1
Moravi~ki kraj (teritorija op{tine Ivanjica) je, pre svega, pravi raj za turiste koji znaju da u`ivaju u bistrim rekama i ~istim planinama, udi{u}i sve` vazduh i hrane}i se zdravo. Izgleda da je priroda svojim lepotama i sadr`ajem `ivota predodredila svaki predeo i mesto Moravi~kog kraja za posete ljubitelja turizma. Zna~ajno je videti i do`iveti sa~uvane prirodne lepote i netaknutu i ~istu `ivotnu sredinu, jer ceo kraj predstavlja neverifikovanu vazdu{nu banju. Mo`e se slobodno tvrditi da sve moravi~ke planine, brda, {ume, livade, reke, potoci, kao i biljni i `ivotinjski svet predstavljaju neprocenjive turisti~ke motive, koji do sada nisu dovoljno popularisani ni iskori{}eni.
2
Raznovrsnost i bogatstvo biljnog i `ivotinjskog sveta na podru~ju Moravi~kog kraja je jedna od njegovih bitnih karakteristika. U vo}njacima se nalaze {ljive, jabuke i kru{ke. [ume obiluju bukvom, smr~om, hrastom, kao i vrbom, topolom, brezom, jovom, klekom, jasenom, cerom, brestom, lipom, javorom, zovom, jelom, borom... Tu su i razli~ite vrste sitnog {umskog vo}a (borovnica, jagoda, malina, kupina, divlja ribizla) i {umskog bilja (leska, dren, glog, kleka, zelenika, crvena zova) i gljiva (vrganj, smr~ak, rudnja~a, popova~a, lisi~arka, mle~nja~a). Ono {to ovaj kraj predodre|uje za razvoj lovnog turizma je bogatstvo `ivotinjskim svetom, gde dominiraju: lisica, zec, vuk, srna, kuna, divlja svinja, jazavac, fazan, jarebica, divlja koka, orao, sova, kobac, ali i medved... Reke i planinski potoci obiluju najkvalitetnijom ribom: pastrmkom poto~arom, kalifornijskom pastrmkom, mladicom, krku{om, klenom, lipljanom, mrenom... Op{tina Ivanjica obuhvata prostor od 1.090 km2 i jedna je od najve}ih u Srbiji. Nalazi se u sastavu Moravi~kog okruga, a grani~i se sa op{tinama Arilje, Lu~ani, Nova Varo{, Ra{ka, Kraljevo, Novi Pazar i Sjenica. Po popisu iz 2011. godine ima 32.380 stanovnika. Vi{e od polovine povr{ine ivanji~ke op{tine pripada Goliji, planinskoj lepotici. Te{ko je odrediti kada je Golija lep{a: leti,
3
kada blistavo sunce jasno razgrani~i koloplet linija i boja, a plavo bele la|e od oblaka putuju tako nisko da se ~ini da mogu da se dodirnu, ili zimi, kad sitno bleskanje mekanog i
4
dubokog snega zaslepi pogled, a magi~na ti{ina umiri du{u i od{krine plu}a. Goliju su, zbog svojih osobenosti, najpre Vlada Srbije, a zatim UNESKO proglasili „Parkom prirode prve kate gorije i Rezervatom biosfere” (2001. godine). Razlozi le`e u bogatstvima bistrih potoka, beskrajnih livada i nepreglednih {uma. Smr~eve {ume spadaju u red pra{umskih, stare su i po nekoliko stotina godina. Listopadne {ume bukve, hrasta i breze u jesen preliju planinu nijansama neuhvatljivog.
Golija je netaknuta, ~arobna, ~ista, jednom re~ju prelepa i jedinstvena. Kao magnet privla~i sve turiste, a posebno pasionirane zaljubljenike u planinarenje i sakupljanje pe~uraka i lekovitog bilja, skija{e i lovce. Pored Golije, turiste privla~e i lepote, prirodne specifi~nosti i istorijske znamenitosti Javora, Mu~nja, Kukutnice i drugih moravi~kih uzvi{enja, kao i toplina i gostoljubivost ljudi koji `ive u selima razbacanim po obroncima ovih planina. Upravo zahvaljuju}i neprevazi|enoj lepoti moravi~kih planina ivanji~ki kraj je poneo epitet „Male [va jcarske”. Zna~ajne kulturno-istorijske vrednosti kojima Moravi~ki kraj obiluje nisu dovoljno popularisane. Tako lokaliteti koji slikovito govore o starom veku u ovom podru~ju, odnosno periodu vladavine Rimljana
5
i Grka, nisu ni obele`eni. Svedo~anstva `ivota u srednjem veku su svedena na crkvene spomenike nedo voljno pribli`ene posetiocima.
Seoski turizam se po~eo razvijati 1972, a Moravi~ki kraj je za~etnik ove vrste turizma u na{oj zemlji. Danas se seoskim turizmom bave u Devi}ima, Ma}ama, Kati}ima, Me|ure~ju, Lisi, Ku{i}ima, Kumanici, Belim Vodama... U ivanji~koj op{tini se organizuje i nekoliko tradicionalnih kulturno-turističkih manifestacija sa ciljem o~uvanja izvornog melosa, humora i obi~aja Moravi~kog kraja, kao {to su: „Festival izvorne srpske pesme” u Prilikama, 17. avgusta svake godine, „Zvuci Golije, Javora i Mu~nja” i „Sabor dvojni~ara i starih in strumenata Srbije” u Ku{i}ima, Kolonija mladih slikara u Ivanjici… Tu su i sportsko-turisti~ke manifestacije, kao „Moto susreti” u Ivanjici, „Hajka na vuka” na Goliji i jo{ nekoliko manjeg obima, ali 6
zna~ajnih za razvoj turizma. Svakako najzna~ajnija kulturno-turisti~ka manifestacija je „Nu{i}ijada”. Za~eta je 1967. godine i odr`avana do 1972, a obnovljena 2010. Okuplja ju}i najzna~ajnije umetnike iz Srbi je i okru`enja pobrala je simpatije ~itave kulturne javnosti zbog ~ega je nagra|ena sa dva visoka priznanja: „Turisti~ki cvet” i „Turisti~ka slagalica”. Odr`ava se svake godine prvog vikenda u septembru i privla~i veliki broj posetilaca.
7
8
IVANJICA Privredni, administrativni i kulturni centar Moravi~kog kraja je Ivanjica. Nalazi se 220 km ju`no od Beograda. Od Po`ege, gde se nalazi najbli`a `elezni~ka stanica, udaljena je 42 km. To je planinsko mesto koje ima obele`ja savremenog grada. Nalazi se na nadmorskoj visini od 468 m, u `ivopisnoj dolini Moravice (od Po`ege je to Zapadna Morava). Asfaltnim putevima je povezana sa ^a~kom ( 51 km preko Gu~e i Draga~eva), Po`egom (42 km preko Arilja) i Sjenicom (62 km preko Javora). Asfaltirani su i putevi prema dolini Ibra, Studenici (42 km) i Novoj Varo{i - 63 km (Kokinom Brodu). Prema popisu iz 2011, Ivanjica ima oko 15.000 stanovnika.
