Pojam i modeli demokratije
Arend Lajpahrt Lajpahrt razli razlikuje kuje dva domina dominantna ntna modela demokr demokratije atije : većinsk većinsku u i konsens konsensualnu ualnu demokratiju demokr atiju.. Po Lajpahrtu, Lajpahrtu, većins većinski ki model je isklju isključiv, čiv, kompetitivan kompetitivan i supar suparnički nički dok model konsenzusa karakterišu angažovanost, pregovaranje i kompromis.
Pojam demokratije
Lajpahrt Lajpa hrt se smatr smatraa da je konses konsesualni ualni model više demokr demokratiča atičan. n. Ovakav zaklj zaključak učak sledi iz Demokratija se određuje kao oblik političkog sistema koji omogućava narodu uticaj na
uverenja da u većinskim sistemima većina vlada, dok je manjina u konstantnoj opoziciji i
vršenje javne vlasti, u kome se upravljanje i javna vlast vrše u interesu naroda, tj. društvene
kontinuiranom isključenju iz vlasti. Smatra se da demokratiju mora da odlikuje stalno
većine, uz garantovanje osnovnih prava čoveka i građanina.
učešće svih zainteresovanih strana u donošenju presudnih političkih odluka. Takođe u
Demokratija Demokr atija mora ispunjavati ispunjavati barem dva osnov osnovna na kriterijuma: kriterijuma: polit politička ička prava i civilne
dvopartijsko dvopar tijskom m strana stranačkom čkom sistem sistemu u (odli (odlika ka većins većinskog kog modela modela)) strana stranačke čke platf platforme orme se ne razlikuju mnogo i nisu u stanju da reprezentuju sve političke interese u zajednici. Ovakvo
slobode. Pod političkim pravima pre svega podrazumevamo slobodne i kompetitivne
načeloo presta načel prestaje je da bude demokratsko demokratsko pogotovo u heter heterogeni ogenim m društ društvima, vima, pa su zato
izbore, dok su civiln civilne e slobo slobode de nezamislive bez slobode govora i udruživanja. Da bi
pluralitet plura litetska ska društ društva va najčšeć najčšećee i konsen konsensualn sualnee demokr demokratije atije,, gde se forsi forsiraju raju interesi
demokratija bila legitimna njena politička elita mora voditi politiku u skladu sa željama
manjine. manji ne. Plura Pluralistič listička ka društva su društ društva va sušti suštinski nski izdel izdeljena jena po etničk etničkim, im, kultu kulturnim rnim
njenih građana i to u dužem vremenskom periodu kako bi se očuvala politička stabilnost.
,jezičkim, ideološkim i religijskim osnovama. Ove podele igraju i bitnu ulogu u opredeljenju birača za političke platforme kao i u samom političkom procesu. Zbog toga je od izuzetne
Građani moraju imati mogućnost da smene vladu koja ne radi u njihovim interesima, po unapred utvrđenoj, legitimnoj i mirnoj političkoj proceduri.
važnosti da se interesi manjina u ovakvim društvima uvažavaju. Manjine ne smeju biti isključivane iz vlasti jer bi takva situacija doprinela rastu međusobnih antagonizama i
Osobine demokratije: •
transparentnost
•
ograničena državna vlast
•
osećaju diskriminacije i isključenosti.
Osobine modela demokratije
vladavina prava
•
slobode i prava građana
•
politička jednakost i razumna socio-ekonomska jednakost
•
odgovornost nosilaca političke vlasti
•
dekoncentracija vlasti po horizontalnim i vertikalnim linijama
•
organizovana opozicija
•
izbori za organe političke vlasti
•
sloboda mas medija i aktivno javno mnenje
Kao primere multietničkih društva sa konsensualnim obeležijima Lajphart navodi Belgiju, Švajcarsku i EU (ograničeno). Homogena društva i čiste većinske demokratije su : Velika Britanija, Novi Zenland i bivše britanske kolonije na Karipskim ostrvima. Odlike većinskog (Vestminsterskog modela) Dimenzija izvršna vlast-stranke:
Modeli demokratije
•
Izvršna vlast skoncentrisana u jednopartijskom kabinetu
•
Dvopartizam
•
Dominacija izvršne vlasti nad zakonodavnom
•
•
1
Većinski i diproporcionalni izborni sistem Pluralizam i kompetitivnost interesnih grupa
Federalno-unitarna dimenzija: •
Unitarna i centralizovana vlast
•
Koncentracija zakonodavne vlasti u jednodomnom zakonodavnom telu
•
Fleksibilni ustav koji se menja prostom većinom
•
Poslednju reč o ustavnosti zakona ima zakonodavno telo koje ga i donosi
•
Centralna banka koja je zavisna od izvršne vlasti
Klasična liberalna demokratija se vezuje za Lokovo poimanje demokratije i ideju „očuvanja „očuva nja života, slobode i imovin imovinee kao osnovnih sloboda“. Pozicija Pozicija i karakt karakter er države su funkcionaliz funkci onalizovani ovani s obzir obzirom om na te vredno vrednosti. sti. Nejednakosti Nejednakosti u bogat bogatstvu, stvu, društvenom društvenom položaju i političkoj moći su prirodne i neizbežne i vlada ne bi trebalo da čini nikakve pokušaje da se u njih meša. Moderna liberalna demokratija, demokratija , „liberalizam 20. veka“ – industrijalizacija je dovela do stvaranja ogromnih socijalnih razlika, tako da dolazi do revidiranja ideje minimalne države i počinje da se brani ideja „zaštitničke „zaštitničke države“. Ideja individualizma individualizma je i dalje naglašena, naglašena,
Odlike konsensualnog modela
naglašava se značaj političke participacije kako bi se obezbedile legitimne veze između građana i države.
Dimenzija izvršna vlast-stranke: •
•
Koaliciona vlada
Neoliberalna demokratija – „lib „liberaliz eralizam am od 70ih godina do globa globalnog lnog društva“ –
Višepartijski sistem
nastoji da spoji laissez faire filozofiju sa suštinski konzervativnom filozofijom društva, on predstavlja jedan oblik tržišnog fundamentalizma, tržište se smatra superiornijim u odnosu
•
Ravnoteža između izvršne i zakonodavne vlasti
•
Izborni sistem proporcionalnog predstavljanja
•
Korporativizam interesnih grupa
na drž državu avu,, eko ekonom nomska ska int interv ervenci encija ja je pret pretnja nja ind indivi ividua dualno lnojj slo slobod bodi. i. Veli Veliki ki uti uticaj caj globalizacije – nacija država postaje „tržišna država“ u cilju stvaranja globalno povezane ekonomije.
Federalno-unitarna dimenzija: dimenzija :
Poliarhična demokratija
•
Federalna i decentralizovana vlast
•
Jak dvodomni bikameralizam
Ovaj model ističe kao glavne osobine demokratije participaciju i kompeticiju i pretpostavlja
•
Rigidni ustav koji se menja kvalifikovanom većinom
se postojanje moderne države koja garantuje individualna prava, slobodu asocijacije i fer
•
Zakoni podležu sudskoj reviziji ustavnosti koju vrše Ustavni sudovi.
prebrojavanje glasvoa.
•
Centralna banka je nezavisna
Konsocijalna demokratija
Tipologija demokratija
Model Mod el pol politi itičkog čkog sis sistem temaa diza dizajni jniran ran za mul multie tietni tnička čka dru društv štva. a. Nag Naglaš lašava ava se pro proces ces pregovaranja između političkih elita, između kojih treba da postoji puna saglasnost o odlukama. Pokušaj da se zaobiđe „vladavina većine“.
Liberalna demokratija
Model multikulturalnog građanstva
Liberalna demokratija je oblik političkog sistema koji je oblikovan pojmom liberalizma tj. vrednošću vrednošću slobode. Razlikujemo Razlikujemo 3 vrste liberalne demokratije: demokratije: klasičnu, modernu i neoliberalnu.
Nastoji da inkorp Nastoji inkorporira orira manjinska prava u liber liberalnu alnu teoriju. teoriju. Kimli Kimlika ka ističe tri grupe manjinskih prava: na priznavanje prava, prava samoupravljanja i prava predstavljanja.
2
Zastup Zas tupaa se konc koncept ept dif difere erencir ncirano anogg gra građans đanstva tva kao konc koncept ept nas naspra pram m uni univerz verzaln alnog og
(1) postoji visok stepen tolerancije prema opoziciji, koja je u stanju da kontroliše sklonosti
građanstva, jer se smatra da tako diferencirana prava pružaju način ispunjenja liberalnih
vlasti prema ka samovolji
težnji tež nji – mor moramo amo da tež težimo imo da osi osigur guramo amo da sve nacionaln nacionalnee gru grupe pe ima imaju ju pri prilik liku u da
(2) stvaranje dovoljno širokih mogućnosti za učestvovanje u politici kako bi se obezbedio
održavaju sebe kao distinktnu kulturu.
stabilan nivo zainteresovanosti naroda
Diskurzivni model demokratije
Međuti Međ utim, m, zap zapadne adne dem demokr okrati atije je ne obe obelež ležava avaju ju sam samoo pre predsta dstavnič vnička ka dem demokr okrati atija ja i kapitalistička organizacija privrede, već i kulturno i ideološko usmerenje koje je najvećim delom proizvod zapadnog liberalizma. Najveći značaj ovog nasleđa ima koncept „liberalnog
Diskurzivna demokratija pretpostavlja komunikativnu racionalnost – preferencije i stavovi
individualizma“, koji naglašava jedinstvenost svakog pojedinca i ističe postrebu da društvo
nisu nešto dato ili nepromenljivo, već se individualne potrebe i javni interesi otkrivaju kroz
bude organizovano organizovano tako da najbo najbolje lje zadovolji potrebe potrebe i zanim zanimanja anja pojedinaca od kojih je
raspravu. Politika je proces odlučivanja kroz diskusiju.
sastavljeno.
Participativna demokratija
Sve zapadne poliarhije nisu iste, što potiče, pre svega, od političkog cilja koji želi da se postigne, i u tom smislu podele na one koje žele da ostvare centralizaciju i vlast većine, i one koje teže podeljenosti i pluralizmu. Lajphart je ovu podelu uobličio podelom na većinsku i
Suštinu i smisao politike traži u samom procesu odlučivanja. Ovaj model nastoji da razvije
konsenzualnu demokratiju.
sistem demokratije koji će omogućiti direktnu participaciju i uticaj građanja u procesu politi pol itičko čkogg odl odluči učivan vanja ja na svi svim m niv nivoim oimaa pol politi itilke lke orga organiz nizaci acije, je, kro krozz raz različ ličite ite for forme me neposredne demokratije
Nove demokratije
Kosmopolitska demokratija
Prema Hantingtonu, Hantingtonu, ovo su režim režimii koji nastaju trećim talas talasom om demokr demokratiza atizacije. cije. Pad komunizma je omogućio proces demokratizacije koji se zasnivao na liberalnom obrascu Zapadaa – pre svega, prihva Zapad prihvatanja tanja višestranačkih višestranačkih izbora i uvođenj uvođenjaa privre privrednih dnih reformi.
Ovaj model nastoji da proširi okvire demokratiju kako bi izašao u susret globalizmu i
Međutim, nove demokratije ne možemo okarakterisali kao „liberalne demokratije“ jer, sa jedne strane, komunističko nasleđe nije moglo biti otpisano „preko noći“, a sa druge,
globalističkom preuređenju društva i politike. Ideja je utapanje države u globalnu zajednicu pri čemu bi država zadržala neke važnije funkcije.
tranzicija je izazvala probleme potpuno drugačije od onih sa kojima se suočavaju zapadne poliarhije. Ti problemi su:
Klasifikacija savremenih političkih režima
(1) političko – kulturološke posledice komunističke vlasti: nemogućnost uspešnog razvoja građanske kulture koja naglašava participaciju, pregovore i konsenzus
Zapadne poliarhije
(2) problem privredne tranzicije – dovodi do drastične društvene nejednakosti, porasta nezaposlenosti i inflacije
Opšte Opš te gle gledan dano, o, zap zapada adane ne pol poliar iarhij hijee su ekvi ekvival valent entne ne rež režimi imima ma koj kojii su odr određe eđeni ni kao
(3) ponovna pojava etičkih i nacionalnih tenzija usled slabosti državne vlasti
„liberalne demokratije“. Stoga, njihovo jezgro čine: SAD, Zapadna Evropa i Australoazija. Prema Hantingtonu, takvi režimi su proizvod prva dva talasa demokratizacije.
Nove demokratije nisu iste, i pre svega se razlikuju po stepenu privredne i ekonomske razvijenosti, tj. po tome da li je reforma tržišta bila sprovedena brzo i srazmerno i bez većih
Režime zasnovane na poliarhiji odlikuju dve opšte osobine:
problema, ili preko volje i nepotpuno i time izazvala ozbiljne političke napetosti.
3
postoji i zemlje kao što je Malezija, u kojoj je islam i državna religija, a predsednik duhovni
Istočnoazijski režimi
i svetovni nosilac vlasti, ali postoji neki oblik političkog pluralizma.
Opšte je prihva prihvaćen ćen stav da moderni modernizacija zacija znači ozapadnjivanje, ozapadnjivanje, tj. da je indsus indsustrijsk trijskii
Vojni režimi
kapitalizam uvek praćen liberalnom demokratijom. Ovako stanovište zanemaruje razlike između kultura koje su bile pod uticajem drugih ideja i vrednosti, u slučaju istročnoazijskih
Vojni režimi su režimi koji opstaju pre svega zahvaljujući vojnoj moći i sistematskoj
zemalja – konfučijanskih. Samim tim, postoji poseban sistem azijskih vrednosti koje se
represiji, i u tom smislu pripadaju autoritarnim režimima. Hijerarhija u političkom životu
razlikuju od zapadnih:
se određuje u odnosu na mesto u vojnom lancu komandovanja, a svaka vrsta ustanova kojima se može izraziti protivljenje je zabranjena.
(1) već većaa usm usmere erenost nost na pri privre vredne dne neg negoo na pol politi itičke čke cil ciljev jevee – zai zainte nteres resova ovani ni su da podstaknu vlast i obezbede obilje, ali ne i da uvećaju građanske slobode (u zapadnom
Postoje različite vrste vojnih režima – oni u kojima oružane snage preuimaju neposrednu
značenju tih sloboda)
kontrolu vlasti (Južna Amenrika), diktature jednog čoveka i sl.
(2) država je opštepoštovana, opštepoštovana, a večito vladajuće vladajuće stranke se tole tolerišu rišu – posto postoji ji opšta saglasnost da država, paternalistički nastrojena, treba da donosi odluke o privatnim i javnim ustanovama i osmišljava strategije za nacionalni razvoj
Savremeni Savrem eni model modelii instit institucional ucionalne ne konfigu konfiguracije racije
(3) kult vođe – zbog konfučijanskog naglašavanja odanosti, discipline i dužnosti – ovo često
vlasti
dovodi do autoritarizma (4) porodica – iz velikog poštovanja prema porodici proizilazi i „grupno mišljenje“, što obično graničava mogućnost da se usvoje ideje kao što su individualizam i ljudska prava,
Uređiva Ure đivanje nje hor horizo izonta ntalne lne rav ravni ni org organi anizac zacije ije pol politi itičke čke vla vlasti sti spa spada da u red klj ključn učnih ih i
zapadno shvaćeni
najslo naj složen ženiji ijih h pit pitanj anjaa pol politi itičke čke teo teorij rijee i pra prakse kse.. Od pra praviln vilnog og oda odabir biraa pol politi itičko čko – institucionalnog aranžmana vlasti u dobroj meri zavisi egzistencija, priroda i karakter države.
Islamski režimi
U trenutku kada u istorijskom razvoju dolazi do stupnja u kada je potrebno ograničiti kraljevu vlast, morao se napraviti izbor između dva sistema – ili bi se morahu oduzeli lični
Uspon islama kao političke snage je imao ozbiljan uticaj na politiku Severne Afrike, Bliskog Istoka i delova Azije. Sa druge strane, postoje brojni režimi su podizani i obnavljani na islamskim islam skim osnovama. Islam nikada nije bio samo religija. religija. To je pre način života koji daje
prerogativi prero gativi i podvrg podvrgnuo nuo njegov kabine kabinett narodn narodnoo izab izabranom ranom telu, parlamentu, parlamentu, čime je
obrasce političkog i privrednog ponašanja, kako za pojedince, tako i za narode. Iz tog razloga, postoji težnja političkog islama da stvori teokratiju u kojoj bi politički i drugi
izabranim vladaocem, čime je stvoren predsednički sistem.
stvore stv oren n par parlam lament entarn arnii sis sistem tem,, ili bi se, pak pak,, mon monarh arh zam zameni enioo nov novim, im, dem demokr okrats atski ki
U teorijsko – normativnoj ravni, osnovne premise organizovanja institucionalnih odnosa i
poslovi bili zasnovani na „višem“ verskom načelu. Politički islam je poprimio različite
procesa kod svakog od ovog dva sistema su prepoznatljivi. Međutim, na terenu empirijske
oblike, od krajnjeg fundamentalizma do pluralizma.
anal an aliz izee do dola lazi zi se do za zakl klju jučka čka da ni niti ti po post stoj ojee ni niti ti fu funkc nkcio ioni nišu šu mo mode deli li či čist stog og
Fundamentalistički islam postoji pre svega u Iranu– sve zakonske akte odobrava Savet za zaštitu zašti tu ustava čija je svrha da obezb obezbedi edi saglanost sa načeli načelima ma islama. Takođe, šerij šerijatsko atsko
parlamentarizma ili prezedencijalizma, već je prisutna izvesna hibridizacija ovih sistema. Takođe, pored njih, u praksi postoje i prelazni oblici ova dva oblika organizacije vlasti, semi
pravo se sprovodi kao zakonski i moralni pravilnik. Važi i za Saudijsku Arabiju. Međutim,
– prezidencijalni i polu-parlamentarni sistem.
4
semiprezidencijalizam ili semiparlamentarizam. Prihvatanjem jednog ili drugog sistema, po
Predsednički i parlamentarni sistem, grubo
njihovom mišljenju, obezbeđuje se pouzdaniji i konzistentniji okvir za funkcionalnu i stabilnu demokratiju.
Istorija konstitucionalizma je večito traganje za magičnom formulom kojom bi se ustanovio
Za polup polupredsedn redsednički ički sistem je karakt karakterist erističan ičan neposr neposredno edno izabrani predsednik i
idealan ekvilibrijum izvršne i zakonodavne vlasti, koji nikada nije bio pronađen.
odgovornost odgovo rnost kabineta i parla parlamentu mentu i predse predsedniku. dniku. Polupredsednički Polupredsednički sistem kombinuje elemente eleme nte mekog parla parlamenta mentarizma rizma sa slabi slabim m i nedovo nedovoljno ljno uticajnim parlamentom parlamentom i
Predsednički sistem se, grubo rečeno, zasniva na: (1) razdvojenosti tri vrste vlasti i njihovoj organizacionoj i funkcionalnoj samostalnosti (2) izvršna vlast ne završi od parlamentarne
institucijama predsedničkog sistema, pri čemu prevagu dobija izvršna vlast izražena u instituciji „jakog predsednika“.
podrške (3) predsednik je neposredno izabran.
Sa druge strane postoj postojii i polupolu-parla parlamentar mentarni ni oblik oblik,, kancelar demokratija, demokratija, koja je
Isto tako grubo može se definisati i parlamentarni sistem, on podrazumeva: (1) saradnju i
izgrađena u cilju političke stabilnosti i efikasnosti sistema vlasti. Želja za stabilnošću se
ravnotežu izvršne i zakonodavne vlasti (2) kabinet direktno odgovoran parlamentu (3) ako
izražena izraž ena polit političkom ičkom suprem suprematijo atijom m i konsti konstitucio tucionalnom nalnom predom predominacij inacijom om kancel kancelara ara nad
postoji predsednik, bira ga parlament i njemu je odgovoran.
predsednikom republike.
Zašto se opredeliti za jedan ili drugi sistem?
Opšta obeležja parlamentarnog sistema Prednosti Predno sti predse predsedničkog dničkog sistema sistema:: (1) stabilnost izvršne vlasti (2) „demokratskiji“ način izbora šefa egzek egzekutive utive (3) simbo simbolizuj lizujee jedinst jedinstveni veni i integ integralni ralni karakter zemlje i predstavlja neku vrstu mosta između različitih partija i grupa
Princip podele vlasti: vlasti: izvršna vlast zavisi od parlamentarne podrške. Postoji fuzija,
Mane predsedničkog sistema: sistema: (1) nulti zbir – blokada odlučivanja usled ne postojanja
fiksiran, tj. izbori se mogu raspisati pre isteka mandatnog perioda
saradnja i ravnoteža izvršne i zakonodavne vlasti. Mandat izvršne i zakonodavne vlasti nije
institucionalnih mehanizama za prevladavanje eventualnih sukoba izvršne i zakonodavne vlasti (2) monopolizacija vlasti (3) ne dozvoljava fleksibilnost – ukoliko rad predsednika
Izvršna vlast: vlast: (1) bicefalna, sastoji se od nejakog šefa države (ima ceremonijalne funkcije)
nije zadovoljavajući, on se gotovo ne može smeniti
i jake vlade (ima efektivne funkcije) (2) bira se posredno, u legislaturi (3) kolegijalno telo u kome premijer ima poziciju prvog među jednakima (4) postoji personalno preklapanje za
Prednosti parlamentarnog sistema: sistema: (1) efikasnost – sposobnije da uz parlamentarnu
zakonodavnom vlasti
većinsu sprovode svoje programe (2) podstiče vladanje u okviru višepartijskog sistema (3) Odnos izvršne i zakonodavne vlasti: vlasti: (1) parlament može da izglasa nepoverenje vladi,
obezbeđuje bezbedniji i demokratskiji konstitucionalni okvir
a vlada može, obično uz konsultaciju sa šefom države, da raspusti parlament (2) delegirano
Mane parlamentarnog sistema: sistema: (1) nestabilna koaliciona vlada često vodi konstantnoj krizi parlamentarnog sistema
zakonodavstvo i pravo zakonodavne inicijative u rukama premijera Prednosti parlamentarnog sistema: sistema: (1) efikasnost – sposobnije da uz parlamentarnu
A na pola puta...
većinsu sprovode svoje programe (2) podstiče vladanje u okviru višepartijskog sistema (3) obezbeđuje bezbedniji i demokratskiji konstitucionalni okvir
Međutim, postoje autori koji smatraju da ni č ist parlamentarizam niti čist prezidencijalizam ne obezbeđuju stabilan okvir za demokratiju, te se zalažu za jedan od hibridnih sistema –
5
Mane parlamentarnog sistema: sistema: (1) nestabilna koaliciona vlada često vodi konstantnoj
Predsednik: (1) bira se na opštim i neposrednim neposrednim izborima sa fiksnim fiksnim mandat mandatom om (2)
krizi parlamentarnog sistema
efektivna vlast – kontrola izvršne i zakonodavne vlasti, presudan faktor u međunarodnim dogovorima (3) bira vladu i kontroliše je Vlada: (1) Predsednik imenuje Prvog ministra, a na njegov predlog i ostale članova vlade
Opšta obeležja predsedničkog sistema
(2) odgovorna je parlamentu koji može da je smeni (3) u praksi ima manje uticaja od Predsdnika (4) ne postoji personalno preklapanje za zakonodavnom vlasti
Princip razdvajanje razdvajanje vlasti vlasti:: sastoji se u odvajanju izvršne vlasti od parlamentarne podršk pod rške. e. Poč Počiva iva na pri princip ncipu u che check ck and bal balanc ances es –ra –razli zličit čitii nač načini ini na koj kojii izv izvršn ršna, a,
Odnos izvršne i zakonodavne vlasti:
zakonodavna i sudska vlast kontrolišu jedna drugu. I zakonodavna i izvršna vlast imaju svoj fiksiran mandat dobijen na neposrednim izborima, koji je njen izvor legitimnosti.
Uticaj predse predsednika: dnika: (1) otv otvara ara i zak zaklju ljučuj čujee van vandre dredna dna zas zaseda edanja nja par parlam lament entaa (2)
proglašava zakone i ima pravo suspenzivnog veta (štrajk pera) (3) ima pravo da raspusti Izvršna Izvršn a vlast vlast:: (1) monocefalna, sastoji se od jakog predsednika u kome su spojene
parlament
ceremonijalne i efektivne funkcije – on je šef države, šef izvršne vlasti, šef partije i šef oružanih snaga (2) predsednik se bira neposredno (3) predsednik bira vladu i usmerava je
Uticaj vlade: (1) ima zakonodavnu inicijativu (2) pravo da podnosi amandmane na
(4) ne postoji personalno preklapanje za zakonodavnom vlasti
zakonske predloge (3) kako je zakonodavna funkcija parlamenta ograničena samo na ona pitanja pitan ja koja su Ustavom eksplicitno eksplicitno stavlj stavljena ena u njegov njegovu u nadlež nadležnost, nost, sve oslae odnose reguliše vlada svojim propisima (4) određuje dnevni red parlamenta
Odnos izvršne i zakonodavne vlasti: vlasti: (1) postoji fiksirano vreme mandata, samo u izuzetnim izuze tnim slučajevima slučajevima se to krši (2) delegirano zakonodavstvo zakonodavstvo i pravo zakonodavne zakonodavne
Uticaj parlamenta na vladu: (1) izglasava joj nepoverenje (2) poslanička pitanja
inicijative u rukama premijera, pravo veta Prednosti Predno sti predse predsedničkog dničkog sistema sistema:: (1) stabilnost izvršne vlasti (2) „demokratskiji“
Oblici vertikalne organizacije vlasti
način izbora šefa egzek egzekutive utive (3) simbo simbolizuj lizujee jedinst jedinstveni veni i integ integralni ralni karakter zemlje i predstavlja neku vrstu mosta između različitih partija i grupa
Unitarna država
Mane predsedničkog sistema: sistema: (1) nulti zbir – blokada odlučivanja usled ne postojanja institucionalnih mehanizama za prevladavanje eventualnih sukoba izvršne i zakonodavne vlasti (2) monopolizacija vlasti (3) ne dozvoljava fleksibilnost – ukoliko rad predsednika
Ogomna većina savremenih država ima unitarne sisteme vlasti. U njima je suverena vlast u
nije zadovoljavajući, on se gotovo ne može smeniti
jednoj, nacionalnoj instituciji. Pošto je u unitarnom sistemu ustavna suprematija dodeljena centru, svaki sistem necentralne vlasti postoji zahvaljujući njemu. Ovo naizgled stvara nekontrolisanu centralizaciju. Međutim, u stvarnosti, u unitarnom sistemu odnos između centra i periferije je složen i mora postojati da bi odgovorilo zahtevima društvenog života.
Osnovne odlike polupredsedničkog sistema
Dekoncentraci Dekonc entracija ja vlasti se mož možee shv shvati atiti ti kao pre prenos nos ovl ovlašć ašćenja enja državne državne vla vlasti sti sa središnje središn je vla vlade de na izv izvesne esne org organe ane,, pri čemu preneta preneta ovl ovlašć ašćenj enjaa vla vlasti sti ost ostaju aju pod neposrednim nadzorom središnje vlasti.
Izvršna vlast: bicefalna, vlast: bicefalna, sastoji se od predsednika i vlade
6
Regionalna država nastaje devolucijom devolucijom,, kojom se uspostavlja najveći mogući stepen
Decentraliza Decentr alizacija cija vlasti je pre prenos nos ovl ovlašć ašćenj enjaa drž državn avnee vla vlasti sti sa sre središn dišnje je vla vlade de na
decetralizacije, koji ne dovodi do njegovog pretvaranja u federalni sistem. Regionalna
necentralni necent ralni organ, pri čemu necentralni necentralni organ nije podrvrgnut podrvrgnut centra centralnom lnom u smislu
država se razlikuje od federalne po tome što su moć i odgovornosti regiona izvedeni iz
nadzora nad celishodnošću akata koji donosi. Decentralizacija vlasti de može javiti u tri
centra,, a ne ustavom dati. Regionalne države su uglavn centra uglavnom om stvorene kao odgovo odgovorr na
vida:
povećane napetosti u državi i posebno kao pokušaj da se udovolji pojačanim regionalnim i
(1) realna decentralizacija postoji kada se jedan krug poslova središnje vlasti poveri
ponekada nacionalističkim zahtevima.
telu koje samostalno odlučuje. Nadzor nad radom tog tela vrši samo sudska vlast, koja se izjašnjava o zakonitosti akta, ali ne i o njegovo celishodnosti.
Unija i konfederacija
(2) personalna decentralizacija vlasti postoji onda kad se jedan krug poslova prenese u nadležnost nekoj grupi građana, s obzirom na njihova svojstva (pripadnost jednom narodu, jezičkoj zajednici, veroipovesti i sl).
Unija i konfederacija su oblici posebnih veza među državama, a ne oblici jedne države.
(3) teritorijalna decentralizacija postoji kada se jedan određen krug poslova poslova vlasti, ili
vladaoca – primer zemlje Komonvelta) i realnu unija (veza dve države koje nisu vezane
čak celina ovlašćenja vlasti prenese na neki organ ili telo, čija se nadležnost prostire na
isključivo ličnošću vladaoca, već i nekim zajedničkim državnim organima, primer je bivša
jednom delu državnog zemljišta.
Austro-Ugarska).
Razlikujemo Razli kujemo dve vrste unija: personalnu (dve ili više država vezane samo ličnošću
Konfederacija je zajednica država, za razliku od federacije, nije konfederacija ta koja je
Federacija
suverena, već države od kojih se ona sastoji. Ovaj oblik nastaje usled postojanja spoljne opasnosti ili utvrđivanja međunarodnih položaja. Uređenje konfederacije se ne definiše
Federacija je vertikalni oblik organizacije vlasti gde postoji podela države na federalne jedinice – državice, a između federacije i federalnih jedinica postoji ustavom definisana podela vlasti.
