Rezervoari

-1-

SEMINARSKI RAD (VODOSNADBJEVANJE I ODVOĐENJE VODA) -REZERVOARI-

Prof: Mehmed Sarić

Stde!t:"#r Po$at

%ra&!i' %ra&!i' ma *+,.#od.

-2-

SADRŽAJ UVOD.............................................................................................................................................3 2. REZERVOARI...............................................................................................................................4 2.2. Kapacitet, masa i dimenzije rezer!ara..............................................................................." 2.3. #jest! $%radnje....................................................................................................................& 2.3.1. 'adzemni rezer!ari.................................................................................................& 2.3.2. (!dzemni rezer!ari.................................................................................................) 2.3.3. (!d!dni rezer!ari..................................................................................................* 2.3.4. (!+$-$!pani rezer!ari rezer!ari natrieni zem+j!m.....................................1/ 2.3.0. (ren!sii rezer!ari................................................................................................1/ 2.4. #aterija+i !d !ji se izra$j$ rezer!ari i iz%radnja$%radnja rezer!ara......................11 2.0. K!nstr$tini e+ementi rezer!ara.....................................................................................13 3. ZAK5U6AK...............................................................................................................................14 4. iterat$ra.......................................................................................................................................10 1.

1. UVOD Skladištenje tečne i gasovite robe može se posmatrati kao skladištenje: -ambalažirane tečne ili gasovite robe prevedene u tečno stanje, koja se onda posmatra kao komadna roba, - masovne robe, koja a!tjeva spe"i#ične skladišne objekte i pretovarna sredstva $sisteme "jevovoda, ventile, pumpe%& Skladišta a težnu i gasovitu robu karakteriše: - posjedovanje odgovaraju'i! me!anički! i konstruktivni! osobina, koje

-3-

obebje(uju sigurnost suda u raličitim režimima rada, - obebje(enje adekvatnog aptivanja, kako se ne bi pojavio gubitak sadržaja $ekonomske i ekološke posljedi"e%, - postianje željeni! temperaturni! uslova& )vakvi skladišni objekti obi'no se lo"iraju u grupama, što je naročito načajno ueti u obir kada se radi o skladištenju opasni! materija& Skladišta a masovnu težnu i gasovitu robu imaju oblik reervoara&

2. REZERVOARI Reervoari predstavljaju !ermetički atvorena skladišta, u kojima se obavlja skladištenje tečnosti $vode, !emikalija ili ostali! opasni! materija u tečnom stanju% ili plinova& *ostoji više raličiti! tipova reervoara u avisnosti od: + geometrijski! i konstruktivni! karakteristika, +  kapa"iteta, + materijala od koga su napravljeni, + karakteristika robe koja se skladišti,

-4-

+ mesta i načina ugradnje, načina postavljanja, + primjene i drugo& arakteristike primjene igradnje pojedini! tipova regulisani su ravijenom akonskom regulativom koja de#iniše sve relevantne aspekte problema čuvanja tečni! i gasoviti! roba&

2.1.Primjena rezervoara i vrsta robe koja se skladišti 

)snovna namjena reervoara je skladištenje tečnosti i plinova, ali se nji!ova primjena de#iniše u odnosu na mjesto i ulogu u logističkom sistemu i vrsti robe koja se skladišti&  reervoarima se može skladištiti voda $a pi'e, te!nička.industrijska, otpadna%, mlijeko, !emikalije, ulja, na#ta i na#tvni derivati, plin itd& /e'ina navedene robe spada u kategoriju opasni! materija, tako da se pri lo"iranju, igradnji i eksploata"iji reervoara moraju respektovati relevantne karakateristike robe $na primer, temperature na kojima dolai do apaljivosti, eksploija, smravanja, koroivna dejstva materije i slično% i poštovati odgovaraju'i propisi i preporuke o transportu, rukovanju i skladištenju veani a datu klasu opasni! materija&  odnosu na mjesto i ulogu takvi! skladišta u logističkom sistemu, reervoari mogu spadati u raličite kategorije& 0a primjer, u slučaju skladištenja pogonski! materijala ili sirovina $rane vrste !emikalija% reervoari spadaju u grupu proivodno prijemni! skladišta, čija je te!nološka #unk"ija obebje(enje reervi $primjer, kompleks #abrike sir'etne kiseline 1S u ikindi, Slika 2%&