Ivanjica je formirana posle oslobo|enja Moravi~kog kraja od Turaka (1833). U tek formiranom naselju otvara se osnovna {kola (1836), sud i druge institucije. Sada u Ivanjici rade dve osnovne {kole (O[ „Milinko Ku{i}” i O[ „Kirilo Savi}” - Crnjevo), Gimnazija i Tehni~ka {kola, koje obrazuju kadrove razli~itih profila. Crkva Sv. cara Konstantina i carice Jelene podignuta je od
9
1836-1838. godine prilozima naroda, a `ivopisana 1862. (o njenom napretku starao se li~no knez Milo{ Obrenovi}). Tu je i ve}i broj zanatskih i ugostiteljskih radnji, tri pijace. Godine 1846. Ivanjicu je zahvatio katastrofalan po`ar, koji je staru varo{icu pretvorio u pepeo. Jedan od najstarijih sa~uvanih objekata u Ivanjici je Ku{i}a han – sada sme{ten u samom centru varo{ice pored spomenika Dra`i Mihailovi}u, nekada je slu`io kao kona~i{te kirid`ijama,
10
koji su dolazili sa Zlatibora i iz Sand`aka. Najstarija sa~uvana zgrada u Ivanjici je Jeremi}a ku}a, jedna od 12 koje nisu izgorele u velikom po`aru 1846. Nalazi se u centru grada i potpuno je restaurirana. Jedan je od vizuelnih simbola Ivanjice, sme{tena na kraju gradskog {etali{ta. Danas je pretvorena u kafi}e, ali je stara arhitektura o~uvana. Simbol Ivanjice je i kameni most – najve}i jednolu~ni most na Balkanu, a projektovao ga je prof. Beogradskog univerziteta Milenko Turudi}. Sastoji se od jednog luka i spaja obale Moravice na putu Javor - Draga~evo. Izgradili su ga, po~ev od 1904. pa sve do 1906. godine, italijanski majstori od klinasto tesanog kamena, bez vezivnog materijala. Vi{e od jednog veka traje i slu`i ljudima. Ivanji~ka biblioteka sa ~itaonicom osnovana je 1868. godine. Pored nje, svakako veliki kulturni zna~aj imaju i Dom kulture i umetni~ka Galerija, koji su novijeg datuma. Oni su organizatori jedinstvene manifestacije pod nazivom Prva jugoslovenska slikarska kolonija mladih, na kojoj u~estvuju najbolji studenti zavr{nih godina fakulteta i akademija likovnih umetnosti. Tu se svake godine organizuje i konkurs za najlep{u ljubavnu pesmu „@ubori sa Moravice”. U Ivanjici je 1911. godine pu{tena u rad sedma hidrocentrala u Srbiji. U to vreme Ivanjica je imala svega 200 ku}a, a pamte se re~i jednog me{tanina: „Od danas je u Ivanjici ve~iti dan” . Ova hidrocentrala i dalje proizvodi stru ju, a predstavlja i svojevrsni muzej. 11
Turisti~ku atrakciju predstavlja i vodopad na Moravici, pored centralnog gradskog parka. Izgra|en je kao brana za hidrocentralu 1936, visoka 9, a {iroka 16 metara. Pored vodopada se nalazi istoimeni restoran, ~ija terasa se nadvija nad hu~nom Moravicom. Tu je i prelepa staza za {etnju, koja se pru`a pored reke u du`ini od jednog kilometra. Brana i hidrocentrala su renovirani, pa je ovaj vizuelni simbol Ivanjice dobio novi izgled na stogodi{njicu izgradnje. U samom centru Ivanjice postavljen je Spomenik revolucije (otkriven 1957), koji je radio \or|e Andrejevi} Kun. Mozaik veli~ine 5 x 2,4 m predstavlja izuzetno umetni~ko delo. Preko puta crkve, 2003. godine, postavljeno je spomenobele`je sa spomenikom legendarnom vo|i ~etnika u Drugom svetskom ratu (generalu i komandantu Jugoslovenske vojske u otad`bini) Dragoljubu - Dra`i Mihailovi}u (1893-1946), koji je ro|en u Ivanjici. Na vi{e lokacija u centru grada nalaze se biste i druga obele`ja iz burne istorije ovog kraja.
12
Ivanjica i ceo kraj su, zbog svojih pogodnih prirodnozdravstvenih kvaliteta, koji vrlo povoljno deluju na ljude obolele od anemije i disajnih organa, postali privla~no i omiljeno mesto za letovanje, oporavak i odmor. Odlukom Vlade Republike Srbije (26. januara 2000) Ivanjica je progla{ena vazdu{nom banjom na prostoru od 2.156,50 ha. Osnovu za razvoj turizma u ovom kraju predstavljaju skoro urađeni „Master plan razvoja Golije” i „Prostorni plan posebne namene PP Golija”. Za turisti~ko mesto Ivanjica je progla{ena po~etkom tre}e decenije 20. veka. Pre II svetskog rata u Ivanjici je postojao samo jedan hotel („Spasovi}”), a danas je tu:
Hotel PARK - Ivanjica «««« (otvoren 1959) Telefoni: +381 (0) 32 661 397, 661 398 Fax: +381 (0) 32 663 960 www.hotel-park.co.rs e-mail: infoªhotel-park.co.rs
Rangiran sa ~etiri zvezdice i sa 140 le`aja u jednokrevetnim i dvokrevetnim sobama i ~etiri apartmana, restoranom,
13
sve~anom salom, kongresnom salom, malim wellnes centrom (zatvoren bazen, sauna, |akuzi kada, salon za masa`u, parno kupatilo i teretana), hotelskim barom (sa 24-~asovnom upotrebom interneta), velikom terasom koja izlazi u gradski park i na {etali{te pored reke Moravice. Sastavni deo hotela ~ini predivni restoran „Vodopad” izgra|en na samoj Moravici.
Specijalna bolnica za rehabilitaciju Ivanjica (Anemija, otvorena 1978) Tel: +381 (0) 32 661 690, 662 261 www.zavodivanjica.rs e-mail: rhcentivªeunet.rs
Poseduje 270 le`aja u jednokrevetnim, dvokrevetnim i trokrevetnim sobama, internisti~ko-hematolo{ku laboratori ju i blok fizikalne medicine i rehabilitacije, zatvoreni bazen, restoran, park i teren za male sportove, saunu, teretanu...
14
Western
City hotel ««« (ranije hotel „Moravica”) Telefon: +381 (0) 32 661 150 www.westernstyle.co.rs e-mail: hotel.cityªwesternstyle.co.rs
Raspola`e sa 42 le`aja u jednokrevetnim, dvokrevetnim i trokrevetnim sobama sa sopstvenim kupatilima, TV aparatima i telefonima u sobama. Sastavni deo hotela su pivnica sa restoranom i supermarket. Hotel raspola`e i sa 3 ekskluzivno opremljena apartmana u sastavu restorana „Dubrava” u neposrednoj blizini.
Odmarali{te “Golija” (ranije Odmarali{te ratnih i vojnih invalida), Telefoni: +381 (0) 32 661 052
15
Kapaciteta Odmarali{ta je 152 le`aja u jednokrevetnim i dvokrevetnim sobama, restoran sa 300 sedi{ta i letnja ba{ta sa 800 mesta.
Hotel “Javor” - Ku{i}i «« Ku{i}i bb, 32250 Ivanjica, Telefoni: +381 (0) 32 678 202, 681 731 www.javor-hotel.com e-mail: prodajaªjavor-hotel.com
Hotel je sa dve zvezdice u vlasni{tvu kompanije „MONA”. Nalazi na 25 km od Ivanjice, prema Sjenici, na nadmorskoj visini od 909 m. Raspola`e sa 92 le`aja u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama. Sala za zabave je u hotelu. Poseduje parking prostor za svoje goste, trim stazu dugu 2 km, sportske terene i ostale sadr`aje.
16
Hotel „Logos” - Kati}i ««« (ranije motel „Vodice”) Kati}i bb, 32250 Ivanjica, Telefoni: +381 (0) 32 873 704 www.hotellogos.rs e-mail: hotellogosªgmail.com
Nalazi se na 22 km od Ivanjica, prema Novoj Varo{i, na nadmorskoj visini od 1.020 m Raspola`e sa 70 le`aja u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama i apartmanima u hotelu i 25 le`aja u drvenim ku}ama apartmanskog tipa neposredno uz hotel, restoranom od 60 mesta, kamin salom od 180 mesta, mini spa - centrom sa dve saune, jakuzi kadom, sobom za masa`e, de~jom igraonicom i manjim otvorenim bazenom za svoje goste i parkingom. Planinarski dom „Golijska Reka” Golija 32250 Ivanjica, Telefoni: +381 (0) 32 688 920, 688 921
Ranije hotel u vlasni{tvu „Srbija {uma” [.G. „Golija” - Ivanjica. Udaljen je od Ivanjice 40 km i nalazi se na planini Goliji na nadmorskoj visini od 1408 m. Raspola`e sa 60 le`aja od kojih 14 u samom hotelu i to u dvokrevetnim sobama, a ostatak u dva depadansa pored hotela u trokrevetnim sobama i nekoliko soba sa vi{e le`ajeva. 17
Pored hotela se nalazi fudbalsko igrali{te, tereni za male sportove i žičara kojom se penje na Jankov kamen. „Ivanji~ki konaci” - Ra{i}i Telefon: +381 (0) 32 651 190; +381 (0) 60 6130 776 www.ivanjickikonaci.rs e-mail: ivanjicki.konaciªgmail.com
Nalaze se na 5 km od Ivanjice u selu Ra{i}i na 700 mnv. Raspola`u sa 23 le`aja u 6 luksuzno opremljena apartmana, kr~mom kapaciteta do 40 mesta u etno stilu (spoj tradicionalnog i modernog), letnjikovcem koji je naslonjen na kr~mu, koji je pogodan za manje seminare, proslave i sli~no, otvorenim bazenom. U ponudi doma}instva su obele`ene staze za {etnju, bicikli, kvadovi i motorne sanke kao i organizacija izleta za svoje goste na razli~ite lokalitete koji su u bli`oj i daljoj okolini „Ivanji~kih konaka”.
