RUDOLF STEINER 5. EVANĐELJE

Rudolf Stajner

PETO EVANDELJE

DR.RUDOLF STEINER

SADRZAJ

redavanje prvo Oslo,1. oktobar 1913.

7

Predavanje drugo Oslo,2. oktobar 1913.

21

Predavanje trece Oslo, 3. oktobar 1913.

38

Predavanje cetvrto Oslo, 5 oktobar 1913.

54

Predavanje pete Oslo, 6 oktobar 1913.

71

Predavanje sesto Keln, 17. decembar1913

93

redavanje sedmo Keln, 18. decembar 1913

118

PRVO PREDAVANJE Oslo, 1. oktobar 1913. godine

Tokom 1913. i poeetkom 1914. godine Rudolf Stajner je u Oslu, Berlinu, Hamburgu, Studgartu, Min­ henu i Kelnu oddao niz predavanja na temu "Peto Evandelje" elanovima novostvorenog Antroposofskog drustva, koji su bili pripremljeni prethodnim prouca­ vanjima da shvate znacaj ovih otkrica duhovnog istra­ zivanja. . Povodom polaganja kamena temeljca prvog Geteanuma 20. septembra 1913. godine u Dornahu, Rudolf Stajner je govorio 0 Petom Evandelju kao 0 Evandelju saznanja 0 duhu, kao 0 makrokosmickom Evandelju koje je sada moguce objaviti. Tom prili­ kom, kao i mnogim drugim prilikama, naznacio je potrebu za promenama u naCinu razmisljanja kakvo sada prevladava u covecanstvu, da bi nove i znacajne objave postale razumljive. U ovoj knjizi objavljuju se sedam predavanja (pet predavanja odrzanih u Oslu i dva predavanja odrZana u Kelnu).

Tema 0 kojoj nameravam da gO\ dana, izgleda mi posebno vazna s obzirom n vreme i danasnje prilike. Naglasieu odmah da sadrzaj teme - Peto Evanaelje - nije senzacionalizma iii nekih slienih stvari. Na eu moGi da pokazem da se, u stvari, moze l smislu govoriti 0 Petom Evanaelju, i to u or koji u sadasnje vreme mora da bude naroCi ito, da ovom sto treba da kazem, u stvari, nl bolje ni jedno drugo ime nego: Peto Evan Peto Evanaelje, kao sto cete euti, danas jo: sano, ali ce sigurno u buducnosti postojati I poseban zapis. Moglo bi se reCi, u izvetom je Peto Evanaelje stare toliko koliko i 0 Evanaelja. Meautim, da bih mogao da . ovom Petom Evanaelju, potrebno je da da nekom uvodu, objasnim izvesne vaznije sty bi se potpunije shvatilo one sto sada zelim verno Petim Evandeljem. Zeleo bih da POOt da, sasvim izvesno, nije tako daleko doba u vec u osnovnim skolama, vec u osnovnoj na: drugaCije predavati nauka koju obieno 'nazi rijom, nego sto se predavala do sada. Nairn buducnosti, eak i u onoj osnovnoj, bice dal~ shvatanje Hrista, predstava 0 Hristu, neg< danas. Znam da sa tom reeenicom izgovarar

PRVO PREDAVANJE Oslo, 1. oktobar 1913. godine Tema 0 kojoj nameravam da govorim ovih dana, izgleda mi posebno vazna s obzirom na danasnje vreme i danasnje prilike. Naglasieu odmah u pocetku, da sadrzaj teme - Peto Evandelje - nije uzet zbog senzacionalizma ili nekih slicnih stvari. Nadam se da eu moCi da pokazem da se, u stvari, moze u izvesnom smislu govoriti 0 Petom Evandelju, i to u onom smislu koji u sadasnje vreme mora da bude naroCito vazan, a ito, da ovom sto treba da kazem, u stvari, ne odgovara bolje ni jedno drugo ime nego: Peto Evandelje. Ovo Peto Evandelje, kao sto eete cuti, danas jos nije zapi­ sano, ali ee sigurno u buduenosti postojati kao sasvim poseban zapis. Moglo bi se reCi, u izvenom smislu, da je Peto Evandelje staro toliko koliko i ostala cetiri Evandelja. Medutim, da bih mogao da govorim 0 ovom Petom Evandelju, potrebno je da dan as, kao u nekom uvodu, objasnim izvesne vaznije stvari zato da bi se potpunije shvatilo ono sto sada zelimo da nazo­ verno Petim Evandeljem. Zeleo bih da pocem od toga da, sasvim izvesno, niie tako daleko doba u kome ee se vee u osnovnim skolama, vee u osnovnoj nastavi, nesto drugaCije predavati nauka koju obicno nazivamo isto­ rijom, nego sto se predavala do sada. Nairne, u istoriji buduenosti, cak i u onoj osnovnoj, biee daleko vaznije shvatanje Hrista, predstava 0 Hristu, nego sto je to danas. Znam da sa tom recenicom izgovaram, u stvari, 7

nesto vrlo cudnovato. Ali setimo se da mozemo da pogledamo na ne tako davno doba u kome su bezbro­ jna srca upravljala ka Hristu svoje oseeaje i oseeanja na mnogo vatreniji naCin nego sto je to danas cak i medu ucenim vernicima zapadnih zemalja. Toga je bilo u neuporedivo veeoj meri u ranijim vremenima. Ko proucava danasnju knjizevnost, ko razmislja 0 tome sta uglavnom zanima danasnjeg coveka savre­ menog obrazovanja, ka cemu on upravlja svoje srce, dobiee utisak da je odusevljenje za Hrista i razume­ vanje Hrista u opadanju. A ipak bi trebalo da dana­ snje doba radi na tome da u buduenosti predstava 0 Hristu bude daleko vaznija nego sto je to bilo do sada u istoriji covecanstva. Ne izgleda li to potpuno pro­ tivrecno? Priblizimo se sada sa druge strane toj misli. U ovom gradu sam vee govorio 0 znacenju i sadrzaju predstava 0 Hristu. U knjigama i predavanjima koja su nam na raspolaganju, nalazimo mnoga duboka ucenja duhovne nauke 0 tajnama Hristovog biea i predstave 0 Hristu. Svako ko u sebe primi one sto je receno u predavanjima, ciklusima i uopste napisanim spisima, uvideee da je za potpunije razumevanje Hristovog biea potreban izuzetno veliki napor, da su potrebni najdublji pojmovi, predstave i ideje, ako zelimo da se uzdignemo do potpunijeg razumevanja onoga sto je vekovima bio Hristos i Hristov impuis. Stavise, moze se reCi da je potrebno poznavati celu antroposofiju, da bismo se uzdigli do tacne predstave o Hristu. Isto tako, kada pogledamo na duhovni razvoj prosIih stoleea, vidimo da je iscrpna i duboka 8

nauka vekovima nastojala da shvati Hrista pojavu. Vekovima su ljudi upravljali svoje nije i najvaznije misli i ideje ka tome da shy: A moglo bi i danas da izgleda, kao da je naj intelektualna delatnost ljudi upravljena na razume Hrist. Da Ii je to zbilja tako? Da nije take nas uveri sasvim jednostavno razmisljanje jedanput na duhovnu vagu, takoreCi, sve on, sada ucenoseu, naukom, pa i antroposofsk njem, postignuto u razumevanju Hrista. 51 to na jedan tas vage, a na drugi stavimo u I lima sve duboke oseeaje, sve impulse ljudi, vekovima priklanjali onome koga nazivamo primetieemo da ee se brzo visoko podignu vage gde smo postavili nauku, ucenost, pa i fiju koju gajimo radi razumevanja Hrista. ( oseeaji i impulsi, kojima su se ljudi okrelal pojavi, potisnuee vrlo duboko drugi tas vage rujemo kada tvrdimo da je od Hrista potek rno delovanje, a da je znanje 0 Hristu tome doprinelo. Hriseanstvo bi zaista vrlo slabo n; da su se Ijudi priklanjali Hristu kroz ona i ganja Srednjeg veka, skolasticara i crkveni cak da je ljudima bilo potrebno one sto de mo da uzmemo iz antroposofi.ie radi shvata Ono sto bi se time uCinilo bilo bi zaista vrl( verujem da bi bilo ko - ko posmatra nepris hriseanstva kroz vekove - mogao ovoj misl biljno da prigovori. Mozemo da se i sa je strane tacnije pribliZimo toj misli. Pogledajmo

nauka vekovima nastojala da shvati Hrista i njegovu pojavu. Vekovima su ljudi upravljali svoje najuzvise­ nije i najvaznije misli i ideje ka tome da shvate Hrista. A moglo bi i danas da izgleda, kao da je najznaeajnija intelektualna delatnost ljudi uprav~jena na to da se razume Hrist. Da Ii je to zbilja tako? Da nije tako moze da nas uveri sasvim jednostavno razmisljanje. Stavimo jedanput na duhovnu vagu, takoreCi, sve one sto je do sada ueenoscu, naukom, pa i antroposofskim shvata­ njem, postignuto u razumevanju Hrista. Stavirno sve to na jedan tas vage, a na drugi stavimo u nasim mis­ lima sve duboke osecaje, sve impulse Ijudi, koji su se vekovima priklanjali onome koga nazivamo Hristom, i primeticemo da ce se brzo visoko podignuti onaj tas vage gde smo postavili nauku, ueenost, pa i antroposo­ fiju koju gajimo radi razumevanja Hrista. Oni duboki osecaji i impuIsi, kojima su se ljudi okretali Hristovoj pojavi, potisnuce vrlo duboko drugi tas vage. Ne prete­ rujemo kada tvrdimo da je od Hrista poteklo neizme­ rno delovanje, a da je znanje 0 Hristu tome najmanje doprinelo. Hriscanstvo bi zaista vrlo slabo napredovalo da su se ljudi priklanjali Hristu kroz ona ueena izla­ ganja Srednjeg veka, skolastieara i crkvenih otaca iIi eak da je ljudima bilo potrebno ono sto danas moze­ mo da uzmemo iz antroposofije radi shvatanja Hrista. Ono sto bi se time ueinilo bilo bi zaista vrlo malo. Ne verujem da bi bilo ko - ko posmatra nepristrasno hod hriscanstva krol vekove - mogao ovoj misli nesto oz­ biljno da prigovori. Mozemo da se i sa jedne druge strane tacnije pribliZirno toj misli. Pogledajmo u vremena 9

u kojima jos nije bilo hriscanstva. Treba sarno da po?setim na.ono sto je veCini vas poznato: a to je nacm ,na kOJI se u staroj Grckoj, u grckoj tragediji ­ ?ary06to u nj~nim star~.im oblicima - predstavljao bog 111 covek u ClJOJ se dUSl bog bori i deluje. Tada se to prikazivalo kao neposredno delovanje bozanske sile sa visina prema dole. Treba samo d'a ukazem na to kako je. Homer svoj znacajni spev sasvim protkao delovanJem duhovnog, treba sarno da ukazem na velike likove Sokrata, Platona i Aristotela. Sa tim im~~~ma dolazi ,pred nasu dusu duhovni zivot koji je naJv1se vrste u 1zvesnom domenu. Ako ostavimo sve ost.~l? po strani i sarno pogledamo pojavu Aristotela, kOJl Je ~e~ovao nekoli~o vekova pre osnivanja hrisca­ n~tva, v1d1mo d~ to na lzvestan naCin nije prevaziaeno ?lydo danas" ~nstotelova ucenost i misljenje su i danas JOs tako.~ehk.l, ~a se kaze: postignut je vrhunac u Ijud­ skom mlslJenJu I to do sada nije prevaziaeno. . ,A sada .c~mo na cas uzeti neobicnu hipotezu, kop. ce nam.. bit! po~rebn~. za sledece dane: pretpo­ stavlmo da mJe postoJalo OlJedno Evandelje iz koga bi s~ moglo nesto saznati 0 Hristu. Pretpostavimo da msu postojali prvi spisi, koje covek danas u7ima u :-uke kao Novi. Zavet, zamislimo da nije postojalo ni Jedno EvandelJe - dakle, ne uzimajuCi u obzir sve one sto je receno 0 osnivanju hriscanstva - posmatrajmo ra~voj ~riscanstva kao istorijsku Cinjenicu i pogle­ daJ.mo sta se zbi.lo meau ljudima u vekovima posle Hnstovog roaenp. Dakle, bez Evanaelja, bez Dela ~pos~olskih, bez Poslanica apostola PavIa - posmatra­ Jmo sta se, u stvari, dogodilo. Naravno, to je samo pretpostavka. Sta se dogodilo? 10

Ako prvo pogledamo na jug Evrope, u izvesnom vremenu visoko duhovno obrazo' je predstavnik Aristotel, kao sto smo malopn visoko razvijeni duhovni zivot, koji se u nare kovima jos posebno razvio. U vremenu kad canstvo pocelo da se siri po svetu, na jugu t postojali mnogi Ijudi grckog obrazovanja, lju primili grcki duhovni zivot. Sledimo Ii razvo stva do onog neobicnog coveka, Celzusa, k tako veliki protivnik hriscanstva, nalazimo Evrope, na grckom i italijanskom poluostrv III veka, ljude sa visokim duhovnim obra2 mnogobrojne ljude koji su primili visoke i, nalazimo kod Platona, Ciji bistri umovi izgle nastavak Aristotelove bistrine. To su fini duhovi grckog obrazovanja, Rimljani sa grcl zovanjem, koji su finoj duhovnosti Grka dod; agresivnost. U taj svet ulazi hriscanski impu vreme hriscanski impuls bio je takav da m( kazemo: predstavnici tog impulsa zaista se smatrati u intelektualnom pogledu, u pogle nja 0 svetu - obrazovanim ljudima, u porl onim obrazovanjem koje su imali mnogobrc Rimljani. U taj svet najzrelijeg intelektualii ljudi bez obrazovanja. I sada vidimo cudn ove jednostavne, primitivne prirode, koje ~ prvog hriscanstva, sire ovo hriscanstvo srazm jugom Evrope. Kada uporedimo te jednosl rode, koje su tada sirile hriscanstvo, sa on danas mozemo da shvatimo Hristovo bic kroz antroposofiju, tada bismo mogli da ka;

Ako prvo pogledamo na jug Evrope, nalazimo u izvesnom vremenu visoko duhovno obrazovanje ciji je predstavnik Aristotel, kao sto smo malopre naveli, i visoko razvijeni duhovni zivot, koji se u narednim ve­ kovima jos posebno razvio. U vremenu kada je hris­ canstvo pocelo da se siri po svetu, na jugu Evrope su postojali mnogi ljudi grckog obrazovanja, Ijudi koji su primili grcki duhovni zivot. Sledimo Ii razvoj hriscan­ stva do onog neobicnog coveka, Celzusa, koji je bio tako veliki protivrlik hriscanstva, nalazimo na jugu Evrope, na grckom i italijanskom poluostrvu, do II i III veka, ljude sa visokim duhovnim obrazovanjem, mnogobrojne Ijude koji su primili visoke ideje koje nalazimo kod· Platona, ciji bistri umovi izgledaju kao nastavak Aristotelove bistrine. To su fini i snazni duhovi grckog obrazovanja, Rimljani sa grckim obra­ zovanjem, koji su finoj duhovnosti Grka dodali rimsku agresivnost. U taj svet ulazi hriscanski impuls. U one vreme hriscanski impuls bio je takav da mozemo da kazemo: predstavnici tog impulsa zaista se ne mogu smatrati u intelektualnom pogledu, u pogledu sazna­ nja 0 svetu - obrazovanim ljudima, u poreaenju sa onim obrazovanjem koje su imali mnogobrojni Grci i Rimljani. U taj svet najzrelijeg intelektualizma ulaze ljudi bez obrazovanja. I sada vidimo cudnu pojavu: ove jednostavne, primitivne prirode, koje su nosioci prvog hriscanstva, sire ovo hriscanstvo srazmerno brzo jugom Evrope. Kada uporedimo te jednostavne pri­ rode, koje su tada sirile hriscanstvo, sa onim koliko danas mozemo da shvatimo Htistovo bice, recimo kroz antroposofiju, tad a bismo mogli da kazemo: ovi 11

primitivni ljudi, tadasnji nosioci hriseanskog impuIsa, koji su dospeli do grckog visoko razvijenog obrazo­ vanja, nista nisu razumeli 0 Hristovom bieu. Pri tom nikako ne mislimo na veliko kosmicko shvatanje Hrista, vee na mnogo jednostavnije shvatanje Hrista. Nista drugo nisu oni unosili u grcki i rimski zivot, vee sarno sopstvenu unutrasnjost, onu koja je nastala iz njihovog licnog odnosa prema ljubljenom Hristu. A u tom odnosu voleli su ga kao clana drage porodice. Oni koji su medu Grke i Rimljane uneli hriseanstvo, koje se dalje razvijalo sve do naseg doba, nisu bili obra­ zovani antroposofi, nisu uopste bili obrazovani ljudi. Obrazovani antroposofi ondasnjeg vremena bili su gnostici, koji su visim idejama shvatali Hrista, ali i oni su mogli da daju sarno ono sto moramo da stavimo na onaj uzdignuti tas vage. Preko gnostika se hriseanstvo sigurno ne bi rasirilo po svetu. To sto je doslo sa Istoka, nije bio narocito obrazovani intelektualizam, a u prilicno kratkom vremenu srusilo je Staru Grcku i Rimsko carstvo. To je jedna strana. Posmatramo Ii sa druge strane, vidimo ljude koji stoje visoko intelektualno, sve do Celzusa ­ protivnika hriseanstva, koji je jos tada izneo protiv hriseanstva sve ono, sto bi i danas moglo da se kaze, pa do onog filosofa na prestolu - Marka Aurelija. Pogledajmo na fino obrazovaoje neoplatonista, koji su tada izoosili ideje prema kojima je danasoja filosofija deCija igra i koje po visini i sirini vidokruga daleko nadmasuju nase danasnje ideje. Pogledamo li sve 000, sto su ti duhovi izneli protiv hriseanstva i prozmemo Ii se onim sto su ti veliki iotelektualci, u grckom i rimskom 12

duhu, izneli protiv hriseanstva sa stanovis filosofije, dobijamo utisak da svi oni niSl Hrista. Vidimo da hriscanstvo sire oni ljw sustini hriseanstva ne razumeju nista. To je sp visa kultura, koja nije shvatiia sta znaCi Hr puIs. Zaista, hriseanstvo dolazi na svet, a da lice oi njegovi protivnici oe razumeju nista 0 r stvarnom duhu. A i ak, ljudi su nosili u dl kojom su ovaj Hristov Impuis doveli do ~ svetu. Pogledajmo sada one koji su sami SOl snagom branili hriseanstvo, kao sto je to bio ~ vidimo u njemu Rimijanina koji je, moze se s. oboovio Iatioski jezik, unevsi naoovo zivotno u reCi; kroz te reci upoznajemo u ojemu veli~ Ali, ako se zapitamo kako je sa Tertulian( jama, onda je drugaCije. Tada vidimo da je intelektualoe i duhovne uzvisenosti. Poborn! ostva, cak ni TertuIijanove veliCine, nisu mr posedovali. A ipak su delovali, delovali kat takvi duhovi kao sto je Tertulian, Cija izlaga Grci zaista nisu mogii moogo da uvazavaj deIovao "oecim" zaoosoim. Ali Cime to? To cemu se radi! Osecamo da se ovde stvarno jedDo pitanje pred dusu: Cime su delovali cr] pa cak i sam Origen, i pored svoje nevestosti' deiovali nosioc· ristovog impulsa, kada n stvari, oisu mnogo razumeli Hristov impuls? u sustini Hristovog impulsa, sto ni grc~ obrazovaoje nije mogio da razume? Sta je Sv(

duhu, izneli prativ hriscanstva sa stanovista grcke filosofije, dobijamo utisak da svi oni nisu shvatili Hrista. Vidimo da hriscanstvo sire oni ljudi koji 0 sustini hriscanstva ne razumeju nista. To je sprecavala visa kultura, koja nije shvatila sta znaCi Hristov im­ puls. Zaista, hriscanstvo dolazi na svet, a da ni prista­ lice ni njegovi prativnici ne razumeju nista 0 njegovom stvarnom duhu. A ipak, ljudi su nosili u dusi snagu kojom su ovaj Hristov impuls doveli do pobede u svetu. Pogledajmo sada one koji su sami sopstvenom snagom branili hriscanstvo, kao sto je to bio Iertulian: vidimo u njemu Rimljanina koji je, moze se skora reCi, obnovio latinski jezik, unevsi nanovo zivotno znacenje u reCi; kroz te reCi upoznajemo u njemu veliku licnost. Ali, ako se zapitamo kako je sa Tertulianovim ide­ jama, onda je drugaCije. Tada vidimo da je tu malo intelektualne i duhovne uzvisenosti. Pobornici hrisca­ nstva, cak ni Tertulijanove veliCine, nisu mnogo toga posedovali. A ipak su delovali, delovali kao licnosti, takvi duhovi kao sto je Tertulian, Cija izlaganja uceni Grci zaista nisu mogli mnogo da uvazavaju. On je delovao "neCim" zanosnim. Ali cime to? To je ono 0 cemu se radi! Osecamo da se ovde stvarno postavlja jedno pitanje pred dusu: Cime su delovali erkveni oei, pa cak i sam Origen, i pored svoje nevestosti? Cime su delovali nosioei Hristovog impulsa, kada ni sami, U stvari, nisu mnogo razumeli Hristov impuls? Sta je to u sustini Hristovog impulsa, sto ni grcko-rimsko obrazovanje nije moglo da razume? Sta je sve to? 13

Ali, poclimo dalje. Ta pojava ukazuje nam se jos jasnije kada istorijski posmatramo zivot u kome se siri hriscanstvo. Vidimo da se hriscanstvo siri u evrop­ skom svetu meclu narodima koji su, kao sto je german­ ski, ziveli u sasvim drugim religijskim odnosima. Ti su narodi jedno, ili izgleda da su jedno, sa svojim religij­ skim predstavama, a ipak punom snagom primaju Hristov impuls, kao da je on bitan deo njihovog zi­ vota. A ti najdelatniji propovednici u germanskom narodu, da li su to bili skolasticki, teoloski obrazovani ljudi? Ne, nisu. To su bili oni koji su sa srazmerno primitivnom dusom prilazili ljudima i na primitivan nacin, najbliskijim, svakodnevnim jezikom govorili ljudima, ali su neposredno ulazili u njihova srca. Oni su znali da sastave reCi tako, da su mogle da taknu najdublje dusevne zice onoga kome su govorili. Ti jednostavni ljudi su isli u sve krajeve i upravo su oni najuspesnije delovali. Tako se vekovima sirilo hriseanstvo. A cudno je, zatim, da upravo ovo hriseanstvo postaje povod za najdublju ucenost, nauku i filosofiju. Ne omalovaza­ vamo ovu filosofiju, ali danas bismo hteli da pogle­ damo onu retku pojavu, a to je da se hriseanstvo, sve do u Srednji vek, sirilo meclu narodima tako sto je brzo ulazilo u duse, mada su do tada oni u sebi nosili sasvim druge predstave i verovanja. U ne tako dalekoj buduenosti mnogo toga ee se tvrditi drugacije kada se bude govorilo 0 sirenju hris¢anstva, kada se bude govorilo 0 delovanju hriscanskog impulsa. Sto se tice plod ova sirenja hriseanstva mozemo da kazemo: iz hriscanskog ucenja zraCio je kao neki entuzijazam, iz 14

tog sirenja hriscanstva, hriseanskog impulsa l neko odusevljenje. Meclutim, kada predemo doba, izgleda kao da je u Srednjem veku po one i onakvo sirenje hriseanstva. Posmatrajmo Kopernika, kao i prirc uku novoga vremena sve do XIX veka. 1 izgleda kao da je prirodna nauka, sa svim on posle Kopernika uneto u zapadni duhovni ziv, protiv hriseanstva. Spoljasnje cinjenice mogu 1 jos da pojacaju. Katolicka crkva drzala je, m Kopernika na ta~anom n e su sve 0 \ go ma XIXVeka. [1,·0 SU spo Jasrrje stvan niJe smetalo 0 erni tla Dude kanonr . ~ cr va je spalila Dortlana 'Bruha, a on je bio kanac. Obojica su upravo iz hriscanstva I svojih iqeja. Delovali su iz hriscanskog Smatrati da ova ucenja nisu plodovi hr u aza 0 bi na slabo razumevanje onih koji " se cvrst drze stanovista crkve. Navedenirr cama sarno se dokazuje da je crkva vr 0 lose· plodove firiseanstva. Onaj ko dublje gled morace da prizna da je one sto su narodi post u novijim vekovima, plod hriscanstva; da se 1 canstvo upravio pogled ljudi sa Zemlje u net ljine, kao sto se to dogodilo kroz Kopernikov{ To je bilo moguee sarno u hris.canskoj kultl hriseanske zakone. A za onoga ko ne posma povrsinu, vee dubine duhovnog zivota, njemu zuje nesto sto ce izgledati, kada to sada ka2 cudno, a sto je ipak tacno: takvo dublje pas vidi da je Hekel bio mogue jedino u hriseanstvi

r

tog sirenja hriscanstva, hriscanskog impulsa zracilo je neko odusevljenje. Medutim, kada predemo u novije doba, izgleda kao da je u Srednjem veku pomraceno one i onakvo sirenje hriseanstva. Posmatrajmo Kopernika, kao i prirodnu na­ uku novoga vremena sve do XIX veka. Moze da izgleda kao da je prirodna nauka, sa svim onim sto je posle Kopernika uneto u zapadni duhovni zivot, radila protiv hriseanstva. Spoljasnje cinjenice mogu taj utisak jos da pojacaju. Katolicka crkva drzala je, na primer, Kopernika na ta~anom n e su sve dO va esetih 1, ·0 su pO Jasnje stvari i to ipak gochna-:-t)Cveka. KatolicKa niJe smetalo opernl·· t1a . uCIe kanoniK. .' cr' va je spalila Doraana gruha, a o'fi je' bio domini­ kanac. Obojica su upravo iz hriseanstva dosla do svojih ideja. Delovali su iz hriseanskog impulsa. Smatrati da ova ucenja nisu p~odovi hriseanstva u aza 0 bi na slabo razumevanje onih koji veruju da se cvrsto d ~e stanovista crkve. Navedenim Cinjeni­ cama sarno se dokazuje da je crkva vrlo lose razumela Rlodove ~iseanstva. Onaj ko dublje gleda stvari, moraee da prizna da je one sto su narodi postigli, cak i u novijim vekovima, plod hriseanstva; da se kroz hris­ canstvo upravio pogled Ijudi sa Zemlje u nebeske da­ Ijine, kao sto se to dogodilo kroz Kopernikove zakone. To je bilo moguee sarno u hriseanskoj kulturi i kroz hriseanske zakone. A za onoga ko ne posmatra sarno povrsinu, vee dubine duhovnog zivota, njemu se poka­ zuje nesto sto ce izgledati, kada to sada kazem, vrlo cudno, a sto je ipak tacno: takvo dublje posmatranje vidi da je Hekel bio mogue jeaino u hriscanstvu i pored ~

15

toga sto je bio njegov protivnik. Bez hriseanske kul­ fure ne bi moglo biti ni Ernsta Hekela. Say noviji. prirodnonaueni razvoj, i pored toga sto se toliko trudi da razvije neraspolozenje prema hriscanstvu, sva je ta priroana nauka dete hriseanstva, neposredni nastavak hriseanskog irnpulsa. \Tek kada se prebole sve deCije bo est! novije prirodne nauke, uvideee Ijudi da nova prirodna nauka, kad se logieno sledi, stvarno vodi do u ovne nauke, da postoji dosledan put od Hekela u du ovnu nauku. Kada se to shvati uvidece se, takode, da je Hekel potpuno hriseanska glava, iako on 0 tome nista ne zna. Hriseanski impulsi nisu dali sarno ono sto se naziva hriseanskim, iIi se nazivalo tako, vee i ono sto se pokazuje' kao da je protivno hriseanstvu. DoCi cemo do takve spoznaje ako stvari istrazujemo prema njihovoj realnosti, a ne sarno prema njihovim pojmo­ virna i idejama. 1z Darvinove nauke 0 razvoju vodi neposredan put doduhovne nauke 0 ponovnim zi­ votima na Zemlji, kao sto mozete da vidite u mojoj knjizi "Reinkarnacija i karma". Ali, da bismo kod ovih stvari ostali na isprav­ nom stanovistu, treba da na izvestan naCin nepristra­ sno posmatramo delovanje hriseanskog impulsa. Onaj ko razume darvinizam, hekelianizam, ko je ubeden da je Darvinov pokret bio mogue sarno kao hriseanski po ret - a 0 eemu Hekel ne zna nista, ali je Darvin nesto i znao - ko to razume, dolazi sasvim ·aosledno do ueenja, odnosno do ideje 0 reinkarnaciji. A ko moze da se pomogne izvesnom vidovitom snagom, taj na ovome putu logieno dolazi do duhovnog porekla ljudskog ro a. Ali, moze da se ogodi da neko shvata 16

darvinizam u smislu u kakvom se danas izlaze, a uae prozet zivotnim principima samog darvi dan-e oseca u sebi nista od dubljeg razumevanj canstva koje jos postoji u darvinizmu. Tada se ljuje nesto naroCito: tada moze da se dogo i da ~ takvu duhovnu osobinu slabo razume i hrisca darvlOizam. Tada eovek moze da bude napustc dobrog duha hriseanstva i 00 aobrog duha darvi Ali, -ako ima dobrog duha darvinizma, tada ce veliki materijalista, kada ide unazad kroz istori mre, dolaziti uvek do one tacke gde spoznajern~ eovek nikada nije razvio iz nizih zivotinjskih vee da mora da ima duhovno poreklo. Dolazi taeke gde gledamo eoveka kao duhovno bicc takoreCi, lebdi nad zemaljskim svetorn. Do darvinizam yodice do toga. Ali, ako je eoveka ( do ri duh darvinizma, tada moze da veruje kad, unazad, kao pristalica ideje 0 reinkarnaciji, da j( ziveo kao majmun u nekoj od inkarnacija Zernlji Si urno se modernom darvinizmu rno nuti njegovo hriseanstvo, ali ako se to ne uCini, • se a se do u nase dobaimpulsi darvinizrna ra, Hrlstovo im ulsa, da hriseanski impulsi deluju gde ih se ljudi odrieu. Tako vidimo da se hrisc sin u prvlm veKovima bez obzira na ucenost i hriseanskih pristalica i ispovedni-ka, da u Sre veku njegovom sirenju vrlo malo doprinose ucer Osim toga, imamo eudnu pojavu da se hrisc, I

I Napomena povodom nekih lvrdnji teosofa Ani Bisanl bitera.

darvinizam u smislu u kakvom se danas izlaze, a da ne uae prozet zivotnim principima samog darvinizma, a ne oseca u sebi nista od dubljeg razumevanja hris­ canstva koje jos postoji u darvinizmu. Tada se pojav­ ljuje nesto naroCito: tada moze da se dogodi da se kraz takvu duhovnu osobinu slabo razume i hriscanstvo i darVllllZam. Tada covek moze da bude napusten i od dobrog duha hriscanstva i 0 Gobrag duha darvinizma. Ali, ako ima dobrag duha darvinizma, tada ce i kao veliki materijalista, kada ide unazad kroz istoriju Ze­ m1je, dolaziti uvek do- one tacke gde spoznajemo da se covek nikada nije razvio iz nizih zivotinjskih oblika, vec da mora da ima duhovno poreklo. Dolazimo do tacke gde gledarno coveka kao duhovno bice koje, takoreCi, lebdi nad zemaljskim svetom. Dosledan darvinizam yodice do toga. Ali, ako je coveka ostavio dobri duh darvinizma, tada moze da veruje kada gleda unazad, kao pristalica ideje 0 reinkarnaciji, da je i sam ziveo kao majmun u nekoj od inkarnacija Zemlje 1• Sigurno se modernom darvinizmu moze ski­ nuti njegovo hriscanstvo, ali ako se to ne ucini, naCi ce se a se do u nase doba impulsi darvinizma radaju iz HristovoO' im ulsa, da hriscanski impulsi deluju i tamo ide ih se ljudi odricu. Tako vidimo da se hriscanstvo sin u prvim veI
17

kao u preokrenutoj slici, pojavljuje u darvinizmu. Hriscanski impulsi, koji se nalaze u njemu, izvesce sami od sebe ovu nauku iz materijalizma. Cudno je to sa hriscanskim impulsima: izgleda kao da pri sirenju ovih impulsa uopste nije bilo inte­ lektualizma, ucenosti, saznanja. Mozemo da kazemo: hriscanstvo se sirilo bez obzira sta su ljudi 0 njemu mislili, sta vise tako, da se u materijalizmu pojavljuje kao svoja suprotnost. Pa, sta je to sto ga je sirilo? To nisu ni hriscanske ideje, ni hriscanska nauka. Mogli bismo da kazemo: sirio se moralni osecaj koji je usadio hriscanstvo. Ali, pogledamo Ii kakav je bio moral u ono vreme, razumecemo gnev predstavnika hriscan­ stva. Ne bi nam ulivao mnogo postovanja ni onaj moral u dusama koje nisu bile visoko obrazovane, pa ni onaj koji smatra da je vrlo hriscanski. Pa sta je onda sirilo hriscanstvo, sta je to sto je u pobedo~osnOrri hodu isla svetom? Upitajmo sada duhovnu nauku, vidovitu svest: sta deluje u neobrazovanim ljudima, koji sa istoka do laze medu obrazovane Grke i Rim­ ljane? Sta je to u ljudima, koji su uneli hriscanstvo u tudi germanski svet? Sta deluje u modernoj prirodnoj nauci, gde nauka gotovo kao da sakriva svoje lice? Sta deluje u svim tim dusama, kada to nisu intelektualni, a ni moralni impulsi? To je sam Hristos, koji ide od srca do srca, od jedne duse do druge, koji ide svetom, bez obzira da Ii ga u ovom razvoju kroz vekove duse razu­ meju. Bez obzira na nauku, na nase pojmove, prisiljeni smo da ukazemo na tu Cinjenicu, moramo da poka­ zemo kako tajanstveno sam Hristos putuje, uzimajuCi u dusama oblik u mnogo hiljada impulsa, poniruCi u 18

hiljade i hiljade, nadahnjujuCi ljude. To je sam I u jednostavnim ljudima. On putuje pored njib On, pravi istiniti Hristos, koji ide od mesta do od duse do duse, i potpuno je svejedno sta ljud o Hristu, on ulazi u njih. Mogao bih da napravim jedno trivijab redenje: koliko ima ljudi koji nista ne razur sastavu zivotnih namirnica, a ipak se hrane pi pravilima. Ljudi bi pomdi od gladi ako bi naucno da upoznaju zivotne namirnice pre negc njima nahrane. Ishrana nema veze sa razume\ prirode zivotnih namirnica. Sirenje hriscanst\ bilo u vezi sa razumevanjem Hrista. To je cudnl tajna koja se moze razjasniti sarno ako se odgo' pitanje: kako deluje sam Hristos u ljudima? A ako sada duhovna nauka, vidovito I tranje, postavi sebi to pitanje, tada ce se pre usmeriti na jedan dogadaj, koji se u osnovi sarno vidovitim posmatranjem moze otkriti, a spolja gledano potpuno slaze sa svim onim s danas rekao. Ali, videcemo da je proslo vreme l je Hristos delovao tako kao sto sam upravo of nasfa 0 je doba u kome ce Hrista Ijudi morati zumeju i upoznaju. Zato je i potrebno da se oc na )2itanje: zasto je nasem dobu prethodilo VI kome se sirio Hristov impuIs, a da za to nije 0 zno razumevanje? Dogadaj na koji ukazuje v svest, jeste takozvani praznik Duhova, Silazak S Duha2 . Zato je bilo nuZno da vidoviti pogled, pod! Ovaj praznik ima tri naziva: Trojica, Silazak Svetog I apostole (Duhovi) i Pedesetnica.

2

hi~ade i hiljade, nadahnjujuCi ljude. To je sam Hristos u jednostavnim ljudima. On putuje pored njih, to je On, pravi istiniti Hristos, koji ide od mesta do mesta, od duse do duse, i potpuno je svejedno sta ljudi misle o Hristu, on ulazi u njih. Mogao bih da napravim jedno trivijalno po­ redenje: koliko ima ljudi koji nista ne razumeju 0 sastavu zivotnih namirnica, a ipak se hrane po svim pravilima. Ljudi bi pomdi od gladi ako bi mora Ii naucno da upoznaju zivotne namirnice pre nego sto se njima nahrane. Ishrana nema veze sa razumevanjem prirode zivotnih namirnica. Sirenje hriscanstva nije bilo u vezi sa razumevanjem Hrista. To je cudno, tu je tajna koja se moze razjasniti sarno ako se odgovori na pitanje: kako deluje sam Hristos u ljudima? A ako sada duhovna nauka, vidovito posma­ tranje, postavi sebi to pitanje, tada ce se pre svega usmeriti na jedan dogadaj, koji se u osnovi uzevsi sarno vidovitim posmatranjem moze otkriti, a koji se spolja gledano potpuno slaze sa svim onim sto sam danas rekao. Ali, videcemo da je proslo vreme u kome je Hristos delovao tako kao sto sam upravo opisao, a nasfa 0 je doba u kome ce Hrista ljudi morati da ra­ zumeju i upoznaju. Zato je i potrebno da se odgovori na pitanje: zasto je nasem dobu prethodilo vreme u kome se sirio Hristov impuls, a da za to nije bilo nu­ zno razumevanje? Dogadaj na koji ukazuje vidovita svest, jeste takozvani praznik Duhova, Silazak Svetoga Duha2 . Zato je bilo nuzno da vidoviti pogled, podstaknut

Ovaj praznik ima tri naziva: Trojica, Silazak Svetog Duha na apostole (Duhovi) i Pedesetnica.

2

19

pravim Hristovim impulsom, usmerimonajpre na praznik Duhova, na Silazak Svetoga Duha na apo­ stole. Praznik Duhova, vidovito posmatran, koji se prvo pruza duhovnom ispitivanju izvedenom sa izve­ snog stanovista, prikazuje se najpre prilicno nejasno kao silazak Svetoga Duha na apostole. Kada na to upravimo vidoviti pogled i istrazujemo sta se tu stva­ rno dogodilo, dobijamo duhovnonaucni odgovor na ono sto se misli kada se kaze: jednostavni Ijudi kao sto su bili apostoli, poceli su odjednom da govore raznim jezicima iz dubina duhovnog Zivota. U ono vreme hriscanstvo, hriscanski impulsi, poceli su da se sire tako da su bili nezavisni od razumevanja Ijudi medu kojima su se sirili. a Duhova - Silaska Svetoga Duha - izliva se impuls koji sam opisao. A sta je to bio pra­ znik Duhova? To pitanje postavlja se duhovnoj nauci, a sa odgovorom na to pitanje, sa duhovnonaucnim odgovorom na ovo pitanje: sta je bio praznik Duhova? - poCinje Peto Evandelje. Itftf't.'i

~ (~;;C.

*

*

C':. \0 .'lbO~.