-0-

 slučaju skladištenja vode a pi'e reervoari spadaju u proivodno otpremna skladišta $reervoari kod ivorišta vode, bunara i sl&%, ili kod skladištenja na#tni! derivata u ra#inerijskom kompleksu čije su te!nološke #unk"ije distributivne $primjer ra#inerija u *ančevu i 0ovom Sadu, Slika 3%&

4ako(e, reervoari a skladištenje na#tni! derivata se mogu na'i i u terminalima $na primjer, na#tni terminali u lukama i slično%, pri čemu je nji!ova #unk"ija sabirno distributivna $primer terminala Jugopetrola na 5ukari"i, 6eograd%&

-"-

2.2. Kapacitet, masa i dimenzije rezervoara

apa"itet je odre(en unutrašnjim obimom i visinom reervoara& apa"itet se obično iražava i može iražavati u m7 ili litrima&  odnosu na kapa"itet, grade se raličiti reervoari, što avisi od vrste industrije gdje se primjenjuju, nji!ovoj uloi i #unk"iji, vrste robe, ugradnje $nademni, podemni%, materijala od koga su napravljeni i slično& 0a primjer: -  na#tnoj i petro!emijskoj industiji kapa"itet reervoara se kreče u opsegu od 2888 do 298888 m & 4ipični kapa"iteti reervoara a skladištenje manji! količina tečnosti i plinova kre'u se u rasponu od 2888-9888 m , a a veče količine od 28888 - 38888 m7 & apa"itet veliki! reervoara može avisiti od konstruk"ije reervoara $na primjer, reervoari sa #iksnim krovom se grade do ;8888 m , a reervoari sa plivaju'im krovom i do 298888 m apremine%& Jedan od najve'i! reervoara je igra(en u Japanu, polu-ukopanog je tipa, kapa"iteta od 388888m & -  industriji mleka kapa"itet reervoara od rost#raja se kre'e u opsegu od 88 litara $reervoari u samoj proivodnji, sa spe"ijalnim dodatnim elementima% pa do <9888 litara& - Reervoari a vodu se kre'u u rasponu od stotinak litara $prenosni reervoari% pa do 38888888 litara $nademni reervoari od stakla i čelika%& 1asa i dimenije reervoara su ograničene te!nološkim svojstvima tla na.u koje se postavljaju&

-&-

2.3. Mjesto ugradnje

*rema mjestu ugradnje, reervoari se klasi#ikuju kao: 0ademni reervoari 0ademni reervoari idignuti na posebnu konstruk"iju $vodo tornjevi% *odemni reervoari *odvodni reervoari *olu-ukopani reervoari $reervoari natkriveni emljom% *renosivi reervoari&

2.3.1. Nadzemni rezervoari 0ademni reervoari predstavljaju najčeš'a rešenja ugradnje $Slika %& 0ademni reervoara idignuti

na

posebnu konstruk"iju

se

najčeš'e primjenjuju a skladištenje vode& Danas se uglavnom ira(uju od čelika, dok su se ranije gradili i od drveta& Sre'u se u velikom broju oblika = okrugli, elipsoidni, pravougaoni itd $Slika >%&

2.3.2. Podzemni rezervoari  *odemni reervoari se često ugra(uju u proivodnim kompleksima a

-)-

skladištenje pogonski! materija $vode, benina, !emikalija% i na beninskim stani"ama& sljed česte potrebe da se u okviru jednog reervoara skladište raličite materije $kao što je slučaj na beninskim pumpama%, ovakvi reervoari se proivode sa više komora, pri čemu nji!ova konstruk"ija i opremanje podleže posebnim propisima $Slika 9%&

2.3.3. Podvodni rezervoari

-*-

*odvodni reervoari se koriste kod na#tni! plat#ormi i bušotina $Slika ?%&

2.3.4. Polu-ukoani rezervoari !rezervoari na"kriveni zeml#om$ sljed ekološki! i bebednosni! pogodnosti, a skladištenje opasni! materija se koriste i polu-ukopani reervoari, betonske konstruk"ije $Slika <%&

2.3.%. Preno&ivi rezervoari *renosivi reervoari se grade u raličitim varijantama i veličinama& Reervoari ovog tipa a skladištenje vode se uglavnom prave od polietilena velike gustine , #iberglasa ili visoko kvalitetni! smola i stakla& oriste se tako(e a skladištenje pesti"ida, !emikalija i ostali! tečnosti& @ra(uju se ma!om u sljede'im varijantama: - 5etvrtasti ili valjkasti

- 1/ -

reervoari a smeštaj na pi"k-up voila $Slika ;%& 2.4.

