''Висока школа струковних студија за васпитаче'' Шабац
СЕМИНАРСКИ РАД ТЕМА: ''Друштвени систем и религијско образовање'' образовање''
ПРЕДМЕТ: Социологија образовања
Ментор
Студент
Др!Мира Видакови"
#евти" $аташа
Шабац %&!&!(&%!год!
Садржај:
Семинарски рад
#евти" $аташа
Увод:____________________________________________________________________ _ _ 1. Настанак, врсте и улога религије ____________________________________ 2. Религија, друштвене промене и образовање________________________ _ 3.Поистовећивање религијсог и на!ионалног_________________________ _ ". Религија и др#ава____________________________________________________ $. %лериализам и сете________________________________________________ &. Религија, образовање и глобализа!ија______________________________ '. (руштвени систем и религијсо образовање________________________ )а*у+а________________________________________________________________ итература_____________________________________________________________
%
Семинарски рад
#евти" $аташа
Увод:
) свету су облици религијског образовања различити и зависе од друштвено* политичког уре+ења др,аве- врсте школе .општеобразовне- стручне/ и степена школовања .обданишта- основне- средње школе и сл!/! 0ваква настава мо,е бити кон1енсионална- тј! настава о религијама .2верска настава3/ или веронаука- односно катехеза- а мо,е бити и некон1енсионална настава о религија ма! 4ројни су образовни системи у којима је религија или веронаука саставни део наставекао и они где је образовање световног карактера- ван утицаја цркве! Ме+утим- у многим зем5ама- нарочито у зем5ама у транзицији- преиспитује се однос према религији и религијско образовање се све више уводи у образовни процес! 6о потвр+ују и образовни системи балканских зема5а који актуелизују проблематику религијског образовања и дају одре+ене одговоре на верске захтеве! 7ао што је своја прва сазнања о себи човек развијао у контакту са другим 5удима- тако је текло и његово осмиш5авање властитог порекла које је везивао за мистичне силе и религијска објашњења! ) историји су неодвојиве културе од религија! 8ак су и културе које нису имале додира кроз историју развијале властите религије- властита веровања! 6акав је пример са 9нкама- Мајама и :стецима који су пре доласка ;вроп5ана имали своја веровања и своја бо,анства као што су и ;вроп5ани имали своја! 6о доказује да се култура и религија про,имају у свим друштвеним системима! Утицај културе и религије на образовање је не!оран ! Могли бисмо ре"и да су то прве колевке
образовања! 0бразовање као танана нит ,ивота спаја прошлост и садашњост и осмиш5ава буду"ност сваке културе и религије- везује културе и религије ме+усобно и доноси нова сагледавања човеку! ) социолошкој литератури се сре"емо с употребом речи друштво које има више значења! $ајпре се употреб5ава да би означило скупни ,ивот који чине више јединки- имају"и у виду разлике 5удског од ,ивотињског- затим изразом друштво подразумева се свака посебна заједница која је у саставу 5удског друштва .гене- племе- народ- нација итд!/- као и про1есионалне организације .друштво социолога- економиста- правника- лекара- ин,ењера итд!/! 6акодје се придају различита значења изразу друштвене појаве! #едном се мисли на појаву производње- други пут на појаву ратне операције- тре"и пут на појаву криминала! <ато се ови термини који се користе у социологији морају бли,е одредити како би се могао донети за к5учак на које
(
Семинарски рад
#евти" $аташа
се значење односи израз друштво! >удско друштво је настало развојем материјалног света- а посебно света ,ивих би"а- на основу историје природног и друштвеног развоја! Стога је оно поде5ено у различите облике националне- друштвене- класнепро1есионалне- религиозне- културне и друге! ) почетку 5удске историје- оно је ,ивело у специ1ичним 5удским облицима хордама- клановима- генсовима где се одвијала производња- васпитање- игра итд!!! ) овом раду најпре "емо се бавити настанком религије- њеној улози- значају и оним што је најва,није за овај рад- религијским образовањем и друштвеним системима!