20

DRUGO PREDAV ANJE Os 0,2. oktobar 1913. godine

Ovo razmatranje poCinjemo od dogaoe se naziva Duhovi. U prvom predavanju spc sam, da se pogled vidovitog istrazivanja moze u na taj dogadaj. Pred unazad usmerenim viI pogledom, on se prikazuje kao neko buoenj~ izvesnog dana - na koji treba da nas podsetl Duhova - osetile one licnosti koje obicno na apostolima iii ucenicima Hrista Isusa. N~je la~ riti tacnu predstavu 0 svim tim, bez sumnJe, ne< pojavama. Moracemo da prizove.m~ ,iz dubin dusa mnoge stvari koje smo pnm1lt 1Z dOSe antroposofskih razmatranja, ako zelimo da ( do tacnijih predstava 0 tome sta treba da ka predmetu ovog niza predavanja. Ap~st~li sU,sc kao probudeni, osecali su se kao IJud! ko]! ~ Vremena ziveli u nekom neobicnom stanju Zaista, to je bilo kao neko budenje iz dubo1 vanja, dakako znacajnog spavanja, ispunjen virna (govorim uvek 0 nacinu na koji su ap< dozivljavali), a taj san bio je takav da su 1 izvrsavali i sve spoljasnje dnevn~ poslove - k2 radi prosecno zdrav covek, tako da Ijudi iz okoline skoro i ne primecuju da je on u dn stanju svesti. Ipak je nastupio cas u kome je lima izgledalo da su mnoge dane proziveli kao koga su se probudili 0 Duhovima. A to budenjc

DRUGO PREDAVANJE

Oslo, 2. oktobar 1913. godine

Ovo razmatranje poCinjemo od dogaaaja koji se naziva Duhovi. U prvom predavanju spomenuo sam, da se pogled vidovitog istrazivanja moze usmeriti na taj dogaaaj. Pred unazad usmerenim vidovitim pogledom, on se prikazuje kao neko buaenje koje su izvesnog dana - na koji treba da nas podseti praznik Duhova - osetile one licnosti koje obicno nazivamo apostolima iIi ucenicima Hrista Isusa. Nije lako stvo­ riti tacnu predstavu 0 svim tim, bez sumnje, neobicnim pojavama. Moracemo da prizovemo iz dubina nasih dusa mnoge stvari koje smo primiIi iz dosadasnjih antroposofskih razmatranja, ako zelimo da doaemo do tacnijih predstava 0 tome sta treba da kazemo 0 predmetu ovog niza predavanja. Apostoli su se osecali kao probuaeni, osecali su se kao ljudi koji su dugo vremena ziveli u nekom neobicnom stanju svesti. Zaista, to je bilo kao neko buaenje iz dubokog spa­ vanja, dakako znacajnog spavanja, ispunjenog sno­ vima (govorim uvek 0 nacinu na koji su apostoli to dozivljavali), a taj san bio je takav da su u njemu izvrsavali i sve spoljasnje dnevne poslove - kao sto to radi prosecno zdrav covek, tako da ljudi iz njegove okoline skoro i ne primecuju da je on u drugacijem stanju svesti. Ipak je nastupio cas u kome je aposto­ lima izgledalo da su mnoge dane proziveli kao u snu iz koga su se probudili 0 Duhovima. A to buaenje osecali 21

'if su na poseban naCin. Oseeali su kao da se nesto spu­

~ stilo iz svemira, sto bi se moglo nazvati supstancom 11\ ~: Apostoli su se oseeali kao probudeni iz tog polusnenog stanja; Cinilo im se kao da su podstaknuti svom onom praiskonskom snagom Ljubavi, koja pro­ zima i greje vaseljenu, kao da se ta praiskonska snaga Ljubavi usadila u dusu svakog od njih. A ostalim lju­ dima, koji su ih posmatrali kako sada govore, izgledali su sasvim drugaciji. Znali su ostali ljudi da su apostoli do tada ziveli na izuzetno jednostavan nacin. Doduse, neki od njih su se poslednjih dana ponasali pomalo cudno, kao da su u snu. Sarno su toliko videli. A sada su ljudima izgledali kao preobrazeni, kao ljudi koji su stekli sasvim novo razumevanje, novo stanje duse; kao ljudi koji su izgubili svoje usko shvatanje zivota i svaku sebicnost. Stekli su neizmerno siroko srce i trpe­ ljivost, duboko razumevanje srcem svega sto je ljudsko na Zemlji. Pored toga mogli su tako da se izrazavaju, da ih je svako od prisutnih razumeo. Oseealo se odmah da mogu da gledaju u svako srce i da vide najdublje tajne duse, tako da su mogli svakoga da utde, da kazu bas one sto je trebalo onome kome su govorili. Nara­ vno, bilo je cudno to sto je mogla takva promena da se dogodi sa jednim brojem Ijudi. A Ijudi koji su tu pro­ menu doZiveli, koji su bili probudeni duhom Ljubavi kosmosa, osecali su sada u sebi novo razumevanje za one stvari koje ranije nisu mogli, mada su se one zaista dogadale u najprisnijoj vezi sa njihovim dusama. Sada, u ovom casu, puklo im je pred ocima, pred njihovim duhovnim ocima, razumevanje za ono sto se dogodilo na Golgoti. I ako vidovitim pogledom pogledamo u 22

dusu jednom od apostola, u dusu onoga ka. Evandeljima naziva Petar, pokazuje njegava cI unutrasnjost kao da je njegova zema~sb no svest bila potpuno odsutna od onog casa kc Evandeljima zove "odricanje". Kada je on sada na tu scenu "odricanja" - kada su ga upitali, d, kakve veze sa Galilejcem - znao je da je to t, rekao zato sto je njegova svest pocela da se suz je nastajalo nenormalno stanje, jedna vrsta sna znaCio prelaz u sasvim drugi svet. Kao covek jutrom seea poslednjih dogadaja veceri pre s~ tako se Petar seeao onoga sto se zove "odricaJ odricanja pre nego sto je petao dvaput zape zatim, kao sto nastaje noe, pocelo je ono snen< u Petrovoj svesti. Ali, to sneno stanje nije bi njeno pukim slikama sna, vee slikama koje pI ljaju jednu visu svest: to je bilo ozivljavanje c hovnog. A sve ono sto se dogodilo, 5tO je Pe prespavao, toga casa je iskrslo kao u nekom vic snu pred njegovu dusu. Pre svega, naucio je gleda dogadaj 0 kome se stvarno moze reCi c prespavao, jer je za puno razumevanje toga d bila potrebna oplodnja sa kosmickom Svelj Sada su mu pred ocima iskrsle slike Misterij Golgoti, kao sto ih je vidovitom svescu mag novo probuditi, ako ispunimo uslove za to. Sa naroCitim oseeajem odlucuje se covek da kaze one sto se otvara kad gledamo u svest Petra koji su bili okupljeni prilikom praznika Duhov sa svetim postovanjem moze covek da se odluc vori 0 ovim stvarima. To cinimo uz bolna savla

dusu jednom od apostola, u dusu onoga koji se u Evanoeljima naziva Petar, pokazuje njegova dusevna unutrasnjost kao da je njegova zemaljska normalna svest bila potpuno odsutna od onog casa koji se u Evanoeljima zove "odricanje". Kada je on sada gledao na tu scenu "odricanja" - kada su ga upitali, da li ima kakve veze sa Galilejcem - znao je da je to tada po­ rekao zato sto je njegova svest pocela da se suzava, jer je nastajalo nenormalno stanje, jedna vrsta sna koji je znaCio prelaz u sasvim drugi svet. Kao covek koji se jutrom seca poslednjih dogaoaja veceri pre spavanja, tako se Petar secao onoga sto se zove "odricanje", tri odricanja pre nego sto je petao dvaput zapevao. A zatim, kao sto nastaje noc, pocelo je ono sneno stanje u Petrovoj svesti. Ali, to sneno stanje nije bilo ispu­ njeno pukim slikama sna, vee slikama koje predstav­ ljaju jednu ViSli svest: to je bilo ozivljavanje Cisto du­ hovnog. A sve ono sto se dogodilo, sto je Petar kao prespavao, toga casa je iskrsJo kao u nekom vidovitom snu pred njegovu dusu. Pre svega, naucio je sada da gleda dogaoaj 0 kome se stvarno moze reCi da ga je prespavao, jer je za puna razumevanje toga dogaoaja bila potrebna oplodnja sa kosmickom Sveljubavlju. Sada su mu pred oCima iskrsle slike Misterijuma na Golgoti, kao sto ih je vidovitom sveseu moguee po­ novo probuditi, ako ispunimo uslove za to. Sa sasvim naroCitim oseeajem odJucuje se covek da kaze recima ono sto se otvara kad gledamo u svest Petra i drugih koji su bili okupljeni prilikom praznika Duhova. Sarno sa svetim postovanjem moze covek da se odJuci da go­ vori 0 ovim stvarima. To Cinimo uz bolno savladavanje 23

samoga sebe. Koracamo po svetom tlu kada reCima izrazavamo one sto se tu otvara pred duhovnim po­ gledom. A ipak, iz izvesnih duhovnih razloga, po­ kazuje se da je u nase doba potrebno govoriti 0 ovim stvarima i to sa punom sveseu da ee doGi drugaCije vreme nego sto je nase, vreme u kome ee biti vise razumevanja za ove stvari nego sto ga ima danas. ler, da bi se dovoljno razumelo ono sto ovom prilikom treba da se kaze, Ijudska dusa mora da se oslobodi mnogo cega, sto joj je u danasnjoj kulturi jos neop­ hodno potrebno. Prvo se postavlja pred coveka neSto sto je kao uvreda danasnjoj prirodnonaucnoj svesti. Pa ipak, oseeam se prinudenim da kazem reCima, koliko se god to moze, one sto se vidi duhovnim pogledom. Ono sto eu sada morati da kazem, uei ee mozda i u srca i u duse onih koji nisu dovoljno pripremljeni, ali mozda neee moGi da se odrzi zbog danasnjih prorodnonauc­ nih pogleda. Vidoviti pogled vidi prvo jednu realnu sliku, opisanu i u ostalim Evandeljima, ali koja prikazuje ipak nesto sasvim naroCito, kada se gleda odvojeno od svih onih slika koje vidoviti pogled moze da zadrzi i posmatra. Vidovitim pogledom vidimo tada zaista pomracenje na Zemlji i, kao pri jakom pomracenju Sunca, prilikom prozivljavanja tog vaznog casa koji traje satima, oseeamo da je fizicko Sunce tada bilo pomraceno nad Palestinom, nad Golgotom. Imamo utisak koji duhovnonaucno skolovani pogled i danas moze da ispita kada na Zemlji stvarno nastaje spolja­ snje fizicko pomracenje Sunca. Tada je pred vidovitim 24

pogLedom cela okolina sasvim neobicna. Mi' pogled koji se pruza pri pomracenju Sunca, gledaju stvari koje je dala ljudska nauka i teho bi se podnele demonske sile koje se za vreme cenja Sunca dizu iz tvorevina tehnike lisenil nosti, potrebna je izvesna unutrasnja cvrstina i tome da je to sve morale da bude. Ne zelir upustam u ovo opisivanje, vee sarno da ukazel da se u tom vremenu jasno pojavljuje one I inace moze da se dode sarno kroz vrlo slozen taciju. Sve biljke i zivotinje vide se tada dr svaki leptir izgleda drugaCije. To je nesto stc najdubljem smislu moze pokazati kako je u ko: uskoj vezi izvestan duhovni svet koji pripada : koji u Suneu ima fizicko telo, a zivot na Z~ kada nam se fizicka svetlost Sunca pomraci tin Mesec nalazi ispred Sunca, tada je to drugaci izgled Zemlje noeu. Sasvim je drugaCiji izgled priLikom pomracenja Sunca, nego sto je no( pomracenja Sunca oseea se pojava grupnih dui grupnih dusa zivotinja. Oseea se kao da sva fizi biljki i zivotinja postaju tamnija, a svetlije sve predstavlja grupne duse. To se sve ukazuje u meri kada vidoviti pogled posmatra onaj cas 1 eiji Zemlje koji nazivamo Golgotski Misteri tada izranja nesto za sta bismo mogli da 1 ucimo da citamo sta stvarno znaCi taj znacajni 1 znak, koji se vidi u kosmosu pred unazad usn vidovitim pogledom. Zaista, ne mogu nista na 1 promenim, kada sam prinuden da jedan Cisto ! dogadaj - kakav se naravno dogadao i ranije i

pogledom eela okolina sasvim neobicna: Mislim na pogled koji se pruza pri pomracenju Sunea, dok se gledaju stvari koje je dala ljudska nauka i tehnika. Da bi se podnele demonske sile koje se za vreme pomra­ cenja Sunea dizu iz tvorevina tehnike lisenih umet­ nosti, potrebna je izvesna unutrasnja cvrstina i svest 0 tome da je to sve moralo da bude. Ne zelim da se upustam u ovo opisivanje, vee sarno da ukazem na to, da se u tom vremenu jasno pojavijuje ono do cega inace moze da se doae sarno kroz vrlo siozenu medi­ taeiju. Sve biljke i zivotinje vide se tada drugaCije, svaki leptir izgleda drugaCije. To je nesto sto nam u najdubljem smislu moze pokazati kako je u kosmosu u uskoj vezi izvestan duhovni svet koji pripada Suneu, i koji u Suneu ima fizicko telo, a zivot na Zemlji. A kada nam se fizicka svetlost Sunea pomraCi time sto se Mesec nalazi ispred Sunea, tada je to drugaCije nego izgled Zemlje noell. Sasvim je drugaCiji izgled Zemlje prilikom pomracenja Sunea, nego sto je noeu. Kod pomracenja Sunca oseca se pojava grupnih dusa biljki, grupnih dusa Zivotinja. Oseca se kao da sva fizicka tela biljki i zivotinja postaju tamnija, a svetlije sve ono sto predstavlja grupne duse. To se sve ukazuje u velikoj meri kada vidoviti pogled posmatra onaj cas u evolu­ ciji Zemlje koji nazivamo Golgotski Misterijum. A tada izranja nesto za sta bismo mogli da kazemo: uCimo da citamo sta stvarno znaCi taj znacajni prirodni znak, koji se vidi u kosmosu pred unazad usmerenim vidovitim pogledom. Zaista, ne mogu nista na tome da promenim, kada sam prinuaen da jedan cisto prirodni dogaaaj - kakav se naravno dogaaao i ranije i kasnije 25

- proCitam bas u ovoj tacki evolucije Zemlje, tako da je takav kakav neposredno izgleda, u suprotnosti sa svom sadasnjom materijalistickom sveseu. Kao kad otvorimo knjigu i Citamo tekst, tako se covek oseea gledajuCi ovaj dogadaj. Kao sto nam slova pokazuju sta treba proCitati, tako nam i ova slova u kosmosu govore da nesta neophodno treba procitati sto co­ vecanstvo mora da nauci. To je kao rec upisana u kosmos, kao glas kosmosa. A kada tome otvorimo svoju dusu - sta tada citamo? Juce sam ukazao na to kako se covecanstvo razvijalo do u grcko doba; da su se Platon i Aristotel uspeli do vrlo visokog stupnja razvoja Ijudske duse, do intelektualizma. Ono znanje koje su dostigli Platon i Aristotel u mnogo cemu neee moCi da se prevazide u kasnijim vremenima, jer je u izvesnom pogledu inte­ lektualizam covecanstva time dostigao svoj vrhunac. A kada imamo u vidu to intelektualno znanje do koga se covecanstvo razvilo, a koje je bas u vreme Golgot­ skog Misterijuma postalo vrlo popularno kroz lutajuce propovednike na grckom i italijanskom poluostrvu, kada sve to imamo u vidu, i nacin, danas potpuno nerazumljiv, na koji se to znanje sirilo - tada je mo­ guee steCi utisa!< citanja okultnog pisma iz kosmosa. Vidovita svest nam tada kaze: sve ono sto je covecan­ stvo steklo i do cega se uspelo u prethriseanskom vre­ menu - tome je simbol Mesec, koji oko Zemlje ide kroz svemir. Simbol tome je Mesec zbog toga sto to znanje nije objasnjavalo, nije otkrivalo ni rasvetlja­ valo, nego sve vise pomraCivalo saznavanja covecan­ stva, kao sto nam Mesec pomracuje Sunce prilikom

26

pomracenja Sunca. To se vidi: sve to znanje tal rasvetljavalo, vee pomracivalo. Vidoviti oseca I cenje visih, stvarno duhovnih regiona sveta ­ znanja starog doba, koje se pred stvarnim saZI postavilo kao Mesec pred Suncem prilikom po nja Sunca. A onaj spoljasnji dogadaj nam govOI covecanstvo doseglo razvoj na kome se znanje, crpljeno iz samog covecanstva, postavilo prec saznanjem, kao Mesec pred Suncem pri poml Sunca. U onom pomracenju Sunea za vreme ~ juma na Golgoti oseeamo pomracenje Sunea cc stva u zemaljskom razvoju, upisano u kosmc izmernim znacima okultnog pisma. Rekao s danasnja prirodnonaucna svest moze da osera uvredu, jer nema vise razumevanja za duhov lovanje u svemiru. Ne zelim da u obicnom govo~im 0 cudima, 0 krsenju prirodnih zakona mogu drugacije, nego da yam saopstim kako IT se procita ono pomracenje Sunea; a covek n( drugacije nego da se, takoreCi, svojom dusom pred ono pomracenje tako da vidi, da je tim pri dogadajem izrazeno: Mesecevim znanjem na pomracenje viseg Suncevog poslanja. A tad, 'stvari, pred vidovitom sveseu postavlja slika: po krst na Golgoti sa Isusovim telom na njemu, dva razbojnika. A ta se slika menja - i mo~ dodati, ukoliko se vise branimo od nje, utoh snazniie dolazi - ta se slika menja u sliku skid krsta i polaganja u grob. A zatim dolazi dru znak, kojim se opet upisuje u kosmos nesto upravo mora procitati, da bi se shvatilo kao ~

sa

k

pomracenja Sunea. To se vidi: sve to znanje tada nije rasvetljavalo, vee pomracivalo. Vidoviti oseea pomra­ cenje visih, stvarno duhovnih regiona sveta - zbog znanja starog doba, koje se pred stvarnim saznanjem postavilo kao Mesee pred Suncem prilikom pomrace­ nja Sunca. A onaj spoljasnji dogaaaj nam govori, da je covecanstvo doseglo razvoj na kome se znanje, koje je J crpljeno iz samog covecanstva, postavilo pred visim ~ saznanjem, kao Mesee pred Suncem pri pomracenju Sunca. U onom pomracenju Sunca za vreme Misterijuma na Golgoti oseeamo pomracenje Sunca covecan­ stva u zemaljskom razvojll, upisano u kosmosu neizmernim znacima okultnog pisma. Rekao sam da danasnja prirodnonaucna svest moze da oseea to kao ~ uvredu, jer nema vise razumevanja za duhovno de­ lovanje u svemiru. Ne zelim da u obicnom smislu 1 govorim 0 cudima, 0 krsenju prirodnih zakona, ali ne >I: mogu drugaCije, nego da yam saopstim kako moze da se proCita one pomracenje Sunca; a covek ne moze ~ drugaCije nego da se, takoreCi, svojom dusom postavi pred one pomracenje tako da vidi, da je tim prirodnim dogadajem izrazeno: sa Mesecevim znanjem nastalo je pomracenje viseg Suncevog poslanja. A tada se, u, 'stvari, pred vidovitom sveseu postavlja slika: podignuti krst na Golgoti sa Isusovim telom na njemu, izmeau dva razbojnika. A ta se slika menja - i mogao bib dodati, ukoliko se vise branimo od nje, utoliko ona snaznije dolazi - ta se slika menja u sliku skidanja sa J. krsta i polaganja u grob. A zatim dolazi drugi silni (\ znak, kojim se opet upisuje u kosmos nesto sto se upravo mora proCitati, da bi se shvatilo kao simbol ~

A

*

*

*

* * *

27

onoga sto se dogodilo u zemaljskoj evoluciji cove­ canstva. Kada duhovnim pogledom pratimo slike ski­ danja Isusovog tela sa krsta i polaganje u grob, potresa nas zemljotres u onom kraju. Mozda ee se jedanput i prirodnonaucno naCi veza izmedu onog pomracenja Sunca i zemljotresa, jer izvesno ucenje, koje vee i danas postoji, unekoliko pokazuje vezu izmedu po­ mracenja Sunca i zemljotresa, pa stavise i nepogoda u rudnicima. Onaj zemljotres bio je posledica pomrace­ nja Sunca. Onaj zemljotres potresao je grob u kome je bilo polozeno telo Isusa iz Nazareta. Kamen koji je bio na grobu biva odbacen, a u zemlji nastaje pukotina koja prihvata telo. Kasnijim potresom pukotina se ponovo zatvorila nad telom. Kada su Ijudi ujutro po­ novo dosli, grab je bio prazan, jer je Zemlja primila Isusovo telo, a kamen je bio odgurnut u stranu. Sle­ dimo jos jedanput te slike: ~~ siri po Zemlji, grob se otvara i telo Isusovo polaze se u grab. Zemlja se J.. ~~ 1 Isusovo tela b1va pnml]eno u Zemlju. Puko­ f..ma se zatvara. Kamen osta]e odgurnut 0 strani. To ct,. sll sve istiniti doga a]l, i ne mogu drugacije nego da ih !'\ ~ko op1sem. - L]ud1 kO]l zele da se priblize OVlm do­ dajim~kraz pnroonu nauku, mogu da ih prosuduju . ~ce, da 1znose sve mo uce raz Qg~J~rotiv - ali to sto vidoviti ogled vidi, stvarno je tako kao sto sam opisao. A onome ko zeli da kaze, da tako ndto nije mogr6 da se dogodi, da se iz kosmosa silnim znacima postavlja simbol onoga sto je kao novo usia u evolu­ ciju covecanstva, ko hoee da kaze da bozanske sile ono sto se dogada, ne upisuju tako u Zemlju, takvim'

*

* *'k

28

znacima, pomracenjem Sunca i zemljotresom bih ja odgovorio: svako postovanje vasem misljl kome ne moze takOaa bude, alt, Ipak se tak< chlo, 1pak ]e to tako b110! .l\1ogu da zamislim, . mozda Ernest Kenan, koji je napisao cudnu "Zivot ISLlsov", dosao i rekao: takvim stvar verujemo, jer sarno U ono verujemo sto mOl ponovi ogledima u svako doba. Ali, sasvim si~ nemoguee i da se ledeno doba opet uspostavi svi naucnici, koji istrazuju prirodu, veruju da jl jalo ledeno doba. 19o tako je nemoguee da kosmicki znak, koji se jedan ut dogoCfio, opel pred ljudima. A ipa se dogodio. Sarno putem koji sam naznaCio, mOl dodemo do tih dogadaja: ako se prenesem mozda u dusu Petrovu, iii u dusu kojeg drug stoia, koji su se na praznik Duhova osecali < kosmickom Sveljubavlju. Sarno ako gledamo tih ljudi i vidimo kako su dozivljavali te d, dobijamo moguenost da i mi vidimo: ~ podignuti krst, pomracenje Sunca na Zemlj vreme, potres zemlje koji je 1za toga slecrro.­ spoljasn]em smislu to pomracenje i taj zeml"< saSVlm 0 icm pnra m dogadaji, to se nikak< rice, ali onaj ko te dogadaje sledi vidovitim c morace a 1 raCita onako kao sto sam 0 mora 0 ucno da kaze svako, ko je u svojoj premio uslove za to. Stvarno se u Petrovoj sve dugog sna, prvo iskristalisalo ovo sto sam sad, 9 d svih slika koje su se ukrstale u Petrovc isticale su se: pomracenje, podignuti krst na (

znacima, pomracenjem Sunca i zemljotresom - tome bih ja odgovorio: svako postovanje vasem misljenju po kome ne moze takOaa bude, alt, Ipak se tako do 0­ 1 0, Ipa Je 0 a 0 lO. ogu a zamisIim, kako bi mazda Ernest Renan, koji je napisao cudnu knjigu "Zivot Isusov", dosao i rekao: takvim stvarima ne verujemo, jer sarno u one verujemo sto moze da se ponovi og1edima u svako doba. Ali, sasvim sigurno je nemoguce i da se ledeno doba opet uspostavi, a ipak svi naucnici, koji istrazuju prirodu, veruju da je posto­ jalo ledeno doba. Isto tako je nemoguce da se ovaj kosmicki znak, koji se jedanput dogoCflO, opet ponovi pred Ijudima. A ipak se dogodio. Sarno putem koji sam naznacio, mozemo da dodemo do tih dogadaja: ako se prenesemo, prvo mozda u dusu Petrovu, iii u dusu kojeg drugog apo­ stola, koji su se na praznik Duhova osecali oplodeni kosmickom Sveljubavlju. Sarno ako gledamo u duse tih Ijudi i vidimo kako su dozivljavali te dogadaje, dobijamo mogucnost da i mi vidimo: na Golgoti podignuti krst, pomracenje Sunca na Zemiji u one vreme, potres zemlje koji je iza toga sledlo. Da su u spoljasrijem smislu to pomracenje i taj zemljotres biJi sasvlm obicni pnrodni dogadaji, to se nikako ne po­ rice, ali onaj ko te dogadaje sledi vidovitim 0 ledom, m~race a 1 QroCita onako kao sto sam opisao. To mora odlucno da kaze svako, ko je u svojoj dusi pri­ premio uslove za to. Stvarno se u Petrovoj svesti, posle dugog sna, prvo iskristaiisalo ovo sto sam sada opisao. 9d svih stika koje su se ukrstale u Petrovoj svesti, isticale su se: pomracenje, podignuti krst na GolgotU 29

zemljotres. To su za Petra hili rvi J2lodovi 0 loae~ja Sveljubavlju, prilikom do aaa'a silaska Sveto a Duha. ada je znao sto ranije ni'e - znao 'e da se odi rao d~ na Golgoti i da je tela koje je visilo na krstu, bjlQj&o telo sa kojimje eesto u zivotu J2utovao. Znao )e sada, da je Isus umro na krstu, a da je ta smrt, u ~ri, hila rodenje. Roaenje onoga duha koji se kao Sveljubav izlio u duse apostola okupljenih 0 prazniku Duhova. Osecao je to Petar kao zrak praiskonsu, ~onske Ljubavi. Osecao je da je to ono isto sto se rodllo kada je Isus na krstu izdahnuo, I neizmerna i~!.ina ulila se u Petrovu dusu: pa to je sarno rividno, ~krst~ dogpdila smrt. Istinski, ta smrt, kojoj je pr.ethodIO nelzmeran hoI, hila je roaen'e onoga stoje . <-l u Jednom zraku sada zaslJalo u n'e ovoj dusi, Isusov Y\ ~mrcu roaeno je na Zemlji onb sto je ranije postojalo:7\ ~ ~a oko Zemlje - kosmicka Sveliuba~U apstrakt-~ nom, takvu ree prividno je lako izgovoriti, ali moramo stvarno na cas da se prenesemo u Petrovu dusu i vidimo kako je on to osecao: u casu kada je Isus iz Nazareta izdahnuo na krstu na Golgoti, na Zemlji je roaeno ana sto je ranije postojalo sarno u Kosmosu. ~ ~a iz Nazareta hila je roaenje kosmicke Ljubavi u sferi Zemlje, ---" To 'e rvosaznan'e ko'e mozemo da proCi­ tamo iz Petog Evanaelja, To sto sam sa a oplsao, 'sarno .e ocetak onoga sto se u Evanaeliima nazlva ~ilazak Svetoga Duha, Aposto 1 msu 1 1 sposobm a svojim tadasnjim dusevnim stanjem drugaeije prozive dogaaaj Isusove smrti, nego u jednom takvom neobi­ cnom stanju svesti.

.*

30

*'

los jednog momenta su se secali, r Petar, levan i lakov, onog momenta koji nan Petom Evanaelju pojavljuje u pravoj veliCini: kojim su putovali po Zemlji, izveo ih je na rekao: "Ostanite ovde i bdite!" - a oni su zasp tada su ~ koje je sve vis obuhvatalo njihove duse; uspavljivala se normalna svest, tonuli su u san koji je trajao z: dogaaaja na Golgoti i iz koga je zasijalo ono st, mucavim reeima pokusao da opisem. I Petar i lakov su razmisljali 0 tome kako su bili dospe stanje i kako se sada, kada se gleda u proslost danjuju veliki dogaaaji, koji su se odigrali oko skog tela Onoga sa kojim su nekada bili. Pm kao sto utonuli snovi izranjaju u ljudskoj s ljudskoj dusi, tako su se protekli dani pojav svesti i u dusama apostola. U onim danima n zivljavali sa normalnom svescu sve to 8to se d Sada je to izranjalo u njihovoj svesti. Izranjal ono ~reme koje su proziveli od dogadaja na do praznika Duhova, a koje je bilo utonulo u njihovih dusa. Osecali su da im se ovo vrem( lj'uje kao vreme najdubljeg sna. A naroCito ( takozvanog, Vaznesenja do Duhova - izgleda kao vreme najdubljeg sna. Ali gledajuCi unat lazio im je dan po dan onog vremena izmedu juma na Golgoti i Vaznesenja Hrista Isusa, 'T( proziveli, ali tek sada im je izronjavalo i pojavlj na jedan poseban naCin. - Oprostite sto eu u jednu lienu napomenu: moram priznati, da s, najvecoj meri zacudio kada sam ugledao ka

los jednog momenta su se seeali, naroCito Petal', lovan i lakov, onog momenta koji nam se i u Petom Evandelju pojavljuje u pravoj veliCini: onaj sa kojim su putovali po Zemlji, izveo ih je na brdo i rekao: "Ostanite ovde i bdite!" - a oni su zaspali. Vee tad a su ~ koje je sve vise i vise obuhvatalo njihove duse; uspavljivala se njihova normalna svest, tonuli su u san koji je tl'ajao za vl'eme dogadaja na Golgoti i iz koga je zasijalo ono sto sam ja mucavim recima pokusao da opisem. I Petal' i lovan i lakov su razmisljali 0 tome kako su bili dospeli u ono stanje i kako se sada, kada se gleda u proslost, obelo­ danjuju veliki dogadaji, koji su se odigrali oko zemalj­ skog tela Onoga sa kojim su nekada bili. Postepeno, kao sto utonuli snovi izranjaju u ljudskoj svesti, U ljudskoj dusi, tako su se protekli dani pojavljivali u svesti i u dusama apostola. U onim danima nisu pro­ zivljavali sa normal nom sVeSeu sve to sto se desavalo. Sada je to izranjalo u njihovoj svesti. Izl'anjalo je sve ono vl'eme koje su proziveli od dogadaja na Golgoti do pl'aznika Duhova, a koje je bilo utonulo u dubine njihovih dusa. Oseeali su da im se ovo vl'eme pojav­ ljuje kao vreme najdubljeg sna. A naroCito dani od, takozvanog, Vaznesenja do Duhova - izgledali su im kao vreme najdubljeg sna. Ali gledajuCi unatl'ag, do­ lazio im je dan po dan onog vremena izmedu Misteri­ juma na Golgoti i Vaznesenja Hrista Isusa. To su bili proziveli, ali tek sada im je izronjavalo i pojavljivalo se na jedan poseban naCin. - Oprostite sto eu umetnuti jednu licnu napomenu: moram priznati, da sam se u najvecoj meri zacudio kada sam ugledao kako se u 31

dusama apostola pojav1jivalo ono sto su bili proziv~li. izmeau Misterijuma na Golgoti i Vaznesenja. Sasviffi" je cud novato to kako je izranjalo, kako se pojav1jiva1o u dusama aposto1a ono sto su proziveli izmeau Miste­ rijuma na Golgoti i Vaznesenja. Izranja1e su slike, i to kako! - Ti si zaista bio sa onim sto je na krstu roaeno, ti si ga sretao; kao kada se jutrom probudimo, pa se setimo sna: ti si bio nocas sa ovim ili onim. A narocita je bila svest sa kojom su se pojedini dogaaaji pojav­ ljivali u dusama apostola. Sta1no su sami sebe pitali: pa, ko je taj sto je sada sa nama? I nikako nisu mogli da ga prepoznaju. Znali su da su sigurno sa njim pu­ tovali, ali ga nisu prepoznavali u onakvoj pojavi u kakvoj ih je tada sretao, a koja im se sada, posle oploaenja Sve1jubavlju, pojav1jiva1a u slici. q±edal~u se.be kako putuju posle Misterijuma na Golgoti sa onim koga zovemo Hrist. I vide1i su kako ih tada uci ~ pouke iz carstva duha. Posta'alo im 'e sv~ j~snije, da su 40 dana oravili sa onim bicem koie je roaeno na krstu, da je to bice iz Kosmosa roaena Sveljubav i da je bio njihov uCitelj, ali da nisu bili zreli ~shvate sta-Im Je to 6ice govorilo; razumeli su da su t rimili ods~gama svojih dusa i da su k mesecari isli pored nsta, Jer obicnim razumom nisu mogli da pnme one sto im je to bl2edavalo. Slusali su ~na svescu ~m ga nisu poznavali, atek sad a, posta su prozlveh dogadaJ sI1aska S"vetoga Duha, ro­ lla se u nJima svest 0Jom su as oznali. A ao me­ s~cari su ga slusah 0 tada. Javljao im se k~vni uCitelj 1 oducavao ih taJnama 0Je su mog i da razu­ ~eju tek kacra1hje preneo u Jeono saSVlm drugaCije 32

s u· e svesti. Tek sada su videli sebe. Putovali ~ ristom, sa vaskrslim Hristom. Ali, tek sada su sta se to sa njima dogodilo. A kako su saznali da je to zaista bio onaj je u telu isao sa njima pre Misterijuma na Golgot moze da se opise na sledeCi naCin: pojavljivala se slika pred dusom nekog od apostola, sada posle ska Svetoga Duha, da je on video kako je putov Vaskrslim, ali ga nije prepoznavao. Video je neb, duhovno bice, ali ga nije prepoznavao. Tada se sala i jedna druga slika. Pridruzila se slika kc predstavljala stvarni dozivljaj apostola sa Hr Isusom pre Misterijuma na Golgoti. A zatim je scena kad ih je Hrist Isus ucio 0 tajnama duha, ; oni nisu prepoznavali. Videli su da se nalaze pre duhovnim bicem. A da bi to spoznali, ta slika se . nila - no, istovremeno se i dalje videla - u sliku ' vecere, kojoj su prisustvovali sa Hristom ISL Predstavite sebi u svoj realnosti jedan takav d02 apostola sa Vaskrslim i, delujuCi u pozadini takl sliku Tajne Vecere. Tada su spoznali da je to on, isti koji je u telu nekad putovao sa njima i onaj k sada uci u sasvim drugom liku posle Misterijull! Goigoti. Bilo je to stalno prozimanje, slivanje sli onog stanja svesti koje je proteklo kao u snu i sl secanja pre toga. Kao dye slike koje se poklap tako su to dozivljavali. Jedna slika iz njihovih c .U~~posle Misteriiuma n'a Goigoti, i druga koja jt 'sj.@:'ala kr~ niu iz vremena pre nego sto iill se vala sve.§1.~susaznali da su ta dva bica jednc Vaskrsli i onaj kOJl Je pre srazmerno kratkog vren -~--~--..:--------------

~llie svesti. Tek sada su videli sebe. Putovali su sa vaskrslim Hristom. Ali, tek sada su znali #l"istom, sta se to sa njima dogodilo. , A kako su saznali da je to zaista bio onaj, koji je u telu isao sa njima pre Misterijuma na Golgoti? To moze da se opise na sledeCi naCin: pojavljivala se takva slika pred dusom nekog od apostola, sada posle sila­ ska Svetoga Duha, da je on video kako je putovao sa Vaskrslim, ali ga nije prepoznavao. Video je nebesko­ duhovno bice, ali ga nije prepoznavao. Tada se ume­ sala i jedna druga slika. Pridruzila se slika koja je predstavljala stvarni dozivljaj apostola sa Hristom Isusom pre Misterijuma na Golgoti. A zatim je d05la scena kad ih je Hrist Isus uCio 0 tajnama duha, ali ga oni nisu prepoznavali. Videli su da se nalaze pred tim duhovnim bicem. A da bi to spoznali, ta slika se izme­ nila - no, istovremeno se i dalje videla - u sliku Tajne vecere, kojoj su prisustvovali sa Hristom Isusom. Predstavite sebi u svoj realnosti jedan takav dozivljaj apostola sa Vaskrslim i, delujuCi u pozadini takoreCi, sliku Tajne Vecere. Tada su spoznali da je to on, onaj isti koji je u telu nekad putovao sa njima i onaj koji ih sada uci u sasvim drugom liku posle Misterijuma na Golgoti. Bilo je to stalno prozimanje, slivanje slika iz onog stanja svesti koje je proteklo kao u snu i slika iz secanja pre toga. Kao dye slike koje se poklapaju ­ tako su to dozivljavali.l..edna slika iz njihovih doziv­ .lj~i~posle Misterijuma na Golgoti, i druga koja je pro­ si~ala kr9.? nju iz vremena pre nego 5to im se uS12a­ vala sve.§!:~su saznali da su ta dva bica jedno isto: Vaskrsli i onaj kOJl Je pre srazmerno kratkog vremena

:r

-~------=--~~---------=----

33

u fizickom telu putovao sa njiraa. Rekli su sada:. r~ nego sto nas je Sveljubav probudila, kao da smo bili izvan naseg obicnog stanja svesti. A vaskrsli Hristos bio je sa nama. On nas je, a da to nismo ni znali, primio u svoje carstvo, putovao sa nama, i otkrivao nam tajne koje su nam, kao u snu prozivljene, izra­ njale posle Misterijuma Duhova. To 'e one sto 'e cudno, to stalno slivan'e 0­ kla an'e odredene slike neko dozivra'a a ostola sa Hristom pos e Misterijun:a ~~ Golgot.i, sa nekom ~slikom pre Golgotskog MIstenJuma, kOJu su sa nor­ '\ malnim znanJem u fizickom te u oziveh sa Hristom susom. Time smo poceli da saopstavamo one sto moze da se proCita u takozvanom Petom Evandelju, Na kraju ovih prvih saopstenja, bicu slobodan da yam kazem jos nekoliko reCi, la se, u nekt.; ruku, osecam okultno obavezan da sada govorim 0 ovim stvarima i zelim da yam kazem sledece: znam vrlo dobro da se danas nalazimo u vremenu u kome se mnogo toga priprema za bliZu buducnost covecanstva i da mi sada u nasem Antroposofskom drustvu treba da se ose­ camo kao oni koji slute da u dusama ljudi treba nesto da se pripremi za buducnost, da se pripremi one sto se mora. Znam da ee doCi vreme u kome ee pot2!:!no drugacfje moCi da se govori 0 ovim stvarima, nego sto anasnJe 0 a dopusta, jer mi smo svi zaista deca naseg vremena. All, doCI ce bhska buducnost u kojoj ce moCI da se tacmJe, preciznije govori, u kojoj ee, mozda, stosta od toga na sta danas sarno donekle moze da se ukaze, moC! mnogo tacmje da se upozna u

*"

*

34

duhovnoj hronici zbivanja. DoCi ee to vreme, mal danasnjem covecanstvu jos izgleda neverovatn ipak, bas iz tog razloga, postoji izvesna obaveza vee dan as, kao u pripremi, govori 0 ovim stva Kada sam se borio sa sobom, da Ii da govorim 1 ovoj temi, nadvladala je duznost prema onome danasnje doba mora da se pripremi. To je dove toga, cia upravo ovde kod vas govorim na tu t Kada govorim 0 borbi sa samim sobom, shvatite 1 stvarno tako kao sto je reeena. Posebno vas moli! one sto sam upravo ovom prilikom rekao, sh' sarno kao neki nagovestaj, kao nesto sto ce u t enosti moCi da se kaze, sasvim sigurno, mnogo b taenije. A ovo sto pominjem - borbu sa samim s< - razumeeete bolje, ako mi dozvolite jednu lien pomenu, Meni je sasvim razumljivo st? mi je u dl nom istrazivanju, kome sam se posvetlo, upravo 1 redno mueno i tesko da iznesem bas ovakve sty duhovnog Pisma. I niposto se necu cuditi, ako ~ "nagoveStaj" koju sam spomenuo, uzme u jos ve sirem znacenju nego sto bi je mozda trebalo ~osto ne zelim da kazem, da sam vee danas u ~ da recizno kazem sta se nalazi u duhovnom P ler, upravo u mom slueaju osecam razne tesk muke kada se radi 0 tome da iznesem iz Akas, nlke one slike koje se odnose na hriseanstvo. O~ t~gobe da ove slike uCinim dovoljno gustim T ~zim, i smatram, u neku ruku, m~10m .karm( ~to mi je duznost da kazem ovo sto lznosll~. le sumnjivo bih manje tegoba imao da sam blO u ~aju u kome su mnogi od mojih savremenika

I

duhovnoj hranici zbivanja. DoCi ee to vreme, mada to dana5njem covecanstvu JOs izgIeda neverovatno. A Ipak, bas iz tog razloga, postoji izvesna obaveza d~~ vee danas, kao u pripremi, govori 0 ovim stvarima. Kada sam se borio sa sobom, da Ii da govorim bas 0 ovoj temi, nadviadala je duznost prema onome 5tO u danasnje doba mora da se pripremi. To je dovelo do toga, da upravo ovde kod vas govorim na tu temu. Kada govorim 0 borbi sa samim sobom, shvatite tu rec stvarno tako kao sto je recena. Posebno vas molim, da ono 5tO sam upravo ovom prilikom rekao, shvatite sarno kao neki nagoveStaj, kao neSto sto ee u budu­ enosti moCi da se kaze, sasvim sigurno, mnogo bolje i tacnije. A ovo 5tO pominjem - borbu sa samim sobom - razumeeete bolje, ako mi dozvolite jednu Iicnu na­ pomenu. Meni je sasvim razumljivo sto mi je u duhov­ nom istrazivanju, kame sam se posvetio, upravo izvan­ red no mucno i teSko da iznesem bas ovakve stvari iz duhovnog Pisma. I niposto se neeu cuditi, ako se rec "nagove5taj" koju sam spomenuo, uzme u j05 vecem i sirem lOacenju nego sto bi je mozda trebalo uzeti. ~osto ne zelim da kazem, da sam vee danas u stanju 1 da recizoo kazem sta se nalazi u duhovnom Pismu. ler, upravo u mom slucaju oseeam razoe teskoee i l muke kada se radi 0 tome da iznesem iz Akasa hra !1Ike one slike koje se odnose na hriseanstvo. Oseeaml t,egobe da ove slike ucinim dovoljno gustim i cia ihti't zadrZim, i smatram, u neku ruku, mOJom karmom to ~to mi je duznost da kazem ovo sto iznosim. ler, ne-*" sumnjivo bih manie tegoba imao da sam bio u polo- ~ z~aju - u kome su mnogi od mojih savremenika - da.tr'\ ~

35

*'*~I10

sam u mladosti imao stvarno hriseansko vaspitanje. A to stvarno nisam Imao. Odrastao sam u okollm pOt­ os 0 0 enoj duhovnos~~oie s varno vaspiI tan'e bilo je 6sto prirodnonaueno. Zbog toga imam ;+ i~esne tegobe sada ada nalazim ove stvari 0 kojima / sam obavezan da govorim. Mozda smem da iznesem ove liene napomene upravo iz dva razloga: prvo, iz razloga sto je u svet ubaeena sa naroeitom nesavesnoseu besmislena prica' o mojoj vezi sa izvesnim katoliekim strujama, Od svega toga ni jedna jedina ree nije tacna. A dokle se doslo sa onim sto se danas naziva teosofijom, moze jednostavno da se vidi iz toga sto se sa tla teosofije salju u svet takve nesavesne price i glasovi. Ali, kako nas zadatak nije da se obaziremo na to, vee nasuprot tome, da govorimo istinu, izoeo sam i ovu lienu napo­ menu, S druge strane, upravo zbog sv'2.ie udaljenosti' 1 ~iseanstva u mladosti, oseeam se utoliko nepristra­

X; s~ema njemu. Verujem da me je duh doveo d.o

1.. Qriseanstva i do Histovog biea. Mislim da mi se moze

X priznati da 0 OVlm stvarima, na ovom odruc'u mo u 1 . a govorim neprist~asno, bez predub~de~·a. J:v1~~da ee >( se upravo u ovom casu svets e IstonJe, Imatl VIse 0­ ~nia u onoga koji do azi iz prirodnonauenog obra­ j ~ovan'a, ko'i je u svojoj mladosti bio daleko od hrisea­ ~ 1. nstva, nego u nekoga ko je 0 naJranije mladosti bio u ~ ~ vezi sa hriseanstvom. A ako sa ozbiljnoseu primite ove *~reei, o~ete, kao sto sam napomenuo, ono sto

~

*

*

t

t

-*

) Izjava Ani Bisant da su dr Slajnera obrazovali jezuili.

36

zivi u meni kada sada govorim 0 tajnama koje bih -gao nazvati tajnama Petog Evande~,

***

zivi u meni kada sada govorim 0 tajnama koje bih mogao nazvati tajnama Petog Evanaelja.

***

37

*If

TRECE PREDAVANJE

Oslo, 3. oktobar 1913. godine

Kada sam juce govorio 0 tome da su licnosti, koje obicno nazivamo apostolima Hrista Isusa, dozi­ vele izvesno probuaenje u casu koji poCinje Duhovima, onda time ne negovestavam da su oni u to vreme q.ee bili potpuno svesni sadrzine, takozvanog, Petog Evan­ aelja, ovako kako ja to sada iznosim. Kada vidovita svest uae duboko u duse apostola, tada tamo razpo­ znaje navedene slike. Ali, mozemo da kazemo da u apostolima to tada nije zivelo kao slika, vee vise kao zivot, kao neposredno dozivljavanje, kao oseeanje i snaga duse. A ono 8tO su apostoli zatim mogli da govore, Cime su dali podstrek onome sto mozemo nazvati hriseanskim razvojem, ono sto su nosili u sebi kao moe duse, kao snagu srea, to se razvilo iz onoga sto je u njihovoj dusi zivelo kao ziva snaga Petog Evanaelja. ani su mogli onako da govore i deluju, jer su stvari koje sada otkrivamo kao Peto Evanaelje, nosili u svojoj dusi, mada ih nisu govorili ovakvim recima kakvim sada moramo da ih iznosimo. ani su kao kroz neko probuaenje primili oploaenje kosmi­ ckom Sveljubavlju i delovali su pod utiskom tog op­ loaenja. U njima je delovalo ono sto je sam Hristos postao. Ovde smo dosli do tacke kada u smislu Petog Evanaelja treba da govorimo 0 Hristovom zemalj­ skom zivotu. 38

Nije lako za danasnje shvataoje, za sayre shvatanje, reCima izraziti ono 0 cemu se radi mozemo da se priblizimo tom najvecem dog, pomoeu raznih pojmova i ideja, koje smo vee st, antroposofskim posmatranjima. Da bismo Sf Hristovo biee, moramo da primenimo one poj koje vee imamo u nasim aotroposofskim izlagal sarno u nesto drugaCijem obliku. p~b_is_m_o_t0-..i..p_o-,,-ia_s_o_i_li!-,-,-p_o_o_im_o_o_d_o_n--,oi obicno nazivamo Jovanovo krstenje na JordaI pogledu na zemaljski zivot Hrista, to krstenje pr' Vi}a ono sto je zaceee kod nekog zemaljskog cc liristov zivot, pocev od tada pa do Misterijur G-.9lgoti, razumemo ako ga uporedimo sa covel zivotom u majCinom telu. Dakle, od Jovanovog ~ do Misterijuma na Golgoti to je, takoreCi, k Hristovo biee prolazi kroz embrionalm ZIVO!. M jum na Golgoti treba da razumemo kao njego' maljsko roaeIJ.ie, odnosoo smrt Isusovu (trel ~zumemo) kao HriStovo zemaljsko rodenje, as zemaljski zivot moramo da trazimo posle MiStel Golgoti, kada je Hristos bio u vezl sa aposto kao sto sam ·uce s omenuo - dok su a ostoli bi u nekom dru aCi·em stan·u svesti. To je bilo one sledilo posle stvarnog rodenja Hristovo biea.~ 8tO se oplsuje kao Vaznesenje i 000 sto je posll usledilo~ao Duhovi, to treba da shvatimc !:IristovoK.biea kao one sto je kod coveka posle ulazak u duhovne svejQ.Y.e. Dalji Hristov zivot u z skoj sferi, posle Vaznesenja iIi pocev od Duhova a upore Imo sa omm sto eove ova usa prozi

na

Nije lako za danasnje shvatanje, za savremeno shvatanje, recima izraziti one 0 cern se radi. Ali; mozemo da se priblizimo tom najveeem dogadaju, pomoeu raznih pojmova i ideja, koje smo vee stekli u antroposofskim posmatranjima. Da bismo shvatili Hristovo biee, moramo da primenimo one pojmove koje vee imamo u nasim antroposofskim izlaganjima, sarno u nesto drugacijem obliku. p~bismo to pojasnili, podimo od onoga sto* obicno nazivamo Jovanovo krstenje na Jordanu. U pogledu na zemaljski :livot Hrista, to krstenje predsta­ Vlja one sto je zaceee kod nekog zemaljskog coveka. I:lr.istov :livot, pocev od tada pa do Misterijuma na G~lgoti, razumemo ako ga uporedimo sa covekovim :livotom u majCinom telu. Dakle, od Jovanovog krste­ ~ do MistenJuma na Golgoti to je, takoreCi, kao da Hristovo biee prolazi kroz embrionalni :livor. Mlsteri­ jum na Golgoti treba da razumemo kao njegovo ze­ ma1Jsko rodeIlie, odnosno smrt Isusovu (treba da ifizumemo) kao I-iriStovo zemaljsko rodenje, a stvarni zemaljski zivot moramo da trazimo posIe Misterijuma na-Golgoti, kada je Hristos bio u veZl sa a ostolima­ kao sto sam 'uce s omenuo - dok su a ostoli bili kao u nekom dru aCi'em stan'u svesti. To je bilo one sto 'e siedilo posle stvarnog rodenja Hristovo biea._ A one sto se oplsuje kao Vaznesenje i one sto je posle toga usledilo~ao Duhovi, to treba da shvatimo kod ~ biea kao one sto je kod coveka posle smrti ulazak u duhovne sve.!QYe. Daiji Hristov zivot u zemaIj­ skoj sferi, posle Vaznesenja iIi poCev od Duhova, treba CIa uporeolmo sa omm sto cove ova usa prozivljava 39

*

rt~2,TG..Q\Jez. iUlft'2 - i~\U.{~..\.l2.\f'A

Q)GJ\V QA~

CD0lt.-uq f\N -1'f\v f-.lc[

*

1I.£a~e

t

\

u takozvanom devahanu, "1 duhovnoj zemlji. Dakle, vidimo da .e Hristovo bice takvo ICe, u 0­ ledu ko a moramo otpuno da izmenimo sve oj­ ~ move ko'e smo inace stekli 0 stupnjevima i stan'ima ~ covekovo zivota. Posle prolaska kroz one stanje koje nazivamo Cistiliste, kamaloka, covek prelazi u duhovni svet, da bi se pripremio za naredni zemaljski zivot. Dakle, . ~ovek posle svoje smrti prozivljava duhovni zivot. ~ \Hristovo bice doziv~o je, ocev od Duhova, rela­ z~e u zemaljsku stem sto 'e za n'ega macHo isto sto za coveka znaCi prelazenje u duhovnu zemlju. I ume­ sto da dode u devahan, u duhovnu oblast, ao sto dOlazi covek posle ~mrti, uCinilo je Hristovo bice tu zrtvu da svo'e nebo, takoreCi, ostavi na Zemlju, da ga potrazi na Zemlji. Izrazeno uobicajenim re6ma: covek ostavlja Zemlju, da bi boravio na nebu; Hristos j~ ostavio nebo, da bi boravio na Zemlji. Mohin vas, da to sebi predstavite u pravom svetlu i da na to na­ 90vezete osecanJe i oseca' 0 tome sta se do odilo preko 0 gotskog Misterijuma, sta se do odilo Hristovlm 0 as om, a va Je stvarno bila Hristova htva: natme - ostav Janje duhovnih stera da bi na Zem Ji ziveo sa udima, sa Zemrom i da bi dare svo'im lmpu sima vodio rude i evoluci'u Zemlje---Ere Jovanovog rstenja na Jordanu, Hristos 'e pri adao nadzemaljskim sterama. Da Ie, on je iz nadzemal'skih stera slsao u zema jsku s em. A one sto se desilo iz­ ~d~ Jovanovog krstenja i uhova, to je trebalo da se J..... desi da I nstovo nebesko blce pres 0 u Hristovo ~ z ~ Ice. elzmerno Je mnogo receno kada se

40

@ L.f\\J

0,j)j)fi:;~~3~~\~v~h,S_l.

