SKRIPTE IZ POSLOVNE ETIKE BY NATALIJA 1. Koji su faktori doveli do uspona etike? Od kraja šezdesetih godina 20. veka nekritički stav o odnosu biznisa imorala ozboljno je osporen zbog važnih praktičnih i teorijskih razloga, a kao reakcija na probleme zagadjenja životne sredine, toksičnog i nuklearnog otpada, nekontrolisane moći vojno-industrijskog kompleksa... Studentski pokreti, nevladine organizacije i pokreti za zaštitu potrošača vrše veliki pritisak kome se priključuju i mediji, a u cilju vraćanja društvene odgovornosti i moralnosti u biznis. I ČEMU SLUŽI ETIKA „Dve stvari ispunjavaju dušu uvek novim i sve većim divljenjem i strahopoštovanjem što se više i istrajnije razmišlja o njima: Zvezdano nebo iznad mene i moralni zakoni u meni.“ – Kant Analiza izjave: moralni zakoni koji žive u čoveku i vasiona su jednake nepoznanice jer nisu ograničene početkom i krajem. Što se više istražuju to se otkriva njihova kompleksnost i povezanost sa mnoštvom drugih faktora. Ove nepoznanice nikada neće moći da budu definisane, ali kkće njihov obim i složenost uvek moći da se uvećava i analizira. Slučaj1: Hektor i termiti Analiza slučaja: Razlika izmedju Hektora i termita je u tome što su termiti odredjeni prirodnim nagonom protiv koga ne mogu da se bore, te se žrtvuju za očuvanje zajednice. Hektor je imao slobodu izbora, i odlučio je da ostane, bori se i umre. Ovde je ključna sloboda! Dajući ovaj primer Fernando Savater pokazuje da je moral izraz i oblik ljudske slobode. 1.1 ČOVEK KAO BIĆE SMISLA I VREDNOSTI 2. Šta su to vrednosti? Vrednosti predstavljaju koncepcije, kriterijume i verovanja o poželjnim ciljevima ljudske egzistencije, načinima ponašanja i društvenim odnosima ljudi, koji se stvaraju i menjaju tokom društveno-istorijske prakse. To su shvatanja o lično i društveno poželjnim načinima ponašanja, oblicima aktivnosti konačnim stanjima društva ili pojedinca. Pojam vrednosti se može razumeti i odrediti kao pozitivno ili negativno značenje nekog objekta, pojave ili procesa, povezano sa željama, interesima ili mišljenjima ljudi. Svet vrednosti nije neutralan već je suštinski određen vrednostima. Sve društvene institucije utemeljene su na vrednostima iz kojih se izvode poželjni ciljevi i projekti. To je misija preduzeća! 3. Zašto čovek ima potrebu za smislom? Jednu od suštinskih karakteristika ljudske vreste čini sposobnost čoveka da prevaziđe svoje biološke okvire i ograničenja i da svoj život i život zajednice gradi i stalno razvija u svetu smisla i vrednosti, i to u a. proizvodno-tehničkoj praksi i u b. vrednosno-moralnoj praksi. 4. Šta je sistem vrednosti? Sistem vrednosti možemo definisati kao odredjen skup vrednosti koje su organizovane na kontinumu od relativne važnosti i koje medjusobno tvore odredjeni tip iskustvenih, logičkih i emocionalnih veza i odnosa. - Znati nabrojati 4 hijerarhije vrednosti i to po Šeleru, Olportu, Fromu i Maslow-u 5. Vrednosno procenjivanje i šta se i kako vrednuje!? Staro je koliko i ljudsko društvo, a vrednuju se različiti elementi i dimenzije stvarnosti, društvenog i ličnog života – prirdone pojave, pravni propisi, ekonosmka situacija, politička situacija, umetnička dela, tehnička dela, ponašanja ljudi, karakteri ljudi – sve....Najčešce vrednujemo kao dobor/zlo, prihvatljivo/neprihvatljivo, lrepo/ružno, pravedno/nepravedno, istinito/lažno.