=
Семинарски рад
#евти" $аташа
1. Настанак, врсте и улога религије 7ао историјски и друштвени 1еномен религија измиче свим покушајима де1инисања! $е ,еле"и овде да се посебно бавимо проблемом де1инисања- сматрамо да је најприхват5ивије једно уопштено одре+ење овог појма религија је свако веровање у апсолутну и мистичну мо"! ?остоје бројне и врло различите де1иниције религије као и извори о томе! 6ипична својства религије су она има своју филозофију или учење, представља човеково посебно искуство, свака религија има своје обреде, има своје симболе, има своје вредности, има своју организацију која окупља вернике и институције. 1
) оквиру наведених- свака религија има четири својства везана за њен настанак! 6о су анимизам- тотемизам- 1етишизам и магија! 0вде "емо разјаснити прво ова четири својства а затим шест горе наведених! :нимизам представ5а веровање да дух предака ,иви након смрти- а у неким религијама се верује да тај дух бдије над ,ивима! 7од појединих религија постоји веровање да се дух претка мо,е преселити у човека или ,ивотињу те тако наставити деловање на овозема5ском свету! ) хриш"анству као модерној објав5еној религији постоји учење о Светом духу који представ5а бо,ански ум који све види и све зна! 6отемизам се састоји у веровању да тотем или заштитни знак штити вернике од злих сила и да представ5а својеврсну везу са бо,анством као оличењем опште мо"и и разума! 6отем мо,е бити осликан на посебним предметима као што је тотемски стуб код индијанских племена! 7од хриш"ана тотемску мо" има крст а код исламиста полумесец и звезда! @етишизам представ5а веровање да постоје предмети који имају 1етишку мо"- који човека чувају од злих сила и доносе сре"у или човеку дају мо"- штите га од болести и слично! ) исламској вери 1етишку мо" има 7уран и низ обредних предмета а код хриш"ана је то 4иблија- иконе- кандило- олтар и низ других обредних предмета! Магија се састоји у томе да 5уди верују да "е одре+еним радњама успоставити везу са вишим мистичним силама- па и са богом! ) примитивним племенима маг или врач је изводио одре+ене обредне радње како би призвао кишу те је на тај начин приписивао себи мо" успостав5ања везе са вишим % Aиденс- 2Социологија3- ;кономски 1акултет- 4еоград- (&&B!- стр! ==!
Семинарски рад
#евти" $аташа
силама или бо,анством! 7од Срба се магија препознаје у култном штовању бадњака или бо,и"ног дрвета! @илозо1ија религије или религијско учење прати све религије! ) правилу се ова учења везују за митове! Мит је мање или више мисти1икована прича о боговима- херојима или дога+ајима који имају над5удска обеле,ја и који су радикално утицали на ,ивот 5уди! Митови и легенде као основа религијских учења су олакшавали ширење вере- 5уди су лакше веровали прате"и митове! 0но што су у примитивним религијама били митови- савремена религија је претворила у догме и доктрине! Митови су се преносили усмено- а догме и доктрине се преносе писмено преко светих или религијских књига! ) објав5еним религијама постоје врхунске свете књиге- као што је 4иблија у хриш"анству или 7уран у исламу! Dелигија представ5а посебно искуство- садр,ано у човековој потреби да осмисли своју егзистенцију- да когнитивно апстрахује силе универзума- да схвати силе стварања и разарања! ?осебан вид верског искуства је емоционални до,ив5ај при сусрету човека са богом или свецима- са апсолутном или мистичном мо"и! ?осебан вид искуства је искуство преобраћења које се заснива на осе"ају кривице и његовом преокретању у осе"ај поноса и припадања- у веровање или у наду и оптимизам! <аснива се на во5и и одлуци човека да донесе безусловну одлуку о промени у своме ,ивоту- о прибли,авању бо,ијим законима и во5и! 0бреди прате све религије! 0ни представ5ају ритуале или уходане видове понашања који везују човека за његову религију али и за друге 5уде с којима ступа у контакт при обредима! ) хриш"анству су то обреди крштења- венчања- сахране- кумства и други! ?римитивне религије су познате по обредима ,ртвовања у којима се боговима приносе ,ртве било да се ,ртвују ,ивотиње или 5уди! Dитуал и култ су посебне врсте обредних радњи! Ритуал је скуп обреда који се изводе у складу са веровањем у одре+еним ситуацијама и по уходаном редоследу- с ци5ем да верници иска,у и одр,е своју верску традицију и уверења! Култ је обредни вид понашања у коме се на симболичан начин исказује обо,авање или поштовање одре+ене ствари или личности којима се придају мистичне мо"и и вредности! Два су култа најфреквентнија у свим веровањима: култ природе и култ предака.
( Aиденс- 2Социологија3- ;кономски 1акултет- 4еоград- (&&B!- стр! =B!