Kona~i{te „Lep Vidik”
Telefon: +381 (0) 32 661 374
Raspola`e sa {est dvokre vetnih soba sa kupatilima, TV, telefonom, kao i restoranom 18
sa 200 mesta. U meniju se nalaze stara srpska jela. Lociran je na uzvi{enju iznad samog grada sa pogledom na reku Moravicu i predivni vodopad. Vila „Pansion Obradovi}” - Kati}i Telefoni: +381 (0) 32 873 663, 873 307 www.selo-turizam.com e-mail: pansionobradovicªgmail.com
Udaljena je od Ivanjice 22 km, od Prilika 14 km, locirana na putnom pravcu za Novu Varo{. Nalazi se na 1000 m nadmorske visine. Dobitnik je „Turisti~kog cveta” za najbolje seosko doma}instvo u 2005. godini. Raspola`e sa 15 le`aja u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama, rangiranih najvi{om kategorijom - ~etiri zvezdice. Vila
„Angelina” - Ku{i}i Telefoni: +381 (0) 32 682 099; 678 188 www.vilaangelina.com e-mail: rvidakªopen.telekom.rs Nalazi na 25 km od Ivanjice, prema Sjenici, na nadmorskoj visini od 909 m. Raspola`e sa 27 le`aja u dvokrevetnim sobama i dva studija, rangiranih najvi{om kategorijom, restoranom u kome se spremaju specijaliteti ovog kraja. 19
„Golijski
konaci” – Komadine Telefoni: +381 (0) 32 631 992; +381 (0) 64 242 99 06 e-mail: golijskikonaciªgmail.com
Nalaze se na 15 km od Ivanjice prema planini Goliji na 650 mnv, na levoj obali Moravice, pored Rimskog mosta, odakle po~inje Park prirode Golija. Golijski konaci raspolažu sa 20 ležaja najvi{e kategorije, raspoređenih u vilama, restoranom za goste, zabavnim parkom, bazenom i mnogim drugim sadržajma potrebnim za sme{taj gostiju. Vila „Avramović” – Kumanica
Telefoni: +381 (0) 32 682 638; +381 (0) 61 16 22 800 www.vilaavramovic.com e-mail: vilaavramovicªgmail.com 20
Nalazi se na 20 km od Ivanjice, u selu Kumanica, u podnožju planine Golija, na oko 900 mnv. Raspola`e sa 5 dvokrevetnih soba i otvorenim bazenom za svoje goste. Vila
„Golijski dar” – Daji}i Telefoni: +381 (0) 32 631 988; +381 (0) 65 8298 536 www.golijskidar.com e-mail: turizamªgolijskidar.com
Nalazi na 30 km od Ivanjice, u selu Daji}i na planini Goliji, na nadmorskoj visini od 1400 m. Raspola`e sa 3 ~etvorokrevetna apartmana rangirana u najvi{u kategoriju. U neposrednoj blizine se nalazi ski lift du`ine 600 m. 21
Pored navedenih objekata sme{taj je mogu} u seoskim turisti~kim doma}instvima i doma}oj radinosti okolnih sela (Lisa: Radu{ka Marinković, Draga Mili}ević, Ilija Mili}ević, Vila Jovanović..., Močioci: Slobodan Borisavljević, Devi}i: Goran Li{anin, [ljivi}i: Kuća za odmor Javor, Ra{čići: Vila Veli~ković...), i privatnim ku}ama za odmor, sobama i apartmanima u gradu. Sve se mo`e rezervisati preko Turisti~ke organizacije op{tine Ivanjica.
Turisti~ka organizacija op{tine Ivanjica Telefoni/fax: +381 (0) 32 665 085, 650 290 http://www.ivatourism.org e-mail: tooivanjicaªeunet.rs tooivanjica1ªeunet.rs
Treba napomenuti da u gradu i bli`oj okolini ima nekoliko restorana sa doma}om hranom kao {to su: Restoran Vodopad (lociran u gradskom parku na reci Moravici - izuzetno mesto za dobru hranu i prijatan odmor, ina~e omiljeno mesto za izlaske, kako Ivanji~ana tako i gostiju), restorani „Lipa”, „Dubrava”, „Kod Bankrota” i „Lovac” u centru grada, „Krčma” - na Vidiku iznad Ivanjice, „Lep Vidik”, „Dobar Pogled”, kao i mesta za dobar obrok na putu za naselje Bukovica, kao i „Izlet” i „Zlatna sredina” u Lisi - putni pravac za Gu~u.
22
Tako|e u Ivanjici radi vi{e kafi}a gde se posetioci ovog grada mogu prijatno ose}ati i u`ivati (Bon Ami, caffe bar Basby, De Gaulle, Centar, No comment, Extreme, Smiley, Horo{o, kafe Kontrast, klub \eneral i drugi).
Sport u Ivanjici je organizovan jo{ od 1912. godine osni vanjem FK Javor, koji se takmi~i u I fudbalskoj ligi i odakle su ponikle mnoge veli~ine na{eg fudbala, zatim odbojka{ki klub
23
„Putevi” (dugogodi{nji prvoliga{), ko{arka{ki klub „Javor”, {ah klub, atletski klub, karate klub kao i mnogi uspe{ni sportisti (bokseri, karatisti, atleti~ari i dr.), a treba napomenuti da je Ivanjica odbojka{ki kamp reprezentacije (ranije Jugoslavije sada Srbije) i da ima izvanredne uslove za pripremu sportskih ekipa (travnati tereni, dva zatvorena bazena, vi{e teretana, sportska dvorana u Crnjevu, idealni klimatski uslovi itd.).
Zdravstvo u Ivanjici postoji prakti~no jo{ od osni vanja varo{i - 1844, kada je izvr{ena prva vakcinacija stanovni{tva, a 1876. godine, u vreme Javorskog rata, u Ivanjici je radila pozadinska Vojna bolnica od koje 1883. nastaje Gra|anska bolnica. Nova zgrada Bolnice u Ivanjici po~inje da se gradi 1909, a po~eci organizovane zdravstvene slu`be vezani su za 1929. godinu i dolazak u Ivanjicu dr Draginje i dr Bo`idara Spasovi}a, koji su ivanji~ko zdravstvo podigli na najvi{i nivo, o ~emu postoje brojna svedo~anstva. Zdravstvene usluge sada pru`a Dom zdra vlja u Ivanjici i Specijalna bolnica za rehabilitaciju Ivanjica (Anemija), sme{teni na desnoj obali Moravice.
24
PUTEM ZA ISTO^NU GOLIJU (STUDENI^KI KRAJ) Kada se krene ovim putnim pravcem prema prema Goliji, nailazi se na puno kulturno-istorijskih spomenika, pa se ve} na petnaestom kilometru puta za Devi}e nalazi spomenik iz novije istorije ovog kraja.