Pojam i obeležja regionalne države
Federacija Federa cija može nasta nastati ti decentralizijom (unut (unutrašnji rašnjim m preob preobražaj ražajem em jedne unita unitarne rne države u federalnu) i agregacijom (spajanjem dve ili više država u jednu, federalno
Negde između unitarne države i federacije
uređenu). Sastojci pojma federacija:
Klasičnaa nau Klasičn nauka ka o drž državi avi poz poznaj najee dva obl oblika ika drž državn avnog og ure uređen đenja ja – uni unitar tarnu nu drž državu avu i federaciju. feder aciju. Poslednjih Poslednjih decenija javlja se i treći oblik državnog uređenja – tzv. regionalna regionalna
(1) suverenost – pripada federaciji, a ne federalnim jedinicama
država, koja je „nešto između“ unitarno uređene države i federacije. Idejno, ona spaja dobre strane i unitarne i federalno uređene države, a u isto vreme otklanja pojedine slabosti i
(2) pluralitet jedinica (3) participacija – učestvovanje federalnih jedinica u stvaranju državne volje
jednog i drugog oblika državnog uređenja. Regionalna država više od federacije obezbeđuje
(4) ustav – odgovornosti i ovlašćenja svakog nivoa vlasti deinisani su ustavom
„jedinstvo „jedin stvo
u različitosti“ različitosti“,, a sa druge strane izbegava izbegava preteranu koncentraci koncentraciju ju vlasti
svojstvenu svojst venu unitarnoj državi. Ona vodi računa o posebn posebnostim ostimaa pojedi pojedinih nih delova jedne
Regionalna država
zemlje,, daj zemlje dajee im pra pravo vo na sop sopstv stveno eno org organi anizova zovanje nje,, ali im ne dop dopušt uštaa mog mogućn ućnost ost ugrožavanja državnog jedinstva.
7
Regionalna država se uvodi tamo gde se javljaju značajni razlozi istorijske, etničke, jezičke,
Akt uređenja: uređenja: (1) Status regiona sa redovnim statusom se načelno uređuje ustavom, a
geografske ili ekonomske prirode koji zahtevaju da se pojedinim područjima zemlje prizna
preciziran regionalnim statutima koji moraju biti u skladu sa ustavom. Regionalne statute
poseban status.
donosi najviši regionalni organ, regionalni savet, a potvrđuje Parlament svojim zakonom (b) Status regiona sa posebnim statusom se uređuje statutima koje u obliku ustavnih
Obležja regionalne države
zakona donosi parlament, pri čemu je slobodan da taj status prilagodi specifičnim uslovima regiona u pitanju
(1) status i organizacija regiona:
Nadležnost Nadle žnost i funkcij funkcije e: imaju sopstvene sopstvene izbor izborne, ne, izvršne i druge organe, raspolažu raspolažu normativnim ovlašćenjima, kao i nadležnostima u izvršno – upravnoj sferi i imaju izvestan
Do’s : ima imaju ju sop sopstve stvene ne izb izborn orne, e, izv izvršne ršne i dru druge ge org organe ane,, ras raspol polažu ažu nor normat mativni ivnim m
stepen finansijske autonomije, pre svega u smislu ubiranja sopstvenih prihoda.
ovlašćenjima ovlaš ćenjima,, kao i nadlež nadležnosti nostima ma u izvršno – upravnoj sferi i imaju izvestan izvestan stepen finansijske autonomije, pre svega u smislu ubiranja sopstvenih prihoda.
Organizacija vlasti u regionima: regionima: (a) regionalni savet – predstavničko telo izabrano opštim opšti m i nepos neposrednim rednim izborima (b) regionalni odbor – izvršni organ, bira ga regionalni
Dont’s: regioni ne mogu imati elemente državnosti i značajna prava na samoorganizovanje
kao federalne jedinice, kao što ne mogu ni raspolagati ustavotvornom vlašću.
savet (c) predsednik (c) predsednik odbora – predstavlja region i proglašava regionalne propise
(2) učešće u organizaciji i funkcionisanju centralih organa: u okviru dvodomog
Kontrola vlasti u regionima: regionima : (a) komesar – imenuje ga Vlada, on kontroliše rad regiona
parlamenta, regioni učestvuju u obraz parlamenta, obrazovanj ovanju u gornje gornjegg doma, bilo zajed zajedno no sa drugi drugim m subjektima bilo sami
(c) mogućnost raspuštanja regionalnog saveta
(b) Komisija za kontrolu regionalne uprave – kontroliše zakonistost upravnih akata regiona
Učešće u organizaciji centralnih organa: organa: Senat, gornji dom Parlamenta se bira na
(3) odnosi dva nivoa vlasti – države i regiona: odnosi su stavljeni u hijerarhijsku
regionalnoj osnovi, iz svakog regiona se bira po 4 senatora odgovarajući broj senatora u odnosu na broj stanovnika u regionu; pored senatora, u Senat ulaze i bivši predsednici
osnovu i u zakonodavnoj i u izvršno-upravnoj sferi. Kontrolu ustavnosti i zakonitosti regionalnih propisa mora vršiti ustavni sud, a rad regionalnih organa mora biti podvrgnut
republike i 5 doživotnih senatora „zaslužnih građana“
nadzor nad zoru u drž državn avnih ih org organa ana sa pra pravom vom uki ukidan danja, ja, odn odnosn osnoo pon poništ ištava avanja nja nez nezako akonit nitih ih i necelishodnih akata.
Španija
Koncept regionalne države u Španiji i Italiji
Struktura:: 17 autonomnih zajednica Struktura
Regionalna država javlja se kao poseban oblik državnog uređenja u dve evropske zemlje: u
Akt uređenja: uređenja: Ustav predviđa uvođenje „autonomnih zajednica“, a status je uređen
Italiji 1948. i u Španiji 1978. godine. Regionalna država se uvodi kao način da se nivelišu
statutom autonomnih zajednica, koje izrađuje posebna lokalna skupština koju sačinjavaju
geografske, kulturne, etničke i ekonomske razlike između delova ovih zemalja.
delegacije pokrajna i članovi oba parlamenta. Kortes na kraju donosi Statut. Nadležnost Nadle žnost i funkcij funkcije e: imaju sopstvene sopstvene izbor izborne, ne, izvršne i druge organe, raspolažu raspolažu
Italija
normativnim ovlašćenjima, kao i nadležnostima u izvršno – upravnoj sferi i imaju izvestan stepen finansijske autonomije, pre svega u smislu ubiranja sopstvenih prihoda. Postoji
Struktura: 15 regiona sa redovnim statusom i 5 regiona sa posebnim statusom (Sardinija, Struktura: Sicilija i 3 pogranična regiona)
„Fond za kompen kompenzacij zacije“ e“ koji postoji u cilju smanjivanja smanjivanja ekonomskih razlika između regiona. Svi regioni imaju sopstvenu zastavu i ambleme.
8
Uloga izbora u liberalnim demokratijama
Organizacij Organ izacija a vlasti u regio regionima nima:: (a) skupština – izabr izabrana ana opštim i neposr neposrednim ednim izborima (b) savet vlade – izvršno upravni organ, bira ga skupština i njoj je odgovoran (c)
Dva su mišljenja o ulozi izbora i liberalnim demokratijama:
predsednik – bira ga skupština, imenuje kralj, on rukovodi izvršnom vlasti i predstavlja region, odgovoran je skupštini
(1) teorija odozdo prema gore – zanima je u kojoj meri izbori čine vlade odgovornima
Kontrola vlasti u regionu: regionu : (a) visoki sud pravde – uklapa se u jedinstvenu organizaciju
onima kojima vladaju; najvažnija funkcija je usmeriti komunikaciju odozdo prema gore
sudske vlasti u zemlji (b) poseban delegat vlade – koordiniše državnu upravu u tom regionu
(2) teorija odozgo na dole – smatra da su izbori instrument širenja vlasti elite nad
sa upravom same zajednice (c) Ustavni sud – nadgleda ustavnost propisa regiona (d)
narodom; funkcija izbora je da poveća legitimnost vladajuće klase
računski sud – nadzire ekonomska i budžetska pitanja
U stvarnosti, istina je između – izbori su razmena uticaja elita i birača. Elite dobijaju
Učešće u organizaciji centralnih organa: organa: Senat, gornji dom Parlamenta se bira na
dodatni autoritet u zamenu za pokazivanje razumevanja za interese birača. Jedino tako
regionalnoj osnovi, iz svakog regiona se bira po 4 senatora odgovarajući broj senatora u
birači utiču na vladine odluke – u zamenu za poslušno pridržavanje odluka u kojima su
odnosu na broj stanovnika u regionu, plus skupština imenuje još po jednog senatora na
delimično učestvovali.
svaki.
Načela demokratskih izbora
Pojam, vrste i načela demokratskih izbora
Postoje 4 temeljna načela demokratskih izbora:
Pojam i vrste izbora
1. Opšte biračko pravo – svi građani imaju pravo glasa i mogu biti kandidati na izborima bez obzira na pol, rasu, jezik, prihode, imovinu, zanimanje, status ili klasu, veroispovest ili političko uverenje. Ipak, moraju biti ispunjeni određeni uslovi kao što su određeni broj
Izbori su nesumnjivo jedan od najznačajnijih delova demokratskog političkog sistema. Oni su najvažniji oblik participacije građana i participacija u kojoj socijalno – strukturalna
godina, državljanstvo, mesto stanovanja, kao i određeni nivo intelektualne svesti.
pozicija ne igra ulogu.
Tokom istorije, ovo načelo se kršilo na 3 načina:
Izbori služe za stvaranje predstavničkih tela ili za postavljenje osoba na izbornu funkciju.
a) isklju isključivanje čivanjem m određenih određenih grupa stanovništ stanovništva va (etničke, (etničke, verske manjine, manjine, žene, žene, itd)
Na izborima se odlučuje o kandidatima, ali i o stručnim pitanjima. Na izbornu volju
b) utvrđi utvrđivanjem vanjem cenzu cenzusa sa (porez, (porez, imovin imovina, a, prihodi) prihodi)
građana utiču političke stranke i političke i nepolitičke organizacije svojim predlozima.
c)
obra ob razo zovni vnim m cen cenzu zuso som m
2. Isto biračko pravo za sve – glas svakog birača ima jednaku vrednost.
Funkcije izbora
Tokom istorije, ovo načelo se kršilo n a 2 načina: Funkcije Funkci je izbora su brojn brojne: e: (1) omogu omogućavaju ćavaju legitiman legitiman izbor upravl upravljača jača (2) služ služee za
pravom m – biračko telo se deli u određene klase koje biraju a) klasnim izbornim pravo
informisanje i edukaciju građana o ključnim društvenim pitanjima (3) političkim partijama
određeni broj zastupnika
i liderima služe kao pokazatelj volje građana, kao i njihovih aspiracija (4) oni su faktor
b) pluralnim biračkim pravom – jedan glas više vredi od drugog
stabilnosti i „ventili“ popuštanja napetosti i eventualnih političkih konfliktnosti u jednom društvu (5) pokazatelj demokratičnosti jednog političkog poretka.
3. Pravo birača na tajno tajnost st – druge osobe nemaju uvid u odluku drugih glasača. Ostvarivanje ovog načela je d anas u rukama izbornih organizacija.
9
3. Normalni izbori
4. Neposredno biračko pravo – birači samo biraju nosioce mandata, za razliku od posrednih posred nih koji podraz podrazumevaj umevaju u izbor izbornika. nika. Razli Razlikujemo kujemo (1) formalne posredne izbore –
Rezultat ovih izbora izražava ravnotežu dugoročnih stranačkihlojalnosti biračkog tela u
elektori su podređeni biračima (2) supstancijalane posredne izbore – izbornici su nezavisni
celini. Pobeđuje vodeća stranka u stranačkoj identifikaciji.
i po vlastitom nahođenu biraju nosioce mand ata.
Primer: Pobeda Primer: Pobeda demokrata na predsedničkim izborima SAD.
Izbori kroz istoriju
4. Odstupajući izbori Na ovim izborima, stranka prirodne većine izgubi izbore zbog činioca kao što je posrnula
Širenje biračkog prava je u korelaciji sa industrijskom revolucijom i širenjem države –
ekonomija ili nezanimljiv kandidat.
nacije, tj. jačanjem nacionalne svesti. Prve zemlje koje su donele opšte pravo glasa su
Primer: Pobeda Primer: Pobeda republikanaca na predsedničkim izborima SAD.
Francuska, Nemačka i Švajcarska. Pravo glasa za žene je prvo uvedeno na Novom Zelandu (pre 1900), a poslednje u Švajcarskoj 1971. Velika Britanija je zemlja koja je poslednja
5. Izbori na kojima slabi stranačka vezanost
ukinula nejednako biračko pravo, 1948.
Na ovim izborima, najvažnije stranke gube podršku, ali ne dolazi do novih rascepa koji bi
Postoje kompetitivni, polukompetitivni i nekompetitivni izbori. Jedino kompetitivni izbori
zamenili postojeći sistem. Uobičajeno za zapadne demokratije.
su izbori tipični za demokratsko društvo. Oni podrazumevaju određea načela: (1) izborni
Primer: Britanski Primer: Britanski izbori 1974. u kojima su liberali, mala stranka dobili veliki broj glasova
predlog (2) naticanje kandidata (3) jednaki izgledi u pogledu kandidovanja (5) sloboda
zbog nezadovoljstva birača velikim strankama.
izbora omogućena tajnim glasanjem (6) izborni sistem koji ne sme proizvesti politički pogrešne izborne rezultate (7) ograničenost mandata.
Polukompetitivni Polukompetit ivni i nekom nekompetiti petitivni vni izbori izbori:: pojam i vrste
Tipologija kompetitivnih izbora 1. Konstituivni izbori
Za razliku od kompetitivnih izbora, na kojima birači slobodno biraju između najmanje sve
Rezultat izbora potvrđuje legitimnost novog režima i služi kao referendum o demokratiji.
ponude, kandidata ili stranaka, u poludemokratijama i nedemokratskim sistemima postoje polukompetitivni i nekompetitivni izbori na kojima je ova mogućnost, na jedan ili drugi
Često su prelazni jer se široka koalicija, koja se bori na konstituivnim izborima posle
način, uskraćena.
pobede raspadne. Primer: DOS, DOS, poč početn etnii pos postko tkomun munist istički ički izb izbori ori u već većini ini ist istočn očnoev oevrop ropskih skih zem zemalj alja a
Tipologija
devedesetih. 2. Restruktuirajući kritični izbori
1. Dominantna stranka
Ovim izborima se menja snaga stranaka i redefinišu odnosi između stranaka i društvenih
Polukompetitivni oblik izbora, jer se zadržava privid nadmetanja. Vladajuća stranka se služi
grupa. Potpuno restruktuiranje često traje dva ili tri ciklusa kritičnih izbora. Primer: Ameri Američki čki pre predse dsednič dnički ki izbo izbori ri 20i 20ihh i 30ih godina godina u koj kojima ima je isk iskov ovana ana
pokroviteljstvom, korupcijom, kontrolom medija, pa i nameštanjem rezultat glasanja da bi osigurnala svoj ostanak na vlasti.
demokratska koalicija New Deala.
Primer: poludemokratije, Primer: poludemokratije, npr. Egipat i Singapur.
10
Jedna Jed na od prv prvih ih eta etapa pa izb izborn ornog og pos postup tupka ka je doka dokaziv zivanj anjee bir biračk ačkog og pra prava va koj kojee se vrš vršii
2. Izbor kandidata
upisivanjem u birački spisak. Birački spisak je javna isprava koja služi za evidenciju birača. On je forma potvrđivanja da upisana lica imaju biračko pravo, a neupisana ne.
Polukompetitivni tip izbora jer dopušta donekle izbor kandidata, ali ne i stranke. Primer: manje autoritarne komunističke države (Poljska) i u jednostranačkim sistemima u zemljama u razvoju (Kenija).
Izborne jedinice
3. Aklamacijski izbori
Obrazovanje Obraz ovanje izbornih izbornih jedini jedinica ca je jedno od najvaž najvažnijih nijih i najspo najspornijih rnijih pitanja izbornog sistema, jer broj, veličina i granice izbornih jedinica mogu direktno da utiču na rezultate
Nekompetitivni oblik izbora sa samo jednim kandidatom. Izbor je ograničen na fazum
izbora. izbor a. Izborne jedinice su terit teritorijal orijalne ne celine celine,, u čijim okvirima se rezul rezultati tati glasanja
nominovanja kandidata. Primer: totalitarni režimi, npr. Sovjetski Savez.
prevode u raspodelu poslaničkih mesta. Poželjno je da izborne jedinice predstavljaju celinu
Pojam i elementi izbornog sistema
u etničkom, privrednom, komunikacijskom, prirodnom i drugom pogledu. Formiranjem izbornih jedinica ne sme biti ugrožena jednakost biračkog prava, tj. poslanik bi trebalo da
Izborni sistem predstavlja sistem kojim se određuje položaj svih subjekta u izbornom
se bira na jednak broj birača.
procesu, određuju njihova prava i obaveze, kao i međusobni odnosi. On precizira mere,
Prem Pr emaa br broj oju u po posl slan anik ikaa ko koji ji se u nj njim imaa bi bira ra ra razl zlik ikuj ujemo emo jednomandantne i
radnje i postupke neophodne za efikasno odvijanje izbora prema prihvaćenim načelima i
višemandatne izbor izborne ne jedini jedinice. ce. Prema veličini izbor izborne ne jedini jedinice, ce, razli razlikujemo kujemo male i
normama.
velike izborne jedinice. Za većinski sistem je tipičan veći broj manjih izbornih jedinica, najčešće jednomandatnih. Za proporcijalni sistem je tipičan manji broj većih izbornih
Biračko pravo
jedinica, čak i cela država može biti jedna izborna jedinica.
Biračko pravo je osnovni element izbornog sistem i ono može biti aktivno i pasivno pasivno.. Aktivno biračko pravo je pravo građanina da bira nosioce političke vlasti, a pasivno je pravo
Kandidovanje
građanina da bude biran. Opšte biračko pravo je jedno od najznačajnihig obeležja demokratskih izbora i podrazumeva da svi građani, bez obzira na pol, rasu, jezik, prihod,
Kandidovanje je bitna faza izbornog olučivanja u kojoj se određuju kandidati između kojih će birači na izborima izabrati poslanike. Kandidate za poslanike mogu predlagati političke
imovinu, profesiju, stalež, klasu, obrazovanje, veru ili političko opredeljenje imaju pravo da
partije ili grupe građana.
biraj biraju u i da bud budu u bir birani ani.. Za uži uživanj vanjee opš opšteg teg bir biračko ačkogg pra prava va uob uobiča ičajen jenee su sle sledeće deće kvalifikacije: državljanstvo, punoletstvo, poslovna sposobnost (sposobnost za samostalno
Postoj Pos tojee dve vrst vrstee kan kandida didatur ture: e: poj pojedi edinačn načnaa kan kandada dadatur turaa i kan kandida didatur turaa lis listam tama. a. Pojedinačna kandidatura je vezana za većinski sistem i male izborne jedinice u kojima
obavljanje radnji), prebivalište i registracija u biračkom spisku.
se bira jedan poslanik. Na glasačkim listićima su su imena kandidata i birači se opredeljuju za
Uslov demokratskih izbora je da bračko pravo bude ne samo opšte već i jednako. Jednako
njih prevashodno kao ličnosti , su u drugom planu je partijska pripadnost. Kandidatura listama je vezana za proporcijalni sistem raspodele vlasti i veće izborne jeidnicie u kojima
biračko pravo znači da se ono ostvaruje prema načelu „jedan čovek, jedan glas“ i da glas svakog birača ima jednaku vrednost.
se bira više poslanika. poslanika. Partije i grupe građana predlažu predlažu liste kandida kandidata ta u svakoj izbornoj izbornoj jedinici. Kandidati ne učestvuju u izbornoj trci kao pojedinci, već kao članovi partijske
Birački spisak
ekipe.
11
Prema načinu glasanja razlikuju razlikuju se zatvor zatvorene ene i otvor otvorene ene liste kandida kandidata. ta. Na zatvorenoj
Većinski sistem je najstariji i najrasprosranjeniji način raspodele mandata. Kao ključni
listi redosled kandidata se ne može menjati a glasanje se vrši samo za listu u celini;
regulativni princip izbora, većinski sistem primenjen je najpre u Velikoj Britaniji i SAD.
partijsko parti jsko vođstvo određuje redosled redosled kandida kandidata ta i birač biračii na njega ne mogu utica uticati. ti. Na
Većinski sistem se najčešće primenjuje u u jednomandatnim izbornim jedinicama. jedinicama. U
otvorenoj listi, listi, birači se opredeljuju ne samo za listu u celini, nego svojim glasom mogu
tom slučaju, zemlja se deli na onoliko izbornih jedinica koliko predstavničko telo ima
uticati i na redosed i konačni izbor pojedinih kandidata.
članova. Mandat se u svakoj zbornoj jedinici dodeljuje kandidatu koji osvoji većinu glasova. Postoje dve varijante:
Sprovođenje izbora
Sistem realtivne većine znači da je za predstavnika izabran onaj kandidat koji dobije
najvišee glaso najviš glasova. va. Ovaj sistem podstiče na smanji smanjivanje vanje broja polit političkih ičkih partija i poste postepeno peno
Za sprovo sprovođenje đenje relularnih relularnih izbo izbora ra potre potrebno bno je angaž angažovanje ovanje brojnih insitucija, insitucija, organ organaa i
vodi dvopartizmu. Različite partije koje imaju bliske političke ideje se povezuju i ističu
službi. Osnovni zahtev koji se postavlja je da organi koji izbore sprovode moraju biti
zajedničkoj kandidata, jer tako imaju više mogućnosti za uspeh. Na taj način, ovaj sistem
nezavisna i nepristrasna tela. Neposredno sprovođenje izbora se sastoji u glasanju birača.
dovodi do eliminisanja ekstremnih i radikalnih političkih partija i doprinosti stabilnosti političkog sistema i lakšemformiranju parlamentarne većine i stabilne vlade.
Raspodela mandata
Sistem apsolutne većine je sistem u kome se mandat dodeljuje kandidatu koji dobije
više od polovine ukupnog broja glasova. Može se desiti da niko od kandidata ne dobije
Ključnu Klju čnu fazu izbornog postupka predstavljaju predstavljaju zbraj zbrajanje anje glasova i raspod raspodela ela mandat mandataa
apsolutnu većinu. S obzirom na način rešavanja takve situacije, postoje tri podvarijante
između kandidata prema rezul rezultatim tatimaa izbor izbora. a. Razli Razlikujemo kujemo većinski većinski,, proporcijalni i
sistema apsolutne većine: (1) organizuje se drugi krug glasanja u kome učestvuju samo dva
mešoviti sistem. Najbolji kriterijum razlikovanja predstavlja cilj koji se želi postići.
kandidata sa najviše osvojenih glasova u prvom krugu (2) organizuje se drugi krug glasanja u kome učestvuju svi kandidati iz prvog kruga koji su prešli određeni prag (3) sistem
Prestanak mandata
preferencijalnog glasanja – u ovom sistemu se kandidati rangiraju, ako više od polovine glasača ne stavi jednog kandidata na prvo mesto, kandidat sa najmanjim brojem glasova se
Istekom predviđenog vremenskog roka političkim predstavnicima prestaje mandat, pa se
eliminiše, elimi niše, a njego njegovi vi glaso glasovi vi se redistribuiraju redistribuiraju ostalim kandidatima, kandidatima, prema tome ko je
organizuju novi redovni izbori. Periodično ponavljanje izbora predstavlja političku kontrolu
stavljen na drugo mesto. Taj postupak se ponavlja dok neko ne postigne apsolutnu većinu.
naroda nad nosiocima vlasti.
Sistem apsolutne većine ne dovodi do dvopartijskog sistema, ali doprinosti povezivanju partija. On ubla partija. ublažava žava polit političke ičke supro suprotnosti tnosti,, margi marginaliz nalizuje uje radika radikalne lne politi političke čke parti partije je i doprinosti stabilnosti političkog poretka.
Metode raspodele poslaničkih mandata
U višemandatnim izbornim jedinicama, većinski sistem se primenjuje u dva verzije: (1) Ključnu Klju čnu fazu izbornog postupka predstavljaju predstavljaju zbraj zbrajanje anje glasova i raspod raspodela ela mandat mandataa
kandidati su grupisani po partijskim listama i glasa se za listu u celini – lista koja ostvoji
između kandidata prema rezul rezultatim tatimaa izbor izbora. a. Razli Razlikujemo kujemo većinski većinski,, proporcijalni i mešoviti sistem.
većinu većinu glaso glasova va dobija sve mandat mandatee u izbor izbornoj noj jedinici (2) pojedi pojedinačne načne kandidature kandidature i
Većinski sistem
Proporcijalni sistem
pojedinačna glasanja – kandidati koji dobiju najviše glasova osvajaju mandat.
12
Proporcijalni sistem se istorijski kasnije pojavio i koncipiran je na osnovu uočenih slabosti većin većinskog skog sis sistem tema. a. Naj Najveći veći bro brojj savr savreme emenih nih raz razvij vijeni enih h zem zemalj aljaa kori koristi sti ova ovajj sis sistem tem..
Prednosti proporcionalnog: proporcionalnog: omogu omogućava ćava verno predst predstavlja avljanje nje raspol raspoloženj oženjaa birač birača, a,
Proporcijalne sisteme možemo podeliti na ekstremne i umerene. Ekstremni proporcijalni
olakšava predstavljanje manjina
sistemii imaju za cilj da ostvar sistem ostvaree maksim maksimalnu alnu proporciju proporciju osvoj osvojenih enih glasova i mandat mandata. a. Ovi
Mane proporcionalnog: proporcionalnog : teško obrazovanje parlamentarne većine, a kao rezultat toga
sistemi se baziraju na jednoj izbornoj jedinici i niskom cenzusu. Umereni proporcijalni
dovodi do labavih koalicionih vlada
sistemi imaju za cilj da ograniče uticaj manjih partija i oni se zasnivaju na većem broju izbornih jedinica i većem cenzusu.
Tranzicije u demokratiju
Postoje dva osnovna modaliteta proporcijalnih sistema: (1) sistem izbornog količnika (2) sistem najvećeg količnika.
Demokratija je kompromis – ona je nagodba koju sklapaju sukobljenje skupine kada shvate
Sistem izbornog količnika podrazumeva podrazumeva utvrđi utvrđivanje vanje broja glaso glasova va (kvote (kvote)) koju partijske
neizbežnost neizb ežnost podele vlasti. Skupine koje uviđaju da je nemog nemoguće uće monop monopolizo olizovati vati vlast
liste moraju dostići da bi osvojile jedan mandat. Najčešće se primenjuju Herova kvota i
zadovoljavaju se nagodbom koja nudi makar priliku da se na izborima dođe do nekog
Hagenbah–Bišofova. Herov Herova a kvota se dobija kada se ukupni broj glasova u izbornoj jedinice podeli sa brojem poslanika koji se u njoj bira. Taj broj pokazuje koliko glasova
položaja. Put do demokratije, tj. demokratizaciju, možemo podeliti u 3 faze: liberalizaciju, tranziciju i konsolidaciju.
vredi vredi je jedno dno po posl slan aničk ičkoo me mest sto. o. Če Čest stoo se de desi si da na ta tajj na način čin os osta tane ne je jedan dan br broj oj neraspoređenih mandata. Za rešenje takve situacije se najčešće koristi metod najvećeg
Liberalizacija
ostatka (neras (neraspoređe poređeni ni mandat mandatii pripa pripadaju daju redom onim listama koje, nakon podele mandat man dataa pre prema ma kvot kvotii ima imaju ju naj najveć većii ost ostata atakk nei neiskor skorišć išćeni enih h gla glasova sova.. Hage Hagenbah nbah –
U ovoj fazi totalitarni režim popušta pritisak i ublažava represiju i omogućava otvorenije
Bišofova kvota se izračunava tako što se ukupan borj glasova u izbornoj jedinici podeli sa brojem poslaničkih mesta uvećanim za jedan.
političko nadmetanje. Politički zatvorenici se puštaju na slobodu, a cenzura medija se
Sistem najvećeg količnika omogućava da se direktno podele svi mandati. Ovaj sistem se
vladari shvate da režim gubi na delotvornosti i legitimnosti. Autoritarna elita popušta
često naziva i D’Ontov sistem. sistem. Broj glasova koji je dobila svaka lista u izbornoj jedinici se
pritisak, dopušta opoziciji da se organizuje, a sama pravi strategije opstanka na političkoj
deli brojevima 1, 2, 3, sve do broja poslanika koje se bira u toj izbornoj jedinici. Dobijeni
sceni.
smanjuje. Liberalizaciju pokreće osećaj neuspeha unutar same autoritarne koalicije, kada
količnici se sređuju po veličini, pri čemu se u obzir uzima onoliko najvećih količnika koliko
Tranzicija
se poslanika bira u izbornoj jedinici. Postoji i varijacija ovog sistema, Sent – Lagijev sistem, koji funkcioniše kao D’ Ontov, samo uz drugačije deljitelje.
U ovo ovojj faz fazii sta stari ri rež režim im se ras raspad padaa i uvo uvode de se dem demokr okrats atske ke ins instit tituci ucije. je. Dem Demokra okratsk tskaa
Ups&downs većinskog i proporcijalnog sistema
tranzicija je potpuna kad se uspostavi slobodno izabrana vlast sa suverenim autoritetom. Tranzicije se događaju na dva načina: (1) reformom – postojeće elite pokreću mirne
Prednosti Predno sti većinsko većinskog g: lak za razumevanja, obezbeđuje neposrednu vezu kandidata i
promene (2) rupturom – opozicija preuzima inicijativu, a stari režim se ne uništava izvana i
birača, obezbeđuje da se izaberu najugledniji i najsposobniji ljudi, poslanik je zavisniji od
to i nasilnim putem. Bez obzira kako je tranzicija započela, u jednom trenutku dolazi do
birača, olakšava obrazovanje stabilne parlamentarne većine i vlade
pregovora između relevantnih aktera – tvrdolinijaša i umerenjaka starog režima, umerenih i radikalnih reformista opozicije. Ishod ovih pregovora je najčešće dogovor ovih strana. Do
Mane većinskog: većinskog: omogućava veliku disproporciju broja mandata i glasova, onemogućava predstavljanje manjina
dogovora se može doći ili prihvatanjem stare vlasti da mora doći do demokratizacije ili
13
iznuđivanjem nekih ustupaka koji će rezultirati nepotpunom tranzicijom, što dalje dovodi do „poludemokratije“.