C
Семинарски рад
#евти" $аташа
7улт природе се односи на култни обред посве"ен предметима или би"има из природе! 7улт предака се односи на кости или мошти умрлих или гробове предака као и обо,авање душа предака! 7улт природе и култ предака су повезани! 7од Срба се на 4адње вече у ку"у уноси бадњак или бо,и"но дрвце у коме по веровању бораве духови предака! ?ри одласку на задушнице Срби одају почаст душама умрлих предака па5ењем све"а и обредном молитвом! Симболи вере .символ/ представ5ају ши1ре и тајне које имају мо" да продиру до подсвесног- они растав5ају и састав5ају 5уде у вери и оданости или посве"ености! ?остоје мртви и ,иви симболи! Мртви симболи припадају прошлости и традицији док ,иви имају снагу и мо"! Eиви је сваки симбол који се у вери користи или употреб5ава! 7рст је у хриш"анству представ5ао симбол срама јер је разапињање на крст некада било део верског обреда ка,њавања- али је крст данас и симбол спасења и искуп5ења јер се уз крст врши обред крштења- моли славадају завети и опрости! Dелигијске вредности и норме представ5ају скуп етичких полазишта и моралних инструкција за свакодневни ,ивот 5уди! ) хриш"анству и другим објав5еним религијама ове норме прописују начин ,ив5ења- с ци5ем да човеку који их се придр,ава обезбеди загробни ,ивот у рају- кршење тих норми води у пакао! Табуи су прве религијске забране које су слу,иле као настојање да се морални поредак уведе у 5удску заједницу! 6абуи се могу односити на 5уде- предмете- местаактивности или речи! Моралним нормама су претходили табуи као разноврсни видови забрана којима обилују примитивне религије! 7асније су табуи прерасли у верске норме које произилазе из етике и вредности! ) хриш"анству је 5убав једна од највиших вредности- отуда је изведена библијска норма 3>уби бли,њег својега као себе самогаF! >удски вредносни системи имају своје исходиште у табуима и првим верским нормама! 3Вредносни систем представ5а најзначајнији 1актор интеграције друштвене заједнице који даје смисао и оријентацијуF ! Верске организације и институције подразумевају одре+ени број верника и њихово руководство- сакралне објекте као што су цркве или Gамије односно манастириимовину као што је зем5иште- слу,бено црквено особ5е- образовне институцијеиздавачку делатност- пропаганду и слично! ?ретпостав5а се да је 5удско друштво у току своје историје имало преко %&&!&&& различитих религија и око (&&!&&& култова! Данас је Dимокатоличка црква најве"а недр,авна бирократска организација на свету-
са
скоро
два
милиона
про1есионално
запослених
слу,беника-
са
централизованим институцијама и Ватиканом као једним центром ове вере у целом свету! ?равослав5е и будизам немају један административни центар за цијели свет и B
Семинарски рад
#евти" $аташа
претпостав5а се да је то огромна компаративна предност Dимокатоличке цркве! 0бразовне
институције
које
1инанцирају
или
организују
различите
верске
организације и институције- се баве световним и верским образовањем! 0ве образовне институције знатно утичу на односе ме+у 5удима шире"и етику и морал у складу са верским учењем религије којој припадају! Dезимирају"и основне појмове о религији ну,но је иста"и да је за социологију ва,но да анализира утицај религије на друштво! $аравно- ова анализа није могу"а без појмовних разграничења! 6о је основни разлог изво+ења и прецизирања основних појмова које смо овде дали а које "емо користити у да5ој анализи! $е намеравају"и да исцрпимо сва битна питања односа религиједруштва и образовања- овде смо као битна издвојили следе"а питања религија, дру!твене промене и образовање, поистове"ивање религијског и националног, религија и држава, клерикализам и секте, религија, образовање и глобализација.
2. Религија, друштвене промене и образовање Dелигија- друштвене промјене и образовање су- по марксистичкој теорији- у узајамној вези тако што промене у економској бази узрокују промене у с1ери надградње- а то значи у религији и образовању! 0ву једносмерност одбацује Макс Вебер! 0н прихвата могу"ност да економија у датим околностима и у одре+еној мери мо,е детерминисати образовање и религијске погледе- али сматра да пос тоји и обратан утицај! Вебер сматра да 5удским акцијама управ5ају значења и симболи које је човек усвојио! ?ојединац своје понашање усаглашава са својим схватањем света из кога изводи значења- ци5еве и мотиве! Dелигија често знатно детерминише схватање света! $а тај начин религија мо,е да утиче на образовање и економију! ) своме познатом делу 3?ротестантска етика и дух капитализмаF Вебер трага за духомкапитализма који илуструје познатом максимом 4енGамина @ренклина 3)памти да је време новацF! 0н уочава да време није начин да се заради новац ве" да ова максима одра,ава дух капитализма- а да је овај дух широм света детерминисан религијом! 0н налази да је калвинизам или идеја 3на"и себе у ду,ности или позивуF везан за протестантску етику! 0вај правац се развио у <ападној ;вропи у IВ99 веку! Aотово 1анатично се посветити позиву значи сте"и милост бо,ију- а зара+ивање новца је мера посве"ености позиву! ?ротестантска црква је
H
Семинарски рад
#евти" $аташа
проповедала штедњу и одрицање од сексуалног и других задово5става! 0бразовање је по бо,ијој во5и јер унапре+ује ду,ност! Вебер тврди да је аскетски протестантизам знатно утицао на развитак духа капитализма! 9з калвинистичког духа аскетског протестантизма развила се пословна етика савременог бизнисмена- сматра Вебер! 3$еуморан- трајан- систематски рад у неком световном позиву зацело је био најсна,нија замислива полуга за експанзију духа капитализмаF- пише Вебер! 3Вебер доказује како је аскетски протестантизам претходио расту западног капитализма3! Kрква као званична 3територијалнаF институција модерних религија битно утиче на образовање! ?рво- она регрутује своје ученике из најширих народних маса! Друго- она у правилу прихвата правила и норме др,аве и често подр,ава актуелне структуре на власти! 6ре"е- црква је дубоко интегрисана у др,авни систем- поштује законе дате др,аве и најчеш"е представ5а својеврсног чувара др,авног система! 8етврто- она строго чува своје право на верску истину! ) средњем веку црква је користила дијелектику да обрачуна са јеретичким учењима! Dимокатоличка црква се користила инквизицијом да би искоренила јеретике! ?ето- она се у правилу мири са другим верама и црквама а често и сара+ује с њима! Све у свемуцрква је знатно присутна у савременом друштву и битно утиче на образовање! #авним деловањем и ширењем етике верског учења- црква битно детерминише ,ивот савременог човека!