G

~SU 'Kf<:J\li.\ JUllf\u. ta tajna izrazi reCima: posle dogadaja Duhova, 1 jekod Ijudskih dusa na ZemIji. Ono sto je Hristos izvrsio izmedu Jova krstenja i Duhova, dogodilo se zato da bi on iz ( nog sveta presao i nastanio se u zemaljskoj sferi. dogodilo, da bi to bozansko, duhovno bice HI primilo lik koji mu je potreban za zivot u zajed Ijudskim dusama na Zemlji. Time je istovremeno ukazano na to, da do ada'u PaIeStliii jedinstven dogadaj, na staSa cesto ukazivao. To je silazak viseg, nezemaljskc u zemarsku stem, 0 nJegovlm uticajem zerr stera ne prode kroz nume preobrazaje.. Dak onog vremena je Hnstovo blce de atno na Zemlj - Dakle,l1O-:?"ce=-:m=-=0~h'--'dr:a'---:r7a=zu7m=-=-e-=m:-:o:--TDTu:Tn smislu Petog Evandelja, moramo da se pomo~ pojmovima koje smo izgradili u antroposofiji. U smo na to, da su u stara vremena postojale mi posvecenja kroz koje je Ijudska dusa ucestvo' duhovnom zivotu. Najbolje se vidi sustina tih pr. canskih misterija kada imamo u vidu, takozvant sijske iii misterije Mitre. Tu se prolazilo kroz ~ stepeni posvecenja. Onaj koga je trebalo uvesti stepene duhovnog dozivljavanja, bio je prvo do do onoga sto se simbolicki nazivalo "Gavran"; je postajao "Okultni", "Tajni". Na trecem st, postajao je "Borac", u cetvrtom "Lav". Na 1 stepenu davalo mu se ime onog naroda kome . padao. Na sestom stepenu postajao je "Suncev jl na sedmom "Otac". Za prva cetiri stepena dovol danas da kazem daje covek njima sve dublje bio U'

Q) rsoQt\C-

*

K\~IG-"l\J~ n\\~'2 -

Q) ().i'\ \J (l A H 0010UL1 f\N \:::/ Q) tOQf\C-

-1t\'ilt--t[

i,&\'v..h-t12.\J'A

~ l- f\\J f[\ i>GQ1\)A.iJ~c

III

':>l,

~'DUH~'rl\ c.. ...... v"Q.­

~O~\J~

;;s Iu...r A

(i) r,t-'p flLtt- !J1Y'\c

~S(j ~<:/\l-J. \ ~Ui-.l f\~

ta tajna izrazi reCima: posJe dogadaja Duhova, Hris({)s kod ljudskih dusa na Zemlji. Ono sto je Hristos izvrsio izmeau Jovanovog krstenja i Duhova, dogodilo se zato da bi on iz duhov- !( nog sveta presao i nastanio se u zemaljskoj sferi, To se -h dogodilo, da bi to bozansko, duhovno bice Hristovo, !\ primilo lik koji mu je potreban za zivot u zajedniei sa Ijudskim dusama na Zemlji. Time je istovremeno ukazano na to, da je ta~* do aaa' u Palestini jedinstven dogaaaJ, na sta sam ve¢~ cesto ukazivao. To je silazak viseg, nezemaljskog~a r\ u zemaljs u sfem, 0 nJegovlm utieajem zemal'ska (\ sfera ne proae kroz nuzne preobrazaje;. Dakle, Od~. onog vremena je Hnstovo blee e atno na Zemlji. ---=-----r5akle, hocemo 1 a razumemo u ove u smislu Petog Evanaelja, moramo da se pomognemo pojmovima koje smo izgradili u antroposofiji, Ukazali smo na to, da su u stara vremena postojale misterije r/.... posvecenja kroz koje je Ijudska dusa ucestvovala ut': duhovnom zivotu. Najbolje se vidi sustina tih prethris-,t canskih misterija kada imamo u vidu, takozvane, per- ~ sijske iii misterije Mitre. Tu se prolazilo kroz sedam "" stepeni posvecenja. Onaj koga je trebalo uvesti u vise* stepene duhovnog dozivljavanja, bio je prvo doveden.* do onoga sto se simbolicki nazivalo "Gavran"; zatim je postajao "Okultni", "Tajni". Na trecem stepenu'* postajao je "Borac", u cetvrtom "Lav". a petom* stepenu davalo mu se ime onog naroda kome je pri--* padao. Na sestom stepenu postajao je "Suncev junak", na sedmom "Otae". Za prva cetiri stepena dovoljno je'lt danas da kaZem da je covek njima sve dublje bio uvoden)\'

*

;e

*

**'

41

u duhovni zivot. Na petom stepenu postizao je spo­ sobnost prosirene svesti, tako da je bio sposoban da postane cuvar, duhovni cuvar naroda kome je pripa­ dao. Zato mu se i davalo ime naroda Ciji je pripadnik bio. Na petom stepenu posveceni je ucestvovao na izvestan naCin u duhovnom zivotu. Poznato nam je iz jednog niza predavanja, koja sam~ov~ naroaevode ona duhovna bica koja u hljerarhljama duhovni lea nazlvamo Arhandelima. ovu sfem l bio je uz 19nu ona.1 koji Je bio posvecen u peti stepen, t\ ta 0 a Je ueestvovao u zivotu Arhandela. Posveceni u ;{- petlStepen bIb su potrebni kosmosu. ~ato s-e na Ze­ m J1 lzvrsavalo posvecenje u peti stepen. Kada je takva iiCnost bila posvecena u mlstenJe, kada je prozivela dubOka lskustva i stekla dusevnu saddinu koja je J.. odgovarala petom stepenu, tada je, takoreCi, zagledao " Arhandel u dusu takvog coveka i Wao je u toj dusi, rt- ka01"to .ml Citamo uknjizi saQ!2se~ja 0 izves~im ~tvarima kOJe moramo da znamo da blsmo mogh da lzvr­ siffio ovo ib ono delo. Ono sto je jednom narodu bilo ~trebno, sto je to~e naroou trebalo to su vide i Arhandeli u usama oni koji su bili posveceni u peti ~ stepen. ~bl A rhancreli mogli da vode narode na , p~ na(;in, otrebni su na Zemlji posveceni etog ;\ s!epena. ~Q..osveceni su posre niei izmedu voda naroda i samog naroda. Oni unose, takoreCi, u sfem A:mandela ono sto je potrebno za pravilno vodenje ~ naroda. ~ A kako je mogao da se postigne peti stepen u starom prethriscanskom vremenu? On ne bi mogao da se postigne ako bi dusa ostala u telu. Covekova dusa

*

*

*

*

*

* *

42

morala je da se izdigne iz tela. Upravo u tom sastojalo posvecenje, da covekova dusa izade va A van tela prozivljava dusa ono sto joj je dave ddinu onoga r) cemu sam malopre govorio. D morala da napusti Zemlju, morala je da se us duhovni svet, da bi postigla ono sto je treb, postigne. Kada se postigne sesti stepen posvecenj pen "Suncevog junaka", tada se u dusi takvog ,,: vog junaka" probudi nesto sto nije potrebno sa vodenje i upravljanje jednim narodom, nego ne: je vise od upravljanja i vodenja nekog naroJa. pogledate na razvoj covecanstva na Zemlji, vic narodi nastaju i nestaju, da se narodi, takoreCi njuju. Kao i pojedinei, i narodi se radaju i umir ~~narod ostvario na Zemlji, to se sacuvati za dalji razvoj Zemlje. _Ono sto taj obavlja kao zemaljski rad, mora da se prodliZi ~ga naroda. Da bise-0stvaren'e nekog naroda 1zvan toga naroda, duhovima ko'i su u ray a i biE su otrebm uncevl 'unaci" jer, u visim ~moze da se (;ita sta zivi u dusi ~ naka". -Lako su mogle da se dobiju snage k( pravilan naCin rad jednog naroda prenose urad fc)vecanstva. Ono sto je zivelo u "Suncevom ju bilo je iznad delovanja nekog pojedinog naroda sto je onaj, koji je trebalo da bude posvecen stepen misterija, morao da izade iz svoga tela proziveo ono sto mu je bilo potrebno, tako je on je trebalo da postane "Suncev junak", morao dG iz svoga tela i za to vreme, dok je van tela, da t

morala je da se izdigne iz tela. Upravo u tome se i sastojalo posvecenje, da covekova dusa izaae van tela. A van tela prozivljava dusa one sto joj je davalo sa­ drzinu onoga 0 cemu sam malopre govorio. Dusa je morala da napusti Zemlju, morala je da se uspne u duhovni svet, da bi postigla one sto je trebalo da postigne. Kada se postigne sesti stepen posvecenja, ste­ pen "Suncevog junaka", tada se u dusi takvog "Sunce­ vog junaka" probudi nesto sto nije potrebno sarno za voaenje i upravljanje jednim narodom, nego nesto sto je vise od upravljanja i voaenja nekog naroda. Kada pogledate na razvoj covecanstva na Zemlji, vidite da narodi nastajui nestaju, da se narodi, takoreCi, sme­ njuju. Kao i pojedinci, i narodi se raaaju i umiru. Ali, ~t~arod ostvario na Zemlji, to se mora sacuvati za dalji razvoj Zemlje.~ Ono sto taj narod obavlja kao zemaljski rad, mora da se produzi ivan ~g9. nan)da. Da bise-ostvaren' e nekog naroda lznelo izvan toga naroda, duhovima koji su uprav Ja i time, bili su otrebni Suncevi 'unaci" 'er u visim sveto­ ~moze da se cita sta zivi u dusi~ncevogju­ naka". Tako su mogle da se dobi'u sna e ko'e na pravilan nacm rad jednog naroda prenose urad celog fc)vecanstva. Ono sto je zivelo u "Suncevom junaku" bilo je iznad delovanja nekog pojedinog naroda. I kao sto je onaj, koji je trebalo da bude posvecen u peti stepen misterija, morae da izaae iz svoga tela da bi proziveo one sto mu je bilo potrebno, tako je onaj koji je trebalo da postane "Suncev junak", morao da izaae iz svoga tela i za to vreme, dok je van tela, da boravi 43

'*

*

~ na Suneu. - ~vakako stvari koje z~danasnji svet

~ skoro kao ba]ka, a mozda i kao glupost. Ah, tu, ozanska mudrost I moze da izg eda ljudima kao gLupost. J\ "Suncev junak" ziveo je za vreme svog posve­ cenja zajedno sa eeLim Suncevim sistemom. Sunee je bilo njegovo boraviste, kao sto obican covek zivi na svojoj planeti. Kao sto su oko nas brda i reke, tako su ~ oko "SuncevogJunaka" planete Suncevog sist~ma "'ToRom n'e ovo osvecen·a. Za vreme svo a osve­ eenja "Suncev 'unak" je morae da se renese na unee. U starim misterijama mogao je covek to da postigne sarno izvan svoga tela. A kada se vratio u telo, secao se onoga sto je doziveo van tela i mogao je to da upotrebi kao mocnu snagu za unapreaenje evo­ lucije celog covecanstva, za dobro eelokupnog ljud­ skog roda. "Suneevi junaei" ostavljali su svoja tela za vreme posvecenja, a kada su se vracali ulazili su po­ novo u njih. I tada su imali snagu kojom su mogli da rad jednoga naroda prenesu u razvoj celoga covecan­ stva. A sta su dozivljavali Suncevi 'unaei" tokom tri i 1" po dana svoga posvecenja? Sta se dogaaalo za vreme ~ 'n]lfiovog b~avka na Suneu? fuli su zajedno sa Hristo~, l( 1Wji pre Misterijuma na Gol oti 'os ni'e bio na Zemljl. SY..L2an "Suncevi junaei" uspinjali su se u vise duho­ vne sfere 'er su sarno tamo u stara vremena mo Ii da du zajedno sa Hristom. 1z to a sveta u ko'i su se us injali stari osveceniei za vreme svo a osvecenja, s'v 'e Hristos na Zemlju. Dakle, mozemo da kazemo: o sto su ojedinci ostizali pri posvecenju u stara ~ vremena, t~ Hristovi aposto 1 obili kao prirodnim

~ ~ )f takoae, vredi ree a ostola Pavl

t

* *

44

•

dogaaajem u danima Duhova. Dok su ranijc 'morali da se uspinju ka Hristu, sada je Hristos sii aostOIa i tako su na izvestan nacin apostoli 1 ljudi koji su imali u sebi onu sa rZIDU ko]u su imali "Suncevi junaei". Duhovna snaga Sunca il ~se ljudi i od tada je nastavila da d~luje C evoluei" covecanstva. Da bi se to dogodllo mo da se odigraju oni dogaaaji u Palestlm. 1.. A iz cega je izrastao Hristov zemaljski t' 1zrastao je iz najdubljeg bola, iz bola kO]l prey ~no sto covek moze i da zamisli kao veliCim Da bi na ovom mestu dosli do pravilnog shvatan ~ .L ~ari treba, opet, da se uklo~e pojedma opirar ~\ nasnje svesti. Moram sada da lznesem neke napc radi objasnjenja Petog Evanaelja. Pre kraceg 'vremena pojavila se knjiga preporucujem za citanje, jer potice od vrlo 1 coveka i pokazuje kakvu besmislicu mogu da vrlo umni Ijudi 0 duhovnim stvarima. Mislim na Morisa M~terlinka4 ,,0 smrti". Pored raznih be5 ill stvari, u njo' se nalazi i iz'ava: kada covek un ]e duh, a tada ne moze da ~'er 'e odlozio fizicko telo. Dakle, Meterlink, uman covek, prec iluziji da samo fizicko tela moze da oseca bol. I primecuje veliku besmislieu kada tvrdi da pati fizicko telo, koje se sastoji iz fizickih sila i hen tvari tako da bi i kamen morae da oseca bol. F ~elo ~e pati; one sto pati 'e i ak - dusa. Doslo;

,*

A-

-*

Grof Maurice Maeterlinck (1862-1949), belgijski pesnik Dobitnik Nobelove nagrade za knjizevnost 1911. godine.

4

*

dogaaajem u danima Duhova. Dok su rani'e rudi 'morali da se us in'u ka Hnstu, sada 'e Hristos sisao do *" ostola 1 tako su na izvestan naCin apostoli postali ~ l~di koji su imali u sebi onu sa rzmu kOJu su u s~i imali "Suncevi ·unaci". Duhovna snaga Sunca izlila se J,L.@se ljudi i od ta a je nastavila da deluje dalje u {I evoluci" cove~tva. Da bi se to dogodilo morali su -da se odi ra'u oni do aaaji u Palestini. A iz ce a 'e izrastao Hristov zemaljski zivot? Izrastao je iz najdubljeg bola, iz bola kOJI prevazl azi* , . ve one sto covek moze 1 da zamisli kao vehcmu ola. ,*.t A' Q.? bi na ovom mestu dosli do pravilnog shvatanja ove?t ~ .,l ~vari treba, opet, da se uklone pojedina opiranja da-.it 1 nasnje svesti. Moram sada da iznesem neke napomene radi objasnjenja Petog Evanaelja. Pre kraceg vremena pojavila se knjiga, koju preporucujem za citanje, jer potice od vrlo umnog coveka i pokazuje kakvu besmislicu mogu da kazu vrlo umni ljudi 0 duhovnim stvarima. Mislim na knjigu Morisa Meterlinka4 ,,0 smrti":. Pored raznih besmisle­ !}l_ stvari, u njo' se nalazi i iz'ava: kada covek umre on je duh, a tada ne moze da Qati 'er'e odlozio svo'e flzicko telo. Dakle, Meterlink, umao covek, predaje se iluziji da samo fizicko tela moze da oseca bol. On ne primecuje veliku besmislicu kada tvrdi da pati samo fizicko telo, koje se sastoji iz fizickih sila i hemijskih tvari, tako da bi i kamen morao da oseca bol. Fizi0.s-.0 ~elo oe pati; one sto pati 'e i ak - dusa. Dosio se dotle,

** *'*

a

*

4,/t t

*

* k

'*

Grof Maurice Maeterlinck (1862-1949), belgijski pesnik i pisac. Dobitnik Nobelove nagrade za knjizevnost191l. godine.

4

45

~ -JE1D tS~N~tUl JE- f\~\~\)~0~CltSu-.6--+ !\'--.t: \~ "I £) Q U c- - \ l(alw'\ lu..)~

7

*

~ IA

\S~\S ~,02'2. kAR..J''\ \CJA-H-\ tU~C) ~ da ljudi 0 najjednostavnijim stvarima misle suprotno ad onoga sto je istina. Ne bi postojale patnje u kama­ loki kada dusa ne bi patila. U kamaloki se javlja j;Ja­ !nja upravo zbog toga sto je covek lisen fizickog ~a. a misli da duh ne moze da ati taO ne moze da stekne pravu pre stavu 0 neizmernoj patnji koju je Hristov ~meno proziveo u Palestini. , No, pre nego sto budem govorio 0 toj patnji, treba da ukazem jos i na nesto drugo. Moramo da ~ i'!lamo u vidu da je prilikom Jovanovog rstenja na Jordanu, na Zemlju sisao duh i tri godine irveo u fizickom telu, a zatlm doirveo smrt na Golgoti, duh -t iCO'i 'e pre Jovanovo------krstenja ziveo u otpuno dru a­ <:ijim pn r ama, nego sto su zemaljske.. A sta to znaGi sto je taj duh ziveo u otpuno dru aCijim prilikama ~ nego sto su zemaljske? To znaci, antroposo ski re­ ~ ~no, da taj duh.EJ~ rmao kar~. Molim da to imamo . ~ Duh je ziveo tri godine u telu Isusa iz Naza­ ~ reta, proziveo je taj zivot, a nije imao u svoJoj dusi zemaljsku l
I

":?

LI VO ( \,LQ\

*

era

46

f-Q..NE.S' R~~f\N

(

-4

~\ 0

1

\ 3L\ ~ ~S~Atttll pn.lwt?-ll\l\b\1t--\!'I} tSLl~VO(" iL

Au daljem posmatranju ovog Evandelja znajemo jos nesto. Taj trogodisnji zivot na Zemlj smo posmatrali kao embrionalni zivot, niti je s nekakvu karmu, niti je uzeo na sebe neki dug. 1: ren 'e na Zemn tro odisn'i zivot koji nije bio usl karmom, a nije ni stvorio nekakvu karmu. Sv pojmove i ideje, koje time dobijamo, treba da prj sam sasvim dubokom smislu, pa cerna rnnog l dobiti za pravilno razumevanje tih izvanrednih daja u Palestini, koji inace u mnogo cemu sl ostaju neobjasnjivi. Pomislite sarno sta je sve rec tome u razvoju covecanstva, kako se sve to PO! razumevalo! A ipak, kako je to delovalo kao ir Ali, Ijudi ne uzimaju ove stvari uvek u njihovor Yom, dubokom znacenju. Mislili bismo draga mnogo cemu kada bismo to upoznali, kada bisrr stvari primili u pravom znacenju. Kako covek r puta prolazi bez razmisljanja pored stvari koje stvari, vrlo znacajne. Mozda su neki od vas, takode, nesto knjizijgrnesta Renan~l ' pvot Isus00', izdatoj godine. Ta se knjiga Gita, a da se i ne obraca do' paznje na one sto je u njoj znacajno. Mazda ce s, kasnije cuditi sto su mnogi do sada procitali tu 1 a da nisu osetili sta je, u stvari, cudno i znacajno ~jno je kod te knjige sto je .ana nesto iz neka s~ uzvisenog prikazivanja i obicnog ro

(Joseph) Ernest Renan (1823-92), francuski istoricar, t filosof. U svojoj knjizi "Zivot Isusov" (Vie de Jesus), O( !!?tculni element Isusovog Zivota.

5

~Q~~S\ 'R.~'N.f\ N

(

-4

~\ \/l)\

\SL\SOV.

~SN\\iUI PQ\Wt:2 ll\\:.\b\lr-\I'l) lSlC.~\f()G. -iL~\Y1­

A u daljem posmatranju ovog Evanaelja, upo­ znajemo jos neSto. Taj trogodisnji zivot na Zemlji, koji smo posmatrali kao embrionalni zivot, niti je stvorio nekakvu karmu, niti je uzeo na sebe neki dug. Eroziv­ !.Len je na Zemlji trogodisnji zivot koji nije bio uslovljen karmom, a nije ni stvorio nekakvu karmu. Sve ove pojmove i ideje, koje time dobijamo, treba da primimo sarno u sasvim dubokom smislu, pa cemo mnogo toga dobiti za pravilno razumevanje tih izvanrednih doga­ daja u Palestini, koji inace u mnogo cemu stvarno ostaju neobjasnjivi. Pomislite sarno sta je sve receno 0 tome u razvoju covecanstva, kako se sve to pogresno razumevalo! A ipak, kako je to delovalo kao impuls! Ali, ljudi ne uzimaju ove stvari uvek u njihovom pra­ vom, dubokom znacenju. Misli]j bismo dragaCije 0 mnogo cemu kada bismo to upoznali, kada bismo ove stvari primili u pravom znacenju. Kako covek mnogo puta prolazi bez razmisljanja pored stvari koje su, u stvari, vrlo znacajne. Mozda su neki od vas, takoae, nesto culi 0 knjizi.!grnesta Renan8:1 ,l~vot Isus00', izdatoj 1863. godine. Ta se knjiga Cita, a da se i ne obraca dovoljno paznje na ono sto je u njoj znacajno. Mozda ce se ljudi kasnije cuditi sto su mnogi do sada procitali tu knjigu, ada nisu osetili sta je, u stvari, cudno i znacajno u njoj. ~jno je kod te knjige sto je ona neSto izmeau, neka smesa uzvisenog prikazivanja i obicnog romana.

-

(Joseph) Ernest Renan (1823-92), francuski istoricar, teolog i fiJosof. U svojoj knjizi "Zivot Isusov" (Vie de Jesus), odbacuje natculni element Isusovog zwota.

5

47

Citajte tu knjigu stirn na umu, citajte kako Renan shvata Hrista, koji je za njega uglavnom Isus Hrist. On ga prikazuje kao junaka koji najpre ima sasvim dobre namere, veliki je dobrotvor covecanstva, ali kao da se zahvaeen odusevljenjem naroda povodi sve vise za onim sto bi ljudi rado zeleli da im se govori. U veli­ kom stilu Renan primenjuje na Hrista ono sto se cesto primenjuje u malom stilu. Dogaaa se da ljudi, kada vide da se nesto siri kao, na primer, antro osofija, ritikuju to ovako: u...pocetku je imala sasvim dobre ~ pridosleIOse pristalice i one su je doveIe dotle da je pocela da govori ono sto ljudi rado slusaju. Jako i Renan opisuje Hrista Isusa. Re­ nan ima smelosti da i vaskrsenje Lazara prikaze kao neku vrstu revare ko 'u ·e Hrist Isus uCinio jer je to b~obro sredstvo za agitaciju. ~ se usuauje a prikaze Hrista kao nekog zanesenjaka koji se sve vise ovodi za mstinktom naroda. Time je obican roman pomesan sa uzvisenim prikazivanjima kojih ima i u toj knjizi. Ali, zdrav oseeaj ee morati da se uplasi pred o isom lea 0Je u pocetku ima sasvim dobre namere, ali na raju popusta instinktima naroda I cini razne Erevar~. No, enan se ne oseea uplasenim vee na­ protiv ima Ie e zanosne reci za tu lcnost. udno zar ne? Ali, to je dokaz koliko je snazno covek·piivl.l6en ~ristu i kada 0 Hristu nista ne razume._0 ide dotle da takav covek moze da opise Hristov zivot kao obican r--rnai1,a1 pored toga ne nalazl dovol"no divnih reCi da bi uputIo ljude na tu licnQ§t..1'0 je moguee sarno kod takvo biea kao sto je Hristos. No, sabralo bi se mnogo karme u trogodisnjem Hristovom zivotu na Zemlji, da

48

je Hristos ziveo tako kao sto to Renan opisuje. U~ eemo nawnih dana da takvo opisivanje mora C odbacl, z og saznanja da Je Jedan ZIVOt pr~ Zeml"i, a da njime) nije stvorena karma. To ·e ot] Petog Evanae~. -Dakle, 0 igrao se dogaaaj na Jordanu nazivamo Jovanovo krstenje. Peto Evandel"e kaze da reCi, koje se nalaze u Lukinom Evanc tacno navo e ono sto je tada moglo da se cuje r jenom vidovitom sveseu: "...Ovo je Sin moj ljub: ~anas sam ga rodio,,6. A to ·e u ravo ono sto se d dilo: zaceee i raaan·e Hristovog biea u bieu Zemljc se-crc; odilo na Jordanu. Narednih dana govorieel bieu koje se spustilo u tela Isusa iz Nazareta,~ .~ govoriti 0 onome koji je tu dosao i dao ~ tela Hristovom bieu. Sada nam kaze Peto Evandc a to mozemo da proCitamo unazad usmerenim vi, hm pogledom - da se Hristos u pocetku nije potl sjedmlO sa telom Isusa iz Nazareta. yeza nije takva kao sto je kod nekog obicnog coveka veza ~, vee takva da je u svako doba, kada Je to potrebno, Hristovo biee moglo ponovo da napusti Isusa iz Nazareta. Za vreme dok je Isusovo tela negde kao u snu, Hristovo biee bilo je duhovn, ~ mestu, vee prema tome gde je bilo potre Peto EvandelJe nam pokazuje, da ill tela Isusa iz zareta nije uvek bilo prisutno kada se Hristos pi IjIvao pred apostolima. ¢esto je bilo i ovako: telo I L

Luka, 3:22, u prevodu Vuka KaradZica: "Ti si sin moj ljut Ii si po mojoj volji".

6

je Hristos ziveo tako kao sto to Renan opisuje. Uvide-t­ cemo nawnih dana da takvo opisivanje mora da se>tt ?dbaCI, z og saznanJa da Je Je an ZIVOt protekao nac-:l Zeml"i, a da n'ime) ni'e stvorena karma. To 'e otknee?" Peto Evandel' a. ~ Dakle, odigrao se dogadaj na Jordanu, koji* nazivamo Jovanovo krstenje. Peto Evandel"e nam~~ kaze da reCi, koje se nalaze u Lukinom Evandelju,1;4- . tacno navo e one sto je tada moglo da se cuje razvi- ~ jenom vidovitom sveseu: "...Ovo je Sin moj ljubljeni,* danas sam ga rodio,,6. A to 'e u ravo one sto se do 0­ dilo: zaceee i radan'e ffriStOvog biea u bieu Zemlje. To,***** se dogodilo na Jordanu. Narednih dana govorieemo0 bieu koje se spustilo u tela Isusa iz Nazareta, ~ali Erv_o cemo govoriti 0 onome koji 'e tu dosao i dao svoje 'telo Hristovom bieu. Sada nam kaze Peto vande Je ­ a to mozemo da proCitamo unazad usmerenim vidovi­ trm pogledom - da se Hristos u pocetku nije potpuno sjedlillo sa telom Isusa iz Nazareta....Yeza nije bilaJ.. takva kao sto je kod neko obicnog coveka veza tela '71 ~ vee takva da je u svako doba, ka a Je to bilo;;r potrebno, Hristovo biee moglo ponovo da napusti telof lsusa iz Nazareta.:!:-a vreme dok je Isusovo telo bilo negde kao u snu, Hristovo bice bilo je duhovno na dm om mestu, vee prema tome gde je bilo potrebnoJ Peto Evan e Je nam pokazuje, da ni telo Isusa iz Na-* zareta ni'e uvek bilo mutno kada se Hristos pojav-" ljivao pred apostolima. __ esto je bilo i ovako: te 0 Isusa,

-*

*"

*

Luka, 3:22, u prevodu Vuka Karadzica: "Ti si sin moj ljubljeni,

Ii si po mojoj volji".

6

49

*

*

1.

iz Nazareta bi ostalo negde, a sarno se duh Hristovog ~avljivao pre apostolima. Jegova pojava .Ie A bila takva, da su je mogli zamemtl sa terom Isusa iz 1 Nazareta. PrimeCivali su izvesnu razliku, ali ona~ nije i\ bila tolika da bi mogli uvek jasno da je zapaze. Cetiri ~ ?vanaelja ne kazu mnogo 0 tome, ali kaze peto. .1 A ostoli nisu uvek mogli da razlikuju da Ii je sada (\ p~d njima Hrist Isus iIi sarno Hristos-duh. Razlika .t nije bila uvek jasna, nisu uvek znali da Ii je jedan ili /I. drugi slucaj. ~illfesce su mislili da je to Hrist Isus. i onda kada je to bio Hristos-duh, ukoliko su ga upo­ mali u Isusovom telu. Ali, u tro. od'~ 'em zemal"skom zivotu duh se sve vise s·edin'ava sa telom Isusa iz ~ Nazareta. Hristovo bice, kao etericno bice, postajalo --t j~ sve sliCiii}etclu I~azareta. Primecujete Ii f\ kako 'e to dru aCije kod Hristovo bica ne 0 kod tela ~ 9bicnog coveka. Obican covek je mikrokosmos nas­ pram makrokosmosa, jedna slika celog kosmosa; tako i razumemo telo individualnog coveka, tj. one sto se izrazava u covekovom fizickom telu. Covek na Zemlji --l ogleda ceo kosmos. A kod Hristovog bica je obrnuto. ri Makrokosmicko Suiilevobice se obliku'e rema liku i--~ .Judskog mikrokosmosa, skuplja se sve vise, ostaje sve slicni'e Ijudskom mikro osmosu. ppravo obrnuto! U pocetku Hristovog zemaljskog zivota, od­ mah posle Krstenja na Jordanu, veza sa telom Isusa iz Nazareta bila je neznatna..J::!ristovo bice je jos bilo sasvim van tela. Tada je, pri putovanju po Zemlji, tlristovo bice delovalo jos sasvim nadzemaljski. Lecio Ie onako kako se to ne moze Ciniti nikakvom ljudskom ~nagom; govorio je Ijudima snagom koja je bila boZanska.

*"

k

*'

* t

*"

**

*

50

snaga. Hristovo bice delovalo je nadzemaljski, dok ~amo neznatno bilo sjedinjeno sa telom Isusa ~~a. Medutim, vremenom je postajalo sve 9:!iie telu Isusa iz Nazareta, skupljalo se sve ViSl zemaljske prilike i zbo to a 'e sve vise nesta'alo -~anske snag . A time sto je osta'alo s e slicnije t Isusa iz Nazareta, Hristovo bice je preslo, u izvesn po ledu, u jedan silazni razvoj. Hristovo bice 'e c calo da moe i sna a Bo a sve vise iscezava time st< posta'ao sve slicniji telu Isusa iz Nazareta. Bog je te enG posta' ao covek. Kao kada neko gleda kako u mukama telo sve vise vene, ~o je Hristos glel kako m.JL nestaje njegova bozanska snaga time stc kao etersko bice osta'ao sve slicni'i zemaljskom t Isusa iz Na~a~--.fostao je toliko slican da je, kc covek, mogao da oseca strah. To 0 lSUjU i ost Evan~a: kako se, pri izlasku Hrista Isusa sa Uel Clfi1'a na Maslinsku gom, Hristovo bice u telu Isus; Nazareta od strepnje po celu orosilo kaQima znoja.. ie bilo pocovecenje; Hristos fe postajao sve slic coveku, sve ShCnIJl teru Isusa lZ Nazareta. 0 onoj II u kojoj je Hnstovo bice postajalo sliciU]e Isusl Nazareta, u istoj toj meri Hristos je postaJao eo'l Nestajala mu je bozanska cudotvorna snaga. A t: ~o ceo Hnstov put stradanja, pocev od casa ko] dosao ubrzo posle Jovanova krstenja, kada su ljl koji su videli sta Hristos Cini, kazali sa divljenjem: " niko na Zemlji nije to uCinio!" Od tada, kada su Ij sa divljenjem to posmatrali, oCin'e ut ko'i 'e tra tri go me, 0 onog casa kada 'e Hristovo bice ost ~o lOS icno te u Isusa iz Nazareta, da vise nije rna

*

~ao

Hristovo bice delovalo je nadzemaljski, dok je jos sarno neznatno bilo sjedinjeno sa telom Isusa iz J.. Nazaretao Medutim, vremenorn je postajalo sve sli- ~ fnije telu Isusa iz Nazareta, skupljalo se sve vise u ~ernaljske prilike i zbo to a 'e sve vise nestaOalo bo­ zanske snag ° A time sto .e osta' ala sve slicnije tellil* Isusa iz Nazareta Hristovo bice je preSlo, u izvesnom ..!. po ledu, u jedan silazni razvo 0_ nstovo bice °e ose-,,\ calo da moe i sna a Bo a sve vise iscezava time sto 'et postaOao sve slicniji telu Isusa iz Nazareta. Bog je 05-,1 te enG posta °ao covek. Kao kada neko gleda kako mu X­ rnukama tela sve vi~ vene, ~o je Hristos gledao,.,\, kako mil. nestaje njegova bozanska snaga time sto je'l kao etersko bice osta °ao sve slicni' i zemaljskom telu Isusa iz Nazareta~-.fostao je toliko slican da je, kao i* covek, mogao da oseca straho To Op1SUjU i ostala Evan~a: kako se, pri izlasku HrISta Isusa sa uceni'CllD.'a na M'aSlinsku gOrli, Hristovo bice u telu Isusa iz ,Nazareta od strepnje po celu orosilo kaQima znoj ao-I9 J... °e bilo pocovecenje; Hristos je postajao sve slicniji 1\ coveku, sve s lent]l te u susa 1Z azaretao_ onoj meri u kojoj je Hnstovo bice postajalo slicnije Isusu iz t'J"azareta, u istoj toj meri Hristos je postajao coveko Nestajala mu je bozanska cudotvorna snagao A tada ~ Hnstov put stradanja, pocev od casa koji je ,j,. dosao ubrzo posle Jovanova krstenja, kada su ljudi," koji su videli sta Hristos cirri, kazali sa divljenjem: "Jos"* niko na Zemlji nije to uCinio!" Od tada, kada su ljudi{. sa divljenjem to posmatrali, QoCinje put koji je tra@oA tI1gOame, do onog casa kada je Hristovo bice postalo toIlko shcno teJu Isusa iz Nazareta, da vise nioe mo 10

*

u

* *'*

*

** It

51

da u tom trosnom telu odgovara na pitanja Pilata,

* ,* ** 1\ '*

;{ 1. Iroda i Ka' ate. Posta 0 Je to iko slieno telu susa iz

na ovaj naCin da ga razumeju da bi napredovali svome putu Kulture i razv~ja.

J l/\ Nazareta, koje je postajalo sve slabije i trosnije, a na if p~: "Jesi Ii kazao da ces crkvu razvaliti i za tri

t

I

~ je opet sagraditi?"

***

-:-A trosnog tela Isusa iz Na­

~reta ~se n~ odgovaralo

Hristovo bice i ostalo je rvosvestenicima.l nue odgo­ !\. rilo Pilatu na itan'e: "Jesi Ii ti car 'udejski?" To ~ .t bio Hristov ut stradanja ad Krstenja na Jordanu do A' nemoCi. I uskoro zatim to nekad zaeudeno mnostvo, ~ ~ ?ani'e divilo nadzemaljskim eudotvornim sna­ gama Hristovo bica ~e sada oko njega, ali ne ~ dabi mu se diviIo, ne 0 'e sta'alo oko krsta rugajuCl se '1, ~Boga koji je postao eovek, i vikalo: "Ako si sin 1\ -.l "?oziji sidi sa krstaLPomo ao si drugima, sad omozi ~ 1" sebi!'.:.J'0 je bio put stradan'a beskrajno bola, kome A- c-l je pridodat i bol nad eoveeanstvom ko'e se toliko ni­ ~ ~ s 0 s ustilo, kao sto 'e to bilo u vreme Misterijuma na ?\ QQ1gQti. . Ali, iz tog pretrpljenog bola rodio se duh, koji je 0 razniku Duhova sisao na a ostole. Iz tih bolova J-odila se kosmieka Sveljubay.JillRje iz vanzemaljskih, 1. J, ..l nebeskih stera sisla u zemal"sku steru pri Krsteruu na 1\ l-I.ordanu, Qostala sliena eoveku sliena 'ednom eoveCi­ :K 1 ,A 'em telu i rosia hoz trenutak najvece bozanske ne­ '{ J., moCi, da bi rodila ona impuls, koji poznajemo kao (\ Hristov im uls u daljo' evoluciji eoveeanstva. To su stvari koje moramo da imamo u vidu ako hocemo da shvatimo ~o znaeaj Hristovog im­ ~Isa u onom smisiu u kome ce morati da se razume u ~ vremenima koja ce doCi,' Ljudi buducnosti morace

l' ~ cuteCi pred 'evrejskim

* *

* ** :*

* 1*

52

*

~tH)\ s,~ C:,oQ~ ?iI.J:hA 1\') bll\-\o0\tifl

S,Ll iJ ''-tJ~ \} \ MA DD

1'J ~0 \fl s'i C. :] I\\f)

\ NA'JAM,U(; \)t.- tJ fYJ ~ VaJ-\O S,"-.ltK "1\\-1 ~\cf\ l S\B \ ON.Dl\

.s

t'\\:::uU l"":)u,tlF-t\Y:>~'

~

/oJ.) I rl

\1 N lU-,.,\

bfJlJ '2..

\~ot--\.~,,-_

\-1.')\11

~'f'1NU..<..l,

\,)1\

~l\.JtS u/,D£cLl

\.z.QJ B... M~ :'l\;.. ?DGbl~o "tl!\"0 J6.!JI\~\

co

.s 1--\ \J'i\ 2., 1'\ l I Go \.f0 'Z..k.. \) G.. U 2- lI...l U ~ Q.IV rt;)~"'"'\ L\ ",\~Lt\ ~L\\-\ lei iP.-l 'l.l C.\J~ll \.LA \..to "J t=;~ :i)!\ l-i ~ 0 G

--

N~~P\ ~lJA.~ i.t\HJ'2..l~:'I..t~~

L'J 0.1) S l..c.'-1

z(1

16 b '=-bU

\

+

G Ol.-Ol[ roJx..\ !t-oI.IH.,,,toi /toiL.C;'i-.t
~a

ovaj naCin da ga razumeju da hi napredovali na svome putu Kulture i razvS?ja.

***

H.N.)\ s,t. ('oQ~ ?RHtR 'ilt\ tll~{)0\tr-\f\ q"l A D(:) !'-J ~0 \\\.S 'i. C. ::::J!\ lrl \ NA') 1M,U (', l,~ tJ lV:l ~ \)(2.. t-\ () \J N l U. A

*" SiU fI 1".\.J(c.\l ~\jIK

11\-\

\cf\

l SiB \ ON.t)t\ -S 1JJI rl

t'\\::..vu. L'J\..i.t\E:.. \ t

l)s>1'»

Di.J'i

1~hOt--\~ s '1'" l't.l" ~lljtS u. 1l)tL"l.. i

-S 1'\.)\h \J

l<-0J l3- Ml\. ~\;. ~O~biN-O

~ 1--i\i1\ (:1\ II \"\;)~'A\ U

J6.Df\f.-..1 CDVJ2.\.c..

i2- U, C-l "-l U ~QJ

WVJ 'Z-tz

l'iB-LL\ bL\t-\ '1<"'\ "t.P-'1'vu.

\,U\\.zD ::l EJ)f\l~ N~~\<\

1jf'(0

Z

L\J~Ll.\

~OG

£1 f\~

tt\KJ~N.\1...t0'2-

lj\JDS\..z\...l

zq

Q,bt::.t>u

53

\

-¥-

(,o\..oT\I'-lJG\

CETVRTO PREDAV ANJE

Oslo, 5. oktobar 1913. godine

riblizavajuCi se onim delovima· etog Evan­ delja 0 kojima danas treba da govorim, donekle me umiruju zavrsne reCi Jovanovog Evandelja. Kao sto znamo, tu je receno da u Evandeljima ni u kom slu­ caju nisu zapisani svi dogadaji koji su se odigrali oko Hrista Isusa, jer, da se u one vreme sve zapisalo - tako tamo stoji - tada ni u sami svet ne bi stale napisane knjige. Dakle, nema sumnje da se osim onoga sto je zapisano u knjigama, dogodilo i mnogo cega drugog. Da bi se bolje razumelo one sto bih upravo u ovom nizu predavanja iz Petog Evanaelja zeleo da dam, poceo bih danas da govorim 0 zivotu Isusa iz Nazareta i to priblizno pocev od onog vremena na koje smo drugim povodima vee ukazali, kada su saopstavani manji delovi iz Petog Evandelja7 . Zeleo bih danas da iznesem neke pojedinosti iz zivota Isusa iz Nazareta i to pocev od njegove dva­ naeste godine. Bila je to, kao sto yam je poznato, ona godina u kojoj je Ja Zaratustre - koje je bilo utelo­ vljeno u jednom od dva u one vreme rodena decaka Isusa - preslo jednim misticnim Cinom u drugog de­ caka Isusa. Ovo se naroCito opisuje u pocetku Luki­ nog Evanaelja. Odnosi se na cikluse predavanja: Lukino EvandeIje, Matejevo Evandelje, a isto tako na ciklus Od lsusa do Hrista i Duhovno vodstvo coveka j covecanstva.