Atitudialno shvatanje konsolidacije - demokt demoktratsk ratskii režim je konsolidovan ako je velika većina stanovnika uverena da su demokratski postupak i demokratske institucije
Konsolidacija
najpogodniji način upravljanja kolektivnim životom u društvu u kome žive i ako je podrška antisistemskim alternativama više ili manje izolovana od prodemokratskih snaga.
Konsolidaci Konso lidacija ja je završna faza demokratizacije demokratizacije.. Polit Političke ičke elite se navikav navikavaju aju na novu
Ustavno shvatanje konsolidacije - demoktratski režim je konsolidovan ukoliko se i
demokratiju i prihvataju je kao jedinu igru u gradu. Demokratija je konsolidovana kada
državne i nedržavne snage na čitavoj teritoriji države iz čvrsto ustaljene navike potčinjavaju
osigurava prihvaćeni okvir za političko nadmetanje. „Vladari“ dolaze i odlaze sa vlasti na
metodu met odu reš rešava avanja nja suk sukoba oba u okvi okviru ru kon konkre kretni tnih h zak zakona ona,, pos postup tupaka aka i ins instit tituci ucija ja
regularan način, na sveopštim, slobodnim i fer izborima. Svi akteri političkog života se pridržavaju demokratije, iako ne moraju nužno da veruju u nju.
ustanovljenim novim demokratskim procesom.
Tranzicija i konsolidacija demokratije
„Arene“ konsolidovane demokratije
Tranzicija
Konsolidovanim demokratijama je neophodno da imaju 5 interaktivnih arena koje jedna na drugu utiču pozitivno, kako bi do konsolidacije u delotvornoj državi uopšte moglo da dođe.
Demokratska Demok ratska tranzicija je završ završena ena kada je pos postig tignut nutaa dov dovolj oljna na sag saglas lasnos nostt o
Građansko (civilno) društvo
političkim postupcima za dolaženje do jedne izabrane vlade, kada vlada dolazi na vlast neposredno na osnovu slobodnih i sveopštih izbora, kada takva vlada ima stvarnu vlast da stvara novu politiku i kada postoji podela vlasti.
Samoorganizovane grupe, pokreti, pojedinci, realtivno autonomni u odnosu na državu, pokušavaju da izraze vrednosti i ideje u koje veruju, da stvaraju asocijacije, ostvaruju
U to tom m sm smis islu lu,, tr treb ebaa ra razl zlik ikova ovati ti po poja jam m li libe bera rali liza zaci cije je i po poja jam m de demo mokr krat atiz izac acij ije. e.
solidarnost i unapređuju svoje interese. Oni su ti koji započinju i usmeravaju tranziciju.
Liberalizacija može podrazumevati mešavinu političkih i društvenih promena (manje cenzure, cenzu re, veći prost prostor or za organ organizovan izovanje je i aktivn aktivnost ost radničke klase klase,, uvođen uvođenje je izves izvesnih nih
Političko društvo
garancija ličnih sloboda, oslobađanje političkih zatovrenika, itd). Demokratizacija je širi pojam od liberalizacije, ona podrazumeva liberalizaciju ali zahteva i slobodne i poštene
Do konsolidacije demokratije ne može doći ako ne postoji političko društvo. Ono se stvara
izbore.
radi osporavanja legitimiteta postojeće javne vlasti i državnog aparata. Stranke posreduju između države i građanskog društva. Uz političko društvo idu i institucije: političke stranke,
Konsolidacija
izbori,, odg izbori odgova ovaraj rajuća uća izb izborn ornaa pra pravil vila, a, pol politi itička čka vođs vođstva tva,, među međustr strana anački čki sav savezi ezi i zakonodavstvo. Ovi elementi omogućavaju odabir demokratske vlade vlade i nadzor nad njenim
Bihejviorističko shvatanje konsolidacije – demoktratski režim je konsolidovan na
radom.
određenoj određe noj terit teritoriji oriji ako nijeda nijedan n važnij važnijii nacion nacionalni, alni, društveni, društveni, ekonom ekonomski, ski, polit politički ički ili institucionalni akter ne ulaže značajna sredstva u pokušaju da postigne svoje ciljeve tako
Vladavina prava
što će stvoriti nedemokratski režim ili pribeći nasilju ili stranoj intervenciji da bi se otcepio od države.
14
Svi značajni akteri, a naroči naročito to demokratska vlada i država moraju poštovati poštovati i podrža podržavati vati
U modernom dobu odigrala odigrala su se 3 talas talasaa demokratizacije demokratizacije.. Za svakim od prva dva tala talasa sa
primat prava – mora postojati konsenzus o ustavu, prihvatanje određenih procedura, kao i
demokratizacije nastupao je povratni talas u kojem su se neke, ali ne sve zemlje, koje su
postojanje jasne hijerarhije zakona i nezavisan sistem pravosuđa. Po prvi put zakoni se
pret pr etho hodn dnoo
preš pr ešle le
u
demo de mokr kraati tiju ju
vrat vr atil ilee
nede ne demo mokr krat atsk skoj oj
vlaada vl davi vini ni..
poštuju iznad vladinih direktiva.
Prvi talas demokratizacije
Državna administracija
Prvi talas (1828-1926). Njegovi koreni su u Američkoj i Francuskoj revoluciji. Istinski nastanak nacionalnih demokratskih institucija je fenomen 19. veka. Postoje dva kriterijuma
Da bi demokratija odgovorila potrebama modernog društva, demokratska vlada mora da bude sposobna i efikasna kako bi time opravdala svoj monopol na legitimnu upotrebe sile
(Džonatan Sanšajn) za određivanje trenutka kad devetnaetovekovni politički sistemi stiču
na sopstv sopstvenoj enoj teritoriji. teritoriji. Ona mora biti sposobna da delot delotvorno vorno komanduje, komanduje, regul reguliše iše i
minimalni stepen demokratske kvalifikacije u kontekstu kog veka: (1) 50 procenata odraslih
formira politiku. Da bi to bilo moguće, potrebno je da postoji državni administrativni
muškaraca muška raca ima pravo glasa (2) Posto Postoji ji odgov odgovorna orna izvršna vlast koja mora odraž odražavati avati
aparat – birokratija.
podršku većine u izabranom parlamentu, ili se bira na periodičnim opštim izborima. Prvi talas demokratizacije demokratizacije je do kraja 19. veka zahva zahvatio tio zemlje Zapada – Sjedin Sjedinjene jene
Ekonomsko društvo
Američke Države, Švajcarsku, Francusku i Veliku Britaniju. Do početka Prvog svetskog rata, kroz tranziciju u demokratizaciju je prošlo još 29 zemalja.
Ekonomsko Ekonom sko društvo posred posreduje uje između države i tržiš tržišta. ta. Bez značajnog stepena tržišne slobode ne može se ostvariti ni građansko društvo. Demokratska konsolidacija zahteva
Prvi povratni talas (1922(1922-1942) 1942) Preovlađujući Preovlađujući polit politički ički razvoj tokom dvadese dvadesetih tih i
instituciona instit ucionalizac lizaciju iju socija socijalno lno i polit politički ički regul regulisanog isanog tržišta, kako bi se otklo otklonile nile velike
trides tri deseti etih h god godina ina dvad dvadese esetog tog vek vekaa bil biloo je okre okretan tanje je od dem demokra okratij tijee i pov povrat ratak ak na
nejednakosti u društvu i izbegli socijalni nemiri i urušavanje demokratije.
tradicional tradi cionalne ne oblik oblikee auto autoritar ritarne ne vladavi vladavine, ne, ili uvođe uvođenje nje novih, masama okrenu okrenutih, tih, brutalnijih i sveobuhvatnijih oblika totalitarizama. Počeo Musolinijevim Maršem na Rim 1922.
Talasi demokratizacije
Drugi talas demokratizacije Šta su talasi demokratizacije? Drugi talas (1943-62). Talas koji počinje pri kraju Drugog svetskog rata, te su faktori Da bi jedna država prešla u demokratiju, ona mora da prođe kroz proces demokratizacije.
tranzicije nedemokratskih u demokratske režime većinski politički i vojni. Većina zemalja
Demokr Dem okrati atizac zacija ija obu obuhva hvata: ta: (1) oko okonač načanj anjee aut autori oritar tarnog nog rež režima ima (2) usp uspost ostavl avljan janje je
koja je u tom talasu prešla u demokratiju spada u tri kategorije:
demokratskog režima (3) konsolidaciju demokratskog režima
(1) zemlje u kojima su ratni saveznici nametnuli demokratiju -Zapadna Nemačka, Italija,
Talas demokratizacije je grupa tranzicija nedemokratskih u demokratske režime koja
Japan, veći deo Austrije, Južna Koreja
nastupa u određenom vremenskom periodu, a brojnošću značajno prevazilazi istovremena
(2) zemlje koje su krenule ka demokratiji zato što su zapadni saveznici pobedili u ratu -
tranzicije u suprotnom smeru.
Grčka, Turska, Brazil, Argentina, Peru. Ekvador, Venecuela, Kolumbija
15
Osnovni izvori Ustava UK
(3) prekom prekomorske orske zemlje u kojima je počeo proces dekolonizacije dekolonizacije zbog narast narastajućeg ajućeg nacionalizma
Tri varijacije britanskog političkog sistema
Drugi povratni talas (1958-1975). Krajem pedesetih godina, politički razvoj i tranzicije režima mnogih zemalja se, nizom vojnih udara, opet okreću ka auto autoritar ritarizmu. izmu. Sredinom sedamd sed amdeset esetih ih god godina ina,, viš višee od dve tre trećin ćinee svi svih h dru društa štava va na svet svetu u se mog moglo lo sma smatra trati ti
Razlikujemo 3 faze britanske političke istorije za koje su karakterističke i tri varijacije
autoritarnim.
britanskog političkog sistema: (1) faza apsolutne monarhije – traje do 1688. Glorious Revolution
Treći talas demokratizacije
(2) faza uspostavljanja ustavne monarhije – od 1689. Bill of Rights do Zakona od narodnom predstavništvu iz 1832.
Treći talas (od 1974 pa nadalje). Započeo je u 25 do ponoci, u četvrtak, 25. aprila 1974.
(3) faza dubokih izbornih i demokratskih reformi – nadalje
godine u Lisabonu, u Portugalu, kada ja jedna radio stanica pustila pesmu „Grandola Vila Morena“. Najpre se manifestovao na jugu Evrope, da bi se proširio preko Latinske Amerike,
Izvori Ustava Ujedinjenog Kraljevstva
Centralne Centra lne Amerike i Azije. Krajem decenije, decenije, ona će savlad savladati ati i komun komunističke ističke zemlje (Mađarska, (Mađa rska, Balt Baltičke ičke repub republike, like, Poljsk Poljska, a, Istočn Istočnaa Nemačk Nemačka, a, Čehos Čehoslovačka lovačka,, Rumun Rumunija, ija,
Magna Carta Libertatum (1215) – razdvaja se kraljeva volja od prava, uvodi se ideja
Bugarska).
suprematij suprem atijee prava i istič ističee znača značajj saglas saglasnosti nosti podanika kao osnova valjanog valjanog sistem sistemaa Može se uočiti 5 razloga trećeg talasa demokratizacije:
vladavine.
(1) problem legitimnosti autoritarnih sistema u svetu u kojem su demokratske vrednosti
Peticija o pravima (1628) – po prvi put se pominju ideje koje će biti ustoličene u Bill of
široko prihvaćene
Rights – zabrana uvođenja bilo kakvih davanja bez opšte saglasnosti u Parlamentu, zabrana kažnjavanja pojedinca bez pravnog osnova i saslušanja, ukidanje prekih sudova, zabrana
(2) globalni ekonomski rast šezdesetih godina dvadesetog veka, koje je uticao na rast
stalne vojske kranja.
životnog životn og standarda, širenje obrazovanja obrazovanja i veliki rast gradske srednje klase u mnogim
Akt o sazivanju Parlamenta (1640) – kralj postaje obavezan da bar jednom u tri godine
zemljama
sazove parlament.
(3) značajne promene u doktrini i aktivnostima katoličke crkve koje su se manifestovale na Drugom vatikanskom koncilu 1963-65, te transormacija nacionalnih crkava koje su prestale da brane status quo i počele d a se suprotstavljaju autoritarizmu
Habeas Corpus Act (1679) – uspostavljanje garanija za zaštitu čovek a od samovolje vlasti i policije.
(4) promene spoljašnjih aktera, EU, SAD i Rusije
Bil o pravima (1689) – kralj više ne može samostalno da donosi zakone, zabranjuje se
(5) efekat „grudve snega“, pojačan novim sredstvima međunarodne komunikacije, kojim su
ubiranje ubira nje porez porezaa i držanj držanjee vojske bez sagla saglasnosti snosti Parlamenta, Parlamenta, imunitet poslanika, poslanika, daje se
prve demokratske tranzicije u trećem talasu stimulisale slične događaje u drugim zemljama
sloboda govora i rasprave.
i ponudile im model za menjanje režima
Akt o nasleđ nasleđivanju ivanju (17 (1701) 01) – utv utvrđu rđuje je se nač način in dol dolask askaa na eng engles lesko ko presto, presto, kao i nezavisnost sudstva od izvršne vlasti.
16
VB kao unitarna država
Zakon o narod narodnom nom predsta predstavništvu vništvu (1832) – počet početak ak uklju uključivanj čivanjaa jačaj jačajući ući radničk radničkee klase i buržoazije u politički život Engleske.
Ujedinjeno Kraljevstvo je unitarna država, unija koju čine Engleska Engleska,, Vels Vels,, Škotska i
Klasifikacija izvora ustava UK
Severna Irska (1922. Južna Irska se odvojila i stvorila nezavisnu državu).
Ustav se sastoji iz dve velike grupe izvora:
Do 1999. godine, samo Severna Irska je od vanengleskih delova UK imala svoj parlament. Uprava na Škotskom i Velsom je bila poverena sekretarima Škotske i Velsa, koji su, ujedno i
I - USTAVNI ZAKONI I PRAVILA (obavezni su):
članovi Kabineta. Dolaskom laburista na vlast, vertikalna organizacija UK se menja –
1.
promenjen je status Severne Irske i data je mogućnost formiranja parlamenta u Škotskoj i
istorijske povelje i peticije – Magna Carta Libertatum, Peticija o pravima, Bil
Velsu što će oni i učiniti 1999.
o pravima
2.
ustavni zakoni koji regulišu nadležnost nekih organa vlasti, građanska prava i
Problem Severne Irske
slobode – Habeas Corpus Act, Akt o nasleđivanju
3.
sudske odluke (case law)
4.
običajno pravo (common law)
Severna Irska više od četvrt veka predstavlja nemirno područje Ujedinjenog Kraljevstva. U oštrom ošt rom suk sukobu obu se nal nalaze aze pro protes testan tanti ti i kat katoli olici, ci, org organi anizov zovani ani u pos posebn ebnee pol politi itičke čke organizacije: Alisterski unionisti i Demokratski unionisti na strani protestanata i (vojna organizacija) na strani katolika. Šin Fein, Fein, zajedno sa IRA IRA (vojna
II – USTAVNE KONVENCIJE (nisu obavezni) Ovde spadaju običaji, tradicija i praksa koja je stvarala obrasce ponašanja određenih
Lokalna samouprava
instituija, npr. Kabineta.
Engleska spada u red zemalja sa razvijenom ali komplikovanom lokalnom samoupravom.
Ustav Ujedinjenog Kraljevstva
Lokla samouprava se sastoji od 3 nivoa jedinica: okruga okruga,, srezova i parohija. parohija. U svim jedini jedinicam camaa se bir biraju aju lokalna lokalna veća na čij čijem em čel čelu u se nal nalazi azi mer (u gra gradov dovima ima)) ili
Iako nema pisanog ustava, smatra se da je Ujedinjeno Kraljevstvo ustavna monarhija. monarhija.
predsednik pred sednik veća (u drugim mestima). mestima). Lokal Lokalna na samoup samouprava rava uživa određe određen n stepen
Ustav UK se može posmatrati kao „skup pravila igre“ koja stoje iznad političkih razmirica i
autonomije, a njen rad je velikim delom regulisan aktima Parlamenta. Oblici participacije u lokalnoj zajednici nisu na zavidnom nivou – opadanje interesovanja čak i za lokalne
borbi, oko kojih postoji konsenzus i koja su urezana u svest i sistem vrednosti svih građana Ujedinjenog Kraljevstva.
probleme je deo ograničenih mogućnosti probleme mogućnosti građa građana na da učest učestvuju vuju u donoše donošenju nju ključnih političkih odluka.
Ta pravila, između ostalog, su: suprematija Parlamenta, parlamentarizam, kolektivna i individualna individ ualna odgovornost, odgovornost, uloga biračkog tela, snažn snažnaa i kriti kritička čka opozi opozicija, cija, sloboda, funkcionalna organizacija, poverenje u političare i građane.
Vertikalna organizacija vlasti UK 17
Stru St rukt ktur ura, a,
polo po loža žajj
i
funk fu nkci cijje
brit br itan ansk skog og
Od reforme iz 1999. godine, ovaj dom broji 690 članova: svetovnih lordova, duhovnih
parlamenta
lordova, pravnih lordova i doživotnih perova. Funkcije:: pravo suspenzivnog veta od jedne godine na predloge izglasane u Donjem Funkcije
Položaj britanskog parlamenta
domu. Ovo ne važi za finansijske zakone. U nov novije ije vreme postoji postoji ten tenden dencij cijaa da se Gor Gornji nji dom uki ukine ne ili da se izv izvrši rši radikalna radikalna
Britanski sistem slovi kao parlamentarna demokratija, demokratija, što daje ideju ideju da je sedište sedište
transformacija. Predlaže se da se Gornji dom ubuduće bira i to po proporcijalnom izbornom
vrhovne vlasti u Parlamentu. Po engleskom ustavu, Parlament ima pravo da donese ili
metodu, ili da on bude predstavničko telo četiri pokrajne. Ovakvim reformama, na „zadnja
poništi bilo koji zakon, pri čemu nijednom pojedincu ili organu nije engleskim zakonima
vrata“ bi se uveo proporcionalni sistem i neki stepen federalizacije Ujedinjenog Kraljevstva.
dato pravo nepriznavanja ili neprimenjivanja tih zakona. U novije vreme, ovakva pozicija parlamenta se teško može očuvati. Ulaskom u Evropsku
Donji dom
Uniju, kao nadnacionalnu zajednicu i prihvatanjem njenih zakona, pravila i institucija, Uniju, kao i potpisivanjem Evropske konvenicje od ljudskim pravima, pravima, čime se Evropskom
Donji dom ima 659 članova koji se biraju na opštim, neposrednim i tajnim izborima.
sudu za ljudska prava daje mogućnosti revizije i poništenja bilo kojega akta države, pa i zakona, parlament drastično gubi na svojoj nadmoćnosti. Pored toga, dublji uvid u stvarne
Zasedanja Donjeg doma kraju od kraja oktobra do jula. Kvorum za glasanje nije potreban. U Donjem domu su prevashodno zastupljeni predstavnici viših i srednjih slojeva.
tokove političkog života i raspodele moći, pokazuje znatno skromnije mesto Parlamenta u
Funkcije: Funkci je: (1) donosi zakone, (2) izglasava budžet (3) debat debatuje uje o ključ ključnim nim političkim
britanskom političkom sistemu od onog koje mu se pripisuje.
pitanjima (4) konstituiše i kontroliše vladu.
Funkcije parlamenta
Spiker
(1) zakonodavna funkcija (2) izbor vlade
Sednicama Sednic ama donjeg doma predse predsedava dava Spiker Spiker,, koga poslanici biraju prostom većinom na
(3) kontrola i kontrabalansiranje izvršne vlasti
početku početk u rada svakog novog Parlamenta. Parlamenta. Tokom mandata, on stanu stanuje je u Vestmi Vestminister nisterskoj skoj
(4) odobravanje i izglasavanje budžeta
palati i ima na raspolaganju 10 saradnika. Spiker, iako pripada jednoj od partija, nastoji da
(5) obezb obezbeđivan eđivanje je demokra demokratičnos tičnosti ti i efika efikasnosti snosti procesa polit političkog ičkog odlučivanja kroz
se ponaša neutralno, te nema ni pravo glasa, sem u slučaju jednakog broja glasova pri odlučivanju o nekoj stvari.
parlamentarnu raspravu.
Ovlašćenja Spikera: (1) odlaže ili zaključuje sednicu i ponovo je saziva (2) stara se za poštovanje pošto vanje Ustava i Poslo Poslovnika vnika Donjeg doma (3) održava komunikaciju komunikaciju sa Kraljicom (4)
Struktura parlamenta
daje i oduzima reč poslanicima (5) po potrebi određuje postupak glasanja i poništava glasanje u slučaju neregularnosti (6) po potrebi preduzima disciplinske mere i poziva policiju u slučaju kršenja pravilnika i rada (7) interpretira pravila procedure i rada Donjeg
Parlament se sastoji iz tri dela: monarha, Gornjeg i Donjeg doma. Tročlani parlament se sastaje u retkim prilikama i više je ceremonijalnog značaja.
doma.
Gornji dom 18
Zaštita od opstrukcije rada parlamenta
Zakoni koje parlament donosi mogu biti javni zakoni (Public Acts) ili privatni zakoni (Private Acts - individualni zakoni koji se odnose na pojedina fizička i pravna lica).
Giljotina – ogran ograničavan ičavanje je vremen vremenaa raspra rasprave ve i stavlj stavljanje anje predmeta na glasa glasanje nje posle
Zakonski predloge može podnositi Vlada (Public ( Public bills) bills) i članovi parlamenta (Private (Private
predviđenog vremena
members bills). bills). Preko 80% zakonskih predloga podnosi Vlada.
Zaključivanje po odsecima – određeni zakonski predlog se podeli na delove i o njemu
Do konačnog izgleda zakona, zakonski predlog prolazi trofaznu proceduru, koja se sastoji iz
se raspravlja u fazama
tri čitanja:
Kengur – pravo spikera da odlučuje o kojim amandmanima na zakonski predlog se može
Prvo čitanje - upoznavanje Doma sa zakonskim predlogom.
raspravljati
Drugo čitanje - načelna rasprava o predlogu, i, posle eventualnog prihvatanja, upućivanje odgovarajućim odborima na razmatranje.
Britanski specificum
Treće čitanje - detaljna rasprava i glasanje o predlogu.
Institucionalizovana opozicija – smisao i funkcija opozicije je da kritikuje Vladu i
Postupak glasanja
obezbedi alternativnu vladu za predstojeće izbore. Lider opozicije dobija redovnu godišnju platu od države.
Postupak glasanja je liberalan i može biti usmenim izjašnjavanjem za ili protiv, ustajanjem
Poslanička pitanja – poslanici mogu postavljati pitanja iz delokruga Vlade ili pojedinih
ili sedeći na mestu, prolaženjem od jedan od dva hodnika koji se nalaze iza spikerovih leđa.
resora premijeru ili članovima Vlade.
Četiri poslanika, spiker i tri zamenika ne glasaju.
Kratka istorija
Odbori u Parlamentu
Parlament vodi poreklo iz Velikog saveta (Magnum ( Magnum Concilium), Concilium), koji je u 12. veku
Iako je Parlam Parlament ent organizovan organizovan i orije orijentisan ntisan prvenstveno prvenstveno na rad u plena plenarnim rnim sednicama,
sazivao monarh i koji je bio sastvaljen od moćnije vlastele i sveštenstva. Velikom poveljom
jedan deo njegove aktivnosti se odvija u odborima. Dom komuna ima 3 vrste odbora.
iz 1215. ustaljuje se praksa sazivanja ovog tela. Magnum Concilium se polako polako pretvara u
Odbor celog Doma – deo Dom koj kojii se sas sastaj tajee u spec specija ijalni lnim m pri prilik likama ama,, kad treba
Parlament, Parla ment, sastavljen od plemst plemstva, va, svešte sveštenstva nstva i građa građanstva. nstva. Dvodo Dvodoma ma struktr struktra a se
raspra ras pravlj vljati ati o fin finans ansijs ijskim kim pit pitanj anjima ima ili don doneti eti zak zakon on po hit hitnom nom pos postup tupku; ku; radi po
stvara stv ara u 14. veku, izd izdvaj vajanj anjem em Gor Gornje njegg dom domaa (crk (crkvena vena vlastela vlastela)) i Don Donjeg jeg dom
drugačijoj proceduri od uobičajene.
(predstavnici (predst avnici grofovija grofovija i gradov gradovaa i sitno plemstvo). plemstvo). Reform Act iz 1867. parlament parlament
Stalni odbori – nadležni su za zakonske predloge koji potiču od Vlade. Imaju svoj stalni
počinje da gubi svoju snagu i stavlja se pod primat izvršne vlasti.
(20) i promenljivi sastav (30). Prilikom njihovog formiranja, vodi se računa o zastupljenosti partija proporcijalno njihovoj jačini u Domu. Predsednike stalnih odbora imenuje spiker
Zakonodavni proces u britanskom parlamentu
Posebni odbori – formiraju se za pojedine grupe pitanja, posle čega se raspuštaju.
Vrste zakona i način donošenja
Mesto, struktura i funkcija britanske vlade 19
Funkcionisanje kabineta
Vlada je nastala izdvajanjem užeg dela političkih poslanika iz kraljevog Privatnog saveta krajem 16 . početkom 17. veka. Okviri za osnov i položaj Vlade predstavljaju ustavne konvencije.
Odluke kabineta se donose bez glasanja, zaključivanjem prvog ministra. Nema formalnog
Monarh je dužan da mandat za sastav Vlade poveri lideru partije koja dobije većinu
zapisnika sa sednica Kabineta. Neslaganje članovi Kabineta mogu izraziti podnošenjem
mesta ta u Par Parlam lament entu!) u!) na izb izbori orima. ma. Čla Članov novii Vla Vlade de mor moraju aju bit bitii čla članovi novi glasova (ne mes
ostavke. Sednice Kabineta su tajne. Administrativno – tehničke poslove obavlja sekreterijat
Parlamenta, Parla menta, jednog ili drugo drugogg doma. Jednopartijska Jednopartijska vlada otel otelovljuj ovljujee načelo većinske
kojim koj im ruk rukovo ovodi di prvi ministar. ministar. Kab Kabine inett ima moć da pos postav tavlja lja i sme smenju njuje je šef šefove ove
vladavine. Manjina je isključena iz vlasti i ima status opozicije.
parlamentarnih komiteta.
Organizacija vlade (tabela iz sveske) + mlađi ministri pg. 355
Odgovornost i ograničenja Kabineta Vlada može da funkcioniše samo ako obezbedi podršku u Parlamentu. Postoji dvostruka
Premijer, Atila Bič Božiji
ministarska odgovornost: odgovornost: individualno i kolektivno. U slučaju kolektivne odgovornosti, Parlament može izglasati nepoverenje Vladi, i u tom slučaju treba očekivati ostavku Vlade.
Prvi ministar, ili premijer je prva i najuticajnija ličnost Kabineta i šire političke scene.
Nova konstitucionalna realnost dozvoljava Vladi da ignoriše svoje poraze u glasanju o
Izvori njegove moći su brojni:
nekim zakonima, ako se narednim glasanjem otkrije da ona ima podršku u Parlamentu i
(1) preko budžeta raspolaže sa 1/3 do 2/3 nacionalnog dohotka
ako nema „veće galame“ od opozicije i štampe. Takođe treba reći da Vlada, u slučaju izostanka poverenja Parlamenta, može da raspusti Dom komuna i raspiše nove izbore.
(2) ima pravo zakonodavne inicijative (3) delegirano zakonodavstvo – pravo Vlade da donosi podzakonske propise koji dobijaju
Administracija
zakonsku snagu istekom 40 dana od njihovog podnošenja Parlamentu (Kabinet donosi 1500-2000 takvih propisa godišnje, a Parlament 60-70 zakona)
Jačanje pozicije i uloge Vlade je praćeno instititucionalnim i numeričkim jačanjem javne
(4) odlučuje o dnevnom redu i formuliše odluke Vlade
uprave ili administracije. U Civil service ulaze centralni resori i organi uprave koji se
(5) kadrovska moć – moć da postavlja i smenjuje jedan broj najviših državnih funkcionera.
najčešće nazivaju komisije komisije,, komiteti i saveti saveti.. Administracija se najčešće javlja kao
On formira i smenjuje članove Kabineta i može u svako vreme praviti rokade između
„četvrta vlast“, kao glavni pregovarač sa interesnim grupama. Od visokih javnih službenika
poslanika u prvim i zadnjim klupama
se očekuje politička neutralnost, međutim, u novije vreme, umesto klasičnog apolitičnog
(6) „kuhinjski kabinet“ – sekretarijat i posebni vladini odbori
birokrate, na scenu stupa politički birokrat.
(7) lider partije
Partije i partijski sistemi u Velikoj Britaniji
(8) lični štab saradnika i savetnika u Dauning streat 10 (9) savetnički tim premijera
Ujedinjeno Kralj Ujedinjeno Kraljevstvo evstvo ima tipiča tipičan n dvopartijski dvopartijski sistem sistem,, što unači unači da postoje postoje dve dominirajuće partije, od kojih jedna putem većinskog sistema dobija mandat za sastav
(10) državna adminisracija (11) odlučuje o raspuštanju Parlamenta
vla vlade de.. Us Usta tavv i pr prav avoo ne go govo vore re o pa part rtij ijam ama. a. Osn Osnov ovne ne pa part rtij ijee su La Labu buri rist stič ička ka i Konzervativna, pored njih postoji i Liberalno – demokratska partija, zeleni, velški i škotski
20
nacionalisti, pet različitih partija u Irskoj i Britanska nacionalna partija kao ekstremna
Lider: Tony Blair, uskoro Gordon Brown
desnica.
