи &Šрна& %за разлику од околне пустиње која је називана !е$ерет BŠрвена земmаC'=5A eултивисање речне долине започиње у v миленијуму пре не и већ средином тога миленијума стварају се два царства" Горњи %)ужни' ‡гипат с центром у €ијераконпоmу и !оњи %[еверни' ‡гипат с центром ~уто у делти rила rеколико векова изме#у [евера и )уга водила се борба око превласти која се почетком \ миленијума пре не завр$ила коначном победом )ужног ‡гипта и стварањем јединственог царства с центром у граду lемфису, од чијег култног назива €ет ка (тах =Œ xE >_ ˆE7A &!ом (таховог двојника& %тј &пребивали$те овоземаmског двојника староегипатског ~ога створитеmа&' потиче грчко и ме#ународно име ове земmе M Ž‘’“” %ИсториX" 543' *ахваmујући јединственом географском положају, богатој долини окруженој пустињским пространствима која су му била природна за$тита, ‡гипат се развио у моћно царство које је без великих потреса и без правог супарника трајало 344 година, ратујући увек далеко изван својих граница, освајајући и распростирући своју власт на суседне земmе од ‡тиопије до [ирије )една од најпрепознатmивијих и најпознатијих одлика египатске цивилизације, поред њене чувене градитеmске ве$тине, јесте њена аутохтона писменост ‡гипатска писменост [труктура и де$ифровање Главни чинилац у $ирењу и победи грчког писма у ‡гипту била је христијанизација земmе током \ века !ревна египатска писменост је практично укинута затварањем свих нехри$ћанских храмова \]5 године за владавине римског цара Nеодосија %–1
тада$њу грчку предрасуду о њима као алегоричним симболима у којима је скривена магијска мудрост египатских чаробњака и то је ми$mење остало да важи све до 5] века=5A 6 5u веку под утицајем ових античких фантазија египатском писмено$ћу се бавио немачки језуит ƒтанасијус eирхер,=3A али је његов главни допринос био у томе $то се, захваmујући својим везама у римској eонгрегацији за пропаганду вере, упознао с коптским језиком, изучио га и расветлио чињеницу да овај језик представmа последњи ступањ староегипатског и $то је својом коптском граматиком објавmеном у ‹иму 5+\+ будућим египтолозима практично омогућио његово проучавање =5A =5A Nакав су утисак оставили египатски обелисци и на ‹имmане, а одатле и на читаву западну цивилизацију ~ез вере у тајанствену мудрост скривену у хијероглифима не би, по sридриховим речима %344\" 5]', могло да настане ни такво чувено уметничко дело као $то је lоцартова oqаробна фрулаp =3A Иако се већ код eлимента ƒлександријског могло прочитати како хијероглифи поред цртежних знакова садрже и обична слова, управо је у 5+ и 5u веку европска културна јавност била склонија него икад ве$тачким симболима и алегоријама и ако грчки превод, који је био на#ен на једном обелиску, није садржавао ни$та дубокомислено, био је без колебања прогла$ен нетачним, како је то био учинио сам eирхер %ИсториX писOма" v+vu' lероитско писмо ‹аспрострањеност египатске писмености у основи је ограничена на територију ‡гипта ‹азлог је томе пре свега органска повезаност ове писмености с египатским језиком и египатском цивилизацијом, која отежава њену примену изван ‡гипта (а ипак, постоји један несумњиви огранак египатске писмености M то је писменост државе lерое, која је изме#у + в пре не и v в не постојала у горњем току rила јужно од ƒсуана па до eартума на саставу ~елог и (лавог rила на тлу дана$њег [удана [амоназив ове државе, који је потвр#ен у египатским, асирским и библијским изворима, био је eу$, али се у грчко-римској и средњовековној арапској традицији, тај назив односио и на ‡тиопију, rубију, ‡ритреју и [омалију и одражава недовоmно јасна и прецизна сазнања античког света о земmама и народима који су се налазили на периферији грчке ојкумене %назив ‡тиопија Грци су нпр
примењивали на многе земmе насеmене тамнопутим народима, као $то су разни делови ƒфрике, па чак и Индија, док савремена ‡тиопија, тј ƒбисинија нема ни$та заједничко с територијом старога eу$а' [ам назив lерое настао је од имена престонице ове државе „1d у грч облику —˜™š› %*авадовскиœ, eацнелOсон" 54' 6 египатским изворима земmа под именом eу$ у неприступачном и стеновитом горњем току rила појавmује се већ у периоду [редњег царства %изме#у 344 и 5u4 г пре не' (ажњу ‡гипћана привукли су рудници злата у томе крају, као и могућност пmачке и дово#ења нових робова [лабmењем ‡гипта крајем rовога царства %од t в пре не' eу$ излази на светску сцену и око u4 пре не његов цар (ианхи %ˆ7<' успева да овлада ‡гиптом и постане оснивач 3 египатске династије, коју историјска традиција назива етиопском егов наследник zабака преузео је потпуну титулатуру фараона, пренео своје седи$те из старе ку$итске престонице rапате у !елту и активно бранио ‡гипат од $ирења ƒсирије eада је ƒсирија ипак однела победу и њена војска продрла у ‡гипат и ++v пре не потпуно разорила Nебу, владари eу$а заувек губе власт над ‡гиптом иако га се у погледу политичке и културне оријентације никад нису одрекли nд + в пре не нова престоница земmе постаје град lерое у јужном делу земmе на раскр$ћу трговачких путева, а мероитска држава постаје важан посредник у трговини егзотичном робом која је с југа одвожена према Šрвеном мору eрајем \ в пре не египатску хијероглифику је сменила оригинална писменост, чији се настанак, упркос значајном утицају староегипатске културе, а потом и хеленизма, подудара с настанком самобитне мероитске културе (о речима Исидора [авича eацнеmсона и )урија rиколајевича *авадовског %3\', дубоко је погре$но распрострањено схватање како је мероитска уметност само прозвод изро#авања и варваризације египатске културе 6 стварности, lероити су стваралачки преосмислили и својим укусима и потребама прилагодили египатске и грчке културне облике и постепено створили своју, самобитну културу, коју одликују и оригинални уметнички стил и оригинална писменост ‡гејска писменост rа прелазу изме#у \-3 миленијума пре не, у епохи ране бронзе на егејском острву eриту била је створена најстарија држава у ‡вропи 6 то време настаје и домаћа критска писменост на основу месне пиктографије 6 графичком погледу ова писменост заузима посебно место ме#у писменостима тога доба