7

54

Dakle, poCinjemo u ovoj priCi od one god zivotu Isusa iz Nazareta, kada je Isus Lukinog I delia primio Zaratustrino Ja. Znamo da je ta nutak opisan u Lukinom Evanaelju pricom ka prilikom jednog putovanja na svecanost u Jeru nestao decak Isus Lukinog Evandelja i da je pror u hramu, gde je sedco medu poznavaocima Sv pisma i izazivao divljenje svojim mudrim odgovc Znamo vee da su ti znacajni, veliki odgovori p' otuda sto je Zaratustrinom Ja sve to sto je izra dolazilo kao iz nekog dalekog secanja, iz koga j< tada davao sve one iznenadujuce odgovore. 1 smrti majke u jednoj porodici i smrti oca u d srodil y su se obe porodice u jednu, 0 cemu sar ranije govorio, pa je Zaratustrinim Ja obogaceni I Isus odrastao u zajednickoj porodici. Saznajemo iz Petog Evanaelja, da je u r nim godinama to bio sasvim izuzetan zivot. Vee onih cuvenih odgovora u hramu, ula okolina m Isusa iz Nazareta je imala visoko misljenje 0 n Bliza okolina gledala je u njemu, takoreCi, bu, poznavaoca Svetog pisma, gledala je u njemu ( koji ee zauzeti visoko mesto medu ucenima. S< kim, neizmernim ocekivanjima gledala je okol Isusa iz Nazareta. Poceli su da beleie skoro njegovu rec. On je, pri tom, postajao sve cutljiviji da je to u njegovoj okolini cesto izazivalo nezad stvo. A on se borio u sebi, vodio je veliku bo sebi, priblizno izmedu dvanaeste i osamnaeste svoga zivota. U njegovoj dusi to je bilo kao po vanje citavog blaga mudrosti koje se nalazilo un:

Dakle, poCinjemo u ovoj priCi od one godine u zivotu Isusa iz Nazareta, kada je Isus Lukinog Evan­ delja primio Zaratustrino fa. Znamo da je taj tre­ nutak opisan u Lukinom Evandelju pricom kako je prilikom jednog putovanja na svecanost u Jerusalim nestao decak Isus Lukinog Evandelja i da je pronaden u hramu, gde je sedeo medu poznavaocima Svetoga pisma i izazivao divljenje svojim mudrim odgovorima. Znamo vee da su ti znacajni, veliki odgovori potekli otuda sto je Zaratustrinom fa sve to sto je izranjalo, dolazilo kao iz nekog dalekog seeanja, iz koga je Isus tada davao sve one iznenadujuee odgovore. Usled smrti majke u jednoj porodici i smrti oca u drugoj, srodil~ su se obe porod ice u jednu, 0 cemu sam vee ranije govorio, pa je Zaratustrinim fa obogaeeni deeak Isus odrastao u zajedniekoj porodici. Saznajemo iz Petog Evandelja, da je u nared­ nim godinama to bio sasvim izuzetan zivot. Vee zbog onih euvenih odgovora u hramu, uza okolina mladog Isusa iz Nazareta je imala visoko misljenje 0 njemu. Bliza okolina gledala je u njemu, takoreCi, budueeg poznavaoca Svetog pisma, gledala je u njemu onoga koji ee zauzeti visoko mesto medu ueenima. Sa veli­ kim, neizmernim oeekivanjima gledala je okolina u Isusa iz Nazaieta. Poeeli su da belde skora svaku njegovu ree. On je, pri tom, postajao sve eutljiviji, tako da je to u njegovoj okolini eesto izazivalo nezadovolj­ stvo. A on se borio u sebi, vodio je veliku borbu u sebi, pribliZno izmedu dvanaeste i osamnaeste godine svoga zivota. U njegovoj dusi to je bilo kao pojavlji­ vanje Citavog blaga mudrosti koje se nalazilo u njemu. 55

"* 1)fli kOL ~ NE.~1!S\L\ \L.\ ~c..\

Kao da je zasvetlelo Sunce nekadasnjeg Zaratustrinog ucenja u formi jevrejske ucenosti. Najpre je decak sa najveeom paznjom slusao sve sto su govorili mnogi poznavaoci Svetoga pisma koji su dolazili u kueu i na to davao zapanjujuce odgovore. U pocetku je jos i u kuCi u Nazaretu iznenadivao one koji su tu dolazili kao poznavaoci Svetog pisma i divili mu sekao nekom cudu. Ali, vremenom je postajao sve eutljiviji i sarno je cuteCi slusao one sto su drugi govorili. I pored toga primae je u svoju dusu znacajne, velike ideje i eticka misljenja onog vremena, a narocito znacajne moraIne impulse. Poseban utisak ostavljalo je na njega sve one sto je slusao od poznavalaca Svetoga pisma koji su mu dolazili u kueu.No, jedan mu je utisak cesto izazivao gorCinu u dusi, jer je vee u mladim godinama oseeao da ima mnogo nesigurnog i pogresnog u onome sto su govorili poznavaoci pisma 0 starim tradicijama, 0 sta­ rim spisima sakupljenim u Starom zavetu. Uvek mu je na neki nacin tistilo dusu kada je slusao da je u starim vremenima silazio duh preko proroka, da je sam Bog govorio starim prorocima, i da je sada, kod novog na­ rastaja, oslabila inspiracija. Ali, jedno je uvek pazljivo slusao, jer je oseeao da ee se to jednom pojaviti i kod njega samog. Cesto su govorili poznavaoci Svetoga pisma: "Zaista, onaj visoki duh, onaj silni duh, koji je dosao, na primer, preko Ilije, taj ne govori vise.' A ovaj sto jos govori, sto poneki poznavalac Svetoga pisma veruje da euje, to je doduse slabiji glas, ali glas za koji, oni koji ga euju, drze da je nesto sto nadahnjuje sam duh Jehove". Taj neobieni i inspirativni glas nazivali 56

1L.\

\>.If\~

(;..\...A";,i--\ ...

S~t.1\

RNbEO (

su Bat Ko1 8; to je bio glas slabiji i nize vrste, neg je bio (glas) onog duha koji je inspirisao stare pro ali taj glas je ipak predstavljao nesto slicno. U lsw okolini su mnogi tako govorili 0 Bat Kolu. 0 ton Kolu se mnogo govori i u kasnijim jevrejskim spis Umecem ovde nesto sto, u stvari, ne pri Petom Evandelju, sto jedino treba da posluzi c njenju Bat Kola. U nesto kasnijem vremenu, nast. prepirka u dvema rabinskim skolama. Znameni bin Eliazar ben Hirkano9 podrZavao je jedno ucel kao dokaz za to ueenje navodio je (to pripovl Talmud) da moze da Cini euda. Rabin Eliazar je u da se iz zemlje uzdigne drvo rogaca i da se sam sa i 100 arsina dalje. UCinio je i da jedna reka uzvodno. A kao treee, pozivao se na glas sa neba potrebno objaviti njegovo ucenje. Ali, u protivn rabinskoj skoli Josue, i pored svega toga, nije se valo, pa je rabin osua odgovorio: "lako rabin El moze da prenese rogac s jednog mesta na drugo, moze da uCini da reka teee uzvodno i moze ( poziva na glas Bat Kola, ipak u Zakonu je zapi da veeni zakoni zivota treba da udu u ljude, u ljl srca; i ako rabin Eliazar zeli da nas uveri onda n ne poziva na glas Bat Kola, nego na one sto srce sko moze da shvati." Govorim 0 tom dogadaju sto on ukazuje da je uskoro posle uYodenja hrisCaI

Nebeski glas iIi kCi glasa, sveti Anoeo cuvar. Mnogi rabin traju da se kroz taj glas oglasavao Bog u vreme kada prorol nile bilo. 9 Ziveo oko 90, godine nase ere.

8

:* EA11 kOL~ NE.~t!S\L\ ~lA~ IL.\ \.<...c..l

1q

G...\... A c;, A "

S'JE\\ RNbEO c.UVRQ..

su Bat Ko18 ; to je bio glas slabiji i nize vrste, nego sto

je bio (glas) onog duha koji je inspirisao stare proroke,

ali taj glas je ipak predstavljao nesto slieno. U Isusovoj

okolini su mnogi tako govorili 0 Bat Kolu. 0 tom Bat

Kolu se mnogo govori i u kasnijim jevrejskim spisima.

Umecem ovde nesto sto, u stvari, ne pripada

Petom Evandelju, sto jedino treba da posluzi objas­

njenju Bat Kola. U nesto kasnijem vremenu, nastala je

prepirka u dvema rabinskim skolama. Znameniti ra­

bin Eliazar ben Hirkan0 9 podrzavao je jedno ueenje, a

kao dokaz za to ueenje navodio je (to pripoveda i

Talmud) da moze da Cini euda. Rabin Eliazar je uCinio

da se iz zemlje uzdigne drvo rogaea i da se sarno po­

sa i 100 arsina dalje. UCinio je i da jedna reka teee

uzvodno. A kao trece, pozivao se na glas sa neba da je

potrebno objaviti njegovo ueenje. Ali, u protivniekoj

rabinskoj skoli Josue, i pored svega toga, nije se vero­ valo, pa je rabin Josua odgovorio: ,,lako rabin Eliazar

moze da prenese rogae s jednog mesta na drugo, iako

moze da uCini da reka teee uzvodno i moze da se

poziva na glas Bat Kola, ipak u Zakonu je zapisano,

da veeni zakoni zivota treba da udu u ljude, u ljudska

srca; i ako rabin Eliazar zeli da nas uveri onda neka se

ne poziva na glas Bat Kola, nego na one sto srce ljud­

sko moze da shvati." Govorim 0 tom dogadaju zato

sto on ukazuje da je uskoro posle uvodenja hriscanstva,

Nebeski glas iii kCi glasa, sveti Andeo cuvar. Mnogi rabini sma­ traju da se kroz taj glas oglasavao Bog u vreme kada proroka vise nije bilo. 9 Ziveo oko 90. godine nase ere.

8

57

*

u izvesnim rabinskim skolama samo malo njih prizna­ . vale Bat Kola, mada je ipak na izvestan nacin nastav­ [jao da postoji kao glas inspiraeije medu rabinima i poznavaoeima Svetoga pisma. Mladi Isus, slusajuCi to, osecao je u sebi glas Bat Kola. Obogacenjem svoje duse Zaratustrinim Ja, Isus iz Nazareta je bio, u stvari, sposoban da brzo primi sve sto su ostali oko njega znali. Ne samo sto je .' mogao poznavaocima Svetoga pisma da da onako silne odgovore u svojoj dvanaestoj godini, nego je mogao da cuje i glas Bat Kola u svome sreu. Ali, upravo zbog te inspiracije Bat Kola, imao je Isus u svojoj sesnaestoj i sedamnaestoj godini vrlo teskih, gorkih dusevnih borbi. Bat Kol mu je objavio - vero­ vao je da je to sigurno CUO - da u daljem toku struje Starog zaveta nece govoriti isti duh, koji je ranije govorio starim jevrejskim uCiteljima. I jednog dana ­ to je bilo strasno za dusu Isusovu - bio je uveren da mu je Bat Kol objavio: "Ja ne aosezem vise do one visine gde Duh moze da mi objavi istinu 0 daljem putu jevre]skog naroda." Bio je to uzasan trenutak, strasan impuls, kada mu je izgledalo da mu je sam Bat Kol objavio, da ne moze da nastavi staru objavu, da se Bat Kol, takoreCi, sam izjasnio da je nesposoban da dalje nosi staru jevrejsku mudrost. Tako je Isus iz Nazareta osecao kao da mu je nestalo svakog uporista pod nogama. Bilo je dana u kojima je sam sebi govorio: sve dusevne snage kojima sam mislio da sam obdaren, dovele su me sarno do shvatanja da u evoluciji jev­ rejskog naroda nema vise sposobnosti kojom bi on dosegao do objave bozanskog duha. 58

-

-

Prenesimo se na trenutak u duh, u dus iz Nazareta, u kojoj su se odvijali takvi dozivlj, je to u ono vreme kada je mladi Isus iz Naz sesnaestoj, sedamnaestoj i osamnaestoj godin vao zbog svoga zanata, kao i zbog drugih razle tim putovanjima upoznao je razne krajeve Pa U one vreme, to se tacno moze videti u Akasa I u predelu zapadne Azije, cak i Evrope, sirio s' azijski kult, koji je bio sastavljen iz mnogih kultova, ali je naroCito predstavljao kult M mnogim mestima postojali su hramovi za bogo Mitri. Ponegde je one bilo slicno bogosluzenju , no u sustini bilo je to mitricko bogosluzenje. BJ hramovi, obredna mesta, u kojima se svugde ot bogosluzenje Mitri iIi bogosluzenje Atisu. To jt neku ruku staro paganstvo, ali na neki nacin pr obicajima, ceremonijama bogosluzenja Mitri il sluzenja Atisu. Koliko se to bilo rasirilo vidi primer, iz toga sto crkva Svetoga Petra u Rimu ~ istom mestu gde je nekada bilo jedno takvo 01 mesto. - Mora se reCi nesto sto ce izgledati bog, nekom katoliku: ceremonijalni obred erkve S Petra i sve one sto vodi poreklo iz njega, u S njem obliku ima slicnosti sa starim prinosenjer Atisu, a tamo gde je danas erkva Svetoga Petra nekada zrtvenik Atisu. Bogoshizenje erkve Petra u mnogo cemu je nastavak mitrickog be zenja. 10

Frigijsko bozanstvo.

-

Prenesimo se na trenutak u duh, u dusu Isusa iz Nazareta, u kojoj su se odvijali takvi dozivljaji. Bilo je to u ono vreme kada je mladi Isus iz Nazareta u sesnaestoj, sedamnaestoj i osamnaestoj godini puto­ vaG zbog svoga zanata, kao i zbog drugih razloga. Na tim putovanjima upoznao je razne krajeve Palestine. U ono vreme, to se tacno moze videti u Akasa hronici, u predelu zapadne Azije, cak i Evrope, sirio se jedan azijski kult, koji je bio sastavljen iz mnogih drugih kultova, ali je narocito predstavljao kult Mitre. U mnogim mestima postojali su hramovi za bogosluzenje Mitri. Ponegde je ono bilo slicno bogosluzenju AtisulO , no u sustini bilo je to mitricko bogosluzenje. Bili su to hramovi, obredna mesta, u kojima se svugde obavljalo bogosluzenje Mitri ili bogosluzenje Atisu. To je bilo u neku ruku staro paganstvo, ali na neki nacin protkano obicajima, ceremonijama bogosluzenja Mitri iii bogo­ sluzenja Atisu. Koliko se to bilo rasirilo vidi se, na primer, iz toga sto crkva Svetoga Petra u Rimu stoji na istom mestu gde je nekada bilo jedno takvo obredno mesto. - Mora se reCi nesto sto ce izgledati bogohulno nekom katoliku: ceremonijalni obred crkve Svetoga Petra i sve ono sto vodi poreklo iz njega, u spoljas­ njem obliku ima slicnosti sa starim prinosenjem zrtve Atisu, a tamo gde je danas crkva Svetoga Petra, bio je nekada zrtvenik Atisu. Bogosluzenje crkve Svetog Petra u mnogo cemu je nastavak mitrickog bogoslu­ zenja. 10

Frigijsko bozanstvo.

59

Kada je Isus poceo da putuje u sesnaestoj, sedamnaestoj i osamnaestoj godini, a i kasnije, upo­ znao je ova paganska mesta bogosluzenja. Upoznao je na tim putovanjima, spoljasnjim fi:.~ickim posmatra­ njem - ako to smemo tako da kazemo - dusu pagana. U lsusovoj dusi bila je u visokom stepenu razvijena vidovita moe. Ta vidovita moe, koju su drugi sarno mukotrpno sticali, razvila se kod njega na prirodan naCin onim velikom dogadajem - prelaskom Zaratu­ strinog Ja u njegovu dusu. Zato je dozivljavao pri takvim obredima mnogo toga sto drugi nisu; mnogo toga sto je dozivljavao bilo je potresno. Iako to izgleda kao bajka, ipak moramo da istaknemo ovo: kadaje na nekim Ra anskim oltarima svestenik obavljap obred, vi eo 'e Isus iz Naiareta da se prilikom prinosenja zrtve tu rivlace razna demonska bi6a. Video je da mnogi idoli (kumiri) kojima su se moliii, nisu bili slika dobrog duhovnog biea, a takode da demo.nske sjle cesto silaze u vernike koji su prisustvovali takvim obredima bo osluzenja. Iz lako razuinfjivi razloga, 0 tim se stvarima ne govori u drugim Evandeljima. U stvari, tek u krilu naseg pokreta moze da se govori 0 takvim stvarima, jer Ijudska dusa tek u nasem vre­ menu moze zaista da razume one ogromne, duboke, silne dozivl"a'e kakvi su se vee odigravali u mladom Isusu iz Nazareta. Ta putovanja trajala su sve do dvadesete, dva­ deset druge, dvadeset cetvrte godine. Uvek je u svojoj dusi Isus oseeao gorCinu kada je video e ovanje Cle­ mona, dakle, kada je gledao demone koji, takoreCi, nas aJu iz Lucifera i Arimana, kada je video kako je 60

paganstvo u mnogo cemu doslo cak dotle da mone prinvatilo za bogove, da u kumirima im divl"l aemonskih biea koje su privlaCili ti bogosluzenja i da su demonska biea prelazila l koji se molili i da su ih opsedala. To su bil trenuci koje je Isus iz Nazareta morao a prozi A ti OZIV JaJi su imali i narociti zavrsetak. Priblizno u dvadeset cetvrtoj godini pr je Isus iz Nazareta ono iskustvo koje se - mazer - kao novi, teski dozivljaj prikljuCio razocarenju Kolom. Moram da kazem, jer treba da ispric dozivljaj, da danas jos nisam u stanju da nave kom je mestu prilikom Isusovih putovanja de tog dozivljaja. No, samu scenu bilo mi je magi cno da proCitam. Izgleda mi da se taj dogadaj d, prilikom jednog Isusovog putovanja van Pa] mada to ne mogu sa sigurnoseu da kazem, ali ~ dogadaj treba da saopstim. Isus je dosao u me~ se prinosila zrtva izvesnom bozanstvu, gde , jedno od paganskih mesta bogosluzenja. Okolo sve jadno, narod je bio ophrvan raznim strasn se~nim i fizickim bolestima. Svestenici su vee bili napustili to mesto bogosluzenja. Isus je c narod jadikuje: svestenici su nas ostavili, blc htvi ne silazi vise na nas, mi smo gubavi i bole su nas svestenici napustili. I Isus. iz Nazareta s lostio. U njegovoj dusi zaplamtela je beskrajna prerna ovim potistenim ljudima. Narod koji je dikovao, napusten od svestenika, a uveren da njihov bog ostavio, taj narod mora da je prim beskrajnu ljubav u Isusovoj dusi, to mora da je l

su

paganstvo u mnogo cemu doslo cak dotle da je de­ mone prinvatilo za bogove, da u kumirimaima slike divljl emonskih biea koje su privlacili ti obredi bogosluzenja i da su demonska bica prelazila u ljude koji su se molili i da su ih opsedala. To su bili gorki trenuci koje je Isus iz Nazareta morao a prozivljava. A ti OZIV jaji su lmali i narociti zavrsetak. Priblizno u dvadeset cetvrtoj godini proziveo je Isus iz Nazareta ono iskustvo koje se - mozemo reCi - kao novi, teski dozivljaj prikljucio razocarenju sa Bat Kolom. Moram da kazem, jer treba da ispricam taj dozivljaj, da danas jos nisam u stanju da navedem u kom je mestu prilikom Isusovih putovanja doslo do tog dozivljaja. No, samu scenu bilo mi je moguce ta­ cno da proCitam. Izgleda mi da se taj dogadaj dogodio prilikom jednog Isusovog putovanja van Palestine, mada to ne mogu sa sigurnoscu da kazem, ali sam taj dogadaj treba da saopstim. Isus je dosao u mesto gde se prinosila htva izvesnom bozanstvu, gde je bilo jedno od paganskih mesta bogosluzenja. Okolo je bilo sve jadno, narod je bio ophrvan raznim strasnim du­ sevrnim i fizickim bolestima. Svestenici su vee davno bili napustili to mesto bogosluzenja. Isus je cuo da narod jadikuje: svestenici su nas ostavili, blagoslov htvi ne silazi vise na nas, rni smo gubavi i bolesni, jer su nas svestenlci napustili. I Isus iz Nazareta se raza­ lostio. U njegovoj dusi zaplamtela je beskrajna Ijubav prema ovim potistenim Ijudima. Narod koji je tu ja­ dikovao, napusten od svestenika, a uveren da ih je i njihov bog ostavio, taj narod mora da je primetio tu beskrajnu Ijubav u Isusovoj dusi, to mora da je uCinilo 61

.. ,r-~~'",",<'~""'~

,.

dubok utisak na te jadne Ijude. Sada, najedanput, nastaje u sreima veCine tih Ijudi nesto sto se ispoljilo tako da su oni, videvsi izraz beskrajne ljubavi na Isusovom lieu, rekli: "Ti si nas novi, nama p'oslati svestenik!" Poveli su ga do Zrtvenika i podigli na oltar. Trazili su 0 njega da obavi Zrtvovanje da bi blagoslov sisao na njih. A dok se to dogadalo, dok ga je narod vo io do zrtvenika, Isus je pao, kao da ga je napustila njegova dusa, a okolni narod, koji je verovao da im se nJI ov bog vratio, video je nesto strasno, video je da je pao kao mrtav onaj koga su smatrali novim svesteni­ kom, koga im je sarno nebo poslalo. A dusa Isusova *oseeala se uzdignuta, kao preneta u duhovno earstvo, u podrucje Suncevog zivota. Tada je cuo iz podrucja Suncevog zivota kako zvuce reCi, reCi kakve je vee ranije cesto slusao kroz Bat Kola. Ali, sada je Bat Kol bio promenjen, postao je nesto sasvim drugo, a i glas mu je dolazio iz sasvim drugog pravca. A ono sto je Isus sada razabrao, ako to prevedemo na nas jezik, mozemo da izrazimo onim reCima koje sam prvi put saopstio kada smo pre kratkog vremena polozili ka­ men temeljac za nasu zgradu u Dornahul1 . Postoje okultne obaveze! SledeCi jednu takvu okultnu oba­ vezu, saopstio sam tada sta je Isus cuo kroz prome­ njeni glas Bat Kola, kada se dogadalo ovo sto sam sada ispricao. A ove je reci CUO Isus iz Nazareta:

II Kamen temeIjac prvog Geteanuma polozen je u Dornahu, po­ sIe zaIaska Sunca, 20. septembra 1913. godine.

62

. ·0l\'Oo!t.:I·~"b·>_""'~~!!
Amen, . ": Deluju zla, Svedocijastva koje se izdvaja, Od drugih skrivljena krivica sopstva, Dozivljena u svagdasnjem hlebu, U kojem ne vlada volja nebesa, Jer se covek odvoji od Vaseg carstva, I zaboravi Vasa imena, Ocevi na nebesima. 12 ._

~

..' i>ll-

_

Ne mogu drugaCije nego tako da preved< nas jezik ono sto je tada kao promenjeni glas Bat CUO Isus. Zaista ne drugacije, nego tako! To jl ono sto je dozivela, cega se seeala dusa Isusa i zareta, kada se probudila iz nesvestiee pri opis dogadaju. A kada se Isus opet pribrao i potrazi gledom narod, onaj izmuceni i ocajni narod, koji podigao na oltar, nije ga bilo, jer se razbdao. I k; u daljinu upravio vidoviti pogled, video je sam, demonskih biea koja su sva bila vezana za te Ijud , To je bio drugi znacajan dogadaj, drug cajni vrhun~c u periodu zivota koji je Isus proziv sv~ie dvanaeste godine. Zaista, moji dragi prij dotivljaji koji su ostavili najveCi utisak na Is dusu, nisu bili dozivljaji koji bi, takoreCi, Sv prijatnom sadriinom preneli dus.u sarno u bL raspolozenje. Morala je ta dusa da upozna p' ljudske prirode, pre nego sto se odigrao dogac Jordanu. 12

Originalni stihovi nalaze se na kraju knjige.

, " Amen"rDeluju z1a, Svedocijastva koje se izdvaja, Od druglb skrivljena krivica sopstva, ; Do:livljena u svagdasnjem hlebu, U kojem ne vlada volja nebesa, Jer se covek odvoji od /aseg carstva, I zaboravi Vasa imena, Ocevi na nebesima./2 .,

Ne mogu drugaCije nego taka da prevedem na nas jezik ana sto je tada kao promenjeni glas Bat Kola cuo Isus. Zaista ne drugacije, nego taka! To je bilo ana sto je dozivela, cega se secala dusa Isusa iz Na­ zareta, kada se probudila iz nesvestice pri opisanom dogadaju. A kada se Isus opet pribrao i potrazio po­ gledom narod, onaj izmuceni i ocajni narod, koji ga je podigao na altar, nije ga bilo, jer se razbezao. I kada je u daljinu upravio vidoviti pogled, video je sarno jato demonskih bica koja su sva bila vezana za te ljude. To je bio drugi znacajan dogadaj, drugi zna­ cajni vrhunac u periodu zivota koji je Isus proziveo od svoje dvanaeste godine. Zaista, moji dragi prijatelji, dozivljaji koji su ostavili najveCi utisak na Isusovu dusu, nisu bili dozivljaji koji bi, takoreCi, svojom prijatnom saddinom preneli dusu sarno u blazeno raspolozenje. Morala je ta dusa da upozna ponore ljudske prirode, pre nego sto se odigrao dogada' na Jordanu. 12

Originalni stihovi naJaze se na kraju knjige.

63

Sa tog putovanja vratio se Isus kuCi. To je bilo u vreme kada mu je otae umro, priblizno u njegovoj dvadeset cetvrtoj godini zivota. Kada je dosao kuCi u dusi mu je jos uvek ziveo mocan utisak demonskih delovanja, koja su zahvatala u stosta sto je zivelo u staroj paganskoj religiji. Ali, kako covek moze da postigne izvesne stepene viseg saznanja sarno time sto upoznaje i ponore zivota, tako je na izvestan naCin to bilo i kod Isusa, time sto je oko svoje dvadeset cetvrte godine tako neizmerno duboko gledao u ljudske duse na jednom, meni nepoznatom mestu, u duse u kojima kao da je bio koneentrisan jad dusa tadasnjeg cove­ canstva; Isus iz Nazareta je posedovao izuzetno du­ boku mudrost, koja je svakako, kao usijano gvoZde prozimala dusu, ali koju je time i Cinila vidovitom da moze da gleda svetle duhovne svetove. Tako je sraz­ merno mlada dusa posedovala mirni, prodorni du­ hovni pogled. Isus je postao covek koji je, kao niko do tada na Zemlji, mogao da gleda duboko u tajne zivota, jer pre njega niko nije mogao da uvidi koliko velika moze da bude ljudska beda. Video je sazeti jad, video je kako se verskim obredima prizivaju demonska bica. Sigurno niko na Zemlji nije tako duboko sagledao svu ljudsku bedu kao Isus iz Nazareta. Niko nije imao one neizmerno duboko osecanje kao on, kada je gledao onaj narod opsednut demonima. Izvesno, niko na Zemlji nije bio tako pripremljen za pitanje: "Kako se moze zaustaviti sirenje takvog jada na Zemlji?" Tako 'e Isus imao ne sarno uvid, poznavanje mudrosti, nego je na izvestan naem; kroz sam zivot, postao osveceni To su saznaIi ljudi koji su u one vreme 64

bili udruzeni u jednom redu poznatom u svetu kac sena. Eseni su bili ljudi koji su na izvesnim mes u Pa estini ne ovah odre en 0 u . red i 1 ueenJe. io je to 'edan strog red. Onaj ko je zele ga prime, morae je da prode kroz strogu probu manje godinu dana, a ponajcesce i duze. Morao . pokaze svojim ponasanjem, svojom moralnoscu,' jom posvecenoscu uzvisenim duhovnim biCirna, sv smislom za pravednost i jednakost ljudi, svojim I tanjem 0 bezvrednosti spoljasnjih ljudskih doba slicnim - morae je da pokaze da je dostojan da I posvecen. Postojali su razni stepeni kojirna se c. uspinjao do zivota Esena, koji je bio propisan i2 jenim, odvojenim zivotom od ostalih ljudi, u stl manastirskoj disciplini i pravilima Cistoce, kojill covek nastojao da odstrani sve sto je nedostojr duhovnom ili telesnom pogledu, da bi se priblizic hovnom svetu. To se izrazavalo u mnogim simbolio pravilima Esena. Iz Akasa hronike se vidi da "Esen" dolazi, iIi da je svakako u vezi, sa jevrejs reel" ssin" iIi "Assin", a to znaCi nesto kao mistri I pa lea. Eseni su uvek nosili pri sebi kao simbol lopatieu, 8tO se kod nekih redova odrzalo i do d, izvesnim slm olicnim obicajima izrazavalo se za Cime su tdili Eseni. Novae sa soborn nisu sme nose, nisu smeli da prolaze kroz yrata koja su oslikana ili u Cijoj su blizini bile slike. A kako je Esena bio na neki nacin i javno priznat, bilo je ne kanih vrata u Jerusalimu da bi i oni mogli da ula grad. Ako bi Esen dosao do nekih oslikanih v uvek je morae da se vrati. U samom redu cuvala s

bili udruieni u jednom redu poznatom u svetu J
stara dokumenta i predanja, 0 Cijem su sadrzaju cla­ novi reda strogo cutali. Smeli su da poucavaju, ali samo ono sto su nauCili unutar reda. Svako ko je ula­ zio u red predavao mu je sva svoja zemaljska dobra. U ono vreme bilo je 4-5000 Esena, a dolazili su ljudi iz svih mesta tada poznatog sveta i posveCivali se strogim pravilima. Cak i onaj ko je dolazio iz daleka, negde iz Male Azije, iIi iz jos udaljenijih mesta, darovao bi, ako je imao, svoje gazdinstvo redu Esena, i tako je red imao posvuda malih poseda, vrtova i njiva, pa i kuca. Nije bio priman niko ko ne bi darovao sve sto je imao, a to je postajalo zajednicko dobro Esena. Za nase danasnje predstave jedan izuzetno strogi zakon - no, koji je bio razumljiv za tadasnje vreme - bio je taj sto je Esen smeo da, tim dobrima koji su pripada!i redu, omaze sve siromasne i bedne ljude, ali ne i one koji su pripadali njegovoj porodici. U Nazaretu je postojala takva jedna naseobina Esena dobijena na dar, te je time red dosao u vidokrug Isusa iz Nazareta. U srediste reda stizale su vesti kako se u Isusovu dusu spustila duboka mudrost. I uprmLO medu najznacajnijim Esenima nastalo je izvesno pre­ dosecanje. Medu njima se bio odnegovao kao neki prorocki uvid, da bi uskoro morala da se rodi jedna nova dusa, koja bi trebalo da bude Mesija. Zato su narucito obracali paznju na mudre duse oko sebe. Bili su duboko uzbudeni kada su dobi!i vesti 0 Isusu iz Nazareta. Zato nije bilo ni cudo sto su Eseni primili Isusa u svoju zajednicu - necu da kazem u sam red ­ kao spoljasnjeg clana, mada nije prosao kroz pret­ hodnu pripremu, i sto su cak i najuceniji Eseni bili na

66

izvestan nacin poverljivi i otvoreni u razgovoru s; mladim covekom u pogledu svojih tajni. U tom Esena, Isus je slusao mnogo dublja ucenja 0 ta: znanju, nego sto je ikad CUO od "knjizevnika", pc valaca Svetoga pisma. Cuo je i mnogo toga sto je ranije primio kroz Bat Ko! kao neko prosvetlj Ukratko, nastala je ziva razmena ideja izmeau Is Esena. Upoznao je Isus iz Nazareta u svome 0PSI sa Esenima, od dvadeset pete do dvadeset osme dine i jos nesto kasnije, skoro sve ono sto mu jt Esena mogao dati. Ono sto mu nije bilo saops reCima, to mu se prikazalo preko raznih vido utisaka. Vaznije vidovite utiske imao je Isus u s, zajednici reda Esena i zatim kod kuce u Nazaretu je uronjavao u meditativni zivot koji je nastaj, njegovoj dusi iz snaga 0 kojima Eseni nisu nista sit Jedan od tih dozivljaja mora posebno d istakne, jer moze da nam osvetli ceo tok razvoj2 vecanstva. Bila je to znacajna vizija, koju je Isus k zanosu doziveo, u kojoj mu se Buda pojavio k< neposrednoj stvarnosti. Buda se pojavio pred Isu iz Nazareta kao posledica njegove razrnene idej Esenirna. Mozemo da kazerno, da se tada desio jt duhovni razgovor izmedu Isusa i Bude. U dana vreme dopusteno je i potrebno da se dotaknemc znacajnih i tajanstvenih okolnosti evolucije cove, stva. U tom duhovnom razgovoru saznao je Ism Bude priblizno ovo: kada bi se ostvarilo rnoje uce onakvo kakvo jeste, tada bi svi ljudi rnorali da ost isti kao Eseni. Ali, to ne moze biti, to je bila Jr zabluda. Jer, Eseni mogu da napreduju sarno akc

izvestan naCin poverljivi i otvoreni u razgovoru sa tim mladim covekom u pogledu svojih tajni. U tom redu Esena, Isus je slusao mnogo dublja ucenja 0 tajnom znanju, nego sto je ikad CUO od "knjizevnika", pozna­ valaca Svetoga pisma. Cuo je i mnogo toga sto je vee ranije primio kroz Bat Kol kao neko prosvetljenje. Ukratko, nastala je ziva razmena ideja izmedu Isusa i Esena. Upoznao je Isus iz Nazareta u svome opstenju sa Esenima, od dvadeset pete do dvadeset osme go­ dine i jos nesto kasnije, skoro sve ono sto mu je red Esena mogao dati. Ono sto mu nije bilo saopsteno reCima, to mu se prikazalo preko raznih vidovitih utisaka. Vaznije vidovite utiske imao je Isus u samoj zajednici reda Esena i zatim kod kuee u Nazaretu, gde je uronjavao u meditativni zivot koji je nastajao u njegovoj dusi iz snaga 0 kojima Eseni nisu nista slutili. Jedan od tih dozivljaja mora posebno da se istakne, jer moze da nam osvetli ceo tok razvoja co- . vecanstva. Bila je to znacajna vizija, koju je Isus kao u zanosu doziveo, u kojoj mu se Buda pojavio kao u neposrednoj stvarnosti. Buda se pojavio pred Isusom iz Nazareta kao posledica njegove razmene ideja sa Esenima. Mozemo da kazemo, da se tada desio jedan duhovni razgovor izmedu Isusa i Bude. U danasnje vreme dopusteno je i potrebno da se dotaknemo tih znacajnih i tajanstvenih okolnosti evolucije covecan­ stva. U tom duhovnom razgovoru saznao je Isus od Bude priblizno ovo: kada bi se ostvarilo moje ucenje, onakvo kakvo jeste, tada bi svi Ijudi morali da ostanu isti kao Eseni. Ali, to ne moze biti, to je bila moja zabluda. Jer, Eseni mogu da napreduju sarno ako se

67

izdvoje od ostalog covecanstva. Za njih moraju da postoje ostali ljudi. Ostvarenjem moga ucenja morali bi svi ljudi da postanu Eseni. Ali to ne moze biti. - To je bio jedan od znacajnih dozivljaja, koji je Isus dozi­ yeo pri druzenju sa Esenima. Drugi dozivljaj bio je kada se Isus upoznao sa jos jednim mladim covekom, sa covekom skoro istih godina, koji je na sasvim drugaCiji naCin bio blizak redu Esena, ali i pored toga, takoae, nije potpuno po­ stao Esen. To je bio onajJ<:oji je kao kaluaer-svetovnjak ziveo u esenskoj zajednici: Jqvan Krstitelj. OblaCio se kao Esen, a oni su zimi nosili odeeu od kamilje dlake. Ali, nikada nije mogao da, umesto jevrejskog ucenja, potpuno primi ucenje Esena. No, kako su ucenje i naCin zivota Esena izuzetno uticali na njega, ziveo je kao svetovnjak zivotom Esena i inspirisan njima po­ stepeno je postao one sto se u Evanaelju govori 0 Jovanu Krstitelju. Vodili su se mnogi razgovori iz­ meau Isusa i Jovana Krstitelja. A tada, jednoga dana, dogodilo se - ne znam zasto ove stvari treba ovako jednostavno da se ispricaju, ali znam da to treba da ucinim i da se one moraju ispricati - jednoga dana kada je Isus razgovarao sa Jovanom Krstiteljem, video je kao da je nestalo fizicko telo lovana Krstitelja ~ kako se pojavila vizija Ilije. To je bio Isusov drugl vazan duhovni dozivljaj u redu Esena. A bilo je jos i drugih dozivljaja. Vee duze vreme zapazao je Isus nesto kada je dolazio na mesta gde su se nalazila vrata za Esene, vrata bez slika. Svaki put kada je Isus ulazio na ova­ kva vrata, imao je gorko saznanje. Posmatrao je ova 68

vrata bez slika, ali je video duhovne slike na njim, obe strane vrata video je uvek one sto smo u rar antroposofskim izlaganjima upoznali pod imel Arimana i Lucifera. Postepeno mu se ucvrstio u utisak, da su duhovne slike na vratima upravo ~ Arimana i Lucifera, i da odvratnost Esena prema tima sa slikama mora da ima veze sa docaravanjen duhovnih biea. A to je Isus cesto primeCivao. Ko tako nesto dozivi, moji dragi prijateljl je tim stvarima potresen. Osetieemo, takoae, brzo, da Ijudske misli ne mogu da ih dokuce. Misli sposobne da shvate te stvari. Ali, utisci ne sarno d usaauju duboko u dusu, nego postaju deo sal dusevnog zivota. Oseea se covek kao vezan sa c delom svoje duse u kome je sabrao takve dozivl Kao sazivljen sa samim dozivljajima, nosi te doziv dalje kroz zivot. Tako je Isus nosio kroz zivot te slike Lucifl . Arimana, koje je video na vratima Esena. Prvi ut odnosio se sarno na to da mu je bilo jasno da po: neka tajna izmeau tih biea i Esena. Posle tih doziv Isus nije mogao vise tako dobro da se razume sa ] nima. U njegovoj dusi zivelo :e neSto 0 cemu mogao a govori Esenima, jer svaki put kao d nes 0 ne osl'ajalo u razgovoru, uvek bi se preI2re one sto oZlvljavao na vratima Esena. Jedn dana, kada je Isus posle vaznog, znacajnog raz ov u- orne se govorilo 0 mnogim visokim duhov s vanma, iz azio kroz vrata glavne zgrade Esena, tcl:ao Je opet pri prolazu kroz vrata s odobe i zna dasu-tol.:ucifer i Ariman. Video je da Lucifer i Arin

'e

vrata bez slika, ali je video duhovne slike na njima. Sa obe strane vrata video je uvek one sto smo u ranijim antroposofskim izlaganjima upoznali pod imenom Arimana i Lucifera. Postepeno mu se ucvrstio u dusi utisak, da su duhovne slike na vratima upravo slike Arimana i Lucifera, i da odvratnost Esena prema vra­ tima sa slikama mora da ima veze sa docaravanjem tih duhovnih bica. A to je Isus cesto primeCivao. Ko tako nesto dozivi, moji dragi prijatelji, taj je tim stvarima potresen. Oseticemo, takode, vrlo brzo, da ljudske misli ne mogu da ih dokuce. Misli nisu sposobne da shvate te stvari. Ali, utisci ne sarno da se usaduju duboko u dusu, nego postaju dec samog dusevnog zivota. Oseca se covek kao vezan sa onim delom svoje duse u kome je sabrao takve dozivljaje. Kao sazivljen sa samim dozivljajima, nosi te dozivljaje dalje kroz zivot. Tako je Isus nosio kroz zivot te slike Lucifera i Arimana, koje je video na vratima Esena. Prvi utisak .,' odnosio se samo na to da mu je bilo jasno da postoji .' neka tajna izmedu tih bica i Esena. Posle tih dozivljaja Isus nije mogao vise tako dobro da se razume sa Ese­ nima. U njegovo' dusi zivelo 'e nesto 0 cemu nije mogao a govori Esenima, jer svaki put kao da je nes 0 ne ostajalo u razgovoru, uvek bi se greRreCilo' one sto je ozivl}avao na vratima Esena. Jednoga ' dana, kada je Isus posle vaznog, znacajnog razgovora, u ome se govorilo 0 mnogim visokim duhovnim s vanma, izlazio kroz vrata glavne zgrade Esena, za­ tclcao Je opet pn prolazu kroz vrata spodobe i znao je dasu to Lucifer i Ariman. Video je da Lucifer i ~iman

J

69

beze od vrata manastira Es~na. U njegovoj dusi javilo se pitanje, ne kao da on sam pita, nego kao da izbija u njegovoj dusi dubokom elementarnom snagom: "A zasto beze i kuda beze Lucifer i Ariman?" Znao je da beze zbog svetosti zivota u manastiru. U Isusovoj dusi ozivelo je pitanje: "A kako to da oni bde?" To pi­ tanje nije mu dalo vise mira, to pitanje gorelo je kao plamen u njegovoj dusi, s tim pitanjem je isao okolo sledeCih nedelja, prozivljavajuCi ga neprekidno svakog sata, svakog minuta. Kada je, posle duhovnih razgovora sa Ese­ nima, Isus napustio glavnu zgradu Esena, sa pitanjem o tome kuda pobegose Lucifer i Ariman - 0 onom 5tO je on dalje radio pod utiskom tog pitanja koje je zivelo u njegovoj dU5i, 5ta je CUO kada je pao na irtveniku paganskog svetili5ta, kada je razumeo izmenjeni glas Bat Kola, 5ta je znacilo ono 5to sam malopre ispricao, o tome, moji dragi prijatelji, 0 tome zelim sutra dalie da govorimo. .