RAZMISLITE ŠTA JE VAŠ SISTEM VREDNOSTI! 1.2. ODREDJENJE MORALA 6. Šta je moral? Lat. Reč mos, moris = običaj ili narav; Sistem pravila i ponašnja, koji se zasniva na normama o dobru i zlu. Ispoljava se kroz vrednosno procenjivanje ljudskih postupaka. 7. Koji su osnovni oblici ispoljavanja moralnog fenomena tj. Šta se moralno prosudjuje? To su: 1. Moralno prosuđivanje i ocenjivenje: šta je dobro / zlo 2. Predmet moralnog suda o nama samima ili o drugima: morlani postupak, držanje, ponašanje ili karakter. 3. Moralni kriterujum, merilo po kome se prosuđuje ispravnots ili neispravnost nekog ponašanja ili odnosa – norme, pravila 4. Moralne vrednosti – ako se ispunjenjem neke norme ostvaruje neka vrednost 5. Hijerehijska postavljenost je karakteristična za fenomen morala. Veoma često dolazi do konflikt vrednosti. 8. Šta je opšta moralnost? Opšta moralnost je skup načela koja regulišu uobičajene moralne probleme, sistem pravila i normi po kojima se odvija naš svakodnevni život. 9. Nosioci morala? Osnovni nosilac morala je čovek kao slobodno i samosvesno biće. 10. Specifičnost morala? Specifičnost morala je da ima dvostruku obaveznost i prema društtvu i prema sebi 11. Karakteristike morala? (naučiti napamet) Unutrašnje karakteristike morala: 1. Moral je sam po sebi cilj, bezuslovnost. 2. Dobro - kao vrhovna moralna vrednost 3. Posebno moralno osećanje 4. Trenutnost 5. Autonomnost 6. Griža savest kao sankcija 12. Spoljašnja uslovljenost morala? Spoljašnja uslovljenost morala podrazumeva da je moralna norma društveno uslovljena, te da društvo zahteva od svojih članova da se ponašaju po odredjenim normama za čije kršenje se primenjuju odgovarajuće sankcije: a. Moralni prezir – sastoji se u oceni moralnog prekršioca kao nedostojnog bića b. Moralno gadjenje – sastoji se u smanjenu odnosa i veza sa prekršiocem koje dovodi do njegovog potpunog isključenja iz zajednice 1.3. O POJMU I SMISLU ETIKE 13. Šta je to etika? Grčka reč ethos = karakter, navika, običaj; Etika je filozofska disciplina koja istražuje moralne težnje i ciljeve, te izvore i osnove morala. Etika je širi pojam od morala – ona predstavlja filozofsko i teoretsko promišljanje, shvatanje morala, dok je moral konkretni oblik ljudske slobode normiran pravilima ponašanja među ljudima. Promišljanje i shvatanje morala obuhvata pet centralnih pitanja: 1. Problem izvora ili porekla moralnosti 2. Problem uspostavljanja moralne svesti i savesti 3. Problem oblika moralnosti 4. Pitanje svrhe i smisla moralnosti 5. Problem izgradnje moralne hijerarhije vrednosti
14. Ko je bio Sokrat? Atinski filozof koji se smatra ocem etike kao sistematske discipline. Po njegovom mišljenju, za moralni život i ostvarenje najvišeg dobra presudno je čovekovo saznaje, razmišljanje o vlastitom delovanju i posledicama moralnih izbora. Spoznajući samog sebe, čovek osvešćuje moralne principe koji su smešteni u dubini njegove duše. U svakom čoveku postoji unutrašnji glas, glas savesti koji mu pomaže da razlikuje dobro od zlog ponašanja. Vrlina je znanje, i može se naučiti i razvijati samospoznajom. Sokratova metoda temelji se na racionalzmu i etičkom optimizmu i uverenju da postoji moralna utonomija čoveka. Niko ne greši svojevoljno, smatra Sokrat, nego svako greši zato što ne zna šta je dobro. Neke njegove poznate misli: ‘Spoznaj samog sebe i drži meru’. Osvešćivanje, spoznaja, znanje! U svakom od nas postoji glas savesti! Vrlina je znanje! Racionalizam i etički optimizam! Niko ne greši iz znanja! 