nстрво eрит се налазило на самој граници тада$њег културног света, с којим је, иначе, имало живе трговачке односе, у првом реду с ‡гиптом и (алестином=5A Nиме се и обја$њава појава особене цртежне писмености на eриту, која не показује непосредне графичке везе с другим древним писменостима ~лиског истока (рви пручавалац ове писмености, енглески археолог ƒртур ‡ванс %ƒ žGDK2 5t5-5]v5', назвао ју је минојском, јер представmа производ цивилизације коју је у грчкој традицији оличавао легендарни краm lинос, господар eноса rа графичком плану ова писменост може да се подели на хијероглифско и линеарно писмо %цртежно и слоговно', од којих се свако дели на по две подврсте старијих и мла#их eритско хијероглифско писмо ƒ постоји у кратким натписима на печатима из средњеминојског периода %3544-5]44' Изме#у 5]44-5u44 године, у време процвата градова eноса и sеста, појавmује се мла#е хијероглифско писмо ~, тако#е у кратким натписима на печатима и глиненим таблицима %5' Из критске хијероглифике створено је веома једноставно линеарно %слоговно' писмо са свега +4-u4 силабограма, које се у прво време употребmавало напоредо с хијероглифским писмом, да би га почетком касноминојског периода %од 54 пре не' коначно сменило [тарији облик овога писма, линеар ƒ, на#ен је у свим већим градовима на eриту %око \44 таблица' lла#и облик, линеар ~, с преко 54444 таблица на#ен је највећим делом у пелопонеским градовима (илосу и lикени, док је на eриту ограничен само на eнос %3' ‡гејска писменост rа прелазу изме#у \-3 миленијума пре не, у епохи ране бронзе на егејском острву eриту била је створена најстарија држава у ‡вропи 6 то време настаје и домаћа критска писменост на основу месне пиктографије 6 графичком погледу ова писменост заузима посебно место ме#у писменостима тога доба nстрво eрит се налазило на самој граници тада$њег културног света, с којим је, иначе, имало живе трговачке односе, у првом реду с ‡гиптом и (алестином=5A Nиме се и обја$њава појава особене цртежне писмености на eриту, која не показује непосредне графичке везе с другим древним писменостима ~лиског истока (рви пручавалац ове писмености, енглески археолог ƒртур ‡ванс %ƒ žGDK2 5t5-5]v5', назвао ју је минојском, јер представmа производ цивилизације коју је у грчкој традицији оличавао легендарни краm lинос, господар eноса
rа графичком плану ова писменост може да се подели на хијероглифско и линеарно писмо %цртежно и слоговно', од којих се свако дели на по две подврсте старијих и мла#их eритско хијероглифско писмо ƒ постоји у кратким натписима на печатима из средњеминојског периода %3544-5]44' Изме#у 5]44-5u44 године, у време процвата градова eноса и sеста, појавmује се мла#е хијероглифско писмо ~, тако#е у кратким натписима на печатима и глиненим таблицима %5' Из критске хијероглифике створено је веома једноставно линеарно %слоговно' писмо са свега +4-u4 силабограма, које се у прво време употребmавало напоредо с хијероглифским писмом, да би га почетком касноминојског периода %од 54 пре не' коначно сменило [тарији облик овога писма, линеар ƒ, на#ен је у свим већим градовима на eриту %око \44 таблица' lла#и облик, линеар ~, с преко 54444 таблица на#ен је највећим делом у пелопонеским градовима (илосу и lикени, док је на eриту ограничен само на eнос %3'
Nематске области *аснивање науке о писму и дефинисање њеног предмета !вострана природа писма и однос изме#у графема и фонема Графика и ортографија и однос изме#у графема и слова Графеме и алографи %неки примери алографије' !ијакритике и лигатуре (исмо као визуелни говор Nиполо$ка класификација писмених система (исмо у $ирем значењу (иктографија M особине и примери Идеографија %логографско-силабичке писмености' eонвенционализација цртежа ‹азвој фонографије ‡гипатска писменост rастанак и периодизација !е$ифровање и структура египатске писмености lероитско писмо и питање порекла фонографије [емитско сугласничко писмо као прелазни тип изме#у слоговног и алфабетског писма eлинопис rастанак и де$ифровање nсобине клинописа и његова периодизација nгранци месопотамског клинописа" еламска писменост и хуритски клинопис !играфија бронзаног доба" хетитска и урартска писмерност eлинописни фонографски системи" угаритски и староперсијски клинопис ‡гејска писменост lезоамеричке писмености M периодизација
!е$ифровање и структура мајанског писма eинеска писменост M старина и периодизација [труктура кинеског писма и поку$аји његове реформе [редњоазијски огранци кинеског писма ƒнамско %старо вијетнамско' писмо )апанско писмо eорејско писмо