70

PETO PREDAV ANJE Oslo, 6. oktobar 1913. godine

Juce smo razmotrili zivot Isusa iz Naz priblizno od dvanaeste pa do kraja dvadesetih g( njegovog zivota. Iz onoga 5to je bilo dozvoljen kazem, sigurno mozete da osetite da se za to v dogaaalo mnogo toga znacajnog za Isusovu du time mnogo toga znacajnog i za evoluciju celog I canstva, jer na osnovu saznanja stecenog antrop' skim proucavanjem, sigurno znate da je u evo fuVecanstva sve povezano, i a znacajni dogad jednom coveku ko]! dotIVljava nesto 5to se dee covecanstva, msu ez znacaJa za evo uciju coveca: ao celine. a razne nacme smo upozna 1 sa tu znaC! za covecanstvo Misterijum na Golgoti. U ( nizu predavanja poku5acemo da to upoznamo po tranjem zivota Hrista Isusa. Pogledajmo j05 jedanput u dU5U Isusa iz ~ reta u pomenutom periodu. Sta je sve zivelo u toj nakon 5to je u dvadeset osmoj i dvadeset deveto dini dosio do najznacajnijih dozivljaja, 0 kojima juce govorio. Mozda cemo moCi da osetimo, da n timo ne5to od onoga 5to je zivelo u· toj dU5i, ako : camo jedan dogaaaj koji se odigrao krajem dvade godina zivota Isusa iz Nazareta. Dogadaj koji tret ispricam je razgovor izmedu Isusa i njegove rna] one koja je to postala posle spajanja dveju poroe nakon toga mu dugo bila kao majka. On je sve vr I

PETO PREDAVANJE Oslo, 6. oktobar 1913. godine

Juce smo razmotrili zivot Isusa iz Nazareta priblizno od dvanaeste pa do kraja dvadesetih godina njegovog zivota. Iz onoga sto je bilo dozvoljeno da kazem, sigurno mozete da osetite da se za to vreme dogaoalo mnogo toga znacajnog za Isusovu dusu, a time mnogo toga znacajnog i za evoluciju celog cove­ canstva, jer na osnovu saznanja stecenog antro osof­ skim prOiiCavanjem, sigurno znate da je u evoluciji covecanstva sve povezano, i da zmicajni dogaoaji u Jednom cove u kOJl dOZiVljava nesto 5tO se tice celog covecanstva, lllSU ez znacaJa za evolucijucovecanstva ao celine. a razne nacme smo upozna 1 sa tlffi sta znaCi za covecanstvo Misterijum na Golgoti. U ovom nizu predavanja pokusacemo da to upoznamo posma­ tranjem zivota Hrista Isusa. Pogledajmo jos jeda~ut u dusu Isusa iz Naza­ reta u pomenutom periodu. Sta je sve iivelo u toj dusi, nakon sto je u dvadeset osmoj i dvadeset devetoj go­ dini doslo do najznacajnijih dozivljaja, 0 kojima sam juce govorio. Mozda cemo moCi da osetimo, da naslu­ timo nesto od onoga sto je zivelo u toj dusi, ako ispri­ camo jedan dogaoaj koji se odigrao krajem dvadesetih godina zivota Isusa iz Nazareta. Dogaoaj koji treba da ispricam je razgovor izmeou Isusa i njegove majke ­ one koja je to postala posle spajanja dveju porodica i nakon toga mu dugo bila kao majka. On je sve vreme 71

bio vrlo prisan sa tom majkom, posebno se dobro razumeo sa njom, mnogo bolje nego sa ostalim cla­ novima porodice koji su ziveli u kuCi (odnosno, on je njih razumeo, ali oni njega bas nisu). I ranije je raz­ govarao sa majkom 0 mnogo cemu sto je bilo u vezi sa utiscima koji su se postepeno obrazovali u njegovoj dusi. Ali, u pomenutom dobu odigrao se jedan vrlo znacajan razgovor, kroz koji mozemo duboko da po­ gledamo u njegovu dusu. On je postepeno, kroz opi­ sane dozivljaje, postajao mudar, tako da se beskrajna mudrost ogledala na njegovom lieu. Ali kao sto se to inace, u manjoj meri, cesto desava, ophrvala ga je izvesna tuga. Prvi .£!292V! koje mu je donela mudrost bili su, pre svega, tu a i zalost kada je posmatrao ljude u svo OJ 0 olini. Osim toga, na kraju svojih avade­ setih, u tl 1m easovima, sve je vise mislio na jedan dogaaaj - na jedan tako znaeajan preokret, jednu revoluciju u njemu koja je bila rezultat prelaska Zara­ tustrinog Ja u njegovu dusu u dvanaestoj godini. Tada je, u prvo vreme, u sebi osecao sarno beskrajno bogatstvo Zaratustrinog duha. Na kra'u dvad~s~tih godina jos nije znao da je on 'ponovno ~Jelovljenje aratustre, a 1 je ii1aO da-se veliki preokret dogodiou njegovofClusi u dvanaestoj godinCSada "e cesto ose:" cao:o:-lCaKo je bilo dugaCije u mojojdUsi pre toga pre­ o reta u avanaestoj godmi. - 'Cest9_sU _m~avf.rale misli 0 tome, kako je tada bilo beskrajno toplo u nje­ govoj dusi. 1310 je kao deeak odusevljen svetom, imao je ta a na £1vie osecane za sve ono sto govori iz pri­ rode,za sve veliko u rirodCali vrlo malo sklonosti za ono sto je stekla l]udska mudrost, ljudsko 'znanje. Malo ga.1e zammalo ono ~to moze dase nauei u skoli. 72

Bila bi potpuna zabluda ako bismo verov; je Isus- 0 sv-oje dvanaeste godine, u spoljasnjerr sfll,I1iOz a 10 naroCito darovif Bio je blagog iSkrenog razumevanja za Ijude, bio je duboko ( jan, jedil"Oanaeoski blago bice. Zatim, kao da je ~ 5ilo izgnano iz njegove duse u vanaestoj godini. da je sada eesto mislio i osecao, kako je do dvar godine bio u dubokoj vezi sa celom dusom S' kako je njegova dusa bila prijemeiva za dubim krajnih svetova; i kako je zatim ziveo posle dvanaeste godine, kako se njegova dusa tada o~ sposobnom da primi jevrejsko ucenje, kako je na putovanjima upoznao paganske kultove, ka doziveo u dusi pagansko znanje i religiju. I kako sesnaeste do dvadeset eetvrte godine ziveo sa oni je eoveeanstvo kao spoljasnje (znanje) steklo i sa i kako je zatim, oko svoje dvadeset cetvrte g( dosao u zajednicu Esena i tamo upoznao tajno L i ljude koji su se posveCivali tom ueenju - na ~ morao je cesto da misli. No, znao je i to da se, u ~ u nje ovo' dusi pojavio sarno onofu)SU lju ~nina sabrali u sebi. Ziveo je u onome sto 1 pruz1 a juasKa mudrost, kultura, moraIne tek( esto je secafuCi se, mislio na to kakav je bio pn naeste godine, kada se, takoreCi, osecao sjedinj bozanskim prauzrocima postojanja, kada je u r bilo sve elementarno i iskonsko, kada je sve iz r vog bujnog i toplog srca izviralo i prisno se stap: ostalim snagama ljudske duse. Ta osecanja dovela su do jednog sasvim aenog razgovora koji se dogodio izmedu njega i njl

Bila bi potpuna zabluda ako b5smo verovali da je Isus 0 svoje- dvanaeste godine, u spoljasnjem smi­ slu, mozaaDio naroCito darovit. Bio je blagog srca, ~umevanja za ljude, bio je duboko oseca­ Ian, jecfi1"Ciandeoski blago bice. Zatim, kao da je sve to 6iIO lzgnano iz njegove duse u d'Vanaestoj godini. Tako da je sada cesto mislio i osecao, kako je do dvanaeste godine bio u dubokoj vezi sa celom dusom sveta i kako je njegova dusa bila prijemCiva za dubine bes­ krajnih svetova; i kako je zatim ziveo posle svoje dvanaeste godine, kako se njegova dusa tada osecala sposobnom da primi jevrejsko ucenje, kako je zatim na putovanjima upoznao paganske kultove, kako je doziveo u dusi pagansko znanje i religiju. I kakc je od sesnaeste do dvadeset cetvrte godine ziveo sa omm sto je covecanstvo kao spoljasnje (znanje) steklo i sabralo, i kako je zatim, oko svoje dvadeset cetvrte godine, dosao u zajednicu Esena i tamo upoznao tajno ucenje i ljude koji su se posveCivali tom ucenju - na sve to morao je cesto da misli. No, znao je i to da se, u stvari, u nje ovoj dusi pojavi '0 samo onofu)su ljudi od avnina sabrali u sebi. Ziveo je u onome sto mu je pruzl a judska mudrost, kultura, moraIne tekovine. testo je secajuCi se, mislio na to kakav je bio pre dva­ naeste godine, kada se, takoreCi, osecao sjedinjen sa bozanskim prauzrocima postojanja, kada je u njemu bilo sve elementarno i iskonsko, kada jesve iz njego­ vog bujnog i toplog srca izviralo i prisno se stapalo sa ostalim snagama ljudske duse. Ta osecanja dovela su do jednog sasvim odre­ denog razgovora koji se dogodio izmedu njega i njegove 73

majke. Majka ga je neizmerno volela i cesto je sa njim govorila 0 svemu onome lepom i velikom koje se u njemu pokazalo posie njegove dvanaeste godine. 0 unutrasnjim patnjama, koje su sve to izazvale u njemu, nIJe govono majci u prvim godinama, tako da je ona VI e a sarno ono1epo i veliko. Zato je u tom razgo­ voru, koji je bio kao neka ispovest, bilo mnogo novog iaiTiajRu.-No, ona je to primala sa velikom ljubavlju. 1ma a je duboko razumevanje za njegova osecanja, te seonsa8e'fu'om renee u one sto je imao u sebi pre svoje dvanaeste godine. Zato je ocela da ga tesi, govoreCi mu 0 svemu sto se od tada pojavilo u njemu, tOJ.iko eeo i divno. Podseeala ga je na obnovu velikih rTIi:i'drih ucenja i blaga starog jevrejsKog zakona. 00­ vorila mu je 0 svemu onome sto ee se kroz njega poja­ VITi. i 0 rti'li]e tesko na srcu dok je slusao kako mu ma'ka sa iv Jenjem govori 0 onome sto je on oseeiw da 'e vee premajeno. On joj je odgovorio: "Ali, sta bi koristilo covecanstvu a 0 1 mog 0 preko mene iii koga rugog, da se obnovi ne adasnje duhovno blago starog jevrejstva? Sve sto oi se na taj naCin uCinilo ipatc]e eznacajno. Sarno onda kada- bi oko nas bili ljudi koji bi jos imali usi a cuju stare proroke, sarno tacIa 51 za ljude bila korisna obnova nekadasnje mu­ dros 1 starih proroka. Ali, sta bi Korisfilo da danas i Ilija dode...?" - govono je Isus iz Nazareta kao da objavljuje najveee od svojih videnja u nebeskim da­ ljinama. "Nema danas ljudi koji bi imali usi da cuju mu rost koju bi dao Ilija, stariji proroci iIi sam Moj­ slje, pa cak ni Avram. Sve sto bi ti proroci objavili bilo 01 danas uzalud, Njihove reCi izgubile bi se u vetru. Za danasnji svet beskorisno je sve one sto mi je darovano". 74

Tako je govorio Isus. I ukazao je na to k do nedavno odzvanjale reCi jednog zaista velik telja: "ler, iako nije bio uCitelj - govorio je Isw bi dosezao do starih proroka, ipak je bio dubo cajan uCitelj - dobri stari Hilel"13. Isus je dobr sta je Hilel znacio za m evreje i to u I vreme, kada je bilo tesko postiCi ugled. Znao je su duboke reCi bile one koje je govorio stari 1­ starom Hilelu govorili su ljudi: "Tora je bila ne: jevrejstv0.l ali 'u 'e Hilel opet obJWyjo", Onima ga razumeli Hilel je izgledao kao obD"ovitelj jevre'ske mudrosti. Kao i stan uCitelji mudrosti je cesto putovao. ao neki novi Mesija prol kroz narod. Njegov osnovni karakter bio je bla: tak. To sve pripoveda i Talmud, a moze da se . spo Jasnjom nau om. fsus je govorio: "Vidis, draga majka, 0 se pricaCIa je kao neki vaskrsli stari prorok. ~ sve jasnije da one sto znam ne dolazi sarno 0 jevrejske mudrosti". - Hilel se rodio u Vavilor se kasnije vratio judaizmu. On se prikazuje k, covek koji je postizao izuzetne stvari hoz bl ljubaznost. Poticao je iz plemena Davidova iz ] bio i Isus iz Nazareta i njegovi. I Isus rece: , koristilo kada bih i ja mogao da govorim kac Davidov sin, kada nema ljudi koji bi to culi. Tak nisu vise za danasnje vreme. Nema vise onih

13 Hilel se rodio 75. godine pre nase ere, a umro je u 4. god Hristovog roaenja.

Tako je govorio Isus. I ukazao je na to kako su do nedavno odzvanjale reCi jednog zaista velikog uCi­ telja: "Jer, iako nije bio uCitelj - govorio je Isus - koji bi dosezao do starih proroka, ipak je bio dubok, zna­ eajan uCitelj - dobri stari Hilel,,13. Isus je dobro znao sta je Hilel znaCio za m u-g Jevreje i to u Irodovo vreme, kada je bilo tesko postiCi ugled. Znao je koliko su duboke reCi bile one koje je govorio stari Hilel. a starom Hilelu govorili su ljudi: "Tora je bila nestala za jevrejstvo ali ·u ·e Bilel opet obnovio". anima koji su a razumeli Hilel je izgledao kao o~ovitelj drevne ·evre ·ske mudrosti. Kao i stari ueitelji mudrosti i Hilel j~sto putovao. ao neki novi Mesija prolazio je kroz narod. Njegov osnovni karakter bio je blag i kro­ tak. To sve pripoveda i Talmud, a moze da se proveri spo Jasnjom nau om. Isus je govorio: "Vidis, draga majko, 0 Hilelu se priea-da je kao neki vaskrsli stari prorok. Meni je sve jasnije da ono sto znam ne dolazi sarno od stare jevrejske mudrosti". - Hilel se rodio u Vavilonu i tek se kasnije vratio judaizmu. On se prikazuje kao blag eovek koji je postizao izuzetne stvari kroz blagost i ljubaznost. Poticao je iz plemena Davidova iz koga je bio i Isus iz Nazareta i njegovi. I Isus reee: "Sta bi koristilo kada bih i ja mogao da govorim kao Hilel Davidov sin, kada nema ljudi koji bi to euli. Takve reCi nisu vise za danasnje vreme. Nema vise onih koji bi 13 Hilel se rodio 75. godine pre nase ere, a umro je u 4. godini posle HrislovOg rodenja.

75

*

*

*

imali usi da ih cuju. Bezvredno i uzaludno je sve one sto bi se reklo". 1 kao da sazima sve sto bi imao da kaze 0 ovome, Isus iz Nazareta govorio je svojoj majci: "Staro jevrejsko znanje uopste vise ne koristi Zemlji, jer vise nema starih levreja. Ono danas mora da se ..L smatra beskorisnim". Majka ga je najpazljivije slusala X do je govorio 0 bezvrednosti onoga sto je njoj bilo najsvetije. Ali, ona ga je nezno volela i osecala je sarno beskrajnu ljubav za njega. 1 Isus je nastavio da govori; govorio je kako je bio na mestima paganskih bogoslu­ oJ, zenja i sta je sve tame doziveo. U njegovoj dusi oziveo '\ je onaj dogadaj kada je pao na paganskom oltaru i CUO promenjenog Bat Kola. Tada je pocelo u njemu da lzronjava nesto kao obnova starog Zaratustrinog uce­ nja. Nije jos tacno znao da nosi u sebi Zaratustrin duh, ali sada, tokom razgovora, naviralo je Zaratustrino ucenje, Zaratustrina mudrost, Zaratustrin impuls. Zajedno sa majkom, doziveo je taj veliki Zaratustrin impuls. Sva lepota i veliCina Suncevog ucenja izronila je u njegovoj dusi. 1 setio se reCi Bat Kola, 0 kojima sam jure govorio i rekao ih je majci:

**

*

*

*

*"

~

76

men, Delujuzla, Svedocijastva koje se izdvaja, Od drugih skrivljena krivica sopstva, Dozivljena u svagdasnjem hlebu, U kojem ne vlada volja nebesa, Jer se covek odvoji.od Vaseg carstva, I zaboravi Vasa imena, Ocevina nebesima ':

H" V

~OL-ITvA

\'\\Sl -. J )i..O.9f\

$

nOl'Lh

\). S11-ln.'H '" lSr6 0..')' MI\

Sva velicina mitrickog bogosluzenja ozi' stirn reCima u njegovoj dusi, prikazala mu se ka unutrasnju genijalnost. ]v1nogo j~govorio sa s ma'kom 0 veliCini i slavi paganstva i 0 tome zivelo u misterijama starih naroda, od cega se I iOga slilo u kultove Male Azije i jliZne Evrope. } svo'oj dusi nosio osecanje kako se taj kult pOSl izmenio i potpao pod demonske sile, koje je i ( iskusio u dvadeset... cetvrtoj godini. Setio se onoga sto je doziveo i tada se pojavilo ono sto ~ ucenje Zaratustre, koje je u njemu zasvel koje ljudi nisu vise bili sposobni da prime. I re drugu veliku stvar: ,,1 kada bi se sve misterije ri'ile, kada bi se slilo sve sto je nekada bilo veli bi to bilo beskorisno - nema vise ljudi koji bi tc da prime. I kada bih ja posao i objavljivao ljudir sto sam cuo kao promenjenog Bat Kola, ka objavljivao tajnu 0 tome zasto ljudi ne mogu svom fizickom telu da zive sa misterijama - ner danas ljudi koji bi to razumeli - danas bi se to iz u demonsko. A kada bih ja i to objavio, to bi z tako da ne bi vise bilo usiju da nesto tako cuju vise ne mogu da shvate one sto je nekada 0 vano." ~ada je mao Isus da je one sto je cuo k~ men'eni glas Bat Kola, da je to. bilo prastaro ucenje, naJveca molItva oJa se mo 1 a svuda u ri ama. na e 1 a za orav ena, a dos a mu 'e ~ srusio na paganskom 0 taru. stovremeno 'e v: to Je 1 lzrazio u onom raz ovow, a danas nen mogucnosh da je lju i shvate.

Sva velicina mitrickog bogosluzenja ozivela je stirn reCima u njegovoj dusi, prikazala mu se kao kroz unutrasnju genijalnost. Mnogo je govorio sa svojom rna 'kom 0 veliCini i sl~ganstva i 0 tome sta je zivelo u misterijama starih naroda, od cega se mnogo l.0ga slilo u kultove Male Azije i juzne Evrope. Ali je u svo'oj dusi nosio osecanje kako se taj kult postepeno izmenio i potpao pod demonske sile, koje je i on sam iskusio u dvadeset... ce,tvrtoj godinT Setio se svega onoga sto je doziveo i tada se pojavilo one sto je bilo s!aro ucenje Zaratustre, koje je u njemu zasvetlelo, a koje ljudi nisu vise bili sposobni da prime. J rekao je drugu veliku stvar: ,,1 kada bi se sve misterije ujedi­ nile, kada bi se slilo sve sto je nekada bilo veliko, sve -1. bi to bilo beskorisno - nema vise ljudi koji bi to mogli .. ~ da prime. I kada bih ja posao i objavljivao ljudima one 1\ sto sam cuo kao promenjenog Bat Kola, kada bih objavljivao tajnu 0 tome zasto ljudi ne mogu vise u J.. svom fizickom telu da zive sa misterijama - nema vise J.' danas ljudi koji bi to razumeli - danas bi se to izvmulo)\­ u demonsko. A kada bih ja i to objavio, to bi zvucalo tako da ne bi vise bilo usiju da nesto tako cuju. Ljudit vise ne mogu da shvate one sto je nekada objavlji-* ~ vano." ~ada je znao Isus da je one sto je CUO kao pro- " men'eni glas Bat Kola, da je to bilo prastaro, sveto ucenje, naJveca mohtva oJa se mo 1 a svuda u miste­ ri ama. na e i a za oravljena, a dos a mu 'e kada se srusio na aganskom 0 taru. stovremeno'e video a to Je 1 lzrazio u onom raz ovoru, a danas nema vise mogucnostl da)e IJU 1 shvate.

-

'*

*

*

77

U nastavku razgovora pricao je 0 tome sta je primio u krugu Esena. Govorio je naravno 0 lepoti, veliCini i uzvisenosti zivota Esena, secao se njihove blagosti i milosrcta, ali tada je rekao i trecu veliku stvar, onu koja mu je saopstena u njegovom razgovoru ~a B~do~: "Ali, svi ljudi ?e mogu biti Esenio" I kako

.l]e Hllellmao pravo kada ]e kazao: "Ne izdvajaj se od

~ zajednice, nego radi i deluj u zajednici! Jer sta sam ja

kad sam sam?" A tako cine Eseni: oni se odvajaju od ljudi, koji usled toga postaju nesrecni. Zatim je rekao majci i sledecu znacajnu stvar, pricajuCi 0 dozivljaju 0 kome sam juce govorio: "Kada sam jedanput, posle jednog dubokog, vaznog razgovora, odlazio od Esena, v~?eo sam na vratima kako Lucifer i Ariman beZe od n]lho Od tog vremena znam da se Eseni kroz svoje tajno ucenje brane, tako da od njih moraju da beze Lucifer i Arimano Ali oni Lucifera i Arimana salju ostalim Ijudima zato da bi oni sami bili srecni". To je bilo saopstenje koje je silno delovalo na dragu majCinu dusu. Ona se sarna osecala kao preo­ brazena, osecala se jedno sa njim i Isus je osetio kao aa'e sve ono sto je nosio otislo od njega stirn razgo­ vQ!:.Qm. I majka i on su-to videli. Sto je duze govorio i sto ga je majka duze slusala, tim vise je ona saznavala svu onu mudrost koja je zivela u njemu od njegove dvanaeste godine. A iz njega kao da je nestala; tako­ r~je 2reneo u majCino srce ono sa Cime je ziveo i sta je proziveo. Bio je kao preobrazen posle tog razgovora, toliko promenjen da su braca, odnosno polubraca i os a I ro aCI iz nOegove okoline, smatrali da je izgubio

* *' ** * *

~ ~

..

:t

*

t

*'

78

pamet. "Kakva steta - rekli su - znao °e tako ml istina'e a]e uve 10 cut o'y all ada je sas im s! uma". Gledali su ga kao nekoga ko je izgubljen. je kao u snu lsao anima 0 kuCi. Zaratustril napustalo je tela Isusa iz Nazareta. Njegova oS! bdluka Gila ~ a va a Je napustio kucu i skora ( i1iCki osao Jovanu Krstitel"u. Tada se odigrao O do acta ko'i sam cesto 0 isivao kao KrstenOe n, danu. U onom raz ovoru sa ma'kom na ustilo :Zaratustrino Ja, a ostalo je ono sto je on bi dvanaeste odine, ali sa a 0 ras 0 1 vece. U tc spustilo se Hristovo Ice pn rs en]u na Jordm istom casu kada se odigralo Krstenje na Jon osetila je i majka kraj svoga preobrazaja. Osetila tada je imala 45-46 godina, kao prozeta duson majke koja je umrla, majke decaka Isusa koji svojoj dvanaestoj godini primio Zaratustrin Tako je duh te druge majke sisao na majku sa k je Isus vodio onaj razgovor. Osecala se kao ta r majka koja je rodila decaka Isusa opisanog u Luk Evanctelju. Predstavimo sebi na pravi nacin znacaj t2 ogromnog dogactaja! Pokusajmo da osetimo, da : osetimo, da je od tada na Zemlji zivelo naroCito Hristovo bice u ljudskom telu, bice koje do tae nije zivelo ni u jednom ljudskom t~lu i koje je de boravilo sarno u duhovnim carstvima, koje ranijl imalo zemaljski zivot. Poznav:;t!o je duhovne SVt ali ne i zemaljski. U zemaljskom svetu dozivelo bice, takoreCi, sarno ono sto je bilo sabrano u tri fizickom, eterskom i astralnom telu Isusa iz NaZ2

\S\.LU~AV f'\ N)c \(Q\~,A \SU~ Spustilo se u ta tri tela, onakva kakva su ona postala pod uticajem tridesetogodisnjeg zivota Isusa iz Naza­ reta. Tako je Hristovo biee dozivelo svoje prvo zema­ ljsko iskustvo kao biee potpuno osloboaeno proslosti. Hristovo biee je bilo prvo odvedeno "u pus­ tinju", to nam pokazuje Akasa hronika i Peto Evan­ J delje. Isus iz Nazareta - u Cijem je telu bilo Hristovo If. biee - predao je sve sto ga je ranije spajalo sa svetom; Hristovo biee je sislo na Zemlju. Ono se prvo pribli­ zilo utiscima koji su bili urezani u astralno telo, onim utiscima koji su ostali kao u seeanju toga tela. Tada, kao da je Hristovo biee reklo: "To je tela dozivelo Lucifera i Arimana kako beze, osetilo je da Eseni teraju Arimana i Lucifera ka ostalim ljudima". Tako jeposao ka njima, ka Arimanu i Luciferu, jer s njima "~~--se ljudi bore. I Hristovo biee, koje je prvi put boravilo u jednom ljudskom telu, poslo je u samoeu, u pustinju, u orbu sa Arimanom i Luciferom. Verujem da je scena koju eu sada da opisem u velikoj meri tacna. Ali, vrlo je tesko posmatrati sve dogadaje u Akasa hronici. Zato izriCito napominjem da onesto moze da bude .znatnoizmenjeno, ali u ~ini j£ tacno. Scena iskusenja opisana je u Evanae­ ljima sa raznih strana i to sam cesto iznosio. Pokusao e..--­ sam da istrazim tu scenu iskusenja i zelim da nepri­ strasno ispricam kako je tekla. Prvo je Hristovo biee, u telu Isusa iz Nazareta, srelo u samoCi Lucifera, onakvog kakav je kada prilazi IJudima kada oni precenjuju sami sebe, kada nemaju dovoljno skromnosti i spoznaje 0 sebi samima. Gor­ ost, precenjivanje sebe, uobrazene ljude - to je ono

t

80

v

Obb· v

ILULC.':f

sf d .

'H*~

~.v

1

sto 1 ze eo UCl er. a a Je fistu susu pnsao fer 1 rekao priblizno one reCi koje se nalaze i u ost: Evanaeljima: pogledaj sva ta carstva koja su utem bogovi i u kojima se covek nalazi. J a hoeu da ute ljim novo carstvo. A ti treba da se odvojis od os bogova i mene da priznas. I Lucifer je opisivao lepote luciferskog sveta, sve ono sto mora da ge ljudskoj dusi ako u njoj ima imalo gordosti. Ali, Hris biee je doslo iz duhovnih svetova. Gno je znalo ~ Lucifer i kakvo treba da je odanje ljudske dusl Zemlji da je on ne bi zaveo. Nije popustio Lu rovom zavoaenju, znao je kako se sluzi bogov Hristos je bio dovoljno jak da odbije Lucifera. C Lucifer preduzima drugi napad. Pozvao je u po Arimana i oba su nagovarala Hrista Isusa. Lucifl hteo da podstakne njegovu gordost, Ariman je g rio 0 njegovom strahu. Jedan mu je govorio: sa me duhovnoseu, sa onim sto ti mogu dati ako me pri, neee ti biti potrebno ono sto ti sad treba, zato s kao Hristos stupio u ljudsko telo. Telo moze d podjarmi, da te primora pokoravanju sili teze. A imam moe da te bacim dole jer te ljudsko tela ne 5 cava da izbegnes zakon teze. Ako priznas mene, s vaeu te pri padu i neee ti se nista dogoditi! Arimc govorio: i ja eu te zastititi, pa ti se neee nista doge ja eu te cuvati od straha, skaCi dole!.I obojica su gc govarala. Ali navaljujuCi oddavali su ravnotezu j( prema drugom i kroz to se Hristos odbranio od pronasao je snagu koju treba da pronade eovek c se uzdigao iznad Arimana i Lucifera. Gnda reee man: Luciferu, ti meni ne trebas, ti meni sarno sm~

\S\,LU~AVP\N)c kQ\~TA \SuSA

Ob LUC..rf

,

sto bi zeIeo Lucifer. Sada je H~tu susu hisao Lucifer 1 rekao pribliZno one reci koje se nalaze i u ostalim Evandeljima: pogledaj sva ta carstva koja su utemeljili bOgOVl i u kojima se covek nalazi. Ja hoeu da uteme- ..L Ijim novo carstvo. A ti treba da se odvojis od ostalih II bogova i mene da priznas. I Lucifer je opisivao sve lepote luciferskog sveta, sve ono sto mora da govori ljudskoj dusi ako u njoj ima imalo gordosti. Ali, Hristovo biee je doslo iz duhovnih svetova. Gno je znalo ko je ..... Lucifer i kakvo treba da je drzanje ljudske duse na ~ Zemlji da je on ne bi zaveo. Nije popustio Luciferovom zavodenju, znao je kako se sluzi bogovima.,L. Hristos je bio dovoljno jak da odbije Lucifera. Gnda I( Lucifer preduzima drugi napad. Pozvao je u pomoe Arimana i oba su nagovarala Hrista Isusa. Lucifer je hteo da podstakne njegovu gordost, Ariman je govorio 0 njegovom strahu. Jedan mu je govorio: sa mojom duhovnoscu, sa onim sto ti mogu dati ako me priznas, neee ti biti potrebno ono sto ti sad treba, zato sto si kao Hristos stupio u ljudsko telo. Telo moze da te ~ podjarmi, da te primora pokoravanju sili teze. Ali ja imam moe da te bacim dole jer te ljudsko tela ne sprecava da izbegnes zakon teze. Ako priznas mene, sacuvaeu te pri padu i neee ti se nista dogoditi! Ariman je govorio: i ja eu te zastititi, pa ti se neee nista dogoditi, ja eu te cuvati od straha, skaCi dole! I obojica su ga nagovarala. Ali navaljujuCi odrZavali su ravnotezu jedan prema drugom i kroz to se Hristos odbranio od njih, pronasao je snagu koju treba da pronade covek da bi se uzdigao iznad Arimana i Lucifera. Gnda rece Ariman: Luciferu, ti meni ne trebas, ti meni sarno smetas,

t

*

t

81

*' * *

...L ti nisi povecao moje snage, nego umanjio. Tada Ari­

~ man o~pusti Luei~era i p~eduze sam poslednji napad, rekavsl: "Napravl od mmeralnog hleb, napravl od kamena hleb, ako hoces da se proslavis bozanskom ~ snagom". Hristos odgovori: "Ljudi ne zive sarno 0 .L vL hlebu, nego 0 onome sto kao duhovno dolazi iz du­ l( if K novnih svetova"! Hristos je to najbolje znao, on je ~ upravo sisao iz duhovnih svetova. Tada rece Ariman: "Mozda ti imas pravo, ali i pored toga, to ne smeta da I' te na izvestan nacin zaustavim. Ti znas sarno ono sto radi duh koji dolazi iz visina, ti nisi jos bio u ljudskom I svetu. Ovde ima ljudi kojima je zaista potrebno da od kamena prave hleb, koji ne mogu da zive sarno 0 .J... duhu"! To je bio trenutak kada je Ariman govorio X Hristu nesto sto se, doduse, na Zemlji moglo znati, ali sto Bog koji je tek stupio na Zemlju, nije znao. On nije znao da je bilo potrebno da se od mineralnog, od metala pretvorenog u novae, pravi hleb. Ariman je rekao da su Ijudi ovde dole na Zemlji prinudeni da se hrane noveem. To je bila tacka u kojoj je Ariman jos mogao da ima snagu. "A ja cu - rekao je Ariman ­ upotrebiti tu snagu." Tako je tekao dogadaj kusanja. Prilikom ku­ san'a osta 0 je, dakle ios nesto: nisu bila do ..E'~ja resena sva pitanja. Sa Luciferom jesu, ali nisu sa Arimanom. Zato je 1 0 potre6no jos nesto. A ada je ns sus lzasao 1Z ustinje, osecao je da je un'emu i sve ono sto je sus doziveo i nauCio posIe svoje dvana­ este odine da 'e Hristos-duh vezan sa svim onim sto 'e u Isusu zivelo do njegove dvanaeste godine. Ali se nije vise osecao vezan za ono sto je bilo'staro i suvo

*

-1*

t

*

t

t

*'

•* **"

82

u covecanstvu. Pa i rema ovoru u svojoj okolini ~ ravnodusan i na ocetku je cutao. A putovao je Nazareta i jos dalje. Posec'vao je mnoga mesta ko, je :folazio jos kao Isus iz Nazareta. I tada se doga nesto izuzetno. - Pricam 0 dogadajima iz etog E elja i molim da se to ima na umu. Nista ne koristi neko potraz~ kakvu podudarnost sa ostala cetiri E delja. Pricam onako kako stoje stvari u Petom E elJu. U pocetku je Hrist Isus u tihoj povucen kao da nema niceg zajednickog sa ljudima, putova Konaka do konaka, svuda radeCi kod ljudi i sa Ijud Ono sto je Ariman rekao 0 hlebu ostavilo je na r dubok utisak. Svuda je nalazio ljude koji su ga poznavali, kod kojih je vec ranije radio. Ljudi s prepoznavali i medu tim svetom zaista je otkrivao kojima mora da je Ariman imao pristup, jer su m da prave hleb od kamena. Nije bilo potrebno da s\ kod onih koji su se drzali Hilela iIi moralnih pouk, je isao kod onih koje ostala Evandelja nazivaju ca cima i gresnieima, jer to su bili oni koji su bili Upl na to da prave od kamena hleb. Takvima je POS( prilazio. Tada se dogadalo nesto sasvim neobi Mnogi od ovih ljudi su ga poznavali jos iz vremem njegove tridesete godine. On je bio kod njih jos Isus iz Nazareta i na svakom koraku u svakoj kuc je vrlo voljen. Ta ljubav je trajala. Mnogi Ijudi su l mestima govorili 0 Isusu iz Nazareta koji im je bil liko drag, koji ih je nekad poseCivao. I, kao delovar kosmicke zakonitosti, dogadalo se sledece (govori

u covecanstvu. Pa i rema govoru u svojoj okolini bio Je ravnodusan i na ocetku je eutao. A putovao je oko Nazareta i jos dalje. PoseCivao je mnoga mesta kojima je prolazio jos kao Isus iz Nazareta. I tada se dogadalo neSto izuzetno. - Pricam 0 dogadajima iz etog Evanel' a i mofim da se to ima na umu. Nista ne koristi ako neko potrazi kakvu podudarnost sa ostala cetiri Evan­ delja. Pricam onako kako stoje stvari u Petom Evan­ e ju. U pocetku je Hrist Isus u tihoj povucenosti, kao da nema niceg zajednickog sa ljudima, putovao od konaka do konaka, svuda radeCi kod ljudi i sa ljudima. Dno sto je Ariman rekao 0 hlebu ostavilo je na njega dubok utisak. Svuda je nalazio ljude koji su ga vee poznavali, kod kojih je vee ranije radio. Ljudi su ga prepoznavali i medu tim svetom zaista je otkrivao one kojima mora da je Ariman imao pristup, jer su mora Ii da prave hleb od kamena. Nije bilo potrebno da svraea kod onih koji su se drzali Hilela iIi moralnih pouka, ali je isao kod onih koje ostala Evandelja nazivaju carini­ Cima i gresnicima, jer to su bili oni koji su bili upuceni na to da prave od kamena hleb. Takvima je posebno prilazio. Tada se dogadalo nesto sasvim neobicno. Mnogi od ovih ljudi su ga poznavali jos iz vremena pre njegove tridesete godine. On je bio kod njih jos kao Isus iz Nazareta i na svakom koraku u svakoj kuCi bio je vrlo voljen. Ta ljubav je trajala. Mnogi ljudi su u tim mestima govorili 0 Isusu iz Nazareta koji im je bio to­ liko drag, koji ih je nekad poseCivao. I, kao delovanjem kosmicke zakonitosti, dogadalo se sledece (govorim 0 83

prizorima koji su se ponovili mnogo puta i koji se vrlo cesto mogu videti pri vidovitom istrazivanju): tu su bile porodice kod kojih je radio Isus i koje su se posle rada, dok je Sunce zalazilo, okupljale i rado govorile 0 dragom coveku iz Nazareta. Pricali su mnogo 0 njego­ voj Ijubavi i blagosti, 0 neznim i toplim osecanjima kOJa su obuzimala njihovu dusu kada je taj covek ziveo pod njihovim krovom. Kada bi tako u nekoj od tih kuca satima pricali, dogadalo -se aa su svi Clanovi - porodice videli, kao u viziji, kako se u sobi pojavljuje lik Isusa iz Nazareta. On bi im dosao u duhu, iii su stvarali sebi njegovu sliku, njegovu duhovnu sliku. Mozete zamisliti sta je znaCilo nekoj takvoj ?orodici kada im se javljao u zajednickoj viziji i sta je on bio za njih tada kada su ponovo, posle Jovanovog krstenja na Jordanu, opet videli njegov lik, samo je sada svetlo u njegovim oCima postalo jace. Gledali su njegovo re­ obrazeno lice koje im je nekada bilo drago, koje su ramJe gledali u duhu pored sebe dok su sedeli i raz­ govarali. Mozete da zamis ite taj izuzetan dogadaj u takvim porodicama, medu gresnicima i carinicima koji SliZ og svoje karme bili okruzeni raznim demonima, stc: su oni tada osecali! Tu se narocito pokazala izme­ njena priroda Hrista Isusa, narocito se tim ljudima poka'Z'alo sta je Hristovim dolaskom postalo od Isusa iz Nazareta. Ranije su osecali njegovu dobrotu, Ijubav, blagost, a sada je iz njega zraCila carobna snaga. Ako su ranije osecali da su uteseni, sada su osecali da su izleceni. ISli su po svoje susede i dovodili ih do Hrista Isusa ako sui oni bili tako potisteni.

k

84

Posto je pobedio Lucifera, a od Arimana z drZao sarno zaoku, pod uticajem Hrista Isusa desav2 se kod ljudi, koji su bili pod vlascu Arimana, ono 5 se u Evandeljima opisuje kao izgon demona. Mne od onih demona koje je video kada je kao mrtav lez pred oltarom, mnogi od tip demona beiali su sada ljudi kojima je Hrist Isus prilazio. Demoni su pre} znali svoga protivnika. Dok je tako isao Zemljom, goneCi demone iz ljudskih dusa, mislio je vrlo cestc tome kako je lezao na starom zrtveniku, gde su un sto bogova bili demoni, i gde nije mogao da obi bogosluzenje. Mislio je 0 Bat Kolu koji mu je obja' staru misterijsku molitvu, 0 kojoj sam yam govorio. naroCito mu je dolazio na urn srednji red te molit "Dozivljena u svagdasnjem hlebu". Ljudi, kod kojih navracao, morali su od kamena da prave hleb. Me tim ljudima bili su mnogi koji su morali da zive same hlebu. I reCi iz one prastare paganske molitve "Doz Ijena u svagdasnjem hlebu" duboko su uronile u n govu dusu. Osecao je celo utelovljenje coveka u fizil svet. Osecao je da je u razvoju covecanstva, zbog nuznosti, zbog utelovljenja u fizicki svet, doslo do tc da su ljudi zaboravili imena Otaca na nebesima, ime duhova u visim hijerarhijama. Osecao je da vise neI ljudi koji bi mogli da cuju glas starih proroka. Sada znao da je zivot u svagdasnjem hlebu ono sto je e vojilo ljude od neba, sto ih je nateralo u sebicnm odvelo Arimanu. Dok je sa takvim mislima isao zemljom, is} stavilo se da su om o'i su na 'aubl'e osecali preobra: susa iz Nazareta, postali njegovi ucenici i isli za nji

Posto je pobedio Lucifera, a od Arimana zadrZao sarno zaoku, pod uticajem Hrista Isusa desavalo se kod ljudi, koji su bili pod vlascu Arimana, one sto se u Evanaeljima opisuje kao izgon demona. Mnogi od onih demona koje je video kada je kao mrtav lelao pred oltarom, mnogi od titI demona bezali su sada od ljudi kojima je Hrist Isus prilazio. Demoni su prepoznali svoga protivnika. Dok je tako isao Zemljom, izgoneCi demone iz ljudskih dusa, mislio je vrlo cesto 0 tome kako je lezao na starom zrtveniku, gde su umesto bogova bili demoni, i gde nije mogao da obavi bogosluzenje. Mislio je 0 Bat Kolu koji mu je objavio staru misterijsku molitvu, 0 kojoj sam yam govorio. A naroCito mu je dolazio na urn srednji red te molitve "Dozivljena u svagdasnjem hlebu". Ljudi, kod kojih je navracao, morali su od kamena da prave hleb. Meau tim ljudima bili su mnogi koji su morali da zive sarno 0 hlebu. I reCi iz one prastare paganske molitve "Dozivljena u svagdasnjem hlebu" duboko su uronile u njegovu dusu. Osecao je celo utelovljenje coveka u fizicki svet. Osecao je da je u razvoju covecanstva, zbog te nuznosti, zbog utelovljenja u fizicki svet, doslo do toga da su ljudi zaboravili imena Otaca na nebesima, imena duhova u vivirn hijerarhijama. Osecao je da vise nema ljudi koji bi mogli da cuju glas starih proroka. Sada je znao da je zivot u svagdasnjem hlebu one sto je odvojilo ljude od neba, sto ih je nateralo u sebicnost i odvelo Arimanu. Dok je sa takvim mislima isao zemljom, ispostavilo se da su oni ko'i su na'du5 'e oseca i reobrazaj susa iz Nazareta, postali njegovi ucenici i isli za njim. 85

*"

t

N P\~ -;> ti()\) )I\\b1£ R\:J~LLf\ () ~v

aE

1z raznih mesta poveo bi sa so om ovog iii onog i oni su isli za njim, jer su u najvecoj meri imali osecanje 0 kome sam govorio. Tako je ubrzo bilo okupljeno jato ucenika. U ucenicima je imao oko sebe ljude koji su, takoreCi, postali novi u celom osnovnom osecanju svoje duse, a 0 kojima je onornad pricao svojoj majci, da vise nisu mogli da cuju ono staro. A tada je u njemu zasvetlelo zemaljsko isku­ stvo Boga: treba da kazem Ijudirna, ne kako su bogovi gradili put iz duha dole ka Zemlji, nego kako ce ljudi naCi put gore do duha. I secao se glasa Bat Kola i znao je da stare molitve moraju da se obnove, mao je da covek sada treba da trazi £.ut u duhovne svetove odo­ zdo rema gore. 0 renuo je poslednji red molitve, jer je tako vise 0 govara 0 l]uaima novog vremena, ]er ni e tre6a 0 vise da se u ucuje mnogim duhovnim biCima u hi'erarhijama nego najvisem duhovnom bicu: "Gce nas koji si na nebesima". A drugi red, koji je cuo kao pretposlednji red misterijske molitve "I zaboravi Vasa imena", okrenuo je kako treba da glasi za ljude novoga doba: "Nek se sveti ime Tvoje"; reci koje su glasile "Jer se covek odvoji od Vaseg carstva" okre­ nuo je da glase: "Neka dode carstvo Tvoje"; obrnuo je reci "U kojem ne vlada volja nebesa" onako kako ce ljudi moCi sada da ih cuju, jer stare reci nije mogao vise nijedan covek da shvati, jer je trebalo a se ide pot uno suprotnim putem u duhovne svetove: "Neka bude volja Tvoja, kako na Zemlji tako i na nebu". Tajnu 0 hlebu, 0 utelovljenju u fizicko telo, tajnu 0 svemu onome sto mu se sada zbog Arimanove zao e jasno pojavilo, to je izmenio tako da covek moze da

86

oseti da i fizicki svet potice iz duhoynog sveta, iak( neposredno ne vidi. Tako je reCi 0 svagdasnjem hi izmenio u rnolbu: "H1eb nas svagdasnji daj 1 danas'. Zatim je, isto tako okrenuo reCi da bi gla "I oprosti nam dugove nase", a reci "Od drugih ~ vljena krivica sopstva" okrenuo je u: "Kao sto . oprastamo duznicima svojim". Od drugog reda s misterijske molitve "Svedoci jastva koje se izdvc postalo je: "Ne uvedi nas u iskusenje'~ reci "Arne "Deluju zla" u: "No izbavi nas od z1a, Amen". Tak prgmenjeni glas Bat Kola, koji je Isus CUO kadaje n~ 0 aru, postao obrnuttm re os e om nnsea cena§, nova misterIjs a mohtva. a s lean naClll tre alo I pn orne ree.I lOS mn9.£otoga - nastala Molitva na gori, i mnogo sta drugo cemu je Hrist ucio svoje ucenike. Na jedan poseban naCin delovao je Hrist na svoje ucenike. - Molirn vas, da uvek imate u . da jednostavno govorim ono sto moze da se vii Petom Evandelju. Hristos se kretao sa apostolima; ~ajedniei sa uc~nicima, ali to je -bilo tako ka< nije bio sarno u svome telu. 1duCi tako sa ljud ~ao je poneki od njih, ~ da j~ u njeg,ovoj : stvenoj dusi ono bice koje je pripadalo Hristu 1st ~eobi da govori reCi koje bi zaista sarno Hrist mogao da govori. Tako je Hrist Isus odlazio m ljude sa apostolima, a onaj koji je govorio, nije l bio sam Hrist Isus, nego neki od ucenika. Jer, 0 imao sve zajednicko sa svojim ucenicima, pa i mud Moram da priznam, veoma sam se iznenadio k sam video da nizgovor sa sadukejima, koji se navo

oseti da i fizicki svet potice iz duhovnog sveta, iako to neposredno ne vidi. Tako je reci 0 svagdasnjem hlebu izmenio u molbu: "H1eb nas svagdasnji daj nam danas'. Zatim je isto tako okrenuo reci da bi glasile: ,,1 oprosti nam dugove nase', a reCi "Od drugih skri­ vljena krivica sopstva" okrenuo je u: "Kao sto j mi oprastamo duinicima svojim". Od drugog reda stare misterijske molitve "Svedoci jastva koje se izdvaja", postalo je: "Ne uvedi nas u iskusenje'~ reci "Amen" i "Deluju zla" u: "No izbavi nas od z1a) Amen". Tako je promenjeni glas Bat Kola, koji je Isus CUO kadaje"p'ao nil. 0 aru, postao obrnutim re os e om nnscanski cena§, nova mistenJs a mo 1 va. a s lcan nacm - a tre alo 1 n tome reci JOs mn9 Qioga - nastala jei Mo1itva na gon; i mnogo sta drugo cemu je Hrist Isus ucio svoje ucenike. Na jedan poseban nacin delavan je Hrist Isus na svoje uccnike. - Molim vas, da uvek imate u vidu da jednostavno govorim ono sto moze da se vidi u Petom Evandelju. I-!.ristos se kreta2 sa apostolima; bio .1.. je u zajednici sa ucenicima, ali to je bilo ­tako kao da ~ :....--nije bio sarno u svome telu. IduCi tako sa Ijudima, ose6iO je poneki od njih, kao da je u njegovoj sop­ stvenoj dusi ono bice koje je pripadalo Hristu Isusu i paceo bi a govori reCi koje bi zaista sarno Hrist Isus mogao da govori. Tako je Hrist Isus odlazio medu ljude sa apostolima, a onaj koji je govorio, nije uvek bio sam Hrist Isus, nego neki od ucenika. Jer, on je imao sve zajednicko sa svojim ucenicima, pa i mudrost. Moram da priznam, veoma sam se iznenadio kada sam video da razgovor sa sadukejima, koji se navodi u 87

*

!

i

Markovom Evandelju, nije vodio Hr:ist Isus iz Isusovog tela, nego iz tela jednog od ucenika. A cesta je bila i pojava da je Hristos ostavio svoje telo., a da ipak bude medu njima. Ili je duhom bio sa njima iii se pojavljivao, ok je bio daleko, u svome eterskom telu. Njegovo sto nije etersko tela takode je putovalo po zemlji. moglo da se razlikuje da Ii 'e to bio on iIi je to bila pojava eterskog tela. Takav je bio odnos sa ucenicima i ljudima iz naroda kada je Isus iz Nazareta postao Hrist Isus. On sam dozivl'avao 'e ono sto sam vee na 0­ menuo. Do e u ocetku Hristovo 6iee bilo srazme­ rno nezavisno od tela Isusa iz Nazareta, morale je s~e Vise da ostane slicno tome te u. KOh 0 Je uze zi­ yeo utoliko 'e VIse blO vezan zatelo Isusa iz Nazare a. Poslednje godine, spajanje sa telom Isusa iz Nazare~a - koje je pored toga i oslabilo - izazivalo mu je dubok 00 . Hristosa je i tada pratilo puno naroda. Tu i tame govoril0 se: ovde govori jedan od apostola kao da je to sam ns sus - jer nstos je govO'rio roz sve njih. o ao 'e 'ednom da cuje ovaj razgovor medu knji­ zevnicima: da bismo zastra~ili narod, mogli bismo da uhvatimo jednog od njih ida ga uc1:?ij~mo, ali to mozda ne bi bio onaJ prav1, jer svi govore jednako. A i tonam ne 1nista Koristilo, jer bi ostao pravi Hrist Isus. Treba a imamo pravog! Ali, sarno ga ucenici poznaju, a oni saSVlm slgurno neee reCi ne rijatelju koji je ravi. Me­ dutim, tu je Ariman postao dovoljno jak u Rogledu na one preosta 0 pitanje koje rIristos nije mogao da resi U au ovnim svetovima, vee sarno na emlji. On Je mo­ rao kroz najteze dele aa aozivi sta to znaCl "kamenje 88

uCiniti hlebom". IAriman se .Rosluzio Judom i, ota. Jer, medu onima koji su oboiavali Hrista vim duhovnim _sredstvom ne bi mogao da se koji je Hristos. Tamo gde je duh delotvoran, delavan i najmanji deo snage uverenja ne bi moglo ribliZiti. Sarno tamo gde je bio onaj . primenjivao sredstva koja Hristos nije pozm kOJe e on tek kroz najteze dele na Zemlji treb u ozna - tame gde je Juda e ovao, tu mu se priCi. Nije se drugaCije mogao prepoznati neg« sto se nasao je an 0 ~i se stavio u sluzbu Arima Sfvari, za novac izvrsio izda·u. Zbog toga je Isus I 10 oveza.n sa Juaom: ri kusanju se dogo 110 ( 5tO je za Boga razumljivo - era za hIe nije pOI kamen'e - a sto)fristo nije znao, 'er je to sa nebo tacno, da 'e to Ariman zadrzao kao neku z .a 'e zato dos 0 0 izda'e:A z~tim 'e Hrist Isus J da dode i u podrucje smrti, jer je Ariman gm smrti. - Tako su aogaqaj kusanja i Golgotski M Jum u vezi sa Judinom iz a10m. Mog 0 bi mnogo JOs dase kaze... Ii l razvoja covecanstva, objaviee se sigurno i ostali Petog Evandelja. Pokusao sam, vise na nacin k. to bilo, da pojedinim primerima dam predst; Petom Evandelju. Posebno bih yam stavio na dra i prijatelji, da primite na pravi nacin one bilo dopusteno da se kaze 0 Petom Evandelju. antroposofi primiee na pravi naCin ovo Peto : e Je, oje Je dato sa dobrom verom. UCinite I 6ude bez ljubavi baceno medu one koji ee se mozda rugati.