Osnovne ideje: ideje: veliki preokret 1997. sa dolaskom Toni Blera na čelo partije (New Labour – new life for Britain); ideologija trećeg puta, puta, Gidens kao guru: socijalizam, u formi
Začetke političkih partija treba tražiti u parlamentarnim francijama u 18. veku, na jednoj
državne intervencije je mrtav, generalno prihvatanje globalizacije i verovanje sa kapitalizam
strani vigovaca koju tražili parlamentarne reforme, i na drugoj torijevaca, koji su podržavali
mutira u „ekonomiju znanja“, naglašavanje značaja zajednice i moralne odgovornosti,
kralja. Kasnije, iz torijevske partije će se izroditi Konzervativna, iz vigovske Liberalna.
država treba da traga za strat strategija egijama ma nacion nacionalnog alnog prosperiteta prosperiteta u uslo uslovima vima pojačane
Laburistička partija će nastati 1900.
globalne glob alne konkur konkurencije, encije, prioritet je obraz obrazovanje ovanje,, privat privatna na svojin svojinaa polak polakoo posta postaje je bitna bitna,, pomeranje partije od sindikata ka srednjim slojevima
Konzervativna partija
Organizacija: (1) Parlamentarna frakcija - čine je laburistički poslanici, njen cilj je doprinese boljem
Lider:: David Cameron Lider
orijentisanju i snalaženju konzervativnih poslanija u parlamentarnim debatama i njihovom
Dve struje: struje: (1) konzervativna – zastupa pozitivnu ulogu države u obezbeđivanju države
ponašanju u skladu sa partijskom politikom
blagostanja (2) neoliberalna – slobodno tržište i znatno sužavanje državnih aktivnosti.
(2) Nacionalno vođstvo – Konferencija je formalno najviši organ partije, sastaje se
Organizacija:
jednom godišnje da odredi smerove partijske politike, ona bira Nacionalni izvršni komitet
(1) Parlamentarna frakcija – Komitet 1922 – čine je konzervativni poslanici, njen cilj je
koji je najmoćniji organ partije
doprinese doprine se bolje boljem m orijen orijentisan tisanju ju i snalaž snalaženju enju konze konzervativn rvativnih ih poslan poslanika ika u parla parlamentar mentarnim nim
(3) Lokalna partijska organizacija
debatama i njihovom ponašanju u skladu sa partijskom politikom (2) Parti Partijsko jsko nacio nacionalno nalno vođstvo – na vrhu je Nacionalni Nacionalni savet . Pre parlamentar parla mentarnog nog zaseda zasedanja, nja, on organ organizuje izuje parti partijsku jsku Konferenciju koja pre svega ima
Osnovni izvori i odlike Ustava SAD
simbolički značaj, sa ciljem da pokaže jedinstvo, veličinu i snagu partije; Izvršni organ Nacionalnog saveta je Izvršni komitet , najmoćniji organ partije
Kako je do ustava došlo
(3) Lokalna partijska organizacija * bičevi – „ulje u mašineriji parlamentarnog biznisa“
Posle otkrivanja severnoameričkog kontinenta, obrazuju se kolonije (prva Virdžinija 1732),
Socijalna struktura: struktura: viši slojevi društ društva, va, delovi aristokratij aristokratije, e, bogat bogatiji iji slojevi, veliki
koje su sačinjavale sastavni deo Britanskog carstva. Vremenom, one počinju da se odupiru
biznismeni, farmeri i pripadnici liberalnijih profesija, deo srednjeg sloja i radničke klase.
britanskoj vlasti, donošenjem sopstvenih zakona i opiranjem plaćanja poreza. Na Drugom kontinentalnom kongresu (1775 – 1781), donosi se odluka o otpočinjanju borbe protiv
Osnovne ideje: ideje: apsolutna individualna sloboda, privatna svojina kao osnova slobode,
VB, Deklaracija VB, Deklaracija o nezavisnosti (4. nezavisnosti (4. jula 1776) i o obrazovanju konfederacije obrazovanjem
šanse i nezavisnosti, slobodno tržište i konkurencija, ekonomska politika treba da se zalaže
Članova Konfederacije i večite unije. unije. Ovakva orgnizacija je podrazumevala 13 nezavisnih
za stvaranje pogodne klime za procvat preduzeća, ali bez hiperregulacije, zalaže se za
država koje su na organe konfederacije prenosile određena ovlašćenja. Sva ovlašćenja vršio je Kongres koji je bio sačinjen od delegata država članica. Ovlašćenja su bila malobrojna –
postojeći partijski i izborni sistem i vojno jaku VB
Kongres nije imao pravo naređivanja građanima određenih država, mobilizacije, kao ni
Laburistička partija
pravom prikupljanja prikupljanja porez poreza, a, određi određivanja vanja carina niti regul regulisanja isanja spoljne trgovi trgovine. ne. Nije
21
postojala ni zajednička valuta. Ovakav vid uređenja je bio veoma labav i 1787. se saziva
Ameri Američki čki ustav spada u „krute ustave“ ustave“ – osn osnovni ovni tekst ustava ustava nij nijee pro promen menjen jen od
Ustavotvorna skupština sa ciljem revizije „Članova Konfederacije“.
nastanka, nasta nka, samo su mu priklj priključivan učivanii amandma amandmani ni kojima je osnovn osnovnii tekst dopunjavan. dopunjavan. Njegovoj „krutosti“ „krutosti“ doprinosi i posebna tehnika tumačenja ustava koji vrši Vrhovni
Ciljevi – stvaranje jedinstvene zajednice koja bi mogla da se odupre spoljnoj opasnosti i da
sud SAD. Ovaj sud vrši i procenu ustavnosti zakona i drugih propisa. Tumačeći ustav,
očuva nezavisnost, obezbeđivanje interesa buržoazije, zaštita privatne svojine i postavljanje
Vrhovni sud je u nizu slučajeva priznavao ustavnost u onim zakonima koji u značili izmenu
narodne vlasti putem izbora i efikasnim mehanizama ograničavanja vlasti.
ustavnih odredbi.
Postojale su dve koncepcije: (1) Virginia plan – jaka centralna vlast, šire nadležnosti saveznog zakonodavnog tela koje bi bilo konstituisano prema broju stanovnika i državi (2 )
Ustavni običaji takođe doprinose njegovoj „dugovečnosti“ - (1) članovi Predstavničkog
New Jersey plan – produženje konfederacije sa centralnim zakonodavnim telom u kojem
doma moraju da imaju stalno mesto boravka u svojoj izbornoj jedinici (2) izbornici za izbor
bi sve drž države ave imale jednaki jednaki bro brojj čla članov nova. a. Na kra kraju ju se doš došlo lo do sre srenje njegg reš rešenj enjaa –
Predsednika SAD prenose stavove svojih birača (vezani mandat?), (3) kabinet predsednika
Connecticat compromise – dvodomo zakonodavno telo – Senat (sastoji se iz po dva
postoji iskljičivo kao ustavni običaj, ne postoji nigde u Ustavu, običaj je da Predsednik u
člana iz svake države) i Predstavnički dom (članovi izabrani od strane građana, svaka
kabinet imenuje lica koja predstavljaju najvažnije regione (4) obaveza Predsednika da se
država daje broj kongre kongresmena smena prema broju stanovnika, ima prednost u finan finansijskim sijskim pitanji pit anjima) ma).. Za don donoše ošenje nje zakona potrebna potrebna je sag saglas lasnos nostt oba doma. Da bi ovo bilo
posle 2 mandata više ne kandiduje (Ruzvelt prekršio 1940).
ostvareno, bilo je potrebno donošenje novog ustava.
Federativno uredjenje u SAD
Izvori ustava
Organizacija savezne države
Tri su osnovna izvora Američkog ustava: (1) rešenja iz prakse pojedinih država (2) ideje iz
SAD obuhvataju 50 država plus distrikt Kolumbija (u kome se nalazi Vašington) i 5
engleskog englesk og ustava (3) liberalne misli – Lok, Monteskje, Ruso, ali i „očeva osnovača“ –
pridruženih država (Portoriko, American Samo, Guam, Northern Mariana Islands, U.S.
Vašington, Medison, Frenklin, Hamilton i Tomas Džeferson (nije otac osnovač ali je izneo
Virgin Islands). Pitanje raspodele nadležnosti 2 stepena vlasti je rešeno u amandmanu X. X.
koncept „najbolja je vlada koja najmanje upravlja“).
Sve države su ravnopravne i imaju isti status u okviru države. Ravnopravnost se ogleda u jednakoj zastupljenosti svih država sa po dva senatora u Senatu. U praksi, ravnopravnost
The constitution i tajna večne mladosti
dovodi do favorizovanja malih i zaostalih država – na primeru ekonomije, ove, uglavnom poljoprivredne i konzervativne države blokiraju donošenje progresivnih zakon.
Ustav SAD se sastoji iz 7 članova i 27 amandmana – (1) o zakonodavnoj vlasti (2) o izvršnoj vlasti (3) o sudskoj vlasti (4) o odnosima u federaciji (5) o promeni Ustava (6) o
Organizacija federalnih jedinica
raznim pitanjima (7) o stupanju na snagu Ustava.
Svaka država država ima svoj svoj ustav, koji je „Klauzulom suprematije“ podređen saveznom ustavu. Struktura vlasti u federalnim jedinicama slična je strukturi savezne vlasti. Svugde
Ustav iz 1787. nije uključio Bil o pravima, pravima , što će biti urađeno 1791. Postoje dve kategorije
(sem u Nebra Nebraski) ski) postoji dvod dvodomo omo predst predstavničko avničko telo (Predst (Predstavnički avnički dom i Senat Senat)) i
u Bilu o pravima: civilne slobode (zaštita građana od neadekvatne aktivnosti države) i civilna prava (obligacije nametnute države da preuzme afirmativne aktivnosti da se
guverner koji se bira i koji je pandan Predsedniku SAD. Organizacija izvršno-upravne vlasti ii sudstva nije unificirana, kao ni lokalna samouprava. Sem u Luizijani, svuda je na vlasti
zaštite građani od ilegalnih akcija drugih privatnih građana i drugih državnih agencija).
snazi Common law. law.
22
Razlozi uvođenja i postojanja federalnog uređenja
prećut pre ćutnim nim ovl ovlašće ašćenji njima, ma, Kon Kongre gress reg reguli uliše še i one del delatn atnost ostii koj koje, e, mad madaa sam samee ne predstavlja predst avljaju ju trgovi trgovinu, nu, imaju neposr neposredan edan ekono ekonomski mski efeka efekatt na nju (npr. proizvodnju). proizvodnju). (b) Klauz Klauzula ula o opšte opštem m blago blagostanju stanju – Kongres je ovlašćen da ubira poreze, takse
Razlozi Razlo zi za uspost uspostavljan avljanje je feder federacije acije su brojn brojni: i: istori istorijski jski razlo razlozi zi (nasta (nastala la je povez povezivanje ivanjem m
carine i trošarine, da izmiruje dugove i stara se o zajedničkoj odbrani i opštem blagostanju
nepovezanih kolonija), nastojanje da se stvori istovremeno velika i efikasna država, realne ekonomske i geografske razlike među zemljama.
US. (c) Due Process of Law – reguliše korišćenje pojedinih prava, pre svega biračkog, sa
Dualan i kooperativan federalizam
prava (npr. mere segregacije).
ciljem da se onemogući državama da svojim zakonima uskraćuju tj. ograničavaju određena
3. Vrhov Vrhovni ni sud oce ocenju njuje je usta ustavno vnost st zak zakona ona – ima mog mogućn ućnost ost pro progla glašava šavanja nja U početku u SAD je postojao dualan tip federalizma – federalizam u kome postoje 2
neustavnim onih zakona koje izlaze iz „koncepcije o raspodeli nadležnosti“ tj. onih zakona
faktora – federacija i federalne jedinice koji su svaki za sebe samostalni u okviru sopstvenih
koji za cilj imaju zadržavanje nad ležnosti u rukama lokalnih državnih organa.
nadležnosti, koje su relativno precizno uređene s aveznim ustavom.
4. Obrazovanje „američke „američke nacije“ nacije“
Međuti Međ utim m ova ovakav kav tip fed federa eraliz lizma ma pos postaj tajee zas zastar tareo, eo, što se ogl ogleda edata ta i kro krozz dve kri krize: ze:
5. Sistem finansi finansijske jske pomo pomoći ći koje savezna država daje članicama radi obavl obavljanja janja
Građanski rat 1861 – 65. (Reconstruction) i Velika ekonomska kriza 1929 – 33. (New
funkcija koje se nalaze u njihovoj nadležnosti, pri čemu se pomoć daje pod određenim
Deal), posle kojih dolazi do jačanja funkcija centra, tj. preraspodele ovlšćenja u korist
uslovima, čime se federalne jedinice k ontrolišu.
saveznih organa. Ovakve reforme su bile neminovne: (1) stvara se potreba za jačanjem uloge države koja se pojavljuje kao jedinstveni subjekt u spoljnoj politici i postaje lider
„zapadnog bloka“ u periodu međunarodne zategnutosti (2) dolazi do napretka industrije,
Horizontalna organizacija vlasti SAD
tehnologije i usavršavanja transporta, što dovodi do stvaranja potrebe za jakim centrom koji će se baviti ekonomskim planiranjem i napretkom .
Kako je sve počelo...
Iz tih razloga, SAD prelaze na kooperativan tip federalizma – ravnoteža između federacije i federalnih jedinica se remeti u korist federacije, tj. njeni opšti interesi su
Već je Monteskje došao do zaključka da je najbolji oblik državne vlasti onaj u kome sva
stavljeni u prvi plan.
ovlašćenja ovlaš ćenja nisu koncentrisana koncentrisana u jednim rukama rukama,, nego su podelj podeljena ena između nosil nosilaca aca više
Tehnike širenja nadležnosti saveznih organa
posebnih funkcija vlasti. Tako je onemogućena koncentracija i zloupotreba vlasti, jer se
1. XVI amandman – Kongres je ovlašćen da uvodi i ubira porez na dohodak, bez obaveze
Teorija i praksa
nosioci pojedinih vlasti drže međusobno u ravnoteži, odnosno, „vlast ograničava vlast“.
da ubrane iznose deli sa federalnim jedinicama. 80% ukupnih prihoda SAD čini porez na dohodak.
U SAD postoje tri posebne vlasti – zakonodavna (Kongres Kongres), ), izvršna (Predsednik ) i
2. Impl Implied ied powers – prećutna ovlašćenja kojima se teorijski legitimira proširivanje
sudska ( Vrhovni sud). sud). U teoriji, svaka od ovih vlasti ima sopsveni domen nadležnosti,
ovlašćenja ovlaš ćenja centra. Primena ove doktrine se ogleda u razni raznim m odredb odredbama ama Ustava: (a) Klauzula o trgovini – po Ustavu, Kongres Kongres je ovlašćen da regul reguliše iše trgovinu trgovinu između
samost sam ostaln alnaa je u oba obavlj vljanj anju u zad zadata ataka ka i nez nezavi avisna sna.. Međ Međuti utim, m, pot potpun punaa odv odvoje ojenos nostt i
država onda kada trgovačka roba prelazi granice između država. Primernom doktrine o
vlasti, vlasti, izazv izazvala ala bi sukob sukobee nadležn nadležnosti osti nosilaca vlasti i vodila bi paral paralisanju isanju državnih
nezavisnost 3 vlasti značila bi u praksi neodrživo cepanje u osnovi jedinstvene državne
23
mehanizama. Iz tog razloga, u Ustavu je predviđen niz ublažavanja i odstupanja od oštre
•
Džepni veto – ukoliko Kongres usvojeni zakonski predlog dostavi Predsedniku na
podele vlasti – odnosi nosilaca tri vlasti su regulisani shodno stavu da „vlast ograničava
potpis u toku poslednjih deset radnih dana pre zaključenja zasedanja, on ga može „staviti
vlast vlast““ – izm izmišl išljen jen je čit čitva va sis sistem tem „kočnic kočnica a i ravnote ravnoteža ža“ sa ciljem omogućavanja omogućavanja normalnog funkcionisanja države, a u isto vreme, sprečavanje da se jedna vlast preterano
u džep“, jer mu je, formalno posmatrano, uskraćena mogućnost da svoj stav iznese u Ustavom mu ostavljenom roku od deset dana. Takođe, za razliku od suspenzivnog veta,
osamostali i da preuzme odlučujuću ulogu.
Predsednik ne mora da obrazlaže razloge nepotpisivanja. Samim tim, džepni veto ima karakter apsolutnog.
Vreme je učinilo svoje...
•
Izvršni sporazumi – način na koji Predse Predsednik dnik zaobilazi zaobilazi Senat pre zaključivanju zaključivanju međunarodnih ugovora. Po pravilu, izvršnim ugovorim bi trebalo da budu regulisana
Vremenom, dolazi do modifikovanja odnosa tri vlasti, koje je delimično vršeno putem
manje važna pitanja u odnosima između SAD i drugih država. Međutim, broj izvršnih
amandmana i tumačenjem Ustava, a prevashodno u praksi, u skladu sa promenljivim
sporazuma raste na račun međunarodnih ugovora, a time i osamostaljenje Predsednika.
odnosi odn osima ma sna snaga. ga. Otu Otuda da je u raz raznim nim per period iodima ima raz razvoj vojaa SAD bil biloo mog moguće uće gov govori oriti ti o Kongresnoj vladavini, izrazitoj prevlasti Predsednika, a čak i vladavini Vhovnog suda.
Check and balances na primeru Ustavnog suda
Kako Kongres kontroliše Predsednika
Odnos Vrhovnog suda sa druge dve vlasti je na osnovu Ustava određen po principu „kočnica „kočni ca i ravnot ravnoteža“. eža“. Elementi Elementi tog odnosa su: (1) Predse Predsednik dnik na osnov osnovu u mišljenja i odobre odo brenja nja Sen Senata ata ime imenuj nujee sud sudije ije Vrh Vrhovno ovnogg suda (2) Sud Sudije ije se bir biraju aju dož doživo ivotno tno te
•
Impičment – vidi pitanje 34.
•
Senatorska kurtoazija – pre imenovanja nekog saveznog službenika u jednoj od
Kongres, a potpisuje Predsednik. Međutim, i pored ovako utvrđenog sistema, Vrhovni sud
država, Predsednik je dužan da za mišljenje pita senatore uzabrane u toj državi. Tek po
nije ravnopravan sa nosiocima druge sve vlasti što se ogleda kroz rečenicu Predsednika
dobijanju pozitivnog odgovora on vrši imenovanje. Ako Predesdnik to ne uradi, stupa u
Džeksona: „Džon Maršal (predsednik Vrhovnog suda) je doneo presudu; neka je sada, ako
dejstvo mehanizam „senatorrske kurtoazije“ kojim će senatori podržati „zaobiđenog“
može, i izvrši.“
Predsednik ne može da ih smeni (3) Vrhovni sud ceni ustavnost zakona koje donosi
kolegu i glasati protiv imenovanja. •
Saglasnost Sagla snost zaklj zaključivanj učivanja a
međunarodnih međuna rodnih ugovo ugovora ra – ni nije jedan dan za zakl klju juče čeni ni
Mesto,
međunarodni ugovor ne može stupiti u dejstvo bez 2/3 saglasnosti prisutnih članova Senata.
i
funkcije
Kongresa
u
Sjedinjenim Američkim Državama
Kako Predsednik kontroliše Kongres •
struktura
Mesto Kongresa nekad i sad
Suspenzivni Suspen zivni veto - Posle usvajanja usvajanja u Kongr Kongresu, esu, zakonski predlog ide na potpis
Odnos centar – federalne jedinice: jedinice: prema Ustavu, Kongres je zakonodavni organ
predsedniku, posle čega on postaje zakon. Ukoliko predsednik ne da svoju saglasnost,
SAD, čija su zakonodavna ovlašćenja ograničena Ustavom, tj. zakonodavnim nadležnostima
zakonski zakons ki predlog se vraća Kongresu Kongresu na razma razmatranj tranjee i ovaj postupak postupak je poznat kao
federalnih feder alnih jedinica. jedinica. Vreme Vremenom nom se dolaz dolazii do zaključka da ova ovlašćenja nisu dovoljna za
suspenzivni veto. Međutim, Kongres može skinuti ovaj veto dvotrećinskom većinom oba doma, što se retko dešava, te se suspenzivni često pretvara u apsolutni veto.
ispunjavanje uloge zakonodavca, te je stvorena teorija o „prećutnim ovlaščenjima“, što je dovelo do proširivanja funkcija federacije u odnosu na federalne jedinice.
24
House of Representatives Odnos Kongres – Predsednik: idejno, Kongres je trebalo da ima ulogu utvrđivanja generalnih pravaca politike i koordinaciju i kontrolu izvršne vlasti. Vremenom, moć i uticaj
Predstavnički Predst avnički dom čini 435 posta postanika nika biran biranih ih prema broju stanovnika. Vreme mandat mandataa
Kongresa se smanjuje na račun statusa i funkcija predsednika SAD.
poslanika posla nika je 2 godine godine.. Predst Predstavnički avničkim m domom predsedava Spiker koji je pripa pripadnik dnik većin većinske ske par partij tijee i njo njojj nak naklon lonjen jen (razlika (razlika sa VB) VB).. U okv okviru iru HoR pos postoj tojee partijske
Funkcije Kongresa
organizacije: Kokus (Demokrate) i Konferencija (Republikanci). Ove organizacije služe organizacije: da „priremaju“ svoje članove za sednice HoR, ali njihove odlike ne obavezuju poslanike
Zakonodavna Zakono davna funkcij funkcija: a: vidi vidi odn odnos os Kon Kongre gress – Pre Predse dsednik dnik.. Osn Osnovn ovnee ini inicij cijati ative ve i
(razlika sa VB). Svaka od partija u HoR ima svog predstavničkog vođu (floor leader)
smernice u donošenju zakona sve više potiču od izvršne vlasti.
kome u radu pomažu bičevi pomažu bičevi.. Gerrymandering – izb izborn ornaa geo geomet metrij rijaa – pre prekra krajan janje je izb izborn ornih ih jed jedini inica ca pod podeše ešeno no
Kontrolna Kontro lna i kontra kontrabalans balansiraju irajuća ća funkci funkcija: ja: odobra odobravanje vanje finans finansijskih ijskih sredst sredstava, ava,
potrebama vladajućih partija.
odnosno budžeta federacije preko koga zakonodavno telo kontroliše rad egzekutive.
Senate
Procedura impičmenta: optuž optužbe be proti protivv visokih državnih funkcionera funkcionera u određe određenim nim slučajevima. slučaj evima. Pokretanje Pokretanje impičm impičmenta enta počinj počinjee u Komit Komitetu etu za pravos pravosuđe uđe Predsta Predstavničkog vničkog doma a završava se u Senatu, koji, u svojstvu Vrhovnog suda donosi odluku o impičmentu
Senat čini 100 senatora, po 2 iz svake države, izabranih na 6 godina. Senatom predsedava
2/3 većinom. Da bi optužba bila pravovaljana, Predstavnički dom mora doneti Bill of
Potpredsednik SAD, SAD, koji sam nije senator i nema pravo glasa. Slično HoR-u postoje
Impeachment.
partijske vođe. vođe.
Struktura Kongresa
Senat u praksi predstavlja uticajnije telo od HoR, što se ogleda kroz sledeće: (1) Senat obavlja funkciju kontrabalansiranja ili filtriranja unutar same legislative (2) manje je telo te lak lakše še oba obavlj vljaa odr određe eđene ne pol politi itičke čke fun funkcij kcijee (3) ima zna značaj čajnij nijee fun funkcij kcijee u obl oblast astii
Kongres se sastoji iz dva doma: Predstavničkog doma i Senata. Na ovaj način se ispunjava koncept SAD kao državno pravne zajednice kako građana, kao i svojih sastvnih delova, tj.
međunarodnih odnosa, odbrambene strategije i energije (4) daje odobrenje na imenovanje
federalnih jedinica.
administrativni i pomoćni personal (7) uloga Vrhovnog suda u slučaju impičmenta (8) istražna funkcija – ima značajna i široka ovlašćenja, može za svako pitanje od javnog
visokih visok ih držav državnih nih funkc funkcionera ionera koj kojee vrš vršii pre predse dsednik dnik SAD (5) duži man mandat dat (6) veći
Članovi Kongresa ne smeju istovremeno biti nosioci izvršnih funkcija (razlika sa VB), čime
interesa da obrazuje posebnu istražnu komisiju.
se postiže načelo podele vlasti.
Kongresni odbori Iako nisu predviđeni Ustavom, u oba doma pomažu njihovom funkcionisanju. Postoje stalni (formiraju se za pojedina područja delatnosti) i povremeni odbori (formiraju se
za pojedina područja delatnosti, po obavljanju određenog posla iščezavaju).
25
nesuglasice HoR i Senata se rešavaju u Zajedničkom odboru koji je sastavljen od
Proces donošenja zakona u Kongresu
jednakog broja članova oba doma.
Godišnjaa zaseda Godišnj zasedanja nja Kongr Kongresa esa počinj počinju u 3. januara zajedničkom sednicom oba doma na
Posle usvajanja u Kongresu, zakonski predlog ide na potpis predsedniku, predsedniku, posle čega on
kojoj nastupa nastupa i Predsednik sa svojo svojom m Porukom Porukom o stanju Unije, koja je, zapravo,
postaje zakon. Ukoliko predsednik ne da svoju saglasnost, zakonski predlog se vraća
program progra m vladaj vladajuće uće partije i predse predsednika. dnika. Zasedanja Zasedanja traju do jula. Kongres se sasta sastaje je
Kongresu na razmatranje i ovaj postupak je poznat kao suspenzivni veto. Međutim,
najmanje jedanput godišnje.
Kongres može skinuti ovaj veto dvotrećinskom većinom oba doma, što se retko dešava, te se
Zakonska funkcija je najznačajniji vid delatnosti Kongresa. Pravo zakonodavne inicijative
suspenzivni često pretvara u apsolutni veto.
imaju članovi Kongresa i zakonski predlozi mogu se podnositi u oba doma. Postupak donošenja zakona je trofazan trofazan..
Filibaster ili opstrukcije
Prva faza zakonodavnog postupka
Za razliku od parlamentarnog sistema u VB, u SAD ne postoji mogućnost zabranjivanja ometanja ometa nja normalnog normalnog rada Kongr Kongresa esa koji može biti vršen na više načina – držanj držanjem em
U prvoj fazi, zakonski predlog se podnosi Predstavničkom domu ili Senatu. Pravo na
višesatnih govora, nepostojanjem bilo kakve obaveze g ovora o određenoj materiji, itd.
podnošenje zakona ima poslanik , koji predlog podnosi u pismenoj formi odgovarajućem službeniku HoR ili sekretaru Senata. Po zakonu, predloge ne mogu podnositi predsednik ili državni drž avni sekretar sekretari. i. U rea realno lnosti sti,, 4 od 5 zak zakona ona koji su pos postal talii zak zakoni oni su pre predlo dlozi zi
Položaj, način izbora i uloga Predsednika SAD
administracije koji samo dobijaju formu poslaničke inicijative.
Položaj predsednika SAD
Druga faza zakonodavnog postupka
Predsednik SAD predstavlja najmoćniju i najznačajniju instituciju u političkom sistemu
U drugoj fazi se pristupa analizi podnetog predloga. predloga. Najveći deo analitičkog rada se
SAD. Shodno principu podele vlasti, izvršna vlast u političkom sistemu SAD poverena je
odvija u stalnim ili privremenim odborima. Na sastanke odbora se često pozivaju stručnjaci
predsedniku. On se bira na 4 godine sa mogućnošću jednog ponovnog izbora. Ne postoji
i predsta predstavnici vnici organizacija, organizacija, ali i nosioc nosiocii izvršn izvršnih ih funkci funkcija. ja. Odbori imaju pravo da podnet podnetii
odgovornost predsednika ili izvšne vlasti pred Kongresom, ali postoji niz principa kojima
zakonski predlog izmene, dopune, čak i pripreme sasvim nov predlog. Odbori imaju pravo i
se Kongres i Predsednik međusobno ograničavaju. Predsednik je krivično odgovoran u
da odbace predlog, no, postoji mogućnost Discharge rule - a, po kome predlog o kome je
slučaj slu čaju u izda izdaje, je, pri priman manja ja mit mitaa i dru drugih gih teš teških kih zlo zločin činaa i pre prestu stupa. pa. Nej Nejga ga opt optužu užuje je
odbor dao negativnu ocenu može da izađe pred HoR ako se sakupi peticija više od polovine
Predstavnički dom, a sudi mu Senat. Postupak optužbe se naziva impičment.
članova doma.
Uloga predsednika SAD
Treća faza zakonodavnog postupka
Predsednik SAD je šef izvršne vlasti – on je šef države, sef administracije i vrhovni
Iz odbora, zakonski predlog ponovo dospeva u HoR, pa u Senat, u kojima se pristupa
komandant oružanih snaga. On ima ovlašćenje da zaključuje međunarodne ugovore (uz
raspravi o izveštaju odbora, nakon čega se predlog zakona usvaja i odbija. odbija . Eventualne
saglasnost Senata) i izvršne sporazume.
26
Jednom izabran, izabran, Predse Predsednik dnik SAD ostaj ostajee na svojoj funkciji do isteka četvorogodišnj četvorogodišnjeg eg U vršenju svojih funkcija predsednik se oslanja na skup saradnika koje sam imenuje i koji
mandata.
se zove Kabinet Kabinet.. Kabinet ima 13 resora: (1) State Department (2) finansija (3) unutrašnjih poslova (4) odbrane (5) poljoprivrede (6) pravde (7) trgovine (8) rada (9) stanovanja i urbanizma (10) transporta (11) energije (12) zdravlja i socijalnih službi (13) obrazovanja +
Izvori Izv ori moć moćii i uti uticaj caja a pre predse dsedni dnika ka u ame američk ričkom om
stalni predstavnik SAD u Ujedinjenim nacijama. Članovi Kabineta ne mogu biti clanovi
političkom sistemu
Kongresa. Oni su samo i jedino odgovorni Predsedniku i imaju savetodavnu funkciju. funkciju. Pri odabiru odabi ru članova kabineta, kabineta, Predwe Predwednik dnik brine o zastu zastupljen pljenosti osti različitih regiona zemlj zemlje, e,
Shodno Sho dno pri princi ncipu pu pod podele ele vla vlasti sti,, izv izvršn ršnaa vla vlast st u pol politi itičko čkom m sis sistem temu u SAD pov povere erena na je
rivalskih grupa u okviru partije, pojedincima koji su mu pomogli da bude izabran, itd. U
predsedniku. Predsednik se bira na 4 godine sa mogućnošću jednog ponovljenog izbora. Ne
toku svog mandata, predsednik može smenjivati članove.
postoji odgovornost predsednika ili izvršne vlasti pred Kongresom. Predsednik predstavlja najmoćniju i najznačajniju instituciju u političkom sistemu SAD.