15. Ko je bio Aristotel? Sam termin etike i njeno osamostaljivanje kao filozofske discipline vezani su za Aristotela (384-322. g. pne). On deli ljudsku duševnu delatnost na dve oblasti: razumski deo i nerazumski (alogički) deo koji obuhvata htenja i požude. Podelio je i ljudske vrline i sposobnosti koje odgovaraju pomenutim oblastima. Logičkom delu pripadaju takozvane dianoetičke ili intelektualne vrline (znanje, pamet, moć razumevanja). Alogičkom delu ljudske duše pripadaju takozvane etičke vrline (hrabrost, pravičnost, umerenost). Aristotel ističe značaj praktične moralne akcije – dobar čovek se postaje samo činjenjem dobrih dela. On takodje vrlinu odredjuje kao „zlatnu sredinu izmedju razuzdanosti i neosetljivosti“. UPOREDI UČENJA SOKRATA I ARISTOTELA PO SLIČNOSTIMA I RAZLIKAMA 16. Vrste etike? Opšta etika obuhvata tri vrste teorija: 1. deskriptivna etika podrazumeva proučavanje i opisivanje morala ljudi, kulture i društva osigurava osnovnu materiju normativnoj etici. 2. normativna etika formira, povezuje i sistematizuje različite moralne norme, pravila i vrednosti društva, pronalazi osnov za izvođenje posebnih ili pojedinačnih normi, te opravdava osnovne principe moralnosti 3. metaetika se bavi značenjem moralnih termina te logikom moralnog zaključivanja Posebna etika obuhvata pojedine oblasti društvenog života 1.4. PREDMET POSLOVNE ETIKE 17. Šta je predmet poslovne etike, tj. Šta ona proučava? Poslovan etika proučava primenu moralnih normi i vrednosti na aktivnosti i ciljeve preduzeća i organizacija. Ona se bavi pitanjem moralnosti u biznisu. To nije poseban morlani standard, već kritička studija o tome kako poslovni kontekst postavlja svoje specifične probleme pred moralnu ličnost kao element svakodnevnog života i rada. Biznis je aktivnost koja se tiče svih pripadnika društva i kojom smo svi na ovaj ili onaj način obuhvaćeni. PREDMET poslovne etike: je presek koji se dobija ukrštanjem morlanih i ekonomskih aspekata poslovanja 18. Da li je poslovna etika nastala kroz preispitivanje odnosa izmedju ekonomije i morala i zašto postoji raskorak izmedju moralnih i ekonomskih aspekata poslovanja? Poslovna etika je nastala kroz preispitivanje odnosa izmedju ekonomije i morala, taj raskorak postoji zato što se poslovna etika nije negovala već jako dugo, ali je njeno jačanje preduslov za uspešno poslovanje zato što se javlja kao posledica zahteva tržišta i pozitivna etička slika preduzeća sama po sebi jeste najjači marketing koji jedna kompanija može da ima. 19. Koji je uticaj emocija i duhovnosti na moralne postupke i etičnost ličnosti? Još je Heraklit rekao „Teško je boriti se sa srcem, jer sve što ono hoće, kupuje za svoju dušu.“. To znači da uz našu intelektualnu i racionalnu inteligenciju moramo uvažiti i značaj emocionalne i duhovne inteligencije.
Duhovna ili spiritualna inteligencija je ona sposobnost pomoću koje opažamo i rešavamo probleme vrednosti i smisla življenja i pomaže nam da svoju egzistenciju smestimo u bogatiji značenjski kontekst. Emocionalna inteligencija jeste sposobnost identifikovanja naših i tudjih emocija i njihova kontrola. Ove dve inteligencije nam pomažu da svojim moralnim postupcima damo smisao i dublja značenja, te se kroz njih ostvarimo kao ličnosti. 1.6. SVET, OSEĆANJA, VOLJA I MORALNOST 20. Šta je svest? Svest kao intelektualna funkcija podrazumeva ljudsku sposobnost uvidjanja veza i odnosa i predvidjanje posledica različitih dogadjanja ili ponašanja. To je „Psihička funkcija pod kojom se podrazumeva sposobnost čoveka da misli i oseća i da zna da misli i oseća, tj. da je svestan činjenice da misli i oseća.“. Ona nam daje saznanje o sopstvenom postojanju, koje omogućuje da shvatimo svoje Ja, postoji samo kod čoveka i pini preduslov moralnog ponašanja i moralne odgovornosti. Svest, takodje, omogućava čoveku da planira i projektuje postupke u skladu sa ciljevima koji se nalaze u budućnosti. 21. Šta su to emocije/osećanja? Emocije = ‘e movere’- emocije su ono što zaista pokreće čoveka u moralnom delovanju. Racionalna osoba koja postupa po moralnim pravilima čistim raciom jeste korektna, ali nije moralna, zato što je moral i emotivna kategorija vezana za našu ličnost i osećanja kojima daje vrednost moralnim postupanjem. Takodje, sve što se dešava u našem okruženju prolazi kroz filter naših emocija. Razmišljajući o tudjim postupcima možemo da zamislimo da smo u njihovoj situaciji i da osećamo ono što oni osećaju. To je sposobnost empatije. 