.,&.*

I

uciniti hlebom". IArimancseQosluzio Judom izXari­ ota. Jer, meau onima koji su obozavali Hrista nikak­ vim duhovnim sredstvom ne bi offiogao da se otkrjje koji je Hristos.' Tamo gde je duh delotvoran, .gde je delavan i najmanji deo sna e uverenja, ne bi mu se moglo ribliZiti. Sam9 tamo gde je bio onaj koji je primenjivao sredstva koja H6stos nije poznavao ­ KOJe e on tek kroz najteze delo na Zemlji trebalo da u ozna - tamo gde je Juda e ovao, tu mu se moglo priCi. NiJe se drugaCije mogao prepoznati nego tako sto se nasao Je an 0 -1 se stavio u sluzbu Arimanu i u Sfvari, za novae izvrsio izdaju. Zbog to a je Isus Hristos 10 ovezan sa Judom: ri usanju se dogooilo oa ono sto je za Boga razumljivo :- da za hleb nije potrebno kamen'e - a sto °Hristo~ nije znao, jer je to sarno za nebo tacno, da °e to Ariml:!n zadrzao ka9 neku zaoku i a 'e zato dos 0 do izda·e. zatim'e Hrist Isus moran da doae i u podrucje smrti, jer je Ariman gospodar smrti. - Tako su dogaaaj kusanja i Golgotski Misteri­ Jum u veZI sa Judinom iZ .a' om. Mog 0 bi mnogo JOS da se kaze... Ii u toku razvoja covecanstva, objavice se sigurno i ostali delovi Petog Evanaelja. Pokusao sam, vise na nacin kako je to bilo, da pojedinim primerima dam predstavu 0 Petom Evanaelju. Posebno bih yam stavio na dusu, dra i prijatelii, da primite na pravi naCin ono sto je . bilo dopusteno da se kaze 0 Petom Evanaelju. Pravi antroposofi primice na pravi naCin ovo Peto Evan­ e Je, 0Je je dato sa dobrom verom. UCinite da ne 6ude bez ljubavi baceno meau one koji ce se tome mozda rugati. O

*'

89

Vapaj za duhom prolazi nasim vremenom, ali judi su suvise ograniceni iIi suvise gordi u svom traze­ nju, da bi stvarno hteli nesto da znaju 0 pravom duhu. A prvo mora da se stekne onaj stepen istinoljubivosti koji je potreban da bi se razumela objava duha. U onome sto je danas duhovno obrazovanje, ne postoji taj stepen istinoljubivosti, a sto je jos gore, ljudi i ne znaju da ga nema. Duh istine mora da zivi u nama i duh mora u istini da stoji pred nama... kao sto je mo­ ralo da bude pri opisivanju Petog Evandelja - da se takvim duhovnim znanjem prozmemo u nase doba. Za to je potrebna ozbiljnost i unutrasnja istinoljubivost. Potrebno je da se setimo'necega, da bismo jasno videli kakvi bi trebalo da budemo u svome sreu, ako zelimo da ucestvujemo pri donosenju objava 0 duhu, da uce­ stvujemo pri donosenju novog zivota u duhu koji je potreban covecanstvu. Govorimo Ii 0 Hristovom bicu, o njegovom duhovnom delovanju, pa nademo da se Hristovo bice obozava kasnije u istim kultnim obli­ eima kao sto su ranije obozavani paganski bogovi, pa ako bi zbog toga Hrist uopste bio poriean, kao sto se to vee danas cini, tada je to ovakva logika: neki covek ostavi svoje odelo u nekoj kuCi. Ljudi znaju da to odelo pripada tom coveku. Kasnije dolazi neki covek, kao to je Siler ili Gete, oblaci odelo i izlazi u odelu onoga drugog coveka. I sada dolazi neko, ko poznaje Getea u drugaCijem odelu i kaze: to nije nikakav na­ rocit covek, ja sam sasvim tacno ispitao odelo, to je odelo toga i toga, koji nije nikakav poseban covek. ­ Zato sto je Hristovo bice, takoreCi, koristilo ruho sta­ rib kultova, dolaze pametni ljudi i ne vide da je Hristovo v

90

bice to uzelo sarno kao neko odelo i da je II, bice one koje je sada prisutno u starim kultovim I sada pogledajte cele biblioteke, mnoge danasnja naucna, monisticka razmatranja: to dokazi 0 odelu Hristovog bica, koji su cak tacni nikako ne zna u cemu su tacni. Danas su na eeni diletanti kulturne evolucije 1 njihovo prima se ao duboka mu rost. u s 1 u mora po~taviIl)o sebi r~d dusu ako hocemo da Rrin ne razumom, ne 0 srcem - one sto sezefi ovim r EvaQdel"em. A zeli se da osetimo, da smo DC nacin sa svojom istinom postav jeni u svoje vre] 51smo s vatiIi lea 0 Je nemoguce to, da mis, zivotu proslosti ucinimo shvatljivim ono sto ffii dode onovo, ali kao nova objava. Zato smel iznesemo Je no mlsterijsko saopstenje, sada k o et rastajemo. Sa shvatanjem kakvo je danas u cans vu, ne moze da se napreduje u daljem duhc razvoju. Zbog toga ce to shvatanje morati da se i: da se preporodi. One prirode koje prave kompr. koje nece sebi da stvore nikakvu jasnu sliku 0 tOI je tu i sta mora da dode, nece pridoneti onome kao duhovna nauka i duhovna sluzba potrebno canstvu. J a sam bio duzan Peto Evandelje i 000 sveto. Rastajem se od vasih srca Lvasih dusa tir zelim da veza, koja nas je kroz mnogo toga ranl zivala, ojaca ovim duhovnim istrazivanjem 0 I Evandelju, koje mi je posebno dragoceno. A to n moze da rodi u vasim srcima i vasim duSama topll canje da cemo, iako fizicki prostorno odeljeni, (

bice to uzelo sarno kao neko odelo i da je Hristovo bice ono koje je sada prisutno u starim kultovima. I sada pogledajte cele biblioteke, mnogobrojna danasnja naucna, monisticka razmatranja: to su sve dokazi 0 odelu Hristovog bica, koji su cak tacni, ali se nikako ne zna u cemu su tacni. Danas su na velikoj ceni diletanti kulturne evolucije i njihov;;-ucenje prima se ao duboka m.u rost." u sfiku moramo da postavimo sebi gred dusu ako hocemo da " rrmjmo~ ­ ne razumom, nego srcem - ono sto se 'ze i ovim Petim EvaQdel'e . A zeli se da osetimo, da smo na pravi..L. naCin sa svojom istinom postavljeni u svoje vreme, da K 51smo s vatili a 0 je nemoguce to, da misaonom zivotu proslosti uCinimo shvatljivim ono sto mora da dode onovo, ali kao nova ob'ava. Zato smemo da iznesemo Je no misterijsko saopstenje, sada kada se o et rastajemo. Sa shvatanjem kakvo je danas u cove­ cans vu, ne moze dase napreduje u daljem duhovnom . razvoju. Zbog toga ce to shvatanje morati da se izmeni,* da se preporodi. One prirode koje prave kompromise, ~ koje nece sebi da stvore nikakvu jasnu sliku 0 tome sta..L., je tu i sta mora da dode, nece pridoneti onome sto je f1 . kao duhovna nauka i duhovna sluzba potrebno cove­ canstvu. Ja sam bio duzan Peto Evandelje i ono mi je sveto. Rastajem se od vasih srca i vasih dusa time sto zelim da veza, koja nas je kroz mnogo toga ranije ve­ zivala, ojaca ovim duhovnim istrazivanjem 0 Petom Evandelju, koje mi je posebno dragoceno. A to mozda moze da rodi u vasim srcima i vaSim dusama topIo ose­ canje da cemo, iako fizicki prostorno odeIjeni, ostati 91

zajedno i da cemo zajedno oseeati ono pravou nama, obavljajuCi duznost koju duh nalaze ljudskim dusama u nase vreme. Nadam se da ce na pravi naCin, radom svakog pojedinca, napredovati ono cemu tdimo. Verujem da yam sa tom zeljom na rastanku dajem najbolji pozdrav, posebno na kraju ovog niza predavanja.

***

92

SESTO PREDAVANJE Keln, 17. decembar 1913.

Moj zadatak ee veceras i sutra uvece t kazem nesto 0 onome sto obicno nazivamo Mistc na Golgoti, da pokusam 0 njemu da govorim drugaCije nego sto se 0 njemu do sada govorilc zemo da kazemo da su dosadasnja izlaganja 0 rijumu na Golgoti imala, iako okultnu, ipak n vise teoretsku sadriinu. Govorili smo 0 znacajl caju Misterijuma na Golgoti na razvoj covec, Izneo sam misao da je Misterijum na Golgoti sr, dogadaj citavog tog razvoja. Takve misli su pc uzete iz izvora okultnog istrazivanja. Time su, reCi, otvoreni oni izvori koji nastavljaju da stl Misterijuma na Golgoti i koji su vaskrsli u nas( maljskom razvoju. Sada ee mi biti zadatak da detaljnije govi onome sto se sasvim konkretno moze reCi 0 d( jima koji su se dogodili na pocetku nase ere. Go danas 0 dogadajima koji su, takoreCi, zraCili zivil gama u ono sto nastavlja da zivi u auri Zemljl moze okultno da se posmatra. Zatim eu sutr zasto je potrebno da se upravo sada u nasem vn govori 0 tim stvarima u antroposofskim krug( Danas eu pokusati da iznesem nesto od onoga dogodilo u Palestini na pocetku nase ere. Nadarr u vasim srcima, u vasim dusama, dogactaj na Gol kome se ranije govorilo na vise teoretski nacin

SESTO PREDAVANJE

Keln, 17. decembar 1913.

Moj zadatak ce veceras i sutra uvece biti da kazem nesto 0 onome sto obicno nazivamo Misterijum na Golgoti, da pokusam 0 njemu da govorim nesto drugaCije nego sto se 0 njemu do sada govorilo. Mo­ zemo da kazemo da su dosadasnja izlaganja 0 Miste­ rijumu na Golgoti imala, iako okultnu, ipak nekako vise teoretsku sadrzinu. Govorili smo 0 znacaju i uti­ caju Misterijuma na Golgoti na razvoj covecanstva. Izneo sam misao da je Misterijum na Golgoti sredisnji dogadaj citavog tog razvoja. Takve misli su potpuno uzete iz izvora okultnog istrazivanja. Time su, tako­ reCi, otvoreni oni izvori koji nastavljaju da struje iz Misterijuma na Golgoti i koji su vaskrsli u nasem ze­ maljskom razvoju. Sada ce mi biti zadatak da detaljnije govorim 0 onome sto se sasvim konkretno moze reCi 0 dogada­ jima koji su se dogodili na pocetku nase ere. Govorieu danas 0 dogadajima koji su, takoreCi, zracili zivim sna­ gama u one sto nastavlja da zivi u auri Zemlje i sto moze okultno da se posmatra. Zatim eu sutra reCi zasto je potrebno da se upravo sada u nasem vremenu govori 0 tim stvarima u antroposofskim krugovima. Danas eu pokusati da iznesem nesto od onoga sto se dogodilo u Palestini na pocetku nase ere. Nadam se da u vasim srcima, u vasim dusama, dogadaj na Golgoti, 0 kome se ranije govorilo na vise teoretski naCin, neee

93

'* t\~

o 10<. 0 ... ·

U

f'\

IS , , - () f2. Co

'LUl

~ 7I\M\U~flet ub ~1tZ.

"frif I UH il'l" ~ I 1)p \5 manje znaciti zbog toga 5to cemo neposredno, takoreCi konkretno, pogledati one 5tO se tada odigralo. Vec onom prilikom kada sam govorio 0 Lu­ kinom vandelJu i u predavanjima 0 takozvanom - atejevom Evandelju, naznaCio sam neke bitne stvari KOJe se tieu danasnje teme. Rekao sam da su na po­ ce u nase ere, priblizno u· isto vreme, rodena dva ecaka susa. Napomenuo sam i to da su se ta dva eca a fsusa, koja su se tada rodila, vrlo razlikovala je an od rugoga po karakteru i sposobnostima. Je­ va ecaka Isusa, koji kao da se nazire iz opisa an 0 u Matejevom Evandelju, je qnaj decak Isus koji potice iz solomonske linije loze Davidove, u kome je zivela dusa, iii Ja, Zaratustre. Posmatramo Ii neku takvu inkarnaciju, mora nam biti jasno to, da i onda kada se ponovo inkarnira neka tako visoka individualnost kao 5tO je bio Zaratu­ stra u vreme kada se rodio u Isusu, da ta individual­ nost u detinjem i mladickom dobu niposto ne mora da zna da je on ta individualnost. Nema svesti koja bi se izrazila recima: "Ja sam taj i taj". Ali one povecane sposobnosti koje je Ijudska dusa stekla zato sto je pro­ zivela jednu takvu inkarnaciju, izrazito ce se pokazati i te sposobnosti ee uslovljavati i celu osnovnu strukturu karaktera tog deteta. Tako je solomonski decak Isus ­ kako eu ga zvati - u kome je zivelo Ja Zaratustre, bio obdaren visokim sposobnostima. Te sposobnosti su mu omoguCile da lako ulazi u one sto u njegovoj okolini zivi u vidu onoga sto je covecanstvo postiglo kroz ra­ zlicite kulture na Zemlji. Citava ljudska kultura zivela je u svemu onome sto se moglo videti - to se posebno 94

K ,.

,

n..O \I

~

II"

ON ~Ol

S -.J

I

tJ'f:) -

11odnosl of. LiTE upravo

t>

-

LOM

'J 'v.I

na to vreme - u reC1ma, mo' obredima, ukratko u svemu 5tO je on mogao d cuje oko sebe. Neko obicno dete prima malo oc sto vidi i cuje. Ali taj decak sa velikom genijalr sebi, primao j 1 1Z najmanjih nagovestaja one covecanstvo postiglo. Ukratko, on se pokazao redno obdarenim za sve one sto je tada bilo u covecanstva takvo da se moglo nauCiti skolo\ Takvo dete bi se danas smatralo "genijalnim". Je . 10 solomonski ecak Isus. 13rzo je, do svoje e go ine, nauclO 1Z svoje okoline sve s 0 se nauCiti. Sasvim drugaciji bio je drugi decak lSI se u pogledu svoga karaktera jedva naslueuje 1 vanju Lukinog Evandelja. On je potekao iz nc linije loze Davidove i nije bio obdaren za one moglo spolja nauciti. Do svoje dvanaeste godi pokazivao nikakvo interesovanje za one sto Sl steCi skolovanjem iz ljudske kulture. NasupfO' pokazivao je od ranog detinjstva u najvisem s one sto bi se moglo nazvati "genijalnost src osecanje sa svakom ljudskom radoseu i bole genijalnost izrazavala se u Cinjenici da se male sobom i da nije bio sklon zemaljskom znanju, od najranijeg detinjstva oseeao tudu radost i t kao svoju radost i svoj bol; mogao je da se pIt duse drugih. To je pokazivao u najveeem steper To je najveca razlika izmedu dva decak; kako se to moze videti u Akasa hronici. Kada decaka imala dvanaest godina, odigrao se-oIia ~j koji sam cesto opisivao - da je na putu u Jer

U lUlt.1 H ~ v S {LO

'I"

'J ,.,

-.J \

'f . LlT

• ON V'f:) -

D

,,"u

H,,"."

odnosl upravo na to vreme - u reClma, mo Itvama, obredima, ukratko u svemu sto je on mogao da vidi i cuje oko sebe. Neko obicno dete prima malo od onoga sto vidi i cuje. Ali taj decak sa velikom genijalnoseu u sebi, primae je 1 lZ najmanjih nagovestaja one sto je covecanstvo postiglo. Ukratko, on se pokazao izvan­ redno obdarenim za sve one sto je tada bilo u kulturi covecanstva takvo da se moglo nauciti skolovanjem. Takvo dete bi se danas smatralo "genijalnim". Takav je 10 solomonski decak Isus. Brzo je, do svoje dvana­ e e 0 ine, nauCio iz svoje okoline sve s 0 se moglo nauCiti. Sasvim drugaCiji bio je drugi decak Isus, koji se u pogledu svoga karaktera jedva naslueuje u opisi­ vanju Lukinog Evandelja. On je potekao iz natanske finije loze Davidove i nije bio obdaren za one sto se moglo spolja nauciti. Do svoje dvanaeste godine nije pokazivao nikakvo interesovanje za one sto se moze steCi skolovanjem iz Ijudske kulture. Nasuprot tome, pokazivao je od ranog detinjstva u najvisem stepenu one sto bi se moglo nazvati "genijalnost srca", sa­ oseeanje sa svakom Ijudskom radoseu i bolom. Ta genijalnost izrazavala se u Cinjenici da se malo bavio sobom i da nije bio sklon zemaljskom znanju, vee je od najranijeg detinjstva oseeao tudu radost i tudi bol kao svoju radost i svoj bol; mogao je da se prenese u duse drugih. To je pokazivao u najveeem stepenu. To je najveea razlika izmedu dva decaka Isusa, kako se to moze videti u Akasa hronici. Kada su oba decaka imala dvanaest godina, odigrao se ona] aoga­ daj kojl sam cesto opisivao - da je na putu u Jerusalim, 95

na koji je natanski decak Isus krenuo sa svojim rodi­ teljima, Zaratustrino Ja napustilo tela solomonskog decaka Isusa i preslo u telesne ovoje natanskog de­ cal
da Ii tu jos postoji Ja iIi ne. Ali zapoCinje neko I danje, neka vrsta susenja, takoreCi, a tako je bil solomonskog decaka Isusa. ' Usled izvesnog karmickog odreaenja, u posIe prelaza Zaratustrinog Ja u drugog decaka umrla je teIesna majka natanskog decaka Isusa, tako i otac soIomonskog decaka. Gnda su otac I skog decaka i majka solomonskog decaka Isusa I bracni par. Natanski decak Isus nije imao te brace i sestara, a braca i sestre koje je sada stek, su braea i sestre soIomonskog decaka Isusa. 0 porodice nastala je jedna koja je od sada bora malom mestu Nazaretu. Tako da sada kada govi o natanskom decaku Isusu u kome je zivelo Z: strino Ja, koristimo ime: Isus iz Nazareta. Hteo bih danas ovde da ispricam pone mladih dana Isusa iz Nazareta, kako se to u i hronici moze ispitati, i to tako da na osnovu mozemo razumeti izvestan vazan istorijski tre Zemljinog razvoja u kome se pripremao Miste na GoIgoti, 0 cemu cemo jos govoriti sutra, U tri faze, koje vidoviti covek moze jasl razlikuje jednu od druge, odigrava se taj zivot IS1 Nazareta. Vee u razgovorima sa uCiteljima za pokazaIo se da je u njemu, zbog prelaska Zarat nog Ja, u dvanaestoj godini oziveIa neka unutr snaga, te je bio prosvetljen i sjedinio se sa c sposobnoscu koja je pripadala Zaratustrinoj du toj dusi je, prema tome, postojaIa siIna snaga un snjeg dozivljavanja. To se sada moze primetiti u od 12. do 17, 18. godine. Kao dolazeCi iz dubine ,

*

da Ii tu jos postoji Ja ili ne. Ali zapocinje neko propadanje, neka vrsta susenja, takoreCi, a tako je bilo kod solomonskog decaka Isusa. Usled izvesnog karmickog odredenja, uskoro posle prelaza Zaratustrinog Ja u drugog decaka Isusa, umrla je telesna majka natanskog decaka Isusa, a isto tako i otac solomonskog decaka. Onda su otac natan­ skog decaka i majka solomonskog decaka Isusa postali bracni par. N atanski decak Isus nije imao telesne brace i sestara, a braca i sestre koje je sada stekao bili / su braca i sestre solomonskog decaka Isusa. Od dye porodice nastala je jedna koja je od sada boravila u malom mestu Nazaretu. Tako da sada kada govorimo o natanskom decaku Isusu u kome je zivelo Zaratu­ strino Ja, koristimo ime: Isus iz Nazareta. Hteo bih danas ovde da ispricam pondto iz mladih dana Isusa iz Nazareta, kako se to u Akasa hronici moze ispitati, i to tako da na osnovu toga mozemo razLimeti izvestan vazan istorijski trenutak Zemljinog razvoja u kome se pripremao Misterijum na Golgoti, 0 cemu cemo jos govoriti sutra. U tri faze, koje vidoviti covek moze jasno da razlikuje jednu od druge, odigrava se taj zivot Isusa iz Nazareta. Vee u razgovorima sa uciteljima zakona pokazalo se da je u njemu, zbog prelaska Zaratustri­ nog Ja, u dvanaestoj godini ozivela neka unutrasnja snaga, te je bio prosvetljen i sjedinio se sa onom sposobnoscu koja je pripadala Zaratustrinoj dusi. U toj dusi je, prema tome, postojala silna snaga unutra­ snjeg dozivljavanja. To se sada moze primetiti u Isusu od 12. do 17, 18. godine. Kao dolazeCi iz dubine duse, 97

unutrasnja prosvetljenja bivaj~ s~e bo?atija i bogatija, a naroCito su to ona prosvetljenJa kOJa se odnose na razvoj starojevrejskog i uopste jevrejskog naroda. Tada kada je Isus iz Nazareta ziveo u jevrej­ skom narodu, vise nije mogla da se zapaza veliCina onoga sto je u stara vremena, u vremena proroka, bilo neposredno dato tome narodu kao tajne sveta. Od onoga sto su objavili stari proroci, mnogo se toga sacuvalo nasleaem, ali su se davno bile ugasile iskon­ ske sposobnosti primanja duhovnih tajni neposredno iz duhovnih svetova, Te tajne su sada ljudi tumacili iz priznatih spisa. Bilo je jos pojedinaca, na primer slavni 'leI, koji su po svom individualnom razvoju bili spo­ sobni da jos nesto opazaju od onoga sto su nagoves­ tavali stari proroci. Ali vee odavno u tim malobrojnim ljudima nije bilo one snage koja je postojala u iskon­ sko vreme u jevrejskom narodu, u vreme prorockih objava. Ocigledno se opazalo opadanje u duhovnom razvoju jevrejskog naroda. Ali 00.0 sto je jednom po­ stojalo, sto se objavljivalo u doba proroka, to je sada izronilo kao unutrasnje prosvetljenje iz dubina duse Isusa iz Nazareta. Meni nije toliko stalo do toga da vas upozorim na istorijsku Cinjenicu da je u jednom jedinom coveku usled unutrasnjeg prosvetljenja izronilo one sto je nekada u vreme proroka bilo objavljeno, vee bih hteo da obratite paznju na to, da je u usamljenosti, u beskraj­ 00' usam1jenosti, jedna srazmerno mlada dusa od 13, 14 godina, dusa Isusa iz Nazareta oseeala kako se u njoj javlja nesto sto u njenoj okolini nije vise oseeao u sebi ni jedan drugi wvek, sto su i najbolji imali u najboljem

*

98

slucaju sarno u nekom nelOatnom odsjaju. Hte da na to usmerite svoja oseeanja: kako je to bit beskra'no usam"ljen sa neRom ob}avom OjU vi~ nema u Citavoj okolini! Prenesite svoja oseca ~ neke takve duse Koja StOJ1 usamIJena sa : najveCim u covecansWu 1 ose ite da se Misterijl Golgoti morae priprem1t1 tako da su u US1 s azareta morala vlacfati takva osecanja kao i I ~oee. Kad neko tako stoji kao na nekom duse o~, tako~eCi, sa neCim sto bi kao Isus iz Na: (koji je jos u detinjstvu saoseeao sa svim ljuc hteo svima da da, ali im ne moze dati, jer vidi duse pale na neK1 stepen gde to ne mogu vi pnme; kada oseea bol sto lOa neSto sfp drugi ne da rime, a sto bi tako zeleo da moze da Zivi. u d dusama --: tada se covek priprema za neku n Tako se pripremao Isus iz Nazareta, To je daval govoj dusi osnovnu notu, osnovnu nijansu, to uvek morae sebi da kaze: "Meni govori neki ~ duhovnog sveta. Kada bi ljudi mogli da cuju ta bilo bi to za njih neizmerno spasonosno. U ~ vremenima bilo je ljudi koji su mogli da cuju fa ali sada vise nema usiju da to cuju". Taj bol S2 obuzimao je sve dublje njegovu dusu. Iak~.v je_bio dusevni zivot Isusa iz Na; priblizno od njegove dvanaeste do osamnaeste g< mo ga nije shvatao ni njegov telesni otae, ni nj maeeha, a njegova polubraea i polusestre ne sar ga nisu razumeli, nego su mu se cesto rugali i st smatrali su ga suludim. Radio je marljivo u stoll radionici svoga oca, ali dok je radio ziveli su u nje

slucaju sarno u nekom neznatnom odsjaju. Hteo bih da na to usmerite svoja osecanja: kako je to bit! tako beskra'no usamljen sa ne om objavom oju vise niko nema u citavoj 0 olini! Prenesite svoja osecanja u zivot neke takve duse Koja StOJl usam Jena sa neClm najveCim u covecansfi u lose ite da se Misterijum na Golgoti morao pripremlt! tako da su u US! susa iz azareta morala vladati takva osecanja kao i osecaj samoce. Kad neko tako stoji kao na nekom dusevnom o~, t~reCi, sa necim sto bi kao Isus iz Nazareta (koji je jos u detinjstvu saosecao sa svirn ljudima), hteo svima da dil, ali im ne moze dati, jer vidi da su duse pale na ne i stepen gde to ne rnogu vise da pnme; kada oseca bol sto zna ne to sto drugi ne mogu da rime, a sto bi tako zeleo da moze da zivi u drugim dusama - ~ se covek priprema za neku misiju, Tako se pripremao Isus iz Nazareta, To je davalo nje­ govoj dusi osnovnu notu, osnovnu nijansu, to sto je uvek morao sebi da kaze: "Meni govori neki glas iz duhovnog sveta, Kada bi ljudi mogli da cuju taj glas, bilo bi to za njih neizmerno spasonosno. U stari vrernenima bilo je Ijudi koji su rnogli da cuju faj glas, ali sada vise nema usiju da to cuju". Taj bol samoce obuzimao je sve dublje njegovu dusu. Iakav je bio dusevni zivot Isusa iz Nazareta priblizno od njegove dvanaeste do osarnnaeste godine. Zato ga nije shvatao ni njegov telesni otac, oi njegova maceha, a njegova polubraca i polusestre ne sarno da ga nisu razumeli, nego su mu se cesto rugali i sta vise smatrali su ga suludim. Radio je marljivo u stolarskoj radionici svoga oca, ali dok je radio ziveli su u njegovoj v

99

dusi osecaji koje sam naznaCio i opisao. Zatim, kada mu je bilo 18 godina, krenuo je na put. ObavljajuCi svoj zanat kod razliCitih porodica, proputovao je a es InU 1 0 olne paganske oblasti. Sada ga je vodila njegova arma. A tada, dok je tako putovao po Pale­ stini, pokazala se posebnost njegove prirode onima sa kojima je dolazio u dodir. Qanju je radio a uvece je sedeo sa ljudima. A l"udi sa kojima je govorio, tako od svoje devetnaeste do dvadeset druge godine, imali su svi, pri tom zajednickom boravku sa njim, osecaj, koga nisu uvek bili dovoljno svesni, ali su ga· zato utoliko iasnije osecali: da je tu medu njima bio neki covel< sasvim poseban i drugaCiji od drugih ljudi, kakvog jos nikada nisu videli, pa jos i vise, nisu nikada mogli ni pretpostaviti da bi neko takav mogao postojati. Nisu znali sta da misle 0 njemu. Da bismo to razumeli, moramo uzeti u obzir nesto sto ne smemo prevideti ako hocemo da udemo u ta.1ne evoluciJe covecanstva - naime;. da dozivljaji koji su se dogodili mladom Isusu iz Nazareta prouzrokuju na'dub .II 0 u dusi. All taO bol se reobraza~a u ljubav i mnoge najvece ljubavi su takav preobrazeni bol. Naj­ dublji bol ima sposobnost da se pretvori u ljubav, u ljubav koja ne deluje kao obicna ljubav, nego koja deluje samom prisutnoscu osobe koja tako voli. Lju­ baY koja se, takoreCi, siri kao zraci aure koji nadaleko delu·u. Tako da su ljudi, medu kojima je Isus tada bio, verovali da se medu nJlma na azi neko ko je mnogo vise nego sarno neki covek. I kada bi napustio neko mesto on a e 0 delovalo tako da su ljudi, kada bi uvece opet sedeli za'edno, zaista osecali kao da je Isus 100

.10 . edu njima. Stalno se ponavljalo, kada je v vno otisao iz neKo mesta u kome je boravlO ljudi k0.11 bl uvece sedeli za stolom imali zajel lzlJe. loeli bi da .Ie Isus usao u duhovnom liku pojedinac imao 'e' istovremeno viziju da im 0 stava stvari kao nekada, kada je telom bio Rr a 0 e vidl" 0 ziveo medu ljudima, iaKo Je vee otisao od n·ih. Ono sto je taj uticaj Cinila tolik znim biqje upravo. bol £reobrazen u ljubav. Lju kojih je boravio osecali su se zbog toga snaznc ne-'Slllm oni se zapravo nikada vise nisu ' odvo'eni od Isusa; osecali su da je kod njih ost, . stalno ponovo dolazi. Ali Isus nije putovao sarno po Palestin: ga je njegova karma vodila i u mesta izvan Pal Danas bi nas daleko odvelo kada bismo gOY pojedinacnim okoinostima zasto ga je njegova tako vodila. I tako, nakon sto je saznao 0 prop judaizma, oti~u paganske krajeve. Saznao j U obredima pagana kao i u njihovim verskim cijama, isto tako kao i u judaizmu, bilo zamrlo ( je nekada zivelo kao iskonska objava. - - Tako je Isus morao da dozivi drugu faz pazanju silaska covecanstva sa nekadasnje d visine. Ali trebalo je da na drugi nacin dOlivi pro~ paganstva nego sto je bio onaj naCin na koji je t yeo kod jevrejskog naroda. NaCin na koji je c propadanje u jevrejskom narodu bio je vise un stecen unutrasnjim prosvetljenjem. Tamo je lfako su prestale stare 0 Jave iz duhovnog svet su ne ada iznosili stari proroci, kako su one p.

---

J edu njima. Stalno se ponavljalo, kadaje vee da­ vno otisao iz neKo mesta u kome je 15orav16 Cia SU Ijudi kOJl bi uvece sedeli za stolom imali zajednicke 1 IJe. 1Qeh bi da je Isus usao u duhovnom liku; svaki pojedinac irnao ·e istovremeno' viziju da im on sop­ stava stvari kao nekada, kada je telom bio prisutan. a 0 e vi r·vo ziveo medu ljudima iako je vee davno otisao od n· ih. Ono sto je taj uticaj Cinilo toliko sna­ znim bio je upravo bol preobrazen u Ijubav. Ljudi kod kojih je boravio oseeali su se zbog toga snazno sjedi­ n'"e s n 1m om se zapravo riikada vise nisu· oseeali £dygjeni od Isusa; oseeali su da je kod njih ostao i da stalno ponovo dolazi. Ali Isus nije putovao sarno po Palestini, nego ga je njegova karma vodila i u mesta izvan Palestine. Danas bi nas daleko odvelo kada bismo govorili 0 pojedinacnim okolnostima zasto ga je njegova karma tako vodila. I tako, nakon sto je saznao 0 propadanju judaizma, otisao je u paganske krajeve. Saznao je da je u obredima pagana kao i u njihovim verskim institu­ cijama, isto tako kao i u judaizmu, bilo zamrlo ono sto je nekada zivelo kao iskonska objava. Tako je Isus morao da dozivi drugu fazu u za­ pazanju silaska covecanstva sa nekadasnje duhovne visine. Ali trebalo je da na drugi nacin dozivi propadanje paganstva nego sto je bio onaj naCin na koji je to dozi­ yeo kod jevrejskog naroda. NaCin na koji je doziveo pro adanje u jevrejskom narodu bio je vise unutarnji, stecen unutrasnjim prosvetljenjem. Tamo ·e video Kako su prestale stare 0 jave iz duhovnog sveta, koje su nekada iznosili stari proroci, kako su one prestale

101

·~er vise nije bilo usiju koje bi mogle da ih cuju. A kako Je IOU paganstvu to mu je postalo jasno na jednom mestu gde je naroCito bila propala aganska sluzba OZl a e se i u spoljasnjim znacima okazivalo ro­ adanje aganstva. Na tom mestu gde je Isus tada dosao, bi 1 su ljudi bolesni od gu e i rugih strasnlh bolest!;, neki su osta 1 potpuno zli, a neki nakazni qbogaljeni. U ono vreme kada je lsus tu stigao, takvih mesta su se klonili svestenici, pobegli su od tih mesta. Ka a su ti l"udi primetili Isusa, munjevito se rasirila vest a e osao neko sasvim oseban - jer je Isus \l.ec P?stigao to da je) u svom nastupanju imao nesto sto je bllo preobrazeni bol, ljubav. Videlo se, dok se Isus pn lzavao, aa to dolazi neko blce a vo JOs nikada mje IS 0 Zeml.1om. To su ljudi javljali jedan drugome, vest se orzo rasirila i mnogi su dotreali; ljudi su mislili d~ im.1e osao neki svestenik koji ce opet obavljati n.1 ihove oore e, Jer su nJihovl svestenici pobegli. Tako su JU ..1 otrcali (tako se to vidi u Akasa hronici), ali Isus m.1 e nameravao da obavlja paganske obrede. Sada je neposredno video sta su bile tajne paganskih miste­ rlJa, sta je nekada zivelo u paganskim misterijama, sta su sl!e VISO 1 ozans 1 ica Izlivale nekada na htve­ ~. Ali sa a su umesto sila dobrih duhova, strujali dole na svete oHare razni demoni, izaslanici Lucifera i nmana. Sa a 'e Isus drugaCi'e nego kod judaizma, a e ne usled unutrasnJeg prosve .1enp, nego kao' u spoljasnjlill vlziJama, VI eo propadanje p'aganskog du­ ' . hovnog zlvota. . pak je to nesto drugo, nesto sasvim drugo, te­ oretski upoznati stvari, nego gledati kako na htvenik,

102

na koji su se nekada slivale bozansko-duhovr , sada silaze demoni koji prouzrokuju abnorma sevna stanja, bo esti, ifd. Videti to u duhovn( nesto .1e sasvim drugo nego teoretisati 0 tome. 1 iz azareta moran Je a upozna nep srednim au g e anJem kako deluju izaslanici Lucifera i AI moran je da vidi sta oni eine medu narodom., iznenada pao ao mrtav. Ljudi su se uplaslli i zali. A za vreme dok je Isus bio tako ,..kao be2 kao renesen u duhovni svet sagledao je sve nekada aganima govorile objave iz duhovno A kao sto e sus OZlveo tajne koje su nekad ljivane starim proroclilla, Koje vise nisu zivele senka u jevrejskoj kulturi, tako je sada u du lOS lraciji "slusao" na koji su naCin duhovne ta ob' avl' ivane paganima. Najdublji utisak je uCinilo na njega nc sam pokusao da ispitam, a sto sam prvi put s prilikom polaganja kamena temeljca nase zg Dornahu, a sto bi se moglo nazvati "obrnuti 0 neSto sto je bilo kao obrnuta sadrZina molitve Hrist Isus dao svojim ueenicima. Isus iz Nazal zabirao je sada nesto kao obrnuti Oeenas i os da je u tim reCima sazeta tajna postanja ljubavi vljenja u zemaljske inkarnacije:

m, Delujuzla, Svedocijastva koje se izdvaja, Od drugih skrivljena krivica sopstva, Doiivljena u svagdasnjem hlebu,

na koji su se nekada slivale bozansko-duhovne sile, , sada silaze demoni koji prouzrokuju abnormalna du­ sevna stanja, bo esti, ifd. Videti to u duhovnoj viziji neSto.i sasvim drugo nego teoretisati 0 tome. Ali Isus iz azareta morae Je aa upozna neposrednim duhovnim g e anjem kako deluju izaslanici Lucifera i Arimana, morao je da vldi sta oni cine meau narodom. Isus je iznenada pao ao mrtav. judi su se uplasili i razbe­ zali. A za vreme dok je Isus bio tako kao bez svesti, kao renesen u uhovni svet, sagledao je sve sto nekada aganima govorile objave iz duhovnog sveta. A kao sto je sus OZlveo tajne koje su nekad objav­ rivane starim proroclma, Koje vise nisu zivele ni kao senka u jevrejskoj kulturi, tako je sada u duhovnoj lOS iraciji "slusao" na koji su naclO duhovne tajne bile ob' avljivane paganima. Najdublji utisak je uCinilo na njega nesto sto sam pokusao da ispitam, a sto sam prvi put saopstio prilikom polaganja kamena temeljca nase zgrade u Dornahu, a sto bi se moglo nazvati "obrnuti Ocenas", neSto sto je bilo kao obrnuta sadrZina molitve koju je Hrist Isus dao svojim ucenicima. Isus iz Nazareta ra­ zabirao je sada nesto kao obrnuti Ocenas i osecao je da je u tim reCima sazeta tajna postanja ljubavi i utelo­ vljenja u zemaljske inkarnacije:

m DeJuju zla, Svedocijastva koje se izdvaja, Od drugih skrivljena krivica sopstva, Donvljenaus~gdas0emhkb~

103

U kojem ne vlada volja nebesa, Jer se covek odvoji od Vaseg carstva, I zaboravi Vasa imena, Ocevi na nebesima. Time je nespretnim recima prikazano ono sto se tu izrazavalo K:ao zakoni coveka koji se utelovljava, • k6j1 dolazi iz makrokosmosa u mikrokosmos. Otkada SU'iii:1 te reci poznate, nasao sam da su one izuzetno znacajne za meditaciju. One izuzetno deluju na dusu i sto vise covek razmislja 0 tim reCima, utoliko vise opaza silnu snagu koju one imaju. A zatim, kad ih)' covek analizira i pokusa da razume, tada se pokazuje da Je u njima zaista sazeta tajna coveka i sudbina co­ vecanstva, i kako je iz obrnutog reda tih reci mogao nastati mikrokosmicki Ocenas iz Evanaelja. Meautim, Isus nije zapazio sarno to nego i tajnu prvobitne paganske objave, i kada se probudio iz vizije mao ·e da je preko ljudi i demona koji su se ~azbeza 1, u oznao celu tajnu paganstv?l. To je bio drugi neizmerni bol koji je obuzeo njegovu dusu. rvo je na izuzetan naCin uoCio propadanje judaizma kroz to sto je upoznao ono to je nekada bilo objavljeno Jevrejima, dok oni jos nisu bili propali. Sada je kod pagana upoznao nesto slicno. Tako je Isus dozivljavao to kako ljudi u njegovoj okolini moraju da zive u smislu reCi: "Ljudi imaju usi, a ne mogu da cuju sta su tajne sveta". Tako je prema ljudima oseeao beskrajno sau­ cesee koje se ne moze iskazati reCima. Sada je shvatio da bi i covecanstvo trebalo da dobije sadrzinu njego­ vog gledanja - ali gde su oni koji bi to covecanstvu saopstili? v