Materijali

od

koji

se

izra!uju

rezervoari

i 

izgradnja"ugradnja rezervoara

eneralno gledano, reervoari se igra(uju od raličiti! materijala = čelika $galvaniiranog rebrastog ili ner(aju'eg%, betona, prednapregnutog betona, #iberglasa, plastike, titanijuma, drveta itd& *ostoje i reervoari koji su igra(eni u kombina"iji raličiti! materijala, kao na primjer čelični reervoari u kombina"iji sa staklom ili nekim drugim materijalim u "ilju aštite od koroije& 5elični reervoari se ira(uju obično od !ladno valjanog čelika, koji se površinski tretiraju slojem "inka& Radi bolje aštite od koroije, u čelične reervoare se mogu ugra(ivati obloge od stakla& 0a primjer, vareni čelični reervoari se proivode u skladu sa odre(enim spe"i#ika"ijama, pri čemu debljina čelika avisi od veličine suda reervoara& Sud reervoara se obično pravi od čelični! prstenova odre(ene širine, koji se vare jedan a drugi, a debljina donji! prstenova je ve'a kako bi donje strane omotača mogle da podnesu ve'i pritisak& )bloge a omotač i dno suda mogu biti ra(ene od epoksita ili #iberglasa& Reervoari od galvaniovanog rebrastog čelika se ručno akivaju, imaju spe"i#ičan diajn i konstruk"iju, valovito galvaniiranu čeličnu oplatu, i predstavljaju nepromočiva, !ermetički trajna i kvalitetna skladišta& @uetno su idržljivi i nepropustljivi& 0ačin postavljanja avisi od veličine reervoara, loka"ije i lokalni! propisa& nutrašnji aštitni sloj se može postaviti ili tokom proivodnje ili po samoj ugradnji reervoara&5elični reervoari su često podložni koroiji $i sa unutrašnje i sa spoljašnje strane %& oroija obično počinje sa pojavom jami"a na metalnoj površini& Sa nji!ovim napredovanjem javljaju se i otvori& 5ak i kro jako male otvore a godinu dana može is"uriti stotinu litara tečnosti& *ored reervoara i "ijevi, koroiji su iloženi i svi drugi dijelovi sistema tako da svi oni treba da budu ašti'eni od nje& 0ajbolji metod aštite od koroije je unutrašnje oblaganje reervoara& @uetni reultati postižu se !ladnom galvania"ijom, iako i druge vrste oblaganja $epoksismola, ugljeni katran, poliuretanska boja i dr&% tako(e mogu pružiti pogodnu aštitu u nekim slučajevima& *rije samog oblaganja, potrebno je pripremiti površine koja 'e se tretirati sredstvom aštite kako bi se postiglo odgovaraju'e prijanjanje sredstva na materijal na koji se nanosi& *ored navedeni! načina, može se primenjivati i katodna aštita&  "ilju aštite od koroije, često se grade i reervoari u kombina"iji čelik beton ili čelik = staklo& apa"iteti reervoara od čelika i stakla se kre'u od nekoliko

- 11 -

desetina !iljada litara do nekoliko miliona litara& /ažno je napomenuti da se tokom igradnje čelični! reervoara mora sprovoditi i nji!ovo testiranje na udar, toplotna dejstva, udar projektila, a vrši se i testiranje optere'enja reervoara teretom& *ostup"i testiranja su strogo propisani odgovaraju'im pro"edurama = na primjer, koji dio reervoara se testira $obično je to najiloženije i najosetljivije mjesto%, kolikom pristisku i temperaturama se reervoar ilaže, sa kolike udaljenosti se ispaljuju projektili, koliko projektila se ispaljuje i kojom brinom i slično& Reervoari se grade od betona i armiranog betona tako(e, pri čemu se mora voditi računa o unutrašnjoj iola"iji reervoara& 6eton se koristi a gradnju podemni! reervoara,$spe"ijalni! reervoara u moru, reervoara sa posebnom aštitom%, i nademni! reervoara a skladištenje tečnosti sa B C 8,;39t.m %& 0a primjer, reervoari a vodu od armiranog betona se oblažu odre(enim oplatama, a sve betonske površine se premauju polimer "ementnim kompoi"ijama kako bi se spriječilo propuštanje reervoara& 6etonski reervoari se grade na samoj, predvi(enoj loka"iji a smiještaj reervoara& Reervoari od #iberglasa se proivode od dugački! stakleni! vlakana u kombina"iji sa smolama& )vaj materijal ima odličnu otpornost na koroiju i mogu'nost lakog oblikovanja&  nekim slučajevima #iberglas se koristi sa plastičnim omotačem u unutrašnjosti reervoara& *odemni reervoari od #iberglasa se obično sklapaju u #abri"i i potom ugra(uju na datu loka"iju& )vakvi reervoari se moraju pažljivo postavljati& 0epravilno postavljanje predstavlja načajan urok ošte'enja plastike ojačane #iber-staklom, a naročito kvarova na "ijevovodima& *ostavljanje ovi! reervoara obu!vata odre(ivanje mijesta a postavljanje tankova i dubinu ukopavanja, potom samo iskopavanje i postavljanje reervoara, nasipanje oko nji! i obradu površinskog sloja& *rilikom postavljanja reervoara se mogu desiti rani propusti koji mogu imati i teže posljedi"e& 0a primjer, loše rukovanje pri postavljanju tanka može iavati njegovo strukturno ošte'enje, može do'i i do ošte'enja unutrašnjeg sloja i katodne aštite& 4o se odnosi i na postavljanje "ijevi, nedovoljno pričvrš'ivanje sastava, neodgovaraju'u gradnju postamenta i slično&