Pridvorica (28 km od Ivanjice) ima bogatu tradiciju. U ovom mestu je izgrađen istoimeni manastir u vreme nastanka manastira Studenice. Podigao ga je Nemanjin dvorjanin. Manastir Pridvorica jeste jedan od najzna~ajnijih srednjevekovnih spomenika u Moravi~kom kraju. Pouzdano se zna da je ovde bio `enski manastir ({to potvr|uje Nemanjina povelja data manastiru Studenica) i da su tu
25
kalu|erice izra|ivale divne tkanine i uticale na sredinu, tako da se rano razvija doma}a radinost u ovom i susednim selima. Crkva arhitektonski pripada Ra{koj {koli (kao i Studenica, Sopo}ani, @i~a, Arilje), a `ivopis joj je uni{ten. Manastir je 2000. godine dobio nov ikonostas i novi zvonik. Neki lokaliteti, kakva je Gradina, ukazuju da je ovde postojalo naselje. I ostaci kerami~kih cevi, koje su prona|ene na ovom lokalitetu pokazuju da je ovde izgra|en vodovod u vreme gradnje crkve, krajem 12. veka. [kola u Pridvorici otvorena je jo{ 1853. godine i bila je prva {kola na Goliji. Jedno vreme je imala i internat. Pridvorica se nalazi na veoma lepom mestu u srednjem toku reke Studenice, ispod Crepuljnika. Udaljena je od Ivanjice 28 km i toliko od manastira Studenice, u drugom pravcu. Povezana je sa Ivanjicom asfaltnim putem koji je izgra|en pre nekoliko godina, a od skora je sli~nim putem povezana dolinom Studenice do manastira Studenice i U{}a. U Pridvorici je i mesna kancelarija za Vrmbaje i Dobri Do. Na obali reke Braduljice napravljen je Ribarski dom, koji ima 10 le`aja. Tu se nalazi mrestili{te pastrmke poto~are - jedinstveno u na{oj zemlji, gde se proizvodi mla| za pori-
26
bljavanje drugih reka ovog kraja i Srbije. Devi}i (36 km od Ivanjice) - centar podgolijskih sela, nalaze se na sastavcima Brusni~ke reke i Studenice, na teritoriji Vionice i ^e~ine. Imaju malu crkvu koja je podignuta na razvalinama stare, mnogo ve}e i gde je bilo zakopano blago koje je doneto na devet deva (kamila) u ovo skrovito mesto. Po de vama mesto je i dobilo ime Devi}i, bar tako ka`e legenda. Kasnije je blago prona|eno i preko no}i oterano na drugu stranu. Devi}i se nalaze na 740 m nadmorske visine. Ima ju osnovnu {kolu, zadrugu, ambulantu, po{tu sa centralom, vi{e prodavnica i kafana. Turiste na ovoj destinaciji posebno privla~e jezero na Jelaku (Ko{aninovo jezero), slapovi na reci Izubri, “Rimska ~esma”, ostaci utvr|enja na lokalitetu Gradina, bogatstvo celog kraja {umama i {umskim plodovima, kao i re~nom ribom. Ispod Crepuljnika nalazi se Ko{aninovo jezero. Ime je dobilo po poznatom 27
botani~aru, akademiku dr Nedeljku Ko{aninu (1874 - 1934), ro|enom u ovom kraju. Zanimljiv fenomen vezan je za ovo jezero: kada su ki{ni dani nivo vode u jezeru opada, a kada je sun~ano vreme - jezero nadolazi. Ina~e, jezero je gotovo potpuno zaraslo u travu i tresavsku vegetaciju. Na putu Srednja Reka - Brusnik, iznad sela Gradac, nalazi se spomenik od mermera, u vidu ogromnog krsta - Gra~ki krst koji je mnogo o{te}en. O{tetili su ga ~obani i nemarni prolaznici. Uzalud su poku{aji da se Gra~ki krst obnovi i da se na spomeniku tekst pro~ita i utvrdi: da li je to krajputa{, ili se nalazi na grobu nekog bogata{a koji je `iveo u ovom kraju. U Gradcu se nalazi i najstariji krajputa{ u Moravi~kom kraju, podignut knezovima Milo{u i Zahariju 1662. godine. Prirodne lepote Odvra}enice, gde ina~e izvire reka Studenica, Ostatije i drugih golijskih sela su izuzetno privla~ne za
28
turiste koji `ele aktivan i zdrav odmor. Znamenitost Ostatije (46 km od Ivanjice) je crkva Sv. Kozme i Damjana, koja poti~e iz srednjeg veka, a obnovljena je u 17. stole}u. Nije `ivopisana, ali ima zanimljiv mermerni nadvratnik sa uklesanim tekstom na staroslovenskom jeziku. U Ostatiji je sedi{te mesne kancelarije za Brusnik i Koritnik, kao i spomen-kosturnica izginulim Kraji{nicima. Na Odvra}enici jo{ pre Drugog svetskog rata je izgra|en Planinarski dom sada pretvoren u motel.
29
PUTEM PREMA DUGOJ POLJANI (ZAPADNA GOLIJA)
Me|ure~je (9 km od Ivanjice) je prelepo naselje na sta vama Moravice i No{nice, na 530 m nadmorske visine. Me|ure~je je postojalo jo{ za vreme Rimljana i nazivalo se Megiretus. U vreme kada je ovim prostorima vladao vizantijski car Konstantin Porfirogenit ovo naselje nosi naziv Me|ure~. U poslednje vreme, bolje re}i u periodu izme|u dva svetska rata, Me|ure~je je postalo centar za vi{e okolnih sela: Rokce, Manu, Komadine, Kumanicu, Kosovicu. Ovde se nalazi mesna kancelarija za navedena sela, osnovna {kola, zadruga, zdravstvena ambulanta, motel „Kapija” (sa restoranom, apartmanom i ~etiri dvokrevetne sobe) kojim upravljaju Srbija - {ume, po{ta, samoposluga, prodavnice i ugostiteljske radnje, kao i nekoliko privatnih firmi za otkup vo}a i preradu drveta. U centru sela je radilo i mrestili{te za uzgoj
30
kalifornijske pastrmke. Tu su devedesetih godina 20. veka izgra|eni bazeni za kupanje. Kao uspomena na logor, u kome su okupljani internirci iz Srbije, Makedonije, Slovenije i Bosne, krajem 1940. i po~etkom 1941. godine, ispred mosta na No{nici, desno od puta za Goliju, stoji granitno spomen obele`je. Pored njega je i spomenik izginulim ratnicima iz Me|ure~ja i okolnih sela u Prvom i Drugom svetskom ratu.
Kumanica (16 km od Ivanjice) je poznata po Rimskom mostu na reci Moravici koja ina~e izvire kod Kozje stene na planini Goliji. Kameni most svedo~i o va`noj komunikaciji koja se protezala ovim krajem u srednjem veku. Ovaj most je udaljen od Ivanjice 17 km, na nadmorskoj visini 632 m, dug 14 m, a {irok 2,4 m. Stru~njaci su ispitivali i do{li do saznanja da je most gra|en za vreme Uro{a Nemanji}a, a ne u rimsko doba. Most je renoviran, za{ti}en i danas je u upotrebi. Restauraciju mosta izvr{io je Zavod za za{titu spomenika kulture iz Kraljeva osamdesetih godina.
31
U Kumanici postoji i crkva posve}ena Svetom Iliji. Novi jeg je datuma, a zvono je poklonio (1929) kralj Aleksandar Kara|or|evi}. U Kumanici je smestaj moguć u domaćinstvu porodice Avramović i Golijskim konacima – apartmanskom naselju porodice Milosavljević, koje se nalazi u neposrednoj blizini Rimskog mosta (15 km od Ivanjice). Prin~evo brdo (20 km od Ivanjice) je, prema predanju, dobilo ime po jednom austrijskom princu, koji se borio sa srpskim ustanicima, i pri njihovom povla~enju na sever (1690) ostao
32
tu ranjen. Na{la ga je jedna zalutala Moravi~anka i izle~ila. Iznad puta za Goliju, u mestu zvanom Okruglica (30 km od Ivanjice), na nadmorskoj visini od 1.495 m, nalazi se jezero „Nebeska suza”. Nastalo je krajem osme decenije 20. veka posle zemljotresa u Rumuniji. Ovo je pored Daićkog (Tičar) jezera i najve}e jezero u Moravi~kom kraju. Dai}ko jezero (Ti~ar) (30 km od Ivanjice) se nalazi u gustoj ~etinarskoj {umi, na nadmorskoj visini od 1500 m, neposredno pored asfaltnog puta za Bele Vode. Ranije je bilo ve}e, ali postepeno obrasta travom. Za njega su vezane bro jne legende, ali i nau~ni radovi kao {to je rad dr Nedeljka Ko{anina. Na proplanku pored jezera narod se okuplja na Prokopije (21. jula).
Bele Vode (34 km od Ivanjice) su postale centar za Dai}e i Gradac. Ova sela karakteri{u guste smr~eve {ume pro{arane proplancima i ispresecane brzim planinskim re~icama, dva jezera (Ti~ar i na Okruglici), bistri planinski izvori, bujne cvetne livade i nadmorska visina preko 1300 m. Do ovog mesta saobra}a autobus od 33
Ivanjice i natrag i put je asfaltiran. Kao preduslov za razvoj turizma u Belim Vodama je izgra|ena i jedna manja ski staza du`ine 600 m. Pored mesne kancelarije za Srednju Reku, Dai}e i Gradac, u Belim Vodama se nalazi i zdravstvena ambulanta, zemljoradni~ka zadruga, prodavnica i po{ta, kao i spomenik izginulim ratnicima iz ovog kraja u Prvom i Drugom svetskom ratu.