Pored Kabineta, predsedniku u radu pomaže i Izvršna kancelarija, kancelarija, sklop tela, organa i službi kao što su: Bela kuća („kuhunjski kabinet“), Biro za upravljanje i budžet, Savet za
Njegova moć proističe iz raznovrsnih izvora:
nacionalnu bezbednost (organ važniji od samog kabineta po pitanju nadležnosti u
oblasti odbrane i spoljnih poslova), CIA, itd.
(1) Ustavna ovlašćenja i funkcije predsednika – on je šef države, šef administracije i vrhovni vrhovni koman komandant dant oruž oružanih anih snaga. On ima ovlašćenje da zaklju zaključuje čuje međunarodne međunarodne
Postoji i niz veoma važnih organa i tela, koji nose naziv komisije, odbori, uprave i koji
ugovore (uz saglasnost Senata) i izvršne sporazume. Samo ove funkcije mu daju izvanredne
su u visokoj meri specijalizovani za pojedine oblasti i u velikoj meri samostalni. Ova tela su ovlašćena za utvrđivanje obaveznih pravnih pravila u svojim oblastima, za donošenje tarifa,
mogućnosti samostalnog uticajnog delovanja.
te je njihov značaj veliki: NASA, Komisija za međudržavnu trgovinu, Komisija za atomsku
(2) Ust Ustavo avom m nis nisu u sas sasvim vim prec precizi iziran rana, a, pa ni ogr ograni aničena čena ovl ovlašć ašćenj enjaa pre predse dsedni dnika ka kao
energiju, itd.
vrhovnog komandanta oružanih snaga.
Način izbora predsednika SAD (3) Predsednik je lider vladajuće partije. Predsednik Predse dnik SAD se bira posredn posredno, o, preko izbornika izbornika.. Svaka država imenuje onoliko
(4) Predsednik ima pravo imenovanja velikog broja najviših državnih funkcionera, od
elektora koliko ima predstavnika u HoR i Senatu zajedno. Za elektore ne mogu biti birani
ministara i diplomatskih predstavnika pa do sudija Vrhovnog suda.
članovi Kongresa, niti bilo koja lica u službi SAD. Svi elektori se biraju po jedinstvenim listama koje podnose političke partije, tako da svi elektori u jednoj državi pripadaju partiji za koju se izjasnila većina birača. birača. Iz tog razloga, onog trenutka kad se obajve rezultati
(5) Predsednik se „stara „stara o tačnom izvršavanju zakona“ zakona “ – u krug izvršnih ovlašćenja
glasanja za elektore, poznato je i ko će biti predsednik. U slučaju da nijedan od kandidata, prilikom glasanja elektora za predsednika SAD ne dobije većinu, Predstavnički dom između
spada i pravo donošenja podzakonskih akata, pravila i instrukcija. (6) Zakonodavna ovlašćenja – Kongr Kongres es se posle poslednjih dnjih decenija često odlučuje na
tri kandidata sa najvećim brojem glasova tajnim glasanjem bira Predsednika.
prenošenje svojih zakonodavnih ovlašćenja na Predsednika. Nizom zakona, koji sadrže samo osnovne i načel načelne ne odredb odredbe, e, Kongr Kongres es ovlašć ovlašćuje uje Predsednika (ili pojedi pojedine ne organe izvršne vlasti) da svojim potpisima detaljno „urede materiju“.
27
Odluke Odl uke Vrh Vrhovn ovnog og sud sudaa se don donose ose većinom većinom glaso glasova va sudija koj kojee su uče učestv stvova ovale le u
(7) Moguć Mogućnost nost zakonodavne inicijative – Poruka o stanju Unije, kao i priča o 4/5
odlučivanju. Relativno su retke odluke koje su donete jednoglasno, a mnoge od njih su
zakona koje zapravo predlaže izvršna vlast. Pored toga, Predsednik Kongresu upućuje i
donete tesnom većinom. Sudije koje se izjašnjavaju protiv odluke imaju pravo da svoje
druge dru ge pre predlo dloge ge i por poruke uke na osn osnovu ovu ustavnog ustavnog pra prava va da Kon Kongre gresu su mož možee „iz „iznos nositi iti na
mišljenje napismeno obrazlože, a to obrazloženje se objavljuje uz odluku. U pojedinim
razmatranje mere koje bude smatrao potrebnim i celishodnim“.
slučajevima, ova obrazloženja će dovesti do kasnijeg menjanja stava Suda o određenim
(8) Pravo suspenzivnog i džepnog veta.
pitanjima.
Ustavni sud kao „prikriveni zakonodavac“
(9) Predsednik je šef administracije koja ima nekoliko miliona ljudi i brojne institucije. (10) Raspolaže ogromnim finansijskim sredstvima preko administracije.
Da bi se zakonima mogao sprovoditi Ustav, oni moraju biti saglasni sa Ustavom, a nadležan za ocenu te ustavnosti je Vrhovni sud. Na taj način, Sud postaje „prikriveni zakonodavac“. Istini za volju, Sud ne može doneti zakon, ali može sprečiti primeljivanje zakona ,
Vrhovni sud u političkom sistemu SAD
čime stavlja apsolutni veto na njega. Vrhovni sud, na taj način, navodi Kongres da se „povinuje“ stavu Suda i da u novopripremljeni tekst unese odredbe koje će biti po njegovoj volji.
Uloga Ustavnog suda
Tumačenje Ustava
Vrhovni sud Sad je nosilac sudske vlasti. vlasti. On ima Ustavom određenu prvostepenu i apelacionu nadležnost u krivičnoj i građanskoj materiji. Međutim, najvažnija funkcija koju
Ustav SAD važi u nepromenjenom obliku više od dva veka. To je moguće pre svega zbog
on vrši, i to bez izričitog ustavnog ovlašćenja je ocena ustavnosti zakona, tj. tumačenje
toga što su ustavne odredbe katkada neodređene i nejasne, ili jednostavno nedovoljno razvijene i nedorečene. U takvoj situaciji, Ustav zahteva da bude tumačen. U početku svog
Ustava. Ocena ustavnosti zakona nije apstraktna, već je uvek vezana za neki određeni spor. Odluka Suda o eventualnoj neustavnosti zakona ne deluje prema svima, već samo inter
rada, Sud je tumačenju Ustava pristupao isključivo sa pravne strane. Vremenom, Sud pristupa elastičnijem tumačenju Ustava, Ustava, vodeći računa o svim političkim i društveno –
partes tj. između stranaka u sporu. Međutim, kako u SAD odluke najviših sudova imaju snagu precedenta, dejstvo tih odluka je, praktično, opšte važeće.
ekonomskim uslovima. U svom tumačenju Ustava, Vrhovni sud može ustavnoj odredbi dati ili onaj isti smisa smisao o kakav joj je eventualno davan i do tada, ili joj može dati novi,
Sastav Ustavnog suda
drugačiji smisao. Kako će Sud tumačiti Ustav zavisi i od sastava Suda.
Ustavni sud se sastoji od 9 sudija (predsednik ( predsednik + 8 sudija) sudija) koje se biraju na „dokle se dobro drže“, što je često i doživotno. Njih imenuje Predsednik, na osnovu mišljenja i
Sudokratija
odobrenja Senata imenuje sudije Vrhovnog suda. Predsednik imenuje istaknute pravnike sa
Ideja „sudokratije“ u SAD se vezuje za period vladavine predsednika Ruzvelta i New
dužim sudijskim ili advokatskim stažom, pri čemu ulogu igraju i politički razlozi.
Deala.. Ruzvelt je uspeo da Kongres počne sa donošenjem niza progresivnih zakona na Deala liniji New Deala. Međutim, Ustavni sud, u kome su preovlađivali konzervativci je počeo zakone New Deala sistematski da proglašava neustavnim, čime se opstruirao rad Kongresa i
Postupak odlučivanja
Predsednika.
28
kandidata za lid lidersk erskee poz pozici icije je (3) glavni izvor „opre opremanja“ manja“ ključn ključnih ih polit političkih ičkih
Check and balances na primeru Ustavnog suda
institucija (4) socijalizirajuća, tj. edukaciona – izlažu društvene probleme i načine na koji oni mogu biti rešeni (5) kritička snaga – ukazuju na propuste i neadekvatne radnje vlasti (6) redukcija tenzija i konflikata.
Odnos Vrhovnog suda sa druge dve vlasti je na osnovu Ustava određen po principu „kočnica i ravno ravnoteža teža“. “. Elementi tog odnosa su: (1) Predsednik na osnovu mišljenja i
Program i socijalna struktura Republikanaca
odobrenja Senata imenuje sudije Vrhovnog sud (2) Sudije se biraju doživotno te Predsednik ne može da ih smeni (3) Vrhovni sud ceni ustavnost zakona koje donosi Kongres, a potpisuje potpi suje Predsednik. Međutim, Međutim, i pored ovako utvrđenog sistema, sistema, Vrhovn Vrhovnii sud nije
Republikanska partija je većim delom partija koja se zalaže za slobodno tržište, manju
ravnopravan ravnop ravan sa nosioc nosiocima ima druge sve vlasti što se ogleda kroz rečenicu Predsednika Predsednika
državu regulativu, veću inicijativu za pojedince, niže poreze, kresanje socijalnih izdataka,
Džeksona: „Džon Maršal (predsednik Vrhovnog suda) je doneo presudu; neka je sada, ako
jaku odbrana, favorizovanje viših slojeva i suprotstavljanje reformama.
može, i izvrši.“
Samim tim, glasačko telo Republikanske partije čine bogati biznismeni, viša tehnokratija, stariji ljudi, stanovnici ruralnih sredina i Južniji delovi SAD.
Partije i partijski sistem u SAD
Program i socijalna struktura Demokrata Dvopartijski sistem i nastanak partija Pregram Demokratske partije, kao partije levog centra je: veće naglašavanje radnih i SAD su država sa dvopartijskim sistemom. sistemom. Za razliku od Velike Britanije, u kojoj
potrošačkih potro šačkih prava, aktivni aktivnija ja uloga države, pravedn pravednija ija raspo raspodela dela dohot dohotka, ka, zdravst zdravstvena vena
postoji izražena funkcija liberalne i izvesnog broja manjih partija, u SAD sve partije pored
zaštita, socijalna sigurnost i obrazovanje.
Demokratske i Republikanske su beznačajne.
Socijalna struktura Demokrata je uglavnom vezana za srednje i niže slojeve, siromašne
Nastanak dve partije se vezuje za Džefersona i Hamiltona i ideja koji su oni zastupali. Sa
katego kat egorij rije, e, rad radnik nikee i vel veliki iki deo int intele elektu ktuala alaca, ca, mla mlađe, đe, sta stanov novnik nikee vel veliki ikih h grda grdaova ova,,
jedne strane, oko Džefersona su se okupljali antifederalisti (slab (slabaa centra centralna lna vlast) vlast),, kasnije Demokrate, a oko Hamiltona federalisti (centralna vlast, protektionizam), koji
pripadnike manjih etničkih grupa, katolike, Jevreje i crnce.
će se trans transformis formisati ati u Repub Republikanc likance. e. Ova polar polarizaci izacija ja ne indust industrijski rijski Sever (fede (federalist ralisti) i) i
Organizacija partija
poljoprivredni Jug (antifederalisti) s kraja 18. i početka 19. veka nije bila organizovana u političke institucije, te se ne govori o političkim partijama.
Pre svega treba reći da ne postoji formalno članstvo u partijama u SAD. Pre svega postoje
Sredinom 19. veka, partije se konsoliduju i počinju efektivno da dejstvuju. Republikansku
relativno malobrojni partijski radnici i podržavaoci partije. Obe velike nacionalne partije su
partiju je formalno obrazovao Abraham Lincoln, Lincoln, a Demokratsku Andrew Demokratsku Andrew Jackson. Jackson.
u suštini koalicije partija koje postoje u državama . Otuda se kaže da ne postoji jedna Demo De mokr krat atska ska pa part rtij ijaa ve većć 50 nj njih ih,, ka kaoo i št štoo Re Repu publ blik ikan ansku sku pa pari riju ju sa sači činj njav avaa 50 republikanskih partija.
Funkcije partija
Partijska organizacija se sastoji iz tri dela: partijskog rukovodstva, kongresnog dela partije i lokalne organizacije sa članstvom.
Funkcije partija su mnogobrojne: (1) ideološka – štiti postojeći poredak i odnos snaga u njemu, sprečavajuči pojavu drugih tipova partija, pre svega rigidnih (2) regrutovanje
29
Nacionalna partijska konvencija se sastoji od nekoliko hiljada d elegata koje biraju
Izborni sistem je većinski i veoma složen, sa velikim ovlašćenjima federalnih jedinica u
partijske organizacije po državama. Konvencije se sazivaju svake četvrte godine, pre glavnih
konstituisanju mnogih saveznih organa. Kongres donosi neke zakone kad je reč o izbornim
predsedničkih izbora, sa osnovnim zadatkom da donesu politički program partija i odrede kandidate za predsednika i podpredsednika na postojećim izborima. Na Konvenciji se bira
jedinicama i kampanjama, uslovima za sticanje građanstva i godinama za sticanje pasivnog
Nacionalni komitet koji upravlja partijom između dve Konvencije. U njega ulaze po dva
jedinicama. Države su dosta dugo ograničavale biračko pravo raznim vrstama cenzusa, od
predstavnika iz svake države. Srce centralne partijske mašinerije je Centralni partijski
imovinskog, pa do pismenosti i nastanjenosti. U novije vreme, uklonjena su i ovakva
štab.
ograničenja, osim zahteva nastanjenosti od 30 dana u izbornoj jedinici u kojoj se glasanje
•
biračkog prava. Ostalna izborna normativna regulativa je prepuštena državama, federalnim
obavlja. Izbori su opšti, jednaki, javni i fakultatvni. •
Lokalne organizacije: organizacije: na nivou država postoje partijske konvencije i centralni
Izbori za Predstavnički dom
komiteti, u okruzima okružni, a na nižim nivouima lokalne organizacije deluju rejoni i mesne organizacije. •
Poslanici Predstavničkog doma tj. kongresmeni se biraju na dve godine, godine, bez ograničenja
Kongre Kon gresni sni deo deo:: naj najuti uticaj cajnij nijii i naj najorg organi anizov zovani aniji ji deo par partij tijske ske org orgniz nizaci acije. je.
reizbornos reizb ornosti, ti, opšti opštim m i neposr neposrednim ednim uninominalnim uninominalnim izbor izborima ima građan građanaa po izbo izbornim rnim
Organizacija partije se sastoji od svih kongresmana, odnosno senatora. U okviru Kongresa
jedinicama. Za izbor poslanika dovoljna je relativna većina glasača. Ukupan broj poslanika
postojee parti postoj partijske jske organ organizacij izacije: e: Kokus (Demo (Demokrate) krate) i Konferencija (Repub (Republikanc likanci). i). Ove
je 435 435,, a broj predstavnika jedne izborne jedinice varira od broja stanovnika, prosek je
organizacije služe da „priremaju“ svoje članove za sednice, ali njihove odlike ne obavezuju
480 000 stanovnika. stanovnika.
poslanike
Kandidat za kongresmena mora imati 25 godina, mora najmanje 7 godina biti državljanin SAD i stanovati u izbornoj jedinici u kojoj se kandiduje.
Izbori i izborni sistem u SAD
Gerrymandering – izb izborn ornaa geo geomet metrij rijaa – pre prekra krajan janje je izb izborn ornih ih jed jedini inica ca pod podeše ešeno no potrebama vladajućih partija.
Izbori u SAD predstavljaju značajan politički događaj i verovatno najveći politički spektakl. Oni su glavni oblik političke participacije u SAD kao i u drugim demokratskim zemljama.
Izbori za Senat
A ko se tu bira i zašto je to važno?
Senatori se biraju na opštim izborima na šest godina, godina, s tim što se 1/3 senatskog sastava bira svake druge godine. Drugim rečima, postoje tri „grupe“ senatora i svake druge godine
U SAD se biraju mnoga tela, od raznih organa i tela na nivou državica, preko saveznog
bira se jedna od njih. Izborne jedinice čine pojedine države, od kojih svaka daje po 2 od
nivoa, pa sve do najznačajnijih izbora za Predsednika, Predstavnički dom i Senat. Izbori za
100 senatora. Postoji mogućnost reizbora.
predsednika predstavljaju predsednika predstavljaju glavni i najint najinteresan eresantniji tniji politički događaj u SAD. Izbori za Predst Pre dstavni avnički čki dom i za tre trećin ćinu u sen senato atora ra su bit bitni ni jer pok pokazu azuju ju miš mišlje ljenje nje mnj mnjenj enjaa o
Uslovi za senatsku kandidaturu su da kandidat ima 30 godina, da je građanin SAD devet
predsednikovoj popularnosti i politici u protekle 2, odnosno 3 godine.
godina i da stanuje u državi u kojoj se kandiduje.
Izborni sistem SAD
Predsednički izbori 30
Predsednik SAD se bira na četiri godine, sa mogućnošću još jednog reizbora. Predsednik
Švajcarska Švajca rska federa federacija cija nema svoje političko-admini političko-administrat strativno ivno sedišt sedištee u jednom gradu.
SAD se bira posredno, preko izbornika izbornika.. Svaka država imenuje onoliko elektora koliko ima
Savezna skupština i Savezno veće su u Bernu Bernu,, Savezni sud u Lozani Lozani,, Narodna banka u
predstavnika u HoR i Senatu zajedno. Za elektore ne mogu biti birani članovi Kongresa, niti
Cirihu.. Cirihu
bilo koja lica u službi SAD. Svi elektori se biraju po jedinstvenim listama koje podnose
U osn osnovi ovi šva švajca jcarsko rskogg ure uređen đenja ja sto stoji ji pri princi ncip p pod podelj eljene ene suv suvere erenos nosti ti ili dvojnog
političke partije, tako da svi elektori u jednoj državi pripadaju partiji za koju se izjasnila
kompetitivnog federalizma sa pretpostavkom nadležnosti na strani kantona, koja se
većina birača. birača. Iz tog razloga, onog trenutka kad se objave rezultati glasanja za elektore,
vremenom pretvara u neku vrstu kooperativnog federalizma, federalizma, jer funkcije Federacije
poznato je i ko će biti predsednik. U slučaju da nijedan od kandidata, prilikom glasanja
rastu na račun kantona.
elektora za predsednika SAD ne dobije većinu, Predstavnički dom između tri kandidata sa
Funkcij Fun kcijee i nadl nadležn ežnost ostii fed federa eracij cijee se ost ostvar varuju uju na 3 nači načina: na: (1) pre preko ko isključive
najvećim brojem glasova tajnim glasanjem bira Predsednika.
nadležnosti (2 (2)) u vi vidu du zajedn zajedničke ičke nadle nadležnosti žnosti – pri čemu opš opštij tijii deo reguliše reguliše Federacija, a konkretniji kantoni (3) preko prava nadzora. nadzora .
Kandidat za predsednika SAD mora biti lice koje je građanin i rođen u SAD, star najmanje 35 godina i sa prebivalištemu SAD najmanje 15 godina. On mora imati odgovarajuće političko iskustvo i to sa visokih političkih položaja. Gotovo obavezno, on mora biti i dobro
Funkcije i nadležnosti federacije
finansijski situiran. Prilikom izbora predsednika vodi se računa o pravilu „balansiranog tiketa“ – geografskom balansu po kome ako predsednik dolazi sa jednog kraja zemlje,
Funkcije federacije su: spoljni poslov poslovi, i, vojni poslovi, celokupno izdržavanje vojske,
potpredsednik je, po pravilu, sa drugog. Važan uslov za uspeh u političkom nadmetanju je i
monopol na proizvodnju i prodaju oružja, ubiranje carina i poštanskih taksa, određena
pripadnost jednoj od dve partije.
prava oporezivanja, oporezivanja, banka bankarsko-mon rsko-monetarni etarni sistem, želez železnice nice i pošte, telefon, radio i televi tel evizij zija, a, vis visoke oke ško škole, le, zna značaj čajna na ovl ovlašć ašćenj enjaa na podr područj učju u trg trgovi ovine, ne, kon kontro trola la nad
Osnovna obeležja švajcarskog federalizma
saobraćajem, socijalna politika i zaštita porodice.
Multietnicipiripi država
U odnosu na kantone, Federacija ima pravo da preduzima neophodne mere protiv kantona koji propuste da vrše svoje obaveze. Rešavanje sporova između kantona spada u nadležnost
Švajcarska je višenacionalna, višejezička, verski i ekomski složena zajednica. Najbrojnije
Federacije. U evenutalnom sukobu saveznog i kantonalnog zakona, prednost ima savezni. Savezni sud ocenjuje ustavnost i zakonitost kantonalnih zakona, ali nije obavezan da
nacije su Nemci (65%), Francuzi (18%) i Italijani (12%). Razlike među kantonima su
procenjuje ustavnost saveznih.
ogromne u ogledaju se, između ostalog, u razlikama po veličini teriotrije, visini nacionalnog
Funkcije i nadležnosti kantona
dohotka, broju stanovnika i plodnosti zemljišta. Zvanični jezici su: nemački, francuski, italijanski i retoromanski.
Kantoni su u nizu nadležnosti, kompetencija ili aktivnosti upućeni na Federaciju:
Vertikalna organizacija vlasti •
Ustav - kantoni imaju svoje ustave, ali su dužni da traže od federacije „garantovanje svojih ustava“, tj. potvrđivanje
Švajcarska Švajca rska je federa federacija cija sastavljena sastavljena od 23 kanto kantona na.. Tri kanton kantonaa (Unte (Untervald, rvald, Bazel i •
Apencel) Apence l) su podelj podeljeni eni na po dva polu polukanton kantonaa koji imaju status kantona, tako da fakti faktički čki
Međunarodni odnosi – zabranjeno im je da sklapaju posebne međunarodne saveze ili političke polit ičke ugovore, naročito trgovinske i carins carinske. ke. Imaju pravo zaklj zaključivanj učivanjaa odnosa sa
postoji 26 federalnih jedinica. jedinica. Svi kantoni su, i pored ogromnih razlika, ravnopravni.
stranim državama o predmetima koji se odnose na javnu ekonomiju, susedske odnose i
31
policiju, uz obavezu da ugovori ne mogu da sadrže odluke protivne Federaciji ili pravima
kantoni šalju svoje predstavnike). Dvodoma dtruktura ima za cilj da jedan dom predstavlja
drugih kantona.
sve građane zemlje, a drugi federalne jedinice i na taj način i građani i kantoni učestvuju u
Ekonomija –ne mog mogu u spr spreči ečiti ti slo slobod bodnu nu trg trgovi ovinu nu i eko ekonom nomiju iju na ter terito itorij rijii cel celee
zakonodavnoj vlasti.
Federacije. Kantoni imaju sopstvene izvore finansiranja ili ih obezbeđuju učešćem u
Savezna skupština odlučuje o najbitnijim pitanjim politike države: o zadacima i učinku
određenom procentu u saveznim prihodima, ili dobijaju subvencije od saveza.
saveza, o organizaciji i postupku saveznih vlasti, o obavezama kantona, o spoljnoj politici,
Vojska - ne mogu imati više od 300 ljudi stajaće vojske.
spoljašnjoj spolj ašnjoj i unutr unutrašnjoj ašnjoj bezbednosti, bezbednosti, reguliše pitanje vojne služb službee i upotr upotrebe ebe vojske,
Skupštinski sistem u Švajcarskoj
odobrava budžet i određuje obim poreskih obaveza, odlučuje o ustavnim pravima građana i
•
•
ograničavanju tih prava, izriče pomilovanja. Iako vrhovni zakonodavac, Savezna skupština je ograničena pravima kantona i građana Švajcarske. Sadržaj ovog ograničenja ogleda se u
Suštinska Sušti nska oblež obležja ja Švajca Švajcarske rske su: federa federativno tivno držav državno no uređen uređenje je koje garan garantuje tuje
pravima građana i kantona na referendum u ustavnim i zakonodavnim pitanjima.
posebnosti i samostalnost kantona, a pritom ne ugrožava efikasno funkcionisanje celine, rasprostranjeni mehanizmi neposrednog i poluposrednog učešća građana u vlasti,
Izvršna vlast Švajcarske je Savezno veće ili vlada, a Predsednik vlade je ujedno i predsednik
kao i međunarodno priznat status neutralnosti neutralnosti.. Švajcarsku odlikuje i specifična politička
države. Savezna vlada se sastoji od 7 članova koje bira Savezna skupština na svakiom prvom
kultura koja neguje kompromis i koalicije i shvatanje nacije kao političke, voljom zasnovane
zasedanju zaseda nju posle opštih izbora za Naciona Nacionalno lno veće, na 4 godine. Pri izbor izboru, u, Savezna
zajednice.
skupština vodi računa o srazmernoj zastupljenosti geografskih i jezičkih oblasti zemlje. Ona koordinira i planira državne delatnosti i određuje sredstva potrebna za njihovo ispunjenje. Zadužena je za izvršenje zakona i odluka Savezne skupštine, kao i presuda sudske vlasti
Vertikalna organizacija vlasti
Saveza. Savezna vlada predstavlja Švajcarsku prema inostranstvu, potpisuje i ratifikuje međunarodne ugovore i podnosi ih Saveznoj skupštini na odobrenje. Čist skupštinski
Švajcarska Švajca rska je federa federacija cija sastavljena sastavljena od 23 kanto kantona na.. Tri kanton kantonaa (Unte (Untervald, rvald, Bazel i
sistem je teško ostavriti u praksi, prvenstveno zbog glomaznosti skupštine koja smanjuje
Apencel) Apence l) su podelj podeljeni eni na po dva polu polukanton kantonaa koji imaju status kantona, tako da fakti faktički čki
njenu efikasnost. Iako je Savezna skupština najviši organ vlasti kome su svi ostali organi
postoji 26 federalnih jedinica. jedinica. Svi kantoni su, i pored ogromnih razlika, ravnopravni.
vlasti vlasti podređe podređeni ni , neke specifičnosti specifičnosti položaja položaja i nadležnosti nadležnosti Savezn Saveznaa vlade dovode do
U osn osnovi ovi švaj švajcars carskog kog ure uređenj đenjaa sto stoji ji pri princi ncip p pod podelj eljene ene suv suvere erenost nostii ili dvojnog
odstupanja od skupštinskog sisteam organizacije. To se ogleda kroz: (1) zakone kojima
kompetitivnog federalizma sa pretpostavkom nadležnosti na strani kantona, koja se
Savezna skupština ovlašćuje Savezno veće da umesto nje donosi akte sa zakonskom
vremenom pretvara u neku vrstu kooperativnog federalizma, federalizma , jer funkcije Federacije
snagom (2) „puna „puna ovlašćenja“ ovlašćenja“ – ovlašćenja koja Savezna skupština daje Saveznom veću
rastu na račun kantona.
da donosi propise koji mogu biti, ako je potrebno čak i suprotni zakonima ili Ustavu
Funkcij Fun kcijee i nad nadlež ležnos nosti ti fed federa eracij cijee se ost ostvaru varuju ju na 3 nač načina ina:: (1) pre preko ko isključive
Od opš opštin tinskog skog,, pre preko ko kan kanton tonaln alnog, og, do save savezno znogg niv nivoa oa vla vlasti sti,, ceo sis sistem tem pro prožim žimaju aju
nadležnosti (2) u vidu zajed zajedničke ničke nadle nadležnosti žnosti – pri čemu opš opštij tijii deo reguliše reguliše
institucije inicijative i referenduma. Ove dve forme neposredne demokratije omogućavaju
Federacija, a konkretniji kantoni (3) preko prava nadzora. nadzora.
građanima učešće ne samo u poslovima lokalne zajednice, već i u zakonodavnim i ustavnim pitanjima kantona i federalne države.
Horizontalna organizacija vlasti Vrhovni organ vlasti u Švajcarskoj je Savezna skupština koju čine dva veća: Nacionalno veće (predstavlja sve građane Švajcarske i bira se proporcijalno) i Veće i Veće kantona (u koje
32
Skupština donosi zakone, godišnji budžet, odluke o ratu i miru, potvrđuje međunardne
Struktura i uloga Federalne skupštine u političkom
ugovore, bira članove Saveznog suda, daje pred loge i zahteve Saveznom veću.
sistemu Švajcarske
Položaj i fun Položaj funkcij kcije e Sav Savezn eznog og već veća a u šva švajca jcarsko rskom m političkom sistemu
Struktura i način rada Federalne skupštine Švajcarska ima skupštinski sistem. sistem. Savezna ili Federalna skupština je najviši organ vlasti
Izbor članova Saveznog veća
u federaciji. Ona je dvodomo telo i sastoji se iz Nacionalnog veća i Veća država. država. Ne postoji predsednik Savezne skupštine, u slučaju zajedničke sednice, predsedava predsednik Nacionalnog veća. Veća su ravnopravna i nema specijalizacija funkcija ili nadležnosti među
Nosilac izvršn izvršne e vlasti u švajcarskom sistemu je Savezno veće. Ono se sastoji od 7
njima.. Za skupštinsku odluku je potrebna saglasnost njima saglasnost oba veća, ako se saglasnost ne
članova koje bira Savezna skupština većinom glasova na zajedničkoj sednici oba veća.
postig pos tigne, ne, pre predlo dlogg se odb odbacu acuje. je. Pri već većima ima post postoje oje sta stalne lne i pov povrem remene ene kom komisi isije je kao
Članovi se biraju na 4 godine sa mogućnošću reizbora. Članovi SV ne mogu istovremeno
savetodavna tela.
biti poslanici ili imati neku d rugu dužnost u Federaciji.
Nacionalno veće
Struktura članova Saveznog veća
Poslanici Posla nici Nacionalnog Nacionalnog veća se biraj biraju u na 5 godina, godina, na opštim, jednakim, neposrednim i
Prilikom Prili kom konsti konstituisa tuisanja nja Saveznog veća vodi se račun računaa o njego njegovoj voj struk strukturi, turi, odnosno
tajnim izborima po proporcionalnom principu, osim u kantonima i polukantonima u
partijskoj i regio partijskoj regionalnoj nalnoj zastu zastupljeno pljenosti. sti. Kriter Kriterijumi ijumi pri konstit konstituisanj uisanju u: vel veliči ičina na kantona, višejezičnost, višeetičnost, snaga partija.
kojima se poslanici biraju po normi jedan poslanik na 24000 stanovnika. S obzirom na velič veličinu inu kan kanton tona, a, vel velike ike su raz razlik likee izm između eđu bro broja ja pre predsta dstavni vnika ka poj pojedin edinih ih kan kanton tonaa u Nacionalnom Nacion alnom veću. Aktivno Aktivno biračk biračko o prav pravo o ima imaju ju svi gra građani đani sa navr navršen šenom om 20.