3.Поистовећивање религијског и наионалног ?оистове"ивање религијског и националног је карактеристично за неке народе и историјске епохе! Вера је у правилу саставни део националног идентитета! ?остав5а се питање да ли вере продукују нове нације или нације прихватају нове вере! 0ва два питања су комплементарна! ?ознато је да су многи а1рички народи прихватили римокатоличку веру напуштају"и своје претходне религије! 9сто тако- 4алкан је пример гдје се вера јав5а као основ структурисања новог националног идентитета 4ошњака! $ије спорно да су све нације настале у одре+еном историјском тренутку! 6акав случај је и са бошњачком нацијом чија генеза је везана за петовековну владавину 0томанске империје на 4алкану! Вера се у историји јав5ала и као снага која се настоји еманциповати од нација и бити изнад националног оквира! 6акав случај је са хриш"анством за које су Dим5ани тврдили да је изнад #евреја и Aрка јер су сада- када је
J
Семинарски рад
#евти" $аташа
Dим преузео хриш"анство- 3сви једно у MристуF! $а овај начин се вера настоји одвојити од везаности за један народ- за #евреје- што доказује да је смер ширења вере на друге нације историјски познат! 0вај правац верског деловања је типичан за римокатоличку веру и ислам! Други смер је везаност за нацију и 1илозо1ија неекспанзије! Српски народ је изградио своју др,аву и знатно конституисао национални идентитет захва5ују"и православној вери у доба $емањи"а! 7ада је у време 0томанске империје дошло до слаб5ења ?равославне цркве и др,ава је запала у кризу! 9з тог доба је на 4алкану- а посебно ме+у Србима- остала сна,на увереност да су црква и др,ава уско везане те да су национални и верски идентитет истоветни! 0вај верски стереотип делује у два правца интегративно и дезинтегративно! Интеративно дејство религије на 4алкану се препознаје у доминантном утицају цркве на обликовање културне традиције и нације! Дезинтеративно деловање се препознаје у ширењу ислама на православни и католички ,ива5 на 4алкану- при чему се дезинтегративност односи на православ5е и католичанство! $аиме- лојалност др,ави и власти у српском народу се сматрала нормалном јер је то део српске религијске традиције! ?рви преласци са православ5а или католицизма на ислам нису сматрани срамотом- то је третирано више као мудрост снала,ења у датој ситуацији! !Доказ томе су зем"и#не и рударске књие у којима постоји евиден$ија о именима и презименима из то доба% Тако је ота$ &ура' имао де$у Илију( )авла( &уку и *асана% *асан је син који ће прећи на ислам јер тиме сти+е право на насле'е и ослобо'ен је од ,изе( пореза који се односио на -енидбену десетину% *асан својој де$и надева имена Иконија( )етар( Илија и .афер / 0 Само један кратак текст у једном турском рукопису из %CJC! г! што га је превео и објавио M! Мухамед MанGи"- говори нешто о томе! 9зме+у осталог у том рукопису пише и ово Сваки једноставно своје име преведе на турски језик% Коме је било име -ивко( прозове се 1ахја( коме је било име 2ук( узме име Курт( а коме је било име 3возден( узме име Тимур% 4им се прозову муслиманским именима( ,иза буде укинутаF Свештенство је најчеш"е било једино писмено становништво на терену! $еизгра+еност др,аве и политичко правних институција развили су у народу оријентацију на цркву- на веру! 6о је сна,но допринело поистове"ивању верског и националног! $арод се обра"ао попу за многа питања која се односе на надле,ност др,аве- у случају спорова или при писменом обра"ању др,авним институцијама! = Савови" М!- 2 Социологија3- Висока пословна школа- 4еоград- (&&H!- стр! BH! Савови" М!- 2 Социологија3- Висока пословна школа- 4еоград- (&&H!- стр! BH!