Golijska Reka (udaljena 40 km od Ivanjice, na 1.408 mnv) nalazi se u dolini istoimene reke na kilometar do dva od njenog izvori{ta, a na putu Bele Vode - Duga Poljana. U poslednje vreme izgra|eno je de~je letovali{te i hotel sa 94 le`aja u dvokre vetnim, trokrevetnim i osmokrevetnim sobama, apartmanom i dva depadansa. Sada je na raspolaganju 60 - tak le`aja, ali se o~ekuje rekonstrukcija objekta i dogradnja sme{tajnih kapa34
citeta. Ovde postoje apsolutno svi uslovi za razvoj turizma. Preko puta hotela napravljen je pravi mali sportski centar sa terenima za male sportove i fudbalskim igrali{tem. Posebno je zanimljiv fudbalski teren, koji je izgra|en preko Goli jske reke (reka u cevima prolazi ispod igrali{ta). Po~elo se i sa izgradnjom velike ski staze, ali su radovi obustavljeni zbog nastale situacije u zemlji na samom kraju XX veka. U okviru turisti~kog programa napravljena je farma ovaca (na Bojovom brdu) koja je u međuvremenu
uga{ena. Tu su i pe{a~ka staza zdravlja duga 4,8 km, koja prolazi kroz {ume, livade i preko poto~i}a, i obele`ena planinska staza duga 30 km sa visinskom razlikom od 650 metara. Zaljubljenici u pe{a~enje svakako ne}e propustiti priliku da pro{etaju do najvi{eg vrha Golije - Jankovog kamena (1833 m). Tu ih ~eka izvanredan pogled na najvi{e vrhove srpskih i crnogorskih planina.
35
PUTEM ZA KOVILJE Prolaza}i kroz Kosovicu (12 km od Ivanjice) treba se setiti stare legende koja ka`e da je selo dobilo ime po tome {to je na prostoru ovog sela bilo organizovano prihvatili{te i le~ili{te za ranjenike iz Kosovskog boja. Tu su pomrli mnogi kosovski junaci.
Kosovica je poznata po nevelikoj crkvi koja je podignuta u 16. veku, kako se smatra, na temeljima stare crkve izgra|ene odmah posle Kosovskog boja (1389. godine). Do ovog mesta su do{li ranjenici sa Kosova. Mnogi su tu umrli i tu sahranjeni. Po imenu Kosovaca - ranjenika i mesto je dobilo ime. Arhitektura, znamenja i ikone dana{nje crkve poti~u iz 19. veka. U Bratljevu (22 km od Ivanjice) je mesna kancelarija za ovo selo, Gle|icu i Rovine, osnovna {kola, zdravstvena ambulanta, po{ta, zemljoradni~ka zadruga i prodavnica. Znamenitost Bratljeva je nekropola sa 12 krajputa{a.
Kovilje (30 km od Ivanjice), skromno mesto u dolini No{nice, bilo je nadaleko poznato po svom manastiru. U Ko vilju je mesna kancelarija za Vasiljevi}e, Smiljevac i Kovilje, 36
zemljoradni~ka zadruga, ambulanta, prodavnica, osnovna {kola i po{ta. Podignuta je i spomen-~esma u ~ast izginulim borcima iz ovog kraja u Prvom i Drugom svetskom ratu. Manastir Kovilje (30 km od Ivanjice) poti~e iz prve polo vine 13. veka, o ~emu svedo~e delimi~no sa~uvane freske. Danas se tu nalaze dve crkve pod istim krovom, skrivene ispod stena, na desnoj obali reke No{nice. Posve}ene su Svetim Arhan|elima i Svetom Nikoli. Crkva Svetih Arhan|ela (u pe}ini) je znatno manja i starija, a severnim delom je naslonjena na stenu - pe}inu. Datira jo{ iz 13. stole}a, iz vremena kada je podignuta crkva u Pridvorici i manastir Studenica. Spada u pe}inske crkve isposni~kog
37
tipa sa veoma starim poreklom. Najo~uvanija freska u njoj iz tog perioda je Isus Hristos Pantokrator, ~iji likovi se odlikuju mona{kim karakterom, ukazuju}i na vreme njenog nastanka. Druga je sagra|ena 1644. godine. U jednom zapisu iz 1651. govori se o obnovi manastira. Ovaj zapis, koji je u dva maha objavljen, nalazi se na jednom rukopisnom ~etvorojevan|elju koje je 1651. godine poklonio manastiru Kovilje poslednji pe}ki patrijarh Gavrilo, rodom iz sela [titkova kod Nove Varo{i, iz ~uvene kne`evske porodice Ra{kovi}a. Iz sadr`ine zapisa vidi se da je patrijarh poklonio ~etvorojevan|elje manastiru sa starom crkvom Sv. Arhistrahika Mihajla i Gavrila i novim hramom Sv. Nikole. Dalje se iz zapisa saznaje da je Gavrilo, dok je bio ra{ki mitropolit, nai{ao na davno opusteli manastir, obnovio ga 1644. godine. Kao ktitor obnove, u manastiru je ostao jo{ neko vreme dok je konsolidovao mona{ki `ivot i povratio manastiru neka oteta dobra. Iste godine je sagra|ena crkva Sv. Nikole i, verovatno, `ivopisana (`ivopis je delimi~no o~uvan). Obnoviv{i Kovilje i srediv{i prilike u njemu, Gavrilo je postavljen za pe}kog patrijarha. Manastir je radio i posle 1688. godine kada „izgibo{e Srbi na Goliji”, nakon ~ega je ovaj kraj bio skoro pust. ^ak je tada pri manastiru radila manastirska {kola. Bio je rasadnik pismenosti ovog kraja. De~aci u ovom manastiru su pripremani za sve{teni~ki poziv. Uvek je tu bilo po desetak manastirskih |aka. Ne zna se ta~no kada je manastirska {kola po~ela sa radom. Podaci govore da je na po~etku 18. veka takva {kola postojala u ovom manastiru. Sada je ponovo manastir i pripada eparhiji @i~koj. Pored manastira je sagrađen novi konak, a u manastiru boravi nekoliko monahinja koje su ovaj manastir oživele i učinile ga veoma posećenim turističkim lokalitetom i značajnim objektom za razvoj verskog turizma ovog kraja. 38
U Er~egama (39 km od Ivanjice) se nalaze ru{evine neke stare crkve. Milan \. Mili}evi} u svom delu „Kne`evina Srbija” tvrdi da tu ima „stari grad Hercega Stjepana”. Sada je u ovom selu mesna kancelarija za Vu~ak, Er~ege i Medovine.
39
PUTEM ZA LUKE I OSONICU Kre}u}i se od Ivanjice prema Goliji, nakon tri kilometra, kod u{}a Lu~ke reke u Moravicu, skre}e se prema Lukama (12 km od Ivanjice) i Osonici (11 km od Ivanjice). Na samom ulasku u Luke nalazi se otvoren bazen koji posećuju, ne samo Ivanjičani, već i gosti sa strane, a u samim Lukama se nalazi mesna kancelarija, ~etvororazredna osnovna {kola, zemljoradni~ka zadruga i prodavnica. Spomenik u centru sela posve}en je izginulima iz ovog kraja u Prvom i Drugom svetskom ratu. Luke imaju i crkvu izgra|enu 1925. godine i posve}enu Pokrovu presvete Bogorodice. Godine 2005. izgra|en je privatni bazen olimpijskih dimenzija, ~ime se stvaraju uslovi za razvoj turizma u ovom lepom kraju.
Osonica ima mesnu kancelariju, crkvu sagra|enu 1973. godine i posve}enu Sv. Arhangelu Ga vrilu, ~etvororazrednu osnovnu {kolu, zemljoradni~ku zadrugu, kafanu i prodavnicu. 40
PUTEM ZA JAVOR (SJENICU)
Idu}i za Sjenicu preko Javora putem koji je prokopan u pripremama za Javorski rat (1876) mo`e se sresti niz znamenitosti. Legenda ka`e da je na Ivanji~kom brdu kneginja („carica”) Milica imala sedi{te za vreme Kosovskog boja, pa otud toponimi Cari~ina livada (brdo) i Cari~ina voda (izvor) (4 km od Ivanjice). Ispod Cari~ine livade nalazi se grob Bo{ka Jugovi}a, gde je, po predanju, sahranjen jedan od bra}e Jugovi}a - Bo{ko, stradalih u Boju na Kosovu. Povla~e}i se ranjen sa Kosova, do{ao je do Palibr~kog groba (4 km od Ivanjice) i tu umro. Prilikom otkopavanja groba (na Vidovdan 1911), pod velikom kamenom plo~om, na dva metra dubine, na|eni su ostaci kostura. Po srebrnom {lemu i oklopu utvr|eno je da se radi o zna~ajnijem srednjovekovnom srpskom vlastelinu. Tu je podignuta crkvica posve}ena svetom knezu Lazaru (udaljena
41
~etiri kilometra od Ivanjice) i posa|eno devet hrastova (koliko je izginulo bra}e Jugovi}a), koji su pod za{titom dr`ave. Na tom mestu se svake godine na Vidovdan odr`ava narodni sabor. U neposrednoj blizini Palibr~kog groba nalazi se devet krajputa{a sa po dva i jedan sa tri pokojnika i nekropola sa 24 krajputa{a. Iznad Palibrčkog groba se nalazi kompleks od 50 ha sa ergelom konja (lipicanera) i manježom, koji je moguće posetiti. Sa {kolom jahanja i posetama specijalizovanim izložbama vezanim za konjarstvo, turistička ponuda ivanjičkog kraja postaje bogatija.