Iz tog razloga, Savezno veće čine: 2 člana iz najvećih kanona Ciriha i Berna Berna,, 1 član iz centralnog kantona fransukog dela Vo Vo,, 1 član iz manjih francuskih ili itali italijanskih janskih
godinom, a pasivno svi oni koji imaju pravo glasa.
kantona,, 3 člana iz istočno kantona istočnog, g, severo severozapo zapodnog dnog i central centralnog nog kanton kantona a (pretežno nemačkog jezika). Pri izboru su takođe zastupljene i tri glavne partije (Radikalnu,
Veće država
Socijaldemokratsku i Konzervativnu) i jednu manju partiju.
Veće država ima 46 članova (po dva člana iz svakog kantona, a iz svakog polukantona po
Organizacija Saveznog veća
jedan), koji se biraju po većinskom principu. Trajanje mandata predstavnika kantona varira od kantona do kantona. Poslanici Veća država platu dobijaju od kantona. Poslanici imaju
Savezn Sav eznoo veće je resorski oranizovano, oranizovano, sas sastoj tojii se iz sle sledeć dećih ih res resora ora:: (1) Pol Politi itički čki
slobodan mandat.
departman depart man (2) Depart Departman man finansija i carina (3) Depart Departman man privrede (4) Depart Departman man transporta i veza (5) Unutrašnji departman (6) Departman pravde i policije (7) Vojni
Funkcije Savezne skupštine
departman.
33
Izbori za organe vlasti
Savezno veće je kolegijalni i kolektivni organ. Sastaje se oko 90 puta godišnje. Ono je kolektivni šef države. države. Savezna skupština imenuje predesdnika konfederacije na godinu dana bez mogućnosti reizbora. On nema posebna ovlašćenja.
Važan oblik participacije su izbori za organe vlasti. vlasti . Međutim, treba napomenuti da je izlaznost na ovim izborima nešto manja nego u ostalim demokratskim zemljama, pre svega
Odnos zakonodavne i izvršne vlasti
zbog postojanja drugih oblika neposredne demokratije.
Zemaljska i opštinska skupština
Savezno veće je odgov odgovorno orno Savez Saveznoj noj skupšti skupštini ni i radi na sprovođenju skupštinske politike. Ukoliko radi protiv, Skupština može poništiti njegovu odluku. Međutim, Savezna skupština ne može opozvati Savezno veće, niti je ono obavezno da u slučaju spora sa
skupovi vi svih građana, najin najinteresa teresantniji ntniji oblik neposr neposredne edne Zemaljska Zemal jska skupšti skupština na – skupo
Skupšt Sku pštino inom m podn podnese ese ost ostavku avku.. Čla Članov novii Sav Savezn eznog og već većaa ima imaju ju pra pravo vo da pri prisus sustvu tvuju ju i
demokratije; u srednjem veku je postojala u svim manjim kantonima, danas je ostala samo
učestvuju u radu skupštinskih sednica, ali nemaju pravo glasa. Savezno veće je glavni
u jednom kantonu i 4 polukantona, više kao atrakcija nego k ao ozbiljna institucija.
inicijator u donošenju zakona i ima mogućnost određivanja roka za stupanje na snagu
Opštinske Opštins ke skupšti skupštine ne – skupovi svih građan građanaa jedne opštine, analogan analogan zemal zemaljskim jskim
nekog zakona.
skupštinama, vremenom gubi na značaju.
Savezno veće je u praksi proširilo svoju moć i krug nadležnosti. nadležnosti . Dva su formalna osnova za to:
Referendum i neposredna inicijativa
ovlašćuje Savez Savezno no veće da umest umestoo nje donosi (1) zakoni kojima Savezna skupština ovlašćuje akte sa zakonskom snagom
U slučaju izmene ustava, ustava, pravo neposredne inicijative imaju svi građani Švajcarske, posle
ovlašćenja “ – ovlašćenja koja Savezna skupština daje Saveznom veću da (2) „puna ovlašćenja“
čega se taj zahtev iznosi na referendum.
donosi propise koji mogu biti, ako je potrebno čak i suprotni zakonima ili Ustavu
U slu slučaj čaju u izmene zako zakona na (k (kao ao i opšte opšteobave obaveznih znih odluk odluka a i međunarodnih ugovora), građani nemaju pravo neposredne inicijative, ali imaju pravo u periodu od 90
dana od dana objavljivana da zahtevaju da se zakon iznese na referendum. Tek u slučaju
Oblici Obli ci nep neposr osredn edne e dem demokr okratij atije e i part particip icipacij acije e u
pozitivnog izjašnjavanja birača, zakon stupa na snagu, u slučaju negativnog izjašnjavanja, zakon se smatra odbačenim.
Švajcarskoj
Na nivou kantona, kantona, nar narodn odnaa ini inicij cijati ativa va i ref refere erendu ndum m tak takođe ođe pos postoj toje, e, sem u oni onim m Smatra se da je Švajcarska zemlja koja ima najrazvijenije oblike neposredne demokratije i
kantonima i polukantonima gde postoji zemaljska skupština. Građani se izjašnjavaju o
politi pol itičke čke par partic ticipa ipacije cije na sve svetu. tu.
donešenim zakonima na nivou kantona. Postoji i na opštinskom nivou. nivou.
Partic Par ticipa ipacij cijaa i nep neposr osredna edna demokrati demokratija ja nij nijee sam samoo
normativno programirana već i funkcionirajuća, ne postoji samo na mikro, već i na makro nivou. nivo u. Na ova ovajj nači način, n, pov poveća ećava va se stvar stvarna na moguć mogućnost nost uticaj uticaja a široki širokih h slojeva
Opšta obeležja političkog sistema Francuske
populacije. Međutim, o njihovoj kompetitivnosti se može diskutovati. Oblici neposredne demokratije, pogotovo referendumi se održavaju od 15 do 18 puta godišnje na sva tri nivoa (opštinskom, kantonskom i saveznom).
Kratki istorijski osvrt 34
Uticaj na izvršnu vlast: vlast : kontrolor izvršne vlasti, imenuje premijera ali nema pravo da ga Francuska je država koja je u poslednja 2 veka, promenila 16 ustava, tri ustavne monarhije,
smeni, formalno predsedava vladom, potpisuje njene akte.
dve imperije, jednu semidiktaturu i pet republika. Do poslednjeg „velikog obrta“ je došlo
Uticaj na zakonodavnu vlast: vlast : otvara i zaključuje vandredna zasedanja parlamenta,
1958.. sa 16. ustavom i dolaskom Charles de Gaulle-a na vlast. On je kompletno reformisao 1958
proglašava zakone i ima pravo suspenzivnog veta (štrajk pera), ima pravo da raspusti
sistem sis tem,, sa ide idejom jom da ran raniji iji nes nestab tabiln ilnii sku skupšt pštins inski ki sist sistem, em, sa raz razuđe uđenom nom i krh krhkom kom
Nacionalnu Nacion alnu skupštinu i raspi raspiše še nove vandredne izbore (sem u sluča slučajevima jevima kada vrši
pluralizovanom partijskom strukturom pretvori u neku vrstu polupredsedničkog sistema sa
izuzetna ovlašćenja ili prvih godinu dana njenog rada).
jakom izvršnom vlašću.
Uticaj vlade na parlament
Vertikalna organizacija vlasti
(1) vlada ima zakonodavnu inicijativu – zakonski predlozi koje vlada predlaže imaju znatno
Francuska je najunitarnija država u Evropi. U osnovi francuske unitarne i centralizovane
veću prohodnost
države stoji ideja da jedna kulturno različita sredina mora imati unitarnu organizaciju
(2) ima pravo da podnosi amandmane na zakonske predloge i pravo da otvori generalnu
politi pol itike ke i vla vlasti sti.. Src Srcee Fra Francus ncuske ke je Par Pariz, iz, koji je sre središt dištee ne sam samoo pol politi itičkog čkog,, već i
debatu o nekom predmetu u oba doma, kao i da podstakne donošenje odluke o zakonskom
ekonomskog i kulturnog života Francuske.
predlogu oko postoji nesaglasnost Senata i Nacionalne skupštine
U vertikalnoj organizaciji se razlikuju tri niv oa:
(3) kako je zakonodavna funkcija parlamenta ograničena samo na ona pitanja koja su
(1) 36 000 komuna –im –imaju aju svoj savet i mer meraa koj kojii se biraju biraju na 6 god godina ina (2) 96
Ustavom eksplicitno stavljena u njegovu nadležnost, sve oslae odnose reguliše vlada svojim
departmana – imaju svoj generalni savet koji donosi odluke o značajnim pitanjima kao
propisima
što su putevi, stambena politika i deo „welfare politike“ (3) 21 region – nemaju značajne
(4) može da traži izjašnjavanje parlamenta u delovima ili u celini i pre mešanje odbora u te
funkcije.
stvari, samim tim i primat nad njima
Postoji striktna hijerarhija po nivoima vertikalne organizacije, koja se sastoji iz strogog
(5) vlada ima specijalna ovlašćenja da može da donese budžet dekretom ako se u Skupštini propusti određeni rok za donošenje budžeta; pored toga, samo vlada može da utiče na
nadzora centralnih organa nad departmanima kao i u nadzoru departmana nad opštinama.
povećanje/smanjenje budžeta
Horizontalna organizacija vlasti
(6) određuje dnevni red parlamenta, po Ustavu
Izvršna vlast – bicefalna, sastoji se od predsednika (sa svojim kabinetom) i vlade sa
Uticaj parlamenta na vladu
premijerom na čelu. Zakonodavna vlast – dvodoma – sastoji se od Nacionalne skupštine (predstavničko telo
Parlam Par lament ent može uti uticat catii na vla vladu du na raz različ ličite ite načine, načine, a dva su pos posebn ebnoo zna značaj čajna na –
građana) i Senata (predstavničko telo teritorijalnih jedinica.
izglasavanje (ne)poverenja i poslanička pitanja. pitanja. Pre svega, ako to želi, vlada može
Uticaj predsednika na izvršnu i zakonodavnu vlast
izaći sa svojim programom pred parlament i na osnovu njega tražiti poverenje. Drugo, sam parlament može samoinicijativno raspravljati o poverenju vladi - predlog za izglasavanje nepoverenja vladi mora potpi nepoverenja potpisati sati najmanje 1/10 ukupn ukupnog og broja članova Skupštine, Skupštine, a glasanje o predlogu se održava 48h kasnije. Predlog je usvojen ako za njega glasa većina od
35
ukupnog uku pnog broj čla članov novaa Sku Skupšt pštine ine.. Ako se pre predlo dlogg ne usv usvoji oji,, u tok toku u ist istog og zas zaseda edanja nja
(6) vandredna (6) vandredna ovlašćenja u posebnim prilikama ako: (a) postoji ugroženost institucija
parlamenta nije moguće obnoviti odbačeni predlog.
Francuske, njene nezavisnosti ili teritorine (b) dođe do prekida redovnog funkcionisanja ustavnih javnih vlasti.
Odgovornost predsednika
Polo Po loža žaj, j, na nači čin n iz izbo bora ra i fu funk nkci cije je pr pred edse sedn dnik ika a Francuske
Iako se smatra da je predsednik Francuske faktički politički i krivično neodgovoran, ipak postoji neka doza političke odgovornosti, makar posredne. Pre svega, građani na svakih 5
Izvršna vlast u Francuskoj je bicefalna i sastoji se od predsednika (sa svojim kabinetom) i
godina vrše reizbor predsednika čime mu ukazuju poverenje ili ga uskraćuju. Sa druge
vlade sa premijerom na čelu. Predsednik Francuske se bira na neposrednim izborima na 5
strane, kada predsednik iznese na referendum određeno pitanje, moguće je da se građani
godina sa mogućnošću neograničenog reizbora.
izjasne protivno njegovim očekivanjima i želji. Treće, postoji institucija 0poziva predsednika – u slučaju njegove krivične odgovornosti
Položaj i funkcije predsednika
za veleizdaju. Kako je veleizadaja širok i krajnje nejasan pojam, o tome šta je veleizadaja veleizadaja utvrđuje Visoki sud pravde kao specijalni politički organ koji se sastoji od po 12 poslanika i
(1) standa standard rd jambo paket: paket: predsednik predsednik države
(simboll integriteta, (simbo integriteta, nezavisnost nezavisnostii i
12 senatora koje biraju dva parlamentarna doma. Postupak opoziva pokreću oba dome
kontinuiteta države), vrhovni komandat oružanih snaga, ima pravo amnestije, ima pravo imenovanja nekoliko značajnih političkih funkcija bez ratifikacije (razlika sa USA), ima
svojim istovetnim odlukama, apsolutnom većinom svih članova.
ulogu arbitra u sukobima različitih interesa i grupa. (2) međuna međunarodna rodna funkcij funkcija a:
simbol sim bol poštovan poštovanja ja međunarod međunarodnih nih ugovora, ugovora, prima
Struktura i funkcije francuske vlade
odgova odg ovaraj rajuće uće dip diplom lomats atske ke pre predsta dstavnik vnike, e, vod vodii među međunar narodn odnee preg pregovo ovore re i pot potpis pisuje uje međunarodne ugovore. (3) uticaj na izvršnu vlast: vlast: kontrolor izvršne vlasti, imenuje premijera ali nema pravo da
Izvršna vlast u Francuskoj je bicefalna je bicefalna i sastoji se od predsednika (sa svojim kabinetom) i
ga smeni, formalno predsedava vladom, potpisuje njene akte.
vlade sa premijerom na čelu. Prema Ustavu, vlada Francuske ima zamašne funkcije. U praksi,, vlada predstavlja praksi predstavlja znatn znatnoo niže sprat dvospra dvospratne tne zgrade izvršn izvršnee vlasti političkog političkog
(4) uticaj na zakonodavnu vlast: vlast : ima pravo zakonodavne inicijative, otvara i zaključuje
sistema Francuske.
vandredna zasedanja parlamenta, proglašava zakone i ima pravo suspenzivnog veta (štrajk pera), ima pravo da raspusti Nacionalnu skupštinu i raspiše nove vandredne izbore (sem u
Način izbora
slučajevima kada vrši izuzetna ovlašćenja ili prvih godinu dana njenog rada). (5) referendum – može da raspiše referendum o tri vrste zakona: (a) koji se odnose na
Vlada se obrazuje na taj način što Predsednik imenuje Prvog ministra, a na njegov predlog i
organizaciju javnih vlasti (b) koji sadrže potvrdu nekog sporazuma francuske zajednice (c)
ostale članova vlade. Prilikom imenovanja, Predsednik nije obavezan da konsultuje bilo
kojima se ovlašćuju pojedini subjekti za ratifikovanje nekog međunarodnog ugovora koji bi,
koga, može da imenuje nekoga iz redova poslanika, ali i vanparlamentarnu ličnost. Ono o
iako ne protivureci ustavu, mogao da utiče na rad političkih institucija.
čemu Predsednik mora paziti pri izboru premijera je da Premijer mora imati poverenje Parlamenta.
36
(3) međuministarski sastanci – sazivaju i Predsednik i Premijer, sazivaju se ad hoc radi
Struktura vlade
rešavanja nekog pitanja.
Vlada Francuske je sastavljena od Prvog ministra i članova vlade. Ustavom ili zakonom nije
Funkcije i uticaj vlade na parlament
propis pro pisan an bro brojj i vrst vrstaa min minist istars arstav tava. a. Pro Promen menee u vla vladi, di, bil biloo per person sonaln alnee ili poj pojedi edinih nih ministarstava se vrše uredbom Predsednika na predlog Prvog ministra. Funkciju ministra
(1) vlada ima zakonodavnu inicijativu – zakonski predlozi koje vlada predlaže imaju
vrše lica koja nisu poslanici („ne može se u isto vreme biti kontrolor i kontrolisani“), po
znatno veću prohodnost
pravilu su to visoki funkcioneri i istaknuti stručnjaci. Ministri se različito rangiraju:
(2) ima pravo da podnosi amandmane na zakonske predloge i pravo da otvori generalnu
(1) državni ministri – titula nije funkcionalno određena koliko izražava visoki politički
debatu o nekom predmetu u oba doma, kao i da podstakne donošenje odluke o
rang, partijski uticaj i lični prestiž
zakonskom predlogu oko postoji nesaglasnost Senata i Nacionalne skupštine
(2) ministri koordinatori – koordinatori nekoliko srodnih ministarstava
(3) kako je zakonodavna funkcija parlamenta ograničena samo na ona pitanja koja su
(3) ministri sa porfeljom – ministari spoljnih i unutaršnjih poslova, ministar pravde,
Ustavom eksplicitno stavljena u njegovu nadležnost, sve oslae odnose reguliše vlada svojim
finansija, itd.
propisima
(4) državni sekretari – zamenici ministara važnijih resora ili rukovodioci manjih ili
(4) može da traži izjašnjavanje parlamenta u delovima ili u celini i pre mešanje odbora u
manje značajnih resora
te stvari, samim tim tim i primat nad njima
Pored ministara, u vladu spadaju i:
(5) vlada ima specijalna ovlašćenja da može da donese budžet dekretom ako se u Skupštini propusti određeni rok za donošenje budžeta; pored toga, samo vlada može da
(1) Ekonomski i socijalni savet – savetodavno telo pri vladi u oblasti ekonomskih i
utiče na povećanje/smanjenje budžeta
socijalnih odnosa.
(6) određuje dnevni red parlamenta, po Ustavu
(2) Državna uprava – sve do novijeg vremena Francuska nije imala dovoljno razvijenu admini adm inistr straci aciju, ju, dok dan danas as fra francu ncuska ska adm admini inistr straci acija ja spa spada da u naj najpro profes fesion ionaln alnije ije i
Uticaj parlamenta na vladu
najkompetentnije birokratije regiona.
Parlam Par lament ent može uti uticat catii na vla vladu du na raz različ ličite ite načine, načine, a dva su pos posebn ebnoo zna značaj čajna na – izglasavanje (ne)poverenja i poslanička pitanja. pitanja. Pre svega, ako to želi, vlada može
Način rada
izaći sa svojim programom pred parlament i na osnovu njega tražiti poverenje. Drugo, sam parlament može samoinicijativno raspravljati o poverenju vladi - predlog za izglasavanje
Vlada Francuske drži tri vrste sastanaka:
nepoverenja nepove renja vladi mora potpi potpisati sati najmanje 1/10 ukupn ukupnog og broja članova Skupštine, Skupštine, a
(1) sednice ministrskog saveta – najvažniji, saziva ih Predsednik i on određuje ko će im
glasanje o predlogu se održava 48h kasnije. Predlog je usvojen ako za njega glasa većina od
prisustvovati
ukupnogg bro ukupno brojj čla članova nova Skupštin Skupštine. e. Ako se pre predlo dlogg ne usv usvoji oji,, u tok toku u ist istog og zas zaseda edanja nja parlamenta nije moguće obnoviti odbačeni predlog.
(2) sastanci saveta kabineta – skup svih članova vlade, predsedava ima Premijer, raspravlja se o manje važnim, tehničkim pitanjima
37
Mesto, uloga i struktura parlamenta u Francuskoj
Odnos Nacionalne skupštine i Senata
Struktura parlamenta
Nacionalna skupština i Senat u ravnopravni osim u sva slučaja: (1) Skupština ima pravo da prvo razmatra budžet (2) Kabinet je odgovoran pre Skupštini nego Senatu. Iako je slabiji od
Parlam Par lament ent je dvodomne st stru rukt ktur ure. e. Je Jeda dan n do dom m je Na Naci cion onal alna na sku skupš pšti tina na,, ka kaoo
Skupštine, Senat može da odbaci zakonske predloge vlade. No, to pravo je ograničeno
predstavničko telo građana, a drugi dom je Senat kao predstavničko telo teritorijalnih
činjenivom da Nacionalna skupština može da nadjača Senatski veto.
zajednica. zajedn ica. Do 1995. godine, parlament parlament se sasto sastojao jao u dva redovna zasedanja godišnje, pri čemu je u zasedanju provodio nepunih šest meseci. Od 1995. godine, maksimum zasedanja je povećan na devet meseci.
Funkcije parlamenta
U okviru parlamenta parlamenta postoje i parla parlamentar mentarni ni odbor odborii (komi (komisije), sije), 6 staln stalnih ih i nebroj nebrojano ano ad
(1) zakonodavna funkcija – prema ustavu donose obične zakone i organske zakone
hoc odbora koji traju dok služe svrsi.
(zakone kojima se uređuje organizacija i način funkcionisanja ključnih državnih institucija) (2) izglasavanje budžeta
Nacionalna skupština
(3) kontrola i kontrabalansiranje vlade (4) centar političkih diskusija i rasprava
Nacionalna skupština je donji dom ili opštepredstavničko telo građana. Poslanici se biraju na neposrednim izborima na vreme od 5 godina godina.. Nacionalna skupština ima 491 poslanika.
Zakonodavni proces
Nacionalnom skupštinom predsedava Predsednik Nacionalne skupštine i on ima manji uticaj i rejting nego spiker britanskog Donjeg doma.
Predlog za donošenje zakona može da podnese vlada, što je češći i „delotvorniji“ slučaj
Izbori za Nacionalnu skupštinu su uninominalni, tj. u svakoj izbornoj jedinici se bira po
ili poslanik, koji prethodno mora da obezbedi potvrđivanje Biroa Skupštine, Biroa Komiteta
jedan jedan pos poslan lanik, ik, po veći većinsk nskom om sis sistem temu u u dva kru kruga. ga. Zemlja je pod podelj eljena ena na vrl vrloo
za finansije i vlade o njegovoj ustavnoj prihvatljivosti.
neujednačene izborne jedinice, te možemo govoriti o svojevrsnom „gerrymandering-u“.
Procedura za „normalne zakone“: Predlog za donošenje zakona potiče od vlade ili poejdinih članova parlamenta. Predlozi se upućuju Nacionalnoj skupštini i Senatu. Ako su
Senat
predlozi u pitanju zakona iz socijalne ili ekonomke politike, upućuju se Ekonomskom i socijalnom socija lnom savetu (koji su u sklopu vlade!), a zatim odgovarajučim odgovarajučim parlamentarnim parlamentarnim
Senat je gornji i slabiji dom parlamenta i sastoji se od predstavnika teritorijalnih jedinica,
komitetima komit etima.. Po usaglašavanju usaglašavanju primedbi i priprem pripremee izvešt izveštaja aja o zakons zakonskom kom predlogu i
koji se biraju na 9 godina, godina, u trogodišnjim intervalima (trećina po trećina).
amandmanima, zakonski materijal se vraća u Nacionalnu skupštinu. Predlog se upućuje i
Senat je posredno biran od strane izbornog koledža koji se sastoji od članova Narodne
Senatu na razmatranje. Posle svih peripetija i rasprava, ako se slože da sve valja, zakonski
skupštine i predstavnika lokalne vlasti. Izbori se organizuju po departmanima, a broj senatora u pojedinom deparmanu zavisi od broja stanovnika. Izborni metod je mešovit – u
predlog se stavlja na glasanje. Zakonski predlog postaje zakon ako ga u istom obliku usvoje oba doma. Najzad slede potpisi premijera, predsednika i objavljivanje zakona.
departmanima sa manje od pet senatora se praktikuje većinski sistem, a u onima sa više od
Nije isključeno da nekad dolazi do razmimoilaženja između Skupštine i Senata. U takvim slučajevima se obrazuje mešovita komisija za usaglašavanje. usaglašavanje . Ako ta komisija nije u
pet proporcijalni.
38
Parti Socialiste
mogućnosti da dođe do zajedničkog teksta, vlada je nadležna da odluči da li će se donošenje odluke o tome prepustiti prepustiti Nacionalnoj Nacionalnoj skupšt skupštini, ini, koja onda sama glasa o zakons zakonskom kom predlogu.
Lider: François Hollande
Procedura za organske zakone: U slučaju donošenja organskih zakona potrebna je
Kandidat za izbore: Ségolène Royal
apsolutna apsol utna većina poslanika, odnosno, svih članova parlamenta, parlamenta, a zakoni koje se tiču
Smatra se da je Socijalistička partija najdalje otišla u reformizmu i samim tim se okrenua
promene statusa Senata mogu biti doneti samo na sednicama oba doma.
pre svega srednjim slojevima i delovima „nove inteligencije“. Socijalistička partija je jedna od najvećih partija u Francuskoj. U partiji su postojala velika previranja kada je reč o Ustavu EU, tako je zvanični stav partije bio „za“ ustav, dok su mnogobrojni bitni Socijalisti
Partije i partijski sistem u Francuskoj
naknad nak nadno no ist istupi upili li sa sta stavom vom pro protiv tiv.. Kra Krajem jem 200 2006. 6. dol dolazi azi do izb izbora ora za kan kandida didata ta za Predsednika, na kojima pobeđuje Segolene Royal, čime se i određuje neki dalji program
Partije Parti je i parti partijski jski sistem predstavljaju predstavljaju najvit najvitalnij alnijii deo dinami dinamičnog čnog francu francuskog skog politi političkog čkog
partije – program „trećeg puta“. Segolene je za EU.
sistema. Veliki broj partija odgovarajuće reprezentuje veliku različitost političkih interesa i principa u Francuskoj. Prve partije nastaju još u vreme Francuske revolucije, kada dolazi do
Union pour la Democratie Francaise
podele na žirondince i jakobince. Krajem 19. i početkom 20. veka dolazi do konstituisanja modernih političkih partija. U Francuskoj su partije čvršće organizovane i dublje socijalno
Lider:: François Bayrou (kandidat za predsedničke izbore 2007.) Lider
utemeljene. Partijski članovi plaćaju redovnu članarinu, prisustvuju partijskim sednicama,
Unija za francu francusku sku demokratiju demokratiju je liberalno – demokra demokratska tska partija koja se zalaže za minimalnu državu, liberalnu ekonomiju, individualizam, neograničenu privatnu inicijativu,
usvajaju i propagiraju partijsku ideologiju i učestvuju u drugim partijskim aktivnostima. Međutim, među partijama često dolazi do pregrupisanja i reorganizovanja.
evropski federalizam (zalaže se stvaranje Sjedinjenih Evropskih Država).
UMP – Union pour le Mouvement Populaire Zeleni Lider:: Nicolas Sarkozy (kandidat za izbore) Lider Ekološki Ekolo ški pokret nije toli toliko ko snaža snažan n i popul popularan aran u Francu Francuskoj skoj koliko u nekim drugim
Nastanak : Posle predsedničkih izbora 2002. i izbora izbora Žak Širaka za predsednika, dolazi do
zapadnoevropskim zemljama. Oni su najmlađa politička partija u Francuskoj. Partija je
urdruživanja (1) RPR - Okupljanje za Republiku (2) Liberalne demokratije (3) dela UDFa –
usmerena prevashodno na zaštitu okoline, pacifizam, solidarizam sa narodima nerazvijenih
Union pour la Democratie Democratie Francaise Francaise (4) deo Radikalne Radikalne partije u jednu stranku - Union
zemalja i društveno defavorizovanim grupama.
pour le Mouvement Populaire ili UMP. Može se reći da je UMP partija koja je podržavala rad predsednika Širaka. Međutim, od
Nacionalni front
2004. godine, partija se sve više okreće ka Nicolasu Sarkozyju. On Insistira na postojanju "reda i zakona" što je pokazao kada je uveo nekoliko ključnih mera kojim je predupredio
Lider:: Jean-Marie Le Pen Lider
delinkvenciju u francuskim siromašnim četvrtima. Zalaže se za slobodno tržište, socijalne reforme u smeru manje uloge države i smanjenje poreza. Euroskeptik.
Nacionalni frot je partija ekstremne desnice. Zastupa liberalnu ekonomiju i autoritarnu antili ant iliber beraln alnu u pol politi itiku, ku, podr podržav žavaju aju smr smrtnu tnu kaz kaznu, nu, ošt oštre re kaz kazne ne za sve devi devijan jantno tnosti sti,,
39
hijerarhij hijer arhijsko sko i organ organsko sko ustro ustrojstvo jstvo društva, očuvanje i produ produženje ženje autoritarne autoritarne tradi tradicije cije i
u pravilu da se oni ministri koji se na slažu sa odlukama kabineta javno ne suprotstavljaju
nacionalizam koje se približava rasizmu. Euroskeptici.
donetim odlukama (3) princip ministarske odgovornosti – svaki ministar je lično i potpuno odgovoran za aktivnosti i funkcionisanje svog departmana. Kancelar nema naredbodavnu vlast prema ministrima u delokrugu njihovog rada, kabinet može odbiti ministarski predlog, ali ne može
Opšta obeležja nemačke kancelarske demokratije
izdavati nikakve posebne direktive koje se odnose na delokrug rada i nadležnosti resornog ministra
Vertikalna organizacija vlasti
Konstruktivno izglasavanje nepoverenja – ako želi da smeni kancelara, parlament je obavezan da pre postavljanja pitanja poverenja odredi novog kancelara, što je u uslovima
Na verti vertikalnom kalnom nivou organi organizacije zacije vlati, Nemačka je federa federacija cija 16 federalnih jedinica.
postojanja dva velika partijska bloka i teških uslova za izglasavanje gotovo nemoguće.
Svaka Sva ka fed federa eralna lna jed jedini inica ca mor moraa ima imati ti svo svojj ust ustav av koj kojii se mor moraa pot potvrdi vrditi ti sa osn osnovi ovim m principima republikanske, demokratske i socijalne države u okviru značenja Osnovnog zakona zak ona.. Opšt Opštaa for formul mulaa koj kojom om se ure uređuj đujee odno odnoss fed federa eracij cijee i fed federa eralni lnih h jedi jedinic nicaa je
Zakonodavna vlast
kooperativni federalizam koji pretpostavlja saradnju između federacija i federalnih jedinica u obavljanju državnih funkcija.