L
Семинарски рад
#евти" $аташа
?оистове"ивање верског и националног код Срба се посебно сна,но развило јер је пет векова 0томанске империје развило осе"ај у народу да то није њихова др,ава! 0воме је допринело и педесет година самоуправне административне праксе након Другог светског рата- тако да се у народу одр,ао слоган из турског доба 3Др,ава N крава музараF! 9з овог произилази уверење да др,аву треба искористити и пре опструисати него градити властитим доприносом! 5 6вај$арској бојкотују кафић власника који није платио порез( а код нас се то и данас сматра /способно#ћу7 или својеврсним вите#твом% Дакле( поистовећивање верско и на$ионално мо-е довести до дезинтера$ионо односа народ 8 др-ава% Супротно томе( интера$иони однос исто тако мо-е настати поистовећивањем верско и на$ионално% )ример за то је 9осна и *ер$еовина након рата ;;<=;>% одине% ?аиме( код 9о#њака је на по+етку то рата сна-но деловала теза о /муслиманској на$ији7% > 7ао и Срби и Mрвати- 4ошњаци су се на почетку рата интегрисали око своје вере и нације јер је то компензовало осе"ај сигурности који доноси 3инстинкт чопораF или ми*идентитет!
!. Религија и др"ава Dелигија и др,ава су током историје биле у односима сарадње и кон1ронтације! Dади се о двије административне институције које имају своју мо"! Сукоб и испреплетеност ових мо"и на историјској сцени мо,емо јасније сагледати тек након појаве Dимског царства! ) Старом завету је одре+ено да се кра5еви морају покоравати свештеницима! Ме+утим- хриш"анство се врло брзо прилагодило односима са световном влаш"у тако да је почетни однос кон1ронтације замијењен сарадњом! ) историји су познати случајеви крунисања царева од стране папе и суделовање цара у избору папе! Суштина правних и политичких односа изме+у религије и др,аве кретала се од теократије до атеистичке др,аве! 0двајање црквене од световне власти сматра се једном од тековина западне демократије! ?рве школе за световно образовање организовала је ?ротестантска црква! Данас су школе за световно и религијско образовање потпуно одвојене! Два су смера прибли,авања религије и др,аве а/ 1ундаментализам и б/ др,авна инструментализација религије у политичке сврхе!
C Савови" М!- 2 Социологија3- Висока пословна школа- 4еоград- (&&H!- стр! BL!
%&
Семинарски рад
#евти" $аташа
@ундаментализам није својствен само за ислам( сусрећемо а и у друим релиијама% 3оворећи о фундаменталисти+ком вернику( 9ронислав Малиновски ка-е: /Aа њеа једина релиија( њеова властита( не ствара проблеме% Bна је Истина( $ела Истина и само Истина% )осебно( уколико је фундаменталист( односно неспособан да схвати основе "удске вере( он једноставно занемарује већину релииозних појава као /празноверје7( придр-авајући се својих властитих поледа као Cпсолутне Истине7% B
:ко се 1ундаменталиста на+е на политичкој 1ункцији- он настоји да споји 1ункције
др!аве и вере- др,аву третира као 3богом*даниF инструменат за ширење и учврш"ивање властите религије! @ундаменталисти сматрају да веру требају посредовати милом или силом како би невернике преобратили и извели 3на прави путF! <а 1ундаменталисту су неверници сви они који не припадају његовој вери- чак и припадници других вера! 9нструментализација религије у политичке сврхе као смер прибли,авања религије и др,аве се најчеш"е препознаје у др,авама у којима доминира једна религија- односно у којима постоји интерес политичких структура да учврсте свој поло,ај тако што "е демонстрирају"и блискост са религијом придобити вернике као потенцијалне бираче! )колико не доминира једна религија- владају"а бирократија или опозиција могу бити заинтересоване за придобијање наклоности појединих религија на основу које се развијају блиске везе др,аве и религије у опцији преузимања и одр,авања власти! 4ило да се ради о 1ундаментализаму или о инструментализацији религије у политичке сврхе- образовање је изло,ено директним интенцијама! <а 1ундаменталисту је др,ава средство да се религија наметне милом или силом! 0н "е и образовање настојати користити за наметање властите религије другима! /Свети рат7 се схвата као метод којим се милом или силом вера намеће друима% Bбразовање је средство да се то уради милом% Код оних који релиију инструментализују у полити+ке сврхе образовање се схвата као средство за придобијање верника као потен$ијалних бира+а% ?аиме( полити+ка бирикротија ће веронауку настојати увести у световно образовање( +ак и недемократски( или у+инити неки друи уступак $ркви не из верских убе'ења или у корист верника( нео у сврху придобијања верника за своју полити+ку оп$ију%D
#. $лерикализам и секте B Виденов :!- 2 ;тика3- ;кономски 1акултет- 4еоград- (&&%!- стр %B! H Виденов :!- 2 ;тика3- ;кономски 1акултет- 4еоград- (&&%!- стр (B!