U Crvenoj Gori, zapadno od Javorskog puta, nalazi se Gromov biljeg (1312 mnv). Tu, na uzvi{enju zvanom ]ava, Gromo Milosavljevi} je sa tro jicom drugova (jedan od njih je bio Ostoja Ne{kovi}, brat vladike Janje) zaustavio dve hiljade Turaka - Kola{inaca (1813. godine), koji su po{li da robe i plja~kaju Moravi~ki 42
kraj. Na mestu bitke narod je podigao lep spomenik Gromu, koji su vandali sru{ili (1933). Odmah potom na Opaljeniku (22 km od Ivanjice), neposredno ispod javorskog druma, podignuta je spomen~esma posve}ena Gromu, a tu su dve kafane, prodavnica, mesna kancelarija za ovo selo i Sivčinu i spomenik izginulima u ratovima za oslobođenje Srbije. Nekada{nji motel na Opaljeniku nije u funkciji. Na padinama Javora, na 909 mnv i na 27 km od Ivanjice, nalaze se Ku{i}i. U Ku{i}ima se nalaze mesna kancelarija za Deretin, Javorsku Ravnu Goru, Ku{i}e i Maskovu, osnovna {kola, po{ta, novosagra|ena crkva (osve{tana 2005), zemljoradni~ka zadruga, ambulanta, nekoliko kafana i prodavnica. Ku{i}i su poznato turisti~ko mesto. Tu je hotel „Javor” (ranije „Stari Vlah”) sa 92 le`aja, raspore|ena u dva apartmana, dvokrevetnim, trokrevetnim i ~etvorokrevetnim sobama, i restoranom,
43
kao i „Vila Angelina” sa svo jih 27 le`aja. Klimatski uslovi, izvanredan vazduh i sunce imaju blagotvorno dejstvo posebno na astmati~ne bolesnike i one koji boluju od bronhija, povi{enog i niskog krvnog pritiska i anemije. Mnogi ovde dolaze na oporavak i le~enje, jer su bolji uslovi nego u drugim mestima. Gostima je na raspolaganju i staza za ski janje sa ski liftom od 300 m, ure|ena trim staza i sportski tereni. Na Ku{i}ima postoji i Mu zej Javorskog rata, podignut za uspomenu na te{ke borbe vo|ene na javorskim visovima 1876. godine. Ku{i}i su svake godine na Veliku Gospojinu (28. avgust) doma}ini Sabora dvojni~ara i starih instrumenata Sr bije. Tu se takmi~e najbolji dvojni~ari iz cele Srbije, kao i izvo|a~i na starim, zabora vljenim instrumentima. Godine 2002. na Ku{i}ima je podignuto spomen obele`je Crnogorskoj vojsci, koja je izginula na ovim prostorima 1915. godine. U neposrednoj blizini Ku{i}a, na udaljenosti od 5 km nala44
zi se i Miland`a, mesto u kome je ro|en vladika Janja - Joanikije Ne{kovi} (1804 - 1873), koji je tu podigao prvu {kolu u Moravi~kom kraju (1833). Pored {kole, tu je i crkva, koju je podigao vladika Janja na grobu svojih roditelja u rodnom selu (1853). Miland`a je decenijama bila centar ~itavog kraja, jer je Miland`anska {kola sve do 1928. godine jedina koja je radila na prostoru od Javora do Crvene Gore i od No{nice do Mu~nja i Kukutnice. Zbog velikog broja borbi i ratova koji su vo|eni na ovom prostoru, u razli~itim vremenskim periodima, Javor (40 km od Ivanjice) je verovatno „najistorijskija” planina u Srbiji. Spomen kosturnica poginulima u Javorskom ratu 1876. godine svedo~anstvo je o hrabrosti i odva`nosti srpske vojske, ali i jednog istorijskog ~ina ~ijim se ishodom mo`e ponositi narod ovog kraja. Na Javoru, na groblju javorskih junaka, narod je podigao spomenik najhrabri-
45
jem od njih, legendarnom majoru Mihailu Ili}u (1907. godine). On je poginuo nedaleko odatle u Prvom srpsko-turskom ratu (1876), u ovim kra jevima poznatijem pod imenom Javorski rat. Tu je i spomenik Maksimu Lau{evi}u, buljuba{i javorske granice, koga su 1880. ubili hajduci. Ispod najvi{eg vrha Javora (Vasilijin vrh, 1.520 m), podignuto je 2000. godine spomen obele`je “Vasilijina ~esma”. Legenda ka`e da je mlada i lepa Vasilija kraj izvora ~ekala svog momka, koji se po zimskom vremenu izgubio. Smrznutu Vasiliju prona{li su tek nekoliko meseci kasnije.
46
PUTEM ZA ARILJE Bukovica (3 km od Ivanjice) je prigradsko naselje u kome se nalazi mesna kancelarija za [ume, ve}i broj (uglavnom pri vatnih) preduze}a, ugostiteljskih objekata i trgovinskih radnji. Jevac, zaseok koji se prostire izme|u Grabovice i Bukovice, od Jeva~kih stena do reke Moravice, poznat je po ubistvu sedam komita Koste Vojinovi}a. Ma{an Stojovi} i njegova grupa su do{li da podignu ustanak u porobljenom Moravi~kom kraju (1917). Tu su izdani od Andrije Grbi}a, koji ih je primio na konak, i pobijeni, 20. decembra 1917. Spomen obele`je ovim junacima otkriveno je 21. jula 1991. godine. Zahvaljuju}i geografskom polo`aju prili~kog kraja, ovde je (u \uri~kom polju, na podru~ju Dubrave) 1974. godine otvorena prva Zemaljska satelitska stanica na Balkanskom poluostrvu. Ovaj objekat, ranije od fundamentalnog zna~aja, bio je vi{estruka meta u NATO-udarima, 1999. godine, kada je i te{ko o{te}en . Obnovljen je i koristi se za te-
47
lekomunikacione svrhe. U Cerovi, zaseoku Dubrave, po~etkom ovog veka izgra|ena je nova crkva. U Prilikama (7 km od Ivanjice) se nalazi mesna kancelarija za ovo selo, Dubravu i Radaljevo, veterinarska stanica, zdravstvena ambulanta, zadruga, osnovna {kola, po{ta, hidrometereolo{ki zavod, vi{e prodavnica i kafana, kao i nekoliko privatnih firmi kao {to su pogon fabrike lekova „Galenika”, preduze}e ”Risti}”, preduze}e ”Mono” i druge. Tu je i spomenik u ~ast izginulih boraca iz ovog i okolnih sela u Prvom svetskom ratu. Crkva Sv. Arhangela Mihaila u Prilikama (na osmom kilometru od Ivanjice) podignuta je 1811. na temeljima srednjovekovne gra|evine (najverovatnije iz 16. veka), a obnovljena 1860. Posebnu vrednost imaju ikone iz 1814, delo Sretena Proti}a. Tu se ~uva Minej pisan u Skadru 1552. godine.
48
Radaljevo ima staru parohijalnu crkvu Svetog Geor gija, sagra|enu po~etkom 1810. na ru{evinama starije bogomolje. Na lokalitetu Gradina postoji i crkvica, posve}ena Svetom Iliji, za koju se pripoveda da su je vile prenele iz radaljskog polja za jednu no}, spasiv{i je od turskog ru{enja. Obnovljena je 1811. i pokrivena plo~om. Kod nje se na usekovanije glave Sv. Jovana Krstitelja (11. septembra) odr`ava narodni sabor. Godine 1997. podignuta je nova crkva, kod groblja na \okovi}a brdu, posve}ena velikomu~eniku Georgiju.
49
PUTEM PREMA MU^NJU (NOVOJ VARO[I) Izgradnjom puta Prilike - Kokin Brod (47 km), preko Kati}a i Jasenova ovo podru~je je dobilo znatno kra}i izlaz na magistralu koja vodi ka Crnoj Gori. Ina~e, sam kraj je predodre|en za planinski i seoski turizam, jer nadmorska visina u vi{e mesta prelazi preko 1.000 m, a postoje i svi uslovi za proizvodnju zdrave hrane.