Nemački parlament ima dvodomu strukturu i sastoji se iza Bunedestaga i Bungesrata. Bundestag je predstavnički, tj. donji dom nemačkog parlamenta. Bundesrat je gornji dom nemačkog parlamneta. Bundesrat nije izborni dom, već predstavlja skupinu predstavnika
Izvršna vlast
koji su imenovani i opozvani od svojih pokrajinskih vlada. On predstavlja 16 federalnih jedinica i aktivno učestvuje u procesu odlučivanja na nivou federacije. Budestag je jači dom.
Izvršna vlast u Nemačkoj ima dva institucionalna nivoa – predsednika i vladu. Vlada predstavlja stvarni centar političke vlasti u Nemačkoj. Politička uloga nemačkog predsednika je r protokolarnog karaktera, od njega se očekuje da je partijski nepristrasan i on nema pravo da utiče na politiku vlade. On predstavlja
Izvori i osnovna načela nemačkog Ustava
državu i potpisuje pripremljene ugovore, vrši akreditacije i prima ambasadore. Formalno predlaže kancelara, koga bira parlamentarna većina.
Izvori nemačkog ustava
„Kancelar demokratija“ demokratija“ – sadrži tri osnovna principa: U periodu od sto godina, 1849 – 1948. godine Nemačka će, s obzirom na soju burnu i
(1) kancelar princip – kancelar imenuje ministre i formira vladu, organizuje izvršnu
revolucionarnu istoriju promeniti 4 ustava. Današnji Osnovni zakon, zakon, donet 23. maja
vlast i formuliše opšte političke smernice
1949. godine predstavlja pravni okvir funkcionisanja političkog sistema Nemačke. Iako pod
(2) kabinet princip – svi vladini zakonski predlozi koji se upućuju parlamentu moraju prethodno da „prođu“ kroz kabinet. Pravo kancelara da definiše globalnu politiku, a sa
okriljem okupacionih sila, Nemačka je donela ustav, koji na uspešan način objedinjava tekovine svog demokratskog i ustavnog razvoja. Novi ustav preuzima od Ustava iz 1848 1848..
druge strane postojanja nezavisne ministarsko – departmanske jurisdikcije se manifestuje
godine princip vladavine prava, ustav i feder federaliza alizam, m, od Bizma Bizmarkovog rkovog ustava iz 1871 1871..
40
preuzi pre uzima ma nacionaln nacionalnoo jed jedins instvo tvo,, a po uz uzoru oru na Vaj Vajmar marski ski ustav
Osno nov vne
iz 1918. uređuje
republikanski oblik vladavine.
odlik ike e
nemačkog
kooperat ativ ivn nog
federalizma
Osnovni zakon iz 1948. Vertikalna organizacija vlasti Iako Osnovni zakon predstavlja ustav Zapadnonemačke države, u njemu su date konture za uređenj ure đenjee obj objedin edinjen jenee Nem Nemačke ačke,, tak takoo da pra pravno vno uob uoblič ličava avanje nje 50 god godina ina kas kasnij nije, e,
Na vertikalnom nivou organizacije vlati, Nemačka je federacija 16 federalnih jedinica. Dva
ujedinjenjem Nemačke nije tražilo donošenje novog ustava.
su presudna razloga za uspostavljanje federalističkog uređenja: (1) distanciranje od bilo kakvih mogućnosti povratka nacist nacističkog ičkog tota totalitar litarnog nog centra centralizma lizma (2) duga nemačk nemačkaa
Ustav je fleksibilan i može se dopunjavati dvotrećinskom većinom u oba doma, pri čemu
tradicija konfederalizma kao forme političo – državn e organizacije.
postoje određene ustavne odredbe, koje se tiču federalne strukture države i osnovnih prava
Svaka fereralna jedinica mora imati svoj ustav koji se mora potvrditi sa osnovim principima
koje se ni u kom slučaju ne mogu menjati.
republikanske, demokratske i socijalne države u okviru značenja Osnovnog zakona.
Prema Pre ma Osno Osnovno vnom m zak zakonu onu,, novi poredak poredak poč počiva iva na ide ideji ji pravn pravne e drža države ve i nač načelu elu parl pa rlam amen enta tarn rnog og
reži re žima ma,,
koji ko ji
je
obno ob novl vlje jen n
obra ob rasc scem em
racionalizovanog
Kooperativni federalizam
parlamentarizma.. Resta parlamentarizma Restaurira urirana na parla parlamenta mentarna rna demokra demokratija tija je potpun potpunoo posre posrednička, dnička, Ustavom se priznaje uloga političkih partija u obrazovanju političke volje naroda, ali samo pod uslovom da njihove namere nisu narušavanje osnovnog liberalnog i demokratskog
Osnovni princip federativnog uređenja je princip funkcionalne raspodele nadležnosti. Po
poretka.
tom principu, zakonodavna vlast je najvećim delom koncentrisana na saveznom nivou, dok najveći deo administrativne vlasti pada u nadležnost federalnih jedinica. Doduše, neka
Mesto ljudskih prava u Osnovnom zakonu
posebna poseb na područ područja ja poput spoljnih spoljnih poslov poslovaa i odbra odbrane ne zemlj zemljee su u nepos neposrednoj rednoj nadležnosti nadležnosti
Trauma Trećeg rajha je ostavila dubok ožiljak u nemačkom narodu, a ogleda se i u samom
Opšta formula kojom se uređuje odnos federacije i federalnih jedinica je kooperativni
Usatvu – izbegava se bilo kakav emocionalni naboj, nacionalni simboli i zapaljive reči, a čak
federalizam koj kojii pre pretpo tposta stavlj vljaa sar saradnj adnju u izm između eđu fed federa eracij cijaa i fed federa eralni lnih h jed jedini inica ca u obavljanju obavl janju državnih funkcija. funkcija. Do koope kooperativn rativnog og feder federalizm alizmaa se došlo iskustvom iskustvom da
federalne administracije.
je i smanjen broj političkih praznika.
apsolutna i čista podela nadležnosti nije moguća.
Dignitett čoveka je naj Dignite najviša viša vre vrednos dnostt i sre središ dište te Ust Ustava ava.. Lju Ljudska dska pra prava va su osn osnovna ovna kategorija ustava, a ustavom se nastoji da se osiguraju neke garancije u zaštiti ovih prava –
Međutim, kooperativni federalizam je omogućio suprematiju federacije na 2 načina: (a)
na taj način su tvorci ovog ustava komplementirali individualističku filozofiju sa aktivnom,
federacija proširuje krug svojih nadležnosti i aktivnosti putem nedorečenih formulacija (b)
iako ograničenom ulogom države. Valja imati na umu da Ustav govori o pravima a ne
ustavnom reformom je uveden institut zajedničkih institut zajedničkih nadležnosti Saveza nadležnosti Saveza i federalnih jedinica,
obavezama i dužnostima. Ova prava su apsolutna i neuslovljena samo ako se ne koriste da
čime su „otvorena vrata“ federaciji da sasvim legalno ulazi u aktivnosti federalnih jedinica.
podrivaju ustavni poredak Nemačke. Zakon propisuje da postoje neke vrednosti koje su
Procedura odlučivanja predviđa da se najveći deo odlučivanja odvija u Bundestagu, a kad
iznad države. Ova prava se ne mogu suspenzovati ni u vreme vandrednog stanja.
odluka zadire u interese pokrajna, saglasnost mora da da i Bundesrat. Ako dođe do sukoba ova dva doma, predmet spora se upućuje zajedničkoj komisiji. Ako se ni u tom telu ne postigne dogovor, sve počinje ispočetka.
41
Državice su slobodne u organizovanju lokalne samouprave. Skupština predstavlja osnovni
Finansijski federalizam
organ vlasti i donosi osnovne osnovne linij linijee lokal lokalne ne politike i načina njene realizacije. realizacije. Za lokal lokalnu nu orgnizaciju orgni zaciju važi princi princip p supsidijarnosti – pos poslov lovii lok lokaln alnee vla vlasti sti se oba obavlja vljaju ju na primarnom nivou, a ako to nije moguće, onda se prenose na viši nivo organizvovanja.
Termin Termi n finans finansijski ijski federalizam federalizam se odnosi na način finansiranja finansiranja feder federacije acije i federa federalnih lnih jedin jedinica ica.. Kao fed federa eracij cija, a, Nem Nemačka ačka se sas sastoj tojii iz raz različ ličito ito raz razvij vijeni enih h pok pokraj rajna. na. Od 16 federalnih jedinica, može se reći da postoji šest bogatih pokrajna, koje značajno finansiraju drugu, mnogo brojniju grupu siromašnijih pokrajna.
Str truk ukttur ura, a, na nači čin n ra rada da i fu funk nkci cije je ne nema mačk čkog og
U središtu spora stoje 4 grupe pitanja:
parlamenta
(1) iznos sredstava koje bogate pokrajne daju siromašnim – smatra da se da postojeći sistem raspodele nije ni racionalan i pravedan; predlaže se lak i ukidanje malih skupih
Nemački parlament ima dvodomu strukturu i sastoji se iza Bunedestaga i Bungesrata.
pokraj pok rajna na – ova ovajj zah zahtev tev je ume umeren ren i pro protiv tiv tri gra grada da pok pokraj rajne ne – Ber Berlin lina, a, Bre Bremen menaa i Hamburga.
Struktura i način rada Bundestaga
(2) iznos sredstava koja Nemačka federacija izdvaja za siromašne pokrajne (3) poreski sistem – bogate pokrajne zahtevaju da dobiju veći deo „poreskog kolača“ –
Bundestag je predstavnički, tj. donji dom nemačkog parlamenta. Bundestag se bira na
dosadašnji način raspodele je zasnovan na principu da pokrajne dobijaju novas prikupljen
neposrednim izborima na 4 godine. godine. On se može raspustiti samo u izuzetnim slučajevima.
naplatom poreza na promet u zavisnosti od broja stanovnika
Jedan poslanik se bira na 60 000 stanovnika.
(4) bogatije pokrajne traže i svoju kontrolu trošenja sredstava koja se ustupaju siromašnim
Rad Bundestaga je uređen poslo poslovnikom vnikom o radu radu.. Sednic Sednicama ama predsedava predsednik
pokrajnama
(spiker) i njegovi zamenici. Predsednik poseduje izvesna disciplinka ovlašćenja. U organizovanju parlamentarnog rada najvažnije telo je Savet starijih – upravljačko telo
Lokalna uprava
koj se sastoji od predstavnika parlamentarnih partijskih frakcija, proporcionalno njihovoj
Teritorija Terit orijalo lo uređenj uređenjee Nemačk Nemačkee obuh obuhvata vata 4 nivoa organ organizovan izovanja: ja: federa federativni, tivni, feder federalnih alnih
snazi sna zi u Bun Bundes destag tagu. u. Sav Savet et čine pred predsedn sednik ik Bun Bundes destag taga, a, tri pod podpre predsed dsednik nikaa i 1212-15 15
jedinica, okruga i opština. Lokalna samouprava u Nemačkoj ima duboko utemeljenje, usled
predstavnika svih frakcija.
tradicionalne iscepkanosti i šarolikosti nemačkog prostora.
Pored saveta postoji i predsedništvo Bundestaga – ono se sastoji od predsednika i
Osnovi i okviri organizacija lokalne samouprave uređeni su Saveznim ustavom i ustavima
potpredsednika i bavi se organizaciono – administrativnim pitanjima.
federalnih jedinica. Saveznim ustavom su određene granice prostiranja nadležnosti kako
Rasprave pre predst dstavl avljaj jaju u klj ključn učnii deo ple plenar narnih nih sed sednic nica. a. U slu slučaj čaju u man manje je važ važnih nih ili
federalnih jedinica, tako i lokalne uprave. Ustavom se garantuje postojanje i delovanje
neproblematičnih tačaka dnevnog reda, Savet starijih može odlučiti da se ne vodi debata i
lokalne lokal ne zajed zajednice, nice, obezbeđuje obezbeđuje zašti zaštita ta suvere suverenosti nosti lokalne zaje zajednice dnice u poslov poslovima ima njene
odmah da se pristupi glasanju.
izvorne nadležnosti i fiksira obaveza opština da imaju odgovarajuća predstavnička tela (skupšt (sku pština ina), ), kao i pra pravo vo gra građana đana da na izb izbori orima ma bir biraju aju svo svoja ja pred predsta stavni vnička čka tel tela. a.
Parlamentarni odbori – daju veliki doprinost radu Parlamenta. Parlamenta. Njiho Njihovi vi sasta sastanci nci nisu
Autonomija lokalnih zajednica pretpostavlja i odgovarajuču finansijsku autonomiju.
javni i oni su mesto na kojima se vrše najdublja razmatranja prilikom zakonodavnog procesa.
42
Posle trećeg čitanja pristupa se glasanju. U slučajevima donošenja odluka koji se tiču
Funkcije Bundestaga
federalnih jedinica potrebna je i saglasnost Bundesrata. U slučaju nesaglasnosti dva doma sastaje sasta je se Odbor za medijaciju. medijaciju. Na kraju zakonodavne zakonodavne proced procedure ure Savezni predsednik potpisuje zakon čime se on smatra usvojenim.
(1) zakonodavna funkcija – čime određuje pravace unutrašnje i spolja spoljašnje šnje politike. Parlam Par lament ent je u zas zaseda edanju nju naj najveći veći deo god godine ine,, što se mož možee zak zaklju ljučit čitii iz vel veliko ikogg del delaa
Struktura i funkcije Bundesrata
donešenih akata. (2) uče učestv stvuje uje u for formir miranj anju u vla vlade de – bir biraa Sav Savezn eznog og kan kancela celara ra na pre predlog dlog Sav Savezn eznog og
Bundesrat je gornji dom nemačkog parlamneta. Bundesrat nije izborni dom, već predstavlja
predsednika i može da ga ukloni izglasavanjem nepoverenja (ali prethodno mora da izglasa
skupinu skupin u predst predstavnika avnika koji su imenova imenovani ni i opozva opozvani ni od svojih pokraj pokrajinskih inskih vlada. On
novog kancelara)
predstavlja predst avlja 16 federa federalnih lnih jedinica i aktivno učestvuje učestvuje u proces procesu u odluči odlučivanja vanja na nivou
(3) kontrola i supervizija izvršne vlasti – ogleda se u samom načinu rada i odlučivanja
federacije. feder acije. Broj predstavnika zavisi od veliči veličine, ne, odnosno broj brojaa stanovn stanovnika ika u pokra pokrajni. jni.
Bundestaga, Bunde staga, u proces procesu u razmat razmatranja ranja i izgla izglasavanj savanja, a, odnosno kontroli budžeta, institutu
Članovi Bundesrata imaju imperativni mandat, odnosno rade prema instrukcijama svojih
poslaničkih posla ničkih pitan pitanja, ja, moguć mogućnošću nošću inter interpelaci pelacije, je, kao i mogućn mogućnošću ošću formi formiranja ranja istra istražnih žnih
vlada. Bundesratom predsedava predsednik koji se bira iz redova ministra – predsednika.
odbora (imaju za cilja da istražuju aktivnosti vlade za koje postoji osnovana sumnja da su
Funkcije Bundesrata:
obilovale zloupotrebom ovlašćenja)
(1) ini inicir ciranj anjee zak zakona ona i uče učestv stvova ovanje nje u zak zakono onodavn davnom om pro proces cesu u – u faz fazii raz razmat matran ranja ja
(4) parlament učestvuje u biranju predsednika i pola članova Federalnog ustavnog suda
zakonskih predloga, a zatim posle njegovog prihvatanja u Bundestagu. U slučaju zakona koji se tiču federalnih jedinica, Bundesrat ima pravo suspenzivnog veta (koji Bundestag
Tok zakonodavnog procesa
može oboriti). oboriti). Ukoliko je reč o zakoni zakonima ma koji bitni bitnije je ne zalaz zalazee u inter interese ese pokrajna, Bundesrat ima samo pravo prigovora, koji Bundestag može, ali ne mora uvažiti.
Inicijativu za podnošenje zakona mogu imati Savezi predsednik, Bundesrat, poslanici i
(2) bira pola sastava ustavnog suda
vlada. Predlog zakona može ponuditi vlada (najvažniji), 30 poslanika Bundestaga i većina pokrajinskih vlada. Kada je reč o predlozima zakona koji se pripremaju u vladi, prvo idu na potvrđivanje u
Položaj, struktura i uloga nemačke vlade
vladi, pa onda u Bundesrat. U Bundesratu se predlog ozbiljno ispituje u odgovarajućim odborima. Posle toga, predlog dolazi u Bundestag.
Izvršna vlast u Nemačkoj ima dva institucionalna nivoa – predsednika i vladu. Vlada
Prvo čitanje predstavlja upoznavanje sa predlogom. Posle prvog čianja, predlog se upućuje
predstavlja predst avlja nešto više od izvršn izvršnog og organ organaa vlasti vlasti.. Ona predstavlja stvarni centar političke
odborima na razmatranje i primedbe (najznačajnija razmatranja). Drugo čitanje je odvija
vlasti u Nemačkoj. Zbog velikih broj partija, vlada je koaliciona.
na plenarnoj sednici Bundestaga, na kojoj se posle referisanja predstavnika odgovarajućeg odbora predlaže usvajanje, modifikovanje ili odbacivanje određenog nacrta zakona. Ukoliko
Struktura i organizacija vlade
se predlozi odbora prihvate nastaje treće čitanje kojim se usvaja dati nacrt zakona, a ako ne, vraćaju se odborima.
Vlada se sastoji od federalnog kancelara, koji je i predsedavajući i šef vlade i saveznih ministara, čiji broj nije utvrđen. Izvršna vlast se više pojavljuj u licu kancelara ili ministara
43
nego u vidu vlade kao kolektivnog tela. Vlada se u svom radu oslanja na moćnu i obimnu državnu administraciju.
Izbori u Nemačkoj su opšti, slobodni, jednaki direktni i tajni. Aktivno i pasivno pravo glasa imaju državljani Nemačke sa navršenih 18 godina. Na izborima učestvuje i po 30 i više
Na predlog Predsednika Nemačke, parlament bira Saveznog kancelara i može da ga ukloni
partija.
izglasavanjem nepoverenja (ali prethodno mora da izglasa novog kancelara). Kancelar bira ministre, predlaže ih predsedniku na potvrđivanje i utvrđuje njihovu odgovornost.
Izborni sistem
Osnovni principi ustrojstva vlade su kancelar princip, resornost i kolegijalnost. Savezni kancelar uređuje osnovne pravce politike i odgovoran je za to. Ministri vode poslove svojih
Nastojeći da se maksimalno kombinuju princip reprezentativnosti narodne volje i princip
resora samostalno i po svojoj odgovornosti. Ministri finansija, pravde i unutrašnjih poslova
stabilnosti stabi lnosti,, odnos odnosno no efikas efikasnosti nosti političkog poretka, usvoj usvojen en je sistem kombinacije kombinacije
imaju ima ju pos poseba eban n sta status tus tj. pra pravo vo vet vetaa na one odluke odluke vla vlade de koj kojee su sup suprot rotne ne nji njihovi hovim m
proporcionalnog i većinskog metoda. Po ovom kombinovanom izbornom sistemu, polovina
odlukama, ili donete bez njihovog učešća.
poslan pos lanika ika se bir biraa po veći većinsko nskom m sis sistem temu u (di (direk rektni tni man mandat dati), i), a dru druga ga pol polovi ovina na po proporcionalnom sistemu (po partijskim listama). Prohibitivna klauzula za proporcionalne proporcionalne
Položaj i uloga kancelara
izbore iznosi 5% za partijske liste, a tri direktna mandata u većinskom izbornom sistemu.
(1) prva ličnost vlade i najmoćnija figura političkog establišmenta – ustanovljava osnovne
Izbori za Bundestag
smerove politike i snosi za njih odgovornost, a svaki ministar vodi poslove svog resora samo u okviru osnovnih smerova. On određuje broj ministara i njihove odgovornosti i upravlja
U izborima za Bundestag svaki birač ima dva glasa i popunjava dva glasačka listića,
njihovom sudbinom.
odnosno, dva dela glasačkog listića simultano. Na jednom delu se nalaze pojedinačno
(2) može tražiti od predsednika da raspusti Bundestag
imenovani kandidati po izbornim jedinicama, a na drugom su partijske liste kandidata. „Prvi glas“ glas “ birači daju za kandidata koji treba da bude izabran po pluralnom većinskom
Položaj i uloga vlade
metodu u jednomandatnim izbornim jedinicama. „Drugi „Drugi glas“ glas “ birači daju za jednu od partijskih parti jskih (aka zemal zemaljskih jskih)) lista lista,, koje se ističu u feder federalnim alnim jedinicama jedinicama kao izbornim
(1) predlaže zakone (i to one koji se uglavnom i donose)
jedi jedini nica cama ma.. Iz Izbo born rnee je jedin dinic icee su vi višem šeman anda datn tne, e, a ma manda ndati ti se ra rasp spod odel elju juju ju po
(2) ima pravo da donosi akte sa zakonskom snagom, za koje je , samo u određenim
proporcionalnom metodu. Partijska lista sadrži broj kandidata koji je istovetan sa brojem kandidata kandida ta koji se bira u datoj izbornoj izbornoj jedini jedinici. ci. Partijsko rukovodstvo rukovodstvo određ određuje uje redosled
slučajevima, potrebna saglasnost Bundesrata
kandida kan didata ta na lis listi ti i taj redosled redosled se pos posle le ne mož možee men menjat jati. i. Zak Zakono onom m je pre predviđ dviđena ena
(3) ima mogućn mogućnost ost da donosi vandredne vandredne dekrete – ako Bundestag uskrati uskrati povere poverenje nje
mogućnost dvojne kandidature, odnosno, mogućnost da jedno lice bude kandidat i u
kancelaru, a istovremeno ne predloži sukcesora na to mesto i predsednik ne odluči da
jednomandatnim i u višemandatnim odnosno federalnim izbornim jedinicama.
raspusti Bundestag, predsednik može proglasiti vanredno legislativno stanje u slučaju da predlog koji je egzekutiva proglasila kao urgentan bude odbijen u Bundestagu (?!)
Raspodela mandata Raspodela mandata se odvija po D’Ontovom sistemu, sistemu, odnosno principu proporcijalnosti koji pretpostavlja da broj mandata treba da bude procentualno proporcijalan broju glasova
Izbori i izborni sistem u Nemačkoj 44
koji je parti partijska jska lista ostvo ostvojila jila u datoj izbornoj izbornoj jedinic jedinici. i. Konač Konačan an obrač obračun un poslaničkih mandata na osnovu „drugog glasa“ vrši se tako što se od ukupnog broja mandata koje je
U Nemačkoj postoje dve glavne partije partije – Socij Socijaldemo aldemokratska kratska partija partija i savez Hrićansko Hrićansko –
partija dobila na zemaljskoj listi oduzima broj mandata koja je partija osvojila na osnovu
demokratske i Hrišćansko – socijalne
većinskih izbora u izbornim jedinicama koje se nalaze u okviru date federalne jedinice.
unije. U međuprostoru ove dve glavne partije postoji nekoliko partija (Liberalna partija, Zeleni, Partija demokratskoh socijalizma i Republikanska partija) koje su kooperativne i
U slučaju da partija osvoji veći broj mandata putem većinskog, a ne proporcijalnog metoda,
adaptivne, te stoga mogu biti koalicioni partneti bilo koje od ove dve partije. Ovakva
raspodela mandata se odvija po pravilu „dodatnog mandata“. Partija sa više direktnih
konstalacija konsta lacija partija se poduda podudara ra sa idejo idejom m ustavo ustavotvorca tvorca da sistem sistemski ski suzi mogućnosti mogućnosti
mandata nego mandata sa partijske liste u federalnoj jedinici dobija pravo da zadrži
fragmentacije partijskog i parlamentarnog sistema uvođenjem prohibitivne klauzule od 5%.
„prekobrojn „preko brojnee glasov glasove“. e“. To uzro uzrokuje kuje i promen promenu u broja poslaničkih poslaničkih mesta u Bunde Bundestagu stagu za
Timee je stv Tim stvore oren n par partij tijski ski sis sistem tem koji je sta stabil bilan an i efi efikas kasan an i dop doprin rinost ostii sta stabil bilnos nosti ti i
broj dodatnih mandata.
konsolidaciji političkog sistema.
Prohibitivnom klauzulom od 5% se omogućava da u parlamentu bude predstavljena samo
Možemo reći da je nemački partijski sistem dvoipopartijski sistem. Dve osnovne partije
ona partija partija koja na celoj teritorij teritorijii Nemačke dobije 5% „drugih glasova“. glasova“. U sluča slučaju ju da ne
pokrivaju 90% biračke populacije, a uzima se jedna od manjih partija kao partner vladajuće
ispuni ovaj uslov, partija ima pravo da bude predstavljena u parlamentu ako dobije tri direktna mandata.
partije u koalicionim vladama.
Hrišćanska partija
Izbori za Predsednika
Hrišćanska Hrišća nska partija je savez Hrićansko – demokratske demokratske i Hrišćansko – socijalne unije. unije.
Mandat predsednika traje 5 godina i bira ga Federalna skupština uz mogućnost da bude
Oficijelno, to je partija centra, koja se bori za demokratsku organizaciju javnog života na osnovu hrišćanskih moralnih vrednosti i hrišćanske odgovornosti.
samo jednom reizabran. Predsednika bira jedno posebno političko telo – neka vrsta savezne izborne skupštine.
Ova partija je višestruko složena i heterogena partija, orijentisana ka socijalnom progresu i „pravednom miru svih naroda“. Ova pratija snažno podržava NATO.
Partije i partijski sistem u Nemačkoj
U socij socijalno alno – ekonom ekonomskom skom smislu, ova partij partijaa ističe privrženost privrženost principu socijalno –
Kako su partije ustrojene Ustavom i zakonom
veća veća ulo uloga ga stu studen denata ata,, sel seljak jaka, a, rod rodite itelja lja i uči učitel telja, ja, veća par partic ticipa ipacija cija gra građan đana, a, ali i naglašavanje lične slobode i svojine.
tržišne privrede: društveni progres za sve, jednakost šansi, kodeterminacija za zaposlene,
Ustavom se određuju opšti cilj, položaj, funkcije i karakter političkih partija. Osnovni
Socijaldemokratska Socijaldemokrat ska partija
smisao i obaveza partija je da „doprinesu formiranju političke volje naroda“. Osnovni zakon ističe mogućnost mogućnost osniva osnivanja nja partija uz eksplicitno postavljanje postavljanje dva zahte zahteva: va: (1) da parti partije je poštuju određene demokratske principe (2) da Ustavni sud zabrani rad neke od partija ako
U počet početku, ku, Socijaldemokrats Socijaldemokratska ka parti partija ja je bila radikalna leva socija socijalisti listička čka parti partija ja koja se
ona, po merodavnim procenama, nije u skladu sa osnovnim principima Nemačke.
vremenom približavala (i približila) prema centru i desno. Od partije koja je prihvatala marksizam, ona postaje partija koja ga odbacuje i prihvata kapitalistički okvir.
Partijski poredak 45
Socijaldemokratska partija nije homogena partija, što je rezultat dugog istorijskog razvoja –
Predsednik ima pravo raspuštanja Sejma, upućivanje poruka Sejmu, Senatu ili Nacionalnoj
ona regrutuje i „leve“ birače, ali i one koji su zalažu za ideje „centra“. Dok sa jedne strane,
skupštini, potpisivanja ili obijanja potpisivanja zakona.
oteletvoren u liku Šredera, postoji deo partije koji se zalaže za ideju „trećeg puta“ – primat
Suspenzivni veto – ovlaš ovlašćenje ćenje predsednika predsednika da popti poptipiše piše ili odbij odbijee potpi potpisivanje sivanje zakona
ekonomije ekonom ije nad polit politikom, ikom, borbu proti protivv nezapo nezaposlenos slenosti, ti, otvar otvaranje anje novih radnih mesta,
usvojenog usvoj enog u parla parlamentu mentu.. Predse Predsednik dnik može korist koristiti iti ovo pravo u sluča slučaju ju kada posto postoji ji
negovanje bliskih odnosa sa biznismenima, bolje zdravstvo i školstvo, „više pravde“, postoji
sumnja o ustavnosti zakona (obraća se Ustavnom sudu za savet, posle čega, u slučaju
i drugi deo partije koji je više tradicionalan, i dužan za regrutovanje „levih birača“, a zalaže
neustavnost neust avnosti, i, potpisuje i progla proglašava šava samo ustavn ustavnii deo zakona ili vraća tekst zakona radi
se za državu blagostanja blagostanja,, veću zaposlenost zaposlenost i socij socijalna alna davanja, sporiji, ali human humaniji iji
otklanjanja tog dela) ili tipično pravo suspenzivnog veta, koje, doduše, Sejm može
ekonomski rast.
oboriti ako pri ponovnom izglasavanju zakona zakon dobije 3/5 glasova.
Može se reći da je u partiji pobedila „opšteprihvatljiva ideja“ u cilju regrutovanja što većeg
Odnos predsednika i vlade
članstva – u okviru toga, ciljevi partije su: da pretvori nemačku državu u državu dece i mladih, smanjenje poreskih obaveza, ali povećanje obaveza za milionere, kao i reformu obrazovnog sistema i zdravstvenog osiguranja.
Predsednik učestvuje u izboru, razrešenju i radu Saveta ministara. Predsednik određuje kandidata za premijera, a na premijerov predlog i članove Saveta. O prestanku rada vlade učestvuje na dva načina: (1) formalno – ako je prestanak mandata
Opšta Opš ta ob obel elež ežja ja po polup lupre reds dsed ednič ničko kog g si sist stem ema a u
vlade rezultat izglasanog nepoverenja u parlamentu ili ostavke celog saveta (2) suštinski –
Poljskoj
Sejmu može predložiti pokretanje odgovornosti nekog ministra pred Državnim tribunalom. Vlada ograničava predsednika utoliko što pola njegovih funkcija ona mora da predloži,
Poljski politi Poljski politički čki siste sistem m je zasnovan na princip principu u saradnj saradnji, i, podeli i ravnot ravnoteži eži zakonodavne, zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. Zakonodavnu vlast u Poljskoj vrše Sejm i Senat, izvršnu vlast vrše
verifikuje ili da mu bude savetodavni organ.
Predsednik i Savet ministara, a sudsku sudovi i tribunali.