22. Šta je savest? To je moralna samoocena ličnosti o samoj sebi; obuhvata osećanje zadovoljstva ili nezadovoljstva samim sobom i vlastitim moralnim delovanjem. 23. Šta je to volja? Volja je psihički proces koji usmerava i motiviše čovekovo ponašanje ka izvršenu neke akcije ili odstupanju od istog. Morlanost - Borba suprotnih motiva presuđuje da li će jedan ljudski čin biti moralno ispravan ili moralno neispravan. Ovde je od presudnog značaj volja kao svesna, namerna, svrsishodna aktivnost koja usmerava čoveka ka ispravnoj moralnoj odluci. 24. Da li je volja uvek pozitivan faktor moralnosti? Volja ne mora uvek da bude pozitivan faktor moralnosti, ona predstavlja samo jačinu odlučnosti da se izvrši neka akcija. Hitler je bio voljan da istrebi Jevreje, ali to ne znači da je njegov postupak moralan. Slučaj Hamlet: Hamlet nije ubio svog strica iako je duh to zahtevao od njega. Da li je ispravno postupio Analiza slučaja: Presudan uticaj na hamletovo neizvršenje ubistva imao je nedostatak volje. U ovom slučaju imanje volje ne bi bilo preduslov moralnosti jer je ubistvo nemoralno delo. Volja slabi kada se motivi sukobljavaju i Hamlet je imao izuzetan sulob motiva i zbog toga nije uradio ništa. SVEST, EMOCIJE, VOLJA I SAVEST SU NEOPHODNI SUBJEKTIVNI PREDUSLOVI MORALNOSTI 1.7. PSIHOLOŠKA I SOCIOLOŠKA GENEZA MORALNOSTI 25. Frojdove predpostavke moralnosti? Po Frojdu, moralnost počinje onog trenutka kada se dete prvi put stavi na nošu, zato što se odvaja od svojih prirodnih nagona i njegovoj ličnosti se nameću pravila društva i kulture u kojoj živi. On je takodje naveo da ključnu ulogu u oblikovanju morala kod deteta imaju roditelji sa kojima se dete identifikuje. Ono od oca prima elemente dužnosti, strogosti i objektivnosti, dok majka podstiče razvijanje osećanja ljubavi, nežnosti, samilosti, opraštanja. Kao bitnu odrednicu morala Frojd označava Superego, koji predstavlja društveno prihvaćeno i društveno poželjno ponašanje koje je u suprotnosti sa našim nagonskim delom ličnosti (idom). Izmedju
ova dva dela ličnosti posreduje ego, kao razum koji kontroliše i uskladjuje želje i težnje jednog i drugog. 1.8. NIVOI MORALNOG RAZVOJA 26. Nivoi moralnog razvoja po Kolbergu? Tokom procesa sazrevanja ličnosti ljudi menjaju svoje vrednosti na veoma suštinski način Lorens Kolberg je utvrdio tri glavna nivoa u moralnom razvoju jedinke: 1. Preddogovorni nivo: kazna/pohvala 2. Dogovorni nivo: lojalnost, ‘zakon i red’ 3. Autonomni i načelni nivo: orijentisanost prema društvenimi pravnim dogovorima i sopstvenoj savesti 1.9. MORAL I DRUŠTVO 27. Moral i društvo? Smo u društvu čovek može da igradi sebe kao moralnu ličnost i da formira svoje norme, vrednosti i ideale, zato što je moral (iako polazi od samog čoveka) ipak društvena kategorija i ogleda se u odnosu na druga bića. Drugi ljudi predstavljaju ogledalo koje je neophodno da bi pojedinac mogao da odredi društveno poželjno ponašanje. 1.10. IZAZOVI ETIČKOG RELATIVIZMA 28. Šta je etički relativizam? To je zapravo izraz lenjog ili neodgovornog životnog stava. „Praćenje mode moralnog ponašanja“. Relativizam ukazuje na činjenicu da na sva pitanja u vezi sa vrednostima postoje samo individualni odgovori, jer su dobro i zlo relativni ta onog ko donosi odluku. Dve osobe, dve kulture, vrednosni sudovi su kao sudovi ukusa. Toleranicija – moralno je truditi se da se pronađe najbolji put u oblikovanju i razumevanju zajedničkog života. Moralni relativizam ne ukazuje na samu sadržinu moralne akcije, već samo na osećanje koje subjekt ima kada je preduzima. To je zapravo odraz nepoštovanja i neodgovornosti. II POSLOVNA ETIKA I DRUŠTVENA ODGOVORNOST