- 12 -

2.#. Konstruktivni elementi rezervoara

onstruktivni elementi reervoara avise od mjesta ugradnje $podemni, polu-ukopani, nademni, podvodni%, oblika reervoara $s#erični, "ilindrični ili neki drugi oblik%, materijala od koga se proivodi $čelik, beton, #iberglas, &&&% i karakteristika robe koja 'e se čuvati u njemu $naročito ako se radi o opasnoj robi%& 0ademni reervoari vertikalnog "ilindričnog tipa se sastoje i slede'i! elemenata: suda reervoara, sekundarnog sistema sigurnosti i sistema "ejvovoda& -Sud reervoara se sastoji i dna suda, omotača $idova% i krova& -)motač čeličnog reervoara $idovi% se na primer obično ira(uje od limova debljine 9 mm, širine pojasa298 "m&  odnosu na karakteristike idova, na primjer čelični reervoari a skladištenje na#tni! derivata mogu imati raličita rešenja& rov reervoara tako(e može imati raličite konstruk"ije = najčeš'e se koriste reervoari sa #iksnim krovom, plivaju'im krovom ili krovom sa oslabljenim spojem ime(u krovnog lima i plašta&- $načajan sa aspekta aštite od isparenja%& Reervoari sa #iksnim krovom čelične konstruk"ije se sastoji i radijalno raspore(eni! nosača, koji se jednim krajem oslanjaju na omotač, a drugim na "entralni "ilindar& *livaju'i krov reervoara može biti dvojakog konstruktivnog rješenja = kao spoljni ili unutrašnji plivaju'i krov& Reervoar sa spoljnim plivaju'im krovom se sastoji od "ilindrične otvorene čelične školjke opremljene krovom koji plovi na površini uskladištene tečnosti& rov se podiže i spušta ajedno sa nivoom tečnosti & nutrašnji reervoar sa plivaju'im krovom je opremljen prostorima koji se mogu širiti, a poveani su sa reervoarima pare koji se prilago(avaju promjenama volumena pare iavanim temperaturnim ralikama i barometarskim pritiskom& )vakvi reervoari su pogodni a materije koje ravijaju gasove prilikom promene temperature i pritiska&

- 13 -

3. ZA'()U*A' eže'i čeli'ni reervoar je namenjen a skladištenje na#te i njeni! derivata $iuev mauta%, a može se koristiti i a skladištenje i drugi! neagresivni! tečnosti& 1ože se ugra(ivati kao nademni ili podemni& Reervoari sa grijačima su namjenjeni a skladištenje ulja a loženje, mauta, bitumena i drugi! materija kod koji! je potrebno održavati odre(enu temperaturu pomoču grija'a, a nisu pod pritiskom večim od 8,9 bar&/ertikalni čeli'ni reervoari služe a uskladištenje veči! količina na#te i njeni! derivata, a mogu da se primenjuju i a skladištenje drugi! neagresivni! tečnosti&

- 14 -

4. (I+ERA+URA ttp7nastaa.s8.9%.ac.rsp+$%in8i+e.pp0/"4m!d:res!$rcec!ntent/Vez9e#icr!s!8t:;!rd: :'E:I:?A