Prili~ki Kiseljak (9 km od Ivanjice) je banja sme{tena u zavetrinskom delu Bajovi}a potoka, udaljena oko 1,5 km od puta Ivanjica - Arilje, na nadmorskoj visini od skoro 500 m. Izgleda da su mineralni izvori Prili~kog kiseljaka bili poznati Ilirima i Rimljanima. Me|utim, za vreme Turaka ovaj izvor je bio potpuno zaboravljen. ^obani su ga ponovo otkrili tek ~etrdesetih godina 19. veka. Potom se prili~ka voda pro~ula po svom kvalitetu, pa su neki Ivanji~ani, {ezdesetih godina, pristupili izgradnji naselja i eksploataciji mineralne vode. Do pred Drugi svetski rat Kiseljak se prili~no izgradio. Nove zgrade su podignute u Bajovi}a potoku, Maljevoj gori i na Zobotnici. Ipak, intenzivnije kori{}enje mineralne vode po~inje sa posta vljanjem ma{ina za fla{iranje, 1970. godine. Danas je banja poprili~no zapu{tena. Nije aktivan ni hotel “Dubrava”, koji ima 45 le`ajeva i restoran sa terasom.
50
Kati}i (22 km od Ivanjice), selo na obroncima Mu~nja, dvadesetak kilometara od Prilika, sa nadmorskom visinom od 1.020 m, su tako|e progla{eni vazdu{nom banjom. U Kati}ima se nalazi mesna kancelarija za Brezovu, Ravnu Goru i [arenik, osnovna {kola, po{ta, zemljoradni~ka zadruga (ispred koje stoji spomen - ~esma), spomenik jednom ~lanu kne`evske porodice Ra{kovi}, zdravstvena ambulanta, kafana i prodavnica. Tu je izgra|en motel „Vodice”, sada hotel „Logos”, sa 70 le`ajeva u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama, teretanom, saunom, manjim otvorenim bazenom, restoranom, otvorenim terenima za male sportove. Ovaj hotel u svom sastavu ima i nekoliko ku}a za odmor apartmanskog tipa kategorisanih najvi{om kategorijom. Sve to, uz ve}u afirmaciju
51
doma}e radinosti, predstavlja ozbiljan preduslov za razvoj turizma. Ovo mesto je podesno i za razvoj seoskog turizma, jer su stvoreni uslovi u doma}instvima za prijem gostiju preko cele godine. Najbolji primer za to je domaćinstvo Obradovi}, koje raspola`e sa 15-tak le`aja najvi{e kategorije raspore|enih u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama, apartmanom, organizovanim izletima za svoje goste i mnogim drugim sadr`ajima koji ~ine ovaj pansion sve tra`enijim na tr`i{tu. Domaćinstvo Obradovi} je dobitnik priznanja „Turisti~ki
52
cvet” za najbolje seosko doma}instvo u 2005. godini u Srbiji. Brezova je poznata i po Beloj crkvi, crkvi, ispod Mu~nja (26 km od Ivanjice), posve}enoj Svetom Nikoli. @ivopisana je dobro o~uvanim ikonostasom iz 1805. U jednoj povelji cara Du{ana pominje se Bela crkva u Brezovi. Me|utim, narod ovog kraja veruje da je crkvu izgradio despot Stefan Lazarevi} i za nju je vezana legenda o
„Crkvi Janji na Vlahu Starome”. Tu je i Kocelj, Kocelj, po narodnom predanju srednjovekovni grad, koji do sada nije istra`ivan i nije utvr|eno u tvr|eno o kakvoj gra|evini je re~. Ali, zna se da tu ima zidina i da su ostale legende vezane za ovo mesto. U podno`ju Mu~nja nalaze se i Ma}e (900 mnv), gde se vadi nadaleko poznata ma}anska plo~a, najbolja u ovom kraju i njom su pokrivene ku}e kako u moravi~kom tako i u drugim krajevima. Ma}e imaju, posle Devi}a, najdu`u tradiciju ba vljenj vlj enjaa seos s eoskim kim turizm tur izmom. om. Jedan deo planine Mu~anj obrastao je {umom, a drugi je go. Najvi{i vrh je Jerinin je Jerinin grad (1.534 grad (1.534 m), ~ije se strane vertikalno uzdi`u, zbog ~ega je nazvan najve}im prirodnim gradom. Turisti treba da vide i planinu Kukutnicu (1.382 mnv), na kojoj se odigrao ~uveni i opevani boj (1809), u kome je Milo{ Obrenovi} sa ustanicima i narodom ovog kraja, na vrlo lukav na~in, uspeo da zaustavi prodor Turaka. U Mo~iocima (34 km od Ivanjice) se nalazi mesna kancelarija za ovo selo, Klekovu i Preseku, osnovna {kola, ambulanta, zadruga, samoposluga i kafana. Tu je podignuta i
53
spomen-~esma. Mo~ioci danas pru`aju velike mogu}nosti za razvoj turizma jer imaju: odli~an vazduh, vodu, mle~ne i sto~ne proizvode, zdravu hranu, a tu je kuća za odmor porodice Borisavljević sa svosvo jih pet apartmana. Regionalni putni pravac Prilike - Kokin Brod je asfaltiran i znatno skra}uje putovanje prema južnom Jadranu, pa ova sela postaju sve atraktivnija za razvoj seskog turizma.
54
PUTEM ZA DRAGA^EVO Sve{tica je poznata po porodici Savi}. Na groblju Mazgit (tzv. „Popovi}a groblju”) podignut je nadgrobni spomenik Miljku Savi}u, jednom od prvih seljaka socijalista. U dolini Ra{}anske reke, sedam kilometara od Ivanjice, nalazi se pe}ina [ljepaja, a sada poznatija kao Had`iProdanova (Ra{}anska) pe}ina (oko 600 mnv). Ime je dobila po Kara|or|evom vo jvodi Had`i-Prodanu Gligorijevi}u (Sjenica, oko 1760 – Hotin, Besarabija, 1826), koji je u pe}inu sklanjao zbegove. Ina~e, nekoliko toponima u Moravi~kom kraju dobilo je ime po njemu, a najzna~ajniji su Had`i-Prodanova pe}ina (sa crkvom) i Ad`in brod, prelaz na Moravici izme|u Prilika i Radaljeva. Pe}ina je ispitana na du`ini od oko 400 metara i sastoji se od dva sprata. Donji sprat pored glavnog ima i dva sporedna kanala. Ulazni deo pe}ine je {irine oko tri metra i zavr{ava se su`enjem iza koga se nalaze prostrane dvorane koje su duga~ke oko 50 metara i {iroke oko 15 metara. Desna strana ove dvorane pokrivena je bigrenim salivom i serijom plitkih bazen~i}a. U centralnom delu dvorane nalaze se debeli stalaktiti i stalagniti, a na stranama mo}ni salivi kao okamenjeni vodopadi. Dvorana se zavr{ava sa dva manja procepa. Gornji sprat po~inje iz dvorane glavnog kanala i ispunjen je raznobojnim i raznovrsnim nakitom. Tu je prona|eno 25 novih vrsta pe}inskih `i votinja (insekata) koje u svetu nisu poznate, kao i niz vrednih arheolo{kih nalaza iz doba praistorije. Prona|ene su posude koje ukazuju na starije gvozdeno doba, kao i grn~arija iz doba paleolita, tragovi boravka ~oveka iz tog perioda, zatim fauna ~ija starost prelazi 13 i 15 hiljada godina. U pe}ini je prona|en zub duga~ak 12 cm, kao i delovi lobanje, {to ukazuje na bora vak pe}inskog medveda (`ivotinje duga~ke i do tri metra i te{ke 55
do jedne tone) u ovoj pe}ini. Sve to ukazuje da je ovaj lokalitet zna~ajno paleontolo{ko nalazi{te. Ispred ulaza u pe}inu nalazi se Had`i-Prodanova crkva, koju je izgradio ovaj Kara|or|ev vojvoda u vreme kada je sa porodicom boravio u pe}ini. Crkva je prilikom izgradnje puta (1975) gre{kom sru{ena. Obnovljena je poru{ena crkva ispred ulaza, tako da Had`i-Prodanova pe}ina predstavlja kombinaciju va`nog turisti~kog, speleolo{kog i arheolo{kog objekta. 56
Lisa - selo koje počinje na petom kilometru od Ivanjice pravcem prema Guči i prostire se na nadmorskoj visini od 600 do 800 metara. Selo Lisa je pravo planinsko selo sa razbacanim kućama i domaćinstvima dovoljno udaljenim da jedni drugima ne smetaju. Zatalasani tereni bogati {umom i pa{njacima, čist vazduh, gostoljubivost me{tana, raznovrsna hrana, kvalitetna voda, bavljenje različitim akti vnostima na otvorenom prostoru i danas su osnovna ponuda posetiocu ovog sela tako da se može reći da ovo selo ima izvanredne potencijale za razvoj seoskog turizma, s obzirom da je on u ovom selu za~et jo{ 70-tih godina 20. veka, a da se selo nalazi na magistralnom putnom pravcu prema Gu~i i ^a~ku. Pored mesne kancelarije, ~etvororazredne {kole, novosagrađene crkve, prodavnice, tu su tri ugostiteljska objekta sa doma}om kuhinjom i starim srpskim jelima („Zavi~aj”, „Izlet” i „Zlatna sredina”). U ovom selu, uz put prema Gu~i sagrađeno je vi{e
57
objekata za sme{taj, pa je sme{taj mogu} kako u ovim, tako i u drugim seoskim doma}instvima, (domaćinstvo Ilije Milićevića, domaćinstvo Drage Milićević, Radu{ke Marinković i drugih), gde goste do~ekuju sa slatkim i doma}om rakijom, a ispra}aju kao prijatelje, ovda{nji ljubazni doma}ini. [etnje predivnim predelima ovog sela, branje lekovitog bilja, {umskih plodova, uklju~ivanje u poljoprivredne radove, posete Had`i-Prodanovoj pe}ini, jezeru u selu Vu~kovica, spomeniku na Vencu i mnogi drugi sadr`aji ~ine ovo selo atraktivnim za turiste.