%%
Семинарски рад
#евти" $аташа
7лерикализам и секте су појмови којима се у социолошкој теорији обично означава злоупотреба човекове потребе да вјерује- кориш"ење мисли- осе"ања и акција у сврхе које наме"у верски лидери! $ајчеш"е је у питању манипулација верницима! ?ојам клерикализам потиче од грчке речи 3клероеинF што значи бирати ,дребом а најчеш"е се де1инише у вези религије са политиком! Секта .лат! сецта N траг- путправац- политичка странка/ представ5а скупину верника који следе одре+ени верски правац или идеју која се разликује у односу на нека питања у којима се не сла,е са изворном религијом или са учењима у ве"ини религија! Секте у правилу имају чврсту догматску оријентацију а својствена им је врло сна,на посве"еност или преданост чланова! 3Секта је размерно мала религијска скупина! Oени чланови обично- премда не и безизнимно- потичу из ни,их и сиромашних класа! Секте често одбацују многе норме и вредности ширег друштва и замењују их веровањима и праксом која се невернику понекад чине необичнимF! Својства секти су: аE то су малене затворене скупине верника( неприступа+не онима који нису про#ли про$едуру пријема у +ланство( бE базирају се на идеоло#ком сукобу са дру#твом или офи$ијелном релиијом( $E +ланови морају по#товати строи образа$ пона#ања( дE настоје остварити за#титу своа +ланства( еE остварују карактеристи+не и интензивне обреде%F ?остоје многе секте које задово5авају наведене критеријуме! ?ример секте Kрних муслимана под именом 39сламска нацијаF која је 1ормирана %L=&*их година у Детроиту- илуструје приступ својствен за секте! 0ва секта верује да су 3црнци по природи бо,анскиF- а да су белци ин1ериорни и зли! Сматрали су да "е белци након (&&&! године бити уништени као и њихова вера- а да "е црнци заувијек владати под :лаховим во+ством! ?ри пријему у секту изговаране су ритуалне речи 30д данас нада5е ти ниси више црнац! 6и си сада муслиман! Сада си слободанF 0вај преобра,ај идентитета је својствен и другим сектама- с тим што постоји разлика у интензитету! $еке секте су и трагично завршиле по своје чланство! ?ознато је више случајева масовних самоубистава секти! Секте настоје образовати своје чланство путем проповеди! $еке секте имају своје школе или пла"ају школовање за децу својих чланова! $а проповедима се често нуде решења сиромаштва- зага+ења околинеJ Виденов :!- 2 ;тика3- ;кономски 1акултет- 4еоград- (&&%!- стр (J!
%(
Семинарски рад
#евти" $аташа
незапослености- права на образовање или других цивилизацијских проблема! Своме чланству често представ5ају смисао ,ивота- смер за акцију у буду"ности- наду- поноссамопоштовање- идентитет! ?о Максу Веберу секте настају унутар маргиналних друштвених скупина! Дру#твени слојеви који су изван мати$е економско( полити+ко и културно -ивота имају осећај да су одба+ени( да су пот$ењени% Bви "уди су подло-ни деловању разних секти јер у њиховој идеолоији и ораниза$ији налазе оно #то у дру#тву немају% Ме'утим( треба имати на уму да историја секти показује да све секте нису настале само у сирома#ним слојевима% )ознате су секте које окуп"ају "уде средње и ви#е класе% L$астајању и ширењу секти погодују разне кризе- а посебно друштвене! Школе су врло погодно место за врбовање нових припадника секти- за придобијање младих! Ве"ина секти ,ели остварити значајан утицај на младе и обезбедити буду"ност своје идеологије- ојачати своју снагу! 6е утицаје секте врше преко разних пропагандних материјала- преко позивања младих на сеансе молитве- на хепенинге који делују привлачно и атрактивно с обзиром на забаву и садр,аје које нуде!