104

Takva je iskustva sticao Isus priblizno ( deset cetvrte godine zivota. Zatim ga je njege rma odvela kuCi u vreme kada mu je umro 01 tada je ziveo sa svojom maeehom i njenom Dok ga je ranije maeeha slabo shvatala, sada vise Okaz1va a razumevanje za ono sto .e Isus sebi kao veliki 01. Tako su zatim sledili dari de Q 24. do 28, 29, 30. godine zivota, kada je on ~ - iako je i tu bilo teskoea - nalazio razumeva1 sVo'e cehe iIi pomajke. Ujedno su to bile ada se blize uQoznao sa redom Esena. Hteo nas da naznaCim sarno glavne momente 0 tom je Isus upoznao red Esena. Bio je to red u ko udruzivali oni ljudi koji su se odvajali od drug govali jedan poseban zivot tela i duse, da bi se r taKvog zivota ponovo vinuli do onih prvo i nib. uha koje je covecanstvo izgubilo. U strogim vc i strogom naCinu zivljenja trebalOje da duse . tezile za visim, postignu neki stepen preko ~ ponovo mogle doCi do duhovnih oblasti iz koji neKada primale objave. U tom krugu je Isus i; reta upoznao i Jovana Krstitelja; ali ni Isus n: Kristitelj nisu bili pravom smislu Eseni. To se u .A:kasa hronici. Iz svega 5tO sam opisao vidi se da je I sasvim posebna licnost koja je I].a svakoga n delovala; izvanredno je delovala i na pagam sam to vee rekao. Tako su i Eseni, i pored tog, inace tekovine svoje Quse cuvali kao najsvetiju nista nisu govorili onima koji su bili izvan reda su sasvim otvoreno govorili sa Isusom 0 vaznim t,

Takva je iskustva sticao Isus priblizno do dva­ deset cetvrte godine zivota. Zatim ga je njegova ka­ rma odvela kuCi u vreme kada mu je umro otac. Od tad a je ziveo sa svojom maeehom i njenom decom. Dok ga 'e ranije maeeha slabo shvatala, sada je sve vise okazlva a razumevan'e za ono sto 'e Isus nosio u sebi kao veliki DOl. Tako su zatim slediii dalji dozivljaji Qd 24. do 28, 29, 30. godine zivota, kada je on sve vise - iako je i tu bilo teskoea - nalazio razumevanja kod sVo e acehe iii omajke. Ujedno su to bile godine ada se blize upoznao sa redom Esena. Hteo bib da­ nas da naznaCim sarno glavne momente 0 tome kako je Isus upoznao red Esena. Bio je to red u koji su se udruzivali oni Ijudi koji su se odvajali od drugih i ne­ govali jedan poseban zivot tela i duse, da bi se pomoeu taRvog zivota ponovo vinuli do onih prv05itnib objava uba koje je covecanstvo izgubilo. U strogim veZbama i strogom naCinu zivljenja trebalo je da duse koje su teZile za visim, postignu neki stepen preko koga bi ponovo mogle doCi do duhovnih oblasti iz kojib su se nekada primale objave. U tom krugu je Isus iz Naza­ reta upoznao i Jovana Krstitelja; ali ni Isus ni Jovan Kristitelj nisu bili pravom smislu Eseni. To se otkriva u Al
105

reda, 0 onome sto su stekli nastojanjima svojih dusa. Tako je Isus upoznao put kojim je ljudska dusa u tim vremenima mogla da ide da bi se uspela do onih visina na kojim su nekada bile iskonske duse ljudi a sa kojih su visina sisle. Video je na Esenima kako je ljudima, pomoeu narocitih vezbi, jos uvek mogue uspon na nekadasnje visine, ali je to ipak Cinilo neprijatan utisak ii'anjegovu dusu, sto se takav Esen, ako je hteo da se us ne na visine, morao povuCi od ostalog covecanstva, morae je da zivi van kruga drugib ljudi. To nikako nije bilo u duhu opste ljubavi za sve ljude koju je oseeao Isus iz Nazareta. Nije se mogao pomiriti sa tim da postoji bilo kakvo duhovno dobro koje ne bi pripa­ dalo svim ljudima, vee sarno pojedincima na racun citavog covecanstva. Cesto je Isus u bolu odlazio iz naselja Esena. To sto je osecao moze se izraziti ovim reCima: "Tu su pojedinci - i uvek ih je sarno malo ­ koji mogu naCi put nazad do prvobitne objave, ali kada se ti pojedinci izdvoje, tada su ostali ijudi utoliko vise izlozeni propadanju. Oni ne mogu da se uspnu do uhovnih visina, jer moraju obavljati grubi materijalni posao za one koji se iZdvajaju". Kada je opet tako jednom odlazio iz naselja ovog reda, video je u duhu kako su od vrata pobegla dva lika koja mi danas u antroposofiji nazivamo "Lucifer" i "Ariman". Imao je utisak da se Eseni brane od njih, da su ih proterali svojim veZbama, svojim asketskim zivotom, strogim pravilima reda. Trebalo je da se nista od Arimana i Lucifera ne pri­ blizi tim dusama. Prema tome Isus iz Nazareta video je da su pobegli Lucifer i Ariman, no znao je i to da su

--

106

bas zbog toga sto je bilo stvoreno mesto gde . gli da uau Ariman i Lucifer, odakle su bili is tako da su morali da bde iz tih naselja, da Sl vise prilazili drugim ljudima. Ovo deluje sas gaCije kada se zna sarno teoretski, nego kada 5 se zbog toga sto pojedinci, tdeCi da unapre< veni razvoj, salju Arimana i Lucifera drugim Sada je Isus znao da put kojim idu Eseni n put, nego da je to put koji zbog povlacenja : os alog covecanstva, trazi sarno sopstveni n uzelo ga je beskrajno sazaljenje. Nimalc radovalo napredovanje Esena, jer je znao da moraIi utoliko nize pasti da bi se pojedinci . To a je C1 oliko jace obuzimalo kada je stal rugim vratima Esena - jer bilo je vise takvih Vlaeo sliku Arimana i Lucifera kako beZe stoje na vratima, ali ne mogu da UGU u nase Znao je da obicaji i pravila reda teraju A Lucifera drugim ljudima. To je bio treCi besk koji je oseeao zbog pada covecanstva. To je us 0 u Isusovu dusu. Rekao sam da je njegova maceha, ili ! sve vise razumevala one sto je zivelo u njego Sad se dogodilo nesto sto je vazno kao prir Misterijum na Golgoti. Poveo se razgovor ­ prikazuje Akasa hronika - izmeau Isusa i pomajke. N'eno razumevan'e bi~o je napredc tako daleko da joj je mogao govoriti 0 tro bo u OJI e rozlveo u pogledu judaizma" aJ Esena. ideo je u razgovoru, dok je opisivao i ZIveo, dok joj je opisivao citav svoj samotni b je da to deluje na njenu dusu.

bas zbog toga sto je bilo stvoreno rnesto gde nisu rno­ gli da udu Arirnan i Lucifer, odakle su bili iskljuceni, tako da su moraIi da bde iz tih naselja, da su utoliko vise prilazili drugirn ljudirna. Ovo deluje sasvirn dru­ gaCije kada se zna sarno teoretski, nego kada se vidi da se zbog toga sto pojedinci, tezeCi da unaprede sopst­ veni razvoj, salju Arimana i Lucifera drugirn ljudirna. Sada je Isus znao da put kojirn idu Eseni nije pravi put, nego da je to put koji zbog povlacenja na racun osta og covecanstva, trazi sarno sopstveni napredak. o uzel0 ga je beskrajho sazaljenje. Nirnalo ga nije radovalo napredovanje Esena, jer je znao da su drugi moraIi utoliko nize pasti da bi se pojedinci uspinjali. To ga je utoliko jace obuzirnalo kada je stalno (i na cfrugirn vratirna Esena - jer bilo je vise takvih naselja), vlaeo sliku Arirnana i Lucifera kako beze iii kako stoje na vratirna, ali ne rnogu da udu u naselje reda. Znao je da obicaji i pravila reda teraju Arirnana i Lucifera drugirn Ijudirna. To je bio treCi beskrajni bol koji je oseeao zbog pada covecanstva. To je duboko usIo u Isusovu dusu. Rekao sam da je njegova rnaeeba, iii pornajka, sve vise razurnevala ono sto je zivelo u njegovoj dusi. Sad se dogodilo nesto sto je vazno kao priprerna za Misterijurn na Golgoti. Poveo se razgovor - tako to prikazuje Akasa hronika - izrnedu Isusa i njegove pornajke. N·eno razurnevanie bilo je napredovalo vee tako daleko da joj je rnogao govoriti 0 trostrukorn 00 u OJI e rozlveo u pogledu jUdaizrna, paganstva i Esena. ideo je u razgovoru, dok je opisivao sta je do­ Zlveo, dok joj je opisivao Citav svoj sarnotni bol, video je da to deluje na njenu dusu. 107

*

tt

i

"*

Karakter tog razgovora spada medu najveli­ canstvenije utiske koje covek moze da stekne na po­ drucju okultizma. U Citavom zemaljskom razvoju ne moze se naCi nista slicno. Ne kazem nesto "veee", jer, naravno, Misterijum na Golgoti je veCi, ali nista slicno se ne moze videti. - To sto je Isus govorio pomajci nisu bile reCi, nisu bile u obicnom smislu reci, nego su to bila kao ziva biea koja su prelazila od njega ka njoj, a sile njegove duse su davale krila tim recima upuee­ nim pomajci. Njegovo Ja pratilo je svaku rec, a to nije bila sarno izmena reCi iIi misli, vee je to bila ziva seoba njegove duse u dusu pomajke. Bile su to reCi 0 njego­ voj beskrajnoj ljubavi, ali i 0 beskrajnom bolu. Tako joj je izneo kaou nekoj velikoj slici, sve one sto je doziveo na tri putovanja. Ono sto se odigralo bilo je jos pojacano i time sto je Isusov govor postepeno presao na one sto je kod njega nastalo iz trostrukog bola zbog pada covecanstva. Zaista je tesko odenuti u reCi one sto je Isus, sazevsi svoje doziv~aje, govorio pomajci, ali kako smo mi duhovnonaucno pripremljeni, to mozda mozemo pomoeu duhovnonaucnih izraza pokusati da prika­ zemo smisao tog razgovora. Razume se da se ovo sto sada treba da kazem nije tada tako govorilo, ali ee to priblizno dati neku predstavu 0 tome sta je Isus hteo da izazove u dusi pomajke. Kada se tako pogleda unazad na ljudski ra­ zvoj, onda se prikazuje Citav zivot covecanstva na Zemlji kao jedan ljudski zivot, sarno sto mlado cove­ canstvo nije svesno toga. Isus je tada izlozio postatlan­ tski zivot covecanstva. Kako se posle velikog prirodnog

*

**'

108

dogadaja razvila stara indijska kultura, kada Risi bili u stanju da donesu ogromno blago r ljudima i kada je kultura bila sasvim prozeta noseu. Kao sto kod svakog pojedinog covekc detinje doba izmedu rodenja i sedme godine, t staroj indijskoj kulturi delovale te snage de Tada te snage nisu vladale sarno do sedme nego su se izlivale na ceo zivot i zato je COV( bilo drugaCije nego u kasnijim vremenima. ' ljudi znali kroz ceo zivot one sto zna i dozivlj; do sedme godine. Danas mislimo izmedu cetrnaeste i cetrnaeste i dvadeset prve godin kako mislimo, zato jer je covek izgubio snag' stva, one snage koje je zamenio drugima u godini. Zato sto su u ona vremena te snage vene na citav covekov zivot - te snage ko] postoje sarno do sedme godine - zato su ljudl postatlantskoj epohi bili vidoviti. To je bilo pi tno razdoblje u zivotu covecanstva. Zatim razdoblje kada se snage koje inace deluju ~ medu sedme i cetrnaeste godine produzavaju zivot. Zatim je dosla treea epoha u kojoj su snage koje danas deluju izmedu cetrnaeste i , prve godine. Posle toga covecanstvo je zivelo kada su na Citav zivot covecanstva izlivene sn inace deluju izmedu dvadeset prve i dvades godine. Ali tu se mi vee priblizavamo - tako Isus - sredini covekovog zivota, onoj sredini nalazi u tridesetim godinama, kada kod pojed: staju uzlazne mladalacke snage, kada snage co Cinju da opadaju. Mi sada zivimo u razdoblju,

dogaaaja razvila stara indijska kultura, kada su sveti Risi bili u stanju da donesu ogromno blago mudrosti ljudima i kada je kultura bila sasvim prozeta duhov­ noseu. Kao sto kod svakog pojedinog coveka postoji detinje doba izmedu rodenja i sedme godine, tako su u staroj indijskoj kulturi delovale te snage detinjstva. Tada te snage nisu vladale sarno do sedme godine, nego su se izlivale na ceo zivot i zato je covecanstvo bilo drugaCije nego u kasnijim vremenima. Tada su ljudi znali kroz ceo zivot one sto zna i dozivljava dete do sedme godine. Danas mislimo izmedu sedme i cetrnaeste i cetrnaeste i dvadeset prve godine onako kako mislimo, zato jer je covek izgubio snage detinj­ stva, one snage koje je zamenio drugima u sedmoj godini. Zato sto su u ona vremena te snage bile izli­ vene na citav covekov zivot - te snage koje danas postoje sarno do sedme godine - zato su ljudi u prvoj postatlantskoj epohi bili vidoviti. To je bilo pravo zla­ tno razdoblje u zivotu covecanstva. Zatim je doslo razdoblje kada se snage koje inace deluju sarno iz­ medu sedme i cetrnaeste godine produzavaju na Citav zlvot. Zatim je dosla treea epoha u kojoj su delovale snage koje danas deluju izmedu cetrnaeste i dvadeset prve godine. PosIe toga covecanstvo je zivelo u epohi kada su na Citav zivot covecanstva izlivene snage koje inace deluju izmedu dvadeset prve i dvadeset osme godine. Ali tu se mi vee priblizavamo - tako je rekao Isus - sredini covekovog zivota, onoj sredini koja se nalazi u tridesetim godinama, kada kod pojedinca pre­ staju uzlazne mladalacke snage, kada snage coveka po­ Cinju da opadaju. Mi sada zivimo u razdoblju, govorio , 109

je on, koje odgovara dobu od dvadeset osme do tride­ set pete godine, kad covek pocinje da ide silaznom stazom u zivotu. Kod coveka jos postoje druge snage koje mu omogueavaju da i dalje zivi, ali u covecanstvu kao celini vise nista ne postoji. To je veliki bol koji je Isus iz Nazareta doziveo zato sto covecanstvo treba da ostari, sto je ostavilo za soborn svoju mladost, sto se one nalazi u starosti izmedu dvadeset osme i trideset pete godine zivota. Odakle ee doCi nove snage kada su snage mladosti iscrpljene? Tako je Isus govorio svojoj pomajci 0 propa­ danju kOJe dolazi za ceo dalji zivot covecanstva. Bio je to za n'e a neoJ2isiv bol jer je video da dolazi bezna­ dezno doba za covecanstvo. Mladalacke snage su iscrpljene, covecanstvo se priblizava starosti. Isus je znao da ee individualni zivot da se nastavi preko 35. godine jer je preostalo jos snage u njemu, ali to nije tako sa covecanstvom. To sto je potrebno coveku kao pojedincu izmedu 28. i 35. godine zivota, to je morale tek da dode u covecanstvo. Makrokosmicki je Zemlju morala prosvetliti snaga koja inace prosvetljava coveka onda kada jos prozi­ vljava uspinjanje izmedu 28. i 35. godine. Da se cove­ canstvo nalazi pred staroseu to je misao, to je oseeaj koji se sada vidi u Akasa hronici, koji se oseea dok govori Isus. I dok je tako govorio pomajci, dok je iz Njegovih reci takoreci govorio smisao razvoja cove­ canstva, znao je da je u jednom trenutku takoreCi sve sto je bilo u njegovom fa uslo u njegove reCi. Njegove su reCi postale tako sve sto je on bio i znao je da je s tim reCima otislo nesto iz njegovog bica. Bio je to takode 110

cas kada je one bice, one dusevno bice, koje j u njegovoj telesnoj majci, a koje je posIe d\ godine Isusovog zivota zivelo u duhovnim re~ kada je to bice uslo u dusu pomajke i od sadc duhovilo njenu dusu tako da je ona sada zivel som telesne majke natanskog decaka Isusa. sjedinio sebe tako intenzivno sa recima u koje say bol nad covecanstvom, tako da je njegov koreCi napustilo telo i sada je opet bio onaka je bio do dvanaeste godine, ali prozet onim st ziveo od dvanaeste godine. Zaratustrino fa je o' Isusova tri ovoja su ostali plodovi intenzivne pc U njegovom fizickom, eterskom i as telu boravio je sad impuls koji ga je pokrenuc prema Jovanu Krstitelju na Jordanu. Kao u ne sna, koji i nije bio san vee neka visa svest, isa tern napusten od Zaratustrinog Ja, a vodila s ovoja. Jedva da je zapazao one sto je bilo ok sasvim obuzet pitanjem 0 sudbini ljudi i onim ~ nedostajalo. Na putu ka Jovanu Krstitelju na Jorda su ga dva Esena sa kojima je cesto vodio rc Takav kakav je bio sada nije ih prepoznao ali s poznali i upitali su ga: "Gde si posao Isuse . reta?" To sto im je govorio pokusacu da izrc Cima. Te reCi je govorio tako da ani nisu znali dolaze. One su dolazile iz njega, ali ipak ne iz n "Onamo gde duse vaseg kova nece da gde moze bol covecanstva da nade zrake zab nog svetla".

cas kada je ono bite, ono dusevno biee, koje je zivelo J... u njegovoj telesnoj majci, a koje je posle dvanaeste ~ godine Isusovog zivota zivelo u duhovnim regionima, kada je to biee uslo u dusu pomajke i od sada je pro­ duhovilo njenu dusu tako da je ona sada zivela sa du­ som telesne majke natanskog decaka Isusa. Isus je sjedinio sebe tako intenzivno sa recima u koje je uneo say bol nad covecanstvom, tako da je njegovo Ja takoreCi napustilo tela i sada je opet bio onakav kakav je bio do dvanaeste godine, ali prozet onim sto je do­ ziveo od dvanaeste godine. Zaratustrino Ja je otislo, a u Isusova tri ovoja su ostali plodovi intenzivne patnje. U njegovom fizickom, eterskom i astralnom telu boravio jesad impuls koji ga je pokrenuo na put prema Jovanu Krstitelju na Jordanu. Kao u nekoj vrsti sna, koji i nije bio san vee neka visa svest, isao je pu­ tem napusten od Zaratustrinog Ja, a vodila su ga tri ovoja. Jedva da je zapazao ono sto je bilo oko njega, sasvim obuzet pitanjem 0 sudbini ljudi i onim sto im je nedostajalo. Na putu ka Jovanu Krstitelju na Jordanu srela su ga dva Esena sa kojima je cesto vodio razgovor. Takav kakav je bio sada nije ih prepoznao ali su ga oni poznali i upitali su ga: "Gde si posao Isuse iz Naza­ r ta?" To sto im je govorio pokusaeu da izrazim re­ Cima. Te reci je govorio tako da oni nisu znali odakle dolaze. One su dolazile iz njega, ali ipak ne iz njega. "Onamo gde duse vaseg kova neee da gledaju, gde moze bol covecanstva da naae zrake zaboravlje­ nog svetla".

**

111

Takve su bile reCi koje su dolazile iz njega. Oni ga nisu razumeli. Sada su primetili da ih on ne prepo­ znaje. Rekli su onovo: "Isuse iz Nazareta, zar nas ne poznajes?" Sada su dosle jos cudnije reCi: "Vi ste kao za­ lutale ovce, a ja sam bio sin onoga pastira od koga ste vi pobegli. Kada me zaista prepoznate, pobeCi cete opet. Davno je bilo kad ste pobegli od mene u svet." Oni nisu znali sta da misle 0 njemu, jer dok je tako govorio, njegove oci su imale poseban izgled. Bile su kao da gledaju napolje, a ipak unutra. U njiho­ yom 1zrazu bilo je kao neko prekorevanje Esenima. N'ih je obasjavala kao blaga ljubav, ali kao ljubav koja je bila prekor zanjih, prekor koji doJazi kao iz njihove duse - tako se priblizno mora okarakterisati ono sto su osecali Eseni dok su ga slusali. "Kakvi ste vi to ljudi? Ode je vas svet? Zasto se prikazujete drugaCijim nego sto ste? Zasto u varna gori oganj koji nije zapaljen u kuCi moga oca?" Oni kao da su zanemeli od tih reCi, a Isus je nastavljao da govori: "Vi na sebi nosite zavodnikov zig koji yam je udaren posle vaseg bekstva. Vasa vuna b1ista njegovom vatrom. Dlake te vune bodu mi oci. Zalutale ovce, on je vase duse prozeo oholoscu." A dok je govorio reci: "Vasa vuna blista nje­ govom vatrom. Dlake te vune bodu mi oCi", jedan od Esena je rekao: "Zar nismo mi zavodniku okazali vrata? Mi smo ga se sasvim oslobodili". K'ada je Esen to rekao, Isus je nastavio: "Istina je, pokazali ste mu vrata, ali on je pobegao i otisao drugim ljudima, tako da ih napada sa svih strana. Varna sarno izgleda da ste 112

se uzvisili, jer pustate da drugi padaju. Vi osta~ onoj visini na kojoj ste bili, a sarno zato sto dn nite manjim izgledate sami sebi veCi". Tako je govorio Isus, tako da su ga Es, zumeli. A dok je to govorio bili su tako utuceni 1 msu mogli da gledaju. Pao im je mrak na 06, a 10 kao iscezao pred njihovim pogledom. Ali k kao nestao, tada su videlj pred sobom kao u njegov lik, ogromno veliki, kao neku fatamorg2 ale 0, daleko od onog mesta, i iz te fatamorga da su im dolazile reCi, nesto sto su Eseni osecah . e ovako: "Uzaludno je vase nastojanje, jer je I vase srce koje ste napunili duhom koji lazno vasu oholost u plast poniznosti." Zatim je nestala i ta fatamorgana, a E~ ostali zbunjeni i utuceni. Kada su mogli pone gledaju, videli su da je Isus otisao dalje putem ' oni imali viziju. Nisu mogli nista osim da budu da je Isus vee otisao. Utuceni, otisli su u prebi svog reda, ali nisu nista rekli 0 onome 5tO su de Njihova dusa je postala bogatija od ostalih iz n: su postali cutljivi i nisu govorili ni5ta osim onog ophodnijeg. Njihova sabraca u redu nisu znala z; se tako promenili. Sve do svoje smrti nisu gOy onome sto su videli. Kroz to su na poseban nat gli da dozive ono sto se odigralo u Misteriju Oolgoti. Ostali nisu nista znali od onoga 5to su 1 jica dozivela. Kada je Isus nastavio dalje putem, sree dnog coveka koji je u dusi bio duboko ocajan. ~ sam yam rekao, Isus je bio kao odsutan od zem,

se uzvisili, jer pustate da drugi padaju. Vi ostajete na onoj visini na kojoj ste bili, a sarno zato sto druge Cinite manjim izgledate sami sebi veCi". . Tako je govorio Isus, tako da su ga Eseni ra­ zumeli. A dok je to govorio bili su tako utuceni da vise msu mogh a gledaju. Pao im je mrak na oci, a Isus je 10 kao iscezao red njihovim pogledom. Ali kada je kao nestao, tada su videij pred sobom kao u daljini njegov lik, ogromno veliki, kao neku fatamorganu, ali ale 0, daleko ad onog mesta, i iz te fatamorgane kao da su im dolazile reCi, nesto sto su Eseni oseeali otpri­ Ii e ovako: "Uzaludno je vase nastojanje, jer je prazno vase srce koje ste napunili duhom koji lazno skriva vasu oholost u plast poniznosti." Zatim je nestala i ta fatamorgana, a Eseni su ostali zbunjeni i utuceni. Kada su mogli ponovo da gledaju, videli su da je Isus otisao dalje putem dok suo ani imali viziju. Nisu mogli nista osim da budu svesni da je Isus vee otisao. Utuceni, otisli su u prebivaliste' svog reda, ali nisu nista rekli 0 onome sto su doziveli. Njihova dusa je postala bogatija od ostalih iz reda, ali su postali eutljivi i nisu govorili nista osim onog najne­ ophodnijeg. Njihova sabraca u redu nisu znala zasto su se taka promenili. Sve do svoje smrti nisu govorili 0 onome sto su videli. Kroz to su na poseban naCin mo­ gli da dozive ono sto se odigralo u Misterijumu na Golgoti. Ostali nisu nista znali ad onoga sto su ta dvo­ jica dozivela. Kada je Isus nastavio dalje putem, sreo je je­ dnog coveka koji je u dusi bio duboko ocajan. Kao sto sam yam rekao, Isus je bio kao odsutan ad zemaljskih 113

~

-'{

prilika, tako da kao da nije primeCivao kako mu u susret dolazi taj covek. Utoliko je dublji utisak ucinilo njegovo bice na tog coveka koji je u svojoj dusi .pio toliko ocajan, da je oaavao utisak najdubljeg bola. Si1ni utisak koji je imao taj covek ugledavsi Isusa kako se priblizava, podstakao je Isusa da kaze reCi koje bi se .,mogle priblizno ovako izraziti: "Gde te je put tvoje duse doveo? Video sam te pre mnogo hiljada godina. Onda si bio drugaCiji". Sve je to cuo taj ocajni covek kao da govori Isus koji je upravo dosao do njega. Ocajnik je osetio da ga te reCi nagone da nesto kaze. S jedrie strane osecao je potrebu da govori, a s druge strane da sam sebi naae odgovor za Svo]usudbinu: "Ja sam u svom zivotu postigao veliki polozaj i ugled, uvek sam uCio i pomocu toga sto sam nauCio uspinjao sam se do sve visih pocasti. Na svakom vis polozaju postajao sam sve gordiji i cesto sam govorio sebi: ,Kakav si ti to poseban covek te tako briljantno nadmasujes svoje bliznje'. Osecao sam da vrednost moje duse mora biti veca od dusa drugih ljudi. Moja je gordost rasla kod svakog novog polozaja. Jednom sam sanjao nesto, strasan san! Ne sarno da sam ga sanjao, nego dok sam ga sanjao moja je dusa bila ispunjena osecajem stida. Stideo sam se da tako nesto sanjam. Bio sam u zivotu tako gord! A sada sam sanjao nesto sto nikada ne bih pozeleo. To sam tacno shvatio u snu. Sanjao sam da sam sebi postavio pitanje: ,Ko te je uCinio velikim?' I u taj cas je stajalo predamnom bice koje je reklo: ,Ja sam te uCinio velikim, ja sam te uzvisio, ali zato pri­ padas meni'. To sam osetio kao najvece ponizenje, sto

em

114

mi je sada otkriveno, da nisam nikakva izabrana dusa koja se uspela sopstvenom snagom, nego me je drugo bire uzvisilo. Poceo sam u snu da bezim. Kad sam se probudio, poceo sam zaista da bezim, ostavio sam sve svoje polozaje. Nisam znao sta trazim, i tako idem bezeCi od sebe i od onoga sto sam postigao, vee dugo . tako po svetu i stidim se svega onoga sto sam nekada u gordosti mislio". Kada je to ocajnik ispricao, stajalo je izmedu njega i Isusa biee koje mu je govorilo u snu. To biee iz snova skrivalo je Isusov lik. A kada je lik iz sna opet nestao, kada je kao u magli iscezao, tada je Isus vee bio otisao dalje. Kada se ocajnik osvrnuo, video je da je Isus vee dalekb otisao. I morao je onda onako svom ocajanju da krene dalje svojim putem. Zatim je Isusu iz Nazareta dosao u susret neki gubavac, kod koga su guba i bol otisli 0 ra n), .gra­ nica. Usled ono a !'ito 'e ta dusa oseeala osetio se Isus i.Z Nazareta pobudenim da kaze reCi .oje .~ ubavac cuo. e reci su onovo de:" Gde te je put tvoje duse doveo? i eo sam te pre mnogo hiljada godina, ali..A..II~"llJllI!" onda si bio drugaCiji!" Te su reCi na nale ubavca da govori C?J?et ~a shean nacin na ko·i·e re toga,.govorio ocajnik. " a ne znam kako sam dosao do ove bolesti; JU I me VIse nisu ona me' Je poste enD obuze a. trpe i medu sobom. Morao sam CIa ooem -. a eko' od nase Ja, jedva sam mogao Cia izmo 1m nestoo ijuoi. Onda sam Jeane noel dosao u blizinu neke guste sume. Video sam na jednoj ~istini drvo koje je blistalo i. koJe kao da mi je aoliliilo u susret. N ~sto I!,1~ je.,gqnilo da >

115

se pribIizim blistavom drvetu. Drvo me je privlacilo. A kada sam dosao u njegovu blizinu, tada je iz svetlosti drveta stupio prema meni neki kostur. Znao sam da je toSmrt koja stoji predamnom u tom obliku. Smrt mi je rekla: ,Ja sam ti. Ja se hranim tobom. Zasto se bojis? Zar me nisi voleo u toku mnogih zivota? Sarno sto nisi znao da sam to bila ja, jer sam ti se pojavljivala kao lep Arhandeo - i ti si mislio da njega volis!' A a a nije predamnom stajala Smrt, nego Arhandeo koga sam cesto vidao i za koga sam znao da je to slika koju sam voleo. Zatim je on. nestao. Tek sam se su­ tra an rooudio lezeCi pod drvetom i primetio da sam postao jos bedniji nego sto sam to ranije bio. Znao sam da sva ona zadovoljstva koja sam voleo, da sve ono sto je u meni zivelo kao sebicnost - da je sve to u vezi stirn bicem koje mi se pojavilo kao Smrt i kao andeo, i koje je tvrdilo da sam ga voleo i da sam to ja sam. Sada stojim pred tobom, a ne znam ko si!" Sada ·se opet pojavio Arhandeo, a zatim i Smrt i sta­ dose izmedu gubavca i Isusa iz Nazareta zaklonivsi gubavcevom pogledu Isusa iz Nazareta. Cim je guba­ v video Arhandela, nestade Isus, a onda nestade i Smrti i Arhandela. Tako je gubavac morao da ide dalje i video je sarno da je Isus iz Nazareta vee od­ makao. To su dogadaji koji se vide na putu Isusa iz Nazareta, kada ga pratimo u Akasa hronici, izmedu razgovora s pomajkom i Jovanovog krstenja na Jor­ danu. Sutra cemo videti kako su se ti dogadaji koji su se odigrali u susretu sa dva Esena, sa ocajnikom i sa 116

gubavcem, kako su ti dogadaji dalje delovali 1 jima Isusa iz Nazareta. Kako su se ti dodiri sa ~ koji je Isus onako kao izasao iz sebe samog jec zumeo, kako su se oni spleli s onim sto je Isus pI Jovanovom krstenju na Jordanu. Kome se ti dogadaji koje sam isprica neobicnim iii cudnim, koji su se odigrali izmedu vora sa pomajkom i Jovanovog krstenja, tome da kazem sarno ovo: Ti dogadaji mogu da izgledaju neobicni, se pokazuju kao tacni u Akasa hronici. Oni pri dogadaje koji su jedinstveni, kao sto i mora jedinstveni, jer su priprema dogadaja koji se . sarno jednom mogao dogoditi, priprema dogad~ nazivamo Misterijum na Golgoti. Ko nece da p misao da se tada u razvoju covecanstva odigralc sasvim posebno, taj ce tesko razumeti Citav tG voja covecanstva.

*

***

,~. ~(), 2eoC3.

*

gubavcem, kako su ti dogaaaji dalje delovali u ovojima Isusa iz Nazareta. Kako su se ti dodiri sa svetom koji je Isus onako kao izasao iz sebe samog jedva razumeo, kako su se oni spleli s onim sto je Isus primio u Jovanovom krstenju na Jordanu. Kome se ti dogadaji koje sam ispricao Cine neobicnim ili cudnim, koji su se odigrali izmeau razgovora sa pomajkom i Jovanovog krstenja, tome mogu da kazem samo ovo: Ti dogaaaji mogu da izgledaju neobicni, ali oni se pokazuju kao tacni u Akasa hronici. Oni prikazuju dogaaaje koji su jedinstveni, kao sto i moraju biti jedinstveni, jer su priprema dogaaaja koji se takoae samo jednom mogao dogoditi, priprema dogaaaja koji nazivamo Misterijum na Golgoti. Ko nece da prihvati , misao da se tada u razvoju covecanstva odigralo nesto sasvim posebno, taj ce tesko razumeti Citav tok raz voja covecanstva.

*

***

,~.~(), 2~C3.*

117

ar 1913. Pre nego sto podemo dalje u posmatranju zi­ vota Hrista Isusa, hteo bih da napomenem, da donekle naznaCim kako se dolazi do takvih cinjenica. Razume se da se moze raditi sarno 0 tome da sa malo reci opisem jednu izvanredno opsirnu stvar. No, ipak bih hteo da dobijete neku predstavu 0 tome sta se moze nazvati okultnim ispitivanjem koje ide do tog stepena da se njime dolazi do takvih konkretnih Cinjenica 0 kojima smo, na primer, juce govorili. Kao prvo sto se moze reCi 0 tom ispitivanju jeste to da se zasniva na citanju u Akasa hronici. Ja sam u clancima koji su izasli u casopisu "Lucifer­ Gnozis" pod naslovom "Iz Akasa hronike", u opstim crtama ukazao na to kako treba shvatiti takvo citanje. Treba da nam bude jasno da se razne Cinjenice koje se ticu istorije i postojanja sveta moraju naCi na razliCiti naCin. Tako bih sada hteo sarno da izrazim jasnije one o cemu se vee govorilo. Treba da smo svesni toga da, u osnovi uzevsi, ~mir~ na krajuJerajeva ipak nema nista drugo do svesti. Osim svesti bilo kojih biea, u osnovi uzevsi, sve ruga spada u oblast maje iii velike iluzije. To, da u osnovl uzevsi postoje sarno svesti, mozete naCi naroCito na dva mesta u mojim spisima - takode i na drugim mestima, ali naroCito na ta dva mesta; pre svega tamo 118

gde se opisuje cela evolucija Zemlje od Starol do Vulkana u "Tajnoj nauci". Razvoj Satun nea, od Sunea 0 Meseea, od Meseca do Z opisuje se tu pre svega sarno u stanjima sve~ kada govorimo 0 realnostima, tada se to zapri odnositi sarno na svesti. Isto se moze naCi no drugom mestu, u knjizi koja je izasla ovog leI se "Prag duhovnog sveta". Tamo je pokazan sto Imamo oka sebe kao fizicku stvarnost, vidovitog coveka takoreCi nestaje i rastapa se kao nesto sto i nije stvarnost i na kraju doz: da postoje sarno biea u raznim stanjima sves stvarne realnosti sveta jesu bica u raznim svesti! Zato sto zivimo u ljudskom stanju sve~ toga stanja svesti nemamo potpuni pogled, : izgleda kao realnost i one sto nije realnost. Cesto sam to naglasavao poredenjirr da postavimo sebi, na primer, pitanje: da Ii kova kosa neka realnost rna sarno i u najuzer Postoji Ii ta kosa samostalno? Bila bi besmis bi neko tvrdio da Ijudska kosa postoji samost: smisla sarno kada na kosu gledamo tako da timo kao one sto raste na covekovoj glavi; i ne moze postojati, ne moze postojati sarna Slozieemo se da smatrati kosu samostalnim t sarno i u zemaljskom smislu, oseca svako ka slicu zato sto nigde ne postoji kosa ICao sa bice. o]edinu biljku smatramo cesto san bieem, a Ipak ni biljka nije samostalno bie 1(osa. Biljka raste na organizmu Zemlje kao raste na g avi i nema smisla smatrati biljku i

gde se opisuje eela evolueija Zemlje od Starog Saturna do Vulkana u ,Tajnoj naus.i". Razvoj Saturna do Su­ nea, od Sunea 0 Meseea, od Meseea do Zemlje itd. opisuje se tu pre svega sarno u stanjima svesti. Dakle kada govorimo 0 realnostima, tada se to zapravo moze odnositi sarno na svesti. Isto se moze naCi na jednom drugom mestu, u knjizi koja je izasla ovog leta, a zove se "Prag duhovnog sveta". Tamo je pokazano da one sto Imamo oka sebe kao fizicku stvarnost, da to za vidovitog coveka takoreCi nestaje i rastapa se, iscezava kao nesto sto i nije stvarnost i na kraju dozivljava se da postoje sarno bica u raznim stanjima svesti. Dakle, stvarne realnosti sveta jesu bica u raznim stanjima svesti! Zato 8tO zivimo u ljudskom stanju svesti i sto iz toga stanja svesti nemamo potpuni pogled, zato nam izgleda kao realnost i ono sto nije realnost. Cesto sam to oaglasavao poredeojima. Treba da postavimo sebi, oa primer, pitaoje: da Ii je cove­ kova kosa oeka realoost rna sarno i u najuzem smislu? Postoji Ii ta kosa samostaloo? Bila bi besmisliea kada bi oeko tvrdio da ljudska kosa postoji samostaloo. Ima smisla sarno kada oa kosu gledamo tako da je shva­ timo kao 000 8tO raste oa covekovoj glavi; ioace ooa oe moze postojati, oe moze postojati sarna za sebe. Slozicemo se da smatrati kosu samostalnim bicem rna sarno i u zemaljskom smislu, oseca svako kao besmi­ slieu zato sto oigde oe postoji kosa Rao samostalno bice. ojedinu biljku smatramo cesto samostaloim bicem, a ipak 01 biljka nije samostalno bice kao oi kosa. Biljka raste na organizmu zemlje kao sto kosa raste oa glav! i nema smisla smatrati biljku zasebnim 119

L

bieem. Sve biljke pripadaju Zemlji, kao sto kosa na covekovoj glavi pripada coveku. Vazno je da se uzme u obzir gde treba prestati stirn da se na neko biee gleda kao na samostalno biee. Vidovita covekova svest u najvisem smislu nalazi da sve sto nema svoje poreklo u svesti, nije nikakvo samostalno biee. A sve postoji u nekoj svesti, mada uvek na drugaCije naCine. Uzmimo, na primer, neku misao, to sto mi kao ljudi mislimo. Misli su u nasoj svesti, ali one nisu sarno u nasoj svesti, nego su istovremeno u svesti onih biea koja pripadaju nama najblizoj visoj hijerarhiji, u svesti Andela. Dok mi mislirno jednu misao, nas ceo misaoni svet je misao Andela. Andeli misle nasu svest. A prema tome mozete videti da kada se covek uspinje do vidovitosti mora da razvije drugi oseeaj prema gledanju visih svetova, nego sto je onaj koji ima u obicnoj spoljasnjoj stvarnosti. Ako covek misli onako kao sto misli 0 fizicko-culnom s . tu, (j ze!J1~ljskom postOJanju, .tada se ne moze us "eti ao nekog viseg e an a. oa vlseg g e anJa ne mora se sarno misliti, nego covek mo a biti misljen i biti svestan toga da bjva mlsljen. Nije bas lako da se tacno opise oseeanje koje cove Ima prema svom misljenju, jer za to jos nisu stvorene ljudske reCi. Mozda se moze upotrebiti ana­ logija. Uzmimo da covek izvodi razne pokrete i da te pokrete ne posmatra na sebi, nego da gleda u oko nekog drugog coveka i da tamo, kao sliku u ogledalu, vidi sopstvene pokrete i da kaze se i: kaaa tako po­ smatram, tada na osnovu toga znam da nesto radim ru ama iIi izrazom lica. Taj oseeaj ima covek vee od 120

na' nizeg ste ena vidovitosti. Covek je sarno sv misli, ali on se posmatra u svesti biea najb hijerarhi·e. On dopusta da njegove misli misle ora se znah da mi ne upravljamo sami sv~ slima u nasoj svesti, nego da tim mislima ul biea najblize vise hijerahije; covek mora da ( ga svest Andela prozima, da se u njemu tala~ cove s Ice neko saznanje 0 naprednim in: razvoja, na rimer, 0 istinitosti Hristovog " ka 0 on dalje deluje, kako i sada deluje vide' jednom bio prisutan. Andeli mogu te impulse sle; mi ljudi mozemo da ih mlslimo i opisujer kada se prema nasim mislima odnosimo tak predajemo Andelima da oni u nama misle. T stize upravo dugim vezbama kaK:o sam to e mojoj knjizi "Kako se sticu saznanja visih s Od jednog izvesnog" trenutka covek za reCi: dusa vise ne misli, ona je misao koju misle , ima neki oseeaj, one mu znace nesto. A kada tane istinsko individualno iskustvo, tada on de u s~bi - mozemo reCi - misli opstih istina 0 Hri druge misli koje se ticu upravljanja razvojem Z One stvari koje se odnose na pojedin Zemljinog razvoja, na praindijsku, prapersijsk itd. te stvari misle Arhandeli. Daljim vezbanjel se do toga da coveka ne misle sarno Andeli, dozivljavaju Arhandeli. Sarno covek mora u toku svog vezbanja postati svestan: "Ti pred, zivot zivotu Arhandela". U knjizi "Prag dl sveta" te su stvari iscrpnije opisane. Tamo se da covek, ako nastavi svoja vezbanja, ima ose

na mze ste ena vidovitosti. Covek je sarno svestan da misli, ali on se posmatra u svesti bica najblize vise hijerarhije. On dopusta da njegove misli misle Andeli. ora se znatl a mt ne uQravljamo sami svojim mi­ slima u nasoj svesti, nego da tim mislima upravljaju bica najblize vise hijerahije~ covek mora da oseca da ga svest AnGela prozima, da se u njemu talasa. Tada cove stice neko saznanje 0 naprednim impulsima razvoja, na rimer, 0 istinitosti Hristovog impulsa, ka 0 on dalje deluje, kako i sada deluje videvsi da je jednom bio prisutan. AnGeli mogu te impulse da mi­ sle; mi ljudi mozemo da ih mislimo i opisujemo onda kada se prema nasim mislima odnosimo tako da ih predajemo AnGelima da oni u nama misle. To se po­ stile upravo dugim vezbama KaKO sam to opisao u mojoj kojizi "Kako se sticu sazoaoja visih svetova". Od jedoog izvesnog trenutka covek za -reci: ,Tvoja dusa vise oe misli, ona je misao koju misle AOGeli", ima oeki osecaj, one mu znace oeSto. A kada to pos­ tane istinsko individualoo iskustvo, tada 00 dozivljava u sebi - mozemo reCi - misli opstih istiria 0 Hristu, ali i druge misli koje se ticu upravljanja razvojem Zemlje. One stvari koje se odnose na pojedioe epohe Zemljinog razvoja, oa praindijsku, prapersijsku epohu itd. te stvari misle ArhanGeli. Daljim veZbanjem dolazi se do toga da coveka oe misle sarno AOGeli, nego ga dozivljavaju ArhanGeli. Sarno covek mora u daljem toku svog vezbanja postati svestan: "Ti predajes svoj zivot zivotu ArhanGela". U kojizi "Prag duhovnog sveta" te su stvari iscrpoije opisane. Tamo se opisuje da covek, ako oastavi svoja vezbaoja, ima osecaj kao

\l 0 da je stavio glavu u mravinjak. Mravi su misli koje se kreeu. Dok u obicnom zivotu mislimo svoje misli, vezbanjem covek dolazi do toga da uvidi da misli u coveku misle, tj. da Anaeli u coveku misle. A u daljem toku veZbanja dobija se oseeaj da ga Arhanaeli nose u razne oblasti sveta i da on kroz to upoznaje te oblasti. - Ko na pravilan nacin opisuje egipatsku kulturu, in­ dijsku kulturu itd. zna smisao reci: "Tvoju dusu nosi Arhanaeo u ovo iIi ono doba". To je tako kao kada bi sokovi u nasem telu bili svesni da oni odrzavaju zivo­ tni proces, da teku kroz tela kao krv. Tako je vidoviti covek svestan toga da ga Arhanaeli vode po proce­ sima zivota sveta. Ali stvari koje se odnose na ulazenje u poje­ dine dozivljaje coveka mogu se ispitati tek kad cove­ kova dusa dozivi smisao reCi: "Dusa se nudi kao hrana Arhajima, Prapocecima, Duhovima licnosti". To sto sam sada rekao izgleda cudno, ali je istinito. Ne mogu se ispitati takve konkretne Cinjenice kao sto je zivot I'susa iz azareta dok covek ne dozivi smisao tih reci da ga l\:rhaji jedu kao duhovnu hranu, da on tako sluzi za ranu Arhajima. Kaa 0 cuje obican covek koga lfiteresuju sarno stvari spoljasnjeg sveta, 'on to smatra be'smislicom. Ali ipak kaq sto je istina da zalogaj hleba u nama postaje nasa hrana - kada bi' h'leb mogao da razmiSlja zmi.o bi da je njegov smisao i svrha da nam s uzi kao Iirana - isto je tako i~tina' da je .smisao nas Ijutli da Arhajima'sluzimo za hranu. Do.k ,:iivimo ovde na Zemlji, mi smo' biea koja Aihaji n~prestano Jedu, Iirane se nama. Kada. bi se to rekloljudima oni bi to smatrali potpuno ludim. Covek je za Arnaje i~to sto je 122