58
59
INFORMATOR Pozivni za Srbiju: + 381 Pozivni za Ivanjicu: (0) 32 *Turisti~ka organizacija opstine Ivanjica *TA ”Autoprevoz turist” *Autobuska stanica - Ivanjica *Taxi stanica Ivanjica - TIM Taxi - SEZAM Taxi - IVA Taxi - Crveni Taxi *Taxi prevoznici (bus) *PTT *Telekom Ivanjica *Benzinska pumpa ”NIS” *Benzinska pumpa ”Sponit” *Benzinska pumpa ”TTS Petrol” *Banke - Komercijalna banka - Banca Intesa - Credit Agricole - Vojvodjanska banka - Alpha bank - Eurobank EFG - Po{tanska {tedionica 60
032/665-085 032/650-290 032/661-145 032/661-682 032/663-602 032/662-800 032/650-000 032/662-806 032/660-999 032/664-444 032/662-280 032/641-744 063/645-359 065/8000-338 032/661-074 032/664-299 032/661-029 032/661-259 032/662-393 032/660-140 032/661-789 032/601-757 032/660-675 032/661-001 032/664-660 032/601-906 032/601-935 032/601-936 032/660-070
- ^a~anska banka - AIK banka
*Menja~nice
*Dom kulture *Gradska biblioteka *Ivanji~ki radio *Udru`enje lovaca ”^emernica” *Udru`enje sportskih ribolovaca ”Moravica” *Crkvena op{tina Ivanjica *FK ”Javor” *OK ”Putevi” *Dom zdravlja *Gradska apoteka *Apoteka ”Lora” *Apoteka ”IVA” *Apoteka ”Filly Farm” *Apoteka ”Karali}” *Apoteka ”H” *Hitna pomo} *Policija *Vatrogasna slu`ba
032/601-790 032/601-735 032/601-736 032/665-999 032/660-055 032/664-810 032/661-298 032/661-087 032/665-382 032/661-303 032/664-994 064/8899-455 032/661-319 032/664-478 032/665-101 032/662-039 032/661-020 032/661-704 032/662-697 032/661-151 032/665-722 032/665-910 032/661-024 032/663-222 032/662-264
61
LITERATURA 1. Aleksandar R. Vujovi}: Ivanjica, turisti~ko-poslovni vodi~, Beograd, 1995. 2. Ivanjica, vazdu{na banja, Turisti~ki savez op{tine Ivanjica, Ivanjica, 1978. 3. Ivanjica, Press express, Beograd, 1999. 4. Stevan Ignji}, Jovan Radovanovi}, Vlastimir Lukovi}, Ljubomir Markovi}, Milan Bujo{evi}: Ivanjica - hronika moravi~kog kraja, SUBNOR i ”7. jul”, Beograd, 1973. 5. Milorad A. Krpovi}: Kroz na{ kraj, Prijepolje, 1964. 6. Ljubomir M. Markovi}: Miland`anska {kola, ”Grafi~ar” - Ivanjica, O[ ”Major Ili}” - Ku{i}i, Mesne zajednice Ku{i}a i Opaljenika, ^a~ak, 1983. 7. Ljubomir M. Markovi}: [kole moravi~kog kraja, SIZ osnovnog obrazovanja, Ivanjica, 1984. 8. Ljubomir M. Markovi}: Moravi~ke legende, Zajednica kulture, Ivanjica, 1985. 9. Ljubomir M. Markovi}, Svetislav Lj. Markovi}: Stanovni{tvo Moravi~kog Starog Vlaha, Srpska akademija nauka i umetnosti – Geografski institut „Jovan Cviji}”, Posebna izdanja – knjiga 57, Beograd, 2002. 10. Ljubomir
M. Markovi}: Moravi~ki kraj - fotomonografija, Udru`enje
prosvetnih radnika op{tine Ivanjica, Ivanjica, 1965. 11. \or|e Petrovi}: Ivanjica, turisti~ki vodi~, NI[RO ”Turisti~ka {tampa”, Beograd, Turisti~ki savez op{tine Ivanjica, Beograd, 1980. 12. \or|e Petrovi}: Kroz Moravi~ki kraj, turisti~ko-poslovni vodi~, Turisti~ki savez op{tine Ivanjica, Ivanjica, 1978. 13. Milovan Risti}: Stari Vlah, ”Turisti~ka {tampa”, Beograd, 1963. (prvo izdanje) i Dru{tvo umetnika ”Stari grad”, Beograd, 1996. (drugo, fototipsko izdanje). 14. Uro{ ]ur~i}: Moravi~ki kraj, turisti~ko-poslovni vodi~, ”Imanuel”, Ivanjica, 2001. 15. Miloje Ostoji}: Ivanjica – turizam na selu / privatni sme{taj, „Turisti~ka organizacija op{tine Ivanjica”, Ivanjica, 2011. 16. Web sajt: http://www.ivatourism.org
62
SADR@AJ Uvod ................................................................................. 2 Ivanjca ............................................................................ 9 Putem za isto~nu Goliju (Studeni~ki kraj) .......................... 25 Putem prema Dugoj Poljani (zapadna Golija) ..................... 30 Putem za Kovilje .............................................................. 36 Putem za Luke i Osonicu ................................................... 40 Putem za Javor (Sjenicu) ............................................... 41 Putem za Arilje .............................................................. 47 Putem prema Mu~nju (Novoj Varo{i) ............................... 50 Putem za Draga~evo......................................................... 55 Informator ..................................................................... 60 Literatura ..................................................................... 62 Sadr`aj ........................................................................... 63 IZDAVA^: Turisti~ka organizacija op{tine Ivanjica Ul. Milinka Ku{i}a 47, 32250 Ivanjica Tel/fax: + 381 (0) 32 665-085 ; 650-290 e-mail: tooivanjicaªeunet.rs tooivanjica1ªeunet.rs http://www.ivatourism.org/ AUTORI: Miloje Ostoji}, Dr Svetislav Lj. Markovi} TEKST: Dr Svetislav Lj. Markovi}, Miloje Ostoji} FOTOGRAFIJE: Dragan Bosni}, Miloje Ostoji}, An|ela Stevanovi}, Perica Lukovi}, Arhiva TOO Ivanjica RECENZENT: Dr Ilija Popovi} UREDNIK VODI^A: Emilijan Proti} GRAFI^KA PRIPREMA: Sne`ana \ankovi} [TAMPA: [tamparija ”Majstorovi}”, ^a~ak TIRA@: 1000 primeraka 63
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 338.48(497.11 Ивањица)(036) ОСТОЈИЋ, Милоје, 1961Ivanjica : turistički vodič / Miloje Ostojić, Svetislav Lj. Marković ; [Dragan Bosnić ... [et al.]]. - Ivanjica : Turistička organizacija opštine Ivanjica, 2011 (Čačak : Majstorović). - 63 str. : ilustr. ; 21 cm Tiraž 1.000. - Bibliografija: str. 62. ISBN 978-86-908955-3-3 1. Марковић, Светислав Љ., 1962- [аутор] a) Ивањица - Водичи COBISS.SR-ID 187282956 64