%. Религија, образовање и глобализаија Dелигија- образовање и глобализација су данас у врло комплексном односу с обзиром на цивилизацијско окру,ење! $аиме- на први поглед чини се да је постојање различитих религија препрека глобализацији- да непомир5ивост религија води у глобалне цивилизацијске сукобе прије него у глобални процес помирења! 0бразовање се- стога- испостав5а као 1актор помирења- као нада и насушна потреба! 0бразовање за демократију и толеранцију- за културу религија и ме+урелигијско ува,авање представ5а саставни дио процеса глобализације! Данас се у великом броју зема5а глобализација до,ив5ава као американиза$ија - као протектирање америчких интереса или постав5ање теме5а за нову и дуготрајну доминацију у свету! 6оме посебно доприноси све сна,нија доминација енглеског језика као универзалног језика ин1орматике- као слу,беног језика на светским берзама и језика који се најчеш"е употреб5ава при пословним комуникацијама! ) многим нацијама се ова доминација до,ив5ава као угро,авање националних језика- као губитак идентитета! 0бразовање је процес који мо,е помо"и толеранцији и помирењу ме+у религијама! 9сто тако мо,е L Виденов :!- 2 ;тика3- ;кономски 1акултет- 4еоград- (&&%!- стр ==!
%=
Семинарски рад
#евти" $аташа
помо"и да се глобализација схвати као процес који није идентичан американизацији него као процес који настаје као достигну"е нових технологија у пренос у ин1ормацијакао резултат муњевитог транс1ера знања и технологије- као процес у коме све нације имају свој интерес!
&. 'руштвени систем и религијско образовање Dелигија и образовање су теме5и данашњих друштвених система у разним др,авама! ?едесет година самоуправ5ања у #угославији и скоро цели век комунизма у Dусији показали су да и о1ицијелно уклањање религије са друштвене сцене не мо,е да потисне религиозна осе"ања и веровања 5уди! ?оказало се да процена религије на основу 1ункционисања религијских институција није поуздана мера за присуство или одсуство религије! 9сто тако друштвени системи који су супротстав5ени религији нису успели да је потисну! 0днос друштвених система и религијског образовања овде "емо размотрити кроз следе"а питања %/ вредносни системи све више иду од религијских ка прагматичним основама(/ религија има све мање утицаја на друштвени систем и образовање=/ са мистично*религиозних мотива човеково понашање се померило ка рационалној основи! $ије спорно да у основи данашњих вредносних система налазимо сна,не основе религијских моралних учења- али је извесно да је њихова веза са религијом ослабила или је прекинута! То најбо"е илуструје у+ење Макса 2ебера де он обја#њава аскетски протестантизам као основу модерно капитализма% /2ебер је веровао да аскетски протестантизам садр-и семе властите пропасти( он је подсти$ао заокуп"еност светом и успех у овоме свету7% G Два су процеса који у друштвеним системима воде од религијског основа образовања ка световности а/ др,авни систем води ка богатству а богатство ка напуштању изворног религијског опреде5ењаб/ роботизација и механизација које наступају умјесто 5удског рада воде ка напуштању калвинистичке идеје о преданости позиву и вери!
%& PPP!PQRQSTUQV!WXY
%
Семинарски рад
#евти" $аташа
?ропагирају"и тезу 3време је новацF капиталистички систем развија нови вредносни систем у коме је све подре+ено стицању новца- сталном бога"ењу! 8овек више нема времена за веру- за опреде5еност богу и религијским нормама! ?оха+ање цркве се своди на ритуални и редак чин који пословни 5уди обав5ају само симболично и пригодно! 6ако су материјални услови стицања и потрошачко друштво произвели напуштање религије као свога изворишта! Dоботизација и механизација све више избацују 5уде са њихових радних места! Со1истициране машине производе бр,е и савршеније од човека! 0во ослоба+а ропски 5удски рад и тиме представ5а својеврстан прогрес- али уједно продукује незапосленост! Све ве"и број незапослених представ5а велики терет за сваки друштвени систем! Dелигија више нема калвинистичку основу за смиривање социјалних тензија! $емогу"е је незапосленом проповиједати да на+е свој мир у слу,би или ду,ности- у про1есији! 0во више погодује настанку секти него религијском образовању! 7од низа социолога мо,емо на"и тезу да религија има све мање утицаја на образовање и друштвени систем! 0вај процес се у социологији назива десакрализа$ија! $акон Aалилеја и Oутна напуштају се неке лаичко*религијске догме о постанку света и о 1ункционисању свемира! Kрква је морала напустити тезу да се Сунце окре"е око <ем5е! )з :јнштајнове поставке и радове Стивена Mокинга- данас се развила теорија о 3великом праскуF- о праексплозији као основи настанка свемира! Све то доводи у питање старо религијско уверење како наднаравне силе владају космосом! Dезултат тога је да 5удским поступцима све мање диригују религиозна уверења! Са мисти+ноH релииозних мотива +овеково пона#ање се померило ка ра$ионалном% )остоји неколико разлоа за то да се мисти+но релииозно тума+ење света помера ка ра$ионалном: аE сазнања које нуди модерна наука( бE +овек осећа да припада дру#тву од +ије ораниза$ије зависи и њеов опстанак и њеова слобода( $E образовање #ири оп#ту свест која се заснива на /ети$и разлоа7 ви#е нео на доматској ети$и заснованој на мисти+ним основама%