Uticaj parlamenta na vladu
Struktura zakonodavne vlasti
Vladi može biti izglasano nepoverenje u Sejmu: (1) kao posledica zahteva premijera da se Sejm izjasni o poverenju (2) na zahtev 1/10 Sejma, o jednom članu, ili celoj vladi. U
Poljski parlament se sastoji iz dva neravnopravna i nejednaka doma: Sejma i Senata Senata..
slučaju neizglasavanja nepoverenja, ponovno glasanje se ne može ponoviti pre proteka tri
Sejm je osnovno i primarno predstavničko telo, a Senat sekundarno. U okviru parlamenta
meseca, izuzev da taj zahtev podnese ¼ Sejma.
postoje i stalni komiteti, komiteti, specijalne komisije i istražni komiteti . Sejm i Senat su organizaciono i funkcionalno odvojeni, a samo Ustavom predviđenim
Uticaj parlamenta na predsednika
slučajevima zasedaju i odlučuju na zajedničkoj sednici, kada postaju Narodna skupština. Narodnom skupštinom predsedava maršal Sejma, a u njegovom odsustvu maršal Senata.
Narodna skupština može da donese odluku o pokretanju postupka smene predsednika Republike, Repub like, odluku ustanovlja ustanovljavanja vanja da je predsed predsednik nik trajno nesposoban nesposoban da vrši svoju funkciju funkci ju zbo zbogg svo svogg zdr zdravs avstve tvenog nog sta stanja nja.. Tak Takođe ođe,, pre predsed dsednik nik pol polaže aže zak zaklet letvu vu pre pred d Narodnom skupštinom.
Uticaj predsednika na Parlament 46
Položaj i struktura parlamenta u Poljskoj
(1) kada obavljaju iste poslove, ali organizaciono i funkcionalno odvojeni odvojeni - zakonodavna
Poljski parlament se sastoji iz dva neravnopravna i nejednaka doma: Sejma i Senata Senata..
Zakonodavna procedura: procedura: Zakon može da predloži poslanik, vlada ili predsednik. Sejm
funkcija. prvi razmatra zakonske predloge i kada ih on usvoji, oni se donose na izjašnjavanje Senatu,
Sejm je osnovno i primarno predstavničko telo, a Senat sekundarno. U okviru parlamenta postoje i stalni komiteti , specijalne komisije i istražni komiteti.
koji u roku od 30 dana može da ga usvoji sa ili bez izmena, ili da odbije donošenje. Odluku Senata o izmenama ili odbijanju donošenja zakona razmatra Sejm, koji tu odluku može
Sejm i Senat su organizaciono i funkcionalno odvojeni, a samo Ustavom predviđenim
usvojiti ili odbaciti apsolutnom većinom najmanje polovine poslanika.
slučajevima zasedaju i odlučuju na zajedničkoj sednici, kada postaju Narodna skupština.
(2) isključiva nadležnost Sejma – kontrola vlade, raspisivanje referenduma, proglašenje
Narodnom skupštinom predsedava maršal Sejma, a u njegovom odsustvu maršal Senata.
ratnog rat nog sta stanja nja i zak zaklju ljučen čenje je mir mira, a, izb izbor or čla članova nova Drž Državn avnog og tri tribun bunala ala,, raz razmat matran ranje je i
Sejm
odobravanje primene budžeta, razmatranje akata predsednika donetih u ratnom stanju,
Sejm čini 460 pos poslan lanika ika koji se bir biraju aju na opš opštim tim,, nep neposr osredn ednim im i taj tajnim nim izb izbori orima, ma,
(3) zajedno, u Narodn Narodnoj oj skupštini – donoš donošenje enje odluke o pokret pokretanju anju postupka smene
proporcijlnim izbornim sistemom na 4 godine. godine. Mandat Sejma može biti skraćen: (1)
predse pre dsednik dnikaa Rep Republ ublike ike,, pod podnoš nošenj enjaa zak zaklet letve ve pre predse dsednik dnikaa i ust ustano anovlj vljava avanja nja da je
samoraspušta samora spuštanjem njem (2) raspu raspuštanje štanjem m od strane predsednika predsednika ako u propis propisanom anom postupku
predsednik trajno nesposoban da vrši svoju funkciju zbog svog zdravstvenog stanja.
odlučivanje o sopstvenoj organizaciji i proceduri rada
Sejm tri puta bezuspešno pokuša da izabere vladu ili ukoliko posle 4 meseca od podnošenja predloga budžeta Sejm ne usvoji budžet.
Karakter i struktura izvršne vlasti u Poljskoj
Sejmom pre Sejmom predse dsedava dava mar maršal šal Sej Sejma, ma, on pre predsed dsedava ava sedn sednica icama, ma, šti štiti ti pra prava va Sej Sejma ma i predstavlja ga.
Izvršna vlast u Poljskoj je podeljenja između predsednika i vlade (Saveta ministara).
Senat
Predsednik, in short
Senat čini 100 članova, koji se biraju na opštim, neposrednim i tajnim izborima na 4
Predesdnik Poljske se bira na opšti Predesdnik opštim, m, neposrednim, neposrednim, tajni tajnim m izbor izborima ima na perio period d od 5 godina,, sa mogućnošću jednog reizbora, po većinskom, dvokružnom izbornom sistemu. godina
godine.. Mandat Senata može biti skraćen u slučanju raspuštanju Sejma, s obzirom da se godine ova odluka na njega automatski primenjuje.
Predsednik može biti privremeno biti privremeno zamenjen (ako sam to izabere ili ako Ustavni sud utvrdi
Senato Sen atom m pre predse dsedava dava mar maršal šal Sen Senata ata,, on pre predse dsedava dava sed sednic nicama ama,, šti štiti ti pra pravo vo Sej Sejma ma i
da je pot potreb rebno) no) ili trajno smenje smenjen n (ako umre, podnese ostavku, sud poništ poništii izbo izborni rni
predstavlja ga.
postupak, postu pak, Nacionalna skupština utvrdi zdravst zdravstvenu venu nepodobnost nepodobnost ili ga smeni Državni tribunal). Predsednik može biti pozvan na odgovornost i smenjen zbog kršenja Ustava i
Funkcije Sejma i Senata
zakona, ili zbog povrede drugih prava u postupku koji pokreće Narodna skupština 2/3 većinom većin om ukupnog broja članova, a na predlog ¼ člano članova. va. Odluku o odgovo odgovornosti rnosti donosi
Svoje funkcije, Sejm i Senat vrše na tri načina:
Državni tribunal.
47
Funkcije predsednika Funkcije vlade (1) vrhovni komandant vojske – ove poslove vrši posredno preko ministra odbrane u mirnodopskom stanju, ili glavnokomandujućeg koga on imenuje na zahtev premijera.
(1) predlaganje i izvršavanje zakona; donošenje uredbi
(2) najviši predstavnik u međunarodnim odnosima – ratifikuje i otkazuje međunarodne
(2)usklađivanje i nadzor nad radom organa državne administracije
ugovore, imenuje i opoziva diplomatske predstavnik Poljske i prima postavljenja i opozive
(3) predlaganje budžeta i nadzor nad njegovom primenom
stranih strani h diplom diplomatskih atskih predstavnika. predstavnika. Ove funkci funkcije je obavl obavlja ja u saradn saradnji ji sa premijerom i
(4) unutrašnja bezbednost i javni red
odgovarajućim ministrom.
(5) spoljna bezbednost
(3) kontrola izvršne vlasti - učestvuje u izboru, razrešenju i radu Saveta ministara
(6) kontrola međunarodnih odnosa
(4) kontrola zakonodavne vlasti - raspu raspuštanje štanje Sejma, potpisivanje potpisivanje zakon zakonaa i upući upućivanje vanje poruka Sejmu, Senatu ili Nacionalnoj skupštini, pravo suspenzivnog veta
(7) opšta kontrola narodne odbrane
(5) oličava državnu vlast unutar države – dodeljuje državljanstva, odlikovanja i zvanja i daje pomiovanja
Funkcije premijera
(6) sijaset dekla deklarativn rativnoo – tehnič tehničkih kih poslića koje sprovodi bez konsul konsultacij tacijee sa drugi drugim m
(1) izbor vlade i upravljanje njenim radom, kao i načinom izvršenja njenih propisa
organima – otvaranje prvih sednica parlamenta, raspisivanje izbora i referenduma i sl.
(2) donošenje uredbi
(7) za vreme vandrednog stanja može donositi propise za zakonskom snagom
(3) vrši nadzor rada lokalne samouprave (4) sef zaposlenima u državnoj administraciji
Savet ministara, in short Savet ministara je vlada Poljske, kojom predsedava premijer Saveta ministra. Postoji i
Osnovne odlike Federacije
zamenik prvog ministra. Savet ministara se bira na tri načina načina:: predsednik imenuje kandidata za premijera, koji posle toga sastavlja predlog članova Saveta, o kome se posle glasa u Sejmu na osnovu programa vlade. Ako prvi način ne urodi plodom, Sejm bira premijera i članove vlade. Ako
političkog
sistema
Ruske
Vertikalno uređenje
ni to ne uspe, ponavlja se prvi postupak. Ako ni to ne uspe, predsednik raspusšta parlament i objavljuje nove izbore.
Rusija je federacija sastavljena iz 6 vrsti federalnih jedinca: (1) 21 republike (2) 48 oblasti
Vladi može biti izglasano nepoverenje: (1) kao posledica zahteva premijera da se Sejm
(3) 7 krajeva (4) 1 autonomne oblasti (5) 7 autonomsnih okruga (6) 2 federalna grada –
izjasni o poverenju (2) na zahtev 1/10 Sejma, o jednom članu, ili celoj vladi. U slučaju neizglasavanja nepoverenja, ponovno glasanje se ne može ponoviti pre proteka tri meseca,
Moskva i Sankt Peterstburg.
izuzev da taj zahtev podnese ¼ Sejma. Premijer može dati ostavku koju predsednik može,
Podela vlasti?
ali ne mora da prihvati.
48
predsednika. Rusku vladu čine predsednik vlade, zamenici predsednika i federalni ministri Ruska federacija svakako pripada grupi sistema podele vlasti. Međutim, ako posmatramo
o čijem broju i konkretnim funkcijama odlučuje Predsednik Rusije na osnovu predloga
realne odnose u Rusiji i izuzetno jaku poziciju predsednika Rusije, zbog čega ovaj sistem
predsednika vlade. Vladom predsedava predsednik Rusije. Po Ustavu, vlada ima ulogu
dobija dob ija kar karakt akteri eristi stike ke domi dominac nacije ije jed jedne ne drž državn avnee fun funkci kcije je nad dru drugom gom,, izv izvršn ršnee nad
izvršne vlasti, koji se, u realnosti, svode na manji broj manje značajnih poslova u okviru
zakonodavnom posebno, možemo reći da ovaj sistem poprima odlike sistema jedinstva
izvršne funkcije, koji su pritom podređeni predsedniku.
vlasti. Zakonodavna vlast
Partije i partijski život
Federalna skupština je dvodomi parlament koji čine gornji dom, Savet federacije i donji
Predsednik Rusije je Vladimir Putin i on je iz najjace partije u Rusiji „Ujedinjena Rusija“.
dom, Državna duma. Savet federacije je donji dom ruskog parlamenta i on je predstavnički
Pored nje, značajnije su još i Komunistička, Libreralno – demokratska, itd.
dom federalnih jedinica Rusije. Ovaj dom ima 360 poslanika, po 4 predstavnika iz svake federalne jedinice, 2 birana na neposrednim izborima i 2 imenovana od strane parlamenta i
Federalna skupština u Ruskoj Federaciji
izvršnog organa federalne jedinice. Državna duma je gornji dom i on je opštepredstavnički dom koga čine 450 poslanika biranih na 4 godine. godine.
Federalna skupština je dvodomi parlament koji čine gornji dom, Savet federacije i donji
Izvršna vlast
dom, Državna duma. Svi poslanici parlamenta uživaju imunitet koji je jednak za sve oblike odgovornosti i vrste
Izvršna vlat u Rusiji je bicefalna, sastoji se iz jakog Predsednika i marginalizovane vlade.
delikata dok su na vlasti. Izuzetak imuniteta se odnosi na pritvaranje i pretres, u slučaju da
Predsednik
je poslanik zatečen u izvršenju ili na mestu krivičnog dela.
Predsednik Rusije se bira na neposrednim, opštim, tajnim izborima na 4 godine sa
Savet federacije
mogućnošću jednog reizbora. On određuje osnovne pravce unutrašnje i spoljne politike države, on je vrhovni komandant oružanih snaga.
Savet federacije je donji dom ruskog parlamenta i on je predstavnički dom federalnih
Uticaj na zakon zakonodavnu odavnu vlast – ima pravo raspuštanja Dume, suspenzivnog veta
jedinica Rusije. Ovaj dom ima 360 poslanika, po 4 predstavnika iz svake federalne jedinice,
(Duma može da ga otkloni 2/3 većinom), predlaganja zakona i ustavnih promena, isključivo
2 birana na neposrednim izborima i 2 imenovana od strane parlamenta i izvršnog organa
pravo predlaganja najviših državnih funkcionera i pravo obraćanja federalnoj skupštini.
federalne feder alne jedinice. Ustavo Ustavom m nije predviđeno raspuštanje raspuštanje tj. ogran ograničenje ičenje mandata Savet Savetaa
Uticaj na izvršnu vlast – predlaganje izbora i smenjivanje vlade, uređivanje strukture
federacije.
izvršne vlasti, predsedavanje sednicama vlade, ukidanje propisa vlade i određivanje njenih poslova – vlada je pod punom i potpunom kontrolom predsednika.
Državna duma
Vlada Vlada Vlada Rus Rusije ije se obr obrazu azuje je tak takoo što Pre Predse dsednik dnik Rus Rusije ije ime imenuj nujee pre predsed dsednika nika vla vlade de uz
Državna duma je gornji dom i on je opštepredstavnički dom koga čine 450 poslanika
saglas sag lasnos nostt Dum Dume, e, a pot potom om i sve ost ostal alee čla članov novee vla vlade, de, na pre predlo dlogg tak takoo ime imenov novano anogg
biranih na 4 godine. godine. Predsednik može raspustiti Dumu u 3 slučaja: (1) ako 3 puta odbije
49
da da saglasnost na njegov predlog za predsednika vlade (2) ako 2 puta u 3 meseca izglasa
Pravo predlaganja zakona imaju predsednik Rusije, Savet federacije i Duma kao celima,
nepoverenje vladi, a predsednik odbije da je smeni (3) ako na zahtev vlade Duma ne izglasa izglasa
svaki član parlamenta, vlada i predstavnička tela federalnih jedinica. Pravo predlaganja
njoj nepoverenje, a predsednik odbije da smeni vladu. Državna duma se ne može raspustiti
zakona iz njihove nadležnosti imaju i Ustavni, Vrhovni i Vrhovni arbitražni sud.
prve godine mandata i 6 meseci pre isteka mandata, kao ni u slučaju ratnog ili vandrednog
Predsednik Federacije
stanja.
u
političkom
sistemu
Ruske
Način rada parlamenta p arlamenta Predsednik Predse dnik Rusije se bira na nepos neposrednim, rednim, opštim, opštim, tajni tajnim m izbor izborima ima na 4 godine sa biraju iz svog sastava predsednika i njegove zamenike koji rukovode sednicama i nadležni
mogućnošću jednog reizbora. Predsednik Rusije uživa „neprikosnovenost „ neprikosnovenost““ tj. apsolutnu neodgovornost ok je na vlasti. Ako predsednik ne može da vrši svoju funkciju, zamenjuje ga
su za pitan pitanja ja unutr unutrašnje ašnje organizacije. organizacije. Domovi obrazuju, obrazuju, kao svoja radna tela tela,, komite komitete te i
predsednik predse dnik vlade uz ograničenje da ne može raspuštati raspuštati dumu, raspis raspisivati ivati izbore niti
komisije koji obavljaju parlamentarna razmatranja.
predlagati promene ustava.
Funkcije parlamenta
Funkcije predsednika
Funkcije Funkcij e Saveta federacije: federacije: donosi odluke o promeni državnih granica, raspisivanju
(1) garant Ustava i prava i sloboda čoveka
izboraa za predsednika Rusije i njegovo izbor njegovom m razreš razrešenju, enju, potvrđuje potvrđuje odluke Predsednika Predsednika o uvođenju ratnog ili vandrednog stanja, kao i o postavljanju visokih državnih funkcionera.
(2) određuje osnovne pravce unutrašnje i spoljne politike države – on rukovodi spoljnom politikom, vodi pregovore i potpisuje međunarodne ugovore, postavlja i rešava ambasadore
Funkcije Dume: Dume: donosi odluke o optužbama predsednika Rusije, proglašava amnestiju i
i druge predstavnike i prima akreditivna i opozivna pisma stranih predstavnika.
Domovi federalne federalne skupšt skupštine ine zasedaju na odvoje odvojenim nim i zajedn zajedničkim ičkim sednicama. Oba doma
bira guvernera i ombudsmana; daje saglasnost na imenovanje predsednika vlade i odlučuje
(3) vrhovni komandant oružanih snaga i kao takav utvrđuje vojnu doktrinu, uvodi ratno i
o poverenju vladi.
vandredno vandr edno stanje i dodelj dodeljuje uje najviša vojna zvanj zvanja. a. O uvođe uvođenju nju ratnog i vandre vandredno dno stanja
Zajednička nadležnost: nadležnost: zakonodavstvo – učestvuju oba doma, doduse neravnopravno,
treba samo da obavesti parlament.
tek kada Duma usvoji tekst ona ga daje Savetu federacije na razmatranje, koji tekst može da odobri, prećutno posle 14 dana odobri ili odbije. Prećutno odobravanje se ne odnosi na
(4) raspisuje referendum, odlučuje o državljanstvu i političkom azilu, dodeljuje odlikovanja, zvanja i pomilovanja.
zakone koji se odnose na budžet, poreze, doprinose, finansije, međunarodne ugovore,
(5) uticaj na zakonodavnu vlast – ima pravo raspuštanja Dume, suspenzivnog veta (Duma
granice, rat i mir. Čak i ako Savet federacije odbije neki zakon, putem 2/3 većine, Duma
može da ga otkloni 2/3 većinom), predlaganja zakona i ustavnih promena, isključivo pravo
ipak može da ga donese.
predlaganja najviših državnih funkcionera i pravo obraćanja federalnoj skupštini.
Za zak zakone one koj kojii se tič tiču u zas zastav tave, e, grb grba, a, him himne, ne, van vandre dredno dnogg sta stanje nje,, sud sudsko skogg sis sistem tema, a,
(6) uticaj na izvršnu vlast – predla predlaganje ganje izbora i smenj smenjivanje ivanje vlade, uređivanje uređivanje strukt strukture ure
ustavotvorne skupštine, promene Ustava ili ponovnog odlučivanja na suspenzivni veto
izvršne vlasti, predsedavanje sednicama vlade, ukidanje propisa vlade i određivanje njenih
Predsednika, oba doma su jednaka.
poslova – vlada je pod punom i potpunom kontrolom predsednika.
50
Opšt Op šta a ob obel elež ežja ja po poli liti tičk čkih ih si sist stem ema a ze zema malj lja a u razvoju
Vlada u političkom sistemu Ruske Federacije
Opšte karakteristike
Način izbora i mandat vlade
(1) duboko ukorenjene hijerarhijsko – piramidalne i ritualističko – parohijalne strukture
Vlada Vlada Rus Rusije ije se obr obrazu azuje je tak takoo što Pre Predse dsednik dnik Rus Rusije ije ime imenuj nujee pre predsed dsednika nika vla vlade de uz
političke vlasti
saglas sag lasnos nostt Dum Dume, e, a pot potom om i sve ost ostal alee čla članov novee vla vlade, de, na pre predlo dlogg tak takoo ime imenov novano anogg
(2) tradic tradicional ionalna na autor autoritarn itarna, a, komuni komunitarna tarna (komu (komunitarn nitarnost ost – posto postojanje janje društ društvene vene
predsednika. Ukoliko Duma da saglasnost, postupak je okončan. Međutim, ukoliko ona tu saglasnost 3 puta odbije, predsednik Rusije imenuje predsednika vlade i bez saglasnosti
solidarnosti, solidarnost i, favor favorizuju izuju se jake, stabilne i konere konerentne ntne porodične strukture i famil familijarni ijarni odnosi) i patrimonijalna politička kultura
Državne dume, a Dumu raspušta. Vladi mandat traje koliko i predsedniku, osim ako predsednik ne odredi drugačije –
(3) formalni konstitucionalizam – velika razlika između normativno – filozofske ravni i
zvanično, može da da ostavku, ali predsednik ima pravo da je odbije; takođe, Duma može
onoga što stvarno jeste
da joj izglasa nepoverenje i da to predloži predsedniku, al i od toga slaba vajda.
(4) nedovoljna institucionalizacija političkog poretka uz visok stepen personalizacije vlasti
Struktura vlade
(5) jaka, efikasna i svepri sveprisutna sutna paternalistička paternalistička država, sa razgra razgranatim natim birokratskim birokratskim aparatom, postoji politička dominacija birokratsko – vojnih elita i veliki uticaj vojske u
Rusku vladu čine predsednik vlade, zamenici predsednika i federalni ministri o čijem broju
procesu kreiranja politike i profilisanja političkog sistema
i konkretnim funkcijama odlučuje Predsednik Rusije na osnovu predloga predsednika vlade. Vladom predsedava predsednik Rusije.
(6) ograničeni i kontr kontrolisan olisanii parti partijski jski sistem sa domina dominantnom ntnom jednom partijom ili jenom koalicijom
Funkcija vlade
(7) izborno – procesualni formalizam i nerazvijenost izbornog sistema i procesa
Po Ustavu, vlada ima ulogu izvršne izvršne vlasti, koji se, u realno realnosti, sti, svode na manji broj manje
Klasifikacija Diamonda, Linca i Lipseta
značajnih poslova u okviru izvršne funkcije, koji su pritom podređeni predsedniku. To su: sprovođenje Ustava, federalnih zakona, normativnih ukaza predsednika Rusije,
Diamond, Linc i Lipset smatraju da je granica između demokratkih i nedemokratskim
jedinstvene finansijske politike, kao i politike u oblasti kulture, nauke, prosvete, zdravstva,
režima zamagljena i diskutabilna, a da se unutar nje nalazi širi opseg različitih političkih
socijalnog staranja i ekologije, preduzimanje mera za obezbeđenje odbrane zemlje i mera za
režima.
ostvar ost varenj enjee zak zakoni onitos tosti, ti, pra prava va čov čoveka eka,, oču očuvan vanje je svoj svojine ine i jav javnog nog red redaa i bor borbe be pro protiv tiv (tabela str. 2)
kriminala.
51
Klasifikacija političkih sistema zemalja u razvoju
Pseudo – demokratije su režimi u kojima postojanje formalnih demokratskih političkih institucija služi kao maska u cilju legitimiziranja autoritarnih dominacija. Hegemonistički partijski sistem nije autoritarni režim, ali ni demokratski zbog česte
Najšira klasifikacija savremenih autokratija:
upotrebe državne prinude i zabrane kompeticije opozicionih partija na izborima. On je više
(1) tradicionalna apsolutna demokratija
institucionalizovan, a manje personalizovan od pseudo – demokratija.
(2) teokratija (3) personalistička diktatura
Semi – demokratije su one zemlje u kojima su faktička moć lgitimno izabranih nosilaca
(4) militaristička diktatura
vlasti i kompetencija političkih partija toliko ograničeni da izborni rezultati ne proizvode
(5) jednopartijska država
istins ist insku ku izb izbornu ornu vol volju ju bir birača ača.. Ova Ovakva kva rež režime ime kar karakt akteri eriše še vis visok ok ste stepen pen ogr ograni aničen čenja ja
(6) plebiscitarni cezarizam
građanskih građan skih sloboda u kojima opozicione opozicione političke snage ne mogu da artik artikulišu ulišu svoje interese i zahteve.
Najčešća klasifikacija: autoritarni i totalitarni sistemi
Klasifikacija nedemokratskih režima preko mogućnosti izbora
Lincova klasifikacija: autoritarni, totalitarni i personalistički (moderni sultanizam, oligarhijska demokratija, kaudeljizam – vladavina militaristički poglavica i kazikizam –
Autodiktature – odbijaju održavanje izbora i traže „auto – legitimaciju“ kroz zahtev da se
vladavina lokalnih političkih bosova)
otelotvori biračka volja ili da se zemlja pripremi za uspostavljanje demokratije Mono – diktature – dozvoljvaju nekompetivivne izbore sa jednim kandidatom, partijom
Hantingtonova klasifikacija:
ili jednom listom kandidata
(1) jednopartijski sistemi (2) persolnalistički sistemi
Semidiktature – u njima postoji održavanje polukompetitivnih izbora putem kojih oni
(3) militaristički režimi
obezbeđuju demokratsko maskiranje. Na ovakvim izborima, režimska partija se takmiči sa
(4) rasne oligarhije
drugim partijama, ali je tim partijama uskraćena svaka šansa za pobedu raznim oblicima izborne manipulacije ili obezbeđivnjaem da se na ključne političke funkcije ne može doći
KLASIFIKACIJA JUGOISTOČNE AZIJE
pobedom na izborima.
Horizontalni pristup:
Semidemokratije vs. semidiktature
(1) ograničeno prezidencijale (Filipini i Singapur) (2) neograničeno prezidencijalne (Indonezija)
Razliku je teško uočiti. Teorijski, semidemokratije daju izborne rezultate koji značajno odstupaju od biračkih preferenci, dok je u semidiktatorskim režimima uskraćena šansa
(3) parlamentarne (Malezija) (4) semiparlamentarne (Tajland)
kompeticije kompet icije za vlast. Razli Razlikovanj kovanjee ova dva režima možemo možemo vršiti kroz prizmu prizmu rasnih i etičkih dimenzija režima. Semidemokratija isključuje ili smanjuje izborni efekat etičko – manjinskih preferenci, dok u semidiktatorskim režimima partija koristi etničke podele da
Vertikalni pristup:
bi sebi obezbedila nelegalno osvajanje vlasti.
(2) unitarne ustavne monarhije (Tajland)
(1) unitarne republike (Filipini, Indonezija, Singapur) (3) apsolutističke monarhije (Bruneji)
52
(4) federativne ustavne monarhije (Malezija)
reči „sistemski“, tj. Potrebno je napraviti distinkciju između onih režima koji su iliberalni po konceptu (by design) i onih koji su iliberalni sa nedostatkom ili greškom.
Stepen ostvarene demokratizacije:
Iliberaliz Ilibe ralizam am po koncep konceptu tu označava politički sistem koji je rezu rezultat ltat promišljene promišljene akcij akcijee
(1) stabilne demokratije (Filipini)
vladajućih političkih elita, koje imaju ambiciju da kontrolišu građane i političku proceduru.
(2) semi-demokratije (Singapur, Malezija i Tajland)
U tom slučaju, politički sistem je složen sistem zakona, pravila i regulativa.
(3) nedemokratski sistemi (Indonezija)
Iliberalizam sa greškom je politički sistem koji je posledica lošeg upravljanja, zapuštenosti, siromaštva, bolesti, rata i sličnih aktivnosti koje lišavaju građane mogućnosti da koriste svoja građanska prava i slobode. Politički sistem je rezultat nagomilanih društvenih mana i
Model i obeležja iliberalne demokratije u
anomalija.
zemljama u razvoju
Teza Farida Zakarije
Kako je nastala demokratija u zemljama koje ne znaju šta ona znači
Farid Zakaria iznosi tezu da da bi jedna država postala prava liberalna liberalna demokratija, demokratija, nije dovoljno da se obezbede otvoreni, slobodni i fer izbori, već i ustavna zaštita za princip
Demokratizacija zemalja u kojima demokratija nije pojam koji je utemeljen u kulturu,
vladavine prava, podelu vlasti i osnovne građanske slobode. Na osnovu toga, on razlikuje
filozofiju i istoriju predstavlja kalemljenje demokratske prakse i institucija na društva koja
demokratske i konstitucionalno liberalne sisteme.
imaju bitno drugačije kulturno nasleđe, različite načine organizovanja političkog života, kao
Demokratski sistem: legitimnost sistema se ogleda u odgovarajučoj proceduri izbora
i pominjanje ideja naroda i nacije.
vlasti – ovako izabrana vlast smatra da, s obzirom da je opšte izabrana, ima pravo da stvori
Sredinom 90ih godina, pojavio se veliki broj zemlja u svetu koje su prihvatile i razvile određe odr eđen n mod model el dem demokr okrati atije je koj kojii je omo omoguć gućava avaoo demo demokra kratsku tsku str strukt ukturu uru,, ali nij nijee
jaku centralizovanu državu sa pravom i ovlašćenjem da radi šta hoće u cilju ostvarenja „najboljih interesa društva“, pa i da državu „pravi ispočetka“.
obezbeđivao osnovne građanske slobode. Ovaj model demokratije praktikovale su zemlje u
Konstitucion Konsti tucionalno alno – libera liberalni lni sistem sistem:: leg legiti itimno mnosti sti sis sistem temaa se ogl ogleda eda u zaš zaštit titee
razvoju raz voju i on se ozn označa ačava va kao „il „ilibe iberal ralna na dem demokra okratij tija“. a“. Ili Iliber berali alizam zam vod vodii por porekl ekloo iz
individualne anatomije i dostojanstva pojedinca od svih izvora prinude (države, crkve i
Jugoistočne Azije.
društva) . Vlast izabrana u ovakvim sistemima nastoji da održi red, poredak i da sprovodi
Ideja „odmerene“ ili „kontrolisane“ demokratije je vremenom postala praksa u zemljama u
politiku napretka, a ne „rušenja i građenja ispočetka“.
zazvoju, posebno u onima koje su pokazale sposobnost da kombinuju neliberalne mere sa ekonomskim rastom i socijlanom stabilnošću. Da bi ovakav režim mogao da opstane, potrebno je da se razvije sistem razlilčitih mehanizama društvene kontrole.
Fale:
1. Moderni Moderni nedemo nedemokrat kratski ski politi politički čki režim režimii
Iliberalna demokratija, dve vrste
2. Komparati Komparativni vni pristup pristup proučavanja proučavanja politič političkih kih sistema sistema Ako se ilibe iliberalna ralna demokratija demokratija definiše kao sistem koji dozvoljava politička politička prava, ali sistematski ograničava i uskraćuje građanske slobode, onda je važno da se odredi smisao
53