Tt'1t\

zrn9 psenice ~a nas kao fizicke Ijude. Mi morali da znamo iz zivog iskustva, a ne same da'je u odnosu na Arhaje covek isto sto i zrr kada bi, dok ga covek jede, dok ulazi kao hn telo, bilo svesno toga: "Ja sam covekova hra ini moramo da znamo: "Ja sam hrana Arh, haJl me Yare, to je njihov zivot koji ja zivim Tada se prenosimo u svest Duhova licnosd rtO dozivljavamo' sta znaCi preneti se u sve aela kada je covek svestan toga da njegovu rhanaeli u ovo iii ono doba i kao sto se pre svest Anaela kada znamo: "Moje misli misle Sfanja dozivljavanja moraju biti kada covek hoee da ude u vise svetove i 61 tajne. Moramo znati da se covekom hrane } hoeemo da ispitamo takve Cinjenice u razv canstva koje su toliko realne i opipljive kao S 'rsusa iz Nazareta. Mozda su ove moje napomene bal posluzile da pokazem da su okultna ispiti\ puno drugaCija od onih u spoljasnjem svetu svakako mozete da pratite u mislima, a on dati ispravno uporiste; mozete se preneti u zrno koje zubima biva mrvljeno i usitnjenc imaeete analogiju koja je sasvim tacna kada Citanju svesti Arhaja. Covek mora da seosec: smrvljen, mora to da dozivi. To znaCi: vise i nije moguee bez unutrasnje tragike, bez ur

, trpljenja. Onako glatko, apstraktno, da to ne

sto proticu ispitivanja u fizickom svetu, t, moze istrazivati u visim svetovima ako to ist

I

zrno psenice za nas kao fizicke ljude.· Mi bismo to moraIi da znamo iZ zivog 'iskustva, a ne sarno teorijski, a je u odnosu na Arhaje covek isto st6 i zrno psenice kada bi, dok ga covek jede, dok ulazi kao hrana u nase telo, bilo svesno toga: "Ja sam covekova hrana". Tako mi moramo da znamo: "Ja- sam firana Arhajima, Ar­ haJi me Yare, to je njihov zivot koji ja zivim u njima". Tada se prenosimo u svest Duhova licnosti, isto kao sto dozivljavamo sta znaCi preneti se u svest Arhan­ dela kacia je covek svestan toga da njegovu dusu nose Arhandeli u ovo iii one doba i kao sto se prenosimo u svest Andela kada znamo: "Moje misli misle Andeli". Stanja dozivljavanja moraju blti drugacija kada covek hoce da ude u vise svetove i Cita njihove tajne. Moramo znati da se covekom hrane Arhaji ako hocemo da ispitamo takve Cinjenice u razvoju cove­ canstva koje su toliko realne i opipljive kao sto je zivot , susa iz Nazareta. . Mozda su ove moje napomene bar donekle posluzile da pokazem da su okultna ispitivanja pot­ puno drugacija od onih u spoljasnjem svetu. Tu sliku svakako mozete da pratite u mislima, a ona ce yam dati ispravno uporiste; mozete se preneti u psenicno zrno koje zubima biva mrvljeno i usitnjeno u kasu i imacete analogiju koja je sasvirn tacna kada se radi 0 Citanju svesti Arhaja. Covek mora da se oseca dusevno smrvljen, mora to da dozivi. To znaCi: viSe ispitivanje nije moguce bez unutrasnje tragike, bez unutrasnjeg

. trpljenja. Onako glatko, apstraktno, da to ne boli, kao

sto proticu ispitivanja u fizickom svetu, tako se ne

moze istrazivati u visim svetovima ako to istrazivanje

123

*'

f"I\.IIIk~""~

0

"fl

hoce da bude vise od fantastike. Zato sam juce na­ stojao da pri opisivanju Isusovog zivota izbegnem apstraktne pojmove i apstraktno opisivanje. Setite se na sta sam uglavnom upozorio kao na najvaznije. Re­ kao sam: "Takav je bio zivot izmedu 12, 18, 20. godine i do 30. godine". Ono sto se tu opisuje manje je vazno; vazno je da se stekne neko zivo osecanje onoga sto je prozivela Isusova dusa. Biti bolno sam, saosecati bes­ krajni bol sto je sam sa iSKonskim istinama za koje vise nire bilo usiju da ih cuju. Hteo sam da ukazem na ose­ cajni zivot Isusa iz Nazare a. Hteo sam da prikazem trostruki veliki bol nad covecanstvom od njegove 12. do 30. godine. Ne znate vi toliko 0 tome zato sto znate da ispricate sebi iIi drugima dogadcije koje sam poku­ sao da naznaCim, ne znate vi kroz to nesto 0 znacaju Isusovog dozivljavanja kao pripreme za Misterijum na Golgoti, nego znate nesto ako steknete predstavu koja duboko uzbuduje i potresa vasu dusu, predstavu 0 tome sta je morae da trpi taj covek Isus iz Nazareta, pre nego sto je mogao da pristupi Misterijumu na Golgoti - sta je morae da trpi da bi Hristov impuls . mogao da se ulije u zemaljski razvoj. Zivu predstavu 0 Hristovom impulsu izaziva covek time sto ponovo budi u sebi taj bol. Mozete videti iz istrazivanja u Akasa hronici, koja sam po­ kusao da opisem, da se Cinjenice koje se odnose na stvari kao sto su ove sada posmatrane, da se takve Cinjenice moraju opisati tako da se pokusa probuditi takvo osecanje. Ukoliko covek vise uspeva da u sebi ponovo oseti duboko potresne i burne osecaje nekog takvog bica kao sto je bio Isus iz Nazareta, utoliko dublje ulazi u takve tajne. 124

Ono sto sada nastupa u Isusovom Z treba da opisujem, 0 tome smo cesto govor prilikom Jovanovog krstenja na Jordanu, u Isusa iz Nazareta (u fizicko, etersko i astra prethodno produhovljena zivotom Zaratustl uslo Hristovo bice, i da je u tom ljudskom t~ vila tri godine. Vazno je da sebi objasnimo ka Cinjenica, jer se ona bitno razlikuje od svil cinjenica zemaljskog razvoja. A u casu kad pamo dogadaju kroz koji je u tri ovoja Isusa reta sislo Hristovo bice, u tom casu prilazimo sto se ne tice sarno Ijudi. Pokusajrno da to obi, Taj se dogadaj posmatra s Ijudskog st a onda se kaze: "Postojao je nekada covek, k ga opisali, koji je u se e nmio is ovo bice impuls". Ali to se moze i sasvim drugacije po mada cemo morati da se posluzimo vrlo 0: predstavama. Ali to ne smeta nista - pome duhovnonaucne pripreme moei cerna nesto predstavimo. Zamislimo da se ne nalazimo meau I da ne posmatramo kao Ijudi Misterijum na nego da se nalazimo u savetu visih hijerarhija neko bice visih hijerarhija posmatramo Miste Golgoti. Moze se to uporediti s ovim: kada neko brdo, a na njegovoj sredini nalazi se n( znamo da se to selo moze videti- iz podnozja b i da se selo moze posmatrati i sa njegovog VI vim je prirodno da ljudi gledaju Misterijurn na sa ljudskog stanovista, ali mozemo se takod gore u sferu visih hijerarhija. Kako bisrno tada o Misterijumu na Golgoti?

Ono sto sada nastupa u Isusovom zivotu ne treba da opisujem, 0 tome smo cesto govorili: da je prilikom Jovanovog krstenja na Jordanu, u tri ovoja Isusa iz Nazareta (u fizicko, etersko i astralno telo) prethodno produhovljena zivotom Zaratustrinog Ja, uslo Hristovo bice, i da je u tom ljudskom telu bora­ vila tri godine. Yazno je da sebi objasnimo kakva je to Cinjenica, jer se ona bitno razlikuje od svih drugih cinjenica zemaIjskog razvoja. A u casu kada pristu­ pamo dogadaju kroz koji je u tri ovoja Isusa iz Naza­ reta sislo Hristovo bice, u tom casu prilazimo necemu sto se ne tice sarno ljudi. Pokusajmo da to objasnimo. Taj se dogadaj posmatra s ljudskog stanovista, a onda se kaze: "Postojao je nekada covek, kako smo ga opisali, koji je u se e pnmlO ristovo bice, Hristov impuls". Ali to se moze i sasvim drugaCije posmatrati, mada cemo morati da se posluzimo vrlo oskudnim ' predstavama. Ali to ne smeta nista - pomocu nase duhovnonaucne pripreme moei cemo nesto sebi da predstavimo. Zamislimo da se ne nalazimo medu ljudima i da ne posmatramo kao Ijudi Misterijum na Golgoti, nego da se nalazimo u savetu visih hijerarhija i da kao neko bice visih hijerarhija posmatramo Misterijum na Golgoti. Moze se to uporediti s ovim: kada gledamo neko brdo, a na njegovoj sredini nalazi se neko seIo, znamo da se to selo moze videti iz podnozja brda, kao i da se selo moze posmatrati i sa njegovog vrha. Sas­ vim je prirodno da ljudi gledaju Misterijum na Golgoti sa ljudskog stanovista, ali mozemo se takode uzdiei gore u sferu visih hijerarhija. Kako bismo tada govorili o Misterijumu na Golgoti? 125

Morali bismo da kazemo da kada je Zemlja pocela svoj razvoj, tada su bica visih hijerarhija name­ ravala nesto odredeno sa covekom. Ali u to unapred odredeno upravljanje zemaljskim prilikama umesao se prvo, mozemo reCi, Lucifer. Mi, kao neko bice visih hijerarhija, gledamo na zemaljski razvoj i naCin na koji se nameravala voditi sudbina ljudi: tada Lucifer menja • smer toga nameravanog razvoja. Gledamo dalje na evoluciju covecanstva i ka­ zemo sebi: sto se tamo dole dogada, nije sve, prema nasim namerama. Tamo se neprestano uplice Lucifer. roz to sto se Lucifer umesao a kasnije dosao jos i Ariman, zbog toga u delima visih hijenirhija postoji ne i strani element u razvoju covecanstva. Moze se to na izvestan nacin izraziti i tako da su bica visih hijerar­ hija rekla jedno drugom: "Za nas je zemaljska oblast donekle izgubljena. Tamo su sisle sile koje nam oti­ maju zemaljsku oblast sa ljudskim dusama". . Voastvo visih hijerarhija je takvo da ta bica ucestvuju u tome u skladu sa njihovim moCima, poce­ vsi sa onima najniZeg ranga. U vodstvu razvoja Zemlje delatna su najvisa bica, ali ona dopustaju da izvesne " poslove vode njihovi sluzbenici, Andeli, Arhandeli i Arhaji. Tako ta bica prvo intervenisu." Sa duznim postovanjem zamisljamo mi sebe u savetu hijerar lja i Kaz~mo: "Zhog toga SiD" riismo mogli da zadriimo Lucifera i Arimana od zemaljskog razvoia nasi sluzbenici, Andell, Arhandeli i Arhaji iz ubili su mogucnost, od-jedno~ odredeno~ vremena, da Cine za ljude ono sto se u nasem smislu mora Ci­ nitI'''. " 126

A to razdoblje bilo je ono u kome se ( Misterijum na Golgoti. Kada se pribliZio taj c govi visih hijerarhija kao da su rekli: "Gubimo cnost da nasi sluzbenici zahvate u ljudske dus~ sto nismo mogli da zadrzimo Lucifera i Ar necemo moCi kroz nase sluzbenike da deluj~ ljudski razvoj posIe izvesnog casa. Onda ce nj 'ljudskim dusama sile kojima vise ne mogu da ljaju Andeli, Arhandeli i Arhaji. Ljudi ce se ( od nas zbog sila Lucifera i Arimana". Takvo je zaista bilo, ako smemo tako zemo, "raspolozenje na nebu" kada se pribliia' od Koga Eocinje n_ase, racunanje vremena. To j ako je ta rec dozvoljena - veliki "strah" bog' nJlfiovi sluzbenici vise nece moCi, pocev od i2 vreme'na, oovoijno aa vode brigu 0 Ijudima. T; b'Ogova na n'e'bu - aka sme'mo tako da se izrazi , vi~~e fo "razumeti - postajao je sve yeci. Tad, luceno da se Suncev duh posalje na Zemlju, d zrtvuje. Kao ~da je receno: "Potrebno je da izabere drugu sudbinu, a ne da se nalazi u say &,9va, potrebno je da dode na pozornicu gde ii" Zrtvovacemo Suncevog duha! Do sada je bie na~a 'u' sferama visih hijerarhija, a sada ce u Isusa u auru Zemlje!" " Tako je bilo u savetu bogova u vreme rijuma naGolgoti. Tako su stvari 'izgledale ( D'ak1e: a isten'um'e bio stvar bogova ko razvo] ZemUe a n~~amo stvar 11udi.. Na jedno je bi 0 ~nje: ,'Sta'moze da se uCini za covel a se ne'izgu ina pogresnom putu"~a sa druge A

A to razdoblje bilo je ono u kome se odigrao Misterijum na Golgotio Kada se pribliZio taj cas, bo- ~ • govi visih hijerarhija kao da su rekli: "Gubimo mogu­ cnost da nasi sluzbenici zahvate u ljudske duse. Time sto nismo mogli da zadrzimo Lucifera i Arimana, necemo moCi kroz nase sluzbenike da delujemo na ljudski razvoj posle izvesnog casa. Gnda ce nastati u ljudskim dusama sile kojima vise ne mogu da uprav­ ljaju Andeli, Arhandeli i Arhaji. Ljudi ce se odvojiti od nas zbog sila Lucifera i Arimana"o Takvo je zaista bi~o, ako smemo tako da ka­ zemo, "raspolozenje na nebu" kada se priblizavao cas od koga- EoCinje nase racunanje vremena. To je bio ­ ak~e ta recdozvoljena - veliki "strah" bogova, da n]lEovi sluzbenici vise nece moCi, pocev od izvesnog vremena, dovoljno aa" vode brigu 0 ljudima. Taj strah bogova na nebu - ako sme'mo tako Cia se izrazimo, ali vi~ete (0 razumeti - postajao je sve veCi. Tada je od­ luceno da se Suncev duh posalje na Zemlju, da se on htvuje. "ao""da je receno: "Potrebno je da ubuduce " izabere drugu sudbinu, a ne da se nalazi u savetu bo­ ~9va, potrebno je da dode na pozornicu gde zive ljudi.. Zrsvoya.cemo Suncevog duha! Do sada je bio meau nama u sferama visih hijerarhija, a sada ce uCi kroz Isusa_ u auru Zemlje!" " " Tako .e bilo u savetu bogova u vreme Miste­ o rijuma naGolgoti. Tako su stvari izgledale- odozgoo D'aR: e, ao-Nfisten'um 'e bio stvar'l;>o~ova )(9j(vode r]iZVOfZemUe a qe sarno. ~tvar Ijuqi.Na jednoj strani je bi 0 pitanje: "Sta moze da se uCini za. covecanstvo a se ne izgu i na pogres~om I?utu ,:.~ sa druge strane: 127

"Sta treba da uClmmo mi bogovi da pruzlmo neko iZJedna~enje za ono sto se dogodilo, jer smo mi ~orali a pustlmo Lucifera i Arimana u ljudski razvoj?" . . Pi.. saGa moze covek dci stekne neki oseeaj da je MisteriJum na Golgoti jos i nesto drugo, a ne sarno ze­ mafjska okofnost, da je to stvar bogova, dogadaj bo­ stvari, on je znaCio vise za bogove jer su mo­ r~ I2redaju Hrista Zemlji, nego sto je on znacio za c~canstvo koje je bilo u stanju da ga primi. Misterijum na Golgoti je centralni dogadaj razvoja Zemlje. Ali on je i stvar bogova. Bogovi otva­ raju prozor na nebu i jedno kratko vreme obavljaju svoje poslove pred ocima ljudi! Kada gledamo na Mi­ sterijum na Golgoti moramo da nauCimo da oseeamo da je to kao kada bismo prolazili pored uvek zatvo­ rene nebeske kuee i kao da se tada otvorio prozor i kroz taj prozor mozemo da gledamo u ono sto je inace uvek bilo nevidljivo iza zidova boravista bogova. Covek koji zaista ima pravi okultni oseeaj, sa takvim strahopostovanjem posmatra Misterijum na Golgoti; on se oseea kao neko ko polako obilazi oko neke kuee zatvorene sa svih strana i tek naslueuje sta se unutra zbiva. Ali na jednom mestu postoji mali prozor kroz koji covek moze da bude svedok jednog deliea onoga sto se unutra dogada. Jedan takav prozor prema duhovnom svetu za coveka je Misterijum na Golgoti; tako se mora oseeati ono sto se dogodilo onda kada je Hristovo biee sislo u telo Isusa iz Nazareta. Uvek sve dublje treba da se prozmemo tom idejom da pre 0 Misterijuma na Golgoti postajemo g edaoci dogadaja koji je stvar bogova.

gova.-U

-

128

Kada se govori 0 takvim stvarima, me prijatelji, tada vidite da se reci moraju koristil nom drugom smislu od onog koji se koristi u a zivotu. Mora da se govori 0 necemu kao 0 "boj' "strahu ogova u casu zemaljske evolucije pr daja na Golgoti. Vidite da se reci moraju kor nov naCin kod svetih duhovnih okolnosti covec es ra no e ako da ono sto se misli u najs smislu bude oklevetano i diskreditovano od Oi su uvek spremni da to urade zbog glupostl, friv zbog tastine iIi nekih drugih razloga. To se lal Ne treba nista drugo uCiniti nego znacenje rt nuti tako da mogu da im posluze u spoljasnjem ~ covek moze neku takvu stvar koja jt sarno iz unutarnje potrebe da se objave istine m svetova, koje se tesko otkidaju iz duse ­ moze neku takvu stvar lako izvrnuti u suprat pFaviti je smesnom, davoljom, satanskom, ak~ sarna postoji nepromisljenost i bezobzirnost. A nase doba takoreCi opsta pojava. Suvise su mah om Koji bi morali da cuvaju blago svetih du istina koje bi morale da udu u ljudska srca bas doba. Ljudi bi hteli da na lak nacin, bez napora svoj duh. Kako cesto covek mora da gleda sty, su za zaljenje. Kada se vrlo razvodnjeno gc duhu, kada se 0 njemu govori sarno malo iznac ri]alizma, tada ljudi lako izjavljuju da su zad takvim govorom 0 duhu, jer pri tome ne moraj napreZu, naroCito ne iznutra. Trebalo bi da cove] da je time 5tO ucestvuje u posmatranju uzvisen tih okolnosti zemaljskog razvoja, da je time i odg

Kada se govori 0 takvim stvarima, moji dragi prijatelji, tada vidite da se reci moraju koristiti u jednom drugom smislu od onog koji se koristi u obicnom zivotu. Mora da se ovori 0 necemu kao 0 "bojazni", 0 "strahu ogova u casu zemaljske evolucije pre dogaaaja na Golgoti. Vidite da se reci moraju koristiti na nov naCin kod svetih duhovnih okolnosti covecanstva. es ra no e a 0 da one sto se misli u najsvetijem smislu bude oklevetano i diskreditovano od onih koji su uvek spremni da to urade zbog glupostI, frivolnosti, zbog tastine iIi nekihdrugih razloga. To se lako radio Ne treba nista drugo uciniti nego znacenje reCi izvrnuti tako da mogu da im posluze u spoljasnjem zivotu~ Tako da covek moze neku takvu stvar koja je izneta sarno iz unutarnje potrebe da se objave istine duhovm svetova, koje se tesko otkidaju iz duse - covek moze neku takvu stvar lako izvrnuti u suprotno, nap aviti je smesnom, aavoljom, satanskom, ako u dusarna postoji nepromisljenost i bezobzirnost. A to je u nase doba takoreCi opsta pojava. Suvise su malo budni om Koji bi morali da cuvaju blago svetih duhovnih istina koje bi morale da UQU u ljudska srca bas u nase doba. Ljudi bi hteli da na lak nacin, bez napora, hrane svoj duh. Kako cesto covek mora da gleda stvari koje su za zaljenje. Kada se vrlo razvodnjeno govori 0 duhu, kada se 0 njemu govori sarno malo iznad materijalizma, tada ljudi lako izjavljuju da su zadovoljni takvim govorom 0 duhu, jer pri tome ne moraju da se naprezu, naroCito ne iznutra. Trebalo bi da Covek oseca da je time sto ucestvuje u posmatranju uzvisenih svetih okolnosti zemaljskog razvoja, da je time i odgovoran 129

*'

prema bogatstvu znanja koja se odnose na duhovni svet. rivolnost naseg vremena na tom podrucju je vrlo velika, a tu frivolnost koja tako olako uzima stvari, videcete kako se uvek iznova javlja, ali u svoj njenoj rugobi mozda cete je sarno onda zapaziti ako s e aovoljno budni i ako vasa srca dovoljno gore za naJsvetiJe auhovne istine. Mozda cete tek tada moCi da ih (duhovne istine) ispravno procenite i da budete obri cuvari duhovnog blaga koje smo svi mi zajedno pozvam da cuvamo. Tako ozbiljne reci mozda se najlakse mogu reCi onda kada treba ukazati na nesto tako vazno kao sto je ovo: nairne, da Misterijum na Golgoti nije sarno ljudska stvar, nego da je to stvar bogova i da mi na tu stvar bogova gledamo kao kroz neki prozor. Ali to 0 cemu sam ovde govorio, to ce se izvr­ tati na takav nacin da 0 tome uopste necu da govorim. n a ce mo~a doCi cas za sve vas kada cete se setiti IS me da moramo reci preobraziti, da moramo da im amo rugacIJe znacenJe ako hocemo da one reCi koje se koriste za culni svet upotrebimo za natculni svet, ida je lako te preobrazene reCi tumaCiti u drugom smlslu. To 0 cemu sada govorim popularno hriscan­ stvo iskazalo je ovim reCima: "Otac je covecanstvu zrtvovao svoga sina". U tim reCima se nalazi izrazeno na popularan naCin za osecajna ljudska srca one sto se u istinskom smislu moze reCi reCima: Misterijum na GOlgoti je stvar bogova. j\ko razmislimo 0 svemu sto sam izneo, moCi cemo da steknemo predstavu 0 tome sta se dogodilo 130

10vanovim krstenjem na 10rdanu, posle kog, dilo nesto sto takode pominju i Evandelja: is, Sa stanovista Akasa hronike reCi cemo otprilike Nakon sto je Isus iz Nazareta u sebe Hristovo bice morao je da ode u "samocu". A u samoCi imao dozivljaje koje pribliZno opis vidovitih pisaca Evandelja. To sto se tamo d moze se na sliean naCin izraziti; mora se same Citi to da je sada Hristovo bice bilo sjedinjen telesna ovoja Isusa iz Nazareta (astralnim, etc flZickim telom). Hristovo bice bilo je zaista sje sa a tri tela, tj. to bice je sislo iz duhovnih visin Je ilo vezano uz tri tela, uz sposobnosti ta Dakle, pogresno je kada neko sebi predstavl. saaa ristos odmah mogao da vidi visi svet, da uvid u vise svetove. To nije tako. Bio je VI Isusove sposobnosti. Kome se to Cini nerazUJ neka promisfi sta to znaci biti vidovit. Svi ste viti. Nema ovde nikoga ko nije vidovit. Pa zast ne vidi vidovito? Zato sto nije razvio organe mu omoguCili da se posluzi snagom koja se I svakom coveku. Ne radi se 0 tome da imame bnosti, nego 0 tome da mozemo da ih upotrebiJ Hristovo bice imalo je sve moguce spos' ali u trima ovojima Isusa iz Nazareta imalo j one sposobnosti koje su odgovarale tim 0 trima telima Isusa iz Nazareta. Zato su i mora ovoja da budu tako komplikovano pripremljeJ su sposobnosti tih triju ovoja svakako bile v nadmasivale su sposobnosti svih drugih ljudi na Ali Hristos je bio spojen sa tim sposobnostirr

Jovanovim krstenjem na Jordanu, posle koga je sle­ dilo nesto sto takode pominju i Evandelja: lskusenje. Sa stanovista Akasa hronike reCi cemo otprilike ovako: Nakon sto je Isus iz Nazareta u sebe primio Hristovo bice morae je da ode u "samocu". A tada je u samoCi imao dozivljaje koje pribliZno opisuju reCi vidovitih pisaca Evandelja. To sto se tame dogodilo moze se na slican nacin izraziti; mora se sarno nazna­ Citi to da je sada Hristovo bice bilo sjedinjeno sa tri telesna ovoja Isusa iz Nazareta (astralnim, eterskim i flzickim telom). Hristovo bice bilo je zaista sjedinjeno sa ta tri tela, tj. to bice je sislo iz duhovnih visina i sada Je 1 0 vezano uz tri tela, uz sposobnosti ta tri tela. Dakle, pogresno je kada neko sebi predstavlja da je saaa ristos odmah mogao da vidi visi svet, da je imao uviCl u vise svetove. To nije tako. Bio je vezan za Isusove sposobnosti. Kome se to cini nerazumljivim, neI<:a promisli sta to znaCi biti vidovit. Svi ste vi vido­ viti. Nema ovde nikoga ko nije vidovit. Pa zasto covek ne vidi vidovito? Zato sto nije razvio organe koji bi mu omoguCili da se posluzi snagom koja se nalazi u svakom coveku. Ne radi se 0 tome da imamo sposo­ bnosti, nego 0 tome da mozemo da ih upotrebimo. Hristovo bice imalo je sve moguce sposobnosti, ali u trima ovojima Isusa iz Nazareta imalo je sarno one sposobnosti koje su odgovarale tim ovojima, trima telima Isusa iz Nazareta. Zato su i morala ta tri ovoja da budu tako komplikovano pripremljena, zato su sposobnosti tih triju ovoja svakako bile visoke ­ nadmasivale su sposobnosti svih drugih ljudi na Zemlji. Ali Hristos je bio spojen sa tim sposobnostima tako 131

istinski kao sto su vase sposobnosti vidovitosti vezane za organe koje imate sarno ih jos ne mozete upotreb­ ljavati. Usled sposobnosti koje je ostavila Zaratustrina dusa u trima telima Isusa iz Nazareta, bilo je moguce da se sada Hristos posluzi tim preostalim Zaratustrinim sposobnostima u trima telima kada se suoCio sa bicem koje je trebalo da pokrene svu gordost, svu oholost za koje je sposobna ljudska dusa. Pred to bice izasao je Hrist Isus. U tom casu je Hrist Isus osetio da mu je to bice predstavilo - u govoru koji je govor vizija - ono sto se u Evanaeljima opisuje reCima: "Sva carstva koja vidis oko sebe (bila su to carstva duhovnog sveta , sva ta carstva mogu biti tvoja ako mene priznas za ospo­ ara sveta!" Kada bismo u gordosti i oholosti doterali najdalje i tada s tom gordoscu usli u duhovni svet, gordost bi sve preplavila i mi bismo time stekli carstvo Luciferovo. To je moguce ako se sve drugo napusti osim gordosti. Sarno sto covek kao covek nije za to organizovan i posao bi u susret jednoj strasnoj sudbini. Pred tu mogucnost bio je postavljen Hrist Isus. A tada su u njegovoj dusi izronile dye slike. Jedna slika je odgovarala dozivljaju koji je imao na putu ka Jordanu sa covekom koga sam juce opisao kao ocajnika. I pred Isusom je opet stajao lik koji je pristupio ocajniku u snu. Taj je lik prepoznao u onom koji je rekao: "Priz­ naj mene za gospodara sveta". A onda je u tom liku prepoznao i onoga koga je video pred vratima Esena. Sada je na osnovu toga znao da mu je govorio Lucifer - i odbio je njegov napad. Pobedio je Lucifera. 132

Zatim su kod drugog napada pristupila dva bica:- Njegov utisak 0 tome odgovara pi onom"sto se opisuje u Evanaeljima. Bilo mu je "Pokazi svu svoju neustrasivost, svoju snagu; sve sto mozes kao covek time sto ces se baciti ~ a neces se bojati, niti biti povreaen". 9 lj ove senja bio je da se probudi u ljudskoj dusi svesl stvenoj snazi, 0 hrabrosti koja je, u stvari, snaga. Dva su lika stajala pred Hristom Isuson toga sto je Isus imao pred vratima Esena utisa 11 OVI o·i su bezali od vrata bili Ariman i Luci osnovu toga sto .e imao utisak da se u jednor dva lika skrivalo bice koje se pokazalo kao s 5avcu koga je sreo na putu ka Jordanu - na toga je sada prepoznao Lucifera i Arimana. ~ ponovo proziveo ono sto se odigralo na putu. iskusenje odbio. Pobedio je Lucifera i Arimana Zatim je jos jednom prisao Ariman. A 1 sada rekao nman nstu, iskusavajuCi ga, bile sto se moze izraziti reCima iz Evanaelja: "UCini amenJe postane hlebom aa pokazes svoJu me sada je bilo tako da Hristos mje mogao potI 0- ovori na 0 0 sto je zahtevao Ariman. 0 prvi i drugi napad, iskusavanje Luciferovo ka Cl era 1 Anmana zaJeano, kada su jedan druge lisali. A1i sad nije mogao potpuno da odbije Arimana. To sto se tada Arimanovo iskusava iirog 0 u potpunosti odbiti povezano je sa Cita lovanjem Hnstovog impulsa na Zemlji. Moram na donekle jednostavan naCin kterisati sta to znaci "UCini da ovo kamenje hlebom, da to kamenje postane hranom ljudim

Zatim su kod drugog napada pristupila Hristu dva bica. Njegov utisak 0 tome odgovara priblizno onom sto se opisuje u Evandeljima. Bilo mu je receno: ,,~i svu svoju neustrasivost, svoju snagu; pokazi sve sto mozeS kao covek time sto ces se baciti s visine, a neces se bojati, niti biti povreden". Cilj ovog isku­ senja bio je da se probudi u ljudskoj dils"i svest 0 sop­ stvenoj snazi, 0 hrabrosti koja je, u stvari, obesna snaga. Dva su lika stajala pred Hristom Isusom. Zbog toga sto je Isus imao pred vratima Esena utisak da su h OVI Koji su bezali od vrata bili Ariman i Lucifer, i na OSriOvu -toga sto je imao utisak da se u jednom od ta dva lika skrivalo bice koje se pokazalo kao smrt gu­ 6avcu koga je sreo na putu ka Jordanu - na osnovu toga je sada prepoznao Lucifera i Arimana. Tako je ponovo proziveo ono sto se odigralo na putu. I to je iskusenje odbio. Pobedio je Lucifera i Arimana. Zatim je jos jednom prisao Ariman. A to sto je sada rekao Anman HflStU, iskusavajuCi ga, bilo je ono sto se moze izrazlti reCima iz Evandelja: "Ucini da ovo KamenJe postane hlebom cia pokazes svoju moc'~, sada je bilo tako da Hristos nije mogao £otpuno da o ovori na ono sto je zahtevao Ariman. Odbio je prvi i drugi napad, iskusavanje Luciferovo kao i Lu­ Cl era 1 Anmana zaJe no, kada su jedan drugog para­ lisali. Ali sad nije mogao potpuno da odbije napad Arimana. To sto se tada Arimanovo iskusavanje nije moglo u potpunosti odbiti povezano je sa citavim de­ lovanjem Ffristovog impulsa na Zemlji. Moram na donekle jednostavan naCin okara­ kterisati sta to znaCi "UCini da ovo kamenje postane hlebom, da to kamenje postane hranom Ijudima". 133

Ariman se za vreme ostatka razvoja Zemlje sve do Vu/kana, delovanjem visih hijerarhija ne moze potpuno ukloniti s pozornice. Uvek ce biti moguce coveku da cisto duhovnim naporom pobedi unutarnje iskusenje Lucifera, zelje, prohteve, strasti - sve one sto se javlja kao gordost, sujeta, obest. Lucifer, kada sam napada coveka, moze se pobediti duhovnim na­ porom. I onda kada Lucifer i Ariman zajedno iznutra napadaju coveka i tada se duhovnim sredstvima moze postiCi pobeda. Ali kada je Ariman sam, tada njegovo delovanje prodire do materijalnog zbivanja zemaljske evolucije. A tu se on ne moze potpuno ukloniti sa pozornice. Ariman, Mefisto, Manon (to su sve sino­ nimi) se nalazeu zlatu (novcu), u svemu onome sto je u vezi sa prirodnim egoizmom na Zemlji. Posto je po­ trebno da u ljudskom zivotu bude nesto od onoga sto je materijalisticko, zbog toga covek mora da racuna sa Arimanom. Ako je Hristos hteo da ljudima zaista u pravom smislu pomogne, tada je morae Arimana osta­ viti da deluje. Ariman, materijalno, mora biti deo ze­ maljske evolucije do njenog kraja. Hristos ne treba da prevlada uticaj Arimana. Hristos mora da prihvati da se do kraja razvoja Zemlje bori sa Arimanom. Ariman je morae da ostane ovde. Luciferov napad i onaj zajednicki Lucifera i Arimana koje prozivljavamo u sebi, mozemo kao ljudi o editi. Pobede u spoljasnjem, materijalnom svetu oraju se vojevati do kraja Zemljinog razvoja. Zbog toga je Hristos doduse obuzdao Arimana, ali je doz­ volio da deluje pored njega. Zbog toga se dogodilo to a je Ariman ostao delatan pored Hrista tokom tri 134

godine Hristovog boravka u telu Isusa iz Na sto je na kraju Ariman usao u Judinu dusu p vsi je na izdaju Hrista. Ono sto se dogodilo pn u vezi je sa onim pitanjem na koje se sarno d odgovorilo prilikom iskusavanja posle dog~ Jordanu. Tek malo po malo, postepeno, sje( Hristovobice sa tri tela Isusa iz Nazareta; tra: tri godine. U pocetku je Hristovo bice bilo Davo spojeno, a tek postepeno prozelo je ti (fizicko, etersko i astralno). Tek pred smrt b vrseno prozimanje Hristovim bicem. A pre! onom bolu i trpljenju koje sam opisao da jl Nazareta proziveo u tri stadijuma svoga zive memo je vece one sto sada trpi Hristos sticu tri godine postepeno mogucnost da potpune tri ljudska ovoja. Taj bol je rastao sve vise i v Je bio bol koji se pretvara u ljubav, ljubav, [jul osmatrarrto Ii nacin na koji je Hrist r u krugu svojih najblizih ucenika tokom prve trece godine vidimo da se razlikuje od godir dine. U prvoj godini bio je Hristos, kao sto s sarno donekle spojen sa telom Isusa iz Nazar< se cesto dogadalo da je fizicko telo bilo n. mestu, a Hristovo bice je za to vreme obilazi Kada se u Evandeljima opisuje.da se na neke pojavio Gospod pred svojim ucenicima, tada tela boravilo na nekom drugom mestu, dok j u duhovnom obliku obilazio zemlju. To je bil, tku. Zatim se Hristovo bice sve vise i vise sje sa telom Isusa iz Nazareta. A onda se kasnije (

i*

godine Hristovog boravka u telu Isusa iz Nazareta, sto je na kraju Ariman usao u Judinu dusu podstaka­ vsi je na izdaju Hrista. Ono sto se dogodilo preko Jude u vezi je sa onim pitanjem na koje se sarno delimicno odgovorilo prilikom iskusavanja posle dogaaaja na Jordanu. Tek malo po malo, postepeno, sjedinilo se Hristovo bice sa tri tela Isusa iz Nazareta; trajalo je to tri godine. U Qocetku je Hristovo bice bilo sarno la­ bavo spojeno, a tek postepeno prozelo je ta tri tela (fizicko, etersko i astralno). Tek pred smrt bilo je za­ vrseno prozimanje Hristovim bicem. A prema svom onom bolu i trpljenju koje sam opisao da je Isus iz Nazareta proziveo u tri stadijuma svoga zivota, neiz­ memo je vece one sto sada trpi Hristos sticuCi tokom tri godine postepeno mogucnost da potpuno uroni u tri ljudska ovoja. Taj bol je rastao sve vise i vise, ali to Je bio bol koji se pretvara u ljubav, ljubav, ljubav. o matramo Ii naCin na koji je Hrist Isus ziveo u krugu svojih najblizih ucenika tokom prve, druge i trece godine vidimo da se razlikuje od godine do go­ dine. U prvoj godini bio je Hristos, kao sto smo rekli, sarno donekle spojen sa telom Isusa iz Nazareta. Tada se cesto dogaaalo da je fizicko tela bilo na nekom mestu, a Hristovo bice je za to vreme obilazilo okolo. Kada se u Evanaeljima opisuje da se na nekom mestu pojavio Gospod pred svojim ucenicima, tada je fizicko tela boravilo na nekom drugom mestu, dok je Hristos u duhovnom obliku obilazio zemlju. To je bilo u poce­ tku. Zatim se Hristovo bice sve vise i vise sjedinjavalo sa telom Isusa iz Nazareta. A onda se kasnije dogodilo, 135

dok je Hristos isao u krugu svojih najblizih ucenika, da su oni s njim bili toliko unutarnje sjedinjeni, da on takoreCi nije bio ni odvojen od njih. Sto je vise ulazio u telo, uzivljavao se sve vise u najdublje biee svojih uce­ nika. Sada se kretao zemljom u grupi svojih ucenika. Zbog ove tesne veze govorio bi sad preko ovog, sad preko onog ucenika. Tako se uziveo u ucenike da vise nije sarno govorio Hristos vee jedan od ucenika. Hristos bi govorio kroz njega. To prodiranje dogadalo se tak­ yom snagom da se izraz lica onoga ucenika, preko koga je Hristos govorio, preobrazavao tako da je na­ rod prema tom ucenikuimao oseeaj: to je ucitelj! Snaga bi napustila onoga ko je, u stvari, bio Hrist, tako da bi on izgledao kao sasvim obican covek. Tako se Hristos kretao zemljom, govoreCi sad preko jednog ucenika, sad preko drugog. To je bila tajna njegovog delovanja tokom treee godine. Dok je taka isao sa svojim ucenicima, sve je opasnije izgledao svojim neprijateljima, i onisu govo­ rili: "Kako da ga pronademo? IRak ne mozemo celu grupu 2 zatvorimo jer nika a ne mozemo da znamo ako uhvatimo onoga koji govori,da li imamo krivca ili rrevinoga. 1\ko uhvatimo nevinog onda nam je krivac po15egao". Nikada se nije znalo' da li jebio pravi onaj koga je covek gledao pred sobom. Toga su se oni plasili! Znalo se da je sada govorio jedan, sad drugi, i da nije mogao da se prepozna pravi. Nesto cudno se dogadalo sa tim drustvom. Zbog toga Ie 1 a nuzna lZ aJa. tvar nlJe ona va ako se obicno redstavl"a. asto je ilo otrebno da Juda poljupcem pokaze ko 'e Hrist Isus? orul:5ac ne bi imao 136

dopusti da na njega sve dublje deluju te k Cinjenice, da ce osecati jace one sto se ranije pre avanjima 0 is eriJumu na Golgoti vise vise apstra tno, vise misaono. Sarna prirod: njenica ukazuje da su se u onom casu zemal voja odigrali vazni dogadaji za taj razvoj. Mozda cete pravi osecaj i dusevni odr Misterijumu na Golgoti steCi tek kroz saL konkretnih Cinjenica, a tu osecajnu nijansu da usadim u vase duse ovim sto sam saopsti( Evandelja. Mozda ce neki od vas koji ce pri: drugim predavanjima, iIi opet jednom ovde moCi da cuju 0 drugim dogadajima iz Petog I Jer ovo moramo reCi. Bez obzira na to sto co danas pokazuje malo sklonosti da prihvati njenice kao sto su ove 0 kojima se sada gove obzira na to, postojala je velika potreba da njenice upravo sada udu u razvoj Zemlje. z~ saopstavaju - zaista i pored toga sto je tdko tim stvarima. I pored toga sto covek, kad ' svoje sklonosti, ne bi hteo 0 tome da govori vaju se te Cinjenice zbog izvesne unutarnje , ukoliko postoje Ijudi spremni da ih cuju. 0 potrebne u razvoju covecanstva. Dusama ko primaju, bice potrebne te Cinj~nice sasvim ~ rad koji treba da izvrse u dusevno-duhovnon daljem razvoju covecanstva. Vidite, kroz ovakva posmatranja J upoznajemo one sto treba da ozivi u nasin da bismo na pravi naCin ucestvovali u daljoj 138

dopusti da na njega sve dublje deluju te konkretne cinjenice, da ce osecati jace ono sto se ranije iznosilo u pre avanJIma 0 isferijumu na Golgoti vise teoretski, vise apstra tno, vise misaono. Sarna priroda ovih Ci­ njenica u azuje da su se u onom casu zemaljskog raz­ voja odigrali vazni dogactaji za taj razvoj. Mozda cete pravi osecaj i dusevni odnos prema Misterijumu na Golgoti steCi tek kroz saznanje tih konkretnih Cinjenica, a tu osecajnu nijansu hteo sam da usadim u vase duse ovim sto sam saopstio iz Petog Evanctelja. MoZda ce neki od vas koji ce prisustvovati drugim predavanjima, iIi opet jednom ovde u Kelnu, moCi da cuju 0 drugim dogactajima iz Petog Evanctelja. Jer ovo moramo reCi. Bez obzira na to sto covecanstvo danas pokazuje malo sklonosti da prihvati takve 6­ njenice kao sto su ove 0 kojima se sada govorilo - bez obzira na to, postojala je velika potreba da takve ci­ njenice upravo sada uctu u razvoj Zemlje. Zato se one saopstavaju - zaista i pored toga sto je tesko govoriti 0 tim stvarima. I pored toga sto covek, kada bi sledio svoje sklonosti, ne bi hteo 0 tome da govori, saopsta­ vaju se te cinjenice zbog izvesne unutarnje obaveze ­ ukoliko postoje Ijudi spremni da ih cuju. One ce biti potrebne u razvoju covecanstva. Dusama koje ih sada primaju, bice potrebne te cinjenice sasvim sigurno za rad koji treba da izvrse u dusevno-duhovnom smislu u daljem razvoju covecanstva. Vidite, kroz ovakva posmatranja postepeno upoznajemo ono sto treba da ozivi u nasim dusama, da bismo na pravi naCin ucestvovali u daljoj evoluciji 139

covecaostva. To je smisao razvoja covecaostva oa Zemlji, da ljudske duse uvek sve svesoije upozoaju svoje zadatke. Hristos se pojavio. Njegov impuls delovao je kao ciojenica. 00 je dugo vremeoa delavan kao Cioje­ oica vise u oesvesoom. Tada je delavan kroz 000 sto je bio a oe kroz 000 sto su ljudi razumeli. Ali sve vise je potr boo da ljudi oauce da razumeju Hrista, koji je preko tela Isusa iz Nazareta usao u auru Zemlje i kroz to u zivi razvoj ljudi.

***

~~~~~~"":*lIOIII1$'~l.,*

AUM,Amen! Es walten die Ubel, Zeugen sich losender Ichheit, Von andern erschuldete Selbstheitschuld, EI1ebet im tfiglichen Brote, In dem nicht waltet der Himmel Wille, Da der Mensch sich schied von Eurem Reich Und vergass Euren Namen, Ihr Valer in den Himmeln.

ANTROPOSOFSKA BIBLIOTEKA "Peto Evanoelje" Autor: Rudolf Stajner Izdavac: ANTROPOSOFSKI KULTURNI CENT Unos teksta i kontrola prevoda:

Nada Skondric

Korektura: Vojislav Kecman Priprema za stampu: Vojislav Kecman

CIP - KaTaJJorinaUllja y ny6JlIIKaUfljl1 HapoAHa 6H6JlIIOTCKa Cp6Hje. BcorpaJl 141-333

27-31:141.333

27999A

UITAJHEP, PYAOJlcP Peto Evandelje I Rudolf Stajner. ­ Beograd: Antroposofski kulturni eenlar, 2005 (Batajnica: Grafeks) .. 140 SIr.; 21 em. - (Antroposofska biblioleka) Prevod del a : Das Ftinfte Evangelium I Rudolf Steiner. - Tiraz 200. - Napomene uz tekst ISBN 86-85339-03-0 a) I1cyc XpllCTOC - AHTponoJocPllja

b) AHTpono3ocPHja

COB ISS. SR - ID 119397388

140