(ак)у*ак
%% PPP!PQRQSTUQV!WXY
%C
Семинарски рад
#евти" $аташа
<ак5учно о религији као основу друштва и образовања мо,емо ре"и да у данашњим цивилизацијама- у различитим др,авама имамо врло разнолик однос према верском образовању! ) неким зем5ама је веронаука обавезна у школама- у неким је она 1акултативан предмет а у некима се уопште не практикује! Својим традиционалним нормама религија нуди морал са низом конкретних упутстава за ,ивот- нуди низ етичких максима које подр,авају социјализацију! С друге стране- поистове"ивење верског и националног- 1ундаментализам и верске секте могу нанети много проблема 5удима који ,иве у мултиетничким заједницама! ?раво на образовање као и право на веровање и вероисповест- 5удска су права која свака цивилизација мора поштовати јер се ради о елементарним 5удским правима! <ак5учно о односу друштвених система и религијског образовања мо,емо ре"и да је данас немогу"е замислити буду"ност друштва- модерно друштво II9 века- које би се вратило изворним религијским догматским и мистичним поставкама! )з напредак науке и технологије модерне религије су промениле низ својих изворних полазишта! 0не религије које су се поставиле 1лексибилније- које су ишле за потребама и слободом савременог човека- успеле су да се развијају- да се шире! )лога образовања при томе је првенствено еманципаторска! ?омерање са мистично религиозних на рационалне основе моралности све више постав5а образовање у први план! Ме+утимиако о1ицијелне сакралне институције нису тако сна,но присутне у друштвеним системима као раније- индивидуална опреде5еност верника је сна,но присутна! Вера сна,но детерминише понашање 5уди- сна,но утиче на њихове вредности и 1ормирање вредносних система! 0пшти приступ у изучавању 5удског друштва и то кроз његово појмовно одре+ењеде1инисање његовог настанка- структуре- законитости и 1аза у његовом развојуусловио је појаву и развој ве"ег броја теорија и праваца! 6о је довело до образовања и конституисања система опште социологије! 6име је омогу"ено изучавање одре+ених друштвених појава које у својој укупности и образују 5удско друштво! 9зучавање одре+ених друштвених појава директно је утицало на настанак и конституисање посебних социологија! $астанком и развојем посебних социологија створени су неопходно потребни услови да општа социологија- као теоријска наука- постане и емпиријска наука! 6ако су створене ну,не претпоставке да сазнања до којих се долази социолошким проучавањем друштвених појава могу да послу,е не само апстрактним теоријским разматрањима о 5удском друштву- ве" могу да послу,е у практичним друштвеним %B
Семинарски рад
#евти" $аташа
активностима како би се утицало на уре+ивање појединих области друштвеног ,ивота!
Друштво је предмет проучавања многих друштвених наука! Свака од њих те,и да проучи свој предмет N нека подручја друштвених ,ивота- односно поједине појаве! Социологија- за разлику од осталих друштвених наука- истра,ује и описује друштво у његовом јединству- без обзира што се друштво испо5ава у различитим облицима! Соцологија показује да је друштво скуп појава које нису механички одвојене- ве" представ5ају дијалектички скуп .јединство/- што значи да су оне медјусобно повезане макар биле и различите- па чак и противречне! Ме+утим- социологија се не бави само 2глобалним друштвом3- него и микро* социолошким заним5ивим основним обеле,јима друштвености! 6о је све оно што чини одговарају"и начин друштвеног ,ивота који стварно ,иве конкретни појединци и групе у одредјеном времену и простору! ) том смислу предмет социлогије није само 2друштво3 као некакав изван5удски објекат- него пре свега 2друштвеност3- као начин 5удског ,ивота! 0гист 7онт који се сматра творцем социологије- то је утолико- што је у свом класи1икационом систему наука утврдио место за једну нову позитивну науку- којој је дао име социологија и што је утврдио који су ци5еви те нове науке- која у духу његовог позитивистичког схватања има за задатак не само да проучава друштво- ве" и да га теме5и на резултатима до којих до+е! 6еоретичари друштва из доба 1ормалног почетка социологије бавили су се питањима друштвеног развоја и залагали да се научним проучавањима до+е до сазнања која "е омогу"ити човеку да е1икасно утиче на појаве које га окру,ују! Kело 7антово дело про,има мисао о реду- о друштвеном јединству- о подре+ености и надре+ености- о хијерархијском уре+ењу друштва!
+итература: %! ?ро1! др Мира Видакови"- Висока школа струковних студија за васпитачеШабац! (&%(! %H
Семинарски рад
#евти" $аташа
(! PPP!PQRQSTUQV!WXY
=!
Виденов :!- 2 ;тика3- ;кономски 1акултет- 4еоград- (&&%!
%J